O TROUGLU (zadaci)

Primer 1.

Dva ugla trougla iznose 600 i 720 . Odrediti uglove koje obrazuju visine trougla koje polaze iz temena

datih uglova.

Rešenje:

Kod većine zadataka vezanih za trougao je neophodno nacrtati sliku i postaviti problem. Naravno, prvo

pročitajte fajl O TROUGLU ( teorijske napomene) da bi lakše postavili problem.

C C C C

E E
D D

o o o o o o o o o
60 72 72 60 o
18 30 60 18 30 72
A B A B A B A B
slika 1. slika 2. slika 3. slika 4.

Nacrtamo trougao sa datim uglovima ( slika 1.)

Spustimo visinu AD na stranicu BC ( slika 2.) . Trougao ABD je pravougli pa je ∡BAD = 180 .

Spustimo visinu BE na stranicu AC ( slika 3.) . Trougao ABE je pravougli pa je ∡ABE = 300 .

Sad posmatrajmo ceo problem ( slika 4.) . Plavi ugao ( koji se traži u zadatku) ćemo izračunati kad od 180 0

oduzmemo zbir ova dva ugla od 18 0 i 30 0 . Traženi ugao je ( obeležimo ga recimo sa ∡x ):

∡x = 1800 − (180 + 300 )

∡x = 1800 − 480
∡x = 1320

Naravno , ako profesor ne traži ovaj tup ugao , već oštar ugao preseka ( recimo ∡y ) , imamo:

∡x + ∡y = 1800
∡y = 1800 − 1320
∡y = 480

1
Primer 2.

Odrediti ugao pod kojim se seku simetrale spoljašnjih uglova na hipotenuzi pravouglog trougla.

Rešenje:

Mora slika:

D
x

s β1

β1/2
s α1
B β1/2
β

α1/2
α α1/2
C A

Obeležimo traženi ugao sa ∡x .

Iz trougla ABD zaključujemo da je

α1 β1
+ + ∡x = 1800
2 2
α β 
∡x = 1800 −  1 + 1 
 2 2
 α + β1 
∡x = 1800 −  1 
 2 

Kako se radi o pravouglom trouglu, imamo da je:

α1 + β1 = 3600 − 900
α1 + β1 = 2700

Vratimo se da nadjemo traženi ugao:

 α + β1 
∡x = 1800 −  1 
 2 
 2700 
∡x = 1800 −  
 2 
∡x = 1800 − 1350
∡x = 450

Naravno, ako profesor traži tup ugao preseka ∡y = 1800 − 450 = 1350

2
Primer 3.

Pod kojim uglom se seku simetrale oštrih uglova u pravouglom trouglu?

Rešenje:

B B
β/2 β/2
β/2 β/2
sα sα

A1 A1 O
?
α/2 α/2
α/2 α/2

C B1 A C B1 A
sβ sβ
slika 1. slika 2.

Iz trougla BB1C ćemo naći ∢BB1C ( žuti ugao na slici 1. ).

β
∢BB1C = 900 −
2

Iz trougla AA1C ćemo naći ∢AA1C ( crveni trougao na slici 2.)

α
∢AA1C = 900 −
2

Sad posmatramo konveksni četvorougao A1CB1O . Zbir uglova u četvorouglu je 360 0 .

Nama treba plavi ugao na slici 2. Od 360 0 ćemo oduzeti zbir preostala tri ugla:

α β
∢A1OB1 = 3600 − (900 − + 900 − + 900 )
2 2
α β
∢A1OB1 = 3600 − (2700 − − )
2 2
α β
∢A1OB1 = 3600 − 2700 + +
2 2
α +β
∢A1OB1 = 900 +
2

Znamo da je α + β = 900 jer se radi o pravouglom trouglu, pa imamo:

α +β
∢A1OB1 = 900 +
2
0
90
∢A1OB1 = 900 +
2
∢A1OB1 = 90 + 450
0

∢A1OB1 = 1350

3
Primer 4.

Ako je tačka H ortocentar trougla, dokazati da je ∡AHB + ∡C = 1800

Rešenje:

hc A1
b a

B1 ha
H
hb

α β
A c B

Iz trougla ABB1 koji je pravougli, izrazimo :

∡ABB1 + α = 900
∡ABB1 = 900 − α

Iz trougla BAA1 koji je takodje pravougli izrazimo :

∡BAA1 + β = 900
∡BAA1 = 900 − β

Sad posmatramo trougao ABH ( ideja je da izrazimo ofarbani ugao).

∡ABB1 + ∡BAA1 + ∡AHB = 1800

900 − α + 900 − β + ∡AHB = 1800
∡AHB = α + β

Znamo da je :

α + β + γ = 1800 → α + β = 1800 − γ
Ovo zamenimo u prethodni izraz:
∡AHB = α + β
∡AHB = 1800 − γ
∡AHB + γ = 1800
∡AHB + ∡C = 1800

4
Primer 5.

Svaka stranica trougla manja je od polovine njegovog obima. Dokazati.

Rešenje:

Znamo da u svakom trouglu važi takozvana nejednakost trougla:

Svaka stranica je manja od zbira ostale dve a veća od njihove razlike.

a <b+c na obe strane jednakosti dodamo a

a <b+c
a+a < a+b+c
2a < a + b + c
2a < O.................../ : 2
O
a<
2

Sad analogno radimo za preostale dve stranice:

b < a+c
b+b < a+b+c
2b < a + b + c
2b < O.................../ : 2
O
b<
2

c < a+b
c+c < a+b+c
2c < a + b + c
2c < O.................../ : 2
O
c<
2

5
Primer 6.

Zbir visina trougla manji je od njegovog obima. Dokazati.

Rešenje:
C C C

hc A1 hc hc
b a b a b a

ha ha ha
B1
hb hb
hb

A c B A c B A C1 c B

slika 1. slika 2. slika 3.

Posmatrajmo najpre trougao BAA1 koji je pravougli pa mu je c kao hipotenuza najduža stranica.

Izvučemo zaključak da je ha < c ( slika 1.)

Posmatrajmo dalje trougao CBB1 koji je pravougli pa mu je a kao hipotenuza najduža stranica.

Izvučemo zaključak da je hb < a ( slika 2.)

Posmatrajmo na kraju trougao ACC1 koji je pravougli pa mu je b kao hipotenuza najduža stranica.

Izvučemo zaključak da je hc < b ( slika 3.)

Napišimo ove tri nejednakosti jednu ispod druge i saberemo ih.

ha < c 

hb < a  +
hc < b 
ha + hb + hc < a + b + c
ha + hb + hc < O

A ovo smo i trebali dokazati.

6
Primer 7.

Zbir težišnih duži trougla veći je od poluobima trougla. Dokazati.

Rešenje:
C C C

b/2
a/2

A1 B1 a b

ta tc
b/2
a/2 tb

A c B A B A c/2 B
c/2 C1

slika 1. slika 2. slika 3.

Opet je ideja da koristimo nejednakost trougla.

Posmatrajmo plavi trougao na slici 1.

a
ta > c −
2

Posmatrajmo zeleni trougao na slici 2.

b
tb > a −
2

I na kraju posmatrajmo sliku 3.

c
tc > b −
2

Saberemo ove tri nejednakosti:

a
ta > c − 
2

b
tb > a −  +
2
c
tc > b − 
2
a b c
t a + tb + tc > c − +a− +b−
2 2 2
a b c
t a + tb + tc > + +
2 2 2
O
ta + tb + tc >
2

7
Primer 8.
3
Zbir težišnih duži veći je od njegovog obima. Dokazati.
4
Rešenje:

Da se podsetimo nekih činjenica o trouglu:

Srednja linija trougla je duž koja spaja sredine dve stranice i jednaka je polovini naspramne stranice.

Težište deli težišnu duž u odnosu 2:1.

I naravno, opet koristimo nejednakost trougla!

C C C

B1 1/3 ta A 1 B1 c\2 B1
A1 A1
1/3 tb
T
1/3 tb 1/3 ta T
b/2 T a/2
1/3 t c 1/3 t c

A B A B A B
C1 C1 C1
slika 1. slika 2. slika 3.

Posmatrajmo trougao na slici 1.

1 1 b
t a + tc >
3 3 2

Sa slike 2. zaključujemo da je:

1 1 c
ta + tb >
3 3 2

I sa slike 3. imamo da je:

1 1 a
tb + tc >
3 3 2
Saberimo ove tri nejednakosti:

1 1 b
t a + tc > 
3 3 2

1 1 c
ta + tb >  +
3 3 2
1 1 a
tb + tc > 
3 3 2
2 2 2 a b c
ta + tb + tc > + +
3 3 3 2 2 2
2 a+b+c
( ta + tb + tc ) >
3 2
2 O 3
( ta + tb + tc ) > ............................ / *
3 2 2
3
ta + tb + tc > O
4