06 Svet Oko Nas 2 PDF

Svet oko nas
za drugi razred osnovne {kole

Uputstvo
Da bi boqe razumeo ovu kwigu,

bilo bi dobro da upozna{ slede}e znake:
zadatak
crtamo i bojimo
seti se {ta smo nau~ili
glumimo
pi{emo
razgovaramo
istraùjemo
ogled
re{avamo
o
doma}i zadatak
smisli, ispri~aj i napi{i

• Na kraju kwige nalazi se detaqni sadràj.
• Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i

re~nik o kojima se govori u ovoj kwizi.
2
Svet oko nas
Ova kwiga }e ti pomo}i da boqe upozna{ sebe i svet oko sebe.

Za{to je to va`no?
Da bi se lep{e druìo sa drugovima i drugaricama.
Da bi se boqe snalazio u mnogim situacijama.
Da bi lep{e ìveo.
Da bi vi{e uìvao u prirodi koja te okruùje.
Ovo sam ja
Moje ime je Volim da me zovu
Moje prezime je
Moja adresa je
KOLIKO SAM PORASTAO

po~etak I razreda po~etak II razreda razlika
moja visina
koliko imam
kilograma
broj cipela
Da li si zadovoqan time koliko si porastao? da ne onako

U mom odeqewu najvi{i su:
od de~aka od devoj~ica
[ta misli{ da bi trebalo da preduzme{, pa da jo{ vi{e poraste{

(na primer: da jede{ zdravu hranu)?
4
Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewa
Odgovori po se}awu na slede}a pitawa. Posle o tome razgovarajte u odeqewu.
tvoj odgovor stvarno stawe

Koliko u~enika u tvom odeqewu ima prezime
koje po~iwe istim slovom kao tvoje?
Koliko wih ima mla|eg brata ili mla|u sestru?
Koliko wih ima crnu kosu?
Koliko wih ima plave o~i?
Koliko u~enika u odeqewu nosi nao~are?
Koliko wih u~i da svira na nekom muzi~kom instrumentu?
Koliko wih ima ku}nog qubimca?
Da li si zadovoqan svojim poznavawem dru{tva iz odeqewa?
Za{to je va`no da boqe poznaje{ svoje drugove?
Re{i slikovnu ukr{tenicu.

Dobi}e{ jednu va`nu re~.
Kada re{i{ ukr{tenicu i

sazna{ koja je to re~, napi{i
za{to je ta re~ va`na.
drugarstvo ozna~ava blizak

odnos me|u drugovima,
druèwe, prijateqstvo
5
Drugarska slika
Seti se drugova i drugarica s kojima si se rado igrao
pre nego {to si po{ao u {kolu.
Napi{i wihova imena.
Gde ste se naj~e{}e igrali?
Koje su vam igre bile omiqene?
DOBRO JE ZNATI Zbog toga ti predlaèmo da ovde nacrta{ sebe i svoje staro dru{tvo.
Kada se steknu novi drugovi,
ne treba zaboraviti stare.
6
Kako razgovaramo u dru{tvu
Da li si razmi{qao o tome kojim re~ima pokazuje{ da si dobar drug?
Da li su drugarske one re~i koje nekog vre|aju?
Pro~itaj slede}e primere i razmisli o wima.
Ovo su neke Ovo su

drugarske re~i. nedrugarske re~i.
Glupo se ose}am kada mi ne
kaè{ istinu. Laòve jedan!
Vi{e mi se svi|a kako si se ju~e obukla. Ru`no se obla~i{!
Ba{ mi je drago {to si ta~no re{io zadatak. Svaka budala je mogla da re{i onaj tvoj zadatak!
Ako èli{, pomo}i }u ti. Ne mogu da ti pomognem. Ho}u da se igram.
Pogledaj slike i napi{i po jedan svoj primer za:
DRUGARSKE REÎ NEDRUGARSKE REÎ
@ao mi je {to pla~e{. Opet cmizdri{...

Volela bih da znam za{to pla~e{.
Ba{ ti je lep novi auto! Ni{ta ti ne vaqa taj auto.

Molim te, daj mi da ga pogledam. Ja imam lep{i.
Razgovarajte o tome {ta zna~i narodna poslovica: Lepa re~ gvozdena vrata otvara.
7
Moja i tvoja ose}awa
Pogledaj slike. Napi{i {ta ose}aju deca sa slika. Za{to se tako ose}aju?
Ona se ose}a On se ose}a
zato {to zato {to
Ona se ose}a On se ose}a
zbog toga {to zbog toga {to
Napi{i kako bi ute{io drugaricu kojoj je [ta bi savetovao de~aku koji prolazi pored psa?
pao sladoled.
8
Qut sam
Kad me neko naquti, Kad me neko naquti, Kad mene neko naquti,
ja ga tresnem! ja onda pla~em. ja }utim i patim.
Razmisli o tome da li se ova deca ispravno pona{aju kad su quta. Mo`da ovi de~aci imaju
boqe re{ewe.
KADA ME NEKO NAQUTI,

JA MU ODMAH KAYEM:
"ZAISTA ME JE KADA SAM QUT, ONDA
NAQUTILO TO ?TO SI
MI URADIO“. LAK?E MI LUPIM NOGOM O POD
JE KADA TO KAYEM. ILI RUKOM O JASTUK.
Proveri da li se ~esto quti{. Oboj kruì} zelenom bojom ako je tako ili crvenom ako nije.
Tek {to si zagrizao bananu, a ona se odlomila i pala. Od 1 do 3 odgovora - Te{ko te je

Ba{ kad si krenuo napoqe, po~ela je da pada ki{a. naqutiti. Ali, budi obazriv, ako qutwu
krije{ i u sebi pati{, to nije dobro!
Auto je pro{ao pored tebe kroz baru i isprskao te je.
Mla|i brat ti je pocepao list iz sveske. Od 4 do 6 odgovora - Normalno
je {to se i ti ponekad naquti{.
Drugarica ne}e da se igrate onako kako ti predlaè{. To se doga|a i drugima.
Drugarica ti je slu~ajno slomila omiqenu igra~ku.
7 ili 8 odgovora - êsto se
Danas tvoj razred ide u pozori{te, a ti si se razboleo. quti{. Razmisli o tome da li je ba{
Drug iz razreda te nije pozvao na ro|endan. sve razlog za qutwu.
9
Pla{im se
Zamisli da te je ne{to upla{ilo. Kako bi opisao to ose}awe? Poku{aj da dopuni{ ove re~enice.
Toliko sam se upla{io, da sam .

Bilo me je strah, pa mi je do{lo da vi~em, da .
Strah sam ose}ao u celom telu: u stomaku, u .

Tako upla{en izgledao sam kao pla{qivi zec, kao .
DOBRO JE ZNATI
Ponekad je dobro da se {aqivo odnosi{ prema svom strahu.
To moè da ti pomogne da ga pobedi{.
Ovde nacrtaj ono ~ega se pla{i{. Nacrtaj ga na sme{an na~in.
10
I drugi se pla{e
Ja se bojim Pla{im se kad Strah me je kad Bojim

m se gliste. Pla{im se
mraka. pukne petarda. se neko tu~e. Pla{im se pijanog ~oveka.
pauka.
Ovaj de~ak se upla{io kada je

Napi{i po ~emu prepoznaje{ da se neko upla{io.
video gu{tera. Napi{i {ta bi mu
Kakvo mu je tada lice? rekao i kako bi ga posavetovao da
bi prestao da se pla{i.
Kakve su mu tada o~i?
Kakvi su mu pokreti?
[ta tada govori?
Razmisli o tome kako strah moè da bude

koristan. Na primer:
Strah od auta te opomiwe da bude{ oprezan kad
prelazi{ ulicu.
Strah od pada s drveta te podse}a da treba da se
~vrsto drì{ za grane i da pazi{ gde gazi{.
Navedi jo{ jedan primer.
11
Tuàn sam
Tu`na sam Tuàn sam

kada se kada moj tim
posva|am s izgubi utakmicu.
drugaricom.
Napi{i {ta te obi~no rastuùje.
Podvuci ili napi{i {ta ti se doga|a kada si Napi{i ili podvuci kako tugu ose}a{ u telu.
tuàn.
ne{to me steè u grlu
pla~em
volim da neko bude sa mnom pla~e mi se
èlim da s nekim razgovaram o tome
volim da budem sam
Da ne bih bio tuàn, onda radim ovo Ova devoj~ica je tu`na zato
(podvuci ili napi{i): {to je izgubila svog ku}nog
Pozovem druga i ispri~am mu qubimca, psa Bobija. Napi{i
kako bi je ute{io.
{ta me je rastuìlo.
Iza|em u park da se igram.
12
PRVI DEO
@IVA PRIRODA
UÎ]EMO:
– o vezi izme|u ìve i neìve prirode
– o tome kako se gaje biqke
– o delovima biqke
– o razmnoàvawu biqaka
– o delovima tela ìvotiwa
– o doma}im i divqim ìvotiwama
– o grupama ìvotiwa
– o ~oveku
TVOJ ZADATAK ]E BITI:

– da izvede{ ogled s biqkom u saksiji
– da napi{e{ kako se kopriva brani od neprijateqa
– da organizuje{ u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am
– da istraì{ kako se mewa drve}e u jesen
13
Priroda
@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA
vazduh sunce
biqke ìvotiwe ~ovek voda zemqi{te
Zajedni~ke osobine ìvih bi}a

Biqke, ìvotiwe i ~ovek su ìva bi}a. @iva bi}a imaju neke zajedni~ke osobine:
ra|aju se rastu daju potomstvo
14
Veza izme|u ìve i neìve prirode
DOBRO JE ZNATI
U prirodi je sve povezano.
Sva ìva bi}a, da bi
opstala, hrane se, uzimaju
vodu, di{u i kre}u se.
Zbog toga je za wihov
ìvot neophodna neìva
priroda: Sun~eva svetlost
i toplota, voda, vazduh
i zemqi{te.
Moèmo li da dokaèmo da ìva bi}a ne mogu bez neìve prirode?

Izvedi ogled s biqkom u saksiji.
Ako biqku ne zaliva{,ona }e uvenuti. Ako biqku izvadi{ iz zemqe, ona }e se osu{iti.
Zna~i, biqkama je za ìvot potrebna . Zna~i, biqke ne mogu da ìve bez .
[ta }e se dogoditi ako biqku [ta }e se dogoditi ako

ostavimo duè u mraku? saksiju s biqkom duè
vremena drìmo u zatvorenoj
plasti~noj kesi, izolovanu
od vazduha?
Uvenu}e bez vazduha. Zato,

Zna~i, . boqe je na vreme izvadi iz kese!
15
Biqke
Biqke ìve na raznim mestima: u seoskim predelima, u gradovima, na visokim planinama, uz morsku
obalu, u pustiwama, pod vodom, na stablima i granama drugih biqaka. Biqke su, kao i ~ovek, prilago|ene
uslovima sredine u kojoj ìve.
Pogledaj slike i zapi{i ispod wih gde ìve biqke.
16
Neke biqke ìve u suvim predelima sa veoma toplom klimom. Na primer:
kaktusi u pustiwama ~uvaju rezerve vode u svojim stablima i tako uspevaju
da preìve.
Nacrtaj i ti jedan kaktus.
Postoje biqke koje rastu na vrhovima visokih planina, u veoma hladnim predelima,
u kojima mnoga ìva bi}a ne bi mogla da ìve. Na primer, jedna vrsta quti}a.
Pogledaj sliku i opi{i izgled ove biqke.
Sve biqke se {tite od neprijateqa. Kaktus se od neprijateqa uspe{no brani bodqama.
Napi{i kako se od neprijateqa brani kopriva.
Kako se brani ruà?
17
ôvek gaji biqke
Plodove biqaka ili neke druge wihove delove qudi koriste za ishranu.
Napi{i {ta sve moè da se spremi od biqaka sa ovih slika.
Krompir-pire
KROMPIR [QIVA
PAPRIKA P[ENICA
PARADAJZ PASUQ
18
Kako se gaje biqke
Posmatraj slike. Na linijama upi{i re~i koje odgovaraju radovima prikazanim na slici.
GAJEWE KRU[AKA
SADI SE OREZUJE SE PRSKA SE BERE SE

GAJEWE LUKA
\UBRI SE OKOPAVA SE
GAJEWE KUKURUZA
KRUNI SE
GAJEWE VINOVE LOZE
DOBRO JE ZNATI
U ~emu je razlika izme|u biqaka koje ~ovek
Neke biqke, kao {to su jabuke i kru{ke, ~ovek
gaji u vo}wacima. U prirodi ponekad te iste gaji i onih koje same rastu u prirodi?
vrste biqaka rastu bez nege ~oveka. To su divqe Plodovi divqih biqaka su obi~no sitniji
jabuke i divqe kru{ke. i kiseliji od biqaka koje gaji ~ovek.
[ta misli{, zbog ~ega?
19
Delovi biqke
Plod
List Iz cveta
nastaje plod.
U zelenim
U plodu se
listovima se,
nalazi seme.
uz pomo} Sun~eve
svetlosti, stvara
hrana za biqku. Seme
Iz semena
ni~e nova
biqka.
Cvet
Cvet ima
va`nu ulogu Stablo
u razmnoàvawu
biqke. Stablo sprovodi vodu
i druge materije
Grana
iz zemqe od korena
do listova. Odràva Stablo se grana, a na
biqku u uspravnom granama se razvijaju
poloàju. listovi koji obrazuju
kro{wu drveta.
Kora drveta Koren
Kora je tvrdi, Pri~vr{}uje biqku

spoqa{wi deo za podlogu. Upija iz
stabla drveta. zemqe vodu i
hranqive materije i
razmnoàvawe je sprovodi ih do
ostavqawe potomstva stabla.
20
Razmnoàvawe biqaka
Kada seme iz ploda biqke padne na zemqu, iz wega izraste nova biqka.
[ta sve u prirodi pomaè biqci da weno seme dospe na zemqu?
Evo zanimqivih primera:
Kad ptica ili neka druga

ìvotiwa pojede plod biqke, tada
proguta i semenku. Ona }e je kasnije
izbaciti sa svojim izmetom. Semenka
dospeva na zemqu i ni~e.
Vetar raznosi
seme masla~ka.
Plodovi nekih Semenke

nekih vrsta cve}a
biqaka imaju bodqe.
i biqaka, kao {to
êsto se pomo}u wih
su pasuq, gra{ak
"lepe" na krzno raznih
i boranija, padaju
ìvotiwa, koje ih tako
na zemqu kada se
odnesu daleko.
mahuna sasu{i
i otvori.
Re{i rebuse. Dobi}e{ nazive biqaka.
MA WAK
G=K 1, 2, 3, 4, 5, 6 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 1, 2, 3, 4,
21
@ivotiwe
DOBRO JE ZNATI
Na svetu postoji vi{e od milion raznih vrsta ìvotiwa. One mogu biti razli~itih veli~ina: velike kao
plavi kit i slon i si}u{ne kao jedva vidqive bubice. Sve one di{u, hrane se i rastu. Neke ìvotiwe se
hrane biqkama (biqojedi), neke drugim ìvotiwama (mesojedi), a neke jedu i jedno i drugo (sva{tojedi).
@ivotiwe razvrstavamo na grupe:
Vrabac je ptica. @aba je vodozemac.

Koje ptice jo{ zna{? Da li si nekada video
da`devwaka?
Ma~ka je sisar, jer mladun~e I on je vodozemac.
sisa maj~ino mleko kada se okoti.
Ko jo{ sisa maj~ino mleko?
Korwa~a je gmizavac, [aran je riba. A ribe su i:

a gmizavci su i krokodil,
zmija i gu{ter.
Bubamara je insekt.
Koje jo{ insekte zna{?
okotiti (se) zna~i:
1. doneti mladun~e na svet
2. do}i na svet, roditi se (o nekim
ìvotiwama kao, na primer, o psu, ma~ki,
medvedu i sl.)
22
Koje delove tela imaju ìvotiwe
Napi{i u ku}icama nazive delova tela koji nedostaju.
Oklop {titi moje telo.

glava
glava
usta
noga
oko
pipak
glava usta
oko
glava
rep
peraja
glava
rep
Objasni kako se ove ìvotiwe kre}u. Koje delove tela koriste za kretawe?
23
Doma}e ìvotiwe
DOBRO JE ZNATI
ôvek gaji doma}e ìvotiwe zato {to
od wih ima koristi. ôvek ih hrani,
poji i neguje i od wih uzima: mleko,
meso, jaja, vunu, a one mu pomaù
oko poqskih radova.
KRAVA, VO I TELE
Krava je krupna i mirna ìvotiwa. Hrani se
travom koju pase na pa{wacima. Zimi je ~ovek hrani
u {tali suvom travom (senom) i ìtom.
ôvek je gaji radi mleka i mesa. Krava moè da
dnevno da od 10 do 20 litara mleka. Tele je mladun~e
krave.
Volovi su sna`ne ìvotiwe. Negde ih ~ovek
koristi da vuku plug kojim se ore zemqa, a negde da
vuku kola s teretom.
24
Koje su razlike i sli~nosti izme|u krave i koko{ke? Razmisli i napi{i.
posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
Napi{i {ta se sve pravi od mleka.
Napi{i {ta se sve pravi od jaja.
Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju mleko?
Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju jaja?
Napi{i ispod slika kako putuje mleko.
25
Divqe ìvotiwe
Divqe ìvotiwe ìve slobodno u prirodi. One same sebi nalaze hranu, vodu i skloni{te.
U na{im krajevima naj~e{}e se sre}u ove ìvotiwe:
LISICA DIVQA SVIWA
Lisica obi~no iz brloga kre}e u lov no}u, Divqa sviwa je {umska ìvotiwa koja
re|e po danu. Hrani se mi{evima, pticama, se hrani bubicama, glistama, korewem
a rado i ìvinom. Ne spava zimskim snom. i plodovima biqaka, naro~ito ìrom.
U potrazi za hranom rije zemqu.
JE@ SOVA
Preko dana se skriva, a no}u ide u lov. [umska sova se gnezdi u dupqama
Hrani se glistama, bubama, puèvima, paucima drve}a. To je no}na ìvotiwa – lovi no}u,
i zmijama. Od neprijateqa se brani bodqama, a omiqena hrana su joj mi{evi.
tako {to se sklup~a u bodqikavu lopticu.
Podvuci u tekstu one re~enice u kojima se govori o tome ~ime se hrane ove ìvotiwe.
26
Nekada su sve ìvotiwe ìvele slobodno u prirodi. Neke od wih je ~ovek pripitomio. Objasni za{to
(vidi stranu 24, 25). Tako su postale doma}e ìvotiwe.
Danas postoje: divqa i doma}a guska, divqa i doma}a koza, divqi i doma}i kow,
divqi i doma}i zec i drugi.
DIVQA GUSKA
@ivi obi~no u blizini bara i
jezera. Telo joj je pokriveno mekim
perjem. Okretna je na vodi i odli~no
roni.
U jesen se guske skupqaju u velika
jata i sele se na jug, u toplije
krajeve. U prole}e se vra}aju.
U gustom rastiwu pored mo~vara
prave gnezda. Udubqewe u zemqi
pokriju travom i suvom trskom. Onda
mama guska na~upa sa sebe meko perje
i wime obloì unutra{wost gnezda.
Tu snese jaja. Posle mesec dana
izlegu se gu{~i}i, koji li~e na
paperjaste loptice. Majka ubrzo
po~iwe da ih u~i da plivaju i
pribavqaju hranu. Gu{~i}i brzo
porastu i po~iwu da lete s jatom.
DOMA]A GUSKA
Doma}a guska ìvi u seoskim
dvori{tima. ôvek je hrani i neguje
da bi dobio jaja, meso i perje.
Ona je krupnija od divqe guske,
ali slabo leti i lo{ije roni od we.
Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde ìvi doma}a, a gde divqa guska.
27
@ivotiwe ìve u grupama
DOBRO JE ZNATI
Neke ìvotiwe ìve u grupama, a te grupe se zovu: jato, ~opor, stado, krdo, roj.
@ivot u grupi pomaè ìvotiwama, jer se zajedno boqe brane od neprijateqa i lak{e
nalaze hranu.
jato ~opor stado krdo roj
Prona|i grupe ìvotiwa i kruì}e oboj odgovaraju}im bojama.
28
Koliko ìve neke ìvotiwe
Pogledaj u tabeli koliko ìvi koja ìvotiwa. Predstavi to na grafikonu onako kako je zapo~eto.
Napi{i zakqu~ak o onome {to se vidi na grafikonu.
ìvotiwa godine godine ìvota

ìvota
mrav 5
mi{ 3
dabar 6
zec 8
veverica 9
pu` 4
ìvotiwe
Zakqu~ak:
Zanimqivosti
Majmuni nose svoje mladun~e na le|ima ili na Mladun~e kengura ra|a se veoma
stomaku sve dok ne odraste i ne po~ne da se brine malo. îm se rodi, uvu~e se u torbu
samo o sebi. svoje majke. Tu sisa maj~ino mleko
i bezbedno je sve dok ne odraste.
Tek tada zauvek izlazi iz maj~ine
torbe.
29
ôvek
DOBRO JE ZNATI
Qudi ìve u raznim krajevima sveta. Razlikuju se po visini, po gra|i tela, boji koè i kose, obliku i
boji o~iju, po crtama lica itd. Na svetu ne postoje dva potpuno ista ~oveka.
Me|utim, svi qudi imaju neke zajedni~ke odlike:
Svi qudi hodaju uspravno. Svi qudi govore i saop{tavaju svoje misli i ose}awa.
Svi qudi mogu da misle. Svi qudi rade i stvaraju Qudi ìve u zajednicama.
ono {to im je potrebno za ìvot.
Objasni za{to su va`ne tolerancija i saradwa me|u qudima (vidi strane 75 i 77).
saradwa – zajedni~ki rad na nekom

poslu, pomagawe nekome u radu
Po ~emu su jo{ qudi sli~ni?
30
Sre}an ìvot
DOBRO JE ZNATI
ôveku je, kao i ostalim ìvim bi}ima, za ìvot potrebna hrana, voda, vazduh, Sun~eva svetlost i
toplota. Ako ima ove uslove za ìvot, ~ovek moè da raste, razmi{qa, tr~i, igra se, radi.
Da bi ~ovek bio zdrav, mora da brine o sebi: o ~isto}i tela, boravku u prirodi, odmoru i snu, zdravoj
ishrani i dobrom raspoloèwu.
Za sre}an ìvot veoma je va`no i ovo:
Da imamo
Da volimo prijateqe i da
i da budemo se druìmo.
voqeni.
Da umemo da
Da po{tujemo pokazujemo svoja
jedni druge. ose}awa.
Ose}awa se mogu pokazati re~ima i pokretima tela: osmehom, mahawem ruke, zagrqajem, poqupcem, {irewem
ruku, milovawem i na druge na~ine. Lepe re~i i ovakvi pokreti ~ine sre}nim i nas i druge qude.
Organizujte u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am. Neka jedan par pokretima pokazuje svoja ose}awa,
a neka drugi par poga|a koja su to ose}awa.
31
Pratim promene u prirodi – jesen
Posmatraj kakvo je vreme u jesen. Napi{i svoja zapaàwa.
sunce U jesen sunce slabije greje nego leti.

êsto ga zaklawaju oblaci.
Kad se pojavi, sve nas obraduje.
ki{a
vetar
magla
oblaci
32
Drve}e u jesen
Prona|i tri razli~ita drveta koja rastu u tvojoj okolini. Posmatraj kako se mewaju u jesen.
Zapisuj tokom jednog meseca svoja zapaàwa. Zabeleì datum kada si po~eo istraìvawe. Na
po~etku tabele nacrtaj kako sada izgledaju ta tri drveta i na linijama napi{i wihove nazive.
Datum po~etka
istraìvawa:
Vrsta drveta
Koje su boje
listovi na po~etku
posmatrawa?
Koju su boju
dobili listovi
posle mesec dana?
[ta si zapazio u
vezi sa opadawem
li{}a?
Posmatraj opalo
li{}e ispod
drveta. Kako ono
izgleda? Da li je
po~elo da truli?
33
Kalendar vremenskih prilika
Prati vremenske prilike svakoga dana tokom jedne sedmice.
Navedenim znacima zabeleì kakvo je vreme bilo kog dana.
sun~ano promenqivo obla~no ki{a sneg jak vetar slab vetar magla
obla~no
PROGNOZA VREMENA
PRE PODNE POSLE PODNE
ZA SUTRA
PONEDEQAK
UTORAK
SREDA
ÊTVRTAK
PETAK
SUBOTA
NEDEQA
Poku{aj da sam prognozira{ vreme za sutra{wi dan. Na primer:

– Ako se vetar uve~e sti{ava, sutra }e biti lepo vreme.
– Ako sunce zalazi za guste oblake, bi}e ki{e.
– Ako sunce zalazi, a nebo je vedro, bi}e lepo vreme (vidi „[kolu u prirodi“, Kreativni centar, str. 14).
34
Iz leksikona
VRABAC RODA
Vrabac ìvi u blizini ku}a. êsto se moè Roda je velika i lepa ptica. Ima duga~ke, veoma
videti kako zajedno sa koko{kama kquca hranu. tanke noge i okruglastu glavu koja se zavr{ava
Voli da jede semenke, mekano povr}e, a naro~ito duga~kim i {iqatim crvenim kqunom. Ovakav kqun
zrelo vo}e. joj pomaè da lovi ribe, àbe i zmije. Zbog toga se
Vrap~eva pesma je "xiv-xiv". Ako se pojavi neka ~esto kre}e pored bara i mo~vara sporim koracima,
opasnost, ogla{ava se sa "xvrrr". traè}i plen.
Dawu vesele grupe vrabaca neumorno lete i Roda iskazuje svoja ose}awa klepe}u}i kqunom.
skaku}u traè}i hranu. Uve~e se sakupe na visokom Nekad ja~e, nekad slabije, u zavisnosti od toga da li
stablu i pre spavawa dugo ~avrqaju. Kad se ujutru ho}e da iskaè radost, àlost, strah ili pretwu.
probude, ~avrqawe se nastavqa. Rode su prijateqi ~oveka i rado prave velika
U aprilu tata vrabac i mama vrabica obi~no gnezda na dimwacima ku}a.
prave gnezdo ispod krovova. Mama tu snese 4 do 5 Preko zime se sele u ju`nu Afriku. S prole}a
jaja iz kojih se izlegu goli pti}i. Oni stalno drè prvi se u svoje gnezdo vra}a mu`jak. On ga popravqa
otvorene kqunove i traè hranu. Kada odrastu i i doteruje pre nego {to se vrati ènka. Kada ona
nau~e da lete, napu{taju gnezdo. stigne, snese 4 do 5 jaja, iz kojih }e se izle}i
mladi.
Podvuci re~enice iz kojih se vidi kako se klepetati zna~i kloparati, lupati

ogla{ava vrabac, a kako roda.
35
Seti se {ta smo nau~ili
PRIRODA
@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA

me|usobno su
povezani
qudi biqke ìvotiwe vazduh voda zemqi{te sunce
ra|aju se, rastu, daju potomstvo, stvara uslove za ìvot ìve prirode
hrane se, uzimaju vodu, di{u,
kre}u se
@IVA P R I R O D A
QUDI
gaji ih ~ovek
BIQKE
rastu u prirodi
doma}e vrste ìve u grupama

@IVOTIWE sisari ptice ~opor jato
divqe vodozemci insekti stado roj
gmizavci ribe krdo
36
DRUGI DEO
NE@IVA PRIRODA
UÎ]EMO:
– o vodi
– o ki{i
– o vazduhu
– o svetlosti i toploti
– o svetlosti i bojama
– o zemqi{tu
– o godi{wim dobima

– da izvede{ ogled s vodenom parom
– da prikaè{ na grafikonu koliko je palo ki{e
– da smisli{ i napi{e{ pri~u na temu Doìvqaji jedne kapqice vode
– da napravi{ dugu
– da proveri{ sastav zemqi{ta
37
Voda - uslov za ìvot
Nau~ili smo da je voda neophodna za ìvot svih ìvih bi}a – biqaka, ìvotiwa i qudi.
Razgovarajte u odeqewu, pa onda napi{i:
Kako qudi unose u telo vodu koja im je potrebna?

Za {ta je sve qudima neophodna voda?
Kako vodu uzimaju biqke?
Kako vodu uzimaju ìvotiwe?
U prirodi voda stalno kruì. Pogledaj na narednoj slici kako to kruèwe izgleda.
Iz oblaka voda pada u Sunce zagreva vodu u

vidu ki{e, snega ili grada. rekama, barama, jezerima i
morima. Voda isparava.
Vodena para se
izdiè i stvara oblake.
Jedan deo vode upija zemqa.
Najve}i deo vode odlazi u potoke,
reke, jezera i mora.
38
Ki{a
DOBRO JE ZNATI
Kada do|e do hla|ewa vodene pare u oblacima, sitne kapqice
se sjediwuju, postaju teè i padaju na zemqu. Tako nastaje ki{a.
KI[A U KUPATILU
Dok se tu{ira{ ili kupa{ u kadi, topla voda isparava.
Sitne kapi vodene pare dodiruju plo~ice na zidu,
ogledalo i druge predmete. Po{to su predmeti u
kupatilu hladni, posle izvesnog vremena kapi se, ba{
kao u oblaku, sjediwuju. Uskoro po~iwu da se slivaju
niz predmete, sli~no kao kada pada ki{a.
Tvoja zapaàwa o vodenoj pari:
SNEG
Kada je hladno vreme, obi~no zimi, vodena para u
oblacima se zgusne i smrzne. Od smrznutih kapqica
stvaraju se sne`ne pahuqice razli~itih oblika.
One padaju na zemqu i stvaraju sne`ni pokriva~.
Evo kako izgledaju neke pahuqice.
Tvoja zapaàwa o pahuqicama:
39
Kad pada ki{a – ogledi
ZA[TO NESTAJU BARICE
Posle ki{e, drve}e, trava i igrali{te su mokri. Kada sunce grane, sve se ponovo brzo osu{i. Voda iz
barice koja se isu{ila na suncu nije nestala, ve} je samo promenila oblik – pretvorila se u paru.
Ovaj ogled }e vam pomo}i da otkrijete kojom brzinom sunce isu{uje vodu. Moète ga izvesti kada je
vreme sun~ano, ali posle ki{e.
Potreban materijal: komad krede.
Kako se ogled izvodi

1. Obeleìte kredom ivice bare. îm zavr{ite, pogledajte na sat.
2. Vra}ajte se svakog sata i svaki put obeleàvajte nove ivice.
[ta }e se desiti
Dobi}ete niz ivica koje }e svedo~iti o brzini smawivawa barice.
Barica }e na kraju potpuno ispariti.
Iz kwige "Mali ku}ni ogledi 1",
Kreativni centar
KOLIKO JE KI[E PALO

[iru posudu stavi na otvorenu terasu, u Prikaì na grafikonu koliko je ki{e palo.
dvori{te i sl., da bi u wu padala ki{a. Oboj za svaki dan u nedeqi odgovaraju}u
Krajem svakoga dana sipaj sakupqenu vodu u visinu stuba (vidi stranu 29).
kuhiwsku mericu. Ozna~i koliko je vode palo
svakoga dana.
40
Voda je va`na - ~uvajmo je!
DA LI U KU}I NEKO BRINE KAD IMA VODE, SVIMA JE DRAGO,
?TO VODA CURI IZ {UVAJTE VODU, VODA JE BLAGO.
SLAVINE?
Razmisli i napi{i {ta mogu deca da u~ine da bi se voda u ku}i {tedela.
îste vode nema dovoqno. Vodu naj~e{}e zaga|uju neodgovorni qudi (vidi o odgovornostima na
strani 72). Napi{i, ako si zapazio, kako qudi zaga|uju vodu.
Razmisli i napi{i kako se voda zaga|uje onda kada qudi prosipaju po zemqi automobilsko
uqe i sl. [ta }e se dogoditi kad padne ki{a?
Smisli i napi{i pri~u Doìvqaji jedne kapqice vode. Opi{i kuda je sve putovala vodena kap (vidi
strane 38–40).
41
Vazduh - uslov za ìvot
Svim ìvim bi}ima vazduh je neophodan za opstanak (seti se ogleda s biqkom u kesi sa strane 15).
@iva bi}a ga unose u organizam disawem. ôveku je obi~no potrebno da udahne vazduh 20 puta u minutu.
Da bi ~ovek bio ôvek pod

zdrav, va`no je da vodom ne moè
udi{e ~ist vazduh. da di{e. Zato,
Zato je dobro da kad roni, nosi
slobodno vreme masku ili bocu
provodi u priroodi. sa kiseonikom.
OSOBINE VAZDUHA
DOBRO JE ZNATI
Vazduh je svuda oko nas. Ne moèmo da ga vidimo, jer nema boju. Vazduh nema ni miris ni ukus.
Moèmo da ga osetimo kada se pokre}e. To kretawe vazduha u prirodi zovemo vetar.
Pogledaj slike i napi{i kako qudi koriste vetar.
42
Pro~itaj ovu pesmu i napi{i kako biqkama koristi vetar.
Vetar seja~
Vetar duva kao lud, Dograbio semewe Bulkama je oteo Vetar duva kao lud,
a Nada se smeje, sa livade zelene, sitno crno seme, a Nada se smeje,
mama kaè: „On sad svud raspukao balon~i} seje, seje, livade neka mu je sre}an put
putem cve}e seje. ùtome masla~ku. da budu {arene“. kada cve}e seje.
Mira Ale~kovi}
Iseci spiralu od tanke hartije. Jedan kraj spirale stavi na

vrh olovke, a drugi kraj olovke drì u ruci. Drì olovku
iznad toplog radijatora ili pe}i. [ta si zapazio? Napi{i.
Napi{i koje si osobine vazduha zapazio u ovom ogledu.
43
Sun~eva svetlost i toplota - uslovi za ìvot
DOBRO JE ZNATI
Bez Sun~eve svetlosti i toplote na zemqi ne bi bilo ìvota. Bilo bi previ{e mra~no i hladno.
Sunce nas greje i daje nam svetlost i toplotu.
Da bi biqke rasle, potrebna im je hrana. Koliko je va`na svetlost za rast biqke

Zato preko korena uzimaju iz zemqe vodu moè{ da vidi{ iz slede}eg ogleda.
i druge materije, koje sprovode kroz stablo do
listova. Uz pomo} Sun~eve svetlosti u listovima U kartonsku kutiju stavi proklijali krompir. Na
se stvara hrana za biqke. kutiji napravi sa strane otvor, kao na slici.
Kutiju poklopi i ostavi je tamo gde ima
svetlosti. Posle vi{e dana primeti}e{ kako je
kroz otvor iza{la mlada biqka koja se razvila
iz klice. Ona traì svetlost da bi rasla.
Razgovarajte u odeqewu, pa odgovorite na slede}a pitawa:
Za{to biqke po~iwu da rastu i razvijaju se u prole}e?
[ta se sa biqkama doga|a zimi?
[ta rade neke ìvotiwe kad nastupe hladni zimski dani?
Na koje na~ine se treba {tititi od jakog sunca preko leta?
44
Svetlost i boje
Nama se ~ini da je Sun~eva svetlost bezbojna ili bela, ali ona je sastavqena od nekoliko boja.
To se najboqe vidi kada se pojavi duga.
NAPRAVI DUGU
Kada je sun~an dan, napuni {iru posudu vodom i
stavi je pored prozora.
Uzmi malo ogledalo i stavi ga u vodu. Pode{avaj
ga rukom, sve dok ne uhvati{ odraz sunca. Svetlost
}e na zidu napraviti dugu.
SENKE
Svetlost se od sunca kre}e pravolinijski. Kada svetlost
nai|e na neki predmet, nastaje senka tog predmeta.
Senke od Sun~eve svetlosti najduè su rano ujutru i
kasno po podne. Sredinom dana sunce je visoko na nebu i
senke su vrlo kratke.
SENKE NA ZIDU
Uve~e, pored svetlosti stone lampe, moè{ napraviti
na zidu razne senke pomo}u ruku.
45
Zemqi{te - uslov za ìvot
Zemqi{te je neophodno ìvim bi}ima:
kao izvor hrane
kao stani{te
Biqke iz zemqi{ta pomo}u korena upijaju vodu i druge materije.

Qudi i ìvotiwe hrane se tim biqkama.
Pogledaj sliku i napi{i za{to je zemqi{te
va`no ìvim bi}ima.
Neka ìva bi}a grade svoja skloni{ta

na zemqi{tu, a neka u zemqi{tu. Mnoge ìvotiwe, kao {to su lisica, jazavac,
krtica, glista i druge, grade svoja skloni{ta
u zemqi{tu. Tu im je toplo i bezbedno, a za neke
ima i dovoqno hrane.
Napi{i {ta zapaà{ na ovoj slici.
46
Postoje razne vrste zemqi{ta. One se razlikuju po boji, po rastresitosti i vla`nosti.
Humusno zemqi{te ili humu{a je crne boje. Zemqa humu{a je rastresita i pogodna za obradu i za
gajewe ìta, vo}a i povr}a.
Glinu{a je ù}kaste boje. Zbijena je i te{ka za obradu. Pogodna je za gajewe ìta.
Pesku{a je vrlo rastresita, jer u sebi ima dosta peska. Sive je boje. Lako se obra|uje i lako
propu{ta vodu. Da bi biqke na woj uspevale, potrebno je dosta ki{e ili navodwavawe. Ovakvo
zemqi{te ~esto se nalazi pored reka, a na wemu se gaji povr}e.
Kre~u{a je zemqi{te brdovitih krajeva. Obi~no je crvenkaste boje. Ta vrsta zemqi{ta je
rastresita i laka za obradu. Biqke, naro~ito krompir, maline i vinova loza, mogu dobro da rode ako
se takvo zemqi{te |ubri i ako padne dovoqno ki{e.
PROVERIMO SASTAV ZEMQI[TA

Iskopaj malo zemqe i stavi je u teglu s vodom. Zatvori teglu
poklopcem i dobro je promu}kaj. Ostavi je da stoji 24 sata.
Vide}e{ da }e se zemqa u tegli nataloìti u vi{e slojeva.
Napi{i kakvi su ti slojevi.
Pa`qivo pro~itaj kako smo opisali ~etiri vrste zemqi{ta. Zatim ispuni tabelu.
humu{a glinu{a pesku{a kre~u{a
boja
rastresitost
{ta uspeva od
biqaka
47
Razli~ita godi{wa doba – razli~iti poslovi
Posmatraj slike i napi{i koje poslove qudi obavqaju u tom godi{wem dobu.
GAJEWE P[ENICE
jesen zima prole}e leto
U jesen qudi oru zemqu i Najboqe je za mlade U prole}e se mlada

seju p{enicu. P{enica stabqike p{enice da p{enica prehrawuje
se seje pomo}u seja~ice zimi budu pokrivene |ubrivom. To se radi
koju vu~e traktor. U snegom i za{ti}ene od ma{inama, a ponegde
nekim krajevima qudi mraza. jo{ uvek ru~no.
jo{ uvek seju p{enicu
ru~no.
GAJEWE DOMA]E @IVOTIWE (KRAVE)

U jesen zbog ki{a ima Zimi kravu vaqa hraniti U prole}e stiè mlada Ako je do leta tele
zelene trave. Dobro je osu{enom travom koja se trava koju krava voli poraslo, onda se ono
tada izvoditi kravu da zove seno i mlevenim da pase. Ako ima svoje samo hrani travom i
pase travu. ìtom. Krava se oteli tele, onda ga krava u~i mlevenim ìtom. Krava
obi~no jednom godi{we. kako da pase travu. tada daje mleko, koje
Kad se oteli, onda se ne deca najvi{e vole.
muze, jer tele sisa weno
mleko.
48
GAJEWE I KORI[]EWE PAPRIKE
prole}e leto jesen zima
U prole}e se
mlade stabqike
paprike sade u
dobro isitwenu
i vla`nu zemqu.
GAJEWE I KORI[]EWE [QIVA

U kasnu zimu ili u rano Krajem leta beremo

prole}e orezuju se grane zrele slatke plodove
{qiva da bi boqe rodile. {qiva.
U prole}e {qive cvetaju
i zame}u plod.
SRE\IVAWE GRADSKIH ULICA

Opalo li{}e se
skupqa grabuqama,
ali i na ovaj na~in.
49
Zimske pri~e
Po~iwu da duvaju hladni vetrovi. êsto se
ujutru podiù magle. U vazduhu miri{e zima.
Mnoge ìvotiwe se spremaju da prespavaju
zimu.
Ispod grma jedan pu` kopa jamu u zemqi.
Kad je iskopao dovoqno duboko, u wu je doneo
suvo li{}e. Poloìo je li{}e da mu posteqa
bude meka i topla. Onda je u{ao u jamu. Uvukao
je telo u svoju ku}icu i po~eo da pravi vrata na
woj. To }e ga za{tititi od mraza. Kad su vrata
bila gotova, zaspao je umoran slatkim snom.
U prole}e }e osetiti kad se javi toplo sunce
i prvo mlado li{}e. Tada }e se probuditi i
iza}i iz svoje jame.
Podvuci u tekstu one re~i koje govore o tome kako

pu` priprema jamu za zimu.
Zimskim snom spavaju jo{ i: medved, korwa~a, je`, gu{ter, zmija, mrav i druge ìvotiwe.
Napi{i pri~u o tome kako se korwa~a spremila za zimski san.
50
Iz leksikona
SRNA ZEC
Srna se moè videti u {umama i na Zec ima duge u{i koje odli~no ~uju svaki {um.
proplancima, gde ima so~ne trave i niskog `buwa. Ima brkatu wu{kicu i kratak rep. Boja dlake mu je
Mu`jak srnda} ima uspravne rogove sa tri prilago|ena boji zemqe: od sive do kestewaste.
paro{ka. @enka srna nema rogove. Predwe noge su mu kra}e od zadwih, pa tako moè
Srna u maju mesecu okoti jedno ili dva brè da tr~i i ska~e. Pla{qiv je i na najmawi {um
mladunca, laneta. Oni sisaju, brzo rastu i uskoro beì.
po~iwu da grickaju mlado li{}e i travu. Hrani se biqkama, najradije kupusom, a zimi
Srna ima boju dlake koja je uvek sli~na boji glo|e koru mladog drve}a. Kad beì, zec stalno
{ume – leti je tamnocrvenkasta, a zimi sme|esiva. mewa pravac – ~as na jednu, ~as na drugu stranu –
Bela pega na zadwici pomaè joj da se boqe sakrije kako bi zavarao neprijateqa.
u grmqu. Mama ze~ica pravi leglo od trave i li{}a u
Mekom i vla`nom wu{kom ose}a mirise koje mawem udubqewu. Da bi bilo udobnije i toplije,
donosi vetar, a krupnim o~ima dobro vidi. Kada se oblaè ga dlakom od svoga krzna. Tu okoti nekoliko
upla{i, vrlo brzo tr~i i ska~e. mladih koje greje svojim telom, dok oni sisaju. Ako
wihova mama nije tu, doga|a se da nai|e druga mama
ze~ica, pa ih pomazi i podoji.
Podvuci u tekstu one re~enice koje govore o Ze~ica ~esto ~u~i podaqe od legla, pa ako
mladuncima srne i mladuncima zeca. neprijateq nai|e, ona po~iwe da beì i odvla~i
pa`wu na sebe. Kad zametne trag, vra}a se ze~i}ima.
leksikon je kwiga, vrsta mawe enciklopedije; u woj su azbu~nim ili abecednim redom pore|ani i obja{weni
pojmovi, li~nosti i doga|aji iz raznih oblasti umetnosti i nauke
paroàk je krak, {iqak koji izraste na glavnom delu roga jelena
51
NE@IVA PRIRODA
VAZDUH vazduh je neophodan uslov osobine

za ìvot ìvih bi}a bez boje
i mirisa
voda je neophodna za ìvot osobine

VODA
svih ìvih bi}a bez boje,
mirisa i ukusa
ZEMQI[TE izvor hrane razlikuje se po vrste zemqi{ta

i stani{te rastresitosti, humu{a
boji i pesku{a
vla`nosti glinu{a
kre~u{a
SUNCE izvor svetlosti

i toplote
52
TRE]I DEO
GDE ÔVEK @IVI

UÎ]EMO:
– o planinskom selu
– o ravni~arskom selu
– o ìvotu u gradu
– o vodama u nasequ i okolini
– o grupama qudi: porodici, {koli, nasequ
– o snalaèwu u okolini
– o saobra}aju
– o saobra}ajnim znacima
– o saobra}ajnim sredstvima
– o pravilima pona{awa u saobra}aju

– da napi{e{ zapaàwa o svojoj okolini
– da napi{e{ po ~emu se razlikuje reka od jezera
– da objasni{ {ta ti se u {koli svi|a, a {ta ne svi|a
– da napi{e{ koja su de~ja prava i odgovornosti
– da nacrta{ kartu svog kraja
53
Naseqa su razli~ita
PLANINSKO SELO
Ja ìvim u malom selu na

Zlatiboru. Ku}e u mom selu su
Iz na{e {ume drvo
daleko jedna od druge.
koristimo za ogrev, a ne{to
od toga i prodajemo.
U mom selu najvi{e se

gaje ovce. Od wihovog mleka
qudi prave sir i kajmak.
U vo}waku
Moj deda ima imamo najvi{e
ko{nice s p~elama i {qiva i malina.
prodaje med.
Moje selo ima

{kolu i crkvu. Kod
lekara odlazimo u
gradski dom zdravqa.
Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa:
Kako su raspore|ene ku}e u planinskim selima?
Navedi zanimawa qudi iz planinskih sela.
[ta obi~no proizvode i prodaju qudi iz ovakvog planinskog sela?
54
RAVNIÂRSKO SELO
Ja ìvim u ravni~arskom selu blizu Moje selo ima

reke Morave. Ku}e su pore|ane s obe strane {kolu, crkvu, prodavnicu
puta koji prolazi kroz selo. i zdravstvenu stanicu.
Volim kada sa
tatom po|em traktorom Najvi{e
da mu pomaèm u volim da leti pecam
raznim poslovima. s drugovima na reci.
Moji roditeqi
najvi{e gaje povr}e, koje Imamo {est
prodaju na pijaci. Na wivama krava. Tata svakoga
sejemo p{enicu i kukuruz. dana prodaje mleko
mlekari.
Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa:
Kako su raspore|ene ku}e u ravni~arskim selima?
îme se bave qudi u ovom selu?
Navedi neke razlike izme|u planinskog i ravni~arskog sela.
55
@ivot u gradu Moj tata je
inèwer. On radi u
fabrici.
Ja ìvim u gradu, na
tre}em spratu jedne zgrade.
Svakoga dana moj zadatak je

da kupim hleb i jo{ pone{to u
obli`woj prodavnici.
Nedavno sam sa
roditeqima i bratom u
pozori{tu gledao predstavu
"ârobwak iz Oza".
Volim da sa tatom
idem na stadion da gledam
fudbalske utakmice.
U gradu se prevozimo
autobusom, tramvajem,
trolejbusom, taksijem,
ili automobilom.
56
Moja mama je de~ji
lekar i radi u bolnici.
Kad ho}u da se
igram, nalazim se sa
drugovima u parku.
Mama i tata jednom nedeqno odlaze

na pijacu gde kupuju vo}e, povr}e, sir, med
i drugo. Ja oboàvam {umske jagode.
Do {kole stièm pe{ice

i moram da pre|em raskrsnicu
sa semaforom.
Posmatraj slike i napi{i:
Koje su razlike izme|u grada i sela?
Izgled ku}a:
Ulice i putevi:
Zanimawa qudi:
@ivot dece:
57
Moja okolina
Posmatraj sa nekog uzvi{ewa (brda ili visoke zgrade) svoje naseqe i okolinu. [ta vidi{?
Vidi{ li ravnicu, brdo, planinu, reku, puteve, zgrade? Kako bi mogao da nacrta{ ono {to vidi{?
Evo jednog primera.
VRH
PLANINA
PODNO@JE
BRDO NASEQE
MOST
RAVNICA
PUT
REKA
58
Ovde napi{i zapaàwa o svojoj okolini.
Napi{i ime naseqa u kojem ìvi{.
Da li je tvoje naseqe selo ili grad?
Napi{i da li je tvoja okolina ravni~arska, brdovita ili planinska.
Kako se zove najbliè brdo ili planina u tvojoj okolini?
Navedi nazive voda (potoka, reke ili jezera) u tvom nasequ ili okolini.
Postoje li ulice u tvom nasequ?
Ako postoje, koji je naziv ulice u kojoj stanuje{?
Da li neki vaàn put prolazi kroz tvoje naseqe?
Kuda on vodi?
Da li kroz tvoje naseqe prolazi èlezni~ka pruga?
Koje je naseqe najbliè tvom nasequ?
Da li je u tvom nasequ podignut neki spomenik? Ako jeste, napi{i koji je to spomenik.
Napi{i jo{ ne{to o svom nasequ za {ta misli{ da je va`no.
59
Vode u nasequ i okolini
IZVOR
POTOK
REKA BARA
OBALA REKE
JEZERO
U[]E
REKA
U[]E
MORE
60
Ovde napi{i zapaàwa o vodama u tvom nasequ i okolini.
Napi{i koje vode postoje u tvojoj okolini i kako se zovu.
Da li si primetio koje biqke rastu pored tih voda? Napi{i koje su to biqke.
Koje ìvotiwe ìve u wima?
Da li na toj vodi ima mostova? Ako ima, opi{i ih.
Da li se u tu vodu uliva neka druga? Koja? Opi{i je.
Da li po toj vodi moè da se plovi? îme?
Napi{i po ~emu se razlikuje reka od jezera.
Pogledaj sliku i objasni {ta je izvor.
Objasni {ta je u{}e.
61
Grupe qudi – porodica
Smisli i napi{i kako bi bilo kada bi ~ovek ìveo sam.
[ta bi sve sam morao da radi?
DOBRO JE ZNATI
Da bi lak{e ìveli, qudi se povezuju u razne grupe ili
zajednice. To su: porodica, {kola, naseqe i druge.
MOJA PORODICA
Ja ìvim sa mamom, tatom, bratom, bakom Mama danas
i dekom. Ovo su slike iz moje porodice. sprema gra{ak, a
Tata obi~no
baka moju omiqenu
pitu s vi{wama.
subotom ide na Volim da joj
pijacu. Ponekad i pomaèm.
ja idem s wim.
Moj brat je rekao

da je gra{ak bqak.
Tata se naqutio:
Da}u ja tebi bqak! Deda ponekad
Ako ne pojede{, upeca ribu, ali
ne}e{ mo}i da danas ponovo nije
ide{ napoqe! imao sre}an dan.
porodica je zajednica
Napi{i ko {ta radi u tvojoj porodici. koju ~ine roditeqi i
wihova deca. ^lanovi
porodice su
me|usobno povezani.
62
[kola
[kola je grupa ili zajednica u kojoj su qudi povezani raznim poslovima.
Razmisli pa ispri~aj za{to postoji {kola. Koji su weni ~lanovi? Kako oni me|u sobom dele poslove?
U~iteqica
je rekla mom
tati da mi
dobro ide
predmet
Svet oko nas, Tetkica Ruà
ali da nisam se najvi{e quti
ba{ najboqi iz kad neko ostavqa
matemaatike. otpatke u klupi.
Volim kad U biblioteci

sam redar, ali ne
najvi{e volim
volim to {to ne
police sa
mogu da iza|em u
ilustrovanim
dvori{te da se
kwigama.
izjurim.
Pogledaj slike i objasni kako su podeqeni poslovi u tvojoj {koli. [ta ti se u {koli svi|a?
[ta ti se ne svi|a?
Napi{i kako su podeqena zaduèwa u tvom odeqewu.
63
@ivot u nasequ
Stanovnici seoskih i gradskih naseqa imaju razne potrebe, na primer: da se hrane, da piju vodu,
da se odevaju, prevoze, le~e, {koluju i tako daqe. Da bi zadovoqili ove potrebe, qudi dele poslove.
Tako nastaju razne slu`be. Evo kako to izgleda u gradu.
Najvi{e se bojim kada dete Smeta nam kada je sme}e pored kontejnera.
potr~i za loptom na kolovoz.
Mawe jedite slatki{e. Za uìnu kupite jabuke.
64
Kaìte mi ako vas neko dira. Do jutra }emo za |ake ispe}i perece i kifle.
Posmatraj slike i napi{i koje poslove obavqaju slede}e slu`be:
Prevoz –
îsto}a –
Zdravstvo –
Trgovina –
Policija –
Pekara –
65
Ja u grupi
Svaki ~lan grupe ima svoja prava i obaveze.
îtaj o tome, razmi{qaj i dopi{i.
JA U PORODICI
Moja prava su:

da imam obezbe|enu hranu
da imam {ta da obu~em
da

pravo je ono {to

nekome pripada
po nekom pravilu

ili dogovoru
Moje obaveze su:
da pomaèm u sre|ivawu stana

da u~im
da

obaveza je ono

{to treba ili
mora da se radi,

du`nost
66
JA U [KOLI
Moja prava su:
STOP! MOLIM VAS DA
da pitam ako ne{to ne znam SMAWITE BRZINU. PROVERITE
DA LI VAM JE OBU}A {ISTA.
da koristim {kolsku biblioteku
da

Moje obaveze su:

da u {koli u~im
da pomaèm u odràvawu reda u u~ionici
da

JA U NASEQU
Moja prava su:
da koristim puteve i ulice u nasequ
da koristim

Moje obaveze su:

da budem dobar kom{ija
da ne prqam parkove i autobuse

67
Pravila pona{awa
Da bi qudi u grupi mogli da ìve, treba da se pridràvaju odre|enih pravila. Zamisli, na primer, da
voza~i ne po{tuju saobra}ajna pravila i da voze kuda èle i kako im se prohte. [ta bi se tada dogodilo?
[ta bi se desilo kod ku}e kad ne bismo po{tovali pravilo da se, posle kori{}ewa, slavina za vodu zatvori?
Posmatraj slike ove porodice i razmi{qaj o pravilima pona{awa.
PRAVILA PONA[AWA U PORODICI
[ta misli{, {ta nije dobro u ovoj ku}i? Koja se pravila ne po{tuju?
Smisli i dopi{i jo{ neka pravila pona{awa u porodici:

da svako ostavqa svoje stvari na wihovo mesto
da

pravilo je propis koji nam govori kako da ne{to radimo i kako da se pona{amo
68
U [KOLI
Pogledaj slike iz ovog odeqewa. Napi{i koja se pravila ne po{tuju.
Predloì jo{ neka pravila pona{awa u {koli:

U NASEQU
[ta ti se ne dopada na ovim slikama? Koja se pravila ne po{tuju?
Predloì jo{ jedno pravilo za lepo pona{awe u nasequ:

Tvoja potreba je da ima{ hleb za doru~ak. U nasequ postoji podela poslova: hleb peku pekari,
raznose ga voza~i, prodaju ga prodavci. Pravilo je da svako na vreme zavr{i svoje poslove u vezi
s hlebom. [ta }e se dogoditi ako to pravilo neko ne bude po{tovao?
69
Kako da napravim plan akcije
Postoje razni problemi. Potrebno je da ih re{avamo. Ti moè{ tome da doprinese{.
Evo kako bi mogao da napravi{ plan re{ewa nekog problema:
1. Napi{i {ta je problem – {ta ti smeta.
Smeta mi to {to u u~ionici nema na{ih radova.
2. Kako bi trebalo da bude?
@eleo bih da radovi svih |aka iz odeqewa stalno budu izloèni u u~ionici.
i{ da bi se to promenilo?
3. [ta je potrebno da uradi
Napravi}u plan za organizovawe izlo`be.
4. Ko {ta treba da uradi?
Izabra}emo redakciju koja }e da se sastaje svake nedeqe.
Za ~lanove prve redakcije predloì}u Nedu, Milana, Lenu i sebe.
5. Kada }e se akcija izvesti?
U mesecu oktobru.
a ti je potrebna da bi ostvario plan?

6. îja podr{ka
Razgovara}emo sa u~iteqicom i sa {kolskim domarom.
7. Kako }e izgledati sve~ano otvarawe izlo`be i koga }e{ pozva

ati?
Izve{taj o uspehu na{e akcije:
Radovi svih u~enika bi}e izloèni u u~ionici na panoima koje Izloìli smo na{e pesme, pri~e
i crteè. Svi su bili odu{evqeni,
smo napravili uz pomo} {kolskog domara. Pozva}emo u~iteqicu,
a najvi{e na{a u~iteqica.
direktora, nastavnike, roditeqe i poznatog de~jeg pesnika.
plan – zamisao o svemu {to treba uraditi da bismo ne{to postigli

akcija – organizovani zajedni~ki rad na ne~emu
problem – te{ko}a koju treba re{iti
70
Ovde napravi plan akcije
Tvoje ime i prezime:
Mesto i adresa:
Naziv akcije:
1. [ta je problem?
3.. [ta je potrebno da uradi{ da bi se to promenilo?
5. Kada }e se akcija izvvesti?
6. îja podr{ka ti je potrebna da bi ostvario plan?
7. Kako }e izgledati zavr{etak akcije?
Izvve{taj o uspehu akcije:
71
De~ja prava i de~je odgovornosti
Pravo Odgovornost
1. Deca imaju pravo Ali neka se potrude
da budu vedra i zdrava, i deca oko zdravqa,
da rastu i miri{u da im se: "Peri ruke!"
kô cve}e, kao trava. sto puta ne ponavqa.
2. Deca imaju pravo I deca neka pomaù,

na bistar potok i reku neka se vi{e brinu
i kao leptiri}i da svi imamo lepu
na cvetnu livadu meku. i zdravu okolinu.
3. Deca treba da ìve Onome ko te voli

s onima koje vole, pokaì po{tovawe,
deca najboqe rastu tvoja qubav i pa`wa
voqena i kada vole. wemu je radovawe.
4. Ovo treba da znaju Lepo je kada se bra}a

svaki mama i tata: i sestre dobro slaù,
deca imaju pravo dok mla|a deca rastu,
na sestru i na brata. starija da im pomaù.
5. Deca imaju pravo Za |ake mnogo je boqe

na {kolu i na kwige, da u~e i da znaju,
u wima da na|u radost, za sve {to ih zanima
a ne velike brige. pitawa da postavqaju.
6. Deca imaju pravo Deca treba da znaju

na igru do mile voqe, dokle je prava me|a
sa drugom da se druè, i da ono {to ~ine
s drugom je uvek boqe. ne sme drugog da vre|a.
72
7. Odrasli, sada ~ujte, 8. Zemqa koja po{tuje
ne treba da vas ~udi, ova de~ija prava
ako ste u du{i deca bi}e najvi{e sre}na,
bi}ete boqi qudi. bi}e najvi{e zdrava.
S.M.
odgovornost je ose}awe obaveze i du`nosti i sno{ewe negativnih posledica pona{awa.

Odgovoran si kada ose}a{ da si obavezan da sve {to radi{ – uradi{ dobro. Odgovoran si ako
dobro i na vreme uradi{ doma}e zadatke, ali si tako|e odgovoran za svoje pona{awe u {koli i
za svoje postupke prema drugima.
Pro~itaj i poku{aj da objasni{ jedno po jedno de~je pravo i odgovornost koja uz wega ide.
Podelite uloge i kazujte po ulogama ovu pesmu. Ako ima darovitih za muziku, neka smisle melodiju
na koju pesma moè da se peva.
Objasni kako razume{ slede}a de~ja prava:
1. 3.
2. 4.
73
Mala anketa
Sprovedi anketu u svom odeqewu. Zamoli dru{tvo da odgovori na
pitawe: [ta misli{ o davawu ru`nih nadimaka?
a) zabavno mi je
b) to me vre|a
v) ponekad mi smeta
g) nemam mi{qewe o tome
ime i prezime odgovor
a b v g
a b v g
a b v g
a b v g
a b v g
a b v g
a b v g
a b v g Na osnovu sprovedene ankete zakqu~ujem

slede}e:
Rezulatati ankete:
a... odgovora Oboj odgovaraju}i broj kvadrati}a.
b... odgovora a
b
v... odgovora anketa je istraìvawe,
v prikupqawe mi{qewa i podataka
od ve}eg broja qudi radi
g
g... odgovora rasvetqavawa nekog pitawa
74
U na{oj u~ionici...
Razmisli o ovim porukama. Razgovarajte o wima u odeqewu.
Ne moramo svi da budemo isti.

Ne moramo svi da mislimo isto.
NE MORAMO SVI DA SE PONAšAMO ISTO.
Ne moramo svi da govorimo na isti na~in.
Ne moramo svi da se obla~imo isto.
Ne moramo svi da verujemo u isto.
Imamo pravo da budemo svoji.
Dopada nam se to {to su ljudi razli~iti.
Znamo da nas na{e razlike ~ine zanimljivim i JEDINSTVENIM.
Po{tujemo razli~ite na~ine pona{anja i razmi{ljanja – ~ak i kad se ne

slaèmo s njima.
DAJEMO SVE OD SEBE DA MIRNO RE[AVAMO PROBLEME.
Reagujemo kada primetimo da se neko prema drugima nepravedno pona{a.
Pona{amo se prema drugima onako kako bismo voleli da se drugi pona{aju prema nama.
Ophodimo se jedni prema drugima s po{tovanjem.

© 2004 U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar.
75
Prijateq se u nevoqi poznaje
Seti se pri~e „Golub i p~ela“. Kakvo je dobro p~ela u~inila golubu? Za{to mu je u~inila dobro?
Uporedi ovu pri~u sa pri~om „Lija i `dral“. Po ~emu su pri~e sli~ne, a po ~emu razli~ite?
OSOBINE KOJE SU VA@NE ZA DOBRE ODNOSE ME\U QUDIMA.

QUDI, OVAJ ZADATAK
MI NIJE JASAN!
AKO HO}E?,
MOGU DA TI
TO JE TVOJ OBJASNIM.
PROBLEM.
MENI JE
JASAN.
nesebi~an je onaj koji ne

misli samo na sebe, nego
brine i o drugima
Posmatraj sliku i objasni ko je ovde sebi~an, a ko nesebi~an. sebi~an je onaj koji

brine samo o sebi i
svojoj koristi
Napi{i jedan svoj primer sebi~nog i nesebi~nog pona{awa.
76
Posmatraj sliku i kaì ko je ovde iskren, a ko
ZA?TO ME NISTE POZVALI DA neiskren.
ZAJEDNO IGRAMO FUDBAL? NISMO GA NI
Napi{i jedan svoj primer iskrenog i
TAKO SMO SE DOGOVORILI. IGRALI!
neiskrenog pona{awa.
IZVINI, IGRALI SMO,

iskren je onaj koji otvoreno izraàva ono {to
ALI SMO ZABORAVILI DA TE misli i ose}a
POZOVEMO. BA? MI JE YAO.
tolerantan je onaj koji je pomirqiv, koji prihvata
razlike. Takve osobe, izme|u ostalog, smatraju da
TI NE MOYE?! je dobro {to su qudi razli~iti.
VOLELA BIH I
JA DA SE IGRAM
S VAMA.
Ko je ovde tolerantan, a ko nije?
Napi{i jedan svoj primer tolerantnog i

netolerantnog pona{awa.
VAYI. BA? }E BITI DOBRO DA

SE IGRAMO SVI ZAJEDNO!
77
Kako da re{imo problem
Zamisli da si se na{ao s drugom napoqu. Predlaè{ da se
igrate loptom u parku.
On odbija i predlaè da idete da se igrate kod wegove ku}e.
Ti se s tim ne slaè{.
Ovo je jedan mali problem. Treba ga re{iti. Kako?

Pro~itaj re{ewa i zaokruì jedno koje tebi odgovara.
a) Nagovarao bih ga da prihvati moj predlog. Moqakao bih ga,

pretio, qutio bih se – sve dok ga ne ubedim.
b) Odmah bih ga poslu{ao i zaboravio na svoj predlog.
v) Predloìo bih mu da bacamo nov~i}, pa kako padne!
g) Nagovarao bih ga dugo, a ako ne vredi, odustao bih. Neka bude po wegovom.
d) Ako ne prihvati moj predlog, naqutio bih se na wega i oti{ao ku}i.
|) Predloìo bih mu da se malo poigramo loptom, pa da onda odemo kod wega.
Da li si prona{ao re{ewe koje ti odgovara? Ako jesi, napi{i koje je to re{ewe.
DOBRO JE ZNATI
Prirodno je da svi imamo razli~ite èqe. Treba po{tovati svoje èqe, ali po{tovati i èqe drugih.
Kada do|e do nekog problema, odgovori da li misli{ samo na svoje potrebe i èqe ili razmi{qa{
i o potrebama svog druga. Navedi primer.
Dogovorite se u odeqewu da odglumite re{avawe raznih problema. Na primer: vas je nekoliko, a

quqa{ka je jedna – {ta je re{ewe?
78
Pravilnici o pona{awu
Razmisli o tome kako se ti i tvoji drugovi pona{ate u u~ionici za vreme ~asa i na odmoru.
Da li ti ne{to smeta? Predloì da se o tome razgovara u odeqewu.
Ovde predloì neka pravila pona{awa u u~ionici.
Predlog 1 Za vreme odmora ne juriti se izme|u klupa.
Predlog 2
Predlog 3
Predlog 4
Predlog 5
Ovde predloì neka pravila pona{awa u autobusu.
Predlog 1
Predlog 2
Predlog 3
Predlog 4
79
[ta se krije iza re~i
DOSTA JE
TELEVIZIJE ZA
Kako je Ivana razumela tatine re~i? [ta ti misli{? DANAS!
Zaokruì slovo ispred odgovora ili dopi{i odgovor.
a) Tata mi namerno ne dozvoqava da gledam

crtani film.
b) Tata me ne voli.
v) Tata misli da je {tetno previ{e
sedeti ispred TV-a.
g)
NESPRETWAKOVI}U!
Kako je Jovan razumeo mamine re~i? GDE GLEDA??
Zaokruì ili dopi{i odgovor.
a) Mama misli da sam nespretan i nepa`qiv.

b) Mami je ào {to sam razbio wenu omiqenu {oqu.
v) Mama je quta na nekog drugog, pa to iskaquje na meni.
g)
DOBRO JE ZNATI
U razgovoru vrlo je va`no da dobro
slu{amo {ta drugi kaù i da shvatimo koji
je problem na koji èle da nam ukaù.
80
Sawa pokazuje u u~ionici novi broj ~asopisa. Mnogi su radoznali i traè da ga i oni pro~itaju.
Napi{i u praznom obla~i}u kako bi ti potraìo ~asopis od Sawe.
HEJ, DRU?TVO, U OVOM

{ASOPISU NA CELOJ STRANI
BACI OVAMO PI?U O NA?OJ ?KOLI!
NEMOJ DA GA DA? DA VIDIM.
WEMU, DAJ MENI!
HO}U
PRVO JA DA
PRO{ITAM.
SAWA,
MOGU LI I KAD PRO{ITA?,
JA DA VIDIM? DAVEYU, DAJ VOLELA BIH I JA
AKO MI ODMAH DA PRO{ITAM.
TE NOVINE!
NE DA?, NE}U VI?E DA
GOVORIM S TOBOM.
îje re~i nisu uvredqive? Zaokruì ih zelenom bojom. îje su re~i DOBRO JE ZNATI
uvredqive? Zaokruì obla~i} crvenom bojom. Plavom bojom zaokruì Biraj uvek one re~i
obla~i} u kojem je jasno iskazana èqa. koje ne}e da zabole,
koje mogu da ohrabre,
re~i koje qudi vole.
81
Opasnosti
OPEÊN PRST
Slu~ajno si dodirnuo Ako se na koì pojavi plik nemoj da

vrelu ringlu na {poretu. ga bu{i{, a nemoj ni da ga pokriva{.
Opekao si prst i mnogo Neka ti mama ili tata sutradan
te boli. namaù opekotinu nekom ma{}u
[ta da uradi{?
protiv opekotina.
RAZBIJENO KOLENO
Reci mami ili tati {ta ti se
dogodilo.
Pao si i razbio koleno. Sam ili uz pomo} nekog od roditeqa
Koà ti se ogulila i operi koleno vodom i sapunom, a
potekla je krv. zatim ga prosu{i ~istim pe{kirom.
[ta da uradi{?
Neka ti mama ili tata stave
hanzaplast na ranu.
OPREZNO S NO@EM!
Neko od tvojih drugova îstom maramicom obavij prst da bi

je kri{om poneo no` zaustavio krvarewe.
od ku}e. Rezali ste Odmah kreni ku}i. Zamoli druga da te
grane i ti si posekao otprati do ku}e. Reci mami ili tati
prst. Zabolelo te je i {ta ti se dogodilo.
curi ti krv. Neka ti neko od wih ispere ranu
[ta da uradi{? vodom, a zatim alkoholom.
Neka ti onda previju prst zavojem ili
stave hanzaplast.
82
DO:I, KUCO! MARKO, NE DIRAJ PSA!
NEPOZNATI PAS NE POZNAJEMO GA!
SIGURNO JE PAS LUTALICA. AKO JE GLADAN,

?TA TI JE, KUCO? UMORAN ILI UPLA?EN, MOYE DA TE UJEDE!
DA NISI GLADNA? VIDI? DA REYI!
NE DIRAJ GA!
E, BA? MI
GA JE YAO!
Ovde
napi/i /ta jo/ moye Opasno je kad misli{ da
da bude opasno. ni{ta nije opasno.
Opasno je skakawe sa
drveta.
Opasno je igrati se
opasnim predmetima.
83
Nova godina
Nova godina je praznik koji se svake Napi{i kako se Nova godina slavi
u tvom domu.
godine slavi 1. januara. Obi~aj je da se
za Novu godinu okiti jelka, koja ozna~ava
radost. Tada se daju pokloni koji
iskazuju qubav i
po{tovawe prema
onima koje
volimo.
Predloì kako da za{titimo jelke u {umi od

prevelike se~e.
Napi{i kako se ovaj praznik slavi u tvojoj {koli.
Za Novu godinu svako ima neku èqu. Napi{i jednu svoju èqu.
Napi{i tri na~ina na koje bi mogao da je ostvari{.
1.
2.
3.
84
DOBRO JE ZNATI
Qudi ~esto imaju iste èqe, ali se nekada wihove èqe razlikuju.
Dobro je da znamo {ta sve èle oni koje volimo. Onda moèmo da ih obradujemo.
Seti se {ta je to {to bi neko iz tvoje porodice voleo da mu se ispuni u Novoj godini.
Napi{i koje su wegove èqe.
Napi{i kako bi ti mogao da doprinese{ da se wegove èqe ispune.
Napi{i {ta misli{ da bi tvoj dobar drug ili drugarica èleli da im se ispuni.
Razmisli o tome kako bi voleo da izgleda proslava Nove godine u tvom odeqewu.
Ovde sastavi svoj plan akcije (vidi stranu 70).
1. [ta je problem?
3. [ta je potrebno da uradi{?
5. Kada }e se akcija izvesti?
6. îja ti je podr{ka potrebna?
7. Kako }e izgledati proslava?
8. Izve{taj o uspehu:
85
Praznici moje porodice
Porodice obi~no slave ro|endane svojih ~lanova.
Ovde napi{i svoj datum ro|ewa i datume ro|ewa svih uku}ana.
Kako se u tvojoj porodici proslavqa tvoj ro|endan?
Mnoge porodice u Srbiji slave krsnu slavu. To je porodi~ni praznik koji se prenosi sa oca na sina.
Ti praznici su posve}eni svetitequ – za{titniku porodice.
Ako tvoja porodica slavi slavu, koja je to slava?

Kog datuma se slavi?
Ako se u tvojoj porodici slavi Boì}, napi{i kako izgleda taj dan u tvojoj ku}i.
Ako se u tvojoj porodici slavi Uskrs ili neki drugi praznik, opi{i kako ga slavite.
86
[kolski praznici
[KOLSKA SLAVA
Sve {kole u Srbiji 27. januara slave {kolsku slavu
Svetog Savu. Sveti Sava je bio prvi srpski u~iteq i
prosvetiteq. Progla{en je za{titnikom {kola.
Opi{i proslavu {kolske slave

– Svetog Save – u tvojoj {koli.
DAN [KOLE
Dan moje {kole je .
Za{to je taj datum progla{en za dan tvoje {kole?
Kako }e tvoje odeqewe da u~estvuje u proslavi tog dana?
87
Karta na{e okoline
legenda
5 {uma
brda
4 bara
kamp
3 crkva
most
ku}e
2
tvr|ava
stadion
1
put
A B V G D \ reka
Posmatraj ovu kartu i odgovori gde se {ta nalazi:
Reka se nalazi na poqima: A2, B2, V2, G2, D2 i \2.

Stadion se nalazi na poqima: G5 i D5. Ovde napi{i kako zami{qa{ ovaj predeo.
[uma
Brda
Bara
Kamp
Crkva
Tvr|ava
Most
Ku}e
88
Nacrtaj kartu ovog kraja koriste}i znake iz legende s prethodne strane.
A B V
A B V
89
Snalaèwe u okolini
S
Z I
J
DOBRO JE ZNATI
Strana sveta na kojoj sunce izlazi naziva se ISTOK i ozna~ava se slovom I.
Pomaù nam stihovi:
Tamo gde sunce zalazi je ZAPAD i ozna~ava se slovom Z.
JUG ozna~avamo slovom J. SEVER ozna~avamo slovom S. Ispred nas je sever,
jug nam le|a gleda,
sa desne se sunce ra|a,
Posmatraj ovu sliku i napi{i kako bi devoj~ica odgovorila:
a sa leve seda.
Na kojoj strani sveta se nalazi {uma?
Odredi strane sveta
Na kojoj strani sveta je vrh brda? u svojoj u~ionici.
Objasni na kojoj strani se
Na kojoj strani sveta su ovce?
nalazi ne{to zna~ajno, na
Gde se nalaze ku}e? primer tvoj dom.
90
Snalaèwe u nasequ
Posmatraj sliku i odgovori:
U kojoj ulici je parkiran bicikl?
pored zgrade broj .
Automobil je parkiran u
Drvo
Pas
Kontejner se nalazi
Ispred zgrade u Ulici {kolskoj

broj 3 nacrtaj ma~ku. Ispred zgrade
u Nu{i}evoj 3 nacrtaj psa.
91
Saobra}ajne pri~e
[ta se Milo{u dogodilo?
Kako se ova deca pona{aju na pe{a~kom prelazu?
Saobra}ajac je zaustavio grupu dece. Napi{i {ta je saobra}ajac

objasnio deci o pona{awu u saobra}aju.
Napi{i {ta bi ti pitao saobra}ajca.
92
Ko se pravilno pona{a
Posmatraj poloàj saobra}ajca na raskrsnici. Kako se pona{aju qudi i vozila? Oboj crvenom
bojom one koji se pona{aju nepravilno, a zelenom bojom one koji se pona{aju pravilno.
DOBRO JE ZNATI
Va`no je da se u
saobra}aju pravila
po{tuju, pravila znaju.
93
Saobra}ajni znaci
Pogledaj slede}e saobra}ajne znake i napi{i {ta oni zna~e.
94
Dva moja putovawa
Seti se svojih putovawa. Ispuni tabelu tako {to }e{ po se}awu uneti podatke o wima.
putovawe automobilom putovawe autobusom
datum i vreme polaska
mesto polaska
cena karte
registarski broj vozila
broj sedi{ta
natpisi u vozilu
datum i vreme dolaska
mesto dolaska
Posmatraj slike i napi{i pri~u o ovom doga|aju. Daj pri~i naslov.
95
Kako putujemo
Ka}a u {kolu odlazi pe{ice. Lukin tata na posao odlazi tramvajem, jer
radi u drugom kraju grada.
Sarina tetka ìvi u Moskvi u Rusiji i do posla Vlada je sa dedom pro{log leta putovao u
putuje podzemnom èleznicom – metroom. Italiju velikim brodom.
Nikolin ujak prevozi kamionom-cisternom Na ovoj raskrsnici je svakoga jutra velika
benzin do benzinske pumpe. saobra}ajna gu`va, jer qudi u to vreme odlaze
na posao.
96
Navedi nazive saobra}ajnih sredstava po vrstama.
Vazdu{ni avion,
saobra}aj
Drumski
saobra}aj
Vodeni
saobra}aj
@elezni~ki
saobra}aj
Uporedi bicikl i automobil. Napi{i wihove zajedni~ke osobine i osobine po kojima se razlikuju.
97
Zajedno odlu~ujemo
Neko je predloìo da na{e odeqewe ide u pozori{te. Da li }e se svi sloìti? Kako da se
dogovorimo?
O nekim stvarima odlu~ujemo sami. Na primer, kako }emo se obu}i, kako o~e{qati, {ta }emo ~itati...
Me|utim, o nekim pitawima treba da se dogovorimo s drugima. Svako kaè svoje mi{qewe, a onda
odlu~ujemo. Prihvata se ono {to èli ve}ina, a to zna~i vi{e od polovine glasa~a.
Tako }emo odlu~ivati i o odlasku u pozori{te.
Napravite u odeqewu onoliko listi}a koliko ima u~enika.

Da li si za odlazak
Podelite svima listi}e.
u pozori{te?

Neka svako ozna~i ono {to èli, a onda neka savije listi} i
Za ubaci ga u glasa~ku kutiju.
Protiv Kada svi budu predali listi}e, neka ~lanovi odeqenske zajednice
prebroje glasove i na tabli napi{u rezultate.
PO?TO NAS JE U ODEQEWU 24,

VE}INA JE GLASALA ZA
ODLAZAK U POZORI?TE.
URAAA!
JEDVA {EKAM!
98
Pomaèmo drugima
Mnogim qudima je potrebna pomo}.
Neki su stari i ìve sami.
Neki su bolesni i nemo}ni.
Neki su siroma{ni.
KAKO SVE MO@EMO DA IM POMOGNEMO?
Pomaète kad im Ako im donesete hranu i Ako se onima koji su

pridràvate ulazna vrata. novine iz prodavnice. vam poznati nasme{ite i
porazgovarate s wima.
Razgovaraj sa roditeqima o tome da li u tvom susedstvu ìvi neka stara ili nemo}na osoba kojoj
treba pomagati. Razgovaraj i sa drugovima iz susedstva, a onda sastavi plan pomo}i.
99
Pratim promene u prirodi – prole}e
Dani su sve duì. Sunce ja~e greje i sneg se gotovo istopio.
Grane {umskog drve}a jo{ uvek su gole i zato je {uma svetla i topla.
Sunce zagreva zemqu i opalo li{}e. Ove tople prole}ne dane èqno
i{~ekuju niske zeqaste biqke. To su visibaba, kukurek, ciklama,
kopitwak, jagor~evina, ùta i bela breberina. One ùre da na svetlosti,
koje sada u {umi ima dovoqno, niknu, olistaju, procvetaju i stvore plod. KOPITWAK
Kad visoko drve}e, kao {to su hrast, bukva, lipa, javor ili brest ozeleni,
stvori}e veliku senku u {umi.
Ali, do tada }e ovo nisko biqe sti}i da izbaci semenke, iz kojih }e
slede}eg prole}a ni}i nove biqke.
KUKUREK
CIKLAMA VISIBABA JAGORÊVINA BELA BREBERINA @UTA BREBERINA
Re{i rebuse. zeqast – koji ima mekanu

zelenu stabqiku
zeqaste biqke nisko rastu
i imaju meko i zeqasto
stablo
drvenaste biqke visoko
rastu i imaju tvrdo i
K=@ drvenasto stablo
100
Napi{i po ~emu su ove biqke sli~ne, a po ~emu razli~ite.
VISIBABA JAGORÊVINA
Prona|i u prirodi qubi~icu. Ispitaj kako izgleda i kako

miri{e. Napi{i slede}e podatke o woj i oboj crte`.
Naziv biqke:
Datum kad si video rascvetalu biqku
Dan: mesec: godina:
Mesto na kojem si je prona{ao:
Boja cveta:
Koliko cvet ima latica:
Kako cvet miri{e:
Boja listova:
Oblik listova:
Izgled stabla:
Izgled korena: QUBIÎCA
101
QUDI @IVE U G R U P A M A
PORODICA [KOLA
qudi dele poslove i NASEQE vrste naseqa

organizuju razne
slu`be u nasequ
planinsko selo
prevoz ~isto}a
zdravstvo trgovina ravni~arsko selo
policija prehrana
grad
VRSTE S A O B R A ] A J A
DRUMSKI @ELEZNI^KI VODENI VAZDU[NI
102
ÊTVRTI DEO
QUDSKA DELATNOST
UÎ]EMO:
– o zanimawima qudi
– o tome {ta nam govore znaci i crteì
– o ra~unaru
– o osobinama materijala
– o elektricitetu
– o delovawu toplote na materijale
– o elektri~noj provodqivosti materijala
– o oblikovawu materijala

– da napi{e{ {ta bi voleo da radi{ kad poraste{
– da napravi{ plan aktivnosti za svaki dan u sedmici
– da istraì{ osobine materijala
– da napravi{ strujno kolo
103
Zanimawa qudi
Za posao koji radi{
va`ni su ti trud i znawe
i da tebi i drugima
to donese radovawe.
Objasni {ta zna~e ovi stihovi.
POQOPRIVREDNIK
Sreten je poqoprivrednik i gaji {qive, maline i jabuke.
U prole}e orezuje svoje vo}wake, onda ih oprska i zemqu
poore da ne bi bilo korova. êsto se vra}a ku}i umoran.
Kada se vo}waci zabele od cvetova i zamiri{u, i kad po
wima na suncu zazuje p~ele, Sreten se raduje. U leto i jesen
bere plave i rumene plodove. Kad ih proda, kupi}e nov
traktor i sinu Petru mladog kowi}a.
Opet je Sreten radostan, jer }e se mnoga deca sladiti
wegovim jabukama, a xem od wegovih {qiva maza}e na
pala~inke.
LEKAR
Jasna je de~ji lekar. Kad u wenu ordinaciju u|u bolesna
i upla{ena deca, ona im se nasme{i. Onda ih pregleda i
zapitkuje {ta ih boli, gde su se to prehladili, jesu li ne{to
lo{e pojeli. [ali se sa decom.
Prepi{e im lekove i svakome kaè da je za zdravqe
va`no da vi{e vremena provode u prirodi, da rade
gimnastiku, da se druè, odmaraju i da budu veseli i lepo
raspoloèni.
Jasna je sre}na kad joj neki pacijent na ulici kaè:
"Dobar dan, doktorko!" ili kad vidi kako se weni donedavni
bolesnici sada veselo igraju na poqan~etu.
104
SLIKAR
Branko je slikar. On voli da posmatra prirodu i
qudska lica. Poku{ava da pronikne {ta qudi misle i
ose}aju i da to naslika. Dugo se trudi oko izbora
boja. Traì pravu nijansu.
Branko voli sve svoje slike. Ali se jo{ vi{e
raduje kad neko ko je kupio wegovu sliku kaè: „Ba{
ti je slika dobra!“
Ponovo pro~itaj pri~e o zanimawima qudi i podvuci

re~enice koje govore o tome kako se qudi raduju svom poslu.
Razmi{qaj o tome {ta bi voleo da radi{ kad poraste{. Napi{i ~ime bi voleo
da se bavi{ i opi{i kako bi radio taj posao.
proniknuti – shvatiti su{tinu ne~ega, u}i duboko u skriveni smisao, zna~ewe

nijansa – boja sa izvesnom primesom druge boje, preliv boje
105
[ta sve radim u toku dana
Moja sestra Milena ide u sedmi razred. Nas dve imamo zajedni~ku
sobu. Svaka od nas name{ta svoj krevet. Svaka sre|uje svoje stvari.
Vikendom je zajedni~ki spremamo.
Moja sestra
Milena za trenira ritmi~ku
gimnastiku tri puta
svaki dan pravi
nedeqno. Ja svake
raspored svojih
srede idem u {kolu
obaveza. To mi
plivawa.
se svi|a.
Milena se odli~no
snalazi na ra~unaru.
Uve~e zajedno proveravamo
elektronsku po{tu.
elektronska po{ta – prenos poruka preko Interneta, pomo}u ra~unara
Seti se ne~ega {to si nau~io da radi{ i ~ime si zadovoqan. Pi{i o tome.
106
Ovde napravi raspored svojih aktivnosti za svaki dan u sedmici.
dan ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa

sat
7h
8h
9h
10h
11h
12h
13h
14h
15h
16h
17h
18h
19h
Za{to je zna~ajno planirati svoje obaveze unapred? Napi{i:
aktivnost zna~i delatnost,

zaposlenost, u~estvovawe u
radu, u akciji
107
[ta govore znaci i crteì
Kad ho}emo ne{to da kaèmo, najradije koristimo re~i. Me|utim, mnoge poruke moèmo da iskaèmo i slikom,
crteòm. Da vidimo {ta kazuju slede}i crteì. Neke primere objasni}emo mi, druge primere objasni ti.
Posadili smo seme. Iz wega je iznikla

biqka koja je posle procvetala.
Ki{a pada i odlazi u reke i mora. Sunce

zagreva vodu. Ona isparava, diè se i od we se
prave novi obblaci. Tako voda kruì u prirodi.
108
Napi{i {ta nam govore znaci sa ovih slika.
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta je na woj prikazano.
5. nedeqa
4. nedeqa
3. nedeqa
2. nedeqa
1. nedeqa
109
Ra~unar
Ra~unar ili kompjuter nam moè pomo}i u mnogim poslovima. Uz wegovu pomo} lak{e pi{emo, crtamo,
ra~unamo, primamo i {aqemo poruke. Preko Interneta moèmo dobiti obave{tewa o svemu {to nas interesuje.
monitor
ra~unar
ekran
tastatura
mi{
Pomo}u elektronske po{te razmewuju se poruke za vrlo kratko vreme, bez obzira na daqinu.
Da bi se Internet i elektronska po{ta mogli koristiti, ra~unar mora da bude prikqu~en na mreù.
Mreà je sistem kojim se pomo}u kablova povezuje veliki broj ra~unara.
Internet je ra~unarska mreà koja povezuje milione ra~unara u celom svetu

kablovi su izolovani elektri~ni vodovi, provodnici elektri~ne struje
110
Kako }e{ da koristi{ Internet?
Pretpostavimo da èli{ da sazna{ da li je Kreativni centar izdao novu kwigu iz biblioteke Pustolovine.
Kliknu}e{ mi{em na ikonu za Internet.
Napisa}e{ adresu veb sajta Prelista}e{

Kreativnog centra stranice sajta.
www.kreativnicentar.co.yu I... evo nove kwige!
Ako èli{ da sazna{ ne{to vi{e o nekoj ìvotiwi, na primer o kenguru ili
o pandi, to moè{ da sazna{ uz pomo} Interneta na slede}i na~in:
Upi{i adresu www.ng-junior.org ili www.nationalgeographic.com
veb sajt je vid prezentacije (predstavqawa) nekog lica, firme ili ustanove na Internetu. To je
dokument koji sadrì tekst i slike, a wemu mogu svi da pristupe, da ga gledaju i ~itaju preko
adrese koja po~iwe sa www., a obi~no se zavr{ava sa .com ili nekom drugom oznakom.
111
Kako }e{ drugu da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom?
Pomo}u mi{a ozna~i kvadrati} za

novu poruku.
Napi{i adresu svoga druga,

na primer: vlada@EUnet.yu
Napi{i poruku.
Ozna~i kvadrat za slawe poruka,

klikni mi{em i poruka je poslata.
112
Kako }e{ da proveri{ da li se u tvom po{tanskom sandu~etu nalazi poruka za tebe?
Klikni na kvadrati} za
proveru nove po{te.
Vladin odgovor je stigao!
Ra~unar moè da sa~uva sve {to napi{e{ ili dobije{ elektronskom po{tom. Da bi kasnije lak{e
pronalazio ono {to ti treba, ra~unar moè da uredi sve {to je napisano na razne na~ine. Jedan od
na~ina je sre|ivawe po azbu~nom redu.
113
Od ~ega su napravqeni predmeti
Posmatraj sliku automobila i napi{i nazive materijala od kojih su napravqeni ozna~eni delovi.
Seti se i napi{i nazive jo{ nekih predmeta koji su napravqeni od slede}ih materijala:
od drveta od plastike od metala od stakla od gume od tkanine
114
Osobine materijala
Predmeti se prave od raznih materijala. Materijali se razlikuju po svojim osobinama.
Neki su tvrdi, neki su meki. Neki su providni, a neki nisu. Neki su te{ki, neki laki.
Neki dobro provode toplotu, neki lo{e.
Proveri pa napi{i u tabeli koji
Staklo je providan materijali imaju slede}e osobine:
materijal. Propu{ta
osobina naziv materijala
Sun~eve zrake. Zato
se od wega prave
providan
prozorska okna.
Metal je jak, ~vrst neprovidan

materijal koji lako
provodi toplotu i
podnosi visoke
teàk
temperature.
Zato se od wega
pravi posu|e.
lak
Drvo je ~vrst
materijal koji se
lako obra|uje. Zato tvrd
je pogodan za izradu
name{taja.
mek
Guma je lako
savitqiv i mekan dobro
materijal. Te{ko provodi
provodi toplotu i toplotu
izdr`qiv je. Zato se lo{e
od wega prave provodi
automobilske gume. toplotu
115
Elektricitet
[ta su zapazili Tales
i wegova k}er
Nekada davno u staroj Gr~koj jedna devojka
je prela vunu. Tada je zapazila kako se
dla~ice vune lepe za vreteno koje je bilo
napravqeno od }ilibara. Trqala je
vreteno da bi skinula dla~ice, ali su se
one jo{ vi{e lepile. Devojka je to
ispri~ala svome ocu Talesu. Tales je bio
mudar ~ovek, pa je ovu ~udnu pojavu opisao.
Grci }ilibar zovu elektron i po tome je
ova pojava dobila ime elektricitet.
Tesla i wegov ma~ak

Veliki nau~nik Nikola Tesla imao je
ma~ka kada je bio de~ak. Jedne ve~eri
pomilovao je ma~ka. Tada je pod rukom
za~uo nekakvo pucketawe. Video je varnice
koje su svetlucale iznad ma~kovih le|a.
To ga je za~udilo. Otac mu je objasnio
da je to elektricitet.
Da li si i ti nekad zapazio pojavu Ako si zapazio ne{to sli~no,

elektriciteta? napi{i svoja zapaàwa o tome.
Da li si primetio da se ~uje pucketawe

ili u mraku vidi svetlucawe kad naglo
skida{ xemper od sintetike?
Da li zapazio da se kosa podiè prema
~e{qu kad ~e{qa{ suvu kosu?
116
[ta moè{ da naelektri{e{
Iseckaj papir na komadi}e. Uzmi plasti~ni ~e{aq ili
lewir. Protrqaj jedan wegov kraj krpom od vune ili
sintetike. Primakni ga komadi}ima hartije. Vide}e{
kako se komadi}i podiù i lepe za ~e{aq ili lewir.
Ako protrqa{ staklenu ~a{u, dogodi}e se isto to. Ispitaj
{ta }e se dogoditi ako protrqa{ drvenu olovku.
Napi{i {ta si zapazio.
Proveri ogledom pa zapi{i odgovor.
• Da li moè{ podi}i papiri}e onim krajem ~e{qa ili lewira koji nisi trqao krpom?
• Koliko puta moè{ podi}i papiri}e bez ponovnog trqawa ~e{qa?
• Da li ~e{aq ja~e privla~i papiri}e ako ga duè trqamo krpom?
• îme je boqe trqati ~e{aq – vunenom ili pamu~nom krpom?
• [ta se doga|a sa suvom kosom kada joj prinese{ balon koji si prethodno trqao o xemper?
117
Kako materijali provode toplotu
Video si da je tigaw sa strane 115 napravqen od metala. Za{to?
Zato {to metal lako provodi toplotu.
[ta bi se dogodilo kada bi rukom dodirnuo lonac u kojem se ne{to kuva?
Opekao bi se i zato i ne poku{avaj!
Razmisli i napi{i za{to su dr{ke na posu|u obi~no obloène plastikom ili drvetom.
Neki materijali lak{e provode toplotu (provodni su), a neki teè (neprovodni su).
To }emo proveriti u slede}em ogledu.
U posudu sa vru}om vodom stavi tri ka{ike sli~ne
veli~ine: 1 plasti~nu, 1 drvenu i 1 metalnu.
Ostavi ih da stoje u vodi 2 minuta.
Pipni wihove dr{ke.
Najtoplija je dr{ka ka{ike od .
Najmawe topla je dr{ka ka{ike od .
Na osnovu ovog ogleda zakqu~ujem da:
118
Delovawe toplote na materijale
[IREWE I SKUPQAWE
Ve}ina materijala se pri zagrevawu {iri,
a pri hla|ewu skupqa.
Na primer, ìce dalekovoda se leti na
suncu zagreju, pa se {ire i opu{taju.
Preko zime ìce se na

hladnom vazduhu skupe i zategnu.
TOPQEWE
Neki materijali se na toploti tope.
Posmatraj sve}u koja gori. [ta se s wom de{ava?
SAGOREVAWE
Neki materijali na toploti
sagorevaju. Uz pomo} odrasle
osobe zapali komad papira i posmatraj
{ta se s wim de{ava. Zapi{i.
Ono {to ostane od papira posle

sagorevawa zove se pepeo.
Sli~no se doga|a i sa drvetom.
119
Elektri~na provodqivost materijala
Elektri~na struja nam olak{ava ìvot. Ona
osvetqava ku}e i naseqa. Ona pokre}e ma{ine u
fabrikama. Struja pokre}e i mnoge ure|aje u
na{im stanovima.
Elektri~na struja se stvara u elektri~nim

centralama. Odatle se provodi do na{ih stanova
provodnicima.
Elektri~na struja se dobija i iz baterija.
Napravi strujno kolo
Potrebno je: 1 baterija

1 mala sijalica za baterije
2 komada ìce
Ako krajeve baterije poveèmo ìcom za sijalicu, ona

}e svetleti. To zna~i da smo napravili strujno kolo.
120
Koji materijali provode elektri~nu struju
Potrebno je: 1 baterija

1 mala sijalica za baterije
1 komad ìce
vi{e predmeta od razli~itog materijala:
plasti~ni lewir, metalni kqu~, gumica, drvena olovka i sl.
Komadom ìce spoj sijalicu s jednim krajem baterije. Drugi kraj baterije
poveì sa sijalicom pomo}u plasti~nog lewira, metalnog kqu~a, gumice,
drvene olovke i sl. Zapazi}e{ da se sijalica ponekad pali, a ponekad ne.
Sijalica se pali kada je predmet napravqen od materijala koji je dobar
provodnik struje. Dobri provodnici struje su metali.
Sijalica se ne}e upaliti kada su predmeti napravqeni od materijala koji

su lo{i provodnici ili izolatori. Takvi su plastika, staklo, drvo i dr.
Nakon izvedenih ogleda popuni tabelu. Napi{i {ta si zapazio. Koji materijali
dobro provode struju, a koji je ne provode,
pa su izolatori?
predmet provodnik izolator
kqu~
~e{aq
lewir
gumica
kanap
traka papira
ìca
121
Kako oblikujemo materijale
Ve} znate da materijali imaju razli~ite osobine: neki su
tvrdi, neki su meki, neki su providni, neki su neprovidni,
neki se mogu savijati, a neki ne mogu itd.
Ako èlimo da napravimo avion~i} od papira, tada papir

se~emo, savijamo, a moèmo i da ga lepimo, bojimo itd.
Koje materijale moèmo da savijamo?
Moèmo da savijamo tanku ìcu. [ta jo{?
Poku{aj da savije{ komad mekane ìce.

Savijawem napravi razli~ite oblike,
kao {to su ovi na crteù.
[ta moèmo da gwe~imo?
Moèmo da gwe~imo glinu, testo, glinamol, plastelin itd.
Gwe~ewem glinamola ili plastelina napravi ~inije,

tawire, {oqe itd. razli~itih oblika.
[ta moèmo da se~emo?
Moèmo da se~emo papir, tkaninu, drvo i dr.
Makazama iseci razli~ite oblike od papira.
122
[ta moèmo da reèmo?
Testerom moèmo da reèmo drvo, gvo`|e i dr.
Ru~nom testerom mogu se izrezati razli~iti

oblici, kao {to je prikazano na crteù.
[ta moèmo da bu{imo?
Moèmo da bu{imo drvo, gvo`|e i druge tvrde materijale.
Za bu{ewe koristimo burgije,

bu{ilice i sli~ne alate i ma{ine.
[ta moèmo da lepimo?
Moèmo da lepimo papir, karton, drvo, staklo,

plastiku i dr.
Za lepqewe se koriste razli~ite vrste lepkova.
[ta moèmo da lomimo?
Moèmo da lomimo drvo, staklo, plastiku, kamen i dr.
Poku{aj da slomi{ prut i da dobije{

mawe komade, kao {to su ovi sa slike.
123
Napravimo plan akcije
Detektivi u {kolskom dvori{tu
1. [TA JE PROBLEM?
[kolsko dvori{te nije dovoqno ~isto. U wemu ima sme}a.
2. KAKO BI TREBALO DA BUDE?

Trebalo bi da postoji dovoqno kanti u koje }e se bacati otpaci.
3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENILO?

Predloì}u odeqewu da sastavimo ekipu „detektiva“. Zadatak ekipe bi}e da obi|e {kolsko dvori{te
i utvrdi gde ima sme}a i na koja mesta treba postaviti kante za otpatke. Izve{taj „detektiva“ }emo
razmotriti na ~asu odeqenske zajednice. Na pakpapiru }emo nacrtati plan {kolskog dvori{ta u koji
}emo upisati sve ono {to je ekipa otkrila. Napravi}emo 3 vrste bexeva: jedne za lepa mesta u
dvori{tu, druge za ona koja to nisu, a tre}e za ono {to u dvori{tu nedostaje. Zaka~i}emo bexeve na
odgovaraju}a mesta na planu dvori{ta.
4. KO ]E [TA DA RADI?
Izabra}emo ekipu „detektiva“ i wihovih pomo}nika.
5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?

U mesecu maju.
6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO PLAN?

Traì}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora.
7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE?

Na{ rad }emo izloìti u holu {kole.
Pozva}emo direktora i predstavnike drugih odeqewa.
Izve{taj o uspehu akcije:
Projekat je uspeo. Svi su nam dali podr{ku. Projekat je uspeo. Svi su nam dali
Uskorodetektiv
stiù nove kante
je tajni agent za sme}e.
koji za nekoga potajno podr{ku.
skupqa podatke, ali i policajac koji re{ava Uskoro stiù nove kante za sme}e.
posebno zamr{ene slu~ajeve zlo~ina
124 Ideja: Stanka Brdar

Ovde napravi novi plan akcije
Tvoje ime i prezime:
Mesto i adresa:
Naziv akcije:
1. [TA JE PROBLEM?
2. KAKO BI TREBALO DA BUDE?
3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENILO

O?
4. KO ]E [TA DA RADI?
5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?
6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO PLAN?
7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE?
Izve{taj o uspehu akcije:
125
MATERIJALI
DEJSTVO NA MATERIJALE OSOBINE
toplotom {ire se
tope se
sagorevaju providan neprovidan
gwe~ewem
savijawem
teàk lak
se~ewem
tvrd mek
rezawem
bu{ewem
provodnik izolator
dobro provodi lo{e provodi
toplotu toplotu
lepqewem
struju struju
lomqewem
126
PETI DEO
KRETAWE
U PROSTORU I VREMENU
UÎ]EMO:
– o tome kako se predmeti pokre}u
– o tome {ta uti~e na kretawe
– o godi{wim dobima
– o porodi~nom stablu
– o na{oj pro{losti

– da nacrta{ kazaqke na satu
– da izra~una{ koliko traje {kolski raspust
– da napi{e{ ne{to zanimqivo o nekom svom pretku
– da nacrta{ viteza
127
Kako se predmeti pokre}u
Predmeti se pokre}u onda kada na wih deluju druga tela: vuku ih ili guraju.
Pogledaj slike i napi{i kako se pokre}u nacrtani predmeti:
1. 2. 3. 4.
5. 6. 7. 8.
1) De~ak gura nogama pedale bicikla. Pedale preko lanca pokre}u to~ak.
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
128
[ta uti~e na kretawe
Kada }e sanke da se kre}u brè? Oboj kruì} kod odgovora za koji misli{ da je ta~an.
Ako ih ja~e guramo.

Ako ih slabije guramo.
Ako na sankama sedi malo dete.

Ako sedi veliko dete.
Ako idu po snegu.

Ako idu po ledu.
Ako idu po zemqi.
Ako je padina strma.

Ako je padina blaga.
Ako su sanke plasti~ne.

Ako su sanke drvene.
Ako noge vu~e{ po snegu.

Ako ih drì{ na sankama.
Objasni kako }e{ sankama da skrene{ udesno.
DOBRO JE ZNATI
Na kretawe uti~u:
Kako }e{ da skrene{ ulevo? snaga kojom se gura ili vu~e
masa tela koje guramo ili vu~emo
(koliko ima kilograma)
Kako }e{ da ih zaustavi{?
otpor na koji nailazi telo pri vu~ewu
ili gurawu (vrsta podloge i drugo)
nagib podloge (strmina) po kojoj se gura
ili vu~e
129
Koliko je sati
Jedna nedeqa ili sedmica ima 7 dana.
Jedan dan ima 24 ~asa.
Jedan ~as ima 60 minuta.
Mala kazaqka na ~asovniku pokazuje sate, a velika minute. Evo primera:
Sada je 3 sata.
Sada je
Mala kazaqka je na
3 sata i 30 minuta
broju 3, a velika
ili pola ~etiri.
na broju 12.
Sada je
Sada je
3 sata i 5 minuta.
3 sata i 50 minuta,
Kadd se velika kazaqka
ili 10 minuta
pomeri od 12 do 1,
do ~etiri.
pro|e 5 minuta.
Sada je
Sada je
3 sata i 20 minuta.
.
130
Pogledaj slike. Nacrtaj kazaqke na satu tako da pokazuju vreme kada ti radi{ ono {to je prikazano
na slici. Na linijama ispod svake slike napi{i re~ima {ta radi{ i u koliko sati to radi{.
131
Moj kalendar
Pogledaj slike i objasni {ta se va`no doga|a svakog meseca.
132
Ozna~i na kalendaru va`ne datume. Ovde napi{i {ta oni zna~e.
VA@NI RO\ENDANI
PRAZNICI
Ozna~i kada po~iwu godi{wa doba. Izra~unaj trajawe letweg {kolskog raspusta
Napi{i datume.
Prole}e po~iwe . Letwi raspust po~iwe .
Leto po~iwe . [kolska godina po~iwe .
Jesen po~iwe . Letwi {kolski raspust traje ukupno
Zima po~iwe . + + = dana
133
Godi{wa doba
Odgovori:
Prole}ni meseci su: , , , .
Letwi meseci su: , , , .
Jesewi meseci su: , , , .
Zimski meseci su: , , , .

134
Promene u prirodi - po godi{wim dobima
Napi{i u tabeli koje su se promene dogodile.
Na stablu kru{ke Ogolele grane stabla

dozreli su plodovi. pokrio je sneg.
Nebo je obla~no i Sunce ja~e greje. Sneg

pada sneg. Hladno je. se otopio.
Rode se spremaju za Rode u~e svoje

selidbu na jug. mladunce da lete.
Je` u svojoj jazbini

spava dubokim snom.
135
Moje porodi~no stablo
Zanimqivost
Otac mog pradede je
U porodi~nom stablu napi{i svoje ime, imena svojih roditeqa i imena meni ~ukundeda, a
predaka. Ako neka imena ne zna{, raspitaj se o wima kod svojih roditeqa. otac mog ~ukundede
meni je
DOBRO JE ZNATI ~ukun~ukundeda. Ja
Preci su ro|aci od kojih poti~emo: majka, otac, baba, deda, prababa, sam wemu bela
pradeda i drugi. Potomci su: deca, unuci, praunuci i drugi. p~ela! Tako se zove
potomak
~ukun~ukundede.
Pokaì na porodi~nom stablu i napi{i ovde:
Ko su preci tvoje majke?
Ko su potomci tvoje majke?
Ko su potomci tvoga dede po ocu?
Ko su wegovi preci?
136
Moji ro|aci
Ovde napi{i koji su tvoji ro|aci s maj~ine i s o~eve strane. [ta si ti wima, a {ta su oni tebi?
S o~eve strane S maj~ine strane
Ime: Ime:
On/ona je meni: On/ona je meni:
Ja sam wemu/woj: Ja sam wemu/woj:
Ime: Ime:
Ime: Ime:
Ime: Ime:
Zamoli roditeqe da ti ispri~aju ne{to zanimqivo o nekom tvom pretku. Zapi{i to ovde.
137
Na{a pro{lost
@IVOT U DOBA KNEZA LAZARA
Knez Lazar je bio srpski vladar
pre vi{e od 600 godina. Wegov dvor
je bio u gradu Kru{evcu. O tome kako
se tada ìvelo znamo iz starih
kwiga, po sa~uvanim predmetima i
ostacima gra|evina iz tog doba. Na
ovoj slici moè se videti kako se
tada ìvelo na dvoru.
1. Svaka plemi}ka porodica

imala je svoj znak – grb. I knez
Lazar i wegovi vitezovi imali
su svoje grbove.
Hleb je pe~en u pekari, za

2.
potrebe dvora. Sluèn je u
dvorskoj trpezariji.
3. U dvori{tu se nalazio bunar

sa ~istom vodom.
4. Ma~evi, strele, kopqa i

drugo oru`je izra|ivani su
u kova~nici. Tu su tako|e
potkivani kowi.
5. U dvor se ulazilo preko

kapije – mosta koji se podizao
i spu{tao pomo}u lanaca.
138
4.
2.
3.
1.
5.
139
Posmatraj slike o ìvotu iz doba kneza Lazara i opi{i:
kako se dvor branio od neprijateqa
kako su izgledali vojnici
kako se ulazilo u grad i izlazilo iz grada
Tvoja druga zapaàwa u vezi sa slikom:
140
Narodne pesme kazuju da su poznati vitezovi kneza Lazara bili Bo{ko Jugovi} i Milo{ Obili}.
Bo{ko Jugovi} Milo{ Obili}
U doba kneza Lazara qudi su naj~e{}e putovali pe{ice ili ja{u}i na kowima.
Ovde nacrtaj kako zami{qa{ jednog viteza i wegovu devojku kako putuju ja{u}i na kowima.
141
Pratim promene u prirodi – leto
Leti su dani dugi i topli. Voda u rekama i jezerima se ugrejala, pa je prijatna za kupawe.
Trava na livadama je porasla. Livadsko cve}e je procvetalo. Po travi su se razmilele bube i mravi.
Stigle su tre{we i rane jabuke i kru{ke.
Na wivama se àwe p{enica i okopava kukuruz.
Napi{i po ~emu su sli~ni, a po ~emu razli~iti:
BELA RADA MASLAÂK
Prona|i u travi biqku ho}u-ne}u.

Posmatraj je i odgovori.
Naziv biqke:
Datum kad si video rascvetalu biqku
Dan: mesec: godina:
Mesto na kojem si je prona{ao:
Boja cveta:
Boja listova:
Oblik listova: HO]U-NE]U
Izgled stabla:
Izgled korena: Oboj biqku ho}u-ne}u onako kako izgleda u prirodi.
142
Lekovite biqke
Leti se bere lekovito biqe. Livade opojno miri{u.
MAJÎNA DU[ICA KANTARION
Cveta preko celog leta. Cveta po~etkom leta. Bere

se stabqika u cvetu i su{i u
Biqka se skupqa tako {to
hladovini, na promaji.
se se~e makazama pri dnu
âj od kantariona pomaè
stabqike.
kod bolova u stomaku.
Su{i se u hladovini.
Od ove biqke i maslinovog
âj od ove biqke le~i
uqa pravi se kantarionovo
ka{aq i pomaè ti da se
uqe. To je narodni lek za brè
ose}a{ boqe kada si
zarastawe rana.
prehla|en.
NANA HAJDU^KA TRAVA

Cveta po~etkom leta. Ime je dobila po
Bere se cela stabqika i hajducima koji su je
su{i u hladovini i na koristili za le~ewe rana.
promaji. Cveta preko celog leta.
âj od nane dobro je Bere se cvet sa kratkom
piti kada si prehla|en dr{kom.
i kada te boli stomak. Su{i se u hladovini,
na promaji.
âj od ove biqke dobar
je za poboq{awe apetita,
ja~awe organizma, a
odli~an je i protiv ka{qa.
Naberi neke od ovih biqaka prema uputstvu. Tokom godine ima}e{ ukusne i lekovite ~ajeve.
Podvuci re~enice u kojima se govori o tome kako pomaù ~ajevi od ovih biqaka.
143
Proveri kako raste tvoje znawe
Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: da onako ne
Da li zna{...
• koje su odlike ìvih bi}a?
• koje su osobine zemqi{ta?
• koje su osobine vode?
• {ta sve moè da se napravi od drveta?
• da odredi{ strane sveta?
• gde se nalaze {kola i dom zdravqa u tvom nasequ?
• koliko sati traje dan?
• redosled meseci u godini?
• kako se zovu: najblià reka, brdo i planina u tvom kraju?
• da nabroji{ imena svojih predaka do pradede i prababe?
• {ta uti~e na kretawe tela?
• {ta se sve kre}e uz pomo} vetra?
Da li ume{…
• da razlikuje{ razli~ite vrste materijala?
• da izvede{ ogled sa krompirom sa strane 44?
• da se ~uva{ od opasnosti u saobra}aju?
• da u razli~itim kwigama potraì{ odgovore na neka pitawa?
• da koristi{ ra~unar?
• da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom?
• da napravi{ plan akcije?
• da prihvati{ da tvoj drug razmi{qa druga~ije od tebe?
144
Kako se pona{a{
• Da li se lepo pona{a{ prema starim qudima?
• Da li se quti{ na druga ako ne moè da se igra s tobom uvek kada ti ho}e{?
• Da li nekada pomaè{ u u~ewu drugu ili drugarici?
• Da li se lepo slaè{ s drugom iz klupe?
• Da li vodi{ dovoqno ra~una o svom zdravqu?
• Da li rado u~estvuje{ na priredbama?
Pogledaj koliko toga novog zna{ o sebi i svetu koji te okruùje!
Upi{i:
koliko si porastao/porasla ove godine (tvoja visina )
koliko je poraslo tvoje znawe ove godine
(broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu )
[ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?
O ~emu iz ovog predmeta bi voleo da nau~i{ ne{to vi{e?
Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS? da onako ne
145
Va`ne re~i
A D Internet 110
aktivnosti 107 dan {kole 89 iskren 77
akcija 70, 71, 85, 124, 125 dvor 138
anketa 74 delovi biqke 20 J
automobil 95, 97, 114 detektiv 124 jagor~evina 100, 101
de~ja prava 72, 73 je` 26, 135
B de~je odgovornosti 72, 73 jezero 60
bara 60, 88 divqa sviwa 26 jesen 32, 33, 48, 49
bela rada 142 divqe ìvotiwe 26, 27
biqke 16, 17-19 doma}e ìvotiwe 24, 25 K
bi}a 14, 15 drvenaste biqke 100 kaktus 17
bicikl 95, 97 drve}e 33 kalendar 34, 132
Bo{ko Jugovi} 141 drvo 114, 115 kamion 96
brdo 58, 88 drugarske re~i 7 kantarion 143
breberina 100 drugarstvo 5, 6, 7 karta 88,89
brod 96 drumski saobra}aj 97 kengur 29
duga 45 ki{a 32, 39, 40
V knez Lazar 138-141
vazduh 14, 42, 43 E koko{ka 25, 108
vazdu{ni saobra}aj 97 elektricitet 116, 117 kopitwak 100
veb sajt 111 elektronska po{ta 106, 110, 113 kopriva 17
vetar 32, 42, 43 kora 20
vinova loza 19 @ koren 20
visibaba 100, 101 àba 22, 23 korwa~a 22, 23, 50
vitez 141 èlezni~ki saobra}aj 97 krava 24, 25,, 48
voda 14, 38-41 ìva priroda 14, 15 kretawe 128, 129
vode 60,61 ìvot 31 kre~u{a 47
vodeni saobra}aj 97 ìvotiwe 22, 23, 26, 27 krompir 18, 44
vodozemac 22 kru{ka 19, 135
vrabac 22, 35 Z kukurek 100
vreme 34 zanimawa qudi 104, 105 kukuruz 19
zeqaste biqke 100
G zemqi{te 14, 46, 47 L
gajewe biqaka 18,19 zec 51 lekar 104
glinu{a 47 zima 48-50 lekovite biqke 143
gmizavac 22 znaci 108, 109 leksikon 35, 51
godi{wa doba 48, 49, 134, 135 leto 48,49,142
grad 56, 57 I lisica 26
grupa 62, 66 izvor 60 list 20
guma 114, 115 izolator 121 luk 19
guska 27 insekt 22, 23
146 Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige.

Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.
Q poqoprivrednik 104 sova 26
qubi~ica 101 porodica 62 srna 51
quti} 17 porodi~no stablo 136 stablo 20
qutwa 8, 9 potomci 136 staklo 114, 11
15
pravila kretawa 93 strane sveta 90
M pravila pona{awa 68, 69, 79
strah 10, 11
pravo 66, 67, 72, 73
magla 32 praznici 84, 86, 87, 133 strujno kolo 120
majmun 29 preci 136
maj~ina du{ica 143 priroda 14, 15, 32, 100 T
masla~ak 21, 142 problem 70, 71, 78 tvr|ava 88, 138
materijali 115, 118-123 provodnik 120, 121 tkanina 114
ma~ka 22 prole}e 48, 49, 100 tolerantan 77
metal 114, 115 pro{lost 138-141
metro 96 toplota 44, 118, 119
ptica 22
2, 23 topqewe 119
Milo{ Obili} 141 pu` 50
most 58, 88, 89 tramvaj 96
p{enica 18, 48
tuga 12
N R
nana 143 ravnica 55, 58
U
naseqa 54, 55, 58-60, 64, 65, 91 razmnoàvawe biqaka 20, 21 u{}e 60
nedrugarske re~i 7 raspored aktivnosti 107
neìva priroda 14, 15 ra~unar 110-113 H
nesebi~an 76 reka 58, 60, 88, 89
Nova godina 84, 85 hajdu~ka trava 143
riba 22, 23
roda 35, 135 ho}u-ne}u 142
O ro|aci 137 humu{a 47
obaveza 66, 67 ruà 17
oblaci 32 C
odgovornost 72, 73 S cvet 20
okolina 58, 59, 88-90 sagorevawe 119 ciklama 100
opasnosti 82, 83 sajt 111 cisterna 96
ose}awa 8-12, 31 saobra}aj 92, 93
osobine materijala 115 saobra}ajni znaci 94 ^
Sveti Sava 87 ~asovnik 130, 131
P svetlost 44, 45 ~ovek 30, 31
paprika 18, 49 sebi~an 76
paradajz 18 selo 54, 55 [
pasuq 18 seme 20, 21
pesku{a 47 senke 45 {aran 22, 23
plan akcije 70, 71, 85, 124, 125 sisar 22 {irewe 119
planina 54, 58 skupqawe 119 {kola 63
plastika 114, 118 slikar 105 {kolska slava 87
plod 20 sneg 38, 39 {qiva 18, 49
Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi. Za neke re~i obja{wewa se nalaze na sam
moj stranici. 147
Sadràj
UPUTSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Pratim promene u prirodi – jesen . . . . . . .32

SVET OKO NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Drve}e u jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Kalendar vremenskih prilika . . . . . . . . . . .34
Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewa . . . . . .5 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
Drugarska slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . .36
Kako razgovaramo u dru{tvu . . . . . . . . . . . . . .7 NE@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37
Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Voda – uslov za ìvot . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
Qut sam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Ki{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
Pla{im se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Kad pada ki{a – ogledi . . . . . . . . . . . . . . . . .40
I drugi se pla{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Voda je va`na – ~uvajmo je! . . . . . . . . . . . . . .4 41
Tuàn sam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Vazduh – uslov za ìvot . . . . . . . . . . . . . .42–43
@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Sun~eva svetlost i toplota – uslovi za ìvot .44
Priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Svetlost i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45
Zajedni~ke osobine ìvih bi}a . . . . . . . . . .14 Zemqi{te – uslov za ìvot . . . . . . . . . . .46–47
Veza izme|u ìve i neìve prirode . . . . . .15 Razli~ita godi{wa doba – razli~iti
Biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16–17 poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48–49
ôvek gaji biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Zimske pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
Kako se gaje biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
Delovi biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . .52
Razmnoàvawe biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 GDE ÔVEK @IVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
@ivotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Naseqa su razli~ita . . . . . . . . . . . . . . . .54–55
Koje delove tela imaju ìvotiwe . . . . . . . . .23 @ivot u gradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56–57
Doma}e ìvotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24–25 Moja okolina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58–59
Divqe ìvotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26–27 Vode u nasequ i okolini . . . . . . . . . . . . .60–61
@ivotiwe ìve u grupama . . . . . . . . . . . . . . .28 Grupe qudi – porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
Koliko ìve neke ìvotiwe . . . . . . . . . . . . .29 [kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63
ôvek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 @ivot u nasequ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64–65
Sre}an ìvot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Ja u grupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66–67
148
Pravila pona{awa . . . . . . . . . . . . . . . . . .68–69 Od ~ega su napravqeni predmeti . . . . . . . .114
Kako da napravim plan akcije . . . . . . . . . . .70 Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115
Ovde napravi plan akcije . . . . . . . . . . . . . . .71 Elektricitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116–117
De~ja prava i de~je odgovornosti . . . . . .72–73 Kako materijali provode toplotu . . . . . . . .118
Mala anketa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Delovawe toplote na materijale . . . . . . . . .119
U na{oj u~ionici... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Elektri~na provodqivost materijala 120–121
Prijateq se u nevoqi poznaje . . . . . . . . .76–77 Kako oblikujemo materijale . . . . . . . .122–123
Kako da re{imo problem . . . . . . . . . . . . . . . .78 Napravimo plan akcije . . . . . . . . . . . . . . . .124
Pravilnici o pona{awu . . . . . . . . . . . . . . . .79 Ovde napravi novi plan akcije . . . . . . . . .125
[ta se krije iza re~i . . . . . . . . . . . . . . .80–81 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . .126
Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82–83 KRETAWE U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . .127
Nova godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84–85 Kako se predmeti pokre}u . . . . . . . . . . . . . .128 8
Praznici moje porodice . . . . . . . . . . . . . . . .86 [ta uti~e na kretawe . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
[kolski praznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Koliko je sati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130–131
Karta na{e okoline . . . . . . . . . . . . . . . . .88–89 Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132–133
Snalaèwe u okolini . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Godi{wa doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134
Snalaèwe u nasequ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Promene u prirodi – po godi{wim dobima135
Saobra}ajne pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 Moje porodi~no stablo . . . . . . . . . . . . . . . .136
Ko se pravilno pona{a . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Moji ro|aci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137
Saobra}ajni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Na{a pro{lost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138–141
Dva moja putovawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Pratim promene u prirodi – leto . . . . . . .142
Kako putujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96–97 Lekovite biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143
Zajedno odlu~ujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 PROVERI KAKO RASTE TVOJE ZNAWE . . .144–145
Pomaèmo drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 VA@NE REÎ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146–147
Pratim promene u prirodi – prole}e . .100–101 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148–149
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . .102
QUDSKA DELATNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103
Zanimawa qudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104–105
[ta sve radim u toku dana . . . . . . . . .106–107
[ta govore znaci i crteì . . . . . . . . .108–109
Ra~unar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110–113
149
SVET OKO NAS
za drugi razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori Dr Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}
ilustrovali Darko i Mirjana @ebi}
re~nik izradila Violeta Babi}
recenzenti Dr Kristina Gop~evi}, docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

Svetlana Teofilovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu
Sla|ana Ili}, profesor iz Beograda
lektor Violeta Babi}
grafi~ko oblikovawe Du{an Pavli}

Neda Doki}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
priprema za {tampu Neboj{a Miti} Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:3/5(075.2)
izdava~ Kreativni centar
Gradi{tanska 8 MARINKOVI], Simeon
Beograd Svet oko nas : za drugi razred osnovne
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica
Markovi} ; ilustrovali Darko i Mirjana @ebi}]. -
www.kreativnicentar.co.yu
3. izd. - Beograd : Kreativni centar,
2006 (Beograd : Publikum). - 150 str. :
urednik Violeta Babi} ilustr. ; 22 h 24 cm
za izdava~a Mr Qiqana Marinkovi} Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. -

Tira` 35.000.
{tampa Publikum ISBN 86-7781-356-H

ISBN 978-86-7781-356-7
tira` 35.000 1. Gl. stv. nasl. 2. Marinkovi}, Slavica
COBISS.SR-ID 130318092
copyright Ÿ Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole
re{ewem broj 6-00-28/2005-06/06 i produìo vaèwe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06
od 4. januara 2006. godine.
150

06 Svet Oko Nas 2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

06 Svet Oko Nas 2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Svet oko nas

za drugi razred osnovne {kole

Da bi boqe razumeo ovu kwigu,

seti se {ta smo nau~ili

smisli, ispri~aj i napi{i

• Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i

Ova kwiga }e ti pomo}i da boqe upozna{ sebe i svet oko sebe.

KOLIKO SAM PORASTAO

Da li si zadovoqan time koliko si porastao? da ne onako

[ta misli{ da bi trebalo da preduzme{, pa da jo{ vi{e poraste{

tvoj odgovor stvarno stawe

Re{i slikovnu ukr{tenicu.

Kada re{i{ ukr{tenicu i

drugarstvo ozna~ava blizak

Napi{i wihova imena.

Gde ste se naj~e{}e igrali?

Koje su vam igre bile omiqene?

Ovo su neke Ovo su

Pogledaj slike i napi{i po jedan svoj primer za:

DRUGARSKE RE^I NEDRUGARSKE RE^I

@ao mi je {to pla~e{. Opet cmizdri{...

Ba{ ti je lep novi auto! Ni{ta ti ne vaqa taj auto.

Ona se ose}a On se ose}a

zato {to zato {to

Ona se ose}a On se ose}a

zbog toga {to zbog toga {to

KADA ME NEKO NAQUTI,

Tek {to si zagrizao bananu, a ona se odlomila i pala. Od 1 do 3 odgovora - Te{ko te je

Toliko sam se upla{io, da sam .

Strah sam ose}ao u celom telu: u stomaku, u .

Ovde nacrtaj ono ~ega se pla{i{. Nacrtaj ga na sme{an na~in.

Ja se bojim Pla{im se kad Strah me je kad Bojim

Ovaj de~ak se upla{io kada je

Kakve su mu tada o~i?

[ta tada govori?

Razmisli o tome kako strah mo`e da bude

Tu`na sam Tu`an sam

Napi{i {ta te obi~no rastu`uje.

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

biqke `ivotiwe ~ovek voda zemqi{te

Zajedni~ke osobine `ivih bi}a

Moèmo li da dokaèmo da ìva bi}a ne mogu bez neìve prirode?

Zna~i, biqkama je za `ivot potrebna . Zna~i, biqke ne mogu da `ive bez .

[ta }e se dogoditi ako biqku [ta }e se dogoditi ako

Uvenu}e bez vazduha. Zato,

Pogledaj slike i zapi{i ispod wih gde `ive biqke.

Nacrtaj i ti jedan kaktus.

Pogledaj sliku i opi{i izgled ove biqke.

Sve biqke se {tite od neprijateqa. Kaktus se od neprijateqa uspe{no brani bodqama.

Napi{i kako se od neprijateqa brani kopriva.

Kako se brani ru`a?

Napi{i {ta sve mo`e da se spremi od biqaka sa ovih slika.

SADI SE OREZUJE SE PRSKA SE BERE SE

GAJEWE VINOVE LOZE

Kora drveta Koren

Kora je tvrdi, Pri~vr{}uje biqku

Kad ptica ili neka druga

Plodovi nekih Semenke

Re{i rebuse. Dobi}e{ nazive biqaka.

@ivotiwe razvrstavamo na grupe:

Vrabac je ptica. @aba je vodozemac.

Korwa~a je gmizavac, [aran je riba. A ribe su i:

Oklop {titi moje telo.

Tu`na sam Tu`an sam

Kad ptica ili neka druga

Plodovi nekih Semenke

Vrabac je ptica. @aba je vodozemac.

Korwa~a je gmizavac, [aran je riba. A ribe su i:

Da bi ~ovek bio ^ovek pod

Biqke iz zemqi{ta pomo}u korena upijaju vodu i druge materije.

Neka `iva bi}a grade svoja skloni{ta