KRIVICNO PROCESNO PRAVO

Krivicno procesno pravo

NACELO NE BIS IN IDEM

Prema ovom nacelu zabranjeno je da se jednom istom licu sudi paralelno ili sukcesivno za isto delo dva ili vise puta. Medjutim
ponavljanje postupka u korist optuzenog je dozvoljeno.
NACELO NEPOSREDNOSTI
Postoji kada se dokazne radnje za formiranje sudske dluke moraju izvesti pred sudijom koji ce doneti odluku. Princip neposrednosti
obavezuje sud da sam stice utiske o materijalu za odluku, sopstvenim zapazanjem A ne na osnovu spisa . sam sudeci sud treba da cuje
iskaze svedoka vestaka zavrsne govore stranaka I njihovu ocenu dokaznog materijala…
Ovo nacelo do punog izrazaja dolazi na glavnom pretresu a neposrednost gl.pret. se obezbedjuje sa vise razlicitih pravila:
- Presuda se moze zasnovati samo na dokazima koji su izvedeni neposredno na gl. Pret. ( odstupanja: upoznavanje sa
sadrzinom zapisnika o ranije datim iskazima)
- Sudjenje na glpret nije moguce u odsustvu stranaka posebno bez okr ( izuzeci: sudjenje u odsustvu odbeglog optuzenog I
sudjenje nedovasem optuzenom u skracenom postuku)
- Sudije su u toku postupka nezamenljive
- Procesne radnje se moraju izvoditi u kontinuitetu I sukcesivno
NACELO SLOBODNE OCENE DOKAZA
Postoji ako se dokazi ne cene po pravilima utvrdjenim zakonomvec od strane sudije na osnovu njegove sopstvene procene uz obavezu
da o tome polozi racun u obrazloenju odluke.
Svoje uverenje o vrednosti dokaza sudija formira na osnovu znanja, zivotnog iskustva, loguke, poznavanje psihologije ljudi.ta ocena
mora da bude u skladu sa zakonima ljudskog misljenja , razlozna I razumna. Da je sudija ne bi koristio kao sredstvo za prikazivanje
svoje samovolje neophdna je da bude podvrgnuta kontroli stranaka I viseg suda u postupku pravnih lekova.
Uverenost ili izvesnost sudije u pogledu istinitosti cinjenica postoji kada svi razlozi govore da one postoje ilida ne postoje I kada
nema ni jednog razloga iz koga proizilazi suprotan zakljucak. Takav oblik sudije je neophodan pri donosenju presude ali ne I za
donosenje drugih procesnih odluka kod kojih je dovoljno da postoje osnovi umlje , osnovana sumnja ili verovatnoca.
NACELO IN DUBIO PRO REO
U savremenom kriv post tezi se izjednacavanju polozaja procesnih stranaka zakon daje neiz prednosti okr kako bi popravio njegov
procesni polozaj ( prednost odbrane).
Skup tih prednosti sadrzane su u naceli in dubio pro reo tj u slucaju sumnje presuditi u korit okrivljenog.
Ovo pravilo nalaze sudiji da kada se nadje u sumnji u pogledu pitanja da li postoji cinjenica koja ide na stetu okrivljenog , mora uzeti
da ona nije utvrdjena I obrnuto kada mu ide u korist uzima se da je utvrdjena. Tj uzima se da je dokazano ono sto nije dokazano.
FUNKCIONALNA NADLEZNOST:
Funkcionalna nadleznost je pravo I duznost jednog sudskog organa ili suda da sprovede odredjeni deo kriv post
SUKOB NADLEZNOSTI
TO je spor u pogledu stvarne ili mesne nadleznosti izmedju sudov istog ili razlicitog rankga.
Kada po sopstvenoj inicijativi ili po prigovoru stranka sud uvrdi da nije ndlezan , oglasice se resenjem nenadleznim protiv koga
stranke imaju pravo zalbe. Kada to resenje postane pravnosnazno sud salje predmet sudu koji je po njegovom misljenju nadlezan koji I
sam ocenjuje da li je nadlezan. Ako oceni da nije nadlezan I atad je u obavezi da pokrene postupak za resavanje sukoba nadleznosti.
Sukob nadleznosti izmedju sudova resava njihov zajednicki neporedno visi sud a sukob nadleznosti izmedju sudova I drugih drzavnih
organa resava ustavni sud.
IZUZECE
Izuzece je odstranjuvanje sudije iz postupka zbog sumnje u njegovu nepristrasnst koju izaziva odredjena veza izmedju sudije I
predmeta postupka ili ucesnika. Ta veza mora biti konkretna, neporedna I odredjena.
Dve su vrste izuzeca:
1. Isljucenje sudije : ako je sudija ostecen kd ; ako mi je okr njegov branilac tuzilac osteceni , bracni drug ili srodnik po krvi po
pravoj liniji do bilo kog stepena , u pobocnoj do cetvrtog a po tazbini do drugog; ako je sa okr , braniocem ili tuziocem ili
ostecenim u odnosu staratelja sticenika usvojenika hranitelja ili hranjenika ; ako je odlucivao u istom kriv predmetu kao
sudija za prethodni postupak , u potvrdjivanju potuznice ili kao tuzilac branilac zakonski zastupnik ostec ili je saslusan kao
svedok ili vestak..
Do iskljucenja moze doci I po naredbi zalbenog suda
2. Izuzece u sirem smislu – osnovi su manjeg zanaca I dati su pausalno
Postupak:
Izuzece mogu pokrenuti I stranke I sam sudija, sudija cim sazna da postoje razlozi za iskljucenej duzan je da prekine svaki rad na
predmetu I da o tom obavesti predsednika suda koji ce mu odrediti zamenu.
Pravi postupak zapocinje na inicijativu stranaka a mogu ga podneti samo starnke I branilac I to do pocetka gl. Pretresae pod uslovom
da za razlog izueca nisu znale ranije. O zahtevu odlucije predsednik suda a o njegovom izuzecu predsednik neposredno viseg suda. A
ako se trazi izuzece predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluku donosi opsta sednica stog suda. Odluka je u formi resenaja.

OKRIVLJENI I NJEGOVA ODBRANA

Okrivljeni je subjekat krivicnog postupka i samo ono lice koje ptema KZ moze biti krivicno odgoborno
Svojstvo okrivljenog prestaje kada se utvrdivda sevradi :
 o licu koje je po ustavu zakonu ili medj. Pravu izuzeto od sudske vlasti -unutrasnji i medj. Imunitet
 O licu koje je posle izvrsenja k.d. Obolelo od nekog dysevnog oboljenjs dok oboljenje traje
 O detetu do 14 god zivota koje nije krivicno odgoborno
Prava okrivljenog mogu se podeliti na
 pozitivna - da se sam brani, da angazuje brani- oca, da mu bude sudjeno nepristrasno , pravicno i u razumnom roku, da bude
obavesten o delu koje mu se stavlja na teret..
 i negativna- da odbije davanje iskaza u celini ili na pojedina pitanja, da ne kazuje istinu, osim ako sa javnim tuziocem sklopi
sporazum o svedocenju
Duznosti okrivljenog su da se upusti u krivicni postupak da se odazove na poziv okrgana, ..

ODBRANA
Moze biti materijalna i formalna. Materijalnu vrsi sam okrivljeni a formlnu strucno lice tj branilac.
Formalna odbrana moze biti obavezna, fakultativna i odbrana siromasnih.
Obavezna formalna odbrana postoji u sledecim slucajevima:
 ako je okr.nem, gluv ili iz nekog drugog razloga nesposoban da se sam uspesno brani,
 ili ako se postupak vodi za kr.del. Za koje je predvidjena min . 8 god zatvora kada okr. Mora imati branioca vec prilikom
prvog slusanja.
 Ako se kriv. postupak vodi protiv okr. Koji je pritvoren, zadrzan ili mu je zabranjeno da napusta stan
 Ako se okr. Sudi u odsustvu
 U postupku za izricanje mere bezbednosti od podnosenja predloga do donosenja odluke
 U postupku sporazimevanja o priznanju krivice, svedocenju okr. Ili osudj. Od pocetka do donosenja odluke.
 U postupku na pretresu pred drugostepenim sudom koji se drzi u odsustvu do donosenja odluke po zalbi.
 U postupku prema maloletniku branilac je obavezan prilikom prvog saslisanja i tokom citacog postupka
U svim istalim slucajevima odbrana je fakultativna
Odbrana suromasnih
PRAVA I DUZNOSTI BRANIOCA
 Da razmatra spise razgleda predmete koji sluze kao dokazi a to ima i okr. I to posle donosenja resenja o sprovodjenju istrage
ili posle nepisrednog podnodenja optuznicea i pre toga ako je okr. Saslusan . Nepostedno pre orvog saslusanja osumljicenog
branilac ima pravo da procita kriv. prijav. , zapisnik o uvidj i nalaz i misljenje vestaka
 Da pismeno i usmeno opsti sa sa okr. Koji je pritvoren
 Da prisustvuje saslusanju okriv.
 Da prisustvuje izvodjenju pojedinih dokaznih radnji u prethodnom
 Da u svim faxama postupka prikuplja dokaze za odbranu okr. I predlaxe sudu njihovo izvodjenje
 Da prisustvuje glav. Pretresu
 Da u korist optuz. Ulaze pravne lekove
 Da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu troskova
Duznosti su:
 Da se primi odbrane
 Da okr. pruzi strucnu pomoc

POJAM I VRSTE PROCESNIH RADNJI

Procesne radnje su delatnosti proc. Subjekata koje oni preduzimaju na osnovu svog zak ovlascenja ili obaveze pod zakonom
utvrdjenim uslovima u propisanoj formi sa odredj. Sadrzonom sa ciljem da uticu na zasnivanje , tok ili okoncanje kriv.proc. Odnosa.
Dele se na radnje suda i radnje stranaka
Radnje suda su : radnje dokszivanja, proc. Prinude, odlucivanja, dostavljanja...
Prema stadijumu postupka u kohem se preduzomaju delr se na isteazne, i sudece
FORMA PROCESNIH RADNJI
Procesna forma podrazumeva zakonskim propisima utvrdjen nacin i mesto preduzimanja procesnih radnji.
Znacaj forme procesnih radnji je ogroman . Forma je sredstvo za ostvarivanje zakonitosti u postupku, jer garantuje nesmetano vrsenje
prava koja pripadaju procesnim subjektima, obezbedjuje pravnu sugurnost i jednakost gradjana pred sudom. , cine postupak i odluke
sigurnim, objektivnim i kvalitetnijim. Odtedbe zakonika o proc. Formala moraju biti
 Celishodne racionalne i date sa merom
 Takve da ih svi mogu shvatiti
 Difetencirane u piglrdu posledocaza nepostovanjw
METE ZA obEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANo VODJENJE POSTUPKA -RADNJE
PROCESNE PRINUDE
OSNOVNA DEOBA JE NA mere prinude prema licina i prema stvarima.
Mere obezbedjenja prema licima su :poziv, dovodjenje, zabrana prilazenja, sastajanja ili komuniciranja sa idredjwnim licina, zabrana
napustanha boravista, jemstvo, zabrana napustanha stana i pritvor.
Mere prnma stvarima su pretresanke.stana i.licA i privremenono oduzimanje predmeta.
Nacela : prilikom odlucivanja koju ce meru primeniti naflezni organ se mora drzati uslova predvidjenih u zalonu za svaku pojedinu
meru posebno, teza mera se nece primrniti sko se ista svrha moze postuci blazom merom, svaka mera uslovljena je posebnom
faktickom situacijom koju mora da prati tako da se ukida po sluzbenoj duznosti kad q.
prestanu razlozi koji su je izazvali ili se zamenjuje drugom blazom merom kada se steknu uslovi.
Mere prinude se primenjuju ako se ispune dva opsta uslova:
 Da postoji osnovana sumnja da je lice prema kome se primeenjuje prinuda izvrsilo kd odnosno verovaynoca da poseduje
stvar koja je potrebna za postupak
 Da postoji opasnost koju primenom proc prinude treba otkloniti i koja prinudnu meti opravdava
POZIVANJE
Je radnja organa postipka kojom se odredjenom licu nalaze da u odtedjeni dan i sat dobrivoljno dodje na odtedjeno mesto radi
preduzimanja procesne radnje pod pretnjom sankcije ili druge stetne posledice za slucaj nefolaska.
Pozivanje je opsta i podebna mera za obrzbedjenje prisustva lica u kriv. Postupky. Ono se vrsi pidmenom naredbom suda ili javnog
tuzioca koja se naziva poziv.
Neodazivanje okr. Na uredan pozov povlaci prinudno dovodjenje .ako uredno pozvani okr. Ocigledno izbegava da dodje na gl pretres
vece ga moze pritvoriti i taj pritvor moze trajati do objavljivanja presude. Okr. Je dyzan da obavestava syd o svajoj promeni adrese ili
boravista
DIVODJENJE
Dovodjenje je lisenje slobode kica koje sw bez opravdanofrazloga nije odazvalo pozivu suda i njrgovo sprovidhenje orgabnu koji nije
naredio dividjenje.. ono predstavlja sankciju za neuspelo pozivanje okr svedoka ili vestaka . Kod dovodjenja lisenje slobode nije
praceno zatvaranje. Dovodjenje moze narediti javni tuzilac ili sud a odluku koja oma formu naredbe izvrsava policija .
Naredba za dovidjenjr moze se izdati
 Ako se ojr ne odazove urednom pozivu a svoj izostanak ne opravda
 Ako izbrgava da primi poxiv
 Ako je dineto resenhe o pritvoru
Naredba se uzdaje pusmeno
Slux. Lice policije ovlasceno je da i bez naredbe udje u tudji stan i dryge prostorije i izvrsipretresanje ako se u njima nalazi ojr koga
treba dovesti i upotrebiti fizicku silu ili vatreno oruzje da bi savladao otpor.
Prema vrstacima i svedocima naredba se moze uzdati ako se nisu odazvali na uredan poOv suda.
ZABRANA PRILAXENJA SASTAJANJA ILI KOMUNICIRANHA
OVE mere predvidjenr su fa bi se sorecilo ometanje dokaxivanha i vrdenje novih krivicnoh dela.
Mera zabrane prilszenja odtedjenim kicima sluxi prvendtveno zastiti ostecenog , clanovs porodice, potencijalnih svrdoka i sl. Od
nasilnickog ponasanja,i uznemiravanja id strane okr.u resenju se nsvodi razdaljina preko koje se okr. Ne sme oriblizavati idredhenom
licu
Mera zabrane komunuciranha iskljucije svali kontakt i oba je najteza merw
Meru uvek odredjuje sud.
ZABRANA NAPUSTANJA BORAVISTA
Odredjuje se kada nema uslova za odredjuvanje pritvira ili je priyvor necelushidan ili kada se ojr vise ne moze drzati u pritvoru a
postoji bojazan da bi mogao pobeci ili otici u nepoznatom pravcu
. Meru odredjuje sud na predlog tuzioca a posle potvrdjivanha optuz. I po dluz. Duz.. yraje dpk postoji potreba a najdyze do
pravnosnaxnosti presude odnosno upicivanja okr. Na izdrzavanje kaze. Na resenje ima se pravo zalbe.privremeno oduzimanje vozacke
dozvale moze se odrediti kao dopumska mera uz zabranu napustnja boravista ili kao samostalna mera
Jemstvo
Sastoji seu polsganju gotovog novca ili obecanju isplste odredjenog novcanog iznosa kao zaloge da okrivljeni koji se ima staviti u
pritvor ili je vec stavljen u pritvor do kraja kriv postupka nece pobeci, da bi ostao ili bio pustenna slobodu, uz obecanje samog okriv.
Da se nece kriti i da bez odo renja necenapustai boraviste .
Svako jemstvo glasina odredjeni novcani iznos koji utvrdjuje sud po slobodnoj oceni
Jemstvo se mize traziti i dobiti u svakom stadijumu postupka pa i pisle izricanja prvosteoene oresude.
Ptestaje na dva nacina: propascu jemstva ili oslobodjenjem od jemstva
ZABRANA NAPUSTANJA STANA
To jw preventivno lisenje slobode u kucnim uslivima zbog opasnosti od bekstva, od vrsenha novih kriv deka i pistupka za tesko
jrivicno deli ili prvostepene presude kojon je uzrecena zatvorska kazna od 5 god ili teza kazna koji su izqzvali uznemirenje havnosti.
Moze se kontrolisati elek nadzorom
PRITVIOR
To je oreventino losenje slobide uz zatvaranje okr, odredheno odlukom nsdleznog suda rqdi postizanja odredjenog procesnog ciljq i
pod uslovom davuz opsti uslov postoji isnovana sumlja da je to lice ucinilo kriv delo , postoji bar jos jedan raxlog prrdvidjen
zakonom.
Postoje dve vrste pritbira obsvezni i fakultstivni. Nas zakon je prrdvideo samo fakultativni
Posebni osnovi za odredjivanje oritvira sy:
Ako se krije , izbegava da dodje na gl pretres ili pistoje okolnisti koje ukazuju na opasnost od bekstva
Ako postoje okolnosti koje ukaxuju da ce okriv unistiti sakriti izmeniti ili falcifikovati dokaze ili tragove kd ili okolnosti ukazuju da ce
ometati postupak uticajem na svedoke saucesnike i prikrivace , po ovom osnovu se pritvor mora ukinuti nakon izricanja prvostepene
predude
Ako osobite okolnodti ukszuju da ce za kratko vreme okr poniviti kd ili dovrsiti pokusano kd ili uciniti kd kojim preti.
Ako je okr staveljeno na tetet kd za koje je predvidjena kaa zatvora preko 10 god ili 5god za kd sa elementima nasilja ili mu je
presudom prvosteoenog suda iztecena kazna zatvora od 5god ili trza kazna a nacin izvtsenja oli tezina pisledice kd su dovelu do
uznrmirenha javnodyi koje moze ugriziti nesmetsno i oravicno vodjrnje kriv postup

ISPITIVANJE SVEDOKA
Svedok je lice koje na poziv organa postupka daje iskaz o svom culnom opazanju neke za predmet sudjenja vazne cinjenice iz
proslosti sa ciljem njenog dokazivanja. Svedocenje je opsta duznost svih lica. Svedok se poziva dostavljanjem pisanog poziva . Za
slucaj neopravdanog neodazivanja pozivu organ postupka moze nsrediti prinudno dovodjenje svedoka a sud ga moze i kazniti
novcanom kaznom od 100.000 din. Svedok je duzan da da istinit iskaz na glavnom opretresu sud od svedoka moea traziti da polozi
zakletvu . Ne smejy se zaklinjati maloletnici lica koja zbog dusevnog stanja ne mogu da shvate znacaj zakletve o tzv sumnjivi svedoci.
Duznost davanja iskaza nemaju dve grupe lica: lica koja se ne mogu saslusati kao svedoci i lica koja mogu biti oslobodjenja duznosti
svedocenja .
Ne mogu se saslusati kao svedoci : lica koja bi svojim iskazom povredila duznost cuvanja tajnog podataka , dok nadlezno organ ne
opozove tajnost ili ga ne oslonodi te duznosti ,
Branilac okr o onome sto mi je okr poverio kao svom braniocu,
Lice koje bi povredilo duznost cuvanja prof tajne osim ako je oslobodjeno te duznosti
Od duznosti svedocenja mogu biti oslobodjeni : bracni drug okr. I lice koje sa njim zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj zajednici,
Srodnik po krvi u pravoj liniji u pobocnoj do 3 steprna srodstva i srodnik po tazbini do 2 stepena
Ustanova oslobodjenja od duznosti odgovaranja na pojwdina pitanja kojim se moze kotistiti svaki svedok, bez obzira na njegov
odnos, prema okr. Ni jedan svedok nije dyzan da idgivara na pitanja ako bi time izlozio teskoj sramoti sebe ili blisko lice, znatnoj
materijalnoj steti ili krivicnom gonjenju.
U istrazi svedoka ispituje javni tuzilac a prisutna lica mogu predlagati javnom tuziocu da radi razjasnjenja postavi svedoku idredjena
putanha

ISPITIVANJE POSEBNO OSETLJOVIH SVEDOKA

Kriterijum za dticsnjr statusa posebno osetljivih svedoka su izrast, zivotno iskustvo, pol, nacin zivots , zdtsvstveno stanje i pririds
, nacin izvrsenja ili poskedicr krivicnig dela
Postupak je syrogo firmalan. Pojrece se po sluzbenoj duznostiprocesnog organa ili na zahtev stranaka ili samog svedoka. O zshtevu se
idlucuhe resenjem protiv koga zalba nije dozvoljena . U prethodnom postupku odluku donosi javni tuzilac a u glavnom pretresu
predsednik veca, za glavni pretres odnosno sudija pojedinac. Posebno osetljivom svedoku moze biti postavljen punomocnik iz reda
adv.
VESTACENJE
Vestacwnje je procesna radnja kojom se dolazi do iskaza vestaka koji irg postupka skuzi kao dokazno stedstvo. Iskaz
vestakacje izjava koja sadrzi strucni nakaz ili strucno misljwnje procesnonezainteresovanog strucnog lica o cinjenicama za cije
utvrdjivanje strucna sorema i opste obraxovanhe sudije i javnog tuzioca nisu dovoljni. A lica koja po naredbi daju na osnovu strucnog
znanja iskaz nazivaju se vestaci. Od vestaka se moze traziti strucno misljenhe ili nalaz.
Vestak mora da ima strucnu i pravnu spisobnost. Ima dyznost da se odazove na poziv suda , da podnese nakaz i misljenjec i da polozi
zakletvu.
Vestak ima pravo da se upozna sa podacima koji su potrebni za davanjevpotpunog i tacnog nalaza i misljenja, da razgleda
spisecpredmeta, da prisustvuje uvidjaju ,rekonstrujciji...
Vestacenje se odredjuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak a u hitnim slucajevina i usmenom naredbom o cemu se
sastavlja sluz. Bel.
Odredjuje se po sluz. Duz. Na predlog stranaka ili branioca.

Stranke imaju pravo i da izaberu strunog savetnika uvek kada org postupka odredi vestacenje.
Razlika izmedju vestaka i syrucnog savetnika je sto strucni savednik ne podnosi nakaz i musljenje vec samo ukazuje na nedistatak u
nakazu i misljenju vestaka.njegov iskaz ima dokaznu snagu i sudija se u obrazlozenju oresude moze pozivati na njega..
Vestacenje mize biti oivereno syrucnoj ustanovi, vestakucsa liste stalnih sudskih vestaka, vestaku odredjwnom za pojedini slucaj van
liste stalnih sudskih vestaka. Zakon je ustanovio da se slozena vestacenja piveravaju strucnim ustanovama uvek kada takve ustanove
postoje.
Iskaz vestaka se ceni jao i svaki drugi dokaz po slobidnom uverenju sudije

Metodi i tehnike za prikupljanhe dokaza

PRETRESANJE STANA I LICA
To je materijalno istrazivanhe nad licima i stvarima koje pteduzoma u cilju pronalazenja tragova kd ili ptedmrta vaznih za
poatupak ili u cilji hvatanja okrivljenog .postupak pretresanja obuhvata izdavanje natedbe i njeno izvrsenje . Ulazak u tudji stan i
pretresanje bez natedbe i svedoka dozvoljeni su samo aki je to neophodno radi neposrednog hapsenja ucinioca kd ili
otklanjanja,neposredne i ozbilje opasnosti za ljude i imovinu
Natedba o pretresanju stana izdaje sud na obraxlozeni zahtev javnog tuzioca . Naredbu sudije za prethodni postupak izvrsava javni
tuzilac koji je zahtevao pretresanje . Protiv naredbe o pretresanju zalba nihe dozvoljena
Tok pretresanha se moze snimiti a pronadjeni ptedmeti fotografisatu a obavezna su aki se obavljaju bez svedoka ili u advn kanc bez
predstavnika adv. Komore
PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA
To je oblik ogranicenja prava raspolaganja svojinom. Privremeno se oduzimaju predmeti koje treba da posluze kao dokazi u postupku
i stvari koje se imaju oduzeti po krivicnom zakonu da bi se obezbedilo izvrsenje mete bezbednosti yrajnog oduzimanja predmeta, ako
ta meta u postupku bude iztecena. Lice koje odbije da na poziv suda odbije meru moze se kszniti novcano dva puta.
Predmet oduzimanja moze biti svaka stvar koja ima veze sa kriv. Delom. Osim onik koje su zakonom izrivito ixuxete
Oduzimanje ptedmeta narrdjuje sud ili javni tuzilac ili sluzbeno lice policije na osnovu ovlascenja
PRADNJE ODLUCIVANJA
Odlucivanje je posebna vrsta procesnih radnji kojima sud ustanovljava sta je pravo u konkretnom ucaju. Sastoji se u primeni
prava na konkretnu cinjenicu
Ptema ptirodi odlucivanje moze biti metitotno i cormalno.
Meritorno pretpostavlja ptethodno ispitivsnje sustine zahteva da bi se utvrdola njegova osnovanost i ispoljava se u odlyci kojom se
zahtev odbija ako je neosnovan ili usvaja ako je isnovan
Fotmalno ne ptedstavlja ispitivanje osnovanosti zahteva zbog neke ptocedualne smetnje i njime se zahtev odbacuje
Sudske radnje su materijalni izraz ptovesnih radnji odlucivanja . Mogu biti nsredbe resenja i ptesude
Presudom se konkretni krivicno pravni odnos konacno resava za idredjenu instancu.
Pravilo je da se uzruce pisle sprovedenog usmenig i kontradiktirnog glavnig pretresa i da se glavni oretres uvek zavrsava presudom ali
kada se optuznica odbacuje ili kada se naloletnuku izrice vaspitna mera ili postupak prema njemu obustavlja. U postupku prema
maloletnicima presuda se iztice samo kada se maloletnik osudjuje na kaznu maloletnickog zatvora.
Resenje je odluka itgana postupka suda ili jsvnog tuzioca kojom se ne odlucije o glavnom predmetu postupka niti se okoncava
procesnopravni odnos vec se resavaju pojedina procesnopravna pitanja.
Naredba je svaka druga odluka organa postupka koja u zakoniku nije oznacena kao presuda ili resenje . Naredbe izdaje sudija
pojedinac koji rukovodi postupkom a ponekad i vece. U istraznom postupku naredbe u pojedinim slucajevima izdaje i javni tuzilac ( o
sprovodjenju istrage, pretresanju stana i lica, odtedjivanju gl. Pretresa, ... naredbe se od drugih sudskih idluka razlikuju po tome sto se
nikada ne mogu pobijati zalbom.
Struktura sudsjih odluka
Pravilo je da se sydske odluke sastoje od uvoda, izreke i obrazlozenja, pouke o pravnom leku i dela za izvanicenje odluke
Uvod sluzi za individualizaciju i identifikaciju odluke,
Izteka sadrzi volju i zapovest suda o primeni zakona na knkretan slucaj .
Obrazlozenje je deo odluke u kome organ postupka izlaze proces formiranja odluke
Pismeno izradjena presyda ne mora da sadrzi obrazlizenje ako su stranke i branuilac i i lica koja imaju pravo na zalbu, pdmah po
ibjavljivanju presude izjavile da se odricu prava na zalbu ili ako je optuzenom izrecena kazna zatvora do 3god, novcana kazna, kazna
rada u javnom interesu, oduzimanja voz. Doz. Uslovna isuda ili sudska opomena a osuda je zasnovana na priznanju optuzenog . Ali ta
lica mogu odmah po objavljuvanju presude zahtevati dostavljanje pismeno ozradjene presude
Odluke moraju biti ibrazlozene i u pogledu cinjenicnih i pravnih pitanja. Obrazlozenje se odnosi i na utvrdjeno cinjenixno stanje i na
primenu prava a u slucaju osudjujuce presude i na izbor i idmeravanje kazne.
Poruka o pravnom leku jecsastavni deo onik sudskih idluka koje se po zakonu mogu pobijatu pravnim lekovima
Ozvaniceje autentifikacija idluke je njeno potpisivanhe i overavanhe sluzbenim pecatom
PREDISTRAZNI POSTUPAK
DA BI KRIV POST OTPOCEO MORA SE OTKRITI KD I KICE PROTIV KOGA POSTOJI sunja da je izvrsilac dela i dokazi koji
tu sumnju cine osnovanom.
Bez toga javni tuzilac ne bi mogao da pokrene i sprovede formalnu krivicnu istragu.
Zato formalnom kriv post prethodi neformalni postupak koji se sastoji u pronalazenju ucinoca kd, u otkrivanju kd, prikupljanju i
obezbedjenju tragova i predmeta koji mogu da poslyze kao dokaz.
Taj postupak se zavrsava pidnosenjem kriv prihave i naziva se predistrazni postupak
Organi predistraznog postupka su javni tuzilac i polucija a moze da se javi i sudija za prethodni postupak ako treba da se odluci o
kakvom pravu, slobodu koji se mogu oduzeti samo idlukom suda
Lice ptema kome se vodi predistrazni postupak je osumljiceni.
Osnovni zadatak predistraznog pistupka je da javnom tuziocu oruzi materijal kojim ce potkrepiti sumnji da je osumljiceni izvrsio kd
koje se goni po sluzbenoj duznosti i tako ispuniti jedan od uslova za ostvarivanje istrage
OVLASCENJE POLICIJE U PREDISTRAXNOM POSTUPKU
ORgani policije koji prrdstavljaju vrstu upravnih organa ne mogu biti ovlasceni ns pteduzimanjr procesnih radnji . Od ovog prsvila
postojizuzeci:
Organima policije moze javni tizilac da poveri preduzimanje pojedinih dokaznih radnji
Organi policije su izuzetno ovlasceni da u predistraznom postupku preduzimsju pojedine formalne dokazne radnje koje u krivicnom
postupku imaju vrednost kao radnje preduzete od jsvnog tuzioca.
Oni moraju o preduzetim radnjana da bez odlaganja obaveste javnog tuzioca.
Ako javni tuzila poveri ograni policije mogu da saslusaju isimljicenog ali samo ako osumljiceni na to pristane i uz prisustbo branioca i
javnog tuzioca
Prikupljanje obavestenja je pravo i duznost policije gradjsnin je duzan da se odszove pozivu ali nema obavezu da da obavestenje i to
samo jrdnom , a drugi put samo dobrovoljno za isto kd.
Svako pozvano lice ima ptavo da angazuje adv a ne samo odimljiceni. Informativni tazgobor moze trsjati najduze 4h a po pristanku
davaoca obavestenja i fuze. O prikupljenom obavestenju sastablja se zspisnik ili slux. Bel.
U kriv. Prijsvi organ polivije navodi doksaxe koje je sazbao prikupljajuci obavedtenja ali u njoj ne unosi sadrzinu izjava koje su dali
pojedini gradjani.
Obavestenja se izdvajaju iz zapidnika a treba da pidluze tuziocu samo da oceni da li ce otvoriti istragu ili ne
Hapsenje i dovodjenje odumljicenog javnom tuxiovu dozvoljeno je samo u dva slucaha: ako postoji bilo koji razlog za odredjivanje
pritvora ako je ucinilac zatecen na izvrsenju kd za koje se goni po sluz. Duznosti
Zadrzavanje osumljicenog
Policija je ovlascena da lica zatecena na mrstu ixvrsenja kd uputi javnom tuziocu ili ds ih zadrzi do njehovog dolaska ako mogu dati
podatke vazne za buduci kriv. Post. I ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo obaviti ili bi bilo
otezano.zadrzavanje moze trajati najduze 6h.
Policoja i bezbedonosne agencije izvrsavaju naredbe koje na ptedlog javnog tuzioca donosi sudija za prethodni postupak( tajni nadzor
tel i drugih komunikacija tajno pracenje i snimanje ...)
Preduximaju i mete za utvrdjivanje identiteta lica i predmeta.
Pronalaxe ucinioca i sprecavsju da se sakrije i pobrgne
Obezbedjuju tragpve kd i ptedmete koji mogu posluziti kao dokaz....
Krivicna prijava i postupak javnog tuzioca sa krivicnom prijavom
Kriv. Prijava je vanprocesni akt kojom se javni tuzilac obavestava da je izvrseno kd za kojr se gonjrnje preduzims po dlux. Duznosti
Ta tadnja moze biti pteduzete usmeno i pismeno.
Javni tuz je duzan da svaku krov prijavu oceni i donese odluku
On mpxe da je odbaci ako nijekd po dl. Duz. , ako je kriv gonj. Xzastarelo ili obuhvsceno amnestijom i pomilobanjem ili postoji neki
drugi osnov kojo trajno iskljucuje kriv. Gonj. Ilinr posypje osnovi simnjr .
Prijava se moze odbaciti i ako je je osumljiceni za kd za koje je propisana kazna zatvora do 3god a odumlj je usled stvarnog kajanja
sprecio nastupanje stete ili je stetu nadoknadio a javni tuzilac oceni da izricanje kaznwe ne bi bilo pravicno
On moze da sam prikuplja obavestenja i podstke ili da to zahteva pd policije
Moze da donese naredbu o sprovodjenju istrage protiv odredjenog lica
Da podigne neposredmu optuznicu ako prikupljeni podaci o kd i uciniocu pruzaju dovoljno mat. Za optuzenje
Pojam i obelezja istrage
Istraga je prva faza prethodnog kriv. Postupkakoji naredbom otvara jsvni tuzilac protiv odredjenog licaza koje podtoje osnovi sumlje
da je ucinilo kd za koje se gonjenje ptefuxims po dluz. Duz. Moxe se podnrti i ptotiv nepoznatog ucinioca kad postoje osnovi sumlje
da je ucinjeno kdza kojr se gonjenje preduzoma po sluz. Duz.
Od donodenja natedbe o sptovodjenju idyrage osumljiceni postaje subjekst jednodyransckog kriv. Post
Jedine proc rsdnje koje se ne mogu obaviti u ptedisyraznom postupku nego samo u istraxi su ispitovanje svedoka i vestaka
Za otvatanje istrage dovoljan je najnizi moguci stepen uverenja u pogledu cinjenuce da je isumljiceni ucinio kd .
Istraga nije redovna i obavezna vec samo moguca faza krivicnog pistupja. Ona je potpuno iskljucena . Y skracenom pistupku tj za jd
za koha je propusana kazna zatvora do 8 god . Za ta kd optuzba se uvek piduze neporesdno na osnovu kriv. Orij. U tom pistupku tzilac
moze pi sopstvenohj inicijativi ili po naredbi sudije da otvori i vodi isteagu. Istraga nije obavezna ni za kd za koja je predvudhena
jazna zatvora od 7 god ili teza kazna . I za ta kd se optuznica moze neposredno podici ako prikuplheni podaci o kruv dely i uciniocu
pruzaju dovoljno osnova za optuzenje . Nikakvi drugi uslivi za podizanje te optuznice u zakobiku nisu predvidjeni
Tako pidignuta optuznica naziva se nepisrednon optuz .
Pojretanje svrha obim i tok i sadrzina istragemIsyraga se otvara naredbom javnog tuzioca. Naredba se donosi pre ili neposredno
posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tuzilac ili policija u ptedisraznom postupku. A najkasnije u roku id 30 dana od dana
kada je tuzilac obavesten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela
U naredbi se navode licni podaci ojr, opis dels , zakobski naziv kd , okolnosti koje potvrdjuju osnove sumlje da je okr. Ucinio kd. Ona
se dostavlja okrivljenom i njegovom braniocu zajedno sa pozivom na rociste za preduzimanje prve dokazne radnje kojoj mogu
prisustvovati. Protiv naredbe javnog tizioca okr. I bran ne mogu iziaviti zalbu. A obavestava se i osteceni i poducavava o pravima.
Svrha istrage je u prikupljanju dokaza i podataka koji su potrebni da bi javni tuzilac mogao odluciti hoce li podici optuznicu ili ce se
obustaviti postupak , kao i u prikupljanju dokaza za koje pistoji opasnost da se nece moci ponoviti na gl. Pretresu ili bi njihovo
izvodjenje bilo otezano.osim toga u istraxi se prikupljaju dokazi koji su potrebni davse utvrdi identitet ucinioca i drugi dokaxi
koji.mogu biti korisni za postupak.
Istraga traje fok javni tuzilac ne oceni da je ispunjen njen cilh. Tj da su prikupljeni dokazi i podaci potrebni za odluku da li ce protiv
pkr podici optuzbu ili obustaviti postupak. Koliko ce to trajati zavidi id ocene javnog tuxioca u istrazi pritbor moze trajsti nsjduze 6
meseci .
Posle donosenja naredbe o dprovodjenju idtrage javni tuzilac pteduzima dokaxne radnje za koje smatra da su potrebne za ostvarivanje
colja idtrage saslusanje okr se ponavlja u istraxi. U idtrazi nema opsye javnosyi. Ako se na ktaju postupka ustanovi da je u intrtesu
podtupka dacse ojr i njegov branilwc upoznsju sa dokaxima prikupljenim u toku istrage javni tizilsc ce ih obavestiti da u odredjenom
roku mogu razgledati predmete i spise koji se odnose na te dokaxe i da mogu staviti svoje predloge za izvodjenje novih dokaxa.
Zavuzvrat okr i nuegov branilac su duzni da prevxavrsetka istrage omoguce javnom tuxoocu da razmatra spise odbrane i razgleda
dokaze koje je ona prikupila . Pre nego sto u potpunosti budr sprovedena istraga moze biti prekinuta ili obustavljena
Prekid moze biti obavezan i fakultativan
Istraga se prekida obavezno ako pisle izvrsenja kd kod ojr nastupi dusevno oboljenje ili dusevna poremecenodt ili kajsva druga teska
bolest zbog koje ne moxe ucestvivsti u postupku ili se pojave okolnosyi koje privremeno sptecavaju kriv. Gonjenjeobustava istrage
nasptupa samo po volji javnog tuzioca ne i protiv njegove volje
On obustavlja idyragu ako:
 Ako nije kd koje se goni po suz duz.a nema uslova za primenu mera bezbednosti
 Ako se utvrdi da je jd zadtarelo, da je obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje
isklhuciju gonjenje
 Ako nadje da nnema dokaxa za optuzenje
O zavrsetku istrage tuzilac donosi naredbu koju dostavlja odumljicrnom i njegovom braniocu a ostecenog obavestava.u roku od 15
dana od zavrsetka istrage tuzolac je duzan da podnese optuznicu a u narocito slozenim oredmeyoa moze istragu da produzi za jos
30 dana.
Patalelno sa tuzilackom isteagom osumljiceni i nhegov branilac mogu samostalno da orikupljaju dokazni materijal za svoju
odbranuoni imaju oravo da razgovaraju sa licina koja im mogu oruziti pidatke za odvranu i da ako ta lica oristanu da od njih oribave
pisane izjave i obavestenja osim ostecenog i ilica kohe je vec id steane policibe ili tuzioca vec ispitano., inaju oravo da uz pristanak
tuzioca ulaze u privatne prostorihw, stanoce, i druge prostore da uz saglasnost i pitvrdu fizickog i oravnog lica preuzmu prednete ili
usprave kohe mogu pisluziti kao dpjaz .

Optuznica-podizanje i sadrzina
Istrazi sleduje a gk pretresu prethodi stavljanje okr pred optuzbu. Ta fazq ptethodnog podtupkacsecsastoji od podizanha optuznice i
sudske kontrole optuznog akta kojacsecvrsi pi sluzbenoj duznosti suda povodom svake pidignute optuznice
Podizabje i sadrzina ootuznice
Optuznica je pisani i u zakonskoh formi sastavljen akt javnog tuzioca kojim se od nafleznig suda traxi da odredi gl pretres protiv
idredhenog lica za odtedjeno kd za koje se gonjrnje prefuzima po slyzbenoj duznosti.
Optuznica se podnosi posle sprovedene istrage ali ibbez istrage na osnovu krivuxnec prijave i podataka prikupljenih u predistraznom
pistupku a u idredjenim slucajevima moze se podneti i sudecem veci na samom glavnom pretresu pa i usmeno .
Osnovni cilj optuznice je da,dovede do gl pretresa i da odredi oredmet sudjenja. Optuznica sadrzi 1. Podatke o identitetu okr. Opis
dela oz kojeg proizikaxe zakonska obelezja kd vreme i mesto izvrsenha kd, predmet na kome je i sredstvo kojim je ono ucinjeni i
druge okolnosti potrebne da se kd sto potpunije odredi, zakobski baxiv kd, oznacenje suda predlig dojaxa koje treba izvesti na gl
pretresu , uz naxnacenje imena svedoka i vestaka spisa i predmeta koji sluzi kao dokazi , obrazlozenje u kojem ce se prema
rezultatima istrage opisati stanje stvari i navesti dokazi kojima ce se utvtditi syanje syvari predlog da se okr pusti na slobodi, ako se
nakaxi u peitvoru, predlog da se vise podnetoh optuznica spoji u jedan postupak.
Optuznica se pidnosi vecu nadleznog suda koje odmah po prijemu ispituje da li je propisano sastvaljena pa je vraca tuziocu da je u
roku od 3dana ispravu ako ustanovi da ima nedostatkw. .
Ako javni tuzilac to ne ucini u datom roku ili vrati neisoeavlhenu opruznicu pretresnu sudija ce je resenjem odvaciti. Optuznicu koja je
propisno sasyavljena, ili naknadno ispeavljena vece dostavlja ojr i u pritvoru u roku 24h od prijema . U narocito sloz ptedmetima rok
iznoso 3dana. Okr i branilacimaju pravo da u roku od 8 dana od prijema optuznice podnesu odgovor
IspITivanje OPTUZNICE
Svaka posignuta optuznica bez obzira ba ti da ki je ojr pidneo odgovor , ispituje se pi sluz duznosti u pogledu osnovanosti.
Ispitivanhe obavlja vanrasoeavno vece u sednuci koju treba da idrzi u roky id 15 dana od isteka roka za podnisenje odgovira na
ootuznicu.
Vece moze oglasiti nenadleznim sud kojem je podneta optuznica i po pravnosnaznostu resrnha predmet uputitu nadleznom sudu a
pritiv idlke veca zalba je dizvoljena . Vrce ce i izdvojiti iz spisa obavestenja i zapisnike koji se po zakonu miraju izdvojiti . Protiv
resrnja o izdvajanju dozvoljena je pisebna zalba.
Vece moze obustaviti postupak a optuznicu odbacuti ako utvrdi da nema zahteva,ovlascenof tuzioca. Predloga ili odovrenja za kriv
gonjenhe. Ono ce odluciti da nema mesta optuznicu i da se piatupak obustavlja i ako utvrdi da delo za kohe je podneta nihe kd, a nema
uslova za primenu mera bezbednosti da je krivucni gonjenje zastareli ili je obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem i ako nema
dovoljno dojaza,za opravdanu sumnju da je ojrc ucinio kdckoje mu se optuzbom stavlja na teret.
Ali kad ispituje optuznicu javnog tuzioca koja je pidneta beposredno tj bez sprovodjenja istrage ili privatnu tuzbu vece ce u prva dva
slycaja resenjem odbitu a ako su oreduzete dokazne eadnhe optuzbu ce odbiti i ako nema dovoljbo dokaza za osnovanu sunlju da je ojr
ucinio delo koje je prednet ootuzbe. Pritiv ove odluke zalbu mize da izjsvu javni tuzilac. Okr koji he pritviren oysta se na slobodu bez
obzira na tuziocevu zalbu. Vece ce pitvrdiri optuznicu ne izjasnjavajuci sr da je ona isnicanax jervto treba tek dacse utvrdi na gl
pretresu ako ne ronesr ni jednu drugu odluku, odnosno ako oceni da postoji opravdana sumnja da je okr uvinio kd koje mu se stavalja
na teret .
Ispitivanju optuznice nwma medta ako je u pitanju optuznica koju je tuzilac uzmenio na gl pretresu ako je spirwzum o priznanju ojr i
javnog tuziocax zakljuceb pre podizanja optuznice i ako je u pitanju optuzni predlog u skracenom postupku ili privatna tuzba
prethodni pistupak se zavrsava stupanjem optuz ba pravnu snagu . Od tog momenta,zapocinje glavni pistupak , mesna nadleznost se
vise ne moze pibijati acojr pistaje optuzeni

Sporazum o priznanju kd
Sporazum se moze zakljuciti posle donisenha resenja o sprobodjenju istrage, pre ili posle podnosenja optuznice a najkasnihe do
izjasnhavanja optuzenog o optuzbu na picetku gl pretresa. Sporazum u pisnenoj formi sastavlja javni tuzilac a potpisuju ga javni tuz.
Okr i bran.
 Okr mora da ima branioca od pocetka pregovira sa havnim tuz pa do kraja sudsog postupka , za potvrdu sporazuma. Ako okr sam ne
izabere brabioca za prethidni postupak ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak postavice mu ga po slyz duznosti. Postignuti
spirazum ima dejstvo ako ga usvoji sud na posebnom rocistu. Ako je sporazum zakljucen pre podizanja optuznice. Javi tuzilac zajedno
sa sporazumom dostavlja i optuznicu. Ako he sporazum postignut pre nego sto he optuznuca potvrdjena optuzbica ne podleze
ispitivanjuali se ispituje u pogledu yrednosti i osnovanosti
Dva su osbovna uslova sporazuma o prihvatanju krivice
 Da okr prizna kd
 I da je u pitanjuvkd za koje je podignuta optuznica
Okr na osnovu sporazuma moze da stekne sledece beneficije:
 Popust u kazni ili naxinu izvrsenja
 Obustavu jriv gonjenja za jedno iku vise kd koja nisu obuhvacena sporazumom
 Delimicno ili potpuno oslobodjenje od placanja troskova
U soorazumu ne moze biti oredbidjeno ubkazavanhe jazne isoid zakonskog minimuna
O sporazumu odlucije sudija zaprethoni postupak odnosno predsednik veca I to bez prisustva opste javnosti.pozivaju se javni tuzilac,
branilac I okr, a ostceni se obavestava. Ako ne dodje okr. Sporazum se odbauje a ako ne dodu javnituzilac ili branilac odlaze se.
Sudija za preth. Postupak I predsednik veca donose:
Resenje kojim se sporazum odbacuje, kojim se prihavta ili odbija.
Zalba nije dozovljena ali iako su se stranke odrekle prava na zalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sposrazum ipak
posoji ogranicena mogucnost prava na zalbu protiv presude kojom se na osnovu rihvacenog sporazuma optuzeni oglasva krivim. Tu
presudu mogu pobijati samo javni tuzilac okr I branilac. Rok iznosi 8 dana . presuda se moze pobijati ako nije u skladu sa zakljucenim
sporazumom I ako postoji razlog za obustavu postupka to su isti uslovi kao I za obustavu postupk prilikom ispitivanja optuznice.
1. Delo koje je predmet ptuzbe nije kd a nema uslova za primenu mera bezbednosti
2. Ako je krivicno gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje
iskljucuju kriv. Gonj,
3. Nema dovoljn dokaza za opravdanu sumnju daje okr ucinio kd

SSPORAZUM O SVEDOCENJU OKR.

Kada je u pitanju kd za cije je gonjenje nadlezno tuzilastvo za organizovani kriminal ili tuzilastvo za ratne zlocine okrivljeni moze
da istovremeno stekne I procesni polozaj svedoka.
Okrivljeni kao svedok je lice koje se u posebnom postupku olukom suda I pod odredjenim uslovima na osnovu prethodno
postugnutog sporazuma izmedju njega I javnog tuzioca privremeno prevodi u status svedoka uz obavezu davanja istinitog svedockg
iskaza u zamenu za odredjene pogodnosti koje se mogu odnositi na :
- Vrstu I meru kazne
- Oslobodjenje od kazne
- Odustanak javnog tuzioca od kriv. Gonj.
- I odluku o troskovima postupka
Svedoci iz reda okrivljenih mogu da se jave samo u krivic.post. koji se vodi povodom kd za koje je posebnim zakonom odredjeno da
postupa javno tužilastvo posebne nadleznosti.. to su kd za koje goi njenje preuzima tuzilac za org kriminal I ratne zlocine.
Da bi okr. Zauzeo status svedoka potrebno je da se kumulativno ispune dva uslova:
Da je u potpunosti priznao izvrsenje kd za koje je okrivljen I da je znacaj njegovog svedockog iskaza za otkrivanje dokazivanje ili
sprecavanje drugih dela org. kriminala Ili ratnih zlocina pretezniji od stetnih posledica kd koje mu se stavlja na teret a to seni sud u
svakom konkretnom slucaju.
Organizator kriminalne grupe ne moze postati svedok saradnik
Priznanje okr mora da bude potpuno I bezuslovno. Duznosti okrkoje nastupaju iz uloge svedoka su ist kao I duznosti svakog drugog
svedoka : da gvpri istinu I da ne sme nista precutati uz mogucnost kriv sankcije za davanje laznog iskaza. Ali nema prava koja
pripadaju ostalim svedocima: da bude oslobodjenj duznosti svedocenja prema okr koji mu je saradnik ili drugo blisko lice, niti da bude
oslobodjen duznosti svedocenja prema okr koji mu je srodnik ili drugo blisko lice niti da bude oslobodjen da odgovara na pojedina
pitanja kada je verovatno da bi sebe ili bliska lica zlozio eskoj sramoti , znatnoj mat. Steti ili kriv gonjenju.
Saradnju treba da prihvati dobrovoljno I slobodno.
Sporazum javnog uzioca koji je zakljucen s okr , sud moze da usvoji ili da odbije u formi resenja protiv koga je dozvoljena zalba osim
ako je sporazum u potunosti prihvacen jer su se u tom slucaju javni tuzilac I okr odrekli prava na zalbu.
Ako je okr ispunio svedcku obavezu sud je u presudi koju izrice posle odrzang gl pretresa u potpunosti vezan sporazumom koji je
posebnim resenjem prethodno prihvtio. Taj sporazum vece presudom ne moze da menja vec samo da u presudu prenese njime
utvrdjene dispozicije u pogledu sankcije , oslobodjen d kazne , odustanka javnog tuzioca od gonjenja , troskova . ako okr ne ispuni
svedocku obavezu ili izvrsi novo kd ili javni tuzilac sazna za ranije delo , sud ce na predlog javnog tuzioca stavitit van snage resenje o
prihvatanju sporazuma a predsednik veca je duzan da unisti spise.
SPORAZUM O SVEDOCENJU OSUDJENOG
Javni tuzilac moze da sklopi sporazum o svedocenju sa pravnosnazno osudjenim licem. Sporazum se ne moze sklopiti sa
pravnosnazno osudjenim organizatorom kriminalne grupe I osudjenim na kaznu zatvora od 40 god.
Javni tuzilac I osudjeni se po ovom sporazumu mogu dogovoriti na dve povlastice:
- Da kazna izrecena pravnosnaznom presudom blazom vrstom ili manjom kaznm ili oslobodjenjem od kazne
Ovim sporazumom javni tuzilac se obavzuje da u roku od 30 dana od pravnosnaznosti presude u kojoj je osudjeni bio svedok pokrene
postupak za ublazavanje kazne . ali ako postupak bude okoncan oslobadjajucom ili odbijajucom presudom postupak za ublazavanje
kazne se ne pokrece .
Sporazum koji je prihvacen obavezuje sud koji odlucije o ublazavanju kazne. Taj sud mora da izrekne blazu kaznu predvidjenu
sporazumom. Kaznu ublazava sud koji je osudjenom izrekao prvostepenu presudu a uslovi su:
- Da je postupak u kome je osudjeni dao svedocki iskaz okoncan osudjujucom presudom
- I da je osudjeni u potunosti ispunio svoju svedocku duznost
Ne trazi se da je presuda zasnovana na tom iskazu.
PRIPREME ZA GLAVNI PRETRES
Pripremanje glavnog pretresa obuhvata procesne radnje koje preduzima sud od stupanja optužnice ne pravnu snagu do početka gl.
Pretresa.
Pripremanje gl. Pret. Obuhvata:
- Pripremno ročište
- Odredjivanje gl pretresa
- I donosenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom
Pripremno ročiste – ima za cilj da sud i stranke sporazumno pripreme uslove za sudjenje . obavezno je za kd za koja je predvidjena
kazna zatvora preko 12 god. A kda su upitanja laksa kd o održavanju pripremnog ročišta odlučuje predsednik veca isto vazi i za
skraceni postupak.
Zadatak pripremnog ročista je :
- Izjasnjavanje stranaka o predmetu optužbe
- Obrazlaganje dokaza koji ce biti izvedeni na gl. Pret. I predlaganje novih dokaza
- Utvrdjuvanje cinjenicnih i pravnih pitanja koje ce biti predmet raspravljanja na gl. Pretresu.
- Odlučivanje o sporazumu o priznanju kd
- Odlucivanje o pritvoru
- O obustavi postupka
Zakazivanje gl. Pretresa i pozivanje – pre zavrsetka pripremnog ročista predsednik veca naredbom odredjuje mesto i vreme
održavanja gl. Pret. Ako pripremno ročiste nije odrzano on je duzan da gl. Pretres zakaze u roku od 30 dana od prijema potvrdjene
optuznice, ako je optzeniu pritvoru odnosno u rou od 60 dana ako je na slobodi
Pribavljanje novih dokaza- stranke mogu predlagati da se pribave novi dokazi a predsednik veca moze odluciti da se svedoci i vestaci
za koje se predpostavlja da se nece moc saslusati na gl.pret. saslusajupre gl. Pret.
Obustavljanje postupka – moće d usledi iz jednog razloga : ako javni tužilac odustane od optužbe a predsednik veca donosi
RESENJE.

GLAVNI PRETRES I PRETPOSATVKE ZA ODRŽAVANJE GL. PRETRESA.

Gl. Pret je deo prvostepenog kriv.post. u kome se raspravlja o osnovanosti kaznenog zahteva sadržanog u optuzbi i o
imovinskopravnim zahtevima i o tome se izrice presuda. Bez gl. Pretrsa nema presude.
Pretpostavke za održavanje gl.pre. je prisustvo lica bez kojih se on nemože održati.
Nedolazak ovlašćenog tužioca – sprecava održavanje gl.pret. i u opštem i u skacenom postupku. Ako ne dođe javni tužilac pretres se
odlaže a ako ne dodje osteceni kao tužilac niti njegov zak zaup ili punomocnik , predsednik veca rešenjem obustavlja postupak.
Neodlazak optuženog – u načelu sprecava održavanje gl. Pretresa. Ako optuž ne dodje i ne opravda svoj izostanak bice prinudno
doveden a ako ocigledno izbegava da dodje na gl pretres može biti i pritoren do obajvljivanja presude., do dovodjena optuženog
gl.pret. se prekidda ili odlaze. Ali zakonik dopusta 2 izuzetka:
- Moguće je sudjenje odbeglog ili nedostiznog osudjenog
- U skracenom postupku i nedosavseg
Optuženom se izuzetno može suditi u odsustvu ako se ispune sledeci ulovi:
1. Da je u bekstvu ili je nedosizan drž. Orga.
2. Da postoji narocito opravdan razlog da mu se sudi u odsustvu
3. Da sudjenje u odsustvu predlozi javni tužilac
4. Da tužiocev predlog prihvati vece
Pod ovim uslovima može se i istraga sprovesti
Neodlazak branioca – sprecava održavanje gl. Pretresa ako je odbrana obavezna a ne postoji mogucnost da ok odmah uzme drugog
branioca

TOK GLAVNOG PRETRESA

Gl.pret se drži kontinuirano a pocinje kada vece dnesenje resenje da se gl.pret. održi.
Regovan tok je sledeci ali su moguza odstupanja:
Otvaranje zasedanja – spada u pripremanje pretresa . zasedanje otvara predsednik veca , objavljujuci predet postupka i sastav veca a
za tim prozivkom utvrdjuje da li su dosla sva pozvana lica. Zatim predesnik poziva okr da iznese licne podatke kako bi utvrdio njegov
identitet . ako se dovodi iz pritvora optuženi se dovodi u sudnicu ali ne vezan.
Svedoci i vestaci se udaljavaju iz sudnice jer oni ne mogu da budu ispitani pre nego sto budu salusani.
Na početku gl.pret. vlasceni tužilac cita optužni akt – potom predsednik veca pita optuženog da li je azumeo optužbu , da se izjasni o
optužbi da da li priznaje da je izvrsio kd. Posle toga predsednik veca poziv janog tužioca a zatim i branioca da iznesu uvodna
izlaganja. U tim izlagajima oni sazeto ukazuju na cinjenice koje ce biti predmet dokazivanja, navode dokaze i formulisu pravna pitanja
o kojim ce se raspravljati
Dokazni postupka- otvara se posle uvodnih izlaganja tuzioca i branioca. Zapocinje iznosenjem odbrane i saslusanjem optuzenog.
Optuzeni se saslusatva tako sto mu pitanja postavljaju najpre njegov branilac , zatim tužilac, a zatim predsednik veca i clanovi veca i
na kraju osteeni , saoptuženi , njegov branilac. Saslušanju mogu da prisustvuju i saoptuženi koji još nisu dali iskaz. Posle svakog
izvodjenja dokaza predesnik veca je dužan da pita optuzenog da li ima sta da primeti.
Sto se tice redosleda izvodjenja dokaza najpre se izvode dokazi koje je predlozio tužilac, zatim odbrana i na karaju dokazi po
službenoj duznosti ili na predlog ostecenog.
Stranke, branilac i osteceni mogu predlagati nove dokaze sve do zavrsetka glavnog pretresa a mogu i ponoviti odbijene predloge.
Svedok se ispituje po opstim pravilima o izvodjenju dokaza a vestak usmeno izlaze svoj nalaz i miljenje.
Svedoka vestaka i strucnog savetnik prvo ispituje stranka koja g je predlozila, zatim suprotna stranka a zatim predsednik veca.
Izvodjenje dokaza je usmeno i neporedno. Neki dokazi se ne izvode neposredno vec je dovoljno se sud i stranke sa njim upoznaju. To
su : nalaz i miljenje vestaka koji po odluci veca na pretres nije ni pozvanzato sto se ne ocekuju i nisu potrebna njegova potpuna
objasnjenja, zapisnik o iskazu svedoka i vestaka koji je ispitan van gl. Pretrsa, zapis o pretresanju, potvrde o priv. Oduz. Predm. I
druge isprave koje sluze kao dokaz, iskaz saopuznog prema kome je kr. Post razdvojen li okoncan pravnosnaznom osudjujucom
presudom...
Zavrsne reci stranaka, ostecenog i branioca- dolaze na samom kraju gl. Pretresa posle objavljivanja da je dokazni postupka zavrsen.
U tim govorima stranke branilac i osteceni izlazu svoje stavove , ocene , zakljucke i predloge o svim cinjenicnim i pravnim pitanjima
koja sus predmet sudjenja. Sadrze ocenu rezuktata glavnog pretresa , zakljucke o dokazanosti ili nedokazanosti cinjenicne osnovice
optuzbe, ocenu vrednosti izvedenih dokaza, mosljenje o tome koje odredbe krivicnog zakona treba primeniti , stav o krivici optuzenog
, o kaznu koju treba izreci, troskovima...
Redosled je utvrdjen zakonom i ne moze se menjati. Prvo govori tužilac, osteceni , branilac i na kraju optuzeni. Tužilac i osteceni
imaju pravo na repliku a branilac i optuzeni na odgovor na repliku. Poslednja rec uvek pripada optuzenom

RUKOVODJENJE GLAVNIM PRETRESOM

Gl.pret. rukovodi predsednik veca a vece samo kada je to izricito propisano.
U nadleznost rukovodjenja predsednika veca spada:
- Utvrdjivanje pretposatvki za odrzavanje gl.pret.
- Odrzavanje reda
- Davanje reci strankama , braniocu...
- Daanje pouka optuzenom i upozorenja svedocima i vestacima
- Odobravanje snimanja toka gl. Pretresa
- Objavljivanje sudskih odluka
- ...
U nadlezost veca spadaju sledece radnje rukovodjenja
- Odlucivanje o prigovorima protiv mera predsednika veca koje se odnosi na rukovodjenje pretresom,
- Odlucivanje o predlozimao kojima ne postoji saglasnot stranaka i o saglasnim izjavama koje ne prihvati predsednik veca
- ...
Rukovodjenje pretresomprodrazumeva i primenu mera za odrzavanje reda ako se red ne moze drugacije uspostaviti. Mere za
odrzaanje reda su:
- Opomena – koja se izrice pre svih ostalih
- Udaljenej iz sudnice-
- Uskracivanje odbrane – a stranci se predlaze da uzme drugog branioca
- Osuda na snosenje troskova- odlaganja gl. Pret. Ako je do toga doslo usled remecenja
- Novcana kazna- svaom osim javnom tuziocu.
- Obavestavanje nadleznog javnog tuzioca – ako optuzei ili drugo lice na gl. Pretresu ucini kd koje s goni po sluz duznosti.

PREKIDANJE I ODLAGANJE GL.PRET.

Prekidanje gl.pret. oznacava privremeni i kratak zastoj u toku vec zapocetok gl pretresaiz razloga koji sprecavaju da sezavrsi na
jednom rocisteu u potpunom kontinuitetu ( odmora, proteka radnog vremena, ...) odlucuje se resenjem a prekid moze trajati
najduze 2 satau toku jednog dana . nastavlja se u toku nadrednog dana a najkasnije u roku od 15 dana
Odlaganje gl.pret. je duži zastoj u toku gl. Pret.

VRSTE PRESUDA
Postoje 3 vrste presuda:
1. Presuda kojom se otuzeni olasava krivim
2. Oslobadjajuca presuda
3. Presuda kojom se optuzba odbija

PRESUDA KOJOM SE OPTUZENI OGLASAVA KRIVIM - kondematorna presuda

Izrice se kada sud nadje da je zahtev ovlascenog tuzioca osnovan tj. Ako se utvrdi da je delo za koje je podignuta optuzba kd koje je
izvrsio optuzeni i da postoji krivica optuzenog.
Dispozitiv prsude sadrzi :
- Cinjenicni opis kd
- Zakonski naziv kd
- Kaznu na koju se optuzeni osudjuje ili se oslobadja od kazne
- Odluku o uslovnoj osudi
- Odluku o merama ezbednosti
- Odluku o imovinsko pravnom zahtevu
- Odluku o uracunavanju pritvora ili vec izdrzane kazne
- Odluku o troskovima kriv.post.

PRESUDA KOJOM SE OPTUZBA ODBIJA

Presudo kojom se optuzba odbija sud se ne upusta u meritorno raspravljanje stvari koja je predmet sudjenja vec samo utvrdjuje da
postoji odredjena pravna smetnja da se o njoj sudi . posle ove presude optuzeni nije ni kriv ni nevin vec stvar osaje nepresudjena.
Posle njene pravnsosnaznosti nije moguce novo sudjenje kao posledica nacela ne bis in idem- i donosi se kada postoje trajne i
neotklonjive pravne smetnje.
Resuda kojom se optuzba odbija izrice se u sledecim slucajevima:
1. Ako ovlasceni tužilac odustane od optuzbe ili osteceni odustane od predloga a gonjenje – optuzeni ne moge da trazi
nastavljanje sudjenja iizricanje meritorne oslobadjajuce presude.
2. Ako sud utvrdi da je optuzeni za isto delo vec pravnosnazno osudjen, oslobodjen od optuzbe, ili je optuzba protiv njega
pravnosnazno odbijena ili je postupak pravnosnazno obustavljen.
3. Ako sud utvrdi da je optuzeni aktom amnestije ili pomilovanja oslobodjen od krivicnog gonjena , ili se krivicno gonjenje ne
moze preduzeti zbog zastarelosti ili postoji neka okolnost koja trajno iskljucuje gonjenje
4. Ako sud utvrdi da nije stvarno nadlean
5. Ako sud utvrdi da je postupak vodjen bez zahteva ovlascenog tužioca, bez predloga ostecenog ilibez odobrenja nadleznog
organa
 6. Ako se utvrdi daje kod okr nastupilo dusevno oboljenje , duseva poremecenost , zaostali dusevni azvoj ili druga teza dusevna
poremecenost , mada se u tim slucajevima najcesec odlze jer je prognoza trajanja takvog stanja najcesce nemoguca.

OSLOBADJAJUCA PRESUDA
Je sudska odluka o samoj stvari. Izrice se kada sud utvrdi da je zahtev ovlascenog tuzioca neosnovan i da zbog toga nema mesta
izricanju presudekojom seoptuzeni oglasava krivim.
Sud ce optuzenog osloboditi presude u sledecim slucajemiva:
1. Ako itvrdi da za koje se optuzije nije krivicno deloa nema uslova za primenu mera bezbednosti
2. Ako nadje da nema dokaza da je optuzeni ucinio kd koje mu se stavlja na teret.
Oslobadjajuca presuda doneta po bilo kom od osnova u svom dispozitivu sadrzi klauzulu o oslobodjenju i kratak cinjenicni opis kd
koje je bilo predmet sudjenja a moze da ima jos samo odluku o troskovima postupka i odluku o upucivanju podnosioca
imovinskopravnog zahteva na parnicu. Osnov po kome je optuzeni oslobodjen izlaze se u obrazlozenju a ne u dispozitivu.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. ZALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA
2. ZALBA NA PRESUDU DRUGOTEPENOG SUDA
3. ZALBA NA RESENEJ

ZALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA

To je devolutivan, redovan, suspenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih ovlascenih lica kojim podnosilac trazi od drugostepenog
suda da prvostepenu odluku :
- Preinaci
- Da je u celini ili delimicno ukine i zameni svojom presudom
- Ili da bude zamenjena novom presudom prvostepenog suda
Zbog toga sto smatra da je prvostepena presuda ili postupak bila neakonita ili nepravilna.
Dopustena je protiv svih provstepenih presuda kakona stetu tako i u korist optuzenog.
Mogu je podneti:
Ovlasceni tuzilac, branilac, optuzeni, bracni drug optuzenog lice koje sa njim zivi u vanbracnoj ili drugoj zajenici i blski srodnici.,
osteceni ali samo zog toskova i odluke o dusudjenom imovinkopravnom zahtevu.
Razlozi:
1. Zbog bitne povrede odredaba krivicnog postupka
2. Zbog povrede krivicnog zakona
3. Zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinenicnog stanja
4. Zbog odluke o krivicnoj sankciji idrugim odlukama u izrecenoj presudi
Zalba mora da ima odredjenu sadrzinu tj mora da sadrzi 5 obaveznih elemenata:
- Oznacenje presude protiv koje se zalba ulaze
- Osnov za izjavljivanje zaleb
- Obrazlozenje zalbe
- Predlog da se presuda potpuno ili delimicno ukine, preinaci
- Potpis zalioca
Predaje se drugostepenom sudu a preko prvostepenog. Prvostepeni sud je duzan da svakoj stranci dostavi primerak zalbe , koja moze u
roku od 8 dana da podnese odgovor na zalbu.
Zalba je vezan za rok u opstem postupku iznosi 15 dana a u skraceom 8 .

DEVOLUTIVNO SUSPENZIVNO I EKSTENZIVNO DEJSTVO ZALBE

Devolutivno dejstvo zanci da o dopusenom i blagovremenom pravnom leku ne odlucuje prvostepeni sud vec drugostepeni
Suspenzivno dejstvo se sastoji u specavanju mogucnosti da nastupi pravnosnaznost presude i njeno izvrsenje dok tece rok za izjavu
zalbe i za vreme dok ne bude doneta odluka o izjavljenoj zalbi
Ekstenzivno dejstvo beneficium cohaesionis je dejstvo zalbe da se korist postignuta za jednog saoptuzenog povodom njegove ili ma
cije zalbe izjavljenje u njegovu korist po sluzbenoj duznosti pripisuje i saoptuzenima koji nisu izjavili zalbu ili su je izjavili u drugom
pravcu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji
ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ZALBI:
- Odluka kojom se zalba dbaciuje u formi resenja
- Odluka kojim se zalba odbija i prvostepena presud apotvrdjuje
- Odluka kojom se zalba usvaja ( preinacije kada je cinjenicno stanje potpuno i pravilno utvrdjeno ali je pogresno
primenjenom materijalno pravo ili kazna nije pravilno odmerena ) ( ukida kada cinjenicno stanje pogresno i nepotuno
utvrdjeno )

ZALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA

Zalba se moze izjaviti po svim osnovima . o zalbi odlucuje apelacioni sud u postupku koji se vodo shodno odredbama koje vaze za
postupak pred drugostepenim sudom
Protiv presude drugostepeno suda izuzen je dozvoljena zalba sudu treceg stepena i to samo u jednom slucaju: AKO JE
DRUGOSTEPENISUD PREINACIOO OSLOBADJAJUCU PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA U PRESUDU KOJOM SE
OPTUZENI OGLASAVA KRIVIM.

ZALBA PROTIV RESENJA

U POGLEDU MOGUCNOSTI DA S EPOBIJAJU ZALBOM SVA RESENJA SE MOGU svrstati u 4 grupe:
- Resenja protiv kojih je zalba dozvoljena osim ako zakom nije izricito iskljucena
- Resenja protiv kojih zalba po pravilu nije dozvoljena
- Resenja protiv kojih zalba nje ni dozvoljena ni izuetno ( resenja vrhovnog kasacionog suda)
- Resenja protiv kojih je skljecan samostalna zalba ali se mogu pobijati u zalbi na presudu.
Rok iznosi 3 dana , pobijano resenje se ispistije samo u okviru zalbe ne i po sluz. Duz.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Vanrednim pravnim lekovima se iz posebno vaznih razloga i u acno odredjenm slucajevima mogu pobijati pravnosnazne sudske
odluke
Postoje 2 vanredna pravna leka:
1. Ponavljane krivicnog postupka
2. Zahtev za zastitu zakonitosti

PONAVLJANJE KRIVICNOG POSTUPKA

Ponavljane krivicnog postupka je vanredan , nedevolutivan i za rok nevezan pravni lek koji se podnosi kada se posle pravnosnaznosti
presude iznesu nove cinjenice ili podnesu novi dokazi za koje sud pre pravnosnazosti nije zano , a takvi su da mogu dovesti dotoga:
1. da pravnosnano osudjeni bude oslobodjen
2. Da bude osudjen po drugom blazem zakonu
3. Da novo sudjenje ucine nuznim zato sto je dokazano da pravnsnazna prsuda zasnovana na krivicnom delu.
Ponavljane moze biti samo u korist optuzenog a na i na njegovu stetu.
Uslovi:
- Ako se dokaze da je presuda zasnova ana laznoj ispravi ili na laznom islazu svedoka, vestaka, strucnog savetnika, prevodica,
tumaca ili saokrivljenog
- Ako se dokaze da je do presude doslo usled krivicnog dela sudije, javnog tuzioc, ili lica koje je vrsilo dokazne radnje
- Ako se iznesu nove cinjenice ili novi dokazi koji mogu dovesti do odbcivanja optuzbe ili doosloodjenja optuzenog ili do
njegove osude po blazem zakonu
- Ako je nekom licu za isto krivicno delo vise puta sudjeno ili ako je vise lica osudjeno zbog kd koje je moglo uciniti samo
jedno lice il neka od njih.
- Ako se iznesu nove cinjenice ilise podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazan zatvoa ili sud za njih nije znao
iako su postojali a oni bi ocigledno doveli do blaze krivicne sankcije.
- Ako se podnesu nove cinjenice ili novi dokazi da okr nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je odrzan u njegovom
odsustvu
Postupak ima 3 faze:
1. Postavljanje zahteva
2. Odobravanje zahteva
3. Samo ponavljanje postupka
Zahtev mogu podneti stranke i branilac. Moguce je podneti samo u korist okrivljenog i podnosenje zahteva nije vremenski
ograniceno.
Podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu. Ozahtevu odlucuje vanraspravno vece. Ako ne odbaci zahtev dostavlja a suprotnoj
strani na odhovor. Vece zahtev moze odbiti ili usvojiti. Pravnosnazna odluka ostaje na snazi sve do zavrsetka postupka. U resenju
kojim se dozvoljava ponavljanje vece ce odrediti da se odrzi novi glavni pretres.
Protiv odluka donetih u ponovljenom postupku dozvoljeni su svi pravni lekovi i redovni i vanrdni.

Osim ovog pravog ponavljanja postoji i izuzetno ponavljane kriv. Post. Osudjenog u odsustvu.i to pod uslovom :
1. Da je nastupila mogucnost da mu se sudi u prisustvu
2. Da on ili njegv branilac zahteva ponavljanje postupka u roku od 6 meseci

ZAHTEV ZA ZASTITU ZAKONITOSTI

Zahtev za zastituzakonitosti je devvolutivan , nesuspenzivan i za rok ne vezan pravni lekkojim Reublicki javni tuzilac moze da pobija
pravnosnazne odluke i postupke javnog tuzioca ili suda ako je njima povrdjen zakon. Zahtev se ne moze podneti protiv dluke o
zahtevu za zastitu zakonitosti i postupka pred vrhovnim kasacionim sudom .
Zahtev moze koristiti:
1. Republicki javni tuzilac
2. Branila
3. Okrivljeni
Moze se uloziti zbog svake povrede procesnog zakona.
O zahevu odlucije Vrhovni kasacioni sud u sednici veca od 5 sudija. Kada je u pitanju povrda zakona Vrhovni kasacioni sud odlucije
samo ako smatra da je rec o pitanju o dznacaja za pravilnu ili ujednacenu primenu prava . moze se podici i na stetu i u korist okr ali
praktican znacaj ima samo ako je ulozen u korist okr.
Vrhovni kasacioni sud moze zahtev za zastitu zakonitosti:
- Odbaciti - resenje
- Odbiti. - presuda
- Usvojiti- presudA, a pravnosnaznu odluku preinaciti u celini ili delimicno ili ukinuti, ili samokonstatovati da je u njoj
povredjen zakon
- DEKLARATORNU PRESUDU DONOSI kada utvrdi da je zakon povredjen lije zahtev podnet na stetu okrivljenog.
POSTUPCI ZA PREINACENJE PRAVNOSNAZNE PRESUDE
TO SU :
1. Postupak za opozvanje uslovne osude
2. Postupak za preinacenje odluke o kazni
3. Postupak za ublazavanje kazne osudjenom na osnovu sporazuma o svedocenju
Postupak za opozivanje uslovne osude- kada je u uslovnoj osudi odredjeno da ce se kazna izvrsiti ako osudjeni ne vrati imovinsku
korist , ne nadoknadi stetu ili ne ispuni neku drugu obavezu , a osudjeni u odredjenom roku to ne ucini , ili akoosudjeni kome je
odredjen zastitni nadzr ne ispunjava nalozene obaveze, sud kojije sudio uprvom stepenu povest ce poseban postupak za opozivanje
uslvne osude na predlog ovalsecnog tuzioca ili po sluzbenoj duznosti. Ako sudija utvrdi da osudjeni nije udovoljio obavezi koja mu je
odredjena presudom donece presudu kojom ce opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrdjena u uslovnoj osudi a ako ne utvrdi
odbice zahtev.utoj presudi sudija moze da prduzi rok za ispunjenje obaveze, a ukoliko optuzeni obavezu ne moze da izvrsi iz
opravdanih razoga moze ga osloboditi d duznosti da je ispuni ili je zameniti drugom obavezom.
Postupak za preinacenje odluke o kazni- ima ih 2 :
1. postupak za izricanje jedinstve kazne- iz razloga sto kazne nisu odmerene popravilima krivicnog zakonika o kaznjavanju za
sticaj ili sto se jedinstvena kazna u jednom delune moze izvrsti iz razloga koji je nastao posle njenog izricanaja.

2. i postupak za ublazavanje kazne- ako lice koje je pravnosnazno osudjeno za kd organizovanog kriminala ili ratni zlocin da
svedocki iskaz znacajan za otkrivanje , dokazivanje ili sprecavanje drugih kd te vrste, javni tuzilac ce sudu podneti zahtev za
ubakazavanje kazne . zahtev se podnosi sudu koji je svedoku saradniku sudio u prvom stepenu u roku od 30 dana od
pravnosbaznosti presude.

3.