УНИВЕР3ИТ~Т У БЕОГРАДУ

4 ахс',

Т. П~ЈРВИЋ

МАТЕМАТИЧКА АНАЛИЗА
111
ЧЕТВРТО И3ДАЊЕ

'.

ИЗД.\ВА ЧКО ПРЕдУЗЕЋЕ

"ГРА ЋЕВИНСКА КЊИГ А"
БЕОГРАД. 1867
~~M Комисије за универзитстсв:е уџбеНИЈ:е бр. 4628 од з.хн 1959. године одобрено
... 110 C1'IJIИИ уџбенИЈС за студенте Природио-математичхог фахултета Универзитета у Београду.

за пpeдyэehо: Љубица Јуриа, г.па:вии YPOДJIIIJt - Дртомир Лазuн, уреДИИЈ:

Штампа: Београдсв:и графичхи завод, Булевар Војводе МIIШIIba 17

 о.

САДРЖАЈ

ПЕТА ГЛАВА
Стра ..а
I Вројии ре,;овв

148. Дефиниција •••..•.... 1

149. Општи критеријум коивергенциЈе о в
150. Неке опште особине о..... 10
НН. Редовн са позитивни.. Ч.llа"овима . 11
lа2. с.цсЬу·ев кр.теРИју.. • •
153. О' Alembert-ов критеРиЈУм
2.24
154. Raabe-ов критеРиЈУм' . • . . • • • 29
155. Kummer-ов критеријум .•••• 32
М
156. C8uc:hy-ев интегра.llИИ КРlIтерију..
157. Наизменични редовн . . • . о •

158. Редови са ПРОИЗlЮЉним аJUluи .. а 4()

_а9. Abel-ов критеријум . • . . • • 44
!ь
160. Миожење редова ...••.•
161. ИЗР'ЧУИ8вање збира коиверrентни][ реДО8а .•
162. двоструки редови •. . • " .... &з
lqз. ЭБИРЉИВОСТ редова· ..•••..••. М

11 ....808В в рер;08В фУНlщвЈа

164.
М
Низови ФункциЈа • . . . . • о • • • • • • • • • • ••

165. Особине уИНфОР"ИО lIонвеяrеитни][ Н8ЗО8а фуикција •.

1~6. Редови фуНКЦИЈА' . .• . . . • . о • • S'1
.167. Welerstr8ss-ов н Abel-ов КРIIтеРиЈум униформне конвергенције 10
1~. Особиие уиифор.но КОRвејјl"еНТИиl peAQ8i . • .• • •.• о 18
111 Цеnв ,'';08В са jelЏloM qром'нJJtВВОИ

'.1119. Цео ред и његове особине. . • • • • . • . . 19

1'70. Интеграција JI дифереlщијаl,lllЈа це.llИ][ реДО88 .

1
•11. ОпераЦИје са целим редови". . • . . ,
12. Масl.urlп-ов н T.ylor-08 ре4 . . . . . . . . .
ЈЗ. БJlИОМНИ ред . • . .•.• .•
D
108
1•. Лоr,рит,мс:ки редови • ' ' . .
115.
116.
\17.
t78.
ИараЧУИ'8ање брОЈа 11: • • • • • • • • • • '
МаЈОраипt фуНКЦИје
ИНlleрзија целога ред..
•
. • • • . • . ••••
• • . • • . . • • • •
Вernоulll-еви бројевн и ВеrПОulll-е8И ПOJlИIIОNИ
ОО
•

..
о •

IriU
179. Ас:имптотс:ки реДО8И о '. - '. . . . . 128

IV Цеnв реАО". са ,цве променљвве

180. Цео ред ињегове особиие· lао

181. Мајораитие ФУНКЦJlЈе ....••••••..•••••• 133
1'1

'1 . . . . . . IipOII8. . .
182. W •••Ja . • • • • • . • о • о • • о о • • •
...
с"'
134
.88. О••О8ве teOpeII8 о npoвl80A."1 .•..... 131
'84. Пpcмll8OА. ФУ8КuЈа о • о • о • • • • • • • • • 141

I.UI!CТА ГЛАВА

l и ....rра•• са , .......... ..,.........

I F':'~Jiм~ ~o~p~e~_~
1 • . 111......
. ... ..."
КlНltep.,,.. КОI8tрrUltиЈ'
.nerpа... PtJIOI8 • • . • . .
: .' :
о
~
• •
: :: : : : ::
о О О
о • о
•

•
•

О О О
• О
ОО
•

•
1~
154
167
164

11 и.....rp................х ."IЩ.Ја

•. AoФI'.uЈа .....•.. о ••• о ••••• о 171

110. Општи крneрlЈ1М ltоиаерreВUЈе ...... о О
1: С8"",.,нн Kpllтep.)y ....О....Рге.ШI. Је .... .
• ... ....elly ИВтегра",а • рlAOI4 .' . о о о о
I . Г,..•••ре••ост reвера.исавва .нteгp... . . . .
• • •
175
178
189
190

·1
Cf!ДMA r лАВА
1 Вlшеotp,.. D'r81'p81111

iрнр.иост ФувкuЈа са .ве про....... · . . . . . . . . . .

• aтerpl' ао функЦиЈа параметра . . • .' •• о • о • • •

· •• ци)а18ОСТР1КОГ ••Ttrpt". ПОlllolty olkМ:TIX .итегр... . •

.
о . . . . . циЈа ,,8ОСтруког .иКр.... 00111011, .БИроаа .. . • • . •
Ј .· И.ра.,н••ан.е
ГеОllетриска Jl.ефИВКЦIЈа Ј18ОСТР1 КОГ .нтеГрА'" - Запрем •• а . о

1 ·
.,..
1.
•
двоструког .вт.гр .... у npa80yr.IIM Itоор"ни.там. о
Иар.чува •• Ное .8ОСтруког IIHTerp.... '1 ПО".РИIl111 коор.н ••т",.
И.р.чун••ан.е АВОСТРУКОГ нитегр••• у кр О"'"НИСК.1I Коор••••т •••
••
ОсО6 е А8ОСТРУКОГ нитегра'"
.. о
. о • • • • • • • • • • • • • • о о
4еФнн.циЈ. троструког нитегр."'. . . • . . . о • • • • • • • • • •
".р.чу •••• ы трОеТР1КОГ HHтerpa"'8 '1 право,г,,"" коар"'••т."., •. О
••
.•

о
•

О
•

••
•

106. И,р.чун.uње троструког IИтегр••• у u'.4."АР'ЧIC8 .... по"'...... . . ,....., •••

_. И.рачуиа.ан.е· TpOCTpyкor китегpt .. а у KplI80......C•• 1I коор.... 8Т....

I· ВиwестрУIIИ .HTel"9.... · • . . о '. • • • • • • о о О

Po...~T .итеГР.ЦIЈе беса8ач •• · . .'. . . . . . о • • • о о • о •
. • " ..T.rp.... неогр.н.чене ФrIlКIlIlЈе· . • • . • . • . о о • • • • • о
•••

11 иll'Nl"P8. . . . . . . . . . ........
P' д.фIIН.IIIЈа н.тегр... llао Ф"кuЈ' napt...,.,. . . . . .... . 244
I~1',..Д,,,реНцНЈ.III1Ја 1104 а'.КОII lIитеrр.... · •• о о о о • о о о • • • о о
И..,..грацнЈа 1101 ан.ком .нпгр.... . . . . о • • о • • •••• о о
248
250
11 '1. 'lt'фоР"во KoнвepreHТН. и8теrР.... ••. о • • о о о • • о о • о Ш
• 4. """rp.II.J. и Д'ферен••Ј.цнJt plltoplilo IOIIмpre.T.... ..,.,... • 160

1'6. '*'
lа.
, 'Ј,
e.tt.r·oв .нпграll ПР" врсте " •
1!ultt,08 интеГР8'" Apyre врс;те о
иа ..еlJЈ ф),IКIUI" В
n(llOrop •..0.0 •.•...••
• r· . .
.
•

... .. о •
'.
. ...
210
214
2'5
284
 ПЕТДГЛДВА

1. БРОЈНИ РЕДО8И .,

148. де .......ј.. - Нека је Аат бесконачни ннз реanНИХ броiua

lч. llр 112f- •• •• " n • •••• Израз 06лика

(1) и.+и1 +u.+ ... +и n +''''''

•
Еи"
11:=0

зове се 6еСlЮllаЧNи 6РО;IIи ред. Вe.uчиве и.. иЈ' ••• и", ~.. ЗQ8J. се I

1IJI8НОВИ реда и 06еneжuaју се oБJmю jeARМ ИСТИМ сJЮ8Oll: JII 8оје.

С1'Оје индекси О. 1. 2'... • којиОЭЈВ.2.....,. /1lIIfr tUaИL Члан . . . . . се
оlJшШu ЩII реда. Закон по Itove 'I".OIatювR . . . СЈЈщiУ јеАН 38 ......
Аефиниwе се 06И1lНО ПОllоћу 01l1ll'teТ ""'ана 11,. као фувlЩIIJa JыI:08IDr
ранга n. Сви ЧJlа1Ювиреда добиваiY се из onштеr чJrlва .. .uiYJla
.1IAeкcy п вредности О, 1, 2, ••••
Ако се образују делимични збирови реда (1)
8,=и ••
8. =и,+и••

8, =ио+и. +и.,
. . ......,
• • е- • • • • • • • • • • • • I

oв.u.a се IКПИТИ881Ье реда (1) своди на испитнаље lIи38

{2} S.r 81' •••• 8 n • ••••

(3)

где је s ковачан и одређен број. онда је и ред

"....
liш 8,. =8.

(1) КОlЏJергенШан. Тада

број 8 претставља з6ир реда (1) и пише се

1 Матемапаа АНаJlН34 Ш
 ПеТА ГЛАва

Ахо је
(4) Нт S" == ± оо,
n~ao

Тј.
Нт
n-+ ао
$" = + оо или Нт
n-+ ао
$" = - оо
ОВАа је ред (1) дивергенШан. Тада се каже да дивергира ка +00 или
- оо. Ако је пак

(5) 1im s,,==I, Нт $n-L, I=t=L,

n~ao n-+ао

ОНАа је реА (1) такође дивергенШан и каже се да осцилира између 1 иL,

који могу бити коначни и бесконачgи.~
ЈеАначина (3) казује, да ће ред (1) бити конвергенШан, ако збир
од n+ 11) његових првих чланова Шежи коначној и oдpe~eHoj вредносШи $,
када се п увећава бесконачно, Шј. када се број његових чланова YBehaBa
беСllоначно, ц Ша гранична вредносШ $ ПреШсШавља збир реда (1). Јед­
начине пак (4) и (5) казују, да he ред (1) биШи дивергенШан, ако абир
од п +1 његових првих чланова не Шежи једној коначној и oдpe~eHoj
IJредносШи, када се п YBehaBa бесконачно.
Као што се види, питање збира реда (1) своди се на питање
гравичне вредности низа (2). Лако је показати, да важи и обрнуто,
тј. сваки произвољан низ (2) .може се, СШављајуhи

наl1исаШи у облику реда (1)

(6) SO+(SI-S0)+($2-S1)+'" +(S"-S"-I)+""
чији је збир једнак гранuчној вредносШи низа (2). То је очевидно, јер
Аелимични збир

SO+(S1-S0)+(S2-S1)+'" +(S,,-S,,_I-)
реда (6) претставља деnимични збир

Sn =: ио + и 1 + '" + и"_1 + и n
реда (1), тј. општи члан Sn низа (2).
Примери. - 10. Посматрајмо геометриски ред

(7) а + aq + aq2 + .. , + aqn + ... ,

1) Са sn обележаваhемо збир од n+ 1 чланова датог а реда, где Је п ма какав цео

поаитиван брОЈ. Када недостаЈе први члан и о , или више првих чланова, онда ће н збир
sn бит н мањи за толико чланова, осим када НИЈе нарочито наглашено колико ће чланова
збир $11 претстављати.
 3

чији је збир од n првих чланова 1 )

l-qn
(8) S,,_t=a+aq+ . .. + aqn-l = а - - , (а =4= О, q =4= 1).
l-q
Раэаковаћемо више случајева:

а) Ако је Iql < 1, qn тежи нули када се п увеЬава бесконачно, па

је, према (8),
• n-
1lm8 а а
=----- а
l'lт qn=-_=S,
t
П-НО l-q l-q II~OO l-q
тј. ред (7) је конвергенШан и његов збир је

а
8=--.
l-q
Ь) Ако је Iql> 1, q" се увећава бесконачно са п, па .ће се, према
(8), и S"-1 увећавати бесконачно, тј. ред (7) је цuвергенШаN. Например.
за а> О, q> 1, бипе према (8), Hms"-1 = +00, тј. збир се ув.ећава беско"
Л~ОО - ,

начно. За а > О, q < - 1, биhе, према (8), Нт s2n-1 ==, - оо, Нт sall =+ оо,
n~QO n~ao

тј. ред осцuлuра између -оо и +00.2)

с) Ако је q = 1, онда је, према (8), SIl-1 = па, где се $11-1 увећава
бесконачно са п, тј. ред (7) је дuвергенШан.

d) Ако је q = - 1, онда је, према (8),

"
S"_I =а-а+а-а+ ... ,
где је
Нт
n~1X>
82"-1 = О, Нт
n~1X>
8211 = а,
тј. ред (7) је дивергенШан и осцuлuра између О и а.

Према томе, геометриски ред (7) КОltвергира, ако је Iql < 1 и љегов
збир је
.
1lт а
SII_I=S=--,
п-+:ю 1-q
'.

(9) L"" 1
=
1
_+_+'О.
1
+ 1
+ ... ,
п=1 п(п+ 1) 1·2 2·3 n(n+l)

1) Сви чланови овога реда могу се добити из општег ч;лана u,,=aq", даЈуhи
индексу п узастопне вредности п=о, 1, 2' ...
Z) Ако је q негаТИ!lНО, ,TJ....Q= -', оида Једнацина (8) постаје

1-(-,)11
$n-l=а
1+,
, ,>1,
гдеЈе lјт $"-1=- IX> за п Парно, Нт $n-I=+"" за п неПарно.
11-+00 n-+IX>
 Пета Г44В4

који се може написати у облику

f 1 =(1- ~)+(~_..!..)+
n=ln(n+l) 2 2
... +(~ __
1)+ ... З п п+l
има збир од п првих чланова

$n=(I-~)+(~-~)+
2 2 З
... +(~ __
1 )= 1_ _
п
1 .
п+l· п+l
Стога је
Нт S,. == l-1im _1_= 1 =S,
П-НО n--.ао П +1
тј. ред (9) је I€OHBepгeHli1aH и његов збир је S= 1.
з о • Ред

il 10g ( 1 + :) =~1 [log (п + 1) -Iog п}

је дuвeргенli1ан, јер је збир од п првих чланова

$11 =10g 2 + (log З -log 2) + ... + [log (п + 1) -log п] -log (п + 1)

одакле је
Нт SII == Нт 199 (п + 1)
.... оо
п П .... ао
=ОО.
ВежбаН1е. - Проверити следеhе задатке:

10. Ред
1 1 1 1
1:ао -==1+--=-+-+ ... +-._+ ...
n=1 ""п У2 vз Vn
је ДuвергенШан, јер је збир од п првих чланова

s,.=I+ ~+ ~+ ... +~>n._~="n,

'12 уз уп Уп
па је Нт ЈА:: ОО.
" .... оо
Показати да је
20.
.
f ~=2'
211
11=0 Ј
i; 1· ... ј; (~ __1_)=1 l+t (!.--~)=o,
n=o (п+ l)(п+2) n=О п+ 1 п+2 ' n=1 2" 211-1
јер је збир од п + 1 првих чланова lim
n--.ОО
$" -1im 1. =О.
п .... оо 211
з'. Ред
(10)
ао
1: -=1+1+-+-+·
n=опl
1
21 ЗI
.. +-+
пl
1 1 1
...
~

је конвергенШан, јер је
1 1 1 1
slI"",I+1+-+-+ + ... +-_.---
2 2·З 2·З·4 2·З·4 .... 1f
 Oi!taк.lJe је

8". <.2 +.!..2 +.L. + 1 +... +2 . 2 . 21 .•. 2 =3 __2"-11_ < 3.

2 • 2 2 . 2 ·2
Каконнз ,.(n =0. 1.2. , ..) МОIIО1'ОИО расте -н ограиа.еи }~, то је он
конвергенraн и ·његов збир претста8ља број. в '(Њ 14).
40, Ред (k > О)
t (..!..- 11)".)=(1- ..!..)+(..!.._.1.)+
11=1 п" (п-+:
2" 2Ir. 3"
... +(..!.._ (n+.1 1)- )+ .. ; п"

Itонввргuра. јер је

8,,-(I-.1.)+(1..-..!..)+.оо
2" 2 tc Зk
+(.!._
n t
'1
(n+l)"
)=1_.·1.
("+1'
одакле jelim '. == 1-8.
"-+00
Б', Ред
оо З

или
2n+l
~I па (n+ 1)1 = 11.21 + 21.31 +
5.
"0
2n+.l·
+п'(n+ 1)1 + "0

~1п'~:::)1 =(1- ~)+(:-~)+ ... +(~ -(lIll)8)+'''

.IlOHвeprupD.- јер је
,

,
ОД8Ю1е је Нт В,. = 1 ::. а.
11-+00

60. Ред

.." ."+1 1 11,,+1

1;('/а -- '{а);:: (о - уо) + (yfi -'/а)+ ... +(Уа - '0)+ ..•
_1
'.
1l0Нвергuро, јер је
3 • 11+1. .+1
s,,=tI-Vа+Vо--Уа+ '0' +'/о-'/а=а-Уа;
.•+1
liт 811 =НШ (а-'{о)=о-l, (а>О).
..... 11-+00
70. Ред
.- "'-.......
n-+-l )00
1:0010&(
log ~. . . ... 1: [Ioglog (n+ 1)--log lо, nЈ-
_2. log п 11=8

~(loglog3-10glog~]+ .оо +[loglog(n-+lJ-ЈoglogirЈ+ оо.

б Пета гn •••

дивергира, јер је

8" = log log 3 -log lOg 2+ log log 4 -loglog 3+ ... +loglog(n+ 1) -log log п,
1im S" = Нт log log (п + 1) -log log 2 = + оо.
II~" II~"

80. Користећи релациј у l)

1 1 1
arctg -::::: arctg --_...:.. arctg - - -
2п 2 2п-] 2п+l
показати, да је
п 1 1
~ arctg - == arctg 1 - arctg - - -
n=1 2п 2 2п + 1
одакле је
~ 1 1 1
-=arctg -+arctg - + .. , +arctg-+
4 2 8 2п 2

90. Полазећи од релације

2п+l 2п-l .. 1
cos - - а - cos - - - а == -2 SlП па . SlП - а
2 2 2
показати, да је
1 2п+ 1 . п+ 1 . п
п
cos 2 a-cos -2-а SlП -2- а . SlП "2 а
~ sin па =:;
11=1
. 1
2 SlП-а = . 1
SlП-а
2 2
оо

ред ~sin па (а 9= kn) је ограничен али дивергентан.

n=1

100. Полазећи од релације

. 2.n + 1 . 2 п -1 . 1
SlП а - SlП - - - а == cos па . SlП - а
2 2 2
показати, да је
. 2п+ 1 . 1 . п+ 1 п
п S1П 2- а+slП 2 а SlП-
2 -а'СОS"2 а
~ cos па = - - - - == --------,-----
11=
О · -1 а
2 SlП . 1
SlП - а
2 2
оо

ред ~ cos па (а 9= 2 kn) је ограничен, али дивергентан.

n=1

149. Општи критеријум конвергенције. 7' ~Пошто се питање

конвергенције некога реда своди на питање конвергенције њему одго-

1) Поnазеhи од реnације F(n+l)-F(n)==I(n), где Је F(n+l)-F(l)=I(l)+

+1(2)+ ... +1 (п).
 I БРоЈи. реАОВИ 7

варајућег ннза, то се може дати општн критеријум З8 конвергенцију

редова. 1 )
Нека је дат ред
оо

(11) ~ и n == "о + и 1 + ." + иn + .,.

11=0

н њему одговарајуhи п> О делимичних збиJSОва

(12)
I ;::::~иl'
1~.:-~. ~;, ~ ~~~ . . :~U:_.' ~U: о
, Ј О, Да би ред (11) био конвергенl1iан, ilоl1iребно је и довољно, да
сваком ilроиЗВОЉНQ .малом броју е> О одговара цео ilозиl1iиван број N (е),
такав да је

(13)
за свако п >= N (8) и за свако р> о;
Доказ је исти као и за QИЗОве (Њ 12).
Према нејеДQачини (13) може се дати следеЬк општи СаисЬу-ев
критеријум за КОQвергенцију редова.

20. Да би ред (11) био конвергенШан, 110Шребно је и довољно, да

сваком Произвољно .малом броју е> О одrовара цео 110зиШиван број N(8),
"
такав да Је
.
(14) IUIl+1+Un+l+ ... +un+pI<8
за CfJUKQ п >= N(e) и за свако р> О.
, , - Према неједначинама (13) и (14), теоремама 10, и 2'. може се датн
следеhи облик.
да би ред (11) био конвергеНl1iан, 110Шребно је да је

(13') 1im(SIIH-Sn)=О
n~ .. "
односно

(14') Нт (иn+1+иnн+ '" +иn+р)=О

n~:IO

за свако р > О.
Зар-l, једиачине (13') и (14') дају

liщ (sn+1 - sn) =Нт и n +1 = О,

n~OO n~ ..

') Другим речима, може се општи Cauchy-ев критеРиЈум коивергенциЈе ВИЗ0ва

(H~ 12) применити и ва редове.
8 Пета глава

тј. IlOД конвергенШног реда оilшШu члан и"+1 .мора li1е.:ж:иШu нули нада
п -+ оо. ТО значи, ако општи члан и ll + 1 не тежи нули када п -+ оо ред
је сигурно дuвергенШан.
Али обрнуто не важи, тј. .може оilшШи члан и II + 1 некога реда
Шежи/Dи нули када п -+ оо, а да ред не конвергuра.

Например, код хар.мониског реда

ао 1 1 1 1
(15) ~ -=1+-+-+ .,. +-+ ....
11=1 п 2 3 п
1
општи члан и,,;:: - тежи нули кад п -+ оо, али је он дивергентан, јер
п

је, код њега за р =п,

1 1 1 1 1
1""+1+и"+I+ ... +и"+,,I=--+--+,,· +->п·->-,
п + 1 п +2 2п 2п 2
тј. вије испуњев услов (14) и ред је дивергенШан. 1 )

Према томе, за конвергенцију некога реда аоШребно је. али не и

ДОВОЉНО, да општи члан и" тежи нули када п -+ оо.
Иако је СаисЬу-ев критеријум конвергенције изражен теоремом 2'.
опште ПРИРОАе, ипак се ретко примењ ује, јер је за дати [конкретан
ред тешко УТВР,IUIти, да ли је испуњен уtлов (14). Стога су се у тео­
рији редова l10јавИЛII други критеријуми ПОllоћу којих је много лакше
)'ТЈЈРJtиТII хоааергеицију или дивергенцију појединих редова.
Ако је ред. (11) конвергентаи, може се написати у облику

(16)
г.е је 8 IJ>егов збир, 8" збир п +1 првих чланова а R" збир осталих
1I8HOвa. Овај збир Rn зове се осШаllJaк реда. Из једиачиие (16) се види.
да lIe ocll1all1alt R" код нонвергенШног реда Шежиi11и нули кад п-+оо, јер
је твц Нш 1-,.
11 .. ао
=8, па је према ( 16).
1јш R. == lim (в - 8,,) == о .
11-+ CID ""'00
Важи и обриуто, тј. ако осШаl1lак R,. Heltora реда Шежи нули када

1) РеА (15) зове се xap.JIOItItCItII, јер Је саахR"МИ хаР.JIонuска среДUНll оближњих

"ЛIВOlt4. за броЈ ь каже се да је XOPAOHUCftll среДlIна бpofeвa а и с. а.о је
211
Ь=4+С'
t 1 1
за ~.вaa yнerопва "РИ ЧJIIва n-I' п' n+l ре.аl (15) 8UCи јеАн.чина

2n=n-l+n+l.
n -+ оо, ред laeБUlDUlU»lsepгеНi1lано То следује непосредно .из јeд1iaЧИие
(16). јер је тада lim R.. =O, па је, према (16),
, n-+.· .
1im (а-8,,) =lim R" =О
. "-+СО n-+OII
тј. lim
·11-+ 011
а" =Ј.
'о

ОстатакНII ~ИТНОГ реда претставља учињену грешку, када

се збир а замени .ром В" ,од п +1 првих љегових чnавова. Како
ост4тв Н" .IЩ8ВeРi'8В11dW .реЈЈ,а тежн "уnи кц п _ ОО, то се може п
.азабpa1w.,AOВO.JЫIО вerиttЮ. да остатак R,. БУАе довољно мали. Тако се
_ . . . . . . . . 1I>H.(~), Г.,I(е је Н(в) цео позитиван број. даје \R"I<eo
OtiIIeoje~:..,...ropњy међу грешке IR"j. да би се оценила
ПOCt'IIГВ..тra~ја при заменУ. збнра s збиром ~n ~д П + 1 првих
1IIЛIII088. "
, . . , ]fR. -1". flpимењујуhиопmти критеријум конвергенције на
fsие..... ред (7), добиhе се. према (14), израз

laQIl+1+aq"+I +- о +aqn+'I=laqn+I(I+q+ 'оО +Q,-I)1

••

који се, за Iql < Ј.эа п довољно &епика и за СВIUCО р> О. 'може учи­
нити довољно (мuИ•. То значи да је ред (7) 1l0000ергенШан за Iql < 1.
2). Код реда ,
(17)' ~ ..!..= 1+.!.+.!.+ ... +.!.+ ....
[:1 nl Ј
2' . 31 n
према (14), биhе
1 1 1 1 1 .
__+ + .•. + < + + .оо +
{n+l)2{л+2)t (n+р)1I n(л+l) (n+l) (11+2)
1
+ •
(n+р-l) (n+р)
иnи!)

"
иnи. !Ioсnе сабираља ЈЈ,есне стране,

1 1 1 1
~-+
(n+ 1)&
... +
(n+р)1
<----,
п n+р

ГЈЈ,е се израз ва· десној страни може учинити довољно малим З8 П

довољно веnико и за свако р> О. То значи да је' ред (17) ltонвергенШан.

1) Јер Је
1 1 1
- - - - - - . (р=I, 2, .... р).
(n+p-IЈ(II+р) n+р-l n+р
10 ..
Пета г ава

1!Ю. Неке опште особине. - 1'. КонвергенШни редови .могу се

сабираШи и одуэи.маШи члан По члан и новодобивенu ред је таКОђе кон­
вергенШан.

Нека су
ао

$'=1:: и,,=и.+и 1 + , .. +и,,+

"=О
ао

8"=1:: V,,:::VO+V 1+ .. , +V,,+ "',

,,==0

конвергентни редови и неКа је

тада је
l 'lт 8n " l'lт (' ") - l'Itn $ ,,,± l'lт 8.,11'
а" ± ""
,,~ao lI~ao ,,~ao ,,~ao

тј.
8;: 8' ±а".

Сабираље и одузимаље конвергеитиих редова а' и 8" може се.

вршити прости .. у..етањем чланова редаа" између чланова реда ", тј.

$:::8'±8"==U.±Vo+U 1 ±V1 + ... +и" ±V,,+ "',

јер збир од 2n+2 првих чланова

8I/1+1=S',,+8",,=(uo ±VO)+(U I ±VI )+ ... +(u,,±v,,)

и збир од 2n + 3 првих чланова горњег реда

$11"+8 =8'''+1 ±8"" =(ио ± vo)+ ... + (и" ± VA ) + и А +1

теже истој граничној вредности, тј.

lim 81" +в ::: lim (81/1 +! + и" +1) -1im 81" +1 + 1im и" +1 =Нш 81" + 1
lI~ao 11-+ ао 11-+ ао ,,-+ао ,,-+ао

пошто је Нт и"+1 -о.

lI~ao

Ова теорема важи за коначан број редова.

20. Конвергенција или дuвврreнција некога реда неће се Про.мениШu,

амо .му се у почеШ~у иsосШави или дода моначан број чланова.

Нека је дат ред

(18) и,+и1 + ... +и" + ...

из кога се, изостављањем коначног броја т + 1 првих чланова, добива ред
(19)
 I БроЈна.реАОВИ 11

Узмимо делнмичне з6нраве

$т=и о +и 1 + ... +и т ,

. R,=Um +1+ U .,.+8+ ..• +иm +"

тада је
Sm+,=sm+Rp иJlи Rp=SIfI+p-Sm'
Ако је ред (18) конвергентан, .Чији је збир а, онда је

JimRp =lјт Sm+p-Sm или R,. =а-$т'

p-l>Ф:? ,,-1> ао

Пошто су збирови S И ат коначни и одређени, то је R,. коначно и ОАре­

ђено, тј. н ред (19) j~ конверГентан. .
НепосреА1IОНЭ ове· теореме следује, да је остатак R,. неl(ОГ I(ОН­
вергентног реда увек конвергентан. 1 )
ИСТQ тако важи н обрнуто, тј. ако је ред (19) конвергентан биће
конвергентан и ред (18), јер је
.1

Нт а",+р==аm+Нт Rp=sm+R,. или s=sm+R,..

jJ-+ао ,-+ао

Ако је ред (18) дивергентан, биће и ред (19) дивергентаil и обр-.

нуто. Доказ је исти.
ЗО• А но се сви чланови не"ога реда 1l0.tlноже не"им бројем «:F О,
онда је добuвени ред. "онверге"шан. илu дuвергенШан, IlреAlа Шоме, да ли
је IlрвобuШнu ред ~онвергенШан илu ДuвергенШан.
" Ако је .ред (18) коивергентан са збира. s и ако се сви њеroви
чланови помножебројем «:# О, тј.

(20) «ио +«и 1 + ... +«и,.+ "',

онда је, делимични збнр овога реда.

а,,=«и.+«и1+ ... +а:и n =ех(и.+и 1 + .'. +и,,)==а:а,.

одакле је
lim
11.-1> ао
sn ==« lim а" =ех
II-~ ао
S ,
"
тј. и ред (20) је конвергентан.
На исти ее;ilачин доказује, да ће и ред (20) бити дивергеита1l,
ако је p~д (18) дивергентан.

151. Ре,цо•• са DО8ИТИВНИII чланови... ,- То су редови чији

еу сви чланови и,. позитИ!ни тј. и" >О за п =О, 1, 2, ....

1) Ако се са R,.обемжн ред (19), 1Ј, остатак реда (18), онда Је

Rn ::::ollm Rp == IIm Вin+р-Вт == '-Вт.
,-1>00 ,-+00
12 Пета 1'_
Ред са позитивним члановима има увек коначаи или бескоиаqан
( + оо) збир. Ако је тај збир коначан, ред је KOHBepreHTaH,t) ако је пак
тај збир бесконачан (+ оо), ред је дивергентан.
10. Ред са Позитивним члановима биhе Itонвергентан, ако jt дели­
мичан збир Sn ограничен за сва«о п = О, 1, 2, ... , тј. а«о је Sn <: S, за
свако п = О, 1, 2, ... , где је S Позитиван коначан број независан од п.
Ако се са so' SJ' ••• Sn, означе узастопни збирови некога реда
са позитивним члановима, они ће претстављати монотоно растуhи и
ограничен низ, који је конвергентан (N2 11). Стога ће њему одговара­
јуhи ред бити конвергентан, тј. биhе Нт sn = S.
II"'~
Једна од метода за утврђивање конвергенције или дивергенције
некога реда састоји се у упоређивању датога реда са неким познатим
редом.
ао ос

2'. Нека СУ дати редови ~ и n и ~ Vn , . чији чланови, Почевши од

11=0 II=ЈЈ

извесног ранга П, задовољавају релацију и,. < VII •

ао ... оо

Ако ред ~ vn конвергира, KOHBeprupafte и реll. ~ " n ' ако ред ~ и n

11=0 11=0 n=О
ао

дивергира, дивергираће и ред ~ V II •

N=О

Претпоставимо да чланови редова ~ и" н

...

n=.о
tоо

n:!о
V II задовољавају не-

једначину и n <vn l ) за свако. п:;: О, 1,2, .•.• тада је за свако п. sn < S'II'
где је
sn =ио+и, + +и n ,

S'II=VO+V,+ +VII •

Ако је ред
ао

~ VN конвергентан, онда је
11=0
s'" <s' за свако п, па је и

Sn < S', тј. и ред ~

ао

n=о
" n биhе kонвергентаи.
оо

Ако је ред ~ иn дивергентан, онда Ье се збир Sn увеhзвати

n=О

бесконачно са п, па Ье се тим пре и збир s'1I увеhавати беСКQJIачно

ао

са п, тј. и ред ~ VII биhе дивергентан.

11=0

1) Очевидно Је да збир реда са позитивним члаИОВII~а ~He може ноца бити

~QR&~aR и неодређен.

') у СllучаЈу да известан коначан БРоЈ Чllанова у почетку JIe испуњааа горњи
YCIIOB, онн се МОГУ изоставнти, Јер, као што смо напред внаелн, не утичу на конвер­
генциЈу ИIIИ дивергенциЈу редова.
 13

~ DIJfrp~Щ1АЮ«.с1tU pe!l

(21) f
rt=I пР
1. -1 +.!.+.!.
2" 3"
+ о оо +.!.+ ...
пр

KQUepretttQ ~ за р > 1 а днвергентан за р

"
-< 1.
за р-1. lbIaIю Хap.lЮlЩtttu ред (15) којlt је дввepreвтаи. за Ј1<1
Чn8Н08И реда (21) су већн од ЧJl.8lfова реда (15), 11.
1 1
--<-о (n==I.2. .... p<l).
п пР

Стога из дивергенције реда (15) следује дивергенција реда (21).

за р> 1, каllИВlИ!IiЮ ~Д (21) У облику

('1') t .!.""l+.!.+[.!.+.!.]+[..!..+..!..+.!.+~J+
.... 1 п' ~ зр 4~ 5Р БР 7 Р 8"
.... +

+[. (n+11)" + 1
(n+2)Р
+ .. , + (21/1)"]+ .. о
како је за .:;:. 2It-',
1 1 1 1 1) 1 1
(lI+lt+ (n+2)1'+ ... + {2n)Р<n О ",,= nр - 1 = (2,,-t)Ir-1'
то је. за k .. 2. 3, .•.
, 1 1 1 1
3" + 41' <2 211:;:; 2Р-1 ' (k=2)

"

1 1 1 1
(22) 1 +-+-+ + ... + + ...
р 1
2р 2 - (2"-1)1 (21' -1)"-1

'IIIjIr су., .... JI01IIO 0.1. треЬег чnзна, веhи од чланова реда (21').
рачуJ.l8iyb llmumвe у загради као један члан.!) ,
1
1) э.-.,tytnr СВВII; ...... IU левоЈ стр,ни са Р'
п

IIJ _ . . . . . . 1llllleТa.. 1& сео КQ/L рцова са DOЗJIТII1IIUDI .....ва..... ....,. 08аоц
rpy.......... sri; г.т ........ J'ПIЦ1,14 на в:оаерrcиlUlJY JLIII ,lUt8epretUQljy.
14 Пета гnа.а

Како је збир реда (22)

1 +~ + _1_ [1 + _1_ + 1 + ...Ј =1 + .!.. + 1

2Р 2р - 1 2р - 1 (2Р - Ј)II 2" 2Р -1 -1

коиачан број, то је збир реда (21') односно реда (21) ограиичен, што
значи, да је ред (21), за р> 1, конвергеитан. 1 )
оо •
3". Ако чланови редова ~ и п и ~ V N задовољавају релацију
n=о n=о

(23) Нт и" = k , (k::;6 О и k::;6 ± оо) ,

п-+оо VN _

то су исmовре.мено оба реда I(онвергенmна или дивергеНiliна. А 1(0 је k =О,

оо оо

онда из конвергенције реда ~ VN следује I(OltBeprenquja реда ~ и п ,

n=О n=О

Према дефиницији граничне вредности, једначина (23) даје

!::-k!<e, за n'>N(e),

где је N (е) довољно велико и е> О довољно мало, одакле је

k-e< U"<k+e
vn
или
(24)
оо ф

Ако ред ~ vn конвергира, конвергираhе и ред ~ (k + е) Vn ' чији су

n=О n=О
ф

чланови помно жени константом k+e, па ће, према (24), и ред ~ ип

n=о
оо

конвергирати. Ако ред ~ ип конвергира, онда ће, према (24) и ред

n=о
ос • ф

~ (k - е) Vn конвергираТИј па ће и ред ~ vn конвергирати. Исто тако

п=о n=о
из неједначине (24) лако је видети, да ће дивергенција једнога реда
повући за собом и дивергенцију другог реда.

Например,ред

оо 1 1 1 1
~ -.-=1+---=+-+.··· +-+
n=1 п"гn 2 V2 З ;з п VN ' ~ .
1)ХаРМОt!ИСКИИ хиперхармониски ред MHoro се употребљавају као компаративни
редови за испитивање конвергенциЈе и дивергенциЈе других редова.
 I БроЈИИ редови 15

дивергира, јер ако се упореди са хармоннским peAo1f(15), добиhе се,

према (23),
1
п

п
l 'lт --с Vn
l'lт -=-~')i~=
1 1 1.
вао 1 П-НО ~n Нт 'Јп
п П .... ао

оо оо

40. Ако чланови редова 1: и" и 1: V", Qочев од извесног ранга п,

n=o n=O

задовољавају релацију

и ll + 1 ./ V"+I
--~--,

и" v"
оо ао

онда из конвергенције реда 1: v" следује конвергенција реда 1: и ll , а из

n=о n=o
со оо

Дuвергенције реда 1: и" следује дивергеllција реда 1: vn '

n=-D n=о

Нека је

и ll +1 < Vn +l , и '+2 <v + a 2 ,

... ,.
и" V" иn +1 vlI + 1
онда је, множеhи међу собом ове неједначине,

иn + р < VII + P или (р= 1,2, ... ).

и" V"
оо оо и
Ако ред ~ vn + p конвергира, конвергираhе и ред ~ ...!!. v"+P' па ће,
р=l р=l V N

према неједначини и" + Р <- "n

V II
V"
~
+Р' И ред ~ и" +Р конвергирати. А}<о ред
р=1 .

оо
~ и,,+р дивергира, онда ће, према неједначини и n + р
р=1
<-v ~

n
.
Vn + p, И ре!

оо

~ VII + P дивергирати.
р=1

Например, ред

оо 001 1] 1
(25) 1: V" =fI=1
/1=1
Е -== 1+-+-+ ... +--+
Уn . fi УЗ -vп
16 П~а глава

дивергира, јер ако се упореди са хармониским редом

оо оо 1 1 1 1
~иnO: ~-=1+-+-+ ... +-+
n=1 11=1 П 2 3 п
види се, да је испуњен услов

и"+1 :::.
::::::: V n + l , (
n= 1, 2, "','
)
"n V"
који у овом случају гласи

п <; n+ Ј, (по: 1, 2, ,. о).

ВежdаН1е. - Проверити следеhе задатке:

10. Ред

оо 1 1 1 1
~ =-+-+ .. ,+ +
n=1 n(n+2) 1·3 2·4 n(n+2)
конвергира, јер

1 < 1-, (п = 1. 2, ...),

n(n+l) n·
оо 1
тј. чланови су му мањи од чланова хнперхармониског реда ~ - .
11=1 ,,2
20, Ред

дивергира, јер

п 1
- -
n2 -1
> -rr
r (1[-2.3; ••.'.

тј. чланови су веhи од хармониског ре'-·Х-.

З·, Ред
~
.. t
.•
ф п 2 3 lI>
~--=--+-.-+.~~+ + ....
n=an·-3 ~-З З'-3~ ~

конвергира, јер је

_П_ < 1-2 или 11&.< ~-э., fa-,2. З. ....}.

~-3 n
40, Ред

t
_6
~+1 ... .!.+~+ 21+1
411:&+5 5 9 4·21+5
+ .". + nS+l
4n·+5
+
 I БроJll1l pqoaи 11

диверrира. јер

1..< n2 +1 или 4n2 +5< n'+n, (n=5, 6•...).

п 4nl +5

50. Р eд·~
~ -1 конвергира. .
Јер .
Је -1 < -1 (
,п =.З 4.....)
11=1 п" п" ".
OD 1 . к . ..
60. Ред ~ - S1П - конвергира, Јер Је
11=1 п "
к - <1- ·w-
-1S. I O •
=-, з ·4•.•.•
( n=, )
п п п п n2
_ п... ~ I . .
, -. Г~Д ~ . конвергира, Јер Је
lId (log n)k'l8
1 1 1
(log п)10&8 = q1oI(Jac 8) < ". ·
за " дoвoJыю велико
81). Редови
OD (D

~ Jog [1 +/(n)] и ~ ,(n)

~' 11=1

rAe је Нn) ПQ311ТИВВ8 функција и 38дОВОЉава услов )im 1(11)-0. .сте

су прИроДе. јер .... OD
.. 1
1im 1og [~(+/ (п)] = lim log [1 + 1(n)]/OO_l.
..... п Я-+OD

"

}()О. Ред
OD п! It 21 п!
~-= -+'-+ ... +-+ ...
11=1 11" 1 21 п"
коивергира, јер је
,,1 2
. ~-, (n=4.5, ... ).
п" ,,'
11 8 . реА .;.
~ ---.
1 дивергира. Јер Је
. .
11=2 (logn)p

2 Мaммat..... ан,иза 111

18 Пета глава

~< 1 ,
п (log П)Р
за п ДОВОЉНО велико и р >о коначно.

120. Ред f
n=1
V 1
п(п+ 1)
дивергира, јер је
_1_< 1
п+l \'п(п+l) ,
ао 1
130. Ред ~ ~ дивергира. јер је, према хармониском реду,
"=1 3п+ 1
1
Нт _п_ = 3.
1
11-+:0:>

3п+l
14'. ~
.. 3п 3 6 Зп
~(fI+I}(.+2) = 2·3 + 3·4 + ." + (п+ 1)(п+2) + .0.
~ јер је.врема UPМOИИСКОIII реду,

1
liш _ _ _n_ _ = lim (п + l)(п + 2) = ~,
_ .. о> За .'1-+00 3п 2 3
(п + 1)(11 + 2)
ао 1
lР. РеА ~ -- кouepl'8ра, јер је
-=1 nt.+ 1

160. Ред (а >1)

• п п

~ <\'о -1) = (а-l)+ (\'0-1)+ .. , +(\'0-1)+ ...

--1
дивергира, јер је, према хармониском реду,

l 'џП п 1 1
= l'lт - n1- - = ---::---- = - -
п
n-+ОО'{а_l n-+ao ll (\'o_l) Hтn(;o-l)~ loga
n-+ао

170, Р eд~.
~ п
1 .
дивергира, Јер му општи члан не тежи нули ТЈ,
.
11;;:1 "П + 1
 I БроЈвн реАОВН . 19

l IШ с'}'lШ
' и,.- 1
11--='
1
,1-+00 .-'40 уп +1

180.Ред;
Ј.=а
i: (1og1.n)1I IfОИВeprиpa, јер је
.
1 1"
---<
(Iog п)"
.
(101 n)IOIII
(8U.Н зu.aтax 70.).

1•.. '. •
pu ~
1
. • (Ь>(», ковверnrрв за ,>1. а .ltll8eрrира
il=1 (11 +Ьа)Р
аа р ~ 1. јер је
• 1

Iita
....
.( .......
""
1

200, Ред;
~.
! -ков. ... . . jep.~
11=1 З"
п

.!.<.!.
311 2"
.
210. Ред;ови чији су ОПIIIТII 1ImtllOВИ
...
, I К к 1
u,,=Stп -, и,,= l-cos-, u,.=arctg-
П п nI
коввергирају, јер је
о, • _- к . те К· 1 1
sШS-<-, l-сos- .... 2зin l -<-,. arctg-<-.
п п· п 2n 2n· п· n·
220: Ред са општи.. ч.uнoм
, 1 "
nsш­
п
и"
"nl'+ 1
дивергира, јер је
, 1
nstп-
п п
-<---==.
n+l Уn 2 +1

230 . Р ед ~
~ (1 п -+ 1)
- - 1og-· коивергира, Јер Је , .
11=1 п П .
20 Пета глава

1 п+1 1 1 1 1)
--log--<----= - - -
п п' п n+l n(n+l)
240. Ред

,коввергира, јер је, према хиперхармониском реду, р ="2з > 1 .

250. Ред t (1- соз Ј..)
11=1 п
конвергира, јер је, према реду ~a'
,,=1 П
ао 1

1- cos ~ 2 SiП 2 _1_

· п l'
1lт - - - = lт 2 п =-.
1
П-НО 1 .-Но 1 2

2&. Ред t
n-l
sin..!.. Дllвергира, јер је, према реду
П
f..!.. ,
n=l П
. Ј
51П-

Jim _n_=I.
n~ao 1
п

27". Ред f
11=2 п
1
log п
дивергира, јер су му чланови већи од чланова
Jl,Jl8eprентиог реда (Њ 148, вежбање, задатак 70.):

ftog log(n+l) =
11=2 10g п n::2
t
[loglog(n+l)-loglogn}.

То је очевидио, јер ако се примени Lаgгаngе-еваформула (М 66) на

функцију' log log х У интервалу [п, п + 1Ј, добива се

1
logtog(n+l)-lоgЈоgn= ,(0<9<1),
• (11 +&) Jog (n+О)
OдaКJle је

'loglog(n+l)-loglogn= . 1. <_1_.
(n+О) log (n+О) п 10g п
ао
1:
CII , -
28". Из КOJrВ'eргенције реда 1:и.. следује к.оввергеиција реда и ..
11=1 _1 П ,

1) ОчеввдRO Је -1 > Iog-=Iog

11+ 1 . ( 1+-
1) -1 HC'IO тако Је
,јер Је е 1"->1+-;
11 п . 11 П

11+1 11 ( .
101-=-101-=-101 1 - -
1) >-,.
1
п n+1 11+1 11+1
 -I БроЈ_. реаов.
21

јер је
"
'Ји" / -
_ 1 ( и,.+-
1) .
п ~2 -п'

29'. Ред
-
t 1_ -l' 1 1
••а ( og og п) 0111
конвергира, јер је
- '.

I = 1 <1...
(Iog log n)IOIII п 10110110111 п-

-. 1
ЗQt. Ред - ~ Дwвергира, јер је
- ~I (101 n)~IOIn
1 t 1 1
(101 n)1OI 10& 11 ... e(lOl10l8)1 > -,1-01-11---;'
152. Cauaeby-ев IфIIте'-'ум. ~ Упоређујуhи редове са геОlle'l'Р.­

А.о је 1 "eкp.Al реду

.
скнм реJl.OII, Саисћу је А.О сnедеhи критеријум за конверге8цију редова:
,

1: и" са floaul1luHU.Al 'IAaH08U.Ala, flo'le8 од uвe­

...о
11 • -,
ClЏJГ ранга п, 1u,.< k < 1, ,а C8altO п, онда је IМД 1: 11,. 1I01UJlpгмlIlан.
- ...о

.'
AltO је Ва", 00'1,8 од иавесног ptJffra 11,
p~д1:",. Д"8ерг,нШан.
11=0
Vм.> 1, аа C8altO 11, онда је

-Нека је дат ред

(26)
.
1: ",. ="о + Ilt + " .. +11;. + оо.
11=0

и нека је, почев од извеСНОГ ранга п,

(27)
'за свако п, где је k фиксиран број (О < k < 1), тца је "

одакле је
и,. =( kII, UII +1 < k"+ 1 , ••• , ",,+р < kII+P, ••• ,
",,+и,.+1 + . о. +и,.+,+ ... +< k" (1 +k+kI+ оо.).

Последља иеједн"чииа казује, да су чмнови ред, (26), почев од иаве­

сног- ранга п, мањи о... чланова коивергентиог Гfометриског реда, па
Ье и ред (26) бити "ОН8ерГ,ншан.
Ако је пак,
22 Пет. ruвa

за свако п, почев од извесног ранга, онда је

ил;;;;::' Ј,

тј. општи члан неће тежити нули када п -+ оо И ред (26) дивергира.
Горњој теореми може се дати следеhи облик:
Нема је
11

(28) HmVu" = 1,
где је 1 коначно или бесконачно. Тадаће ред (26) KOHBeprupa11iu за 1<1,
а дивергираmи за 1 > 1.
Ако је 1 < 1, онда је, за. свако п довољно велико. према (28),
R
(29) l-е. < "и" < I+e,
где је 8 > О довољно мало, да је /+8 < 1. Неједначине (27) и (29)
казују, да број /+8 < 1 преузима улогу броја k < 1, што· значи да ред
(26) монвергира.
Аl(о је 1> 1 и коначно, онда се за довољно велико П; може иза-
" .
брати. в > О, да је 1- 8 > 1, па је, према (29), Vи" > 1, што· значи да
ред (26) дивергиро. 3а 1::: ± оо ред (26) дивергира.

Ако је 1=1, питање конвергенције или дивергенције реда (26)

остаје нерешено.
Иэразу (28) може се дати и прецизнији облик.
Ако је
п

Нт ""и,.= / < 1,
ред (26) конвергира; 0"0 је Пан.

"
Нт 'Ји" = I >1
n~.,.

ред (26) дивергuра.

Например, ред
Qg 1
n~a \log п)"
конвергира, јер је, према (28),

l',т ~/-
n~ Qg
1-
уи п = lffi
n~ ао
V (1 ogI II)." Пт -1ogn
n~ao
_1_ =~ :::1.
(оМ 151. вежбање, задатак 18°).
 1&,0........

Веж6DН1е, - Проверити следеће задатке:

ао 1 "
1о, ред ~ -;; конвеprира, јер је lim ~-
..!.. = lim..!.. == О. "
1&=1 П . 11-+ ао lfIt ~ ... 4-

20, Ред
... "'+1 21+1" "'+1"
:Е
11=1
0,,+1 = 0+02+1 + .. , +0,,+1 +".... (о >0)

коивергира за о < 1. а дивергира за О> 1. јер је

з о Нека је дат ред

~ ао 1 1 I 1
:Е
11=1 ОП
,.=-,
01
+,+'"
0з
+-;;+ ... ,
о"

где је Ој. о•• " ' , ОП •• , низ позитивних бројева који задовољавају ре­
лацију Iim оп о. Како је
11-+ ао
=
"·11
.", ,,- .' v
Iт ,и,.
11 ... ао
= n-+ао
lm
п
-
1 "" l'lm -1 = -1
--
О: 11 .... 11" О

то.је ред "онвергenшон за о> 1, дивергеитаи за 0< 1. за О"" О. биhе

11 "
liш
8 ... ао
Vи. =+00. и ред дивергира; з. а = + ао, 6иhе lim у",. = О. па ре..
8 ... ао

KmtaeprH~

"-. PeJlови ао

-.
:Е
11=1 ЗI'
П
ао n -
:Е
11=1
(2)"З"
. КОllвеp.rирају. јер је , "

~ ,,"
'
lпп у.
- =- -1, ]'(т У. п -2 )" а· - 2 .• (

,нао З.. 3 "-+Ф 3 З

11

5', PeAf 2"П дивергира, јер је limао 1/2tt

__ 1 _' - ...V = 2. 11-+ 11

б 'Р
. ед ~2n'
~ .SIП - 1 конвергира, Јер Је- , .
~=. З,.
 neтar.....

'3"
1 (2)"
2" sin -:- < -
3
а ред ао (2)"
1: - , према (28)
11=1 3
"
!~~ V(; )" = ; < 1 ,
конвергира.

70. Ред
ао (nl)1 (11)1 (21)1 (nl)'
!(2n)1 = 2t + 41 + ... + (2n)1 + ...
конвергира, јер је
_(n_I_)1 _ nl < ~ ,1)
(2n)1 2n ·{2n-l)!1 2n
ао 1
а ред Е -, према (28)
11=1 2"
п

1·(т. ут 1 1
-2 = -2 < ,
.-+00 "
, ко_",ра.

Й53. D'Alembert-ов критеРRЈум. - Упоређујуhи редове са гео­

ме1'РlК:ким редом, О' Alembert је дао СJIедеhи критеријум конверген­
ције редова.
ао

Ако је у неком реду 1: и,. са ПозиШивним члановима, Почев од из­

,,=0
и оо
весног ранга п, .-!!.±.! <; k < 1, за свако п, онда ред 1: "n конвергupа.
и ,. ,,=0

Ако је пак, Почев од uaBeCHor paHra п, и"+1 > 1, аа CВflltO п, онда

и"
ред t",. дивергuра
• =0
•

Heka је у реду (26), почев од извесног ранга,

1) Наар.мер
(2!)I 2!· 2! 2! 21
---- = - - = - - = - - , .
41 213·2' 2'.1·3 2'.311

(31)1 :::: 31.31 = 31 31

61 31·21·5·2·3 2'.1·3·5 = 2'.511'
ИТД.
 25

за свакоn. где је kфиКСIlр8Н број (О < k < 1), тада је

"~I (; k... "-+. (; kfl 8 ... t ~ k·u., ...• и"н (; kp и", ..•
"
o.uue је

и.+а+ .... + ' .. +и"н+ ' .. (;ku.. (l+k+k'+ ...).

Последња нејоваЧlIва казује, да су ЧJlанови реда (26), почев од изве­
сног ранга п, мањи од ЧJlанова конвергентног геометриског роа, па

ће и ред (26), бllТИ конвергенШан.t)

Ако је пак

за свахо п, почев ОД извесног ранга, онда је

... < 11.+1 ~ В"+I < ... ,

тј. чпвови реда ве Oll1ЏUtjy и општи ЧJl8Н не тежи НУJlИ када 11 -+ оо,
па ред (26) RIlВepNlpD.
Претходној теоремНllоже се даТНСJlедеhи оБJlIIК:
Нека је

(30) liш 11.+1 .,.1,

11 ... 08 ...

где је I ltDIIаао UlI 6ec~"н.o. Тада lte ред (26) kmI8tIpnrpalllU за I 1. <
а дuгepгupdJи !IQ 1 1. >
Докаэ је исти као .и код Cakby-ееог КРlI.теРllју. (Њ 152).
Ако је 1-1. ПИТ8ЈЬе коивергеВЦllје ИЛII дввергеВЦllје реда (26)
ОСШDjе ".,.,.,,0.
Иapuy (3О)М08 се JUIТII • 1IpelUfэнијв 06_,,"
А.о је
"

(30') Jim~-I<l.
..... В•

.., Т......
_ -rn,.u .. 1t0llllepf'U1UIЈЈ реда ми Је д~1IO да Је Matt < 1.
. 8"
HllIp88ep, КОА JtlРIШIUICКOI" pe.u Је Ј.К

'''''+1 П I
--:::-'=--< 1,
n+ 1 1
11"
+-1 п
а. Је евак pu IoII8Cprea'I.,
26 Пета глава

ред (26) конвергира; ако је аок

(ЗО") Нт и ,. ·ч = I > 1.
n-+.. Ll n
ред (26) дивергира.
. Ако пак једна од граничних вредности (ЗО') ИАИ (30") тежи јед"­
ници ИЛИ је горња гранична вредност (30') Beha од jeдuницe, а даља'
граннцна вредност (ЗО") .мања од јединице. онда се не може ништа закљу­
чити о конвергенцији ИЛ.Ј дивергеНЦlJјн реда (26).
Прu.мери. - 10. Ред
... nl
~-
n=ln"
конвергира. јер је. према (ЗО).

Нт _и,,_+_, = Нт ...о.<n_+_l...:.>_' _ _n_"__ = lim (_"_)" =.!. < 1,

/Ј-НО и" n-+<II nl (n+l),,+1 n-+:» n+l е

(Х!!-15I, вежбање. задатак 100).

20. Ред

1111 ) 1 1
(29') -+-+-+-+ ... +-+-.--+ +
11' 211 3р 411 пР (п t 1)1c (n+2)Р

где је 1 <Р <k. k=р+Л. има

· и"+1
1Im-· (п + l)lc
- = )'lffi "";""'--'-- .
11ffi (n+1)Р
-- (п + 1)1- = +00.
n-+оои,,+1 n-+<II (n+2)Р n-+<II n+2

).
lШ и"+1
- - = l'lт пР = )'lffi ( -п)"
- 1 = О•
11-+00 и" 11-+11> (n+ 1)" 'Н<II n+ 1 (n+ 1}А

тј. Нш и"+1 = +00 > 1. )iПI u..+t =0< 1.

п...... u,. .... u.
Стога се не може НИшта рећа о коиверrеlЩија горњег реда. Међутим.
реА је коивергентаи. јер су rq ЧDНОВЈЈ 1IaЊИ' ОА хиперхаpllOJlИСКОГ
конвeprtНТНог реда

.!.+.!.+.!.+ ... +1..+ 1 + ....

lР 2р ~ пр (n+ 1)1'
УостаЛOll~ ~A (29') је збир два коивертевтиа хиперхармонисха реда.
ПPU.llедба. - Ако 1l0СlJlОји

(31) и"+1 I•
1-lШ--=
IJ· " ... " ,.
".
UОС1110јаће и Нт Vи" и биhе
п-+ ""
 I Бројии реАО8И 27
п "
(З2) · ",,-
1lffi l' и"+1 1
,и" = lffi - - = .
"-+00 n-+Ж и"
Према дефииицИји граничне вредности, једначина (31) може се
написати у облику

1"::1_'1<8 илн 1_€<U'~:'<1+8

эа n>р(в). одаКJIe је, за n=р, р+l, "'; p+k.-l,

1-8 < и,,+1 < I+e,

ир

1_ е < ир'+ 1 < 1+ е,

и,,+&
• • • • • • • • • .8 • ,

1-8 < ин" < I+е,

Up+k-1

rAt су Р и k цели поэитивни" и коначни бројеви. Множеhи ове не­

је.аиачиве, ЈЈ.06ItИ се"

ИЛИ

Ако се стаВИ Р+ k == п, ПОСJle;lUlaa веједвачииа може се нап1lCaТll у o6JIику

",
"" (1-8)"-" <"п < (1+е),,-" "р.
ОЈЈ.акЈЈе је
n_ ._~ "_ 1-~1I-
~"р(/-8) П < Vu.. «l-tS) 11 'Јир •
Иэ последљих неједначина следује
11

Нт ~ и" = 1,
11-+00
• јер је
'.

пошто је р коначан број а произвољно мало 8 > 0.1)

Исти је случај и када је Нт иН1 = + оо, тј. биhе' и тада
n-+ОО' и"

, ... 11_ и"+1

Нт Vи" = liт - - о:: + ОО.
n-+«> n·~aO и"
Доказ је нnи као гОре.
п

IJ 1-2a<va;<1+2a.
28 Ikra r ....

.Као што се ВИДИ, из егзистенције граничне вредности (31) следује

гранична вредност (32). Али обрнута теорема не важи. То значи да је
Cauchy-ев критеријум општији од D'A/embert-овог.
Користеhи ову везу између граничних вредности (31) и (32), могу
се добити граиичие вредности неких израза_

Например, код дивергентног реда

ОО

1: nl:ll+21+ '" +nl+ ".

-=1
је
Нт ~ _1im(n+I)1 = liт(n+l)- +00,
_+00 и". n-+ОО п! 11-+00
па је
п

Нт
n-+'"'
Yii! ... +00.
Нето ,- . ~ nl
тако Је код коивергеитног реда ~-
".1 пп
Vii!-- -
11 11

'
l (т l'lт -Уnl =
l'IМ (n+ 1)1 пп
-'--~'- ---.".,.--:-
1 1)
:;; - ,
"-+00 11" n-+ооn n-+ОО nl (11 + 1}"+1 е

8ежdаНЈе. - Проверити следеhе задатке:

оо пп
10. Ред 1:-_ - дивергира, јер је
"=1 п 1 •
' -
)lт и"+1
- =l'(т (п +1)"+1 -п! == 1-lт (1 +-l)n - е
>1 •
n-+ОО и" п-Но (п + 1)1 . п" 11-+00 П

оо пр

20. Ред ~ - конвергира, јер је

n=1 nl
' -
l lт и"+1 (n+l)Р _nl=O.
- - = l'{т -'--..c......~
1'-'00и" n-+оо (n+ 1)! пр
оо 1
30. Хнперхармониски ред (17) ~ 1" конвергира. Међутим, по
11==1 П
Cauc/ry-евом и· О' A/embert-овом критеријуму не мо.е се ништа закљу­
чити, јер је
П
2 П -1
,и"+1
l.т -- :=
.
11т
( П
-_-1 )
= 1 , Нт Vи" - lim (li.!) := 1.
n-+ оо и" n-+ оо If 1- n-+оо n-+оо V 11

') ВИllети НДIтке 220, и 230. (М 43),

 29

154. Raabe-ов KPllТeplljyL - Упореl)ујуhв рцове са хармоии­

ским И хиперхармониским редом, долаза се ДО Raabe-овог критеријум&.
са

А ко је у неко.м реду :Е в" еа QозuШIIВIIU.м 'fАШlовu.ма, аО."ев од uaвe-

11=0
сног ранга п,

(33)
са

за tBallO П, онда ргд! ". 1I0НВtJPГUpa.

Ако је Паll, lJoIIeB 0.4 uзвесног POItГ(J ".

(34)

зо CBallO П, онда l»Jl

..
1: и.. .4I1ВtJp1'иpa.
Il1=O
qa
Нека је у реАУ 1: и., почев од вцеаюг раиrа 11, исп:р.ев уcnoa
-о
(33) којн се мшке написати у облику

(35) ~> 1+!...

""+1 п
Ако се изабере поэ.ТИВ8н број Р такав Д8 је 1+р <.. онда је. за
довољно DeJlItКO П,

(36) ~>(1
и,,+1
t-!). . . .
п

Да би се доказем ова иеједначина, треба, пре.а (З5)~ показати да је

(~7) 1+ : > (1+ ~) ,*1 или : - [( 1+ : )'*1 -1 Ј > о.

за .п дOВOlЫЮ вulllio. Како велична

(38) '.
те.и ВУJIИ кад 11 - ОО. то је она бесконачио lI8JI8 веачива за lf бесао-
иачно, чији је ГJlQВlUl део (Њ 36) .
k-(p+l) >0..
п

Пошто је овај гAOВIIU део Deличине (38) позитиван, то је и сама неnll­

чима (38) позитивна З3 п довољно велико. То значи, да постоји нејед­
начииа (37), па, према, (35), и неједначина (36), за п довољио вe.Jl8Xй.
зо Пета глава
р

Ако се неједначииа (36) напише у облllКу

1
и"+1 >(~)P+l_ {n+ly+1
U n+l 1
"- ----
пР+!
или

В"+1 <~"+! ,
lln " ..
~ ф
где је ~ ",. =~ -Р1- xullepxapAWНиCllи peJl. 0IЦ8.је 1:
•
.. , ао4 JC.IOВOII
JIZ1 а=ln +1 а=О

(33), кoввepretmt1l, јер јепперщllOИИСКИ реА t -.!- коивepreнтаи

-=,.,+1
(М 151, теорема 40.).
OD

Ако је у реду ~ "n , почев 0)1 извесног ранга п, испуњен услов

II~

(34), који се може написати у облику

1
--< 1+-,
и"+1
U

П
онда је
1
U,.+1>_n_=n+l
"n n+ 1 1
п

или

• OD OD 1
где Је ~ VN = ~ - хармониски ред. Пошто је xap.мOHиCI€и ред дивер-
11=1 n=1 П
оо •
гентан, то је и ред ~ Ui" под условом (34), дивергенШан, (.N'!! 151, тео­
n=О

рема 40.).
Горњој теореми може се дати следеhи облик.
Нека је

lim n(~--I)=1
n-+ао и"+1

ао

где је 1 коначно uлuбесконачно. Тада ће ред ~ и" конвергираШи за 1> 1,

n=О
а Дuвергuрашu за 1 < 1.
 1 6POfВ1I роови 31

Доказ је исти као и код Caucby-е80Г критеријума (" 152).

оо

Ако је 1== 1 питање конвергенцнје или Ј(иверreицНје pe.u 1: и"

а=О
остаје нерешено.

Например, ред

1+ оо (2n -1)1! ,_,_1_ == 1 +!..!! . ..!..+ 311.1+ '" +

';1 (2n)!! 2n+ 1 211 3 411 5
(211-1)11 1
+----,--+ . ~ ..•
(211)11 211 + 1
према Raabe-овомкритернјуllY

lјШ,II(~-I)_1im n(6n+5) • .! > 1.

.........Н ..... (211+1)' 2 _
1tOIIВe.rщю.. а ,према D'Alembert-оаом

'
l IШ .......t_
-==Iпu
.....11>... ,,....
(28'" 1)1
(211 + 2) (2а +3)
=1
,
иеможе сеиишта зак.ьУЧИТII.1 ),

8еж6аt6e. - Проверити 'CJJeJI.elte 3Ц8ТХе:

1-. РеЈ( (о >0)

... ~ ,,!

'-
! -(а-т-I-)-(0-+-2-)-".-.-(а-+-п-)
по Raabe-овом критеријуму

liш n(~-l)=alim _n_=а

п...... u,. 'т 1 п ...... П + 1
, Itонвергара за а>1, Дllвергира за а 1, и за а = 1 добија се хармо­ <
ниСКИ ред без првог' члана, који дивергира. По D'Alemberf-овом кри
теријуму
и n ... 1 }"
}.Im - п+1
- == Im ----,- 1
n ..... ао иn n ..... ао а+n+l 'о

не може се ништа закључити,

20, Ред

F (а. 13. у) = 1 + 1':ао а' (а + 1) ... (а + п - 1) tJ (~ + 1) ••. (f:J + п -

. 1)
==
n=1 п! у(у+ 1) ... (y+n-l) о

Ј) Ако се упореде D'АlemЬегt-ов и Raabe-ов критерИЈум, ВИАН се, да Је R.aabe-ов

општиЈн,
32 Пета raaвa

по Raabe-овом ICриТ~рију.у

" п (и"
1tm - - -"1)' = Ј"Im (y.:..ex-~ + l)n2+(y-ЩЈ)п == у - ех - t'а + I
n-.ао и"+1 n-.'" nl+(ex+~)n+ajJ

коивергира за y-ex-~>O. дивергира за y-ex-~<O" По D'Alembert·

овом критеријуму
и"+1 1" . (ех+п) (јЈ+п)
1"lт - - = lm =1
n-.оо и" n~ao (п+l)(у+п)

може се ништа закључити.

155. Kummer-ов критеРRјум. - ПореД напред наведених кри­

теријума КQнвергенциј~ редова са позитивиим члаllOВНма, навеШlle1lO
Киmmег·ов критеријум. који је мање више ОЈЈшуе Dp8POA~.

Нека је' ао. а 1 • "... а". "". низ i10зulli1lВlfМЖ (JpojtIВo moкав ла ptlЛ
.. } 1 1 1
(38') 1: -=-+-+ ... +-+ ...
n.... о о..
оо 01 а.
димргuра.
.,..
Ако је' у не.аЈ6 ЏЛ1 1: и.о
11'=.()
са llоЗlllllllВJnul 'fJItI1fOIJlUIO. ао.ев ОЛ

извесног ранга "!

(39)
CIf
за свако п, онда ред ~ u,.' 1WIIB'prupa.
Il=O

А ко је аак,. iiочев од\. изВlf(НОГ ранга П,

(40)
ао

за свако п, онда ред 1: и" дивергира:

n=О
ао

Нека је у реду 1:·и". почев од извесног ранга 11. IICnYIblH усло&.

n=О
(39), онда је

(41)
одакnе је
а" и.. - 0"+1 и..+1 >О нnи а.и.. > 0.+1 и.+,.
Посnедња неједиачина казује, да низ а.. u" моиото.и~ опада 11 те. . KO~
начиој граиичиој вредности. јер је са доње стране ограИИ"lеи. Cтora PeJt
ао

~ (а. и. - 0"+1 и" +1 )

n=о
. . .pntpa,1)clfI .... вреаа (41). и ре-д •
:Eku" конвергирати. цато ПОВJI8ЧИ
11:::0
оо

38 собом .. ~ију реда 1: и".

А8о је ., p!I.4)' Ж
. "•. 11:::0

почев од извесноГо ран ... n. IIСПУЫН ус.llОВ

lPI4
(40), онда је
1
1
",,+! ~ 0. ...
и" 1
а"
ПOl1l1O реА ft "рг.ра. то ће и ред ! и.,
дивергираТ8 аа 151, теорца 40.).
,fOPJbOj'llOPlllll wже се дати и следећи абцх:
Непlе
(42)

где је I IItжafUlO IIJUI (18"0"а",,0. Тада Ite ред

• lI"
1: Itоиuprltpdfllll .,
11=0
1> О, а JlиaeprllgDlDu аа t < 0.11)

111
IfШ 1: (Op"P-ОР+lиР+I)=ооио-lIт
... _jIi:iIiO 11 ....
О"+lи"+I'
OD

1) ПoweIQ'lltllO ... eneЦ1lЈ.nие случаЈtaе Kummeг-oaor крМер.,у ....

а} Ако Је '1 ре.цу (38') а,. = I (11=0,1,2, ... ). добиЈа се Анверпнтан реJl

1+1+ ... +1+ ...

Ta.u }eUa1Isu (42) nOCTaje
• Ilm (и"
- - - -1 ) = 1 -1 ОО

11-+00 и,.+1 Нт и,.+1

,,-+ оо и,.

• пат... Је eaudo .. й' АЈеmlnгt-ов кр.теРвЈУм.

Ь) мо Је , pu.)' (38') а.с,., xapмoa~KB ред 1: ii1

_,
оо
-Аlаерniра.· ЈеАН".'"
о
(47)

• . . . . . ,. C8It8O .. Вао"" *pmpJtJJII.

34

ао 1
Например,~дЕ _.- диверrира, јерво се ··за реА(З8') УЈ_
n::2 log п
ао 1
ред ~ -, онда је према (42),
11=1 п

liт Iп tog (п +.-!l _ п -l]=ит log( 1+ ~ )11 -1 ... -1.

П -+ао log п п -Но log п

с) Ако Је у реду (38') аn == п log п, ред ~

"" Дивергнра. Једначина (42)
n=::2 п log п
постаЈе

Ь) liт rnlogn~-(R+l)log(Л+l}]=
11-tao и"+l

n-~ac
/ и"
=lIт { logn. [ n(-.--1 )
-] {.
l . ....:.log.l+-
\и"+l
1)"+ 1} =lIтВ
(l n-t ...
n -1,
ГДС израз

в /Ј == 10g п .[п (и:: 1- 1) -1 ]= Iog п .К п

претставља Вегtгаnd-ов критеријум, Кп. преIll4(а), сneцИЈааан Киmmег-ов, 8

Нт log
1 )" + 1 :;:1.
( 1+-
п -t сх; П

Напоменуtiеuо јоШ Oauss-ов КРIl1t!риЈу" КОЈи обухвата D' Ate:mb6rt-oв, Raabe-oв

и Bertrand-on.
.
Ако је у реду ~ иn, Qочев од uзвесног ранга П,
n=О

и, А 6.
--='+-+--
иll+ 1 п /1-'
ас

за свако п, где су / и А КОНСllJанmе а 0" orpaHulftlla 8'ДUЧUЦй \1),,1 < М. Тада ред 1: и"
n=o
конвергира за 1> 1 иЈ/и за /::;; 1, л> 1; дuвергира эtl i<1 иАи за 1= 1, А < 1.
, . иII"1-1 I
За 1 ~ 1, имамо D АlеmЬегf-ов случај Iнп ~= -/. За 1 == 1. 6иhе Raabe .. oв
случај
,,-t ао "/1

Наоослетку, за 1= 1, Ј.= 1, добива се Bertrand-08 СЛУllв/ (Ь)

.
!Iffi lJlJ~-lIm г (и
!ogn'jn n ) Ј
-----·1·-1 log п
=lIт·--оn=О.
fl ~JM П »·Х ,11 n + J fl '''1% П
 I 'БроЈаа ;О08Ј1 з5

~~,~уеhу...,,~теГРaJIИИ .JqJитеријуМ. - Нека је дат ред

. ~ ::>;1i~."'~:f·.\·~},.'~i',E",,·:··'·~}:[fr ,~,~ ....,<,"<. ',: _~,'.>' ':c:.~;'.' • "

<10 ,·00

(43)~, ~ и.. -- ~/("}=f(l)+/(2)+ ... +/(11)+ "',

tz=S"{/f=i1 ,

где је ,(n) в~д~о~;'фУНКD.ије {(х) зА' ~;';'n. Претпостав~мо, да је функ­

Ltија {(х) .цеФИ1lJl~џаза х >0, nОЗilТtfЩl8, ИОRцајуhа(сл.119Ј. Дрема
дефиницији одређеног интеграла биhе (М 124).
1

1 :1
о А
CI,119

Ј' (x)dx </(1) + 1(2)+ ... + /(n-l),

I
п

" Ј f(x)dx > 1(2)+/(3)+ ... +/(n-l)+I(II),

1

јер десиа страна прве неједиачине претставља збир поврwииа спо.мИН.х

правоугаоиика, а .Iесна страна друге неједначине збир површина уиу­
трашњих правоугаоиика. Ако се другој иеједначини дода позитиван
број f (1) и води рачуна о преој нејеДllачини, добиhе се неједначииа
п 11

(44) 1(1)+ !f(X)dX>f(1}+/(2)+ .~. +/(n-l)+/(n) > ff(X)~X.

I I
п

Пошто је I(х) >0, за х>I, то је иитеграл Ј f(x)dx позитивна ира­

I
стућа функција roрње границе n. Стога он може -r:eжити коначној
вредиос1'И кад fI - <Х>, тј. ltонверNI/ЮUlu, IInИ се yВebaвsТtl бесконачно
-'

кад п -- оо, тј. дuверr~а~u. Ако иитеграll ~~QO Ј f (Х) dx коивергира,

~ ~ .
I
конвергираhе. према првој од иеједначина (44), и ред (43); ако иитеграll
36 Пета r.llaвa

Нт
n-+ ао,
(! (х) dx дивергира, дивергираће, према другој од неједначина (44),
\
И ред (43).
Према томе, Cauchy-ев интегрални критеријум r ласи:
п

Ано uнlIiеграл Нт Ј! (х) dx 1) нонвергuра,

n-+СО
HOHBeprupahe и ред i; t (п)',
1 /1=\

ако uнlIiеграл Нт
п -+ ао
rf (х)
i
п

dx дuвергuра. ДUl}ергuраhе и ред i; f (п).

/1=1

Например, испитати ред

ао 1 1 1 1
(45) ~-==1+-+-+
n~1 пр 2Р зр ·
+-+
пР
за разне вредности р.

1
Овде је f (х) = -, па је
хР
п

(46) f dx -
х Р - l-p
1 (1 1) nр - 1 - •
\

За р - 1 > О, тј. за р> 1, 6иhе

п

lim Ј dx =_1_,
n-+ао хР р-l
\

тј. интеграл (46) конвергира, па ће и ред (45) конвергирати. За р-l < О,

тј. за р < 1, биhе
п

l 'lm Ј dx
-= +00,
n-+ао хР
\

тј. интеграл (46) дивергира, па ће и ред (45) дивергирати. За р = l,

интеграл (46) постаје •
11

Нт Ј dx = Нт log п = + оо ,
11-+ао Х n-+ао
\

тј. интеграл (46) дивергира, па ће и ред (45) Дивергирати.

Према томе, за р >1 ред (45) конвергuра, а за р -< 1 ред (45)

дuвергuра [Н2 151, ред (21)].
%

Ј) Или, што Је исто, Ilm Ј t (х) ах ,

% .... ао
\
 I БрОјии "редови 37

Ве:ж:баН1е, - Проверити следеhе зздатке:

1о. Ред !"" 1 конвергира за р > 1, јер интеграл

11=2 п 10gp 11
/

'
l lffi
II~CIC
f 11

dx - -1- (1'lm 1
x10gpx 1-р 1I-+",,10gp - 1
-. 1 )- -1- ~--- 1
n 10gp - 1 2 p-l10gp - 1 2
2

ICoквepnapa

2', Ред t"log

II=З п п
1
10golog п
диверrllра, јер је

f
11

Нт dx ... lim log log log п - log log log 3 - + ОО.

"-+"" xlogx,log10gx 11-+""
3

30 , Р еl1 ~
~ -2--"
1 конвергира, Јер Је
, ,
1I=Оn +1 "

l 'lffi
11 -+ ""
f" -dx- =
х2 + 1
l'tm
" -+ ""
arc tg п - -~ .
2
о

40 . Р ед ~~ --
1 конвергира, Јер Је
, ,
nl
,,=2 - 1
. f --=-11mlog----log-=-10g3.
llm
114...
11
dx
x:ll- 1
1,
2 11-+""
п- 1
П +1
1
2
1
3
1
2
2

157. Накаменичин редовн. - Редови, чији су чланови наизме­

нично позитивни и негативни (или негативни и позитивни), зову се
наиз.менични или алтернативни редови. Наизменичан ред је облика

(47) ± u,,=F '.,.

·или

:;:т:и,,± "', ",

тј. он може почињати било са позитивним, било са негативним чланом.

За испитивање конвергенције наизменичних редова постоји Leibnltz-ов
критерију.м који гласи:
Ако чланови наuз.меничног реда стално оПадају По :аI1СОЛУШНQј вред­
ности и ако оПщШи члан тежu нули «ада п __ оо,' ред је конвергенШан
и Н1егов збир и.ма знак првlJга члана, а Н1егова аПсолуШна вредност није
већа од апсолутне вредности ирвога члана. ОстаШак реда је истог
зна«а «ао први изостављ.енu члан, а Н1егова апсолутна вредност .маН1а
је од аuсолутне вредности Првога изосl1lављеноr члана.
38 Пета rЛIВI

Нека је дат ред (47) чији ЧJlановн задовољавају релацију

(48) Uo >U t >U 2 > ... > и,.>и"+Ј > '" (ио>О).

Збир од 2п парнога броја његових чланова напишимо у облику

(49) S2,.=(U О -U 1 )+(U.-UЗ)+ .. , +(U2,.-2-U2,.-t).

Како су, према (48), све раЗЛt1ке у заградама једначине (49) позитивне.
то је збир (49) позитиван и увећава се са п. Ако се позиrиваJf збир
(49) напише у облику

(50) S2,.=u о -[(u,-U 2 )+(ll з -U4 )+··· +(Uln-a-U2n-2)+U2,,-IJ,

онда је збир у средњој загради мањи од ио , Једна чине (49) и (50)

казују, да се збир S2,. увеЬава са п, остајуhи мањи од ио, тј. збир SZn
је позитиван и ограничен за свако п. То значи да збир S2n тежи ко·
начној и одређеној вредности кад п -+ оо (N2 151), тј. Нт S2n= S. Исто
I/-too
тако збир од непарнога броја чланова реда (47), тј.

S2 .. + 1 = S2n + " 2n
тежи истој граничној вредности кад п - оо, јер је, по претпостаВЦI1
lim и 2n =0, па је

Нт S2n+l = Нт (S2n+U2n)= lim S2 ..+ 1im "8"= Нт S2"= S.

I/-t ас n-t оо n-t ас n-t оо n-tac

Стога је наизменичан pe~ (47) конвергентан и његов збl1Р има знак

првог члана " о а мањи је од њега.
Ако ред (47) почиње са негативним чланом, онда је горња тео·
рема таКОђе у важности, само ће тада збl1Р реда (47) бl1ТИ негативан
и његов збир је мањи по апсолутној вредности од апсолутне вредности
првог члана " о '

Ако се при сабирању реда (41) зауставимо на п·том члану, остатак

реда биhе

R.. =+u,,-Un+t+Un~·2- •.• =[(и,.-и"+1)+(U"+2- и ,.+з) + ... ]

или

који такође претставља конвергентан наизменичан ред, чији збир има

знак првог ИЗ0стављеног члана и,. а мањи је од њега по апсолутној
вредности, тј.
1S - s,.1 =- 1 R,.I < 1 и.. 1 ••
То знцчи, да ће грешка, ири сабuраffJУ п првих чланова реда (47), бити
истог знака као ирви изостављени члан а маюа од lьега По апсолутној
вредности.
 tt.ltФtl..ip•. хаРIЮКМСКII инзмtliJfЧlflf.,реJti "
t Ј'}' . t
'1 .... -+-..,.-+.··· ±-~ •..
2. 3... 4 . п

1COIt8eP11Ip8; 'jep"IfJ·· 'М8IЮIМI ODaАају по 8IJC0JI,T80i8peAlloCY8'" .0It8hI

1I.IfI8
,
~,.'~;l.
11
7осИIIJЛИ
"
Када п - +ооi3бир
""
од IlpiнtX rWI,;.~,
...,.,.,
й..-l-~+~-· +.!.
... 2"i3" &
а 'OC't81'8It \~. <

S-S/j-R.- ~.!.+.!._.!.+ ... _ _[(.!._l.)+(l._.!.)+ .. ~]'"

6 7 8 6 1 '8 9' , .
1
је негативан ипо апсолутној вредности маљи од б' тј. anCO.IIYTHa

вредност грешке "је IRel < .!. .

6
Be,~oJOe. ~ 1·, Наизменични ред
ао П
:I;(-I)"-
n=1 n2+ 1
конверги.ра.И ,,118· ,.rииван збир, јер му општи члан

п
u .... - -
It "'+1
тежи нули када п - оо а чланови по апсолутној вредности опa.uју, ђ.

11' '.~ n+ 1
--> или n'2+ n >I,' 'за свако n.
11*+1 "(11+1)'+1
20. Наиэмеиични ред
ао (-1)"

.•
! -n""""--log-'--n
конвергира и има веraтиван збир.
"
30. Наиэмеивчни ред
.. (-1)"
:t--
,,=2 10g"

конвергира и има позитиван з.бир.

40. Наизмеиични ред
"' . . . . . .<

ао (-1)"
:I;---
n=1 VП
конвергира и има негативаизбир.
40 Пета глава

158. Редови са IIРОИЗВОЉНИ. знаци... - То су редови чији

су чланови позитивни и негативни. О редовима само са позитивним
члановима већ смо говорили (.N'!! 151). Што се тиче редова само са
негативним члановима, они се множењем са -1 своде на редове са
позитивним члановима. Редови са произвољним знацима имају беско­
начно много позитивних и бесконачно много негативних чланова 1 ). При.
испитивању редова са произвољним знацима појављују се две врсте
конвергенције: аuсолуlliна конвергенција и се.ми-конвергенција.
Ред са llрои380ЈЬНU.м знаци.ма биhе аllсолуlliно ItOHBeprtllClliaн, ако Је
KoIШeprelfl11aH ред фор.мuран од аUсолуlliних вреднос/1lU (.tIодулџ) lbfFOВиx
'IДllIЮВQ.

Нека је дат ред са произвољним знацима

(51) ио+щ+иа+ .•. +и .. + о"

и нека је ред

(52)
формиран од апсолутних вредности чланова горњега реда.
Према општем Cauchy-евом критеријуму (НI! 149), редови (51) и
(52) биhе конвергентни, ако је

(53) lи"+1 + и"н+ ." + и.. нl :( IUoн1 1 + lu .. HI + ... + lu,,+p1 < г

за свако п:> N (8) И за свако р> О, где је N (г) цео позитиван број.
Из неједначине (53) се види, да ће ред (51) биlliи конвергенШан, ако је оџ
аПсолуlliНО конвергенШан. K~KO се испитивање апсолутне конвергенције '
реда (51) своди на испитивање конвергенције реда (52), чији су сви
чланови позитивни, то се испитивање апсолутне конвергенције редова
своди на испитивање конвергенције редова са позитивним. ЧМНОВJlма.

Ако је неки ред конвергентан, али не аПсолуШно ltoHBeprenDlQlt, ои

се зове Ce.tlU-КОН8ергенlliан. Например, ред

1 1 1 1
(54) 1--+---+ +(_1)"-1_+
234 П

је ltонвергенШан, али је ред

1+~+~+ +-+
1
2 3 п

формиран од а.псоnутне вредности чланова горњег реда, дивергенШан.

То значи да је ред (54) ceAtU·KoH8epreHllian.
1) Ј.1I.0 ред има 1I.0иачан број негативних чланова, тада су ~IIY СВII Ifn8ИОВИ, почев
од нзвесног ранга, позитивни н проблем је сведеи на испитивање редова са позитивним
.лановима, јер коначан брОј чланова нема утицаја иа коивергеицијУ 11 днвергенцију
Исти је сл учаЈ ако ред има коначан број познтивннх чn.нова.
 41

Када је неки ред са произвољним члановима аllсолуllно "онвер­

генШан, онда ПоаиШивни' чланови посебно и негаШивни Пои6но l1реШсl1lав.­
ЈОају два ItонверггнШна реда. Када је пак неки ред са произвољним
ЧJlановима се.ми-ltонвергенШан, онда ПоэиШивни чланови 1l0себно и негn­
lllивнu 1l0себно преIlЏШав/tају два дивергенШна реда.
Нека је ред (51) аllСОЛУlllНО iонвергенШllн, тј. нека су редови (51)
и (52) конвергентни, тада су збирови од n+l чланова pt!Jtoвa (51) и (52)
(55) I"-p,,-q,, ,
(56) s'.-p"+q,, ,
где су р" и qllэбнрови позитивних И негативних ЧJlаиова реда (51).
Пошто је ред (52) конвергеитан, то IЮнотоно растући низ 8'" има
KOllaQHY и одређену граничну вредност а' кад п ~ оо. Тада је ,'" <"
38 свако П, па је р" < s' и q" < s', 38 свако П, тј. монотоно растуhи.
иизови р.. И q" су ограничени. Стога они конвергирају, тј. lim p,,-p~
11 .....
lim q,,=q. То значн, код аПСОJlУТНО конвергентних редова позитивии и
11-+00
негативни чланови понаособ претстављају два конвергеитва реда. Зби-
рови редова (51) 11 (52) биhе тада

s-p-q, s'-p+q.

Нека је ред (51) ce.mU-ltонвергеншан, тј. нека је ред (51) конвер·

гентан а ред (52) дивергентан, тада је, према (55) и (56), Нт 8,,-'
...... CID
i 1im а',,- +00. Стога 'је Нт (s',,±s,,)- +00. Како је
п-+оо . n-+CID

то је
21im p,,-lim (s',,+s,,)- + оо,
п· .. CID II-+CID

21im q,,-1im (8',,-8.)- +00.

11 .... ·00 ..... оо

'. То значи, кодсеми-конвергентних редова позитивни и негаТИВИI(. ЧJl8-

иови понаособ претстављају два дивергевтна реда.
A~ је UltU ред. аllсолуf1lно ItOHBepгeнDloH, .може .му се .меЊОШIl
1l0,.дае ЧJIllНOВD на Dроuэвољан начин, не .мгњајући њеroв эбuрнuШи aaco~
луIllllУ ftонвергенчuју.
CID • оо

Нека је 1: ц" апсолутно коввергентаи ред 'са збираМ s а 1: V"

11:::0 . , ", ... 11=0
оо

ред који ив исте члаиове као и ред ~ и" само у дpyroM поретку.
11=0
Нека је '. збир од п + 1 ЧJlанова првог реда а ". збир од т + 1 чмнова
42 Лета fltll&a

другог реда. дко се број т нзабере тако велики да се сви ЧJfЗНОВII

збира 5". налазе у збиру· $'т ,тада је

. .' (1)

одакле }е, због аПСШ1Ј1'Не конвергенције реда ~ и.,

11=0

1;.. - 5,,1-IU,,+а+а..+f\+ .,. + u,,+p1 < tlli.+ClI'+ lIw+ftl + .,. +lи.Ht< е,

о ..
15'... - $,,1 < 1и" +1 I +IU"HI + ... -+ lи.нl < €,
за п ДОВОЉНО велико. Лако је показати, да је и Hm 5'т=S, јер је, Јбог
ф
I$" - 5 I < 2 • ,
" ....

I $'т - $ 1=1 s'т - $" + $" - S I ~ 13'", - $" I+ Iэ" - s I < 8 + 81 < 8 а •
где 80,-+0 кад т- оо. ТО значи, да редови :Е'" '" и ~ '" V" инају исти
n=О n=О
збир $.
НеПосредно из iiргШХОДlIe шеоре...е излааи, да се код alkOJlу.Шно
ltонвергенlПног реда .могу чланови .ма на који ha-ruн груПисаlПи и од Ших
груПа фор.мuрашu nов ред, који Ite биШи аi1солуШно конвергентан и и.маi11u
исти збир са i1рвобиШни.м редо.м. То је оцевидно, јер, према преТХОДНОј
теоремн, збир реда не зависи од поретка чланова, а тим пре ће важитн
ако се поредак чланова не мења.

Код се.ми-конвергентnОт реда Про.мено.м Поретка чланова .може се

и Н1егов збир иро.менulПu, а може KOHBepreHi11aH ред llосlПати дивергенШан
и обрнуШо.
Например, ако се у конвергентном реду

э= t
n=о
(_1 __ 1 )==(1_~)+(J.._J..)+(J.._J..)+
2n+ 1 2n+2 2 3 4 5 6

промени поредак чланова на следеhи начин

тј. ако после сваког позитивног следују 2 негатнвна, тада је збир реда

јер је

1 1 1 ·1( 1 1)
2n+1-4~-+2- 4n+4=2 2n+1-2n+2 .
 43

НаПQМetlимојОш, да. се 1I0Д~·СUlU"'fЮRВерNlftll1юг Рела ХО1"1ЧЛtlновu

така уредullJu да збир новога реда буде свакв унапред даllJu број А
(Ridmапп-ова теорема). . .
. . Нека је,например, А позитиван број. Тада требауtеlfИ-КОНвеv­
геВtИОМ реllУ 'узе'гИТО.IJико П03И1'JfВ1IIfХ ЧJl8иоВа, :.ата}э6ирбуде'веtfи
од А ;эатим томе зби.ру додати толико неfaТJlВИJlХ ЧЛ&во&8.да иово­
добивеииЗбИј1буде маљи од А.После тоr:а1'Ј,Јеб8 ()8Оме эбкрудодати
т<>лико/ .П~IfТИВН~ХсЧЛаиОва да ИQ9И з6ир, бу• . веhи qA А" И·; опет
толико негативних чланова да иоводобивеии з6ирбуде" ..аЊИОД~.1
Продужујуhи ОВ<11- поступак бесконачно много' пута, не ДОАајуhиникад
више ЧJIзиова но што је потребно, д06иhеtе нови ред у коме су сви
чланови датог семи-конвергентног реда.

Показаћемо да је збир новодобивеног реда број А. Пре ..а C~OM

начину формирања овога реда, његов" узастопни збирови s'.. осцилирају
око А у све ужим интервалима. Разлика s'... -A мења знак бесконачно
много пута. Када је позитивна, она је мања.ОА последљег узетог пози- ,
тивног члана "т а када јеljегативна, она је мања по апсолутној вредности
од последљег узетог негативног члана "т • Како с.еми-конвергентан ред
коивергира, то љегов ОПШТIf члан а... 'rежи нули када m~oo. па ··ће""
разлика s'т ...... А т.ежити нули за т бесконачно, тј. биhе Нш s'....... А.
m-+OII
Као што смо видели, испитивање апсолутне конвергенције редова
·са ПРОIfЗВОЉНIfМ знацима своди се на ИСПlfтиваље конвергенције редова
.fa ПОЗИТIfВНИМ члаНОВlfма. Стога се сви критеријуми З8 иСПиТиваље
конвергенције редова са позитивним члановима могу применити за испи­
тнвање апсолутне конвергеоције. Например, Cauchy-ев и D' АlеmЬегt-ов
критеријум тада ће гласити

и ]"tm I- - I.
n4со
U"+. t
и,.

Ако је неки ред апсолутно коивергентан. он ће бити KOHBepreHTaH.

Ако ннје апсолутно конвергентаи. не може се закључити да ли· j~
.- конвергентан или дивергентан. Ако се пак утврди Аивергеиција реда
саапсOJlУТИИМ вреДИОСТllмањеГОВlfхчлзнова помоhу Cauchy-tВОГ ....11
D' АlеmЬегt-овогкрцтеријума, онда' је он дивергентан.
Например;. ако је

или Нш U,.+II;:=I, :
n-+!II>
I U.
"". ,...
, ....

где је 1> 1. онда је. почев од извесног ранга п, 1а,. 1 > Ј, 'односно
I" n + S f > I " n 1" Последње неједначине казују да општи члан не тежи
нули и ред је дивергеНтан.
 44 Пета глава

ПриАер, - Испитати конвергенцију и дивергенцију реда

1.10 nа"
}: '-1'
n=1 П +

где је а ма какав Гtозитиван или негативан број. Према D'Alemberf-овом

критеријуму је

.
1lm -- IU"+111'
= lm l(n+.l)a + ,n
-+11
- = n 1
.
2
11'lm (п. +1)(nl +l) lal·
1а . ~-'-'--~
II-Но и" n-+I.IO' (n+ 1)1+ 1 па" 1ноо(n 2 +2n+2)n

Разликоваhемо више случајева:

1°, Ако је lal < 1, ред је апсолутно конвергентан,
2', Ако је lal> 1, ред је дивергентан,
3°, Ако је а= 1, ред је са позитивним члановима и, према Cauchy-
евом интегралном критеријуму (Х!! 156), дивергентан.
4°. Ако је а= -1, ·ред је наизменичан и конвергентан (Њ 157).

159. Abel-ов критеријум. - Нека је

(57) s=uo+u 1 + ... +и .. +

нонвергеншан ред, s" збир 1Ьегових п +1 йрвих чланова а А ГОРНЈа .међа

од Is,,1 за свако n. Нека је заШи.м ао, al , "', а", ... низ ненегашивних и
нерасшуhих величина који 1(0нвергира ка а, шада ред

(58) S' = а. и о + а 1 и l + '" + а" и" +

l(онвергира и задовољава pe.Jraqujy Is'l < ао А.
Збир s'" од n+ 1 првих чланова реда (58), према релацији u,,=s,,-
-S"_1 1 ) може се написати у облику

S'.. =aoSo+($I-sо)аl+· .. +a"_I(S,,_I-S,,_S)+а,,(S,,-S,,~I)

одакле је

(59) s',,:=s.(a O -а 1 )+sl(а 1 -а.)+ ... +s"_I(a.. _ 1-a")+s,,a..

или

s',,-s.. 0,,=sо(00':·а 1 )+SI(а 1 -а ll)+ ... +s"_I(a"_I- a,,).

Када се п увеЬава бесконачно, ред на десној страни апсолутно кон­
вергира, јер су му, према неједначини Is.. 1~ А за свако п, чланови по
апсолутној вредности мањи од позитивних чланова конвергентног реда

А [(00-а 1 ) +(01-02) t ... ]=А(ао-а).

То значи да израз s'.. - s.. а,. тежи коначној и одређеној граничној вред­
ности, која је по апсолутној вредности мања од А (a~ --~о). Како S" ОП ~ sa
када п -+ ОО, то Ье и S'"-+ s' када п -+ оо И биhе

1) Где је So=Uo. sl=uO+ul.·· .• s,,=uo+u1+ ,., +и" • .. ,

 1 БроЈНН реАОВИ 45

(60) 1s' 1< 1sa 1+ А (ао - а) < А а + А (ао - а) = А ао •

То значи, да ред (58) конвергира и његов збир задовољава релацију
Is'l < Аао •
Напоменимо да ће ред (58) биll1и HOHBepreHlllaH и када је ред (57)
дuвергеНlllан; само ако је 1s,.1 < А 1) за свако п и ако је Нт а.. =о. '
'. n-+ оо
Општи Cauchy-ев критеријум конвергенције за ред (58), према
U,.+.=S,.+.-S,.+.Io_1 (k= 1, 2, _.. , р), гласи

(60') 1$'"+p-s',,I= 10"+1 и.. +1 + _.- +an+pu.. +pI=

= 1- $,. 0 .. +1 + S"+1 (а"+1 - 0,,+1)+ _ •. +S"+I>-1 (0)1+1>-1 - 0"+1»+8"+1> а..+Р1 ~

<А [а" +1 + (a,.ТI -аIl+ 2)+'" +(a n + p - l -о"н)+а"н)=2Аа.+ Ј <е.

за п довољно велико и за свако р> О. јер је Нт ОНI = О.
- n-+ оо
Према томе ред (58) конвергuра.
Исто тако треба напоменути, да "е ред (58) биШи конвергеНll1ан и
када је низ ненегашивних величина ао. ар . _.• а,., .•• pacillyhu и ограничен,
со.мо ако је ред (57) конвергенШан.
Нека је а гранична вредност монотоно растућег низа ао, а 1 , ••• ,
ОП • ••• и нека је

00=а-60 • Ol=a-8t .... а.=а-8".- .•••

г де j~ 60' 6., •.. , Е". ••• монотоно опадаЈуhи ииз код кога је Нт 8,. - О.
11-+00
јер је Нт о,.::;: а. Тада се ред (58) може написати у облику
" n~CI)

s'::;:(a-60)uo +(a-61)U 1+'" +(a-e,.)u,.+"·

или
s'=[ouo+au.+ .•. +ои,.+ .. ·J-[е.u.tЕ1Ul+"· +8"и,.+ ... },
што претставља разлику два конвергенти, реда, па ће и сам ред (58)
. бити конвергентан. Први ред је конвергеитан ред (57) помножен са а,
а други је ред конвергентан према горњем Abel-овом критеријуму.

Примери. 10. Нека је дат ред

(61) cos а + cos 2а + ... ;- cos п а + о.

и низ позитивних величина 01' 02' ••• , О,., ••• , који задовољава рела­
ције 0"-1> Оп, Нт О,.::;: О, тада ред
n .... =
(62) G1 cosa+0 2 cos2a+ , .. +a,.cosna+ 'o~'
конвергuра.

3б.р од п чланова реда (61), према (62') (]\Љ 134), за а::;:О, h=a,
износи

1) ТЈ. но Је ред (57) оГраиичен.

46

. 2,1+ 1 . .1 n+-l . If
.ао 2-- а: - SIПт ех 2соs-
2 -а.sшт а
"
$.= J:COS';o;",
. 1
ј::::1
2 StП"2С% 2 . 1
sшт а

што значи да је Is" I ограничен за свако п, па је, према (60'), за ред (62),

IВ·... -В·. I <, 2

[ . 1
Iа. н < е.
!sш 2а
Према томе, ред (62) је конвергентан за све коначне вредности а,
Осим за а:;:;: 2 krt, r де је k цео број.

20. Ред

(63) s'=-ai siпа+а.siп 2«+ ... +a"sin nа+ "',

где НИ3 а" задово~а исте услове као у претходном задатку, коивер­

гира, за свако еХ коначно. Лако је видети, према (17') (H~ 124). да је за

0-=0, h-a.
1 2п+l
п
соа"2 а;:- cos -2- ех
1: sin ;а== . 1
:;:;:

;:::1 2 SШ"2 а

па је

ISIII=!± SiПiа!<-јl_
1=1 1 ј
. •
SlПТО;

Стога је, за ред (63~, према (60')

IS'"+p- s',, I <: -'ј-2--10"+1. < е, (a#k~),

I • 1
2
~ S1П- а
i I

тј. он је 1l0нвергенП1ан. За а;: kzt. сви су чланови реда (63) једнаки

нули па је s'-=O.
Ве:ж:ба1Ье. Проверити следеhе задатке.

10. Ред
оо sin па. sil12a
s' =: 1: = SIП а+····
--.-0.-'- + + sinna
..._..... +
,,=, п 2 п'
 I Бро..и~и 41

1· ' " . . 1 ..... .,

гдеје 01 - 1, 02 ='-,
2
... , о,. = -п1, ~"O Itm -
".,. ... ·11
=О, коивергира за свако
..
Q aouчио. Овде је
t 2
18'.+,,-1'.1 < '-н·-·
Ј stnT а
. 1 . п ..... 1
"
fJ!J.PeA
s , == ~ ""( 1+-.
1 .. l)Sinna.
· .. +- 1)SiП2а
--=sша+ ( 1+- --+ ...
11==1 2 П п 2 2
1 1 ) sin па.
+ ( 1+--+
2
... +-
п
---+
п
"',
где је

01=(1 + _.12 )..!..,

2
"', 0,.:;;::(1 +.l+
2
... +.l)..!.., п п

Нт
n4ао
(1 +1.+
2
.«oaaePf'JlP8. Овде је .

Isln+p-s',.j < -.1

.
2 (1
--1-11 .1)1
1 + '2+ ... + 11+ 1 11 + 1 •
r .• stt1 2 a

30. Редови
, соз па
}:"". - , ~ sin па
$- - (Ј = ~ -:--0 (ј >0)
11:=1 П
t ' n=t п'

.коивергирају 34 а *2ktt. Овде је низ

1
Оn=--;, (11",,1.2, •.. ),
п'

I $ 'n+p-S,.. I < -ј-'2-1-1. (11 :;l)ј

1
'
SШ2'а.ј
I о" ".

1o'II+P-О'" < г~-т--.I (11 ;-1)1'

1
jS1DT а
.60. Мвожење ред,ова. - Нека су дата два 'коивергентна реда

(64) ....$-= и! + и2 + ... + и n + "',

(65)

1) ГЈ .. детн Њ 13, примедба.

 Ако се они ПОlIноже по правилу за lIиожење ПО.llIIНОIll8, добиhе се ред
који ћемо написати у обnику шеме

иllll/ иl 11•. •/иl 11.1 иl 11.+1 •

и.1I1 и, 11./' и.lI. и.II.+l· . .' . .
(66) .../ / /..
II и,. 111/ и. " • . :. и. ". u" 1'.+1 •

. . . .. . .. . . .. .. ....
Мз ове шеlllе формирајко ред об.llика

(67) t1= "'1 +"'.+ .•• +W.+ ..• ,

где су члаиови. ИI. збирови чnaнова горње шеме узети оо ди}aroва­
мма, тј.

А.о су редови (64) U (65) конвергенШни и јела ол _их аПсолуl1llfо

Nонвергеншан, онда је ред (67) кон~ергенШан U U,.IfO эdир а =8s'.
Нека је ред
(64) апсолутно коиверre"тан, а ред (65) семи-ков­
вергевтаи~ Да се ')(.окаже горља теорека, довољно је показати да је
Ј 8. ·8'. - СЈ. Ј <8 за п ДО80ЉliQ велико.
Према шеми (66), биhе l )

8.,'.-СЈ.-(иl+и.+ ... +и,,) (111 +11,+ •.• +11.)-(8'1+11'.+.··· +W.)=

=и. 11.+ и,(II.-l + 11.)+ ..• +и. (11,+11.+ •.. +11.)
ми

Ако се п растави на два дела п =р + q, онда се горња једначнна може

напнсати у облику

8,.". - СЈ. = [и, (8'.- 1',.-1) + и.(8',. - 8'._.) + ... + "Р+I (8'. - s',)] +
+[U,I'+.(8',.-s',_I)+ ... +и.. (8'.-8',)], (q=n-p).
одакле је

(68) I$.s'.-CJ.. I~ [lu,I/$'.-8'._II+/u.III'.-;._.I+ ... +IUp +1II$'.-8',IЈ+

+[luh,I/8'.-s'q-ll+ ... +lu.. IIs'..... i'.TJ·
1) .,,"п претставља збир Ч4анова у огр.t)eиOlll ааи~.lшеМе (б6Ј, • о. 3&lp
ЧJl8110ва са.о н. оsнаqеиим диЈагоН ........ истог. квадрат••
 I Брс>Јви ре.-оа. 49

Пошто је реА (65) коввергевтан, то је за АО80ЉВО веnико q 1)

18',.-.\',.-11 < 8, 18'.-8',._.1 < 8, оо., 1$'.- S'f 1<8,
18',.-8'11_11 < в, .;., IS'''-S'11 < В,
I'Ae је 8 позитиваи број, и неједначина (68) постаје

(69) 18,.sr,.-0,.1 < [lu.I+lu.l+ ... +IU#+1I]t+[I~+lI+ ... +lu.I]8.

Како је ред (64) апсолутно конвергентан, то је за довољно велико р

IUJI+lu.l+ ... +IU#+11 < А,

Iu#+.I+I~+lI+ ... +1ц.1 < е,
где је А позитиван број. Стога нејеАUЧИва (69) постаје

1$.8'.-8.1 < (А +8) е,

где 8-+0 каJl,а р-+оо И q_oo, односно ка» 11-+_, па је

cr=limcr.=lim s.s'.=lim s.·lim s'.==$s',

11-+00 JI-+OO 11-+011 11-+00

тј. o=S$', што доказује горн.у теорему,

Ако су редови (&4) и (65) аilСОJlУliUШ ItонвергlltllliШ, OItAtl је и /нд
(67) ааСОJlУШНО конвергенlllDН и и.ма з6ир • - $$'.
То је очевидно, јер је, према (66) и (67),

f IWA'«± lиАI)'(± '.ll)«f IUlJ)'(~Jy.l)

1=1 1=1 t::J1=1 1=1
~ 11
одакле се види да је монотоно растуhи ИD 1: 1\11,,1, (n-l,2, ...) огра-
a-t
ничен, па је конвергентан, што значи Jl,а је реж (67) апсолутно хонвер­
гентан. Како код апсолутно конвергентног реАа збир не зависи од
поретка чланова, то је

о = Нт
n~.1=1
f W. -lim [t и.· t "'] -lim f u. ·lim t "" = ss',
11-+011 1=1 1=1 1I~0II1=1 11-+0111=1
• тј. 8:: ss'.
НаПРНllер. ред '.
1
- - = 1 +q+ql+ ••. + q"+ ...
l-q
апсолутио коивергира за I q 1 < 1, па и ред
1 '
-(l-_-q-)l''''(l+ Q+ ql + ... +q"-1+ ...)(I+q+ql+ ....+q":..1+ "')8
,. - =1 + 2 q + з ql + ... + 1Iq"-1 + ...
апсолутно конвергира за Iq I < 1.
1) Тада Је због ре.llације 1I=P+Q, и п A08O.'lt80 и ....о.

4 м.те.uтичк......НН Ш
50 Пета ГJlа84

161. Иврачунавање вбира конвергентних редова. - Да се

израчуна збир неког реда, покушава се најпре да се нађе директно
гранична вредност S" када п ~ оо, као код геометриског реда. На­
пример, за ред

QD 1 1 1 1
~I п(п+l):=1.2+2.3+ .. , + п(n+l)+
биhе
111
S.=-+-+ ... + - - -
1·2 2·3 п(п+ Ј)
Како је
1 1 1
---=----,
п(n+l) п п+l
то је

S.:=(I- ~)+(~ - ~)+ .. , +(~ - n~l)

или
1
S,,= 1 - - -
п+l
одакле је збир реда
Нт S,,:= S = 1.
n--+ QD

Овај начин налажења збира l:Iекога реда врло се ретко може

употребити. У општем случају тражење збира S некога реда састоји
се у тражењ у збира s" од п чланова са грешком

S-S",:=R,,=U n + 1 +U,,+fI+ ....

Ако се може наhи позитиван број Е такав да је

Is - S" I = I R" I < в ,

онда је
S" - 8 < s < sn+ 8.
Тада је s" приближна вредност збира S са грешком мIЊОМ од Е по
апсолутној вредности. Како е зависи од П, то се п може изабрати тако
да 8 буде по вољи Ma.llO, тј. да грешка буде по вољи мала. Да се
израчуна Sn, треба израчунати ио, и 1 , ••• , и", где се, при ЊИХОВОМ
израчунавању у децималним бројевима, чине грешке о којима се мора
водити рачуна.

Нека је дат конвергентан ред

(70) S = и. + " 1 + ... + " n + ОО'

са позитивним члановима, чију приближну вредност s" од п чланова
треба израчунати. Ако је за све вредности р> П, ~

_Ир+! < k < 1,

Ир
 I БроЈНИ реJlОВИ 51

тада је

па је

тј.
k
(71) R" <и,,--,
l-k
што претставља грешку учuњеnу, за.мењујуhu у реду (70) $ са $".
Р-
Ако је, за све вредности р > П, "ир < k < 1, тада је
и"+1 < k"+l, "n+2 < k"+2, " ' , ""+Р < k n + p , •••. ,

па је грешка
kn + 1
Rn=un+l+U"+I+ '" <kn+ 1 (I+k+k2 + "')-l-k'
тј.
k n +1
Rn < --о
l-k
Пра.мер. - 1', Наhи приближну вредност збира реда

(72) i(2n+l\g2n+1= 1~3 +3\'+5\.+'" +

1
+ + .,.
(2n+ 1) 311"+1

са грешком мањом од е == - 1 • О вде Је,

. за свако р,
108
"Р+1::: 2 р+l ~<~=k,
ар 2р+3 9 9
па је, према (71), грешка

(73) $-Sn < иn "

а
где треба изабрати п тако велико да 2, увећано са грешкама учи-
8
.' 1
њеним на члановима ио, и 1 , ••• , " n • буде мања од Е= - ,
108
Израчунајмо најпре првих осам чланова реда (72) са девет деци-
111
мала. Ради тога треба израчунати - , - , - . , .. , где се сваки од
. 3 38 36
52 Пета глаВА

ових разломака добива делеhи претходни са 9; затим така добивене

рззломке делећи респективно са 1, 3, 5, .... Тако ће се добити

1
и о =--= 0,333333333,1)
1 ·3
1
и1 =--=0,012345679,
3 ·38
1
и. = - = 0,000 823 045,
5·35
1
и.=-=0,0ОО065 321,
7 ·3'

и, = -1- = 0,000 005 645,

9·3"
1
и а == - - == 0,000 000 512 ,
11·311

и8 =-1- == 0,000 000 048 ,

13·313
1
и 7 == - - = 0,000 000 004 ,
15·316
чији је збир
S8 == 0,346 573 587.
Како је
4 1
и т = 108 < 108'
то је, према (73),
112
S-S8<-·-<-
108 8 108'
. . Г
Јер ]е -1 < -2 . решка учињена на сваком од чланова и о , и 1 , ••• , и т
8 10
мања је од 1 ,
__ п~ је збир свих ових грешака мањи од ~. Према
1~' 1~
томе, целокупна грешка биhе мања од

2 8 10 1
1о. + 1О· = 108 = 108'
тј.
1
S-S8 < --
108
=0,000 000 01.
Стога је
S8 ..... 0,346 573 58
1) Узете су свуда приближве вредности са доње стране.
 I БроЈии репови 53

приближна вредност збира s реда (12) са доље стране, а

S8+ 10-8,"", 0,346 513 59

приближна вредност са горље страие са грешком маљом од 10-8. Тако
је збир реда (12) са осам тачних деци мала

$ ..", 0,346 573 58. '.

162. ДВОСТРУКИ реАОВИ. - Нека је дат низ бројева щ,. написан

у облику шеме

иоо и 01 и ОI ... .. .
и ...
и 1о и ll и1• ... .. ...
и1

(14) и. иа! и .. . ,. ll", •••

. .
и .... и"'l и т2 •• • и··· .....

Збир састављен од свих чланова горље шеме ма на који иачин зове

се Д80Сlliруни ред. Например, сваки од израза

(75) оо
~ U.I(, ~
00(00)
~ Ulk ,
l.k=O k=O 1=0

итд. претставља двоструки ред низа бројева Ulk шеме (74).1) Како сваки
од израза (15) претставља збир свих бројева шеме (14), то се двоструки
ред уствари своди на једноструки ред. Стога се питаље конвергенције
двоструких редова може свести на питаље конвергенције једноструких
редова. На основу тога може се дати следеhа теорема.
Ано један од редова (15) апсолутно нонвергира, онда "'е и остали
апсолутно конвергирати и uMahe исти збир, тј. биhе

Тада "'е двоструки ред формиран ма на који начин од Ituза бројева "lk
ш,ме (14). биl1lи 1(онвергеНlIiан и имаШи исти збир.
То је очеви дно, јер код апсолутне конвергенције редова збир не
зависи од поретка као ни од групације чланова.

Ако је двоструки ред састављен на неки наЧИli од низа бројева

шеме (74) семи-конвергентан, онда Ье његов збир' зависити од поретка
чланова (](g 158). ' -
На сличан се начин дефинишу и вишеструки редови.

1) двоструки редови (15ј раЗilикуЈу се само по поретку Чjlанова.

54 Пета глаu

Примери. - 10. Двоструки ред

оо 1
{.~I ;' k q

конвергира за р > 1 и q > 1, а дивергира за р ~ 1, q < 1, што се види

када се напише у оБJlИКУ производа два реда

ОО
( ~_.~-
1=1 Р
(ОО 1)
ј
q k=1
1)
k
који су конвергентни за р> 1, q> 1, а дивергентни за р ~ 1, q ~ 1.
20. Ред
ОО 1
1.~1 (i+k)P
конвергира за р >2, јер ако се саберу ЧJlанови по дијагонаJlама, према
(74)1), добиhе се

оо 1 1 1 1
(76) ~ --==-+2·-+ оо. +(n-l)-+ .оо ==
1.1::1 (i+k)p 2Р ЗРп Р

_1_(1_~)+ ОО' +_I_(l_~)+'OO <_1_+ оо. +_1_+ ... ==~ _1_.

2 р -1 2 пр - 1 п 2р-1 пр - 1 ~ п,-1

Како ред
. оо 1
(76') ~ р-1
n=l П

конвергира за р> 2, то ће и дати ред конверrирати. Лако је видети

из фОРМУJlе (76) да је

t
1.k=1
_1_==_1_(1_~)+'" +_n_(l_~)+
(i + k)P 2 р - 1 2 пр - 1 \ п
... >
>~[_l_+ ОО. +_1_+ ...],
2 2р-1 р 1п -

јер је 1-~ > ~, (11 == 2, З, ... ). па ће, због дивергенције реда (76'). за
п 2
Р~ 2, Аивергирати и дати ред.

163. 8БИрљивост реАОва. - Појам конвергенције реда

(77) u. + " 1 + . оо + и" + ОО'

, ~

везан је за појам конвергенције низа 9o, 91' ••• , $", •.• деJlИМИЧНИХ
збирова

') Овде БРоЈеви "11, ПО'lињу са " 11 , ••••

 I Броjltи реАOIIИ 55

Ако овај низ конвергира, конвергираhе и ред (17) и имати збир

lim S,. = S. Ако пак ред (77) није конвергентан, онда се могу формирати
л-+ао

низови друге врсте везани за ред (77). Тако например, формирајмо

низ 'ориlIi.меlIiuчких средина низа S/I' SI' ••• , $-"" " ' , тј.

<10= so, ••• ,

<111 -_ $0+$1+
-
ОО' +$11
•
n+l
Ако низ <10' <1},' ••• , <1"' .••• конвергира, тј. ако је

Нт d n =<1,
n-+ао

онда се каже да је ред (77) збирљив или су.мабилан у Сеsаг-овом с.мислу

или у с.мислу арUlIi";еlIiичкuх средина, а d његова сума у исШо.м с.мUСЛУ.
Доказаhемо сада следеhу теорему:
Ако је ред (77) конвергентан и има збир Нт 8,. = &, онда је и низ
R-.Ф

d o , <11' <12' "', d", .•. конвергентан и има суму Нт ОП - d = $.

11-+00
Нека је

т.ад.а је
($0-1)+(81-$)+ ... +(8,,-8)
<1,. - 8= •
n+l
Како је по претпоставци 1ims.. == 1,
11-+00
то је 18п - S I <8 за свако п;;> m(I).

где је т коиачан број, па је

1<1,. _ sl < ISo-$I+I$I-$I+ ОО' +1$",-$1 + l$m+1-$I+ I$m+l-$I+ ОО, +I.t.. -$I
. л+l n+l
или

""
1"'11-$ 1 < 1$0 - $ 1+ ... + 1'm - S 1 + п- т
--6.
1)
n+l n+l
"
Када се п ' увећава бесконачна први разломак на десној страни тежи
нули и горња неједначива може се написати у Облику

. п-т
1<1,,-sl<В+-·-8<2s, за свако n>lll{s)
n+l .
одакле је limd.. -s. што ,Д~казYiегорtьу теорему,
п-+ОО

1) Јер Је Ilm+I-'I<I. Ilm+t-sl<lt, ... , 11,,-11<8,

Ilm+I-'/+lз m "".-$I+ .. · +I$,,~$I«II-m) •.
5б ПеТ8 глава

Треба напоменути да обрнута теорема не важи, тј. ред (77) може

бити дuвергеНfIlан а низ <1" конвергеНlllан. Например, ред
оо

~ (- 1)n = 1 - 1 + 1 - 1 +
11=0

је дивергентан1), а:JlИ је збирљив, јер је низ

<11 =$0 + 81 = 1 + 1 - 1 = ~
222
п 1 л+l
<1"'-1=2П =""2' <12"= - - ••-••
2п+ 1

KOHB~pгeHTaH и има CVMY

'
l lт
п-но
<1"'+1 =-21 .
Поред збирљивости у Се8аг-овом СМИСJlУ постоје и друге врсте
збирљивости (например, збирљивост у Еulег-овом см:исnу) о којима
нећемо овде говорити.

Вежбање. 10. Показати да је

(78) Нт ~ (1 +..!.. + ... +..!..) = о .

n~oo П 2 п

О вде Је
' 81 = 1, 1, ""
8.:= - 1 О • па је,
1, ••• , l'lт~" == l'lт -""
8" - - ' према
2 ' п n~oo n~OD П
горњој теореми, у важности једначина (78).2)
20. Нека је 01' а., ... , ОП, ••• низ позитивних бројева, где је
lim а ,.== а, тада је
n-too
-n, _ _ _ __
Нт 'Уа 1 О • • " а ,. == О •
n-tao
јер је

.0(81+.0 (а.+ ",+loCа..

lIm - п
=en~ao ==iO(Q=a.')
На основу овог задатка лако је показати. да је

1) Његове парЦИЈалне суме су један ...и "УЈЮ. ТЈ. 80= 1,8,1=) -1-0,8.= 1-1+ 1z: 1•
••. , 8."-1=0, ' ... = 1.
2) ОваЈ је зцатах nако проверити н lЮUоhу Stolz-oвe теореме (Њ 13}..
3) Видети М 43, задатак 21°.
 11 HnOВH ире.ОВИ ФункuиЈа 57

'1·
lМ
.....
:,- = 1·
,п lМ
.....
V 1 2,
З
n-1
п
2. _ ••• _ - . ,1. 1)
-

3. Н 0
а основу реnаЦИЈе
. 1· (1 + -I)n = Ј· (n+l)n
lМ
......
,
11
~lM
,.....
--
П
- е. б
Ао ива се,

користеh.и претходни задатак, '.

одакnе је

Нт
,.-+ае
V(-21 )1. (3-2 )2... (п-.-
+ 1)" =lim -,.-
.....
п + 1z:lim -,.п-
п ,.-+. ,,_ l1li , , _
,nl у nl
=Il.

11 НИЗОВИ И РЕдОВИ ФУНКЦИЈА

164. НИ80ВИ функција. - а) Нека је дат низ функција

'о(Х) , 'l(х)' ... , ,,,(х), .0.
или

',. (х) , n=О, 1,2, ...

дефинисаних у интерваnу [а. ь). Ако за извесну вредност х =5 из ин­
тервапа [а, Ь] низ '" (5), п =О, 1,2, . о о конвергира када It -+ оо, каже се
да низ функција ,,,(х),
, n=O,l, 2, ... конвергира у тачки Х=5 интер- '

вала [а, Ь). Ако је низ '" (х) I€оnвергеnШаn за сваку тачку интерваna
[а, ь), каже се да је низ функција ',. (х) I€OnвергеnfЛtJn у том интерваnу.
Напрвмер, ако је за х = 51' 5., . о. интерваnа[а, Ь]
lim f п (51) = А 1, Нт f п (&.) = А 2, • о •

II"'~ 11-+-
и ако се са f (х) означи функција која задовољава реnације

. НБ.)", А 1 , f(5.) =А., ...

тада се функција f(x) аове граnuчnа ФУnl€цuја nиаа ФУНI€ција 'N (х) и
пише се
Hmf,.(x)=f(x), за а<х<ь
11-+ ..
или

'N (1С) -+ f(x) за п -+ оо И за а <x~ Ь.

Ако за извесне вредности Х-ь'I' 5'., ... интервала (а, Ь] низ бро­
јева '" (5'1)' '" (5'.) .. ~ •• ,'·нe конвергира, тада није дефинисана гранична
функција за ове вредности х интервала [а,Ь].

1) Видетн Н. 13. 8еЈК6аы, задатак 10.

58 Пета rnaBa

Примери. - 1°. Низ функција

fl(x)=I+:. 'I(Х)=(I+ ~)2..... 'n(Х)=(I+ ~)n ....

дефинисаних за х Е ( - оо. + оо) конвергентан је за свако х у интервалу
(-оо. +00) јер је гранична функција 1 )

Нт '.,. (х)=Нт
n-+ао n-+ао
(l+~)"
П
=eX:=f(x).

20. Низ функција

(1) ,n(х)=х n • п==I.2 •...

.дефинисаних за х Е ( - оо. + оо). конвергентан је за хЕ(- 1. + 1Ј. јер је

== Нт х" := {
О за -l<х<l,
Нт f п (х) '
11-+.. n-+... 1, за х:=l.

'l'j. овде је гранична функција

limfn(x)==t(x)= {
О за -l<х<+l.
•
n-+... 1, за х-= 1.
Међутим, низ функција (1) коивергеитан је за свако хЕ[ -1. + 1], осим
за х =- 1, јер је гранична функција

(2) limln (x)=f(x)=

11-+ ...
,
I иедефинисана за
О, за
1, за
-1<х<l,
х==l.
х =- 1.1)

3'. Низ функција

1
'" (х)== 2-(х Ј -l)n' п== 1,~, ...

.дефинисаних за x€[O. )'2] конвергентан је за свако хЕ [О, 'Ј2] осим за

.х == О, јер је гранична функција

недефинисаиа за х:= О •
Ј
1imfn(x)=f(x)=
n-+ао 2
за 0< х < "У2,
1 за х= У2,

х 1
1) Ако се стави -=-.
п
rAe
т
т -+ оо кад и п -+ оо. АОбнће се

llт
n-+ао
( 1+-
Х )" = 1Iт
Пm-+...
(1 )"'Ж=
1+-
т
еХ. '-
1) Јер Је 1Iт х n =± 1 аа Х= - 1. према томе да nи Је п llарно или неllарно.
II-+OD
 11 Н.зов. 11 редова ФункциЈа 59

Ь) Нека је
за хЕ [а, Ь].
/. (Х), '1 (х), ••• , /" (Х), ••• низ функција дефинисаних

Низ функција ',. (х), п = О, 1,2, ... биhе аодједнако ограничен у

IIнтервалу [0', ЬЈ, ако постоји позитиван број М, независан од х и од П,
такав да је

If,.(x)I~M. за свако хЕ[а.Ь] и за Свако п==0,1,2, •..

Примери. - 10. Низ функција (1) је подједнако ограничен за
хЕ[ -1, + 1]. јер је, према (2),
If,,(x)I=lx"I~I, за xE[--l.+l] и за свако п=I.2 ••••.
20. Низ функција

/ п (х) == п (1 - х) х" -1, П = 1, 2. • .. ,

дефинисаних за хЕ[О.IЈ, подједнако је ограничен за хЕ[О, + 1), јер је

If,.(х)I""lп(l-х)х"-ll ~ Р) за хЕ[О,l] и за П= 1,2, ....

Лако је видети. да је овде граничпа функција

Нт ',. (х)::: / (х) - О за О ~ х ~ I •

" .... ао
30. Низ ограничених функција. за хЕ [О, 1Ј.
/,,{х)=п l (1-х)х,.-I. п=I.2.

конвергира нули кад П-+ оо за свако хЕ[О.IЈ. али није подједнако

ограничен, јер је

Мах {f,. (х») == п (1- ~)"-'

О.,.; Х';;; 1 п
-+ оо, П -+ оо.

с) За конвергентан низ функција /о(х). 'l(Х)' •••• , .. (х) • •.•• у

,интервалу [о, оЈ каже се да унифор.мно конвергuра ИЛИ тежи граничној
функцији t (х) у интервалу (а, ьЈ када п -+ оо. ако произвољно малом
броју 8> О одговара такав позитиван број N (8) независан од х. да је

(3) If,.(x)-f(x)1 <8,

за свако п"> N (е)l) и за свако х интерВ8Jl8 [а. ьЈ.
'.
Примери. - 10. Низ функција

',. t х) = х" , п == 1, 2. . ..
. п-Ј
1) Низ фуикција !,.(x}=n(l-x}x,.-1 има максамум за Х=--, па Је

мах (IR(;~Х;Х"-Ч}=(l-~)"_I~l, n=Ј.2. ~...

ОЕ;Х"'; 1 П

1) Код 06и.и~ KOHвepreliU8je ~ N (е, х). ТЈ. saвиси ОД 8 • Х.

60 Пета глава

униформно конвергира у интервалу (О, аЈ, где је а < 1, јер је тада

Нт fn(x)::Hm х"=О, тј. f(x)=O, па је, према (3)
n-+ ао n-tao
Ix"-ОI=lх"I=:t"<е, за n,>N{e),
одакле је п log х < log е или, због множења са негативним log х,

п > log 8 .
log х
Последња неј~,дначина биhе задовољена за

п,> 10g е
10ga
и за све вредности х у интервалу (О, аЈ, где је а < 1. Овде је

N(e)= 10g 8
10ga
независно од Х, што значи да низ функција fn (х):::: х п , П = 1,2, ... уни­
формно конвергира за хЕ[О, аЈ, а <1.
20. Низ функција

,п(х)=п{l-х)х"-l, п=I,2, ...

конвергентан је за Х Е [О, 1Ј, јер је

Нт п
п -+ ао
(l-x),xn-l=f{x) =0 О < < 1,
х
'>
али није униформно конвергентан, јер је

~ax {I f (Х -
о,,;;; х,,;;; I
I f {x)l} = Мах I/n (x)1 = (1-,- ~)"-1-1- ~ > О,
О";;;х";;;! П е
п -1- ОО.
д) За низ функција '" (х), п = О,}, 2, ... каже се да су uодједноко
неfiрекuдне у интервалу [а, Ь}, ако произвољно малом броју 8> О одго­
вара број & (е) > О, такав да је

-1/f1 (х)- '" (ха) 1 < 8,

за свако X1 и Х2 из интервала [о, ЬЈ за које је 1 хг х 1 1 < 8 (8) И за
свако п:::: О, 1, 2, ....
Например, низ функција

ff1(X)=fl+3X, п=1,2, ...

је подједнако непрекидан, јер је за свако х коначно,

ВежбоltJе. - Проверити следеhе задатке:

 11 НИS0811' И редови ФункцнЈа 61

1
1'. Низ функција {,.(х)= --, п=I,2, •.. , коивергира за x€[O,I]
1 1 +пх
It lIIIа граничиу функцију

lirn f ,,(x)=f(X)={ 1, за х=о,

п....... О, за О < х < 1;
'о

није униформно конвергентан у поменутом интервалу, јер

подједнако је ограничен, јер је

If,,(x)l<l, за О<х<l, п-l,2, ....

2'. ,Низ функција {,. (х) ... I-(1-х 2 )", П= 1, 2, .. о коивергира за
хЕ (- '12, + ~2) и има граничну функцију

1, за - )'2 < х < О ,

{
limf,,(x)-f(x)= О, ,за х=о,
"""CI>
1, за 0<x<~2;
није униформно конвергентан; подједнако је ограничено

30. Низ функција ,n(х)=х-х n , п=I,2, ••. , конвергентан је за

х Е [О, 1Ј и има граничну вредност

1irn f n (x)=f(X)={ х, за О<х<l,

,,""CI> О, за х-l;

подједнако је ограничен; није' униформно конвергентан З8 х6[0, 1], али

је униформно коввергентан за x€[O, а), а < 1.
40. Низови функција f,,(x)=sin пх и ',. (х) -С08 пх, П::;; 1'2' .... нису
подједнако непрекидни, али су подједнако ограничени за хЕ[а, Ь].

50. Низ функција '" (х) = пх ,П = 1, 2, ~ .. конвергира за хЕ[О,I]

1 +п 2 х l
11 има граничну функцију "

limf,,(x)=f(x)-O
n-+CI>
али не униформно, јер је

'" (~ )= ~ .
60. 'н изови ф" Ј. -у"Х
УНКЦИЈiI'
() =siп-пх
- И
f ,. () cos пх
Х ::-- су уни
ФОРIIНО
П П

конвергентии, подједнако ограничени и подједнако непрекидни за

хЕ[а, ЬЈ.
62 П~Т8 rЛ8В8

165. Особине унифор.но KOHaepreHTНRX НИ80аа фуикција.-

18•. Ако низ функција 1,. (х), n=о, 1,2, ... нонвергuра унuфор.мно граничној
функцији 1(х) у интервалу [а, Ь], тј.

(4) 1im 1.. (х) =/(x) , за хЕ{а,Ь],

n~QO

и ако све фУНlщије 'N (х), п =О, 1,2, ..• конвергирају гранuчни.м вредно-'
стима /" (5), кад х -- 5, тј.
(5) lim/.. (х)= 1.. (Ы , (n=о, 1,2, ...),
x~s

где је 5 нека вредност из интервала [а, Ь], тада иостоје и граничнг

вредности
1im 1(х) , 1im /" (5)
X~S .. -+01
и задовољавају релацију

(5') lim 1(х) =Нш 1.. (5) =/ (5)

~~s II~.

Itoja, IlpeoМa (4) и (5), гласи

(6) 1im {Нт 'N (х)1= lim [Нт 1.. (х)].

x-+s n~ao ,,~ao Х-+5

Да се докаже једнакост (6), треба најпре доказати конвергенцију

низа бројева 1" (5), п =О, 1, 2, ... Из униформне конвергенције низа
функција ',,(х) за x€[a, Ь] СJlедује

1/,,+p(x)-/n(х)I<~,I) за n ">-N(e) и за свако р>о,

јер је, према (4),
(7) 1'n+р (х) - 'П (х)1 <1/.. +Р (х) - 1(х)1 + If (х)- 'N (х) 1< 81'

Да се докаже конвергенција низа бројева 1,. (5), п =О, 1, 2, •.• , довољно

је према Cauchy-евом кратеријуму (Н!! 14), доказати, да је

1111 +р (5)-ln (5)1 <е, за n>N(e) и за свако р>о.

ПОСJlедња неједначина,. према (5) и t 7), може се написати у оБJlИКУ

1/11 +р (5) - 'n+р (х) + 'n+р(Х)- ',. (х)+ ' .. (x)-I" (5)1 <
<l' +р (5) - '" +р (х) I+ If
n 11+ Р (х) - f п (х) 1+ 11" (х) -/'1 (5) I <Е ,

што доказује конвергенцију низа бројева 1, (5), 11 =о О, 1, 2, ... , тј. биће

(8) Нт 1" (Ы = 1(5) .

n~ao

Напослетку, треба доказати још једнакост (5"), тј. да је

1) Ова неједначина дaj~ потребан и довољан услов за униформну конвергенцију

низа ФункциЈа {,. (х) у интеРВ8Ј1У (а, ЬЈ.
 11 Низови • ~..oвн Функцнја 6з

I/(x)-1(5)f < 8, за 1'-:-51 < а.

Према (4), (5) и (8), горња неје.цнакост може се написати у облику

If (x)-/(5)1 <If{x)-'. (х)1 +1/" (x)-I,. (5)1 + 11" (&)-/(5)1 < га,
што доказује једнакост (5'). На тај начин је доказана теорема 1'.
Једнакост (6) казује, да се поредак лимеса ''Може изменити, што наро­
чито карактерише униформну конв~ргенцију.

20. Ако низ неПреltuдних функција 1" (Х), n=о. 1,2, ... за x€[a, Ь)
унифор.мно конвергира граначној функција 1(Х), онда је и гранична функ­
ција неllрекидна за хЕ [а, Ь].
Нека је 1п (х) низ непреки.цних функција у интервалу [о, Ь], тј.

(9) limln (x)=/,.(5) , n=О Ј,2, .•.

Ж-'s

ГЈЈ.е је 5 нека вре.в.ност из интервала [а, Ь] и нека је

{1О) limI,,(.-:)-f(x), за x€[.,b]. n=О, 1,2, ••.

11 .. 00
тада је
liт f{x).:: 1(5) ,
X"s
јер је, према (9) R (10), '
1l(х)-1(5>1 <1I(х)- 1,. (x)I+I/,. (x)-I" (5)1 + 1/" (5)-/(5)1 < е.
Ова неједначина може се Н8пиеати у облику

Нт [Нт '" (х)] =Нт [Нт '" (Х)]

Х"s lI"ао n":ID %"s
односно
Нт 1(х) = Нт f п (5) ос 1(5) .
%"5 n .. ао
Треба напоменути, да може гранична функција бити непрекидна
.и без униформне конвергенције. Например, низ непрекидних функцнја

f,,{x)=n(l-x)x n - t , n=I,2, ... ,

за х Е [О, ]], има граничну функцију f( х) = О непрекидну у истом интер-
• валу, иако овај низ не конвергира униформно за хЕ[О, 1]. "
З О • Ако низ 1.. (х) неПрекидних функција унифор.мно конвергира гра­
ничној .функцији 1 (х) за хЕ[а, Ь], Шј.
(11) 1/,,(x)-f(x)l<s, за хЕ[а,Ь) и за свако n=О,1,2, .•.
{,. (х)
о Ь

Шада је rранична функција f (х) инШеграбилна, низ' инmеграла Ј dx

конверrира и биhе ' ~ а
Ь Ь Ь

П
Нт .. ао
Jfn (х) dx = Ј! (х) dx = Ј Нт '" (х) dx.
. П .. ао
(Ј (Ј а
 Пета гnаВ8

Како је, према теореми 20., гранична функција 1(х) иепрекидна,

тј. интеграбилна за хЕ[а, Ь], то је, према (11)

If [/n (х)- 1(х)] dx I~ f Ifn (х)- 1(х) 1dx <

ь ь

8 (о-а),
а а

где Е -+ О када п -+ оо. Стога је

ь ь ь

(11') '!~~J 1,. (х) dx= f I(x)dx= f;~fn(X)dX.

а а а

Последља једначина казује, да из егзистенције интеграла f 1 (х)

ь

dx
а
ь

следује конвергенција ииза интеграла Ј 1п (х) dx .1)

а

Треба приметити, да може гранична функција 1(х) бити интегра­

билна и да је
ь ь

Нт fln(x)dx-f1im In(x)dx
п-+... n-+оо
. а а

и без униформне конвергенцнје. То значи, да је униформна конвер­

генција довољан али не и потребан услов.

Примери. 1O~ Низ функција f п (х) = х" је ивтеграбилан за х Е [О, 1]

и има граничну функцију"

(12) Нт х" =Нх) = { О, за х < 1 ,

n-+оо 1, за х::; 1,

ч Треба напомеиути да теореМ8 30. важн, ако се уместо ниsа непрекидних Функ­
ција '" (хЈ узме низ интеграбиnних Функција '" (х Ј, јер се неједначина (11Ј може НIIПИ­
сати у обnику

а) ',. (Х) - s S, f (хЈ < f п (х)+ s ,

Ь Ь Ь

Sf"(xJdx-s(Ь-аЈ< Sf(xJdx< Sf"(xJdx+s(b-а),

а а а

одаК.IIе cneдyje и иитеграбиnност Функције f (ХЈ. ТО је очевидно, јер ако се ОО/ обеnежи
осциnација Функција '"(х) а са W'j осциnација фуикције '(х) у ннтарваnу (х/-l, Х/),
онда је (1'6 125), према (аЈ,
п R
S -$= 1: 0// (Хј-Хј - ј) < 1: wj (Хј- Х I- Ј )+2в (Ь- аЈ.
I=.J /=1
ПосnедНta јцначина казује, да из ИRтеграби.llНОСТИ функција {" (Х) сnедује ИRтеграбиn­
ност Функције f (Х) ,а хв (а, Ь).
 11 Н.зови _реJt08И ФУнкциЈ'

али не конвергира униформио. Међутим, гранична функција '(х) је

интеграбилна и постоји jeд~aKOCT
.1 1

п
Нт
.... Ј
оо
О
'"
(х) dx = Ј Нт
.... '" (х) dx = О,
О
п оо

О,Ј{НОСНО ОО

.f
11M
n-+оо
1

х" dx = . [Х + )1
11M
n-+оо п+l о
--
n 1 о)
= llffi ._.- == о ==
n-+ооп+l
I
Ј f (х) dx
о о

јер је. према (11), I

Ј ,(х) dx=O.
о

20. Низ функција fll(x)::n(1-x)x n - 1 .je интеграбилан за хЕ[О,l]

и има граничну функцију

Нт f,,(х)::п(l~х)хn-·=f(х)=О,
n .... оо

која је такође интеграБИJlна и задовољава релацију

1 1

lim Ј· п(l- х) х"-1 dx =Нт -._1_=0_ Jf(X)dX,

n-+оо n~oon+l
о о
1
јер је Ј f (х) ах = О. Међутим, низ горњих фувкција не конвергира уни-
-', О

формно за х Е [О, 1}.

30. Низ интеграБИJlВИХ функција ',. (х) = nxe-u.t вма граничву
функцију
limfn(x)=t(x)=O
п .... оо
'такође интеграБИJlНУ
1

Ј t(x)dx=O.
• О" о
.Међутим '.

тј. 1 1
Нт
n-+оо
Jt,,(X)dX:l=Jf(X)dX .
'. _О О
јер низ функција не конвергира УИИфОРIIНО.
Овај пример показује, да теорема З'. важн у општем случају кад
низ функција униформно, конвергира. .
5 М.Те...Ти'lК. ,н.nин 111
66 Пет. f.ll.a.

40. Ано низ фуннцuја 1" (х) за хЕ[а. Ь], задовољава следеhе услове:
18. нонвергира гранuчној функцији '(х); 1) 20. u..tfa низ неilреl€идних извода
"п (х) који унифор..tfно I€OHBepгиpa граничној фУНI€цији, тј. Нт "п (х) = ср (х).
n-+ оо
Тада низ фУНI€цuјо 1"
(х) унифор..tfНО I€OHBepгиpa граничној функцији за
x€[a. Ь], тј. Нт '" (х)= '(х), и постоЈи једнаl€ОСШ
n-+оо

df(x) "" " (х) = 1р (х) =lim "п (х)

dx n-+оо
односно

(121) d liт '" (х) =Нт

11-+.
dl ( )
~.
dx n-+оо dx
Пошто је низ извода "" (х) интеграбилзн и униформно конвергира
за хЕ[а. b)~ то је, према теореми 30.,
% % Х

(1211) Нт
11-+..
f"" (х) dx = f Нт !'n (х) dx = f 1р (х) dx ,
11 а
n-+оо
а

где је о < х < Ь. Са друге стране је

%

(12111) lјт f"n(X)dx=Hm (f.(x}-f,,(a»)=f(x)-f(a),

11-+00 11-+00
а

па је, према (1211)

f "ср (х) dx =, (х)

%

(12 IУ ) -, (о) ,
Q

тј. ч' (х):; {' (х) одзкле cJleAyje једнакост (121).

Дз бисмо ДОКЗЗЗJlИ униформну конвергенцију низа ,,,(х) за хЕ[а,Ь},
посиатрајмо разлику '" (х) - НХ), која, пре..а (12111) и (12 IУ ), гласи

f f "(х) dx
% %

_ 1" (х) - ,(х) ='" (а) + 1',. (х) dx - f (а) -

а ~

или

f
, %

11" (х) - / (х)! < 11" (а) - 1(а) 1+ I l' (х) - It " (х) I dx.
а

Како је, због конвергенције низа 1п (х) у тзчки а, I'" (а) - f(a) I < &,
за п> N (е), а због УЮtформне конвергенције низа "n (х) за хЕ [а, Ь)
% %

f If'n(x)-!,(x)!dx <f edx=8(x'--a),

а а

1) Треба напоменути, .да Је довољна lCоиаеprенција .... '" (х) rp.a""HOJ ФУНКIUIЈи
f (х) бар у ЈеJlноЈ тачхи ннтервала
 11 Н.аови • реЈЈ,08II ФунКЦиЈа 61

то је
1!"It)-f(х>I«I+х··а)е, за свако n>N(a) и за a~x~b,
што зна (н .ца низ ',. (Х) униформно конвергира за хЕ[а, Ь].1)

166. Редови функција. - Ред

~3) "о (х)+и 1 (х)+.оо +и,,(хЈ'+ ...

чији су чланови и" (Х) функције ОА Х дефинисане за x€[a, ЬЈ, прет­
ставља ПО.Ц извесним условима, неку функцију променљиве х. Ако се
образују .Целимични эбирови

,о(х)=ио(х) ,
11 (х) = и о (х) + и1 (Х),
, ... . . . ,
. . . . . . . . . . . ..
онда се испитивање ре.Ца (13) СВО.Ци на испитивање низа функција

(14) 1. (х), 11 (Х), ... , ',. (Х), .. оо

Исто тако, стављајуhи

и. (x)=/o (Х) , " 1(X)=/1(x)-I.(X), ... ,

и,. (Х) = 1,. (х) - 111-1 (х), .•. ,
може се ре.Ц (13) написати у облику
'-
(15) 1.(X)+(f1(X)-/о(х)]+ ОО' +(f,,(x)-!,,-t(x)]+ .ОО
ГАе се ИСПИТИВ8ње низа (14) своди на испитивање ре.Ца (15) о.Циосно (13) ..
Ако ре.Ц (13) конвергира за све вредности променљиве х у ннтер­
валу (а, Ь], он.Ца његов збир претставља једну функцију f(x) за хЕ(а, Ь],
и може се написати у облику

'(Х) = ',. (х)+ RII (х) ,

.где је 111 (х) збир од n+l првих чланова,тј.
",
III(х)=ио (х)+и 1 (х)+ ... +и ,. (Х) ,
а R,. (Х) остатак. Тада је

'(Х) = Нт
n~ф
1" (Х), Нт Rn (х) = Нт [! (Х)- ',. (х)] -о,
n~ф n~ф

иди

lf(x)-fn(х)I-IRn(х)1 <8
за свако п> N (е, х) и эас-вако хЕ (а, Ь).
!
1) Треба и 08ЈЈ,е уочити, да теорема 4. важи, ако се уместо ииза кепрекиЈЈ,ИИХ
извода 1',. (х) узме низ интеграБНЛН8Х ИЗВОАа l' п (х).
 Петаr лац

Ред (13) биhе униформно конвергеншан у инШервалу [а, Ь) ако Ilpo~

извоЈЪНО .малом броју & >О одговара Шакав 1l0эаllJuван број N (8) неза­
висан од х, да је

(16) IR n (x)I<8, аа свако n'>N(e) и аа свако x€[a,b),

Критеријум (16) за униформну конвергенцију може се заменити
са општим СаиСhу-евимкритеријумом за униформну конвергенцнју
(17) Ifn+p(x)-f.(х)I=IUn +1(х)+u n +s(х)+ .•• +Un+p(x)l<e
за свако n>N(s) и за свако р>О у интервалу [а, Ь), јер је неједна­
чина (16) специјалан случаЈ неједначине (17) за р бесконачно, тј.
Rn (x)=lim [Un +1(x)+un + l (x)+.·· +иn+р(х)].
,.... "" -

Треба 'напоменути да неки ред може бити конвергентан за хЕ [а, Ь],

али не униформно конвергентан у истом интервалу.

Примери. - 10. Ред

1 са 1 1 1
(18) f(x) =х+ 1- !(х+n-l)(х+n) = х+ 1 - (х+ l)(х+2)
1 i
(х+2) (х+З) (х+n-l) (х+n)

који се може написати у облику

{(х)=_l __
х+ 1
(_11__
х+
1),(_1 __
-1 )_ ... _( 1
х+2 х+2 х+3 х+n-l
х+1 n)- ... ,
за хЕ [О, а), где је а> О и коначно, има збир од п првих чланова·

fn (х) =_1_, lim fn (х) =Нт _1_ =О

х+n- n~~ n ..... х+n

1
Rn(x) =I(x)-I.(x)= - х+n'
одакле је
- 1
(19) IRn(x)I=-< г
х+n

ОДРОСНО
1
п> --X=N(8, х).
8

Међутим, лако је видети, да израз (19) не зависи од :с, јер се може

1
узети N (8) =-, тако да, за свако
г

_ 1
п >N=->N(e,x),
1; -
 11 Ниsoви И редови функциЈа 69

неједначина (19) не зависи од х. Ј ) То значи, да ред (18) униформно

конвергира за хЕ[О, о] и има збир l(х)=О.
2°. Ред

(20) 1 (х) =х +(х 2 -х)+ (ха - х l )+ ... +(хn - Х n - 1 )+ "',

за хЕ[О, 1], има збир од п првих чланова ,,.(~)_xn, где је

lim/n(x)=/(i)-О, limRn (x)=lim[/(x)-/,,(х)]= -liтх n =О, за О<х<l.

II~ ао 11-+ ао 11-+ ао 11 -+ ао

За х= 1 биhе

тј.
1(1)= 1 +0+0+ "', 'N (1)= 1
l(x)=1im/,,(x)=I, за х=l,
11-+ ао

n
R (х) =1(х) - 'n (х) = О, за х = 1,
за свако п. То значи, да ред (20) конвергира за х6[0, 1], али не уни­
формно, јер у неједначини

IRn (х) I =х" < е, 10g х < 10g 8 , за О

п <х < 1 ,
8 зависи и од х кад х-+- 1, тј. 1im IRn (х) 1= 1, за п фиксирано. Немо­
х-+1

гуЬе је наhи број N (е) I R" (х) I = х" < е, за свако

независан од х, да је

n'>N(8) и за свако хЕ[О, 1].1) Овде је n,>N(e,x)=logs и N(e, х) се

10gx
увеЬава бесконачно кад х - f, тј. зависи од х. l )

В8жбаЊ8. Проверити следеhе задатке:

1°. Ред
l(x)=x+x(l-x)+x(l--x)l+ ОО' +x(l-x)"+'"
иnи

l(x)=x+x(l-х)[I+(I-х)+оо· +(1_х)n-1+ ... )

конвергира за х Е [О, 1] али не унифорино. За 1- х < 1 или х > О, биhе

х
r
f " (х) ., х + х (1 -- х) ~ (1 - х = х + (1 - х)[ 1- (1 - х)n] , Нт f " (х) _ 1 ,
n-+ ао
1
l(х)=х+х(l-х)-=I, limRn (x)=O. 'о

х n-+ ао

1 1
Ј) Ако се неједначииа (19) напише у облику IRn(x)I=--<-<е, онда 08а
х+n п
не зависи од х, где је х >О и коначно,
1) 3а О ~ х < 1, ред (20) може се написати у облику .
1
t(x)=x+x(x-J) [.l+х+х l + ... )=х+х(х-l) -=0,
l-х
а з. х= 1, биће t (1)= 1, што се ПОКЛ4па СА горе JI~ивеним резултатима.
') Треба напоменути, да се дефиниција униформне коивергенциЈе може прошн­
рити и на редове, ЧИЈИ су чланови ФункциЈе внше независио променљивих.
70 neт. r..aвl

3а х-О. биhе 1" (О) = О. 1(0) = О, R" (О) =О, јер су му сви qлаВО8И је.ll.В8КИ
нули. Остатак

R,,(x)-x(l-x)"+1 (1 +(I-х)+(I-х)l+ .. .]=(1-х)"+I.

Г.ll.е је, за п фиксирано, lim R" (х) = 1, не З8.11.0вољава услов R" (х) < 8
х ... О
за свако п > N (8) независно 0.11. х, Г.II.е 8 ~ О К8.11.а п ~ 00.1)
28. Ред

'(х) ... х •
:Е [n~ ,-"" -(п -1)1 ,-("-1)'1] =хе";''' +х [21 ,-IX -е- Х ]+
11=1

конвергира за х> О али не униформно. За х >О биhе

'"(x)-xпl.-,,a, lim 1,,(x)=f(x) ... O

".....

L ·
R" (х) .. 1(х) - 1" (х) = - хn ' ,-"" ,
"....
Hrџ R" (х) - О •

1
3а х-О бипе 1(0)=0, 1,,(0)=0, R,,(O).O. Али за Х=-, Г.II.е X~O К• .II.а
п

п-оо, биhе

lim
"....
IR,,(~)I- ""'00
п
lim .!!...
,
=: + оо ,
тј. roрњи ре.ll. не KOHвepг~pa униформно за Х > 0.1)
117. WеlentпslooOВ В AbelwOB критеријум уВВформве KOBBe~
rевције. - 1'. Ред, чиЈи су чланови фУНllције од х. биitе унифор.llНО
ItОН8,рг,нШан у иНllервалу [а, Ь], allo суаПСО./lуШне вредноСШи (.IIОДУJlи)
,.,гових "./IQHOBa, ва све вреДНОСШи x€[a, Ь], мам или једнаllе ЧJlанови.llа
исllога ранга Nellor "онвергенШног реда са 1l0нсШаnШни.Al и ПозиШивни.Al
ЧАанови.llа (Weierstrass).
Нека је .II.ат ре.ll.

(21)
.
",(х)+иl(Х)+ •.• +и,,(х)+ ... ,
...ји су чланови и" (х) функције 0.11. х у интервалу [а, Ь] и који эадо­
аоља8lЈу релацију

(22) Iи" (х) I ~ v", за хЕ[а, Ь], (п =0,1,2, ••. ),

1
1) Лко се стави Х"'-, rAe х ~ О каАа п ~ СО, ОНАа Је
п - . -
Ilm R" (~) = Ilm (1-~)"+ 1.! .
п
".... п ""'00 е
1) ОнЈ реА KOHвepr.pa уииФОРIIНО у интерва.. у (а. ЬЈ, rAe О < а < Ь < + со.
 11 Нмаоев • peJI08B ФУВICIUIЈ_ 71

r,ae је

(23) v.+ ' 1 + •• , + '" + \ ... .

конвергентан ре,а са позитивни" ч~ановима. Пошто ре,а (23) kОИвер·
гира то је

11"+1 + '''+1+ ... + '11+, < ., за CIl1«) п >Н (е) и за свако р> о.

Стога је. према (22), за свако хЕ (а, Ь],

IВn +1(х)+и,,+а(Х)+ ••. +u... ,(ж)I<IU"н(х)I+IClIf+l(х)I+"· +

+Iu,,+,(x)j < Ј"+1+11,, .. +"· +vlI+,,<e,

за свако п> N (8) 8 за свако р > О. што значи ,аа је ред (21) УН8-
форllИО коивергентан.
Н8Иptlllep. и~ конвергенције реда
геНlUlја редова
..
1: '" sin nх
_о
и
.
(23) сnе.lује униформиа конвер­

.}: Ј" cos NХ ,

..
јер је
I'" sin nх I ~ '" , I '" ~OS nх I -< '", 11 .. О, 1. 2, ...
эасвако xE(-oo~ +_)•.
2', Ако се ЧADНOВII реАа 11" (х) .могу lJpelllClIJQBlIlllU у оБАUК,

!.
u"(X)=Q,,v,,(x), (n=О, 1,2, ...),
,
rJfe су ао. а1. , •• , аn , ••• Шаки NoнclllONlll. А" реА CI" itoll.вsprUPQ, а

Jlиз функција '" (х), (п - О, 1, 2, .;.) је lЮаullllfВIJII. u lI.epctellJy#tu, 111/. lIQAa-

Bo..asa УСJlОве

за свако x€(a. Ь). rAe је М tlозuШuвJUJ NOII.ClJlOHIllll. llltJAa реА !. и" (х)

. унuфор.мно КОlI.вергира Э" хЕ[а, Ь) (АЬеЏ.

.
Нека је '.
a,,=a"+I+ Q"+I+ .•• +Q"+,, (р=I,2, .••)
о,аакnе је

та,аа је

IВ n +1(х)+и"+I(Х)+ ... +и,,+I'(Х)\ -IОn+ЈV''+I(Х)~ "':+QII+"vlI+,(x)l-

-la1 vlI +1 (х) + (~a~,JJ1) vlI+.(x)+ ... + (а,,- а"_I) "-+, (х)' =
=IаЈ [,,, +1 (х)- '''+1 (х») + а,[Ј"+I(Х)- VII .. (х)] + ••• +
+ а,-! [VII +"_1 (х)- vlI+P(x»)+cr",,,+,(x)l.
72 Пета г",ва

Како су по претпоставци све разлике

Vn +P_l(X)-Vn+р(х), (р=2,3, ..• )

позитивне, то је

lиn +1 (х) +иn+l (х) + ." + и n +Р (х) 1< 10'11 (V n +1 (х) - Vn+l (х)] + ". +
+ 1<1р - 1 1 (Vn + p-l (х) - Vn+p (х)Ј + 1<1р 1 Vn+P (х) ~ <1Vn +1 (х) •
где је Cf=Maxlo/cl, (k=I,2, ",', р),
оо

Пошто ред ~ а n конвергира, то је

n=О

1<11'1<8, за n>N(e) и за свако k=I,2, ••• , па је и 1<1I<е. Стога је

lиn +1(х)+иn н(х)+ '" +иn+р(х)' <еМ<е 1 ,

за n">N(e) и за свако р=I,2, ,." где 8t-+-O. када n-+-оо. То значи

оо оо .
да ред ~ "n (х)= ~ anv n (х) униформно конвергира З8 x€(a, Ь}.
n=о n=о

оо О
Например, ред ~ : униформно конвергира 38 хЕ [О, а], где је а
n=o (Ј
оо

ма какав позитиван број, ако ред ~ а n конвергира, јер низ функција

n=o
1
Vn (х) s: - , (п = 1, 2, ...) монотоно опада и ограничен је за х € [О. о Ј.
nх

ВежБО1Ье. - 1о, Редови

униформно конвергирају за р > 1, јер је

I nх I
COS
пр
<~ пр ~
I nх I< ..!.. •
sin
пр пр

.
~ sin nх
sin х sin 2х sin п. х
~ _.-::--+--+ ". +--+ ...
n=1 nl 11 21 п!

УIIИфОРМИО коивергира за хЕ ( - ОО, + оо), јер је

,.sin nх
nt
I< ~,
nl
30, Ред
оо 1
n~ п" [1 + (nх)"Ј
 11 НИ30ВИ И редови ФУНIЩИЈа 73

униформно конвергира за хЕ{ -оо. +00]. јер је

1 <~.
па {l + (nx)I] n2
40. Ред
ао 1
n~ nf+x l '
униформно конвергнра за х Е [ - ОО, + оо]. јер је

.-!L<l-.
nf +x2 n•

50. Ред t
__1
~ униформно конвергнра за х > k > 1. јер је
п"

-п"1 <-,
1
n k
за x>k> 1.

168. Особине униформ.но конвергентних редова. - 1'. А ко

су чланови унифор.мно конвергентног реда непрекидне функције Про.мен­
љиве х у инТliервалу [а, Ь], онда је љегов збир неПрекидна функција од
х у истом инf1Jервалу.
Нека је дат униформноконвергеитан ред у интервалу [а. tr]
!(х)=и.(х)+и1 (х)+ ... +и,.(х)+ ...
који се може написати у облику

(24) f (х) =!,. (х) + R,.(x).1) .

Тада је и

(25) f(x+h)=f,,(x+h)+R,,(x+h) •
где је а=< х+Ь < Ь. Једначнне (24) и (25) дају

!(х +Ь) - f(x) = ',. (х + Ь) - ',. (х) + R,. (х +Ь) ~ R" (х).
Пошто је функција {,. (х) непрекидна. као збир коначног броја непре-
·.кидних функција и,.(х). (n=О.1, ••• , п), то је '.
8
1f,.(x+h)-fn(х)I<-, за Ihl<·б.
З·

Исто тако је, због униформне коивергенције реда (24),

IRn(x)I<~
,_ и IR,.(x+h)I<.!.,
з з

1) '" (Х)=ilо (х)+иl (х)+ ••• +и,. (х) ,

R,.(X)=U"+I(X)+Un+I(X)+ •••.
74 Пета глааа

за свако п> N (8) + h из интервала [а, Ь), па

И за свако х и х је

I/(x+h)- l(x)1 =1/.. (x+h)- 1.. (x)+R.. (x+h)-R.. (х)1 <

Стога је
< 1/.. (х +ћ)- 1.. (x)l+ IR.. (x+h)l+ IR" (x)1 <8.
I/(x+h)-/(х)l<s, за Ihl<8,
што значи да је збир ,(х) реда (24) непрекндна функција за хЕ[а, Ь].

2 8 .Ако су чланови унифор.Atно конвергенШног реда нейрекидне функ­

ције за х6[а. Ь], онда је и Н1егов збир неирекидна функција у исШо.At uнШер­
валу и Шада је инШеграл збара једнак збuру иншеграла Н1егових чланова Шј.
ь ь ь

(16) f I(x)dx= ff,,~U,,(Х)ЈdХ-,,~'[f U,,(X)dX} за x€(a.Ь].

а а а

Пошто су чланови реда (24) интеграбилие функције за x€(a. Ь},

то је
ь ь ь

f f(x)dx- Ј[1 и.. (X)dX]+ f R.. (x)dx

Q Q а

или
ь ь ь

(27) f'(X)dX-=![fU" (х) dxT) + !R,,(X)dX.

а а а

Треба још доказати, да је

'-
ь ь ь

(28) f I(X)dX-!~n~[f UJI(X)dX]= ![Ј U,,(X)dX].

а а Q
тј. да је
ь

1imfR,,(X)dX=O, за свако хЕ(а,Ь).

,,·+ао

Како ред (24) унифОРМНf? конвергира за хЕ (а, Ь), то је

IR,,(x)I<8 за свако n>N(e) и за свако хЕ[а,Ь].
Стога је
ь ь

If R,,(x) dx 1< Ј IR,,(x)ldx <

а а
6 (Ь- о),

за свако п> N (8) И за свако хЕ (а, Ь), где 8 ~ О када п ~ оо. Према
томе, једначина (27), за п бесконачно, своди се на једначину (28),
односно једначину (26), што доказује горњу теорему, Ако се уместо

1) Јер Је, са коначвнм бројем сабирака, интеграл збира Једнак збиру Rнтегралs.
 11 Наоа• • puoи фувl.)а 15

roрње границе Ь УЗllе ПРОllенљнвах, која варнра ОА а АО Ь, ОНА8 'е

интегрисанн реА (28) бнти фуикција ОА х и биhе унифорlIНО коивер­
гентан за x€[o,b), јер је

If"R. (х) dx I< f"I R,,(x)1 dx < е(х-о),

11 11 "

за свако n>Н(е) и за свако хЕ[а,Ь).I)

НаПРИllер, рел.
(29) '(х)=х ~ [nbe-nх_(n
• __ l)lеln-l)хЈ=
11=1

_хе- Х +х(2 I е- lX -е- Х )+ , .. +x(n 1 e- nХ -(n-l)l е -<n-l)ХЈ+ ...

..ији је збир ОА n· првих чланова

',.(х)=хn·е-"·, "-
коивергентан је за х> О и његов збир је нула. Т.ко је; за х > О,

f(x)=limf.(x)=xlim ~-O;
".... " .... е"Х
а за х-О, биhетакође '(х)-О, јер су ..у сви чnанови јеАнаки иу".•.
Лако је ВИАети, Аа ред (29) не КОRвергира унифоРIIНО, јер остатак рца

R. (х) = f(x)--f. (х) = -x"s,-,,·,

1
када се стави х - -п , постаје

IR.(x)t-IR,.(~ )1=:
иувеh..- се бесконачио када 11 -+ оо, ОАIIOCИО К8А8 х-о.
Прека томе, ре.. (29) ие lIоае се Иll'ferpa.ll8Ти чnа. по .....аН у
гран.цаll8 О и Ј, јер је ИR1'еграn збира I(Х)а·О

f
1 I
Ј f(x)dx s O·dx=O.
о о

Међутим интеграција чnан по чпан Ааје ..ру ги реЗУ4Т8Т "

Нт
""'00
f '. (х) 4х =11.... f хn' е-П.
о
1

.
1im
о
I
dx =1im
11....о
f " .
fe- f dt l ) =lim (1-. 1 +
"......
")= 1 •
30. Амо UOHOfJlI 1t0000epггнl/Jн()Г peJI.Q у UНI1ЩЦИиI,-lе. Ь} и"'" Hdpe-
_идн. uaводе у "сlJо.lt инlI1ep8aJlY и ако дифереlЩЩЮНll PU Wlflf/юpJМD
ItОНвергuро аа хЕ[а, ЬЈ; Шада Ье и ДОlllи ред биШи унuфОР.ltно ltонвqгаШан
1) Ла.о Је ".ен, •• Је теоре... 2'. aocлu.ца teopeмe 3'. (М Ј65._
') СТ.....О nx=t. .
 76 Пета глава

у исто.м интервалу и .може се диференцираши члан ао члан, где је извод

збира једнак збиру извода његових чланова, Шј.

" (х) = ~ (t и" (х») = t du!! (х) ,

dx n=о n=О dx
засве вредности хЕ[а, Ь],1)
Нека чланови конвергентног реда (24) за х Е [а, Ь] имају непре­
кидне изводе у истом интервалу и нека је изводни ред
оо

(30) ср (х) = ~ и'" (х) = и'о (х) + и'l (х) + .. , -t- и'" (х) +
n=l
униформно конвергентан за хЕ [а, Ь]. Тада се ред (30), према претходној
теореми, може интегралити члан по члан за хЕ[а, Ь] и добиhе се уни­
формно конвергентан ред у истом интервалу
.Х х х

f Ч'(Х)dх-f[t и'" (х)] dx = ~ [fu,,,(X)dX]= ~ [и" (х)-и,,(а»):::

n=О п-О п-о
а а а

оо оо

:= ~ и,,(х)- ~иn (а)

n:=О n=О
или, према (24 ,
х

f cp(x)dx--f(x)-f(a).
а

Последња једначина казује,' да је ср (х) = " (х), тј. да је ред (30) извод
реда (24).
Например, ред
Sill х sin 21 х sin n Ј х
--+ + ... + +
12 22 n2
конвергира за све коначне вредности х, јер

Isinnn х I<; .ln

2

2 Ј

ма за какво n. Међутим, горњи ред не може се диференцирати члаJl

по члан, јер диференцирани ред

cos х + cos 22 х-+-· •• + cos n1. х-+-· •.

дивергира.

Треба напоменути, да напред наведене особине важе и за редове,

чији су. чланови функције више независно промен:љ~вих.

IJ Треба напоменути да ова теорема важи и без претпоставке о непрекидности

извода чnанова датога реда, као бrз претпоставке о конвергенцНјИ реда у цеnом интер~
ваnу la, Ь] веЬ само у једној тачки.
 11 Ннзовн И реА08Н ФункциЈа 77
Ве:ж:tJање, - Проверити следеће задатке:
1', Ред
оо [nх (п -1) х ]
n~1 1 + n2 х l - 1 + (п -1)1 х·
има избор од п првих чланова
nх
'.
1" (х) = l+n. х.
са остатком
nх
R,,(x)=/(x)-I,,(х)=- ,
_ l+n·х·
јер је

t (х) '" Нт 1" (х) = Нт

11 -+о оо П -+ оо
nх
1 + п· х l
... О, за О <х < 1 .
Ред конвергира за х Е [О, 1], алн не униформно, јер је, за х =Ј..
п
,

1
за свако n. па и за п бесконачно, тј. каJl,а х= - -+- О. Међутим. ре..
п

се ипак може интегралити члан по члан, јер је интеграл збира једнак

збиру интеграла. тј.
1 I I I

J I(X)dx=JO.dX:=O=lim Jt,,(X)dx=1im Ј nxdx -

11-+000 n-.оо l+n.х• .
о о о о

= 1im 10g (1 +nl ) О.

n-+оо 2n
Овај пример показује, да је униформна конвергеНЦИЈа реда довољан
али не и потребан услов за важност теореме 20.
20, Ред

(31) 1: [e-(n-l)lxe_e-n2x2]=(1_e-x1)+e-x2_e-ztxe+
оо

,., +
n=1
+ [e-(n-I)lx' - e-nlх'Ј +
има збир од п првих чланова

1.. (х) = 1 ~ e-n2 x'

са остатком
R,,(x) = {(х) 1" (x)=e~x2, за О < х < 1,
јер је тца
Нт ',,(х)= Нт (1- e-nlXS )
11-+ оо 11-+ QIO
= Ј.
 78 Пета ' .....

3а х=О биhе /(0)==0, пошто су сви чn:анови јежнаки нуn:и. Горљи ре.l
конвергира, аn:и не униформно, јер је

R
"( П
I.!)==.!
е
1
са свако п, па и за п бесконачно, тј. када х ао - ~ О.
/Ј

Ако се ред (31) диФеренцијаn:и чn:ан по чn:ан, добиhе се ред

ао

(32) ср (х) =2 х ~ [Пl е-п2 '" - (п -1)1 e-(II-1)1"']

11=1

који не КОRвергира униформно за хЕ[О, 1), што значи да се· ред (33)
не може диференцијаJlИТИ чn:ан по чn:ан у интерваn:у (О, 1),1)
3'. Ред
ао 1
,(х)= ~--
11=1 п'+ х'

конвергира униформно за хЕ (- ОО, + оо), па је

...

Ј f(x)dx::= ~ Ј .. ао

.,
dx 2) 7t ао 1
2:::;- ~ Ј'
11=1 П +Х 2 11=1 П
О О

се м.оже Аиференцирати чn:ан по чn:ан, јер је диференцирани ред

t cosnx
11=1 п·

униформно конвергентан за свако х коначно.

1) Диференцираии реА
.
(32) 8ма збир

14' (х) =11-+00

ЈЈт ср,. (х) = 2х 1Im
11-+ ...
/11 e-nl'" = О, O~ х ~ Ј •

1.118 не ковверrира УИВформно. Овде Је

1 1

1Im Ј 2х /11 e-nl'" dx = lIт (I-e-nl) = Ј. а Ј 14' (х) dx = О.

11-+... 11-+ ...
О О

'). имамо раз"ичите реЗУ.llтате.

dx- = Iiт S-,--

оо "
Ј- dx
1/'+xI Ж-+... /1 +XI
по дефиницИЈи.
О . О
 . 111· Цеп ре"О8И са JЦIIOII проме .....вом 79

5'. Ре4

К01Iвергираза саако х коначно (М 159, Вежбање, за4атак 1'.), аnи се

не може' 4ифереацирати.
'о

60, Ре4

'(х) =l.log (1 +ХII ) +t {l.lOg (1 +n.xl ) - 1 log [1 + (п-l)1 Х II])

2 lP=8 2п'2 (п- Ј)

има збир 04 " првих чnанова

1
1" (х) =- -Iog (1 + п l х·,
2п

и конеергира за хЕ [О, 1], јер је

1(х) =liт ,,,(х) = lim .!log (1 +п1хl)-0, О

JI~. lI~ao2n
<х <1-.
Днференцирани ре4

"(X)=t[ пх (n-l) х ]
11=. 1 +п l х· 1 +(n-l)lxl
ие конвергира уииформно за х6[0, 1)1), аnи је

1'(x)=lim/'.. (x)=lim ах О, за О<х<l,

,,~.. ,. .... I+п·х·
"
јер је
I I I

'Oa.!"(Jt)dX=.lim !",,(X)dx=:Jim
О
. "-+а.
О
."....
.
f
О
nxdx, ... /(x)=O.
l+nВ.x ll •

Овај пример показује, 4а је УНИфоРlIна конвергеНЦИја ИЗВО4воr

реда 40вољан, ми не и' потребан уеnов За важност теореме 3·.

Щ ЦЕЛИ РЕДОВИ СА JF.дHOM 'ПРоменљJofВОМ 1) "

... Цео ре,. и Rtel'08e особине. - Ре4. об.llИК8

ао

(1) o.l+o.x+o.xll + .0. +О"хn + .. о = .1; o,,~n,

11=0

Г4е су коефицијенти О" Ql' ••• , а,., о.. константе (неэавмс:не 04 х)

зов'е цео иnи потеНЦliјiJrйи ре4. Ои се може сматрати као ПОnИНОII,
.) Види 3Ц~TaK 10. у 08ИМ вежбањима.
1) Цели ре.ови еу епец';Ја.ци елучаЈ ре..ова ФУНкциЈа.
80 Лета fnaBa

чији се степен уееЬава бесконачно. Полином се може сматрати као цео

ред. чији су коефицијенти, почевши од извесног ранга п па навише.
једнаки нули. l )
1'. Ако је ред (1) конвергенШан за Х =Х•• он је аuсолутно конвер­
генlllанза све вредности Х за које је Iх I < Ix.l; ако је иак ред (1) ди­
вергеншан за х - х. , он је дивергентан за све вредности х за које је .
I х I > I х.1 (Прва А bp.l-ова теорема).
Када је ред (1) конвергентан за .х =.хо • општи члан а,. Хоп тежи
нули када п --+ оо. Тада су сви чланови реда (1), за .х =.х.. мањи по
апсолутној вредности од једног фиксираног позитивног броја М, тј.

lan.xnI<M. (n=0.1.2•... ),
од.акле је

1 I
а,..xn 1< м =0 ,n. (п =0.1.2•... ).
КаIФ су чланови реда (1) мањи по апсолутној вредности од чланова
геометриског реда

М + М I=. I+ м I:0 12 + ... + м I:. '" + ...

који конвергира,' за I q I = I:. I< 1. односно за '.х 1< '.х. 1. то је и ре...
(1) апсолутно конвергентањ за све вредност.. '.х 1 < I хо I (Њ 158).
Ако пак ред (1) дивергира за .х .. %е-, _ои је дивергеН'fан и за свако
'.х 1 > '.х. I; Јер. да је конвергентан за '.х I > Iхе 1. он би. према првом
...елу теореме. био конвергентан и за .х =%е. што је супротно претпо­
ставци.

3а сваки цео ред постоји један ненегативан број R. такав да је ред

апсолутно конвергентан за свако .хЕ ~ R. ( + R). тј. за '.х I < R, а дивер­
гентан за свако .х изван интервала (- R. + R). Tj.l.x 1 > R. 3а .х =± R
питање остаје нерешено:.тј. ред може конвергнрати или дивергирати.
Случај када је .х = ± R треба посебно испитати. Број R зове се uолу­
аречник конвергенције а интервал (- R, + R) инШервал или раз.tlак КОII­
вергенције. Када је R= оо. тада ред конвергира за све коначне вред­
ности .х; када је пак R=O, ред дивергира за све вредности .х*0.

1) И реJl об.вика

CIo+al (х-а}+а, (х-а)'+ ... +аn Iх-а)"n+ ...

претСТlвља ТIКОI)e цео ред. Јер се IЮже написати у облику

00+a1y+a,y'+ ... +аnуn+ •••• (х-а-у).

 111 Це"lI редови са је.lНОМ пpoмt!НЉIlВOМ 81

Полупречиик конвергенције це.llога реда најчеwhе се одређује

помоhу D'АlemЬегt-оВОf (Н!I 153) И Couchy-евог (Њ 151) критеријума.
Ако се са " n =ОП х" (п,.. О, 1, 2, ..• ) обе.llеже Ч.llанови реда (1). ОИЈЈ,а је.
према D'Alembert- овом прави.llУ,

11-+ ао
I и"
Нт и n + 1 \ ... lim IОn+l x"+1j_ 1x 1Iirn 011+1/ ... IIxl·
,,-+ :t О" х" It -+ оо
I О"
За
1
IIхl < 1, односно 'х' < Ј'
ред (1) је апсолутно конвергентан; за

Ilxl> 1, односно

ред (1) је дивергентан. Израз

1 1
R=
Нт
It-+оо
I0"+1 \-
О"
а-
1
1 1
зове се iloJlyllpeflHull 1l0нвергеицuје а размак од -R= - - 11.0 +R= +-
I 1
uнШерваJl ИJlН paS.JlOIl 1l0нвергенције реда (1). За х- ±R= ±2.... ред (1)
1
може бити коивергентан иnи дивергентан. Из неједвачине

Ixl<+=R
види се, да је цео ред конвергентаи у интервuу ( - R, + R) симетричвом
према координатном почетку. За /=0 ред је конвергентав за свако х
коначно и тада је R ... ()g; за 1::з ()g он конвергира само за х =О и тада
је R=O.
Према Couchy·eBoM критеријуму, ред (1) биhе конвергентан, ако је
It It ,.
Нт "1 unl = Нт '11 О,,%" 1= IxlHm V10,.1=lxll < 1,
It-+оо It-+оо "-+00

'ОАНОСНО ако је 1х 1 < 2...; дивергентан, ако је Ixl>-·

1 "

1 1
Овде је ПО.llупречиик конвергенције

Rz 1 =Ј.-.l)
Нт ~ 1а ,. 1 I
It -+ оо

Ј) Илн уопште R '1

п
-.
1
I
Нт sup V,а,јl
It-+оо

б МатеwаТИЧКI аИlllllза 111

82 Пета глава

20. Ако је R i10JlуiiреЧliик конвергенције реда (1), онда ред (1) конвер­
гора унифор.мно у интервалу [- Г, + г], где је - R<- г < + г < + R. Ако
иок ред (1) конвергира и за х = - R или х;::: + R. онда ред (1) конвергира
униформно у интервалу [- R, + г] или у интервалу [- г, + R]. Тада збир
реда (1) uретставља неuрекидну функцију у инШерваJlУ униформне кон­
вергенцЩе (друга А bel-ова теорема).
Пошто се + г < + R налази у интервалу конвергенције (- R, + R)
реда (1), то, за х;::: + г, ред са позитивним и константним члановима
оо

(2) ~ I оп I г" ;::: I ао I + 1 а 1 1 г + ... + 1 а " I г" + .,.

n=о

конвергира. Како су чланови реда (1), за Iх 1< + г, маљи или једнаки

по апсолутној вредности од чланова реда (2), тј.

I а" х" I <Iа " I Г", за I х 1<+ г ,

то ред (2), према Wеiегstгаss-овом критеријуму (Н!! 167), униформно
конвергира за хЕ ( - Г. + г]. Тада ве и збир реда (2) бити непрекидна
функција 38 хЕ [ - Г. + г~ јер су му сви чланови непрекидне функције
у истом интервалу.

Ако ред (1) конвергира З8 х;::: R апсолутно или семи-конвергира.

онда и ред

n=о
t а" х" :; "=0t а" Rn (~)n, R
према Abe/-овом критеријУ1dУ (Н!! 167), униформно конвергира за хЕ (O,R].
оо

јер ред 1: О" R" конвергира а низ функција

JI==O

0,,=(; )", (п=О, 1,2, ...)

је позитиВан и нерастуви, тј.

1>~ >(;У> ... >(;)"> ...

за хЕ[О, R] и за свако п; Остатак је (Н!! 167), за n>N(в),

IR"I=la n+1 Rn+l(;)n+l + "'I<e(~)"+1 <в,

за свако х Е [О. R], јер је

la"+1 Rn +1+ a"+a R"+2+ ···I<e.

Тада је
оо оо

Нт ~ О" х" = ~ а " Rn,

х... R-O "=0 n=О

тј. збир је непрекидна функција са леве стране у тачки х = R.

 ш Цеnи редови СА Једном променљивом 83

Ако је пак Q!д (1) конвергентан за х = - R. онда је униформно

конвергентан за х Е [ - R. О]. Доказ је ИСти као и за х = + R.
3·. Ако се нека функција! (х) .може развиlD.и у цео ред. то .може
биши са.мо на један једини начин.
Нека је једна иста функција f (х) развијена у два цела реда у
истом интервалу око координатног почетка. тј.

!(х)=а о +а 1 х+ ... +allx n +

f(x)=b o +b1 x+ ... +ыln + +
Тада је

или

(3) О = СО + С 1 Х + ... + СП х " + ...

Сада се поставља питање. да ли се нула може развити у цео ред у
неком интервалу око координатног почетка. где нису сви коефицијенти
СП =О (п ==0. 1.2•.•• )? Ако је могуЬе, онда је СО =О. за х == О. тј. 00= ьо
и· ред (3) постаје
О :::: С 1 Х + с. х· + ... + С,. х" + ....
Пошто овај ред важи за неки интервал око координатног почетка. то
га можемо поделити са х #= О, па је

O-Сl+ С • Х + ... +с l х"- 1 + ...•

где је. због непрекидности целога реда у интервалу униформне конвер-
генције, С 1 .... О. кад х _ О, тј. а 1 = ЬЈ • Продужујуhи тако добиhе се 011 - Ь ,.
(п=О, 1,2, ... ). што значи да се нула може развити у цео ред. само ако
оо

,су сви коефицијенти СП = а ,. - Ь N == О. Према томе. редови ~ а" х" И

n=О
оо

~ Ь " х" претстављаhе једну исту функцију у интерва .. у око коорди-

11=0
',натног почетка, само ако су сви коефицијенти идентички једнаКItf. тј.
ако је 011 = Ьn • (п 0= О. 1. 2, ... ).
При.мери.- 1. Геометриски ред

1
- - == 1 + х + х 2 + .. , + х" + ...
1-х

п ретставља цео ред, кој и. конвергира за Iх I < 1, тј. за - 1 < х < + 1.

и где је полупречник конвергенције R= 1.
20. Ред
1 + 2х + 3х 2 + ... + пх n - t +
84 Пета г ..ава

према D'АlеmЬегt-овом правилу

l'lffi јиП+l!I'
- --"-=1 l = l х I,
::: lffi !(n+l)
Xn
П~OD ип n~... NХ

КQнвергира за Ixl< 1, тј. за -1 <х<+I, где је R=l,

30. Ред
х2 ха х"
l+x+-+-+ ,., +-+
21 31 nl
према О' А lеmЬегt-овОМ правилу

Нт 1и пип+ 1 1::: n~
n~...
Нт... 12......11
П+
=0,

конвергира за све коначне вредности х, тј. за - оо < Х < + оо И R= оо.

40. Ред
1 + х + 21 х 2 + 31 х· + .', + п I х" + "',
према D'АlеmЬегt-овом правилу

IUП+l!I'
l 'lffi - ::: lm !(n+l)IX""-I!
1 :а Iх 11'lffi (п + 1) s:; оо,
п...... им П-+... П х"

дивергентан је за све вредности х, осим за х == О, r де је R = О.

ВежбаН1е. - Проверити следеhе задатке:

х2 Х· х"
1'. х+-+-+ ... +-+ [-I<х<l, R=l].
2 3 п

х
-- х
+-- + ... +
1·2 2·3
2

п (п +
х"
1)
+ ... , [-1 < х < 1, R= 1).
х !! Х· п"
х+-+-+ .. , +-+ ... , [-1 <х< 1, R==I).
21 32 n2
х х' х Ј "+1
-+-+ + + "', [-оо<х<+оо, R-ооЈ.
1! 31 '.(2 п + 1)1
х ха х ll "+l
---+
1 3
+ ( - 1)"
2n+ 1
+ ''', [ - 1 < х < 1, R == 1],

... х"
~-. , [-3<х<3, R:::3).
П=l n ' 3 "

80. ~оо -
2" -х", [--<х<-.
1 1 R==-
1] .
п=1 n Ј + 1 2 2 2
 111 Цели редови са Једно.. проМе ..... ивоМ 85

ао хn
90. /~V-, [-I<х<l, R=I].
11:::1 П

ао (n+ 1) х"
10'. ~ , [- оо < х < оо, R = оо].
11=1 nl

170. Интеграција н диференцијација nелих редова. - 10. Сваки

цео ред конвергенШан за хЕ (-R+R) .може се ин11lегралuШи у инШервалу
[О, х], где је 1х 1 < R, и Шада је инШеграл збира једнак збиру ин11lеграла
",егових чланова, Шј.
:Ј(" :Ј(

Ј '(х) dx= JC~anXn)dX;II~J anx"dx, за Ixl<R.

о о о

Нека је дат ред

(4) f(х)=а,+а.х+ ... +аnхn + "',

са полупречником конвергенције R. Пошто је овај ред уииформно
конвергентан за хЕ [О, х], где је 1х 1< R, а чланови су му интегра6илне
функције у истом интервалу, то је

f f (х) I
:Ј(:Ј( :Ј(

dx= Ј [ао +О I Х+ ... +аn х''] dx+ Rn (х) dx

о о о

одакле је
:Ј( :Ј(

Ј f(x}dx=aox+a.-2 + ... х2
+а"--+
х,,+·
n+l
Ј
Rn(x)dx.
u о

Због униформне конвергенције реда (4), биhе

х "
IIR" (х) dx 1< Ј 1R I I·dx 1<81 х 1,
о о
n

. за n'>N(8) и за свако ]xl<R, где е ~O када n"""'+ОО. '.

Стога је
Је

Ј f(x)dx=aox+al-+'"
х· v х"+1
+0,,-·-.+ ...
'2 n+l
о

за свако 1х I < R, тј. и интегрисани ред има мсти полупречник КОНВеР­

генције R.1)

1) Горн.а гр.ница х иитеграла може се поклопити са +R ил. - R, ако ред (4)

конвергира за х= +R или за 'х= -R.
86 Пета глава

20. Сваки цео ред KOHBepreHli1aH за xE(-R, +R) може се дuференци­

<
pali1u у инli1ервалу [О, х], где је Iх I R, u li1ада је извод збира једнак збиру
извода НЈегових чланова, li1j.

f'(x)==~(t аn х п )==
dx n=о
t
п=о
d(anx n )
dx
,

за Ixl<R.
Ако се узме извод реда (4), чији члано.ви имају изво.де за Iх I < R,
и њего.в збир о.бележи са ч> (х), до.биhе се

(5)
По.казаhемо. најпре да је о.вај ред ко.нвергентан за Iх I < R, тј. да има
исти по.лупречник ко.нвергенције као. и ред (4). Нека је г такав по.зи­
тиван број, да је Iх I < г < R. Тада се о.пшти члан реда (5) мо.же напи­
сати у о.блику

о.дакле је

InаnХП-ll=lаtJlгП; 1; \П-1.
п о.што. је ред (4) < R. јер је ко.нвергентан за свако.
ко.нвергентан за х == г
ос

Iх I < R, то. су чланови реда ~ Iа n Iгп ограничени, тј. Iаn Iг" < М, (п == 0,1,2... ).
п=о

Сто.га су апсолутне вредно~ти чланова реда (5) мањи од чланова реда

м м 1 х I .. ·+n--
-+2--+ м I х ,П-l +.",
г г г г г

који је конвергентан за х6 (- Г, + г). Како бро.ј г може бити близак

броју R колико се жели, то је ред (5) конвергентан за x€(-R, +R),
тј. има исти полупречник конвергенције као и ред (4).1)
Да се докаже да је ред (5) извод реда (4), за Ixl < R, треба при­
менити на њега теорему.о интеграцији датог реда и добиhе се

1) Према О' А lеmbert-овом правилу, поnупречник конвергенције реllа (4) Је

R== Нт ~
n~...
I l' ап

а полупречннк конвергенције изводног реда (5) је

R1 == ----;-I-;---~---тl
Нт (П+Ј) а'1+1 Нт I ОП+l 1
R'
n~... ПОП n~... ОП

тј. 06а реда имаЈу исти поnупречник конвергенције.

 "'-- 111 Цели реДОВI са Једном променљивом 87

I
Је

rp(x)dx=/(x)-/(O)
о

одакле је ,(х) =l' (х), што доказује, да је ред (5) извод реда (4). за
'х' < R. Стога је
1'(х)=аl+2аIХ+'" +па n х"-l+ "','за xE(-R, +R).
Исто се тако може показати да се ред (4) може дифереицирати
произвољан број пута и добиhе се редови

1" (х)=2а.+60 з Х+ ... +п(n-l)й n xra - 2 + "',

1"'(х)=6,й а + ... +п(п-l) (п-2)оnхn-8+ "',
. . . . . . . . . . . . . . . .,
1 <п) (х) = п, ОП + (п + 1) п ... 3· 2 а n +1 х + "',
. . . . . . . . . . . . . . . .,
који су I(онвергентни у истом интервалу као и ред (4).
Ако се у реду (4) као и у његовим изводима стави х -о. добиhе
се релације
l' (О) '" (О) '<n) (О)
01)=/(0), а1 =-1'-' 0.=-2-'-' "', Йn""-nl' ....

Заменом ових вредности у једначиии (4), добиhе се цео ред у облику

х х2 xn
l(x)=/(O)+ 1/'(0)+ 211"(0)+ .. , +;1/<n)(О)+ ....

који је познат под именом Масlаuriп-ов ред. о коме Ье бити речи

доцније. Мосlаurјп-ов ред је уствари Масlаuriп-ова формула, чији остатак
Rn , дат у облику јеДllогач.лана (Њ 82), тежи нули КIЩа п -+ оо 38
, х Е ( - R, + R).
Према томе, цео ред са ЙQлуЙречнuко.м конвергенције R, .може се
йроиавољон 'РОј пута дuференцuратu и uнтегралul1Jи, ари че.му добивени
• цели редови и.мају исти Полупречник конвергенције R.
Функција, дефинисана целим редом са полупречником конверген­
ције R, 'зове се аналитичка функција у интервалу (- R, + R). Например.
~ 1
геометриски ред ~ х" дефинише аналитичку функцију f (х) =- - у
n=о 1- х
интервалу (·-1, + 1), т]. биhе
1 ~ .
(6) - - ::;: ~...x" = I + х + х 2 -+- ... + х n + ...
l-х'n=о
1
за хЕ (-1, -+-1). Треба напоменути да функција '(х)=-- има смисла
l-х
88 Пета rяава

и за друге вредности изван интервала (- 1, + 1), али геометриски ред

(6) важи само за хЕ ( - 1, + 1). Према напред изложеном, анаllитичке
функције имају изводе свакога реда у унутрашњости интервала кон­
вергенције. Полиноми су специјалан случај аналитичких функција.
Диференцијација и интеграција целих редова у унутрашњости
интервала конвергенције може корисно послужити за развијање функ- ,
ција у целе редове.
Прu.мерu. - ·1°. Развити у цео ред функиију arctgx.
Како је
1
(arc tg х)'= - -
1+ х2
збир геометриског реда са количником - х 2, то се деобом добива
геометриски ред

-1- = 1 - А 11 + х' - х' + ... + ( - l)n x~ + ''',

1 +х 2
конвергентан за хЕ (-1, + 1). Интегралеhи овај ред у интервалу кон­
вергенције, добиhе се цео ред за arc tg х, тј.
х

f - - =arc
dx
1 +х2
tg х=х--+
Х·

3
x2n +t
... +( -1)"--+ ...
2n+ 1
о

Пошто је овај ред конвергентан за х Е [ - 1, + 1], то arc tg х ~ ~, када

. 4
x~ 1-0. па је
«1 1
-= 1--+··· +( -1)"--+ .....
.. 3 2n+ 1
Вежбање. - Проверити следеhе задатке =
1°. ПОJlазећи од једначине

1
(arth Х)' = - - = 1+xl+r+
l-х l
... +x lln + . (-1 < х < 1),
добнће се
х

f - ' - =artb
dx
l-х·
х=х+-+
Х·
3
...
x +ln 1
+-.-.
2n+l
+ ,( -1 <х< 1) •,.
о

Ј -=10g
dx хl %11
(1 +х)- х--+ ... +( -1)"-1-+ , (- 1 < х < 1).
1+% 2 П
о
 111. Цеп реАоа8 с8 juвoll ПРОllев.IoПOll 89

Пошто, реА конвергира за х = 1, то је

liщl02(Ј+х)-10g2=1--.!..+ ... +(-1)'1-1.!..+ ....

• ~1-~ 2 П

јер је функција log (1 +х) непреКИАИ8 за х= Ј.

1
arctgx ,. .
з.е Наћи вреАНОСТ Ј
, х dx. Поhи ОА реnaЦИЈе
о '
arctg х
-..:::<--= 1- -+ ... +( -1)11
'х
х·
З
х'"
' + ... , (-, 1
2n+l
< <1),
х

f•_a_rc....:tgo::...x_dX=l_.!..+ .•. +(-1)11

о
х зs
1
(2n+ 1)·
+ ...

40. Наћи вреАНОСТ f.' 10g(1 х

+х) ,
dx. Поћи од ре.llације
о

log (t'+ х) х xn-1

-=~~-l--+ ... +(-1)"-1-+ .'., (-I<x<l).
х2 п

,Ј•log (1 +х) х
dx= 1-.!..+ ... +( _1)"-11. +
~ ~
....
о

~ 50. Ако је

ао х"
I (х) = 1: -:;:: 1 + -Х + -х 2 х
+ ... + - " + ... , ( - оо < Х < ОО),
II::Onl Ј1 21 nl
онда је

1'(х)"'1:-=I+-+-+
ао х" Х х2 xn
... +-+ .'., (-оо<х<оо),
, 11::0 nl 11 21 nl
тј. f(x)-I'(Х)а:tP. Исто тако је I(x)-I'(x)= ... =!(n)Џc)= е-.

171. ОперациЈе са цеJlИМ ре.овим" ..;.. Ca6uptuteAt, oAyslUllиoeJl

и .AtножеlН.At два цела ltонвергенШна реда д06ива се цео, 1I0нвергенШан
ред, чији IlOлуllpe"нult ItOНBepreHquje није .Ataltu од Alaltera 1l0лУllречниllа
ltoHNpгellqlije датих редова.
Нека су(К <R)
ао

(7) Нх) r:--1: а" х,., (-R<х<+R),

11::0

(8) ( - R' < х < + R'),

90 Пета гnав.

цели редови, тада њихов збир, разлика и производ претставља цео ред

ао ао ао

{(х) ±Ч' (х) = ~ аn х" ± ~ Ьn х"== ~ (аn ±Ьn ) х",

n=O n=О n=О

конвергентан у интервалу (- R', + е). То је очевидно, јер су редови (7)

и (8) апсолутно конвергентни за хЕ( - R', + R') и Они се у интервалу
апсолутне конвергенције понашају као полином.
Ако између коефицијената редова (7) и (8) постоји релација пп - Ь n
(п-О, 1, 2, ... ), онда једначина (9) постаје

тј. квадрат реда (8), који је конвергентан за x€[ -R, +R). У општем
случају степеновање целога реда (7) сводй се на множење, тј.

{Р (х) =( f
n=О
а n х,.) ... ( f
n=О
аn х n )=( f
\1/=0
аn х,.)Р == f
1/=0
Сп х",
(- R<x<+R),
где је р цео позитиван број. Да се одреде коефицијенти Сп, треба
узети логаритамски извод последње једначине и добиhе се
"

или

р(а 1 +2а 2 х+ ... +nа n х,.-l+ "')(СО+С1Х+ ... сnх"+ •..)-

-(cs+2c!x+ ... +nсnх,.-Ј+ .. ·)(ао+а.х+ ОО' +аnх n + ...).
ИэјеАначујуhи коефицијенте уз исте, степене од х леве и десне стране
после множења, добиhе 'се релације које дају коефицијенте Сп (п =0,1,
2, ... ). Тако је СО =аоР , итд.
ао

20. Рециilрочна вредност целога нонвергенШног реда ~ аnх" за

n-=о

хЕ ( - R, + R) .може се развити у цео ре/{ нонвергеншан у близини IЮOрди­

натног liочеШна, ано је ао =F О.
Ако се стави формалио
ао

ао =~ ьnх n
~ ОnХ" n=О
11=0
 111 Целн редови са једном променљивом 91

или

( ј; йN х п ) (i; Ьn хп )= 1,
п=О п=О

онда се неодређени коефицијенти bll добивају из релација 1 )

оо

Треба сада доказати униформну конвергенцију реда ~ Ь n х" у бли-

п=О

зини координатног почетка. Ради тога формирајмо ред\!)

rде је Iх I < , < R, а п "" й n I 1, и изаберимо , довољно мало да је збир

овога реда позитиван. Посматрајмо формалну једначину

(9') («0-«1'--<<2,2- ' .. -«n'"- ... ) (i; ~n'")=l

п=О

где су коефицијенти i3n, према релацијама

... ,

позитивни. Ако се узме п + 1 чланова од другог фактора једна чине (9'),

онда је очигледно

(а о -а 1 '-«2,2- .. ,) C~o!3n,n)< 1

одакле следује да су збирови

Sn= ~~n'"<---------' (n=О, 1,2, ... ) '.

о ао - «1 ,- ... - а n г" -
оо

позити-вни И ограничени, што значи да је ред ~~n ," конвергентан.

п=О

1) ИЗјеДН'чуЈуhи коефицијенте уз исте степене ОА х леве и Аесне стране, посnе

множеЊIl и уређеЊIl по х леве стране.

оо

') ОваЈ реА је конвергеНТIIН, Јер је ред ~ ап х п , по претпоставци, коивергеНТIIН

п=О
sa I х I < R.
92 Пета глава

IЬn I <13/1'
ао

Како је то је ред ~ ЬN х" апсолутно и униформно конвер-

11=0
reHTaH за I х I < г.
ао ао

30. КоличнUI( два цела I(онвергентна реда ~ ОП х" и ~ ЬN

__ о
х n своди
п=О

се на Производ једнога целога реда и рециПрочне вредносши другога.

целога реда, Под услово.., да је Ь о i= о, Шј.

где је новодобивенu ред 1l0нвергенШан у близини l(оординаЩног liочеШ"а.

Ради одређивања коефицијената новодобивеног целога реда, треба

поhи од релације

или

f a/l хс! (f b/l хn ) (f

11=0
=
11=0 11=0
C/I хn) •
Изједначујуhи коефицијенте уз исте степене од х, после множења и
уређења по х десйе стране ове једначине, добиhе се релације

00= Ь о со,

. .. . . . .,

. . . . . . . . . . "

које дају неодређене коефицијенте C/I (п =: 0,1,2, ... ). Ови коефицијенти

СП добили су се и дељењем горњих редова по правилу за дељење
два полинома по растућим степенима од х.
ао

Ако је Ь о - О, тј. ако се ред ~ b/l х" анулира у координатном по·

11=0
четку, онда се количник не може развити у цео ред. Нека је например.
 111 Цели редови са једном променљивом 93

rAe је k це.о п.озитиван бр.ој а do =1= О, та,.а је

.одакле је

f (х) СО С 1
---.-+--+ ... Ck-1
+--+Са+СН1 х+ ...
ср (х) ll x
k 1 X - Х

К.оличник је у .о8.ом случају једнаk збиру једне раци.оналне функције,

к.оја п.остаје беск.оначна за х ""' О, и једн.ога цел.ога реда к.онвергентн.ог
у близинн тачке х::: О.

40. М.оже се и СЛОJlCена функција развити у цео ред п.од извесним

усл.овима. Нека су дата два цела реда

l\онвергентна за 1у 1< R Iх r < R. Треба развити функцију и у цео ре...

1 1

по степенима .од х. Нека је I ао 1< R а I х 1< , < R, где је , д.овољн.о

1

Ma.ll.o да је
оо

~ I аn ,,. I = 1ао 1+ 1а 1 1, + ... + I а,. 1,,, + ... < R1 ,

N=О

оо

што је м.огуће, јер ред ~ йn х" anc.o.llYTH.o к.онвергира за хЕ ( - R, + R).

n=О

Тада је ред

(10) "

апсолутн.о конвергентан за Iх 1<', јер је

у
I I ::: I~o x I<"'! йа
at lc 1 xlll <R
1, за. I х l' < ,.
П.ошто се чланови к.од апсолутн.о к.онвергентн.ог реда м.огу груписати
ма на к.оји начин, т.о се ред (10), п.осле множења и св.ођења, м.оже
написати у облику
94 Пета rnaB8

ао

и", ~ СП х" == СО +'1 Х + ... + СП х" + ....

/1=0

који је конвергентан у интервалу (-г, +г).

Пример. - .
РазвuШu Ф УНКЦИЈУ l+х
(1-х)8 У цео ред.

Ако се напише

1+х 2-(1-x) 2 1
- - - == = ------
(l-х)8 (l-х)1 (l-х)8 (l-х)2'

_1_ = 1+ х + х 2 + ... +х" + ... , ( - 1 < х < + 1) •

l-х

први и други извод

1
---=1+2х+ ... +nх"-l+(n+l)х"+ ... , (-1 <х<+I),
(1-x)2
2
--=2+6х+ ... +n(n-l)х n - 2 +n(n+l)х"-1+
(1 - х)8
+(n+2)(n+l)х"+ ... , (-1 <х<+1).
Тада је

1 +х 2 - 1
- - .. 1 + 4 х + ... +(n + 1)2 х" + .... ( -- 1 < х < + 1).
(1-х)8 (1-х)' (l-х)1I ,

Вежбање. - Проверити следеhе задатке:

. l-х COS а
1°. РазвиШи У цео ред функцU/у
х2 - 2х cos а + 1
Ставити

I_-_x_c_o_s_а_=
__ 1 - х cos а =_А_+ _8_
x2 -2xcosa+l (x--e ai ) (x-e- ai ) x-eai х-е а ;

одакле је
е а; - е-а;
А=--+-- В=--.
2 • 2
Тада је

или

1 - х cos а = -.!.. [ 1 + 1 ] .
х2 - 2 х cos а + 1 2 1 - хе а ; 1- хе-«;
 111 Цеnи Редови са је.вом промеВЉИ80М 95

Како су реАОВИ
1
---=I+хеа'+ ... +X"e"ai+ ... ,
l-хеа'

__1__. = 1+ хе-а' +. .. + Х" е-"а' + ... ,

l-хе- а' .
конвергеитни за -1 < х < 1. јер је Iе:Ј:;"аЈ I= 1.
ма за какво П. то се тражени реА Аобива сабирањем ова Ава реАа и
Аеобом са 2. тј.

l-xcosa '
- - - - - - = 1 +xcosa+x!lcos2a+ ... +x"cosna+ ...• (-I<х<I).
x!l-2x cos а+ 1
1+3х·
1+3х ..... ... +(2n2 +1)х"+ .•.• (-1 <х<+I).
(l-х)1

1 1 3 2"-1
'-----=-+-х+ ... +-_. х"- 1 + ...• (-I<х<l).
(х-l)(х -2) 2 4 2"

40. х аin а =xsina +xllsin2a+ •.. +x"sinn«+ .'., (-I<х<I).

хll -2ХС050:+1

50 Х Х 1
• 1 XII '" Х" ... . "XII xn-1 t
10g-- х+-+-+ ... +-+ ... 1+-+-+ ... +-+ ...
." 1-" 2 3 п 2 3 tI

(-1< Х <1). Ставити

1
. X,i;1I Xn-1 -СО+СtХ+ ... +С,. х"+ ...•
Х +-+-+ ... +-+ ...
2 3 п

и .lI.обиhе се

1 111
. СО = 1, Ct+-Со=О • (.+- С..+- С1 +-Со.О;· ..•
2 234
ОАаКJlе је
1 1 1
со = 1. С 1 - --о С.= --, С.::& - - •••••
2 12 24 .
Тако је

х 1 1 1
-~1- = l--х--х l _-х'- .... t (-1 <х<+I).
Jog- 2 12 24
l-х
9б Пета r.u..

60. Наћи збир реда

..
~ (n-l)(n-2) х".
11=8
Нека је
.
Ј(х)= ~(n-l)(II-2)x", (-I<х<I).
11=8
тада је

J(~)= i:(n-l)(n-2)xll-8, (-I<х<I).

х 11=3

одакле је, после две уэастопие интеграције у гравицама [О, х], Ixl < 1,

Напослетку, после две У38стопне диференцијације добиhе се тражени

збир
2х'
f(x)=--.
(l-х)1

70. НаЬн з6ар реда

х. ~. %7 х' (_1)11-1 х."+1

Ј(х)::.----+---+ ... + + ...
1 ·3 3·5 5 . 7 7 . 9 {2 п - 1)(2 п + 1)

( f'(X})~::::tl_X.+xt_x.+
%'
...
.
=_1_,
1 +х'

f
ж

f'~X) ... arctgx. I(х)= xaretgxdx.

о

80. НаЬа 36ир реда

1 х хl
Нх)=--+--+--+ ...
1·2·3 2·3·4 3·4·5
. 1
(х· f (х»'" а-­
l-х

одакле се добива збир '(х) после уэастопие иитеграцмј~

90' Показатн да ред

.. х."+8 хв ,., х 11
'(х)= ~ ----+-+-+ "', I.xl< 1,
n=e4n+3 3 7 11 . ~
има збир
1 l+х 1
f(x)=-log----arctg х.
4 ,1-х 2
 111 Цели редови са Једном променљнвом 97

Поhи од једначине
оо х2
"(х)= ~х4П+2= __ • Ixl<l.
n=О l-х 4

172. Маеlаuriп-ов и Taylor-ов ред. - Нека је функција 1(х)

дефиимсана цеJlИМ редом ' .
(11) I(Х)=Оо+О1 х+а 2 х 2 + оо' +апх П+ оо.
конвергентним за хЕ( -R. +R). Раније смо показ8./ЈИ. да се реА (11)
.може диференцирати ПРОИ:ЈВољан број пута. тј.

l' .. ·,+пап х п - 1 +'

(х)=а 1 +2а2 х+ . ...•
'" (х)=2а2+БОах+ .. ·,+п(n-l)апХП-2+ "',
(12) 1"'(х)=БДа+ ... +п,(n-l)(п-2)ап Х П - 8 + ....
....... , . . . .... ,

. . . . . . . . . . . . . . . ..
' ,
и да су СВИ изводни редови конвергентни у истом интервалу (- R. +R).
Пошто једначине (11) и (12) важеза све вредности xE(-.R. +R). то
горње једначине. за х =О. дају релације

l' (О) 1"(0) '<П)(О)

Qo=/(O). 01=--' 02=--' ...• Оп=-- • ....
lt . 21 .'. ,пl

Заменом ових вредности у једначини (11). добиhе се џео реД,У облику,

х х2 х"
(13) f(x)-/(O)+-:- 1'(0)+- 1" (0)+ ...
.н 21,"
+-
пl
,(п) (0)+ ОО',

који је познат под именом Масlаuгiп-ов ред. Масlаuгiп-ов ред је уствари

Масlаuгiп-ова формула (М 82) чији остатак Rn • дат у облику једног
члана. тежи нули када п -+ оо. за хЕ (-R. +R).
Да би се нека функција 1 (х) мог.iIаразвитИ у Масlаuгlп-ов ред
конвергентан за х Е ( - R. + R, довољно је да она и сви њени узастопни
~И3Ј30ДИ I<rii (х) егзистираЈу и да су ограничени у ИН'l'eрвалу (':"'R. +R}~
Остатак Масlаuгiп-овог реда ( 1 3 ) ' о,
хп+1 хп + 2
Rn(x)= -"- - 1<11+0(0)+ 1<"+2) (0)+ оо • '

(п+ 1)' (п+2)! .

према Масlаuгiп-овој формули (N!! 82), може се написа.ти у облику
хп + 1
Rn (х) =~- I<П+ 1 ) (Ох). (О < е < 1).
(п+ 1)! .
Како су. по претпоставци. сви изводи ограничени. то је

, I/<n+1) (Ох) I ~ м
7 Математичка анализа 1II
98 Пета глава

за свако п и за свако Х из интервала (- R, + R), гд~ је М позитиван

број. Стога апсолутна вредност остатка

I(n+
IRn (х) 1;: xn+~ {(n+Ј) (ех)
1)!
1< м (n+
Ixn+~,
1)1
тежи нули када п_оо за свако хЕ( -R, +R), што значи да је Maclaи~
гјn-ов ред конвергентан у интервалу (- R, +R)l). Масlauгin-ов ред
претставља функцију у близини тачке х =о.
Напоменимо да се остатак Масlаuгin-ове ФОРМУJlе мщке дати и у
облику интеграла. Ако се пође од једначине

f
х

{(х)-{(О)= t'(x-t)df2)
о
и изврше узастопие парцијалне интеграције, добиhе се

f {'(x-t)dl=х{'(О)+ f
х х

{(х)-{(О)== {"(x-t) tdt,

о о
х

{(х) - {(о) == х {' (0)+ х2 '''(O)+~ f{"'(X-t) fldt,

21 21
о
иnи, после п узастопних интеграција.

х2 х n
{(х}= '(О)+х{'(О)+- 1"(0)+
2!
... +-
nl
1'~(~+Rn,
.
ГАе је остатак

f
Је

Rn(x) = ~ l(n+1) (x-t) t n dt. 8)

nl
о

Сменом t= х (1- и) последња једначииз постаје

хn + 1
Rn (х);: -,-
n.
f 1

'(n+l) (их) (1 - u)n du

о

иnи, примеиом формуле.о средњој вредности интеграла (Х!! 128), добива

се остатак у Lаgгаngе-овом облику (Х!! 82)

х + п 1
1) Ред чији је општи члан иn +1 =(n+l)!
- - KOHBepreHTaH је за свако х коначно н

љегов општи члан иn +1 _ О када п -+ оо.

') Ова Је једначина идентички Једнака, јер сменом х - t= и постаЈе
Је

/(x)-f(О)= S/'(u) du
о
1) Сменом х- t~z горња једначина постаЈе
Је

Rn (X)=~
n .• f I(П +1) (z) (x-z)n dz.
о
 111 Uеnи редови са Јеаиом променљивом 99

хп + Ј
Rn (х) =--- /<П+I) (8х).
(n+ 1)1
Нека је функција / (х) дефинисана целим редом

'о 4) / (х)= 00+01 (х-о)+а2 (х-а)2+ ... +аn (х-а)п+ •...

коивергентиим за х Е (а - R, а + R). Ако се овај ред диференцира про­
извољан број пута, добиhе се цели редови

Ј' (x)=a J +2a:!(x-а)+ ... + nan(x-а)П-I+ •.• ,

/"(х)= 20 2 +6а з (х-а)+ •.. +n (n-l) аn (x-a)n-2+ .•• ,

!(п)(х) = nl аn+(n+ 1) п ••. З· 2а n + 1 (х-а) + ... ,

Ј«)ивергентни у истом интервалу (a-R, a+R). Пошто горње једначине
важе за све вредности х б (а - R, а + R), то је за х =а
/'(а) 1" (а) 1<") (а)
oo=/(a), 01=--' а.,=--, ... , аtl =--, ....
11 - 21 nl
Заменом ових вредности у једначини (14), добиhе се цео ред. у облику

/(x)=Ha)+x-а!'(а)+(х-а)2/"(а)+ ... +(х-а)"!(п)(о)+ ...

11 21 nl '
који је познат под именом Тауlог-ов ред. Тауlог-ов ,ред је уствари
Тауlог-ова формула (Н282) чији остатак Rn , дат у облику јед.ног члана.
тежи нули када n-+ ОО, за xE(a-R, a+R). Тоуlог-ов ред. претставља
функцнју у близини тачке х = а и он се за о = О своди на Масlаuгјn-ов
ред. Лако је видети, да се Toylor-OB ред може увек свести на Масlоuгin-ов
ред сменом х - о = t. То значи, да се све особине Масlаuгifl-овог ред.а могу
пренети на Тау/ог-ов ред, који ће важити заинтервал x€(a-R. a+R).
Ако се нека функција може развити у Тау/ог-ов односно Мосlаuгin-ов
ред, то може бити само на један једини начин (Н!! 169, теорема 30.)•
. Али један Тау/ог-ов односно Масlоuгin-ов ред може преТСТ8вљати
различите функције. '.
I
Например, функције !(х) и !(х)+е- -;:: имају исти Мас!оuгјn-овред
јер је, због релације 1 )

1 1•
1) Например, 'Р'(х)=2х- 1 е-ха, ср"(х)=(4--бх l ) х-' Г ii', .•
1
2 е- ха t 'УЈ
ср' (G):= lIт - - =- lIт - = О, ( -=t
1 )
итд. Исто тако Је
.0:-+ о х' t -+ оо et х'
I
<;р(Ь) - q>(O) е-'јј2 уТ
<р' (О) ,; Љ}}
h-+O h
=hНт . - = Нт -
-+ О h 1-+ оо ,.1
=О итд.
100 Пета гпа ••

( 1 )(n) 1 ( 1 \(n)
ср(n)(х)= e-;i = p(x)x-a"e-~, 'Р(")(О)= e-I.iЈо=О, (п=О, 1,2, ... )
1
где је Р (х) ПОЛИНОМ. Функцији ср (х):= е-;i, ср (О) = О, одговара ред
х х2 , х"
0+11· 0+ 21·0+ ... +nг· 0+ ... -о.

Као што се види И3' предњег излагања, развити неку функцију

у цео ред значи развити је у Тауlог-ов односно Масlаuгiп-ов ред. '
Прu.мер. - Наhи интеграл

f IC

e-xzdx.
о
Како је
х х. 2 х 2"
е-ха = 1--+--:- ... +( -1)"-+ ... , (-00< х < +(0).
11 21п1· .
то је

f
IC

ха х li , х 2 "+1
е-Ј
2"
dx:=x - - .-+-,-- ... +( -1)"" " +
3·11 5·21 . (2п+l)·пl
о

( -' оо < х < + оо). Наhи вредност интеграла за х = 1 са ,греШI(ОМ 'мањом

по апсолутној вредности од 10-3.
ВежБЙН1е. - Проверити следеhе задатке:

'.
, l 0 ."SI(X,)':=
. '. ,'.,
IC

Ј sin х. ха. х'

--dx ::::'х--'
'. х
-+--' -
, 3 . 31 5 • 51
... +
о
.... ,'. 'X 21i -'-1
+ ( __ 1)~-1 - . ," +
.(2n~1)·(2n-l)1 .
<х < t
,,\ " , ; ' . ' 1, '

( --т оо оо). Н~hИ.,вред..н.ост интеграла. за ,х := 1t са грешком мањом

IЩ ari~O</lY'I;Hoj вреДНQС'fИ од 10-1.
.I 1 I
2.0~,. ,Ј' x'-xdx;'f' ~--~!Og~dx.=f·(I+ f
11=0
(_'l}П ХП tognX) dx.
пl
>:0' 'О. О

Ред под интегралом укифОРМНО конвергира за О < х< 1, . јер је

1
Мах Ixlog х' =е у ,ПQсма:граном и~тервалу; кад х -о . збир реда је

јединица. Како је
I

Ј x n log n xdx1)=(-l)n (п + I)П+1 ,

111

1) Ста8ИТИ u=log" Х, dv:=x n dx. па Је

1 " 1

Sх" 10gn xdx = - _n_

n+l
Sх" 10g"-1 xdx. (n= 1. 2•...• nЈ.
о о
 111 Це.. и редови са једном променљивом 101

то је
I

f· (п_1
! :x-хdХ= ,,=0 __
+ l)n+ 1
о

30. Показати да је

ос Х"
е"= 1:-,
,,=о пl
(-оо<х<+оо);

.. хЈn.. хJn + 1
еХ' = 1: (- l)n -(2п)1 + i n=о
n=o
1: (- l)n (2n+ 1)1 ,
(-оо<х<+оо), (iI=-l);
. . .. . х Јn + 1

. зјп х = 1: (- l)n , (- оо <:Х < + оо) ;

n=o (2п+ 1)1
... х·"
cosx= 1: (-1)"-, (_.оо<х< +(0);
11=0 (2п) 1

(15) e·1 = cos x+isin х. г-х' = cos х- i sin х,

што претставља ЕuЈег-ову фор.мУАу,1) одакле је

еХ + е-х'.
cos х = ' , slO Х = ех' - е-Х'
2 2;
Ставити у првој од једначина (15) пх уместо х, где је п цео позитиван
број, добиhе се
e":rl = cos пх + i sin пх ;
затим степеновати прву од једначина (15) са п, биhе

, e"xl = (cos х + ; sin х)n ,

одакле се добива Моivге-ова формула

cos пх + i sin пх = (cos х + ; sin Х)" ,

'.
1) I (x)=cosx+/sinx, "х)= -slпх+lсОlх, If(x)=-(cosx+/slnx),

'ј'(х)'= -ј(х), 'Ј .f'(x) dJl.= -fdХ, f ('(х) dX=tfdX,

ј(х) ј(х)

logj(x)=C1+xl, j(x)=eCl+xi=eCl. еХ/=: Cexl;

одаКJlе је
'С ~ Cexi=cosx+/sinx.
Пошто ова једиаЧllиа мора бити идеитички задовољена, за свако х, 10 је, за х.о,
С= 1, ОДс1КJlе c.'teAyje Euler-ова фоРМУJlа

exi=cos х+1 110 х,

102 Пета ГА'"

Изједначујуhи реалне и имагинарне делове, после р.азвијања бинома,

добиhе се

С:08 пх = С08" х - (~) С08"-1 Х sin l х + (:) COS"-4 х sin' х-

sin пх = п COS"-l Х sin х -- (3) cos n- s х sin· х + ....

Помоhу ових једнаqина изражавају се соз пх и зјп пх као функције од
cos х и sin х. Наnример, за п = 3 биhе

cos 3 х = cos' х - 3 cos х si112 Х = 4 cos· х - 3 соз х,

sin 3 х = 3 С05 2 Х sin.x -- si11 1 Х = 3 sin х - 4 5in s х .
... х" 10g" а
40. аХ = ех 10g а = ~ , (- оо < х < оо ) , а > О.
n=О пl

5'. e.s1DX =I+x+-- ____ +оо·

ха
21
3х'
41
8х 6
5!'
(-оо<х<+оо).
.

5јп х
tgx=--=x+-+--+ "', '--2 <Х<+-2 .
х' 2 х5 (7t 1f )

СО5Х 1·3 1·3·5

cos х 1 х х '
cotgx = - - = - - - ---- "', (О<х<n).
sin х х.. 3 45
90. eCOSX1)=el-t=е[I_(;; ___ :; +~:-- .. )+ ;, (;;-
- :; + ~: + ... + .. -Ј = е (1)2 _ ~I + ~4 -З716~6 + .. -)-

1 2 3 п-l
100. 1 =-+-+-+ ... +--+
21 31 41 п!

11 0. cos:1 х =
1 + соз 2 х
2
1
- +-
2 2
:r
1'"
n=О
(-- (2x}lln
1)'t-'- .
(2п)!

120. 10g sin х =:; 10g х + 10g si: х , (о < х < ; ) .

1) созх,.l- [ ---+--
Х 2 х4 х8
... ] =1-t.
2! 41 6!
 111 Це"н peJl08. еа JeJl1lOll промевљВВОII 103

173. Биво.ив ред. -Нека је дат бинок

f(x) =(1 + х)т

где је т ма какав реалан број. Његови узастопни изводи гласе

" (х) =т (1 +х)m-l. /"(х) =т (т -

1) (1 + x)m-II •...•
'<n>(х)=т(т..,...l) ... (т-n+ 1)(1 +xr-n •••••
одакле је
1(0)=1, /'(О)=т. '"(О)=т(т-l) •.•••
I
'<n)(0)=т(т-l)(т·-2) ... (т-n+l) • ••.•
Мас/аUГ;II-ОВ ред за горњи бинок гласи

(16) ( 1+ х)m = 1 + ~ х + т (т -- 1) xll + ... +

1 21 '. '.
т(т-l) .. , (т-n+ 1)
+. хn + ...•
111
.
одаКJlесе ВllДII да је ред истог оБJlика као и биномиа формун (М 6),
само што је број lI-11анова' бесконачан. када т није цео поsитиваа броЈ:
Када је lfI ~ позит.ван број. онда су сви чланови. почев ОА' ""+1,
јеАИаки .у.... јер саАрже чинитељ т- т. Прека· D'АlеmЬегt-овом кри­
теријуму

lim /U n +1 '\=lim
П-Н. "n n-+ОО
l~xl=IXI.
11 + 1

биномнн' ред (16) је конвергентан у интерваJlУ (-1. + 1). "

Ако се остатак реда (16) Напише у Саис/,у-евом облику (Њ 82).

биhе

(16') R,,(x) =
(т-l) ... (т-п) n
x mx(l+&x)m-l - - .
(1-&)n
nl 1+&х

Лако је видети. да је •. з!. х I I < 1. 1im Rn (х) = О, јер изра!

n~OO

(m-l)· ... (т-п)

, хn

nl
,104 Цета глава

тежи нули када п - оо, као општи члан КОilвергеитног реда, а осталк
фактори задовољавају релације

о < ( ?- G)" < 1, за' свако п,

Ј +Эх

mх(1 + вх)"'-l < М,

где је М позитиван број.1)
3а х= ± 1, ред (16) постаје

(17) (1 + 1)т = 1 + т + т (in~ 1) + ... + т (т - 1) ~'.. (т ~ R+ 1) +

11 21 о пl

(11') (1_1)m=l_ m + m (m-l) __ ... +(_I)~т(m-l) ... (m-II+1)+ ...

о 11 21 пl

Применом Raabe-овог критеријума (Н!I 154)

lim п (
11-+...
l' ~
иn + 1
1- 1) = lim п (~ - 1) =1im
11 ....... п-т
_п-' (1 + т) = 1 + т "
1I ....... п-"'·т

види се, да су редови (17) и (17') ..апсолутно конв~ргеншнu, за т> 0..

Ако је т<-I, онда је n-'-т>l+n, па је

l и nи+n 1 1= n--т>I+П=I;
п+ 1 п+ 1

што значи да су редови (17) и (17') дuвергенШнu.

Ако је -1 < т < О, oltAa је Iиn + 1 1 < Iи n 1, тј. чланови опадају по

апсолутној вредности и општи члан тежи нули,З ) Тада је ред (17)
ItонвергенШан, као наuз,иенuчнu ред, а ред (17') дuвергеНlllан, јер су му
сви чланови i10ЗUШUВНU.
Извод биномног реда (16) је такође биномни ред. Ако се биномнк
ред напише у облику

(l+х)"'= f(m)X n =l+

11==0. п
i=(m)xn.
11=0 П
Ixl<l,
И диференцира, добиhе се

... (т) n 1 ао т(т-l) ... (т-п+l) n 1

т (1 + х)т-1 = ~ пх - = 1: о пх -
11==0 п 11=1 nl
одакле је
(l+х)"'-l= f(т-l) ... (т-п+l) хn-1
11=1 (n-l)!
1) Јер се 1 +Ох иаJlази између 1 и 1 +х, па се и mх (1 +ох)т- 1 валааи измеl}у
mх н тx(l+x)m- I , иезависно од n.
') Што се може показати.
 111 UUB реА08В са jeJ.ВOII Пpoмeu.II8011 105

иnи
оо (т-1) ... :(т-l-n+2)
(1 +х)т-1= 1: . х,,-1
. 11=1 (n-l)1
иnи; стављајуhи п - 1 =р,

(1 +xY"-1= 1: (m.-с-l
11=1 n-l
)xn- s =t (m-l )хр, 'х, < 1,
11=0 р

тј. добива се биномии, ред за бииом (1 +x)т~l.

Према томе, дифереицирати једначину (16) значи ставити у и.ој
т- 1 уместо m. Ако се диференцира k пута, добиhе се

Исто тако интеграција бинамног реда (16) даје такође бииомак

ред. Ако се напипre у обnику

(1 + х)'" = t
11=0
(т) Х", Ixl < 1
П

и интеграnи у граннцама О и х, добиhе се

одакnе под УСnОВОМ т -:F - 1,

(1 +х)m+ 1 -1 оо (m)ХII+1
~~--=1: ~
m+l n=о П n+l
иnи

оо
(l+х)т+l=l+1: (m)m+l
--х"+ 1 '.
n=о П n+l
иnи

(1+x)m+1=1+ 1: (т+l)т(m-l) ... (m+l-n)ХIl + 1

,
11=01 (n+ 1)1 ,

иnи, стављајуhи n+ 1 =р,

(1 +х)тН= 1 +'f (m+ l)m(m-l) ... (m+ l-р+ 1) хР
р=1 рl
иnи, напосnетку,
 106 Пета r ....

(1 + х)т + 1 = 1: (т + 1) хР ,
р=О Р
Iх I < 1 ,
тј. добива се бииомни ред за бином (1 + х)'"+1.
Према томе, интегралити једначину (16) значи ставити у њој
т +1 уместо т, под УСЛОВО14 т =1= --- 1.
Ако се интеграли k пута, добиhе се 1 )

(1+х)тн= ~ (m+k)x n , Ixl<1, (m=F -1).

11"",0 п

Например, развити фуикцију

Нх) = ~1 +х
, у Масlаuгin-ов ред, значи ставити у једмаЧ8IDI (16) m"",1-, ,,)'.
2 '.
- 1 1 1·3 1·3·5
Уl+х=1 +-х---хl+--·хl----х'+ ... (-1<_<1).
2 21·21 28·31 2'·4!

Биномни ред може се корисно употребити зе' пpttбmt»оlO МЗВ4Iа­

чење корена. Например, да се нађе приближио ~ А. треба С:Т&ВlIТи,А :s: 4'" + Ь.

1) На овај начин се може Ј(окаS8ТИ еrsнстенциЈа бfIНО.мН6 ФОР.tlУJlе (НI &)

(а)

rJIe .Је т МI какав цео позитиван број.

Нека формула (а) важи за т ~ 1, ТЦ8 Је

нnи

-
(1+х)m+1 ::=1+ ~
т (т) --Х
m+l 1l 1
+
. 11::::0 П n+l
.nи

т т!(т+l)
(1 +х)m+1 =1+ /1=;0
~
(т-п)! п! (n+ 1)
X1l+1.

Ставимо n+l=p, m-n=m+l-(n+l)=m+l-p, T8Ai је

т+l (т+Ј)! m+l ('m+l)

(1+х)т+1 ::=1+ ~
р=l(т+Ј-р)!р!
хР = р=О
~
р
хР,

што Ј(оказује еrsистенцнЈу бнвомне формуле.

 Ш Це... редови са ЈеАНОМ променљивом 107

где је Ibl < ат, ат што је могуЬе ближе ка А, па j~

m_ m_ т --
у 1
VA=Vam+b=a l+ аm.'

Ако се стави ~ = х и развије бином ~ 1 + х, 'kMaheMo тражени корен

ат,
чију приближну вредност можемо израчунати,

11
Например, наhи '11000 са грешком мањом од 10-4, Тада је
11 5
11 5,
- - 11-- !! '
24 11О
----:::---
'11000= '11024 -- 24 = '145 -24= 4 1- 46 = 4 V1- 128
- _ _ 3
V
или

Ако се узму два прва члана, онда Ье остатак, према (16'),1) бити

(~)= _ ~ (~
4Ra 128
4, --1 )(
21 .
~ -2 )(~)3( _ ~_)-f( '1-&3 )2'
128 1 0128
1- &128
како је
1 -&
( l-e~
)2< 1,
128

,или
4 '.
( 1 -- & )328 )-5< (V6б )4< (65 )4< ("34 )4.

BeJICdaНJe. - ПроверЈПИ следеhе задатке:

1 3
1) Овде је т=- n=2 х=-
5 ' , 128'
108

1'. arcsin Х= Ј" .1--==

i
,1-хl
• (211-1)1'
Ј"[ 1 + 1:
(211)11
о х '] dx, Ixl<
. 1,
11=1
lll

О 'О
КПИ

о "
(18) аЈС sln х =Ј "'1dx .... х +,~:
- • (2n-l)1I
~ (2 )Ј'
,xIn+1
2П + l '
'х 1 < 1О..
, - _!I
,11;- n=1 11 .,
о

КаА х _1-0. онда је

~ == 1 + t
(211 -1) If 1
2 11=1 (2n)1I 211+ Ј '
јер су. за О ~ % <;'1 члановн реда (18) позитивви, ГАеје 'n(~< arc sin х ~
~ аЈС sin 1 = ; , за свако П, тј. 111 (1) < ; , за свако n. То значи да је .
последњи ред KOHBepreHTaH. 3а х =-1 имаhемо
2
а 1 • (211-1)11 1.
6"-2"+ ~ (2n)1' (2n+ 1)·21n +1
х

оо х ln + 1
arshx= Ј
dx (211-1)11
=%+~(-1)" --,lxl<l.
'11+%1 11=1 (211)11 2n+l
о

30. 1. .....1 + ј; (211- 1)11 k2n sinl'lf9, 0< k < 1,

'/1-klsID1 • n=1 (2n)11
где ред конвергира униформно за свако ср.

ЛоUJllунu '.RllllШuчltu uнШеграл Прве врсШе

а"
К=Р(.!.
2 '
i)=J V1 - dcpl)
kll sin2•
=..!:.(1+f[(2h-l)IIЈk2n }
2 (2n)1I n=1
, О.

коивергира.

V1 - k 2 sinl ср = 1 --.!.. k 2 sin2 • _ ј; (2 ~ ,- 3) 11 k 211 sinllll ср

2 ' n==2 .(2n)1I '
УВllформво коввергира за свако ср. ПоlllПунu елuПШuчltu uнШ,грал друге
врсШе

"
'3
\ -,
S1'' ' ' 1> d'P
(2n -1)!!
= -(2~)!! 2' о
3f

о
 111 Uu. рцо" cajeU_ про.......... 108

• 1"

2 2
tIN_}
E(~, k)'=!"i-klSiП1'd'=.!.{1- Ё [(211-1)1'1_,
_=1 (211)11 211-1
' о ' ,
коввергира.

48. ,Наћи приближно

, ,
"2 са, грешком 10:-1, пo.uэeћи, 0)( репЦllје
.- >

-I)
~2="4-2=2 У 1-,2 =2 1-~"2-2.42i- ... -(211)11 2"- ...
- - 1 [ -1 1 1 1 (2,,-3)11 1 ]'

иnи од реnације

174. Логаритuски редови. - Ако се пође од релације

1 1-(-.1)"+(-.1).. -1 ',' (-х)"

1+.17" 1-(-.1) ",=~(-х)k+l+"'Х'
добиће се, посnе' иитеграцМје' од О до х,

(19)
х.
log(l+x)=;x--+ --- ... +(-I)"-t-+R""
х' xn
, " 2 ~ 11 "
где је, према формуnи о средљој вредности интегра.ll8,

f
% •
x"dx 1 .1,,+1
, R,,(x)=(-l)" - - = { - 1 ) " - - - , 0<8<1.,
Н-х lI+ll+6х '
о

Како је, за - I < х < 1, ,

IR,,{x)I'<_l_ _l _ <_l_мa)
" ; 'п + 11 + 6 х ' 'п + 1
r де је М позитиван број, а за х 1, =
, ' , , ' ' 1 '1 ' 1 ,
I'RII ( l ) I = - ' - - <-' "
n+l1+8 n+l " '

то је
1iщ R.. (x)=O, за -l<x~l.
" ... 00 ',," ,

То значи да је ред (19), којн Г.ll8сl

, х· x~ х 4 х"
log(l+x)=x--:-- +---+ ... +(_1)11.-1 ___ + ...
, 2 3 4 ' п ,
1) КОРИСТIIТИ остатак дат формулом (6') или неки други облик (Њ 82).
1 ' , ' 1
IЈ Јер се --- налааи између 1 и --.
1+6x l+x
110 Пета глава

конвергентан за - 1< х <1; за х = - 1 ред је дивергентан. Помоhу реда

(20) може се И1sра.чунати природни логаритам броја 2, тј. за х= 1, биhе

]og 2 = 1 -- Ј.- + Ј.- Ј.- + .. , + ( _ 1)n- 1 Ј.- + ....

2 3 4 п

МеђУТИМ, ред (20) није згодан за израчунавање Iog 2, јер споро кон­
ве.ргира.

Да се доI,e до подесиијег реда за израчунавање природних лога­

ритама, треба гюпи од релације

1
= l-x +x = n-I х 2n
1n 2n
__ ~xtk+ _ _ .
1- х2 1- х2 k=l 1- хl

Интеграцијом ове једиачине у границама О и х и множењем са 2,

д06иhе се
1+ х х· х '
[ х+-+-+ 2
Х "_I]
log--=2 ... +-- +R",
1-·х . 35 2n-l
где је, према формули о средњој вредности интеграла,
х

R,,(x)=2 f х'"
--dx=
1 - хl 1-
2
ех х l
х 2n + 1
--,
2n + 1
Ixl<l, 0<9<1.
о
Пошто. је
Нт
n~GIO
R" (х) = О, за - 1 < х < 1,
то горњи ред, који гласи

(21) l+х
log--=2 ха х
[ Х+-+-+ ...
5 х 2n + 1 .,.] ,
+--.+
1- х 3 5 2n + 1
конвергира за - 1 < х < 1. Редови (20) И (21) зову се логарui1lамскu
редови.

Помоћу реда (21) могу се израчунати природни логаритми целих

позитивних бројева. Али. ради његове лакше употребе, треба .извршити
смену
1 +х N + 1 . 1
- - = - - , ТЈ. х= ,
l-х N 2N+l
где је N цео позитиван број, и добиhе се· ред

11 1
Iog(N+l)=log N+2 [ +---+ + ... +
2N + 1 3 (2 N + 1)1 5 (2 N + 1)5

+ 1 + ... ]
(2n+l)(2N+l)2 n +1
I1ЈIИ
 111 Цели редови са Је.ном промеиљUOll 111

(22) log (Н + 1) = log N + 2 [ 1+ 1 +

2N+l 3(2Н+l)1

1
+5(2Н+l)4+'" + (2n+ 1)(2lV+ 1)111 +
1] .00

који Је конвергентан за 1 <N < оо и који је веома подесан за lIэрачу­

навање природних логаритама целих позитивних бројева, јер брзо кон­
вергирао Грешка при изостављању чланова

R,. = и"+1 +и"+I+

биће, према релацији (Х!! 161)

"Р + 1 (2n + 1)(2N + 1)2" 1

-и,- -(2~n-+-3-)-=--(2-'-H-+-l)-<-211-+-2 < (2Н + 1)8
:& ' (р > п),
дата изразом

(23) R < 2 1
" (2n+ 1) (2Н+ 1)211+1 (2Н+ 1>--1
Например, за N = 1, једначина (22) даје

10g 2=.![I+_1_+_1_+ 0.0 + ___1_ _ + .. о].

3. 3·32 5·34 (2n+l).3111
Ако се узму п + 1 првих чланова, онда је грешка, према (23),
2 .1
R,.=------
(2n+l)·3 + 211 1 3 -1
2

За n=7, биће

s =~[1+_1_+_1_+ ... + __I_Ј

8 3 3 . 32 5 • 34 15 . 31&
са грешкам

2 1
R, < -=0,000000 00(0
15·315 8
'.
Приближне вредности првих осам чланова доње стране са девет деци­
мала биће
2
"о = - = 0,666 666 666,
3
2
иl" - =0,024691 358,
3· 31
2
"1 == - - = 0,001 646 090,
5 ·35
112 Пеt. r .....

",_-2-=0,000 130642,'
7 ·З'
2
и, - - - =0,000 011 290,
, 9 ·З8

и. = 11. ЗI1
2 = 0,000 оо 1 024;
"
2
и.,= ---- 0,000 000 096,
lЗ; ЗII

2
", = 15 ·З11
- 0,000 000
, 008,
' ,
чији је збир

$8 = 0,69З 147174.
Грешка учиљена на c~aKOM члану је маља од 10-8. а на сввх осам
ЧJl8иова је маља од 8· 10-1. Стога Ье целокупна грешка бити маља од
8 ·10"':'+ 10-8:: 9·10-8 < 10-8.
Према томе је вредност

log 2 = 0,69З 147 1

тачна у првих седам дец~~ала.1)'
Као што се види, помоhу реда"(22) могу се израчунати природни
ЈЈогаритми целих позитивних бројева: МеђУтим, довољно је израчунати
ЈЈогаритме простих бројева, а логаритми ,сложених бројева могу се
добити из логаритама простих бројева. '
Например,

log 4 = log 22 =210g 2 = 1,3862942.

, ." ,{ ~ -1 -~ ('\

log'6::a lo'g 2 :3':::log :l+ Jog ,3,

итд.

На основу везе мзмеђу природних и децималних логаритама (Н!! 21)

и релације 2 )

1 =log(e) 10· )Og<t8) е,

могу се помоhу једначине (22) добити децимални логаритми. Тако је

1 ИJlИ кориговаиа са последљом цифром log 2 .... 0,693 147 2.

1 1
Ilo~I.)N=log(~)N.log(10)e=log(e)N I 10 Mlog(e)N, где је М=-:----=-
og(e) log(e) ~O .
модуо прелаза С4 природиих на децималне Jlогаритме.
 111 Цеп pe.10811 СI је ••ом nромеНА.ВОМ 113

2М [1 1
(24)
1 + • +. 1)11 +
log(10) (N+ 1) = Iog(10) N +
2n+ 3.{2N

+ 5.{2N
1
+ 1)· + оо. +
1
+ +
]+ .... (2n 1){2N 1)2"
Ако се помоhу ј~дначине (22) израчуна

]og(~) 10 = IGg(e) 2 + log(t) 5 =0,6931472 + 1,609 437 9 =2,302585 1,

онда је модуо преJl8эа са природних иа децимаJlне Jlогаритме

1
log(10) е = М = . . =0,434 294 51) ....
101<,) 10
Тада ће ~дначииа (24) дати децимаJlие Jlогаритме цеJlИХ бројева.
Напри_р,
log(10) 2 = 0,.34 294 5·0,693 1472
или, после множења,

1<>gc10) 2 - 0,301 030 О ...•

Прu~ед6а. - Логаритми са ОСНОВОМ 1О зову се д,,,и~IIAНIl ин
Вгiggs-ови Jlогаритми. Нека је

... , 10-", "', 10-2, 10-1, 1, 10, 1()1, ... , l()Ir, •••
неограиичеии ииз у оба смера, где је р ilYJla и. цео ПОSИТИ8lИ број.
Пошто се 1()Р увећава бесконачно са р, а 10-' тежи НУJlИ, то сваки
t!озитиван број N припа...а једном О" l{Ba узастопна ннтерно горњега
низа. Стога је

(25) loP < N < 101'+1

где је р цео позитиван или негативан број ИJlИ HYJla. Ако се број N
напише у облику

(26) Н= 1()Р R,
онда је, према (25)
(27) 1 < R < 10. '.
Једначине (26) и (27) казују, да број N и~a Р+ 1 цифру исПред десеШне
~aЙeтe, ако је р ПозиШивно, а једну нулу иСПред и р-l нула неПосредно
После десеШне заПе11i.е, ако је р Hera11i.UBHo. Једначине (26) и (27) дају

10g(10) N =Р + 10g(10) R, О < 10g(10) R < Ј,

1
l<>gct) 10 м=2,302 5851 ...

~oдyo прелаза са .lециr.rалиих· на природне логаритме.

8 МатеыаТИЧКI1 анализа JII

114 Пета глава

где је р корокmерuсmшса а 10g(lo) R .манmuса која се налази 'у логари­

тамским таблицама. Карактеристика зависи од M~CTa десетне запете у
броју N, а мантиса од цифара броја N.
На сличан се начин налази број N, када се зна његов логаритам.
Мантиса даје цифре броја N а карактеристика место запети у бројуN.

Ј75. Иsраqунавање ~poja 'lt. - Ако се у реду

хВ х. х7
(28) arc tg х = х - - + - - - + .. , +
357
xl!n+l
+(-1)n + (-1 ~x< 1)
2n+ 1
стави Х = 1, добиhе се ред

'ј'; 1 1 1
-=1--+---+ . " -t- ( - l)n --~- + ...
4 3 5 7 2n+l
помоhу кога се може израчунати' приближна вредност броја '11:. Али

овај ред није згодан јер споро конвергира. Ако се стави х = ~, тада
'Ј3
.
Је
t 1 i't
аге g--==- и
б 1.
до ине се ред
VЗ 6
~=~Jl __1_· +_1___1_+ ... )
6 у3 \ 3·3 5·32 7 ·33
r<оји је подеенији јер брже КОl:!.вергира. Исто тако ако се пође од
формуле
Х+У
arc tg . = агс tg х + arc tg у
l-XY
и стави

Х +L __ 1, ,_ 1 _ 1
Х--, у--,

добиhе се редови
.
l-ху 2 3

~;::(~ __1_+_1__ ... )+(Ј... __l_. +_1_+ ... )

4 2 3 . 25 5 . 25 \ 3 3 ·33 . 5 ·311
који још брже конвергирају.

Међутим, најлакше се долази до приближневредности броја п.

ако се стави
1( 1 ('~
- = 4a+~, а = arc tg - , tg а = - ,
4 5 5
одакле је
 Ш Цели редови са Једном променљнвом 115

. tg f3 = tg (~_ 4
4
«) = 1- tg 4« .
1 +tg4«
Како је
2
tg2«= 2tg« = "5 5
1- tgl ci 1 __ .l ='.12'
25

10
2 tg 2«
t g 4 СХ=--=--- '12 120
1- tg 2 2« 1-= 25 =-119 '
144
то је
~
t gi"'= 1- tg 4а 1 1
=---, !3 = - arc tg - - .
1 +tg4a 239 239
Стога је
1t . 1 1
- = ,! arc tg ··--arc tg--
4 5 239

]
... -
1 1 Јl)
- [ 239 - 3· 2398 + ... .
Ако се узму прва четири ЧЛllна првога реда и први чn:ан другога
реда са девет деЦимаЛ8, Tf. '
1 1 2fI' .
.- = 0,2, - - = - = 0,000 064,
5 5·56. 108
1. 1
. 3-.-
·5'
= 0,002666
.
667 са· грешком 81 < 109 I

"

_1_ = 0,000 ОО 1 829 са гр.ешком 8. <-1108 '

7·5'

2~9 = 0,004 184 101 са грешком е, ~-i~ ,

где" су приближне вредlf-ОеТИ узете са горње стране код другог и
четвртог члана првог реда и првог члана другог реда. Тада је

') Оваl начин израчунавања БРоЈа Jf припада Machln-y.

116 ПетlI. rлава

..!. "" 4(0.2-0,002 66б 667 +61 +0,000 064 -0.000 001 829+~2 +1.]-
<1' .
- [0.004 184 101- е, - ellJ,
где су 24 И 811 грешке због мзостављеких чланова и то

1 1 1
8б < 3. 239.1 < 3.28.10' < 10' .
Тада је
11:
-=0.785397915+8'.
4
ГДС је

,/ = 4в Ј + 481 + 48. + 8 а +8. < ~+~+ ~+_1_ +_1_

101 10~ 101 10' . 10'
нт:
, 9 5509 1
8 < 10' + 107 = 10' < 1()6 .
Прем:\ томе је
,,- 3.i41 591 6s
cr. греШКОLl

4 '< 10~
в
1 < 1
lС I '

гдс су првь['{ пе'l' децимаЈЈЗ таЧllе.

172. t:l;??ачти~ фјнкц:rје. - Нек:! је фУIlкцијn f (х) дефинисана

цела~.: редо;;'

(2g)
у извесно:! интервалу, а ФУ:iкцијз " (х) дефинисан:Ј. целим реДОllf

(~(') 'Р{х)=а,+а 1 х+а 1 х'+ ... +«n хn + ...

тзхође у извесно ... интервалу 11 чиј:t су коефицијенти ај позитивнн. За
фуr.кцију ,,(х) каже се да је .мајораНШНQ фующuја функције f (х), ако је

(31) I оп I <0;11 (1l=0, 1,2, ... ).

ТадБ. је рџ (29) апсолутно конвергеllтап у интервалу конвергенције
.мајора:tШно/' ред.1 (30). JeД:l~ функција може имати више мајораIlТНИ:~
ФУПАщ:ј1. Стога ссзn мајораllТНУ функцију неке дате функције УЗИ1Ш
најпростија могуhз функција.

Еекu је дата фун~щија I (х) дефинисана целиЪоЈ реДОћ! (2~) КОllвер­

гент~шы у НlIтерrшлу (- R, + R), и нека је ЛОЗ1fТИВЭП број Г < R, алп
ТОЛШ<С близу RКОЛlll<О се жели. Тада је због конвергенције реД1 (29)
за х=г,
 ш ЦеJlИ реДОВИ са једном промеНЈЬИ80М 117

где је М ПО!ИТ"81. број. Стога је. према (31). реА

(82) .(X)=M+M~+M(~)2+ ..• =~. Ixl<r

. г г 1 _~
г

мајорантна ФУНКltијl зафуикцију f (х). Ако је у реАУ (29) а, = О. ОНДI

се за мајорантну фуmщију може уаети фуикција

~(x)=M-+M
х (Х)I
- + ... =М---=-.
Х 1 Мх
г г r 1-~ г-х
г

Ако је а, = а. = ••• = а, = О. онда се 38 мајор,итну функцију може узети

функција

.(X)=M(~)~1_1_. Ixl<r.
r 1 ..;~
г

Ако функцнја ! (х) пма мајорантну ФУIlкцвју геометрвскн ре...

онда је nако наhи грешку кад се фувкција !(х) замепи са n+ 1 чланова.
аапример. геометриски реА (32) је мајорантиа функција функције !(х).
та.ца је остатак

\, ·~n(x)=an+lxn+l+an+lXn+.+'"

иањи по зпсоnутној преАНОСТИ од остатка реАI (32)

М [( ; )~+1 +( ; )"+2+ .оо] = м ( ; )8+11 ~ х •

г

Примери. - Функција

х х· х"
еХ= 1 +-+-+ оо. +-+ ...
11 21 nl '.
{1иа мајорантну функцију

х ха х· х"
,(х)=l+-+-+-+ ... + - + ...
1 2 22 2"-1
IfnИ

;p(x)=l+x, (.l-+-+
Х Хn - 1
... +-+ ...) =
2+х
-
2 n 1 2 - 2-х
за 'х' < 2.
. х' х'
8ШХ=Х:--+-- ...
31 51
118 Пета глава

има мајорантну функцију

XS хђ
(x~ =х+_·-\,,-+
tr: ... (-- оо < х <оо).
т I 31 ' 5Ј '
x~ х4
совх= 1 - - + - -
2i 41
има мајорантну функцију

х2 х"
m (х) =
Т}
1 + -, -/- -
21 41
+ .. , " ( - ос < Х < ос"; •
1og(N+1)- 1ogN= 2 (1
~.!
1 1
+----+----+, '''\1
2N + 1 ( 3 (2 N + 1У' 5 (2 N + 1)4 ј

] )
... Ј
или

(N \ 2 f1 1 1 1 (N' > О) .,
ip ' 2N + 1 i +З(2N+l)5-1јi

177. Инвераија целога реда. - Нека је

оо

}' = I (х) = УI! -+ ~ а " (х - Хо)n

n=l
цео конвергентан ред за хЕ (х о - R, хО +R).
Ако је Ој =1= О, онда по<:тоји једна једина инверзна функција х = f(> (У)
која је у б:IИ3ИНИ тачке Уо може раЗDИТИ у цео ред облика
со

Х=<Р{У)=Х о + ~b,,(y-yo)п,
n=l
где је идентички Пер (у)Ј = у.

Нека је, ради краћег излзгања, дат редl)

со

(33) y=f(x)=x+ ~anXM

n=2

конвергентан за x€( -R, +R), Напишимо функцију х=ср(у) у облику реда

(34) Х=<Р(У)=У+ ~ ьnуn,

""
n=2 ' -
и одредимо коефицијенте ы l тако да х из једначине (34) задовољава
 Ш Цели редови са Једном промеНЉИIОМ 119

једначину (33). Заменом вредности х из једначине (34) у једначини (3З)

и анулирајуhи коефицијенте уз у2, у8, ••. , уп, ••. , добиhе се једначине

(35)
I~.
Ь9+а2=О,
Ьа + 2 Ь 2 а 2 + а в =О
Ь4 +(Ь 22 +2Ь з ) 02+ 3Ь2 0 а+ а 4=0,
.... ..........
које једнозначно дају коефицијенте Ь,.. Треба још доказати конверген­
цију реда (34).
Ради тога посматрајмо помоhну функцију дефинисану редом

оо

у =Р(х) =Х - ~ (Хn Х",

11=2
где је

la,.1 < а"

оо

L йn х n ,
11=2

мајорантнз функција функције '(х). Инверзна функција функције F(x)

биhе, према (35),

< ~n.
оо

х=ф(у)=у+ ~ ~nyn, IЬnl

11=2

што значи да је Ф (у) мајорантна функција функције ср (у). Нека је, за

М
(Х,,=-,

г"

ос (Х)"
};М М
- --,О<г<R
п=О r l-~
r
мајорантна функција функције Цх), тада помоhна функција

y=F(x)=x- 'f M(~)" =Х __

11=2 Г r
М_х__
(Г-Х)
2 ОО

има инверзну функцију

т
х=Ф(у)= . Iг+у-уу2-2(2М+г)у+г2],
2(М+г) .

где је х=о за у=о,1) Нека су У1 и У2 (о < Уl < У2) нуле поткорене

величине, тада се функција

I)Уэет Је само знак минус пред кореном, Јер Је тада х=о за у=о.
120 Пета fJlaaa

гl [1 + Lг -(1- L)i
х == ф (У) = 2(М+г) Уl
(1-l...)·~·]
У2

може развити у цео ред за 'у' <

Уl' Пошто је Ф(у) мајораитиа фУlIКција
функције q> (У), то значи да се и функција ,(у) може развити у цео.
ред конвергентан у истом интервалу, чиме је теорема .Цока.иа.
Лрu.м.ерu. - 10. Из реда

. х' х' XI!II+1

у=sш х=х--+--
31 51 + (- 1)" (2 п + )1! + ... I

према (35), добива се ред

. у' 1 ·3· уl (2 П - 1)!! y1!lt + 1

х=аrсsшу=у+-+ + ... + - - - - ----+
2·3 2·4·5 (211)!1 2n+l
20. Из реда

ао х"
У= log (l + х) = }; ( - 1)" - ,
"=1 11
према (35), добива се ред

уЈ .У'
х=у+-+ ... +-+ ....
2! ,,1

178. 8еmоu11i-еви БRојеви и 8еraоul1l-еви полиио.и. - Ако

се функција

,(х)=-х_,
eX - l
која је дефинисана за свако х,l) развије у Масlаuгin-ов ред, добиhе се

х х. х"
I (х) = 1(0) +- /' (О) +- /" (О) + ." + - ј<П) (О) + ...
11 21 nl
или

где су

Во = 1(О). 81 = " (О), "', В n = '<П) (О)

Вегnоulli-евu бројеви.

х
1) 34 х=о биhе Нт --=0, па ћемо ставити f (О)= 1.
х .... о e X -l
 111 Це .. и реJlO8и е. промен",вом 121

Израчуиавање 8erllOlllii-евих бро~ва помоћу извода функције f (х) =

х
--- је .цоста КОМWlнковано. Стога се онн обично израчуиавају
е- -1
помоћу ~A8 (36) Н реда
e~-1 ао 1 .
(31) -х-= ! (II+ 1)1 ·х".

Ако се реАОВН (36) и (37) помноже. добиhе се једиачииа

1-
ОО 8,.
( 1: - х"
)
. (·оо.
1: 1
х"
)
- .=0 111 ".... (n+ 1)1 •
која Ааје кое.....јеите 8 n• одиосио 8.ГIJOUIli-еве бројеве. Тако ~ 8. = 1.
а 38 11;;> 1 АОбиkе се ре.1,ција

8".!+ 8"-1 .!+ ... +81.!+ 1 01) .

.11111 (11-1)1 21 11111 (п -1)1

која, ПОСМ мио.ења са (n+ 1)1 и AOAlllМoa 8нр постаје

вnн +("~ 1) 8" + е; 1)811-1 + ... +(11: 1 )81 + 1 =8.+1'

Ова се јед.ачииа може написати "м60 .....
(38) (8+1)"+1=8"+1,
nI.e после кзврwеиогстеП~1bl уместо 8"~СТI'ВИТИ 8 t (k=1,2, ... , n)~
Стављајуkи у једначиии (38) 11 = 1, 2, З, .. " д06иhе се низ једиачии&

281+1=0,
38.+381 + 1 =0,
"8 а +68,+48 1 + 1 =0,
.58.+108.+108.+581+1 =0,
.. .. . . . . .. .. .. .. . .. .. . .. .. . .. ,

" које Аају 8егnоlll1i-еве бројеве

"
1 1
8.=1,8.= ---,8.=-,8.=0,
2 6

(39)

1) ом се јеАН8'18118 ..0611•• ' К.Д. се коеФициЈент уз х" (n= 1, 2, .•• ) изјеАНI'I1I еа.
ИУROII.
122 Пета глава

Ако се једнацина (36) напише у облику 1)

х х ао В N
--- + - = 1+ I: - х" ,
eX - 1 2 n=2 П !

види се да је функција
Х Х

_X_+~=~ еХ+l =~ е2 + е-"2 =~coth ~

еХ - 1 2 52 еХ - 1 2!:. _!:. 2 2
е2 - е :а

uарна, па ће сви коефицијенти В N са непарним индекси ма веhим од 1

бити једнаки нули, што потврђују и једначине (39). Стога је

х х ао В
-cotb - = ~ ~x2r1
2 2 П=С (2п)!
х
или, стављајуhи -=х,
2
ао 22 r. В
(40) Х cothx= ~ 2П х 2п •
п=() (2п)Ј

Полупречник конвергенције реда. (36), чији су коефицијенти дати

једначинама (39) биhе, према теореми 20. (М!? 171), полупречник конвер-
, ао п

генције реципрочне вредности реда ~ х , јер је, према (36),

n=о (п + 1)1

х х

еХ -1 ао Х"
I;--
n=о(п+ 1)1

ПреМfI теореми 20, (N2 171), полупречник конвергенције овог реда

биhе г= 1, тј. овај ће ред конвергиратн за хЕ '-1, + 1).2)
Функција
х
'(х)=-
еХ - 1

помоћу које- су добијени ВеrnоuШ-еви бројеви зове се генерашриса

ВеrnоuШ-евuх бројева.

1
1) Ставити Во =l, В2 =-"2'

1) Уств&ри интервал конвергеlщиЈе реда (36) је (- 2 Jr, :2 Jr).

 Ш Цели редове са једном променљивом 123

ПОJIИНОМН

Рn (х) =l.. ±(п )

n!k=Ю,k
8/: x n- k =~[xn +( п )81 хn-1 +
nl \1

+( ~ )82 х n - 2 + .. , +(n: 1)Bn- 1Х +Вn]

(п =0, 1,2, ... ),
где су B k Веrnоu/li-еви бројеви, зову се 8егn()иШ-еви UОЛU1IO.wu. Ови се
полиноми могу симболички написати

(42) Рn (x)=~(x+ 8)n,

nl
где после изврwеноr степеновања y~eCTO Bk треба ставити 8k' Тако је

1 х4 x~
Р4 (х) = - (х 4 +4х' 81 + 6х· 82 + В4}= - -- - +
4Ј 24 12
х2 1
+ 24 - 720 '

Ако се функције, претстављене целим редовима

t оо 8 оо хn
--= I: -.!!. tn , et"· = ~ - tn ,
el - l n=О п! n=о nЈ

конвергентним по 1 У извесном интервалу (-г, +г), помноже, добиhе

се цео ред по i

~elx_ =lr
е -1
t
,,=оп!
Bntn ] [f,,=0 х tnJ= f Рn(х) t",
n
nl n=О ,

чији су коефицијенти 8еrnоuШ-евu Uолuно.мu."} Стога се функција.

124 Пет. г".в.

te'x
е' -1

:юве ггнераШрuса В"nоulli-гвuх 110Аино.ма.

ВежОаlbe. - 1'. Према реJlацији

th Х:::::: 2 cot h 2 х - со. hх

и према једначини (40), добиhе ее

х thx = t 2111 (28"-1) В." xtn

11=1 (2п)1
OдaKJle је

Из ове јеАначине ИЗJlази

t
Ј th х dx = log сЬ х = R=I 2tn (2tn - 1) B.llxs"
(211)1 211
о

а из јеАначине (40)

1: 2111 В.11 Х·".

Ј cot h х dx -log sh х =log х+ 11=1 (2п)1 2п
•
20. Једначина (41) даје'

1 ~
Р',,(х)=- 11 (п) (п-k)В.х,,-l-k:::. 1 II-I(П-l)
~ Bkxn-1-",
n1k=O k (n-l)l k ::::o k
тј.

(43)
јер је
.
п1·
(kn)<n-k)= (n-k)lk! (n-k)= (п-l)[. n=n(n-k);
(n~1-k)lk1· k
исто тако је

(44)
Из једначина (42) н (38) следује

1 1 1
Р"(О)=-В,,, Р"(1)=-(I+В)" .. -В,,
пl пl пl

тј.
 12&

(е) Р"(О)=Р,,(I)-..!..8,,, за 1I~1.1)

If!
ПfJC118 DOCJIeJl;ВtOj јеJl.II8ЧИRИ и пре..а (.3), б.hе
% %

Ј Р'а(ЈС) dJC = Р,. (х)-Р,,(О) == ЈР"-1 (x)dx,

тј,
• •
•
Р,. (х) =..!..8,.
111
+Jp_ (х)и.
.'
1

'ОJl.акnе је
•

НапOCJleТКУ, према (44) и (45), 6 _

Jf>(Сђ-Р,.-t(О)-р_.(1)- I 8.-.,8)(.+1"'},
.' . (n-.ђ

З8, АI(ОС:СDOJIItIIOII Р.(1 +Ј:) npeКТ8Н lI01IOIIy Т4'1ot~'фор

..уnе. биitе

мnи према (44) А (45).

ГJl.е је. за k-l, -81' Како Је -8 а -81 + 1, то посnеJl.ња јеJl.l8чниа постаје

.. х"-. х .. - 1
Р (1 + х) = ~ 8 + .
" ~(n-k)lkl I (n-l)1 "
нnн

1 п
Р,,(l+х)=-:Е (П) 8IХ"-К+ х"-1
. ,
. nl А=О k (n-l)1
тј.
х"- 1
Р,. (1 +х)-Р,,(х)+ .
,_ (n-l)1

1) 33 11=1, бим P1 (O)=-РаО)=8Јо

') ЗЈ k=n-l, 6J1he 11'.-1) (О)=-Р1 (1)=:=8).
126 Пета глава

или

Х"
РП+l (1 +х)== РП+l (х)+-.
п!

За Х == 1,2, ... К, биле, после сабирања,

l п +2"+ ..•• +k"

Р"НР+К)==РП+1(1)+ •
п!

Како је према (42)

1
Р"н (1 +К) == (1 +К+В)n+ 1 ,
(п+l)!

Рп н(1)-- 1 (1+8)"+1= 1 В"+1

(n+l)! (П+О!
'::'0 је
1. -
1"+2"+ ... +k"=--[(1+k+В)"+1_Э П + 1 ],
n+l
одакле се за п = 1, 2, 3, ... , добивају 8еГllоul/i-еви бројеви. Из 110следње
једна чине следује (Н!! 13, примедба)

175. Асимптотски редови. - Нека је функција f (х) дефинисана.

а све позитивне и довољно велике вредности променљиве х. Ред облика

(46)

дивергентан 1 ) за све позитивне и довољно велике вредности променљиве

:<, зове се аСU.r.tlШiQШСКU ред функције t (х), ако је

(47) Нт х" ff(x) -г ао + аl1 + а22 + ... + а"Ј}=о

,Х'-+ ас l • L х х . х"

за свако фиксирано п =О, 1, 2, .... Тада се каже, да је функција f (х)

претстављена асuмliiIiОШСКUМ редом у близини тачке х == оо и пише се

(46')

или

а! а2
.f (х ) ==а о +-+-+ а" о ( --
... +-+ 1), ,~
за Х-+-ОО.
х х" хП хП

1) Он може бити и коивергентан.

 111 Цеп и редови са ЈедlЮМ променљивом 127

Ако се нека функција може претставити асимптотским редом (46),

онда су његови коефицијенти ОП (п; О, 1, 2, .•. ), према (47), дати
релацијама

(48) 1·!т
ао
х" {! () [
Х - ао й 1 + а.)
+ ---
Х х2
а n --1 ] } = а n
-"- + ... + -
'. х
." -t n -1

за свако п = О, 1,2, .•.. Оцевидно је да релација (48) повлаци 3з собом

и. релацију (47) и обрнуто. Једначине (47) и (48) могу се написати у
облику

f а1 ао
(х)",ао+-+-"'-+ ... Оn-l
+--+~--....;..:.
а" + 8n
х х2 . хn - 1 х"

где 6 n __ О, кад х __ оо, = О, 1, 2, ... ).

сП

Ако се нека функција f (х) може претставити асимптотским редом

облика (46), то може бити само на један једини начин. Нека је иста
функција t (х) претстављена помоhу два асимптотска реда

ао а ао Ь
f(x),-..... ~~, f(x)--~ ~I
n=О Х" ,,=о х"

тада је

одакле је према (47),

~

за свако п == О, 1, 2, ... , штоhе бити само ако је

Ј) Ова релација сnедује Н3 једначина

'о

а1
{(х)=ао +-+-+
а2 а"
... +-+0 ( -1 ) )
х х2 )СП Х"

Ь1
[(х)=ь о +--+-
Ь2 + ... + Ь-+0
N ( 1 )
-
х х2 ХN х"
одакле Је

или

а 1 -Ь, Йn-Ь n
О-Йо-Ь о +--+ ... +-.--+ ....
х х"
128 Пета Г4llва

Треба напоменути да различите функције могу бити претстављене

JfСТИМ асимптотским реДом. 1 )
Прu.мерu. - 10. Функција

t (х):; еХ Ј -t- dt
аО е-'
(49)

дефинисана је З8 свако х. Ако се у овој једначини изврши п узастопних

парцијаJlНИХ интеграција, стављајуnи
1
и=-, dv=e- It, (n:;1,2, ... ),
хП
Аобиnе се асимптотски ред
ао

.-х
(50) '(x)=e~ Ј -dx=-,---+---+
х
1 1 21 3!
х х2 х· х·
+(_1),,-1 (n-l)1 +
х,.

+(-I>"nlгх
OII
Ј -1"+1
dt
.-1
ЈСоји Пpe'1'C'F11ВA8 ФУВlЩНју (49) У БJlllЗИlIИ тачке х -+ оо. Лако је видети
А8 је YUIIВ (47) ИСПУlЬен тј. да је
. 1 [1---+
1111'1
ж-+_
1 ... +(_1)"-1 (n-1)1] =
Х"Нх)-
Х' х2 х"

=lim
..... _
<II е-'
(-1)"+1 nl х" еХ --dt=О
tn + 1 Ј
за свако фнксирано П = О, 1, 2, ... , јер је
"

оо
ЈОО-1"+1
е-'
dl

lim (-1>""1 х" еХ

"""00
f е-!
--dt=( -1)nnllim ,,"----
tn+ 1 """00 1
х п е Је

'=(_I)П nllim _1_=0

х-+ооn + х

за сваке фиксираио п == О, 1, 2,2) ....

1) Наариир, ФункциЈе! (х) и ! (х) +е -х имају исти аСИМПТОТСIИ ред, Јер је, због
ре.ll~ЩИЈе1l1li х" е-Х:;О, (n=О. 1, 2 ••.• ),
" .... оо
о о о
...
е-Х- О+-+-+ ... +-+ ... =0.
х х. п х

1) Лако Је ВIIДnИ • .IЏI Је ФУНlциЈз (49) паРТИКУ.llарни интеграл ...фереRциЈаnне

једначине

f
ао

е-' 1 1.
!'(х)=е Х -dl--=!{x)--,
t х х

"
 UI Цели реАовК са јеАНOJI проМе....во.. 129

2'. Функција

,дефинисана је за свако х. Ако се у овој је,дначини изврши п узастопних

парцијаllНИХ интеграција, стављајуhи 1 ) '.

1
U---, dv=te-Pdt, (n=I,2, ..• ),
t ln - 1

добиhе се асимптотски ре,д

ао '
HX)=~[1 +~ (_1)11 (2k-l)II]+( -1)" (2n-l)ЈЈ #Ј'-" dt-
2х k=1 2.11 xlk 2" tlta
Је

1 +l:!+ ... + (_I)II_l(2n-3)JJ]+<_1)" (2n-l)ЈЈ

=_1 [1 _ _ #јCID е-" dt:
2х 2х· 2 11 .х' 2,,-l хlll-1 2" , lta
Је

Тј.
1
(а) f (х)-t (х) +-=0,
х
чиЈи Је општи интегра.ll
%

t(x)=e x ( с-Je~' dt).

хе

ИlIТеГРlциона КО.СТIнта С је одреl)eна из УС.IIова

at Је ао

с-,Ј е-t ' dt= с-Ј ~ dt-Ј~dt=О

t' t'
од.кле Је
хе "о "
с-
l'

Ј -t- dt=
е-' S
'ао

-t-' dt .
е-

хе "
Треба напоменутн, Аа te ред (50) може добити као решеtьe јеАН.Ч.П 'fl. '1 оалuy
aCHMb'fOrCKor реА- (46'). Р.АН тога требl уseти НЗНОА ре.а (46'), 1'J~
а1 2а. па,.
'(Х)=- х2 -"Х'- ... - ~n+l - ••• ОО

и з~ме~ит~ !(х)и '(х) у јеЈ(начини (а), одакле ће се добити коеФициЈентн о,,(п=О, I, 2, ...ј
'1 ,
хад. се аНУЛиРlју коеФИциЈенти уз исте степене оя
,
-х" (п=О, 1,2, ...).
Ј) з. п= 1, биће

1· ежt St..."
ао ао ао оо

Ј
t(x)=e~e-Pdt=~
r te- P l' e~ Ј e- /8
Ј. Jdt=2x -"2 Р dt=2x -"2 -pdt=
% _"
CID " . "

I 3еа' Ј е-Р
1
=---+-
~x 2Sx· 21
-'f4-dt НТА.
1с

9 Математичка 'аиа...за 111

130

Лако је ви.цети .ца је УСII08 (47) испуњен, тј.

.
llffi х 2n - 1 {{(х)--
1 З - ... +(_l)n-l (2 п - 3) 11 ]} -
[ 1 -1- +1-. -
X~OO 2х 2х ' 21 х" 2n-lxln-1

== ( -l)n (2n - 1J"liin х1n-1 еХ2ЈОО е- " dt= О

2'" х'+ ос t Zn ,
Је

за свако фиксирано п = 1, 2, .'-., ~p је

оо
оо

Ј ,-" t 2n
dt

Нт X 1n - 1 е"2Ј е-Р dt= Нт _"___ = lim 1 ==0.

х400 fln X~OO 1 " .... 2 п -1 +2х l
Је х 2n - 1 е'"
30. Функција
со>

{(х)== f --du ,-и

и+х
е

за х >О има исти асимототсхи ре.ц као и функција (49), јер, ПOCJlе
смене u+x=t,

ЈОО в+..:
{(Х)=.' -du=еХ
,-. ЈОО . - .
-dt.
t
о !Il

IV ЦШlИ рцоаи СА ЛR11POМt!ИЉИВЕ

"
180. Цео реА . . . . . . . _l11li. . . - рц обlJlU(at)
• оо •
(1) 1: ,; 11•• rn "... .....
._0.==0 ');a... zm уп ,
гг су коефuцuјмlIlll q.. (т,.=О, 1,2, ••.•) •• ~, зове се "." ан
iIol4eIIцajtWUI ред са IIN .1JpO. . . . . . . . . . . . AlЈ. . . . . . ред. Он.се _ _
сматрати као ПOUIlOll са вe ........_.~ је степев ~
1'. А "о је ред (1) ~.8""""""'" ~ х. , == 1.. о" jecllCOAyllIIeo
1t~:Ю све вpelQlfJfdla" а 1 .. ~je '.I<Iж.I.lуl<I,.I;""
.. . .
је . . ред (1) ~tlЭfI х-х.. '_У., 011 је JfuвeprMlIalf 3fI све
вpeAJCOCilllllxl>l,x.I,lyl>I,.I·
када је ре.ц (1) КOJJiaepI"Н1'lll 38 .=«0, , "",.. ОПШТИ члан а_ Хт ylt
теаи -ву... ка.-а т. а_ ас>. Тца сан U8МОВИ реАа. (1) задовољавају
peлanију

.. ф.

1) Иpu 1: :1:--"'''''-' (1-1;'"

m=O.~
.,е'С...... 'lмotje цео ред 11 _е се
C:MeIIOII Х-В:::II. , ...... tI':t;8I8,. . . . (jj.
 IV Це"н редови са две променљиве 131

Г.ll.е јеМ позмтнван број. О.ll.81(ле је

lamnxmYnl<M I~ГI:Јn. (т. n=О.I,2 • • оо).

Поп),:,!) сучмнови ре..а (1) маи"н 'по апсолутној .вре.ll.иости 0.11. чланова
кOl~ iгеитиог Ре.ll.а '. .

за 1х I < '/Хо 1. 1У 1< 1У. 1. то је и ред (1) апсолуТliоконверrентаи за

Iхl < Ix,l, Iу' < ly,l·
Ако је пак ре.ll. (1) дивергеитан за х:=; хо • у .. уо, он је .II.ивергеитан
за свакоlхl > IХоl. Iу' > IУоl. Јер. даје конвергентан за 'х' > Ix~l.
IУ 1> 1Уо 1. он би, према првом делу теореме, био конвергентан и 18
х = Х,. У = Уо. што је супротно претпоставци.
3а сваки цео ре.ц постоји таква затворена крива у равни Ох)' у
чијој се унутрашњости нuази коор.цинаТIUI почетак, да је ред апсо­
JlУТИО ,«ОВВерreвтaи у С88Кој raчки' равни Ох)' у унутраwњости криве.
а .дивергентан у свакој тачки равни ОХ)' tlЗll8Н криве. 3а тачке на·
Самој криној не може се ништа реhи, већ ИХ треба п ~t>HO испитивати.
Обаст У којој је цео ред коиаергентан зове се об.лQСш конвергенције.

" 1) Ако се 11_ _• OIIOfl рца нао.шу уоб".ку шеме (74) (М 162), добнhе се

1;1 1:.11 . -. _. 1~1·

{1*)
I~J 1: I 1~II:.r··· -I~J ,;Г··
• ," • • ••• • '. • • .. • • • е' • • • .• .-

• • . . . О'. ~ . . . . . . ~ . . • . .. • . . . . . • • • . . •

~JtnI
~е. A06вtte се
uJllpe UatIOI8e lIIOjtI се ...... у нетоЈ ко.юни, ..,.. ..,.J1II. J(o&Ieeвe.
.

ео ео
m=О
};
I 11 -t.i·Жо~·Г·, *-'
.
- 111 -М. ( };
«1 , -

m=О ЈСО
Је ,т) -1 '0у
1·-
}; -.==
.=0

1 1
~M l-I~ I . 1-1:.1 M[I-ltl][l-I:.I] .
132 Пета глава

Она се може свести само на тачку х=у =0, а може бити и цела
раван Оху.
Функција дефинисана целим редом у некој области конвергенције
зове се анаJlulliuчна фующuја у тој области .
. Као код целих редова са једном променљивом, може се и ред (1)
диференцирати произвољан број пута било по х, било по у, и HOBOДO~
бивени редови су апсолутно и униформно конвергентни у истој области
конвергенције. Нека је

(2) f (х, у) = ~"" ~"" ат" хту"

т=Оn=О

конвергентан ред у некој области. Тада су и редови

д! "" "" .
- = ~ ~ тат " хт-1 уп,
.
дх т=Оn=О

д! ""
- = ~ ~ пат" хтуп-!
ао
ду т=Оп=О

конвергентни у истој области конвергенције. Доказ је исти као код

целих редова са једном променљивом. У општем случају израз

дт + п f
дх т ду"

претставља збир реда, који се добива када се ред (2) диференцира члан
по члан и то m пута по х а п пута по у. Ако се у реду (2) и у његовим
изводним редовима стави х = у = о, добиhе се релације

.
атп = (д
..
т+п f
дхтду" о т! п!
h 1 ,
-- (т, п=О, 1, 2, ... ),

и ред (2) може се написати у облику Масlаuгiп-овог реда са две про-

менљиве

• оо ао (дm+"f1хmуп
(3) f (Х, у) = :Е ~
m=О n=о д хт д у
.. п
о т! п!
Масlаuгјп-ов ред је уствари Масlаuгiп-ова формула, чији остатак
R,. дат у облику једног члана (.N1! 83), тежи нули када т, п -+ оо за све
тачке (х, у) у некој области конвергенције.
Једначине (2) и (3) казују, да развити неку функцију у цео ред са
две променљиве значи развити је у Масlаuгiп-ов ред са две променљиве.
Ако се у реду (3) групишу чланови истога с~тепена по х и у, он
се може написати у облику .
(4) t (х, у) = Т. +crl + ... + Тр+
 IV Цели редови са две променљиве -IЗ3

где је

' '=;1 [Х (::)g +у (:;)g](P), р=о, '1,2, ....

Стога се ред (4) може написати у облику

f(Х,У)=f(о,о)+х.(дf) +у(дf) + ;.. +~[х"дf) +y(~f) ](Р>+ ...•

дх 6о ау оО рl \дх оО ду Оо .

Као што се види, цели редови са две променљиве имају исте

особине као и цели редови са једном променљивом, тј. у области кон­
вергенције су диференцијабилнии претстављају аН8литичке функције.
На сличан се начин дефинишу и цели редови са више променљивих.

Прu.мерu. - 1'. Ред

оо ао 1 1
~ ~xтyn=_._
т=О 11=0 l-х l-у
конвергира у области правоугаоника (-1, + 1; -1, + 1).
2'. Функција f (х, у) = еНУ може се развити у цео ред обnика

eX+Y=l~x+y+(x+y)t+ •.. + (Х+У)Р + ...

11 21. рl

који је конвергентан у целој равни Оху, тј. за - оо < Х < + оо,

- . .00< у < + оо.
Ве:ж:60Ibе. - 10. Ред

.. оо
~
~-= ~-
... Хт уп ( ао Х'")( оо уп)
~-
т=Оп=О ml nl . т=О тl nl
11=0

конВе·ргира у целој равни Оху.

. -
2'. Раэвити функције sin (х + у) и cos (х+ у) у цео ред.

181. МаЈорантне ФУН1(циЈе. - Нека је дата функција I (х, у)

дефинисана целим- редом (2) у извесној области. 3а функцију '.
ао оо

(5) ,(х, У)= ~ ~ ат .. хт уп,

т=О 11=0

где су коеФициЈенти атn (т, п = о, 1, 2, ...) позитивни.; каже се да је

.мајоранШна функција функције f (х, у), ако је
lam~I·<cim .. , (т, 1Ј=0, 1, 1, ... ).
Тада је ред (2) асполутно конвергентан у области конвергенције .мајо­
раншitог реда (5).
134 Пет. r....

Нека, Jiаliример, ред (2) конвергира за х =" у =р, где су r и р

по~итивии' бројеви; Тада је функција

,(х,у)=М "'_О
~ 11-0
,ОО
~ -;' -Р
(
оо (х)'" у )11
=М( 1 - -х\(
1
t 1 - -у)'
, ,
(6)
r I р
где је

lamn l<.2!-, (т, n=О,l,2, ...),

,т~

~}ораИ'FВ8 функција функције (2). Ред (6) кан вергира за I х I < " Iу 1< р
Исто тако 'IJ функмија

'1' (х; у)=М

,
t
т.О
ј; (m+n)I(~)'"
11=0 тl nl r
(1-)" = м
р
11)
1 _(~+1-)
'Г р

IIOже се узети за мајорантну функцију функције (2), јер су коефнцнјенти

уз хт уп реда, функције t (х, у) веhи иnи једнаки од коефицијената
уз хт уп реда функције, (х, у).
Ако функција f (х, у) не садржи стаnни чnан 000' онда се за њену
мајорантну функцију може узети функција

, 1
,(х.у)=м( 1 -Х)('У,)-М
- 1--
'. r р
иnи
, ' 1
t(x.y)=M (х у), -М.
1- -+-
" r р

На С.1lичан се начин дефинишу мајорантне функције и за фу ...}е

са више променљнвих.

VБЕСКОНАЧНИ ПРОИЗВОДИ

182. Дефиниција. - Нека је датииз бројева ао, 01. а., ... , о ... ..
разnичитих од нуле, тј. оп :;сО, (п =О, 1, 2, ...), онда израз' '
ОО

(1) П ОП = ао 01 а. .•• оп •••

11=0

претставља бесконачни l1РОIl8ВОД., Посматрајмо низ' уЭастопннх ПРОИ3ВОда

' . ' . '
1) ДесН. страва ове ЈеJlначиве Аобив. се кац се ..ева вева страв. аапише у обвику
ше..е (1') и саберу чваl:ОВИ, по АиЈагоН.в.....
 v БееКоа..... ПРОUIOAИ 136
о I а
Р, := а,::; П Ој,
1=0
Р t = О, 01 == П О"
1=0
Р. = о, о. о. = П
{=О
""
11
Рn >=а,а l ••• О,,"'" П а" ••••
{=1

Ако производ Рn , (п == О, 1, 2, ...) тежи коначној и одређеној вреДНОСТИ

Р*О када п --. оо, онда се каже да је бесконачни производ (1) КО""Р­
генШан и пише се

11 ао

Нт Р"
114 ао
= 114aoi=O
lim П а, или Р - П a/l'
11=0

где је Р љегова вредност. Ако производ Р ,. не тежи коначној и одре­

ђеној вредности ра3JIичитој од нуле када п --. оо, онда се каже .ца је
бесконачни производ (l)дuвергеншан. 1)

Ако се бесконачни производ (1) напише у облику

(2)
ми, за а ,. > О, (п =0, 1, 2, ..• ),
(З) log йо+log о, + ........ + ...
онда се испитиваље коивеpre1Щllје Rpo1I38OAI (1) С80.ци на испнтtl88tМ
конвергенције редова (2) ИП (8).
Ако се у је.цначини (1)
C'r8H lI" -) +.. <11.0. 1,2. ..•), ...а се
п"роизвод (1). 1II0.е написати у ~

који је подеСllији 38 испити8alИ.

Прu.мерu. - 1'. ПОIiЗВОА

"
конвергнра, јер је

lim Р,,= liш П (1-~)== lim [(1-~)(1-~) .. ;(1-..!..)·]..-

II-~ ао "4ао 1=2 п' .... ао 2* З' '" '

. [( 1 - -1 ) ( 1 + -:-
= 11m 1 ) ... ( 1 - -1 )(. 1 + -1)]'
== -1 lаш
: -п +--
1 -1 •
1148 2 - . '2 п п 2 .... - п 2
2'. ПРОИ3ВОд {Н!! 4З, задатак24t.)

1) ОчеВИАНО је Аа Ье прОИ880А (1) ба. Iу.... ао је )цав ОА ••1III're.W ву••

136 Пета глава

п
""
cos -ср = cos -qcos
>,
- ... cos -ср '"
п=1 2tt 2 22 211
конвергира, јер је

п ср sin q>
lim
n-~ao ;=1
П cos -
21
== --ср
, (О < q> < 1t) .
п
За ср= - биhе
2
2 1t ~ Я
-=cos-cos- ... cos-- ...
п 4 8 211+1
или

~= 1!Т. \/~+~1/~ ...

1t У2 V 2 2 V2 '
пошто је

cos ~ ::: Vi-, cos v

~ - ~ + ~ cos а
Вежба1Ье. - Проверити следеhе задатке:

10. Производ ii (1 +~) дивергира, јер је

п=1 П

Нт П (1 +Ј...)== Нш [2 .~ ..! ... _п_ п + 1]= Нт (п+ 1)= оо.

П-+ООk=1 k п-+оо 2 3 п-l п п-+оо

20. Производ ii (1 - Ј...) дивергира, јер је

п=2 П

. п( 1 -1)
11Ш П . [-1
- =11ffi .2
-.3 П-2П-1Ј'
- ... - 1
- . - - =11Ш-=О.
п-+оо k=2 k n~OD 2 3 4 п -1 п n~oo П

30. Производ ii [1 ~ (---'-I)I1~] конвергира, јер је

п=1 П .

•
11m' 2п
П
[ 1 ] =11ffi
1-( -1)1c- . [ 2·-·-·-
1 4 3 .. · 2п п --
.2- 1 Ј = 1,
n-+ook=1 k п-+ао 2 3 4 2п-l 2п

Нт 2П1[1-(-1)IcЈ...Ј=1im[2'~'.!'~'" 2п 2п-l 2П+2]

п-+оо k=1 k п+оо 2 3 4 2п--l ~ 2п . 2п+l =
. 2п+2
=11m == 1.
n~oo 2п+l
 v Бесконачни производи 137

183. Осиовне теереме о производима. - 10. Конвергенција или

дивергенција некога fiроизвода Hehe се Променити, а«о .му се у iiочет«у
uзостави или дода I&оначан број чланова различитих од нуле.
Нека је дат производ
ао

(4) П аn =ао а l ••• а n •••

n=6 '.

из кога се, изостављањем т +1 првих чланова, добива производ

ао

(5) П а n =а т + 1 ат +.2 ••• а т + р •.•.

n=m+l
узмимо узастопне делимичне производе

Рт =ао а 1 ••• ат, Qp = ат + 1 ат + 2 •• , ат +р ,

таJl.а је

(6) Рт+р=Рт Qр, Ifли

Рm+р
Qр=--'
Рт
Ако је производ (4) конвергентан, чија је вредност Р, онда ја

Нт Рт+Р Р
Нт Qp :::t -"Р-,-+-'"'--- ==.- ,
Р-+ао Рт Рm

одакле следује и конвергенција производа (5), јер је Рт коначан и

одређен број и различит од нуле. Обрнуто, ако производ (5) конвер­
гира, онда, према (6), и производ (4) конвергира.
" Ако је производ (4) дивергентан, биhе и производ (5) дивеРГf'итан
N обрнуто.
20. Да би Производ (4) био «онвергенШан, ilошребно је и довољно да је
(7) lа m + 1 ат + е , .. ат+р-11 < е, за свако n'>N(e) и за свако р,>О.
Cauchy-ев критеријум за конвергенцију низова (Н!! 12) примењен
на производ (4) гласи

I Рn + ЈЈ -РII 1< 81' за свако n,>N (81) и за свако р,> О •

. Ова неједначина може се написати у облику
'.

(8) IP"+P-1\=lan+1a,,+2'" an+p-ll<~<e

Р" IP"I
за свако п,> N (е) и за свако р,> О, јер је Р п коначан број различит од
нуле. Тако је добивена неједначина (7), која даје ПО1:ребан и довољан
услов за конвергенцију производа (4). Из неједна.чИfiа (7) и (8) следује
.
- -ЈЈ ... llm а ll + 1 а n + 2
Рn + •. ' ~
l1т ... аn+р= 1 за свако р> Ој
n-~ao Рn n-.оо

за р= 1 биhе Нт а ll + 1 == 1.
n-+ао .
 138 Пета rЛl'ва

Показаhемо да се нспитивање конвергенцнје пронзвода може

свести на испитивање редова.
Например, ако се производ (4) напише у облику реда (3), онда
he llpouaBoA (4) биШи ltонвергенШан аltО је ред (3) ltонвергенШон. Јер, из
конвергенције реда
,.
10g Р =Ј =Ит
,.......
Јп .. Ит
1I~"'i=l
1: 10g 0/, (о, > О),
следује и конвергенција производа

Обрнуто, иа Itонвергенције ироиаводо (4) следује Itонвергенцијо реда (3),

јер је Ј =10g Р, где је Р позитиван број.
Међутим, за испитивање производа помоћу. редова, много је
подесиије написати проиэв,од (4) У об лику 1)

...
(9) П (l+о,,)=(I+ио) (l+и Ј ) •• , (l+и n ) ....
11=0

ТаА8 ће 080ме ПРОИЗВОАУ, после логарнтмовања одговарати ред

(10)
• log(l+".)-lоа(l+ио)+lоа (l+и 1 )+
1; ... +lоа(l+и,,)+ ....
11=0

ДоказАе_ цudy ТfореllУ:

•• Ла , • .,..."... (11): (/110 ltoнвepl'eHlllall, llОШp.6Nо је и довољно
lfItџ /нд

•
%....
(Јl)
..... ,,0+и1 +
.
+0,,+ ...•

ГАе је, 1J:oV8 од IIЭ11«,.,. раllГIl П, "il > О или и n < О, ltонв,ргенШОН.
Ако је ред (11) коинрге1lтан, тада је Ит и"
, 11 ......
=О, те је

(12) . 10g
1lт (1 + "n)
--""-'--~ ],
11...... ·и n

одакле следује конвергенција реда (10), Па према томе и коивергенција

производа (9). Обрнуто, ако је производ (9) 1(0нвергеитан, онда је и
ред (10) конвергентан, па ће, према (12), и ред (11) бити конвергентан.а)
ч ТЈ· ставити о,.=I+и,., (n=о, 1,2, ... ).
1) Ако је ПРОИЗВОА (9) конверrентаи, ОНА8 Је, према (7)
I(1+U,,+I)(I+UII+I)'" (1+иn+р)-II<с
 v Бесконачни QpDИSIOАН 139

Ако је liш и,,=О, онда су редови (10) и (11) исте природе, тј. ако је
11"".
један конвергентаи биhе и други, а ако је пак један дивергеитан биhе
и другм.

Производ (9) биhе аllСОJlУШНО нонвергенШан. ако је конвергенШан

оо

llрои8ВОД П (1 + 1u,,'I). Ако је пак производ (9) коивергентан, а производ

11=0
ао

П (1 + 1и" 1) дивергенШан, онда је производ (9) сеАСиконвергенШан.

Л=О
оо ао

Према (7), производи П (1 + и,,) и П (1 + 1и.. 1) биhе конверген-

тни, ако је

1(1 + и.. + I )(1 +и"+I) ... (1 + иНР) -11 ~ 1(1 +1 иil+Ј 1)(1 + 1Bn+ll) ...
•.• (1 +1 и,,+, 1) -11< в
за свако n>N'(s) иза свако р>О. Последња вејеJlвачинаказује, да "е
l1POU3BOIl (9) 6иШи конвергенШан, ако је он аПсолуШно конвергеншаН.
Обрнуто не мора бити, тј. производ (9) може бити коивергентан аnи
ве апсолутно конвергентан.

Например, производ

п
11=1
[1- (-I)II~] П

)е aIlCOJl,lllHO ItонвергенШан, а производ

п [1-<-I)n.!.]
11=1 П

сеAШtrОН8IIpген11lан.

40. Ла 6и 1Jp0uaBOIl (9) 6ио оllcОJlУШно конверг'нШан, llОllре61Ю је •

ДО80Л1lfO да је ред 1:• и.. аllСОЛУШНО Itонвергенlllан.
n=o
Нека је ред
• 1В" 1конвергентан,
1: тада је liш I" ,. 1- О, па је"
11=0 11"".

1·IШ log (1 +1и ,. 1) =1 ,

11..... 'и",
.. eвa.o"~N(.) н .. cНaq.д,;>O, па је, за р=I,

Ilт (1+""+1)=1, ТЈ. Ilm "11+1=0.

II~. II~.

Тада he реа (1ОЈ бвт. IЮввергентаи. па ће, пре.... (12), н реа (11) бвти IЮнвергентан.
140 Пета глава

""
одакле следује конвергенција реда ~ log (1 + 1ИЛ 1). Како је
11=0

"" (1 + 1ил 1) = ~
log П "" log (1 + 1И П I)
11=0 11=0

или

""~ log(I+: иII 1)

Ii (1 + 1И П 1) = еll=О
11=0

то из конвергенције реда ~ "" log (1 + 1И П 1> следује конвергенција произ-

11=0

""
вода П (1 + 1И П 1), тј. апсолутна конвергенција производа (9).
11=0

Напоменимо да ct> KO'l. апсолутно KOHLepreHTHor производа може

произвољно променити ред чинитеља а да се производ не промени.

Исто тако могу се и чинитељи ПРОJfЗВОЉНО груписати без утицаја

на производ.1)

ВежбаН1е. - Проверити следеhе задатке:

10, Производи

П.. ( пр'
п=1
1)
1+~ ОО( 1 - -
П
11=2
1)
пр

су конвергентни за р >1 а Дивергентни за р -< 1, што следује из

реда
"" 1
~-,
11=1 пр

2°. Производ (N!! 131, 1°)

1t ао 2n 2п 2 2 4 4 2п 2n
"2= :21 2n--l'2П1"-1 =Т'з'з'5'" 2n-l' 2п+l'"
или

1) Могу се посматрати и двоструки производи

""
П (1 +PIfIJI)' чиЈе се испитивање
т.п=О
со

своди на испитивање двоструких редова ~ итll'

т,II=О
 v Бесконачни производи 141

оо 1
I(онвергира, јер је ~ l(онвергира. l )
n=t 4n 2 -1
30. Производ

~= П 2n-l . 2n+ 1 =J.-.~.~.~ ... 2n.,.-1 . 2n+

--- 1
1с 11=1 2П 2п 2 2 4 4· 2n 2n
или

оо 4 n2 - оо (
1= П 1)
П 1---
11=1 4n 2 11=1 4 n2
. . ~ 1 .
~псолутно конвергира, Јер Је ~ -.- конвергира.
1I=14n2
40.
.
Ред f.!..211 и производ Ј.-2 п (1 + 211_1_)
11=1 - 2
имају
11=2
исту вредност,
јер је

50. Производ II~ [1 + ( ~ )211] =2, јер је

П (1 +
n=o
_1_)= 2liт П 2211+
2211 2211
11-+ оо 11=1
1 == 2liт (22 + 1. 2' + 1 ... 2211 + 1)==
22 2. 2211

184. Проивводи функција. Производ

оо

(13) П (1 +1111 (х)],

11=0 '.

, . оо 1
1) Ако се чланови овога реда упореде са члановима конвергентнor реда ~-
. 11=1 п·
биhе
1
4п 2 -1 n· 1·
Нт - - == lIm - - = - ,
•.il,.tClO 1 II~ CIO 4 п·-l 4
п'
тј. оба реда конвергираЈУ.
2) ~+4+'" +2n:=~(1+2+ ... +11) :=211(1+11)
142 Пета глава

чији су чланови и " (х) функције од х дефинисане за хЕ[а, ЬЈ, претставља,

под извесним условима, неку функцију променљиве х. Ако се образују
делимични производи

/о(х)= l+и о (х),

/ј (х) = [1 + ио (х)Ј [1 + и 1 (х)],

. .. .. .. . .. . . .. .. ,
1.. (x)=(1+u.(x)][1+U 1 (X)] ... (I+un{x)],
.. . .. .. . .. . .. .. . .. .. . . . ,

онда се испитивањепроизвода (13)сВQ,ltи на испитивањениЗ8 функција

10 (х), 11 (х), ••. , 'n (х), ....

Ако производ (13) конвергира за све вредностмжЕ [а, Ь), онда он прет­
ставља неку функцију 1(х) у истом интервалу.

Пошто се, према претходном параграфу. испитивање апсо~

конвергенције производа
.
генције реда ~ и " (х), то ће особине производа
(13) своди на испитивање апсолутне конвер-

(13) следовати из осо-

n=О
...
бина реда ~ иn(х), Например, производ (1) биhе апсолутно конвер­
n=о
со>

гентан са хЕ[а, ЬЈ, ако је p~д ~ и " (х) апсолутно конвергентан у истом
n;;;:О

интерваJlУ.

npu.Alepu. 1°. Производ

ii (1 ±~)
n=2 П

ICOHвeprapa за х > 1, а дивергира за О < х < 1, што слеЈЈ.ује изреда

со> 1
!n ж '
20. Производ

п
ао [ <_1)"-1]
1 + -'----!.--
n=1 п"

.. 1
апсолутно коивергира за х> 1, јер ред ~ - конвергира.
~n"
n=1 ' -
Всж6flf#е. Проверити слеЈЈ.еhе задатке:
18. ПРОН3ВОЈЈ.
 v Бескова.... aPOВi8OI8 143

( 14) Г(х)=- П
1 ао ._--'---
(1 + :)~
х 11=1 Х
1+-
п

конвергира апсолутно за свако х коначно и .})8ЗЛИЧИТО о.ц нуле и свих

целих негативних бројева. Јер, ако се Чlfвитељ напише у облику

=1+ х (х- 1) +0 ( -1 ) ,1) n400,

1+-
х 2n 2 п.
п

онда ред

·%(х-l)
II~ 2n·
апсолутно конвергира, па Ье и горњи производ апсолутно конверги­
рати. Како је

1 11 (n+I)':·n!
Рn =- П =----~--~-------
% 11=1 1+-
х х(х+l) (х+2) .•• (х+n)
п

Р;.=- П
1 " ( 1+ ~ )Х (п + l)Х
х 11=1
1+ ~ = -n- :Х-(Х-+-}-){-Х-+--2-)-.-• •-(х-+-n-)
п

roje
n! n х .
(t.5) Г (х) =Нт . . .11)
II~OO х(х+ l)(х+2) . .. {Х-НI)
из ове једиачине следује

(16) Г(х+ I)=liт nх =Х, Г(х+ l)=xF(x). '.

Г (х) 11-+ аоХ +П + }

Акоје х -", Iteo nOЭlfТllВ8tl број, оца је

F(m+l)=m·F(m)

') P888ll'hl (1 +";Ј во .'••-01 ...,.,.. • .......,. са 1+ : .

'. HP Је uat ( -"+I)Х

...... " -. -1
144 Пета глава

одакле је, стављајуhи редом т = 1, 2, ... , т и водеhи рачуна да је

Г(1) = 1/)
r(m+l)=ml.
Једначине (14) и (16) дају

оо (1 + ~ )Х
(16') Г(х+1)=хГ(х)=П •
n=l 1+ ~
п

20. Ако се пође од Моivге-ове формуле

(16") соsт6+isiпт6=(соsЭ+isiп6)т, (i=V -1),

тде је т цео позитиван број, и изједначе коефицијенти од ;, добиhе се

sin те= т cosт- 1 Gsin е- т (т-l) (т-2) cosт-se sin'e+

31
или
sin те т (т - 1) (т - 2) .
- - =т cosm- е - 1 cos т - s е sш 2 е +
sin 6 3!

За т нейарно, тј. за т = 2п + 1, сви изложитељи на десној страни су

liapHU и може се ставити cos2~e==(I-sin2e)k, па се последња једначина
може написати у облику

sin (2п+ I)G=siпО·Рn (siп 2 Э),

или
(17) sin (2п + 1) 6 = sin ЭРn (и), (и = sin2 е),
где је Рп (sin 2 О) = Рп (и) ПОлином п-тог степена по sin2 6 односно по и.

Неки су и 1 , и 2 , ••• и n корени полинома Рn(u), онда се једначина

(17) може написати у облику

sin (2.п+ 1) е = а (и-и 1 )(и _ й 2 ) ... (и- и n ), (и = sin2 е),

slП е '
или

(18) SiП(2.П+l)е_А(1_~)(1_~) ... (1-~)'

slП е й1 й2 иn

Нека је sin е =F О, онда Ье лева страна једначине (18) бити нула, ако је

(2п+ l)&=k,;, (k= 1, 2, ... , 'п)~

одаl(ле је

') Што саеnује из Јеn!nчине (15).

 v в шr••••••• " . 146

• 2. ••
e =--.
t
~II-I-l
'.---.....
211+1
8"---.
211+1
Како у ТОIII СJlучају и д4tCllа ~pa бtrnI -УМ. то су коренн IIОJIIИ801ll. Р" (.)

111
. ,аVl -
== аш
:_!I ~ • 10.
Sиг - ' - . ","'''' .,'" 'tи
., 2.
-2n+l
'.-. .... =- е
и,. - BIlГ , . -
211+1
.. :_!I ,..
-.----. 211+ 1
Н.аосмтху ИI. јЦ8l ..И. (11) ..oбua се

l1ш •••• + 118 =211+ l-А.

е... ••
C1'Ol'l се је...... и.. (18), IЮCМ ...... {'"+ 1)'-х•............. , о.....,

(19) .х-(211 + })lib_L-(I-

211+ 1
Iiв·Б~) зin,_с_
. . (1- sin.~).
2л+ 1 2 1 1 + I
siR.-l!~

Ако се овај nроиаНА рас,.... ...... Jl.еп

(19') stn х =- иf)· vt- ,

r.u је

(20)

(11)

..... ......
"

Треба наhи и~разе (20) и (11) за п _коначно. 1(8ЈСО је, п,.... (20),
'.х -
$1"4
' (2 11+ 1)'
lЈт х
'ln---Х, l'UD хl; (р'........
211+ 1 .. - 12 , k),
" . . ар 211 + 1, _ ..... sin • ...l.!- ,. 8-
2n+l
то је

(21') Ut-1im
11-+0.
Ur)- X(l-3!)(l-~)
4..
.. ,(1-~).
.. .1.1
1О Мац".тнчu ана .. па Ш
 t46 Пета глава

Што се тиче производа v1n), он се, може заменити са производом

(22) Иn )==(I- 4(/:1)2) ... (1 - 4Х;2) ,

тако да је, према (21),
(23) 1> V.!rn) > V~) ,
јер је, према (21),1)
, х х2
S1П2 --<
2п+ 1 (2п+ 1)2 , (р = k + 1, ... ; п).
Пошто производ

оо х2
конвергира, јер ред ~ - конвергира, то је (Н!! 183, теорема 20)
,.==k+l 4р2

Нт У,,=Нт (Нт иn» = 1,

,,-+оо ,,-+ оо n~oo

па је, према (23),

..
(24) Нт V" = Нт (Нт
,,~OO ,,-+ оо n~oo
v1n» = 1.2)
Стога је, према (19'), за п бесконачно

, sinx=U", V"
одакле је, према (21') и (24), за k бесконачно

(24') siп х =х Ii (1-~),

"=1 k2 я2
што претставља производ за sinx за х =l:-k1Т, где је k нула и цео број.
Ова једначина казује да су х == kп нуле функције sin х.

За х = ~, добива с'е (Н!! 183, вежбање 30.)

2
~= ii (1 __1),
11; "==1 4 k2

2
-O<sllle<e,
л

1) Треба напоменути да посrоји гр8нична вредност Vk= IЈт Vk

(n)
, што следује
n-+сю

ИЗ једначииа (21) и (19'), јер постоји граиична вредност Uk дата Једначином (21').
 v БесlCOIIRIUI производи 147

а за X=~X

(25) оо ( 1- -Х2) .
sin ~X= frX П
1=1 k2
Ако се у једначини (16') х замени са - х, добиhе се
" 1 )-х
( 1+-
ао п
Г(1-х) = -хГ(-х)= П·
х
,
1=1 1--
п

а множеhи ову једначину са једначином (14), имаhемо

1 011 k2
Г(х)Г(l-х)=- П --
х k-l k2 -.x 2
Ова једначина заједно са једначином (25), после множеЊ8 r Ааје
Jt
Г(х)Г(l-х)=-.-.
SlП frX

30. Полазеhи од једначина

оо ( 1 -4Х
sin2x=2x П -- 2)
,...2х П
"" [( 1-· 4.х 2 ) ( 1- 4.x1)~.. ,
k=::1 kl 1(1 1=1 (2 k - 1)21(1 (2 k)2 1(2
" sin 2х
соз х .. - - добива се
2sinx

= П• [ 1 - х l Ј = Поо . [ 1 - 4 хl ]1)
(26) соз х
t=:1 ek;l) 3
1(1 јо=1 (2k-l)2Jt2
.

40. Ако се ПОСАеДЊ8 једначина логаритмује и диференцира, до­

'биће се
оо Х
'.
tg Х::: 8 ~ -----
,,=1 (2n -'- 1)21(2 - 4 х 2
испитати конвергенцију овога реда.

50. Ставити у је.ЈЈ.начини (24') х == xi, (; = V- 1) и .добиhе се

,
. .= Х'. п'"
SUl..XJ
11=1
[1 + --.
k
х . 2
2 nl!
]

2k-1
Ч Јер су Х==-2-. ву.. е- ФувкциЈе cosx.
148

linxI=
. ,_Х_..

- --
1 .х_.-х 1
= --shx=lshx
21 i 2 1 '
даје

(27) sh х :с Х .=1ii (1 + ~).

/ttJtt

Р. Из )еАJi8чиве
""+е- х ' , . .-х+вх
СОI%-' соа х.· 2 -сЬх,
2
пре.. (26), с.. цује

70. ЈеАU.ИU (21) А.је

shx ~
101--;-'" Х' ) i
• 101 ( 1+;;;а

ИСQИТ8'111 КОВlt!prеи&tИју ре.....

80. Лоrаритмовати и .I(иференцира1'1f је.начину (24') • ЖOCIde се

1 .. . 1
cotgx=--2%
х
1: ... ;
.... r.a - х'
ИСQИТ8ТИ конвергенциlУ oвorapeJЏL Како је

2х 1 1
------+--,
х -k8tr
2 .1- ktr % + k.
lt

то је

(28)
.
90, ЈеJl.начииа (24') 'Даје

sin х 1:
log-:s оо
Jog ( 1- - .11 ) .
х..... kl,.1

Развијањеll у целе редове леве и десне страlle по %, Аобиltе се

 .у Бес ....... ароиаlО4Н 149

И:tјt"Нlчујуhи кottицијенте уз исте степене 0.1. х, Аобиhе се

11-1 1 1-1
-==-1:-.
6 t=1 k
,,1
-=-1:-
180 2к' k=1 k'
l

ОАакле је
"

• 1 ,,1 - 1 ,,'
~ kl - 6" ' j~ k' = 90 .

10', ЈеАначина (28)

tg х ::::: - cotg ( Х - -") .. - ~,

l,;, '11 '
2 --X-(k+2")-

--а-
Ј
sinx 2
х
2
Х) = t=
1 ( cotg-+tg-
2
l,; 1
__ x-2k"
1: I
_.. x-(2k+ l)к

H.IIH
1 +-(-1)" 1 - (-1)"
- = ~--=-+2x ~ .
siп Х ~Х- kKX k=1 Х· - k1xl
 ШЕСТА ГЛАВА

I ИНТЕГРАЛИ СА БЕСКОНАЧНИМ ГРАНИЦАМА

185. Дефиниција. - При дефиницији одређеног интеграла

ь

Ј t(x) dx
а

претпостављали смо, да је Функција t (х) ограничена за х Е [а, Ь] и да

су границе а и Ь 1l0начне. Међутим, може се појам одређеног интеграла
проширити, када су границе а или Ь или обе беСllоначне, ИЛИ када је
функција t (х) неогранuчена у коначном интервалу [а, Ь]. Овакви интеграли
зову се Uроширени или генералисаниuнШеграли.
Нека је функција t (х) дефинисана за хЕ [а, + оо) и интеграбилна 1 ) у
интервалу [а, х], тј. постоји интеграл

"
(1) Ј t (х) dx
а

за свако х;> а, ма колико било велико х.

Ако интеграл (1) тежи коначној и одређеној вредности Ј кад .х --оо,
пише се
• +00 "
(2) J~ Jt(x)dx=limJ·!(x)dX
.х .......
а а

И каже се да интеграл (2) uосшојu ИЛИ конвергuра, и Ј претставља његову

вредност. Ако интеграл (1) не коивергира кад х- + оо, тада или сШварно
цuвергuра или осцuлира.

На сличан се начин дефинише интеграл функције! (х) за x€( - оо, Ь],

тј. биhе '-
ь ь

(3) Ј= Ј !(X)dX=,,~~ooJ f(x)dx,

-оо
"
1) Тада Ье бити и ограничена.
 I ИвтеграJl са ~Ј[онаЧRИК границака 151

ако постоји гранична вредност на десноЈ страни. Исто тако интеграn

функције !(Х) за ХЕ (- оо, + оо) биhе
+00 Ха

(4) Ј= !f(X)dX = Нт !!(X)dX,

ХI"+-ОО
-оо Ха-++ОО Хl
иnи
+са с !tt

(5) J"'!f(X)dX= Нт !f(X)dX+ 1im !/(X)dX, (Х 1 <С<ХII).

Хl-+-00 Х2-++ 00
-оо ХI С

ако постоје обе граничне вредности понаособ на десној страни. т1. биhе

! ! Нх) + !
+00 с +00
Ј = f (Х) dx = dx f (Х) dx •
-оо -оо с

у једначинама (3), (4) и (5) функција f (Х) испуњава исте усnове као
и у једначини (2).
Ако је функција {(Х) интеграбилна за хЕ[а.х], (х>а) и има при­
митивну функцију Р(х) за ХЕ [о, + оо), онда се, према основној формули
одређеног интеграла (Х2 127), једначина (1) може написати у облику

! f(x)dx=F(x)-F(а).
х

'(ада једна чине (2), (3) и (4) гласе

+00 х

Нт !f(X)dX= Нт Р(х)-Р(а),
! f(X)dX= х-++оо %-++00
а а

ь ь

Нт !f"(Х)dХ=F(ь)-нm Р(х),
! f(X)dX= %-+-00 х-+-оо
-оо %

+00 х:!

Hm_!f(X)dX= Нт Р(х lI )- Нт Р(х 1 )

! f(X)dX=~-+-oo ,
'.
х:!-++оо ~-+-Qo
-оо Ха-++ОО %1

и задатак је сведен на испитивање граничних вредности Нт F (Х) и

Нт F (х). %-++00
х-+-оо

Лако је протумачити и геометриски једначину:(2). Нека је, на­

пример, функција {(х) позитивна и нерастућа за х> а (сл. 120). Једна­
чина (2) претставља ПGврmину између осе Ох и криве у-/(х) десно
од праве Х = а. Ова површина може бити коначна, што ће значити да
интеграл (2) конвергира, или бесконачна, што ће значити да интеграn
(2) стварно дивергира.
152

ПРUAl,РU. - 10. Функција f(х) ~ _1_ је иитеграБИJlиа 38 хЕ(О, x~

1 +хl!
(х> О). па је
+..
f+ dx
--:::
1 х2
}'lт
Х-++_
f+ х

--а
1
dx
хl Ж-++..
п:
l',т .rc tgx::::-
2
ј

о о
исто тако је

f+
о

-(јх- = ltm
1 х2
.
х .... -оо
f--:::
+
о

dx
- • •rc: tg
1-+-.,
хl __
Н
« •
х "" -
2

х--
о а

CoII. 120
2'. Посматрајмо иитеграл
+00 ж

(6) j~= lim j~=_I_[ lim _1___1_]. (а>О, R;f1).

х" х·++., Х" 1-n )I;-++,",х n - 1 а"- 1
а а

3а п> 1. интеграJl (6) К(1Нвергира. тј.

+00
f ~:
а
=п ~ 1 а:- 1 ј
за п < 1, иипграJl (6) cl1JlJapHO дигерг.,«, тј.
+00
j ~= +00; х"
• 1
Ч G'Ю Је очtнАIIO Кад" се К08струише крива У=---:;'
l+л-
 161

за п = 1, иитеграл (6) стварно /lu.eprllpa, тј.

01 %

Ј dx "" Х
lim Ј dx - lim 1. х -Iос а .. + оо.
%"'+01 Х % ....
• 11

Прем. томе, ипегра.l (6) ItОН"ГЩМ аа 11 > \' • ....гира s8 ti (; 1.

Вежd.lН. - ПРОМРИТII СМ._. lI...ue:
•
10. Је-- .. 6жclж- .. +.. " , ( . >0) .
\..~
••
20. Je-UCOShcfЖ. • ,(.>0) .
.. +..
••
38. .....
f-ж4tж-1Iatf.". -h. COIх+ 1 ,
,
.а

.....
.l
о

и~ песто)и .

•.. '

ж •• х сЈх-
(1 +ха)'
_..!...
8
јер је
•
Ј(ж)- f (1%lOJж Cfж _ -..!..4(1IoJx
+жа)'
+l. ... ж-..!..Ioc(I+z8)+l.-.!..-,1)
+x1)1. 8 ' 8 1 +х '

; ...._ је Ј(О>.!., Ј(оо)-О.

8
+. о

58. f,-.
"Ж. 1, Ј е-а сЈх .. - 1 •
• '+ •
•
60. JII - fx"~-·d%-nl, г.е је tr .ео ПО3ИТНI8 број, јер је, nOC.le
" • '

парцијалне интеграцнје J~ о; п Ј х"-1 ,-. dx; нсто тако је

. f.х" ,-~. dж ..
nl' о о
---,0>0.
8"+1 ,

70• Ј -510-
•
1 , 1 d х- l'18
х' ,Х .....
f
%
1 , 1 dх- l'lmcos.-=
-118-
х. х IC-+.
1:1 •
Х
.,. _. - I/If
", ,жЬ ,
1) Н.)nре •••р"'.'. n'Р••ја".у ••fеrра.иЈу; С1'......ЈyIIII
цт." ••те.......". раJUlOllU.ј .1.... '1.
--101%, (l+X,),s/'.
 154 Шеста глава

f + х' У2' јер је

ао

dx Я:
1 =2
о

Ј(х)= f--=-=log
+ 1
dx 1)
х'
1
4" 2
х 2 + Х -У2 + 1
х 2 - Х "2 -1- 1
1
+-=arctg(x
2 У2
,гn
~2+1)+

1 - я:
+----= arc tg (х V2 - 1), где је Ј (О) = О, Ј (оо) = ------=.
2"2 2"2 .

90. ЈХ2П + 1 е- Х2 dx= ~ Jtne-'dt= ;1, п цео позитиван број; одавде

о о

је fх
+ао

-ао
2п +1 е- Х2 dx = О.

186. Општи критеријум конвергенције. - На основу општег

Саисhу-евогкритеријума о конвергенцији (N2 12, 149), може се форму­
лисати општи критеријум конвергенције интеграла са бесконачним
границама.

Нека је функција f (х) интеграбилна у интервалу [а, х] за свако

х;> а, ма колико било велико х.
ао

Да би иншеграл Ј f (Х) dx био к(}нвергеншан, Пошребно је и ДОВОЉflO

а

да Произвољно малом броју е> О одговара шакав број х о (е) > а, да је

(6') IГf(Х)dХ- j'f(X)dX' = 'Гf(Х)dХ I<e,

а а ~

за свако х 2 > Х 1 > Хо (е).

Ова се неједначина може заменити са једначином
Х2

. Нт ff(X)dX=O,
ХЈ-+ ао
Х2-+ ао ХЈ

где Х1 и Х2 теже бесконачности независно један од другог. Интеграл

ff (х)
xt
dx зове се сингуларни инШеграл. Према томе, да би Ullшеграл

ff (х)
а
ао

dx NouBeprupao, Пошребuо је и довољно да ~eCOB сингуларни ин­

шеграл шежи "ули, када Х 1 и Х 2 l1lеже беСICоначносШи.
 I Иllтегралв са бесконачни.. граИВL\4ма 155
.
Ако је интеграл Ј f (х) dx конвергентан, онда се може написати у
облнку
.. Jr оо

Ј- f f(x)dx .... Ј f(x)dx+ Jf(X)dX~ (а< х < оо)

" а 11
.. оо

одакле је Нт jf(X)dx=lim (Ј- ff(x)dX)s:J-Ј=О. Обрнуто, акојеliт

x~ao Х .. ао 1I~.
11 а
оо Ж

Sf (х) dx = О, онда је интеграл конвергентан, јер је ~~ (Ј - f f (х) dx ) ..

х а

Х . . ао
ао

= Нт Sf (х) dx = О, тј. Ј = Нт
Х
)(~ao'
ff (х)
Х

а
dx. Стога се ПОlllребан и довољан
оо

услов за HOHBepreHqulY uнтеграла f f (х) dx .може даlllu релацuјо.м

оо а

Sf(x)dx=o (1) као х ~oo.

х

Интеграл ff (х)
ао

dx биhе апсолутно конвергентан, ако је конвер-

а
ао

[ентан Ј 1I (х)' dx и тада је функција '(х) апсолутно uнШеграбuлна за

а

Х Е [а, + оо). Лако је видети, да Ье некн интеграл бити конвергеИ1;аи,

ако је апсолутно коивергентан, јер је

)(1
r
I t (х) dx I<Т f (х)
"1
1 I dx < 8, Х2 > Х1 > хо (е) > а.

Тада се неједначина ј 11 (х) 1dx < е може заменити са једначином

~ ~
%t

1im jlf(x)ldX=O,
х,-+оо
Jr,-+ (» ХI

где Х 1 и Х 2 теже бесконачности независно један од другог.

ао '
Обрнуто не мора ,б~ТИ, тј. нитеграл ј f (х) dx може конвергирати,
ао - а ..
а интеграл SI f (Х) I dx дивергиратн. Тада је интеграл Ј f (Х) dx конвер-
а а

гентан алн не апсолутно конвергеитан.

156 ШесТI гцаl

Н~посре",но из rOpftke "~pe.. e следује:

•
а) Интеграл
11
f k f (х) dx конвергираhе, аl<О коивергира интеграJl

f•f (х)
11
dx, јер је
х Х

Нт Ј "! (х) dx =k lјт Ј /(1') dx, (k., константа) .

.11'..... .1 .....
11 11

Ь) Интеграл
.
Ј lf(x)+. (х)) dx
11

f f ,(х)
• ао

конвергираhе, IКО конвергирају IfнтеГРIЛИ f (х) dx и dx, јер је

11 11
.11' . 1 . 1

lim f[!(x)+,{X))dx-lim Јf(Ж)dХ+liШ f"{X)dX, нт...

.11'...... .1.... Х-+*'
11 11 11

На СJlllчан се начин Аetиииwе ОВШТII к,"nријум коиаеpreиције.

кап је према {3), )l.Oњa rраИItu. беех0ll8чна,') или Ka)l.8 еу, пре... (5).

f. . Х апсолутно конвергнра. јер је

обе границе беtкоиачне.

ПРU.Afера. - 1'. Интеграл 810 dx

1+1'1
о

IЈ.l1 зјп х
--dx
l+х·
I.< ЈХ'/. -.
SUi х I
1+1'
J.1I'--=arctgxj!-arctgx
t.
ах,
l+х·
x
1,

О)l.акле је
1

J
.r. sin dx< arc
1 1 +Х.
Х.I {с XS - Х1 == arc tg ;: -;;
1 +Х 1 Xt 1 1
)(
1 . --+
Х1 2Х

Х2
1
__ _

.
ТЈ· ffsinxj Х 1 Х 2 -<arctg-<e,
-1,2 <arc t С-I-- 2 (х 2 >х l ) •
.11'\ +х --+1 Х1
Х 1 Х.

за свако Х 1 > ХО (8) > О. T)l.e је .х, (е) )l.овољио велико.!)

1) Сменом Х= -х у јеан. чинн (3) ж06иhе се ГР8ИИII4 +со уместо -со.

2
Ј) Јер Је Ilm8rttg-==O.
)(1..... Х1
 -.
I ~и q

2-. Интегра.ll Ј х;"Х dX, (Ж.>"t>.>О), КСЈИНР"'''

.
•• " ..._ .. ,.,..........
.

• е.... _>0
117

ии не апсOJlУТИ&. ПаРQИј.4а НllтerplUlија

(7) f
~
sin жctх "" С.К, _ СOII'I_II ј.соа ~.x.
. ,
...је t)

х" Х." х." А'''+1

ХI XI

..ЈI~tllж<.!.(.l_-L).
(8)

Cтor. је. према (7) • (1).

.... %,,+1 11 Xt" .х."

If\mж"ж g)<..!. .... ..!..<..L<8

за Х 1 > Х.(8) > .. >0.

. f ХI" х.· х,1t
r.ae је хј(_} Аоао..во вeJ.lHKO. 1)

Itr1. с........ ...........,.. .........._ .... - Пореж општег

критерију•• пеетоје • с. . . . . . """Р ... МСпН,....' КОИвер-
r~IUt)e tnI1'etp&U са decН. . . . . ".. . . . .
Нека СУ Нх) .. ,(х) ......"..... . ,.....)е у ItНПРВалу (•• х) за
свако х;> а• • а 1(0.11_0 вe.uxo __ ж.
.
10. Амо ј•• э. х>о, I/(ж)t <1.(x)l. ШаАО Ь, flн8.rptlл Jf(X)dX
• •
ааС:ОА1l11но 1Iонв"гuро8". "о IIHIII.,.,u [.(.1) d.r ,llсолуШно ItONNprllpa,

'0
•
а uнШеГРВJt Ј .(Х) di 1f~' аflС(1луl1J"о lloH8'prupafllu, аl/О Ilна.гра.Ј ',~x) dx
.
« •
f
..
allc:oJtyll1Ho .IU! ко"щгира.
Из нејtАначине
Х Х

JIt(X)!dX< flЧ'(Х)ldХ
.. ..
1 .
1) Ставити и=-. dv=-sln xdx .
.х "
4
1) Јер Је IIm - = О, з. п > о.
~-'''xi
158 Шеста r мва

се види, да ће први иитеграл тежити коиачној вредности, ако други

интеграл тежи коначној вредности када х -+ оо, тј. оба ће интеграла
конвергирати. Исто тако ће други интеграл тежити бесконачности, ако
први интеграл тежи бесконачности кад х -+ оо, тј. оба ће интеграла
дивергирати.

20. А ко функција rp (х) не .меН1а знак за х> ао> а и ако посШоји '
гранична вредносШ

(7') Јјт '(Х)=Ј, (-00<1#0<+00),

HOCrp(X)
Шада #Је оба инШеграла исшовре.Atено аflсолуШно конвергираШи или оба
инmеграла исШовре.мено дивергираШи. Ако је [=0, онда из конвергенције
ос ос

инmеграла Ј rp (х) dx следује конвергенција инmеграла Ј f(x) dx.

а а

Из једначине (7') добивају се неједначине, за rp (х) > 0,1)

(8') (l-e) rp (х) <f(x) < (l+e) rp(x), за Х>Оо.
со

Ако интеграл Ј rp (х) dx апсолутно конвергира или дивергира, онда ће

а

и интеграЈ1И

(/
ао ао

Ј џ- 8) rp (х) dx, Ј + (фр (х) dx

а а

апсолутно конвергирати или дивергирати јер подинтегра.liне функције

со

не мењају знак х> оо. Стога ће, према (8'), и интеграл Ј Нх) dx апсо-
410
лутно конвергнрати или дивергирати. Исто тако, према (8'), из апсо-
ос

лутне конвергенције или дивергенције интеграла Ј f (х) dx следује

а.
со

апсолутна конвергенција <li ли дивергенција интеграла Ј rp (х) dx.

u.
Ако У теореми 20. функција rp(x) има облик rp(x) = х-а = Ј..., (а >0).
ха

онда #Је инШегрол ff (х)

ос

dx аuсолуШнn Ilонвергироmи за а> 1 а диверги­

pai11u за а < 1. а

То је очевидно, јер интеграл (х> а> О)

1) 3а ср (х) < О, биhе

(Ј-е) ср (х) > t (х) > (1+8) ср (х).
 I ИнтеГРlnИ са бесlCOllач ••м границама 159

1
~" dX = { [Хl-а-« Ј".а за a=F 1 ,
f ха

а [Iog x~ , за а = 1
конвергира за а> 1, а дивергира за а
'.
<1.
У овом случају теорема 20. може се дати у облику:

201' AKo.ie, ао Х_ОО, функција '(х) инфиниШези.мала реда а>О

ире.ма .~, онда #te инШеграл {f(1') dx аl1СОJlУШНО конвергираШи аа а> 1

а дивергuраШи за а < Ј.1)
а

30. f"
А ко инШеграJl Ј (х) == f (х) dx осШаје огранuчен за х _ОО и ако
је ч> (х) .моноШона функција, Шаква да ср (х) " _ О кад х _ОО, Шада uнШеграл
...
(9) f
а
f(x)cp(x)dx

конвергира.

Према другој теореми о cpeДlЬOj Врt>дности интеграла (.NI! 133),

биhе за а<х 1 <хll <+0о,

,i ~ ~
'(х) ср (х) dx =ч>(х,) Ј f (x)dx +ср(хll ) [ '(х) dx,
~
(1'1 <5 ~ .1'11)'
или

(10) f'(х) ср (х) "Х

%t
... '(1'1) [Ј(Ы -Ј(1't))+Ч>(Х.) [J(x.)-J(s)] .
,Када Х 1 -00 и
"1 Xs-oo. тада he и s- ОО, Како је
Нт, (х 1 ) == О, lim ср (1'2) == О
"1.... х. ......
•а функције Ј (1'1)' J(s) и Ј(хlI) остају ограиичене кад се 1'1' S И х.
'увећавају бесконачно, то десна страна једначине (1 О) тежи нули" кад
Х 1 - - оо И 1'11- ОО, па ће и њена лева страна тежити нули. Пошто син­
гуларни интегрзл (10) тежи нули, када 1'1-00 и Х2_00, то ће иите-·
грал (9) конвергирати.

') Ова теорема може се формулисати и на следеhи наЧIIН:

...
Неl(а је '(х)= 'ljtx~l. (џ').'О). Шала ће uнШеграJt S f(x)dx аПсолушно КОNS'ргu-­
а

polIiu. аl(О је I '" (xH~ '< + оо и 01(0 је а> 1, а лuвергuраlIiu, ако је ''Ijt (х) I ~ 1> О
и аl(О је а: ~ 1. .
160

Ахе у ,"ереми 30.фувкција ,(х) има оБJlИК' ,(х) == 1... (ех> О).
х·
онда ,., """ГР8Ј1 (9) KONNpr.,al4ll ао а > о.
Тада се ивтеграJl (9) меже иаписати у оБJlИКУ (а> 0)1)

" "
f !(X)dX _[J(X)r+cfJ(X)dX
х· х· х·+!
• •
OAaKJle је. с обзирем да је Ј (а) ... о.

f• х·
•
!(X}dX. CI (J(;r)tlx.
Ј х· Н
• •
Како пес.иАЊИИИтегpu апснутво КOIIвергир. за а> О. јер је

• • •
IJ J(;r)dxl~
ха+1
J!J(X)/dX < MJ~.
ХС+! ' х·+ 1
•• • •
где је М позитивна ковс:тавта.а) 1'0 ће и иитегpu Ј '(~" коинрги-
рати ва CI > о. •
• 8. f•
Ако IlНlII..рlU Ј- f(x)tlx ItO"нpr",. . . . Ј, ,(х) ~ •

(JrptUlll'f'Ha фун"цuјll 88 С. . . ;r
• >0, ОЦ. м " 8111krfНU (1) ". . .",......
у јеАIIIIIИВИ (10) ,(Х.) и ·,(х.) осТајуorpa.....и ..... х, - _ •
Х II - оо. а СИВI')'JlарВIf IlllТel'pUИ

i ~
f !(x)dx=J(&>:"J(x1 ), Ј !(x)dx:xJ(x.)-Ј(Ј,),
"1 I
f
. ф

због преТпоставке о ~верreИIUljIf ииТегр.... Ј - f(x)dx. теже И1.11Н

11 '
ка... Х.-+- ОО, S-+- оо и Х.-+- оо'" Стога ве и СИИГУ".РIIИ иитегра.ll (10)
те.ити ВУ.llи кца Х 1 -+- оо .. Х.-+-ОО, 111 ће JlllТtгpaJl (9) КОllвергирати.

') о••• је .аар..... ..,...1..... ••ТП,.. . . ст.....,....

U=:II' .= " J~X~

.
1I'·I(%)lIx, Jf(J()II....

. •
.•) Јер Је,·IIO· ..,.,IOCТ...., . ,...... Ј (х)- S,.... щм........ СNIЮ х;?: В •

•
 I Иlt1'erраЈ/Н еа _мо....иНМ rраНИЦ8ма 161

ПРU.Alерu. - }О. Интеграn

ао

JcosaXdl! k 2 +X8
о

је. према' теореllИ 10., апсолутно конвергентан, јер је

I:~+·:./' k'~X" Л::/:./ dx', Jk"~X"

. ....

_ад_ је интеграn lCоивергевтан.

а. а

,,-'"
оо .
. . Иtrrerpал. Ј dx апсолутвоковвергира. 1 ) јер }е. за ~ > О.
о
1
1 +х 8 < еЖ.С e-~ <--
• l l+х
аје

ЈФе-~dХ < JI1IJ~=!!..

1+ 2 хl
О о

Исто r&KO, према теореми 201" биhе lim x(te-жl=О за свако а позитивно,

па се може узети а

., l
-
JrhdX
ђО. Интегрan 1 + Х ' према теореми
=2 > 1
X~11IJ

и горљи интеграn ће ко.-вергирати.

l1A
.
~-1" дивергира. Јер Је а
•• 1 Ј
=:2"< а
о .
xl ' , ! хl
·Iim - 18' Х 2
~ ... oo +Х =~-+
Iim - 11 = 1 •
ао + Х
оо

-40. Интегрan Ј. х,}+х

,1
dx
8
конвергира, Јер Је а
• • .
=
2
а

1
х8 1
!~x"l+xa=l, ср (х) = х l '
50. Интегрми

. --
-.
f 'SIП
х«
xd Х,

•
према теореJlIf 30•• конвергирају за а> О. а према т~ореми 201" КОВ'"
~r~яаiУ. а~р~за,fX >1. .,
.. '/.... оо 1
'). ДОЦнЈе heМ08t!At;., .да Је Је-ха dx= ~ 'Я; nтerр.л Ј ,--'(/~ er~
q ~ ~ о . '0
јер је r-~ вen,pe •• "i14 ~lЩнЈа 34 хЕ 10,11.

11 МаТематнЧ1I. анаnи. 111

162

60, Интеграл
.
JSinx~ctg% dx
.

I
коивергвра, преа тeopeu •••• rAe је .
l' •

р(.()"" ·Ј·Ш.Х
~dХ ~.(ж)=arсtg х. .
t
8еJIC6а1fJI,. - Проверити слеАеће 88А8тке:

10, Иитегра.. f•sin xltdx коиiteргира, јер је, пос..е CIIеи X· .. I.

I

Ј8. Зtв.х
.
.1 d
х=-
I r8аin
2·,1
tdl
-;r-.
I 1
а поtJIеАIЬИ иитеграll, према теоре..и 3-.. ковверrира,
8

"'"
40-,
и итеграll
. sarctgX
. % dХ АИвepnфa. Јер Је
..
о

' arc tg % ,%= }'lт arc tIХ=--,

}lт • • () t
Ж =-, ех ... 1•
.11:" ао
% .11:-+ ао 2 х

ао

40. Интеtpаll Ј x)..-a&dx, (>">0, а>О).' IЮ8Вepnrp8, јер је. према

о '
теоремн 2°i" за свако а> О.
Нт %).-I-CICгох:;::О.

па се може узети а> 1.

50, ИlI1'eГPaJI f%)..-а сos.х

8 .

dx. (>" > О, а >0). ~. КOВМPrttPa

. .... .
о .

IfХА е-а СОЈ х d% 1< fIХ}. .-.& сos Х 1и < Iх...-а dx.
о о о.
 ...... aClecI.8It .iI
.
I и ем ...........

60. ИII'fetpJ,tI x~ 41':. (о:>l). fCODepnIp8. јер је а l<сж<·I.

. ,;," .

...... ~.~~~ 1. . . . О.
·......... -1 ".... ,1 . '1. о
. VI "'7·ii .
•.
О... • •..•• • •..

. 1't• . " . . - . . ••••втerpu Ј ж,;~:: (4 > О. k >0). ....

• •

вeprвpa. јер је liш х. == о а интегpan sin а d% оrp8li1fЧeВ• f"

.

••
.
..... kI+.J:I

Показати да је Ј == ~ d% = V;. И3 вејцна••ИI

.f .
.
.
о
.

1
l-xl<r~<--. (%>0).
1 +%.
Jl.обнваСе
(1-%.)11 < ru' <1
(1 +%1)11
.
rAe јеn цео позитиван број. Тад.а је
I I ~ е

[ <I-%.)IId% <[~d% < J~d% < ј' dx.

(1 + ХI)"
О О О О
1(

I '2
[ (1-Х.)"dх=[SiП2а+1 tdt= .2nll
(2 n+ 1)11
• (х =cos t).
о о

оо
•
а .
Ј · (1 +d:x.х')" t:.ЈSiПI"-lldt::
.
(2n-З)1I .!.. (%=cotgt).
(2n-2)11 2
о о '.
е 1 OD

[ е-а' d% = уп Ј r t8 dt. ( = х ;n)·

о о

Стога је
'J~ .' 2nll. < Ј <Уп (211-3)11 .!!.. :
(2n+ 1)11 (211-2)Н 2
• - \.,.w.
....и. после ct'ene8Oвaњa са 2.
'(11) . . n . [2n!.'f_ _ <JI< " (28-3)tI]t(2n,...1)
2n+ 1 (211-1)11)2(2",,+ 1). 2n-l. (2n-2)11)8.. 2
(.!.)'
164 Шеста гnаВI

Како је. према Wallis-овој формули (Н!! 131).

.!.=liт [2 n11)11 . , з'=lim [(2n-3)11]2(2n"-1) ,
2 11-+" [(2n-l)1I]2(2n+l) rc: 11-+" [(2n-2)II]1I
•
то краЈЊИ изрази теже 4"rc: када п -
•
оо, па Је

11 -rc: ,,-
у... .Ј" ха .
Ј = 4' Ј=т, Јер Је Ј= в- dx>O •.
о .
Показати .ца је (употребити парцијалиу интеграцију)
90.
. ..• 3.1 'J~._ (2n-l)11
- -
Sхaae-tdх-- (2n-l)(2n-3)
2n 2 - 2n
".
2 '
о
+..
а"
S х в-
"'d _ (2n-l)11 ,,-
х- 2n
.S.
, ••

- .

100• И итеграл 2 х lI '+ 1 dх дивергира ·Јер Је

. .
х l +З .
о
. 2х 2 + 1
l1т х =2, (<<= 1).
.а х ...... х 8 +3

11'. Интеграll Јх х+2 dx, (а>О), дивергира, јер је xa-t«x+2 ~ 1,

х+l х+l
о

кад X~OO, за а+«=О, а= -а<О.

120. Интеграл
+.. -<
Sха е ~1) dx, (а>О), апсолутно коивергира за
- .
свако а.
.
188. Ве•• ивмеђу интеграла и ре.цова. - Интеграл Ј = St (х) dx,
а

где је функција f (х) ивтеграбилна у интервалу [а, х], може се посма­

трати као граиична вредност низа интеграла
~ ~ ~

Ј(х1 )=Ј t(x)dx, Ј(х 2 )= St(X)dX, ••• , Ј (х n ) = Jf(X)dX, оо.

а а а

када х ~ ОО, И то ма за какав низ вредности хn који се увећава беско­

"
начно. Међутим, општи члан овога низа, који се може написати у облику
~ ~ ~ ~

Ј (хn) = S f(X) dx= Ј t(x)dx+ Ј t(x)dx+ •. : .; S f(x)dx,

а а ХI Х"_1

претставља збир од .п првих чланова реда

 1 Ивтеrpaлв· са 6еекова ••ИI( rpa••UI(I 165
ф ~. ~ ~ .

(12) Ј-= Ј '(х) dx =Jf(X) dx+ Jf(X)dX+ ... + Ј f (x)dx+· •• ,(О-Хо).

Q %о Ха ~_I

CTora· се ~спитивање конвергенције интеграn~ Ј = Ј f (х) dx може свестн

а·

на испитивање коваергенције реда (12) и обрнуто. На тај начин се могу

искористити критеријуми конвергенцнје иnи дивергенције редова за
испнтивање конвергенције иnи днвергенције одговарајућнх интеграnа и
обрнуто.
Прu.мер".

(12')
- Иитеграл
ф
.
JSln х dx= Е
Је -=о
. (11+1).

Ј
.
~dx
~
о ••
коивергира~ јер ред на десној страни конвергира. Крива у.,. аin х има
х
обnик (сл.· 121),1) па је

,6
•••
с •. 121

(13)

где је
.(,*1).

( - 1)" ",. = Ј S~ Је d,J. (п == О, 1, 2•••• ).

'.
Члановн наизменичног реда (13) ОПliдају по апсоnутној вредности и
општи .ЧЛ8.н

UII I ..
ta+l).

= Ј sin Х·
-;-dx
I
. .
тежи нули када n~oo~ jeR је; после смене x=na+t,lI)

1)0•• се .....,. B.Me!t, uneрсю•• 1==1.. • )'=_1.' .. х>о.

. х х
_+1)=( -1)11110 t, tJx=dt.
1) 110 Х=IIII (11
 166 Шест. глава

(n+1). • •

и,,=
IЈ".
stO%d%I_IJSint.dtl<Jdt=.-!...(n>О),
%
о
nя+t
о
n. п

тј.
.....
lim и" = о.
коиаергира.
Према томе, интеграл (12') заједно са одговарајуhим редом

Наоиwимо интегра.ll (12') У об.llИКУ

....
т
. и ставимо у. парним ч.пановима, тј. за П .. 2 р. (р =- О, 1, 2, ..• ), с.ену
%=P'lS+t. а у непарним ч.пановима. тј. за n=2p-l.(р=1,2.···).с.енУ
х = р к -- " па ћемо имати

~ .!.
а а

Ј sio%% d% .. ( -, I)РЈ '+рк

sio t dl, (П =2 р
%=р.+1
)•
2".
Т
о

~. 11
Т О . а .
J Sin % d% = ( -
х,
)I'fP'IS-tt dt= (
siri -1)' Ј sinl dt. (П = 2 Р -l).
t-pft %=pft-t
~ .!. о
а . 2 '

Стога се интегра.ll (12') може иап.-сати у облику

11 11
• а".

Ј = Ј8јО t dt= SiO t

t
Jt df+
~a
i: (- Ј)Р Ј (~+ _l_)Sin t dt.
'+р. '-р:
О • • Q .. ' ,
И.llИ

.!
•
Ј:. Ј[.!. + 2'
t
t (-I)Р ]5јО tdt. l )
.,.1 ,. - р» .",.
•

о '
8.11И. према задатку IOt. (" 184. ве.бање).

1) Ре)! t .
,,=1 Р-р8"
1 уНиформво конвергвраэа tE [о. ;] па се МО8е RIITerp.... rB

..... оо ч •• в.
 I'ИII'ItI'pU8 C8.~ ..,........ 167

S
• а
аја., 41= Ј,dl=-.
Ј- Ј
.•. -
. t
к
2
о о

Треба нааомеаути да
DOCJtе смеве х ... IЖ+ t.
....тerpu иекoueргира
'о
dCO.I"... јер је.

.. (I+I)s •
Ј lsiaxt Ь- t
Ј Isinxl dx- t Ј rsinll dl.
о ~ • .0 ". Х l--O nll.+'
за t < 1t, Im+' < (4+ 1) к бнllе
• •
аin , dt >
Ј mc+" .
(4+Ј)1I
1 Ј' sin t dI =
(11+ l}к
2 •
о О

• l' . .
ре.. :Е __ диаеprllр8, па Iae н ГОРlЬи интегpu ..ueрrирати.
• =0 П +1
1t

(14) S·(х= JSin

-- x dх
, х

зове се ual1lerplUllU' сuaус ~ има особине

1t

" (15) Si(-%)= - JSin х

-x-dx= -Six,
dSix
--=--;
dx
аја х
х
о

.Аефивисаваје 11 вепрекидна за хе(-оо,+оо). Крива y-Six .... аеи..п·

1'O'I'e ., -1_ SiX-.! t у= liш Si % = - 2:, што следује веаосремо из јед-
..... t a~. 2
....... (Ј 4) н (Јб) (e.ll. 122).

'.

_Ж
1
с.... 122
168

Вежбйње, - Проверити следеhе задатке:

ао

10. Fresnel-OB. интеграn Ј sin х· dx. lCонвергира, јер претставља влre­

о
барски збир површина
оо '(11+1)«

(16) Ј SiПХ2 dХ==! Ј siпх 8 dх==u О -u 1 + ... +(-I)"иlI + ..•

О 'tlfl

Крива у=siпх 2 сече осу Ох у тацкама An(x==vтt) и крива је обака

+1 ~------~~--------------~----~---

о I

-tr-----------------------~~------------~~

Са. 123

(сп. 123). Пошто р&стојање између два оближња пресека А II А II + ! =

;:: v (п + 1) rc - "" УеЈКИ НУЛИ када п ...... оо, јер је

lim А" AMt .. Јtш " (п + 1) rc - V;m =11lim " 1; у_ .. о

11-+00 " .... 00 .... 00 (n+l)к+ tm

то је по аПCOJlJtВOј вредности ио > и1 > ... > и. > ... • liш

..... 00
... ;:: о. То

значи да ред на ЈЈ.есној страни једвачиие (16) KOBBeprapa. ШТО повлачи

за собом и коивергенnit}у интегрanа на lIевој tтp8Ни. Доцније ћеllО
видети, да је

,1-
fsin х2
ао

о
dx. ."2
1
v; .
Исто TaKole tI
оо ао

(16') f
о
c08x'dx == Ј siпх2 dх = 2"
о
1 1/- t)
VT· ~
1) Треба 8811011t.IltMyt'В да nOЈ1Вмтеграnве ФУМItUJIје sin z:e JI eas ха у ••тerpalJRMa (l6)
и (l 'У) сеци.q,.ЈЈ IIaмd)J -1 н + 1 када х ...... OQ. .
 I ИIItVpUII са .......... rpa88111118 169

2'. Нека је фJtUЩИја f (х) > О "онотона и ona.цajyba 31 х > а, тца

су истовремено, иnн оба ""llleграJlО

ff(х)dж, fНх) sШ1 Х

• оо

dx
о "
teонвергенШно, ми 064' /ltuJeргенШlUz. '.
Ако је пр811 lIII1'eI'Pan коввергевтаи. биhе и други конвергентан,
јер је
• оо

810· х <; 1, Ј f(х)sШS х dx < Ј 1(х) dx.

.
Ако је врви IIII'terpU диаерreиaв и ако се напише у обnику
"
• 0+(4+1)1r

fНЈС) ! dx = Ј 1(х) dx,

према особини функције f (.с) за х > а,
,(а+(н+ 1) кЈ ~I (.с) (;1(0+ п.), за жЕ.{о+пк, о+(п+ 1) п],
-+(11+1)-
"'(0+(11+ 1)-) ~ Ј Нх) dx <:',,1 (o+ns),
0+••
_+(II+I)8r

Ј . (х)
f dx ~п f
4=0
'(о+пn).
оо

oд.aкne c.teAујеАвверrellQ.ија реда 1: 1(о + п.).

4=0
Ако се дру~и иктеграn напише у обnику
_+(4+1).
i
ао

Ј f(x)$iol.rdx:;:: Ј f(x)sin·xdx,
cr
•• ОНЈ18 је
<1 (а+ пп) sin· х.
1(0 +(п+ 1) ..) sin· х ~ f (х) sin· х "

_+(11+0_
оо! .~.f f (х) sin· х dx < .!!.
2 '(а+(п+l)К) 2 ,(а+п_)

(18)

<- 1: ,(а+па).
Jt

2.=0
оо
110 Шеста r.....

одакле, збоr днвергевције реда ва Jlевој страИВ,СМАује дивергенција

другог интеграЛа.
Неједначнне (17) н (18) казују да ће нстовремено. нJlи оба иите­
граJlа конвергирати, ИJlИ оба дивергирати.

30. Прека претжодном задатку. интегри

. .-.;.-I d.l
JSin' .
nвергира,

11
•
јер дивергира интегрм Ј ~. (а> О). То је очевиJtВO. Јер је после

f.
смеве .I=t+ns.
" ("+1). "
,та.l d
--
.1
. Ј вјп·.х d
.х;::: --
.х
.х+ ~
~
11=1
Ј sш;.1 d.l= JSi:.I dж+
а ,.. а·

•
+ t f• sin+ rct dt> fSin'~
11=1 t
•
п
ll
dx+..!. ЈSiПS
.х tt
t dt [t --2-11) =
11=1 + 1
П
о IJ О
•
=f -d~+-~-
Siп8.х

.х
1· I
24=111+1
•
IJ

rAe ред ва десвој страни тежн ка + оо•

•
40. Ивтеграл Ј e'ID% sin (Sin.x)~ дивергира, јер ако се напише у
о
oБJIику реда
(2.+1). (211+3)-

. i[ Ј "ID%SiП(Siп.х)~+ Ј е"А.lSiП(SiП.l):.х]
••• (211+1)-
и изврши смена у првом ивтегралу % .. 2nn+' а у жруroll .1 =(2n+ 1) rc+t.
Jtобиће се ред

t
"
[Je'181 siп (sin t) dt -
.
f,-.IDISiП (sln t) . dt .].
8=0 - 2ntt+1 (2n+ 1}tt+t
о • о
. а

Када је израз у заrpaди већн од .• r.lte Је

2n+l
-
а- ~ Ј (ВSID' - '-""1 siп (1101) dt > О.
о

!а 1 диaepntра. то hе и гораи рц Аuepntрати, па ће и

а рц • 2n+
дати ивтеграл .ltнвергирати.
 171
.
50. Иитег~ Јж'" _in х" d% коОерl'llра за т .. - 1, 11
'

>О, јер је!ца

о

.Ј sшх"
-d%= -1 Ј ~d,,(X!'=t).
_in t
. .
'

х 11 t "
о о

11 ИНТВГРАЛИ ИЕО~АИИЧЕНИХФУИКUИЈА

.81. деф.1IIIЦIIJL - Нека је функција f (х) ограиичеиа И ивтегра­

бllЛllа за %Е (о, ь - q). тј постоји ивтегрм
6-Il
(19) Ј f(x)d%, (0<11<11-0),
11

ма кonико бuо l1&li0 11. али је веограиичева за x€ [11 - q. IIЈ. тј. увеЬра
се ~вaqвo кu.a .Х -11- О.
Ако иитеrpu 09) тежи КЩl8.чиој иодређеиој вреАИОСТИ Ј кц
ка_О. овда се пише
.. b-JI
(20) Ј- Ј t(%)d%=~~ ј t(x)dx
11 11

'и каже се да ивтегрu .(20) IlОСllJојll иnи ItОllвеРГIlРО, и Ј претста8ЈЬ8

lЬeГOBY вредност. Ако интегрu (19) не конвергира, тада ИnИ C11lв0PHO
АUВергЩlО КПИ ОЩUJlII/НI. Тачка 11 зове се СllИГУJlОpIUI l11li""&
Нека је ФУВКlUlја НХ) оrpaначена н интеграбиnва за %6 (a+rt,1I1
(О < 11 < 11 - о), али је неоrpaничеиа за ЖЕ(о. а + qJ, тада се љен интегрвn.
, за сuнrУJlарм, Шо"., а. дефннише једиаЧИIЩII
". , .
(21) Ј= jHX)dX=:: . Ј 1(%)dx,
11

" ако постоји rр..ичва BpeдНOC'tнa AeCIiO}· страви. "

Неа су o&t .rpaвн:цt а .. Ј. aIII'JAII"" _ ..ме. тада се ивтегр8.11
фJВЩIје ,(х).:'( 10, Ь) 1(еФ_ _ Је".IIOIIЈ)
.. ' . .-.,.
(22) . I-Ј/(:I)4••: : Ј I(X)d~,
11 ...........

r. Ih .... те•••1411 "i30нtlЮ je~B од другог, ИNИ

1) ., 1IIIftP...., 10+th,
81mp1Uпа 14,0+1111. 'Ь- ."-l1li
.. ФЈ8."Ј8 је
ЬЈ нeorpa.......
'(%10r,.•••••• нвтеrpаб....., а у
112 Шеста глава

Ьс Ь с

Ј= Ј ,(х)ах= Ј ,(х)ах+ JHx)ax=~:~ Ј f(x)dx+

а а с

Ь-ЈЈ.

+Нт Ј ,(х)ах,(а<с<Ь),
Ч2-+ 0
с

ако постоје обе грани чне вредности понаособ на десној страни.

Нека је сuнгуларна iilачка с у унутрашњости интерваJlа {а, ЬЈ, тј.
а < с < Ь, тада се интеграJl функције f (х) дефин_ише једначином
ь с Ь c-IJ.

(32) Ј= Ј нх)ах= Ј ,(х)ах+ Jf(X)dX=~:,: Ј ,(х)ах+

а а с а

+Нт Ј f(x)dx,
Ч2-+ 0
c-I-11t
ПОД УСJlОВОМ Аа обе граничне вредности по~тоје. Дефиниција важи за
коначан број СИНГУJlарних тачака за хЕ (а, ЬЈ. Нека су а, с,Ь, (а < с < Ь)
сuнгу.л.арне тачке, тада је
ь c-IJ. Ь-11с

(24) J=Jf(x)dx=1im Ј f(x)dx+lim Ј ,(х)ах,

IJI"'O IJ.... O
а 11r-+O 0+11. Ч.-+О c-I-IJ1
кпи
ь d, с-112 е

J=Jf(X)dx=1im Ј/(х)ах+нт Ј ,(х)ах+Нт Ј ,(х)ах,+

IJ.-+o ч ....о IJr-+ О
о С+ЧI d с+Чэ

b-IJ4
+ Нт ·Ј f (х) ах,
Ч4-+- 0
е

под УСJlОВОМ да постоје све граничне вредности понаособ на десној

страни, те се може писати

ь d с е Ь

Ј= Јнх)ах= Ј ,(х)ах+ Јнх)ах+ Jf(X)dX+ Jf(x)dx,(a<d<c<e<b).

о о d с е

Ако је функција f (х) интеграБИJlна зах€ (а, Ь - q] и има прими­

тивну функцију F(x) У интерваJlУ [а, Ь], онда је, према основној фор­
МУJlИ одређеног ИRтеграJlа (Н! 127),
ь-ч

Ј f(x)dx=F(b-q)-F(а).
а
 173

Тада јеДН8чн~е (20).(21), (22) и (24) постају

6 6-1)

Ј Нх) dx::'1im
1) ... 0
Ј f (x)dx=lim F(b-q)-F(o).
1)-+0'

"6 6 " .

J f(X)dx=lim
' 1 ) ... 0
f !(x)dx-F(b)-iim F(o+q).
1) ... 0
о 0+11
6 6-111

J
"
f(X)dx::::lim
. 1b"'0
Ј f(x)dx = lim F(b-q.)-lim F(o+Ib.).
..... 00+111.
111-+0 1)&-+0

Ь с-" b-IМ

J
о
/(X)d:C=lim
. ЈЬ-';О
Ј·
'It-+ О lI+IIa
f(x)dx+lim
,,-+0
Ј
1\.... О o+жIt
f(x)dx
Ј
иnи
ь

Jf(X)dx=lim
..... 0
F(c-Ila)-I~ F(D+Ib.)+lim F(b-qJ-lim F(c+q.>
Ј}1-+0 IМ-+O ..... 0

и "
задатак је сведе на ВСПIlТИВ8lЬе гравнчних вреАНОСТИ lim F (Са ± 1)).
1)-+0
ГАе су Ct сиNГУJltlpне Il10.,., у интервму [а, Ь).

'1

CI

С.1Ј. 124
"

Лакоје протумачити и геометриски јеАначиву (20). Крива у =f(x)

тежи бесконачности када х -+ Ь и има асимптоту Х Ь (сп. 124). ЈеАна­ =
чина (20) претставља поврwину између осе Ох. криве у = f (Х) и правих
х =а и Х - Ь. Ова површина може бити коначна, што ће значити Аа
интегрм (2Q) конвергира. или бесконачна, што ће значити Аа интеграл
(20) стварно Аивергир.а. ...
1
Прu.мерu. - 10. Функција f (х):а је интеграБИ./lиа за
'Уl-х·
xE[-l+q,О]. па је'
174 Шеета r ....

О О

f dx.
'11-:- х 8
- ."lМ
1) ...0
f .Ј-=
dx
.' I - х8
- ."tmarc:sm - +q ) =-,
" (1
1)-+0
к2
-1 -H-I1
с:. .,...,.. . . . х- -1. iktoако је
I

Ј 'Уl-.8 d1t
-....,...,.== 1im
1),,,, ··fl
f
.1-.: ....

-dlt
-,. -=IIIИ-.......
.... о.
к
i:..... ,;.- ..;... (1 -111) =-,
2
О· . .0

c:..r'.... ,..... % -1. Cтora је

+1

f h
-==== ~ +
vГ-%iVl-х l
f о

f.
I

.
~
Уl':'" ха
к
=-+--к
2
к
2
.
'
,-1 -1 О

tlIIивепосреJl.80
+1 I-q,

Ј ---
dx =."lт
"1- хl
'
1)1-+0
f V1- dx -- 1"lт
хl 111 ... 0
arc: ."
sm (1 -Чt-
)
-1 11t... 0 -I-+rIt
-Iјт arc 5iп (-1 +q.) =.?!.+..!.=к.
~"'O . 2 2
20. Пос:.атрајlllО MBтerpu (а < Ь, n:;еl, п >0)

(25) f."
dx
(b-~)n
=Iim
1)-+0
f
.-1)

(ь-х)n
dx,= __I_[Jiml'\l.II_(b_a)l-n).
n-ll)-+О
СЈ СЈ

, За п < 1 интеграll (25) конвергира, тј.

ь

f dx
---=--(Ь-а)l-n;
(ь-х)" l-n
1

CI

за п> 1 иитеграл (25) сrлварн.о дuвергuра; за n= 1 иитеграл (25) С1l1варно

дuвергuра, тј.

f
ь

- = 1"lт.
-dx
Ь-х 1) ... 0
f
tI-1)

- : ; : 1"lт
-dx
Ь-х. 1]-+0
Ь-а
1og--=oo·
q
CI CI

Према томе, интеграJl (25) нон.вергuра за п < 1, а дuвepгupa 38 п >1

Веж6ање. - Проверити cJleAehe задатке:
1
10. JlogXdX=[xlogx-Х)А= - Ј, х=о СИНГУJlарна тачка.
о
I

20. f-arc
о
-Уl- х-
siп х
ОЈ dx,..
[ -1
2
510 х)1] 1=-,
(arc"
"
nl
о 2
х -1 .СИНГУJlарв:а тачка.
,
, ...
:11

30. Ј' dx = {log iog хи- оо дивергира. СИИГУJlарна тачка х = 1.

xlog х
1
 175

atJIf1...........
+а' О +1
6'. f ;:.= f ;~+ f ;:.={зrжl!.I+(З"Х~=6.
-1 -1 О

сингу"" та .. х-о.
... 0WI.8 .1qIIIТep1IJJa .JtOII88PI'8IIцaje. - На осиовуопштег
Cauchy-e8Of' ..........)'118 tIOJКe Се .• с>еАе Аати општи критеријум КОН­
вергенције .arrerpпa.К&Аа је ПОАН81'егp.uиа функција иеограничева.
Нека Je.'.....
ltjaf{x) 01'раИlI'Ieна н ннтеграБИ.llна за хЕ[а, b-х.Ј,
ма КОJlИКО t)IIЛО-..о х. >
О, &nи је иeorpавичеиа за xE{b-хо. Ь]. где
је Ь сингуnaрва 1'8. . . (11 Ь)• <
Да би UHlIlerP4U J•I (х) dx 6uo,llo"."relflDa~, IJol1lpe6110 је и довоЈыlo
да ПроиавоЈЬНО " 8> О одговара QО8uШuван број
AltUlOAl броју %0 (8) > О. да је
...
~ b-l!t
If f (]С) f НХ) I
b-q,

dx - dx , =f Ј f (х) dx < ЕI)

а ". 6-11,
аа свако 0< I}s < I}l < %0(8), (иди Ь-ХО < b-ql < b-I}I < Ь}.
Ова се неједначиц може написат" у облИКУ
ь-4).

Нт Ј f (х) dx =О,')
11,-+0
11.-+0 Ь-II. "

1
IJ Ставити Х= - •
t

1)
--
Или !Jf(X)dx\<a... свако b-Х.(8'<Х,<х.<Ь.
... ...
') Наи Ilт Ј {(х) dx","O. га су %. 11 xt·fIPOII.... JPЦJIOCtIl • • • •тер......
х.-+. . .
~-+b 11:.
(ь-хо • Ь) коЈе те.е ка Ь-О "iзаIШС"О )Ц•• оа ."..
176 Шеста глава

ь-ч,

где 111 и 112 теже нули независно један од другог. Иитеграл Ј !(x)dx зове
b-I}I
ь

се сuнrуларнu uнШеrрал. Према томе, да би uнШеграл Ј f (Х) dx "011*

а

вергирао, поlllребно је и довољно да његов сиНГУJlарнu uнШеграл Шежи нули;

"ада 1)1 и 112 Шеже нули независно једаn од другог.
f1
Ако је интеграл Ј !(x)dx конвергентан. ОНД8се може написати у
са

облику
ь .. ь

Ј= Ј f (.ж) dx= Ј! (x)dx+ Ј Нх) d.ж, «(1 < Х < Ь),

а а ..
одакле је
ь ..
•
Нт
~b-0
Jf(X)dX= 1ith (J-Јf(Х)dХ)=Ј-Ј=О•
.. ~b-O
.. а

Обрнуто ако је lim

'1:-+6-0
f f (Х)
:Је
6
dx =О, онда је иитеграл конвергентан,
Ii Ь Ј(

јер је lim (Ј- Ј !(X)dX)= Нт

J(~6-0
f f(x) dx.
1I~6-0
I f(;r) Ь-О, тј. Ј= 11-+6-0
Нт
а" са

Стога се потребан и Д080JbQн услов аа "онвергенцщу uншerpaЛQ f f (х)

Ь

dx
а
f1
AtОже дати релаqЩо.tl Jf(X)dX=O (1) IШД x_b-О, (х<ь).
Је

Интеграл ff (Х)
а
ь

dx биhе апсолутно KOHвepreHTaH, ако је конвер-

Ь

reHTaH интеграл Ј If(.xHdx и тада је функција f (х) аl1солуmно uнШегра-

а

бuлна за х6[а, Ь]. Лако је видети, да ће неки интеграл бити конвергентан,

ако је апсолутно конвергентан, јер· је
Ь-Ч. Ь-Ч.

I Ј f(X)dXI< JIf(x)ldx<e, (О<rЪ<I)] <хо )·

Ь-ЧI Ь-ЧI
Тада се горња неједначина може заменити са једН'Зчином
Ь-Ч.

Нт Ј If(x) idx=O,
nl~O
nl-~ОЬ-1)1
где 1)1 Ik теже нули независно један од другог.
 11 Ивтеграnн веогpuвчеввх ФУНКIUIЈа 177

Обрнуто не мора бити, ТЈ. ннтеграл Ј f (х) dx може конвергирати,

а
Ь Ь

а иитеграл Ј If(x)ldx дивергирати. Тада је иитеграл Ј f(xJdx конвер-

а а

гентан али не апсолутно конвергеитан. <.

Ако је фуикција f (х) ограничена н иитеграбилиа за хЕ [а + ха' Ь],

ма колико било мало Ха> о, али је неограничева за хЕ[а. а+хо). где
. ь

је а сиnгуларnа тачка. онда Ье интеграл Ј f (х) dx конвергирати. ако је

I!i(X)dX I< ео за свако о: < "<Ха (о) о q,

тЈ. ако њеro: C~BГYn'PH••нтегр.n 'ft<X)dX теж• • уn• ..". q, н ..

a+z1t
теже нули независно један од другог.

Ако функција !(х) има коначаи број сингуларних тачака за хЕ[а, Ь].
lIапример. ако су а. Х 1 и Ь (а < Х1 < Ь) сингуларне тачке, онда се
.може написати
ь %1 •

(25) Ј f(x) dx -= Ј f (х) dx + Ј f (х) dx •

а а "'1

P:lнтеграл (2f1J конвергираhе, ако сваки сингуларни интеграл понаособ

аrЧ1f (х) dx , ЈТЧ4{(Х)dХ. хrЧ·f(Х)dХ. bff(X)dX

а Чl %1-Ч' %1+z1, Ь-Ч,

. тежи нули, када l1i (ј = 1, 2, ... , 8) теже нули независно један од другог.
1
Примери. - }!'. Ивтеграл Ју dX_, где је х=1 сингуларнатачка,
• конвергира, јер је о 1 - х2
ОО
l-Ч.

I Ј Yld~ Х2 1 = larc sin [(1- IJ2)Yl- (I-IJ1)2 -(1- IJl) "1- (1-IJ2)S] 1< 81),
l-Чl

пошто је Нт arc sin [(1- IJ2)" 1- (1 - IJ1)2 - (1 - IJ1) "1 - (1-:- IJs)8J -= о.
Чl-1> О
Ч -1>0 о
I 1 о

20. Интеграл f logrdx, где је х=О сингуларна тачка, конвергира,

о

12 Математичка анализа 111

178 Шеста r.11I1

G+IJ.
јер је
I f log х I= [х log хdx - x}~ = ilog ~:~: + 111 -1)21 < е ,
G+IJl
пошто је

Нт [log 1)2IJz + IJI - IJ2] = О .

IJl-tО IJI ЧI
IJI-tО

191. СпециЈални критеријуми конвергенциЈе. - Поред општег

критеријума постоје и специјални критеријуми за испитмвање конвер­
генције иитеграла неограничених функција.
Нека су функција 1(х) и ср (х) ограничене и интеграБИJlне за
xE[a,b-ХоЈ. али неограничене за x6[b-х о • Ь}, ОНАа је Ь сиигулариа тачке.
10. Ако је, за xE[a,l1-хо ), I/(x)1 < 'ср(х)l. Тада м uншеграл

ff (х)
6
dx аiJсо.Ј1УШНО нонвергuраШи, ано uнШеграл Јср(х) dx аl1СОJfУШНО нон-
ь

а а
Ь

вергuра; а uнШеграл Ј rp(x)dx неnе aliСОЛУШНО конвергuрашu, аIЮ uнllierptlл

а
ь

Ј НХ) dx аlJсолуШно не нонвергира.

а

Ова теорема слеАује из нејеДначина

Ь--Чl Ь--Чl

II (х)l < Iq> (х) 1. Ј II (х) I dx < Ј I ср (х) I dx •

а а

Доказ исти као у теореми 10. (N!! 187).

20. А но функција q> (х) не Mefba знак кад х ~ Ь1) и ано uосШоји гра­
нична вредносИl

(26)

Шада nе или оба инШеграла исШовремено аiiсолуUlно НОllвергираШи или оба

инUlеграла uclllOBpeMeHO дивергираШи. А НО је 1= О, онда из нонвергенције

инUlеграла f
ь'

а
q> (х) dx следује нонвергенција инUlеграла f1(х)
а
ь

dx.

Према (26), ова теорема следује иЗ неједначина

(l-e)q>(x) </(x)<(l+e)q>(x), за х;;;:'ао>а, ср(х»О,

f <f
ь ь ь

(1-- В) q> (х) <Ј 1(x)dx (l + е) q> ~xl dx .

ао ао ао

Доказ исти као у теореми 20. (N!! 187).

1) За х:;?: ао> а.
 Ах' у теореми2f.фуикција ,(х) имаоБJlИХ

.(х)-(Ь-х)-«. 1 , ,{о:> О).

~.~x)c

онда he
•
инl1lирал Ј' (х) <Јх аllсолуl1lно KOHBгprи,POI1lи аа CI"< 1, а AIlBep..
tI
гupaи1U ва «:> 1.
То је оqевидt.о. јер интеграл(а < х< Ь-:.жа)
Ь-ЈI} ", <Јх (_[(b-Х)t--С]F.q. ",,1
(Ь-х)- = 1-с.
• -[log(b-x)]~ • ц-l
апсолутно конвергира за ct <1 а дивергира за 1'. «>
У овом случ~ају теореми 20. може се дати облик:
201' Ако је, ва х = Ь, ФУНКllu.ја Нх) бесконачно Be.Jtu.Ka величина ред.
IJ

«> Ollpe.Aia _1_ • онда he UНI1l,гралЈ' (х) <Јх аПСолуШно конвергuраШu 8а

Ь-х ,
tI
«< 1 а дuвepгираШu ва «> 1. 1)
Према другој формули о средњој вредности интеграJlа (М 131)
могу се извести следеhе теореме:
tJ-.1J .
30· Ако unl1lеграл J(q)= Ј /(x)dx осшаје огранuчен ва 1]-+0 и '
. 4
ato је, (х) .моноШона фующија. Шаква да ,(х) -+ О када х -+ Ь, Шца
иlfl1lеграл
ь

(27) Јt(Х)Ч'(Х)dХ
llонвергupа.
ь

40. Ако инШеграл Ј::: Ј! (х) <Јх конвергира и ако је ,(Х) .моноШона и
а

',ограничена функција ва хЕ [о. Ь]. O"1Yl "е uнШеграл (27) KOHBeprupl!Qlu.

Докази ових теорема слични су са доказима теореМ8 30. и 40. у.м 181.
1

Прu.мерu. - 10. Интеграл Ј 4 <Јх ,где је х = 1 сиигуnaрна тачка

о Vl- х·
конвергнра. јер је, према теореми 201'
1) Ова теоре... може се !lJОn"УЛИсатн И наследеhи начин:
.. ~ ь

у(х)
Нека је f (Х)=-ь--' (ех> О), Шада "е uнlDеграл f (х) dx
S апсолутно конвер­
( -х)а
а

rupalliu, ако је It (х) I < I < + оо и а/(о је ех < 1, а дuвергuратu, ако је It (х) I ~ 1> О
и ако је а ~ 1.
180 Шеста r.uea

1
4 .

. liш . l'
Уl-Х.·.
-11Ш .
.
• ----"----- = - - •
1 1
Ir ... l 1r"'I,f •
.' . ,1+х+х 2 +х· уТ
Уl-х
тј.
1
а=-<l.
4
1
20. Иитегра.ЈЈ Ју dx , (k' < 1) коивергира јер је
(l-xl )(l-k' xl )
о .
1

тј.
1
а:::о-<l.
2
Ве:ж:баН1е. - Проверити следеhе задатке:
1
1О. И нтегра.ЈЈ Ј ---
dx
дивергира, Јер Је
, ,
l-х'
о

1
, l-х l , 1 1
IIШ -
Ir-H 1 =Ir-H
IIШ
(1 +х+х 2) - "3' а-l
_.
l-х
I

20. Интегра.ЈЈ {~ дивергира,јер је

10gx .
о ,.;,
1
' ,,·.lOgx "}' l-'х
l.1JU'"'"""'I-= l' 1
lm t--·= - , а= .
x-t I :. х"'l og Х
.... 1.-%
ь

30. иитефaJi.•.'(1':> . dx ... конверг"ра, јер је .

.. ) Ј:
О·
C08X-COS
,
ь

1.iш
.. •·.:УС08. х- cos Ь =lim 1.' ..,.,..-_%-::-·_"';'-;'"b~;-
х4>Ь 1 Ir,,+b У СоВХ .... ео8 Ь
. Ух-Ь
 181

3"
4'. 3а Р> О интеграл Ј (tg х)Р dx има сиигулариу тачку ; , а за
о

р <о сингуларнУ тачку О. Лако је"видети да интеграл коивергира за

Iр 1< 1, а дивергира за Iр 1>1 . .
1 ',~

50. Иитеграл Ј ;Og х dx, где је х = О СИИГУ.llариа тачка, конвергира,

l-хll
о
јер је
log х . 1 x 4l Iogx - О •
--::::::::::=-.-- кад x~
О'• (0<110<
_ 1).
Уl-х2 x41 Yl- х2
2 " _
60. Интеграл Ј log sin х dx, где је х =Осингулариа тачка, коивергира,
о
јер је

log sin.x ( х )41. .

1
_
- - . - SIП"х log SIП .х - О, када .х - О,
SlnX
(О <<<< 1).
х"
Вредност овога интеграла биhе

"
"2 !!..
а

Ј = Ј log sin х dx1) = Ј log соз х d.x.

о о
Стога је
"
у "
Та!!..
2 Ј = Ј log sin х dx + Ј log cos х d.x = Ј log sin 2 х dx - ; log 2
о о о
ИЛИ

2" "
2Ј= Jtog sin 2х dX2)_~ log 2=~ Ј logsin xdx-~ log 2 '.
2 2 2
о о
или

"
2
Ј log , siпхdх---lоg2=Ј--lоg2
~ '11:'
2Ј= •.
2 2 .
о

п
1) Ставитв Х=2"-У'
2) Ставити 2х=у.
182 Шест. , .....

тј;
.! IC
~ а

Ј ... Ј log sin х dx"" Ј log cos х dx "" - ; log 2.1)

О О

70. Интеграл
1
(28) В (а, Ь) "" Ј х,,-1 (1- х,.-1 dx
О

има сингулариу тачку х=о за а < 1, сингуларну тачку Х:;: 1 за Ь < 1.

Стога се може иаписати у облику
1

f
"2 ..
В (а, Ь)= х4l - 1 (l-х)"-1 dx+ х 4l - 1 (l-х)"-1 dx. f
t

а
Како
1
X4l - 1 (I-х)Ъ-l:_ ==X Cll+a-1 (l-х·-1)-I, кад х··-+о за «+a-l=О, то Ье
х·

пр. интеграл конвергирати за «= 1 - а < 1, тј. а> о. Исто тако

1
.141-1 (I-Х)Ъ-1: =x a - 1 (I-Х) CII+Ь-- 1 _1, кад х--l за «+b-l=О,
(1- X)CI
па ће други интеграл конвергирати за « .. 1- Ь < 1, тј. за Ь > о. Према
томе, интеграл (28) конвергира за а > о, Ь > о.
80. Интеграл
оо

(29) S
Г (а) = ,ха-1 е-Х dx
о

има горњу границу бесконачну и сингуларну тачку .1=0 за а < 1.2)

Стога је
1 оо

Г (а) =Ј х а - 1 е-Х dx + Ј х а - 1 е-Х dx.

Први интеграл конвергира за а > о, јер

1
ха-1е-х:_=х«+а-lе-Х_l, када х--о за а+а-l-0;
ха

1) Видети задатак ЗЗО (Њ lЗ4).

Ако се деси да ивтеграл истовремено им. иеограничен ивтервал IIнтеграције и
8)
веограничену Функцију у околини једне тачке IIнтервала, тада се раставља на .. ва или
више интеграла.
 11 Интегр.". Нeorр..Н.... х ФУНIlIUI)а 183

други IIИ1еграn такође коивергнра, јер је

,ха-l e- 7t : - 1 ... sCI+ a - 1 е-Х -о ,

xtt
када х - оо за ма какво а + а - 1. па се може узети CI> 1. Према томе
иитеграn (29) коивергира за а > О.
90. Интеграn

ЈОО уе-Хх dx... Ј· Vе-Хх dx + Ј·Уе-ах dx, а>О

о о а

конвергира. Испитати љегову конвергенцију. Показати .ца је

100. Интеграn

оо 1 оо

(30) Ј log х dx == Ј log х dx + Ј log х dx

1 +х2 1 +х2 1 +х2
о о 1

има горљу границу бесконачну и сингуnарну тачку х .. О. Први ните ..

граn конвергира, јер

log х 1 ,ха log х О О

--:-= - , кад х- , О<а< 1;
1+х2 ха 1+х2

други иитеграn такође конвергира, јер је

logx .~=~ 10gx_ 0

1 +х2 ' ха 1 +х2 ~I-a'

када х - ОО, 1 < а < 2. Стогаинтеграn (30) конвергира. Ако се у другом

. 1
• интеграnу ставн х =t' добнhе се
"

оо О 1 оо

Ј Јок"
1+х2
dx = Ј ~ dt -
1+"
- Ј·· 101 х dx, о.ltакле ИМ8ЗИ да је Ј 10g.! dx - О.
1+х2 l+xI
1 1 О О

11°. Иитеграn
ао 1 оо

ј. ~=
xII-l Ј --dx+
x O- 1 . Ј --dx
x O- 1
l+х l+х l+х
о о 1

има горњу границу беск{)начну и сингуnарну Ta~KY х=о за а< 1.

184 Шес-r8 глава

Први 1 ) интеграл конвергира за а>О а други 2 ) за а< 1, што значи да

горњи интеграл конвергира за О < а < 1.
12°. Нека су 1(х) и ср (х) дефинисане функције у коначном интер­
валу са коначни м бројем сингуларних тачака.
а) Ако су I1 (х) И ср2 (х) интеграбилне функције за хЕ [а, Ь], онда
су и функције 1 (х) и ср (х) као и њихов производ 1 (х) и ср (х) апсо-·
лутно интеграбилни, јер је, например, за функцију 1(х),
(/(x)+1)2>0, 12 (х)+I>-2/(х), {\I(x)I</2(x)+I.
(/(x)-I):&>0,/2(x)+1>2/(x), 2
Исто тако је

(1 (х)+ср (х»:& > о, f2(x) +,2(х) >-21 (х) ,(х), {I ((х) ср (х) 1< 12 (х) + ,11 (х)
(f (х) - ср (Х»II > О, 12 (х) + ,2 (х) >
21 (х), (х), 2
Ь) Из интеграбилности функција 12 (х) и ср. (х) следује интегра­
билност израза (1 (х) + ср (х»2, јер се сабирањем релација
21 (х) ср (х) <; 12 (х) + cp~ (х), 12 (х) + ср2 (х) =12 (х) + ,11 (х)
добива
(1 (х) + ср (х»2 < 2 (12 (х) + ср2 (х» •
Под горе наведеним условима важи Schwartz-оВ8 неједначина
(Н!! 134, задатак 11°.)
ь ь 1 Ь 1
S l(x),(x)dx~(S f2 (x)dx)2·(S ,2(X)dxya
а а а

одакле се, полазећи од релације

(1 (х) +, (х»2 = 1 (х) (f (х) +, (х» + ср (х) (1 (х) +, (х» ,

и примењујући горњу неједначину на оба сабирка десно, добива Мјn­
kovski-ева неједначина
ь 1 Ь 1 Ь 1
[ S (f (х) + ,(х»2 dx ]2 ~ [ S 12
а а
(х) dx]2 + [ S
а
,2 (х) dx]2 .

13°. Нека је дат F"rou/lalli-ев интеграл

ао

(31) S'(OX):!(bX)dX, (а>О,Ь>О),

о
где ћемо разликовати два случаја

а-l 1 а+а-l
1) _х-:-=!---~1, када x~O, З8 o:+a-l=О, а::=-l-а<l, а>О.
1+1( ха: l+х

а-1 1 а+а-l
2) _х-:-=~.-~1, К8да x~oo, lа о:+а-l=I, 0:=2-а>1, а<l.
l+х ха l+х .
 185
...
а) .у..;а !(х) је _преКИАиа за х>О и иитеграл Sf Џс) d:
с

KOнaeprwpa (е > о). Тцаје

J-lјш[Ј-' (ax)dX -S~(ь~)dХ]

c~8 х Х
с с

или после смене ах .. у и Ьх" у'

... ... d

Ј -Нш [Ј '(у) dy -
с..., О у
S 1(у) dY] -Нт S
у с-+о
1(у) dy •
,
"с Ьс IlС

Применом формуле о среДЊОј вредиости (,м 128) добива се вредиост

интеграла (31)
ьс

Ј -lim f(A> Sdy -lim. !(i) log ~ .. /(0) 101 .!., (ас < 5< Ьс).
C~O у С . .О а а
"С
Напрнмер,
...
Scos ах - cos Ьх d х
х
Ь
.. 1og-,
а

..... о

јер интеграл Scos х d: конвергнра (Н!! 187, теорема 30.).

с

" Ь) Функција Нх) је непрекндна за х>О и има граничну вредност

коначну и одређену limf(x)=f(oo), Тада је (O<c<d<oo)
x~ ...
d

S 1(ах): f (Ьх) dx == f f
Qd

(у) '; - Ј f (у) ;

bd Ьс

= Ј 1(у); - bd

S 1(у) '; ,
с "Ьс" ~
па је
... k bd
Ј = f ,(ax)-f(ЬХ) dх =l'lm ff( У )d- Y - l'lт Sf( у-
)dy
х c~o У d-+'" У
О ас Cld
"
или

Ј =сlim
.. о
1(5) log~-lim 1(1}) log~, (:~ ~ Sq ~ :~,)
а d-+ ... а ~ ~
или

Ј =1(О) log ~- I( оо) log ~= [1 (0)- 1(оо)] log ~.

а а . а

Например,

f
ао
е-ах - е- ЬХ Ь Ь
- - - d x = [/(0)- '( оо)] log-=log-,
х а а
о .
186 ШесТ. r .....

јер је '(0)-1. f(t:»)=0. На овај интеграл своди се, сменом у=г-".

интеграл
ао са

Ј --dy=
уа - у• fe-(CI+1)х-е-<Q+Ф: Ь+ 1
dx=log--.
logy х а+ 1
о о

Исто тако је

f
са

arc tg ах - arc tg Ьх d
---'='---х---=- х = "2'к 1og ьа .
о

140. Интеграл

f sin
ао

ь ах - а sin Ьх dx,
х2
О

.
парЦИЈалном интеграЦИЈОМ и
. . ах - а sln. ьх, dx
= ь 810 - =dР, своди се на
F гои-
1
2 х
lani-ев иитеграл

f
са

Ь СО8 ах - cos Ьх d Ь1 Ь
а х=а og-.
х а
о

15°. ИнШегрални косинус

с8 • са.

·
С lх= fCOSX
--х
d =81OX+S81OX
-- - - dх
х х х2
" "
конвергира за х> О, а дивергира када х -+ О, јер

cos х : _1 = ха cos х ~
~
1, кад х-О, за а= и)
х х« х

16°. интегрални JlогарuШа.м

·
L lX= flogx
х

-dx-
о

конвергира за О ~ х < 1. а дивергира кад х -1, јер

1: 1 = (1 - х )а -+ _ 1, кад х _ 1 за а = 1.
Iogx (l-х)« Iogx
Сменом log х = t горњи интеграл постаје

Li х = f"
ettdf = ftt
ettdf оо t:» < t <0..-
-ао -ж

1) ИСТИ Је случаЈ и када је х < о ..

 u ИНlегра". JteOI'P8......X ФУНlCuиЈа 187
t
где је

-ао
f~ dt = Ei " - оо < t < О ,
uнШегролнu еltCllоненШ.

17°. Нека је дата функција

1 за хЕ ( - оо, - 1) ,
y~-1 '
хЕ( - Ј, + 1),
1
за x€(+ 1, + оо).
Ух2-1'
Тада је, изостављајуhи иртеграциону константу, њена примитивна
функција!)

р (х)::

+2
! 10g (-X-Vx2-1), за xE(-оо,-I),
аrСSiПХ,__

log(x+Vx2-1),
за

за
х6(-I,

хЕ(+I,+оо).
+1),

Интеграn f
. у
dx
1,xS-ll
има сиргу nарие тачке х = ± 1, па је

-3
-1 +1 +3

f dx +
V,xS-l
f dx
'Јl-х2
+ f _dx-=[log( -х- Vx2-1)]-~+
'Јх2-1 -
-3 -1 +1

+ (arc sin xJ±~ + [1og (х+ Vх2 -lЩ =~+21og (2 + УЗ).

f"
18°. Интеграn х log sin xdx има х =~ сингуnарну тачку и коивер-
о
гира. Сменом х =~ - t добиhе се

fх
"
log siп х ах =~ flog sin t dt -
"
f" log
t sin t dt '.
о о о

иnи (видети задатак 6&.)

f"х log
о
sin х dx = ; f"log
о
sin t dt = - ;2 10g:2.
.
1) оу првом и IреЬем· С.IIучаЈУ бвhе

f-=== dx
~ хl -l.
} I
og,х+ ,х
~-I11
- ={IOgf-Х-VХI-l),-оо<Х~
log (Х+ ~x'-l), 1 ~ х <+00,
188 Шест. r.ll."

Ј (ха-4)У(х(l-х)= J-
1 О оо
· dx1) 2 (1+z9)dZ 1 Ј dz
190. 1-4(I+zll)I=--"2 1+2:1
о оо О

аО -
1 Ј dz 1 + У3
-"'23+2zl =-x 4y '6°
о
+1 +1
200. S log 1 + х х" dx 11) __ Ј log 1 + х d (ха + 2 V1 - ха) =
l-х УI-ха l-х 3
-1 -1
+1
=[_
ха+ 2 Vl-XSlоg 1 +Xrl +~ Ј (ха+2) dx =
3 1- х 1 3 У 1 - xs
-1
1 .~

=.! J(XS+2)dX' ) =.! Ј (2+siПI t) dt= 5к .

3 УI-ха 3 3
о о

ЈОО ха+3х+3
(1 +х)'
е-Хsiпхdх= ЈОО[_I_+ 1 + 1 ] е-siпхdx,
1 +х (1 +,,)1 (1 +х)'
о О

SOOe-ХSiПхdх
----= -
(1 +х)'
[e-ХSiПХ 1 ]004) lOOSCOSX-SiП"
2 (l+х)1 О
+-
2 (1 +х)Ј!
е
-х.l
иХ,

о о

ЈОО ха+3х+3
(1
----е- Х SIПхих=
+х)8
..1

.
sОО[SiПХ
--+ СОSХ+SiПХ] е-Х dх,
1 +х 2 (1 +Х)II
о ~ о

ЈООСОSХ+SiПХ
----е
2(I+х)1
-Xdх 11)_
--
.
1 - sooSinX
--е
2
-xdх,.
l+х
о о

последње две једначине дају

ОО

Ј-
х'+3х+3
---
(l+х)8
_.
e-~ SIП Х иХ
'"
=- -1 •
2
О
1 •
220. Интеграл Sxaxх+l
+ 2 dX, (а <О), конвергира за а>-l, јер
о

ха+ ах + 2 -2, кад х-О, за а+а-О, а::;:: - а < 1.

х+l

1) Смена l-x=xz l •

Ј .,.,.....-::;;=
xldx 1 --
I} Јер је --3 (xl +2) " l-x l •
,1-х l

') Ставати Х=IЈп t.

') 08ај Аео је јеАнак нуnи.
dx
1) П.рцвЈа.llН. интеграција u=(соа x+sin х) е-х, dV=2-1-..
( +х)
 189

+ао 11

230. Ј ---==
dx l'(т Ј
(х.8+ 1)1 .. -+-ао
dx
(хl + 1)1
~
а-.
2
_ао .1-++00111
6
1. . Ве.....е'у BBTerpu8 R peAOB~ - Интеграn Ј .. Ј t (х) dx,
г..е је функЦИЈа t .
(х) ограннченаи инtеГ(lабиnна у интерваnу [а, х].
"
(о< <х Ь). 11 увећава се бесконачно кад х - Ь, тј. има сингуnарну
тачку х - Ь. може се написати у обnику
6 111 111 ...
(32) J=Jt<X)dX 1 )cJf(X)dX+Jf(X)dX+ .. ·+Ј t(x)dx+ .....
" 11 111 11/1-1

г..е је %1' хl , •••• x ll , • • • ма какав низ pacTytlflX бројева који тежи'ка

Ь -о ка..а се п увећава бесконачно. На тај начин се из коввергенције
И.1lидивергенције реда на десној страни једначине (32) може извести
конвергенција иnи дивергеиција иитеГРaJIа на nевој страни и обрнуто.
При.мед6а~ - Многе особине обичних одређених интеграnамогу се
по.. извесним усnовима проширити и на генераnисане одређене инте­
ГРaJIе, као што су парцијзлна интеграција. смена променљивих итд.
Поједине особине могу се корисно применити за израчунавање ових
интеграnа.

Пример. - Показати да је, за р > о.

(32) [, (XP+x-Р) 10g x d: =0.
о

Ако се овај интегралнапише у облику

ао 1 ао

Ј t (ХР+Х-Р) log х d: ... Ј+ Ј

о о 1
, . 1
и води рачуна да Је, поcnе смене х == - •
t
ао 1

Ј.! (хР + Х-Р) log х d% =~ Ј! (IP + t-'.> log t dtt ,

х
"
.1 О

добиће се је..иачина (32).

6
Ј} 1'= Ј f {х) dx мо.е се посматрати као грааична ape)JIO(1' аим 8итегра.u\
.. . ••
I(х)=ј Н%ЈЈх=ј, (Х) dx+
.. ,.- .....

'00
_"
+Ј t(x}dx. ГЈ1е Је х 1Ј %•• .... %" . . . ; 8ИI расту"и!
. fI .11 S/l_l
6,е}ёu.r6Ји '!е• • ка b~OlCi.a се п увећаВА 6есКОИАЧRО.
190 Шест. г.....

Ве:ж:6аН1е. - Проверити сnедеhезадатке.:

ОО

10. Jf(XP+X-Р)10gх~=0. (р > О).

l 1+х
О

ОО ОО

2.
0 Ј d., - Ј-
dt. а> О• а> 1. t- 1ogx, коивергира за а> 1, .
xlog«x ta
tIl loca
дивергира за а ~ 1.

30. ЈОО х log х log«

dx
(log х) =
ЈОО dt
ta
t -Iog (log х). ех > О, ь > 1,
ь log (10& 6)

конвергира :sa а > Ј, диверniра за а: <ј.

> О, Ь > О)
40. Показати да је (о
.
Ј= Ј e-aa-e~OIt+x(a-b)e-Ь,(. .0. tl
о dx=b-a+alog-.
, х2 Ь

+Ј
. Ье-IJХ - ое-"
. . Ј __
dx+(a-b) е-О-К. е-
о dx=
.. а8
.
-е-о.
.
. Ј е-
+0 ьх - r -
_o--dx.
х . х 8 Х
8 I! 8

Када е - О биhе. према Froulloni·eBOM интегрзnу (31).

а
Ј=Ь-а+а 10g-.
Ь

193. Главна вредност генералнсаних интеrpaяа. - Нека је (х) f

непрекидна функција за све вредности променљиве х. Генераnисани
+..
r
интегра.n f (х) dx дефиниwе се једначином
+00 х2

(33) Ј f (х) dx = Нт %1"'-00

Ј f (х) dx,
-оо %,"'+00 %1

где се х 1 и Х 1 увеЬавају бесконачно у означеним сиеровима lЏaIJBIlCНO

један ОД другог. Може се десити да интеГр8Ј1 (33) Ile постоји. аnИ када,
се стави Х 1 =
-х, х 2 = +х, интеграn

dx
1) На овај HHT~гpall прнме}IИТИ парЦИЈалну интеграциЈу u=г-ах-е- flх , ](I=dll.
 191
+. +ж
(34) J f(X) dx .. Iim ЈЈ(Х) dx
х ... оо

може постојати.
-оо

Ако интеграJl
+00
(34)
-х

постоји, љегова вреАВоет . 30. се

гЛDВНDвредносlIl uнlIlеГРDЛD SI (х) dx и обелtЏКава се

-оо

-1-00 +ж

1I.р. Ј f(X)dX=~~?'oof f(x)dx. 1)

-оо -х

+00
Тада се каже да uнlIlеграл Ј Нх) dx lloclIloju У С.мUСАV главне В/NДНОС1В.u.
-оо

Ако интеграJl (33) постоји, он очевидно' постоји и у СМИСJlУ ГJlавве

вреАНОСТН, аJlИ обрнуто уопште не важlt.
Например, интегра:JI
+00

Ј sin xdx = Нт Жt+-ОО

fsin
%2

xdx = lјт (сos Х 1 - cos х.)

Жt"'-оо
- . . . . . .... +00 %Ј Жt ......

ве постоји, али постоји интеграл (Х1 = -х, х.- +х)

+... +ж

v,р.fSiП xdx=,lim SSiП xdx=lim {cos( -х)-соа х)-О,;

х...... х ...
-... -х

~cтo тако интеграJl не постоји

+....
f
l+X
1 + Х·
d"
zt
Јl+'Х
, - , - х= tm '-,-'- d.1'=, l'lт,
l'
%Ј"'-ОО ' '1 + Х· %1-+-:-'"
[tg arc
>

' t 1 +-
xll -a,rcgx
"
11og-,-,-,
2
.11+1]1
х,l+
-. жt...... %1 %I'~+'" ..

али је (х1 =-х, х 2 =+х)

+00 +ж

".р.,Ј l+Х -, 'Sl+X

-dx= lim --dx= •• ·)
l+x' К"'+'" l+х·
-оо

"
ч V. р, значн veleur рсlпсlраlе = главиа вредност,
+ж
1) Ако Је фун••иј~ f (х) н~l1арна, OHJ(i је (М 126) Sf (х)
-%
dx = О. па је ". р.
+00
-ас
s f (х) dx=O • . иако интегра..
-ос
+...
Sf (х) dx
.
дивергира. Ако Је !lJУНКllија f (х) lIарна, оно
+К ,Х , _ +..
S
Је Ј f (х) dx =2 f (х) dx. па ће иитеграn Sf (х) dx конвергирати само ако интеграn
-% о -оо
оо

Sf (х) dx конвергнра. Стога ће код парних ФункциЈа главна врцност ПОСТОЈати само
о
192 Шеста Г.lllва

Нека је I (х) непрекидна функција за све тачке интервала [а. Ь].

ОСИМ у тачки х - с где је бесконачна (а < с < Ь). ГенеР;lЈ1исани инте-
11
грал SI (х) dx дефинише се једначином
а
11 С-1}1 Ь

(35) f f(x)dx= ~;~g[f f(X)dX+J~(X)dX]

где 1'}1 и 1'}2 теже нули независно један од другог. Може се десити да
интеграл (35) не постоји. али када се стави 1'}1 =1'}2' интеграл
11 с-1'} Ь

(36) Ј I(X)dx=J~[J f(x)dx+ Sf(X)dX]

а а с+ч

постоји. Ако интеграл (3б) постоји. његова вредност зове се главна

ь

вреДIIОСШ интеграла Sf (х) dx и обележава се

а
Ь с-ч Ь

v.p. Ј '(х) dx =J~[ Ј (х) dx

Q а
1 +11 (х) Ч
dX].

Тада се каже да интеграл Ј 1(х) dx постоји У смислу главне вредности.

а

Ако интеграл (35) постоји. он очеви дно постоји и у смислу главне

вредности. али обрнуто уопште не важи.
Треба напоменути да ова дефиниција главне вредности важи и
када функција f(x) има коначан број сингуларних тачака између а и Ь.1)
Например. интеграл (а < с < Ь)
ь С-Ч1 lJ

Ј ~ = Нт [Ј ~ + Ј ~]2) =10g Ь - с + 1im log

х-с ЧI~О х-с х-с с-а чг~о
1'}1
1'}2
Q ч.~о а t+ч. ч.~о

не постоји. Међутим. када је lJl = 1'}2' онда је

+ао
ако интеграn Sf (х) dx конвергира н тада Ье гnа.ва вредност бити једнака вредности
-ао

+ао
иитеграnа Sf (х) dx.
-ао

Ј) У сnучају неограничених Функција гnавна вредност доnази у обзир за сингу­

парне тачке између граннца а и Ь.

1) S~~=IОgIХ-СI.
Х-С
 11 Интеграnн неограннчених фуНКЦИЈа 193

v.p. ЈЬ dx =lim [СЈ-IJI dx + ЈЬ dx ]=log Ь- с ,

х·-с IJI-+ 0 х-с х-с с-а
а а a+IJ1

тј. интеграn постоји.

ВежбаltJе. - Проверитн сnедеЬе задатке:

10. Интеграn S" dx

(х-с)"
,(а<с<Ь), дивергира за п;;;> 1.
а

Међутнм, ИН1'еграn

(37) v.p.
.
ЈЬ 'dx
(X-С)nIJ-+ О
.
::: Ilm (СЈ-IJ dx
(х-с)"
+ Ј"
(х -с)"
1
dX] с--
п-2
а а ~

Hm [ . 1 _ 1 +_1_+(_1)11_1_]
I}-+O (а-С)n-1 (Ь-с)"-1 qn-1 I\n-1
за п неllарно конвергира. Стога је

v.p. S"(x-сУ;
dx 1 [ 1
с п-l'(а-С)n-1
а

за п> 1 нейарно; за п> 1 йарно не постоји интеграn (37) ни у СМИСJlУ

~aBHe вредности.

20. Интеграn
/ (

не постоји; међутим, за Х 1 = -х, Х 2 =Х постоји гnавна вредност

v.p.
+00
f 2 х dx .
--о =llШ
х 2 + 1 х-+оо
f
х.
х dx. х2 + 1
2--=llmlog--=·O.
х 2 + 1 х-+оо х2 + 1
'.
-оо -х

13 Математиqк. анаnиза 111

 СЕДМА ГЛАВА

l ВИШЕСТРУКИ ИНТЕГРАЛИ

194. Непрекидност функција са две променљиве. - Нека је

t (х, У) функција од две независно променљиве дефинисана у области
правоугаОllика Ја (а <х < ь, с <У <d).
3а функцију 1(х, у) каже се да је нейреttидна у тачки Мо (хо, Уо)
области Ј2 , ако је испуњен услов (.N'2 42) о'

I/(x,y)-f(хо,Уо)l<е, за Ix-x o l<l'5(e), IY-уо)I<8(е).

Ако је овај услов испуњен за сваку тачку Мј: (Xk. Yk) области Ј2 • тј. ако је

If(x. у)- t(Xk' Yk)1 < 6, за IX-Xkl < 6(8), IY-Yk 1 < б (е),
функција је нгПргttидна у области Ј 2 •

1°. Ако је фУНlщија 1(Х. у) нейрекидна у области Ј2 , то сваком

llроизвољно .waJlOM броју е> О одговара број б (е) > О, Шакав да је

1I (х', у') - 1(х", У") 1< е

ва свако х', У' и х". у" из области Ј2 , за које је 1х' - х"l < 8(8), Iy' -- у"l < В(е)
Тада је функција 1(х, у) равномерно нейрекидна у области Ј 2 •
Ако је теорема немогућа у области Ј2 , она је немогућа о бар у
једној од области Ј2 (1), које се добивају кад се област Ј2 подели на
четири једнака дела правима паралелним осама Ох и Оу. Ако је тео­
рема немогућа у области Ј 2 (1), она је немогућа бар у једној од области
Ј2 (2). које се добивају када се области Ј2 (1) подели на четири једнака
дела правима паралелним осама Ох и Оу. Продужујуhи тако добиhе
се довољно мала област Ј2 (n) у којој је о • •

lf(x'.y')-/(х",у'О)1 > е, за Iх'-х"l < 8 (е)" JY'-Y"I < в (е),

где су х'. У' и х", у" произвољне тачке области о Ј2 (п). Тада би постојаnа
нека тачка Мо (Х о , Уо) у области Ј2 (n) за коју би важила релација

8 < 1I (х', 1') - f(x", у") 1 < 1I (х', у') - f(x o• Уо)1 + 1I (Х о , Уо) - 1(Х", y")I·
 I Вишеетруu IUlreгра.и 195

Ова иејеАиачииа казује Аа је функција I(Х,I) прекидиа у тачки Мо(Хо,Уо),

што је -СуВротио претпоставци, чиме је теорема 10. Аоказана.
Теорема 10. тврди, да је неllреltидна ФУНltцща {(Х,I) 1 области
Ј. ptIВHOAepHO нгllpeltUJlNa у о.оЈ o4Ao'clllll.
20. Да би Фlнкција f (х. у) БUJIа HelJpe1tUJlH4 у 06ласllJtl Ј. Ilоmребно
је и JlOBOJf1HO АО, Је она неllрекиДН4 дуж ClJ4tre<'He1IpetrUJlHe криве у - , (х)
и х=у(у), где су .(х) и t(у) 11рОиаво;онг и неllре"идне функције у
oJlroBapajyhuAI< инШерваЛUAlа [а, Ь] и [с, d) и IЮЈе задовољаваЈу услове
c~y=,(x)<d, a~x=t(y)~b.
Услов је lJоШребан. Ако је 1(х, у) непрекидна функција у области
Ј'}., а .(х) н ф(у) непрекидне функције у одговарајућим интервалнма
{а, Ь] н (с, d] то су обе сложене функцнје f(x, • (х») н f(t(y), уЈ непре­
кндне (НII 31), н то прва по х у интервалу [а, Ь] а друга по у у ннтер­
валу [с, d). Занста, из непрекидности функцнје ,(х) у ннтервалу [а, Ь]
следује њена равномерна непрекидност у поменутом интервалу при
чему (М 32)
(1) 1,(х')-,(х")1 < 8. за /х'-ж"l < 81(8).
Ако се стави 81 < 8, што је могуће, јер ће, према неједначини ,(1),
41--0 каА 8--0, то је
1, (х') - , (х") 1< 8, 1х' - х"/ < 8.
Стога је, због непрекидности функције 1(х, у) у области Јј ,

(2) Il[x', • (х')]-{[х", • (Х"») 1~ 1I [Х', • (x')]-/[x o, • (хо)]l +

+ 11 [х о , • (х о ») -- f{x", • (х")Ј/ <8 ,
за

(3) 'х' -х"l < 8, 'у'- у"l = 1. (Х')-.(х") 1 < 8,

шт'о доказује неuре«идносШ сложене фун"циlе ,[х, • (х)] за хЕ[а,Ь].
На сличан се начин доказује неilре"uдносШ сложене функције
1[О/(у), у) за уЕ [с, d}. \
Услов је довољан. Када су услови (2) и (а) испуњени за све тачке
интервала [о, Ь], онда је сложена Ф1нкn:ија t [х, tp (х)] непрекндна за
',хЕ[а, Ь]. Нека је м [хо , '(Хо)Ј тацка на кривој у=,(х), тада је, према
(2) н (3)
If (х", у") - f (хо, Уо) I-/[х", ,(Х")] - f{x o• <р (х о )] < 8 ,
Стога је
Il[x', ,(х')] - t(Xo• • (Хо)]l ~ If{x', ,(Х')] - 1[х", $р (х")]I +
+I[x",
- ....'(x")]-/[хOl '(Х.о)Ј < 28.
\-

То значи да је функција ,(х,у) непреки.цна у областн Ј. дуж криве у ... ,(х).

На сличан се начин доказује непрекидност функције 1 (х, у) у
облас'tн Ј. дуж криве х == ,у (у). Тако је доказана теорема 20.
196 СеЈ.М' rU$4

Ако је функција Нх,у) непрекидна у области Ј2 по променљивим

х и у, она је непреКИДН8 по свакој промеНЉИlЮј . понаособ, али обр­
иуто не мора бити (Н!! 42).
Горње теореме су изведене у области правоугаоника Ја функције
f (х. у). Међутим, теореме важе и када је област дефинисаности Ј2
функције Нх,,) ма каква затворена област Ја У равни Оху. '.
195. Интеграл 1(&0 ФУН1ЩиЈ& n&pUeTpL - Нека је f (х, у) не­
прекидиа фуикција у области правоугаоника Ј2 (о <Х < Ь, с <у <d)
(c~. 125). Ако се функција Нх, у) интеГР84И по х у границама а н Ь,
скатрајуhи у као фиксирани параметар. интеграл Ье бнти нека функ­
ција rp (у) овога параметра у, тј. биhе
ь

(4) ,(у):= Ј ,(х, у) dx.

а

Геометриски, једначнна (4) претставља ннтеграл функције ,(х. у)

у интервалу [а, Ь}, ЈЈ.уж праве АВ која OJJ.~OBapa фиксираном параметру у.

'Ј

А В
"
с
ј

О а Ь х

Сл. 125

Свакој :вредности параметра у у интервалу [с, d} одговараЬе по једна

права АВ,. што значн Д~ ће интеграл (4) бити функција параметра у.
Например,
1

Јv ydx
l-х2 у2
= [arc sin хуЈА == arc sin у
О

је функција Пч'раметра у.
10. Ако је t (х, у) неПрекuдна функцuја у обласlliu Ја (а < х < Ь,
с < у < d), uнlliеграл (4) је неаргкидnа функција Цорр.меlliра у у uнШер­
валу [с, dl.
Нека је Уо једна произвољно фиксирана вредност параметра у у
интервалу [с. d]. тада је
 " .

.
.. .

ср (у) - '(Уо)= Ј [1 (х. у) - 1<х. Уо») dx.

.

Пошто је функција (х, у) вепре1СиJtна у QБJlасти Ј., 'то је

I/(x,y)-/(х,у.) 1<8, за 11-:.101<8, .

,<Р(у) ..... tp (Уо) 1 < е (b-cr).
што значи .ца је функцијаtp (у) веп~еКИ'цва у та'lки Уо.

Лако је ви.цети .ца горња теорема важи· када је фуикција t (х, у)

ограничена у области Ј. 11 иАСа IШначан6ро/lIр,,,,,днu,, lIJalfatea Ја H~K)' фик­
сиран)' вредност аара.меlllро у интервалу [с, d]. Нека је, иапрвкер, х ... хо
јеАна преКИАна тачка уинтерваJlУ (а, Ь) ва прааој у а::. )'0' таАа је
z.-tIl ... fI

(5) 1ср (у) - tp (Уо) 1< Ј If (х, у) - (х, Уо) Idx + JIf (х, )') - 1(х, Уо) 1dx +
а ~I'

Xe+l)z
+ Ј 1I (х, у) - t (х, )'0) I dx.
z.-tIl
Упр,вом и другом интеrpаJlУ прекидна тачка је искључена. па је

I
~1

~I ((х. y)-f(x. У.) I dx < 8 (x,-I), -".).

(6)
Ј 1!(х, у) -- t (х, Уо) 1dx < 8 (b--Хо-fJ.),
%f+l)z
за 1у -- Уо 1 < В. Трећи интеграл, према формули о среАњој вредности·
(Н!I 128), Ааје

(7) тi7 (x.y)~f(x.1o) 1dx <j(it(X, у) I dx+1 ,(х, Yo)I]d.r < 2MI),
~ Жo-IIt '.
где је 'нх,..,.,)! <:: м у области Ј". 111 +118=11. Стога неједнаqина(5).преIl8
(6) и (7) даје
I ср ()')- '(Уо)/ < 81, за 'У-)'о) 1< 8,
t)J.e је a(b-a--q) +2M~ < 81' што значи Аа је функција .ср (у) иепрекидва .

за У=)'о'
Нека је област АефlUUlсаности функције t (х, у)
-Ј2 (Х1 ="'1 (у) ~ х' <Х,,= '1'2 (у). с <у <d],l)
198 Се.... r ....

тј. област оrраннчеН8 затвореном кривом линијом С (сл. 126),. тада

ннтеграл (4) гласи

11
о 4
C.I.126

,(У)== Ј f(x,y)dx
%1
или
o/~J')
(8) <р (у) "" Ј f(x, у) dx.
0/1(1)
Например, иитеграл функције

I(х,у)= '11 у 11 -у Х
11

у области круга х ll + уl-l "" О биhе

+Tl-~ +tl-~
·Ј '1 ydx =[arcsiп ху} s2аrс~iпу "l-уll.
l-у 2 х·
-Tl-~ -Tl-~

2'. Ако је функција f(x, у) непреltидна у обласШи Ј2 , иJlи и.ма коначан

број Прекидних Шачака ~a неку фиксирану вредносШ Пара.мешра у у инШер­
волу [с, d] а ограничена је у. обласШи Ј., инШеграл (8) је неПрекидна
функција uара.меШра у у инШервалу [c,d}.
Ова теорема своди сена теорему 10., ако се уочи да се област
Ј2 налази у области правоугаоника R са странама х =а, х = Ь, у =с, х = d.
Тада се може узети функција I1 (х, у) која има особину да је

(9) 11 (х, у) ={ f(x, у) у области, Ја.'

О изван областм Ј."

Функција 11 (х, у) има исте прекидне тачке у R као и функција t (х, у)

у Ј2 " Стога је, према (9),
 199

ь %. 0/1 (у) •
Ј ft(X,Y)dx=f f(x,y)dx= Ј f(x,y)dx=cp(y)l)
/1 zt ' 0/. (у)
иепрекидна' функција ОД у У интервалу [с, d].
198- Аеф....иц.Ј. AвocTpyкor RaтerpaJl8 80.otIyllJ)Oe1'JlX"'"
rpaJlL - Нека је f (х. у) непрекидна функцијil у облаСТJI npa80yrao••Ka'.
Ј. (а (; х ~ Ь. с <У <d). Интеграл
ср (у) =Ј"Нх, у) dx
/1

претставља иепрекндиу функцију ср (у) по у у нитеР8lJlУ (с. dI (Нt 195.

теорема '10.). па се може иитегрмити по у. тј биhе
..
Ј ,~,) dy= Ј dy Ј f(xy)dx.
""
с С"
Иsраз
. "
Ј dy I f (x,y)dx,
који садрж.н два узастопна зиака интеграције, зове се двodlJ1a ан"­
ГрОJl функције f (х, у)у области Ј" и обелеЖа81 се

(10) f. f"НХ,у)
dy dx = џ. f(x.y) dxd1·

Н.пример функција

'(х,у ) = Yl-х
' у
ll У"
непрекидИ8 је у области JII (О <Х < 1, О <У < 1), па. је
1 1 1

J ЈУ
о
dY
о
ydx " = Ј arc sin у dy =
1-.-:·yll
о
•
..!!. -1.
2, "

Треба напоменути да интеграл (10) има смисла, ако.,.....ј.

I (х. у) остајуЬи Оlpаничена у области Ј. ика аремидних 80.tlмо IISOJIO-
ваиих или ие, али које се могу распоредити на коиачан Орој "укова
кривих лииија. које се зову Jlиније прекида у Об~асти Ј11). Ове ....ије .
прекида морају испуњавати извесне, услове.
,.' -
1) Јер Је 11 ех, ,)=0 итв 06нети Ј••
• ) :nиНfljOr IlреllllДQ' ФЈвt(I1Ије, I (х, ,), у обмци Ј. Је иепреКИАИI .р.... чије су све
тачке, иЛи само неЈ<е тачке. тачке преки;tа ФункциЈе I (х, у).
200 Седма глава

Например, функција
(8') l(х,у)={l, за У< х,
2, за. у > х
у области Ј2 (О <
Х ~ 1, О ~ У ~ 1) има линију прекида у =х (сл. 127).
Међутим, интеграл (10) у овом случају гласи
{,,' I t
у

(9') f dy S2 dx + fdy f1 dx = ~ ,
о о о"
с 1-----71 где је код првог двоструког интеграла
област интеграције троугао ове, а КОД.
·другог ОАВ.
Треба још додати, да интеграл (10)
. има смисла под напред наведеним усло-

8има, ако је област интеграције ограни­

х
чена затвореном кривом е (сл. 126). Резо­
С,l. 127 новање је исто као у теореми 20. прет-'
ходног параграфа и тада је

Јј' (х, у) dx dy= Јј 11 (х, у) dxdy,

где је R правоугаоник описан око области Ј", чије су CTpa~e паралелне
координатним осама.

197. Дефиниција двоструког интегралапомоliу абирова. -

Нека је 1(х, у) дефинисана и ограничена функција у затвореној области
Ј" равни Оху. Нека су М и т горња и доња међа ове функције у обла­
сти Ј2 чију Ьемо површину обележити са р.l) Подели мо површину' Р
области Ј2 произвољно на п парцијалних површина Рl Р2 ••• , р", и
обе ..ежимо са М; и тј горње и доње међе функције 1(х, у) у обла­
стима парцијалних површина ћ.
Посматрајмо збирове

(10')

који задовољавају .неједначине

mP,s,S<MP,
јер је т, ~ т;, М> М;, " ћ=Р'
1: То значи да су збирови S И s ограНII-
1=1
чени. Свакој подели површине Р на парцијалие површине Р; одговара
по један збир S и по један збир s, који су ограНиЧени.

1) ПоврwиНl Р Је мера области Ј. у смислуквадратуре, тЈ. А!огупа Је к.адратура

об.18СТИ J~. .
 1 8иwеструки иитеrрали 201

ДОН1а .tiel)a cltyllti свих збирова S зове се fOPIbU двосОЈру"" инОЈе­

грал фун"чије I (х, у) у Ј2 и обележава се

Ј= ЈЈ '(х, у) dp.
12
ropltJa .Afelja с"упа свих збирова S зове '.се ДОНЈи двосШруки и..Ше­
грал фу."цuје f (х. у) у обласШи Ј2 и обележава се

!= ЈЈ f(x,y)dp.
h
Све теореме које се односе на дефиницију простогивтеграnа
(НI! 124) важе и за дефиницију двоструког интеграла. Стога их иеhемо
овде ИЗВОДити веЬ само напоменути.
1о, За две су"чесивне Поделе 1 ) п и n1 обласШи Ј2 важи релација

Sn < < < ~n

Sn1 Snl •

, 20. Ма "ој" збир S не .може бити већи .ма од "ог збира S било да
они ilриПадају исти.м, било различиШи.м Подела.ма, тј. биhе

sn < Sm ... Sm < Sn"

где су Sn. SN И sm,Sm збирови који одговарају двема различитим поде­
лама независним једна од друге области Ј2 • Стога је за све могуЬе поделе

mР S < <! < < <

Ј S МР.
30, Сва"о.м броју 8>0 одговара број 8>0, та"ав да је J<Sm<J+8,
.t- е < Sт <
Ј, за сваку Поделу т за "оју је највећа Парцијална Повр­
шuна Рт<8-:
А"о се
fOPIbU и AOIbU интеграли ПоклоПе, онда се заједнич"а Вр'е'д­
ност зове двоструки oApeljeHU интеграл функције f (х, у) у обласDJи Ј2
у Riemann-овоAt с.мислу и обележава се

J=SSf(x,y)dP,
12
• а чиШа се двосШруки инШеграл фун"ције '(х, у) у обласШи Ј2 • Тада се
. каже да је фун"ција f (х, у) иНll1еграбилна у области Ј2 у Riemann:oBoAt
с.числу. Израз dp зове се елемент површине области Ј 2 •
Ако је функција f (х, у) интеграбилна у области Ј2 , онда је

1) Поделе п и nl области Ј. 3!1аћеко сукцесивник nOAellaMa, када се свака од пар­

цијалних поврwина Pt поделе п подели на известан БРоЈ делова, тако да Је sбир нових
noврwииа nl > ". Тада ће поврwина Р бити подељена на n1 парциЈаllИИХ поврwина, ЧИЈИ
је ~POJ веhи али су парциЈаJlне поврwиие маље.
202

где је тј <" /('5;, qj) <. М; а ('5;, I1i) произвољна тачка на површини рј. То
је очевидно, јер је, према услову интеграбилности,

п _
Ј - г:=!... - Е < s <. ~ f ('5;,1);) р; <. S < Ј + е::: Ј + е.
1=1

Обрнуто, ако постоји 'гранична вредност

(11)

.ја сваку поделу п, функција f (х, У) је интеграбилна у области Ј2 и

тада је

(Ј:::Ј::: fJt<X,Y)dP'
11
јер је, према (11),
п

(Ј-г < ~J(5j, q.)p;<tJ+e

[=1
и

tJ-е<s<.!.<.Ј<S<tJ+е
где су
n· п

S:= ~ тј(Хј - Хј-l) , 'S = ~ Мј (хг Хј-l)

[=\ 1=1

доњи и горњи збировИ'I а:!.

.у .....
Ј њихове међе.

Општи потребан и довољан УСЛОВ интеграбuлности функције f (х, У)

у области Ј2 S- S < е, за извесну поделу области Ј2 , доказује се као
код простог интеграла (.N'!! 125).
Лако је видети да је непрекидна функција f (х, У) у области Ј2
интеграбилна, јер је, према (10'},
n. ,
S-$= ~ (Мгm;)рi<qР, Мгт. <ч, (;=1,2, ... , п),
1=1

где је Р површина области Ј'}. а Ч максимална осцилација функције

f(x, у) за ; = 1, 2, "', п. Стога се ~оже изабрати подела области Ј2 да
. е . С'
Је 1'] < -,
Р
па Је ~ - s < Е.

ИСто тако ограничена функција у области Ј2 може бити интегра­

билна ако се све њене лuнuiе Прекида могу укључити у такве површине
области Ј 2 , да њихов збир тежи нули кад се број парцијалних површина
р, увећава бесконачно. Другим речима, ограничена функција f (х, у) биhе
интеграбилна у области Ј:!, ако се област Ј',!. може помоhу линија пре-
 I В.шeerpу•• 8ntrрали 203

кида' ПОJr,eлити на коиаllан број парцијuнихоб.naсти lil) у којима је фуик­

ција '1 (х, у) непрекидиа. Дуж лииијtt прекида функција '(х, у) има пре­
кидие тачке прве врсте. Тада ће двоструки интегрu фУ1UЩИје Нх. у) 1
области Ј. бити jeJЏI8К збиру иитегра.na у парцијlUlИИМ оБJl8стима (ВНАН
прнмер (9')).
'.
198. Гео.еТРИСl(а дефиниција ABocтpyкor IПI'terPUL..,..- Ва­
преlUlllL - Лос...трајмо запремltllу V ограничеиу одо:цо оБЈЈаlllllу Ј.
,У контури С равии Оху, са страие ЦИJlИИДРОМ и одозго делом поврwиие 1':

Сл. 128

• чија је једначина z=f(X, у) (сл. 128). Поврwина ~. ограничена контуром

Г пројектује се ортогонално на област Ј2 а контура Г на КОНТУРУ С
равни Оху. ПодеЛИМQ област Ја произвољно на п парцијалних поврwииа
pi којима ће одговарати парцијалне поврwине (Ј, на површини ~ (сл. 128).
Тада ће запремина V бити поЈ,ељена на п запремина У,. Нека'Су тј и М;
доња и горња међа функције z = f (х, у) у парцијалној равии Рј, онда
ће се запремина V, налазити између запремина' тјрј и Мјр., тј. биhе
-' - тiРј< Vj<M,Pi'
. п

Стога ће сё запремина . V = 1: У, налазити између збирова

" ,1=1
204 Седма гnава

"
~mjPj< "
V< ~MjP; или s< V<S.
1=1 1=1

3аједничка гранична вредност збирова s и S, каД84 се п увећава беско­

начно тако да свака од површина Р; тежи нули, претстављаhе тражену
запремину V. Према дефиницији заједничке граничне вредности збирова
s и S, ова ће запремина бити пр~тстављена помоhу двоструког интеграла
V= ЈЈ f(x, у) dp. где је dp елемент аО8ршu~е области Ј2 •
Ј.
У предљем излагању површина ~ налази се изнад равни Оху, тј.
функција z =f (х, у) била је позитивна у области Ј2 • Ако се пак површина
~ налази испод равни Оху, функција z = f(x, у) биhе негативна у области
Ј2 • Стога ће бити

Јј f (х, у) dp= - V,

јер су површински елементи dp позитивни (област Ј2 је позитивна).

Према-томе, двоструки ин'Геграл претставља геометриски алге­
барски збир запремина, и то са знаком + уз део запремине нзнад равни
Оху а са знаком - уз део запремине испод равни Оху.

199. Иарачунан.ње двоструког интеграла у правоуглим К60Р­

динатама. - Показаhемо да се израчунавање неког двоструког инте­
грала своди на израчунавање два узастопна проста интеграла.

d\------.~----or--'-or--'-_

~ ·I----+----·----ј",

y~,~---~~--------

c~----~----------+---~----~

о х..,

Сп. 129

Нека је f (х, у) непрекидна функција у области правоугаоиика

Ј2 (а <х <ь, с <У <d~, чија је површина Р (сл. 129). Поделимо право­
угаоник Ј2 на мале правоугаонике правим линијама паралелним коор-
 I 8иwеструхи ввтеГР8.11И 205

Jtвватвим ос••а Ј( = х•• У =УА: (ј = 1, 2, ...• п; k = 1,2•... , т). Посматрајмо

rp811ИЧНУ вре,АИОСТ збира о

(12) ~
т
tf f (s"
"
f\I:)P.k= ~
...
tf f(Si. f\I:)(Xj-
11
Хi-l)(Уt- Yk-l)

Г,Ае је P,t'" (Х;- Xi-l)(Уk - Yt-1) површина Ma~oгa правоугаоника (осен­

чена површина). а (Si' f\I:) координате произвољне тачке правоугаоиика
Pik' Ако се збир (12) напише у облику

(13) f (Yk-Yt-l) [tf(Si'

k=1 1=1
1]1t) (хј- Х;-I)].
онда је, према дефиницији простог интеграла (1'1'2 124).
о 'ь
(14) lim
11-+_
f. f (5,. I!t) (х; .... хј-l)·= Ј f (X.~k) dx = 'р (Yk)
f:;f
1)

а
d

Iјш
111-+8
f
k=1
'р (Yk) (Yk-Уk-l)=Ј'Р(у)dУ.
с

Стога је. према (12), (13), (14) и (15)

d Ь

= Ј dy Ј f(x,y)dX,
с а

~. d Ь
(16) ЈЈ f(x,y)dxdy= JdY Jf(XtY)dX,
Ја с а
це је dp = dx dy еле.wенm llовршине области .Ј2 •
Једи&.чина (16) казује, да би се добила вредност двоструког инте­
граЛ8 функције !(х, у) у области правоугаоника Ј2 • Шреба најllре инШе­
гралиШи фующију f (х, У) 110 х У границама а и Ь, с.wаШрајуhи у као
• КОНСШанl1lу. РезулlllаШ nе биl1lu нека функција QД У кОју l1lреба uнШеграJfUШU

.
. У границама с и d.
Ако се збир (12) напише у облику
оо

±(х,- Х;-1) [f
1=1 k=1
f (5;, I]k) (Yk - У/с-l)]
оо •

1) Стављају"в 1јА=У'. СМ8траЈуhи Ytc као фиксирани параметар. ml.~f(;I.I)~)~MiA,

11 оо ь 11 -

S
' ...

1: ml.(XI-Хt-'t)~ f(X.YAo)dx=rp(y.)~ 1: М,. (XI-Xi-t).

1=1. а 1=1
т 11 • т т 11
1: (YR"""'y.-l)
k=1
1: ml. (Xt- XI-l) ~ k=1
;=1
1: rp (УАо) (Yk-УIt-.) ~ k=1
1:{y.-УIt-I) 1: М,.{ХI-Хј-l)·
1=1
206 Се.... а тn.,.

н ИЗlSрщн сабирање по означеном реАУ, Jl.обиhе се

6 d

(17) ЈЈ НХ, у) dx, dy =JdX Ј I(х,у) djJ.

, Ј. а с
ЈеАН8чине (16) и (17) Аају .
tI " 6 tI
(18) Ј dyJ 1(x,y)dx= Ј dx Ј 1(x,y)dy,
t: а а t:

што зиачи Аа је резултат исти ма којим се реАОМ ВРШНЛ8 интеграција,

ПОА претпоставком А8 је функција 1(х, у) непреКИАна у областн Ја и
да су границе Q, Ь, с и d константе.
Треба напоменути Аа једначине' (16), (17) и (18) важе ПОА извесним
условима, каАа функција f(x, у) у области правоугаоника" Ј2 има преКИАа
прве врсте. Нека, например, функција 1(х, у) има линију прекио
L, у ... ср (х) или у инверзном облику х =.. (у) у области правоугаоника
Ја (а ~J: ~ Ь, c~y, d) (сл. 130), где је
у.

d I
I
I {(Х/УЈ
I
I
I ((Х/УЈ
С

О а а, Ь, Ь )(

Сп. 130

. !(x,y)={/1 (х,у),
12 (х, у) .
Тада је
d ср (у) d 6

ЈЈ/(х, у) dx dys:J dyJ 11 (x,y)dx+J dy Ј 12(x,y)dx,

1а с а с q; (у)

!!f(x,y)d.tdy=j dx
41

f d

/1
61

(х, у) dy +1 d:i/~(X,Y)dY+
d

+ ах
61

f.
"(ж)

f 12 (х, У) dy + 1f
6 d

dx 12 (х, у) dy,
 I В8шееrpУК8 пtеrpаn8 207

d qi"fy) d", ,,( d

Ј dy Ј f1(X,y)dx+ Ј dy Ј f.(х,у)dх:з Ј dx Ј f1(X,y)dy+
с а с ф (у) "е

ь. d bt qI(х) "tl
.+ Ј dx Ј f1(X,y)dy+ Ј dx Ј fe(K,y)dy+ Ј dx f.(x,y)dy. S
а\ qI(х) 0\ с ". с

Применом ове формуле на пример (8') добиhе се

1, II 1 х II 3
Ј dy J2dX+ Sdy JldK::: Ј dx JldY + Ј dx J2dy :a"2'
о о о у о о о х,

Ако је функција f (К, у) производ две функције у области Ј•• ГАе

једна зависи само од х, а Аруга од у, тј. Нх;у)=,(х)+(у), ОНАа фор­
мула (17) даје
ь d

Ј Ј ,(К) ",(у) dxdy = Ј' (x)dx. Ј t (у) dy,

h . 4 С

где су прости инт~граllИ 118 Аеснојстраии независни један 0.11. АРУroг.

Израчуиавање двоструког иитегра.u сво,," се на израчувавање
Ава УЗ8стопна проста интеграла и каЈР је област Ј. ограничена затво­
реном КОНТУРО" С (C.II. 131). са C.llHKe се виАн, да ће за сваку вреАНОСТ
у

М N

с
А

О « Ь х

Сп. 131

у између с и d х варираТJf од К1 = (у) до К2 ::: +1

(у); исто тако З8 сваку "'2
вредност х између а .. Ь у Ье варирати од У1-'Р1(Х) до У.-'Р.(Х).1)
Пошто се област интеграције Је налази у правоугаониI..У R са странама
208 Седма глава

х=а, х=Ь, у=с, y=d, то се може узети функција 12(Х'У) са особи но м

' 1( х,у) "" { /(Х,У)УОБЛ3СТИЈ2'

О изван области Ј2 •

Стога је, према (16), (17) и (18),

0/. (у)
11
1,
I(x,y)dxdy== f1 /1 (x,y)dXdY == dYf I(x,y)dx,
R
1 d

с 0/1 (у)

.Ј1 '(х, у)
Iz
dxdy = Ј1 /1 (х, у) dxdy= dx 11 (х, у) dy,
R
1
а
Ь If>.(x)

q>1(X)
о/,(У) ь

f f1(х, у)
d fJ>2(X)

Ј dy Ј 1(х, у) dx = dx dy.
с 0/1 (у) а (јј1 (х)

Последља једначина казује, да се, при промени реда интеграције у

случају променљивих граница, и саме границе мељају.

Примедба. - При досадашљем извођељу претпостављали смо да

је контура, која ограничава област интеграције, пресечена само у две
тачке правом паралелном оси Оу (или оси Ох). Ако је контура ком­
пликованија, онда се област интеграције дели на парцијалне области,
тако да свака nарцијална контура буде пресечена само у две тачке
правом паралелном оси Оу.

I----t----\ x.. ~гJ_y'

)(

Сл. 132 Сл. 133

Примери. - 10. Наhи двоструки интеграл фу~щдије f (х, у)::а ху у

унутрашљости четвртине круга ограниченога координатним осама и

луком круга х2 + у2 = г2 , Док Х варира од О до Г, у ће варирати од О

до "г Ј - х 2 (сл. 132). Вредност траженог двоструког интеграла биhе

 r jfCiii r j;r:::;ii, ,

f
о
dx
о
Ј xydy. Ј xdx
о о
Ј ytt,- Ј xdx[~r;t::;i
о
-f JJI(,,-~)u·i·
о

Ако се изврши интеграција обрнути.. реАОМ биhе

, ј r'-yI r j;r::;t.

Ј dy Ј Xydx-Jyd y Ј xdx-i·
о о о о

20. Израчунати А8ОСТРУКИ интеграл

ЈЈ (.1"+ уl) dxtt,

У троугnу ОА8 (сл. 133), чаја су те..ена О (О, О), А (Ј, О). 8(1, 1), ГАе
је , - х јеАнаqина праве 08. ДОК х варира ОА О до 1у Ье варирати од
О АО х и тра.ени А8ОСТРУКИ иитеграл биЬе
1 1t 1 1

f f
о
dx
о
(хl + ,-) dy .. Ј dx [.11, + ~'T = Ј х· + х;) dx.. ~
о о о
( •

Ако Се ииf'tГpau обрнути.. реАОМ бвhе

I 1

Ј dy Ј (xll+y')d,- ~ ,
о .,
~p дсж , ва,.... ОА О до 1, х Ье варирати од , АО 1.
В,:ж6fl1Н. - Проверити следеttе за.ц,.тке:

10. Јј еН>' (1- х -- у) dxdy == з- е,

f Ае }е O4IJaCТ Ја orраиичеиа коор.цинатиим OCaJia и правом Х + У - 1 .. О.

20. ЈЈ (2xII + уl+ 1) dxdy= : •

h ~
.fAe је о4аст Ја ограничена коордииаТJtим осама и правом ж+ 1 - 1- О.
30. I10uзaти .ца је:
1 % .11
Jd.rJf(x,}I)dy=JdyJ f(x,y)dx; :
о 1) О., .

• 1-. - ...... 1r-". '. 1-,

1~1!. !(XIY}d)t.-јdJr Ј I~. y)dx+ Ј dy Ј НХ, у) dx;

14 ма ,!_. __
•• ш

--
21О Седма rlla84

5
а 2ж

dXJ f(x,y)dY= f2 У

dY) !(X,Y)dX+J dy !(x,y)dx;

4 2

f
2
1", 1 х
JdY Ј f(x, у) dx:: Ј dx Ј! (х, у) dy.
о у о ~

50. Показати да је ЈЈ x2 dxdy =

Ј.
1,
::; - где
.
Је
б
о ласт интеграЦИЈе
'
3
Ј2 ограничена ИЗJlомљеном JlИВII)оа
Iх I+ Iу I=1 (CJl. 134). Овде је

ЈЈ l"dxdy'" ЈI x8 dxtly+
Ј. J~ Ј

1 1-.

+ ffJt. zjlf.r4ye f f 411+

1}
x1d.r
~
о о

f (Ју=2 SzI{l-х)dх+2 f х'(' +ж)dI'III4 Sхl {l-ж)а- i·

1+. 1 1

+ Iж8 dж
-1 -1_ 1) -1 О

200. Иараqyваваа.е двocтpfI(or JlВТeгpмa f поn.рв. . ~

ДIIIIaT"" - f (Х,)1) у
Да се израчуна двоструки интеграл функције
области Jfj У полариим коордииатама. треба површину у области 1" fIOде·
лити иа парцијалне поврwине р, линијама р.:: const. и 9 = сопst. (сл. 135).
Криве p=const. су кругови са центром у координатком почетку О, а
криве е = const. праве повучеие из коордикатног почетка. Парцијuне
површиие Р; претста~ају ~нволиииске правоугаdtlйке између правих
АМ и 8Н и лукова АВ и MN. Површина једног таквог КРИВОЛИНRскоr
правоугаоника abcd (осенчена површина) биЬе, са тачиошhу до иифи-
 1 Вншестр)'КII иитеграли 211

нитезима .3 __ pyrot реда. Аата једиачивом Р, =Р, APi A9i .1) 06.11аст Ј8 ва.llази
се у 06.11; :ти А МНВ = Q. Узмимо функцију !1 (х. у) Аефинисаву тако да је
11 (х. У).,. =( !(х. у) у 06.11.'асти. Ја.
О изван области Ј2 •

Стс 'е. према вези између' правоуглих КООРАината x=pcos9,y-psin8.

11

Сл. 135

,11 .11' 11
(J2)~ f(s, q;) Р; = (Q) ~ 11 ('5.. q;) Рј = (Q) ~ 11 (р; cos ei • р; sin 9ј) Р, Ар, А8,
оо (=1 ";=1 (=1
11
:с (Ја) ~ 1(р; COS Ој, Р; sin ед Р; APi А9.
;=1

OAЗK.IIe је, после прелаза на граничну вредност

(19) . ЈГ I(X,Y)dP=JJ t(pcos6,psint)pdpd&- fjF(P,9)PdPd6.

~ h I

1'де је tJP = р ар de еле.ltellm 1l0ВРlllllНВ области.

. Треба сада ОАреАИТИ граиице у којима варира],,. и • обnасти Ја'
Нека таиreвте ОН, 11 ОНа КОНТУре С затварају са осом. Ох Yf.lloвe 91
и 8а • и неп су Р. =." (е) н Ра= .. (8)једначиие лукова N.Nt Nl и Н1 МаН. ...--..... -'
1-) no.,..... apaaoyraoaeu abcd 6ёе

I I I
, PI.-2tp+Ар)~~-2р1А8-р~6е+ 2"6Р'6е,
. . 1
rJe се. при npealUY ва граuи.ву epцвoet, еа6мрак 'i. ~2 ~e ..._..~ ао вв...
JlитеЭНNaIl4 ~1Jer рец, 6е3 утицаја ва ара'.. резултат.
212 ец ... r .....

сп. (885). Док • l8Jl.pa ОА

48~TPYК. нитеграJl
'1
АО '., Р ће ва..,.,.. ОА р. АО ,.. С,..,.
(19) постаје

" ЈЈ F(p,8)pdpd8= rdtI"F(p, t)pdp-[.11 ,)-<t) F(p,t)p4p.

1. Ј." I .. ~)
Ако контура С опкољава КОО'рД8Iат11И nO,,"8K, оца је

џ F (Р. 8) pdp d8 =[d8 f (Р. е) Р

f dp= 1'11 Ј l' (р. _) pdp.
где је р .. ч' (&) једначииа КОII
у
туре С.
Примери. - 10. Израчу­
нати ~струки интеграл

ЈЈУаа-(х ll + уа) dp,

11
А х
где је област иитеграције Ј.
ограи.~е.1 круго.

х'+ ,.-ох.О,
OAca-2г (СА. 186). К. . је

то је
+ 1(

1Ј уйа_(хl+уl) dp= If1aa -ptРdРd8=

ь 1.
-'2
Ј
1(

1( 1(

+1' ..... +1" з

== Sdt Ј 1
Vaa-рSрdр==--з. о .• '"'
S d8 [(at-pl). 'Јасо
• е •
-1' -1"

а'Ј
""'3
+.• •
+1'
О'Ј"
(l-siп I О)d8- з .'~ 8 t)Јdt а "
. [1-siпt(1-сos
 218

- "[ сos· ']+Т с-.

- 8+соз'-- rtr
З з. З
-1

20. Нihи .ре.Цност .Цвоструког интегрца

(20) Јf xydp,
Ј.

г.Це је област интеграције Ја ограничеиа осом Ох и луковима кругова

х 2 + у2 == 1, х2 + у2 - 2х = О (сл. 137). Разликоваhемо два случаја: а) област

Сп. 137

= ОВСО
Ј2

између правих
састоји се

праве ос и лука ос. Та.Ца је!)

08,
- -
из .Цве парцијалне области, Ј.(1) која се Н8Ј18.ЗИ

ос и лука вс, и области Ј9(1) која се наJlaЗИ између

"3 1
.Јf xydp. ff соs6siп6р'dрd6= Ј соsеsiпеd6 Ј p dp= 8
"
J(I) J(I) о о
2 2
п

=-ЈсоsеSiпеd6=
13" 1 ! !2 . .
- -[cos 1 [1
6]3 = -- --1 ] =-
3
4 8 о 8 4, ' 32
. о \
Права ос је страна прц~и;ног шестоугла уписаног у кругу са центром

1) Одговарајуhи kРУГОВИ у полариим коордииатама биhе р= 1, р=2 со.е.

214 Седма ('.цаа

~
у в и поnупречииком Г= 1, па је угао ВОС--. Стога у обnасти Ј.(1)8
. 3
~
варира од О до -, а р од О до 1.1)
З

Двоструки интеграn у обnасти Ј.(I) има вредност

.'
.. 2соае

џ "УdР = ЈЈ cos8sin8plldpd8'= Ј cos8sin8d& Ј p8 dp=

./, ./,(2) !!. о
2 ' З

•
.. 2!!. 1
= 4JCOS6 8 sin&d&= -"-- [cos' 8Ј:"'-,
• 3 - з 96
s
r раиице за 6v ~ И2"'
су З К •
Јер .
v 'варира од праве ОС -до осе Оу. r ра-

-
нице за р су О и

пука ОС круга р =
2 cos е,
2 cos 6. '
јер р варира од координатног почетка до

Према томе, вредност двоструког интеграnа (20) у овој обnасти

Ја биhе

JJXYdP=ЈЈ XYdP+JJXYdp ... :8'

Ја ./,(1) ./,(2)
2 2

Ь) Обnаст Ј. - BDCB (сп. 137) иаnази се измеlJу праве BD и nу-

,....... ",...... ..
кова ВС и DC са једначинама р = 1 и р= 2 cos6. Стогаће вредност
двоструког иитегрanа (20) у ОЩЈј оБJiасти Ј. бити

ЈЈ xydp= 1Ј c?sesin6p3dpd&= Ј cosesined8

'. '3
J
2cose
p 3 dP =
Ј. Ј.· ',- о l '

п "
з

=4 Ј соs6еSiП6dе-~ f 3'
cosesin&de=
о о

-2 [cos- 8 в]:!о3 + -81 [cos. 6]!!.о3 = . .:. -32(1

= -,3 - -
64
1) --t. -
1(1
- - 1) = -9 .
,'8', 4 - ,16

1) ТЈ. Р Upllp8 011. JtООРl1.lIl1аrиог почеrиа ЛО ЛУJtа' вс JtpyrJJ р=Ј.

 Вишеструки иитеrраnи 215

ВежбаfЬе.·- Проверити следеће задатке:

r
f f fе-Р'
a,r

10. Ј е-а2-У' dx dy = d6 pdp =1с (1 - е- Гl ).

Ј2 о О

где је област интеграције Ј2 круг Х 8 +у2_г 2 ';;'0.

20. Показати да је

ЈЈ xtdxdy= ЈЈ у2 dxdy= ~ ЈЈ (x2 +yl!) dxdy= ~:

1. 12 1.
где је област интеграције Ј2 ограничена осама Ох. Оу и луком Kpyra
р = а (х > О. у > О).
201. ИарачуиаваlЬе ,цвоструког интеrрала у KPВ80J1вalICI(••
коор.цинатама. - У претходиом параграф у ПQ&aЗ8ЛИ смо како се врши
израчунавање двоструког интеграла управоуrли~ и пол.рним коорди­
натама. Посматраhемо сада то .сто питаље у криволиниским коорди­
натама и и v везаним за правоугле координате једначин.ма

(21) х = ,(и, v), у=ф (и. v)

или у инверзном облику

и=.(х.у). v=t(x,y).
Да се израчуна двоструки интеграл функције I (х, у) у области Ј.
у криволиниским координатама, треба површину области ЈI! поделити
на парцијалне површине pi кривим линијама и = сопst и v = const (сл. 138).
Координате u и v зову се крuво.линuске, стога ће се, дајуhи у једна­
чинама (21) једној од променљивих· и или v константну вредиост а
пуштајуhи да друга· варира. добити две фамitлије кривих .линија
и = const и v = сопst које деле површину области Ј2 на мање делове
.(сл.
138»)) Парцијалне површинер, претстављају криволиниске фигуре
између лукова и=а, и-Ь v=c, v=d. "
Претпоставимо:
v) и V(и, v) као и њихови први парцијални
а) Да су функције, (и,
изводи непрекидни, кад и варира 'од а до Ь, а v од ~ до d (сл. 138).
Ь) Да сваком пару вредности (и. v) у горњим, границама за и и v.
према једначинама (21), .o~гoвapa по једна тачка (х, у) у области Ј••
с) Да је функционална детерминанта

1) Поларне kООРДИRlте СУ спеаиlалии случаЈ КРИ80ЛИВRСКНХ lCоор"н.ата rle СУ

u=р, V=~, а јеlначиие (21) x=pcos8, у=рајпе.
216 СеАМI ги.1

д. дер

D (rp, i') :: ди дv
:#=0
О(u, v) дv д'1'
ди дv I
за u и vy горњим границама, например, поэитивиа. 1 )
. Да бисмо иэрачуиали поврwину криволиииске фигуре АВСО
(осенчену поврwину), треба најпре да одредимо координате тачака
А, В, С и О. Координате тачака А, В, С и D са тачноwhу до инфи­
нитеэимала првога реда бнhе (сл. 138)
у

о
Сп. 138

==, (и, v), 11 = '1'(u, v);

!
(А) Х1
дер (и, v)
х = ер(и + 6.и, v)::::;: rp (и, v)+ ди 6.и,

.
(8)
д'1'(U, v)
Y2='1'(u+6.u,v)=t(u,v)+ ди6.и;

(С) ! X8=cp(и+~и, v+6.v) =ср (и, v)+

дер (и,

Y8=~(u+l\Il, v+l\v)=t(u, v)+ дO/~ v) 6.и+ dt ~~' v) 6.v

ди
v)
6.и+
дер (и,
дv
v)
6.v

д,(и, v)
x4=rp(u,v+6.v)=cp(u,v)+ дv 6.v
(О) {
.1. (
Y4='f· u,v+ 6.) ,1. (
v =1' u,v ) + дt дv
(и, v) -L.lv.
А' _

1) ОграНИ'lење да је Аетермннанта позитивна не умањује општост, јер се променом

уnоге и и 11 може променити знак детерминанте.
 211

Из ових једиачииа naKO је видети да је

Х.-'-х1 =х,-х,. '.-У1=У'-У' иnи AB=DC, тј. ду•• АВ .. ос су
једнаке по веnJl1lИИИ и емеру. Исто тако је х". - Х1 Ха - Х.. у, - '1 .. У. -,. =
иnи AD-BC, тј. ду ... АО и ВС су јеАиаке по ВeJlИЧНВИ И емеру.
Стога се КРИ80аакка фигура .АВСй. (осевчева поарUIII_) са
тачноmhу Ао инфИНII1'UIU88Ј18 првога pe.u може сматрати као право­
nиниски правоугаОВIIК ABCD, Чllја је D08pIUllвa са тачноmhу Ао инфи­
нитезимаJlа APyror реАа jeDa•• AВOCTPYIlO) поврmиви "poyrJla АВС, тј.

х 1 (1) '1(1) 1 1) дер (u., 11) , . (1It. "ј)

рј= х.т

х,(I)
у,,(1)

Уа(')
1
1
- дUj
дt(иj,lIj}
ди;
6r,
дt (1It. lIј)
дllј
6Вј 611ј=-

_ D (., ") ~ 6111.

D (иј, "ј)
ОБJlаст Ј. н&ll8зи се у оБJlасти MNRS- Q.Узмимофункцију /1 (х, у)
Аефввисаву тако Аа је

f1 ( х,,
) ,. { ,(х, у) у оБJlасти Ј.,
О изван оБJlаСТflЈ••

Стога је, према јеАначинама (21),

(Ја) 1: 1(5ј. 1),) Рј =

== (Q) t '1 (5" q.) р, = (Q) '=1f 11 [, (и" lIј) t (щ. 11,)] DD (.1 ") l1иј 6V,"
'=1 (и;, lIј)
D (ср t)
- (Ја) ~ 1[ср (щ. ";)
•
t (Щ,
1
lI;)] , I1Щ 1111,
t::1 D (u" "') .
ОАаКJlе је. ПОСJlе преJlаэа ва гравичиу вреАНОСТ,

(22) ЈЈ нх, У) dp =- JJf(cp(U, "),'1'(и, 11)] D(cp,'1'>dudll="

D (и, 11)
"
,. 1. /'

.. ЈЈ F (и. 11) D (ср, 'It) du dv,

,. D(u. ")

1)
Хl У, 1 xi
,
- У. 1
дfp

ди
dt
ди
Xi- Xl У'-Уl
Ха- )'. 1 = х.-х. О = = !щ4v.
" . - )'1 дер
х.-х. у.-у. дt
х. уа 1 х.-х. у.-у. О д,
~"
218 Седма глава

где је dp= D(tp,i')dudv елемент ilовршине области Ј2 • Треба још одре­

D (и, ')
дити границе у којима варирају и и v у области Ј2 • Са слике је оче-
< Ь)
видно (сл.

и лукова
Стога је
-
138),
-
да се област Ј2 налази између кривих и

N 1 M 1 N 2 и N 2 M2 N 1 чије су једначине
=а
v 1 =л 1 (и),
и и = Ь (а

v 2 =Л 2 (и).

ь "
ЈЈ Р (и, ') D (tp, i') dudv= Ј· du ЈР (и, ') D (tp, i') dv =
D (и, ') D (и, ')
12 а '1
Ь ј,. (и)

=SduSF(U,V) D(cp·i')dv.
D (и, У)
а )1.1 (и)

,=с и v=d (c<d)

и U 2 =1l2(V). Стога је
-- -
Исто тако са слике је очевидно, да се област Ј2 налази измеђУ кривих

и лукова М2 N1 М 1 и M 1 N 2 M 2 чије су једначине и 1

d и.
=lll(V)

ЈЈ F (и, у) DD(u,
(qI, у) dudv = S dv ЈР (и, у) D (ср, i') du =
') D(u, у)
h ~ ~
d p..(v)

=SdVSF(U,V) D(qI,V>du.
D(u, ')
с }11(1')
Тако је
ь м(и) d р..(.)

S duSF(U,V) D(cp,i')dv= SdVSF(U,V) D(cp,t>dU.

D (и, У) D (и, ')
а Аl(и) с 111 (r)

Ако су једначине (21) облика

х = и cos v =р cos в, у = и siп v= р siп в,

онда је
D (х, у) == cos в
----'~-'-
I - р sin в I= р,
D (р,<э) siп в р cos 9
и једначина (22) постаје

ЈЈ f (р cos в, р siп9) pdpdG = S S F (р, 8) pdpd9,

1. Ј.

што значи да су поларне координате специјалан случај КРИВОЛИНИСКИХ

координата.

За {(х,у)=Р(и, УЈ= 1, једначина постаје

ЈЈ dp = Р = ЈЈ DD (tp, 0/) dudv,

(и, У)
/, Ј.
 I 8ишес:труки интerраnи 219

где је Р површина области Ј2 • Ова једначина даје површину области Ј 2

изражена помоhу двоструког интеграЛ8 у криволиниским координа­
тама.

Прu.мед5а. - Једначина (22), према једначинама (21), претставља

трансформацију двоструког интеграла из правоуглих координата Х, у У
криволиниске и, v, тиме што је површина о'бласти Ј2 подељена кривим
линијама и =сопst. и v =const. на парцијалне површине РЕ. Међутим,
могу се координате и и v сматрати као правоугле и тада ће, према јед­
начинама (21), свакој тачки (и, v) у области Ј'2 равни Ouv одгова­
рати по једна тачка (х, у) у области Ј2 равни Оху. Тада формула (22)
гласи

(22) ЈЈ ! (х, у) dp:= ЈЈ F (и, v) IDD(~,(и, '1v)r) Idu. dv,

12 1'2
где су и и v прsвоугле координате области Ј'2 равни Ouv.
При.мерu. - 10. Двострукиинтеграл

ЈЈ t(x,y)dxdy,
12
где је област Ј2 ограничена кругом х 2 + у2 = 1 У равни Оху, после смене

e.. 2rrl--......,

1,'

х о р.1 р

"

Сл. 139

х:= р cos е, у =р sin е, где р и 6 нису поларне већ правоугле координате

у равни оре, постаје . ...-
Ј Ј {(х, Y~ d: dy = Ј Ј t (р cos 6, р sin 6)' р dp d6,
11 1'1
где је област Ј'2 ограничена правоугаоником са страна..а р=О, р= 1 и
8=O,e=2n (сл. 139).
220

20. Интеrр.л

ЈЈ' (х, y)dx dy;

Ј.

где је област Ј2 ограНИ'lеиа правоугnим троугnом х = О, У =О и х +у - а

у равни Оху, после смене 1 )

u(a-v> и" ау
х= Ј У=- иnи и=х+у, "=--,
а а х+у

где и и v нису кривоnиниске веЬ прамугnе координате у равни Ouv,

постаје

11 ,О
f(x,y)dxdy= 11 f [u(a-v)
а и
uv] -;dudv,
'-;
Ј2 Ј'.

где је обnаст Ј'2 квадрат са странама и=О, и=а, и ,,=0, 1'=а.

202. Особине двоструког интеграJlа. - Двоструки интеграn

има сnичне особине као и једноструки интеграл. Ове особине произиnазе
мање више из саме дефиниције двоструког интеграла.

1Ik f (x,y)dP =k ЈЈ f(x,y)dp,

I Ј.

где је k константа.

20. 1Јиl(Х'У)±!2(Х,У)±'" ± '",(х, у) dp =

Ј.

*
= (Ј 11 (х, у) dp Ј1 1. (х, у) dp ± ... ;Ј: 1Ј'", (х, у) dp,
t h h
тј. двосшрукиun1Ilerрал алгебарског збира ј.дна 'е аАгебарско.м збиру
двосШруких UНlleграла. 2 )
30. Двос11Iруtщ uнli1еграл у обласli1и Ј2 =11) +Л) једнак Је збиру
двосШруких инUJеграла у обласli1и.ма Л) и i:), 11/.
1Ј I(x,y)dp = 1Ј f(x,y)dp+ Ј!нх.')ЩI.Ј)
Ј. i~) Л)

Област Ј2 подељена је пуком криве линије на два Аем j~) и ј:> (сл. 140).
40. At€o у обласШи J'.!.f(x, у);>О, а није " . . . . . . l(х,у)=О, онда
јеf1 /(X,Y)dP ;>0. АIЩ је Пак у обласli1u J 2 f(a.,) <О, а није uденli1uчltи
Ја' , ~

1) Или х+у=u, aY-=,.II .

•• Теорема важи 111 ком. ч.. броЈ Са68раа •
•• Теорема важи к... ссООл.tCt Ј, lIOае8. . . . &011•••• 6рОЈ .II.eIlOBI1.
 1.1 . . . __,.... 2'21

q
~... t П 1

I(ж.,)-О• •.,. и lџ.n",(О. ао 1(.I,у)-О у оБЛDсШи Ј., биlt.

Ј1 /(.1 ,,) .... 0-

&-. Ан ~ , 01..... 1. f (х. ,) >, (х, 1). онда је
{' IСж.у) ар;;> ЈЈ ,(x,y)dp.
'1. Ј.
о.. ..,.. UЦJ)e . . . .редНо .3 претходне особине, јер је Нх, у)­
-'(.1,,»0 ., об.нст. Ј•.
(6) tџ. /(1(, у) dp I<~j 1I (х, y)ldp,

Јер Је -1/(.У,I>t<;I(.I,у) < '!(х,у)\ у обnасТ1l Ј••

у

• о
с... .41

.,.~ l1PI .......ји АВОСТРУКО, иllТtJ'pU8. Ope1'1IOC'I'8М је да )е

• .,. ••rerpa"}e Ј. IlОSIlШuВItD орlljeнllJlШmat ) .. 1'8.111 }е . . . . . . O6JIa..
. etII Ја aoa.~ тј. dp [јqэиШllВlЮ. Ако је 06.118СТ ~je Ј• ....
. . . . " " • •0IftI. онда је D08РШIIII8 оБJlК1'll Ј••eru..... Тј. d; 1fINI-
....... с.,.,. Је

п 1(х, у) dp - -1]'1 (.У,,) dp.

тј. 1lpi1.111МOAI SH/IIIll обласШи инШеграције ~IЫI с. .,.. """'рам.

') З. .., рмау 06.ttcT Ј. orраН.....У .,... С . . . са. j8l1Nd1iruo оројн-

88tМ1I• . . ее ...,.••а ове области, ор8 " ' . 7 ао
. . . . . . ~ .... Ј..
nра
оо..аа Ј. б.Ье ......... ~ _са
.,..., no ICOII'IJPII С, 1I4ЛUИ са .IМCIМ
-.ш
nPae•• _ . . .
се еа -Ј. (СА '41).
...
"'IJ" С . . . . са ... C'fJIoIJIe,
....
222 СеЈ1lЈ1а глава

80. Нека су ! (х, у) и <f (х, у) интеграбилне функције у области Jg

и нека <р (х, у) задржава сталан знак у области Jg , например. ч' (х. у) > о.
Ако су т и М дања и горња међа функције !(х, у) у области Ј2 • онда је
т <! (х, у) < М.
Множећи ове неједначине са ср (х, у)и интегралећи у области Ј2 • добиће се

т Јј ср (х, у) dp < tf!(x'у) ср (х •. у)dp < МЈЈ <p(x.y)dp.

Ако се са JI. обележи број између т и М,последње неједначине могу
се заменити једначином

ЈЈ ! (х. у) <р (х, у) dp =Р. ЈЈ <р (х. у) dp.

Ј. Ј.

где је т р.< <

м. Ако је функција непрекидна у области Ј2 • она узима
вредност р. у једној тачки (5.
q) об.ll8СТИ Ј2 И горња једначина може се
написати у об.llИКУ

fЈ
Ј.
f(x. у) ср (х. у) dp=p. ЈЈ ч' (х, у) dp=!(s, q) јј'1р (х, у) dp,
1. Ј.

што претставља формулу о среДНЈој вреднос1l1u двоструког интеграла.

За ср (х. у) :: 1 биће

ЈЈ !(x,y)dp=IJ. ЈЈ dp=p. P::f(s,Q)P.

Ј.

где је Р површина области Jg , а

(а) Ј1:: f ('5, q) = ~ ff! (х, у) dp

Ј.

средља вредност функције I (х, у) у об.llасrи Ј2 • НаПОС.llеТI1:У за f (х. у) = 1

6иl\е И dp =Р.
ВежБЙl&8. - ПроВерИТи cnедеЬе задатке:

111. Интerрали И (%+у+lО) dp, Јј (X 2 +4yS+9)dp, где је об.llас:т

инrеграције ограииqева круroм ж· + уа -- 4 == О, 38Аовољавају неједвачиве

8 (5-12). < IЈ (ж+ у+ 10) dp1) < 8(5+. y~).;

Ј.

ч Јер у обаств Ј, f х' + pI-.

~ о) 8аЈмање epeAfIO(f8 ОЈ! % И У "с, - Yf". а 1181-
ееЬе Ј!2. Сl'Ога ЈеmР==8 (S-VТt:l', МР=8 (5+'" 1{.
 I Вишеструltи интеграnи 223

367t <ЈЈ (х 2 +4 у2+9) dp1)

Ј.
< 76 n.

20. Показати да је

о<ЈЈ ~y(x+y)dp<64, J2(0~x~2, 0<у<2);

р
. 2
-4<ЈЈ<Х+ХУ-Х2_У2)dР<Ј' Ј2 (О<х<I,0"у<2),
Ј.

јер је т = - 2 за х == 1, у == 2, М =.! за х = ~, у =.l.

3 3 3
30. Средња вредност функције I (х, у) = + г 2 - х ll - уll У области Ја v
(х 2 + у2 < г") биhе, према (о),
2х r

}1=r 21n --
ЈЈ '/г2-х2_у2dхdУ=,2;r
1 Ј uv
.юfУ-- 2г
г 2 _ рll pdp=T;
h о о

средња вредност функције I(х,у)= 12-2х-3у у области Ј.оrраниченој

правима х=о, у=о, 12-2x-3y=0 биhе
12-2"
6 -3-

~ = /2 ff(12-2x~3y) dx dy = 112 fdX f (12-2х-Зу)dу-4;

Ј. о о

средња вредност функције I (х, у) == 2 Х +У У области Ј. оrраннченој пра­

в,ма х=О, у=О, х+у=3 биhе
. з 3-%

}1= : ЈЈ (2X+ Y)dXdy :::;;f fdX Ј (2:а+,)d,-з.

h о о

203. Дефиниција TPOCTpyкor RВTerpua. ДефИRIIЦЈЈ)а тросТРЈ·

«ОЈ' IIнтеграла, било помоћу простих интеграna, бело ЏOIIoћy а6врово.
lttТO је као и код двоструког интеграла, само 064ает IIsтerpaIUIJe са .ue
амменэије треба ааменити облаwhу са три д~эиЈе.
. Не"а }Е!, иапример, I (х, У, z) непрекидва фуихциЈа у 06uс'I'И npa.вo­
,tlЮr паралелепипеА8 J.(a1tt;%~al' bf<,<ba~ e.<=z<;c.>.
8.118 је
orp:aииче. а има прекидних тачака, иtO.t08IВИХ HP не •. аn. коЈе с.
IIOI'Y распоредRТR на ItОН3ЧaJI броЈ површива (раввих ВЈЈВ kРИВU). које
се !Ову l1ОВРШUN.8 llpeJtDJla области 1,. ове noвршине прекида .0'р8Ј)'
lICuуњаВ8ТИ ве«е JIC.II08e. Ta.1f.8 се изра3 .
&t ,. ..

f a:f d1J f(ll.y.t)dll~

С'I bt 41.

'} ouc Је 111=9 .. Ж-О. ,=0. .=19 за х-УЈ: r-=Yt

224

који садржи три узастопиа знака интеграције, зове троструки интеграл

функције ! (х, У, z) у области Ј. и 06ележава се

(23) I~ ъ. (1,

dzj dyI !(x,y,l)dx= Ј}Ј f(x,y,z)dxdydz.

Треба напоменутн да интегра~ (23) има смисла, ако је област'

интеграције Ј. ограничена затвореиом кривом површином П, јер се око
области Ј. може описати праВОУГJlИ паралелепипед са странама х =01'
,х=о., у == Ь1 , У == Ь2 ,
која има особину да је
z= '1' z= '2' Тада се може узети функцнја '1 (х,у, ')

! 1 (х,у,:) { ! (х, у, z)
:&
у области Ј2 •
О изван области Ј2 ,
па је

Ј1Ј f(x.y,z)dxdydz= JiJft(X,y.Z)dXdYdZ.

Нека }е !(х,у,,) дефннисана н ограничена функција у эатворекој
области.lt простора Oxyz. Нека су М и т горња и доња неl)a ове
функције 06Jsaсти Ј•• чију ћемо запремину обеJlежити са У. ПОJl.еЛ8МО
запремину V обасти Ј. произвољио на п парцијмнвх запремнна "t, "2'
••• , 1In , И обе..е.IfМО са М/ и тј горље и доље међе функције f (,1, у, :)
у областима парцијалних запремина v••
трострун" uu11Јlграл се дефинише нао зоiеДНU'lка грйнu'lНЙ вргдн«llI
збирова
tI tI
S= l: MjVi, В= l: т;Vј
i=1 [=I

нај и одговарају сви.ма AforyhUAf Uодела.ма заllре.мuне V и 06ележава и

(24) f
Ј == Ј Ј! (х, у, z) dv,
а fllIlll4 се llJpoclDpyк" IIItШеграл фУНllvuје f (х, У, z) У 06АасlIfI Ј,. Иspаэ
dvЮR се ' • .IIeвll2 зааре.иunе области Ј,. Тада се Ifоже да /# ФУН1tЧЩQ
f (.1'", ') ."llШ"раtluICQ У 06ЈЮСIВu Ј. У RfiItrIQM-ОВОAt '''КАу.
Исто Т8Хо. Jlmграл (24) може се c.-rратн као граничва вpeJl.1IOCТ
11
збира ~ Н5i. f\j.&.) 11;0 тј.
i:"f
lim
11-+<81=1
:t !($i, f\j.~) VI=J-SЈЈf(Х.у,z)ь. ' ~
ћ

С8И доказа еу ClUIЧИИ дока,.. за двоструке о..... nJQtl'l't

ИII'fеrpaa.
 I 8иwеструки ИRтеграли 225

204. Иарачунаваље троетруког интеграJlа у праВОУГJlИм. ко­

ор:цвнатам.а. - Као .lI.ВОСТРУКИ (М 199) тако и троструки интегрan
СВОД:И се на израчунавање три узастопна проста интеграЛ8.

Нека је ! (х. У. z) непреКИД:Н8 функција у области правоуглог

парялелепипед:а Ј8 (а1 <, х <, а2 • Ь 1 <, У <, Ь2 • С1 <z <, (2). чија је запремина
У. Поделимо па~лелепипед на мале паралелепипеде равнима паралел­
вим координатним равнима х = Хј. У = ћ. Z = ?, (ј = 1; 2..... п; k = 1. 2..... тј
Ј= 1. 2••.. , q). Посматрајмо збир

(25)
qmn
~ ~ ~
'=1 k=1 1=1
!(s" f}k,;д V,kl =~
qm1f
:r
1=1 k=1 1=1
~ ! (&,. I1 •• ;,)
(хј- Xi-1) (Yk- Y.l:-1) (z,-2._ 1)
где је Vikl=(Xj-Хј_1) (Yk-Yk-l) (Z1-Z'_1) запремина малога паралелепи­
педа. а (&ј. I1k. ы) координате. произвољне тачке паралелепипеда V•.l:l'
Ако се . збир (25) напише у облику .

(26) ~1 (2',-Z/_1) [~~I! ('s.. f}",. ;/) (x.. -X.l:_ 1) (У.. - У"'-1)
онда је. према дефиницији двоструког и.. простог интеграЛ8

Ь. . а.

= Ј dYJ !(x,y.z,)dx=rp(%/),
СI

(28) 1im t Ч'(Z/)

Q-+aol=1
(Z'-%1-1) = ЈЧ' (z) dz.

Стога је. према (25). (26). (27) и (28),

Jff !(x.y,Z)dXdYdz=lim t ff
n-+ ао 1=1 k=1 ;=1
f(&i,I1I"Ы)(ХГ Хi-1)(Уk-Уk-1)
Ја m-+ао . '.
ч-+ао

С. Ь. а.

(Z,-Z'_1) = Ј dz Ј dy Ј !(x.y.z)dx,
тј.
СI Ь. а.

(29) ЈЈЈ НХ. у. z) dxdydz = Ј dz f f dy !(x.y,z)dx, где је dv=dxdydr.

h ђ ~ ~

.еле.меniJl заuРе.мUllе области Ја'

i

15 Математичка анализа 111

226 Седма глава

Ова једначина казује, да би се добила вредност тростурког инте­

грала функције 1(х, у, z) у области правоуглог паралелепипеда Ја' треба
најпре интегралити функцију' (х, у, z) по х у границама 01 и 02' см а­
трајуhи у и z као константе. Резултат Ье бити нека функција од у и
z коју треба интегралити по у у границама Ь 1 и Ь 2 , сматрајуhи z као
константу. Резултат ове друге интеграције биhе нека функција коју;
треба интегралити по z у границама с 1 и С 2 •
Очевидно је да се ред интеграције може променити у једначини
(29), јер су границе константе а функција 1 (х, у, z) непрекидна у
области интеграције. Стога је
с. Ь. а.

(30) fff'(х. у, z) axayaz f

= а, Ј ау Ј' (х, у, z) ах ""
R ~ ~ а!

Ь. а. с. а. Ь, с.

-fау Ј ах f1(х, у, ') az = Ј ах Ј ау f! (х, y,z) а,

~ аl '1 аl 111 "

итд. Ред интеграције може се толико пута променити колики је број

пермутација од 3 броја, тј. 6 пута.
Посматрајмо сада случај када је област интеграције Ја ограничеиа
затвореном површином П, коју права паралелна оси Oz продире само
у две тачке. 1 ) Ради тога опишимо око области Ја правоугли паралеле­
пипед R са странама х = 01' Х = 02' У = Ь1 , У = Ь2 , Z = с1 " = С 2 ' где су 01 и 02
екстремне вредности од х, Ь 1 И Ь 2 екстремне вредности од У, С 1 И С 2
екстремне вредности од z у области Ја (сл. 141'). Нека је 11 (х, у, z)
функција која има особину

, 1 (х, _(!(X,y,Z) у области Ја'

у, Z) -
О извак области Ја.
онда је

f15 !(х, у,. ') dxaydz = f!Јнх. у, z) dxdydz,

где је према (29),

с. Ь, 02

(31) fЈЈ t (х, у, ') dxdydz = f f f

dz dy 11 (х, у, ') dx.
R '1 '" аl
Треба још интеграл на десној страни ове једначине заменити са инте­
грanом у коме Ье фигурисати функција I(x,y,z). Кад'тачка (х,у, z) варира

1) Ако Је затворена површнна компликованиЈа, ова ее дели на паРциЈалне 18ТВО­

рене површине коЈе ће испуњавати горљи услов.
 I Вишеетрук.,нтеграnи 227

у области Ја њена пројекција на раван Охр варираhе у области J'I.' Кон­

тура А8СО у равни Оху је пројекција контуре А'8'С'О'. где је кон­
тура А' В' С' О' геометриско место тачака додира површине П и ци­
линдра чије су генератрисе па­
z
ралелне оси Oz. Тачке А'. 8'.
С' и О' су тачке додира ПОВр­
шине П и бочних с'!раliа пара- .
лелепипеда R. Контура А' В'
& D' дели површину П на два
дела (доњи и горњи) чије су
једначине

ZI ='1 (х. р) И z.. =,. (х. р).

Исто тако контура АВСО у z·c.
равни Охр дели сена два дела
DA 8 и 8СО чије су једна:;.
чине

Р1'" '1'1 (х). Р2 ="'.. (х).

Тада је, према једнаqинама (30) Сп. 141'
и (31),
а. ". с.

~
'1
Ј СЈ (х, р. z) dxdpdz= fdx JdP~f '1 (х. р, z) dz-
а, bt

а. '". Z. о' V1~}IPt{~.J') .

=Ј dx Ј dy Ј /(х, р, z) dz= Ј dx d)' J/(X,P,Z)dZ.
аl У, %1 ai "'1 (ж) "(К, у)

јер је /1 (х, р. z) =0 ИЗВЦН области Ја' Стога је

. ..' а. t.(ж) 11>'("'.1) ....; .•
(32) JJJ1(x,y,l)dXdPdZ=JdX
I, . a'Vl(~)
f dp J;/(X,P,Z)dZ.
qll(~'Y) "

Qчевидно је да сен. оџде може ~роменити ред интеграције. али се

тада мењају и границе~.
Прu;мер•. - ИЭР8чуиати трос!рукн интеграл

,.~ ЈЈЈ zdxdpdz

. ],

:t4~је<>бnа:ст .интеl'рације Ја ОСМиИЗ запремине лопте ограничене повр­

lUНЈtомлоrtте х2 + уi+::ZЗ =,2
И триедромОхрz. Према формули (32) биhе
228 Седма глава

r V;''l-xfJ Vr2-x2-y2 r Vr 2-x2

ЈЈЈ zdxdydz= Ј dx f dy Ј zdz= ~ Ј dx f (г2 -х2 _ у2) dy=
18 о о о о о

=1
3
r

- Ј (r 2 -x 2 )2dx=-
! г
3
4 f
2
4
г :! (x=rcost),
sin 4 tdt=-,
16
о о

јер док х варира од О до г, у ће варирати од О до -Уг 2 -х 2 , а z од О

до Vг2 - х 2 - у2.

ВежбаltJе. Проверити следеhе задатке:

1 2 3

firf dx dy dz = dx
о
f fо оf dy dz = 6,

где је област интеграције Ја паралелепипед ограничен равнима х=О,·

х = 1, у = О, У =2, z =О, z =3, тј. добива се запремина паралелепипеда
са ивицама 1, 2, 3.
а 'х у а х у

f f fdx dy xyzdz= Ј xdx Ј ydy Ј zdz=..:;.

о о о о о о

а х ху а х ху

f f f dx dy x1l y 2Z f
dz = х В dx Ј y 2dy f zdz = lal1~ •
о о о о u о

205. Иарачунавање троструког интеграла у цилиндричким и

поларним координатама.!) - Да се израчуна троструки интеграл
функције f (х, у, z) у области Ја У цилиндричким координатама, треба
запремину области Ја поделити на парцијалне запремине Vj кружним
цилиндрима r = const., чија је оса Oz, равнима ср = COl1st., које пролазе кроз
осу Oz, и равнима z = const. паралелним са равни Оху. Величина једне
такве парцијалне запремине са тачношhу до инфинитезимала треЬега
реда биhе abcd а' Ь' с' d' = Vi = r 11r Аср ~z, јер је аЬ = Аг, -;;d = r A~, аа' = AZ
(сл. 142). Стога је, према вези између правоуг~их и цилиндричких
кордината х =r cos~, у = r sin~, z = z,
1) Поларне координате у простору З0ВУ се још и сферне координате, а циnин­
дричке координате ~OBY се још семu·поларне.
 I 8иwеструки интеграnи 229

ffff (х. У.
Ј,
z) dv = ffff (г
Ја
cos " r sin '. z) r dr drp dz =

= ЈЈЈ F(r,rp,z) rdrdrpdz,

Ј,

где је dv = r dr dq> dz елемент заПремине области Ја' Например, интеграл

2 +У2х-х2 а

f f
о
dx
о
dy fz
о
Vх2 + у2 dz •

после прелаза у цилиндричке координате, гласи

1f
"2 2совср а

о
f f f drp
о
rdr
о
zdz = rc: 2 •

јер је област интеграције Ја половина кружног цилиндра висине z =а

и полупречника основе r =1 са центром у тачки х = 1, У = О.
/

'.

Сп. 142

Да се израчуна троструки интеграл функције f (Х, У, z) у области

Ја У поларним координатама, треба запремину области Ја поделити на
парцијалне запремине Vj сферама р = const. са центром у координат-
230 Седма Гn4В4

ном почетку, обртним конусима е = сопst. око осе Oz и врхом у коор­

динатном почетку, и равнима
Величина једне такве парцијалне запремине
,= сопst. које пролазе
са тачношhу до
кроз осу Oz.
инфини­
=р2 siп е.1.р .1.9.1."
тезимала треЬега
-- - реда

аЬ =- рМ, где је аЬ лук круга полупречника Оа

биhе

.......
abcd а' Ь' с' d' = Vi

=р који одговара углу

јер је

.1.8, ad =р siп 9.1." где је ad лук круга полупречника 01 а = Р sin 8 који

Сп. 143

одrовара углу 11" аа' = .1.р. Стога је, према вези између правоуглих
и поларних координата

(33) = р siп 8 CDS ср, У =Р siп 9 siп" z = р cos О .

х

f
Ј rЈ t (х, у, z) dxdydz = Ј Ј! (р siп8 cos Ч>, р siп 9 siп" р cosO) р 2 siпе dpd,dO =
i h

= ЈЈ Ј F (р, е,. ср) р 2 siп9dрd:рd9

18
где је dv = р2 siп 9 dp de dcp елемент заiiреМlmе области Јз ,
Например, интеграл
r у "'-х2 У г 2 -х2-у2
Ј dx Ј dy Ј "-x-::-"2+-y-e-+-Z-"2dz,
о о о
 I ВВПЈеструк. И8тerра •• 231

lIосле смене (33), постаје

јер је· област интеграције. Ј. (осмина запреми'не лопте) ограничена коор­

динатним равнима н површином лопте х ll +)l1I+2 11 ==,II.
Вежбање. - Проверити следеhе задатке:

10. ЈIЈ e-~уЈ-zldхdуdz= џ,ЈраSiП8e-f>1d Р d&d,=

1( !!
·.2 2 r . r

= Ј dtp Ј siп 8d6 Ј р2 e-pldp= - ~ ,е-'" + : Ј е-Р" dp,

о о о о

где је област интеграције Ј. (осмииа эапремюiе лопте) ограничена КООр­

динатнимравиима· и
r
. површином лопте xll +y 2 i-zl! =,2. Кад ,-+ оо

Нт Je-pld Р = ~ Уп, па је
Г-НО . 2·
о 1( ,.,

2. у оо

Ј
о
d'J siп 6
о
d6Jp2 e-pI dp = ;
о
Yii.
ЈјЈ Iog(x 2+y2+z2)dxd)ldz= Jd~
k

I ~ r
siп6d6 IpllOg p1dp=
·8", "
--9- (31og,-1),

где је област интеграције Јэ (запремина лопте) ограничена површином

лопте X2+y2+Z2"",2.
:rr. ,.,
. 2 1 r '.

ЈЈЈ xydx d)ldz == Ј siпtp cos, dcp ЈSiП' 6 d6 Ј р. dcp

(1 + хl! +yll+ ZI)1 . (1 +р2)1
,. О О О

1 1 1,~
== "8 асс 19 , - 81 + r2 - 12 (1 + ~I!)I! ''-
где је Областинтеграццј~...Ј. (осмииа запремине лопте) ограничена коор­
динатним равнима и површином лопте х 2 +у2 + zl! = ,2.
. .206. Иврачунавање трострухог ннтеграJlа у КРИВОJlИНИСКИМ
координатама. '7"" Као У равни тако и у простору положај неке тачке
232 Седм. r,lla,.

може се одредити помоhукриволиниских координата q1,q2 и qa/) везаним

са правоуглим координатама једначинама

(34) х = il (ql' q2' qa), у = 1'2 (q1' q2' Qa), z =r:pa (q1 , q2' qa)
или у инверзном облику

q1 =~1 (х, у, ')' q2 = ,р; (х, у, ')' qa = -r:pa (х, УЈ z).

Да се израчуна троструки интеграл функције f (х, у, ') у области
Ја У криволиниским координатама, треба запремину области Ја поделити
на парцијалне запремине Vj I<РtlВИМ површинама q1 =const., q2 =const.,
q. =const~. Под претпоставкама о функцијама (34) сличним претпостав­
камао функцијама (21) код двоструког интеграла, елемент запремине
области Ј., са тачношhу до инфинитезимала трећега реда, биhе дат
једначином

где јеdv = D (11'1' 11>2' СР.) dq1 dq2 dqa еле.менill заliре.мuне области Ја.
D (ql' Q2' q.)
Ако су јеДlfачине (34) облика

х = ql'~in q2 cos qa = Р siп 6 cos ср,

у =ql sin q" sin qa = Р sin О sin ср,
Z=Q1 cos Q2= Р cos6,
Оlfда је, према (35),
D (х, }', z) ~ р2 sin е
D (р,О, ср)

1) Иnи и, 11 и w.
1) по. претпоставком .8 Је о,. ФУНКЩlон ... на .цетермина8та позитивиа. Ако Је 08а
нега,'ивва узи ..а се мна апсоnутна BpeJlBocT.
 I 8и wес:труки иитегр • .IIН 233

и једначина (36) постаје

1
Ј Ј t (р cos ~ siп 6, р siп !р sin 6, р cos 6) рИ sin 6 d Р d ср d6 =

f
= Ј Ј F (р, "
Јз
6) рИ sin в d р d ч» d 6,
•
што значи да су поларне координате специјалан случај криволиниских
координата.

Зд t (х. у, z) = F (р, ср, 6) =к 1, једначина (36) постаје

fffdv = V = Ј ЈfрИ sin 6 d р d ч> d6,

Ј. Јз
где је V запремина области Ја' Ова једначина даје запремину области
Ја изражену у поларним координатама.
Примедба. - Једначина (36), према једначинаltfз (34), претставља
трансформацију троструког инrеграла из правоуглих координата х, у, z
у криволиниске координа,те qll q2' qa, тиме што је запремина области Ја
подељена кривим површинама ql = const., q2 = const., qa = const., на парци­
јалне запремине Vj. Међутим, могу се координате q1' qИ И qa сматрати
као правоугле и тад,. ће, према једначинама(34), свакој тачки (Q1' q2' qз)
у области Ја' простора Oql Q2 qa одговарати по једна тачкз (х, у, z) у
области Јз простора Oxyz. Тада формула (36) гласи

(36') ЈЈЈ! (х, у, z) dv = ЈЈЈ F (СРll 'Р2' срз) D ("1' fP2' fFS) dq1 dq2 dqa'
. D(~,~,qJ
,. 1',
где су Ql, q2' qa правоугле кординате у области Ја' простора Oq1 q2 Qa'
Приметимо још да се све особине двоструких интеграла (N!! 202)
могу пренети на троструке интеграле.

Ако је функција t (х, у, z) интеграбилна и ограничена у области Ја

са међама т и М. ,(х, у, z) интеграбилна и позитивна у истој области

1
онда је

тЈ Ј ср (х, y.z) dv < Јј Ј t (х, у, z), (х, у, z) dv <, М ЈIЈср (х,у, z) dv

одакле је формула о средњој вредности интеграла

ЈЈ.Ј t(x,y,z),(x,y,=)dv=p. ЈјЈ ср (X,.y,Z):dV,

где је р. средња вредност,функције t (х, у, z) у области Ја. За ЧI-(Х, у, z) =1
биће

ЈЈЈ t(x,y,z)dv=p.V,
,
234 Седма глава

где је V запремина области Ја· Напослетку за f (х, у, z) = 1, биhе

fjfdV= У.
Пример. - Троструки интеграл

ЈЈЈ f(x,y,z) dxdy dz,

1.
где је област интеграције ограничена координатним равнима и равии
+ + =
х у z а у простору Oxyz, после смене

х = aql (a- q2), у = ql q2 (a- q.) , z::::: ql q2 qa

~ ~ ~
или

x+y+z: ql' a(y+z)= ql q2J 02z= ql q2 qa1 ),.

где су q1t q2J qa правоугле координате у простору Oql q2 qa, постаје

f f f f (х, УЈ z) dx dy dz = f f f F (ql' q", qa) qla~22 dqi dq2 dq.

,. JIa
или
• 0-" о-"-у о о о

Ј dx f dy Ј f (х, у' z) dz::::: ~.} ql dql f q2" dq" f F(ql,q2,q.)dqs,

о о о ·0 о о

јер је област интеграције Ј'а ограиичена КОЦКОМ са странама ql::::: О,

ql = ОЈ q2 = О, q,,::::: а, qa':: а.
ВежБОНЈе. - Проверити следеhе задатке:
10. Показати да је

24< fjf<x+ Y+Z)dV<72, Ја (1 <х<3, 1 <у,3, 1 <z<3);

28«fЗ <}If (x+~-z+ 10) dv <52 п ~3, Ј. (X 2 +y2+Z2 < 3),

јер је т =7 за х::::: -1, у = -1, z = 1, М = 13 за х = 1, у= 1, z.., - 1, а област

интеграције Ја је ограничена лоптом х2 + у2 + %2 - 3 "" О;
О < f f f (х2 + у" +zI) dv < 4 ~ ft , Ја (х· +у2 +Zl , г 2 ), .

/з

р.=--
3
4~.
ЈЈЈ 3г·
p·sin6dpdcpd6"", -~-,
. 5
11
а (у+%). az
1) Или qt=X+Y+%. ч.
х+у+ z.
. q.= -y+z
-.
 I ВИ1Uесrруки интеграли 235

где је област интеграције Ја ограничена поврwином лопте хll + уа + .tll -

-г 2 =0.

207. ВишестрYJCII интеграли. - Дефиниција двоструког и тро­

струког интеграла може се проwирити и на виwеструке интеграле-.

Нека је Јп·' коначна област у простору од п димензија а

!(X1'~'" .,Хn ) непрекидна функција у овој области . .поделимо простор
у(n) области Јп на маље делове v1 (п>, V2 (п), • •• , v(:> рав~има пармелиим коор­
динатним равнима~ чије су димензије А Х1 ј, ~ Хllј •••• , ~ Х"ј, тј.

V1")",,
I =иXH~XII;'" "
~X"i'

тада је

Нт f.!(51i.5I1i, ... 51ii) V(1)= ЈЈ

n-+8 ~ .
... Ј!(Х1 .Х2 , о
Јп
•• • X,.)dV(II).
.

=ЈЈ ...
Јп
Jt(X1,XII ,o •• ,X,.)dx1 dXII .o.dX,.,

где је (511,511" .•• Sпt) произвољна тачка простора V'). Последља јед­
начина дефиниwе п-тоструки иитеграл функције t (Х1 , Х., ••• , Х,.) У
области Ј,.. Резултати добивени за двоструки и троструки иитеграл,
могу се проширити и на п-тоструки интеграJl. Например, иэрачунавање
n-тоструког .инТеграла своди се на· израчуиаваље . п-узастопиих простих
Itнтеграла. Исто тако важи и формула траисформације t тј.

ЈЈ ... ff (X1'~""
Ј"
,xn) dX1 d~ .. о dx,.=

ЈЈ оо.
Ј'n..
Jt< '1'СР.""'ер,. I
) D ('1' ерll"· o"")ld(11 dqll·" dq,.,
. D(qt,qll'" .,q,.)

• rAejeXj=epi(ql.q., ... ,q,.)(i=1,2, ... :n)aJ'1I област интеграције у про­

. стору од П димензија са правОУГ./Iим координатама ql' Qll' •••• q,.·.Сви
докази, који се односе на теореме о внwеструким интегралима, слични
су доказима двоструких и троструких интегралао

208. Об,1lаст интеграције бесконаЧНL - У досада,љем извођељу

двоструког интеграла област интеграције ЈII , као и.функција ! (х, у), били
су ограничени. Међутим! ~бласт интеграцнје, као и функција! (Х, у), могу
бити неограниченио Овакви интегралн зову се генераJlисани инl1lеграJlио

. Нека је t (Х, у) дефниисана и интеграбилна функција у коначној

области AnI). Посматрајмо низ узастопних затворених области ~), 1:), ...•
 236 Седма глава

л m ), које се проширују кад т расте, тако да свака следеhа област

••• ,
т
Ј2 садржи претходну
Ј(m-1)
2 •
т
ада
h е о б ласти Ј(1)
2,
Ј(?) Ј(m)
2 ' •••• , 2 , •••
претстављати монотоно растуhи низ који се са т увећава (проширује)

бесконачно и !~оји ћемо обележити Ј2 , тј. Нт лm ) = Ј2 • Област интеграције

m~OD

. лm ) може се увеhавати (проширивати) било у свима правцима, например, .

у целој равни Оху, било у једном делу равни Оху, например, у једном
квадранту. Очевидно је, да се свака парцијална област J~71) садржи у
области Ј2 •
Посматрајмо двоструки интеграл

(37) Ј(т)= ЈЈ f(x,y)dxdy

12m )

који постоји за свако коначно т. Ако интеграл (37) тежи коначној и

одређеној вредности Ј када т -- ОО, независно од избора низа области
J~m), онда се пише Ј:::: Нт Ј (т), тј.
~OD

Ј= ЈЈ f(x,y)dxdy=~~ ЈЈ /(x,y)dxdy
!. j~m)

и каже се да интеграл (37) постоји или 1l0HBeprupa, где Ј преставља

његову вредност. У противном случају он дивергира.
Ако је f (х, у) > О У целој области Ј2 , онда је за конвергенцију
интеграла (37) довољно, да је његова вредност коначна.1)
Ако је I (х, у) < О У целој области Ј2 , онда се овај случај своди на
претходни замењујуhи f (х, у) са - f (х, У).
Ако функција f (х, У) узима позитивне и негативне вредности у
области Ј2 , онда ће интеграл (37) бити конвергентан, ако је он апсолутно,
конвергентан, тј. ако је конвергентан интеграл

(38) " JJlf(x,y)ldXdY •

,~m)

Да бисмо то доказали, ставимо

(39) {(x,y)=/1(x,Y)-/2(Х'У) I/(x,y)l=f1(X,Y)+f2(X,y),

где је 11 (x,y)=f(x,y) за Нх,у) >0, f2(X,y)=-f(х,у) за {(х,у)<О у
Qбласти Ј2 •

1) Јер, за t (х, у) ~ О, ивтеграли (37) претстављају монотоно неопадајуhи низ бројева

који he коивергирати, ако је ограничен за свако m= 1, 2, ••..
 I 8ишеструки иитеграnи 237

Ако је интеграл (38) ограничен, биhе ограничени и интеграли

ЈЈ 11 (x,y)dxd}', ЈЈ 12(x,y)dxdy;
4,т) J~т)

као делови интеграла (38), !Ја Ье и њихове разлике бити коначне.

То значи да конвергенција интеграла (3&) повлачи и конвергенцију
интеграла (37).
Све особиuе обичног двоструког интеграла могу се проширити и
на генералисани интеграл (37), например, израчуНliвање, трансформаци­
ја, итд.
Постоје и правила помоhу којих се може утврдити конверген-

ција или дивергенција интеграла (37). Например, ако је II (х,у) I < м у

р"
целој области Ј2 где је М позитиван број, р = "Ух 2 + у2, а > О тада је по­
сле смене х = р cos Э, у = р siп Э.
ЈЈ '/(х,) Idxdy < ЈЈ м ::dY = ЈЈ М::~Э
rfm) .<т) T1m)
.
'2 Ј2 2
Ако је област интеграције цела раван Оху изван круга x 2 +y2-m 20 ==О,
тада је за m;>m о >0,0<Э<2То,а-2>О,

Нт ЈЈ
"Нot
MdpdG
ра-l
-=м JdG
2:r оо

f~=
ра-l
__ 21f_M
__
(а-2)m о а - 2
Ј(т) о то
2
То значи да ће интеграл (37) апсолутно конвергирати, ако је а> 2.
Слична резоновања могу се применити и на троструке и више­
струке интеграле са бесконачним областима интеграције.
Прu.м~рu. - 10. Наhи интеграл

(40) Нт ЈЈ €гJtl.-ya dx dy
m~"
J~m)

у целој равни Оху. Ако је област интеграције )2("') ограничена џ:ругом

х 2 +у2:=m 2 , онда је, после смене x=pcos9, у=рsiпG, P=Yx+~2=m,
2к т

Нт' ЈЈ
m~"
е- х3_у2 dx dy = 1im
m~",
ЈЈ р е-Р' d р d в = f е . Нт ЈР е-р2
d
m~",
d р ==
Ј (т) Ј(т) О' о
2 2

, ~- Ј f
2:r оо

d6 pe- p2 dp==1f.

Ако је област интегр~ције )2(111) ограничена квадратом са странама

х == ± т, у = ± т онда је
238 Сепма глава

. +m +m
Нт ЈЈ e-~L...y· dx dy,.. Нт Ј Ј e-r-уЈ dx dy =
m~~ т~Ф
j~т) -т-т

т~oo
+т'

Нт Ј е-Хl dx ·lim Ј е-уа dy = (нт

т,-+оо
'+m

m~·ф
f е-ха
+т

dX)2 ... ( Нт
m~'"
2Ј
т

е-·а dX)2 ==
-т -т -т
ф

=4(Ј e-х1rJх У=7Т..1)

о
Као што се ВИДИ, вредност интеграла (40) не зависи од. избора уза-
стопних области Ја(т), тј он конвергира. Лако је видети, да интеграл
(40) апсолутно конвергира, јер је функција e-~-ya позитивна у целој
равни оху.а)
20. Интеграл

(41) ЈЈSiП(Х 2 + У2)dХdУ ,

.n т )
2 .
где је обnаст Ј2 (т) интеграције ограничена осама Ох и, Оу и луком
круга х 2 + у2 - т2 =О У првом ,квадранту, после смене х =Р cos е, у = Р sin е,
р = т, постаје
11'
2" т

Нт ЈЈ sin х2 + у2) dx dy =liпi ЈС d6 ЈР sin р 2 dp == ..!!..Нт (1-cos т 2 ).

M~'" m~Ф 4
1(",) о о

тј. днвергира. Међутим исти интегрзn у области Ј2 Ст) ограниченој

странама квадрата х == О, х т. у ... О, У т, постаје = =
тт

Нт lfsin (х2 + у2) dx dy =Нт Ј[ [sin х 2 cos у2 + cos х 2 sin у2] dx dy =

"'~ф m~Ф
т) U
а

= r х r у'
sin 2 dx . cos dy + [cos х2 dx • Ј sin х2 dy =
, CI> ф

=2 Ј 'sinx2 dx· Ј'. cosX 2 dx=4'

nl)
о о
~

1) S
Јер. Је е-ж' dx= -.!..
2
у-; .
о
1) ИнтerpaJl (40) мо.е се .аписати У облику
+<»+Ф +00 +00 +~ +00
S Sг.-,. dx dy =Se-жI dx· Sе-уЈ dy= ( S ,-жt dx. У'=(2 Se-жI dx уС#.
_ф_ф _ -оо -оо -о

') fresaеt-ови Rитеграли f sln х· dx= Sсоа х' dX=2 ,1-

оо
V;
оо t'

о U
 I Виwеетруки Нttтеграnи 239

Као што се види, интеграл (41) дивергира у првом случају а конвергира

'у другом, тј. његова вредност зависи од избора узастопних области J~m).
Овакви интеграли зову се се.ми-1l0нвергеН111ни. Код аliсолу111но 1l0HBep-
гентних uншеграла вредносш иншеграла не зависи ОД избора узаС1110Пних
обласши лm ).
Вежбање. - Проверити следеhе задатке:
21\' т

10. Јјт ЈЈ dxdy =Јјт fdOf pdp =

т-Н. (1 + х 2 + у2)" т-Н. (1 + р2)"
J~т) о о

=_It_ lim [
l-а т-+оо (1 +m 2 )а-1
1 -lЈ=-7t-
. а-l'

за а> 1, тј. интеграл апсолутно конвергира; за а < 1 дивергира, а за

а= 1 биhе

тј. интеграл дивергира.

20. Интеграл
2n т
ч' (Х, y)pxdy def 'it(p, в) ар
11
2
(хll+ у9)а
f
О то
р2а-1

г де је О < N < ~ (х, у) ='f (р, 6) < М, конвергира за а> 1, дивергира За

а < 1; област интеграције Јат) је раван Оху изван круга х2 + у2 - m~ = О.
30. Иитеграл у равни Оху

~~~~ ~
40. Интеграл у равни Оху
,
Јјт ЈЈ e-јХI-lуј dx dy = Јјт
т-+оо а-+оо
fе-;хј
+а

dx ·Јјт fе-јуј
+а

а-+оо,
dy =:
J~т) ~a -~.

f f f
о а О а

= (нт'" е" dx + H~
а-+ -+
Ј е-Х dX) (нт еУ dy + Нт е-У dY) = 4
а оо а-+ оо а-+ оо
-а -а О

коивергира:
240 Седма rna.a

50. Интеграл у целом првом октанту има вреДност 1 )

Нт ЈЈЈ ху dx dy dz = Нт ЈЈЈ р. siп' (} siп ч> cos ч> dp d(} dч>

т-НО (1 + х 2 + у2 + Z2)8 т -НО (1 + р2)8
fl~ fl~
3 З
11 1t
.~ 2 m

=f siп ч> cos ч> dч>· 1" sin 8 .e d9 . 1im Ј р. dp = ~.

Ј т~a> (1 +р2)8 lб
О о о

Б О • Интеграл у целом првом октанту има вредност 2 )

т т т

Нт ЈЈЈ dxdydz =1im fdхfdуf<l+Х+У+ZГ-}d(l+Х+У+Z)=

т-+а> V(I+x+y+z)1 т-+а>
flЗm) О О О
т m т

=~ Нт fdX f (1 +x+yГ~ d (1 +х+ у)=....! 1im f (1 +xГ~- d (1 +х)=!..

5 т~a> 15 15
о о о

209. Интегралнеограничене функције. - Ако је функција ,(х, у)

неограничена било у околини једне или више изолованих тачака, било дуж
једне или више кривих линија коначне интеграционе области Ј2 ,В) може
се и у таквим случајевима дефинисати двоструки интеграл функције f (х, у)
у области Ј;.. Нека је функција f (х, у) неограничена у околини једне
тачке Мо (х о , уо) коначне интеграционе области Ј 2 , а у осталом делу обла­
сти Ј 2 она је интеграбилна.. Изолујмо тачку МО једном малом облашhу
К 2 , у чијој се унутрашњости налази тачка М 0 4), и посматрајмо интеграл

(42) Ј(К 2 )= ЈЈ f(x,y)dxdy

Ј.-К.

који постоји У области Ј 2 - К 2 за К 2 =1= О. Ако интеграл (42) тежи коначној

и одређеној вредности Ј када мала област К 2 -+ О, независно од избора
области К 2 , онда се пише J=1im Ј (К 2 ), тј.
К2+ 0

f
Ј = Ј f (х, у) dx dy =!~~o f Ј f (х, у) dx dy
1. Ј.-К.

1) Област J~т) Је ограничена равнима x=y=z=O и осмином површине лопте

x 2 +y2+z2-m 2 =О.
2) Област J~m) Је ограничена површииом коцке чиЈе су стране х= у= %=0,
x=y=z=m
1
') Например, ФУНКЦИЈа ј(х,у)=-- неограничена је у тачки х=у=О, Функција
х2+ у2 '-
1
t(x,y)=- неограничена је дуж праве у=х, итд.
х-у
') Област Кз може бити ограничена произвољном кривом у чијој се унутрашњости
налази тачка Afo.
 I 8ишеструки иитеrрали 241

и каже се да интеграл (42) iiосшојu или 1€OHBepгupa, где Ј претставља

његову вредност. У противном случају интеграл (42) дuвергuра.
Ако је f(x.y)">O у области Ј2 -К 2 , за произвољно малу областК 2 ,
онда је за конвергенцију !"нтеграла (42) довољно. да је његова вредност
ограничена.

Ако је '(х,у) <,0 у области Ј 2 -К 2 , онда се овај случај своди на

претходне замењујуhи ,(х,у) са -Нх, у).
Ако функција t (х. у) узима позитивне и негативне вредности у
области Ј2 -К 2 • интеграл (42)ће конвергирати, ако он апсолутно кон­
вергира. тј. ако конвергира интеграл

ff It (х, у) I dx dy.
12- К2

Доказ је исти као у претходном параграфу.

Ако у коначној области интеграције Ј2 има више изолованих та­
чака (чији је број коначан), треба све тачке изоловати малим областима
K(~). K(~), ••• , чији је збир K(~) + K(~) + ... = K(~) и посматрати граничну
вредност

(43) Нт ЈЈ! (х. у) dx dy.

~~)-+O
JI-K(~
Ако је ова гранична вредност коначна и одређена. независно од избора
области K(~>, K(~), .•. , интеграл (43) 1€OHBepгupa. У противном случају он
дuвергира. 1 )
. На сличан се начин поступа када је функција t (х, у) неограничена
дуж једне или више кривих (чији је број коначан) у области Ј2 • Другим
речима. треба све такве криве изоловати површинама K(~), K(~)• •••• чији
је збир K(~) + K(~) + ... = K(~) и посматрати граничну вредност

(44) Нт fSt(x,Y)dXdY .
~p)-+O
2 lt-K~)

·,Ако је ова гранична вредност коначна и одређена. независно од и~бора

области K(~). K(~) • ••• , интеграл (44) 1€OHBepгиpa. У противном случају он
дивергuра.

Све особине обичног двоструког интеграла могу се проширити и

на генералисани интеграл (42).
Постоје и правила помоћу којих се може ут/3рдити конвергенција

1) у случају више изолованих тача\Са неограничеиости ФункциЈе f (х. УЈ, може се

област поделити на толико парЦИЈалних области, тако да свака парцијалиа област садржи
само по једну тачку неограннчености, Тада ће се интеграл (43) раставити на sбир инте­
грала КОЈИ садрже само по једну изоловану тачку.

16 МАтемаТИЧК8 анализа 111

242 Седхз r лаВА

м
или дивергенција интеграла (42). Например, а које If (х,у) 1< -- ра
у об­

ласти Ј2 -К 2 , где је М позитиван број, Р = Ух2 + у2, а> О, тада је, после
смене х = Р cos 6, У = Р sin е ,
ЈЈ If(x,y) Idxdy <ЈЈ M::dY = ЈЈ Mp~~6,
l.-Ка 1.- К. Ј.-к,

где област Ј2 -К 2 не садржи тачку х = у = О, тј. р = О. Ако је област

интеграције Ј2 - К 2 кружни прстен ограничен круговима х 2 + у 2 - m2 = О,
xl+yl-m~=О(m>mо>О), онда је, за 0<6 <21t,a-2<0,

f ~= ___21r~_.
2:r т

(45) Нт ЈЈ Mdpde м fd9.Hm

mo-tО ра- 1 m.~O ра-l (2-а) m а - 2
lr-K. О m.
То значи да Ье интеграл (42) апсолутно конвергирати, ако је а < 2.
Слична се резоновања могу применити и на троструке и више­
струке интеграле са' неограниченим функцијама.
Примери. - 10. Интеграл
dx dy
ЈЈ V(x 2 +y2)a'
ћ
где је област Ј2 ограничена кругом х 2 + у2 - ,2 = О, има тачку х = у =О У
којој подинтегрална функција постаје бесконачна. Стога Ьемо тачку
х=у=О изоловати малом облашhу К 2 ограничену кругом x2+y2_г~=0.
где је О < го < г. Тада је
2:r r г

Нт ЈЈ ~:::dx=dy=;:== = Нт f d е f_d_P- = 2п . Нт f_d_P- ==

K.~O У(х 2 +у2)а Fo-tО ра-l г.~O р а- 1
~~ О ~ ~

=~_ Нт
2-а Fo-tО
(_1___1 .),
,а-а г оа - 2

одакле се види да Ье интеграл конвергирати за а-2 < О.

20. Интеграл

ffY~dY ,
12
где је област Ј 2 ограничена странама квадрата х = у = О, х = У = 1, има
праву х = О дуж које подинтегрална функција постаје бесконачна. Стога
Ьемо ову праву изоловати малом облашhу К 2 ограничену правима
х=О. х=а, у=О, У== 1, (О < а < 1). Тада је
1 1

Нт ffY;XdY=limfYdY fVd:'=Iiffi(I~Va)=l,
Ka~O Х a~O Х a'~O
12-К. О а
ШТО значи да интеграл конвергира.
 I Вишеструк. иитеграли 243

Ве: ~баНЈе. - Проверити следеhе задатке:

1'. Испитати конвергенцију следеhих интеграла у области Ја огра­
ниченој кругом х· + уll - ,11 = О

1im
~~O
ЈЈ log Vх ll +111 dx d1 = Нт
ЈГ-К2 ,
~~O
f fр
3n

d6
'".
,

log р dp =

= 211: 1im Ј р log р dp =- (2 log ,- 1);

,II~

'o~O 2
, ,
·
1tПl
K2~0
ЈЈ sin (хll + yll) d Х dУ =
V(х ll + yll)1
2~ l'lт
'.~O
f sin
-- р. dр = 211: Ј -
рll
рll dр.
sin -
рll
Jr-~ " О
• 11
. . l'lт SlO Р
одакле се види да интеграл конвергира, Јер Је
p~o
--
рll
=1• .
ТЈ. таЧК8

р=О није сингуларна тачка;

, ,
·....\ ЈЈ е-х&-У' dx dy = 211: l'lт
1lш Ј. е-Р' dp > 211: е- "'1'lт Ј dp
- •
KI~O х ll + уll 'o~O Р '0-+0 Р
Ir---Kz r. ro
тј. интеграл дивергира.
20. Испитати конвергенцију следеhих интеграла у области Ја огра­
ниченој лоптом х 2 + у. + Z2 - ,11 = О
z,r r

f f. f
п

. а ) l'lт ЈЈЈ dx dy dz = l'lт d ч> SlO 6 d 6 -dp- =

Кз~О V(X 2 +y2+ZIl)1l "~O рll-2
Ј,-I(, О о ro
,
= 411: Нт
'o~O
f.!!L ра-2
= ~ Нт (_1___
З-а ro-+O ,а-з
1_.) =
,оа-з (З-а) ,II-З
4n: •
ro
одакле се види да интеграл конвергира за а - 3 < О.
Задатак

Ь) ЈЈЈ dx dy dz
V[(x - а)2 + (у - Ь)2 + (z - С)II)II
Ја .
.своди се на претходни премештањем тачке (а, Ь, с) паралелним поме-
"
рањем у координатни почетак.

dp1)
с) =
Р logp

тј. интеграл дивергира.

1) Ставити log p=t, р=е ј•

 244 Седма .глава

Il ИНТЕГРАЛИ КАО ФУНКЦИЈЕ ПАРАМЕТРА

210. Дефиниција интеграла као функције параметра. - Нека

је функција 1(х, у) дефинисана за све вредности х у интервалу [а, Ь] и
за све вредности у које припадају скупу Е = {у}; и нека је интеграбилна
по х у обичном или генералисаном смислу, при свакој фиксираној
вредности у из скупа Е, тада Ье J.tнтеграл .
ь

(1) Ј (у) = Ј 1 (х, у) dx

а

дефинисати функцију Параметра у у скупу Е.

За функцију 1 (х, у) каже се да конвергира униформно граничној
функцији <р (х) у интервалу [а, Ь] када у ~ Уо (где Уо припада скупу Е),
ако произвољно малом броју в> О одговара позитиван број {5 независан
од х, да је
(2) 11(х, у) - <р (х) 1 < е, за 1у - Уо 1 <8
и за свако х интервала [а, Ь], и ако гранична функција <р (х) постоји за
хЕЈ [а, Ь]. Тада се пише
Нт 1 (х, у) = <р (х), за хЕ [а, Ь].
У-+ Уо

10. Да би функција 1 (х, у) тежила униформно граничној фУН1щuјu

<р (х) у интервалу [а, Ь] када у ~ уо, потребно је и довољно, да CBaKOAt
произвољно малом броју е >О одговара Позитиван број 8 независан од
х, да је

(3) If(x, у')- 1(х, у) 1< в, за /у - Уо/ < 8, /у' - Уо/ < 8,
и за свако х интервала [а, Ь] (у и у' припадају скупу Е). За Уо == + оо
горње идентичности замењују се са у> М, у' > М, где је М позитиван број.
Услов је потребан, јер из униформне конвергенције 1(х, у) граничној
функцији <р (х) у интервалу [а, Ь] када у ~ уо, тј. из релација

в
/1 (х, У'):- ср (х) / < 2' за Iy' - Уо 1 < &,
. в

I/(x,y)-<р(х)I<2' за /y-Yol<8,
сл=дује
<
1I (х, у') - f( Х, у) 1 /1 (х, у') - <р (х) 1+ /<р (х) - 1(х, у) 1< е.
Услов је довољан, јер се тада из релације (3), када у' ~ уо, добива

IJ I<р(х) -f(x,y)1 ~ I<р (х) - '(х, у'Ј 1+ I!(x, у') - Ј(х, УЈ 1< &1' где Је, према (3),

f (х, у) I < 2"'

&1
I 'р (х) - (М 30, Cauchy-ев критерИјум).
 11 Интеграли као ФункциЈе параметра 245

тј.
lim/(x,y)=cp(x), за х Е [а,ЬЈ.
, .... )10

20. Ако је функција 1(х, у) ири фUltсирано.м у ив скуПа Е инШегра­

биJlна По х у инШервалу [а, Ь] и унифор.мно конвергира граничној функ­
цији ср (х) када у -1- уо, тада је
ь ь ь

(4) 1im J(y)=lim J/(x,y)dX=J ср (x)dx:z J1iM I (X,y)dX.

У .... Уо '~Yo Y~Yo
а а а

Да се докаже интеграбилност функције 'р (х) у интервалу [а, Ь], треба

написати неједначину (2) у облику

(5) l(x,y)-е<ср(х)</(х,у)+i

која важи за свако x€ [о, Ь] и за свако фиксирано у из скупа Е за које

је Iу - Уо I < б. Поделимо интервал [а, Ь] на п парцијалних интервала
[Хј-1,Х.] и обележимо са тј и Мј доњу и горњу међу функције ,(х,у)
за свако фиксирано у из скупа Е а са т'ј и М'ј доњу и горњу међу
функције ср (х). Тада је (.N!! 125), према (5),
•
S-S= ~ (М'.-т'д (Хг'хј-1) < ~• (Мгтд(ХГХi-1)+2в(Ь-о).
1=1 ;=1
Последња релација казује, да из интеграбилности функције 1(х, у) по
х у интервалу [а, Ь], за свако фиксирано у из скупа Е, следује инте­
грабилност функције ср (х) у интервалу [а, Ь].
. Да се докаже једначина (4), треба поhи од релације (2).
ь ь

f
I Ј [1 (х, у) - ' (х)] dx 1<; II (х, у) - ср (х) I dx < 8 (Ь - а),
а а

одакле следује једначина (4) када 8 _ О.

Ако је функција f (х, у) непрекидна у области Ј2 (а <; х <; Ь, с <; У <; d),
интеграл (1) је непрекидна функција параметра у у интервалу [с, d]
·,(Њ 195).1)
"

211. Диференцијација ПОД 8наком интеграJlа. - Нека је дат

иитеграл

f
ь

(1) Ј(у)= I(x,y)dx,

а

где је функција 1(х, у) ,Иliтеграбилиа по х у интервалу [а, Ь] за све

вредности у из интервала [с, d] и има непрекидан парцијални изво)Ј,

1) Напомеиимо ј{а еу ИИЗО8И ФункциЈа (Н! 164) с:пециЈалан с:лучаЈ ФункциЈа I (х, у)
аа хЕ [а, Ь] и Y€ В.
246 СеДМА глава

дј =ј'у (х, у) у области правоугаоника Ј2 (а <: х <: ь, С <: у <: d), где су а и
ду
Ь независне од у. Тада је
ь ь

(6) Ј'(у) = J~~ dx= Ј ј'у(Х, у) dx

а а

у области правоугаоника Ј2 (а <: х <: Ь, с <: у <: d).

Да се докаже формула (6), треба ставити
ь

(7) q» (у) = Јј'у(Х. у) dx

а

и показати да је Ј' (у) = q» (у) за све вредности у у интервалу [с, d]. Пошто
је функција ј' (х, у) непрекидна у области Ј2 , а функција q> (у) непрекидна
у интервалу [с, d], то је (N!! 195) ј)
у у ь ь

Ј q»(y)dy= Ј dy Jj'y(x,y)dX= J(f(x,y)-ј(Х,С)]dХ

с с а а

или, према (1),

у ь ь

Ј q>(y)dy= Ј j(x,y)dx- Jj(X,C)dX=J(Y)-Ј(С)

с а а

одакле је, према (7),

ь

Ј' (у) = q> (у) = Ј !':. (х, у) dx

а

што доказује формулу (6).

Претпоставимо да су у једначини (1) границе а и Ь непрекидне
функције од у са непрекидним изводима у интервалу [с, d], тј. Х 1 =а (у),
Х2 = Ь (у) за УЕ (с, d]. тада је
ь

(8) Ј' (у) = Jj1v (х, у) dx+ ј (Ь, у) db - ј (а,у) da

dy dy
а.

у коначној области Ј 2 ограниченој правим линијама у = С, У = d и кривим

линијама Х 1 =а (у), Х 2 = Ь (У)(Х 1 < х 2 ).
Да бисмо доказали формулу (8), ставимо х = а + (Ь - а) t, где је t
нова интеграциона променљива, тако да х сада зависи од t и од У преко
а и Ь. Како је 1=0 за x=a,l=l за х=Ь, то формула (1) постаје
1

(9) Ј (у) = Ј ј (х, у) дх dl,

дt
о

1) Функцнја Ј'у (х, у) је непрекндна у областн Ј2 а граннце коначне, па се може

променнти ред интеграције INg 199).
 11 Интеграли као ФункциЈе параметра 247

где је

(10) х=а+(Ь- а) t, dх=дХ=Ь_а.

dt дt
Пошто подинтегралне функције f (х, у) и ~~ имају исте особине као и
д!
функција f (х, у) у формули (1), тј. имају обе непрекидне парцијалне
д! д2 х
изводе· -- = "у (х, у), - - у области Ј2 , то се на формулу (9) може при-
ду дtду
менити формула (6). Тако је 1)
1

Ј' (у) = Ј (дfдх+дfдХдХ+f д 2 Х]dt

дуд! дхдуд! дtду
о
или
1 1 1

Ј'(у)=ЈдfдХ dt+Ј~rfд!-]dt=ЈдfдХ dt+ [!дХ] 1.

ду д! д! ду ду д! ду о
о . о о

Ако се у првом сабирку на десној страни ове једначине вратимо на

стару интеграциону променљиву х, а у другом сабирку изврши смена
граница О и 1, добиhе се, према (10), формула (8).
Једначине (6) и (8) изражавају правило диференцијације Под знаком
интеграла и дају могућност, да се многи интеграли израчунају.
Примери. - 10. Извод интеграла
1

Ј (у) =
•
rarc tg ~ dx
у
о

по параметру у у области Ј2 (О
1
< < 1, < <
Х О у а) биhе

Ј'(у)=-Ј xdx =~lo ~, liтЈ'(У)= -оо,

х 2 + у2 2 g 1 + у2 y~O
О

што је лЭ!ю проверити, јер је

1
1 1 '.
Ј arctg-dx=arctg-+-
х у2
Ј(у)= ylog--.
у у 2 1 + у2
О

20. Извод интегра.ла

1

(11) Ј (У ) = Ј arc tg ху dx 2) ( ~ О)
J~2' У9'"
Х, ~ -х-
. - о
по параметру у биhе

1} 80деhи да Је .x=a+(b-а) t ФункциЈа од у преко а и Ь.

2) ИнтеГР8.11 конвергнра у односу на промеНЉИ8У Х за сингуларну тачку Х== 1.
248 Седма глава

одакле је

Ј (у) = !:.log (у + . .гу2 + 1) +С.

1
Како је, према (11), Ј (О):::: О, то је С = О.
Ј (у) = ~ log (у + "у2+ 1), Ј (1) = ~ log (1 + "2).
2 2
Вежба1Ье. - Проверити следеhе задатке:

у v
10. J(y)::::J 10g(I+XY)dX, Ј'(у)=Ј xdx +log(1+y2)=
l+х 2 (l+xy)(l+x 2) l+у2
О О

= _ log (1 + у2) + У arc tg Х + log (1 + у2) :::: log (1 + у2) + У arc tg у ,

2 (1 + у2) 1 + у2 1 + у2 2 (1 + у2) 1 + у2

Ј(у) = Ј.. Ј log (1 + у2) dy+ Jyarct gy dy:::: J.. arc tgy .1og (1 + у2) + С;
2 1 + у2 1 + у2 2

како је у датом интегралу Ј (О) = О, то је Ј (у) == ~ arc tg у . log (1 + у2).

2
1 1

2°. J(y)=Jlo g (X 2+y2)dX, (у>О), JI(y)=J 2ydx =2arctg~;

х2+ у2 у
О О

Ј (у) = Ј log (х 2 + у2) dx = log (1 + y2)-2+2yarctg ~ , одакле је.

о

JI(y)=2arctg~, Нт J'(O)=~.
у y~+O

3°. PoiSSOn'OB интеграл

Ј (г) = Ј log (1-2 г cos x+r2')dx. Ј (О) = О.

о

Ј' ( г ) -- Ј
к

--
2 cos х + 2 г dх 1) -
1 - 2 г cos х + г 2
~ +г 2--1
_ -
Г Г
-Ј dx
1 -~ r cos х + го:.
к

о 6

1 "-1
1) Јер је -2cosx+2r=- (1-2rcosx+,')+ --о
г r
 11 Интеграли као функције пара .. етра 249

Јlf dX1)
----=-:..~--=--
1- 2, cos х + r S г2 -
2
1
[
arctg - -1t g -
г- 1 2
('+ х )]If = {,s-_1t1 ,
о _я_
'г' < 1,
О г2 -1 ' 1'1> 1;
тако је

Ј'('>=ј ~ - ; =0, за 1;1 < 1,

одакле је
,+,="
21: 21: 221:
за 'г' > 1
Ј(Г>={О, за 1'1<1,2)
221: log г, за 1'1> 1,
If п

40. f
"2
Ј (у) = arc tg (у tg х) dx,
tg х
Ј'(у)=Ј
3
dx
1 + уl tg 2 Х
=~_1_,
2 у+1
о о

J(y)=-log,(y+l),
1t с=о.
2
If П

3 2
50. Ј (у) = log (1 + у cos х)
cos х
f dx, Ј' (у) = Ј. dx
1 + У cos х
=
о о

= 2 arctg 1 {1-y, (IYI<I), J(y)=-2(arctg1/11-+Yy)2.

-Уl- у2 V1 + у V
п п

3 3
Ј ()
у = f og 1 1+ у sin
l--уsшх
.
х dx
-.-,
sш х
Ј'(у)=Ј
1-
2dx
у9. sin2 х
=
о о

21:
=
"1- у2 ,J(Y)=1tarcsiny, lyl<l. '.

70. Ако се пође од интеграла

f
1

Ј(у)= ХJl dx =_1_

у+l
о

и диференцира п пута 00- у, добиhе се

1) OBaJC~ задатак СВОДи на эадатак 2«'. (М 118, 8ежьање), ГЈ(е је D=rl+I, Ь=-2г.
1) Јер је Ј (0)-0, па је с-о.
250 Седма глава

J(n)(y)=fXY(logX)n dx = (-l)nп! , (у>--l).

(у + 1)n+ 1
О

80. Ако се интеграл

f а2 cos 2 Х
dx
+ Ь2 sin 2 Х
= -- ,
2аЬ
..
(а, ь > О),
о

-сматрајуhи а и Ь као параметре, диференцира по а и по Ь, добиhе се

!(

"2
- f 2а cos Х dx
- 2
-
(а cos 2 Х + Ь sin 2 х)2
2
2
1t
-ј (a~ cos~ Х
2Ь sil1 2 Х dx
+ Ь 2 si11 2 х)2 2ab~
о о

одакле је

212. Интеграција под знаком интеграла. - Нека је дат

интеграл
ь

Ј(у)= Ј f(x,y)dx,
а

где је Ј(х, у) непрекидна функција у области l1равоугаоника Ј2 (а <: Х <: ь

с <: у <, d); тада је

f f f f
d Ь Ь d

(12) dy f(x,y)dX= dx f(x,y)dy,

с а а с

јер се, због непрекидности функције у коначној области Ј2 , може

променити ред интеграције (.N'2 199). Формула (12) изражава Правило
интеграције йод знаком uншеграла и даје могуЬност да се многи интеграли
израчунају.
Ригурозност формуле (12) може се потврдити на тај наLШН, што
Ье се показати да важи формула
t
f Ј(у) f f
t
f f f К (х,
Ь Ь I Ь

(12') dy= dy f(x,y)dx= dx f(x,y)dy= t) dx

с с а а с а
t . ,_
за свако tE [с, dj, где је К (х, t) = Ј f (х, у) dy. Ради тога довољно је пока-
с

1) Видети задатак 300, (М 101, Веж6ање) и задатке 240, и 250, (М 134).

 11 ИнтеграllИ као ФункциЈе параметра 251

зати да обе стране једнакости (12:), као функције од t, имају исте

изводе по t. Извод леве стране једначине (12') биhе
ь

(13) J(t)=J/(x,t)dt,
а

а извод десне стране је

ь ь
'.
(14) Ј к' (х, t) dx = Ј! (х, t) dx=J(t),
а а

јер је функција IЦх, t» непрекидна по х у интервалу [а, Ь] (Н2 195),

а' функција K't (х, t) је непрекидна по х и t због непрекидности функције
ь

t (х, у) у области Ј2 , па се на ин'tеграл Ј К (х, t) dx може применити

а

правило диференцијације под энаком интеграла.

Једначине (13) и (14) показују да обе стране једначине (12') имају
исти извод за свако tE [с, d]. То значи да се лева и десна страна
једначине (12'), као функције од t, разликују само за константу,
која је за f=c једнака нули, јер су, за t=c обе стране jeДH~Ke нули.
Према томе, лева и десна страна у једначини (12') идентички су једнаке
за свако tE [с, d], а за t= d добива се формула (12).
Примери. - 10. Функција t (х, у) = хУ непрекидна је у области
Ј2 (О < Х < 1, с < у <; d), О < с < d, па је
1 d d 1 d d

Ј dx Ј хУ dy =Ј dy Ј ХУ dx = •r dy [ХУ+ 1 ] , =
'у+l о
f.!!L =
у+l
10g d + 1 .
с+l
о с с О с с

Како је

Ј' dx Jd xYdy= Ј' dx [Х-10gxУ-Ј d= Ј' ---dx,

x d- ХС
log с х

то је
о с
, О О

d+ 1
Ј ---dx=log-- .
Xd-xc

10~ х с +1
о
. ..у2_х 2
20. ФункцJ.tЈа f(X'Y)=(X 2+y2)2 у области Ј2 (0<;х<;l, О<у<l)
има прекид у тачки х == у = О. Стога се не може применити формула
(12), јер је

ЈI dx Јl - у2 х 2
(х2 + у2)2
dy =
,_
Ј! dx [ -
х 2 +у2
у ]' = -
О
Јl х2 +
dx. =
1
~.!:.,
4
(х> О),
о о о о
252 Седма глава

Вежбање. -'- Проверити следеhе задатке.

f
I I

dx ј' -у-х
- - dy=O,
(х+у)2
f I

dy Ј ---dх=О,
у-х
I

(х+у)2
О О О О

иако је х = у =0 прекидна тачка функције / (Х, у) = у - х •

(х+ у)2
20. Показати да је
11

Ј= f "2
log а+Ь s~п Х . -dx-
а- Ь SlП Х siп х
='RаrсsIП
. -ь ,
а
(а>Ь> О)•
О
полазеhи од једначине

1
-.-log
SlПХ

где је
11
2

Ј f Q+Ьsiпх
= log -=-------
а- Ьsiпх
о

I 2 I

=2аЬ f f dy dx
а 2 - Ь 2 у2 siп2 Х
1)=2аЬ Ј."
2 2 а" а _ Ь 2 у2
=
О О О,

-
I

= ЬЯ Ј dy = я arc siп ~.
Уа 2 -Ь 2 у2 а
о
30, Показати идентичност формуле
у Хn-I ХЈ у

(а) J,,(y)=JdX"-1 Ј dX"_2'" J/(X)dX=_l_J(y-Х)n-1/(Х)dХ

(n-l)1
..
а а а а

где је {(х) непрекидна функција за ХЕ [о. Ь]. у варира у иитегралу [а, Ь]

(а < Ь), а п је цео позит~ван број, користеhи .потпуну индукцију.
Претпоставимо да формула (а) важи за п -1> 1. тј. да је идентички
у Хn-2 х. у

(Ь) Ј"-1 (у) = f dX"-2 f dx n- a••• Ј t (Х) dx= _1 - Ј (У-Х)"- 2 / (х) dx. l )
(n-2)1
..
а а
. а а

n-l
1) Ставити tg x=t.
•) Например, са n= 1 формула (а) постаЈе
у у

ЈI (у)= SI (х) dx= Sf(X) dx

/z "
 11 ИитеграJlИ као функциЈе параметра 253

Ако се узме извод формуле (а) по у' добиhе се, према (Ь),
у

Ј',. (у) = 1 Ј (y_X)n-2 ! (х) dx =Ј"-1 (у)'

(n-2)1
а

одакле је
у

Јп (у) = Ј Ј,.-1 (Х,.-1) d;,.-1

а

или, према левим странама формула (а) и (Ь)

у %11-1 %1 У %11-1 z.
S dX,.-1 Ј dX,._2·" Ј !(х) dx= S dXn- 1 S dxn - 9 • .. S Нх) dx,
а а а а а а

п п

што доказује идентичност формуле (а) за ма какав цео позитиван број.

Треба напоменути, да се формула (а), користеhи потпуну индук­
цију, може доказати непосредном интеграцијом формуле (Ь).
-; Претпоставимо да формула (Ь) важи идентички за n-l > 1, и напи-
шимо је у облику
у %11-3 %) У

J dXn-2ЈdХ~-8",Ј!(Х)dХ= (n-2)1
1 S(y-Х)n-1Ј(Х)dХ=
а а а а

n':l
у.

= II~ (-I)Р уn-9-р јхр Нх) dx.1)

,,=0 (n-2-p)lpl
Q

Ако се ова једначина интеграли по у у границама а и у, добиhе се·)

. Ако се ова иденти'lНОСТ иитеграли у границама а и у, добиhе се

f
а
dX I jl, (х)
11
dx= f(јl,(х)
а а
dx) dx, = У SНх) dx- х, (х) dx,
а
f
Q

'о стављаЈућн и=) ,(х) dx, 'd,,=dX Н водећн рачуна да Је ј '(x)dx=O. Стога Је ндetlТИЧКН
I
Q Q

f
а
dX l j {(х) dx=! ()'-х)f{х) dx.
а а

Продужујуhв тако n-I пута, добнhе се формула (Ь).

1) Према БИНОМRОј фОРМУJlИ (оМ 6). .
1) Стааљајућн на десИОЈ ~aHH и=! хР 1 (х) dx, du=yP f (у) dy, dy=yn-I-,p dy,
Q
)',.-I-р
у- Н водећн рачуна да је (М 6)
n-I-p .
I I (n-I)I I (n-I)
(n-2-p)lpl(n-l-p) (n-I-p)!pl (n-l)!(n-I-p)!pl (n-l)! . р .
254 Седма глава

у ~-1 ~ У

f dХп-tf dХП-2.;.Јf(Х)dХ= (n-l)1

1 [П~(-l)р(П-l)УП-l-рfХРf(Х)dХ-
р=О р
а а а а

п-2
-p~o(-l)P
(n-l)
р
ЈУ x n- 1 ]
f(x)dx.
а

Како је, према биномној формули [Н!! 6, јецначина (у)]

_ "~ ( _ l)Р (п - 1) = ( _ 1)П-l (п - 1) ,

р=о Р п-l
то горња једначина постаје
у %n-l %1 У

f dx n - t f dx n - 2••• Ј! (х) dx = 1 ni; (_l)р(П-l)УП-l- Р ЈхР f (х) dx =

(п-l)1 р=О р
а а а а

п
у

- 1 Ј (у- х)n-l f (х) dx,

(n-l)1
а

тј. добива се формула (а), чиме је доказана њена идентичност за сваки

цео позитиван број п.
Лако је видети да важи и формула
у %n-l %, у

Ј. ср'(хп-1)dХП-1f cp'(xn-2)dxn-2··· ff(X)dX= 1

(п-l)1
Ј[СР(У)-
а а а а
~

. ,

п
-ср (Х)]П-l f (х) dx,
где су ,(х) и ср (х) непрекидне функције за хЕ[а, Ь].

213. Униформно I(онвергентни интеграли. - При диференци­

јацији и интеграцији функције дефинисане одређеним интегралом
ь

оо Ј (у) = Ј f (х, у) dx
а

биле су границе а и Ь коначне и функција f (х, у) ограничена. Међутим,

правила напред изложена не могу се применити када су границе беско­
f
начне и када је функција (х, у) неограничена, тј. када је реч о генера­
лuсанuм uнШегралuма.

а) Нека је функција f (х, у) дефинисана за свако х> а и све

вредности УЕ [с, dl и нека постоји интеграл
х

(15) Ј f (х, у) dy
а

за свако х> а коначно и све вредности уЕ [с, d].

 11 Интеграли као ФУнкциЈе параметра 255
Ако интеграл (15) тежи унифОРIIНО граничној функцији Ј(у) у
интегралу [с, d] када х __ оо, пише се
оо "
(15') Ј(у)= ff(x,y)dx=1im Jf(x,y)dX
"-+00
а а

И каже се да uнmгграл (15) униФормно I(онвергира, и Ј(у) претставља

његову граничну функцију у интервалу [с, d].
На сличан се начин дефинише униформна конвергенција интеграла

ff (х, у)
ь

dx када се доња граница увеЬава бесконачно.

а

1°. Да би инli1гграл (15') униформно I(онвгргирао граничној фУНI(цији

Ј{у) у интервалу [с, d], llотребно је и ДОВОЉНО да llроизвољно малом
бјЮју 8> О одгавора llозиli1иван 6рој хо (8) > а независан од у' да је

(16)
а а
"1
If t (х, у) dx- f f(x, у) dx 1=' f '(х, y)dx
"1 xt

~
,< 8

за свако ха> Х 1 > ХО (8) U свако УЕ [с, d]. За ха = оо "вај услов llосШаје
""
'Ј !(х,у) dx- f (х, у)
"
f dx
оо
1=11 !(x,y)dx I< 8ј
Поред општег критеријума за униформну конвергенцију интеграла
(15), датога релацијом (16). постоје и специјални критеријуми.
\, 20. АI(О је If (х, у) I < ,(х) за сваl(О х> а и за сваl(О Уб [с, d], где је
функција ! (х, у) инШеграбилна llо х у сваl(ОМ I(онаЧRОМ инШервалу [а, х]
(х>а) а т(х) инШеграбилна фУНI(цuја llо х у интервалу (0,+00], тада
инli1еграл

f
оо

Ј(у'= f(x,y)dx
а

аllсолуШно и униФормно I(онвергира за УЕ [с, d].

То је очевидно, јер је, према (16),
xt х. ".
IЈ !(x,y)dx 1:( f1f(x,y)ldX< f'(X)dX<8
"

за свако х. > Х 1".> ХО (8);;;;:' а. ". ".

30. АI(О је инШеграл f" ! (х, у)
а
dx llодједнаl(О l?граничен ао х и у

(Н!! 164), тј.

х

IЈ f(x,y)dx 1:( м
а
256 Седма глава

за свако x€[a,+oo] и за свако УЕ [c,d], а СР (Х,у) монотона функција ао

х, таква да ср (х, у) тежи униФормно ка НУЛll када х -+00 за уЕ [с, d],
тада "е uнтеграл
оо

(17) Ј(у)= ft(x,y)CP(X.y)dX

и

унuфор.ffНО конвергиратu за УЕ [с, d].

Према другој теореми о средњој вредности интеграла (.N2 133),
биhе (a~Xj~S<X2<+oo)
~ ~ ~

(18) I.t(X,y)CP(X.y)dX=q>(Xt>Y) I.f(x. Y)dx+cp(X 2 ,y) lf(X,Y)dx.

Када Х 1 -+00, Х 2 -+00 И S-+00, тада ће ср (х 1 • у) - О, q> (х 2 , у) -+ О, па ће

и цела десна страна тежити нули. Стога ће и лева страна тежити нули
када Х 1 -+00 и када х 2 - ОО, што значи, да. према (16), интеграл (17)
униформно конвергира за свако УЕ [с, d].

f
оо

40. Ако uнтеграл f (х, у) dx униформно конвергuра за свако уЕ [с, d].

а

а монотона функција q> (х. у) йо х йодједнако је ограничена йО х и у, тј.

1<p(x,y)I<M
за свако х >а и за свако Y€ [с, d], тада ће иnтеграл (17) Уllиформно
конвергирати за у Е [с, d]. 1)
То је очевидно, према једначини (18), јер ће десна страна, па према
томе и лева, тежити нули када Х 1 ~ ОО, Х 2 -+ ОО И 5- ОО. ТО значи да
интеграл (17), према (16), униформно КОJlвергира за свако у € [с, d].
Напослетку испитивање униформе конвергенције интеграла (15')
може се свести на испитивање њему одговарајућег реда и обрнуто,
јер се он може написати у облику
оо ХI Х. Хп

Ј f(x,y)dx= Ј f(x,y)dx+ ft(x,y)dX+ ••• + Ј t(x,y)dx+ ••• ,

а а. ХI Хп -1

где је х 1 • х 2 " • " ,хn , ••• растуhи низ бројева који се увећава бесконачно.
Примери. - 10. Интеграл (у > О, а;> О)
оо Х

(19) Ј (у) = f ye-x1 dx = lim ly e-ХУ dх = -Нт (e-xY]~ = е-ау

Х-+ оо Х-+ ао
а а

ао

ј) Ако Је ивтеграл (17) облика Ј (у)= Ј t (х) ср (х,у) dx O,H~ се униформна конвер·
ао
.. оо

генuија интеграла Ј! (Х, у) dx своди на конвергеНциЈУ интеграла Ј t (Х) dx.

и а
 11 Ивтегралн као функције парамеrра 257

униформно конвергира за свако у > Уо > О, јер је тада

%.

(20) IЈ уе-ХУ dx 1= 1- [e-ХУј;:1 <е-Х" + е-Х1' < е

Хl

З8 х2 > Х 1 > хс) (е) > а.

За у >0 УСЛОВ (20) ниЈе испуњен, што значи да интеграn (19) уни­
формно конвергира за у > Уо > О.
20. Интеграл
ао

Ј(у)= Ј (х 2 +у2)2 dx
у2_ х 8

униформно конвергира за свако у, јер је

Ь) Нека је функција !(х,у) ограничена за x€[a,b-q] и за yE[c.d)

а постаје бесконачна за х = Ь, и нека постоји интеграл
ь-ч

(21) Ј ! (х. у) dx
а

за свако xE[a,b-q] и за свако yE[c.d].

Ако интеграл (21) тежи униформно граничној функцији Ј (у) У
интервалу [с. d] кад q -+ О. пише се
ь ь-ч

(21") Ј {у} =: r ! (х, у) dx =: Нт r ! (х, у) dy

Ј
а
. Ч~О Ј а

и каже се да инlDеграл (21) унифор.мно конвергира, и Ј(у) претставља

'љегову граничну функцију у интервалу [с, d].
На ·сличан се начин дефинише униформна конвергенција интеграЛ8
ь

'Ј ! (х, УЈ dx када се функција ! (х, у) увеЬава бесконачно ма за ,~ojy

а

вредност х у интервалу [а, Ь] •

. 1°. Да би интегг.ал (21') унифор.мно конвергирао граничној функцији
Ј(у) у интервалу Ic,
d. потребно је и ДОВОЉНО да произвољно .мало.м 6роју
6> О одговара ilвЗlllllи8Шl број хо (6) > О независан од " да је
ь-Чt b-l}1 ь-ч.·

(22) IЈ ! (х, у) dX'-i !(х, у) dx 1=1 S f(x. у) dx 1< 8

а а ь-чl

за свако О < 1)2 < 1)1 < ХО (6) и за свако у Е [с, dJ. За 1'\2::: О овај услов
ПОСlDаје

17 Математи... а а.налнэа ПI
258 Седма rMN

If
b-Ill
f(x, у) dx <е. I
Поред општег КРltтеријума за укиФОРIIIНУ конвергенцију ивтerраа
(21), ,Аатога релаЦltјом (22), постоје и специјaJIНИ критеријуми, који су
СЈ!ични, као и њихови докази, са кри.теријумима иска38НИМ у теоремама
20., 30. и 40. IIОА а) за интеграJl (15).
Исто тако ИСПИТИВ8ње униформне конвергенције IПI'I'erpua (21'
може се свести на испитивање њему oAf'OВ&pajyћeг реЈЈ.а и oesp.y"
јер се он може написати у об ..ику
ь "а ха s,.
ff(x, у) dx= f/(х, у)
а а
d'X+ Ј
Х1
/(х, у) dx+ ... + Ј
xll_l
/х, у) dx+ ... ,
где је х 2 , х 2 , ... , х n , ":, ма 'какав низ растућих бројева ко;. те.е ка
ь-о када п 400.
Пример. - Интеграл
1
ydx 1 "
Ј ~-=arc tg - , за уЕ(О. d1 d> О.
2 х +у2 У
О

не конвергира унифор~но, јер УСЛОВ

1\ ,
f ---=arctg-<
ydx
х2+ у2 ,
q.
У
8

није испуњен за у = О, ма како било мало q, пошто је Нт arc tg !l = !!..

у-+О У 2
8~ж6аltJе. - Проверити следеће задатке:
1
1 '
Интеграл, Ј xy- 1 dx - - конвергира униформно за У
.у .
> У. > О•
О
q q

јер Ј ху - 1 dx - ~ < е, за У> Уа > О. Међутим, када у -- о, Ј ху - 1 dx =

О О
, у

=~ __ оо, ма за како мало q.

у
CIO.
.
Ј --;- dx,
sшах
2'. ИнтеГРaJI ГАе Је а >О параметар, кон~ргира уни-
х

формно за Х > х. > О, јер је, поспе с_не ах:; t. ~

ао ао

Ј siп ах
-,-х-dХ== Ј siп t
-t-.dl:;::o(l) када х __ оо.
'
х
 11 ИитеграJlИ КIО ФуиКЦије параметра 259

(1) • оо •

Ј sшхах dx = Ј sшt t dt = !!...2 •

о о
30, Интеграл

ЈОО sin ах cos х dx = ~2 ЈОО sin (а + 1) х + sin (а -1 ) х dx

х х
о о

униформно конвергира у сваком затвореном интервалу параметра о

који не садржи 1. ±
].1_-1- не конвергира уни-
1

40. Интеграл Ј у2_х ll dX=[ х

(Х 2 +у2)2 XII +y2 l+уll
О О
1}
q 1
Ј
у2_х2
формно за уЕ[О, 1], јер dx= _- кад у -+ О.
(х 2 +у2)1I q2+y2 1")
О

50. Интеграл (О < а < 1)

оо 1 ао
х dx = Ј _.- х dx + Ј х dx
Ј е-Х)' cos-
-
ха
е-Х)' cos
ха
е-Х)! cos-
-
ха
О О· 1

уииформно конвергира за у > О. Први интеграл (због х = О)

t 1

Ј COS х
е-Ж)'--dх<
ха
JdX
-
ха
О О

униформно конвергира, а други интеграл (због х = оо), према теореми

f cosx
оо

40., униФормно конвергира, јер интеграл - - dx конвергира а мо-

ха

~OTOHO опа~а функција е- ХУ 1

по Х подједнако је ограничена.
Интеграли
аО ..
Ј е-Х)! 1(х) dx, Ј е- А• У t (х) dx, (а> О), '.
(1 11

према теореми 40.. под. условом да интеграл f

ао

а
f(x)dx конвергира. уни,

фОРIIIИО коввергирају. јер су монотоно опадајуhе функr,tије е-Х)! и e-ж.Оl

подјeAR8КО ограиичене. .

1) Вllaeu sцaтax (М 188)

оо
МП t
Ј -t- dt •
о
260 Седма глаВI

60. Интеграл (О < а < 1)

~ 1 Ф

Ј cosxy dX=J cosxy dX+J cosxy dx

ха ха ха
О О 1
униформно конвергира за у> Уо > О. Први иитеграл1)
t I 1

IЈ СО;аХУ dx I~ Ј 'CO~XY' dx ~ Ј::

,О о о'

апсолутно и униформно конвергира, а други ин.теграл, према теореми 30.,

униформно конвергира, јер је интеграл

IJ COSXYdX/=/ sinXY;Sin У /< :0

%

1
- 1
подједнако огрзничен, з функција - монотоно опада и тежи нули када
ха

х --+00.2)
70. Интеграл (а> О)
Ф •
smxy dx
Ј al+x· х

униформно конвергира за У> Уо > О, јер је, интеграл, према теореми 30.,
IЈ . '. I=
%

SIDXY dХ l-cos ХУ ~-
./ 2
У Уо
о

.
ПОдЈеднако огрзничеи а ф' х' - --+ О
УНКЦИЈЗ - - када х --+ оо.
а2 +х 2

214. Интеграција и диференцијација уи.формно конвергент­

Н.Х .нтеграЈЈа.- 10. Нека је f(x, У) неllрекидна функција за све вред­
ности х >а и за све вредности уЕ[с, d). Ако интеграл
. Ф

(23) Ј(у) "'" Ј f(x, У) dx

а

унифор.мно конвергира llо У У инШервалу (с, d), Шада он йрешстаВЈЬа неllре­

кидну функцију од У У интервалу [с, d] тј.

1) ОваЈ Jlитеграл уииформио коивеРГКРI за С81КО у.

IЈ Лако Је видеТJI, .111 се уииформиа коивергеиција дpyrpr иитегра.llа варушава
када у --+ О, Јер, DOC.lle смеие ху= t,
J~ --dx=ya-l
COS ху
ха
ЈФ СОI t
-dt--+oo,
ta
'1
кадl у--+О, при х=-.
у
% %1
 11 ИнтеграllИ као ФуНкциЈе параметра 261

f
оо оо

Нт Ј (у) =Нт '(х, у) dx =Ј' (х. Уо) dx =Ј (Уо).

1-+ 10 1-+ 1.
а а

где је Уо uроuзвољна l1iачка uнтервала [с. d].

Ставимо (Х 1 > а)
Ј(у)= f
%1

f(x,y)dx+ f
оо

f(x.y)dx. f%1 '

Ј (Уо) = f(·x.yo)dx+ Ј f(x,yo)dx.

ао

а ~ а ~

Тада је. због непрекидности функције у области Ј" (а < х < х 1 • С <У <d)
(N!! 195),
%1 %1

(24) 'Ј f(x. y )dx-Јf(Х lО У о)dХ!<;, за,IУ-Уоl<&.

а а

Исто тако је, због услова (23),

(25) ,ј f(X,Y)dXI< ;.

ао

(26) 1 Ј /(X,Yo)dX! < ; .

Стога је. према (24), (25) и (26),

f
%1 %1 оо

'Ј(у)-Ј(уо), <1Jt<X,Y)dX- '(Х,Уо) dx 1+1 Ј f(x,y)dx 1+

а а ~

+IJ f(X,Yo)dxl<e, за
ао

IY-Yol<8,
тј. ао оо

Нт Ј (у) = Нт Ј f (х, y)dx = Ј! (х, Уо) dx = Ј (Уо) •

1-+1. 1-+10
а а

Ако се униформно конвергентан интеграл (23) напише у облику реда

(27» fоо

Ј(у)- f(x,y)dx= f(x,y)dx+ f.f(x,y)dX+ ... + f Ь1 ь.

'.

ьN

+С {(x,y)dx+ ...
Zn-l
који је такође унифОРМRа.. конвергентан и чији су чланови непрекидне
функције од у у интервалу [с, d], тада је и његов збир, тј. интеграл
(23) непрекидна функција од у у интервалу [с, d] (N!! 168), што доказује
горњ у теорему,
262 Седма глава

20. Неко је f (х, у) неnрекидно функцuја са х"> а и за ~ [с, dJ и нека

uнlJlеграл (23) унuфор.мно конвергuра По у у иНlJlервалу [с. dJ\ у ко.ме је
он и непрекидна функција од у, lJlада је
d d ао .. d

(28) Ј J(y)dy= Ј dy Ј f(x,y)dx= Ј dx Ј f(x,y)dx.

с а а с:

Нека је lJ > а, тада је

• d Ь Ь d
(29) Ј dy Ј f(x,y)dx= Ј dx Ј f(x,y)dy,
с: а а с

јер су гран~ще коначне а функција f (х, у). непрекидна у обпсти

Ја (а <х ~ Ь, с <у <d) (Њ 199). Како непрекидна ь
функција по у

F(b,y)= Ј f(x,y)dx
а

униформно конвергира интегралу (23) за УЕ [c,dJ када Ь-+ оо, то је

(Н2 210, теорема 20.),
d /) d ао

:~~ JdY Ј f(x,y)dx= Ј dy Ј f(x,y)dx,

с: а с: IZ

одакле је, према (29),

QI) d d ао

Ј dx Jt(x.Y)dy=J dy Ј f(x,y)dx,
а с' с IZ

што је требало и доказати.!)

1) Ова се теорема може доказати и на следеhи начин. Ако се једн.чина (28) напаше
у облику .
d d Ь d ао

S J(Y)dY-S dyS !(x,y)dx= S dYS !(x,y)dx,

с с а с Ь
онда је
d d Ь d Ь d

'Ј J(y)dY-S dyf !(x,y)dx

с с а
I=IS J(y)dY-S dx S !(X,y)dyl=
с а с

d QI) d QI) d

=IS dy S !(x,y)dx I~ S dyl S f(x,y)dx I<.: S dy=e (d- с).

с Ь с /Ј С
Стога је
d d Ь Ь d

S Jfy)dy=lIm SdyS!(X,Y)dX= lјт SdXS!(x,y)dY=

Ь"'QI) Ь ... ао
с с Q Q (\-

d ао ао d
=SdYS !(x,y)dx= SdxSf(x,Y)dy.
с IZ а с
 I1 ИВ1'erpuв &18 . , . . . napawrpa 26з

Формула (28) може се доказати, ако се уииформно конвергентан

ред (21) JI1f'feгрuи У границама с и d и .lI.06иЬе се уннформно конвер·
rеитаи ре.ll. (На 168" теорема 20.)
d d оо d Ья ,

JJ(y)dY = Ј Ју Jf(X,Y)dX,," Ј dy [јЈ f(X,Y)dX]=

е е а t: Ь",...1

Ь ,.

i: Ј
d • d

= dx Ј f(x.y)dx=- Ј dx Ј f(x,y)dy, .
ЬЯ-l с: ,. ('

јер се код сваког члана реда (27) може променитн ред интеграције
(Н2 199). •
30. Нека је Нх,у»О непрекидна функција за х>а, у>с. и нека
оба интеграла
оо оо

(30) Ј f(x,y)dx, Ј! (х, у) dy

а с:

унифор"'но конвергирају, и то први По у а други По х упроиsво.љно", конач·

.но ... инт,рвалу, где је х> а, у> с.А ко један од двосШруких uнШеграла

111 Ь оо оо оо d

(31) !~ Ј dy Ј f(x,y)dx= Ј dy Ј f(x,y)dx, J~ Ј dxJf(x,Y)dY =

е а с: а ,. с:

оо 111

= Ј dx Ј f(x,y)dy
а t:

постоји, постоја"е и други и би"е

• 111 • '.

(32) Ј dy Jf(x,y)dX::: Ј dx Ј f(x,y)dy.

е а а t:

Нека постоји други од двострукихинтеграла (31). Пошто први од

интеграла (30) униформно конвергнра, то је, према претходној теореми,

d со со d

Ј dyJf(x,y)dX- JdX Ј !(x,y)dy, d>~.

t: а а е

ОВ8 једначина К~З'ује, да из егзистенције интеграла на десној

страни када d -оо сЛе.ll.ује и егзистенција интеrрала на левој страни
и њихове су вредности једнаке, што доказује једначину (32)').
1) Теорема 30, може важити ако Један од интеграnа (30) уНИформно конвергира.
264 Седма глава

40. Нема су функција 1 (х, у) и Н>ен парцијални извод "у (х, Ј') неПре­
кидни за х,>а и за YE[c,d], и нека uнтеграл (23) постоји за УЕ [c,d]
а uнliiеграл
оо

J/'v (х,у) ~x
а

иостоји и унифор.мно конвергuра за у Е [с, d] .тада је

оо

(34) Ј'(у) = Ј I'y(x,y)dx

а

за свако уЕ [c,d].
Да се докаже форму (34), треба ставити

f
оо

(35) (у) == "у (х, у) d

а

и показати да је Ј' (у)= ч' (у) за све вредности уЕ [с, d]. Према теореми.
20. биhе

~
[Ч' (у) dy==
с
I dy jf'Y (х,у) dx == ј и(х,у)- '(х, c)]di
а а

ИЛИ, према (23),

,
SЧ'(у)dх=Ј(у}-Ј(с)
с;

одакле је, преме (35),

оо

Ј' (у) = чI(У) == Ј"У (Х, у) dx.

а

што доказује ФОРМУJlУ (34).

ФОРМУJlа (34) може се доказати, ако се униформно конвергентан
интеграJl (35) напише у оБJlИКУ реда

оо Ь. ~ Ьп
Ч'(У) =SI',(x,y)dx= S !'у.(Х,у) dx+ f(x,y)dx+ .•. + S f'(x,y)dx+ ..•
а а'
f
Ь. ЬП -l

који такође униформно конвергира И чији су ЧJlанови непрекидне

функције за у Е [с; d). Тада је (.N'!! 168, теорема 20.)
, у оо , Ьп

SЧ'(У)dу == S dy S f(x.y)dx= S dy [n~ S fY(XtY)dX]=

с с; а € Ь П -l , ~
Ьп у Ьп

= 1I~ S dx Sfy(x.Y)dY==n~ S [f(x,y)-f(x,c)]dx=

ЬП -l с ЬП -l
 11 Интеграли као ФУнкциЈе параметра 265

ас ас

= Ј f (х: у) dx - Ј! (х, с) dx=J (у) -Ј (с).

а а

одакле се добива формула (34).

Треба напоменути, да се изложена правила интеграције и диферен­
цијацијемогу применити и на униформно коН·вергентне интеграле
ь

Ј (у) = Ј f (х, у) dx ,
а

када функција f (х, у) постаје бесконачна за неку вредност променљиве

х у интервалу [а, Ь].Нека, например, функција {(х,у) постаје бесконачна
за х = Ь, тада се горњи интеграл може написати у облику униформно
конвергентног реда

ь Ьn

Ј(у)= Ј f(x,y)dX=! Ј f(x,y)dx

а ьn -l

и проблем је сведен на интеграцију и диференцијацију униформно

конвергентних редова (Н!! 168).
Примери. - 10. Применом интеграције под знаком интеграла наhи
интеграл

ас

Ј e-сх:е- dХ dX,I)(C> О, d>O).

О

Интеграл
ас

Ј е-У" dx = ;, (у > О),

о

униформно конвергира З8 у > Уо > О. Стога је

Jd Јао
dye- xy dx = dx
ЈОО Jd е-ХУ dy = Јас е-ех -х e-dx dx = Jd dy d
у =log -;- .
с О О с О с

20. Применом диференцијације под знаком интеграnа наhи интеграл

.
f
ас
'..-/r' Stnxy .
(36) Ј (у) = 'е 1( -x-dx, (k> О, У >0).
о

') Видети задатак 13°. (Frоullапi-ев интеграл) (.N!! 191, Вежбање).

266 CeJU14 r лава

И3ВОд по у биће
со

Ј' (у)= Ј е- Ic " siп ху dx,

о

где је подиитегралиа функција непрекидна 38 r > О и у > о а до6ивенн

иитеграл Уl1Иформио коивергира по у. Стога је
ао

Ј' (у>-Ј е-"" cosxydx=_k__ , (k > О, у>О),

уl! + kl!
о
одакле је

Ј (у) = arc tg 1... + С.

k
Пошто је интеграл (36) једнак нули за у = О, то је и С = О, па је
ао •

Ј е-
SIПху У
Ј (у)=
k
х -x-dx =arc tg k' (k> О, у> О).
о

Када k_O, овај иитеграл постаје

f
011 •

(38)
SlnXY.
.-Х- dx == lЈт
k-+O
arc tg - = - ,
k 2
у 7t
(У\> О),
о

одакле је 11 'за у = 1
ао. .
JSI:X~
о

Ако се у замени са _- у, јеДllаqииа (38) fIOCТaje

....stn .
Ј
ху у 7t
- dx ... -Ilm мс tg - ... - - .

I
х t-+o k 2
о

Према томе је

ао '0• ~2" за )' > О,

(39) J SlnXY
-Х dx = ?, за у = О,
о "
-2' за у<О.

Као што се види, овај Иllтеграл не конвергира уииформио када у _ О,

што следује непосредно И3 услова за уииформиу Itоивергенцију (ху = t)

IЈ SiПхХУ I IJ I< е,
ао оо

dx = Si; t, dt 38 )' > О.

 It и Rтerp8J1R као фуRIdIRЈе параметра 267

Када у -+ О И х,у -+ о, ма како било веЛИКО Х ! И овај :YCJlOВB.~ иcnуlЬello

Лако је ВН.l.ети да се интеграл (39) не може .I.ttфepesцllp8'l'll по параlle'fP1
у, јер д06ивенв интеграл

fc:osxydx
ао

"

ве конвергира уииформво по у. Међутим. ИlI'Nrpa.II(З9) ве Э8НCII ОА

у, јер је
ф. • •

Ј SiПх.ху dx = Ј 51: t dt (.ху .. t, У > О)

~ о

И његов извод по у Је Једнак НУЛИ. што покuује и је.l.начина (39).

ВгжбаlOг. - Проверити следеhе задатке:
1°. Интеграл
ао,

Ј Stп.хху dx-~,
2
(у> О),
о

униформно конвергира за у > Уо > О. Стога је

d ао ао d ао

Ј dy JSinxXY dx- J~ Ј 5inx)'dy= Ј CO'CX~COSdX d.x="i<d-C).

с о о tJ О

оо

20. (40) Ј(у)- Ј l-С:.х)' e-ud.x (у>о. k >0),

о
..
J'(y)=frlf-SinХУd.х= -_У­
,s+kl
о

1
Ј (у) .. ~ log (у2 + k 2 ) + С.
2 ' '.

Како је према (40), Ј(О)=О. то је O-..!..lоgkl+С или C=-J..logk2•

2 2
па је

уа) .
ао

Ј (у) = Ј
1 - cos ху
х dx .. "21 log ( 1 +. k2 :
о, _
268 Седма ГЛ8аа

јер интеграnи

дивергирају (теорема 30). Например, х == р cos6, у = р sin е,

1f
ао ао Z ао

Ј dx Ј (ху2+у2)2
- dy = - f cos 2 е d6
х2 Ј dp .
2 Р
I I О I

Лако је видети да је

ЈаО dx ЈОС>(х2у2 +у2)2

- х2
dy= -
Јао[ у]СО ЈОО dx "
'Х 2 +у2 /Х= 1+х 2 ="4'
I I I I

Оба иитеграnа

униформно конвергирају, и то први за у> 1 а други за х> 1.

40. Ј (у) == Јао 1- е- ХУ dx, Ј' (у) = Јао е-Х (1+у) dХ~~-~
xr 1+у
~ о

(у >0), Ј(у) =log (1 + уЈ>

ао

Ј (у) :=: Ј arc tg ху dx,

х(1 + х 2)
О

оо I I ао
1
Ј dx Ј (х+у)зdУ:=:-"2'
у--х
Ј dy Ј (х+у)з dХ = -"2'
у-х 1

I о о I

може се променити ред интеграције, јер интегр~л ..

со

Ј (х+ у)З dx
у-х

I
 11 Иитеграnи као ФУАlщнје параметра 269

конвергира униформно по уЕ [0,1] (теорема 20.) што је лако проверитн

интеграцијом.
70. Po;sson-ов интеграл

f
оо

(41) Ј= e-xl dx
о

после смене х =yt, dx = ydt, У > О, постаје

( 42) f
Ј = у e-уЧ2 df.
оо

Помножен са e-yI и интегрисан даЬе

fуе-у2 f f е- f ye-у2Р
ао сю ао ао

dy e-y2tl dt = У! dy dt = Ј2.
О О О О

Како је овде промена реда интеграције могуЬа,l) то је

""
Ј2 = Ј dt уе- у2 (I+t f
ао
2) dy = Ј.-
2
f~
+t
оо

=~ ,
4 1 2
о о о

Ј= f"" e-
о
x2 dx=2'
v"1i

Po;sson-ов интеграл може се наhи и на следеhи начин:

Је

ао аоOD а ""
ЈI =
о
f
""

е-х2 dx f е-У' =ff

о
dy
оо
e-(x'+yt) dx dy = d6 f f ре-
о о
рl dp

= ; .[ - ~ е-02Ј: = : ' Ј= V2n,

1) Јер интеграnи '.

оо ...
Ј dt Ј уе-у2 (1+12) dy,
о

егзистираЈу (теореыа ЗО .), а иитеграnи

11
, ,
оо

Ј y,-1'(I+t2) dt=,-yl. Ј
о

униформно конвергираЈу и то први по t а други по у. Уостаnом довољно Је да Један од

њих униформио конвергира.
270 Седма r лава

f f
сх> сх>

80. (43) Ј(у)= e-X2 cosxydx, Ј'(у)= - xe-x'sinxydx;

о о

f
оо

Ј' (у) =.!. [е- х! sin xy]~_-.!.. уе-Х: cos ху dx = _...1..- Ј (у),
2 2 2
о

Ј' (у) У. -1
-:; --, Ј(у)=Се 4.
Ј (у) 2

f
сх>

Како је, према (43), Ј (0)5::' e-х'dх~V2;" то је ~П=С, па је

о

ао у2

Ј (у) =f е-х2
vit --
cos ху dx = 2 е ...
о

111 ЕULЕR-ОВИ ИНТЕГРАЛИ

215. Euler-ов интеГРaJI прве врсте. - Интеграл

I

(1) В (а, Ь) =Ј x O- 1 (1- х)Ь 1 dx,

о

као функција параметара а и Ь, конвергира за а > О, Ь > О и зове се

Еиlег-ов uн11iеграл Прве врсте. Он је познат још и под именом функција
В (БеШа).
Изнеhемо важније особине интеграла (1).
10. Сменом х = 1- t добива се

В (а, Ь)= - S
о

(1-1)0-1 tb- 1 dt= f I

t b- 1 (1_/)а-1 dl=B (Ь, а).
t о

20. Парцијалном интеграцијом интеграла (1) добиhе се 1 )

1 1
ХО [Х О (I-Х)II-1]l Ь-lј
В(а,Ь)- S(l-x)b-1 d -;=· а· о +-а- х а (l- x)b-2dx 2 ) =
О О
1 1

=Ь -1 Sx O- 1(1-x)b- 2dx - Ь-l ,- ха -' О -хУ'-l dx,

а а .
о о

ха
.. u=(l-х)Ь-l, dv=xa-1dx=d-
(/
 Ш &der-ollll ••.,а ... 271.

тј.
Ь-l Ь-l
8 (а. Ь)=- 8 (а, Ь-l)--8 (а, Ь)
а а .
oJt8lUle је
.
Ь-l .
(2) 8 (а, Ь) = 8 (а, Ь - 1), (Ь> 1).
a+b-l·
ова фоРму. Ааје 1I0гућност сни.аваЊа степена Ь за јеАНН8ЦУ У ннте··
l"I'Uy (1). А_ Је It-II> Ј, ГАе је п цео 1ЮЗllТИ8811 брОј. ФОpilУna (2)
1IOC'I'8}e ~ фtJJиty-
(3) В«<.а}-·8+#-t
__ 1 1Ц8,1I-1).
СТ8В.1Ь8јуlиl У 8ој фopIIJ- • =: 2. а. '... t .. • ВОА91i рачува А8 је.
•
(4) 8 (а, 1)= Ј xa-ta_ ~
о

. 11-1 11-2 1 I
В (о, п)"" •
4+11-1 a+II-2 •• о 0+1 а'
--0-
К.о је В(., ")::& 8 (., .). 1'0 l'OpIЫ.!e.' ...... 1IOCTaje
(n-l)1
8 (а. п) =В(п. 11) с: . . .. •
а(4+1) (0+2) • о. (a+ir-I)
где је 11 цео возитиваиброј. Ако је а = т цео П03llТllВ8R број, последЊ&
једначина' даје .

8(m,n)= ("-:1)1 _(m-l)I(n-l)l.

m(m+l) (m+2) о •• (m+n-l) (m+n-l)1
за m= 1, п= 1 6иhе
8(1.1) -1, . '-о
. што сnедује неnocpeАНО и ИЗ tlИтerpua (1). "
Према особан 18. . формУD (2) IIOIUCIe . са. , 18 ,
а-l
8 (lI, b ) . . B ( a - l .. Ь), (о> 1).
lI+b-1 .•
'1~(1)..

.. ".а,.ш ... _.1 ...................... _

.и... 1. " . ~:
1
. 2'--.-1.
8 +8"- ·lj-•••
··а
272 Седм" r лав ..

8ежБОНЈе. - Интеграл (1) сменом х = _t_ постаје

1 +t

1
Ако се у другом интегралу стави t= - , он постаје
у

Стога је
1
+x b-
Ј
ха-I 1
(5') 8(0,Ь)= dx.
(1 +х)а+Ь
о

3а Ь == 1- о, О < а < 1, једначина (5) даје

оо
xa-ldx
(6) 8(0,1-0)= Ј .
l+х
о

Да се израчуна овај интеграл, треба га написати у облику

1 оо

(7) 8(0,1-0)=Ј x a- 1 dx +Ј x a- 1 dx =81(0,1-0)+82(0,1-0).

1 +х 1 +х
о 1

Први интеграл даје

х х

dx ...
Ј
ха-l оо ха+n
S. ~ (- l)n ха + n - 1 dx = ~ ( -l)n - - .
l+х 'n=о n=о о+n
о о·

Како интегрисани ред униФормно конвергира за хЕ [0,1], то је

1
dx '"' . 1
Ј
ха-l
(8) 81 (о, l-а)== = ~ -( -1)n-.
l+х n=о а+n
о

за п = 3, џрема претходноЈ релациЈи, биhе

22 1 1
В (а. 3)== - - В (а, 2)=~·- . -- . - итд.
. а+2 а+2 а+l а
 111 Euler-ОВИ&lI1'еграли 273

Д ру ги иитеграл, после смене х

1
== - , постаЈе
.
t
1, l 1

82(0,1-0)== Ј - - =
dt Ј х-а dx га Ј х(1-а)-1
= dx,
l+t l+х l+х
о о О.

тј. добива се први интеграл, где у место а стоји 1- о, па 1е, према

(8),
ф 1 ф 1 .

(9) 82(0,1-0)=81(1-0,0)=1;(-1)" -1:(-1)"-.

11=0 l-O+I! 11=1 о-п

Стога интеграл' (6), према (7), (8) и (9), постаје (О < а< 1)
=1..+ f 1..+ 201: (_I)n_1_
оо

8 (о, 1-0)==Ј ха - Ј dx (_1)n(_I_+_1_)=

. 1 +%' О 11=1 а+n о-п а 11=1 оfl-n·
о

или, према задатку l()О. (Н!! 184, вежбање)

. 8(0,I_a)_JOOXO-1dХ=п{~+апt(_1)n 1 }=~.
1 +х оп 11=1 02 п -n 2 п Slnan
о
Према томе је
оо
xa-1dx
(10) 8(a,l-o)= Ј п
-.- , (0<0< 1),
l+x SIПаn
о
1
ОД8КЈЈе је, за а=-.
2
8 (1..2' ~) ==
2 ..
7t •

3а ь -=1- а иитеграли (5'), (6) и (10) дају

1 I!),

8(a,1-D).... Ј
ха-1+х-""! П
dx=-.-, (O<a<l).
1 +х SIПап
о

20. Ако се у интегралу (1) изврши смена х == sinl 6, он постај е

,. ОО

2"
8 (D, Ь) == 2 [ sin2a - 1 6 COS 2 b- 1 6 d6
1 1
одакле је, за а == - , Ь--
2 2'

18 Математичка анализа 111

274 СеАма гл.и

216. Euler-ов интеrраll друrе врсте. - Интеграл

оо

(11) Г (а) = Ј х а - 1 е-Х dx,

о

као функција параметра а, конвергира за а > 01) И зове се Еulег-ов

инmеграл друге врсте. Он је познат још и под именом функција Г (Гама).
Изнећемо важније особине интеграла (11).
10. Извод интеграла по параметру гласи
оо 1 оо

(11') Г'(а)= S xa - 1 10gxe-x dx= S xa - 1 10gxe-x S

dx+ x a -1}ogxe- x dx,
о о 1

јер оба интеграла на десној страни униформно конвергиј)ају за а>е >0

~ajopaHTa првога интеграла
1
Ј х 8 - 1 (-log х) dx
о

униформно конвергира, где је ха - 1< x ,log < -log 1 х х, а другога

..
8-

Ј хА е-Х dx, (а <А <+00),

такође униформно конвергира, где је ха < xA,log < х х.

20. Парцијална интеграција интеграла (11)даје l)
оо •

Г(а + 1) = Ј ха е-Х dx = -[ха e-x]~ + а х а - 1 е-Х dx S

о о
или
(12) Г (а+ 1) = а Г(а).
Последња формула даје

F(a+n)=(a+n-l) (а+n-2) ... (а+l) а Г (а),

где је п цео број. 3а а.= 1 биће

1) То се ВИДИ, ако се интеграл (11) напише у облику

1 оо

г(а)=Ј x a - 1 е- х dх+S x a - 1 e- x dx,

О 1

rAe први интеграл конвергира (М 191), а други интеграл такође конвергира, Јер Је
оо оо

S x a - 1 е- х dх<S::=I.
1 1

Ј) Ставити u=х а , dv=e- x dx.

 UI 1!1IIec-он·· .uerp.... 275

Г(n+ 1)=n (n-l)(n-2) ••• 2 ·1.Г(l) =nl,

јер је
ао

(13) Г (1) = Ј е- ж dx - 1.
о
Исto 1'qo је, према (12),
г (2) .. Г ( 1) == 1. '.
Пре.. ~',рачииама (11) и (12) биhе

llтГ(а)=Јјт Г(а+l),. +00,

Il-++O а-++О а
а

limaF(a)=lim Г(а) aJimF(a+l)=F(l)=I.

Il-++O а-++О 1 4-++0
а

217. веаа l18J1e1Jy функција В • Г. - Ако се у интегралу (11)

ИЗ8f)РЈИ смена х - yt, dx =ydt, где је у позитиван број, добиhе се фОРМУJlа
ао оо

(14) Г::) == Ј ta- 1 е- У! dt= Ј х а - 1 е-УХ dx.

О О

Стављајућн у' овој формули а+ Ь уместо а и 1+у уместо у, она постаје

оо

(14') Г(а+Ь) =Jxa+b-1е-<1+У)ЖdХ.

(1 +у)(а+ь)
О

Напослетку, множеhи обе стране ове једиачине са уа-1 И интегралеhи

ПО у У границама од О дО оо, добиhе се

Г(а+Ь) ЈаО (1
у
а-1 d
+ у)а+Ь
у =
Јса
ya- 1 dy
Јса a
x +b- 1 е- 11 +у)Хdх
О О О

• или, према (5), (11) и (14),

ао ао ~

Г (а+ Ь) • В (а, Ь) = Ј x aH - 1 е-Х dx Ј уа-1 е-УХ dy1) ..

О О

". Ј ха+Ъ-l е-Х. Г;:>

ао

dx
ао

=Г (а)· Ј x b- 1 г-Х dx =Г(п): Г (Ь).

О О

Тако се добива реJIација ~

1) Овде се може променити ред интеГР'циЈе, јер су испуњени усnови теореме 30,
(N2 214).
276

Г{а+Ь)· в (а, Ь) =Г (а) • Г(Ь)

или

(15) в (о, Ь) = Г (а) . Г(Ь) ,

Г(а+Ь)

која своди испитивање функције В иа функцИју Г.

Ако се у једначини (15) стави Ь-l-о, О < а < 1, и ВОАИ рачуна'
о једначинама (10) и (13), добиће се

п
(16) Г(0)·Г.(1-0)=-.-.
SlПQtIi

3а a=~ биће
2

или, после смене Х s: /2 ,

ао

(11) г( ~)=2 Ј e-t2 d/= Vп

о

одакле се добива Poisson-ов интеграл

Једна чине (12) и (17) дају

Г (1 +.!.)
2
=.!. Г (.!.) == .!.'J~
2 2 2 '

r(2+~)=(1+~)r(I+~)=~' ~vп,
. . ... ... .. . . . ... , ~ .

где је п цео познтиван број.

ВежбаН1е. - 10. Извести Cauchy-еву формулу

(18) Г'(а) Ј""[ - 1 Ј dy

Г (а) = е У - (1 + у)а у'
о
Пођимо од релације

e- dx_ y f
ао ао ао

Ј ха - 1 е- Х
е-У -е- ХУ
у
е-У Ј
dX=y xa - 1 X
1 x a - 1 е-(1+У)Хdх

О О О
 111 Еulсr-оеи и~граlПt 277

која се према (11) и (14')1), може написати у облику

SI+sOOxo-tе-. е-У-е-ХУ dХ=г(а)[е-у у у

1
___
(1 + у)о
_Ј.
О 1

Ако се ова једначнна помножи са dy и интеl'Рали по у у границама О

и оо, д06.,l1е се, после промене реда интеграције в ),
1 оо со

S +Sx o - 1 е-х lоgхdх=r(а)=f(а) Ј[е-у- __I_]ё1 ,

(1 + у)о у
О 1 О

одакле следује формула (18). За а =1 биhе

I_]dY= -с,
ао

(19) ['(1) =r(l)=J[e- у __

Г(I) l+у у
о

где је С Еи/ег-ова константа. Једначине (18) и (19) одуэимањем дају

1
или, после смене 1+ у = -
t
1
(20) D 10g Г(а)+ С= Г'(а) + С= Ј 1--'/0-1 dt,')
Г(а) 1-1
о

што претставља Qauss-ову формулу, која служи за израчунавање кон­

станте С.
Ред
1- tO - 1 оо со
(1-10-1) 1: t k = 1: [t k - ta+k-l]
l-t А=О k=O

• унифор~но коивергира по t за tE [0,1] за а> 1, па је после интеграције

(21) Dlogf(a)-.....-...::.+C=
Г' (а ) со
~
[1- - - = 1:
оо 1]
а- 1 '. .
Г(а) ~ k+ 1 k+a k=O (k+ l)(k+Q)

Добиве"и ред униформно конвергира за а > О, па се може интегралити

по а у гра"ицама 1 и а. Стога је

') За Ь=О.

8) Јер Је Ј
r оо
г-У-,-ХУ
dx= log х Fгoullanl·eB интеграл.
О у
') Овај Qнтеграл у"Иформно конвенгира за а > О.
 278 СеА... r ..88& I

(22) ао [а--l
logг(а)+С(О-l)-I k+l- Iog "+О]
k+l .

3а а = 2 добиће се вредност Euler-ове константе

(22') С= f [_1k +__

k=O 1
10g "+2]= f[..!..-10gn + 1]:)
k + 1 __ 1 П П

јер овај ред конвергира (Н" 151, вежбање, задатак 230.).

Ако се једиачина (21) диференцира по а, Аобиhе се

1 CI)

D1logr{a)=}; - - ,
t=0(" + 0)8

јер добивени ред униформно конверrира за о> О.

СТ8ВНВWИ а +1 уместо а у једначини (22), она noc'l'll.!e

10gr(a+J) +Са= ~
CID [ а
--log k+O+l]
.
t=0 "+l k+l
. или

10gr(a+l)+Ca= • [а- - l o g
~ n+о]
- , (k+l ... n),
11=1 п П
или

log
г (а
1
+ 1)
,.,. Са + f
/1=1
[log (1
.
+..!.) _..!.]
П П
одакле је

(23) __I_=е са
Г(а+l)
Ii: (1 +~):
11=1 п
-;.
Ако се једначина (22') помножи са а и напише у оеn18КУ

затим замени у формули (23), добнће се

а
1 CID 1 +Ii
/(Г 0+1).=П( 1+-;)
Ја /1=1

одакле је

1) Ставити k+l=n.
 111 &ler-08. нвтеГр8.11И 279

(1+~)a
Г(а+ 1)= ii п
,.=1 1 +~
п

иnи, прек. (12), (М 184, ве.баље, задатак 1,0.)

1 )а
1 оо ( 1+-
Г(а)=й П П_
- __1 1 +~
п

123
20. АЈСО се у једиачиии (16) ставља узас:топно а--, -, -, ... ,
11 11 П

n-l
-- и тако добивене фОРКУJlе покноже међу собом, добнhе се
п

(24) [ (п,1) (2)п ...

Г-Г- (П
Г- - l)f =
п sio.!.sio- ... sio~.
2n ,,-1 l'
п П п

Како је
11-1 . .1
x"-I-X"_,..I, х"-1 =(х-l) П (x-ell),
... 1

х"-1 _1(
--п Х-СОS----ISШ-,
2lm, , 2Ь)
х-l k=1 П 11-
одакn' је
"п
-l (1 -cos-
2Ь, , 2kJf) l' i'-1
- I S I O - == UП-- =n •
...1 п П %-+1 х-
1

ИзЈедиачуЈуhи МОДУJlе имаhемо

n=
11-1
П
Il-cos--isio-
- 2kfC 2lm\l)
=2--1 П sio-
11-1 kк
_1 п п k=1 П
маи 'о

11-1 , k. п
П 810-=-- •
...1 П 211-1

Тако се, према (24), добива Еlllег-ов производ

') Јер Је Il-C08-:;--/II.!!-;-

2јо. 2јо·I 1/ (
- v l-соа-;-
2јо,,)1
+110'-;-=
ЈЕ.

V -=V
... 2-1 СОI 2јо..
п
Е.
2,21101-"",,2.10 k.
- ,
/1 П
280 Се.цма r U8a.

11-1

'ћl г(!!..)-г(.!.)г(.!) ... г(~)= (2~)T

k=1 п п П п 'Уп
30. Извести Roob'.OB иитеграл

R(o)= 11101 г (о) da=o (Iog 0-.1)+10g У2к.

Поhи од интеграла
"
(25) Ro.. f1
10g Г(о) do
о

и ставити 1- а уместо о и добиhе се

1

Ro=Ј 10g Г(I-0) da.

о

Сабирајуhи ова два иН1еграла и водеhи рачуна о }еднаЧkНИ (16) добиhе се

1 I "
2Ro = JI0g [Г (о) f(I--o)] do = Slog ~ da ,.log n-.!. JI0g sin xdx1)
SlП o~ tt
о о о

Ir
Т
2Ј 10g sin х dx. l ) = 10g 11: + 10g 2 ... 10g 2к,
= 10g п - -; '
о

одакле је, према (25),

/ I

(26) Ro • Ј 10g Г (а) da -log У2к.

~ о

Roabe-OB интеграл (о > О)

(27) R(O):="J;Og Г(й) do= IITI0g г (а) do- 1101 Г(а) do
" о О
има извод

R'(a)=log Г (о + 1) -log Г(а)

или, према (12),
R' (а)= 10g о
одакле је

(28) R(o) =ј log tJ do:: а (1og а - 1)-h С;.

1) Стааити alf=X.
1) Видети (Њ 134, saAnaK 330.).
 111 Еulеr-ови интеграnи 281

Ова једначнна заједно са једначинама (25), (26) и (27) даје

f
1
R (0)= log Г(а) da=Ro " C1 -10g У2n.
о

Тако се, према (21) и (28), добива Raabe-ов ~нтеграл

0+1
R(a)-f 10gГ(а)dа==а(lоgа-l)+lоgV 2n , (а>О).
о

40. Извести Fresnel-ове интеграле

ао ао

Ј == f
о
cos х2 dx == Ј sin х2 dx ==
о
; V; .
Попи од двоструког интеграла
ао ао

(29) Ј1 == ff е-У! cos х 2 dx dy = fcos х 2 dx f e-Y'dy == Ј "2Я •

X~ О О

после смене х == р cos О, у:::: р sin О постаје

:rr
2" ао

Ј1 = f f dO e-p2siu'e cos (р2 С08 2 6) р dp.

о о

Ако се i:тави р2 cos2 6:: и, pdp = du , где променљива и замењује про-

2 С082 е
менљиву р, бипе
~ :rr
2 ао а

Ј1 == f 2 cos 0 f e-
dO
2
utc'6 cos и du1) =~ f tg е
2 1 +tg 8 cos
2
4
dO
--о

2 О
о о о

или, после смене tg 6 == t,

(30)
2
f
ао

Ј1 == ~ 12 dt 2 ) = ~ 2:. '12.
1+1' 2 4.
о '.

1) Јер је
ао

Se-utg'&cos и
tg"e
du= - - .
l+tg'
о
Ј) 3а интеграциЈу овога ннтеграnа треба поhи од интеграnа

'1 S tJdt
ао ао

dt В==
А== 1'+1'
"+I
о о

1
и ставити у првом интеграпу 't=-. па Је
и
282 Сеl1КА r лава

Изједначујуhи једнацине (29) и (ЗО) добиhе се Fгеsnе/-ов иитеграл

W'
оо

Ј = Ј cos х2 dx = ~
о

На исти се начин добива и други интеграл са истим резултатом.

50. Интеграл

(З1) F ($)= f оо

f(t)e-stdt,

као функција параметра s, дефиниwе функцију F ($) за све вредности s за

које је конвергентан, и претставља Lap/ace-ову mрансфор.мацuју функције
f (1). Оцевидно је да ће интеграл (31) униформно конвергирати за s > О,
ако интеграл
оо

f If (t) I dt
коJtвергира. Ако је f (t) = t", г де је п нула или цео позитиван број,
једнацина (Зl) постаје

F(S,n)_Soo tne-atdt= _Ј.. [tne- at ]"" +~J~,.-te-.tdt, ($>0),

$ о $
О о
.илн

f
оо ао

(32) F(s,n)= fne-stdt=; Stn- 1 e-. t dt=; Р($,n-l).

о о

СтављајуЬи узастопно п -1,2 ... . п, добиhе се

ао

П
(3З) F(s,n)= Stne-s1dt=-· -n-l ... -2 . -1 . ---($>0).
$
1 nl
S :; S $ $n+1
О

Эа s == 1 једнацнне (З2) и (ЗЗ) дају

F(l, п) =Г(n+ 1) =n Г(n) "" 111

О'n'8кле је
о ао

А-
-
·00"

S - dt
--- -и·-du
14+1 - - и·+l-
-- S S----8
t· dt
14+1- "
о оо О
Тако је
 111 Еulеr-О8И интеграяи 283

Напрнмер, функција F (s) = _1_, s > k дефинисана је Laplace-овом

s-k
трансформацијом функције f (t) "'" ek ' , јер је
ао

F(s)=J e-<s-k>ldl=_l_.
s-k
о

k
Исто тако је F (s) =- - Laplace-ова трансформација функције
s2+k 2
f (1) == sin kt, јер је
ао k
F (s)= Je- s, sin kt dl= - - , (s > О).
s2+k2
О