Географија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Географија Србије

Континент Европа

Регион Јужна Европа

Координате 44°50′N 20°28′E

Површина 88.361 km² (111.)

— копно %
— вода %

Границе Мађарска
Румунија
Бугарска
Македонија
Албанија
Црна Гора
Хрватска
Босна и Херцеговина

Највиша тачка Ђеравица

2.656 m
 Географски региони Србије
Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне
Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње
Европе) и средњег Балкана. Србија се граничи са Босном и
Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Македонијом, Црном
Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална
земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне
Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Садржај
[сакриј]

 1Границе
o 1.1Граница са Мађарском
o 1.2Граница са Румунијом
o 1.3Граница са Бугарском
o 1.4Граница са Македонијом
o 1.5Граница са Албанијом
o 1.6Граница са Црном Гором
o 1.7Граница са Босном и Херцеговином
o 1.8Граница са Хрватском
 2Рељеф
o 2.1Планине
o 2.2Реке
o 2.3Језера
 3Види још
 4Спољашње везе

Границе[уреди]
Границе Србије су укупне дужине од 2.351,8 km, од чега са Румунијом (546,5
km), Хрватском (259 km), Мађарском (174,7 km), Бугарском (357,1 km), Албанијом (150
km), Републиком Македонијом (252 km), Босном и Херцеговином (БиХ, 363 km) и Црном
Гором (249,5 km).
Граница са Мађарском[уреди]
Граница са Мађарском је вештачка и отворена. Дугачка је 174,7 km. Гранични прелази
су Бачки Брег (друмски) Хоргош (друмски и железнички), Келебија (друмски и
железнички), Бездан (речни, на Дунаву) и Кањижа (речни, на Тиси)
Граница са Румунијом[уреди]
Граница са Румунијом је комбинована (природно-вештачка), неетничка је и отворена.
Дугачка је 547,9 km, од чега на Дунаву 230 километара. Гранични прелази су: Српска
Црња (друмски), Јаша Томић (друмски), Ватин (друмски и
железнички), Калуђерово(друмски), Ђердап (друмски), Велико Градиште (речни), Доњи
Милановац (речни), Усије (речни), Прахово (речни), Наково(друмски).
Граница са Бугарском[уреди]
Граница према Бугарској је дугачка 360 километара. Гранични прелази
су: Мокрање (друмски), Вршка Чука (друмски), Градина(друмски и
железнички) Стрезимировци (друмски), Рибарци (друмски). Део границе са Бугарском је
Стара планина.
Граница са Македонијом[уреди]
Граница Србије са Македонијом је комбинована (природно-вештачка). Дугачка је 273
километра и протеже се од тромеђе код села Жеравино до планинског врха код
села Рестелица. Друмски гранични прелази су: Голеш, Прохор
Пчињски, Прешево, Ђенерал Јанковић и Глобочица. Железнички прелази су: Прешево и
Ђенерал Јанковић.
Граница са Албанијом[уреди]
Граница са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Македоније и
Албаније код места Рестелица до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини
Богићевици (2.092 мнв). Ово је најкраћа државна граница Србије и на њој постоје два
друмска прелаза: Ћафа Прушит (код Ђаковице) и Врбница (код Призрена). Граница према
Албанији од 10. јуна 1999. није под контролом Републике Србије, иако Резолуција
1244 предвиђа да српско особље задржи контролу над кључним граничним прелазима.
Граница са Црном Гором[уреди]
Граница према Црној Гори је комбинована (природно-вештачка) и протеже се од коте
Тромеђа на Проклетијама до коте изнад села Декаре, на планини Јаворје, у дужини од 244
км. Друмски гранични прелази се налазе на путевима: Јабука – Ранче, Гостун – Конатар,
Вуча – Вуча, Мехов Крш – Драченовац, Кула – Рожаје, Чакор – Чакор, Чемерно – Чемерно.
Железничка пруга Београд - Бар пресеца границу код Гостуна.
Граница са Босном и Херцеговином[уреди]
Граница са Босном и Херцеговином се протеже од коте изнад села Декаре, на
планини Јаворје до тромеђе БиХ, Србије и Хрватске код села Јамене. Граница је дугачка
383 километра, од чега е 228 км на рекама Дрини и Сави. Друмски прелази
су: Јамена, Сремска Рача, Бадовинци (Павловића мост), Трбушница, Мали
Зворник, Љубовија, Бајина Башта, Увац, Котроман. Железнички гранични прелази су:
Сремска Рача (пруга Шид - Бијељина), Брасина (пруга Лозница - Зворник) и Прибој (пруга
Београд - Бар).
Граница са Хрватском[уреди]
Граница Србије и Хрватске је дуга 259 километара, од тога 138 километара је на
рекама Дунаву и Босуту. Протеже се од тромеђе БиХ-Србија-Хрватска, 6 км узводно од
села Јамене до тромеђе Србија-Хрватска- Мађарска код Бездана. Гранични прелази
су: Батровци (друмски), Шид (друмски и
железнички), Беркасово (друмски), Сот(друмски), Нештин (друмски), Љуба (друмски), Бачка
Паланка (друмски), Богојево (друмски и железнички), Апатин (водени) и Бездан (друмски и
водени).
Рељеф[уреди]
На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав,
који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равној Војводини су Фрушка
гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх
641 m) које су почетак Карпата.
Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у
планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина)
планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је
Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се
могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је
усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28
m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.
Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска
пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно
очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те
богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.
Планине[уреди]
Главни чланак: Планине Србије
Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се
протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонскегранице на
југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.
Планине Србије се деле на:

 Родопске планине
 Карпатско-балканске планине
 Динарске планине
Највиши врхови Србије су:

Врх Висина Планина

Ђеравица 2.656 m Проклетије

Црни Врх 2.585 m Шар планина

Гусам 2.539 m Проклетије

Богдаш 2.533 m Проклетије

Жути Камен 2.522 m Проклетије

Љуботен 2.498 m Шар планина

Ветерник 2.461 m Копривник

Црни Крш 2.426 m Проклетије

Хајла 2.403 m Хајла

Реке[уреди]
Главни чланак: Реке Србије

Речни сливови у Србији

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав,
Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав који кроз Србију тече 588 km, од својих 2.857 km
укупног тока. Дунавски басен отварањем канала Рајна—Мајна—Дунав (1992)
повезује Северно море са Црним морем.

Река Дужина у Србији Укупна дужина

Дунав 588 km 2783 km

Западна Морава 308 km 308 km

Јужна Морава 295 km 295 km

Ибар 272 km 272 km

Дрина 220 km 346 km

Сава 206 km 945 km

Тимок 202 km 202 km

Велика Морава 185 km 185 km

Тиса 168 km 966 km

Нишава 151 km 218 km

Тамиш 118 km 359 km

Бегеј 75 km 244 km

Лим 68 km 220 km

Језера[уреди]
Главни чланак: Језера Србије

Језеро Површина Надморска висина Највећа дубина Запремина воде

km² m m mil m3

Ђердапско 253 69,5 92 5000

Власинско (на Власини) 16 1 213 22 165

Перућачко (на Дрини) 12,4 290 70 340

Газиводе 11,9 692,7 105 370

Зворничко (на Дрини) 8,1 140 28 42

Златарско (на Увцу) 7,2 880 75 250

Потпећко (на Лиму) 7,0 437 40 43

Палићко 5,6 101 3,5 11

Бело 4,8 75 2,5 7

Види још