“Dante Aligijeri”Božanstvena komedija

1. Pitanje kompozicije komedije I njen simbolički značaj

2. Kompozicija Božanstvene komedije
3. Epizoda iz pakla
4. Raspored grešnika
5. Epizoda sa limbom
6. Epizoda sa Franceskom I Paolom
7. Šesti krug pakla (jeretici I epikurejci)
8. Epizoda sa Brunetom Latinijem I Pjer dela Vinje
9. Krug osmi (treća I osma zla jaruga)
10. Sistem kazni
11. Farinati I Kavalkanti
12. Uliks I Diomed
13. Lucifer

Frančesko Petrarka “Kanconijer

1. Analiza pojedinačnog soneta

2. Kompozicija Kanconijera
3. Petrarkizam I antipetrarkizam

Đovani Bokačo “Dekameron”

1. Kompozicija Dekamerona (predgovor I pogovor). Šta je okvirna novela, dati definiciju novele.
Ukazati na to da se pokazuje I balada u kazivanju.
2. Šta je novela I navesti primer
3. Analiza konkretne novele

POK2

Dante Aligijeri: “Božanstvena komedija”

Najkraći sadržaj Božanstvene komedije: Na dan jubileja, dok papa Bonifacije pokazuje svima svoju moć, I
dok se hrišćani okupljaju oko njega, Dante luta po mračnoj šumi. Spasava ga Vergilije koji ga vodi da
razgleda pakao I čistilište, a posle toga se sa Beatriče penje u raj I do lica božjeg.

Prvo pitanje (Simbolički značaj Božanstvene komedije)

Srednji vek je doba rituala I simbola. Dante je ovo delo pisao od 1307 do svoje smrti 1321. Pakao I
Čistilište je završio pre 1314. godine. Poema se sastoji od 14. 233 stiha u jedanaestercu I rimovanim
tercinima, koje su lančano povezane. Podeljena je na tri dela: Pakao, Raj, Čistilište, sa po trideset tri
pesme, s time što prvi deo odnosno Pakao ima I uvodnu pesmu, dakle trideset I četiri pesme, odnosno
ukupno sto pesama. Bazirana je na broju tri (simbol Svetog trojstva) I savršenom broju deset. Simetrična
je I unutrašnja podela: Pakao ima devet krugova I predvorje, što čini deset delova, Čistilište ima devet
delova (plaža, prečistilište I sedam pojaseva plus zemaljski raj, što takođe daje zbir deset). Svaki od tri
dela poeme završava se rečju “zvezde” da bi podsetili na jedini pravi cilj, na težnju ka svetu svetlosti.
Svaka šesta pesma u tri dela poeme govori o politici, ali u sve širem smislu (prvo na nivou Firence, pa
Italije, I na kraju na nivou Carstva). Duše grešnika razvrstane su u tri grupe, kao I duše pokajnika I duže
blaženih. Tri zveri ometaju pesnika na početku puta: panter koji simbolizuje pohotu, lav koji simbolizuje
oholost I vučica koja simbolizuje pohlepu. Lucifer ima tri lica. Tri vodiča ga vode na njegovom putu (mada
postoje neslaganja oko broja vodiča). Alegorijski, Dante je duša, Vergilije – razum, Beatriče – milost,
ljubav.

Na putu konverzacija se vodi između tri lika.

Dante koristi tercinu ( terzarima), koja se sastoji od tri strofe, sa po tri jedanaesterca, koji se rimuju
prema načelu ulančane rime (svaka rima ponavlja se tri puta) ABA/BCB/CDC. Skup tercina čini jedno
pevanje ( dužina pevanja varira između 115 I 160 stihova).

Epizode Iz pakla.

Pevanje prvo. Uvodno pevanje u celu Božanstvenu komediju.

Dante ima trideset pet godina I započinje svoje putovanje 24. Aprila 1300. Ovaj datum nije izabran
slučajno. Papa Bonifacije VIII je tu godinu proglasio jubilarnom I dao veliko opraštanje grehova, a 24 april
je datum kada je Bog, po srednjovekovnom predanju, stvorio svet, dok je Isus Hristos razapet na krstu,
istoga dana iskupio svet. Pesnik je zalutao u gustu šumu (šumu greha). Uspeva čudom da se izbavi iz nje I
kreće put brega (dobra) obasjanog suncem. Ali, na putu mu se ispreče panter (pohota), lav (oholost) I
vučica (pohlepa). Tada mu se ukazuje pesnik Vergilije koji ga hrabri I nudi mu se za vođu obećavajući mu
spas posle dugog putovanja kroz tri kraljevstva onoga sveta. Sa Vergilijem treba da prođe pkao I čistilište,
a Beatriče, njegova mladalačka ljubav odvešće ga kroz raj do spasa.

Napomena: Dante je u šumi greha predstavlja čovečanstvo koje treba da okaje svoje grehe. Pojavljuje se
Vergilije kao pisac četvrte ekloge gde slavi rođenje zlatnog deteta (topos – ustaljeni motivi u
književnosti). Srednji vek je to protumačio kao najavu Hrista. Srednji vek je imao potrebu da hristijanizuje
antiku da bi mogao da je prihvati. Vergilije se zato smatra kao navestitelj hrišćanstva. Dante se ugledao I
divio Vergilijevom stilu, pored Biblije najvrednije štivo mu je bila Vergilijeva “Eneida”. Vergilije je simbol
razuma. On ne može dalje od čistilišta jer se u Boga može samo verovati ne može se spoznati razumom.

Pevanje drugo. Danteovo strahovanje.

Pada veče I Dante se boji teškog puta. Seća se da su Eneja I Sveti Pavle već posetili onozemaljska carstva,
ali da im je pomogao Bog u njihovoj misiji. On, međutim, ne zna da li je dostojan da kao Eneja uđe u
podzemlje ili kao Sveti Pavle u raj. Vergilije ga ohrabruje I, kao dokaz nebeske podrške, kaže mu da ga je
poslala Beatriče, koja je umrla deset godina ranije. Ta blagoslovena žena je sišla čak do pakla, na molbu
Device Marije I nagovor svete Lucije (hijerarhija). Dante je ohrabren I odlučuje da pođe sa Vergilijem.

Pevanje treće. Paklena vrata I predvorje: STRAŠLJIVCI.

 PRE MENE NE BI STVARI U OVOM GRADU
ŠTO VEČNE NE BEHU, PA I JA VEČNO TRAJEM.
VI ŠTO ULAZITE – OSTAVITE SVAKU NADU!

Pesnici stižu pred vrata pakla nad kojima stoji užasan natpis, koji je uplašio Dantea. Ulaze u predvorje
pakla gde se nalaze duše strašljivaca, koji nisu bili ni verni Bogu niti protiv njega (anđeli koji su stajali sa
strane za vreme pobune protiv Boga). Dante je hteo da se zaustavi, ali ga Vergilije podstiče da nastave, jer
ti nesrećnici nisu dostojni da od njih ostane sećanje na zemlji (Dante kao čovek komune prezire
neodlučne ljude koji se nikada nisu borili za neku ideju, Dante uvažava I neprijatelje koji su se borili za
neku ideju). Toliko su gadni da ih neće ni pakao ni raj. U prolazu Danteu se ipak učini da je prepoznao
dušu pape Ćelestina V (posle pet meseci se odrekao vlasti, Dante mu je to zamerio jer je na njegovo
mesto došao papa Bonifacije VIII). Pesnici stižu, potom, na obalu reke Aheronta gde Haron prevozi
proklete duše. Haron prvo odbija da preveze Dantea, jer je živ, ali ga Vergilije opominje da je to nebeska
volja. Dante gubi svest u toj strahoti.

Pevanje četvrto. Krug prvi: LIMB (ujedno I peto pitanje)

Limb je u rimokatoličkoj teologiji mesto u kome do poslednjeg suda borave duše pravednika koji su umrli
pre Hrista I dece koja su umrla nekrštena. Strašan udar groma budi Dantea. Nađe se pored Aheronta u
prvom krugu pakla. Uđe sa Vergilijem u limb I pita ga šta se dešava znajući takođe da on mnogo pati, jer
se nalazi u limbu, svome odredištu posle smrti. Te duše nisu posebno kažnjene, ali žive u stalnoj I očajnoj
želji da vide Boga. Dante I Vergilije, zatim susreću četiri velika pesnika antičkog doba: Homera, Horacija,
Ovidija I Lukana. Sa njima Dante uđe u grad opasan sa sedam zidova I tu vidi drevne pravednike koji nisu
mogli da se spasu jer nisu bili kršteni. Dante na kraju napušta to mirno mesto I nastavlja put.

Pevanje peto. Krug drugi: RAZVRATNICI.

Na ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minos koji svakoj duši određuje mesto mučenja uvrćuću rep
onoliko puta koliko želi da nesrećnik siđe. Minos želi da spreči Dantea da uđe, ali ga Vergilije odvraća od
roga. Pesnici ulaze u drugi krug pakla gde se nalaze razvratnici u večnoj oluji. Danteu je omogućeno da
priča sa dvoje slavnih ljubavnika antičkog doba- Paolom I Frančeskom. Paolo plače dok Frančeska govori
o njihovoj tragičnoj ljubavi. Dante je potresen I onesvešćuje se. Dante ovde sreće: Semeramidu koja je
živela u nedopustivoj ljubavi sa svojim sinom, Didonu koju je zaveo Eneja pa napustio po naređenju
bogova, Kleopatru, Lepu Jelenu, Ahila, Parisa, Tristana I Izoldu, viteza Lanselota.

Pevanje šesto. Krug treći: PROŽDRLJIVCI.

Kerber, pas sa tri glave I repom I kosom načinjenom od zmija, bdi nad proždrljivcima, koji su potopljeni u
blato I šibaju ih kiša, sneg I grad. Vergilije mu baca u usta blato I dok ga on proždire uvodi Dantea u
njegovo tužno kraljevstvo. Čako, jedan Firentinac, o čijoj ličnosti znamo samo iz Danteovog kazivanja (bilo
je neosnovanih pokušaja da se poistoveti sa Čakom del Angulariom), otkriva mu buduću sudbinu Firence
u vreme borbe između Crnih I Belih (divlja stranka nazvana tako jer su se njeni pripadnici doselili iz
okoline I ostali prosti, iako su se obogatili trgovinom), kada je pala I krv 1. Maja 1300 god. Iako su
kolovođe Crnih prognane iz grada 1301. godine, vveć 1302. godine pobedili su Crni uz pomoć pape
Bonifacija VIII, koji je pozvao Karla Valoa, brata francuskog kralja, da umiri Firencu. Među onima koji su
tom prilikom prognani nalazio se I Dante. Posle razgovora sa Čakom, Dante pita Vergilija da li će muke
osuđenih biti veće posle Sudnjeg Ddana I dobija potvrdan odgovor, jer što je nešto savršenije, ono utoliko
više oseća I bol I radost.
Napomene: 1) Dante je događaje koji su se već dogodili u svom delu davao svojim likovima da izgovaraju
kao anticipaciju (događaje koji će se dogoditi u budućnosti) i time je dobijao na verodostojnosti I
autentičnosti dela.

2) Svako šesto pevanje je posvećeno politici.

Pevanje sedmo. Krug četvrti: TVRDICE I RASIPNICI, SILAZAK U KRUG PETI: NAPRASITI I LENJIVCI.

Pluton, stražar četvrtoga kruga, ljuti se kada vidi Dantea I Vergilija, pa priziva sotonu. Vergilije ga je smirio
I uveo Dantea da mu pokaže kako su kažnjeni rasipnici I tvrdice. Oni su osuđeni da večno jure svojim
polukrugom tako da se na jednom I drugom kraju tog svoga polukruga sastaju, pa se vraćaju natrag
valjajući teške terete. Pri svakom susretu prebacuju jendi drugima greh zbog koga pate (što čuvaš, što
rasipaš). Pesnici, zatim razgovaraju o boginji sreće. Sreća je po Danteu, nebeska, anđeoska inteligencija,
neumoljivi izvršilac božanske volje, kojoj ljudi ne mogu da izmaknu. Ona nije ni slepa ni prevrtljiva. Dante
I Vergilije idu dalje I silaze u peti krug u močvaru Stiks, koja okružuje užareni grad Dis. U gornjim
delovima I na površini močvare kažnjeni su naprasiti, a u njenim dubinama, pod površinom, dave se
lenjivci.

Pevanje osmo. Krug peti (nastavak): NAPRASITI I LENJIVCI.

Dva svetla se pojavljuju na kuli na obali Stiksa da najave dolazak Vergilija I Dantea, dok treći plamen iz
grada Disa potvrđuje da je obaveštenje primljeno. Ti znaci, koji podsećaju na tadašnje vojne običaje,
najavljuje barku demona Flegije (zapalio hram u Delfima jer mu je Apolon osramotio kćer, simbol besa
koji ne preza da se suprostavi božanstvu) koji prevoz dva pesnika. Usred močvare na barku je navalio
Filipo Arđenti jedan firentinski naprasnik, ali ga Vergilije odbija. Pošto su izašli iz barke, demoni
pokušavaju da im, na kapiji, spreče ulazak u grad Dis. Vergilije nastoji da razgovara sa demonima, ali su
mu oni zalupili vrata grada. Vergilije hrabri Dantea objašnjavajući mu da će doći božji poslanik da im
pomogne.

Pevanje deveto. Krug šest: NA VRATIMA GRADA DISA – JERETICI.

Vergilije je uzhrujan zbog nedolaska nebeskog izaslanika, pa govori sam sa sobom. On se uzdržava da ne
bi svoj nemir preneo na Dantea, pa smiruje Dantea objašnjavajući mu da je on već jednom tuda prošao I
da poznaje put do dna pakla. Na jednoj kuli grada Disa pojavljuju se Erinije ili Eumenide, kćeri Aheronta I
Noći, koje su bile određene da služe Prozerpinu, kraljicu večnog plača. One prizivaju Meduzu protiv
dvojice pesnika. Vergilije poziva Dantea da sakrije lice da ga Meduzin pogled ne bi skamenio, a zatim da
pogleda u daljinu, na površinu Stiksa, gde se pojavio nebeski oslobodilac. On otvara vrata Disa, grdi
đavole I zatim se vraća odakle je I došao. Dante I Vergilije ulaze u šesti krug u kome su kažnjeni jeretici.
Napomena: Vergilije kao simbol razuma ne može da razreši problem, potrebno je čudo (vera). Zato
nebeski izaslanik dolazi I sa čarobnom palicom otvara vrata.

Pevanje deseto (nastavak): JERETICI I EPIKUREJCI.

Dante saznaje od Vergilija da su na tom mestu kažnjeni epikurejci, koji su po tadašnjim tumačenjima,
pored onoga da su sledbenici filozofa Epikura, bili protivnici tumačenja o besmrtnosti duše. Njihovi
grobovi će posle Sudnjeg dana kao I grobivi jeretika, biti zauvek pokriveni. Duša Farinate delji Uberti
prepoznaje Dantea kao Firentinca I razgovara sa njim o političkim prilikama u Firenci. Njihov razgovor je,
nakratko, prekinuo dolazak duše Kavalkantea deli Kavalkantija, koji je bio otac pesnika I filozofa Gvida
Kavalkantija, najboljeg Danteovog prijatelja iz mladosti (Dante je potpisao akt izgnanstva svog prijatelja
Gvida, stavivši dobrobit Firence iznad svega). Posle razgovora, Kavalkanteova duša pada u svoj grob, a
Dante nastavlja da priča sa Farinatom, koji proriče Danteu da će biti prognan. Dante pita Farinatu kako to
da duše u paklu znaju šta će biti u dalekoj budućnosti, a o bliskoj budućnosti I sadašnjosti znaju samo ono
što im kažu novodošli. Farinata mu to tumači.

Napomena: Epikur sa Samosa, grčki filozof (341-270. Pre n. e.), zastupao atomističku filozofiju prirode,
senzualistiku teoriju saznanja I hedonističku etiku koja ideal dobroga života vidi u duševnom miru I
zadovoljstvu.

Pevanje jedanaesto. Krug šesti: JERETICI, PODELA DONJEG PAKLA PREMA POČINJENIM GREHOVIMA.

Na ivici donjeg pakla, ali još u krugu jeretika, grob je pape Anastazija, za koga je Dante, po tadašnjem
pogrešnom mišljenju, mislio da je jeretik. Dva pesnika sedaju kraj tog groba da se malo priviknu na smrad
I Vergilije koristi tu priliku da Danteu objasni kako su smešteni grešnici u paklu.

Pevanje dvanaesto. Krug sedmi: NASILNICI, POJAS PRVI: NASILNICI PROTIV BLIŽNJEGA SVOGA.

Pesnici silaze u sedmi krug. Put je strm. Čuvar kruga je Minotaur, simbol žestoke bestijalnosti. Idu duž
vrletne urvine koja je nastala posle zemljotresa izazvanog u trenutku smrti Isusa Hrista (Isus je sišao u
pakao I izvukao praoce, likove iz Starog zaveta). Tu su kentauri čiji vođa Hiron na Vergilijevu molbu,
određuje Nesa, jednog od kentaura, da prenese na drugu obalu reke Flegetont (reka ključale krvi). U toku
prelaženja, Nes pokazuje pesnicima tirane potopljene do čela u reku vrele krvi, ubice potopljene samo
do vrata I tako redom sve manje grešnike koji su zato I sve manje potopljeni u Flegetont.

U ovom krugu se nalaze: Atila, kralj Huna, Pir II, Epirski kralj….

Napomene: Sedmi krug je podeljen na tri pojasa: nasilnici protiv bližnjega svoga, nasilnici protiv sebe
samih, nasilnici protiv Boga. “Nasilje u sebi trojstvo nosi” – nasilje može biti učinjeno prema tri vrste
osoba.

Pevanje trinaesto. Krug sedmi (nastavak) – POJAS II: NASILNICI PROTIV SEBE SAMIH (SAMOUBICE I
RASPIKUĆE)
Pošto ih je Neso napustio, dva pesnika su se zaputila kroz čudnu šumu sa iskrivljenim deblima na kojima
žive harpije, iz kojih se čuju uzdasi. Dante na nagovor Vergilija lomi jednu grančicu I drvo, u kome je
zatočena duša Pjera dela Vinje (kancelar Fridriha II, 1248 pao je u nemilost I bio zatvoren I oslepljen, ali
se u tamnici ubio), prvo se žali, a zatim priča kako je, kao žrtva zavisti na dvoru Dridriha II, iako pravedna
prema ljudima postala nepravedna prema sebi I Bogu čineći samoubistvo. Objašnjava da, posle Sudnjega
dana, samo duše samoubica neće moći da se vrate u svoja tela. Zatim Dante susreće Lana iz Sijene I
Jakopa iz Sant Andreje rasipnike I samoubice. Na kraju, od jednog Firentinca samoubice Dante saznaje
uzrok nesreće svoje domovine.

Napomena: kazna samoubica je takva da ih Minos pošalje u sedmi krug, duše padaju I na mestu na kom
padnu klijaju kao zrno žita na tom mestu. Prvo postanu mladice pa divlje drvo. Harpije mu onda lišće
kidaju zubima, bol zadaju I izranjave telo svo.

Pevanje četrnaesto. Krug sedmi (nastavak) – Pojas III: NASILNICI PROTIV BOGA (HULITELJI)

Pesnici stižu do peščare na koju padaju ognjene pahuljice. Tu su kažnjeni hulitelji, koji leže na leđima,
sodomisti koji neprestano trče I zelenaši koji sede pogureni. Među bogohuliteljima je I Kapanej, kažnjen
zbog preziranja bogova. Vergilije, zatim objašnjava Danteu poreklo paklenih rekla I otkriva mu da je
statua Starca na Kristu u stvari simbol ljudske istorije, a da iz njegovog tela, osim glave, teku suze koje
upija zemlja I od njih nastaju sve reke I jezera u paklu.

Pevanje petnaesto. Krug sedmi (nastavak) – Pojas treći (nastavak): NASILNICI PROTIV PRIRODE

Među sodomistima koji trče duž nasipa pod vatrenom kišom Dante prepoznaje Bruneta Latinija, koga
slavi kao svoga bivšega učitelja. Bruneto mu predskazuje novo izgnanstvo. Zatim upoznaje još dve duše
koje su tamo kažnjene Priscijana I Frančeska d Akorsa. Na kraju, Bruneto Latini preporučuje Danteu svoja
dela I pridružuje se gomili koja neprestano trči pod vatrenom kišom.

Pevanje šesnaesto. Krug sedmi (nastavak) – Pojas treći (nastavak): NASILNICI PROTIV PRIRODE.

Tri Firentinca – Gvido Gvera, Tegjajo Aldobrandi I Jakopo Rustiči su prepoznali u Danteu svoga
sugrađanina I žele da čuju od njega novosti, nadajući se da će on da opovrgne glasine o korupciji koje je u
pakao doneo Firentinac Guljelmo Borsijere. Dante, nažalost , potvrđuje takve vesti I oni odlaze rastuženi.
Dvojica pesnika stižu do ivice ponora I Vergilije baca u njega uže čiji jedan kraj drži pozivajući čudovište
Geriona. Gerion se odaziva I penje do Dantea I Vergilija.

Pevanje sedamnaesto. Krug sedmi (nastavak) – Pojas treći: NASILNICI PROTIV PRIRODE I ZANATA
(ZELENAŠI)

Na ivici ponora pojavljuje se Gerion, čuvar dubokog pakla. Dok se Vergilije pogađa sa njime da ih odnese,
na leđima, do dna pakla, Dante prepoznaje neke zelenaše po porodičnim grbovima koji se nalaze na
torbama što im vise oko vrata. Oni sede oko ivice ponora, pod vatrenom kišom, I uzalud se štite rukama.
Dante, pošto ih je napustio, penje se sa strahom na leđa Geriona I dok ga Vergilije čvrsto drži, stižu do
osmog kruga.
Pevanje osamnaesto. Krug osmi – Prva zla jaruga: PODVODAČI I ZAVODNICI
Druga zla jaruga: LASKAVCI.

Gerion ostavlja dvojicu pesnika u osmom krugu pakla u kome ima deset zlih jaruga. Te su jaruge
koncentrično poređane oko dubokog bunara, koji se nalazi u sredini okrugle poljane. Od ivice poljane do
bunara vode mostovi preko svih jaruga. U svakoj zloj jaruzi kažnjeni su grešnici jedne vrste. U prvoj su
pododači I zavodnici žena. Tu Dante prepoznaje Venedika Kaćanemika I Jasona. Zatim pesnik prelazi u
drugu jarugu gde među grešnicima vidi Alesija Interminelija I Taisu.

Napomena: Osmi krug pakla je podeljen na deset zlih jaruga koje se nalaze ispod Vrletne urvine.

1.Zla jaruga: Podvodači I zavodnici 2. Zla jaruga: Laskavci 3. Zla jaruga: Simonijaci 4. Zla jaruga: Vračevi I
čarobnjaci 5. Zla jaruga: Varalice 6. Zla jaruga: Licimeri 7. Zla jaruga: Lopovi 8. Zla jaruga: Zli savetnici 9.
Zla jaruga: Sejači nesloge 10. Zla jaruga: Krivotvorci

Pevanje devetnaesto. Krug osmi (nastavak) – Treća zla jaruga: SIMONIJACI

U trećoj su jaruzi simonijaci, koji trguju crkvenim dobrima I službama. Dante se obrušava na simonijake I
hvali božju pravdu. Simonijaci su kažnjeni tako što vise strmoglavice u malim bunarima iz kojih im vire
noge, a muči ih vatra koja im liže stopala. Papa Nikola III, iz kuće Orsini, kada je čuo Dantea da dolazi,
pomislio je da je to papa Bonifacije VIII, koga je očekivao. Kada je čuo da nije tako, otkriva Danteu da
posle pape Bonifacija VIII tamo treba da stigne I papa Klement V. Dante vrlo oštro govori protiv pohlepe
papa. Vergilije je zadivljen time I vraća Dantea na most koji stoji nad četvrtom jarugom.

Napomena: Simon je Simon Mag, koji je, prema Bibliji, hteo da kupi dar čudotvorstva. Po njemu je dobila
ime simonija, prodaja svešteničkih činova I indulgencija u srednjem veku.

Pevanje dvadeseto (nastavak) – Četvrta zla jaruga: VRAČEVI I ČAROBNJACI.

Muke na koje su osuđeni vračevi I čarobnjaci (oni su izobličeni tako da im je glava okrenuta, pa im je lice
na leđima) izazivaju samilost kod Dantea, ali mu Vergilije zato upućuje žustre zamerke. Među kažnjenima
u ovoj zloj jaruzi nalaze se Amfiaraj, Tirezija, Aruns, Manto, Evripil, Mikele Skoto, Gvido Benati I Azdente.
Potom dva pesnika nastavljaju svoje putovanje.

Pevanje dvadeset prvo. Krug osmi (nastavak) – Peta zla jaruga: VARALICE.

U petoj jaruzi nalazi se crna smola koja ključa I u kojoj se kuvaju varalice odnosno podmitljivci, koji za
novac ili neku drugu korist izdaju interese zajednice ili svoga gospodara. Oko jaruge pune ključale
smole obilaze đavoli sa kukama da dohvate svakoga ko se pomoli iz te vreline. Pesnici vide kako jedan
đavo nosi na leđima nekog grešnika iz Luke, baca ga u smolu, a ostali demoni ga odmah hvataju I rugaju
mu se. Vergilije traži od đavola da omoguće pesnicima da prođu bez problema. Zlorepi, vođa tih đavola,
daje im pratnju od deset đavola, ali ih upućuje sa lažnim obaveštenjima ka nepostojećem mostu.

Pevanje dvadeset drugo. Krug osmi (nastavak) Peta zla jaruga (nastavak): VARALICE.

Pesnici idu bedemom između pete I šeste zle jaruge u pratnji deset đavola I vide kako se grešnici dižu iz
vrele smole da se ohlade, ali zaranjaju natrag čim vide đavole. Među njima Dante vidi I varalicu Ćampola
di Navaru, ali ga vide I demoni, pa ga jedan od njih izvlači na obalu. Ćampolo priča Danteu o svom
saputniku Mikelu Zankeu, a zatim vara đavole obećavajuću im, ako ga malo ostave na miru, da će izvesti
na površinu sedam varalica. Međutim, on ih vara. Dva pesnika nastavljaju put sami.

Pevanje dvadeset treće. Krug osmi (nastavak) Šesta zla jaruga: LICEMERI.

Dante se boji da će đavoli zlokandze, koje je prevario Ćampolo od Navare, želeti da se osvete njima I
Vergilije se sa time slaže. Zaista, đavoli krenu preteći ka pesnicima, ali Vergilije uzima Dantea u naručje I
spusti se sa njime u šestu zlu jarugu u kojoj zlokandze nemaju vlast. Tu su kažnjeni licemeri, pokriveni
spolja pozlaćenim kabanicama, a izuntra načinjenim od teškog olova, jer su im reči spolja zlatne, a kriju
teret (olovo) zlih posledica laži. Razgovaraju sa Katalanom dei Katalani, bolonjskim gvelfom, koji je neko
vreme bio načelnik u Milanu, Parmi I drugim gradovima I bio jedan od osnivača napola vojničkog Reda
blagoslovene device Marije. On otkriva Vergiliju da su svi mostovi na šestom zlom jarugom srušeni I da
treba da se ide uz kameni odron da bi se iz nje izašlo.

Pevanje dvadeset četvrto. Krug osmi (nastavak) Sedma zla jaruga: LOPOVI.

Dante je žalostan što je Vergilije bio uznemiren srdzbom na zlokandze iz dvadeset trećeg pevanja, koji su
ga lagali u odnosu na porušeni most. Ubrzo se Dante smiri kada vidi da Vergilije nije više ljut. Pesnici se, s
mnogo muke, penju po razvalinama šeste zle jaruge I dolaze na rub sedme. U njoj su kažnjeni lopovi sred
mnoštva zmija u stalnom pretvaranju čoveka u zmiju I obrnuto. Dante posmatra pretvaranje Vanija
Fučija iz Pistoje, koji mu otkriva krađu koju je počinio u bogatoj riznici crkve Svetoga Jakoba u Pistoji. Na
kraju Fuči proriče Danteu izgnanstvo.

Pevanje dvadeset peto. Krug osmi (nastavak) Sedma zla jaruga (nastavak): LOPOVI.

Vani Fuči pokazuje šipak Bogu, a Dante to uzima za povod da se obruši na Pistoju. Zmije kažnjavaju
Fučija, što je Danteu drago do te mere da bi mogao I da se sprijatelji sa zmijama. Mitsko čudovište Kako
stiže da ga kazni. Dante vidi neke firentinske lopove (Anjela Bruneleskija, Buoza delji Abati I Puća Šankata)
koji razgovaraju sa pesnicima, ali ih prekida dolazak Ćanfa Donatija u obliku zmije koji se spliće sa
Anjelom I Frančeskom Kavalkantijem, koji iako pretvoren u zmiju, spaja svoju prirodu sa prirodom Buoza.

Pevanje dvadeset šesto. Krug osmi (nastavak) Osma zla jaruga: ZLI SAVETNICI.
Dante se zgražava nad Firencom čiji se toliki stanovnici nalaze u paklu I priziva božji gnev. Zatim se sa
Vergilijem penje na most, pa idući dalje, stiže nad osmu zlu jarugu u kojoj paze zli savetnici tako što je
svako od njih umotan u jedan plamen koji ih prati svuda, kao što su na svetu svoje savete uvijali u laž.
U jednom dvostrukom plamenu Dante vidi zajedno Odiseja I Diomeda. Odisej priča o svom poslednjem
putovanju I svojoj smrti.

Pevanje dvadeset sedmo. Krug osmi (nastavak) Osma zla jaruga (nastavak): ZLI SAVETNICI.

Pesnici razgovaraju sa drugim zlim savetnikom Gvidom da Montefeltrom. Dante mu priča šta ste dešava u
današnjoj italijanskoj pokrajini Romanji krajem XIII veka. Gvido, ne znajući da razgovara sa živim
čovekom, otkriva Danteu zašto je proklet. Naime, on je dao zao, loš savet papi Bonifaciju VIII, kada ga je
od njega tražio obećavši mu oproštaj grehova. Ali, čoveku se ne može oprostiti greh čak I ako mu sam
papa da oproštaj, ukoliko se nije uistinu pokajao. Pesnici, zatim, odlaze na most koji se uzdiže nad
devetom zlom jarugom.

Pevanje dvadeset osmo. Krug osmi (nastavak) Deveta zla jaruga: SEJAČI NESLOGE I ŠIZME.

Sa mosta nad devetom zlom jarugom Dante vidi sejače nesloge I šizme, koji su, baš zato što su na zemlji
razdvajali svojim zlim delovanjem one koji bi trebalo da budu složni sada isečeni I strašno osakaćeni. Oni
koji su uneli razdor I krivoverstvo u veru, rascepljeni su prema veličini greha. Onima koji su uneli
smutnju među zemaljske vođe rasečene su glave. Onima koji su zavadili rođake odsečene su ruke, a
onome ko je pobunio sina protiv oca odsečena je glava. Dante razgovara sa Muhamedom. Pošto su
saznali da je Dante tu, mnogi dihovi se okupljju oko njega, a među njima Pjer de Medičina, iz porodice
Katani, najverovatnije, koja je vladala između Bolonje I Imole. On je neumorno sejao razdor između
porodica Polenta iz Ravene I Malatesta iz Riminija. Zatim vidi narodnog tribuna Kuriju I Mosku dei
Lamberti za koga se raspitivao kod Čaka iz šestog pevanja Pakla. Poslednjeg susreće provansalskog
pesnika Bertrana De Borna.

Pevanje dvadeset deveto. Krug osmi (nastavak): SEJAČI NESLOGE I ŠIZME.- DESETA ZLA JARUGA:
KRIVOTVORCI.

Vergilije zamera Danteu što se toliko zadržao da gleda sejače nesloge I šizme, a on se pravda da je želeo
tu da pronađe svog rođaka Ćerija del Bela. Bergilije kaže Danteu da je on video tog rođaka ispod mosta
kako preti. Dante opravdava takvo ponašanje, jer njegova smrt nije još osvećena, a zatim pesnici dolaze
nad desetu, poslednju zlu jarugu. U njoj su krivotvorci, naime falsifikatori metala ili alhemičari. Kažnjeni
su bolešću, jer su u životu bili moralno bolesni, pa kao što su izopačili zlato, tako je I njihovo telo
izopaen gubom I šugom. Dante govori sa Grifolinom iz Areca I Kapokijom iz Sijene.

Pevanje trideseto. Krug osmi (nastavak) – Deseta zla jaruga (nastavak): KRIVOTVORCI OSOBA, NOVCA I
REČI.

Posle prve grupe krivotvoraca iz prethodnog pevanja, onih koji su krivotvorili metale, druga grupa
krivotvoraca je ona koja se lažno predstavljala, treća falsifikatori novca, a četvrta oni koji su lagali.
Krivotvorci osoba odnosno oni koji su se lažno predstavljali, svoje grehe su počinili ležeći (na samrti
zaveštavajući imanje, imitirajući druge) pa sada moraju da ispaštaju bežeći I grešili su ustima, pa
moraju da grizu. Falsifikatori novca su bili žedni blaga, pa su sada žedni vode, a krivotvorci reči su lagali
I izmišljali prevare, pa im glava gori u groznici. Za svaki greh Dante navodi kaznu koja je u suprotnosti sa
uživanjem zbog koga se greši.

Pevanje trideset prvo. Prelazak iz osmog u deveti krug: GIGANTI.

Pošto su prešli desetu zlu jarugu, pesnici stižu na ivicu osmoga kruga gde se silazi u ogromni I duboki
bunar u kome se nalazi deveti krug. Tu, okolo, stoje ogromni, strašni giganti. Nad ivicom bunara vide im
se tela do pojaca. Jedan od njih, Antaj, spušta ih na dno bunara. Giganti su se kao I Lucifer, puni oholosti,
borili protiv Boga, pa su zato osuđeni da budu čuvari najdubljeg pakla.

Pevanje trideset drugo. Krug deveti (KOKIT): IZDAJNICI – PRVI POJAS (KAINA): IZDAJNICI RODBINE –
DRUGI POJAS (ANTENORA): IZDAJNICI OTADZBINE.

Dno devetog kruga je debeli led paklene reke Kokit. Celo dno devetog kruga je podeljeno na četiri pojasa
– Kainu, Antenoru, Tolomeu I Judeku. Suprotno vatrenoj ljubavi bližnjega je hladno, proračunato
izdajstvo. Zato su izdajice kažnjene u ledu. Ljubav je nagrađena na najvišem nebu, a izdajstvo kažnjeno u
najdubljem paklu. Što je veća krivica, to je grešnik u dubljem ledu.

Pevanje trideset treće. Krug deveti (KOKIT-nastavak): IZDAJNICI. – Drugi pojas (ANTENORA): IZDAJNICI
RODBINE (nastavak).- Treći pojas (TOLOMEA): IZDAJNICI SVOJIH PRIJATELJA I GOSTIJU.

Trideset I treće pevanje se deli na dva dela. U prvom delu pesnici su u Antenori, drugom pojasu devetog
kruga. Naziv je dat po Trojancu Antenoru koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog čoveka I dobrog
govornika. On je predložio da se Jelena vrati Grcima I sklopi mir. Možda je iz toga proisteklo mišljenje da
je Antenor izdao domovinu. U Antenori su kažnjeni izdajnici domovine ili stranke. Pesnici zatim prelaze u
treći pojas devetog kruga Tolomeu gde su kažnjene izdajice prijatelja, a dobio je ime po biblijskom
Ptolomeju, koji je pozvao u goste Šimuna Makabejca I njegova dva sina, a onda, posle gozbe, naredio da
ih ubiju.

Pevanje trideset četvrto. Krug deveti (KOKIT- nastavak): IZDAJNICI – ČETVRTI POJAS (JUDEKA):
IZDAJNICI DOBROTVORA I LUCIFER.

Pesnici ulaze u Judeku, poslednji pojas dvetog kruga, kji je dobio ime po Judi. Tu su, pod dubokim ledom,
izdajnici svojih dobrotvora. Usred ledenog dna, koje je u sredini zemaljske kugle, nalazi se Dis odnosno
Lucifer. Ime Dis je Dante dao po uzoru na Vergilija koji je tako nazvao vladara pakla. Iz leda se vidi
Luciferov gornji deo tela, a noge se protežu u drugu polovinu Zemlje. Dante opisuje strašnog oca sveg zla
na Zemlji. Vergilije, koga je Dante zagrlio, spušta se sa Danteom niz Luciferovu dlaku u drugu polovinu
Zemlje I tu pesnici izlaze, kroz pećinu, u kojoj teče potok, na površinu druge polovine planete. Od svih
grehova najteži je kada podanik izda gospodara, kao što je Juda izdao Isusa. Zato su Judine muke najteže.
Brut I Kasije, koji su izdajnički ubili svoga imperatora I dobrotvora, izdržavaju nešto blažu kaznu od Jude,
jer su se ogrešili o predstavnika svetovne vlasti, dok se Juda ogrešio o vrhovnu crkvenu vlast. Na te dve
vlasti se oslanja poredak sveta. Lucifer je u svemu suprotan Bogu. On ima tri lica da oponaša sveto
trojstvo: ružan je kao što je Bog lep, taman je kao što je Bog svetao, a nekada najsjajniji I najlepši anđeo
je sada najgroznija nakaza. Luciferova tri lica imaju različite boje: njegovo prednje lice je crveno, jer je na
toj strani kažnjen Juda zato što je počinio izdajstvo iz ljutine; drugo lice je crno jer je Brut ubio Zcezara
iz gluposti; treće lice je beličastožuto, što simbolizuje nemoćnu zagriženost koja je navela Kasija na
izdaju I ubistvo. Ljutnja, glupost I zagriženost su izvori najtežeg greha I vode u Luciferove čeljusti.
Lucifer plače, jer iako zli anđeo muči druge I njega muči žalost što je tako duboko pao. Vergilije vodi
Dantea do izvora greha da sazna kuda vodi grešan život, a tada mu samo zlo pomaže da se duša okrene
dobru I nađe put spasenja.

Četvrto pitanje: Raspored grešnika

Sistem kazni je zakon odmazde: kakav je bio greh takva će biti I kazna. Geometrija prvog onozemaljskog
kraljevstva bazira se na trojnoj podeli grešnika: neumereni, nasilnici I varalice. Neumereni su smešteni u
gornji pakao između reka Aheronta I Stiksa, od drugog do petog kruga, I tu su razvratnici, proždrljivci,
tvrdice, rasipnici, srditi I lenjivci. Nasilnici se nalaze u sedmom krugu, podeljenom na tri pojasa: nasilnici
protiv bližnjega svoga, nasilnici protiv sebe samih I nasilnici protiv Boga. Varalice se nalaze u osmom
krugu, podeljenom na deset zlih jaruga. Tu su podvodači, zavodnici, laskavci, simonijaci, vračevi,
čarobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, sejači nesloge I krivotvorci. U devetom krugu su
izdajice. Ovaj krug je podeljen u četiri pojasa, na Kainu, Antenoru, Tolomeju I Judeku. Tu su izdajnici
rodbine, izdajnici otadzbine, izdajnici gostiju I izdajnici dobrotvora. Van ove podele su strašljivci smešteni
u predvorju pakla, oni koji nisu kršteni pa su u Limbu odnosno prvom krugu, a jeretici su u šestom.

Peto pitanje (epizoda sa limbom)

Strašan udar groma je probudio Dantea. Našao se pored Aheronta u prvom krugu pakla. Ulazi sa
Vergilijem, koji oseća patnju jer je u svom odredištu nakon smrti, u limb, prvi krug pakla. Tu su smeštene
duše onih koji su umrli pre nastanka hrišćanstva i onih koji su umrli pre vremena (dece). Tu sreće duše
velikana pravednih iz antike, pesnike: Homera, Horacija, Ovidija I Lukana, filozofe: Aristotela, Platona,
Sokrata, Demokrita I mnoge druge. Dante im daje jedno posebno mesto, to je jedino mesto koje I ne liči
na pakao, oni ne osećaju nikakvu fizičku bol, jedino osećaju patnju jer žele da se spoje sa Bogom, da
spoznaju Boga a ne mogu. Mesto gde se nalaze filozofi je opisano kao locus amoenus – lepo mesto, čak
je I trava zelena, postoji svetlost.

Šesto pitanje (epizoda sa Frančeskom I Paolom)

Pesnici silaze u drugi krug pakla gde se nalaze razvratnici u večnoj oluji (kao što ih je plamen ljubavi goreo
na zemlji tako ih sada gori u oluji). Dante I Vergilije tu sreću Frančesku I Paola iz Riminija. To su dever I
snaha koji su čitali viteške romane, kada su stigli do dela gde se ljube u romanu, I oni sami su se poljubili.
Kroz ovu epizodu Dante indirektno narušava trubadurski koncept, koji je predstavljao ljubav prema gospi
kao platonsku, oplemenjujuću. Dante spominje da su svodnici bili Lanselot I knjiga, on se saoseća sa
njima I na kraju onesvešćuje.

Sedmo pitanje (jeretici I epikurejci)

U šestom krugu pakla se nalaze jeretici I epikurejci, koji su bili protivnici tumačenja o besmrtnosti duše I
zalagali se za to da se čovek ne treba plašiti smrti. Oni se nalaze u vatrenim grobovima jer su na zemlji
mislili da nema života nakon smrti, I sada ih grobovi podsećaju na smrt. Dante tu sreće Farinata delji
Ubertija I Kavalkantea dei Kavalkantija, koji je bio otac pesnika I filozofa Gvida Kavalkantija, najboljeg
Danteovog prijatelja iz mladosti. Kavalkante I Farinata se nalaze u zajedničkom grobu, time je njihova
kazna uvećana, jer su na Zemlji bili okoreli politički protivnici. Farinata prepoznaje Dantea kao Firentinca I
razgovara sa njim o političkim prilikama u Firenci. Njihov razgovor prekida Kavalkanti, koji se raspituje za
svog sina Gvida. Nakon toga Kavalkanti pada u svoj grob, a Farinata proriče Danteu progonstvo. Dantea
zanima kako to da duše u paklu vide daleku budućnost a ne znaju sadašnje događaje, Farinata mu to
tumači.

Dante zapravo svojim likovima stavlja događaje koji su se već dogodili kao njihova proročanstva, tako
njegovo delo značajno dobija na verodostojnosti.

Sedmo pitanje (krug osmi: treća I osma jaruga)

Treća zla jaruga: SIMONIJACI

U trećoj jaruzi su simonijaci, koji trguju crkvenim dobrima I službama. Simonijaci su kažnjeni tako što vise
strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a muči ih vatra koja im liže stopala, time se pravi
aluzija da su za života bili usmereni na materijalno I zbog toga sada gledaju u dno groba. Vatra Svetog
duha umesto na glavi gori im na stopalima. Papa Nikola III, iz kuće Orsini, kada je čuo Dantea da dolazi
pomislio je da je to papa Bonifacije VIII, koga je očekivao. Kada je čuo da nije tako, otkriva Danteu da
posle pape Bonifacija VIII tamo treba da stigne I papa Kliment V. Dante vrlo oštro govori protiv pohlepe
papa. Postoji sličnost između kazni koje izdržavaju simonijaci I jeretici, time Dante implicitno ukazuje da
su neki članovi tadašnjeg visokog sveštenstva zapravo jeretici.

Osmo pitanje (krug osmi: osma zla jaruga)

Osma zla jaruga: Zli savetnici

U osmoj jaruzi su smešteni zli savetnci. Njihova kazna je ta da su umotani u jedan plamen koji ih prati
svuda, kao što su na svetu svoje savete uvijali u laž. U jednom dvostrukom plamenu, Dante vidi Uliksa I
Diomeda, Uliksov plamen je veći. Oni su kao neprijatelji Troje izveli više zajedničkih poduhvata, Vergilije
nabraja njihove prevare, posebno onu sa Trojanskim konjem, otimanje Paladijuma I prepoznavanje
Ahileja koga je majka Tetida skrivala u ženskim haljinama da ne bi išao u rat protiv Troje. Zato kao što su
zajedno za života bili, tako su I skupa u istom plamenu u paklu. Uliks priča o svom putovanju nakon
povratka na Itaku. On je želeo da spozna mane I vrline ljudskog roda, time ujedno čini I hibris jer čoveku
nije dato sve da spozna. Nakon što je proputovao mnoge krajeve njega I njegovu četu je zadesila smrt na
moru. Pesnici zatim razgovaraju sa Gvidom da Montefeltrom, on je dao loš, zao savet papi Bonifaciju VIII,
kada ga je od njega tražio, obećavši mu oproštaj grehova. Ali čoveku se ne može oprostiti greh čak I ako
mu sam papa da oproštaj, ukoliko se nije uistinu pokajao.

Deveto pitanje. LUCIFER.

Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji Božiji anđeo koji je isteran s neba pošto je došao u sukob s
Bogom. Rezultat tog proterivanja bio je Luciferov pad iz više sfere ili neba u nižu sferu ili zemlju gde on
osniva svoje carstvo. To carstvo postaje potpuna suprotnost Božijem carstvu jer je Luciferov pad uslovio i
promenu njegove svesnosti. On ima tri lica da oponaša Sveto trojstvo: ružan je kao što je Bog lep, taman
je kao što je Bog svetao, a nekada najsjajniji I najlepši anđeo je sada najgroznija nakaza. Luciferova tri lica
imaju različite boje: njegovo prednje lice je crveno, jer je na toj strani kažnjen Juda zato što je počinio
izdajstvo iz ljutine; drugo lice je crno jer je Brut ubio Cezara iz gluposti; treće lice je beličastožuto, što
simbolizuje nemoćnu zagriženost koja je navela Kasija na izdaju I ubistvo. Ljutnja, glupost I zagriženost su
izvori najtežeg greha I vode u Luciferove čeljusti. Lucifer plače, jer iako zli anđeo muči druge I njega muči
žalost što je tako duboko pao, svojim krilima suze pretvara u led. Krila koja su mu nekada služila za let
nebeskim prostranstvima sada mu služe za stvaranje hladnoće. U devetom krugu su svi zaleđeni –
nepomični, tako da nikada više ne mogu osetiti onu ljubav (Boga), koji pokreće ceo svet.

Osmo pitanje. Epizoda sa Ruđeri delji Ubaldinijem I Ugolinom dela Gerardeskom.

Pesnici su u Antenori, drugom pojasu devetog kruga. Tu se nalaze izdajnici otadzbine. Naziv je dat po
Trojancu Antenoru koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog čoveka I dobrog govornika. On je
predlagao da se Jelena vrati Grcima I sklopi mir. Možda je iz toga proisteklo mišljenje da je Antenor izdao
otadzbinu. Oni sreću grofa Ugolina koji grize potiljak nadbiskupu Ruđeriju. Ugolino objašnjava Danteu
zašto grize Ruđerija. Nadbiskup je prvo bio u savezu sa Ugolinom da bi ga na kraju izdao. On je zatočio
Ugolina zajedno sa njegovim sinovima I unucima u kulu, osudivši ga na smrt glađu, zakovavši vrata I
bacivši ključeve u Arno. Grof Ugolino je od bolova grizao sopstvene ruke, njegovi sinovi misleći da on ne
može da izdrži glad su mu ponudili da jede njih, jer im je on I podario život. Njegovi sinovi I unuci umiru
jedni za drugim I on sam na kraju se oprašta sa životom. Dante ostavlja mesta dvostrukim razumevanjima
ovog dela, jedno od njih jesto to da je grof Ugolino jeo sopstvenu decu I unuke.

Deseto pitanje. Sistem kazni.

U prvom krugu pakla se nalaze duše nekrštenih, onih koji su umrli prerano, kao I duše onih koji su se
rodili pre nastanka hrišćanstva. Ove duše ne osećaju fizičku bol, ali žive u stalnoj I očajnoj želji da
spoznaju Boga. U drugom krugu pakla se nalaze razvratnici u večnoj oluji, kao što ih je plamen strasti
goreo na zemlji tako ih I sada nosi u oluji. U trećem krugu se nalaze proždrljivci koji su potopljeni u blato I
šibaju ih kiša, sneg I grad. U četvrtom krugu se nalaze škrtice I rasipnici, oni su osuđeni da večno jure
svojim polukrugom tako da se na jednom I drugom kraju tog svoga polukruga sastaju, pa se vraćaju
natrag valjajući teške terete. Usput prebacuju jedni drugima (“što rasipaš”, “što štediš”). U petom krugu
se nalaze naprasiti I lenjivci oni se nalaze u močvari Stiks, na površini su kažnjeni naprasiti, oni su
blatnjavi I goli, zubima kidaju jedan drugom meso. Lenjivci se nalaze u dubinama močvare, jer su
lenstvovali na svetlosti za vreme života sada sada pate u kaljavosti. U šestom krugu se nalaze jeretici I
epikurejci oni se nalaze u vatrenim grobovima. U sedmom krugu su nasilnici protiv bližnjega svoga, koji
su kažnjeni tako što su potopljeni u reku vrele krvi Flegetont. Što im je veći greh, to su više potopljeni.
Nasilnici protiv sebe samih (samoubice) su kažnjene tako što im duša pada kao zrno na tlo sedmog
kruga, postaje prvo mladica a zatim divlje drvo. Harpije im onda lišće kidaju zubima. Pošto su se odrekli
svog tela na zemlji. Nasilnici protiv Boga (hulitelji) se nalaze na peščari na koju padaju ognjene pahuljice.
Tu se kažnjeni hulitelji koji leže na leđima, sodomisti koji neprestano trče I zelenaši koji sede pogureni.
Osmi krug- prva zla jaruga. Podvodači I zavodnici se nalaze u prvoj jaruzi, oni su kažnjeni tako što ih
rogati đavoli okrutno bičuju. U drugoj jaruzi su nalaze laskavci koji su potopljeni u izmetu. Simonijaci se
nalaze u trećoj jaruzi, oni su kažnjeni tako što vise strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a
muči ih vatra koja im liže stopala. Vračevi I čarobnjaci se nalaze u četvrtoj jaruzi, oni su izobličeni tako da
im je glava okrenuta, pa im je lice na leđima. U petoj jaruzi se nalaze varalice, oni su potopljeni u crnu
ključalu smolu, oko jaruge obilaze đavoli sa kukama da dohvate svakog ko se pomoli iz te vreline. Licimeri
se nalaze u šestoj jaruzi, oni su pokriveni spolja pozlaćenim kabanicama, a iznutra načinjenim od teškog
olova, jer su im reči spolja zlatne a kriju teret (olovo) zlih posledica I laži. U sedmoj jaruzi su kažnjeni
lopovi sred mnoštva zmija u stalnom pretvaranju čoveka u zmiju I obrnuto. Zli savetnici se nalaze u
osmoj jaruzi, svaki od njih je umotan u jedan plamen, kao što su na svetu svoje savete uvijali u laž. Sejači
nesloge I šizme se nalaze u devetoj jaruzi, oni su isečeni I strašno osakaćeni, rascepljeni su po veličini
greha. U desetoj jaruzi se nalaze krivotvorci, kažnjeni su bolešću, jer su u životu bili moralno bolesni, pa
kao što su izopačili zlato, tako je I njihovo telo izopačeno gubom I šugom. Falsifikatori novca su bili žedni
blaga, pa su sada žedni vode. Krivotvorci reči su lagali I izmišljali prevare, pa im glava gori u groznici.
Krivotvorci osoba moraju da ispaštaju bežeći, I grešili su ustima pa moraju da grizu. U devetom krugu se
nalaze izdajnici, najteži greh je proračunato izdajstvo. Izdajnice su kažnjene u ledu. Što je veća krivica, to
je grešnik u dubljem ledu. U četvrtom pojasu devetog kruga Judeci, Lucifer svojim čeljustima grize Judu,
Bruta I Kasija.

Epizoda sa Pjerom dela Vinjeom.

Pesnici se nalaze u sedmom krugu pakla, prolaze kroz čudnu šumu sa iskrivljenim deblima na kojima
harpije svijaju svoje gnezdo. Sa drveća se čuju čudni uzdasi, Dante pomišlja da se neko krije iza tih
žbunja. Na Vergilijev nagovor Dante otkida jednu grančicu sa drva, u njoj je zarobljena duša Pjera dela
Vinje. On priča Danteu I Vergiliju kako je kao žrtva zavisti na dvoru Fridriha II pao u nemilost. Na kraju
njegova duša iako pravedna prema ljudima, postala je nepravedna prema sebi I Bogu čineći samoubistvo.
Pošto su se odrekli svog tela na zemlji, duše samoubica kao seme padaju u sedmi krug pakla, postaju
mladice a zatim divlje drvo. Njihova kazna je ta da im krvožedne harpije kidaju lišće I grane.

Frančesko Petrarka “Kanconijer”. Analiza pojedinačnog soneta.

I LXI
Vi što slušate rasut u stihove Ne samo oprost, već I milost steći; Neka je blažen dan, mesec I doba, I rane koje do srca mi sežu.

Zvuk uzdisaja, srca moga hrane Al celom narodu sam, dobro vidim, Godina, čas I trenut, ono vreme Blaženi bili svi glasovi, koje

U prve mlade lutalačke dane Služio dugo za podsmeh I priče; I lepi onaj kraj I mesto gde me Uz uzdah, žudnju I suze bez broja
kad bejah delom drugi neki čovek, Stog često sebe u sebi se stidim; Zgodiše oka dva, sputaše oba. Prosuh, zovući ime Gospe moje;

Nadam se da ću za nov plač I reči Iz mog buncanja plod sramote niče, Blažene prve patnje koje vežu I blažene sve hartije gde pišem

O bolu, nadi koja zaludna je, I pokajanje, I jasnost saznanja: U slatkom spoju sa ljubavlju mene, U slavu njenu, I misao moja

Shvati li ko iskustvom ljubav šta je, Šta godi svetu, to je kratka sanja. I luk I strele što pogodiše me, Koja je njena, I ničija više.

CXXXIV CLXXXIX CCXXXIV

Mira mi nema, a nema ni rata, Puna zaborava, lađa mi prolazi O sobice što beše pristanište

plašim se, nadam ledim, žar sam vreli, U zimskoj noći, usred oštrih voda, Kad silne dnevne snađu me oluje,

letim vrh neba – zemlje mi se hvata, Izmeđ Scile I Haribde, moj gospodar, Sad izvor mojih noćnih suza tu je,

ne stežem ništaa grlim svet celi. Neprijatelj stvarno, na kormilo pazi; Što danju stidno skrivene me tište,

Utamničen sam od nje – al bez vrata, Na svakom veslu misao zla I plaha, Posteljo što me odmaraš I tešiš
ne prisvaja me, al mi omču deli, Koja oluju I samrt prezire; U jadu, kojih urni bolnu muku

amor me štedi – a lancem svojata, Večna I vlažna, jedro mi razdire Lije ti Amor belokosnih ruku,

živa me neće, a spas mi ne želi. Oluja nada, želja I uzdaha; Što samo za me svirep je I greši!

bez oka vidim, bez jezika vičem, Dažd suza I magla gneva, puna mraka Ne da od tajne I počinka bežim,

Za pomoć vapim – a željan sam groba, Natapaju, koče umorne pripone, Nego od sebe I od misli moje,

sam sebe mrzim – druge volim jako. Zabluda, neznanje, vezanog me vuku. Kojoj na tragu često u vis težim;

hranim se jadom, a plačući kličem; Gube se dva moja običajna znaka; A puk, kog smatram zlim dušmanom svojim,

I smrt I život – jednaki su oba. Mrtva veština, mrtav razum tone: - Ko bi to reko? – za sklonište svoje

sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako. Već gubim nadu u spokojnu luku. Tražim: toliko samoće se bojim.

CCCII

Misli me dižu u predeo gde je Zašto rastvori ruku, nema posta?

Ona , što zalud na zemlji je ištem; Na zvuk milosnih reči, čednih tako,

Sad treći krug je njeno boravište, Zamalo pa d ana nebu ja ostah.

Manje je hola a lepša mi je sve.

Ruku mi uze; - U tom krugu ,reče,

Sa mnom ćeš biti, ne greši li nada:

Ona sam, što ti dade mnoštvo jada

I dan svoj skonča pre neg dođe veče.

Ne shvata ljudski razum dobro moje:

Čekam te, a šta voleo si jako,

Moje lepi veo, dole ostao je. –

Đovani Bokačo (analazi konkretne novele)

Prva novela, prvi dan: Ser Ćeparelo je, lažno se ispovedivši, prevario jednog svetog fratra pa je iako je bio
vrlo loš čovek u životu, umro kao svetac I nazvan sveti Ćepeleto.

Mušato Francezi, bogat I ugledan trgovac pošto je postao vitez morao je da dođe u Toskanu. Njegovi
poslovi su bili vrlo zamršeni kao što je to često slučaj sa trgovcima. Za svaki posao je našao odgovarajućeg
čoveka I jedino nije mogao da nađe dovoljno sposobnog za naplatu duga od Burgunđana, koji su bili
poznati kao svađalice I ljudi loše naravi. On se setio Ćeparela iz Prata koji je bio I poznat kao Ćapeleto.
Njega su krasile sve najgore osobine koje jedan čovek može da poseduje; svedočio je lažno, unosio
zavadu između ljudi, nije se čak ni ustezao od ubistva, u Boga I svece nikada nije verovao, nego ih je još I
psovao. Mušato I Ćapeleto su se dogovorili, te je Ćapeleto otputovao u I smestio se u kuću dvojice braće
Firentinaca koji su se bavili zelenašenjem. Ćapeleto je najednom oboleo, braća su pozvala lekare, ali
razvratan život je uzimao danak I Ćapeletu pomoći nije bilo. Braća Firentinci su se našli u problemu, jer
zbog svog zanata nisu mogli da izbegnu osudu društva, unapred pretpostavljajući da će Ćapeletu I
pomisao na ispoved biti mrska, te da ga nakon smrti nijedna crkva neće primiti na svoje tlo. Ćapeleto koji
je sve to slušao iz svoje postelje je dozvao braću I rekao im da ne želi da im stvara probleme te da mu
dovedu najpobožnijeg fratra za ispoved. Fratar nakon što je došao kod Ćapeleta, počeo je ljubazno da ga
teši. Ćapeleto umesto da prizna svoje grehe na samrtnom času, on se ruga svemu I obmanjuje naivnog
fratra, prikazujući mu se kao veliki vernik koji je svoj život proživeo živeći smerno I pošteno. Fratar
poveruje u Ćapeletove ispovesti, jer nije verovao da neko može da laže u poslednjem času. Nakon smrti
proglašavaju ga svecem.

Ova novela daje nam predstavu o paradoksalnoj zloupotrebi vere: opisuje nam uspon zlog grešnika koji u
trenutku smrti daje najveći dokaz o sebi, glumeći pri lažnoj ispovesti ulogu čoveka punog vrlina, što će ga
nakon smrti čak učiniti svecem. Ovde nije reč o pohvali Ćepaletovoj veštini, o ,,prekoru” njegovim
porocima I bogohulnoj igri, več o predstavi praktične laži I izopačenja. Izvrnute su ruglu vrednosti
ispovesti I svetosti, I predstavljena naivnost crkve.

Druga novela, prvi dan: Jevrejin Abraham, na podsticaj Đanota Iz Čivinjija, odlazi u Rim na papski dvor, a
pošto je video izopačenost sveštenstva vratio se u Pariz I postao hrišćanin.

Veliki trgovac I dobričina Đanoto iz Čivinjija imao je prijatelja Jevrejina Abrahama koji je takođe bio čestit
I ispravan trgovac. Đanotu je bilo veoma žao da jedan tako čestit I valjan čovek izgubi dušu zbog pogrešne
vere. On počinje da nagovara svog prijatelja Abrahama da promeni svoju veru. U početku Abraham se
protivi ovom predlogu govoreći da je rođen sa jevrejskom verom I da će sa njom I umreti. Đanoto je
nastavio da navaljuje I Abraham je popustio pod tolikom navalom, odlučivši da otputuje u Rim da vidi
centar papske kurije. Đanoto znajući da će Abraham tamo da zatekne izopačenost I pohlepu, pokušava
da ga odvrati od puta ali Abraham ipak otputuje. Stiže u Rim I posmatra kako žive papa, kardinali I ostali
dvorani. On kao mudar čovek vidi da oni svi bludniče I greše od najnižeg do najvišeg I kada je to video
vratio se u Pariz. Đanoto je došao u posetu svom prijatelju očekujući da nema nikakvih šansi da se
Abraham prekrsti nakon što je video kako živi sveštenstvo u Rimu. Dolazi do preokreta I Abraham
odlučuje da pređe u hrišćanstvo, on svoju odluku obrazložava time, nakon što je video u Rimu da
sveštenstvo živi u najvećoj pokvarenosti a da se vera I dalje širi da to mora da bude prava vera za sve
ljude.

Prva novela, četvrti dan: Tankredi princ iz Salerna, ubio je ljubavnika svoje kćeri I poslao joj je njegovo
srce u zlatnom peharu, a ona je u pehar sipala otrov, popila ga I umrla.

Tankredi princ iz Salerna je imao kćer jedinicu Gizmondu koju je veoma voleo. Kada mu je kćer odrasla on
je odlagao njenu udaju, ali na kraju joj je pronašao muža. Ona je ubrzo postala udovica I vratila se u kuću
svog oca. Živeći udobno u očevoj kući okružena ljubavlju I nežnošću, primetila je da otac zbog prevelike
ljubavi prema njoj nema nameru da je preuda. Odlučila je da pronađe ljubavnika među mnogim mladim
muškarcima koji su dolazili na dvor kod njenog oca. Među tim mladićima ona primećuje Gviskarda,
mladića skromnog roda ali po plemenitosti pravi plemić. Svojom lukavošću se sastala sa Gviskardom I
nakon toga su nastavili svoje viđanje u Gizmondinoj sobi. Tankredi je imao naviku da ponekada sam svrati
kod svoje kćeri da popriča sa njom. Jednog dana došao je neprimećen do Gizmondine sobe I otkrio da
njegova kćerka ima ljubavnika nižeg roda. Tankredi ih nije odmah napao, već je sačekao noć I naredio da
uhvate Gviskarda. Nakon toga on odlazi u Gizmondinu sobu I tamo joj prebacuje njenu ljubav sa
Gviskardom, umesto da se pravda ona zauzima drugačiji stav I brani njenu ljubav. Iznosi drugačiji koncept
plemenitosti. Tankredi naređuje svojim čuvarima da udave Gviskarda, iščupaju mu srce I donesu u
zlatnom peharu Gizmondi. Kada joj donesu srce u zlatnom peharu, ona govori da takvo srce nije zaslužilo
drugačiji pehar. Nasipa otrov u pehar sa srcem I pije. Tankredi se na kraju kaje, ispunjava poslednju želju
svoje kćerke I sahranjuje Gizmondu I Gviskarda u isti grob.

Prva novela, treći dan: Mazeto iz Lamporekija koji se pravi da je mutav I postao vrtlar u nekom ženskom
manastiru, a sve monahinje su se onda nadmetale koja će sa njim da spava.

Postojao je manastir u u kome je živelo osam monahinja sa opaticom. Uz manastir se nalazio vrt koji je
održavao vrtlar koji nije bio zadovoljan svojom platom. Nakon izvesnog vremena vrtlar je napustio
manastir I vratio se u svoje rodno mesto gde je ispričao lokalnom mladiću Mazetu o svom poslu u
manastiru. Mazeto se dobro razumeo u poslove koje je obavljao stari vrtlar I poželeo da I on bude vrtlar
u manastiru. Kako je bi mlad I lep znao je da ga opatice neće primiti u manastir, on se služi lukavstvom I
pravi se gluvonem.On odlazi u manastir, opatica, uverivši se da poznaje vrtlarske poslove mu daje službu
u manastiru. Kako su dani proticali Mazeto je radio u vrtu dok su mu opatice dobacivale svakojake
prostakluke misleći da on ne čuje. Jednog dana dvema monahinjama je došla zamisao da se upuste u
ljubavne radnje sa Mazetom, što su na kraju I učinile. Druge monahinje kada su saznale za ove posete, I
same su počele da uživaju u Mazetovim uslugama. Čak I opatica, privučena strašću, odvodi Mazeta u
svoje odaje. Mazeto iznuren pružanjem svojim usluga, progovara, što opatici objašnjava kao čudo.
Opatica kao mudra žena, zadržava Mazeta u manastiru, I postavlja ga na mesto nedavno preminulog
nastojnika. U ovoj noveli imamo naznake humanizma I renesanse; opatice su izolovane u manastiru I
imaju ljudske potrebe, ni u jednom trenutku ih Bokačo ne osuđuje.

Dante Aligijeri, život I stvaralaštvo.

Dante Aligijeri je rođen u Firenci između 14. maja I 13. juna 1265. Kršten je imenom Durante, po
običajima tog vremena, na javnoj svečanosti 26 marta 1266. godine. Godine 1277. članovi njegove
porodice sačinili su kod notara ugovor o braku između Dantea I Džeme di Maneto Donati; ovaj brak u
kome je rođeno troje ili četvoro dece sklopljen je 1285. Veoma značajno za Dantea bili su učenje I uzor
Bruneta Latinija. Za njegov stvaralački rad je veoma važan njegov susret sa Beatriče, koja se ne može
smatrati isključivo izmišljenom I simboličkom figurom, već je treba povezivati sa ženom koja je zaista
postojala: sa Biče kćerkom Folka Portinarija, udatom za Simeona de Bardija, umrlom juna 1290. Dante je
bio veoma politički aktivan, bio je član Veća mudrih, zatim I Veća stotine. Kasnije su se na političkoj sceni
stvorile dve frakcije: Belih I Crnih. Dante se svrstao na stranu Belih, međutim zadržao je umerenu
poziciju. Političkim prevratima u Firenci, Dante je 27. januara 1302. osuđen na dvogodišnje izgnanstvo I
oduzimanje svih funkcija kao I na kaznu od 5000 fijorina. Budući da se nije pojavio, Dantea je gradski
poglavar u odsustvu, osudio na smrt. Tako je započeto dugo putovanje u izgnanstvo, koje će trajati sve do
smrti. Najznačajnija dela: Novi život (vita nuova), ovo malo sastoji se od četrdeset I dva poglavlja. Naslov
dela nagoveštava otkrivanje jedinstvenog iskustva koje daje novo značenje “životu” I obnavlja ga.
Filozofsko djelo Gozba (Convivio), pisano u izgnanstvu, bilo je zamišljeno kao celina od 14 kancona i 15
traktata. Delo nije dovršeno, ali i ovako fragmentirano daje uvid u Danteove moralne i političke
preokupacije. O umijeću govorenja na pučkom jeziku (De vulgari eloquentia) nastalo istovremeno sa
Gozbom, predstavlja sistematski razvoj digresije u narodni jezik učinjene u prvoj raspravi Gozbe. Ovo delo
nije napisano za široku upotrebu, ali, služeći se jezičkim sredstvima dragim učenim ljudima, ima za cilj da
ih uveri u vrednosti narodnog jezika. U latinskom traktatu Monarchia zalaže se za monarhistički oblik
političkog uređenja, ističući uzajamnu nezavisnost i ravnopravnost Carstva i Crkve. Dante je napisao
brojna pisma na latinskom jeziku, Epistolae, od kojih je samo trinaest stiglo do nas. Ta pisma pokazuju
njegovu veliku umešnost u ars dictandi, razmeću se retoričkim veštinama I različitim oblicima cursusa, ali
često dostižu užarene I treperave tonove. Kasnijim Danteovim radovima pripadaju Ekloge (Ecloge), dva
sastava u latinskim heksametrima, napisana kao odgovor na isti broj pisama u stihovima koje mu je
uputio bolonjski gramatičar Đovani del Virđilio. Oni potvrđuju dostojanstvo poezije na narodnom jeziku.
Vrhunac Dantevog stvaranja je njegovo delo “Božanstvena komedija”.

Đovani Bokačo, život I stvaralaštvo.

Đovani Bokačo rodio se između juna I jula 1313, iz vanbračne veze između bogatog trgovca Bokačina di
Kelina I žene o kojoj ništa ne znamo. Mesto njegovog rođenja verovatno je bila Firenca ili Čertaldo.
Bokačo je vrlo rano oduzet majci, otac ga je prihvatio I ozakonio. Svoje prvo obrazovanje je započeo u
trgovačkoj Firenci, godine 1327 se preselio u Napulj I tu proveo odlučujuće godine za svoje opšte I
književno obrazovanje. Mladi Bokačo je učestvovao u “dvorskom” životu napuljskog plemstva, očarala ga
je dvorska I viteška književnost koja je tamo bila rado čitana. Na dvoru je I procvala nesrećna ljubav
između njega I izvesne Fjamete, iza čijeg se simboličkog imena, kao što je I sam nagovestio može nazreti
Marija d Akvino, navodno vanbračna kći samog kralja Roberta Anžujskog. U uimu 1340-1341 se vraća u
Firencu. Usledili su prvi sukobi I prva kriza finansijske moći. U potrazi za poslom napuštao je više puta
Firencu, gde se ipak našao kada se pojavila crna kuga 1348, od koje su mu umrli otac I maćeha. Odmah
nakon kuge napisao je Dekameron (završen 1351). Književna slava I društveni položaj počeli su da
mudonose različita priznanja od firentinske Komune. Već 1350 poslat je u Ravenu da Danteovoj kćeri,
sestri Beatriči, preda ponudu od deset zlatnjih fjorina, kao kasno priznanje Firentinaca velikom pesniku
koji je umro u izgnanstvu. Od odlučujućeg značaja bio je njegov odnos sa Petrarkom, kojeg je uvek
smatrao svojim učiteljem. Iz različitih veza Bokačo je imao barem petoro vanbračne dece. Promenom
političke situacije 1360. pisac je pao u nemilost, on se u julu 1361 povlači u Čertaldo, gde je vodio
povučen život. Napisao je nova dela na latinskom O rodoslovljima paganskih bogova I na narodnom
jeziku Korbač. Godine 1373 Komuna ga je pozvala da u crkvi Santo Stefano di Badija čita I komentariše
Danteovu komediju. Umro je u Čertaldu 21. decembra 1375. Najznačajnija dela: Dijanin lov, mala poema
od osamnaest pevanja u tercinima, koja preuzima dva tada veoma rasprostranjena obrasca, pohvale
nizanjem lepih gradskih gospi I opisa lova. Filokolo, delo evropske slave jeste Filokolo (Filocolo). Ovaj
obiman roman u prozi, u pet knjiga, najbujniji plod Bokačovog mladalačkog iskustva, verovatno je završen
1336. Filostrato, mala poema u oktavama podeljena u devet delova. Ovo delo uspostavlja model
narativne upotrebve oktave, od suštinskog značaja za italijansku književnost do XVIII veka. Teseida,
Ametova priča o nimfama, Ljubavna vizija, Elegija gospođe Fijamete, Fijezolanska priča o nimfama,
Dekameron, Korbačo, Rime.

Frančesko Petrarka, život I stvaralaštvo.

Frančesko Petrarka, rodio se u Arecu 20. Jula 1304. Od oca Pijetra I majke Elete Kaniđani. Otac je bio
beležnik u Firenci I tada se nalazio u izgnanstvu sa Belima, čijoj je partiji pripadao. Od 1316. do 1320.
studirao je pravo na univerzitetu u Monpeljeu. Godine 1320. preselio se u Bolonju sa bratom Gerardom,
kako bi završio studije prava; ali 1326. umro mu je otac I to ga je nateralo da se vrati u Avinjon. Dva brata
provela su nekoliko godina bezbrižnog života, uključeni u kulturnu I mondensku sredinu papskog dvora.
Veliki je bio uspeh mladog Frančeska, koji se nametnuo u životu dvorskih družina svojom rečitošću,
širokom klasičnom kulturom, prvim pesmama na toskanskom narodnom jeziku. Za život dvorskih krugova
vezan je susret sa Laurom. Pošto je brzo potrošio očevo nasleđe, Frančesko je mislio da će rešiti
finansijske probleme ulaskom u crkvenu karijeru I prihvatajući 1330. godine dužnost kanonika. Godine
1333 proputovao je severom Evrope gde je dobio na poklon Ispovesti Svetog Avgustina, na kojoj je počeo
da produbljuje svoja religiozna znanja. Godine 1337 nastanio se u Voklizu posvećujući se učenju I pisanju
dela na latinskom, kao što je O poznatim ljudima I Afrika. Između 1342 I 1343 započinje sa pisanjem
Tajne. Krajem 1343 zaputio se u Napulj sa diplomatskim zadacima. U Kapitolskoj biblioteci otkrio je
Cicerenova pisma Atiku, Kvintu I Brutu. Između 1345. I 1347. boravio je je u Voklizu I radio na delu O
samotnome životu I na drugim delima. U to vreme je besnela crna kuga koja je pokosila mnoge njegove
prijatelje, u Parmi ga je sustigla vest o Laurinoj smrti 6. aprila 1348. Putujući preko Alpa u proleće 1353.
Petrarka je sastavio pismo na latinskom kao Pozdrav Italiji. Sledeće godine njegovog života je obeležiti
pojačana politička aktivnost. Umire u Arkvi, nakon napada groznice, u noći između 18. I 19. jula 1374.
godine.

Kompozicija I struktura Kanconijera.

Stihovi koje je Petrarka sastavljao u različitim trenucima života ujedinjeni na osnovu plana I konstrukcije
koji predstavljaju veliku novinu. Sa Petrarkom se samostalna zbirka lirskih sastava na narodnom jeziku
prvi put smešta u jednu knjigu, čijoj strukturi pesnik posvećuje posebnu pažnju. Za ovu zbirku pisac je
izabrao latinski nalov Francisci Petrarche laureati poete Rerum vulgarium fragmenta (Fragmenti
ovenčanog pesnika Frančeska Petrarke na narodnom jeziku); ali najrasprostranjeniji nazivi na koje se
nailazi u tradiciji bili su Canzoniere (Kanconijer), Rime (Rime) ili Rime sparse (Rasute rime). Reč je o 366
pesama, koje je numerisao sam autor (tačno 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada, 4 madrigala),
napisanih tokom čitavog njegovog pesnikovanja. Knjiga se može podeliti na dva dela: Prvi deo, koji stiže
do broja 263, prati razne trenutke ljubavne strasti prema Lauri, ali sadrži I stihove političkog sadržaja ili
prepiske sa prijateljima; I Drugi deo, koji počinje kanconom ,,Mislim, a usred razmišljanja toga” I završava
se obraćanjem Devici, odlikuje uznemirenost I razočaranje, prouzrokovani, pre svega, Laurinom smrću.
Skoro sve pesme Kanconijera posvećene su ljubavi prema Lauri. Kanconijer je, pre svega, preplitanje
situacija koje kao ,,krhotine” duše stvaraju dijapazon saglasnosti, podudaranja, povezivanja.

Struktura Dekamerona
Krace prozno delo cija je radnja sažeta se u knjizevnosti naziva novela. Obicno za temu uzima specifican
dogadja iz necijeg zivota.U vecini slucajeva opisuje samo taj jedan događaj I karakterise je mali broj
likova. Uz to, radnja novele je ogranicena, obicno na relativno kratak vremenski period I na relativno
ogranicen prostor.Ovaj knjizevni rod je nastao pocetkom renesanse. Đovani Bokači se smatra prvim
piscem novela.

Pripovedanje započinje opisom Firence koja je 1348. godine zaražena kugom. Epidemija narušava
moralni I javni red, poništava ,,autoritet zakona”, uklanja zaklon ili odbranu, pogađajući sve društvene
sredine; preživeli su žrtve ,,strahova I priviđenja” koja izobličuju navike I ,,običaje”. Ne poštuju se više
granice među društvenim klasama I izostaju sve ograde koje obično nameću uzdržanost I pristojnost .

Pripovedanjem se uspostavlja red. Ono je odgovor na poremećaj koji je kuga izazvala u gradu; iako
okrenut zadovoljstvu, život družine potvrđuje se kao prikladan I pošten, kao savršena predstava
obnovljene građanske dimenzije. Odnosi između tri mladića I sedam devojaka ostaje u granicama
,,nezainteresovane” pristojnosti. Njihov svet je stilizovan I dobro sazdan. Imena likova su istovetna onim
u ljubavnim avanturama Iz prethodnih Bokačovih dela. Kroz tri muška lika, autor predstavlja tri različita
viđenja samog sebe. Likovi zbog zahteva strukture dela, javljaju se zamagljeni, lišeni individualnosti I
jasne psihologije. Bez svake sumnje, pripovedači predstavljaju neophodan štit između pisca I sadržaja
novela.

Novele se uključuju u, u svim pojedinostima, brižljivo proračunatu složenu strukturu (obično nazivanu
okvirom), koja ih povezuje sa jasnom situacijom I likovima naratorima.

I dan Sreda

Uvod: opisuje se kuga I pripoveda se o osnivanju družine I njenom polasku ka jednom ,,mestu” na selu.

Slobodna tema: dan u kom se ,,priča o onome što se svakome dopada”

Kraljica: Pampineja

II dan Četvrtak

Sudbina I peripetije: dan u kom se “priča o osobama koje su posle raznih nedaća, pritvno svakom
očekivanju, došle do spanosne svrhe”
Kraljica: Filomena

III dan Nedelja

Pamet I veština: dan u kom se “priča o onima koji su svojom dosetljivošću postigli ono za čim su žudeli ili
povratili ono što su izgubili”
Kraljica: Nefile

IV dan Ponedeljak
Opširan uvod sa malom novelom o Filipu Baldučiju I patkama.

Tragične ljubavi: dan u kom se ,,govori o onima kojim se ljubav završila nesretno”

Kralj: Filostrato

V dan Utorak

Ljubavi sa srećnim završetkom: dan u kom se ,,priča o ljubavnicama koji su posle raznih neprilika I
nesreća napokon postali srećni”

Kraljica: Fjameta

VI dan Sreda

Duhovite doskočice: dan u kom se ,,govori o onima koji su duhovitim odgovorom ili brzom odlukom bili u
stanju da izbegnu kakav gubitak, kakvu opasnost ili kakvu sramotu”

Kraljica: Elisa

VII dan Četvrtak

Prevare muževa: dan u kom se “priča kako su pojedine žene, iz ljubavi ili iz nevolje, varale I sramotile
svoje muževe, bilo da su oni to zapažali ili nisu”

Kralj: Dioneo

VIII dan Nedelja

Razne prevare: dan u kom se ,,priča kako je koja žena nasamarila muškarca ili muškarac ženu, ili kako je
koji muškarac podvalio drugom muškarcu”
Kraljica: Laureta

IX dan Ponedeljak

Slobodna tema: dan u kom ,,svako priča o onome što mu je drago I što mu se najviše sviđa”

Kraljica: Emilija

X dan Utorak

Ljubaznost I velikodušnost; dan u kom se ,,priča o ljudima koji su se u ljubavnim I drugim stvarima
pokazali velikodušnima I plemenitima”

Kralj: Panfilo