970f6f PDF

dr Aleksandar B.
Srećković
redovni profesor Fizičkog fakulteta

Univerziteta u Beogradu
ZBIRKA ZADATAKA
IZ
PRIMENJENE
TERMODINAMIKE
Beograd, 2006
ZBIRKA ZADATAKA IZ PRIMENJENE TERMODINAMIKE
Autor:
Dr Aleksandar Srećković
Redovni professor Fizičkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Dr Stevan Djeniže, redovni profesor Fizičkog fakulteta, Beograd
Dr Dragomir Krpić, redovni profesor Fizičkog fakulteta, Beograd
Naslovna strana:
po ideji autora
Kompjuterska obrada:
Autor
Ova zbirka zadataka je odlukom Nastavno-naučnog veća Fizičkog fakulteta Univerziteta u

Beogradu, od 15. januara 1997. godine, prihvaćena kao univerzitetski id`benik I odobreno
njeno štampanje.
Tiraž:
200 primeraka
2
Predgovor
Ova zbirka rešenih zadataka proizašla je iz objektivne potrebe studenata. Predmeti

Termodinamika i Fizički osnovu termotehnike predaju se u šestom semestru treće godine
studija Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu studentima studijskih grupa primenjena
fizika, primenjena fizika i informatika i fizika i osnovi tehnike. Postojeće zbirke zadataka iz
termodinamike samo delom mogu da koriste studenti fizike. Naime, odre|ene oblasti
termodinamike (termodinamičke relacije, ravnoteà termodinamičkih sistema i fazni prelazi,
procesi sa hla|enje i rashladni sistemi), koje slušaju studenti fizike, nisu uopšte obra|ene ili su
obra|ene nedovoljno u postojećoj literature na srpskom jeziku.
U ovoj zbirci dat je postupak rešavanja i rešenje svih zadataka iz onih oblasti tehničke
termodinamike koje se predaju studentima Fizičkog fakulteta, tako da je, pre svega,
namenjena njima. Me|utim, ovu zbirku zadataka mogu da koriste i studenti drugih
(pedagoških i tehničkih) fakulteta i odgovarajućih viših škola, kao i inìnjeri pri rešavanju
nekih problema u praksi.
Bez obzira što su zadaci detaljno rešeni, preporučujem da korisnici ove zbirke
predhodno detaljno prouče odgovarajuće oblasti iz teorije termodinamike.
Na kraju zbirke, u prilogu, su date odgovarajuće tablice i dijagrami, koji su neophodni

za rešavanje nekih zadataka.
Koristim priliku da se zahvalim recenzentima, redovnim profesorima Fizičkog

fakulteta, dr Stevanu Djenièu i dr Dragomiru Krpiću na savesnoj i stručnoj recenziji i
korisnim sugestijama i savetima.
Beograd, 1997
prof dr Aleksandar B. Srećković
3
SADRZAJ
Zadaci rešenja
1. Parametri stanja, jednačine stanja i termodinamički procesi 1 1
2. Prvi princim termodinamike 7
3. Drugi princip termodinamike. Maksimalan koristan rad 12 12
4. Termodinamičke relacije 19 20
5. Ravnoteà termodinamičkih sistema i fazni prelazi 30 31
6. Termodinamička svojstva supstancije. Vodena para 35 35
7. Procesi za hla|enje 41 44
8. Proticanje i isticanje fluida 64 65
9. Procesi u kompresorima 82 83
10. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem 88 89
11. Gasnoturbinska postrojenja 102 103
12. Parnoturbinska postrojenja 111 112
13. Rashladni sistemi 127 129
14. Prostiranje toplote 148 151
Prilozi 169
Literatura 183
4
1. PARAMETRI STANJA, JEDNAČINE STANJA I
TERMODINAMIČKI PROCESI
1.1. Odrediti specifičnu zapreminu i gustinu ugljen dioksida (CO2) koji se nalazi pod
pritiskom p = 0,5 bara i temperaturi t = 300 0C.
1.2. Odrediti vrednost koeficijenta zapreminskog širenja idealnog gasa na temperaturi

t1 = 250 0C i t2 = 350 0C, kao i njegovu srednju vrednost u dataom temperaturskom intervalu.
1.3. Smeša gasova se sastoji od 18% ugljen-dioksida (CO2), 12% kiseonika (O2) i 70%
azota (N2) i nalazi se na temperaturi t = 200 0C i pritisku p = 0,2 M Pa. Smatrajući ove gasove
idealnim odrediti: a) gasnu konstantu smeše i b) specifičnu zapreminu smeše.
1.4. Smatrajući da se atmosferski vazduh sastoji od 23,2% kiseonika i 76,8% azota

odrediti: a) molarnu masu vazduha; b) gasnu konstantu vazduha i c) gustinu vazduha pri
temperaturi t = 27 0C i pritisku p = 0,1 M Pa.
1.5. Odrediti masu kiseonika u balonu zapremine V = 5 m3, u kojem se nalazi pod
pritiskom p = 5 bara i temperaturi t = 17 0C.
1.6. Pomoću kompresora sabija se vazduh u rezervoar zapremine V = 50 m3, pri čemu
se pritisak vazduha u rezervoaru poveća od p1 = 0,1 M Pa do p2 = 0,5 M Pa a temperatura od
t1 = 27 0C do t2 = 37 0C. Odrediti: a) masu vazduha koji kompresor usisa iz atmosfere i sabije
u rezervoar i b) zapreminu usisanog vazduha pri normanim uslovima.
1.7. Idealan gas se nalazi u zatvorenom sudu pod barometarskim pritiskom od pm1 =
10 bara i temperaturi od t1 = 37 0C. Odrediti temperaturu gas pri barometarskom pritisku od
pm2 = 20 bara, posle izohorne kompresije. Atmosferski pritisak je pb = 0,9 bara.
1.8. Pri politropskoj promeni stanja idealnog gasa pritisak gasa se smanji 6 puta a
zapremina poveća 4 puta. Odrediti: a) eksponent politrope i b) temperaturu gasa na kraju
procesa ako je početna temperatura t1 = 27 0C.
1.9 Vazduh mase m = 1 kg pri temperaturi t1 = 30 0C i pritisku p1 = 0,1 M Pa

adijabatski sa sabije do pritiska p2 = 1 M Pa. Odrediti parametre stanja vazduha na kraju
procesa.
R1. REŠENJA ZADATAKA
R1.1. Molarna masa ugljen dioksida je M = 0,044 kg/mol, tako da je njegova gasna
konstanta
R = 8,314 / M = 8,314 / 0,044 = 189,0 J/kgK.
Smatrajući da je pri ovim uslovima ugljen dioksid idealan gas njegova specifična
zapremina i gustina iznose
RT 189,0  573 m
v   2.1659 3
p 0,5  10 5
kg
5
i
1 1 kg
   0.4617 3 .
v 2.1659 m
R1.2. Po definiciji koeficijent zapreminskog širenja dat je izrazom
1  v 
   (R1.2.1)
v  T  p
Za idealan gas je v = RT/p, tako da je (v/T)p = R/p. Koeficijent zapreminskog

širenja idealnog gasa iznosi
1  v  R 1
     , (R1.2.2)
v  T  p pv T
tako da je
 (T1) = 1/ T1 = 1/ 523 = 1,912 . 10-3 K-1
i
 (T2) = 1/ T2 = 1/ 623 = 1,605 . 10-3 K-1
Srednja vrednost koeficijenta zapreminskog širenja u tatom temperaturskom intervalu

iznosi
2 2
dT T
  (T )dT 
T
ln 2
T1
ln
623
 sr (T1 , T2 )  1
 1   523  1,75.10 3 K 1 .
T2  T1 T2  T1 T2  T1 100
R1.3. Za pritisak p smeše gasova vaì Daltonov zakon:
n n
Ri
p   pi   (R1.3.1)
i 1 i 1 vi
gde je
Ri T
pi  (R1.3.3)
vi
parcijalni pritisak i-te komponente smeše čija je gasna konstanta Ri i specifična zapremina vi.
S druge strane, ukupan pritisak smeše gasova iznosi
Rsr T
p , (R1.3.3)
v
n
gde je Rsr srednja vrednost gasne konstante smeše a v   vi - specifična zapremina smeše
i 1
gasova. Iz izraza (R1.3.1) i (R1.3.3) sledi
6
n
Ri
Rsr  v  (R1.3.4)
i 1 vi
Kako je v = V/m i vi = V/mi, gde je V- zapremina smeše, m -masa smeše i mi - masa i-

te komponente smeše, sledi
m R i i n
Rsr  i 1
  g i Ri , (R1.3.5)
m i 1
gde je
gi = mi /m (R1.3.6)
relativni maseni sadràj i-te komponente smeše.

n
Jasno je da je 
i 1
gi = 1.
Molarne mase ugljen-dioksida, kiseonika i azota su: M1 = 0,044 kg/mol; M2 = 0,032

kg/mol i M3 = 0,028 kg/mol, respektivno. Kako je gasna konstanta data izrazom Ri = Ru/Mi =
8,314/Mi , gde je univerzalna gasna konstanta Ru = 8,314 J/mol K, sledi:
R1 = 188,95 J/kg K,
R2 = 259,81 J/kg K i
R3 = 296,92 J/kg K.
Relativni maseni sadràji komponenti smeše su: g1 = 0.18, g2 = 0,12 i g3 = 0,70.
a) Gasna konstanta smeše iznosi (izraz R1.3.5)

n
Rs = 
i 1
gi Ri = g1R1 + g2R2 + g3R3 =
= 0,18 . 188,95 + 0,12 . 259,81 + 0,70 . 296,92 = 273,03 J/kg K.
b) Specifična zapremina smeše iznosi
v = Rs T/p = (273,0 . 473) / (0,2 . 106 ) = 0,6456 m3/kg.
R1.4. a) Kako je
n n n
Ru T Ru T mi
p   pi    M , (R1.4.1)
i 1 i 1 V V i 1 i
gde je
mi Ru T
pi  (R1.4.2)
Mi V
parcijalni pritisak i-te komponente, i kako je ukupan pritisak p
m Ru T
p , (R1.4.3)
M sr V
7
Iz predhodnih izraza sledi,
m m
 i ,
M sr Mi
odakle je srednja vrednost molarne mase smeše gasova
m 1 1
M sr  n
 n
 n
, (R1.4.4)
mi mi 1 gi

i 1 M i

i 1 m M i

i 1 M i
mi
gde je g i  - ralativni maseni sadràj i-te komponente smeše.
m
U ovom slučaju srednja vrednost molarne mase smeše gasova (vazduh) iznosi:
1 1 1 kg kg
M sr  n
   0,028836  288,36
gi g g 0, 232 0,768

mol kmol
1
 2 
i 1 M i M1 M 2 0,032 0,028
b) Gasna konstanta vazduha iznosi
n
J
Rsr   g i Ri  g1 R1  g 2 R2  0,232  259,81  0,268  296,93  288,32
i 1 kgK
ili
Ru 8,314 J
Rsr    288,32
M sr 0,028836 kgK
c) Gustina vazduha pri datim uslovima je
1 p 0,1  10 6 kg
    1,1561 3
v RsrT 288,31  300 m
pV 5  10 5
R1.5. m    33,2 kg .
RT 259,81  290
R1.6. a) Pre početka rada kompresora u rezervoaru se nalazi vazduh mase m1 =

p1V/RT1, a posle završenog rada kompresora u rezervoaru je vazduh mase m2 = p2V/RT2, tako
da masa usisanog vazduha iznosi
Vp p  50  0.5  10 6 0.1  10 6 
m  m2  m1   2  1       234,2 kg
R  T2 T1  287  310 300 
b) Zapremina usisanog vazduha pri normalnim uslovima (p0 = 0,1013 M Pa i T0 = 273,16 K)

iznosi
8
mRT0 234,2  287  273
V   181 m 3
p0 0,1013  10 6
R1.7. Manometar meri razliku apsolutnog pritiska p gasa u sudu i atmosferskog

pritiska pa : pm = p - pa , tako da je p1 = pm1 + pa = 10 + 0,9 = 10,9 bara = 1,09 M Pa i p2 = pm2
+ pa = 20 + 0,9 = 20,9 bara = 2,09 MPa. Posle izohorne kompresije (V = const) temperatura
gasa je
Tp 310  2,09
T2  1 2   594 K .
p1 1,09
R1.8. a) Kako je p1/p2 = (V2/V1)n, gde je n -eksponent politrope sledi
p1
ln
p 2 ln 6
n   1,2925 .
V2 ln 4
ln
V1
b) Konačna temperatura gasa je
k 1 1 k
p  k p  k 1
T2  T1  2   T1  1   300 0 , 2263
 200,0 K
 p1   p2  6
R1.9. Kako je k =1,40 sledi
k 1
p  k
T2  T1  2   300  10 0, 286  585,0 K ,
 p1 
tako da je
RT2 287  585 m3
v2    0,1679 .
p2 1  10 6 kg
9
2. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE
2.1. Zavisnost zapremine V jednog mola neke supstancije od pritiska p pri sobnoj
temperaturi data je jednačinom: V = a + bp + cp2 , gde su a, b i c poznate empirijske
konstante, nezavisne od pritiska. Naći izraz za rad koji treba da se izvrši pri sabijanju
supstancije od 0 do p, pri sobnoj temperaturi.
2.2. Odrediti odnos izvršenog rada prema uloènoj toplotnoj energiji pri izobarnom
širenju vazduha.
2.3. Pri pritisku p = 1 bar specifična zapremina i specifična unutrašnja energija suve
vodene pare iznose v‟‟ = 1,694 m3/kg i u‟‟ = 2506 kJ/kg, respektivno. Odrediti specifičnu
entalpiju suve vodene pare pri datom pritisku.
2.4. Pri zagrevanju n = 0,5 kmol azota od t1 = 63 0C do temperature t2 = 483 0C, pri
konstantnom pritisku od p = p1 = p2 = 2 bara, unutrašnja energija azota se poveća za U =
4534 kJ. Odrediti: a) promenu entalpije azota i b) srednju vrednost specifičnog toplotnog
kapaciteta pri konstantnom pritisku (cp)sr u datom temperaturskom intervalu.
2.5. Vazduh se širi izobarno pri pritisku p = 1 M Pa = const od zapremine V1 = 0,5 m3

do V2 = 1 m3. Konačna temperatura vazduha iznosi t2 = 1000 0C. Smatrati da je vazduh
idealan gas. Gasna konstanta vazduha je R = 287 J/kgK. Odrediti: a) temperaturu vazduha na
početku procesa; b) dovedenu količinu toplote; c) izvršen rad; d) promenu unutrašnje energije
i e) promenu entalpije.
2.6. U cilindru površine poprečnog preseka S = 1 dm2 nalazi se n = 0,25 kmol azota
(N2) na temperaturi t1 = 100 0C. Na klip deluje konstantna sila F = 5 kN. Gasu se dovodi
količina toplote Q = 3,00 MJ, usled čega se širi. U datom temperaturskom intervalu srednje
vrednosti specifičnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini
iznose (cp)sr = 1076 J/kgK i (cv)sr = 779 J/kgK, respektivno. Gasna konstanta azota je R = 297
J/kgK. Odrediti: a) parametre stanja gasa na kraju procesa širenja; b) promenu unutrašnje
energije; c) promenu entalpije i d) rad širenja gasa.
2.7. Zavisnost specifičnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku cp (u kJ/kgK)

od temperature t (u 0C) za vazduh, u temperaturskom intervalu od 0 do 1000 0C, data je
izrazom cp = a + b t, gde su a = 0,992915 kJ/kgK i b = 1,97535 x 10-4 kJ/kgK2, empirijski
odre|ene konstante. Odrediti: a) srednju vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta pri
konstantnom pritisku cpm u datom temperaturskom intervalu; b) promenu entalpije vazduha
mase m = 2 kg pri izobarnom zagrevanju od t1 = 0 0C do t2 = 500 0C.
2.8. Odrediti srednju vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta pri stalnom pritisku za
azot u temperaturskom intervalu od t1 = 100 0C do t2 = 1000 0C, ako se zna da srednje
vrednosti specifičnog toplotnog kapaciteta pri stalnom pritisku azota u intervalu od 0 do 100
0
C i od 0 do 1000 0C iznose cpm [0,100] = 1,040 kJ/kgK i cpm [0,1000] = 1,118 kJ/kgK,
respektivno.
2.9. Vazduh mase m = 2 kg prelazi kvazistatičkim procesom, po zakonu p = Av2 iz

stanja 1 (p1 = 1 bar, t1 = 27 0C) u stanje 2 (p2 = 2,2 bara, t2), gde je A konstanta. Smatrajući da
je vazduh pri datim uslovima idealan gas odrediti: a) izvršeni rad; b) promenu unutrašnje
10
energije; c) srednju vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku u
datom intervalu temperatura cpm (t1,t2) i d) promenu entalpije.
R2. REŠENJA:
R2.1. Kako je V  a  bp  cp 2 , sledi
dV  bdp  2cpdp  (b  2cp)dp
tako da se konačan rad izračunava na osnovu izraza
p p p p
bp 2 2cp 3
A   pdV   p(b  2cp )dp  b  pdp  2c  p dp 
2
 .
0 0 0 0
2 3
R2.2. Iz prvog principa termodinamike q = du +l sledi
l du
 1 .
q q
Kako je du = cv dT, q = cp dT i cp/cv = k, sledi
l du c 1 k  1 1,40  1
 1  1 v  1    0,286.
q q cp k k 1,40
Znači, pri izobarnom širenju vazduha (dvoatomskog gasa) za vršenje rada iskoristi se svega
28,6% uloène toplotne energije, a ostatak (71,4%) ide na povećanje njegove unutrašnje
energije.
R2.3. Specifična entalpija data je izrazom i = u + pv, tako da je u ovom slučaju i‟‟ =
u‟‟ + pv‟‟ = 2506 . 103 + 1 . 105 . 1,694 = 2675 kJ.
R2.4. a) Masa azota je m = nM = 0,5 . 103 . 0,028 = 14 kg ( M = 0,028 kg/mol je

molarna masa azota). Gasna konstanta azota je R = 8,314/M  297 J/kgK Specifične
zapremine na početku i kraju procesa su
RT1 RT1 297  336 m3

v1     0, 4990
p1 p 2  10 5 kg
i
RT2 RT2 297  756 m3
v1     1,1227
p2 p 2  10 5 kg
Promena entalpije jednaka je dovedenoj količini toplote pri izobarnom širenju, tako da je
11
I  Q p  U  pV  U  mpv  U  mp (v2  v1 ) 
 4534  10 3  14  2  10 5 (1,1227  0,499)  6280 kJ
b) Kako je I = Qp = m(cp)sr (t2 - t1) , sledi
I I
c    
6280
 1,068
kJ
m (t 2  t1 ) m (T2  T1 ) 14(756  336)
p sr
kgK
R2.5. a) Temperatura na početku procesa je
V1 1273  0,5
T1  T2   363,5 0 C .
V2 1
pV1 1  10 6  0,5
b) Obzirom da je masa vazduha m    2,727 kg i da je za idealan
RT1 287  636,5
kR J
dvoatomski gas c p   1004,5 , dovedena količina toplote iznosi
k 1 kgK
Q p  mc p (T2  T1 )  2.737  1004,5(1273  636,5)  1750 kJ
c) Pri širenju vazduh je izvršio rad
L  p(V2  V1 )  1  10 6 (1  0,5)  500 kJ .

R J
d) Kako je cv   717,5 , promena unutrašnje energije vazduha iznosi
k 1 kgK
U  mcv (T2  T1 )  2,737  717,5(1273  636,5  1250 kJ ,
ili
U  Q p  L  1750  500  1250 kJ .
e) Obzirom da je I  U  pV , promena entalpije iznosi
I  U  ( pV )  U  pV  U  L  1250  500  1750 kJ .
R2.6. a) Masa azota je m  nM  0,25  103  0,028  7 kg .
Pritisak gasa jednak je pritisku na klip i iznosi
F 5  10 3
p  p1  p 2   2
 5  10 5 Pa  0,5 MPa .
S 1  10
Specifična zapremina na početku procesa je
RT1 297  373 m3

v2    0, 2215
p 5  10 5 kg
Kako je Q = m(cp)sr (T2 - T1), sledi
12
Q 3  10 6
T2  T1  373   771,3 K
m (c p ) sr 7  1076
Specifična zapremina na kraju procesa je
T2 RT2 297  771,3 m3

v2  v1    0,4582 .
T1 p 5  10 5 kg
b) Promena unutrašnje energije iznosi
U  m(cv ) sr (T2  T1 )  7  779(771,3  373)  2172 kJ .
c) Promena entalpije iznosi
I  Q p  Q  3000 kJ .
d) Rad širenja gasa je
L  Q  U  3000  2172  828 kJ ,

ili
L  pV  mpv  mp(v2  v1 )  7  5  105 (0,4582  0,2215)  828 kJ .
R2.7. a) Spednja vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku u

temperaturskom intervalu od t1 do t2 odre|ena je izrazom
2 2
b(t 22  t12 )
 c p (t )dt  (a  bt )dt a(t 2  t1 ) 
2 b(t  t )
c pm (t1 , t 2 )  1
 1
 a 1 2
t 2  t1 t 2  t1 t 2  t1 2
U datom slučaju je
1,97535  10 4 (0  500) kJ
c pm (t1 , t 2 )  0,992915   1,042
2 kgK
.
b) Kako je cp = di/dt promena entalpije iznosi
2 2
 b(t 2  t 2 
I  m  c p (t )dt  m  (a  bt )dt  m (t 2  t1 )  2 1  
1 1  2 
 b(t  t ) 
m(t 2  t1 ) a  1 2   mc pm (t1 , t 2 )(t 2  t 2 )
 2 
U ovom slučaju je
I  mc pm (t1 , t 2 )(t 2  t 2 )  2  1,042 (500  0)  1042 kJ .
13
R2.8. Srednja vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta pri stalnom pritisku
c pm (t1 , t2 ) u temperaturskom intervalu od t1 do t2 moè da se izrazi preko srednje vrednosti
toplotnog kapaciteta pri stalnom pritisku c pm (0, t1 ) u intervalu od 0 do t1 i srednje vrednosti
toplotnog kapaciteta pri stalnom pritisku c pm (0, t 2 ) u intervalu od 0 do t2
2 2 1
 c p (t )dt  c p (t )dt   c p (t )dt c pm (0, t 2 )  c pm (0, t1 )

c pm (t1 , t 2 )  1
 0 0

t 2  t1 t 2  t1 t 2  t1
U ovom slučaju je
c pm (0, t 2 )  c pm (0, t1 ) 1,118  100  1,040  100 kJ

c pm (t1 , t 2 )    1,126 .
t 2  t1 1000  100 kgK
p
R2.9. a) Kako je v  , iz jednačine stanja idealnog gasa sledi
A
3
p2  p2 
3
T2 p 2 v2 p 2 2
      2,2 2 ,
T1 p1v1 p1 p1  p1 
tako da je
3
T2  T1 2,2 2  300  3,263  978,9 K ,
odnosno
t 2  706 0 C .
Izvršen rad pri procesu 1 2 iznosi
2 2
mA(v 23  v13 ) m( p 2 v 2  p1v1 ) mR (T2  T1 )
L1, 2  m  p(v)dv  mA  v 2 dv    
1 1
3 3 3
 3

mRT1  T2  mRT1  p 2  2  2  287  300  3

   1     1   2,2 2  1  129 ,90 kJ
3  T1 3  p1    
 
3  

b) Promena unutrašnje energije iznosi
 3

 T2  mRT1  p 2  2 
U  mcv (T2  T1 )  mcv T1   1     1 
 T1  k  1  p1  


2  287  300  2 
3
  2, 2  1  974,28 kJ
0,1  
c) Dovedena količina toplote iznosi
14
 3
  3

mRT1  2   1  mRT1  p 2
 p  2 
2
Q1, 2  U  L1, 2    1 
k 1  p1   3  p1  
   
 3

mRT1 (k  2)  p 2  2 mR(k  2)
    1  (T2  T1 )
3(k  1)  p1   3(k  1)
 
Obzirom da je
Q1, 2  mc pm (T1 , T2 )(T2  T1 )
sledi
R(k  2) R(1,4  2) J
c pm (T1 , T2 )    2,833  287  813,2
3(k  1) 3(1,4  1) kgK
d) Promena entalpije vazduha iznosi

T 
I  U  m( p 2 v 2  p1v1 )  U  mRT1  2  1 
 T1 
 3
  3
  3

mRT1  p 2  2    p2  2  mkRT1  p 2  2 
    1  mRT1     1    1 
k  1  p1  
  p1   k  1  p1  
     
2  1,4  287  300
3
 (2,2 2  1)  1363,99 kJ
0,4
3. DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE. MAKSIMALAN KORISTAN RAD
3.1. Odrediti promenu entropije idealnog gasa u funkciji:

a) T i v; b) T i p i c) p i v.
3.2. Odrediti maksimalan koristan rad (radnu sposobnost, eksergiju) vazduha mase m
= 10 kg koji se nalazi u balonu pod pritiskom p1 = 10 M Pa na temperaturi t1 = 27 0C.
Temperatura i pritisak okolnog vazduha iznose t0 = t1 = 27 0C i p0 = 0,1 M Pa, respektivno.
Gasna konstanta vazduha iznosi R = 287 J/kg K. (Sept „05)
3.3. Odrediti eksergiju vazduha mase m = 5 kg, temperature t1 = 327 0C, koji se nalazi
na atmosferskom pritisku p1 = p0. Pritisak i temperatura okolnog vazduha iznose p0 = 0,1 M
Pa i t0 = 27 0C, respektivno. Smatrati da je vazduh idealan gas. Uzeti da je gasna konstanta
vazduha R = 287 J/kgK. (Apr „04)
3.4. U boci zapremine V1 = 500 l nalazi se vazduh pod pritiskom p1 = 0,1 M Pa i

temperaturi od t1 = - 30 0C. Pritisak i temperatura okolnog vazduha su p0 = 0,1 M Pa i t0 = 27
0
C, respektivno. Odrediti maksimalan koristan rad (eksergiju) vazduha u boci.
15
3.5. Odrediti maksimalan koristan rad kiseonika mase m = 3 kg, temperature t1 = 227
0
C i pritiska p1 = 1 bar. Parametri okolne sredine su p0 = p1 = 1 bar, t0 = 27 0C. Gasna
konstanta za kiseonik je R = 260 J/kg K.
3.6. Ugljen dioksid mase m = 37,8 kg nalazi se u balonu pod pritiskom p1 = 10 M Pa i

temperaturi t1 = 20 0C. Temperatura i pritisak okolne sredine su t0 = 20 0C i p0 = 0,1 M Pa,
respektivno. Odrediti maksimalan koristan rad koji moè da izvrši ugljen dioksid pri datim
uslovima. Molarna masa ugljen dioksida je M = 0,046 kg/mol.
3.7. Odrediti gubitak specifične eksergije (specifične radne sposobnosti toplote)

vazduha pri njegovom prigušenju od pritiska p1 = 10 M Pa do pritiska p2 = 5 M Pa.
Temperatura okolne sredine je t0 = 27 0C.
3.8. Azot mase m = 1 kg prelazi iz stanja koje je odre|eno parametrima p1 = 7 bara i t1

= 495 0C u stanje koje je odre|eno parametrima p2 = 2 bara i t2 = 47 0C. Tepmeratura okolne
sredine iznosi t0 =10 0C..
3.9. Odrediti guditak eksergije goriva pri njegovom sagorevanju u vazduhu. Specifična
toplota sagorevanja goriva je konstantna i iznosi qs = 10 MJ/kg, a temperatura pri kojoj se vrši
sagorevanje je t1=1200 0C. Parametri okolne sredine su p0 = 0,1 M Pa i t0 = 27 0C.
R3. REŠENJA:
R3.1. a) Kako je na osnovu prvog principa termodinamike
q  du  pdv  cv dT  pdv,
sledi
q dT pdv dT dv
ds   cv   cv R . (R3.1.1)
T T T T v
Konačan priraštaj entropije pri prelazu iz stanja 1 u 2 iznosi:
T2 v
s(T , v)  cv ln  R ln 2 . (R3.1.2)
T1 v1
b) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa (pv = RT) sledi
pdv  vdp  RdT ,

tako da je
dv dT dp
  . (R3.1.3)
v T p
Smenom dobijenog izraza (R3.1.3) u izraz (R3.1.1) dobija se
dT dp dT dp
ds  (cv  R) R  cp T , (R3.1.4)
T p T p
16
tako da je konačna promena entropije data izrazom
T2 p
s(T , p)  c p ln  R ln 2 . (R3.1.5)
T1 p1
c) Na osnovu izraza R3.1.2 i izraza R3.1.3 sledi
dv dp
ds  (cv  R)  cv ,
v p
tako da konačan priraštaj entropije moè da se napiše u obliku:
v2 p
s(v, p)  c p ln  cv ln 2 . (R3.1.6)
v1 p1
R3.2. Maksimalan koristan rad gasa se dobija pri njegovom izotermnom širenju (T2 =
T0 = T1) do pritiska okolne sredine (p2 = p0), sobzirom na povratnost datog procesa :
Lmk  (U1  U 0 )  T0 (S1  S 0 )  p0 (V1  V0 )  T0 (S 0  S1 )  p0 (V0  V1 )
Na osnovu (R3.1.5), u slučaju izotermnog procesa, promena entropije iznosi
T2 p p
s(T , p)  s 2  s1  c p ln  R ln 2   R ln 2
T1 p1 p1
odnosno
p0 p kJ
S  S 0  S1  mR ln  mR ln 1  10  287  ln 100  13 216,8
p1 p0 kgK
Početna i konačna zapremina vazduha iznose
mRT1 10  287  300

V1   7
 0,0861 m 3
p1 10
mRT0 10  287  300

V2   5
 8,6100 m 3
p0 10
tako da je maksimalan koristan rad vazduha u ovom slučaju
Lmk  T0 ( S 0  S1 )  p0 (V0  V1 )  300  13 216,8  10 3  10 5 (8,6100  0,0861) 

 (3 965  0,8524) MJ  3,113 MJ
R3.3. Maksimalan koristan rad u ovom slučaju se dobija ako se vazduh povratnim
procesom dovede u ravnote`no stanje s parametrima okolne sredine (T2 = T0 i p2 = p1 = p0).
17
Ovo moè da se postigne ako se vazduh prvo adijabatski širi do temperature okolne sredine
T1‟ = T2 = T0 a zatim izotermno sabije do pritiska okolne sredine p2 = p0 (Slika R3.1).
Promena unutrašnje energije i entropije po završenom procesu iznose, respektivno
T 
U 1  U 2  U 1  U 0  mcv (T1  T0 )  mcvT0  1  1 , (R3.3.1)
 T0 
1
q 1
dT T T
S1  S 2  S1  S 0     mc p  mc p ln 1  mc p ln 1 . (R3.3.2)
2
T 2
T T2 T0
mRT0 T
Obzirom da je V2  i V1  V2 1 , sledi
p0 T0
V  T 
p0 (V1  V0 )  p0V2  1  1  mRT0  1  1 . (R3.3.3)
 V2   T0 
kR
Na osnovu (R3.3.1), (R3.3.2) i (R3.3.3), uzimajući u obzir da je c p  , i R  c p  cv ,
k 1
eksergija vazduha u ovom slučaju iznosi:
Lmk  (U 1  U 0 )  T0 ( S1  S 0 )  p 0 (V1  V0 ) 
T  T T  T T 
 mcv T0  1  1  mc p T0 ln 1  mRT0  1  1  mcv T0  1  1  ln 1  
 T0  T0  T0   T0 T0 
kmRT0  T1 T 
   1  ln 1 .
k  1  T0 T0 
18
Zamenom brojnih vrednosti u predhodni izraz dobija se
1,4  5  287  300  600 600 

Lmk    1  ln   462,35 kJ .
1,4  1  300 300 
R3.4. U ovom slučaju maksimalan koristan rad se postiè ako se vazduh prvo
adijabatskim sabijanjem zagreje do temperature okolne srerdine T1‟ = T0 , a zatim se
izotermnim širenjem pritisak smanji do pritiska okolne sredine p2 = p0 (Slika R3.2 )
Promena unutrašnje energije i entropije po završenom procesu iznose, respektivno

pV T 
U 1  U 2  U 1  U 0  mcv (T1  T0 )  1 1 cvT0  1  1 
RT1  T0 
p0V1 T 
 T0  1  1, ( R3.4.1)
(k  1)T1  T0 
1
q 1
mc p dT T1 pVk T
S 1  S 2  S1  S 0     mc p ln  0 1 ln 1 . (R3.4.2)
2
T 2
T T2 T1 (k  1) T0
V1T2 V1T0
Obzirom da je V0  V2  
T1 T1
V  T 
p0 (V0 V 1)  p0V1  0  1  p0V1  0  1 . (R3.4.3)
 V1   T1 
Maksimalan koristan rad, na osnovu (R3.4.1-R3.4.3), iznosi
19
Lmk  (U 1  U 0 )  T0 ( S1  S 0 )  p 0 (V1  V0 ) 
p0V1 T  pVk T T 
 T0  1  1  0 1 T0 ln 1  p0V1  0  1 
T1 (k  1)  T0  T1 (k  1) T0  T1 
p VT k T T  kp V  T T T 
 0 1 0  1  ln 1   0 1 1  0  0 ln 1  ( R3.4.4)
T1 (k  1)  T0 T0  k  1  T1 T1 T0 
Zamenom brojnih vrednosti dobija se
kp0V1  T0 T0 T1 
Lmk  1   ln   4 477 kJ
k  1  T1 T1 T0 
R3.5. Na osnovu rešenja zadatka 3.3 maksimalan koristan rad iznosi:
Lmk  (U 1  U 0 )  T0 ( S1  S 0 )  p 0 (V1  V0 ) 
T  T T  T T 
 mcv T0  1  1  mc p T0 ln 1  mRT0  1  1  mcv T0  1  1  ln 1  
 T0  T0  T0   T0 T0 
kmRT0  T1 T  1,4  3  260  300  500 500 
   1  ln 1     1  ln   127,63 kJ
k  1  T0 T0  1,4  1  300 300 
R3.6. Maksimalan koristan rad gasa u ovom slučaju se dobije pri njegovom
izotermnom širenju (T2 = T0 = T1) do pritiska okolne sredine (p2 = p0) (pogledati zadatak 3.2)
:
Lmk  (U1  U 0 )  T0 ( S1  S 0 )  p0 (V1  V0 )  T0 ( S 0  S1 )  p0 (V0  V1 ) 

p1 T T  p  p 
 T0 mR ln  p0 mR  0  1   mRT0 ln 1  mRT0 1  0  
p0  p0 p1  p0  p1 
 p  p   10  0,1 
 mRT0 ln 1  1  0    37,8 180,7  293ln  1     7,235 MJ
 p0  p1    0,1  10  
R3.7. Gubitak radne sposobnosti (eksergije) iznosi:
Lmk
e   (i1  i2 )  T0 ( s1  s 2 ). (R3.7.1)
m
Kako je pri prigušenju i1 = i2 sledi
p1
e  T0 ( s1  s 2 )  RT0 ln . (R3.7.2)
p2
20
U ovom slučaju je
p1 kJ
e  RT0 ln  287  300  ln 2  59,7 .
p2 kg
T2 p
R3.8. Obzirom da je i  i1  i0  c p T  c p (T1  T0 ) , i s(T , p)  c p ln  R ln 2
T1 p1
(pogledaj izraz R3.1.5) specifična radna sposobnost toplote (eksergija) u stanju 1 i stanju 2
iznosi, respektivno
 T p 
e1  (i1  i0 )  T0 ( s1  s0 )  c p (T1  T0 )  T0 s  c p (T1  T0 )  T0 c p ln 1  R ln 1 
 T0 p0 
 T p 
e2  (i2  i0 )  T0 ( s 2  s0 )  c p (T2  T0 )  T0 s  c p (T2  T0 )  T0 c p ln 2  R ln 2 
 T0 p0 
tako da je gubitak eksergije
 T p  kR  k T p 
e  c p (T1  T2 )  T0 c p ln 1  R ln 1   (T1  T2 )  RT0   ln 1  ln 1  
 T2 p2  k  1  k  1 T2 p2 
1,4  297  1,4 770 7 kJ
 (770  320)  297  283    ln  ln   314,76
1,4  1 1,4  1 320 2 kg
R3.9. Maksimalan koristan rad, na račun količine toplote Q koja je uzeta od toplotnog
izvora, radno telo ostvaruje pri povratnom Carnot-ovom ciklusu :
 T 
Lmk   c Q  1  0 Q , (R3.9.1)
 T 
T
gde je  c  1  0 - termički koeficijent iskorišćenja Carnot-ovog ciklusa. Eksergija toplote
T
(specifična radna sposobnost) goriva iznosi
Lmk  T 
e   c q  1  0  q . (R3.9.2)
m  T 
Gubitak eksergije pri konstantnoj temperaturi sagorevanja T (početna temperatura), pri čemu
produkti sagorevanja vrše rad hladeći se do temperature okolne sredine T0, iznosi
1
T0 1
q 1
e    (1  )q  q s  T0   q s  T0  ds  q s  T0 ( s1  s0 ). (R3.9.3)
0
T 0
T 0
U izrazu (R3.9.3) veličina T0(s1-s0) predstavlja količinu toplote predatu okolnoj

sredini.
21
T1 qs T
Kako je qs = cp (T-T0) sledi s1  s0  c p ln  ln 1 , tako da je
T0 T  T0 T0
qs T  T0  T1
e  q s  T0 ( s1  s0 )  q s  T0 ln 1  q s 1   ln . (R3.9.4)
T  T0 T0  T  T0  T0
U ovom slučaju gubitak eksergije je
 T0  T1
 ln  10  1   1473
300 MJ
e  q s 1   ln  5,93 ,
 T  T0  T0  1473  300  300 kg
što čini 59,3% oslobo|ene specifične toplote sagorevanja.
4. TERMODINAMIČKE RELACIJE
4.1. Dokazati sledeću termodinamičku relaciju:

 T  T  p 
     .
 v  s cv  T  v
4.2. Dokazati sledeću termodinamičku relaciju:
 T  T  v 
     .
 p  s c p  T  p
4.3. Dokazati da vaì sledeća relacija:
 T  Tp v
   ,
 v  s cv
1  p 
gde je  v    - temperaturski koeficijent pritiska.
p  T  v
4.4. Dokazati da je:

 s   s 
c p  cv  T     .
 v  T  p  T
4.5. Dokazati sledeću relaciju:
22
 p   v 
cp  T     .
 T  s  T  p
 v   p 
cv  T     .
 T  s  T  v
4.7. Dokazati da vaì relacija:
 p  c p  p 
     .
 v  s cv  v  T
4.8. Dokazati termodinamičku relaciju:
2
 v   v  T  v  
         .
 p  s  p  T c p  T  p 
4.9. Dokazati termodinamičku relaciju:
2
 p   p  T  p  
         .
 v  s  v  T cv  T  v 
 T  T  p   v 
       .
 v  s cv  v  T  T  p
4.11. Naći specifičnu slobodnu energiju (Helmholtz-ovu f-ju) f(T,v) idealnog gasa.
4.12. Naći specifični Gibs-ov termodinamički potencijal g(T,p) idealnog gasa
4.13. Naći specifičnu entalpiju i(s,p) idealnog gasa
R4. REŠENJA:
R4.1. Na osnovu poznate relacije
 T   v   s 
       1 (R4.1.1)
 v  s  s  T  T  v
23
i Maxwell-ove relacije
 s   p 
    , (R4.1.2)
 v  T  T  v
sledi
 s   p 
   
 T   v  T  T  v
    . (R4.1.3)
 v  s  s   s 
   
 T  v  T  v
 s 
Kako je cv  T   , iz poslednjeg izraza se dobija
 T  v
 T  T  p 
     , (R4.1.4)
 v  s cv  T  v
što je trebalo da se dokaè.
Do istog rezultata se dolazi polazeći od toga da je u slučaju izoentropskog procesa:
 s   s 
ds(T , v)    dT    dv  0
 T  v  v  T
tako da je
 s 
 
dT  T   v  T T  s 
     
dv  v  s  s  cv  v  T
 
 T  v
jer je
 s   p   s 
     i cv  T  
 v  T  T  v  T  v
R4.2. Na osnovu poznate relacije
 T   p   s 
       1 (R4.2.1)
 p  s  s  T  T  p
sledi
 s 
 
 T   p  T
   . (R4.2.2)
 p  s  s 
 
 T  p
24
Kako je
 s 
cp  T  ,
 T  p
na osnovu Maxwell-ove relacije
 s   v 
      ,
 p  T  T  p
iz relacije (R4.2.1) sledi
 T  T  v 
     ,
 p  s cv  T  p
Do istog rezultata moè da se do|e polazeći od toga da je u slučaju izoentropskog

procesa:
 s   s 
ds(T , p)    dT    dv  0 ,
 T  p  p  T
odakle se dobija relacija (R4.2.2):
 s 
 
dT  T   p  T
   .
dp  p  s  s 
 
 T  p
 T  T  p 
R4.3. Na osnovu termodinamičke relacije (R4.1.4):     
 v  s cv  T  v
 p 
i obzirom da je    p v , sledi
 T  v
 T  Tp v
   ,
 v  s cv
 i 
R4.4. Kako je c p    i di  d (u  pv)  du  pdv  vdp , sledi
 T  p
25
 u   v 
cp     p  . (R4.4.1)
 T  p  T  p
 u   u 
Obzirom da je du (T , v)    dT    dv ,
 T  v  v  T
sledi
 u   u   u   v 
        , (R4.4.2)
 T  p  T  v  v  T  T  p
tako da ze smenom izraza (R4.4.2) u izraz (R4.4.1) dobija
 u   v   u  
cp         p  . (R4.4.3)
 T  p  T  p  v  T 
Kako je du = Tds-pdv, sledi
 u   s 
  T    p. (R4.4.4)
 v  T  v  T
Na osnovu Maxwell-ove relacije
 s   v 
      ,
 p  T  T  p
 u 
kao i relacija (R4.4.4) i (R4.4.3) i uzevši u obzir da je cv    , dobija se
 T  v
 s   s 
c p  cv  T     ,
 v  T  p  T
 s 
R4.5. Po definiciji je c p  T   . Obzirom da je
 T  p
 s   s   v 
     
 T  p  v  p  T  p
sledi
 s   v 
cp  T     .
 v  p  T  p
26
Kada se uzme u obzir Maxwell-ova relacija
 s   p 
    ,
 v  p  T  s
konačno se dobija
 p   v 
cp  T     ,
 T  s  T  p
 s 
R4.6. Po definiciji je cv  T   . Obzirom da je
 T  v
 s   s   p 
       ,
 T  v  p  v  T  v
sledi
 s   p 
cv  T     .
 p  v  T  v
Kada se uzme u obzir Maxwell-ova relacija
 s   v 
      ,
 p  v  T  s
konačno se dobija
 v   p 
cv  T     ,
 T  s  T  v
R4.7. Obzirom da je (izrazi R4.5 i R4.6)
 p   v   v   p 
cp  T    i cv  T    
 T  s  T  p  T  s  T  v
sledi
27
 p   v   p   v 
       
cp  T  s  T  p  v  s  T  p
  ,
cv  v   p   p 
     
 T  s  T  v  T  v
odnosno
 p 
 
 p  c p  T  v c p  p   v 
        . (R4.7.1)
 v  s cv  v  cv  T  v  T  p
 
 T  p
Kako je
 p   T   v 
       1
 T  v  v  p  p  T
sledi
 p   T   p 
      , (R4.7.2)
 T  v  v  p  v  T
tako da se smenom (R4.7.2) u (R4.7.1) dobija
 p  c p  p 
     ,
 v  s cv  v  T
 p 
Dobijena relacija pokazuje da je koeficijent adijabatske kompresibilnosti  s    veći
 v  s
cp  p 
k puta od koeficijenta izotermske kompresibilnosti  T    .
cv  v  T
 v   v 
R4.8. Obzirom da je dv( p, T )    dp    dT , sledi
 p  T  T  p
 v   v   v   T 
          . (R4.8.1)
 p  s  p  T  T  p  p  s
 T   v 
    
 p  s  s  p
i relacije (R4.8.1) sledi
28
 v   v   v   v 
          . (R4.8.2)
 p  s  p  T  T  p  s  p
Obzirom da je
2
 v  
   2
 v   v   v  v  v   T  p  T  v  
              , (R4.8.3)
 T  p  s  p  T  T  T  p  s  c p  T  p 
 
 T  p
zamenom izraza (R4.8.3) u izraz (R4.8.2) dobija se
2
 v   v  T  v  
        
 p  s  p  T c p  T  p 
 p   p 
R4.9. Obzirom da je dp(v, T )    dv    dT , sledi
 v  T  T  v
 p   p   p   T 
        . (R4.9.1)
 v  s  v  T  T  p  v  s
 T   p 
    
 v  s  s  v
i relacije (R4.9.1) sledi
 p   p   p   p 
        . (R4.9.2)
 v  s  v  T  T  v  s  v
Obzirom da je
2
 p  
   2
 p   p   p  p  T   T  v  T  p  
              , (R4.9.3)
 T  v  s  v  T  T  s  v  s  cv  T  v 
 
 T  v
zamenom izraza (R4.9.3) u izraz (R4.9.2) dobija se
29
2
 p   p  T  p  
       ,
 v  s  v T cv  T v 
 T   p 
R4.10. Na osnovu Maxwell-ove jednačine       , sledi
 v  s  s  v
 p 
  2
 T   p   T  v T  p  
          . (R4.10.1)
 v  s  s  v  s  cv  T  v 
 
 T  v
Kako je
 p   T   v 
       1
 T  v  v  p  p  T
sledi
 p   p   v 
      , (R4.10.2)
 T  v  v  T  T  p
tako da se posle zamene izraza (R4.10.2) u izraz (R4.10.1) dobija
 T  T  p   v 
       ,
 v  s cv  v  T  T  p
R4.11. Po definiciji je
f (T , v)  u(T )  Ts(T , v) . (R4.11.1)
Obzirom da je Tds  du  pdv  cv dT  pdv , za idealni gas, sledi
dT pdv dT Rdv
ds  cv   cv  .
T T T v
Integracijom poslednjeg izraza se dobija
s(T , v)  s0  cv ln T  R ln v . (R4.11.2)
S druge strane je
30
u(T )  u0  cvT (R4.11.3)
Smenom (R4.11.2) i (R4.11.3) u (R4.11.1) dobija se
f (T , v)  u (T )  Ts(t , v)  (u 0  cvT )  T ( s0  cv ln T  R ln v) 
 (u 0  Ts0 )  cv (1  ln T )  RT ln v,
odnosno
f (T , v)  f 0  cv (1  ln T )  RT ln v , (R4.11.4)
gde je f 0  u 0  Ts0 .
g  u  Ts  pv . (R4.12.1)
Iz izraza R4.11.2 sledi

RT
s  s 0  cv ln T  R ln v  s 0  (c p  R) ln T  R ln 
p
 s 0  c p ln T  R ln p  R ln R,
odnosno
s(T , p)  s0'  c p ln T  R ln p . (R4.12.2)
gde je s0'  s0  R ln R .
Smenom izraza (R4.11.3) i (R4.12.2) u izraz (R4.12.1) dobija se
g (T , p)  u (T )  Ts(T , p)  pv  (u 0  cvT )  T ( s0'  c p ln T  R ln p)  TR 

 (u 0  Ts0' )  c p T  c pT ln T  RT ln p  (u 0  Ts0' )  c p T (1  ln T )  RT ln p,
odnosno
g (T , p)  g 0  c pT (1  ln T )  RT ln p , (R4.12.3)
gde je g 0  u 0  Ts0' .
i = u + pv (R4.13.1)
Kako je u  u 0  cvT i pv  RT , sledi
i  u0  cvT  RT  u0  c pT (R4.13.2)
Obzirom da je (izraz R4.12.2)
31
s(T , p)  s0'  c p ln T  R ln p ,
sledi
s  s 0' R ln p s  s 0' k  1   s  s 0'  k 1
ln T     ln p  ln exp    ln p k 
 
cp cp cp k   c p 
 k 1  s  s 0' 
 ln  p  exp 
k ,
 c 
  p 
tako da je
k 1
 s  s 0' 
T ( s, p )  p k
 exp  . (R4.13.3)
 c 
 p 
Smenom izraza R4.13.3 u izraz R4.13.2 dobija se
k 1
 s  s0' 
i ( s, p )  u 0  c p  p k
 exp  . (R4.13.4)
 c 
 p 
5. RAVNOTEŢA TERMODINAMIČKIH SISTEMA I FAZNI PRELAZI
5.1. Odrediti temperaturu pri kojoj će da proključa voda koja se nalazi pod pritiskom
od p = 0,090 M Pa. Specifična toplota isparavanja vode pri ovim uslovima iznosi r = 2,256 M
J/kg. (Okt 2000)
5.2. U evakuisanu posudu zapremine V0 = 10 dm3 ulivena je voda mase mv = 1,0 kg.
Pri temperaturi od t = 1000 C i pritisku od p = 0,10 M Pa voda se nalazi u termodinamičkij
ravnoteì sa njenom zasićenom parom. Za koliko treba da se povisi temperatura ovog
termodinamičkog sistema da bi se povećala masa zasićene vodene pare za m = 7,0 mg.
5.3. Pri pritisku p1 = 0,0849 M Pa temperatura ključanja vode je Tk1 = 368 K, dok pri
pritisku od p2 = 0,1013 M Pa temperatura ključanja iznosi Tk2 = 373 K. Odrediti specifičnu
toplotu isparavanja vode u datom temperaturskom intervalu.
5.4. Odrediti pritisak pri kome će da se topi led temperature T2 = 268 K. Specifična
toplota topljenja leda pri datim uslovima je r = 335,5 kJ/kg. Specifična zapremina leda i vode
iznose vL = 1,091 cm3/g i v0 = 1,000 cm3/g, respektivno.
5.5. Odrediti promenu temperature topljenja leda pri povećanju pritiska za p = 0,1 M
Pa. Pri normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi od 00 C specifična toplota topljenja
leda je r = 335,5 kJ/kg, gustina leda je L = 916,6 kg/m3, a gustina vode iznosi 0 = 1000
kg/m3.
32
5.6. Komad leda mase m = 1 kg smešten je u toplotno izolovanu komoru na
atmosferskom pritisku i temperaturi od t1 = 00 C. Odrediti masu m istopljenog leda pri
njegovom adijabatskom sabijanju do pritiska od p2 = 120 at. Specifične zapremine vode i leda
iznose v0 = 1 cm3/g i vL = 1,09 cm3/g, respektivno. Specifični toplotni kapacitet leda iznosi cL
 2,5 kJ/kgK a specifična toplota topljenja leda je r = 335,5 kJ/kg.
5.7. Na osnovu eksperimentalnih podataka, u intervalu od 00 C do 200 C, dobijena je

sledeća zavisnost pritiska amonijaka od temperature:
p (T) = - 13,2302 + 0,1845 T - 0,8602 x 10-3 T2 + 0,1348 x 10-5 T3 ,
gde je temperatura (T) u K a pritisak (p) u M Pa. Odrediti specifičnu toplotu isparavanja
amonijaka pri temperaturi od 100 C. Poznato je da pri datoj temperaturi specifične zapremine
amonijaka na donjoj i gornjoj graničnoj krivoj iznose v‟ = 1,598 cm3/g i v‟‟ = 206,0 cm3/g,
respektivno.
5.8. Odrediti specifičnu zapreminu suvo-zasićene pare freone -12 pritiska p = 0,65080
M Pa, ako je poznato da je specifična toplota isparavanja r = 141,68 kJ/kg, a specifična
zapremina na donjoj graničnoj krivoj v‟ = 0,7628 dm3/kg . Zavisnost T(p) za data je
tabelarno:
T(K) 297,15 298,15 299,15

p (MPa) 0,63335 0,65080 0,6685
7
R5. REŠENJA.
R5.1. Obzirom da je specifična zapremina vodene pare mnogo veća od specifične

zapremine vode, tj. v p  v1 , Clausius-Clapeyron-ova jednačina moè da se napiše u
pojednostavljenom obliku:
dp r r
  . (R5.1.1)
dT T (v p  v1 ) Tv p
RT
Smatrajući da je vodena para pri datim uslovima idealan gas ( v p  ) sledi
p
dp rdT
 , (R5.1.2)
dT RT 2
odakle je
r
ln p   C. (R5.1.3)
RT
Konstanta C se nalazi iz uslova da je pri normalnim uslovima p = p0 = 0,1013 MPa

temperatura ključanja vode T = Tnk = 373 K:
33
r
C  ln p0  . (R5.1.4)
RTnk
Zamenom izraza (R5.1.4) u izraz (R5.1.3) dobija se jednačina
p r r
ln   , (R5.1.5)
p0 RT RTnk
odakle se nalazi izraz za temperaturu ključanja tečnosti (vode) pri datom pritisku
Tnk
T . (R5.1.6)
Tnk R p
1 ln
r p0
Kako molarna masa vode iznosi M = 0,018 kg/mol, gasna konstanta za vodenu paru ima
vrednost R = 8,314 / M = 461,9 J/kgK, tako da se posle zamene ove vrednosti i ostalih datih
brojnih podataka u poslednji izraz dobija da će pri pritisku od p = 0,090 MPa voda da
proključa pri temperaturi od T = 369,7 K , tj. t = 96,5 0C .
R5.2. Vodena para pri datim uslovima moè da se smatra idealnim gasom tako da se
korišćenjem jednačine
pdv vdp
  R,
dT dT
koja je dobijena diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa, i Clausius-Clapeyron-ove

jednačine (R5.1.1), dobija
r
R
dv T .
 (R5.2.1)
dT p
Obzirom da je v = V/ m, gde je V = V0 - mv/v -raspoloìva zapremina pare a v -gustina

vode, sledi
mv
V0 
Vdv v
dm    dv . (R5.2.2)
v2 v 2
Iz izraza (R5.2.1) i (R5.2.2.) sledi
RT 2 dm
dT  , (R5.2.3)
 mv  r 
pV0    1
  v  RT 
34
odakle se dobija da je za povećanje mase pare za m = 7,0 mg potrebno da se temperatura
poveća za
RT 2 m
T   0.0405 K .
 mv  r 
pV0    1
  v  RT 
r
R5.3. Na osnovu jednačine (R5.1.3) ln p    C , sledi
RT
p2 r  1 1 
ln    ,
p1 R  T1 T2 
odakle se dobija se da specifična toplota isparavanja vode u datom temperaturskom intervalu

(368, 373) K ima vrednost:
p2
R ln
p1 RT1T2 p 461,89  368  373 0,1013 MJ
r  ln 2  ln  2,24
1 1 T2  T1 p 1 373  368 0,0849 kg

T1 T2
dp r
R5.4. Iz Clausius-Clapeyron-ove jednačine  sledi
dT T (v0  v L )
rdT
dp  ,
T (v 0  v L )
tako da se za konačne priraštaje dobija
r (T2  T1 ) r (T1  T2 )
p  p 2  p1   , (R5.4.1)
T1 (v0  v L ) T1 (v L  v0 )
gde je T1 = 273 K temperatura topljenja leda pri pritisku od p1 = 0,1013 M Pa.

Zamenom brojnih vrednosti u izraz (R5.4.1) dobija se da je za topljenje leda pri temperaturi
T2 = 268 K potreban dodatni pritisak od p = 67,56 M Pa, odnosno ukupan pritisak od p2 = p1
+ p = 67,66 M Pa.
R5.5. Iz Clausius-Clapeyron-ove jednačine sledi:
 1 1 
T1   
T T1 (v0  v L )   0  L  T (   L ) K
   1 0  0,074 ,
p r r r 0  L MPa
35
K
odakle je T  0,074  p  0,0074 K .
MPa
R5.6. Promena temperature topljenja leda s promenom pritiska iznosi:
T1 (v0  v L )p 273(1  1,09)  10 3 (120  1)  1,013  10 5

T    0,884 K .
r 335,5  10 3
Znači, pri datom pritisku (p2) led se nalazi na temperaturi koja je za T viša od njegove tačke
topljenja pri datim uslovima, tako da se deo unutrašnje energije leda U  mcL T iskoristi
za prevo|enje mase m leda u tečno stanje:
mcL T 2,5  10 3  0,994  1

m    6,59 g .
r 335  10 3
R5.7. Na osnovu poznate zavisnost p = p (T) dobija se:
dp
 0,1845  0,172  10 2 T  0,4044  10 5 T 2 .
dT
Na temperaturi od 10 0 C je
dp Pa
 0,1845  0,172  10 2  283  0,4044  10 5  2832  2,162  10 4 .
dT K
Na osnovu Clausius-Clapeyron-ove jednačine sledi

T (v ''  v ' )p dp kJ
r  T ( v ''  v ' )  283(206,0  1,598)  10 3  2,162  10 4  1251 .
T dT kg
(ovaj podatak se razlikuje za 12,3% od tabličnog podatka: rid = 1405 kJ/kg).
R5.8. Na osnovu priloènih podataka za p = p(T) dobija se
T 2 K
  56,786 .
p 0,03522 MPa
Iz Clausius-Clapeyron-ove jednačine sledi
rT 4 0,14168  10 6  56,786  10 6 m3

v v 
'' '
 7,628  10   0,02775 .
Tp 298,15 kg
36
6. TERMODINAMIČKA SVOJSTVA SUPSTANCIJE. VODENA PARA
6.1. Odrediti veličine stanja vla`ne vodene pare pritiska p = 20 bara i stepena suvoće x
= 0,80.
6.2. Pregrejana vodena para mase m = 5 kg, pritiska p1 = 10 bara i temperature t1 =

0
200 C sabija se izotermski do specifične zapremine v2 = v1/2. Odrediti: a) parametre stanja na
kraju procesa i b) odvedenu količinu toplote.
6.3. Pregrejana vodena para mase m = 5 kg, pritiska p1 = 16 bara i temperature t1 =

300 0C, izoentropski se širi do pritiska p2 = 2 bara. Odrediti: a) promenu unutrašnje energije,
b) apsolutni rad i c) tehnički rad.
6.4. Vla`na vodena para mase m = 2 kg, stepena suvoće x1 = 0,75 i pritiska p1 = 10
bara, pregreva se izobarno do temperature t2 = 300 0C. Odrediti: a) apsolutni rad; b) dovedenu
količinu toplote; c) promenu unutrašnje energije i d) promenu entropije.
6.5. Vla`na vodena para stepena suvoće x1 = 0,70 i pritiska p1 = 1 M Pa prigušuje se

do pritiska p2 = 0,05 M Pa. Odrediti: a) stepen suvoće na kraju procesa; b) promenu entropije
i c) promenu temperature.
R6. REŠENJA:
R6.1. Na osnovu tablice veličine stanja ključale vode i suve pare u zavisnosti od
pritiska (ili i, s-dijagrama) dobijaju se za p = 2 MPa = 20 bara sledeći parametri vodene pare
na donjoj („) i gornjoj graničnoj krivoj („‟):
temperatura ključanja ts = 212,37 0C

toplota isparavanja r = 1891 kJ/kg
specifična zapremina v‟ = 0,0011766 m3/kg v‟‟ = 0,09958 m3/kg
entalpija i‟ = 908,53 kJ/kg i‟‟ = 2799 kJ/kg
entropija s‟ = 2,4467 kJ/kgK s‟‟ = 6,340 kJ/kgK
unutrašnja energija u‟ = 906,1 kJ/kg u‟‟ = 2600 kJ/kg.
Toplota isparavanja i unutrašnja energija mogu da se odrede računskim putem na osnovu

ostalih parametara:
r = Ts (s‟‟ - s‟) = 485,5 (6,340 - 2,4467) = 1890,2 kJ/kg

u‟ = i‟ -pv‟ = 908,5 103 -20 x 105 x 0,0011766 = 906,15 kJ/kg
u‟‟ = i‟‟ -pv‟‟ = 2799 x 103 -20 x 105 x 0,09958 = 2599,84 kJ/kg.
Veličine stanja vodene pare pritiska p = 20 bara i stepena suvoće x = 0,80 odre|uju se prema
relacijama
m3
v x  v '  (v ''  v ' ) x  0,0011766  (0,09958  0,0011766)  0,80  0,079899
kg
kJ
i x  i '  (i ''  i ' ) x  908,53  (2799  908,53)  0,80  2420,91
kg
37
kJ
s x  s '  ( s ''  s ' ) x  2,4467  (6,340  2,4467)  0,80  5,56134
kgK
kJ
u x  u '  (u ''  u ' ) x  906,1  (2600  906,1)  0,80  2261.22
kg
R6.2. Iz tablice veličine stanja pregrejane vodene pare (ili i,s-dijagrama. Slika R6.1) za
p1 = 10 bara (1 M Pa) i t1 =200 0C dobija se:
v1 = 0,2060 m3/kg
i1 = 2827 kJ/kg
s1 = 6,692 kJ/kg.
S druge strane, za temperaturu t2 = t1 = 200 0C , iz tablice veličine stanja ključale vode i suve
pare u zavisnosti od temperature, sledi:
p2 = 15,551 bara
specifična zapremina v‟ = 0,0011565m3/kg v‟‟ = 0,1272 m3/kg
v2 0,2060 m3
Obzirom da je u konačnom stanju v2    0,1030 , u datoj tački procesa
2 2 kg
stepen suvoće iznosi
v2  v2' 0,1030  0,0011565

x2    0,808 .
v2''  v2' 0,1272  0,0011565
Kako je v2  v2‟ i v2‟‟  v2‟, stepen suvoće moè da se odredi pribli`no
v2 0,1030
x2    0,810 .
v2'' 0,1272
a) Parametri stanja na kraju procesa (tačka 2) su:
i2 = i2‟ + (i2‟‟ - i2‟) x2 = 852,4 + (2793 - 852,4) 0,808 = 2420,40 kJ/kg

s2 = s2‟ + (s2‟‟ - s2‟) x2 = 2,3308 + (6,4318 - 2,3308) 0,808 = 5,64441 kJ/kgK
u2 = u2‟ + (u2‟‟ - u2‟) x2 = 851,6 + (2595 - 851,6) 0,808 = 2260,27 kJ/kg.
b) Obzirom da je proces izoterman odvedena količina toplote iznosi
Q12  mq12  mT1 (s2  s1 )  5  473(5,6441  6,692) kJ  2477,55 kJ .
38
R6.3. Iz tablice veličine stanja pregrejane vodene pare (ili i,s-dijagrama. Slika R6.2) za
p1 = 16 bara (1,6 M Pa) i t1 =300 0C dobija se:
v1 = 0,1585 m3/kg
i1 = 3030 kJ/kg
s1 = 6,877 kJ/kg.
S druge strane, za pritisak p2 = 2 bara , iz tablice veličine stanja ključale vode i suve pare u
zavisnosti od pritiska, sledi:
ts = 120,23 0 C
Kako je s2 = s1 = 6,877 kJ/kgK, stepen suvoće vodene pare na kraju procesa iznosi
s 2  s 2' 6,877  1,5302

x2    0,955
s 2''  s 2' 7,127  1,5302
tako da je
m3
v2  v  (v  v ) x2  0,0010605  (0,8854  0,0010605)0,955  56441
'
2
''
2
'
2
kg
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  504,8  (2707  504,8)  0,955  2607,90
kg
kJ
u 2  u 2'  (u 2''  u 2' ) x 2  504,59  (2530  504,59)  0,955  2438,86 .
kg
a) Kako je u = i - pv, promena unutrašnje energije vodene pare iznosi
U  mu  m(i2  i1 )  ( p 2 v2  p1v1 ) 

 
5  (2607,90  3030)  (0,2  10 3  0,8446  1,6  10 3  0,1585)  1688,1 kJ
b) Obzirom da je proces izoentropski (s = const, tako da je Q12 = 0), apsolutni rad iznosi
L12 = - U = 1 688,1 kJ.
Tehnički rad pri datom procesu je
Lteh = m(i1 - i2) = 5 (3030 - 2607,90) = 2 110,5 kJ.
39
pritiska (ili i, s-dijagrama) dobijaju se za p1 = 10 bara sledeći parametri vodene pare na donjoj
(„) i gornjoj graničnoj krivoj („‟):
temperatura ključanja ts = 179,88 0C

entropija s‟ = 2,138 kJ/kgK s‟‟ = 6,587 kJ/kgK.
Kako je x1 = 0,75, parametri vodene pare na početku procesa (tačka 1) iznose
v1 = v‟ + (v‟‟ - v‟) x1 = 0,0011273 + (0,1946 - 0,0011273) 0,75 = 0,14623 m3/kg

i1 = i‟ + (i‟‟ - i‟)x1 = 762,7 + (2778 - 762,7) 0,75 = 2274,18 kJ/kg
s1 = s‟ + (s‟‟ - s‟)x1 = 2,138 + (6,587 - 2,138) 0,75 = 5,4748 kJ/kgK
Za p2 = p1 = 10 bara i t2 = 300 0C iz tablice veličine stanja pregrejane vodene pare (ili i,s -
dijagrama, Slika R6.3) je
v2 = 0,2578 m3/kg
i2 = 3048 kJ/kg
s2 = 7,116 kJ/kgK.
40
a) Apsolutni rad tokom ovog izobarnog procesa je
L12 = m l12 = mp1v = mp1 (v2 - v1) = 2 x 105(0,2578 - 0,14623) = 223,14 kJ.
b) Dovedena količina toplote iznosi

Q12 = mq12 = m(i2 - i1) = 2 (3048 - 2274,18) = 1 547,64 kJ.
c) Promena unutrašnje energije iznosi

U = Q12 - L12 = 1547,64 - 223,14 = 1 324,5 kJ,
ili
U = mu = m (i2 - i1) - (p2v2 - p1v1) = 1 324,5 kJ.
d) Promena entropije jiznosi

S = ms = m (s2 - s1) = 2 (7,116 - 5,4748) = 3,2824 kJ/K
pritiska (ili i, s-dijagrama) dobijaju se za sledeći parametri vodene pare na donjoj („) i gornjoj
graničnoj krivoj („‟) za p1 = 1 M Pa = 10 bara i p2 = 0,05 M Pa = 0,5 bara, respektivno:
pritisak p1 = 1 M Pa = 10 bara
temperatura ključanja ts1 = 179,88 0C
entalpija i1‟ = 762,7 kJ/kg i1‟‟ = 2778 kJ/kg
entropija s1‟ = 2,138 kJ/kgK s1‟‟ = 6,587 kJ/kgK.
pritisak p2 = 0,05 M Pa = 0,5 bara

temperatura ključanja ts2 = 81,35 0C
entalpija i2‟ = 340,6 kJ/kg i2‟‟ = 2645 kJ/kg
entropija s2‟ = 1,0910 kJ/kgK s2‟‟ = 7,593 kJ/kgK.
Kako je i1 = i1‟ + (i1‟‟ - i1‟) x1 i i2 = i2‟ + (i2‟‟ - i2‟) x2, stepen suvoće vodene pare na kraju
procesa prigušenja (i1 = i2) iznosi
x2 = (i1‟‟ - i1‟)x1 + (i1‟ - i2‟) / (i2‟‟ - i2‟) =

= (2778 - 762,7) 0,70 + (762,7 - 340,6) / (2645 - 340,6) = 0,795.
41
Entropija na početku procesa je
s1 = s1‟ + (s1‟‟ - s1‟)x1 = 2,138 + (6,587 - 2,138) 0,70 = 5,2523 kJ/kgK.
Na kraju procesa entropija iznosi
s2 = s2‟ + (s2‟‟ - s2‟)x2 = 1,0910 + (7,593 - 1,0910) 0,795 = 6,2601 kJ/kgK.
Promena entropije iznosi
s = s2 - s1 = 6,2601 - 5,2523 = 1,0078 kJ/kgK.
Temperatura se promenila za
t = t2 - t1 = 81,35 - 179,88 = - 98,53 0C.
Do istih rezultata moè da se do|e korišćenjem i, s-dijagrama (Slika R6.4).
42
7. PROCESI ZA HLAĐENJE
7.1. Dokazati da se maksimumi izoentalpi (i = const) u T,s- dijagramu nalaze na krivoj

inverzije Joule-Thompson-ovog efekta.
7.2. Dokazati da se realan gas, koji se podčinjava Van der Waals-ovoj jednačini s
koeficijentom a = 0, pri adijabatskom prigušenju uvek zagreva.
7.3. Dokazati da se realan gas, čije se stanje opisuje Van der Waals-ovom jednačinom
s koeficijentom b = 0, pri adijabatskom prigušenju uvek hladi.
7.4. U eksperimentu je ustanovljeno da je temperatura inverzije helijuma (pri niskom

pritisku) za 30,5 0 C viša od njene kritične temperature. Odrtediti vrednost temperature
inverzije helijuma.
7.5. Prikazati jednačinu inverzije krive inverzije Van der Waals-ovog gasa u T,v-
dijagramu, kojom se ravan T, v deli na dve oblasti: i  0 i T 0 (gas se zagreva) i i  0 i
T 0 (gas se hladi).
7.6. Naći izraz za diferencijalni Joule-Thomson-ov efekt Van der Waals-ovog gasa i
odrediti temperaturu inverzije u slučaju niskih pritisaka, odnosno malih gustina, kada je v
a,b.
7.7. Vla`na para pritiska p1 = 1,90 MPa i stepena suvoće x1 = 0,95 puštena je kroz
prigušni ventil parovoda niskog pritiska p2 = 0,20 MPa. Na osnovu i, s- dijagrama za vodenu
paru odrediti: a) stanje pare u parovodu posle prolaza kroz prigušni ventil; b) veličinu
promene entropije i c) veličinu srednjeg diferencijalnog efekta prigušenja.
7.8. Vla`na para stepena suvoće x1 = 0,90 i pritiska p1 = 3,00 MPa prigušuje se do
pritiska p2 = 0,20 MPa. Odrediti: a) integralni Joule Thompson-ov efekt i b) vrednost
specifične zapremine pare posle prigušenja.
7.9. Suvozasićena vodena para pritiska p1 = 9,00 MPa prigušuje se do pritiska p2 =

2,00 MPa. Temperatura okolne sredine iznosi T0 = 300 K. Koristeći se tablicama za vodenu
paru odrediti: a) srednji diferencijalni Joule Thompson-ov efekt; b) stepen suvoće vodene pare
posle prigušenja i c) gubitak eksergije.
7.10. Suvozasićena vodena para pritiska p1 =12,00 MPa prigušuje se do pritiska p2 =

1,00 MPa. Koristeći se tablicama za vodenu paru odrediti: a) parametre pare posle prolaza
kroz prigušni ventil, b) srednju vrednost diferencijalnog efekta prigušenja i c) gubitak radne
sposobnosti. Temperatura okolne sredine je T0 =300 K. (Sept „04).
7.11. Odrediti stanje vodene pare u parovodu ako je pritisak pare u njemu p1 = 1,20
MPa a pritisak i temperatura pare u kalorimetru s prigušnim ventilom, koji sluì za odre|ivanje
stanja pare, su p2 = 0,10 MPa i t2 = 135 0 C, respektivno.
7.12. Pregrejana para pritiska p1 =16,00 MPa i temperature t1 = 360 0 C prigušuje se do

pritiska p2 = 2,00 Mpa. Koristeći tablice ili odgovarajuće dijagrame za vodenu paru odrediti:
a) integralni Joule-Tompsonov efekt i b) gubitak radne sposobnosti. Temperatura okolne
sredine je T0 = 300 K. (Maj „96. god.).
43
7.13. Zavisnost specifične zapremine od temperature, pri pritisku od p1 = 9,80 MPa, na
osnovu podataka za vodenu paru, prikazana je tabelarno:
t (0C) 490 500 510 520 530
v ( m3 / kg ) 0,0329 0,033 0,034 0,0347 0,035

5 1 3
Znajući da je specifični toplotni kapacitet vodene pare pri p1 = 9,80 MPa i temperaturi
t1 = 510 0 C iznosi cp = 2,577 kJ/kgK, odrediti: a) veličinu diferencijalnog Joule-Tompson-
ovog efekta pri t1 = 510 0 C i b) integralni efekt prigušenja vodene pare od p1 = 9,80 MPa do
p2 = 8,00 Mpa.
7.14. Na osnovu tabele za vodu i vodenu paru formirana je tabela vrednosti entalpije
za različite pritiske pri temperaturi od t = 260 0 C:
p 5,0 10,0 16,0 18,0 20,0 25,0 30,0 40,0

(MPa)
i 1135,1 1134,1 1133,0 1133 1133 1134 1135 1137
(kJ/kg)
Odrediti vrednost pritiska pri kojem će temperatura inverzije za vodu da iznosi 260 0 C.
7.15. Odrediti konačnu temperaturu azota pri njegovom adijabatskom širenju od

pritiska p1 = 1,00 MPa do p2 = 0,95 MPa. Početna temperatura azota je t1 = 1000 0C.
Specifični toplotni kapacitet azota pri datim uslovima je cp = 1,20 kJ/kgK a njegova gasna
konstanta je R = 297 J/kgK. Predpostaviti da u ovom slučaju moè da se primeni jednačina
stanja idealnog gasa.
7.16. Zavisnost specifične zapremine od temperature, pri pritisku od p1 = 4,90 MPa, na

osnovu podataka za vodenu paru, prikazana je tabelarno:
t (0C) 480 490 500 510 520
v ( m3 / kg ) 0,06786 0,0689 0,0699 0,0710 0,0720

3 9 4 8
Pri datom pritisku p1 = 4,90 MPa i temperaturi od t1 = 500 0C specifični toplotni

kapacitet vodene pare iznosi cp = 2,34 kJ/kgK. Odrediti promenu temperature vodene pare u
slučaju: a) izoentropskog reverzibilnog širenja od pritiska p1 = 4,90 MPa i temperaturi od t1 =
500 0C do pritiska p2 = 4,50 MPa; b) adijabatskog prigušanja (integralni Joule-Tompsonov
efekt) pri istim vrednostima početnih i krajnjih pritisaka i temperatura kao u slučaju pod a.
7.17. Iz eksperimenta je dobijeno da se pri pritisku p = 12,00 Mpa i temperaturi t =

0
520 C koeficijenti reverzibilnog adijabatskog (izoentropskog) širenja i koeficijent
adijabatskog prigušenja vodene pare razlikuju za s - i = 10,49 K / Mpa. U tablicama je
44
na|eno da je specifična zapremina vodene pare pri datim uslovima v = 0,02782 m3/kg.
Odrediti specifični toplotni kapacitet cp vodene pare pri datim uslovima.
7.18. Iz eksperimenta je dobijeno da je za vodenu paru pri pritisku p = 12,00 MPa i

temperaturi t = 520 0C koeficijent reverzibilnog adijabatskog (izoentropskog) širenja 7,26
puta veći od koeficijenta adijabatskog prigušenja. Odrediti vrednost koeficijenta
1  v 
zapreminskog širenja vodene pare     pri datom pritisku i temperaturi.
v  T  p
7.19. Odrediti promenu temperature i specifične entropije kao i gubitak eksergije

vodene pare pri ireverzibilnom adijabatskom širenju iz suda konstantne zapremine (tzv.
ispust) u sredinu pritiska p0 = 0,10 MPa i temperature T0 = 300 K. Početni parametri vodene
pare su t1 = 510 0 C i p1 = 5,0 MPa. (Nov 2000)
7.20. Vodonik temperature T1 = 55,5 K i pritiska p1 = 2,94 MPa hladi se metodama: a)

reverzibilnog adijabatskog (izoentropskog) širenja i b) adijabatskog prigušenja. Odrediti
promenu temperature datim metodama hla|enja ako se vodonik širi do pritiska p2 = 0,147
MPa.
7.21. Vodonik temperature T1 = 55,5 K i pritiska p1 = 2,94 Mpa se širi do pritiska p2 =

0,589 Mpa. Odrediti promenu temperature vodonika ako je širenje: a) izoentropsko (s =
const) i b) izoentalpijsko (i = const).
7.22. Dva balona jednakih zapremina Va = Vb = V = 10 - 3 m3 spojena su pomoću cevi

sa slavinom. U jednom balonu nalazi se ugljen-dioksid pri pritisku od p1 = 1,013.105 Pa, i
temperaturi od T1 = 290 K, a u drugom - vakuum. Smatrajući da se ugljen-dioksid dobro
opisuje Van der Waals-ovom jednačinom stanja s konstantom a= 3,64.105 Nm4/ kmol2 i da
su zidovi balona i cevi dobro (adijabatski) izolovani od okolne sredine, odrediti veličinu
promene temperature u prvom balonu posle otvaranja slavine. Specifični toplotni kapacitet pri
konstantnoj zapremini i molarna masa ugljen dioksida iznose cv = 0,645 kJ/kgK i M = 0,044
kg/mol, respektivno. (Jun „02)
7.23. Količina azota od 1 kmol adijabatski se širi u vakuum od početne zapremine V1

= 1 m do konačne zapremine V2 = 20 m3. Odrediti promenu temperature azota ako konstanta
3
a u Van der Waals-ovoj jednačini iznosi a = 1,35.105 Nm4/ kmol2, a specifični toplotni
kapacitet pri konstantnoj zapremini ne zavisi od temperature i zapremine i iznosi C v =
2,08.104 J/kmolK.
7.24. Poznato je da kiseonik pri kritičnoj temperaturi i kritičnom pritisku od pk = 5,05

MPa ima gustinu k = 338 kg/ m3. Smatrajući da se kiseonik potčinjava Van der Waals-ovoj
jednačini stanja odrediti promenu temperature količine od 11 kg kiseonika pri širenju u
vakuum od početne zapremine V1 = 1 m3 do konačne zapremine V2 = 10 m3. Maseni
specifični toplotni kapacitet kiseonika pri datoj početnoj zapremini i temperaturi iznosi cv =
656 J/kgK.
7.25. Vodonik, koji se nalazi u sudu zapremine V1 = 1 m3 pod pritiskom p1 = 0,10

MPa i temperaturi T1 = 300 K, adijabatski se širi u vakuum do konačne zapremine V2 = 20
m3. Odrediti promenu temperature smatrajući da se vodonik potčinjava Van der Waals-ovoj
jednačini stanja. Kritična temperatura i kritična zapremina vodonika iznose Tk = 33,2 K i vk =
45
79,8 cm3/ mol, respektivno. Molarni specifični toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini
vodonika je Cv = 20,40 kJ/ kmol K
7.26. Odrediti temperaturu na kraju procesa adijabatskog razmagnetisavanja uzorka

paramagnetne soli kalijum hromove stipse KCr (S04)2 12H2O, kao i količinu toplote koja se
oslobodi pri namagnetisavanju količine od 1 mol ove supstance. Početna vrednost temperature
i jačine magnetnog polja iznose T1 = 10 K i H1 = 5.105 A/m, respektivno. Tablični podaci za
datu supstanciju su: s = 0,245 K, R = 16,7 J/kgK, M = 0,499 kg/ mol i C = 5,9 x10-11 JK/
kg(A/m)2. Smatrati da se u datoj oblasti ova supstanca potčinjava Curie-evom zakonu (do s
= 0,245 K).
7.27. Odrediti temperaturu na kraju procesa adijabatskog razmagnetisavanja uzorka

paramagnetne soli cerijummagnezijum nitrata Ce2 Mg3 (NO3)12 24 H2O mase m = 50 g, kao
i količinu toplote koja je oslobo|ena pri procesu izotermnog namagnetisavanja. Početne
vrednosti temperature i jačine magnetnog pola iznose T1 = 2 K i H1 = 5.105 A/m. Tablični
podaci su: C = 0,658x10-11 JK/ kg(A/m)2, R = 10,9 J/ kgK i s = 0,0055 K Smatrati da se u
datoj oblasti ova supstanca potčinjava Curie-evom zakonu (do s = 0,0055 K).
7.28. Odrediti promenu temperature T = T2 - T1 homogene i izotropne supstancije pri

izoentropskom (reverzibilno adijabatskom) širenju (ili sabijanju) od pritiska p1 do pritiska p2,
ukoliko su poznate vrednosti koeficijenta zapreminskog širenja v, specifičnog toplotnog
kapaciteta pri konstantnom pritisku cp i gustine , date supstancije.
7.29. Voda, koja se nalazi na temperaturi od t1 = 0 0 C i pritisku p1 = 19,6 MPa,

izoentropski se širi do pritiska p2 = 0,098 MPa. Odrediti promenu temperature vode pri ovom
procesu ako se zna da je za vodu pri datim uslovima koeficijent zapreminskog širenja v = -
6,1x10-5 K-1, specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku cp = 4,22 kJ/kgK i gustina
 = 1,000x103 kg/m3.
7.30. Živa, koja se nalazi na temperaturi od t1 = 0 0 C i pritisku p1 = 4,9 Mpa,

izoentropski se širi do pritiska p2 = 0,098 MPa. Odrediti promenu temperature ìve pri ovom
procesu ako se zna da je koeficijent zapreminskog širenja ìve pri ovim uslovima v = 1,
81x10-4 K-1, specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku cp = 0,140 kJ/kgK i gustina
 = 1,36.10 4kg/m3.
R7. REŠENJA .
R7.1. Kako je
 p   p 
di  Tds  vdp i dp(T , s)    dT    ds ,
 T  s  s  T
sledi
  p    p 
di  T  v   ds  v  dT . (R7.1.1)
  s  T   T  s
46
 p   T 
    
 s  T  v  p
i izraza (R7.1.1) sledi
  T    p 
di  T  v   ds  v  dT , (R7.1.2)
  v  p   T  s
odnosno
 
 
 v   p 
di  T  ds  v  dT . (R7.1.3)
  v    T  s
   
  T p 
U slučaju izoentalpijskog procesa (di =0), iz predhodnog izraza (R7.1.3), sledi

v
T
 v 
 
 T   T  p
   . (R7.1.4)
 s  i  p 
v 
 T  s
Maksimum izoentalpi odre|uje se iz uslova
 T 
   0, (R7.1.5)
 s  i
tako da je na osnovu izraza (R7.1.4)
v
T  0,
 v 
 
 T  p
odnosno
 v  v
   , (R7.1.6)
 T  p T
što predstavlja jednačinu krive inverzije.
 p 
Veličina v  u izrazu (R7.1.4) je pozitivna tako da znak nagiba izoentalpi zavisi od
 T  s
1 1  v 
odnosa veličina T i , gde je     - koeficijet toplotnog širenja, jer je
 v  T  p
47
v 1 1
T T  T  .
 v  1  v  
   
 T  p v  T  p
1
U oblasti gasne faze i u oblasti zasićenja je  T , tako da su izoentalpe opadajuće krive. Pri

1
velikim gustinama je  T , tako da je u ovoj oblasti nagib izoentalpi pozitivan.

R7.2. Kada je a = 0 Van der Waals-ova jednačina moè da se napiše u obliku
RT
v b, (R7.2.1)
p
tako da je
 v  R vb
    . (R7.2.2)
 T  p p T
U tom slučaju diferencijalni Joule-Thomson-ov efekt iznosi
 v 
T  v
 T   T  p b
 i      . (R7.2.3)
 p  i cp cp
Pri konačnom padu pritiska p = - p  0 pri adijabatskom prigušenju gas će uvek da se
zagreva
b
T   i p  p  0 , (R7.2.4)
cp
jer je uvek b  0 i cp  0.
R7.3. Kada je b = 0 Van der Waals-ova jednačina moè da se napiše u obliku
48
RT a
p  2. (R7.3.1)
v v
Kako je
 p   p 
dp(T , v)    dT    dv , (R7.3.2)
 T  v  v  T
sledi da je pri p = const, tj. dp = 0

 p 
 
 v   T  v
   . (R7.3.3)
 T  p  p 
 
 v  T
Iz jednačine (R7.3.1) sledi
 p  R
   (R7.3.4)
 T  v v
i
 p  RT 2a
   2  3 , (R7.3.5)
 v  T v v
tako da se posle smene (R7.3.4) i (R7.3.5) u (R7.3.3) dobija
R
 v  v v
    . (R7.3.6)
 T  p  RT  2a T (1  2a )
v2 v3 RTv
U slučaju malih gustina (ili visokih temperatura), kada je korekcioni član za pritisak mali (a/v2
 p ), drugi član u imeniocu izraza (R7.3.6) je mnogo manji od 1:
2a 2a
  1 ,
RTv pv 2
pa je
1 2a
 1 , (R7.3.7)
2a RTv
1
RTv
1
jer je  1  x , tako da izraz (R7.3.6) moè da se napiše u obliku
1 x
2a
v
 v  RT .
   (R7.3.8)
 T  p T
U datom slučaju  na osnovu (R7.3.6) koeficijent adijabatskog prigušenja iznosi:
49
 v 
T  v
 T   T  p 2a
 i      . (R7.3.9)
 p  i cp RTc p
Pri konačnom padu pritiska p = - p u procesu adijabatskog prigušenja gas će da se uvek
hladi
2a
T   i p   p  0 , (R7.3.10)
RTc p
jer je uvek a  0 i cp  0.
R7.4. Temperatura inverzije (Tinv) i kritična temperatura (Tkr), odr|ene su odnosom a/b,
koeficijenata a i b iz Van der Waals-ove jednačine stanja, tj.
2a
Tinv  , (R7.4.1)
Rb
8a
Tk  . (R7.4.2)
27 Rb
Iz predhodnog izraza sledi da se ove temperature razlikuju za veličinu:
46
T  Tinv  Tk  , (R7.4.3)
27  Rb
odakle je
a 27T
 . (R7.4.4)
Rb 46
Smenom dobijenog izraza (R7.4.4) u izraz (R7.4.1) sledi
27T 27  30,5
Tinv    35,8 K .
23 23
R7.5. Iz izraza (R7.6.7) , za realan gas, koji je opisan Van der Waals-ovo jednačinom
RT a
p  2 , sledi izraz za diferencijalni Joule-Thomson-ov efekt:
vb v
 R  RTb 2a
 
 T  1   v   1  v  b
 1 (v  b) 2
v2
 i     T    v    T 
v  
 p  i c p   T  p  c p  RT

2a  cp RT 2a
 3
 (v  b) 2 v 3  (v  b ) 2
v
Iz poslednjeg izraza sledi da je jednačina krive inverzije (i =0) oblika
RTb 2a
 2  0, (R7.5.1)
(v  b ) 2
v
50
odnosno
2
2a  b 
T 1   . (R7.5.2)
Rb  v 
Kriva inverzije prikazana je grafički na slici R7.2 u T, v-dijagramu.
R7.6. Iz Van der Waals-ove jednačine napisane u obliku
RT a
p  2 , (R7.6.1)
vb v
sledi
 p  R
   (R7.6.2)
 T  v v  b
i
 p  RT 2a
    3 . (R7.6.3)
 v  T (v  b) 2
v
Na osnovu relacije
 v   T   p 
       1 (R7.6.4)
 T  p  p  v  v  T
sledi
 p 
 
 v   T  v
   , (R7.6.5)
 T  p  p 
 
 v  T
tako da se smenom (R7.6.2) i (R7.6.3) u izraz (R4.7.5) dobija
R R
 v  vb vb
    . (R7.6.6)
 T  p 
RT

2a RT

2a
(v  b ) 2 v 3 (v  b ) 2 v 3
51
Smenom izraza (R7.6.6) u izraz (R.7.2.3) za diferencijalni Joule- Thomson-ov efekt
 v 
T  v
 T   T  p
 i    
 p  i cp
dobija se
 R  RTb 2a
 
1   v   1  v  b
 1 (v  b) 2
v2
 i  T    v    T 
v   
c p   T  p  c p  RT 2a  cp RT 2a
 
 (v  b) 2 v 3  (v  b ) 2 v 3
2a b

1 RT 1  (b / v)2
  . ( R7.6.7)
cp 1 2  (a / v)

1  (b / v)2 RT
b a
Kako je  1 i  1 iz poslednjeg izraza sledi
v v
2a
b
 i  RT . (R7.6.8)
cp
Promena temperature pri izoentalpijskom širenju (i = const), tj. pri adijabatskom prigušenju, u
slučaju konačnog pada pritiska p = - p, na osnovu izraza (R7.6.8), iznosi
2a
b
T   i p  RT p . (R7.6.8)
cp
Iz ovog izraza, koji je dobijen za slučaj niskih pritisaka i malih gustina, dobija se izraz za
2a
b
temperaturu inverzije (  i  RT =0)
cp
2a
Tinv  . (R7.6.9)
Rb
Na osnovu (R7.6.9) i (R7.6.8) sledi
2a
b
RT b  Tinv 
T  p    1 p . (R7.6.10)
cp cp  T 
52
Kako je uvek (b, cp  0) u slučaju kada je T  Tinv gas se pri adijabatskom prigušenju hladi
(T 0), a kada je T  Tinv gas pri procesu adijabatskog prigušenja zagreva (T  0). Kada je
2a
T  Tinv  pri pocesu adijabatskog prigušenja temepratura gasa se ne menja.
Rb
R7.7. Entalpija vla`ne pare pri početnom pritisku p1 = 1,90 MPa i stepenu suvoće x1 =
0,95 iznosi i1 = 2705 kJ/kg. Iz i, s- dijagrama za vodenu paru dobija se da je početna
temperatura vla`ne pare t1 = 200 0C a entropija s1 =7,125 kJ/kgK.
a) Kako se posle prolaza kroz prigušni ventil entalpija nije promenila, tj. i2 = i1 = 2705
kJ/kg, iz preseka izoentalpe i2 = i1 = const s izobarom p2 = 0,20 MPa dobija se da je stepen
suvoće pare x2 = 1,00, što znači da je para apsolutno suva.
b) Konačna temperatura pare u parovodu je t1 = 120 0C, a entropija s2 = 6,165 kJ/kgK.

Pri procesu prigušenja entropija pare je porasla za s = s2 - s1 = 0,960 kJ/kgK.
c) Veličina srednjeg diferencijalnog efekta prigušenja iznosi
 T  200  120 0 C 0
 i sr      47,06
C
.
 p  i 1,9  0,2 MPa MPa
R7.8. Iz tablice veličine stanja ključale vode i suve pare u zavisnosti od pritiska,
dobija se da su pri pritisku p1 = 3,00 MPa = 30 bara parametri pare sledeći:
t1 = 233,83 0C, i1‟ = 1008,35 kJ/kg, i1‟‟ = 2803 kJ/kg. Pri p2 = 0,20 MPa = 2,0 bara je t2 =
120,22 0C, v2‟ = 1,0606 dm3/kg, v2‟‟ = 0,8860 m3/kg, i2‟ = 504,72 kJ/kg, i2‟‟ = 2707 kJ/kg.
a) Integralni Joule-Thompson-ov efekt iznosi:
T = T2 - T1 = (120,22 - 233,83) 0C = - 113,61 K.
b) Kako je
kJ
i1  i1'  (i1''  i1i ) x1  1008,35  (2803  1008,35)  0,90  2623,54
kg
Posle prigušenja entalpija se nije promenila
i2  i2'  (i2''  i2' ) x2  i1
tako da je stepen suvoće pare na izlazu iz prigušnog ventila
i2  i2' i1  i2' 2623,54  504,72

x2     0,962 .
i2  i2 i2  i2
'' ' '' '
2707  504,72
Specifična zapremina posle prigušenja iznosi

m3
v2  v2'  (v2''  v2' )  x2  1,0606  10 3  (0,8860  1,0606  10 3 )  0,962  0,8523
kg
53
R7.9. Iz tablice veličine stanja ključale vode i suve pare u zavisnosti od pritiska,
dobija se da su pri pritisku p1 = 9,00 MPa = 90,0 bara parametri pare sledeći:
t1 = 303,31 0C, i1‟ = 1363,51 kJ/kg, i1‟‟ = 2742 kJ/kg, s1‟ = 3,2866 kJ/kgK, s1‟‟ = 5,678
kJ/kgK.
Pri p2 = 2,00 MPa = 20,0 bara parametri pare sledeći: t2 = 212,37 0C, i2‟ = 908,53 kJ/kg, i2‟‟
= 2799 kJ/kg, s2‟ = 2,4467 kJ/kgK, s2‟‟ = 6,340 kJ/kgK.
a) Srednji diferencijalni Joule Thompson-ov efekt iznosi
 T  303,31  212,37 0 C 0
 i sr      12,99
C
 p  i 9.00  2.00 MPa MPa
kJ
b) Kako je u početku vodena para bila suvozasićena x1  1, sledi i1  i1''  2742 .
kg
Posle prigušenja entalpija se nije promenila
i2  i2'  (i2''  i2' ) x2  i1  i1'' ,
tako da je stepen suvoće vodene pare posle prigušenja
i2  i2' i1''  i2' 2742  908,53

x2  '' '  '' '   0,970 .
i2  i2 i2  i2 2799  908,53
kJ
c) Entropija suvozasićene vodene pare iznosi s1  s1''  5,678 . Posle prigušenja entropija
kgK
vla`ne vodene pare je
kJ
s 2  s 2'  ( s 2''  s 2' ) x2  2,4467  (6,340  2,4467)  0,970  6,2232
kgK
Po definiciji, gubitak radne sposobnosti (eksergije) iznosi (R3.7.1):
Lmk
e   (i1  i2 )  T0 ( s1  s 2 ).
m
Kako je pri prigušenju i1 = i2 (izraz R3.7.2) gubitak eksergije iznosi
kJ
e  T0 ( s1  s 2 )  300  (5,678  6,2232)  163,56 .
kg
R7.10. Iz tablica za vodenu paru se dobija da je pri p1 = 12,00 MPa = 120 bara: t1 =
324,64 0C, i1‟ = 1491,13 kJ/kg, i1‟‟ = 2684 kJ/kg, s1‟ = 3,4964 kJ/kgK, s1‟‟ = 5,492 kJ/kgK.
Pri p2 = 1,00 MPa je t2 = 179,88 0C, i2‟ = 762,71 kJ/kg, i2‟‟ = 2778 kJ/kg, s2‟ = 2,1382
kJ/kgK, s2‟‟ = 6,586 kJ/kgK.
Kako je u početku para suvozasićena (x1 =1,00) njena entalpija iznosi i2 = i1 = i1‟ = 2684
kJ/kg. Obzirom da je i2  i2'  (i2''  i2' ) x2  i1  i1'' , stepen suvoće pare posle prigušenja iznosi
i2  i2' i1''  i2' 2684  762,71
x2   '' '   0,953 .
i2  i2 i2  i2 2778  762,71
'' '
54
Srednji diferencijalni efekt prigušenja je
 T   t  t t 179,88  324,64 0 C 0
 i sr        2 1   13,16
C
 p  i  p  i p 2  p1 1,00  12,00 MPa MPa
Entropija pare posle prigušenja je

kJ
s 2  s 2'  ( s 2''  s 2' ) x2  2,1382  (6,586  2,1382)  0,953  6,377
kgK
Gubitak radne sposobnosti (eksergije) u procesu prigušenja iznosi (R3.7.1):
e  (i1  i2 )  T0 ( s1  s 2 ).  T0 ( s1  s 2 )  T0 ( s 2  s1 )  T0 ( s 2  s1'' ) 

kJ
 300(6,377  5,492)  265,5
kg
R7.11. Pritisku p2 = 0,10 MPa (1 bar) odgovarala bi temperatura zasićene pare od

99,62 0C. Kako je t2 = 135 0 C sledi da je pri datom pritisku para pregrejana.
Iz tabele za pregrejanu vodenu paru, linearnom interpolacijom, nalazi se da pri datom pritisku
i temperaturi (p2 , t2) entalpija iznosi i2 = 2747 kJ/kg (za t = 120 0C, i = 2717 kJ/kg, za t = 140
0
C, i = 2757 kJ/kg).
Pritisku p1 = 1,20 MPa = 12,0 bara odgovaraju sledeći parametri vla`ne pare: t1 = 187,95 0C,
i1‟ = 798,61 kJ/kg, i1‟‟ = 2784 kJ/kg. Kako se entalpija po završetku procesa prigušenja nije
promenila (i2 = i1), sledi i1  i1'  (i1''  i1' ) x2  i1 , tako da je stepen suvoće pare u parovodu
i1  i1' i2  i1' 2747  798,61

x1  '' '  '' '   0,981 .
i1  i1 i1  i1 2784  798,61
Do istog rezultata moè da se do|e korišćenjem i,s-dijagrama.
R7.12. Iz tablica za pregrejanu vodenu paru sledi da za p1 = 16,00 MPa = 160 bara i t1
0
= 360 C entalpija i entropija imaju sledeće vrednosti: i1 = 2711 kJ/kg, s1 = 5,457 kJ/kgK.
Iz tablica veličine stanja za ključalu vodu i suvu paru sledi da su za p2 = 2,00 MPa=20 bara i
t2 = 212,37 0 C parametri stanja sledeći: i2‟ = 908,53 kJ/kg, i2‟‟ = 2799 kJ/kg, s2‟ = 2,4467
kJ/kgK, s2‟‟ = 6,340 kJ/kgK.
Integralni Joule-Thompson-ov efekt iznosi:
T  T2  T1  t 2  t1  (212,37  360) 0 C  147,63 K

Kako je i2 = i1 , sledi
i2  i2' i1  i2' 2711  908,53

x2     0,953
i2  i2 i2  i2 2799  908,53
'' ' '' '
Na osnovu predhodnog sledi da entropija pare posle prigušenja iznosi
55
kJ
s 2  s 2'  ( s 2''  s 2' ) x2  2,4467  (6,340  2,4467)  0,953  6,1570 .
kgK
Gubitak radne sposobnosti (eksergije) iznosi
e  (i1  i2 )  T0 ( s1  s 2 ).  T0 ( s1  s 2 )  T0 ( s 2  s1 )  T0 ( s 2  s1'' ) 

kJ
 300  (6,1570  5,457)  210,00
kg
R7.13. a) Iz priloène tablice sledi da je
 v  0,0347  0,0335 m 3 3
5 m
    6,0  10
 T  p 20 kgK kgK
Koeficijent adijabatskog prigušenja (diferencijalni Joule Tompson-ov efekt) iznosi
 v   v 
T   v T  v
 T   T  p  T  p 783  6,0 10 5  0,0341
 i       
 p  i cp cp 2,577 10 3 .
K K
 5,00 10  6  5,00
Pa MPa
b) Integralni efekt prigušenja, pri datoj razlici pritisaka, iznosi
T   i p   i ( p1  p2 )  5,00 (9,8  8,00)  9,00 K .
R7.14. Temperatura inverzije odre|uje se iz uslova da je i = 0, tj.
 v 
T  v
 T   T  p
 i     0
 p  i cp
Kako je (jedna od Maxwell-ovih jednačina)
 v   s 
    
 T  p  p  T
sledi
 s 
 T    v
 T   p  T
 i     0
 p  i cp
Kako je di  Tds  vdp , sledi
56
 i   s 
   T    v
 p  T  p  T
tako da je
 s   i 
 T    v   
 T   p  T  p  T
 i      0
 p  i cp cp
Tačke inverzije nalazi se iz uslova
 i 
   0 .
 p  T
Tačka inverzije, tj. pritisak koji odgovara datoj temperaturi inverzije, nalazi se iz minimuma
krive zavisnosti entalpije od pritiska (Slika R7.3), koja je formirana na osnovu podataka iz
priloène tabele. U konkretnom slučaju entalpija ima minimum kada pritisak dostigne
vrednost pi  19 MPa.
R7.15. U slučaju adijabatskog (izoentropskog reverzibilnog) širenja realnog gasa

koeficijent reverzibilnog adijabatskog širenja iznosi (pogledaj zadatak 4.2):
 T  T  v 
 s       ,
 p  s c p  T  p
tako da u slučaju malog konačnog pada pritiska promena temperature pri adijabatskom širenju
iznosi
Tp  v 
T   s p    .
c p  T  p
57
U slučaju kada realan gas moè da se smatra idealnim iz jednačine stanja idealnog gasa
RT
v sledi
p
 v  R
   ,
 T  p p
tako da je promena temperature
TRp 1273  297  (0,95  1,00)10 6

T    15,75 K .
pc p 1  10 6  1,20  10 3
Konačna temperatura azota je
T2  T1  T  1000  15,75  984,2 0 C .
R7.16. Iz priloène tabele sledi
 v  0,07104  0,06999 m 3 m3
    1,05  10 4 .
 T  p 10 kgK kgK
a) koeficijent reverzibilnog adijabatskog širenja iznosi (rešenje zadatka 7.15):

 T  T  v  T  v  773  1,055  10 4 K
 s            34,85
 p  s c p  T  p c p  T  p 2,34  10 3
MPa
.
Pri konačnom padu pritiska promena temperature iznosi
(T ) s   s p   s ( p2  p1 )  34,85  (4,50  4,90)  13.94 K .
b) Koeficijent adijabatskog prigušenja (diferencijalni Joule Tompson-ov efekt) iznosi

(pogledati rešenje zadatka 7.13)
 T  1   v   773  1,055  10 4  0,06999 K

 i     T    v   4,94 .
 p  i c p   T  p 2,34  10 3
 MPa
b) Integralni efekt prigušenja, pri konačnoj razlici pritisaka, iznosi
(T ) i   i p   i ( p2  p1 )  4,94  (4,50  4,90)  1,98 K .
Na osnovu predhodnog moè da se uoči da je efekt hla|enja pri izoentropskom širenju vodene
pare znatno veći nego u slučaju adijabatskog prigušenja
58
v
T  (T ) s  (T ) i  p( s   i )  p  11,96 K
cp
R7.17. Kako je
 T  T  v 
 s      
 p  s c p  T  p
i
 T  1   v  
 i     T    v 
 p  i c p   T  p 
sledi
v
 s  i  ,
cp
tako da je
v 0,02782 kJ
cp    2,652 .
 s   i 10,49  10 6
kgK
R7.18. Kako je
 T  T  v 
 s      
 p  s c p  T  p
i
 T  1   v  
 i     T    v  ,
 p i c p   T  p 
sledi
 v 
T  v
i  T  p v 1 1
  1  1  1 ,
s  v   v  1  v  T
T  T  T  
 T  p  T  p v  T  p
1  v 
gde je     koeficijent toplotnog širenja pri konstantnom pritisku,
v  T  p
tako da je
1 1
   1,46  10 3 K 1
    1 
T 1  i  793  1  
 s   7,26 
R7.19. Iz i, s-dijagrama za vodenu paru nalazi se da je u početnom stanju:

v1 = 0,07 m3/kg, i1 = 3445 kJ/kg, s1 = 7,005 kJ/kgK.
59
Slično se dobija interpolacijom (izmedju temperatura 500 i 520 0 C ) iz tablica veličine stanja
pregrejanje pare da je za temperaturu od 510 0C i pritisak 5,0 MPa = 50 bara:
v1 = 0,0696 m3/kg, i1 = 3456 kJ/kg, s1 = 7,004 kJ/kgK.
Pri ispustu pritisak naglo pada na vrednost pritiska okolne stredine tako da je specifični rad
l  p2 v  p2 (v2  v1 ) . S obzirom da je ispust adijabatski proces, promena specifične
unutrašnje energije iznosi u  u 2  u1  l   p2 (v2  v1 ) . Promena specifične entalpije
i  u  pv pri datom procesu je:
i  i2  i1  (u 2  u1 )  ( p 2 v2  p1v1 )   p 2 (v2  v1 )  ( p 2 v 2  p1v1 )  p 2 v1  p1v1 
 p 
  p1v1 1  2 
 p1 
U datom slučaju je p2 = p0 tako da promena entalpije iznosi:
 p   p   0,1  kJ
i   p1v1 1  2    p1v1 1  0   5,0  10 6  0,070 1    341,04 ,
 p1   p1   5  kg
kJ
Tako da je i2  i1  u  3456  341  3115 .
kg
Iz preseka izoentalpe i2 = 3115 kJ/kg i izobare p2 = p0 = 0,10 MPa nalazi se da je konačna

temperatura vodene pare t2 = 321 0C. Do istog rezultata se dobija korišćenjem tablica za
vodenu paru.
Osim toga, dobija se da je s2 = 8,285 kJ/kgK, tako da je promena specifične entropije
s = s2 -s1 = 8,285 - 7,005 = 1,280 kJ/kgK.
Gubitak specifične eksergije iznosi
e = - T0 s = - T0 (s2 - s1) = -733 kJ/kg.
R7.20. Iz T, s- dijagrama za vodonik, za date početne parametre stanja, dobija se:

i1 = 963 kJ/kg, s1 = 31,8 kJ/kgK.
a) pri izoentropskom širenju (s2 = s1 = 31,8 kJ.kgK) do pritiska p2 = 0,147 MPa vodonik se
ohladio do temperature (T2)s = 22 K. Stepen suvoće zasićene pare vodonika pri datim
uslovima je x = 0,81. Vodonik se ohladio za (T)s = - 33,5 K.
b) pri adijabatskom prigušenju je i1 = i2 = 963 kJ/kg, tako da se iz preseka date izoentalpe s

izobarom p2 = 0,147 MPa dobija (T2)i = 43 K i s2 = 43,2 kJ/kgK. Vodonik se ohladio za
(T)i = - 12,5 K.
R7.21. Iz T, s- dijagrama za vodonik, za date početne parametre stanja, dobijaju se

sledeći podaci:
60
a) Is preseka izoentrope s2 = s1 = 31,8 kJ/kgK sa izobarom p2 = 0,589 MPa dobija se da je
(T2)s = 29 K. Promena temperature iznosi (T)s = - 26,5 K.
b) pri izoentalpijskom širenju (adijabatskom prigušenju) je i1 = i2 = 963 kJ/kg, tako da se iz

preseka date izoentalpe s izobarom p2 = 0,589 MPa dobija (T2)i = 45,5 K i s2 = 37,7 kJ/kgK.
Vodonik se ohladio za (T)i = - 10,0 K.
R7.22. Iz Van der Waals-ove jednačine stanja za n = m/M molova realnog gasa, gde je
m-masa gasa a M-njegova molarna masa:
 2 a 
 p  n 2 (V  nb)  RT , (R7.21.1)
 V 
Sledi
RT a
p  ,
 b  M 2v 2
M v  
 M
tako da je
 p  R
   . (R7.21.2)
 T v M  v  b 
 
 M 
Pri adijabatskom isticanju u vakuum je du = 0, jer je q  0 i l  0 , tako da je elementarna

promena temperature data izrazom
 p 
p T 
 T   T  v
dT    dv  dv
 v u cv
Konačna promena temperature pri adijabatskom isticanju u vakuum iznosi
1  p  
2
T  T2  T1    p  T    dv , (R7.21.3)
1 v 
c  T  v 
tako da se smenom izraza (R7.21.2) u (R7.21.3) dobija

  

2   2
 2 2 T  dv   a
1 RT a R dv
T  T2  T1   v 
c   b  M v   b   cv M 2 2
M v  M   M v   
1 v 1
     M  
a 1 1 a v v
      1 2. ( R7.21.4)
cv M 2  v 2 v1  cv M
2
v1v 2
Kako je v = V/m i Cv = Mcv, sledi
61
ma V1  V2
T   . (R7.22.5)
C v M V1V2
U datom slučaju je V1 = Va = V = 10-3 m3 i V2 = Va + Vb = 2Va = 2V = 2.10- 3 m3 . Osim

toga je Cv =Mcv = 0,044 . 645 J/mol K = 28,38 J/mol K.
n = p1 V1 / Ru T1 = 1,013.105 .10-3 / 8,314.290 mol = 0,0420 mol = 4,20.10-2 mol, gde je Ru -
univerzalna gasna konstanta.
Iz izraza (R7.22.5) sledi da je u balonu temperature opala za
na (V  2V ) na 4,2  10 2  3,64  10 1
T       0,269 K .
Cv  2V 2 2VC v 2  10 3  28,38
R7.23. Na osnovu izraza (R7.22.5) sledi
ma V1  V2 na V1  V2 1  1,35  10 5 1  20
T        6,16 K .
Cv M V1V2 Cv V1V2 2,08  10 4 1  20
R7.24. Pri adijabatskom širenju u vakuum promena (sinènje) temperature iznosi

(R7.22.5) :
ma V1  V2 ma V  V2
T    2  1 .
MCv V1V2 M cv V1V2
a
Kako je p k  i vk  3b , sledi da je konstanta a u Van der Waals-ovoj jednačini stanja
27b 2
povezana sa kritičnim parametrima pk i vk izrazom: a  3 pk vk2 .
Obrirom da je:
1 1 m3 m3
vk    2,958  10 3  9,466  10 5 .
 k 338 kg mol
sledi
6 Nm 4 Nm 4
a  3 p k vk  3  5,05  10  2,958  10  132.56
2 6 2
 0,1356 .
kg 2 mol 2
Molarni specifični toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini je:
J
Cv  Mcv  0,032  656  20,99 .
molK
Zamenom brojnih vrednosti u izraz (R7.22.5) dobija se da je
ma V1  V2 11  0,1356  (1  10)
T     2,00 K
MCv V1V2 0,032  20,99  10
62
R7.25. Pri adijabatskom širenju u vakuum promena (sinènje) temperature iznosi
(R7.22.5)
ma V1  V2 na V1  V2
T     ,
MCv V1V2 Cv V1V2
p1V1 0,10  10 6  1
gde je, u ovom slučaju, broj molova n    40,09 mol .
Ru T1 8,134  300
8a
Kako je Tk  i vk  3b , gde je Ru - univerzalkna gasna konstanta, sledi
27 Ru b
9 9 6 Nm 4
a  Ru vk Tk   8,314  79,8  10  33,2  0,02478 .
8 8 mol 2
Pad temperature pri pri adijabatskom širenju vodonika u vakuum u ovom slučaju iznosi
na V1  V2 40,09  0,02478  (1  20)
T     0,046 K .
Cv V1V2 20,40  1  20
R7.26. Na osnovu tabličnih podataka je:
2
 2s 0,245 2 C 5,9  10 11  A
A   0,015 K 2 i   2,355  10 10  
4 4 RA 16,7  0,015 m
Temperatura na kraju procesa adijabatskog razmagnetisavanja iznosi:
T1 10
T2    1,29 K
C 1  2,355  10 10  (5  10 5 ) 2
1  H 12
RA
C
Uslučaju jačih polja, kada je  H 12  1 , konačna temperatura pri adijabatskom
RA
razmagnetisavanju paramagnetnih soli moè pribli`no da se izračuna na osnovu izraza
T1 T1
T2    1,30 K
C C
1  H 12 H1
RA RA
Toplota, koja je oslobo|ena u procesu izotermnog namagnetisavanja, iznosi:
CH 12 5,9  10 11 (5  10 5 ) 2 J
q   0,7375
2T1 2  10 kg
Q  mq  nMq  1  0,499  (0,7375)  0,368 J .
R7. 27. Na osnovu tabličnih podataka je

63
 2s (5,5  10 3 ) 2
A   7,562  10 6 K 2
4 4
i
2
C 0,658  10 11  A
  7,983  10 8   ,
RA 10,9  7,562  10 6 m
tako da temperatura na kraju procesa adijabatskog razmagnetisavanja iznosi:
T1 2
T2    0,0142 K .
C 1  7,983  10 8  (5  10 5 ) 2
1  H 12
RA
CH 12 0,658  10 11 (5  10 5 ) 2 J
Kako je q     0,411 , oslobo|ena toplota u procesu
2T1 22 kg
izotermnog namagnetisavanja iznosi:
Q  mq  0,050  (0,411)  20,5 mJ .
R7.28. Promena temperature pri izoentropskom širenju
 T 
2 2
T     dp    s dp ,
1
p  s 1
 T 
gde je  s    -koeficijent izoentropskog (reverzibilnog adijabatskog) širenja. Na osnovu
 p  s
 T  T  v 
termodinamičke relacije      , koja je dokazana u zadatku 4.2, sledi
 p  s c p  T  p
 T  T  v 
 s       .
 p  s c p  T  p
U slučaju malih promena pritiska (ili kada s slabo zavisi od pritiska), dobija se
T  v 
T   s p    p .
cp  T  p
1  v   v 
Kako je koeficijent zapreminskog širenja dat relacijom  v       , sledi
v  T  p  T  p
 v  
   v ,
 T  p 
tako da je
64
T  v  T v T v
T    p  p  ( p 2  p1 ) .
c p  T  p cp cp
R7.29. U slučaju relativno male promene pritiska i kada koeficijent izoentropskog

širenja s slabo zavisi od pritiska, vaì sledeća relacija (pogledaj rešenje zadatka 7.28
T  v  T v
T   s p    p  p ,
c p  T  p cp
jer je
 v  
   v .
 T  p 
Zamenom brojnih vrednosti u gornju relaciju dobija se da će temperatura vode da poraste za
T v 273  (6,1  10 5 )
T  ( p 2  p1 )  (0,098  19,6)  10 6  0,077 K .
cp 4,22  10  1  10
3 3
T= 273 (-6,1 x 10 - 5 ) (0,098 - 19,6) x 106 / 4,22 x 103 x 1,00 x 103 K = 0,077 K.
R7.30. Promena temperature ìve pri datom izoentropskom širenju (pogledati zadatak
7.29) iznosi
T  v  T v 273  1,81  10 4  (0,098  4,9)  10 6

T   s p    p  p   0,125 K
cp  T  p cp 140  1,36  10 4
8. PROTICANJE I ISTICANJE FLUIDA
8.1. Vazduh temperature t1 = 27 0 C i pritiska p1 = 0,16 MPa ističe iz rezervoara kroz

cev preseka A = 50 mm2 u sredinu pritiska p0 = 0,10 MPa. Odrediti: a) parametre vazduha na
izlazu iz cevi; b) brzinu isticanja i c) maseni protok. Smatrati da je isticanje izoentropsko.
Zanemariti kontrakciju mlaza. Uzeti da je gasna konstanta za vazduh R= 287 J/kgK. (Sept 99)
8.2. Iz rezervoara, pod pritiskom p1 = 0,15 MPa i na temperaturi t1 = 17 0 C, ističe

argon kroz mali otvor (pukotinu) preseka A = 1 mm2 u sredinu pritiska p0 = 0,10 MPa.
Smatrajući da je isticanje izoentropsko odrediti masu isteklog gasa tokom t = 12 h.
Zanemariti kontrakciju mlaza. Molarna masa argona je M = 0,040 kg/mol.

kiseonik u sredinu pritiska p0 = 0,50 MPa kroz konvergentni mlaznik. Površina poprečnog
preseka izlaznog dela mlaznika je A2 =20 mm2. Odrediti maseni protok kiseonika. Smatrati da
je kiseonik pri datim uslovima idealan gas, gasne konstante R = 259,7 J/kgK. (Jan „05)
8.4. Vazduh na pritisku p1 = 10 bara i temperaturi t1 = 300 0C ističe kroz pravilno

dimenzionisan (de Lavalov) mlaznik u okolinu pritiska od p0 = 1 at. Maseni protok vazduha je
65
G = 4 kg/s. Odrediti: a) kritičan pritisak, kritičnu specifičnu zapreminu i kritičnu brzinu, b)
minimalan presek mlaznika i c) brzinu i presek na izlazu mlaznika. (Sept „90).
8.5. Odrediti prečnik kru`nog preseka izlaznog dela konvergentnog mlaznika da bi pri
ispuštanju azota iz rezervoara, u kome se nalazi pod pritiskom p1 = 0,40 MPa i na temperaturi
t1 = 27 0 C, u sredinu pritiska p0 = 0,30 MPa, maseni protok iznosio G = 72,0 kg/h. Gasna
konstanta azota je R = 296,9 J/kgK. Smatrati da je azot pri datim uslovima idealan gas.
Zanemariti otpore pri proticanju.

ugljen dioksid u sredinu pritiska p0 = 0,5 MPa, kroz konvergentni mlaznik. Površina
poprečnog preseka na izlazu iz mlaznika je A2 = 30 mm2. Odrediti: a) temperaturu gasa na
izlazu iz mlaznika i b) maseni protok gasa. Molarna masa ugljen dioksida je M = 0,044
kg/mol. Eksponent adijabate iznosi k = 1,30. (Jun „05)
8.7. Odrediti brzinu isticanja vazduha iz suda u kome se nalazi pod pritiskom p1 =
1,00 MPa i na temperaturi t1 = 27 0 C u sredinu pritiska p0 = 0,1 MPa pri isticanju kroz: a)
konvergentni mlaznik i b) konvergentno-divergentni (de Lavalov) mlaznik. Uzeti da je Gasna
konstanta R = 287 J/kgK.
8.8. Odrediti površine preseka i odgovarajuće parametre vazduha na mestu najuèg i

najšireg dela de Lavalovog mlaznika, ako su pritisak i temperatura vazduha na ulazu u
mlaznik p1 = 0,80 MPa, t1 = 17 0 C, respektivno a spoljašnji pritisak p0 = 0,1 MPa. Maseni
protok vazduha je G = 3600 kg/h. Gasna konstanta vazduha je R = 287 J/kgK. (Jul „05)
8.9. Iz rezervoara, u kome se nalazi pod pritiskom p1 = 1,00 MPa i na temperaturi t1 =

0
227 C, vazduh ističe kroz konvergentni mlaznik u sredinu pritiska p0 = 0,10 MPa. Površina
preseka najuèg dela mlaznika iznosi Amin = 20 mm2. Na konvergentni mlaznik se stavi
divergentni dodatak (naglavak) tako da se formira de Lavalov mlaznik. Veličina izlaznog
preseka tako dobijenog mlaznika je A2 =1,60 A1. Gasna konstanta vazduha je R = 287 J/kgK.
Zanemariti trenje i početnu brzinu isticanja vazduha. Odrediti: a) maseni protok iz formiranog
mlaznika; b) kritični odnos pritisaka p2/p1 na izlazu iz mlaznika; c) brzinu isticanja iz
mlaznika i d) odnos prečnika D2/D1 najšireg i najuèg dela pravilno dimenzionisanog de
Lavalovog mlaznika, tako da bude p2 = p0 .
8.10. Proračunati de Lavalov mlaznik i odrediti brzinu isticanja azota iz njega u

okolnu sredinu pritiska p0 = 0,1 MPa, ako su pritisak i temperatura na ulazu u mlaznik p1 = 1,6
MPa i t1 = 57 0C, respektivno. Maseni protok gasa je G = 360 kg/h. Smatrati da je isticanje
izoentropsko sa zanemarljivom početnom brzinom. Ugao proširenja divergentnog dela
mlaznika je 8 0. (Nov 2000)
8.11. Vazduh pod pritiskom od p1 = 1,0 M Pa i temperaturi t1 = 1000 C adijabatski

ističe iz konvergentno-divergentnog (de Lavalovog) mlaznika u sredinu pritiska p2 = 0,1 M
Pa. Ugao širenja divergentnog dela mlaznika je  = 10 0. Maseni protok vazduha je G = 1,44 .
104 kg/h. Odrediti karakteristične dimenzije mlaznika. (Sept „05)
8.12. Parametri vodene pare na ulazu u de Lavalov mlaznik iznose p1 = 0,50 MPa, t1 =
310 0 C. Vodena para se širi do pritiska p2 = 0,030 MPa, pri čemu je stepen suvoće x2 = 0,99.
Odrediti: a) brzinu isticanja iz mlaznika i b) stepen dobrote mlaznika. Za vodenu paru je
eksponent adijabate k = 1,33.
66
8.13. Pregrejana vodena para pritiska p1 = 1,2 M Pa i temperature T1 = 573 K
adijabatski ističe iz mlaznika u sredinu pritiska p0 = 0,1 M Pa. Na osnovu i, s-dijagrama,
drediti brzinu isticanja pare kroz: a) konvergentni mlaznik i b) konvergentno-divergentni (de
Lavalov) mlaznik, koji je dobijen tako što je na konvergentni mlaznik stavljen divergentni
naglavak.
8.14. Pregrejana vodena para pritiska p1 = 1,2 M Pa i temperature t1 = 300 0 C ističe

kroz de Lavalov mlaznik u sredinu pritiska p0 =0,1 M Pa. Na izlazu iz mlaznika stepen suvoće
pare je x = 0,98. Odrediti: a) brzinu mlaza na izlazu iz mlaznika; b) promenu specifične
entopije pare i c) stepen dobrote mlaznika.
R8. REŠENJA.
k
p  2  k 1
R8.1. Za vazduh (dvoatomski gas) je  k  k     0,528 . Kako je
p1  k  1 
p 0,1
  0   0,626   k , sledi da je pritisak na izlazu iz cevi jednak pritisku okolne
p1 0,16
sredine, tj. p2 = p0 = 0,10 MPa, tako da je isticanje dozvučno. Obzirom da je isticanje
izoentropsko, sledi
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 401

2  1,40  287  300   0,1  1, 40  m
 1      275,2
1,40  1   0,16   s
 
Zaista, brzina isticanja je manja od kritične
2kRT1 2  1,40  287  300 m

w2  wk    316,9 .
k 1 1,40  1 s
RT1 287  300 m3

Kako je v1    0,5381 , pri izoentropskom isticanju specifična zapremina
p1 0,16  10 6 kg
na izlazu iz cevi iznosi:
1 1
 p1 
k  0,16  1, 40 m3
v2  v1    0,5381    0,7528 ,
 p2   0,10  kg
tako da je
67
p 2 v2 0,1  10 6  0,7528
T2    266,3 K ,
R 287
što znači da se vazduh na izlazu hladniji za 37,7 K od vazduha u rezervoaru.
Maseni protok vazduha je
A2 w2 50  10 6  275,2 kg kg
G2    0,01828  65,80
v2 0,7528 s h
k
p  2  k 1
R8.2. Za argon kao jednoatomski gas je: k  1,67 i  k  k     0,484 .
p1  k  1 
p 0,10
Kako je   0   0,667   k , sledi da je pritisak na izlazu iz cevi jednak pritisku
p1 0,15
okolne sredine, tj. p2 = p0 = 0,10 MPa, tako da je isticanje dozvučno. Obzirom da je isticanje
izoentropsko, brzina isticanja iz rezervoara velikog kapaciteta je (w1  0):
 k 1
  1, 671

2kRT1   
p2 k  2  1,67  207,85  290   0,10  1,67  m
w2   1     1      212,4
k  1   p1   1,67  1   0,15   s
   
8,314 J
gde je gasna konstanta za argon R   207,85 . Specifična zapremina pred
0,040 kgK
otvorom rezervoara i posle izlaza iz otvora iznosi, respektivno:
RT1 207,85  290 m3

v1    0,4018
p1 0,15  10 6 kg
i
1 1
 p k  0,15  1,67 m3
v2  v1  1   0,4018     0,5122 .
 p2   0,10  kg
Maseni protok argona je
A2 w2 Aw2 1  10 6  212,4 kg kg
G2     4,147  1,493 ,
v2 v2 0,5122 s h
tako da za vreme od 12 h isteče m  G2 t  1,493  12  17,92 kg argona.
(Na izlazu iz otvora rezervoara temperatura argona je:

pv pv 0,10  10 6  0,5122
T2  2 2  0 2   246,4 K  26,6 0 C .)
R R 207,85
68
k
p  2  k 1
R8.3. Za kiseonik (k = 1,40) je  k  k     0,528 . Kako je
p1  k  1 
p 0,50
  0   0,714   k , sledi da je pritisak na izlazu iz cevi jednak pritisku okolne
p1 0,70
sredine, tj. p2 = p0 = 0,50 MPa, tako da je isticanje dozvučno (w  wk ). Brzina isticanja iz
rezervoara velikog kapaciteta je (w1  0):
 k 1
  1, 401

2kRT1   p 2  k  2  1,40  259,7  293   0,50  1, 40  m
w2   1     1      221,0
k  1   p1   1,40  1   0,70   s
   
Zaista, brzina isticanja je dozvučna jer je
2kRT1 2  1,40  259,7  293 m

w2  wk    297,9 .
k 1 1,40  1 s
Specifične zapremine na ulazu u malznik i na njenom izlazu iznose, respektivno
RT1 259,7  293 m3

v1    0,1087 ,
p1 0,70  10 6 kg
i
1 1
 p1 k  0,70  1, 40 m3
 
v2  v1    0,1087     0,1382 ,
 p2   0,50  kg
tako da je maseni protok kiseonika
A2 w2 20  10 6  221 kg kg
G2    0,03198  115,1 .
v2 0,1382 s h
k
p  2  k 1
R8.4. Za vazduh (k = 1,40) je  k  k     0,528 , tako da je
p1  k  1 
p 1
  0   0,098   k , jer je 1bar=1,02 at., tako da je isticanje sa kritičnom
p1 10  1,02
brzinom.
a) Kritični parametri vazduha su:
pk  p1 k  10  0,528  5,28 bar  0,528 MPa ,
69
1 1
 p k  10  k m3
v k  v1  1   v1    0, 259 ,
 k
p  5, 28  kg
gde je
RT1 286,7  573 m3
v1    0,1643 ,
p1 1  10 6 kg
2kRT1 2  1,40  286,7  573 m

wk    437,8
k 1 1,40  1 s
Gvk 4  0,259
b) Amin    2,366  10 3 m 2  2366 mm 2
wk 437,8
c) Pri isticanja iz pravilno dimenzionisanog (de Lavalovog) mlaznika (do pritiska p2 = p0

= 1 at brzina je nadzvučna
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 401

2  1,40  286,7  573   1  1, 40  m
 1      746,8
1,40  1   10  1,02   s
 
1 1
 p k  10  1,02  1, 4 m3
v2  v1  1   0,1643     0,863
 p0   1  kg
Gv2 4  0,863
A2    4,622  10 3 m 2  4622 mm 2
w2 746,8
k
p  2  k 1
R8.5. Za azot (k = 1,40) je k  k     0,528 . Kako je
p1  k  1 
p0 0,30
    0,75   k , sledi da je pritisak na izlazu iz cevi jednak pritisku okolne
p1 0,40
sredine, tj. p2 = p0 = 0,30 MPa, tako da je isticanje dozvučno (w  wk). Brzina isticanja iz
rezervoara velikog kapaciteta (w1  0) je:
 k 1
  1, 401

2kRT1   p 2  k
 2  1,40  296,9  300   0,30  1, 40  m
w2  1    1     221,8 .
k  1   p1   1,40  1   0,40   s
   
Zaista, brzina isticanja je dozvučna jer je
70
2kRT1 2  1,40  296,9  300 m
w2  wk    322,4 .
k 1 1,40  1 s
RT1 296,9  300 m3

Specifična zapremina na ulazu u malznik je v1    0, 2227 , a na izlazu
p1 0,40  10 6 kg
1 1
 p k  0,40  k m3
iz mlaznika je v2  v1  1   0,2227     0,2735 , tako da je
 p2   0,30  kg
Gv2 (72 / 3600)  0,2735

A2    24,66  10 6 m 2  24,66 mm 2
w2 221,8
A2 24,66
Prečnik na izlazu iz mlaznika je: D2  2   2  5,60 mm .
 3,14
k
p  2  k 1
R8.6. Za ugljen dioksid (k = 1,30) je  k  k     0,546 .
p1  k  1 
p 0,50
Obzirom da je   0   0,417   k , sledi da je isticanje sa kritičnom brzinom
p1 1,2
2kRT1 m
w2  wk   253,1
k 1 s
gde je gasna konstanta za ugljen dioksid R = 8,314/ 0,044 J/kgK = 188,95 J/kgK. Specifična
zapremina na ulazu u mlaznik je
RT1 m3
v1   0,0472
p1 kg
Na izlazu iz mlaznika pritisak je jednak kritičnom pritisku
p2 = p k = p1k = 0,655 Mpa,
tako da je specifična zapremina na izlazu iz mlaznika
1 1
 p k  p k m3
v 2  v1  1   v1  1   0,0752 .
 p2   pk  kg
Maseni protok ugljen dioksida je
A2 w2 kg kg
G  0,1010  363,5 .
v2 s h
71
Kako je isticanje iz mlaznika adijabatsko (izoentropsko) temperatura ugljen dioksida na izlazu
iz mlaznika iznosi
k 1
p  k
T2  T1  k   260,9 K .
 p1 
odnosno
t2 = -12,10 0C.
k
p  2  k 1
R8.7. Za vazduh je (k = 1,40) je  k  k     0,528 .
p1  k  1 
p 0,1
a) Obzirom da je   0   0,1   k , sledi da je isticanje sa kritičnom brzinom (do
p1 1,00
pritiska p2 = pk = k p1 = 0,528 MPa  p0 )
2kRT1 2  1,40  287  300 m

w2  wk    316,9 .
k 1 1,40  1 s
b) Pri isticanju iz de Laval-ovog mlaznika (do pritiska p2 = p0 = 0,10 MPa) brzina je

nadzvučna
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 401

2  1,40  287  300   0,1  1, 40  m
 1      539,0
1,40  1   1,00   s
 
k
p  2  k 1
R8.8. Za vazduh je (k = 1,40) je  k  k     0,528 . Obzirom da je
p1  k  1 
p 0,1
  0   0,1   k , sledi da je u najuèm delu mlaznika pritisak jednak kritičnom
p1 0,80
brzinom pritisku pmin  pk  p1 k  0,80  10 6  0,528  0,4224 MPa , tako da je brzina
strujanja u najuèm delu mlaznika jednaka kritičnoj brzini (jednakoj mesnoj brzini zvuka)
2kRT1 2  1,40  287  290 m

wmin  wk    311,6 .
k 1 1,40  1 s
Ostali parametri vazduha su:
1 1
 p k  0,80  k m3
vmin  vk  v1  1   0,104     0,1641
 pk   0,4224  kg
72
gde je specifična zapremina vazduha na ulazu u mlaznik
RT1 287  290 m3

v1    0,1040
p1 0,80  10 6 kg
i
p k vk 0,4224  10 6  0,1641
Tmin  Tk    241,5 K .
R 287
Kako je G = Aw/v, površina preseka najuèg dela de Laval-ovog mlaznika iznosi
Gvk (3600 / 3600)  0,1641

Amin    527 mm 2 .
wk 311,6
Obzirom da je u najuèm delu mlaznika brzina jednaka lokalnoj brzini zvuka, isticanje iz de
Laval-ovog mlaznika do pritiska okolne sredine (p2 =p0 = 0,50 MPa) biće nadzvučnom
brzinom:
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 4 1

2  1,40  287  290   0,1  1, 40  m
  1    510,9
1,40  1   0,8   s
 
Ostali parametri vazduha na izlazu iz mlaznika su:
1 1 1
 p k  p k  0,80  1, 40 m3
v2  v1  1   v1  1   0,1040     0,4593 ,
 p2   p0   0,1  kg
k 1 k 1 k 1
p  k p  k  0,1  1, 40
T2  T1  2   T1  0   290     160,1 K  113 0 C
 p1   p1   0,80 
Najveći (izlazni) presek mlaznika je
Gv2 (3600 / 3600)  0,4593

A2    899 mm 2 .
w2 510,9
(Prečnik na izlazu iz mlaznika je za 30,6% veći od prečnika najuèg dela cevi.
D2 A2 899
   1,306 )
Dmin Amin 527
73
R8.9. Pri isticanju vazduha (k=1,40) iz konvergentnog mlaznika je:
k
pk  2  k 1 p0 0,1
k     0,528 . Obzirom da je     0,10   k  0,528 , sledi da je
p1  k  1  p1 1,00
brzina na izlazu iz mlaznika jednaka kritičnoj brzini, tj. lokalnoj brzini zvuka:
2kRT1 2  1,40  287  500 m
w2  wk    409,2 ,
k 1 1,40  1 s
a pritisak jednak kritičnom pritisku, koji j eveći od pritiska okolne sredine p0
p2  pk  p1 k  1,00  10 6  0,528  0,528 MPa  p0 .
RT1 287  500 m3

Kako je v1    0,1435 , i kako je isticanje adijabatsko, sledi
p1 1,00  10 6 kg
1 1
 p k  1,00  1, 4 m3
v2  vk  v1  1   0,1435     0,2264 .
 p2   0,528  kg
Temperatura vazduha na izlazu iz mlaznika jednaka je kritičnoj temperature
p k vk 0,528  10 6  0,2264
T2  Tk    416,5 K .
R 287
Maseni protok kroz mlaznik je
Amin w2 20  10 6  409,2 kg kg
G  G2  Gmin    0,03615  130,1 .
v2 0,2264 s h
Stavljanjem divergentnog dela (naglavka) na konvergentni mlaznik brzina proticanja kroz

najuì deo tako dobijenog de Laval-ovog mlaznika neće da se promeni wmin = w2‟ = 409,2
m/s, što vaì i za maseni protok G‟ = G = 0,03615 kg/s.
Kako je maseni protok pri adijabatskom isticanju dat izrazom:
 2 k 1
  2 k 1

1         
       A2 p1   2    2  
2 k p p k p k 2k 1 p k p k
G  A2 
'
 2 2

k  1 v1  p1   p1   k  1 RT1  p1  p  
 1 
   
Zamenom brojnih vrednosti dobija se

 2 k 1
  p 1, 428  p 1, 714 
  p  k  p  k

0,03615  0,2235     
2 2
 0,2235 2    2   ,
 p1   p1     p1   p1  
 
74
p  p
odakle se grafičkom metodom, iz grafika G  G 2  , dobija da je 2  0,14 . Pritisak na
 p1  p1
izlazu iz mlaznika j eveći od pritiska okolne sredine: p2 = 0,14 MPa  p0.
Brzina isticanja vazduha iz mlaznika je je nadzvučna
 k 1

2kRT1   p 2  k  2  1,40  287  500  1, 4 1

 1  0,14 1, 40   657,0
m
w  '
 1   
k  1   p1   1,40  1  
2
s
 
Vazduh bi se širio do pritiska okolne sredine ukoliko bi odnos pritisaka iznosio

p 2 p0
  0,10 . U tom slučaju površina preseka izlaznog dela mlaznika trebala bi da bude
p1 p1
G G
A2'   
 2 k 1
  2 k 1

2k 1  p 2  k  p 2  k  2k 1  p 0  k  p 0  k 
p1        p1       
k  1 RT1  p1   p1   k  1 RT1  p1   p1  
   
0,03615
  38,6 mm 2
 2 1, 401

2  1,40 1   0,1  1, 40  0,1  1, 40 
1  10 
6
    
1,40  1 287  500  1,00   1,00  
 
odnosno A2'  1,93  A1 .

D2 A2
Znači, mlaznik je dobro proračunat ako je   1,93  1,389 .
D1 A1
U tom slučju vazduh bi iz ovog mlaznika isticao sa nadzvučnom brzinom
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k
 2kRT1   p 0  k

w  ''
 1    1  
k  1   p1  k  1   p1 
2
 
   
2 1,40  287  500  1, 4 1

 1  0,1 1, 40   695,9  w2'
m

1,40  1   s
k
p  2  k 1
R8.10. a) Za azot (k = 1,40) je je  k  k     0,528 , tako da kritičan
p1  k  1 
pritisak, koji se ustanovljava na mestu minimalnog preseka mlaznika iznosi
pk  p1 k  1,00  10 6  0,528  0,528 MPa . Kako je za azot je R = 296,9 J/kg, specifična
75
RT1 296,9  330 m3
zapremina na ulazu u mlaznik je v1    0,0612 , a kritična vrednost
p1 1,6  10 6 kg
specifične zapremine iznosi
1 1
 p k  1,6  1, 4 m3
vk  v1  1   0,0612     0,1351 .
 pk   0,528  kg
Teorijska vrednost kritične brzine iznosi
2kRT1 2  1,40  296,9  330 m

wk    338,1 .
k 1 1,40  1 s
Površina kru`nog preseka najuèg dela mlaznika je
Gvk (360 / 3600)  0,1351

Amin    40,0 mm 2 ,
wk 338,1
tako da prečnik kru`nog preseka najuèg dela mlaznika iznosi
Amin
d min  2  7,14 mm .

Na izlazu iz mlaznika specifična zapremina i brzina iznose, respektivno:
1 1
 p k  1,6  1, 4 m3
v2  v1  1   0,0612     0,4434 ,
 p0   0,1  kg
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 4 1

2  1,40  296,9  330   0,1  1, 40  m
  1    612,6  wk
1,40  1   1,6   s
 
Površina preseka izlaznog dela mlaznika je
Gv2 (360 / 3600)  0,4434

A2    72,4 mm 2
w2 612,6
a prečnik kru`nog izlaznog preseka je
76
A2 72,4
d2  2   2  9,60 mm .
 3,14
Jednostavno se nalazi (slika R8.1) da duìna divergentnog dela mlaznika (naglavak), koja je
jednaka rastojanju izme|u mesta najve|eg i najmanjeg preseka mlaznika, treba da bude:
d  d min 9,60  7,14
l 2   17,6 mm .
 2  tg 4 0
2  tg
2
k
p  2  k 1
R8.11. a) Za vazduh (k = 1,40) je je  k  k     0,528 , tako da kritičan pritisak,
p1  k  1 
koji se ustanovljava na mestu minimalnog preseka mlaznika iznosi
pk  p1 k  1,00  10  0,528  0,528 MPa . Kako je za vazduh R = 287 J/kg, specifična
6
RT1 287  373 m3

zapremina na ulazu u mlaznik je v1    0,1070 , a kritična vrednost
p1 1,0  10 6 kg
specifične zapremine je
1 1
 p k  1,0  1, 4 m3
vk  v1  1   0,1070     0,1688 .
 pk   0,528  kg
Kritična brzina je
2kRT1 2  1,40  287  373 m

wk    353,4 .
k 1 1,40  1 s
Površina kru`nog preseka najuèg dela mlaznika je
Gvk (1,44  10 4 / 3600)  0,1688

Amin    1910,6 mm 2 ,
wk 353,4
77
tako da prečnik kru`nog preseka najuèg dela mlaznika iznosi
Amin
d min  2  49,3 mm .

Na izlazu iz mlaznika specifična zapremina i brzina iznose, respektivno:
1 1
 p1  k  1,0  1, 4 m3
 
v2  v1    0,1070     0,5542 ,
 p0   0,1  kg
 k 1
  k 1

2kRT1   p 2  k  2kRT1   p 0  k 
w2   1     1   
k  1   p1   k  1   p1  
   
 1, 4 1

2  1,40  287  373   0,1  1, 40  m
  1    601,0  wk
1,40  1   1,0   s
 
Površina preseka izlaznog dela mlaznika je
Gv2 (1,44  10 4 / 3600)  0,5542

A2    3688,5 mm 2
w2 601,0
a prečnik kru`nog izlaznog preseka je
A2 3688,5
d2  2   2  68.5 mm .
 3,14
Jednostavno se nalazi (slika R8.1) da duìna divergentnog dela mlaznika (naglavak), koja je
jednaka rastojanju izme|u mesta najve|eg i najmanjeg preseka mlaznika, treba da bude:
d  d min 68,5  49,3
l 2   109,7 mm .
 2  tg 5 0
2  tg
2
R8.12. Iz i, s-dijagrama za vodenu paru nalazi se: za p1 = 0,5 MPa i t1 = 3100 C je v1 =

0,55 m3/kg, i1 = 3080 kJ/kg, s1 = 7,500 kJ/kgK;
za p2 = 0,03 MPa i x = 0,99 (t2  70 0C) je i2 = 2600 kJ/kg, s2 = 7,700 kJ/kgK.
Slično, iz tablica veličine stanja pregrejane pare nalazi se
4 bara
t (0C) v (m3/kg) i (kJ/kg) s (kJ/kgK)
300 0,6547 3065 7,560
320 0,6784 3106 7,631
6 bara
78
t (0C) v (m3/kg) i (kJ/kg) s (kJ/kgK)
300 0,4345 3059 7,366
320 0,4505 3101 7,437
odakle se interpolacionim postupkom dobija
5 bara
0 3
t ( C) v (m /kg) i (kJ/kg) s (kJ/kgK)
310 0,5546 3083 7,497
Iz tablica veličine stanja ključale vode i suve pare u zavisnosti od p je za p2 = 0,03 MPa = 0,3
bara, t2 = 69,12 0C, i2‟= 289,29 kJ/kg, i2‟‟= 2625 kJ/kg, s2‟= 0,9441 kJ/kgK, s2‟‟= 7,767kJ/kgK.
Za datu vrednost stepena suvoće x2 = 0,99 je
i2  i2'  (i2''  i2' )  x2  289,29  (2625  289,29)  0,99  2602 kJ kg

i
s2  s2'  (s2''  s2' )  x2  0,9441  (7,767  0,9441)  0,99  7,699 kJ kg K .
Ukoliko prihvatimo kao preciznije vrednosti koje su dobijene iz tablica, sledi da je brzina
isticanja
w2  2  (i1  i2 )  2  (3083  2602)  10 3  980,8 m s .
Proces isticanja, zbog postojanja sila trenja (otpora) je ireverzibilan s porastom entropije
s  s2  s1  7,699  7,497  202 kJ kgK  0 .
U slučaju da je proces isticanja izoentropski (Slika R8.2) s2* = s1 = 7,497 kJ/kgK, pri širenju
do istog pritiska (p2* = p2 = 0,030 MPa) stepen suvoće iznosio bi
s 2  s 2' s1  s 2' 7,497  0,9441

x2     0,96 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 7,767  0,9441
'' ' '' '
a krajnja vrednost entalpije iznosila bi
i2  i2'  (i2''  i2' )  x2  289,29  (2625  289,29)  0,96  2532 kJ kg
79
Stepen dobrote mlaznika iznosi:
i1  i2 3083  2602
   0,87 .
i1  i2 3083  2532
k
p  2  k 1
R8.13. a) Za vodenu paru (k = 1,33) je  k  k     0,540 . Kako je
p1  k  1 
p p 0,1
 2  0   0,083   k , pritisak na izlazu iz mlaznika jednak je kritičnom pritisku
p1 p1 1,2
p2  pk  p1 k  1,2  10 6  0,540  0,648 MPa .
Ulazni parametri pare za p1 = 1,2 M Pa =12 bara i t1 = 300 0C , na osnovu i, s-dijagrama,

iznose: s1 = 7,060 kJ/kgK i i1 = 3060 kJ/kg.
Za adijabatsko isticanje, dobija se [iz preseka izoentrope s = s1 = const = 7,060 kJ/kgK i

izobare p = pk = 0,648 MPa (Slika R8.3)] da je i2 = ik = 2912 kJ/kg, tako da brzina na izlazu iz
konvergentnog mlaznika iznosi:
w2  wk  2  (i1  i2 )  2  (i1  ik )  2  (3060  2912)  10 3  544 m s .
U slučaju isticanja kroz de Laval-ov mlaznik pritisak na izlazu je p2* = p0 = 0,1 MPa. Iz
preseka izoentrope s = s2* = s1 = const=7,060 kJ/kgK i izobare p = p2* = p0 = const =0,1 MPa,
dobija se i2* = 2560 kJ/kg, tako da je brzina isticanja vodene pare nadzvučna
w2  2  (i1  i2 )  2  (3060  2560)  10 3  1000 m s
Vodena para na izlazu iz mlaznika je vla`na stepena suvoće x2* = 0,947.
80
R8.14. A) Na osnovu i, s - dijagrama, za p1 = 1,2 M Pa i t1 = 3000 C se dobija s1 =
7,060 kJ/kgK, i1 = 3060 kJ/kg, a za p2 = p0 = 0,1 M Pa i x2 = 0,98 sledi s2 = 7,263 kJ/kgK i i2
= 2635 kJ/kg, tako da je a) brzina isticanja iz mlaznika
w2  2  (i1  i2 )  2  (3060  2635)  10 3  922 m s ;
b) povećanje entropije usled ireverzibilnosti procesa isticanja
s  s2  s1  7,263  7,060  203 J kgK  0 .
c) U slučaju da je isticanje izoentropsko do pritiska p2* = p0 = 0,1 M Pa vodena para na izlazu

iz mlaznika bi bila stepena suvoće x2* = 0,947 , entropije i2* = 2560 kJ/kg a brzina isticanja
w2  2  (i1  i2 )  2  (3060  2560)  10 3  1000 m s .
Stepen dobrote mlaznika iznosi:
i1  i2 3060  2635
   0,85 .
i1  i2 3060  2560
B) Korišćenjem tablica za pregrejanu vodenu paru i tablica za zasićenu vodenu paru dobija
se da je za p1 = 1,2 M Pa=12 bara i t1 = 3000 C s1 = 7,025 kJ/kgK i i1 = 3042 kJ/kg, a za p2 =
p0 = 0,1 M Pa = 1 bar je s2‟ = 1,3025 kJ/kgK, s2‟‟ = 7,359 kJ/kgK, i2‟ = 417,51 kJ/kg, i2‟‟ =
2675 kJ/kg. Kako je x2 = 0,98, entalpija pare na izlazu iz mlaznika ima vrednost
i2  i2'  (i2''  i2' )  x2  417,51  (2675  417,51)  0,98  2630 kJ kg
tako da brzina isticanja vodene pare iznosi
w2  2  (i1  i2 )  2  (3042  2630)  10 3  908 m s .
81
Entropija na izlazu iz mlaznika je
s2  s2'  (s2''  s2' )  x2  1,3025  (7,359  1,3025)  0,98  7,2378 kJ kg ,
tako da je promena entropije usled ireverzibilnosti
s  s2  s1  7,278  7,025  253 J kgK  0
U slučaju da je isticanje reverzibilno a time i izoentropsko (s2* = s1= 7,025 kJ/kgK)

stepen suvoće pare na izlazu iz mlaznika bio bi
s 2  s 2' s1  s 2' 7,025  1,3025

x2     0,944 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 7,359  1,3025
'' ' '' '
tako da bi entalpija pare na izlaznom preseku iznosila
i2  i2'  (i2''  i2' )  x2  417,51  (2675  417,51)  0,944  2548 kJ kg .
Brzina isticanja vodene pare iznosila bi
w2  2  (i1  i2 )  2  (3042  2548)  10 3  994 m s .
i1  i2 3042  2630
Stepen dobrote mlaznika je     0,83.
i1  i2 3042  2548
Pore|enjem dobijenih rezultata korišćenjem i, s-dijagrama i odgovarajućih tablica uočava se

da se rezultati razlikuju se za svega nekoliko procenata.
9. PROCESI U KOMPRESORIMA
9.1. Jednostepeni kompresor vrši sabijanje vazduha od pritiska p1 = 0,1 M Pa i

temperature t1 = 27 0C do pritiska p2 = 10 M Pa. Odrediti vrednost rada koji se utroši za pogon
kompresora po jedinici zapremine usisanog vazduha ukoliko se sabijanje vrši politropski s
ekspnentom n = 1,30.
9.2. Idealni jednostepeni kompresor sabija V/ = 500 m3/h vazduha po adijabati od
pritiska p1 = 0,1 M Pa i temperature t1 = 27 0 C do pritiska p2 = 0,6 M Pa. Odrediti: a)
temperaturu na kraju procesa adijabatskog sabijanja i b) teorijsku snagu motora kompresora.
9.3. Kompresor usisava vazduh pritiska p1 = 0,1 M Pa i temperature t1 = 30 0 C i sabija

ga do pritiska p2 = 0,6 MPa. Zapremina usisanog vazduha, pri normalnim uslovima, za vreme
 = 1 h iznosi V0 = 1000 m3. Odrediti: a) teorijsku snagu motora za pogon kompresora pri
politropskom sabijanju (n = 1,25); b) temperaturu sabiujenog vazduha i c) zapreminu
sabijenog vazduha koji se na izlazu iz kompresora dobija tokom 1 h.
82
9.4. Kompresor usisava 1200 m3/h vazduha pri pritisku od p1 = 0,1 M Pa i temperaturi
0
t1 = 17 C i sabija do pritiska p2 = 1,2 M Pa. Odrediti: a) temperaturu sabijenog vazduha; b)
zapreminu sabijenog vazduha tokom jednog časa na izlazu iz kompresora; c) teorijsku snagu
motora kompresora i d) masu vode koja se tokom 1 h utroši za hla|enje kompresora. Voda se
pri tome zagreje za t0 =15 0 C . Sabijanje se vrši po politropi eksponenta n = 1,20. Specifični
toplotni kapaciteti vazduha i vode iznose cv = 0,720 kJ/kg i c0 = 4,19 kJ/kg. (Jun „02)
9.5. Kompresor stepena kompresije  = 10 sabija vazduh pritiska p1 = 0,1 MPa i

temperature t1 = 27 0C. Pri normalnim uslovima kompresor usisava 1500 m3/ h vazduha.
Sabijanje se vrši izotermno. Odrediti: a) zapreminu sabijenog vazduha tokom jednog časa na
izlazu iz kompresora; b) snagu motora kompresora; c) masu vode koja se tokom 1 h utroši za
hla|enje kompresora. Voda se pri tome zagreje za t0 = 20 0 C . Specifični toplotni kapaciteti
vazduha i vode iznose cv = 0,720 kJ/kg i c0 = 4,19 kJ/kg, respektivno.
9.6. Vazduh pritiska p1 = 0,1 M Pa i temperature t1 = 27 0 C adijabatski se sabija do

pritiska p2 = 1,0 M Pa. Odrediti temperaturu na kraju sabijanja i teorijski specifični rad
utrošen za pogon kompresora u slučaju: a) jednostepenog kompresora i b) dvostepenog
kompresora s me|ustepenim hla|enjem.
9.7. Trostepeni kompresor sabija 500 m3/h vazduha od pritiska p1 = 0,1 MPa do
pritiska p2 = 8 MPa. Odrediti teorijsku snagu motora kompresora ako se sabijanje vrši po
politropi eksponenta n = 1,30.
R9. REŠENJE.
R9.1. Rad koji izvrši kompresor pri politropskom sabijanju gasa mase m iznosi:
  n 1
  n 1

 n   p2     p2  n
 p1V1     1 ,

n n
L k  mlk  m    p1v1     1  
n  1  p1   n  1  p1  
     
   
tako da je rad po jedinici zapremine gasa
 n 1
  1, 301

  p     
 1  1254,2 3
n n 1,30 10 1, 30 kJ
Lk ,V   p1     1 
2
 0,1  10   
6
n 1  p1   1,30  1  0,1   m
   
Temperatura na kraju procesa politropskog sabijanja iznosi:
n 1 1, 31
p  n  10  1,30
T2  T1  2   300     868,3 K
 p1   0,1 
R9.2. a) Temperatura na kraju procesa politropskog sabijanja iznosi:
83
k 1 1, 4 1
p  k  0,6  1, 40
T2  T1  2   300     500,6 K .
 p1   0,1 
b) Teorijska snaga motora kompresora iznosi:

 k 1
  1, 4 1

  p   V 6   
 1 
k k 1, 40 0,6 1, 4 500
Pk   p1     1 
2 1
  0,1  10    
k 1  p1    1,40  1  0,1   3600
   
 32,5 kW
R9.3. a) Snaga motora kompresora je

 n 1

  V
 p1     1  1 .

dLk dm dV1 n p n
Pk   lk  l k ,v  2
d d d n 1   
 1 
p

p0T1
Kako je količina uslisanog vazduha nezavisna od spoljašnjih uslova sledi V1   V0 , gde
p1T0
su p0 = 0,1013 MPa, T0 = 273 K, i V0 parametri vazduha pri normalnim uslovima. Iz
predhodnog sledi da je zapremina usisanog vazduha pri pritisku p1 = 0,1 M Pa i temperaturi t1
= 300 C
V1 p0T1 V0 0,1013  10 6  303  1000  m3 m3

      0,312  1124 ,
 p1T0  0,1  10 6  273  3600  3 h
tako da snaga kompresora, kada se sabijanje vrši pri politropskom procesu s eksponentom n =
1,25 iznosi
 n 1
  1, 251

  p2  n  V1 6  0,6 
 1  0,312 
n 1,25 1, 25
Pk   p1     1    0,1  10   
n 1  p1    1,25  1  0,1  
   
 67,23 kW
b) Temperatura vazduha na kraju procesa politropskog sabijanja je
n 1 1, 251
p  n  0,6  1, 25
T2  T1  2   303     433,4 K .
 p1   0,1 
n 1 1

pT p p  n p  n
a) Kako je V2  1 2  V1  1  2   V1   2  V1 ,
p 2T1 p 2  p1   p1 
sledi
1 1
 
V2  p 2  n V  0,6  1, 25 m3
   1    1124  268,1 ,
  p1    0,1  h
tako da zapremina sabijenog vazduha na izlazu iz kompresora tokom 1 h iznosi
84
V2
V2     2681,1  1  268,1 m 3

R9.4. a) Temperatura vazduha na kraju procesa politropskog sabijanja je
n 1 1, 201
p  n  1,2  1, 20
T2  T1  2   290     438,8 K
 p1   0,1 
1 1
 
V2  p 2  n V  1,2  1, 20 m3
b) Kako je    1    1200  151,3 ,
  p1    0,1  h
zapremina sabijenog vazduha koja se na izlazu iz kompresora dobija tokom 1 h iznosi
V2
V2     151,3  1  151,3 m 3 .

c) Snaga kompresora, kada se sabijanje vrši pri politropskom procesu s eksponentom

n = 1,20 iznosi
 n 1
  1, 201

  p   V  
  1  1200 3600 
n n 1, 20 1, 2 1, 20
Pk   p1     1 
2 1
  0,1  10   
6
n 1  p1    1,20  1  0,1  
   
 102,6 kW
d) Količina toplote koju tokom procesa politropskog sabijanja oslobodi vazuh mase m primi
voda za hla|enje mase m0 pri čemu joj se temperatura povisi za t0
nk 
m  cv T2  T1   m0 c0 t 0 .
 n 1 
odakle je
cv p1 n  k T2  T1
m0     V1 ,
c0 RT1 n  1 t 0
p1
jer je m  V1 . Posle diferenciranja gornjeg izraza, sledi
RT1
m0 cv p1 n  k T2  T1 V1
    
 c0 RT1 n  1 t 0 
0,720 0,1  10 6 1,20  1,40 438,8  290  1200  kg kg
      0,683  2458
4,19 287  290 1,20  1 15  3600  s h
p1 1 pT
R9.5. a) Kako je V2  V1  V1 i kako je V1  0 1  V0 ,
p2  p1T0
85
sledi
1 1 p0T1
V2  V1   V0 ,
  p1T0
tako da je
V2 1 1 p0T1 V0 1 0,1013  10 6  300 m3

 V1       1500  167,6 .
   p1T0  10 0,1  10 6  272 h
p2
b) U slučaju isotermnog sabijanja je lk  p1V1 ln  RT1 ln  . Kako je
p1
dm p dV0
 0 ,
d RT0 d
snaga motora kompresora iznosi
p dV p dV
 RT1 ln    0  0  T1 ln    0  0 
dm
Pk  l k
d RT0 d T0 d
0,1013  10 6 1500
 300  ln 10    106,8 kW
273 3600
c) Oslobo|enu toplotu tokom izotermnog sabijanja Q = Lk = mRT1ln prima za hla|enje voda

mase m0, pri čemu se zagreje za t0:
m0 c0 t 0  RT1 ln  m ,
odakle je
dm0 RT1 ln  dm RT1 ln  p0 dV0 T1 ln  p0 dV0

      
d c0 t 0 d c0 t 0 RT0 d c0 t 0 T0 d
300  ln 10 0,1013  10 6 kg
   1500  4588
4,19  10  20
3
273 h
k 1 1, 401
p  k  1,0  1, 40
R9.6. a) T2  T1  2   300     579,2 K ;
 p1   0,1 
 k 1
  1, 41

  p     
 1  143,1 .
k k 1, 4 1,0 1, 4 kJ
lk   RT1     1 
2
 287  300   
k 1  p1   1,4  1  0,1   kg
   
p 2' p2 1,0
b) Stepen kompresije svakog stepena je  i     3,162 .
p1 p1 0,1
Temperatura na kraju svakog stepena iznosi:
86
k 1
1, 401
 p'  k k 1
T2'  T1  2   T1  i k  300  (3,162) 1, 40
 416,8 K .
 p1 
Ukupan specifični rad iznosi:
 k 1   1, 41

 287  300  3,162 1, 4  1  234,7
k 1,4 kJ
l k  2l ki  2   RT1   i k  1  2 
k 1   1,4  1   kg
R9.7. Stepen kompresije svakog stepena je

1 1
p'  p 3  8 3
 i  2   2      4,309 .
p1  p1   0,1 
Rad po jedinici zapremine u svakom stepenu kompresora iznosi:
 n 1   1, 31

 0,1  10 6  4,309 1,3  1  173,7 3 .
n 1,3 kJ
l ki ,v   p1   i n  1 
n 1   1,3  1   m
Za trostepeni kompresor ukupan rad po jedinici zapremine usisanog vazduha iznosi:
kJ
l k ,v  3l ki ,v  3  173,7  521,1
m3
Teorijska snaga motora za pogon kompresora je
dLk dV dV 500
Pk   l ki ,v  3l k ,v  521,1   72,4 kW.
d d d 3600
10. MOTORI SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM
10.1. Motor radi po idealnom Otto-ovom ciklusu (s dovo|enjem toplote pri v = const).
Početno stanje radnog tela (dvoatomski idealan gas gasne konstante R=287 J/kgK) je p1 =
0,10 MPa i t1 = 27 0C. Stepen kompresije je  = 4,5 a stepen povećanja pritiska je  = 1,60.
Odrediti : a) parametre radnog tela u karakterističnim tačkama ciklusa i b) termički koeficijent
iskorišćenja (TKI) ciklusa.
10.2. Motor radi po idealnom Otto-ovom ciklusu (s dovo|enjem toplote pri v= const).
Radno telo je dvoatomski idealan gas gasne konstante R=287 J/kgK. Maksimalne vrednosti
pritiska i temperature tokom ciklusa iznose pmax = 1,60 MPa i tmax = 927 0 C, respektivno.
Početne (minimalne) vrednosti pritiska i temperature su pmin = 0,10 Mpa i tmin = 27 0 C,
respektivno. Odrediti: a) specifičan koristan rad ciklusa i b) TKI ciklusa.
10.3. Toplotni motor radi po idealnom Otto-ovom ciklusu sa dvoatomskim idealnim

gasom kao radnim telom. Početni pritisak i početna temperatura ciklusa iznose p1 = 0,10 MPa
i t1 = 27 0C. Stepen kompresije je  = 5,0. Dovedena količina toplote po ciklusu iznosi Q1 = 50
87
kJ. Za vreme od 1 minuta radilica napravi n = 300 obrtaja. Odrediti: TKI ciklusa; b) odvedenu
količinu toplote i c) idealnu snagu motora.
10.4. Jednocilindrični motor radi po ciklusu s dovo|enjem toplote pri v = const

(Otto=ov ciklus). Početno stanje radnog tela (vazduh) je p1 = 0,10 MPa i t1 = 17 0C. Stepen
kompresije iznosi  = 4,8. Specifična dovedena količina toplote je q1 = 500 kJ/kg. Prečnik
cilindra motora je D = 200 mm, hod klipa je h = 300 mm. Za vreme od 1 minuta radilica
napravi n = 1000 obrtaja. Tokom jednog ciklusa radilica napravi dva obrtaja (pogledati
indikatorski dijagram). Odrediti: a) TKI ciklusa i b) teorijsku snagu motora.
10.5. Toplotni motor radi po ciklusu s dovo|enjem toplote pri p = const (Diesel-ov
ciklus). Početni parametri radnog tela (vazduh) su p1 = 0,10 MPa i t1 = 27 0C. Stepen
kompresije iznosi  = 10,0 a stepen predekspanzije  = 1,6. Odrediti: a) parametre stanja
radnog tela u karakterističnim tačkama ciklusa i b) TKI ciklusa.
10.6. Toplotni jednocilindrični motor radi po Diesel-ovom ciklusu sa vazduhom kao

radnim telom. Početna temperatura radnog tela je 20 0C. Temperatura radnog tela posle
adijabatske kompresije iznosi 550 0C a posle adijabatske ekspanzije 350 0C. Odrediti; a)
stepen kompresije i stepen predekspanzije; b) TKI ciklusa i c) odnos TKI ovog ciklusa i
Carnot-ovog ciklusa izme|u istih ekstremnih temperatura.
10.7. Toplotni motor radi po ciklusu s dovo|enjem toplote pri p = const (Diesel-ov
ciklus). Početni parametri radnog tela (vazduh) su p1 = 0,10 MPa i t1 = 27 0C. Stepen
kompresije iznosi  = 12,0, dok je specifična dovedena količina toplote q1 =500 kJ/kg.
Odrediti: a) TKI ciklusa i b) specifičan koristan rad ciklusa.
10.8. Toplotni jednocilindrični motor radi po Diesel-ovom ciklusu sa vazduhom kao

radnim telom. Početni parametri stanja radnog tela su p1 = 0,09 MPa i t1 = 47 0C. Stepen
kompresije iznosi  = 11,0, a stepen predekspanzije  = 1,2. Prečnik cilindra motora je D =
300 mm a hod klipa je h = 200 mm. Za vreme od 1 minuta radilica napravi n = 600 obrtaja.
Odrediti: a) razmenjene količine toplote po ciklusu; b) koristan rad ciklusa; c) TKI ciklusa i
d) teorijsku snagu motora.
10.9. Toplotni motor radi po ciklusu sa kombinovanim dovo|enjem toplote, pri v =

const i pri p = const ( Sabathe-ov ciklus). Početni parametri radnog tela (vazduh) su p1 = 0,09
MPa i t1 = 47 0C. Stepen kompresije iznosi  = 10,0, stepen povećanja pritiska je  = 2,20 a
stepen predekspanzije  = 1,3. Odrediti: a) parametre stanja radnog tela u karakterističnim
tačkama ciklusa; b) razmenjene specifične količine toplote po ciklusu; c) specifičan koristan
rad ciklusa i d) TKI ciklusa. (Okt „04)
10.10. Toplotni motor radi sa vazduhom kao radnim telom po ciklusu sa

kombinovanim dovo|enjem toplote, pri v = const i pri p = const ( Sabathe-ov ciklus).
Minimalan i maksimalan pritisak tokom ciklusa su pmin = 0,09 MPa i pmax = 3,0 MPa,
respektivno. Početna temperatura radnog tela je t1 = 47 0C. Stepen kompresije iznosi  = 8,0.
Ukupna dovedena specifična toplota po ciklusu je q1=1,000 MJ/kg. Odrediti: a) odvedenu
specifičku količinu toplote po ciklusu; b) specifičan koristan rad ciklusa i c) TKI ciklusa.
R10. REŠENJA.
88
R10.1 a) Polazeći iz početnog stanja “1” (Slika R10.1) s parametrima p1 = 0,10 MPa,
T1 = 300 K i v1  RT1 p1  287  300 / 0,1  10 6  0,861m3 kg , posle adijabatske kompresije
(stepena  = v1/v2 = 4,5), u stanju “2” radno telo ima parametre:
k
v 
p 2  p1  1   p1 k  0,1  10 6  4,51, 40  0,8213 MPa ,
 v2 
k 1
v 
T2  T1  1   T1 k 1  300  4,51, 401  547,53 K ,
 v2 
RT2 287  547,53 m3 v1 0,861 m3
v2    0,1913 (ili v    0,1913 ).
0,8213  10 6 
2
p2 kg 4,5 kg
U tački “3”, posle izohorskog dovo|enja toplote (sagorevanja), parametri radnog tela
su:
p3    p2  1,60  0,8213  1,3141 MPa ,

p3
T3   T2    T2  1,60  547,53  876,05 K ,
p2
m3
v3  v2  0,1913 .
kg
Posle adijabatske ekspanzije, u tački “4”, parametri stanja su:
k
v 
p 4  p3  3   p3 k  1,3141  10 6  4,5 1, 40  0,160 MPa
 v4 
k 1
v 
T4  T3  3   T3 ( k 1)  876,05  4,5 (1, 401)  480,0 K
 v4 
RT4 287  480,0 m3

v4    0,1913  v1
p4 0,16  10 6 kg
R
b) Za idealan gas je cv  , tako da razmenjene specifične količine toplote iznose:
k 1
R 287 kJ
q1  cv (T3  T2 )   (T3  T2 )   (876,05  547,53)  235,7 ,
k 1 1,40  1 kg
R 287 kJ
q2  cv (T1  T4 )   (T1  T4 )   (300  480)  129,2 .
k 1 1,40  1 kg
kJ
Koristan specifičan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  235,7  129,2  106,5 .
kg
89
l k 106,5
Termički koeficijent iskorišćenja ciklusa je:     0,452
q1 235,7
T1 1
(ili po formuli:  oto  1   1  k 1  1   ( k 1)  1  4,5 (1, 401)  0,452 )
T2 
R10.2. U početnom stanju (“1”) je
RT1 RTmin 287  300 m3

v1  v4     0,861 .
p1 p min 0,1  10 6 kg
Posle izobarnog dovo|enja toplote (tačka “3”) je
RT3 RTmax 287  1200 m3

v3  v 2     0, 2152 .
p3 p max 1,6  10 6 kg
v1 0,861
Na osnovu predhodnog stepen kompresije iznosi:     4,00.
v2 0,2152
Iz jednačina adijabata (1-2) i (3-4) sledi:
k 1
v 
T2  T1  1   Tmin  k 1  300  4,01, 401  522,33 K ,
 v2 
k 1
v 
T4  T3  3   Tmax  ( k 1)  1200  4,0 (1, 401)  689,22 K .
 v4 
Razmenjene specifične količine toplote iznose:
90
R 287 kJ
q1  cv (T3  T2 )   (Tmax  T2 )   (1200  522,33)  486,23 ,
k 1 1,40  1 kg
R 287 kJ
q2  cv (T1  T4 )   (Tmin  T4 )   (300  689,22)  279,26 .
k 1 1,40  1 kg
kJ
Koristan specifičan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  486,23  279,26  206,97 .
kg
l k 206,97
Termički koeficijent iskorišćenja ciklusa je:     0,426
q1 486,23
Tmin 1
(ili po formuli:  oto  1   1  k 1  1   ( k 1)  1  4,0 (1, 401)  0,426 ).
T2 
R10.3. a)  oto  1   ( k 1)  1  5,0 (1, 401)  0,475 ;

l k q1  q 2 q2 Q2
b) Kako je     1  1 , odvedena količina toplote po ciklusu je
q1 q1 q1 Q1
Q2  Q1 (1   )  50  (1  0,475)  26,25 kJ ;
c) Koristan rad po ciklusu je:
Lk  Q1  Q2  50  26,25  23,75 kJ ,
tako da je snaga motora:

n 300
P  Lk   23,75   118,75 kW .
60 60
R10.4. Radna zapremina Vh, koja je jednaka razlici maksimalne (V1) i minimalne (V2)
zapremine radnog tela, jednaka je zapremini koju “prebriše” klip:
D 2 h
Vh  V1  V2  .
4
S druge strane, kako je V1 =  V2, sledi
V1  V2  V2  V2  V2 (  1) ,
tako da je
D 2 h   0,200 2  0,300
V2    2,480  10 3 m 3 ,
4(  1) 4  (4,8  1)
pa je
V1  V2  4,8  2,480  10 3 m3  11,90  10 3 m3 .
91
Masa radnog tela (vazduha) iznosi:
p1V1 0,1  10 6  11,90  10 3

m   14,30  10 3 kg .
RT1 287  290
Temperatura u karakterističnoj tački “2” ciklusa, posle adijabatske kompresije, iznosi:
k 1
v 
T2  T1  1   T1 k 1  290  4,81, 401  543,12 K .
 v2 
R
Kako je q1  cv (T3  T2 )  (T3  T2 ) , temperatura radnog tela posle izobarnog dovo|enja
k 1
toplote (tačka “3”) iznosi:
k 1 1,4  1
T3  T2   q1  543,12   500  10 3  1240,0 K .
R 287
Temperatura posle adijabatske ekspanzije (tačka “4”) je
k 1
v 
T4  T3  3   T3 ( k 1)  1240  4,8 (1, 401)  662,1 K .
 v4 
Odvedena specifična količina toplote iznosi:
R 287 kJ
q2  cv (T1  T4 )   (T1  T4 )   (290  662,1)  267,0
k 1 1,40  1 kg
q2 267
Termički koeficijent iskorišćenja ciklusa je:   1   1  0,466
q1 500
T1 1
(ili po formuli:  oto  1   1  k 1  1   ( k 1)  1  4,8 (1, 401)  0,466 ).
T2 
Koristan rad po ciklusu iznosi:
Lk  mlk  m  (q1  q2 )  14,30  10 3 (500  267)  3,33 kJ .
Kako je broj ciklusa u jedinici vremena  = n/2 = 8,33 s-1, sledi da je vreme potrebno za
odvijanje jednog ciklusa:  = 1/ = 1/ 8,33 = 0,12 s, tako da je korisna snaga motora:
Lk 3,33
Pk    27,75 kW .
 0,12
R10.5. a) Proces 41 (Slika R10.2) je izohoran tako da su specifične zapremine u

tačkama “4” i “1” jednake:
92
RT1 287  300 m3
v1  v4    0,861 .
p1 0,1  10 6 kg
Posle adijabatske kompresije (u tački “2”) parametri stanja su:
v1 0,861 m3
v2    0,0861 ,
 10,0 kg
k 1
v 
T2  T1  1   T1 k 1  300 101, 401  753,56 K ,
 v2 
Proces 2 3 je izobaran tako da je
p3  p2  2,512 MPa .
Na osnovu poznatog stepena predekspanzije dobija se
m3
v3  v2  1,6  0,0861  0,1378 .
kg
Po završenom izobarnom dovo|enju toplote (tačka “3”) temperatura je
v3
T3   T2  T2  1,6  753,6  1205,7 K
v2
Posle adijabatske ekspanzije (tačka “4”) parametri stanja su:
RT1 287  300 m3

v4  v1    0,861
p1 0,1  10 6 kg
k 1 k 1 k 1
v  v   0,1378 
T4  T3  3   T3  3   1205,7     579,3 K ,
 v4   v1   0,861 
ili
k 1 k 1 k 1
v   v  
T4  T3  3   T2  2   T1 k 1
   T1  k  300  1,61, 4  579,3 K ,
 v1   v1   
RT4 287  579,3

p4    0,193 MPa .
v4 0,861
b) Termički koeficijent iskorišćenja (TKI) Diesel-ovog ciklusa je
93
 k 1 1,61, 40  1
  1  1   0,559
(   1)k k 1 (1,6  1)  1,40  10,01, 401
ili
q2 T4  T1 579,3  300
  1  1  1  0,559 .
q1 k (T3  T2 ) 1,40  (1205,7  753,6)
R10.6. a) Kako je sabijanje radnog tela adijabatsko, sledi T1v1k 1  T2 v2k 1 ,

1 1
v  T  k 1  823  1.401
tako da je stepen kompresije   1   2      13,22.
v 2  T1   293 
Kako je (pogledaj rešenje zadatka 10.5)
k 1 k 1 k 1
v   v  
T4  T3  3   T2  2   T1 k 1    T1  k ,
 v1   v1   
stepen predekspanzije iznosi

1 1
v  T  k  623  1.40
  3   4      1,714 .
v 2  T1   293 
Temperatura posle izobarnog dovo|enja toplote je T3  T2  1,714  823  1410,6 K .
b) TKI Diesel-ovog ciklusa je
 k 1 1,7141, 40  1
D  1  1   0,559
(   1)k k 1 (1,714  1)  1,40  13,221, 401
ili
T4  T1 623  293
D  1  1  0,599 .
k (T3  T2 ) 1,40  (1410,6  823)
c) TKI Carnot-ovog ciklusa je
Tmin T 293
C  1   1 1  1  0,792 ,
Tmax T3 1410,6
tako da je
 D 0,599
  0,756 .
C 0,792
R10.7. Po završenom adijabatskom sabijanju temperatura radnog tela iznosi:
94
k 1
v 
T2  T1  1   T1 k 1  300  121, 401  810,58 K
 v2 
Kako je dovedena specifična količina toplote pri izobarnom širenju

kJ
q1  c p (T3  T2 )  500 , sledi da je temperatura na kraju izobarnog širenja
kg
q1 (k  1)  q1 (1,40  1)  500  10 3
T3  T2   T2   810,58   1308,3 K ,
cp kR 1,40  287
gde je
kR 1,40  287 kJ
cp    1,004 .
k  1 1,40  1 kgK
v3 T3 1308,3
Koeficijent (stepen) predekspanzije iznosi:      1,614 .
v2 T2 810,58
Temperatura na kraju procesa adijabatskog širenja je
T4  T1  k  300  1,6141, 40  586,4 K ,
tako da je TKI ciklusa
 k 1 1,6141, 40  1
D  1  1   0,589
(   1)k k 1 (1,614  1)  1,40  121, 401
ili
T4  T1 586,4  300
D  1  1  0,589 .
k (T3  T2 ) 1,40  (1308,3  810,58)
kJ
b) Koristan specifični rad po ciklusu iznosi l k   D q1  0,589  500  294,5
kg
ili
kJ
l k  q1  q 2  500  205,5  294,5 ,
kg
gde je
R 287 kJ
q2  cv (T1  T4 )   (T1  T4 )   (300  586,4)  500  294,5 .
k 1 1,40  1 kg
V1 D 2 h
R10.8. a) Kako je   i V1  V2  , sledi
V2 4
95
D 2 h 3,14  0,300 2  0,200
V2    1.4137  10 3 m 3
4(  1) 4  (11  1)
tako da je
V1  V2  11,0  1,285  10 3  15,5508  10 3 m3 .
p1V1 0,09  10 6  15,5508  10 3

Masa radnog tela je m    15,239  10 3 kg .
RT1 287  320
Posle adijabatske kompresije parametri stanja radnog tela su:
V2 1,4137  10 3 m3
p2  p1  0,09  11  2,583 MPa , v2 
k 1, 40
  0,09277 ,
m 15,239  10 3 kg
pv 2,583  10 6  0,09277
T2  2 2   834,9 K , ili T2  T1 k 1  320  111, 401  835,0 K .
R 287
m3
Kako je p3  p2  2,583 MPa i v3  v2  1,2  0,09277  0,11132 , sledi
kg
p3 v3 2,583  10 6  0,11132
T3    1001,9 K ili T3  T2  1,2  835,0 K  1002 K .
R 287
Primljena toplota po ciklusu iznosi:
mkR 15,239  10 3  1,40  287

Q1  mq1  mc p (T3  T2 )   (T3  T2 )   (1001,9  835,0) 
k 1 1,40  1
 2,555 kJ
Temperatura posle adijabatske ekspanzije je T4  T1  k  320  1,21, 40  413,05 kJ , odvedena

količina toplote po ciklusu iznosi
mR 15,239  10 3  287
Q2  mq2  mcv (T1  T4 )   (T1  T4 )   (320  413,05) 
k 1 1,40  1
 1,017 kJ
b) Koristan rad ciklusa je Lk  Q1  Q2  2,555  1,017  1,538 kJ .
Lk 1,538
c) TKI ciklusa iznosi  D    0,602 .
Q1 2,555
ili
 k 1 1,21, 40  1
D  1  1   0,602 .
(   1)k k 1 (1,2  1)  1,40  111, 401
96
d) Broj ciklusa u jedinici vremena je f  n 2  5,0 s 1 , tako da je vreme potrebno za
odvijanje jednog ciklusa   1 f  0,2 s  = 1/ = 0,20 s. Korisna teorijska snaga motora je
Lk 1,538
Pk    7,69 kW .
 0,20
R10.9. U početnom stanju (tačka “1” na slici R 10.3) je
RT1 287  320 m3

v1  v5    1,0204 .
p1 0,09  10 6 kg
Po završenoj adijabatskoj kompresiji (tačka “2”) parametri stanja su:
k 1
v1
1,0204 m3 v 
v2    0,10204 , T2  T1  1   T1 k 1  320  101, 401  803,8 K ,
 10 kg  v2 
RT2 287  803,8
p2    2,2608 MPa ili p2  p1 k  0,09  101, 40  2,2607 MPa .
v2 0,10204
m3
Posle izohornog dovo|enja toplote (tačka 3) parametri stanja su: v3  v2  0,10204 ,
kg
p3
T3  T2   T2  2,2  803,8  1768,4 K , p3   p2  2,20  2,2607  4,973 MPa
p2
ili
RT3 287  1768,4
p3    4,974 MPa .
v3 0,10204
Na kraju izobarnog dovo|enja toplote (tačka 4) parametri stanja su:
97
m3
p4  p3  4,974 MPa , v4   v3  1,3  0,10204  0,13265 ,
kg
pv 4,974  10 6  0,13265
T4  4 4   2299 K ili T4   T3  1,3  1768,4  2298,9 K .
R 287
m3
Posle adijabatske ekspanzije (tačka 5) parametri stanja su: v5  v1  1,0204 ,
kg
k
v 
1, 40
 0,13265 
p5  p 4  4   4,974     0,2860 MPa ,
 v5   1,0204 
p5 v5 0,2860  10 6  1,0204
T5    1016,7 K
R 287
ili
T5  T1   k  320  2,20  1,31, 40  1016,5 K
c) Primljene specifične količine toplote iznose:
R 287 kJ
q1'  cv (T3  T2 )   (T3  T2 )   (1768,4  803,8)  692,1 ,
k 1 1,40  1 kg
kR 1,40  287 kJ
q1''  c p (T4  T3 )   (T4  T3 )   (2298,9  1768,4)  532,9 ,
k 1 1,40  1 kg
Tako da je ukupna primljena specifična količina toplote po ciklusu
kJ
q1  q1'  q1''  692,1  532,9  1225,0
kg
Odvedena specifična količina toplote iznosi
R 287 kJ
q2  cv (T1  T5 )   (T1  T5 )   (320  1016,5)  499,7 .
k 1 1,40  1 kg
d) Specifičan koristan rad ciklusa je
kJ
l k  q1  q 2  1225,0  499,7  725,3 .
kg
d) TKI ciklusa je
lk 725,3
S    0,59 ,
q1 1225,0
ili
98
 k  1 2,20  1,31, 40  1
S  1   1   0,60 .
 k 1   1  k (   1) 10,01, 401 2,20  1  1,40  2,20  (1,3  1)
R10.10. U početnoj tački ciklusa (tačka 1) je
RT1 287  320 m3

v1  v5    1,0204 .
p1 0,09  10 6 kg
U tački 2 ciklusa parametri stanja su:

v 1,0204 m3
v2  1   0,12755 ,
 8 kg
k 1
v 
T2  T1  1   T1 k 1  320  81, 401  735,17 K ,
 v2 
p2  p1 k  0,09  81, 40  1,6541 MPa .
Stepen povećanja pritiska iznosi:
p3 p max 3,0
    1,8137 ,
p2 p2 1,6541
tako da je
p3
T3  T2   T2  1,8137  735,17  1333,4 K .
p2
Dovedena specifična količina toplote pri v = const iznosi:
R 287 kJ
q1'  cv (T3  T2 )   (T3  T2 )   (1333,4  735,17)  429,2 ,
k 1 1,40  1 kg
tako da je specifična dovedena količina toplote pri p = const
kJ
q1''  q1  q1'  1000  429,2  570,8 .
kg
kR
S druge strane je q1''  c p (T4  T3 )   (T4  T3 ) ,
k 1
(k  1)q1'' (1,40  1)  570,8  10 3

tako da je T4  T3   1333,4   1901,6 K .
kR 1,40  287 
v4 T4 1901,6
Stepen predekspanzije iznosi:      1,426 .
v3 T3 1333,4
99
RT4 RT4 287  1901,6 m3
Kako je p4  p3  pmax  3,0 MPa , sledi v4     0,1819 .
p4 p max 3,0  10 6 kg
U tački “5” parametri stanja su:
k k
v  v 
1, 40
 0,1819 
p5  p 4  4   p max  4   3.0     0,2683 MPa
 v5   v1   1,0204 
T5  T1 k  320  1,8137  1,4261, 40  953.9 K ili
p5 v5 0,2683  10 6  1,0204
T5    953,9 K
R 287
a) Odvedena specifična količina toplote iznosi:
R 287 kJ
q2  cv (T1  T5 )   (T1  T5 )   (320  953,9)  454,823
k 1 1,40  1 kg
b) Koristan specifičan rad ciklusa je
kJ
l k  q1  q 2  1000  454,823  545,177 ,
kg
tako da je c) TKI ciklusa
l k 545,177
S    0,545 ,
q1 1000
 k  1 1,8137  1,4261, 40  1
S  1   1   0,545 .
 k 1   1  k (   1) 81, 401 1,8137  1  1,40  1,8137  (1,426  1)
11. GASNOTURBINSKA POSTROJENJA
11.1. Gasnoturbinsko postrojenje (GTP) radi po ciklusu sa izobarnim dovo|enjem

toplote i adijabatskom kompresijom (Joule-ov ciklus) s maksimalnim pritiskom i
maksimalnom temperaturom radnog tela od pmax = 0,70 MPa i tmax = 1000 0C, respektivno.
Stepen povećanja pritiska je  = 8,0 a stepen predekspanzije  = 2,0. Radno telo je vazduh.
Odrediti: a) parametre radnog tela u karakterističnim tačkama ciklusa; b) razmenjene
specifične količine toplote; c) specifičan koristan rad po ciklusu i d) TKI ciklusa.
100
11.2. Gasnoturbinsko postrojenje (GTP) radi po ciklusu sa dovo|enjem toplote pri p =
const i adijabatskom kompresijom (Joule-ov ciklus). Početno stanje radnog tela (dvoatomski
gas) je p1 = 0,10 MPa i t1 = 17 0C. Pritisak u komori za sagorevanje iznosi pmax = 0,70 MPa.
Dovedena specifična količina toplote iznosi q1 = 700 kJ/kg. Maseni protok radnog tela je
dm/dt = 0,50 kg/s. Odrediti: a) TKI ciklusa; b) odvedenu specifičnu količinu toplote; c)
specifičan koristan rad ciklusa i d) teorijsku snagu GTP.

const i adijabatskom sabijanjem u kompresoru (Joule-ov ciklus). Minimalna i maksimalna
temperatura radnog tela tokom ciklusa iznose tmin = 27 0C i tmax = 900 0C. Specifični tehnički
rad potreban za pogon kompresora iznosi lkomp = 161,78 kJ/kg. Radno telo je vazduh.
Odrediti: a) tepen povećanja pritiska; b) TKI ciklusa; c) dovedenu specifičnu količinu toplote;
d) specifični koristan rad ciklusa i e) specifični rad potreban za pogon turbine. (Sept „99)
11.4. Gasnoturbinsko postrojenje (GTP) radi po Joule-ovom ciklusu sa vazduhom kao

radnim telom. Početni parametri radnog tela su p1 = 0,10 MPa i t1 = 7 0C. Stepen povećanja
pritiska pri adijabatskom sabijanju vazduha u kompresoru je  = 5,5. Temperatura vazduha
pred ulaz u turbinu iznosi t3 = 827 0C. Odrediti: a) specifični rad kompresora; b) ukupan
specifični rad turbine; c) koristan specifični rad i d) TKI ciklusa.

const, sabijanjem radnog tela pri p = const i T = const i adijabatskom ekspanzijom (Brayton-
ov ciklus). Početni parametri radnog tela su p1 = 0,10 MPa i t1 = 27 0C. Pritisak u komori za
sagorevanje iznosi pmax = 1,00 MPa. Stepen predekspanzije je  = 1,8. Dovedena specifična
količina toplote je q1 = 900 kJ/kg. Maseni protok radnog tela je dm/dt = 2 kg/s. Radno telo je
vazduh. Odrediti: a) TKI ciklusa; b) odvedenu specifičnu količinu toplote; c) specifični
koristan rad po ciklusu i d) teoriujsku snagu turbine. (Nov „02)

const i izotermnoj kompresiji (Brayton-ov ciklus). Parametri radnog tela pred izotermnu
kompresiju su p1 = 0,10 MPa i t1 = 47 0C. Stepen povećanja pritiska je  = 11,0 a stepen
predekspanzije je  = 2,5. Gasna konstanta radnog tela je R = 260 J/kgK a eksponent
adijabate k = 1,40. Odrediti: a) parametre radnog tela u karakterističnim tačkama ciklusa; b)
razmenjene specifične količine toplote; c) specifični koristan rad ciklusa; d) TKI ciklusa i e)
najveću vrednost TKI ciklusa za datu vrednost koeficijenta predekspanzije.
11.7. Gasnoturbinsko postrojenje (GTP) radi po ciklusu sa dovo|enjem toplote pri v =

const i adijabatskoj kompresiji radnog tela u kompresoru. Početni parametri radnog tela su p1
= 0,10 MPa i t1 = 27 0C. Stepen povećanja pritiska je  = p2 / p1 = 10,0. Radno telo je vazduh.
Temperatura vazduha na ulazu u turbinu je t3 = 1027 0C. Odrediti: a) parametre stanja radnog
tela u karaktertstičnim tačkama ciklusa; b) stemen kompresije  = v1 / v2 ; razmenjene
specifične količine toplote; d) specifičan koristan rad ciklusa i e) TKI ciklusa.
11.8. Gasnoturbinsko postrojenje (GTP) radi po ciklusu sa dovo|enjem toplote pri v =

const i adijabatskoj kompresiji radnog tela u kompresoru. Minimalna i maksimalna
temperatura radnog tela tokom ciklusa iznose tmin = 17 0 C i tmax = 705 0C, respektivno.
Specifični tehnički rad kompresora je  lkomp  = 200,0 kJ/kg. Radno telo je vazduh. Odrediti:
stepen povećanja pritiska  = p2 / p1 ; b) stepen dodatnog povećanja pritiska  = p3 / p2 ; c)
razmenjene specifične količine toplote; d) koristan specifični rad ciklusa i e) TKI ciklusa.
101
R11. REŠENJA.
R11.1. a) Pred adijabatsku ekspanziju (tačka 1 na slici R 11.1) je

RT3 287  1273 m3
T3  Tmax  1273 K , p3  pmax  0,70 MPa , v3    0,5219 .
p3 0,70  10 6 kg
Posle adijabatske ekspanzije (tačka 4) je
1 k
1 k 11, 40
p  k p3 0,70
T4  T3  3   T3  k
 1273  8,0 1, 40
 702.75 K , p4    0,0875 MPa .
 p4   8,0
Pred izobarno dovo|enje toplote (tačka 2) je p2  pmax  0,70 MPa ,
T3 v3 T3 1273 RT2 287  636,5 m3

T2     636,5 K , v2    0, 26096 .
v2  2,0 p2 0,70  10 6 kg
U početnom stanju (tačka 1) je p1  p4  0,0875 MPa ,

1 k
1 k 11, 40
p  k
T1  T2  2   T2  k
 636,5  8,0 1, 40
 351,38 K ,
 p1 
RT1 287  351,38 m3

v1    1,1525
p1 0,0875  10 6 kg
b) Razmenjene specifične količine toplote iznose:
kR 1,40  287 kJ
q1  c p (T3  T2 )   (T3  T2 )   (1273  636,5)  639,36 ,
k 1 1,40  1 kg
kR 1,40  287 kJ
q2  c p (T1  T4 )   (T1  T4 )   (351,38  702,75)  352,95 .
k 1 1,40  1 kg
kJ
c) Koristan specifičan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  639,36  352,95  286,41
kg
102
l k 286,41
d) Termički koeficijent iskorišćenja (TKI) ciklusa je:     0,448
q1 639,36
k 1 1, 401
 
ili   1  k
 1  8,0 1, 40
 0,448 .
p 2 p max 0,7
R11.2. a) Kako je stepen povećanja pritiska      7 , TKI ciklusa
p1 p1 0,1
k 1 1, 401
 
iznosi   1   k
 1 7 1, 40
 0,426 .
b) Odvedena specifična količina toplote po ciklusu je
kJ
q 2  q1 (1   )  700  (1  0,4265)  401,4 .
kg
kJ
c) Koristan specifičan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  700  401,4  298,6 .
kg
dLk dm
d) Teorijska snaga turbine je Pk   lk  298,6  0,50  149,3 kW .
dt dt
R11.3. a) Apsolutna vrednost specifičnog tehničkog rada potrebnog za pogon turbine

iznosi
 k 1

kRTmin  k 
k 1
kRT1  p 2  k 
l komp     1     1
k  1  p1   k 1  
 
tako da je
k 1
(k  1)  l komp (1,40  1)  161,78  10 3
 k
 1   1  1.53685 =,
kRTmin 1,40  287  300
odnosno
k 1, 40
  1,53685 k 1  1,536851, 401  4,50 .
b) TKI ciklusa iznosi

k 1 1, 401
 
  1  k
 1  4,50 1, 40
 0,349 .
k 1
k 1 1, 401,
p k
c) Obzirom da je T2  T1  2   Tmin  k  300  4,50 1, 40
 461,055 K i T3  Tmax ,
 p1 
dovedena specifična količina toplote iznosi
kR 1,40  287 kJ
q1  c p (T3  T2 )   (Tmax  T2 )   (1173  461,055)  715,149 .
k 1 1,40  1 kg
kJ
d) Specifičan koristan rad ciklusa je l k  q1  0,349  715,14  249,6 .
kg
103
kJ
e) Specifični rad turbine iznosi lturb  l k  l komp  249,6  161,78  411,4 .
kg
Specifičan rad turbine moè da se odredi i na osnovu sledećeg izraza
 k 1

kRT4  k  kRT1  kk1  T4
k 1
kRT4  p 2  k
   1 
T
lturb     1     1  l komp  4 
k  1  p1   k 1
  k 1   T1 Tmin
 
763,2 kJ
 161,78   411,6
300 kg
1 k
1 k 11, 40
p  k
gde je T4  T3  3   Tmax  k
 1173  4,5 1, 40
 763,2 K .
 p4 
R.11.4. a) Apsolutna vrednost specifičnog rada kompresora je
 k 1

1,40  287  280  
1, 401
kRT1  p 2  k  kJ
l komp     1  5,5 1, 40  1  176,502 .
k  1  p1   1,40  1 
 
 kg
 
1 k 11, 40
b) Kako je T4  T3  k
 1100  5,5 1, 40
 675,86 K , ukupan specifičan rad tirbine iznosi
 k 1

 
kRT4  p 2 k
   1  l komp  4  176,502 
T 675,86 kJ
lturb   426,04

k  1  p1   T1 280 kg
 
kJ
c) Specifični koristan rad ciklusa iznosi: l k  lturb  l komp  426,04  176,502  249,54 .
kg
k 1 1, 401
 
d) TKI ciklusa je:   1   k
 1  5,5 1, 40
 0,386 .
R.11.5. a) Kako je p2 = pmax = 1,00 M Pa, koeficijent povećanja pritiska iznosi

p p 1
  2  max   10, tako da je TKI ciklusa
p1 p1 0,1
 k  1 ln    1,40  1 ln 10 
k 1 1, 401
 k
  1   10 1, 40
  1  1,8
  1
k   1  1,40   0,262 .
k 1 1, 401
 k
(   1) 10 1.40
(1,8  1)
b) Na osnovu predhodnog sledi da odvedena specifična količina toplote iznosi
104
kJ
q 2  q1 (1   )  900  (1  0,262)  664,2
kg
c) Specifičan koristan rad ciklusa je :
kJ
l k  q1  0,262  900  235,8 .
kg
dL dm
d) Teorijska snaga turbine je: Pk  k  l k  235,8  2  471,6 kW .
dt dt
R.11.6. a) Parametri radnog tela pred izotermsku kompresiju (u tački “1” na slici R
11.2) su:
RT1 260  320 m3

p1  0,1 MPa, T1  320 K , v1    0,8320 .
p1 0,1  10 6 kg
Posle izotermske kompresije (tačka “2”) je
RT2 260  320 m3
p 2  p1  11,0  0,1  1,10 MPa, T2  T1  320 K , v2    0,07564 .
p2 1,1  10 6 kg
Posle izobarnog dovo|enja toplote (tačka “3”) parametri stanja su:
m3
p3  p 2  1,10 MPa, T3  T2  2,5  320  800 K , v3  v2  2.5  0,07564  0,1891
kg
Na kraju adijabatske ekspanzije (tačka “4”) je:
1 k 1 k
1 k 1 k
p  k p  k
p 4  p1  0,10 MPa , T4  T3  3   T3  2   T3  k
 800  11k
 403,2 K ,
 p4   p1 
RT4 260  403,2 m 3
v4    1,0483
p4 0,10  10 6
kg
b) Razmenjene specifične količine toplote su:
105
kR 1,40  260 kJ
q1  c p (T3  T2 )  (T3  T2 )  (800  320)  436,800
k 1 1,40  1 kg
p1 kR
q 2  q 2'  q 2''  c p (T1  T4 )  RT1 ln  (T4  T1 )  RT1 ln  
p2 k 1
1,40  260 kJ
 (403,2  320)  260  320  ln 11,0  75,712  199,505  275,217
1,40  1 kg
kJ
c) Specifičan koristan rad ciklusa je : l k  q1  q 2  436,800  275,217  161,583
kg
lk = q1 - q2 = 160,78 kJ/kg.
l k 161,583
d) TKI ciklusa je:     0,370 , ili
q1 436,800
 k  1 ln    1,40  1 ln 11 
k 1 1, 401
 k
  1   11 1, 40   1  2,5
  1
k   1  1,40   0,370
k 1 1, 401
 k
(   1) 11 1.40 (2,5  1)
  
e) Najveća vrednost TKI ciklusa je kada je    0 , tj kada je
   
k 1, 40
   k 1  2,51, 401  24,705 .
Na osnovu predhodnog najveća vrednost TKI ciklusa iznosi:
ln  ln 2,5
 max  1   1  0,389 .
 1 2,5  1
R11.7 a) U početnom stanju (tačka “1” na slici R11.3) parametri stanja su:
RT1 287  300 m3

p1  0,10 MPa, T1  300 K , v1    0,861 .
p1 0,10  10 6 kg
Posle adijabatske kompresije (tačka “2”) parametri stanja su:
k 1 1, 401
p 2  p1  10,0  0,10  1,00 MPa , T2  T1  k

 300  10 1, 40
 579,21 K ,
RT2 287  579,21 m 3
v2    0,16623
p2 1,00  10 6
kg
Na kraju procesa izohornog dovi|enja toplote pred ulaza radnog tela u turbinu (tačka 3)
parametri stanja su:
106
m3 RT3 p 2T3
T3  1300 K , v3  v2  0,16623 , p3    2,244 MPa
kg v3 T2
Na kraju adijabatske ekspanzije (tačka “4”) parametri stanja su:
1 1
 p3  k  2,244  1, 40 m3
 
p 4  p1  0,10 MPa , v 4  v3    0,16623     1,5336 ,
 p4   0,10  kg
pv 0,10  10 6  0,15336
T4  4 4   534,4 K ili
R 287
k 1 1, 401
p  k
 0,10  1, 40
T4  T3  4   1300     534,5 K
 p3   2,244 
v 0,8610
b) Stepen kompresije je:   1   5,18 .
v2 0,16623
c) Dovedena specifična količina toplote je
R 287 kJ
q1  cv (T3  T2 )  (T3  T2 )  (1300  579,21)  517,17 ,
k 1 1,40  1 kg
a odvedena specifična količina toplote iznosi
kR 1,40  287 kJ
q2  c p (T1  T4 )  (T1  T4 )  (300  534,5)  235,55
k 1 1,40  1 kg
q2 = cp (T1 - T4) = kR (T1 - T4) / (k-1) = - 235,49 kJ/kg.
kJ
d) Specifičan koristan rad ciklusa je: l k  q1  q 2  517,17  235,55  281,62 .
kg
107
l k 281,62
e) TKI ciklusa je :    0,544
q1 517,17
ili
1 1
k ( k  1) 1,40  (2,244 1, 40  1)
  1 k 1
 1 1, 401
 0,544 ,
 k
(  1) 10 1, 40
(2,244  1)
gde je
p3 2,244
   2,244 .
p2 1,0
R. 11.8. a) Kako je l komp  i  c p T  c p (T2  T1 ) , sledi
1 k 1 1,40  1
T2  T1   l komp  Tmin   l komp  290   200,0  10 3  489,10 K .
cp kR 1,40  287
k 1, 40
p  T  k 1  489,10  1, 401
Stepen povećanja pritiska je   2   2      6,230 .
p1  T1   290 
b) Kako je T3  Tmax  978 K , i kako je v2  v3 , sledi da je stepen dodatnog povećanja

pritiska
p T 978
 3  3   2,00 .
p 2 T2 489,1
c) Primljena specifična količina toplote iznosi:
R 287 kJ
q1  cv (T3  T2 )  (T3  T2 )  (978  489,1)  350,78 .
k 1 1,40  1 kg
Kako odnos maksimalnog (p3) i minimalnig (p1) pritiska iznosi:
p3 p3 p 2
    2,00  6,230  12,46 ,
p1 p 2 p1
temperatura radnog tela posle adijabatske ekspanzije u turbine je
1 k 1 k
p  p  1 k 11, 40
 T3    978  12,46 1, 40  475,7 K .
k k
T4  T3  3   T3  3  k
 p4   p1 
Odvedena specifična količina toplote iznosi:
kR 1,40  287 kJ
q2  c p (T1  T4 )  (T1  T4 )  (290  475,7)  186,54 .
k 1 1,40  1 kg
108
kJ
d) Specifičan koristan rad ciklusa je l k  q1  q 2  350,78  186,54  164,24 .
kg
e) TKI ciklusa je
l k 164,24
   0,468
q1 350,78
ili
1 1
T T k ( k  1) 1,40  (2,00 1, 40  1)
  1  k 4 1  1  k 1  1 1, 401
 0,468 .
T3  T2
 k (  1) 6,230 1, 40 (2,00  1)
12. PARNOTURBINSKA POSTROJENJA
12.1. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Carnot-ovom ciklusu sa zasićenom

vodenom parom. Pritisak suvo-zasićene vodene pare na ulazu u turbinu iznosi p1 = 0,80 MPa,
dok je pritisak vla`ne pare na izlazu iz turbine p2 = 0,01 MPa. Odrediti: a) razmenjene
specifične količine toplote; b) specifičan koristan rad ciklusa i c) termički koeficijent
iskorišćenja (TKI) ovog ciklusa. (Okt „04)
12.1a. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Carnot-ovom ciklusu sa zasićenom

iskorišćenja (TKI) ovog ciklusa. (maj 09)

vodenom parom. Temperatura suvo-zasićene pare pred ulaz u turbinu iznosi t1 = 201,36 0C.
Na izlazu iz turbine pritisak vla`ne pare je p2 = 0,1 bar. Odrediti: a) parametre radnog tela
(pare) u karakterističnim tačkama ciklusa; b) razmenjene specifične količine toplote; c)
specifični koristan rad ciklusa i d) TKI ovog ciklusa. (Jul „05)
12.3. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa zasićenom

vodenom parom. Pritisak suvo-zasićene vodene pare na ulazu u turbinu je p1 = 1,50 MPa, dok
je pritisak vla`ne pare na izlazu iz turbine p2 = 0,01 MPa. Odrediti: razmenjene specifične
količine toplote; b) koristan specifični rad ciklusa i c) TKI ciklusa.

vodenom parom. Pritisak suvo-zasićene vodene pare na ulazu u turbinu je p1 = 1,80 MPa. Na
izlazu iz turbine stepen vla`nosti vodene pare iznosi x = 0,770. Koristeći se i,s-dijagramom
za vodenu paru odrediti: a) razmenjene specifične količine toplote; b) specifični koristan rad
ciklusa; c) TKI ciklusa i d) TKI idealnog Carnot-ovog ciklusa izme|u ekstremnih temperatura
kao kod pomenutog idealnog Rankine-ovog ciklusa.
12.5. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa

pregrejanom vodenom parom. Pritisak i temperatura pregrejane pare pred ulaz u turbinu
iznose p1 = 2,5 MPa i t1 = 600 0C, respektivno. Pritisak vodene pare na izlazu iz turbine iznosi
109
p1 = 0,01 MPa. Odrediti: a) razmenjene specifične količine toplote, b) specifični koristan rad
ciklusa i c) TKI ciklusa. (Jul „96 ).

pregrejanom vodenom parom. Pritisak i temperatura vodene pare na ulazu u turbinu iznose p1
= 1,6 MPa i t1 = 300 0C, respektivno. Pritisak vla`ne pare na izlazu iz turbine iznosi p2 = 0,01
MPa. Maseni protok pare je dm/dt = 1080 kg/h. Odrediti: a) razmenjene specifične količine
toplote; b) specifični koristan rad ciklusa; c) TKI ovog ciklusa i d) idealnu snagu ovog
parnoturbinskog postrojenja. (Sept „05)

pregrejanom vodenom parom. Pritisak i temperatura vodene pare na ulazu u turbinu iznose p1
= 5,0 MPa i t1 =500 0C, respektivno. Pritisak vla`ne pare na izlazu iz turbine iznosi p2 =0,006
MPa. Pri povećanju temperature pregrejane pare za t1 poveća se stepen suvoće pare na izlazu
iz turbine za x2 = 0,10. Odrediti: a) veličinu porasta temperature pregrevanja (t1) i b)
veličinu relativnog porasta TKI ciklusa.
12.8. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa vodenom

parom. Pritisak pare pre i posle izoentropskog širenja u turbini iznosi p1 = 5,00 MPa i p2 =
0,01 MPa, respektivno. Odrediti TKI ovog ciklusa ako je para na ulazu u turbinu: a) vla`na sa
stepenom suvoće x1 = 0,80; b) suvo-zasićena i c) pregrejana do temperature od 500 0 C.
12.9. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa vodenom

parom, pri čemu je pritisak pare na ulazu u turbinu p1 = 3,00 MPa a na izlazu iz nje p2 = 0,01
MPa. Odrediti: a) najniù temperaturu pare na ulazu u turbinu tako da stepen vla`nosti pare na
izlazu iz turbine ne bude veći od 0,10 i b) TKI datog ciklusa.

dvostepenim pregrevanjem vodene pare. Naime, pregrejana vodena para pritiska p1 = 6,0 Mpa
i t1 = 540 0C izoentropski se širi u turbini do pritiska pA = 0,10 MPa. Vla`na para se pri istom
pritisku pregreva do temperature t‟1 = 300 0 C a zatim se ponovo izoentropski širi u turbini ali
do nièg pritiska p2 = 0,005 MPa. Odrediti: a) TKI ovog ciklusa; b) TKI ciklusa bez
drugostepenog pregrevanja ali sa ekspanzijom pare do istog najnièg pritiska predhodnog
ciklusa (p2 = 0,005 MPa).

dvostepenim pregrevanjem vodene pare. Pregrejana vodena para pritiska p1 = 10,0 MPa i t1
=500 0C izoentropski se širi u turbini do pritiska pA = 0,60 MPa a zatim se uvodi u sledeći
pregrevač i pregreva do temperature t‟1 = t1 = 500 0C posle čega se izoentropski širi u turbini
do pritiska p2 = 0,01 MPa. Naći odnos TKI ciklusa sa dvostepenim pregrevanjem i ciklusa bez
dodatnog pregrevanja ali sa ekspanzijom u turbini do istog najnièg pritiska predhodnog
ciklusa (p2 = 0,005 Mpa).
12.12. Parnoturbinsko postrojenje visokog pritiska radi po Rankine-ovom ciklusu sa

pregrejanom parom. Pritisak i temperatura vodene pare na ulazu u turbinu iznose p1 = 8,0
MPa i t1 = 500 0C, respektivno. Pritisak pare u kondenzatoru iznosi p2 = 0,005 MPa. Odrediti
relativno povećanje TKI ciklusa kada se uvede dodatno pregrevanje pare pri pritisku p A =
2,00 MPa do iste početne temperature t‟1 = t1 = 500 0C. (Maj „02)
110
R12. REŠENJA.
R12.1. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale
vode i suve vodene para) dobija se da je
za p1  0,80 MPa  8,0 bara

kJ '' kJ ' kJ kJ
t1  170,42 0 C , i1'  720,9 , i1  2769 , s1  2,046 , s1''  6,663
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar

kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149
kg kg kgK kgK
Entalpija vla`ne pare na izlazu iz turbine (tačka 3 na slici R12.1) iznosi:
kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,802  2110,4 ,
kg
gde je
s3  s 2' s1''  s 2' 6,663  0,6492
x3     0,802 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
kJ
stepen suvoće vodene pare ( s3  s1''  6,663 ).
kgK
kJ
Pred ulaz u kompresor (tačka 4) entropija vla`ne pare iznosi: s 4  s1'  2,046 , tako da je
kgK
stepen vla`nosti (suvoće) pare u datoj tački ciklusa:
s 4  s 2' s1'  s 2' 2,046  0,6492

x4     0,186 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
Entalpija u datoj tački ciklusa je:
111
kJ
i4  i2'  (i2''  i2' ) x 4  191,83  (2584  191,83)  0,186  636,8
kg
kJ kJ
Kako je i1  i1'  720,9 , i i2  i1''  2769 , dovedena specifična količina toplote tokom
kg kg
izobarni-izotermnog isparavanja iznosi:
kJ
q1  r  i2  i1  i1''  i1'  2769  720,9  2048,1 .
kg
Odvedena specifična količina toplote tokom izobarno-izotermne kondenzacije je:
kJ
q 2  i4  i3  636,8  2110,4  1473,6 .
kg
Specifičan koristan rad ciklusa iznosi:
kJ
l k  q1  q 2  2048,1  1473,6  574,5 .
kg
TKI ciklusa je
lk 574,5
   0,280 .
q1 2048,1
R12.1a. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale vode i
suve vodene para) dobija se da je
kJ '' kJ ' kJ kJ
za p1  0,60 MPa  6,0 bara t1  170,42 0C, i1'  670.43 , i1  2757 , s1  1.9309 , s1''  6,760
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar

kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149
kg kg kgK kgK
112
kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,8148  2140,97 ,
kg
gde je
s3  s2' s1''  s2' 6,760  0,6492
x3     0,8148 ,
s2  s2 s2  s2 8,149  0,6492
'' ' '' '
kJ
kgK
kJ
Pred ulaz u kompresor (tačka 4) entropija vla`ne pare iznosi: s4  s1'  1.9309 , tako da je
kgK
s4  s2' s '  s ' 1.9309  0,6492

x4   1'' 2'   0,1720 .
s2  s2 s2  s2
'' '
8,149  0,6492

kJ
i4  i2'  (i2''  i2' ) x 4  191,83  (2584  191,83)  0,1720  603,28
kg
kJ kJ
kg kg
kJ
q1  r  i2  i1  i1''  i1'  2757  670.43  2086,57 .
kg
kJ
q2  i4  i3  603,28  2140,97  1537,69 .
kg
kJ
lk  q1  q2  2086.57  1537.69  548,88 .
kg
TKI ciklusa je
lk 548.88
   0,263 .
q1 2086.57
R12.2. Na osnovu tablica za vodenu paru, za datu temperaturu (t1 = 201,36 oC) i dati
pritisak (p2 = 0,10 bar), dobijaju se direktno podaci za parametre stanja u tačkama “1” i “2”
ciklusa(Slika R12.1). Podaci za stepen suvoće x, entalpiju i, specifičnu zapreminu v, dobijaju
se na osnovu podataka za odgovarajuće tačke sa graničnih krivih: s2‟ = 0,6492 kJ/kgK, s2‟‟ =
8,149 kJ/kgK, i2‟ = 191,83 kJ/kg, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, v2‟ = 0,0010103 m3/kg i v2‟‟ = 14,70
m3/kg, uz korišćenje poznatih izraza:
s3  s 2' s1''  s 2' 6,421  0,6492

x3  ''  ''   0,770
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
' '
113
s 4  s 2' s1'  s 2' 2,3437  0,6492
x4     0,226
s2  s2 s2  s2
'' ' '' '
8,149  0,6492
kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,770  2033,8
kg
kJ
i4  i2'  (i2''  i2' ) x 4  191,83  (2584  191,83)  0,226  732,5
kg
m3
v3  v2'  (v2''  v2' ) x 3  0,0010103  (14,70  0,0010103)  0,770  11,319
kg
m3
v4  v2'  (v2''  v2' ) x 4  0,0010103  (14,70  0,0010103)  0,226  3,323
kg
Tako dobijeni parametri karakterističnih tačaka ciklusa prikazani su u tabeli R12.1.
Parametri tačka (“1”) tačka (“2”) tačka (“3”) tačka (“4”)

p (bar) 16,0 16,0 0,1 0,1
v (m3/kg) 0,0011586 0,1238 11,319 3,323
t (0C) 201,36 201,36 45,82 45,82
i (kJ/kg) 858.29 2794 2033,8 732,5
s (kJ/kgK) 2,3437 6,421 6,421 2,3437
x o 1 0,770 0,226
Tabela R12.1
b) Dovedena specifična količina toplote tokom izobarni-izotermnog isparavanja iznosi:
kJ
q1  r  i2  i1  i1''  i1'  2794  858,29  1935,7
kg
kJ
q 2  i4  i3  732,5  2033,8  1301,3
kg
kJ
c) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  1935,7  1301,3  634,4
kg
lk 634,4
   0,328
q1 1935,7
ili
T2 318,82
  1  1  0,328 .
T1 474,36
R12.3. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale
vode i suve vodene para) dobija se da je:
114
za p1  1,50 MPa  15,0 bara
kJ kJ ' kJ kJ
t1  198,25 0 C , i1'  844,48 , i1''  2792 , s1  2,3115 , s1''  6,444 ;
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar
kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149 .
kg kg kgK kgK
Ukupna dovedena količina toplote troši se na dogrevanje vode pri izobarnom procesu ( 1'  1 )
i na izobarno-izotermno zagrevanje ( 1  2 ): q1  q1'  q1''  (i1  i1' )  (i2  i1 )
S obzirom da se u T, s-dijagramu tačke 4 i 1‟ se skoro poklapaju (pogledaj slika R12.2)

kJ kJ
i1'  i4  i2'  191,83 , i kako je s druge strane i2  i1''  2792 , ukupna dovedena količina
kg kg
toplote iznosi
q1  q1'  q1''  (i1  i1' )  (i2  i1 )  (i1  i4 )  (i2  i1 )  i2  i4  i1''  i2' 

kJ
 2792  191,83  2600,17
kg
Stepen suvoće u tački 3 ciklusa je:
s3  s 2' s1''  s 2' 6,444  0,6492

x3     0,772 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
tako da entalpija u tački 3 iznosi:

kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,772  2038,6 .
kg
115
kJ
q 2  i4  i3  i2'  i3  191,83  2038,6  1846,8 .
kg
kJ
Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  2600,17  1846,8  753,4 .
kg
TKI ciklusa je:
lk 753,4
   0,290 .
q1 2600,17
R12.4. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru dobija se za karakteristične tačke

ciklusa (slika R12.2): za p1 = 1,80 MPa = 18 bara, t1 = 207 0C, i1‟ = i1 = 884,50 kJ/kg, i1‟‟ =
i2 = 2796 kJ/kg, s1‟‟ = s2 = 6,379 kJ/kgK.
Iz preseka izoentrope s3 = s2 = 6,379 k/kgK i linije konstantnog stepena suvoće x = x3 = 0,77

dobija se: i3 = 2040 kJ/kg, i1‟‟ = 2590 kJ/kg , t2 = 49 0C, p2 = 0,12 bara
i3  i2''  x3 2040  2590  0,77 kJ

Kako je i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3 , sledi i2'    198,7 .
1  x3 1  0,77 kg
Iz tablica se dobija da je za pritisak od 0,12 bara, t2 = 49,44 0 C , s2‟‟ = 8,085 kJ/kgK, s2‟ =
0,6966 kJ/kgK, i2‟ = 206,95 kJ/kg, i2‟‟ = 2591 kJ/kg.
a) Dovedena specifična količina toplote tokom izobarni-izotermnog isparavanja iznosi:

kJ
 2796  199  2597
kg
kJ
(na osnovu tablica za vodenu paru q1  2600,2 ).
kg
kJ
q 2  i4  i3  i2'  i3  198,7  2040  1841,3
kg
kJ
b) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  2597  1841,3  755,7
kg
l k 755,7
c) TKI ciklusa je:     0,291 .
q1 2597
d) TKI Carnot-ovog ciklusa izme|u datih ekstremnih temperatura iznosi:
T2 322
C  1   1  0,329 .
T1 480
116
R12.5. Na osnovu tablica za veličine stanja pregrejane pare (ili i,s-dijagrama) dobija
se da je za p1 = 2,5 MPa = 25 bara i t1=600 0C: i1 = 3686 kJ/kg i s1 = 7,594 kJ/kgK.
Kako je s2 = s1 = 7,594 kJ/kgK i kako je, na osnovu tablica za veličine stanja ključale vode i
suve pare, za p2 = 0,01 MPa = 0,1 bar: i2‟ = 191,83 kJ/kg, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, s2‟‟ = 8,149
kJ/kgK, s2‟ = s3 = 0,6492 kJ/kgK, dobija se da je stepen suvoće pare na izlazu iz turbine
s 2  s 2' s1  s 2' 7,594  0,6492

x2  ''  ''   0,926 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
' '
Entalpija posle adijabatske ekspanzije u turbini (tačka 2 na slici R 12.3) iznosi
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  191,83  (2584  191,83)  0,926  2407,0 .
kg
a) S obzirom da je i4  i3  i2' ukupna dovedena specifična količina toplote po ciklusu iznosi:

kJ
q1  (i5  i4 )  (i6  i5 )  (i1  i6 )  i1  i4  i1  i3  i1  i2'  3686  191,83  3494,2 ,
kg
Odvedena specifična količina toplote po ciklusu je:
kJ
q 2  i3  i2  i2'  i2  191,83  2407  2215,2 .
kg
kJ
b) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  3494,2  2215,2  1279,0 .
kg
c) TKI ciklusa je:

l k 1279,0
   0,366 .
q1 3494,2
117
R12.6. Za p1 = 1,6 MPa = 16 bara i t1 = 300 0 C, iz tablica za pregrejanu paru (ili i,s-
dijagrama), sledi: i1 = 3030 kJ/kg i s1 = 6,876 kJ/kgK.
Kako je za p2 = 0,01 MPa = 0,1 bar: i2‟ = 191,83 kJ/kg, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, s2‟‟ = 8,149
kJ/kgK, s2‟ = s3 = 0,6492 kJ/kgK, stepen suvoće pare u tački “2”, posle izoentropskog širenja
u turbini (s2 = s1 = const. = 6,876 kJ/kgK), iznosi
s 2  s 2' s1  s 2' 6,876  0,6492

x2  ''  ''   0,830
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
' '
Entalpija u tački 2 ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini):
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  191,83  (2584  191,83)  0,830  2177,3
kg
Dovedena specifična količina toplote po ciklusu iznosi:
kJ
q1  (i5  i4 )  (i6  i5 )  (i1  i6 )  i1  i4  i1  i3  i1  i2'  3030  191,83  2838,2
kg
kJ
q 2  i3  i2  i2'  i2  191,83  2177,3  1985,5
kg
kJ
b) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  2838,2  1985,5  852,7
kg
lk 852,7
c) TKI ciklusa je:     0,300
q1 2838,2
d) Snaga parnoturbinskog postrojenja je
dLk dm 1080
Pk   lk  852,7  10 3   255,8 kW .
dt dt 3600
R12.7. Za p1 = 5,0 MPa = 50 bara i t1 = 500 0C, iz tablica za pregrejanu paru (ili i,s-
dijagrama), sledi: i1 = 3433 kJ/kg i s1 = 6,974 kJ/kgK.
Za pritisak vla`ne pare p2 = 0,006 MPa = 0,06 bara, iz odgovarajućih tablica (ili i,s-
dijagrama), dobija se: s2‟‟ = 8,238 kJ/kgK, s2‟ = 0,5205 kJ/kgK, i2‟‟ = 2567 kJ/kg, i2‟ =
151,46 kJ/kg. Kako je s2 = s1 = 6,974 kJ/kgK, stepen suvoće pare na izlazu iz turbine (u tački
“2”) iznosi
s 2  s 2' s1  s 2' 6,974  0,5205
x2  ''  ''   0,836 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,238  0,5205
' '
Entalpija u tački “2” ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini) je:
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  151,46  (2567  151,46)  0,836  2170,8
kg
118
Povećanjem stepena suvoće pare na vrednost
x2* = x2 + x2 = 0,836 + 0,10 = 0,936,
entropija i entalpija pare tako|e se povećavaju:

kJ
s 2  s 2'  ( s 2''  s 2' ) x2  0,5205  (8,238  0,5205)  0,936  7,7441
kgK
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x2  151,46  (2567  151,46)  0,936  2412,4
kg
Interpolacionim postupkom, iz tabele za pregrejanu paru se dobija da za isti pritisak

pregrejane pare p1* = p1 = 5,0 MPa = 50 bara i za s1* = s2* = 7,7441 kJ/kgK temperatura
pregrejane pare iznosi t1* = 800,5 0C (jer za s = 7,743 kJ/kgK je t = 8000 C, a za s = 7,852
k/kgK je t = 8500 C). Tako|e je i1* = 4137 kJ/kg.
Znači, temperatura pregrevanja se povećala za t1  t1  t1  800,5  500  300,5 0 C .
U prvom slučaju TKI ciklusa je
i1  i2 i1  i2 3433  2170,8
    0,3846
i1  i3 i1  i2' 3433  151,46
Posle povećanja temperature pregrevanja TKI ciklusa iznosi:
i1  i2 i1  i2 4137  2412,4

  

   0,4327 ,
i1  i3 i1  i2' 4137  151,46
tako da je
  0,4327
  1,126 ,
 0,3846
što znači da se TKI ciklusa povećao za 12,6%.
R12.8. a) Za p1 = 5,0 MPa = 50 bara, iz tablica za vodenu paru (ili i,s-dijagrama),

sledi: t1 = 263.9 0C , s1‟‟ = 5,974 kJ/kgK, s1‟ = 2,9209 kJ/kgK, i1‟‟ = 2794 kJ/kg, i1‟ =
1154,64 kJ/kg.
Entropija i entalpija vla`ne pare datog stepena suvoće x1= 0,80 pre ulaza u turbinu (tačka 1 na
slici R12.4) iznosi, respektivno:
kJ
s1  s1'  ( s1''  s1' ) x1a  2,9209  (5,974  2,9209)  0,80  5,3634
kgK
kJ
i1  i1'  (i1''  i1' ) x1a  1154,64  (2794  1154,64)  0,80  2466,13 .
kg
Posle izoentropskog širenja, za pritisak vla`ne pare p2 = 0,01 MPa = 0,1 bara, iz
odgovarajućih tablica (ili i,s-dijagrama), dobija se: t = 45,82 0C, s2‟‟ = 8,149 kJ/kgK, s2‟ =
0,6492 kJ/kgK, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, i2‟ = 191,83 kJ/kg.
119
Kako je s2 = s1 = 5,3634 kJ/kgK, stepen suvoće pare na izlazu iz turbine (u tački “2” na slici
R12.4) iznosi
s 2  s 2' s1  s 2' 5,3634  0,6492

x2a     0,6286 .
s2  s2 s2  s2
'' ' '' '
8,149  0,6492
Entalpija pare u tački “2” ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini) je:
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2 a  191,83  (2584  191,83)  0,6286  1695,55 .
kg
TKI ovog ciklusa je
i1  i2 i i 2466,13  1695,55
a   1 2'   0,339 .
i1  i3, 4 i1  i2 2466,13  191,83
b) Entropija pare na izlazu iz turbine (u tački 2‟) jednaka je entropiji suvozasićene pare, tj. s2 „
= s1‟‟ = 5,974 kJ/kgK, tako da stepen suvoće vla`ne pare u tački 2‟ iznosi:
s 2'  s 2' s1''  s 2' 5,974  0,6492

x 2b     0,710 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
Entalpija pare u datoj tački (2‟) iznosi:

kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2b  191,83  (2584  191,83)  0,710  1890,27 .
kg
TKI ovog ciklusa je:
i1'  i2 i ''  i 2794  1890,27

b   1'' 2' '   0,347 .
i1'  i3, 4 i1  i2 2794  191,83
c) Za pritisak p1 = 5,0 MPa = 50 bara i temperaturu t1 = 500 0C, entalpija i entropija

pregrejane pare iznose, respektivno: i1 ‟‟ = 3433 kJ/kg , s1 ‟‟ = 6,974 kJ/kgK.
120
Kako je ekspanzija u turbini izoentropska, sledi: s2 ‟‟ = s1 ‟‟ = 6,974 kJ/kgK, tako da je stepen
suvoće pare na izlazu iz turbine (tačka 2‟‟) pri pritisku od p2 = 0,01 MPa = 0,1 bara
s 2'''  s 2'
s1''  s 2' 6,974  0,6492
x2c  ''  ''   0,8433 ,
s 2  s 2' s 2  s 2' 8,149  0,6492
tako da je
kJ
i2''  i2'  (i2''  i2' ) x 2c  191,83  (2584  191,83)  0,8433  2209,15 .
kg
i1''  i2'' i1''  i2'' 3433  2209,15

c     0,378 .
i1''  i3, 4 i1''  i2' 3433  191,83
TKI ovih ciklusa odnose se kao  a : b :  c  0,339 : 0,347 : 0,378  1 : 1,024 : 1,115 , što znači
da se znatno povećanje TKI cikusa (za 11,5%) postiè pregrevanjem pare pred ulaz u turbinu.
R12.9. Za stepen vla`nosti od 0,10, odnosno za stepen suvoće x2 = 1 - 0,10 = 0,90, pri
pritisku od p2 = 0,010 MPa, na osnovu i, s -dijagrama (ili odgovarajućih tablica) dobija se da
je s2 = 7,400 kJ/kgK i i2 = 2345 kJ/kg. Do istog rezultata moè da se do|e na osnovu tablica za
vodenu paru. Naime, za p2 = 0,010 MPa = 0,10 bara je s2‟‟ = 8,149 kJ/kgK, s2‟ = 0,6492
kJ/kgK, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, i2‟ = 191,83 kJ/kg, tako da je:
kJ
s 2  s 2'  ( s 2''  s 2' ) x 2  0,6492  (8,149  0,6492)  0,90  7,3990 ,
kgK
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  191,83  (2584  191,83)  0,90  2344,78 .
kg
a) Iz i,s- dijagrama sledi da je, za s1 = s2 = 7,399 kJ/kgK i pri p1 = 3,0 M Pa, temperatura pare
iznosi t1 = 5600 C.
Iz tablica za pregrejanu paru, pri pritisku p1 = 3,0 MPa=30 MPa, nalazi da za vrednost
entropije od 7,400 kJ/kgK entalpija iznosi 3592 kJ/kg a temperatura 5600 C, a za vrednost
entropije od 7,345 kJ/kgK, entalpija iznosi 3547 kJ/kg i temperatura 5400 C. Interpolacijom se
dobija da kada je entropija s1 = 7,399 kJ/kgK, entalpija ima vrednost od i1 = 3591,18 kJ/kg a
temperatura iznosi t1 = 559,64 0 C.
b) TKI ciklusa je
i1  i2 i i 3591,18  2344,78
  1 2'   0,367 .
i1  i3, 4 i1  i2 3591,18  191,83
R12.10. a) Za pritisak p1 = 6,0 MPa = 60 bara i temperaturu t1 = 540 0 C, iz tablica za

pregrejanu paru (ili i,s-dijagrama), sledi: i1 = 3517 kJ/kg i s1 = 6,998 kJ/kgK.
121
Za pritisak vla`ne pare pA = 0,10 MPa=1,0 bara, iz odgovarajućih tablica (ili i,s-dijagrama),
dobija se: sA‟‟ = 7,359 kJ/kgK, sA‟ = 1,3025 kJ/kgK, iA‟‟ = 2675 kJ/kg, iA‟ = 417,51 kJ/kg.
Kako je proces širenja (1 A) izoentropski sledi sA = s1 = 6,998 kJ/kgK, stepen suvoće pare
na izlazu iz turbine (u tački “A” slika R12.5.) iznosi
s A  s A' 6,998  1,3025

xA    0,940 ,
s A  s A 7,359  1,3025
'' '
tako da je entalpija u tački “A” ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini):
kJ
i A  i A'  (i A''  i A' ) x A  417,51  (2675  417,51)  0,940  2539,55 .
kg
Posle dodatnog pregrevanja pri pritisku pA = 0,10 MPa=1,0 bara do temperature t1‟ = 300 0C u
tački 1‟ entalpija i entropija iznose: i1‟ = 3073 kJ/kg i s1‟ = 8,212 kJ/kgK.
Posle ekspanzije do pritiska p2 =0,005 MPa=0,05 bara (tačka 2) je s2 = s1‟ = 8,212 kJ/kgK, s2‟‟
= 8,394 kJ/kgK, s2‟ = 0,4760 kJ/kgK, i2‟‟ = 2561 kJ/kg, i2‟ = 137,74 kJ/kg, tako da stepen
suvoće pare u tački 2 iznosi:
s 2  s 2' 8,212  0,4760

x2    0,977 .
s 2''  s 2' 8,394  0,4760
Entalpija u tački 2 ima vrednost:
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  137,74  (2561  137,74)  0,977  2505,26 .
kg
Dovedena specifična količina toplote iznosi:
122
q1  (i5  i3, 4 )  (i6  i5 )  (i1  i6 )  (i1'  i A )  (i1  i3, 4 )  (i1'  i A ) 
kJ
 (i1  i2' )  (i1'  i A )  (3517  137,74)  (3073  2539,55)  3912,71
kg
Odvedena količina toplote je
kJ
q 2  i3, 4  i2  i2'  i2  137,74  2505,26  2367,52 .
kg
kJ
kg
l k 1545,19
TKI ciklusa je:  a    0,395 .
q1 3912,71
b) bez drugostepenog pregrevanja sa ekspanzijom do pritiska p2 = 0,005 MPa = 0,05 bara

(tačka 2‟) stepen suvoće iznosi:
s 2'  s 2' s1  s 2' 6,998  0,4760

x2'     0,8237 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,394  0,4760
'' ' '' '
tako da je
kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2'  137,74  (2561  137,74)  0,8237  2133,78 .
kg
TKI ciklusa bez drugostepenog pregrevanja
l k q1  q 2 (i1  i2' )  i2'  i2' i1  i2' 3517  2133,78 1383,22

b        0,409
q1 q1 i1  i2' i1  i2' 3517  137,74 3379,26
Bez obzira što je u ovom slučaju (b) teorijski TKI ciklusa nešto veći (3,5%) u odnosu na prvi
slučaj (a), realna ekonomičnost parnoturbinsog postrojenja je manja zbog oteànog rada
turbine sa parom znatno veće vla`nosti.
R12.11. Za pregrejanu vodenu paru pritiska p1 = 10,0 MPa=100 bara i temperature t1

=500 0C, iz tablica (ili i,s-dijagrama) dobija se: i1 = 3372 kJ/kg i s1 =sA = s2‟ = 6,596 kJ/kgK.
Posle ekspanzije u turbini do pritiska pA = 0,60 MPa = 6,0 bara, pri čemu je sA = s1 = 6,596
kJ/kgK, sA‟‟ = 6,760 kJ/kgK, sA‟ = 1,9309 kJ/kgK, iA‟‟ = 2757 kJ/kg, iA‟ = 670,43 kJ/kg,
stepen suvoće pare u tački 2 iznosi:
s A  s A' 6,596  1,9309

x A  ''   0,966
s A  s A 6,760  1,9309
'
Posle dodatnog pregrevanja pri pritisku pA = 0,60 MPa = 6,0 bara do temperature t‟1 = t1 =
500 0C u tački 1‟ entalpija i entropija iznose: i1‟ = 3483 kJ/kg i s1‟ = 8,001 kJ/kgK.
123
Posle ekspanzije do pritiska p2 =0,01 MPa = 0,1 bara (tačka 2) je, s2 = s1‟ = 8,001 kJ/kgK s2‟‟
s 2  s 2' 8,001  0,6492

x2    0,980 .
s 2''  s 2' 8,149  0,6492
b) bez drugostepenog pregrevanja sa izoentropskom ekspanzijom (s2‟ = s1 =sA = 6,596

kJ/kgK) do pritiska p2 = 0,01 MPa = 0,1 bara (tačka 2‟) stepen suvoće iznosi:
s 2'  s 2' s1  s 2' 6,596  0,6492

x2'     0,793 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
Entalpije u tačkama A, 2‟ i 2 iznose, respektivno:
kJ
i A  i A'  (i A''  i A' ) x A  670,43  (2757  670,43)  0,966  2686,06 ,
kg
kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2'  191,83  (2584  191,83)  0,793  2088,82 ,
kg
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  191,83  (2584  191,83)  0,980  2536,16 .
kg
TKI ciklusa sa dvostepenim pregrevanjem je:
(i  i )  (i1'  i2 ) (3372  2686,06)  (3483  2536,16) 1632,78
1  1 A'    0,520 .
(i2  i2 )  (i1'  i A ) (2536,16  191,83)  (3483  2686,06) 3141,27
TKI ciklusa bez drugostepenog pregrevanja je
l k q1  q 2 (i1  i2' )  i2'  i2' i1  i2' 3372  2088,82 1283,18

2        0,403 ,
q1 q1 i1  i2' i1  i2' 3372  191,83 3180,17
1 0,520
tako da je   1,29 .
 2 0,403
R12.12. Iz tablica za pregrejanu vodenu paru (ili i,s-dijagrama) sledi da je za p1 = 8,0

MPa = 80 bara i t1 = 500 0C,: i1 = 3397 kJ/kg i s1 =sA = s2‟ = 6,722 kJ/kgK.
Za pA = 2,0 MPa = 20 bara i sA = s1 = 6,722 kJ/kg K, iz i,s-dijagrama (ili iz tablica

interpolacionim postupkom), dobija se da je para pregrejana temperature 291,08 0C, tako da je
iA = 2998 kJ/kg.
124
Naime, za 280 0C je i = 2972 kJ/kg i s = 6,674 kJ/kgK, a za 300 0C je i = 3019 kJ/kg i s =
6,757 kJ/kgK
Ukoliko bi se iz ove tačke (A) izvršila adijabatska ekspanzija u turbini do pritiska p2 = 0,005
MPa = 0,05 bara, pri čemu je s2‟ = sA = s1 = 6,722 kJ/kgK s2‟‟ = 8,394 kJ/kgK, s2‟ = 0,4760
kJ/kgK, i2‟‟ = 2561 kJ/kg, i2‟ = 137,74 kJ/kg, stepen suvoće na izlazu iz turbine (tačka 2‟) bio
bi:
s 2'  s 2' s1  s 2' 6,722  0,4760
x2'  ''  ''   0,789 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,394  0,4760
' '
tako da je
kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2'  137,74  (2561  137,74)  0,789  2049,69
kg
Dodatnim pregrevanjem pri istom pritisku p1‟ = pA = 2,0 MPa=20 bara i t1‟ = 5000 C, u tački
1‟ ciklusa je i1‟ = 3467 kJ/kg i s1‟ = s2 = 7,429 kJ/kgK.
Posle ekspanzije do pritiska p2 =0,005 MPa = 0,05 bara (tačka 2), pri čemu je s2 = s1‟ = 7,429
kJ/kgK, stepen suvoće pare u tački 2 iznosi:
s 2  s 2' s1'  s 2' 7,429  0,4760

x2     0,878 ,
s 2''  s 2' s 2''  s 2' 8,394  0,4760
tako da je
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x2  137,74  (2561  137,74)  0,878  2265,36 .
kg
TKI ciklusa bez dodatnog pregrevanjq je
q1  q 2 i1  i2' 3397  2049,69 1283,18

1      0,413 .
q1 i1  i2' 3397  137,74 3180,17
TKI ciklusa sa dodatnim pregrevanjem je
(i1  i A )  (i1'  i2 ) (3397  2998)  (3467  2265,36) 1600,64

2     0,429 .
(i2  i2' )  (i1'  i A ) (3397  137,74)  (3467  2998) 3728,26
 2 0,429
TKI ciklusa povećao se za   1,039 , tj. za 3,9%.
1 0,413
12.3a. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa zasićenom

vodenom parom. Pritisak suvo-zasićene vodene pare na ulazu u turbinu je p1 = 2.00 MPa, dok
125
R12.3a. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale vode i
suve vodene para) dobija se da je:
za p1  2.00 MPa  20,0 bara

kJ kJ kJ kJ
t1  212,37 0C , i1'  908.53 , i1''  2799 , s1'  2,4467 , s1''  6,340 ;
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar
kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149 .
kg kg kgK kgK
S obzirom da se u T, s -dijagramu tačke 4 i 1‟ se skoro poklapaju (pogledaj slika R12.2)

kJ kJ
i1,  i4  i2'  191,83 , i kako je s druge strane i2  i1''  2799 , ukupna dovedena količina
kg kg
toplote iznosi
q1  q1'  q1''  (i1  i1, )  (i2  i1 )  (i1  i4 )  (i2  i1 )  i2  i4  i1''  i2' 

kJ
 2799  191,83  2607,17
kg
s3  s2' s1''  s2' 6,340  0,6492

x3     0,7588 ,
s2''  s2' s2''  s2' 8,149  0,6492

kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x3  191,83  (2584  191,83)  0,7588  2007,0 .
kg

126
kJ
q2  i4  i3  i2'  i3  191,83  2007.0  1815,2 .
kg
kJ
Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: lk  q1  q2  2607,17  1815,2  792,0 .
kg
TKI ciklusa je:
lk 792.0
   0,304 .
q1 2607,17

iskorišćenja (TKI) ovog ciklusa. (Okt „04)
R12.1. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale vode i
suve vodene para) dobija se da je
za p1  0,80 MPa  8,0 bara

kJ '' kJ ' kJ kJ
t1  170,42 0 C , i1'  720,9 , i1  2769 , s1  2,046 , s1''  6,663
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar

kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149
kg kg kgK kgK
kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,802  2110,4 ,
kg
gde je
127
s3  s 2' s1''  s 2' 6,663  0,6492
x3     0,802 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
kJ
kgK
kJ
Pred ulaz u kompresor (tačka 4) entropija vla`ne pare iznosi: s 4  s1'  2,046 , tako da je
kgK
s 4  s 2' s1'  s 2' 2,046  0,6492

x4     0,186 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '

kJ
i4  i2'  (i2''  i2' ) x 4  191,83  (2584  191,83)  0,186  636,8
kg
kJ kJ
kg kg
kJ
q1  r  i2  i1  i1''  i1'  2769  720,9  2048,1 .
kg
kJ
q 2  i4  i3  636,8  2110,4  1473,6 .
kg
kJ
l k  q1  q 2  2048,1  1473,6  574,5 .
kg
TKI ciklusa je
lk 574,5
   0,280 .
q1 2048,1

vodenom parom. Temperatura suvo-zasićene pare pred ulaz u turbinu iznosi t1 = 201,36 0C.
Na izlazu iz turbine pritisak vla`ne pare je p2 = 0,1 bar. Odrediti: a) parametre radnog tela
(pare) u karakterističnim tačkama ciklusa; b) razmenjene specifične količine toplote; c)
specifični koristan rad ciklusa i d) TKI ovog ciklusa. (Jul „05)
R12.2. Na osnovu tablica za vodenu paru, za datu temperaturu (t1 = 201,36 oC) i dati pritisak
(p2 = 0,10 bar), dobijaju se direktno podaci za parametre stanja u tačkama “1” i “2”
ciklusa(Slika R12.1). Podaci za stepen suvoće x, entalpiju i, specifičnu zapreminu v, dobijaju
se na osnovu podataka za odgovarajuće tačke sa graničnih krivih: s2‟ = 0,6492 kJ/kgK, s2‟‟ =
8,149 kJ/kgK, i2‟ = 191,83 kJ/kg, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, v2‟ = 0,0010103 m3/kg i v2‟‟ = 14,70
m3/kg, uz korišćenje poznatih izraza:
128
s3  s 2' s1''  s 2' 6,421  0,6492
x3     0,770
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
s 4  s 2' s1'  s 2' 2,3437  0,6492

x4     0,226
s2  s2 s2  s2
'' ' '' '
8,149  0,6492
kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,770  2033,8
kg
kJ
i4  i2'  (i2''  i2' ) x 4  191,83  (2584  191,83)  0,226  732,5
kg
m3
v3  v2'  (v2''  v2' ) x 3  0,0010103  (14,70  0,0010103)  0,770  11,319
kg
m3
v4  v2'  (v2''  v2' ) x 4  0,0010103  (14,70  0,0010103)  0,226  3,323
kg
Tako dobijeni parametri karakterističnih tačaka ciklusa prikazani su u tabeli R12.1.
Parametri tačka (“1”) tačka (“2”) tačka (“3”) tačka (“4”)

p (bar) 16,0 16,0 0,1 0,1
v (m3/kg) 0,0011586 0,1238 11,319 3,323
t (0C) 201,36 201,36 45,82 45,82
i (kJ/kg) 858.29 2794 2033,8 732,5
s (kJ/kgK) 2,3437 6,421 6,421 2,3437
x o 1 0,770 0,226
Tabela R12.1
b) Dovedena specifična količina toplote tokom izobarni-izotermnog isparavanja iznosi:
kJ
q1  r  i2  i1  i1''  i1'  2794  858,29  1935,7
kg
kJ
q 2  i4  i3  732,5  2033,8  1301,3
kg
kJ
c) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  1935,7  1301,3  634,4
kg
lk 634,4
   0,328
q1 1935,7
ili
T2 318,82
  1  1  0,328 .
T1 474,36

vodenom parom. Pritisak suvo-zasićene vodene pare na ulazu u turbinu je p1 = 1,50 MPa, dok
129
R12.3. Na osnovu i, s-dijagrama za vodenu paru (ili tablica veličine stanja ključale vode i
suve vodene para) dobija se da je:
za p1  1,50 MPa  15,0 bara

kJ kJ ' kJ kJ
t1  198,25 0 C , i1'  844,48 , i1''  2792 , s1  2,3115 , s1''  6,444 ;
kg kg kgK kgK
za p2  0,01 MPa  0,1 bar
kJ kJ ' kJ kJ
t 2  45,82 0 C , i2'  191,83 , i2''  2584 , s 2  0,6492 , s 2''  8,149 .
kg kg kgK kgK
S obzirom da se u T, s-dijagramu tačke 4 i 1‟ se skoro poklapaju (pogledaj slika R12.2)

kJ kJ
i1'  i4  i2'  191,83 , i kako je s druge strane i2  i1''  2792 , ukupna dovedena količina
kg kg
toplote iznosi

kJ
 2792  191,83  2600,17
kg
s3  s 2' s1''  s 2' 6,444  0,6492

x3     0,772 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '

kJ
i3  i2'  (i2''  i2' ) x 3  191,83  (2584  191,83)  0,772  2038,6 .
kg
130
kJ
q 2  i4  i3  i2'  i3  191,83  2038,6  1846,8 .
kg
kJ
kg
TKI ciklusa je:
lk 753,4
   0,290 .
q1 2600,17
12.5. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa pregrejanom

vodenom parom. Pritisak i temperatura pregrejane pare pred ulaz u turbinu iznose p1 = 2,5
MPa i t1 = 600 0C, respektivno. Pritisak vodene pare na izlazu iz turbine iznosi p1 = 0,01 MPa.
Odrediti: a) razmenjene specifične količine toplote, b) specifični koristan rad ciklusa i c) TKI
ciklusa. (Jul „96 ).
R12.5. Na osnovu tablica za veličine stanja pregrejane pare (ili i,s-dijagrama) dobija
se da je za p1 = 2,5 MPa = 25 bara i t1=600 0C: i1 = 3686 kJ/kg i s1 = 7,594 kJ/kgK.
Kako je s2 = s1 = 7,594 kJ/kgK i kako je, na osnovu tablica za veličine stanja ključale vode i
suve pare, za p2 = 0,01 MPa = 0,1 bar: i2‟ = 191,83 kJ/kg, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, s2‟‟ = 8,149
kJ/kgK, s2‟ = s3 = 0,6492 kJ/kgK, dobija se da je stepen suvoće pare na izlazu iz turbine
s 2  s 2' s1  s 2' 7,594  0,6492

x2     0,926 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
'' ' '' '
Entalpija posle adijabatske ekspanzije u turbini (tačka 2 na slici R 12.3) iznosi
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  191,83  (2584  191,83)  0,926  2407,0 .
kg
a) S obzirom da je i4  i3  i2' ukupna dovedena specifična količina toplote po ciklusu iznosi:
131
kJ
q1  (i5  i4 )  (i6  i5 )  (i1  i6 )  i1  i4  i1  i3  i1  i2'  3686  191,83  3494,2 ,
kg
kJ
q 2  i3  i2  i2'  i2  191,83  2407  2215,2 .
kg
kJ
b) Specifičan koristan rad ciklusa iznosi: l k  q1  q 2  3494,2  2215,2  1279,0 .
kg
c) TKI ciklusa je:
l k 1279,0
   0,366 .
q1 3494,2
12.8. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa vodenom parom.

Pritisak pare pre i posle izoentropskog širenja u turbini iznosi p1 = 5,00 MPa i p2 = 0,01 MPa,
respektivno. Odrediti TKI ovog ciklusa ako je para na ulazu u turbinu: a) vla`na sa stepenom
suvoće x1 = 0,80; b) suvo-zasićena i c) pregrejana do temperature od 500 0 C.
R12.8. a) Za p1 = 5,0 MPa = 50 bara, iz tablica za vodenu paru (ili i,s-dijagrama), sledi: t1 =
263.9 0C , s1‟‟ = 5,974 kJ/kgK, s1‟ = 2,9209 kJ/kgK, i1‟‟ = 2794 kJ/kg, i1‟ = 1154,64 kJ/kg.
Entropija i entalpija vla`ne pare datog stepena suvoće x1= 0,80 pre ulaza u turbinu (tačka 1 na
slici R12.4) iznosi, respektivno:
kJ
s1  s1'  ( s1''  s1' ) x1a  2,9209  (5,974  2,9209)  0,80  5,3634
kgK
kJ
i1  i1'  (i1''  i1' ) x1a  1154,64  (2794  1154,64)  0,80  2466,13 .
kg
Posle izoentropskog širenja, za pritisak vla`ne pare p2 = 0,01 MPa = 0,1 bara, iz
odgovarajućih tablica (ili i,s-dijagrama), dobija se: t = 45,82 0C, s2‟‟ = 8,149 kJ/kgK, s2‟ =
0,6492 kJ/kgK, i2‟‟ = 2584 kJ/kg, i2‟ = 191,83 kJ/kg.
Kako je s2 = s1 = 5,3634 kJ/kgK, stepen suvoće pare na izlazu iz turbine (u tački “2” na slici
R12.4) iznosi
s 2  s 2' s1  s 2' 5,3634  0,6492

x2a  ''  ''   0,6286 .
s2  s2 s2  s2
' '
8,149  0,6492
132
Entalpija pare u tački “2” ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini) je:
kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2 a  191,83  (2584  191,83)  0,6286  1695,55 .
kg
TKI ovog ciklusa je
i1  i2 i i 2466,13  1695,55
a   1 2'   0,339 .
i1  i3, 4 i1  i2 2466,13  191,83
b) Entropija pare na izlazu iz turbine (u tački 2‟) jednaka je entropiji suvozasićene pare, tj. s2 „
= s1‟‟ = 5,974 kJ/kgK, tako da stepen suvoće vla`ne pare u tački 2‟ iznosi:
s 2'  s 2' s1''  s 2' 5,974  0,6492

x 2b  ''  ''   0,710 .
s 2  s 2 s 2  s 2 8,149  0,6492
' '
Entalpija pare u datoj tački (2‟) iznosi:

kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2b  191,83  (2584  191,83)  0,710  1890,27 .
kg
i1'  i2 i1''  i2' 2794  1890,27

b     0,347 .
i1'  i3, 4 i1''  i2' 2794  191,83
c) Za pritisak p1 = 5,0 MPa = 50 bara i temperaturu t1 = 500 0C, entalpija i entropija

pregrejane pare iznose, respektivno: i1 ‟‟ = 3433 kJ/kg , s1 ‟‟ = 6,974 kJ/kgK.
Kako je ekspanzija u turbini izoentropska, sledi: s2 ‟‟ = s1 ‟‟ = 6,974 kJ/kgK, tako da je stepen
suvoće pare na izlazu iz turbine (tačka 2‟‟) pri pritisku od p2 = 0,01 MPa = 0,1 bara
s 2'''  s 2' s1''  s 2' 6,974  0,6492

x2c     0,8433 ,
s 2''  s 2' s 2''  s 2' 8,149  0,6492
tako da je
133
kJ
i2''  i2'  (i2''  i2' ) x 2c  191,83  (2584  191,83)  0,8433  2209,15 .
kg
i1''  i2'' i1''  i2'' 3433  2209,15
c     0,378 .
i1''  i3, 4 i1''  i2' 3433  191,83
TKI ovih ciklusa odnose se kao  a : b :  c  0,339 : 0,347 : 0,378  1 : 1,024 : 1,115 , što znači
da se znatno povećanje TKI cikusa (za 11,5%) postiè pregrevanjem pare pred ulaz u turbinu.
12.10. Parnoturbinsko postrojenje radi po idealnom Rankine-ovom cikusu sa dvostepenim

pregrevanjem vodene pare. Naime, pregrejana vodena para pritiska p1 = 6,0 Mpa i t1 = 540 0C
izoentropski se širi u turbini do pritiska pA = 0,10 MPa. Vla`na para se pri istom pritisku
pregreva do temperature t‟1 = 300 0 C a zatim se ponovo izoentropski širi u turbini ali do nièg
pritiska p2 = 0,005 MPa. Odrediti: a) TKI ovog ciklusa; b) TKI ciklusa bez drugostepenog
pregrevanja ali sa ekspanzijom pare do istog najnièg pritiska predhodnog ciklusa (p2 = 0,005
MPa).
R12.10. a) Za pritisak p1 = 6,0 MPa = 60 bara i temperaturu t1 = 540 0 C, iz tablica za

pregrejanu paru (ili i,s-dijagrama), sledi: i1 = 3517 kJ/kg i s1 = 6,998 kJ/kgK.
Za pritisak vla`ne pare pA = 0,10 MPa=1,0 bara, iz odgovarajućih tablica (ili i,s-dijagrama),
dobija se: sA‟‟ = 7,359 kJ/kgK, sA‟ = 1,3025 kJ/kgK, iA‟‟ = 2675 kJ/kg, iA‟ = 417,51 kJ/kg.
Kako je proces širenja (1 A) izoentropski sledi sA = s1 = 6,998 kJ/kgK, stepen suvoće pare
na izlazu iz turbine (u tački “A” slika R12.5.) iznosi
s A  s A' 6,998  1,3025

xA    0,940 ,
s A  s A 7,359  1,3025
'' '
tako da je entalpija u tački “A” ciklusa (posle adijabatske ekspanzije u turbini):
kJ
i A  i A'  (i A''  i A' ) x A  417,51  (2675  417,51)  0,940  2539,55 .
kg
134
Posle dodatnog pregrevanja pri pritisku pA = 0,10 MPa=1,0 bara do temperature t1‟ = 300 0C u
tački 1‟ entalpija i entropija iznose: i1‟ = 3073 kJ/kg i s1‟ = 8,212 kJ/kgK.
Posle ekspanzije do pritiska p2 =0,005 MPa=0,05 bara (tačka 2) je s2 = s1‟ = 8,212 kJ/kgK, s2‟‟
s  s 2' 8,212  0,4760
x2  2''   0,977 .
s 2  s 2' 8,394  0,4760
Entalpija u tački 2 ima vrednost:

kJ
i2  i2'  (i2''  i2' ) x 2  137,74  (2561  137,74)  0,977  2505,26 .
kg
Dovedena specifična količina toplote iznosi:
q1  (i5  i3, 4 )  (i6  i5 )  (i1  i6 )  (i1'  i A )  (i1  i3, 4 )  (i1'  i A ) 

kJ
 (i1  i2' )  (i1'  i A )  (3517  137,74)  (3073  2539,55)  3912,71
kg
Odvedena količina toplote je
kJ
q 2  i3, 4  i2  i2'  i2  137,74  2505,26  2367,52 .
kg
kJ
kg
l k 1545,19
TKI ciklusa je:  a    0,395 .
q1 3912,71
b) bez drugostepenog pregrevanja sa ekspanzijom do pritiska p2 = 0,005 MPa = 0,05 bara

(tačka 2‟) stepen suvoće iznosi:
s  s 2' s1  s 2' 6,998  0,4760
x2'  2'''    0,8237 ,
s 2  s 2 s 2  s 2 8,394  0,4760
' '' '
tako da je
kJ
i2'  i2'  (i2''  i2' ) x 2'  137,74  (2561  137,74)  0,8237  2133,78 .
kg
TKI ciklusa bez drugostepenog pregrevanja
l k q1  q 2 (i1  i2' )  i2'  i2' i1  i2' 3517  2133,78 1383,22

b        0,409
q1 q1 i1  i2' i1  i2' 3517  137,74 3379,26
Bez obzira što je u ovom slučaju (b) teorijski TKI ciklusa nešto veći (3,5%) u odnosu na prvi
slučaj (a), realna ekonomičnost parnoturbinsog postrojenja je manja zbog oteànog rada
turbine sa parom znatno veće vla`nosti.
135
13. RASHLADNI SISTEMI
13.1. Vazdušna kompresorska rashladna mašina treba da obezbedi u rashladnoj komori

temperaturu od trk = - 20 0C, pri temperaturi okolne sredine od ts = 20 0C. Pritisak vasduha u
rashladnoj komori je p2 = 0,10 MPa. Posle adijabatskog sabijanja u kompresoru pritisak
vazduha iznosi p1 = 0,50 MPa. Smatrajući da je vazduh idealan gas odrediti: a) temperatu
vazduha na ulazu u rashladnu komoru posle adijabatskog širenja u ekspanzionoj mašini
(detanderu); b) teorijski specifični rad koji je utrošen za odvijanje ciklusa; c) razmenjene
specifične količine toplote; d) koeficijent hla|enja ovog (inverznog Joule-ovog) ciklusa i e)
termički koeficijent hla|enja rashladne mašine koja bi radila po inverznom Carnot-ovom
ciklusu za iste vrednosti temperature rashladne komore i okolne sredine.
13.2. Vazdušna rashladna mašina, čiji je rashladni kapacitet dQ2 /dt = 498 MJ/h,
odràva temperaturu od th = - 10 0C u rashladnoj komori. Temperatura vazduha pred ulaz u
ekspanzionu mašinu (turbine) iznosi ts = 20 0C. Stepen porasta pritiska u kompresoru je  =
p1 / p2 = 4,5. Odrediti: a) maseni protok vazduha; b) teorijsku snagu potrebnu za rad
kompresora i ekspanzionog ure|aja; c) termički koeficijent hla|enja ciklusa i d) količinu
toplote koja se preda u toku 1 h okolnoj sredini.
13.3. Vazdušna rashladna mašina, čiji je rashladni kapacitet dQ2 /dt = 150 MJ/h,
odràva temperaturu od t3 = - 15 0C u rashladnoj komori, pri konstantnoj temperaturi okolne
sredine. Stepen porasta pritiska u kompresoru je  = p1 / p2 = 4,3. Smatrajući da je vazduh
idealan gas odrediti: a) termički koeficijent hla|enja; b) teorijsku snagu potrebnu za pogon
ure|aja; c) maseni protok vazduha; d) specifičnu količinu toplote koja je predata okolnoj
sredini po ciklusu i e) temperaturu okolne sredine. (Okt „04)
13.4. Vazdušna rashladna mašina radi pri sledećim uslovima. Iz rashladne komore
vazduh ulazi u kompresor pod pritiskom od p2 = 0,10 MPa i pri temperaturi od t3 = - 13 0C.
Posle adijabatske kompresije vazduh izlazi iz kompresora pod pritiskom od p1 = 0,40 MPa. U
razmenjivaču toplote, pri p1 = const, zagrejan vazduh se hladi do temperature t1 = 27 0C, a
zatim se, posle adijabatskog širenja u turbodetanderu, uvodi u rashladnu komoru gde se pri p2
= const zagreva do početne temperature (t3 = - 13 0 C). Maseni protok vazduha je dm/dt =
3,0 kg/s. Odrediti: a) termički koeficijent hla|enja ure|aja; b) snagu neohodnu za rad rashladne
mašine i c) rashladni kapacitet mašine (dQ2 / dt). (Jun „02)
13.5. Vazdušna kompresorska rashladna mašina proizvodi led temperature tL = - 5 0C

od vode temperature tv = 16 0C. Temperatura vazduha na ulazu u kompresor je t3 = - 13 0C.
Stepen porasta pritiska vazduha u kompresoru je  = p1/p2 = 4,7. Temperatura vazduha na
ulazu u ekspanzioni ure|aj (detander) je t1 = 25 0C. Maseni protok vazduha iznosi dm/dt =
5400 kg/h. Specifični toplotni kapacitet vode je cpv = 4,186 kJ/kgK, specifični toplotni
kapacitet leda je cpL = 2,09 kJ/kgK i specifična toplota topljenja leda je q0 = 330,7 kJ/kg.
Odrediti: a) termički koeficijent hlaćenja ciklusa; b) teorijsku snagu neophodnu za pogon
rashladne mašine i c) količinu proizvedenog leda u toku 1 h.
13.6. Parnokompresorska rashladna mašina radi po inverznom Carnot-ovom ciklusu

sa vla`nom zasićenom parom amonijaka (NH3). Isparavanje amonijaka se vrši pri temperaturi
od t1 = 30 0C a kondenzacija pri temperaturi od t2 = - 30 0C. Maseni protok amonijaka iznosi
dm/dt = 360 kg/h. Odrediti: a) rashladni kapacitet postrojenja; b) teorijsku snagu motora
rashladne mašine i c) termički koeficijent hla|enja ciklusa. (Jan „05)
136
13.6a. Parnokompresorska rashladna mašina radi po inverznom Carnot-ovom ciklusu sa
vla`nom zasićenom parom amonijaka (NH3). Isparavanje amonijaka se vrši pri temperaturi od
t1 = 25 0C a kondenzacija pri temperaturi od t2 = - 25 0C. Maseni protok amonijaka iznosi
dm/dt = 360 kg/h. Odrediti: a) rashladni kapacitet postrojenja; b) teorijsku snagu motora
rashladne mašine i c) termički koeficijent hla|enja ciklusa. (Maj „09)
13.7. Parnokompresorska rashladna mašina radi po inverznom idealnom Rankine-

ovom ciklusu sa zasićenom parom. Rashladni fluid je freon-12. Najviša i najnià temperatura
radnog tela tokom ciklusa iznose t1 = 25 0C i t2 = - 25 0C, respektivno. Rashladni kapacitet
ure|aja iznosi dQ2 /dt = 1000 MJ/h. Odrediti: a) razmenjene specifične količine toplote; b)
teorijsku snagu koja je potrebna za rad date rashladne mašine; c) termički koeficijent hla|enja
ciklusa i d) termički koeficijent hla|enja inverznog Carnot-ovog ciklusa sa zasićenom parom
izme|u istih ekstremnih temperatura kao kod Rankine-ovog ciklusa. (Jun „96).
13.8. Parnokompresorska rashladna mašina radi po inverznom Rankine-ovom ciklusu

sa zasićenom parom amonijaka kao radnim telom. Najviša i najnià temperatura ciklusa
iznose t1 = 30 0C i t2 = -30 0C, respektivno. Rashladni kapacitet ure|aja je dQ2/dt = 100 MJ/h.
Odrediti: promenu entropije pri procesu adijabatskog prigušenja u prigušnom ventilu, b)
maseni protok amonijaka, c) koeficijent hla|enja i d) teorijsku snagu motora ure|aja
neophodnog za pogon kompresora. (Sept „05).
13.9. Parnokompresorska rashladna mašina koristi ugljen-dioksid kao rashladni fluid.

Kondenzacija rashladnog fluida se vrši pri temperaturi od t1 = 20 0C, a isparavanje na
temperaturi od t2 = -20 0C. Na ulazu u prigušni ventil para ugljen-dioksida je stepena suvoće x
= 0. Sabijanje pare u kompresoru je izoentropsko. Odrediti termički koeficijent hla|enja
ciklusa ako je para suvozasićena: a) na ulazu u kompresor i b) na izlazu iz kompresora.
13.10. Toplotna pumpa, koja koristi toplotu uzetu iz okolne sredine za zagrevanje
prostorija u zgradama, predstavlja modifikaciju parnokompresorskog rashladnog ure|aja i radi
po idealnom inverznom Rankine-ovom ciklusu sa zasićenom parom ugljen-dioksida. Najnià
temperatura ciklusa jednaka je temperaturi okolne sredine i iznosi t2 = - 25 0C, a najviša
temperatura jednaka je temperaturi u prostoriji zgrade i iznosi t1 = 25 0C. Snaga motora za
pogon kompresora iznosi Pk = 18,9 kW. Na izlazu iz kompresora para je suvo-zasićena.
Odrediti: a) maseni protok ugljen-dioksida; b) grejni kapacitet toplotne pumpe i c) termički
koeficijent grejanja. (Jul „05)
13.11. Idealan ciklus za postizanje niskih temperatura i likvefikaciju gasova prikazan

je na slici 13.1. Rashladni fluid je vodonik. Početni pritisak i temperatura vodonika iznose p1
= 0,098 MPa i T1 = 40 K, respektivno. Posle izotermnog sabijanja pritisak vodonika iznosi p2
= 7,84 MPa. Posle izoentropskog hla|enja gas je potpuno preveden u tečno stanje (tačka 3 na
donjoj graničnoj krivoj). Izobarno-izotermnim zagrevanjem, pri početnom pritisku p1,
vodonik ispari a zatim se izobarnim zagrevanjem, pri istom pritisku, dovodi u početno stanje.
Odrediti na osnovu T,s - dijagrama: a) razmenjene specifične količine toplote; b) izvršen
specifični rad; c) termički koeficijent hla|enja ciklusa i d) termički koeficijent hla|enja
odgovarajućeg inverznog Carnot-ovog ciklusa.
137
13.12. U slučaju običnog Linde-ovog metoda za likvefikaciju gasova koristi se neon
kao rashladni fluid. Neon, pritiska p1 = 0,098 MPa se izotermno sabija u kompresoru do
visokog pritiska od p2 =9,80 MPa, a zatim se uvodi u regenerativni razmenjivač toplote, gde
se izobarno hladi povratnim protokom ohla|enog neona do temperature Tm = 41,2 K. Gas se
zatim izoentalpijski ohladi posle prolaza kroz prigušni ventil. Pritisak gasa na izlazu iz
prigušnog ventila jednak je početnom pritisku ciklusa (p4 = p1). Pri datim uslovima gas je
delimično likvefikovan. Na račun toplote uzete od okolne sredine, čija je temperatura nešto
viša od temperature pare neona, tečan neon isparava pri konstantnoj temperaturi i pritisku a
zatim se izobarno regenerativno zagreva u razmenjivaču toplote na račun toplote uzete od
struje neona visokog pritiska. Na izlazu iz razmenjivača tamperatura struje neona niskog
pritiska jednaka je temperaturi struje neona visokog pritiska, koju je imala na ulazu u
razmenjivač toplote, i iznosi T1 = 84 K. Ovaj tzv. Linde-ov ciklus likvefikacije sa prostim
prigušenjem prikazan je na slici 13.2. Na osnovu T, s - dijagrama neona odrediti: a) specifičnu
količinu toplote koja je potrebna za izobarno-izotermno isparavanje likvefikovanog neona; b)
specifični rad koji je potrebno utrošiti da bi se ostvario ciklus; c) termički koeficijent hla|enja
ciklusa i d) odnos termičkog koeficijenta ovog ciklusa i termičkog koeficijenta hla|enja
inverznog Carnot-ovog ciklusa.
138
R13. REŠENJA.
R13.1. a) Temperatura T2 vazduha na ulazu u rashladnu komoru (tačka 2 na slici

R13.1) iznosi:
k 1 1, 4 1
p  k  0,1  1, 4
T2  T1  2   293    185,0 K .
 p1   0,5 
b) Temperatura T4 vazduha na izlazu iz kompresora je:
k 1 1, 4 1
p  k
 0,5  1, 4
T4  T3  4   253    400,7 K .
 p3   0,1 
Specifični rad koji je utrošen za pogon kompresora po jednom ciklusu iznosi:
kJ
l k  i4  i3  c p (T4  T3 )  c p (T4  Trk )  1,002  10 3 (400,7  253)  148,0
kg
kR kJ
gde je c p   1,002 - maseni specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku.
k 1 kgK
Specifični rad koji izvrši vazduh u ekspanzionom cilindru iznosi:
kJ
lT  i1  i2  c p (T1  T2 )  1,002  10 3 (293  185)  108,2 .
kg
Specifični rad koji je utošen po jednom ciklusu za pogon rashladne mašine iznosi:
kJ
lC  l k  lT  148,0  108,2  39,8 .
kg
c) Specifična količina toplote, koja je odvedena iz hladnjaka, iznosi:
139
kJ
q 2  c p (T3  T2 )  1,002  10 3 (253  185)  68,1 .
kg
Specifična količina toplote, koja je predata okolnoj sredini, iznosi:
kJ
q1  c p (T4  T1 )  1,002  10 3 (400,7  293)  107,9
kg
ili
kJ
q1  q 2  lC  68,1  39,8  107,9
kg
d) Termički koeficijenta hla|enja (TKH) ciklusa je:
q 2 68,1
   1,71
lC 39,8
ili
T2 185
   1,71
T1  T2 293  185
e) TKH inverznog Carnot-ovog ciklusa iznosi:
T3 253
   6,32 .
T1  T3 293  253
R13.2. a) Temperatura T2 vazduha na ulazu u rashladnu komoru, posle adijabatske

ekspanzije (tačka 2 na slici R13.1), iznosi:
k 1
1 k 11, 4
p  k
T2  T1  2   Ts  k
 293  4,5 1, 4
 190,65 K
 p1 
Odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore iznosi:
kJ
q 2  c p (T3  T2 )  1,002  10 3 (263  190.65)  72,49 ,
kg
kR kJ
gde je c p   1,002 - maseni specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku.
k 1 kgK
Kako rashladni kapacitet mašine iznosi:
dQ2 dm MJ MJ
 q2  498  0,1383 ,
dt dt h s
maseni protok vazduha je
140
dm 1 dQ2 1 kg
   0,1383  10 6  1,908 .
dt q 2 dt 72,49  10 3
s
b) Temperatura T4 vazduha na izlazu iz kompresora je
k 1
k 1 1, 4 1
p  k
T4  T3  4   T3  k
 263  4,5 1, 4
 404,19 K .
 p3 
tako da specifični rad koji je potreban za pogon kompresora po jednom ciklusu iznosi:
kJ
l k  i4  i3  c p (T4  T3 )  1,002  10 3 (404,19  263)  141,47 .
kg
Specifični rad koji izvrši vazduh u ekspanzionom cilindru iznosi:
kJ
lT  i1  i2  c p (T1  T2 )  1,002  10 3 (293  190,65)  102,55 .
kg
Specifični rad koji je potreban po jednom ciklusu za pogon rashladne mašine iznosi:
kJ
lC  l k  lT  141,47  102,55  38,92
kg
Odgovarajuće teorijske snage su:
dLk dm
Pk   lk  141,47  1,908  269,92 kW
dt dt
dLT dm
PT   lT  102,55  1,908  195,66 kW
dt dt
dLC dm
PC   lC  38,92  1,908  74,26 kW
dt dt
Znači, ukoliko se snaga (PT), koja je oslobo|ena u ekspanzionoj mašini, usmeri za pogon
kompresora, spolja treba da se dovede samo deo ukupne snage (PC) za rad kompresora (
Pk  PT  PC ).
c) Termički koeficijenta hla|enja (TKH) ciklusa je:
T2 1
  k 1
 1,86 .
T1  T2
 1
1
d) Količina toplote koja se u jedinici vremena preda okolnoj sredini iznosi:
141
dQ1 dm dm kJ
 q1  c p (T4  T1 )   1,002  10 3 (404,19  293)  1,908  212,57 
dt dt dt s
MJ
 765,3
h
R13.3. a) TKH ciklusa iznosi:

 = T2 / (T1 - T2) = (p1/p2)(k-1)/k - 1 - 1 =  4,3 0,2857 - 1 - 1 = 1,934.
b) Kako je PC = dLC /dt = lC dm/dt, i kako je lC = q2 /, sledi
PC = (q2/) dm/dt =  -1 dQ2/dt = 21,54 kW.
c) Temperatura vazduha na ulazu u rashladnu komoru, posle adijabatske ekspanzije, iznosi
T2 = T1 (p2/p1)(k-1)/k = T1 (1-k)/k = 298 x 4,3 - 0,1666 = 196,44 K,
tako da je odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore
q2 = cp (T3 - T2) = 1,002 x 103 (258-196,44) kJ/kg = 61,68 kJ/kg,
gde je cp = kR/(k-1) = 1,002 kJ/kgK - maseni specifični toplotni kapacitet pri konstantnom
pritisku.
Kako rashladni kapacitet mašine iznosi:
dQ2/dt = q2 dm/dt = 150 M J/kg,
maseni protok vazduha je
dm/dt = q2 - 1 dQ2 /dt = 2432 kg/h = 0,6755 kg/s.
d) Količina toplote koja je u jedinici vremena predata okolnoj sredini moè da se odredi na
osnovu izraza
dQ1/dt = dLC/dt + dQ2/dt = PC + dQ2/dt = (21,54 + 41,67) kJ/s =
= 63,21 kJ/s = 227,54 M J/h.
e) Predata specifična količina toplote po ciklusu je
dq1 = (dQ1/dt)/(dm/dt) = 93,576 kJ/kg.
Kako je
T4 = T3(p1/p2)(k-1)/k =T3 (k-1)/k = 391,39 K,
iz izraza q1 = cp (T4 -T1) sledi da je temperatura okolne sredine
T1 = T4 - q1/cp = 398,0 K
0
tj. t1 = 25 C..
R13.4. a) TKH ciklusa je

 = T2 / (T1 - T2) = (p1/p2)(k-1)/k - 1 - 1 =  4,0 0,2857 - 1 - 1 = 2,058.
Temperatura vazduha na izlazu iz kompresora je
T4 = T3(p1/p2)(k-1)/k = 260 x 4,0 0,2857 = 386,36 K.
Temperatura vazduha na ulazu u rashladnu komoru, posle adijabatske ekspanzije, iznosi
T2 = T1 (p2/p1)(k-1)/k = 300 x 4,0 - 0,2857 = 201,88 K.
Razmenjene specifične količine toplote su
q1 = cp (T4 - T1) = 1,002 x 103 (386,36-300) kJ/kg = 86,53 kJ/kg
q2 = cp (T3 - T2) = 1,002 x 103 (260-201,88) kJ/kg = 58,24 kJ/kg,
gde je cp = kR/(k-1) = 1,002 kJ/kgK - maseni specifični toplotni kapacitet pri konstantnom
pritisku.
Specifičan rad, koji je potrebno dovesti spolja za rad rashladne mašine po ciklusu, iznosi
lC = q1 - q2 = (86,53 -58,24) kJ/kg = 28,29 kJ/kg.
Snaga potrebna za rad rashladnog sistema je
PC = dLC/dt = lC dm/dt = 28,29 x 3,0 kJ/s = 84,87 kW.
Rashladni kapacitet rashladne mašine iznosi
dQ2/dt = q2 dm/dt = 58,24 x 3,0 kJ/s = 254,61 kJ/s = 916,60 M J/h
142
R13.5. a) Termički koeficijenta hla|enja (TKH) ciklusa je:
 = T2 / (T1 - T2) =  (k-1)/k - 1 - 1 =  4,70,2857 - 1 - 1 = 1,798.
b) Temperatura T4 vazduha na izlazu iz kompresora je
T4 = T3(p1/p2)(k-1)/k =T3 (k-1)/k =260 x 4,70,2857 = 404,58 K.
Posle adijabatske ekspanzije u detanderu temperatura vazduha iznosi
T2 = T1 (p2/p1)(k-1)/k = T1 (1-k)/k = 298 x 4,7 - 0,2857 = 191,51 K.
Specifična količina toplote koja je odvedena iz rashladne komore je
q2 = cp (T3 - T2) = kR/(k-1)(T3 - T2) = 1,002 x 103 (260-191,51) kJ/kg =
= 69,86 kJ/kg.
Specifična količina toplote koja je predata okolnoj sredini iznosi
q1 = cp (T4 - T1) = kR/(k-1)(T4 - T1) = 1,002 x 103 (404,58-298) kJ/kg =
= 106,79 kJ/kg.
Specifičan rad, koji je potrebno dovesti spolja za rad rashladne mašine po ciklusu, iznosi
lC = q1 - q2 = (106,79 -69,86) kJ/kg = 36,93 kJ/kg.
Snaga koja je potrebna za rad rashladnog sistema iznosi
PC = dLC/dt = lC dm/dt = 36,93 x 5400/3600 kJ/s = 55,40 kW.
c) Rashladni kapacitet rashladne mašine iznosi
dQ2/dt = q2 dm/dt = 69,86 x 5400/3600 kJ/s = 104,79 kJ/s =
= 377,24 M J/h.
Da bi se voda temperature tv = 160 C ohladila do temperature t0 = 00 C potrebno je odvesti
specifičnu količinu toplote
qv = cpv (tv - t0) = 4,186 (16-0) kJ/kg = 66,98 kJ/kg,
gde je cpv = 4,186 kJ/kgK specifični toplotni kapacitet vode.
Da bi se voda temperature t0 = 00 C prevela u led iste temperature treba da se odvede
specifična količina toplote koja je jednaka specifičnoj toploti topljenja leda q0 =
330,7 kJ/kg.
Da bi se led, temperature t0 = 00 C, ohladio do temperature tL = - 50 C potrebno je da se
odvede specifična količina toplote
qL = cpL (tL - t0) = 2,09 (5-0) kJ/kg = 10,45 kJ/kg,
gde je cpL = 2,09 kJ/kgK, specifični toplotni kapacitet leda.
Znači, da bi se od vode temperature tv = 160 C dobio led mase 1 kg, temperature tL = - 50 C,
treba da se iz sistema odvede specifična količina toplote
qv,L = qv + q0 + qL = (66,98 +330,7 + 10,45) kJ/kg = 408,13 kJ/kg.
Ukupna količina toplote koja u jedinici vremena moè da se odvede iz rashladne
komore(rashladni kapacitet) iznosi
dQ2/dt = qv,L dmL/dt = 377,24 M J/h,
tako da masa formiranog leda u jedinici vremena iznosi
dmL/dt = qv,L- 1 dQ2/dt = 924,31 kg/h.
R13.6. a) Iz tabele veličina stanja proključalog amonijaka ili i,s - dijagrama

( odnosno T,s- dijagrama amonijaka) za t1 = 30 0 C dobija se da je: i1‟ = 641,7 kJ/kg, i1‟‟ =
1787,1 kJ/kg, s1‟ = 2,488 kJ/kgK, s1‟‟ = 6,267 kJ/kgK. Pri t2 = - 30 0 C je i2‟ = 363,8
kJ/kg, i2‟‟ = 1722,2 kJ/kg, s2‟ = 1,473 kJ/kgK, s2‟‟ = 7,062 kJ/kgK.
143
0
Kako je s2 =s1 = s1‟ = 2,488 kJ/kgK i s3 =s4 = s1‟‟ = 6,267 kJ/kgK, stepen suvoće pare
amonijaka na izlazu iz ekspanzionog ure|aja (tačka “2” na slici R13.2) i na ulazu u kompresor
(tačka “3”) iznosi, respektivno:
x2 = (s2 - s2‟)/(s2‟‟-s1‟) = (2,488-1,473)/(7,062-1,473) = 0,1816,
x3 = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s1‟) = (6,267-1,473)/(7,062-1,473) = 0,8578.
Entalpija u tački “2” i “3” ciklusa je, respektivno:
i2 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x2 = 363,8 + (1722,2-363,8) 0,1816 = 610,48 kJ/kg,
i3 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3 = 363,8 + (1722,2-363,8) 0,8578 = 1529,04 kJ/kg
Odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore je:
q2 = i3 - i2 = (1529,04-610,48) kJ/kg = 918,56 kJ/kg,
a specifična količina toplote koja je predata okolnoj sredini iznosi
q1 = i4 -i1 = i1‟‟ - i1‟ = 1787,1 - 641,7 = 1145,4 kJ/kg.
Rashladni kapacitet ure|aja je
dQ2/dt = q2 dm/dt = 918,56 x 360/3600 kJ/s = 91,856 kJ/s = 330,68 M J/h.
b) Specifičan rad koji je potreban za odvijanje ciklusa i odgovarajuća snaga iznose,
respektivno:
lk = q1 - q2 = (1145,4 - 918,56) kJ/kg = 226,84 kJ/kg,
Pk = dLC/dt = lC dm/dt = 226,84 x 0,1 = 22,68 kW.
c) Termički koeficijent hla|enja (TKH) iznosi
C = q2 / lC = 918,56 / 226,84 = 4,05,
ili
C = T2 / (T1 - T2) = 243/(303-243) = 4,05.
R13.6a. a) Iz tabele veličina stanja proključalog amonijaka ili i,s - dijagrama

( odnosno T,s- dijagrama amonijaka) za t1 = 25 0 C dobija se da je: i1‟ = 617,6 kJ/kg, i1‟‟ =
1784,3 kJ/kg, s1‟ = 2,409 kJ/kgK, s1‟‟ = 6,322 kJ/kgK. Pri t2 = - 25 0 C je i2‟ = 386,3
kJ/kg, i2‟‟ = 1729,7 kJ/kg, s2‟ = 1,565 kJ/kgK, s2‟‟ = 6.981 kJ/kgK.
144
Kako je s2 =s1 = s1‟ = 2,409 kJ/kgK i s3 =s4 = s1‟‟ = 6,322 kJ/kgK, stepen suvoće pare
amonijaka na izlazu iz ekspanzionog ure|aja (tačka “2” na slici R13.2) i na ulazu u kompresor
(tačka “3”) iznosi, respektivno:
x2 = (s2 - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) = (2,409-1,565)/(6.981-1,565) = 0,1558,
x3 = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) = (6,322-1,565)/(6.981-1,565) = 0,8783.
Entalpija u tački “2” i “3” ciklusa je, respektivno:
i2 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x2 = 386,3 + (1729,7-386,3) 0,1558 = 595,60 kJ/kg,
i3 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3 = 386,3 + (1729,7-386,3) 0,8783 = 1566,21 kJ/kg
Odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore je:
q2 = i3 - i2 = (1566,21-595,60) kJ/kg = 970,61 kJ/kg,
a specifična količina toplote koja je predata okolnoj sredini iznosi
q1 = i4 -i1 = i1‟‟ - i1‟ = 1784,3 - 617,6 = 1166,7 kJ/kg.
Rashladni kapacitet ure|aja je
dQ2/dt = q2 dm/dt = 970.61 x 360/3600 kJ/s = 97,061 kJ/s = 349,42 M J/h.
b) Specifičan rad koji je potreban za odvijanje ciklusa i odgovarajuća snaga iznose,

respektivno:
lk = q1 - q2 = (1166,7 - 970,61) kJ/kg = 196,09 kJ/kg,
Pk = dLC/dt = lC dm/dt = 196.09 x 0,1 = 19,61 kW.
C = q2 / lC = 970,61 / 196,09 = 4,95,

ili
C = T2 / (T1 - T2) = 248/(298-248) = 4,96.
R13.7. a) Iz tabele veličina stanja proključalog freona-12 ili i,s - dijagrama

( odnosno T,s- dijagrama freona-12) za t1 = 25 0 C dobija se da je: p1 = 6,5079 bara, i1‟ =
524,16 kJ/kg, i1‟‟ = 665,84 kJ/kg, s1‟ = 2,0834 kJ/kgK, s1‟‟ = 2,5587 kJ/kgK. Pri t2 = - 25 0
C je p2 = 1,2372 bara, i2‟ = 477,43 kJ/kg, i2‟‟ = 642,89 kJ/kg, s2‟ = 1,9142 kJ/kgK, s2‟‟ =
2,5811 kJ/kgK.
145
Kako je s3 =s4 = s1‟‟ = 2,5587 kJ/kgK, stepen suvoće pare freona-12 na ulazu u kompresor
(tačka “3” na slici R13.3) iznosi:
x3 = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s1‟) = (2,5587-1,9142)/(2,5811-1,9142) = 0,9664.
Entalpija pare freona-12 u tački “3”” ciklusa je:
i3 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3 = 477,43 + (642,89-477,43) 0,9664 = 637,33 kJ/kg.
Obzirom da se proces adijabatskog prigušenja vrši bez promene entalpije ( i2 = i1 = i1‟ =
524,16 kJ/kg) odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore je
q2 = i3 - i2 = i3 - i1‟ =( 637,33 - 524,16) kJ/kg = 113,17 kJ/kg.
Specifična količina toplote koja je predata okolnoj sredini iznosi
q1 = i4 - i1 = i1‟‟ - i1‟ = ( 665,84 - 524,16) kJ/kg = 141,68 kJ/kg.
b) Utrošen specifičan rad po ciklusu jednak je radu koji je potreban za pogon kompresora i
iznosi:
lC = q1 - q2 = (i1‟‟ - i1‟) - (i3 - i1‟) = i1‟‟ - i3 = lk = 28,51 kJ/kg.
Kako je rashladni kapacitet ure|aja dat izrazom dQ2/dt = q2 dm/dt, maseni protok freona-12
iznosi
dm/dt = q2-1 dQ2/dt = 2,454 kg/s,
tako da snaga, koja je poterbna za pogon rashladne mašine, odnosno njenog kompresora,
iznosi
Pk = lk dm/dt = 28,51 x 2,454 = 69,96 kW.
 = q2 / lC = 113,17 / 28,51 = 3,97.,
d) TKH inverznog Carnot-ovog ciklusa izme|u isth ekstremnih temperatura iznosi
C = T2 / (T1 - T2) = 248/(298-248) = 4,96,
tako da je
 / C = 0,80.
R13.8. a) Na osnovu tabele veličina stanja proključalog amonijaka za t1 = 30 0 C

dobija se da je i1‟ = 641,7 kJ/kg, i1‟‟ = 1787,1 kJ/kg, s1‟ = 2,488 kJ/kgK, s1‟‟ = 6,267
kJ/kgK, a za t2 = - 30 0 C je i2‟ = 363,8 kJ/kg, i2‟‟ = 1722,2 kJ/kg, s2‟ = 1,473 kJ/kgK, s2‟‟
= 7,062 kJ/kgK.
Proces adijabatskog prigušenja vrši se bez promene entalpije tako da je i2 = i1 = i1‟ = 641,7
kJ/kg.
Stepen suvoće pare amonijaka na izlazu iz prigušnog ventila (tačka “2” na slici R13.3) iznosi:
x2 = (i2 - i2‟)/(i2‟‟-i1‟) = (641,7-363,8)/(1722,2-363,8) = 0,2046.
Enropija pare amonijaka na izlazu iz prigušnog ventila (u tački “2” ciklusa) je:
146
s2 =s2‟ + (s2‟‟ -s2‟)x2 = 1,473 + (7,062-1,473) 0,2046 = 2,6165 kJ/kgK.
Pri pricesu adijabatskog prigušenja entropija amonijaka je porasla za:
si = s2 - s1 = s2 - s1‟ = (2,6165 - 2,488) kJ/kgK = 0,1285 kJ/kgK.
b) Kako je s3 =s4 = s1‟‟ = 6,267 kJ/kgK, stepen suvoće pare amonijaka na ulazu u kompresor
(tačka “3” na slici R13.3) iznosi:
x3 = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s1‟) = (6,267-1,473)/(7,062-1,473) = 0,8578.
Entalpija pare amonijaka u tački “3” ciklusa je:
i3 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3 = 363,8 + (1722,2-363,8) 0,8578 = 1529,04 kJ/kg.
Odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore je
q2 = i3 - i2 = i3 - i1‟ =( 1529,04 - 641,7) kJ/kg = 887,34 kJ/kg.
Kako je rashladni kapacitet ure|aja dat izrazom dQ2/dt = q2 dm/dt, maseni protok amonijaka
iznosi
dm/dt = q2-1 dQ2/dt = 100 x 103 /887,34 kg/h = 112,70 kg/h.
c) Specifična količina toplote koja je predata okolnoj sredini iznosi

q1 = i4 - i1 = i1‟‟ - i1‟ = ( 1787,1 - 641,7) kJ/kg = 1145,4 kJ/kg.
Utrošen specifičan rad po ciklusu jednak je radu koji je potreban za pogon kompresora i
iznosi:
lC = q1 - q2 = (1145,4-887,34) kJ/kg = 258,06 kJ/kg.
Termički koeficijent hla|enja (TKH) iznosi
 = q2 / lC = 887,34 / 258,06 = 3,438.
d) Teorijska snaga motora, koji je poterban za pogon rashladne mašine, odnosno njenog
kompresora, iznosi
PC = lC dm/dt = 258,06 x 0,0313 = 8,078 kW.
R13.9. Iz T,s- dijagrama za ugljen-dioksid (ili odgovarajućih tabela veličina stanja)

za t1 = 20 0 C dobija se da je: p1 = 59,2 at = 6.06 M Pa (1 at =1.013.105 Pa), i1‟ = 114 k Cal/
kg = 477,3 kJ/kg, i1‟‟ = 151 k Cal/kg = 632,2 kJ/kg, s1‟ = 1,047 k Cal/kgK = 4,384 kJ/kgK,
s1‟‟ = 1,173 k Cal/kgK = 4,911 kJ/kgK (1 kCal =4.1868 kJ), a za t2 = - 20 0 C je i2‟ = 89,1 k
Cal/kg = 373 kJ/kg, i2‟‟ = 156,8 k Cal/kg = 656,5 kJ/kg, s2‟ = 0,960 k Cal/kgK = 4,019
kJ/kgK, s2‟‟ = 1,227 k Cal/kgK = 5,137 kJ/kgK.
a) Tačka “3” (Slika R13.4) nalazi se na gornjoj graničnoj krivoj tako da je s3 = s2‟‟ = 5,137
kJ/kgK. Entalpija pare u tački “4” nalazi se na osnovu preseka izoentrope s4 = s3 = 5,137
kJ/kgK = const i izobare p1 = 5,71 M Pa = const. Tako se dobija da je i4 = 168 k Cal/kg =
147
703,4 kJ/kg. Obzirom da je i2 = i1 = i1‟, odvedena specifična količina toplote iz rashladne
komore iznosi
q2 = i3 - i2 = i2‟‟ - i1‟ = (656,5 - 477,3) kJ/kg = 179,2 kJ/kg
Specifičan rad koji je potreban za odvijanje ciklusa jednak je radu kompresora i iznosi
lk = i4 - i3 = i4 - i2‟‟ = (703,4 - 656,5) kJ/kg = 46,9 kJ/kg.
TKH ciklusa iznosi
a = q2 / lk = 3,82.
b) Stepen suvoće pare ugljen-dioksida na ulazu u kompresor (tačka 3‟ na slici R13.4) iznosi:
x3‟ = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) = (i1‟‟ - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) =
= (4,911-4,019)/(5,137-4,010) = 0,798.
Entalpija pare ugljen-dioksida u tački “3” ciklusa je:
i3‟ =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3‟ = 373 + (656,5-373) 0,798 = 599 kJ/kg.
Odvedena specifična količina toplote iz rashladne komore je
q‟2 = i3‟ - i2 = i3‟ - i1 = i3‟ - i2‟ = (599 - 599) kJ/kg = 33,2 kJ/kg.
Potreban specifični rad za pogon kompresora je
l‟ = l‟k = i5 - i3‟ = i1‟‟ - i3‟ = (632,2 - 599) kJ/kg = 33,2 kJ/kg.
TKH ciklusa iznosi
b = q‟2 / l‟k = 3,66.
R13.10. a) Na osnovu tabele veličina stanja proključalog ugljen-dioksida i suve pare

ugljen-dioksida (ili T,s-dijagrama) dobijaju se sledeći podaci: za t1 = 25 0 C je i1‟ = 497,4
kJ/kg, i1‟‟ = 616,7 kJ/kg, s1‟ = 4,4497 kJ/kgK, s1‟‟ = 4,8504 kJ/kgK, a za t2 = - 25 0 C je
i2‟ = 362,2 kJ/kg, i2‟‟ = 656,1 kJ/kg, s2‟ = 3,9779 kJ/kgK, s2‟‟ = 5,1615 kJ/kgK.
Proces adijabatskog prigušenja vrši se bez promene entalpije tako da je i2 = i1 = i1‟ = 497,4
kJ/kg. Na izlazu iz kompresora entalpija suvo-zasićene pare iznosi i4 = i1‟‟ = 616,7 kJ/kg.
Kako je s3 = s4 = s1‟‟ = 4,8504 kJ/kgK.
Stepen suvoće pare u tački “3” ciklusa (slika R 13.3) iznosi:
x3 = (s3 - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) = (s1‟‟ - s2‟)/(s2‟‟-s2‟) =
= (4,8504-3,9779)/(5,1615-3,9779) = 0,7372.
Entalpija pare amonijaka u tački “3” ciklusa je:
i3 =i2‟ + (i2‟‟ -i2‟)x3 = 362,2 + (656,1-362,2) 0,7372 = 578,9 kJ/kg.
Specifična količina toplote koja je predata kondenzatoru, tj. grejnom telu, iznosi
q1 = i4 - i1 = i1‟‟ - i1‟ = (616,7 - 497,4) kJ/kg = 119,3 kJ/kg.
Specifična količina toplote koja je uzeta iz okolne sredine i iskorišćena za isparavanje ugljen-
dioksida u isparivaču iznosi
q2 = i3 - i2 = i3 - i1 = i3 - i1‟ =( 578,9 - 497,4) kJ/kg = 81,5 kJ/kg.
Utrošen specifičan rad po ciklusu jednak je radu koji je potreban za pogon kompresora i
iznosi:
lC =lk = q1 - q2 = (119,3-81,5) kJ/kg = 37,8 kJ/kg.
Kako je teorijska snaga motora kompresora Pk = lk dm/dt, maseni protok ugljen-dioksida je
dm/dt = Pk / lk = 18,9/37,8 kg/s = 0,50 kg/s = 1800 kg/h.
Grejni kapacitet termo pumpe, tj. količina toplote koja se u jedinici vremena dobije za
zagrevanje zgrade iznosi
dQ1/dt = q1 dm/dt = 119,3 x 0,50 kJ/s = 59,65 kJ/s.
Koeficijent grejanja (koeficijent transformisanja toplote) iznosi
g =  q1 / lk = 119,3 / 37,8 = 3,156.
R13.11. U početnoj tački ciklusa (tačka “1” na slici 13.1.) pri temperaturi T1 = 40,0 K
i pritisku p1 = 0,098 M Pa = 1 at, entropija i entalpija vodonika, na osnovu T,s- dijagrama
iznose s1 = 8,300 kCal/kgK = 34,75 kJ/kgK i i1 = 210 kCal/kg = 879,2 kJ/kg, respektivno.
148
Posle izoentropskog širenja u detanderu (tačka “3”) je s3 = s2 = 19,93 kJ/kgK i i3 = 100
kCal/kg = 418,7 kJ/kg.
U tački “4” ciklusa, posle izotermno-izobarno isparavanja (T2 = 30,0 K, p1 = o,098 M Pa), je
s4 = 7,150 kCal/kgK = 29,94 kJ/kgK i i4 = 170 kCal/kg = 711,76 kJ/kg.
Specifična količina toplote (q1) koja je odvedena od radnog tela tokom pricesa izotermnog
sabijanja iznosi
q1 = T1(s2 - s1) = - T1 (s1 - s2) = -40,0(34,75-19,93) = - 592,8 kJ/kg.
Količina toplote koja je odvedena rashladnim fluidom pri izobarno-izotermnom isparavanju

(q2‟) i pri izobarnom zagrevanju (q2‟‟) iznosi
q2 = q2‟ + q2‟‟ = (i4 - i3) + (i1 - i4) = i1 - i3 = (879,2 - 418,7) kJ/kg = 460,5 kJ/kg.
Specifični rad koji treba da se utroši da bi se ostvario dati idealan ciklus likvefikacije iznosi
lid =  q1  - q2 = (592,8 - 460,5) kJ/kg = 132,3 kJ/kg.
Koeficijent hla|enja ciklusa iznosi
 = q2 / lid = 460,5/132,3 = 3,48,
ili na osnovu izraza
 = (i1 - i3)/ T1(s1-s2) - (i1-i3) = 3,48.
Za inverzan Carnot-ov ciklus izme|u istih ekstremnih temperatura (T1 i T2) je
q1C = q1 = - T1 (s1 - s2) = -40,0(34,75-19,93) = - 592,8 kJ/kg.
q2C = T2 (s1 - s2) = 30 (34,75-19,93) = 444,6 kJ/kg,
lC =  q1C  - q2C = (592,8 - 444,6) kJ/kg = 148,2 kJ/kg,
Koeficijent hla|enja ciklusa iznosi
C = q2C / lC = 444,6/148,2 = 3,00,
ili
C = T2 / (T1 - T2) = 30/(40-30) = 3,00.
Odnos koeficijenata ghla|enja ova dva ciklusa iznosi
 / C = 1,16.
R13.12. Na osnovu T,s-dijagrama neona (Slika 13.2) sledi da za p1 = 0,098 M Pa = 1

at i T1 = 84 K entropija i entalpija neona iznose s1 = 1,048 kCal/kgK = 4,388 kJ/kgK i i1 =
35,324 kCal/kg = 147,9 kJ/kg.
Za T1= 84 K i p2 = 9,80 M Pa = 100 at je s2 =0,5562 kCal/kgK = 2,329 kJ/kgK, i2 = 30,489
kCal/kg = 127,65 kJ/kg.
Specifična količina toplote koja je uzeta iz rashladne komore za isparavanje likvefikovanog
neona u isparivaču iznosi
q2 = q2‟ = i5 - i4 = i1 - i2 = (147,9 -127,65) kJ/kg = 20,25 kJ/kg.
Oslobo|ena specifična količina toplote pri procesu izotermnog sabijanja je
q1 = T1(s2 - s1) = - T1 (s1 - s2) = -84(4,388-2,329) kJ/kg = - 172,96 kJ/kg.
Rad koji je potrebno utrošiti za odvijanje procesa (za izotermno sabijanje gasa) je
l =  q1  - q2 = (172,96 - 20,25) kJ/kg = 152,71 kJ/kg.
Koeficijent hla|enja ovog Linde-ovog ciklusa likvefikacije (Slika R13.6) iznosi svega
 = q2 / l = 20,25/152,71 = 0,133,
Koeficijent hla|enja odgovarajućeg inverznog Carnot-ovog ciklusa iznosi
C = T2 / (T1 - T2) = 27,16/(84-27,16) = 0,479.
Odnos koeficijenata ghla|enja ova dva ciklusa je
 / C = 0,278.
149
14. PROSTIRANJE TOPLOTE
14.1. Odrediti specifični toplotni protok q kroz ravanu homogenu ploču debljine  =
10,0 cm, ako su temperature na površinama ploče konstantne i iznose t1 =100 0C i t2 = 30 0C,
u slučajevima kada je ploča od: a) čelika; b) betona i c) azbesta. Koeficijenti provo|enja
toplote  za čelik, beton i azbest iznose: 40 W/mK, 1,3W/mK i 0,040 W/mK, respektivno.
14.2. Ravan zid površine A = 0,5 m2 čini sloj šamota debljine 1 = 20 mm i sloj čelika
debljine 2 = 10 mm. Temperatura jedne od spoljašnjih površina zida (od šamota) je t1 = 900
0
C, a druge (od čelika) je t3 = 40 0C. Koeficijent provo|enja toplote šamota je 1 = 1,0 W/mK,
a čelika 2 = 40 W/mK. Odrediti: a) specifični toplotni protok kroz ovaj dvoslojni zid; b)
količinu toplote koja se tokom  = 10 h preda provo|enjem s unutrašćnje na spoljašnju
površinu zida i c) temperaturu t2 na graničnoj površini izme|u slojeva.
14.3. Jedna površina zida od cigala, debljine 2 = 20 cm i koeficijenta provo|enja

toplote 2 = 0,90 W/mK, prevučena je slojem maltera debljine 1 = 2 cm i koeficijenta
provo|enja toplote 1 = 0,70 W/mK. Druga površina zida od cigala prevučena je slojem
betona debljine 3 = 5 cm i koeficijenta provo|enja toplote 3 = 1,3 W/mK. Temperatura jedne
od spolješnjih površina ovog troslojnog zida je t1 = 30 0C a temperatura druge spoljašnje
površine je t4 = - 10 0C. Odrediti: a) specifični toplotni protok kroz ovaj troslojni zid i b)
temperature na granicama slojeva (t2 i t3). (April „99)
14.4. Odrediti specifični toplotni protok q kroz ravan šamotni zid debljine  = 30 cm i
temperaturu tx na rastojanju x = 20 cm od unutrašnje površine zida, ako je temperatura
unutrašnje površine zida t1 = 1240 0C, dok je temperatura spolješnje površine t2 = 40 0C.
Koeficijent provo|enja toplote zavisi od temperature po zakonu:
 = 0 (1 + b t), gde je 0 = 0,80 W/mK i b = 7 x 10 - 4 0C - 1.
14.5. Spoljašnji prečnik duge porculanske cilindrične cevi je za 15% veći od

unutrašnjeg prečnika. Temperatura spoljašnje površine cevi je t2 = 40 0C. Specifični toplotni
protok kroz zid cevi je ql = 5,0 kW/m. Koeficijent provo|enja toplote porcelana je  = 2,0
W/mK. Odrediti temperaturu unutrašnje površine cevi.
14.6. Toplotni protok (fluks) kroz sferni šamotni zid, čiji je unutrašnji poluprečnik r1 =
50 cm a spoljašnji poluprečnik r2 = 70 cm, iznosi  = 5000 W. Koeficijent provo|enja toplote
šamota je  = 1,0 W/mK. Temperatura spoljašnje površine sfernog zida je t2 = 50 0C.
Odrediti: a) temperaturu unutrašnje površine sfernog zida; b) temperaturu na radijalnom
rastojanju x = 10 cm od unutrašnje površine sfernog zida i c) specifičan toplotni protok kroz
obe površine sfernog zida.
14.7. Kocka je napravljena od n1 pločica stranice duìne a, debljine b1 i koeficijenta

provo|enja toplote 1 i n2 pločica stranice duìne a, debljine b2 i koeficijenta provo|enja toplote
2. Odrediti: a) koeficijent provo|enja toplote materijala kocke du` pločica (p) i b) normalno
na njih (n) (Sept „99).
14.8. Kocka je napravljena od n1 = 10 pločica stranice duìne a, debljine b1 = 1 cm i

koeficijenta provo|enja toplote 1 = 40 W/mK i n2 = 15 pločica stranice duìne a, debljine b2 =
2 cm i koeficijenta provo|enja toplote 2 = 10 W/mK . Odrediti: a) koeficijent provo|enja
toplote materijala kocke du` pločica (p) i b) normalno na njih (n).
150
14.9. U ploči debljine d = 2 = 10 mm, napravljenoj od materijala koeficijenta
provo|enja toplote  = 1,0 W/mK, nalaze se unutrašnji izvori toplote ravnomerno raspore|eni
po celoj zapremini. Snaga unutrašnjih izvora po jedinici zapremine (zapreminska gustina
toplotnog fluksa) iznosi qv = 10 MW/m3. Temperatura površine zida odràva se konstantnom i
iznosi t0 = 40 0C. Odrediti: a) temperatursko polje u ploči i b) temperaturu i sredini ploče. (Jul
2006)
14.10. U ploči debljine d= 2 = 1,0 cm, napravljenoj od materijala koeficijenta

po celoj zapremini. Snaga unutrašnjih izvora po jedinici zapremine iznosi qv = 40 MW/m3.
Temperature površina zida odràvaju se konstantnom i iznose t01 = 100 0C i t02 = 110 0C.
Odrediti: a) poloàj xm koji odgovara maksimalnoj temperature Tm ; b) maksimalnu
temperaturu i c) gustinu toplotnog fluksa (q1 i q2) na površinama ploče (Sept „04).
14.11. U ploči debljine d= 2 = 1,0 cm, napravljenoj od materijala koeficijenta

po celoj zapremini. Snaga unutrašnjih izvora po jedinici zapremine iznosi qv = 20 MW/m3.
Temperature površina zida odràvaju se konstantnom i iznose t01 = 100 0C i t02 = 160 0C.
Odrediti: a) poloàj xm koji odgovara maksimalnoj temperaturi Tm ; b) maksimalnu
temperaturu i c) gustinu toplotnog fluksa (q1 i q2) na površinama ploče.
14.12. U dugom valjku prečnika 2R = 0,20 m nalaze se unutrašnji izvori toplote koji
su ravnomerno raspore|eni po celoj zapremini. Zapreminska gustina toplotnog fluksa izvora
iznosi qv = 10 mW/cm3. Temperatura površine valjka se odràva konstantnom i iznosi t0 =
30 0C. Koeficijent provo|enja toplote materijala valjka je  = 10 W/mK. Odrediti: a)
temperatursko polje u zapremini valjka i b) temperaturu du` ose valjka (Jul „05).
14.13. Kroz dug provodnik kru`nog poprečnog preseka poluprečnika R = 0,5 mm teče
konstantna jednosmerna struja jačine I = 30 A. Specifični otpor i koeficijent provo|enja
toplote provodnika su  = 1,1. 10-6 m i  = 20 W/mK, respektivno. Temperatura površine
provodnika se odràva konstantnom i iznosi t0 = 50 0 C. Odrediti a) temperatursko polje T (r) ;
b) temperaturu du` ose provodnika; c) gustinu toplotnog fluksa kroz površinu provodnika i c)
gustinu toplotnog fluksa kroz površinu provodnika (Sept „05).
14.14. U telu oblika valjka prečnika 2R nalaze se unutrašnji izvori toplote koji su
ravnomerno raspore|eni po zapremini (valjak se zagreva električnom strujom). Zapreminska
gustina toplotnog fluksa izvora iznosi qv (W/m3). Temperatura okolne sredine iznosi T0.
Izvesti izraz za temperatursko polje valjka u stacionarnom reìmu i odrediti temperaturu du`
oce valjka i na njegovoj površini u slučaju konvektivne razmene toplote sa okolinom, pri
čemu je poznat koeficijent toplotne provodljivosti materijala valjka  (W/mK) i koeficijent
prelaza toplote izmedju valjka i okolne sredine  ( W/m2).
14.15. U kugli poluprečnika R = 0,10 m nalaze se unutrašnji izvori toplote koji su

ravnomerno raspore|eni po celoj zapremini. Zapreminska gustina toplotnog fluksa izvora
iznosi qv = 30 mW/cm3. Temperatura površine kugle se odràva konstantnom i iznosi T0 =
330 K. Koeficijent provo|enja toplote materijala kugle je  = 0,10 W/mK. Odrediti: a)
temperatursko polje u zapremini kugle i b) temperaturu u centru kugle.
151
14.16. Odrediti temperatursko polje u prostoru izme|u dveju koncentričnih sfera
poluprečnika r1 i r2, i konstantnih temperatura T1 i T2. Prostor izme|u sfera je popunjen
homogenom supstancom (Jan „05).
14.17. Odrediti temperatursko polje u homogenoj sredini izvan sferne površine

poluprečnika R0 i temperature T0.
14.18. Sferni komad leda, početnog poluprečnika R0 = 1 cm, potopljen je u veliku

masu vode temperature tv = 10 0C. Odrediti vreme za koje će se komad leda potpuno otopi.
Predpostaviti da se razmena toplote izme|u leda i vode vrši samo mehanizmom toplotne
provodnosti. Koeficijent toplotne provodnosti vode iznosi  = 0,60 W/mK, specifična toplota
topljenja leda je qL = 330 kJ/kg, a gustina leda L = 900 kg/m3.
14.19. Potrebno je da se odredi temperatursko polje u dugom valjku prečnika 2r = 1,0

m, napravljenog od materijala koeficijenta toplotne provodljivosti  = 50,0 W/mK i
koeficijenta toplotnog provo|enja a = 1,20 . 10-5 m2/s,  = 1 h od trenutka stavljanja valjka u
peć. Koeficijent prelaza toplote od peći ka valju iznosi  = 120 W/m2. Zbog toga se merenje
vrši na modelu napravljenom od materijala čije su karakteristike sledeće: m = 10,0 W/mK, am
= 2,40 . 10-5 m2/s, m = 100 W/m2. Odrediti prečnik modela valjka 2rm i vreme m od trenutka
stavljanja modela u peć posle koga treba izvršiti merenje temperaturskog polja.
14.20. Vazduh laminarno struji brzinom wf = 1,5 m/s du` obe površine tanke ploče
temperature tz = 20 0C, duìne L = 2m i širine d = 1m. Temperatura u vazdušnoj struji iznosi tf
= 2000 C. Pri datoj temperaturi kinematička viskoznost vazduha je f = 1,5 x 10-5 m2/s,
koeficijent toplotne provodljivosti vazduha je f = 2,6 . 10-2 W/mK a Prandt-ov broj iznosi Prf
= 0,70. Odrediti srednju vrednost koeficijenta prelaza toplote sr i toplotni fluks  izme|u
ploče i vazduha.
14.21. Odrediti gustinu fluksa zračenjem razmenjene energije izme|u dve velike
paralelne površine temperatura T1 = 800 K i T2 = 400 K i konstanti zračenja c1 = 5,0 W/m2K i
c2 = 4,0 W/m2K4, respektivno. Rezultat uporediti sa slučajem kada je druga površina polirana,
konstante zračenja c2‟ = 0,5 W/m2K4. Konstanta zračenja apsolutno crnog tela je c0 = 5,76
W/m2K4.
14.22. Izme|u dveju paralelnih beskonačno velikih površina jednakih konstanti

zračenja c1 = c2 = cp = 5,00 W/m2K, temperatura T1 = 800 K i T2 = 400 K, paralelno je
postavljen beskonačno veliki ekran stepena crnoće  = 0,15. Odrediti gustinu fluksa
zračenjem razmenjene energije izme|u datih površina, kao i temperature datih površina i
ekrana: a) pre i b) posle postavljanja ekrana. d) Odrediti gustinu fluksa zračenja kada su
konstante obeju površina i ekrana jednake, tj. c1 = c2 = cp = ce (Jun „02).
14.23. Kugla poluprečnika r1 =10 cm, čija je površina temperature T1 = 1000 K i

konstanta zračenja c1 = 5,0 W/m2K, nalazi se u unutrašnjosti sferne površine poluprešnika r2 =
20 cm i temperature T2 = 600 K. Unutrašnja površina sfere je konstante zračenja c2 = 3,0
W/m2K. Odrediti fluks zračenjem razmenjene energije izme|u kugle i sfere.
152
R14. REŠENJA.
R14.1. Na osnovu Fourie-ovog zakona specifičan toplotni protok q srazmeran je

gradijentu temperature dt/dx:
dt t t t t
q     2 1   1 2
dx  
tako da je:
t1 t 2 100  30 kW kW
qa    40  40  700  28,0 2 , qb  1,3  700  0,910 2
 0,10 m m
kW
i qc  0,040  700  0,028 2
m
R14.2. a) Za dati dvoslojni zid specifičan toplotni protok je
t1  t 3 900  40 kW
q   42,469 2 ;
1  2 0,020 0,010 m
 
1 2 1 40
b) provedena količina toplote iznosi Q  qA  42469  0,5  10  3600  764,44 MJ
i c) temperature na graničnoj površini slojeva je
q 1 42469  0,020 q
t 2  t1   900   t 3  2  50,6 0 C
1 1 2
R14.3. a) Za troslojni zid je
t1  t 4 30  (10) kW
q   138,286 2 ;
1  2  3 0,02 0,20 0,05 m
   
1 2 3 0,70 0,90 1,3
t1  t 2 t3  t 4
b) Kako je q  q1  1  q 2  3 , sledi:
1 3
q 1 138,286  0,02
t 2  t1   30   26,0 0 C ,
1 0,70
q 3 138,286  0,05
t3  t 4   10   4,68 0 C .
3 1,3
dt dt
R14.4. Kako je q   (t )  0 (1  bt ) , sledi
dx dx
153
bt 2
qx  0 (t  )C,
2
bt12
gde se konstanta C nalazi iz graničnih uslova x = 0, t = t1 i x = , t = t2: C  0 (t1  ),
2
tako da je
t1  t  t12  t 2 
q  0  1  b  . (R14.4.1)
x  2 
Zamenjujući granični uslov x=, t = t2 u poslednji izraz dobija se
t1  t 2  t t  1240  40  1240  40  kW
q  0 1  b 1 2   0,80 1  7  10 4    4,634 2 .
  2  0,30  2  m
t1  t 2
Do istog rezultata moè da se do|e korišćenjem izraza q   sr , gde je  sr -srednja

vrednost koeficijenta provo|enja toplote u datom temperaturskom intervalu t2 - t1:
 t1  t 2   1240  40  W
sr  0 1  b   0,80  1  0,0007    1,1584 0 .
 2   2  m C
2  2qx 2t1 2 
Iz izraza R14.4.1 sledi : t 2  t     t1   0
b  0 b b 
tako da je
2
1 1  2q
t ( x)      t1   x .
b b  0 b
Na rastojanju x = 20 cm temperatura je
2
10 4  10 4  2  4634  10 4
t (0,20)      1240    0,20  523.7 0 C .
7  7  0,80  7
R14.5. Kako je specifični toplotni protok po jedinici duìne cevi
2
ql  (t  t ) ,
d2 1 2
ln
d1
sledi
ql d 5  10 3
t1  t 2  ln 2  40  ln 1,15  95,6 0 C.
2 d1 2  2,0
R14.6. Kako je za sferni zid toplotni protok
154
r2 r1
  4  (t1  t 2 ) ,
r2  r1
i temperatursko polje
r1 r2  1 1 
t (r )  t1  (t1  t 2 )   , (14.6.1)
r2  r1  r1 r 
sledi
  1 1
t (r )  t1    . (14.6.2)
4  r1 r 
.
a) Na osnovu predhodnog izraza (14.6.2) sledi da je temperatura unutrašnje površine sfernog
zida:
 1 1 5000  1 1 
t1  t 2      50      277,36 0 C
4  r1 r2  4  1,0  0,5 0,7 
b) Temperatura na rastojanju x = 10 cm od unutrašnje površine sfernog zida, tj. na sfernoj

površini gde je rx = r1+x = 0,60 m, iznosi (izraz 15.6.2)
 1 1  5000  1 1 
t x (rx )  t1      277,36      144.73 0 C
4  r1 rx  4  1  0,50 0,60 
ili
 1 1 5000  1 1 
t x (rx )  t 2      50      144,74 C
0
4  rx r2  4  1  0.6 0.7 
c) Specifični toplotni protok kroz unutrašnju i spoljašnju sfernu površinu iznose, respektivno:
  5000 kW
q1     1,592 2 ,
A1 4r1 2
4  0,50 2
m
  5000 kW
q2     0,812 2 .
A2 4r22
4  0,70 2
m
R14.7. a) Specifični toplotni protoci du` pločica iznose:
dT T dT T
q1  1  1 i q 2  2  2
dx a dx a
Ukupni toplotni protoci kroz poprečne preseke pločica vrsta “1” i “2” su:
T T
1  A1 q1  n1 ab11  n1b11T i  2  A2 q2  n2 ab2 2  n2b2 2 T ,
a a
gde su A1 = n1ab1 i A2 = n2ab2 poprečni preseci svih pločica odgovarajućih vrsta.

Ukupan toplotni protok kroz stranicu kocke površine A  a 2  A1  A2  n1ab1  n2 ab2
iznosi:
155
  1  2  (n1b11  n2b2 2 )T .
S druge strane je
T
  a 2 p
 a p T ,
a
odakle se dobija ekvivalentna vrednost koeficijenta provo|enja toplote u du` pločica
n1b11  n2 b2 2 n1b11  n2 b2 2
p   ,
a n1b1  n2 b2
gde je a  n1b1  n2 b2 .
b) U slučaju provo|enja toplote normalno na pločice vaì poznata relacija koja se odnosi na
ekvivalentni koeficijent provo|enja toplote pri provo|enju toplote kroz višeslojni zid:
 i
n1b1  n2 b2
n  i
 ,
i n1b1 n2 b2

i

1 2
i
gde su  1  n1b1 ,  2  n2 b2 , debljine slojeva koeficijenta provo|enja toplote 1, i 2,

respektivno.
R14.8. Ekvivalentni koeficijenti provo|enja toplote iznose (zadatak 14.7):
n1b11  n2 b2 2 10  0,01  40  15  0,02  10 W

a) p    17,5
n1b1  n2 b2 10  0,01  15  0,02 mK
n1b1  n2 b2 10  0,01  15  0,02 W

b) n    7,25
n1b1 n2 b2 10  0,01 15  0,02 mK
 
1 2 40 10
R14.9. U slučaju kada postoje unutrašnji izvori toplote, koji su ravnomerno raspore|eni
po zapremini, Fourie-ova jednačina za stacionarno provo|enje toplote ima oblik
q
aT  v  0 , (R14.9.1)
c
odnosno
q
T  v  0 , (R14.9.2)


gde je a  - koeficijent temperaturske provodnosti, a qv - zapreminska gustina toplotnog
c
fluksa.
156
a) U slučaju kada je provo|enje jednodimenziono u pravcu x- ose, kao u slučaju ravnog zida
debljinme d = 2, Fourie-ova jednačina dobija sledeći oblik:
d 2T q v
  0. (R14.9.3)
dx 2 
Rešavanjem poslednje jednačine dobija se
dT q
  v x  C1 . (R14.9.4)
dx 
Ukoliko se koordinatni početak postavi u centar ploče i uzme u obzir da je zbog simetrije
 dT 
   0 , sledi C1 = 0, tako da je
 dx  x 0
q 
T ( x)   v  x 2  C 2 . (R14.9.5)
 2 
qv 2
iz graničnog uslova T ( x   )  T0 sledi C 2  T0  , tako da je temperatursko polje u
2
unutrašnjosti ploče:
 qv 2   x  
 
2
 qv  2
T ( x)  T0      x  T0  
2
 1     . (R14.9.6)
 2   2      
dT qv
b) Kako je  x , maksimalna temperatura je u centru ploče xm = 0, i iznosi:
dx 
qv 2 q d2
Tm  T (0)  T0   T0  v (R14.9.7)
2 8
U konkretnom slučaju je
qv d 2 10 7 (10 2 ) 2
Tm  T (0)  T0   313   438 K ,
8 8  1,0
odnosno t m  165 0 C .
R14.10. U slučaju stacionarnog provo|enja toplote kroz ploču debljine d=2, u kojoj se
nalaze unutrašnji izvori ravnomerno raspore|eni po zapremini, zapreminske gustine qv, Fourie-
ova jednačina ima oblik (R14.9.3)
d 2T q v
  0,
dx 2 
čije je opšte rešenje
157
q 
T ( x)   v  x 2  C1 x  C 2 . (R14.10.1)
 2 
Neka se koordinatni početak nalazi u sredini ploče. Iz graničnih uslova T ( )  T01 i
T ( )  T02 , sledi
T02  T01 T T q 2
C1  i C1  01 02  v .
2 2 2
Temperatursko polje u unutrašnjosti ploče ima oblik
T ( x) 
T01  T02 T02  T01

2
q 
x   v   2  x2 ,  (R14.10.2)
2  2 
odnosno
T01  T02 T02  T01  qv 2    x  
2
T ( x)   x    1     . (R14.10.3)
2 2  2      
a) Poloàj xm maksimalne temperature nalazi se iz uslova
dT ( x) T02  T01 qv
  x  0,
dx 2 
odakle je
 
xm  (T02  T01 )  (T02  T01 ) , (R14.10.4)
2q v  qv d
računajući od centra ploče ka zidu više temperature, a u konkretnom slučaju
 50
xm  (T02  T01 )  (110  100)  1,25 mm
qv d 4  10 7 0,01
b) Maksimalna temperatura iznosi
T01  T02 qv 2 

Tm  T ( xm )    (T02  T01 ) 2  115,62 0 C
2 2 8qv 2
ili
Tm  T ( xm ) 
T01  T02 T02  T01

2
q 


2

xm   v   2  xm  115,62 0C .
2  
2
c) Kako je gradijent temperature zavisan od poloàja
dT T02  T01 qv q q q
  x  v x m  v x  v ( x m  x) , (R14.10.5)
dx 2    
specifičan toplotni protok (gustina toplotnog protoka)
dT
q ( x )    q v ( x m  x) , (R14.10.6)
dx
158
tako|e zavisi od poloàja, tako da na površinama ploča iznosi
kW
q1  q( x   )  qv  ( xm   )  40  10 6  6,25  10 3  250
m2
kW
q 2  q( x   )  qv  ( xm   )  40  10 6  (3,75  10 3 )  150 2 .
m
R14.11. a) Temperatura je maksimalna u ravni koja se nalazi na rastijanju xm od ravni

simetrije ploče ka površini više temperature (R14.10.4)
  10
xm  (T02  T01 )  (T02  T01 )  (160  100)  3,0 mm .
2q v  qv d 2  10 7  10 2
b) maksimalna temperatura je (R14.10.5)
Tm  T ( xm ) 
T01  T02 T02  T01

2
q 

xm   v   2  xm  164 0 C
2

2  2 
ili
T01  T02 qv 2 
Tm  T ( xm )    (T02  T01 ) 2  164 0 C
2 2 8qv 2
c) gustina toplotnog protoka kroz površine ploča iznosi (R14.10.7)

kW
q1  q( x   )  qv  ( xm   )  20  10 6  8  10 3  160
m2
kW
q 2  q( x   )  qv  ( xm   )  20  10 6  (2  10 3 )  40 2 .
m
R14.12. Fourie-ova diferencijalna jednačina u slučaju kada postoje unutrašnji izvori

toplote ravnomerno raspore|eni po zapremini homogenog valjka (ili cilindra) ima sledeći oblik
T   2T 1 T 1  2T  2T 
cv   T  qv    2      qv . (R14.12.1)
  r r r r 2  2 z 2 
U slučaju stacionarnog provo|enja toplote (T/ = 0), vodeći računa o tome da temperatursko
polje u unutrašnjosti valjka, zbog simetrije, ne zavisi od cilindričnih koordinata  i z, Fourie-
ova jednačina (R14.12.1) se pojednostavljuje
  2T 1 T 
     qv  0 , (R14.12.2)
 r
2
r r 
odnosno
 T 
 r 
1  r  qv
  0. (R14.12.3)
r r 
159
Dalje sledi
T q C
 v r 1 . (R14.12.4)
r 2 r
T
Obzirom da je zbog simetrije,  0 , sledi C1 = 0, tako da je
r
q
T (r )   v r 2  C 2 . (R14.12.5)
4
qv 2
Iz graničnog uslova T ( R)  T0 , sledi C2  T0  R , tako da je
4
qv R 2   r  
2
qv
T (r )  T0  ( R  r )  T0 
2 2
1     . (R14.12.6)
4 4   R  
T
Maksimalna temperature se postiè kada je ispunjen uslov  0 , tako da se na osnovu
r
T q
izraza (R14.12.6) dobija   v r  0 odakle sledi da je maksimalna temperatura u centru
r 2
valjka tj. rm = 0.
Maksimalna temperatura iznosi
qv R 2
Tm  T (0)  T0  , (R14.12.7)
4
tako da temperatursko polje moè da se napiše u obliku
  r 2 
T (r )  T0  (Tm  T0 ) 1     . (R14.12.8)
  R  
T q
Kako je   v r , gustina toplotnog fluksa kroz zid valjka, prečnika 2R iznosi
r 2
dT q  q R
q   v R   v . (R14.12.9)
dr  2  2
U datom slučaju je:
q R2  r 2  10 4 0,12   r  
2
  r 2 
a) T (r )  T0  v 1      30  1      303  2.5  1     K ;
4   R   4  10   R     R  
q R2
b) Tm  T (0)  T0  v  303  2,5  305,5 K odnosno 32.5 0C i
4
q R 10 4  0,1 W
c) q( R)  v   500 2 .
2 2 m
160
R14.13. Pri proticanju električne struje ječine I tokom vremena  u zapremini V = LA
provodnika duìne L i poprečnog preseka A = R2 se oslobodi količina toplote
L 2 V
Q  I 2   I    2 I 2 ,
A A
L
gde je    , otpor provodnika specifičnog otpora .
A
Zapreminska gustina toplotnog fluksa u ovom slučaju iznosi
Q I2 I2 30 2 MW
qv    2   2 4  1,1  10 6 2  1605 3
V A  R  (5  10 )
4 4
m
a) Temperatursko polje u zapremini provodnika dato je izrazom (R14.12.6)
q R2   r 2  1,605  10 9  (5  10 4 ) 2   r 2 
T (r )  T0  v 1      323  1     
4   R   420   R  
  r 2 
 323  5,015  1     K
  R  
b) Maksimalna temperatura je du` ose provodnika (r=0) i iznosi
qv R 2
Tm  T (0)  T0   323  5,015  328,02 K
4
c) Specifičan toplotni protok kroz površinu provodnika iznosi (R14.12.9)
qv R 1,605  10 9  5  10 4 W kW
q( R)    4,012  10 5 2  401,2  2 .
2 2 m m
R14.14. Fourie-ova diferencijalna jednačina u slučaju kada postoje unutrašnji izvori

toplote ravnomerno raspore|eni po zapremini homogenog beskonačnog valjka (ili cilindra)
ima sledeći oblik (R14.12.1)
T   2T 1 T 1  2T  2T 
cv   T  qv    2      qv
  r r r r 2  2 z 2 
U slučaju stacionarnog provo|enja toplote (T/ = 0), vodeći računa o tome da temperatursko
polje u unutrašnjosti valjka, zbog simetrije, ne zavisi od cilindričnih koordinata  i z, Fourie-
ova jednačina (R14.12.1) se pojednostavljuje (R14.12.2)
  2T 1 T 
     qv  0 ,
 r
2
r r 
161
odnosno (R14.12.3)
 T 
 r 
1  r  qv
 0
r r 
Dalje sledi (R14.12.4)
T q C
 v r 1 .
r 2 r
Integracijom poslednjeg izraza (R14.12.4) se dobija
qv 2
T (r )   r  C1 ln r  C 2 . (R14.14.1)
4
Konstante C1 i C2 se dobijaju iz graničnih uslova:
T dT ( R)   T ( R)  T0 
za r = 0 je  0 i za r = R je  , (R14.14.2)
r dr 
gde drugi uslov sledi iz Njutnovog zakona.
Iz prvog graničnog uslova sledi C1 = 0, pa je (pogledati izraz R14.12.5)
qv 2
T (r )   r  C2
4
Na osnovu poslednjeg izraza i drugog graničnog uslova i sledi
   qv 2 
  v R   T ( R)  T0   
dT ( R) q
2    4 R  C 2  T0  ,
dr  
odakle je
qv R 2  2 
C2  1  R   T0 ,
4
tako da je temperatursko polje valjka oblika
qv 2 qv R 2  2  qv R 2   r  2 2 
T (r )  T0  r  1  
 R  0T  1      . (R14.14.3)
4 4 4   R  R 
Temperatura du` ose valjka iznosi
qv R 2  2 
T (0)  T0  1  R  , (R14.14.4)
4
162
a na površini valjka temperatura je
qv R
T ( R)  T0  . (R14.14.5)
2
R14.15. U slučaju kada postoje unutrašnji izvori toplote ravnomerno raspore|eni po

zapremini lopte Fourie-ova jednačina za stacionarno provo|enje toplote, napisana u sfernim
koordinatama (r,,), ima oblik
  2T 2 T 1 T 1  2T  q v
 2   sin 
2
   0. (R14.15.1)
 r r r r 2 sin   r 2 sin   2  
Obzitom da zbog sferne simetrije temperatursko polje u lopti ne zavisi od  i , iz jednačine

(R14.15.1) sledi
  2T 2 T  qv
 2    0, (R14.15.2)
 r r r  
odnosno
1 d  2 dT  qv
r   0. (R14.15.3)
r 2 dr  dr  
Obzirom da su unutrašnji izvori toplote ravnomerno raspore|eni po celoj zapremini qv  f (r )

sledi
dT q C
  v r  21 . (R14.15.4)
dr 3 r
 dT 
Zbog simetrije temperaturskog polja     0 , sledi C1 = 0, tako da je
 dr  r 0
q
T (r )   v r 2  C 2 . (R14.15.5)
6
qv R 2
Uzevši u obzir granični uslov T ( R)  T0 , sledi C2  T0  , pa je temperatursko polje u
6
unutrašnjosti lopte oblika
qv R 2   r  
2
qv
T (r )  T0  ( R  r )  T0 
2 2
1     . (R14.15.6)
6 6   R  
Obzirom da je
dT q
 v r (R14.15.7)
dr 3
maksimalna temperatura je u centru lopte rm = 0 i iznosi
qv R 2
Tm  T (0)  T0  , (R14.15.8)
6
163
tako da temperatursko polje moè da se napiše u obliku
  r 2 
T (r )  T0  (Tm  T0 ) 1     . (R14.15.9)
  R  
Specifični toplotni protok kroz zid lopte iznosi
dT qv R
q    . (R14.15.4)
dr 3
U konkretnom slučaju je :
qv R 2   r     r 2 
2
a) T (r )  T0  1      330  500 1     ;
6   R     R  
qv R 2 30  10 3 0,12 q R 30  10 3  0,1 kW
b) Tm  T0   330   830 K i c) q  v  1 2 .
6 6  0,1 3 3 m
R14.16. Fourie-ova jednačina za stacionarno provo|enje toplote, napisana u sfernim

koordinatama (r,,), ima oblik (R14.15.1)
  2T 2 T 1 T 1  2T  q v
 2   sin 2
   0
 r r r r 2 sin   r 2 sin   2  
Obzitom da temperatursko polje u lopti, zbog sferne simetrije, ne zavisi od  i , sledi i da u

ovom slučaju nema unutrašnjih izvora toplote (qv = 0) sledi
 2T 2 T
  0,
r 2 r r
odnosno
1 d  2 dT 
r   0. (R14.16.1)
r 2 dr  dr 
Dalje sledi
dT C1
 ,
dr r 2
tako da je
C1
T (r )    C2 . (R14.16.2)
r
Uzevši u obzir granične uslove T(r1) = T1 , i T(r2) = T2 sledi
164
T2  T1 (T2  T1 ) r1r2
C1  
1 1
 r2  r1
r1 r2
i
T2  T1 (T2 r2  T1 r1 )
C2   ,
1 1
 r2  r1
r1 r2
tako da temperatursko polje izme|u sfera (r1  r  r2) ima oblik
(T2  T1 ) r1 r2 1 (T2 r2  T1 r1 )
T (r )     . (R14.16.3)
r2  r1 r r2  r1
R14.17. Na osnovu rešenja (R14.16.3) zadatka 14.16, uzevši u obzir da je u datom

slučaju r1 = R0 , T1 = T0 , r2 >>r1 i T2 = T (T je temperatura na velikoj udaljenosti od sferne
površine) sledi
r
T  T0 1
(T  T ) r r 1 (T r  T r ) T T 1 r2
T (r )   2 1 1 2   2 2 1 1    0   ,
r2  r1 r r2  r1 1

1 r 1
r1
R0 r2 r2
tako da je za r2 >>r1
R
T (r )  T  (T  T0 )  0 . (R14.17.1)
r
R14.18. Iz rešenja (R14.17.1) zadatka 14.17 :
R0
T (r )  T  (T  T0 ) 
r
sledi da je gradijent temperaturskog polja izvan sferne površine početnog poluprečnika R0

oblika
dT (r ) (T  T0 ) R0
 , (R14.18.1)
dr r2
tako da uz površinu sfere trenutnog prečnika r iznosi
dT (r ) (T  T0 )r (T  T0 )
  . (R14.18.2)
dr r2 r
Oslobo|ena toplota usled topljenja tankog sloja leda debljine dr mase dm   L 4r 2 dr iznosi
Q  q L dm  q L  L  4r 2 dr .
Ova količina toplote se, na osnovu Fourier-ovog zakona:
165
dT T  T0
Q  A d    4r 2  d ,
dr r
razmenjeni provo|enjem kroz sfernu površinu A = 4r2 za vreme d (qL je specifična toplota
topljenja leda), tako da je
T  T0
 d  q L  L  dr ,
r
odnosno
q L  L  rdr
d  .
  (T  T0 )
Komad leda početnog poluprečnika R0 se istopi za vreme
q L  L  R0 330  10 3  900  (10 2 ) 2

2
   2475 s  41 min 15 s
2  (T  T0 ) 2  0,60  (10  0)
R14.19. Sličnost temperaturskih polja uzorka i njegovog modela postoji ukoliko je

jednak Biot-ov (Bi) i Fourie-ov (Fo) broj uzorka i modela, respektivno, odnosno:
Bi = Bim i Fo = Fom (R14.19.1)
Za uzorak je
r 120  0,5
Bi    1,20
 50,0
i
a 1,20  105  3600

Fo    1,1728 .
r2 0,52
Iz uslova sličnosti (R14.15.1) sledi
m  10,0
rm  Bim  m Bi   1,20  0,12 m .
m m 100
tj., model treba da bude prečnika 2rm  240 mm .
Merenje na modelu treba da se izvede u trenutku
rm2 r2 0,122
m  Fom  m Fo   1,1728  703,68s  11 min 44 s
am am 2,4  105
R14.20. U slučaju laminarnog kretanja fluida du` ravnog zida vaì sledeća empirijska
kriterijumska jednačina:
Nu f sr  0,67 Re0f,5 Prf0,33 , (R14.20.1)
gde je Nuf, Ref i Prf - Nusseltt-ov, Reynolds-ov i Prandt-ov broj za fluid, respektivno.
U konkretnom slučaju je
166
wf L1,5  2
Re f   5
 2  105  Re kr ,
vf 1,5  10
što znači da je strijanje laminarno i da vaì jednačina (R14.19.1), tako da je
Nu  f sr 
 0,67 Re0f,5 Prf0,33  0,67 2  105  0,70
0, 5 0, 33
 266 .
 
Kako je Nu   a f sr L
, sledi da je srednja vrednost koeficijenta prelaza toplote
f sr
f
 
a   Nu 
f sr
f sr f

266  2,6  10 2 W
 3,458 2 .
L 2 mK
Toplotni fluks izme|u ploče, čija je površina A  2Ld  2  2  1  4 m2 , i vazduha iznosi

    f sr A  t f  t z   3,458  4  200  20  2,490 kW .
q

R.14.21. Gustina fluksa zračenjem razmenjene energije izme|u beskonačnih paralelnih

površina data je izrazom
 T1 4  T2 4 
E  c12     ,
 100   100  
1
gde je c12  efektivna konstanta zračenja.
1 1 1
 
c1 c2 c0
U ovom slučaju je
1 1 W
c12    3,618 2 4 ,
1 1 1 1 1 1 mK
   
c1 c2 c0 5,0 4,0 5,76
tako da je
 T1 4  T2 4 
E  c12   
kW
   3,618 8  4  13,893 2 .
4 4
 
 100   100   m
Efektivna konstanta zračenja u slučaju kada je druga površina konstante zračenja
W
c2'  0,5 2 4 iznosi
mK
1 1 W
'
c12    0,4935 2 4 ,
1 1 1 1 1 1 mK
   
c1 c2' c0 5,0 0,5 5,76
tako da je gustina fluksa zračenjem razmenjene energije u ovom slučaju
167
  T2  
 
4 4
'  T1  kW
E '  c12         0,4935 8  4  1,895 2 .
4 4
 100   100   m

E
Znači, gustina energije zračenja u ovom slučaju se smanjila  7,33 puta.
E'
R14.22. a) Efektivna konstanta zračenja iznosi
1 1 W
c12    4,417 ,
2

1 2

1 m2 K 2
c p c0 5,0 5,76
tako da je
 T1  4  T2  4 
   4,417  8  4   16,961 2 .
kW
E a  c12   
4 4
 100   100   m
b) Gustina fluksa zračenja izme|u prve površine i ekrana kao i ekrana i druge površine su
jednake E1e  Ee 2  E i iznose, respektivno
 T1  4  Te  4 
E1e  c1e     ,
 100   100  
 Te  4  T2  4 
Ee 2  ce 2     ,
 100   100  
1 W
gde je c1e  ce 2  c pe   0,845 2 4
1 1 1 mK
 
c p ce c0
efektivna konstanta zračenja izme|u datih površina i ekrana. Sledi
1  T1   T2  
4 4 4
 Te 
       ,
 100  2  100   100  
tako da je temparatura ekrana Te = 683 K i ne zavisi od konstanti zračenja datih površina već
samo od njihovih temperatura. Gustina fluksa energije zračenja iznosi
 T1 4  Te 4 
Eb  c pe     kW
   0,845  8  6,83  1,622 2 .
4 4

 100   100   m
E
Korišćenjem ekrana gustina fluksa energije zračenja smanjena je a  10,456 puta.
Eb
d) U ovom slučaju je
168
1 W
c1' e  c2' e  c 'pe   c12  4,417 ,
2 1
 m2 K 4
c p c0
tako da je
 T1  4  Te  4   T  4 1  T  4  T  4  
E d  c  
'
pe      c12   1    1    2    
 100   100    100  2  100   100   

c  T1  4  T2  4  E a 16,961 kW
 12         8,480 2
2  100   100   2 2 m
R14.23. U ovom slučaju je fluks zračenjem razmenjene energije
 T  4  T  4 
  EA1  c12   1    2    A1 ,
 100   100  
gde je A1  4r12 površina unutrašnje sferne površi a
1 1
c12  
1 A1  1 1  1  r1   1 1 
2
      
c1 A2  c2 c0  c1  r2   c2 c0 
efektivna konstanta zračenja. Ovde je
1 1 W
c12  2
 2
 4,168 ,
1  r1  1 1 1 1  1 1  m2 K 4
        
c1  r2   c2 c0  5,0  2   3,0 5,76 
tako da je
 T 4  T 4 
 
  c12   1    2    4r12  4,168  104  64  4  0,12  4,56 kW .
 100   100  
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
LITERATURA
1. D. Milinčić, ZADACI IZ TERMODINAMIKE, Građevinska knjiga, Beograd, 1976
2. T. N. Andrianova, B. V. Dzampov, V. N. Zubarev, S. A. Remizov, ZBIRKA

ZADATAKA IZ TEHNI^KE TERMODINAMIKE, Zavid za izdavanje ud`benika, Beograd,
1970
3. F. G. Serova, A. A. Yankina, SBORNIK ZADACH PO TERMODINAMIKE,

Prosveshchenie, Moskva, 1976
4. E. A. Krasnoshchenkov, A. Suhomel, ZADACHNIK PO TEPLOPEREDACHE, Energiya,

Moskva, 1980
5. R. [elmić, ZBIRKA ZADATAKA IZ TERMODINAMIKE I POGONSKIH MA[INA, drugo

dopunsko izdanje, Saobraćajni fakultet, Beograd, 1983
6. V. N. Afanasev, S. I. Isaev, I. A. Kozhinov, N. K. Kopheichuk, V. I. Kofanov, V. I. Krutov,

A. I. Leonetv, B. M. Mirnov, V. M. Nikitin, I. B. Pavlova, G. B. Petrazhitskii, A. M. Pylaev,
E. I. Fedorov, V. I. Hvostov, A. G. Chukaev, E. V. Shishov, V. P. Yugov, ZADACHNIK PO
TEHNICHESKOI TERMODINAMIKE I TEORII TEPLOMASSOOBMENA, Vyshaya
shkola, Moskva, 1986
7. A. M. Arharov, TERMODINAMICHESKII METOD I NEKOTORYE ZADACHI TEHNIKI

NIZKIH TEMPERATUR, Vyshaya shkola, Moskva, 1962
184

970f6f PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

970f6f PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Aleksandar B.

redovni profesor Fizičkog fakulteta

Dr Stevan Djeniže, redovni profesor Fizičkog fakulteta, Beograd

Dr Dragomir Krpić, redovni profesor Fizičkog fakulteta, Beograd

Ova zbirka zadataka je odlukom Nastavno-naučnog veća Fizičkog fakulteta Univerziteta u

Ova zbirka rešenih zadataka proizašla je iz objektivne potrebe studenata. Predmeti

Na kraju zbirke, u prilogu, su date odgovarajuće tablice i dijagrami, koji su neophodni

Koristim priliku da se zahvalim recenzentima, redovnim profesorima Fizičkog

1. Parametri stanja, jednačine stanja i termodinamički procesi 1 1

2. Prvi princim termodinamike 7

3. Drugi princip termodinamike. Maksimalan koristan rad 12 12

5. Ravnote`a termodinamičkih sistema i fazni prelazi 30 31

6. Termodinamička svojstva supstancije. Vodena para 35 35

8. Proticanje i isticanje fluida 64 65

10. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem 88 89

11. Gasnoturbinska postrojenja 102 103

12. Parnoturbinska postrojenja 111 112

13. Rashladni sistemi 127 129

14. Prostiranje toplote 148 151

1.2. Odrediti vrednost koeficijenta zapreminskog širenja idealnog gasa na temperaturi

1.4. Smatrajući da se atmosferski vazduh sastoji od 23,2% kiseonika i 76,8% azota

1.9 Vazduh mase m = 1 kg pri temperaturi t1 = 30 0C i pritisku p1 = 0,1 M Pa

R1. REŠENJA ZADATAKA

R1.2. Po definiciji koeficijent zapreminskog širenja dat je izrazom

Za idealan gas je v = RT/p, tako da je (v/T)p = R/p. Koeficijent zapreminskog

Srednja vrednost koeficijenta zapreminskog širenja u tatom temperaturskom intervalu

R1.3. Za pritisak p smeše gasova va`i Daltonov zakon:

S druge strane, ukupan pritisak smeše gasova iznosi

Kako je v = V/m i vi = V/mi, gde je V- zapremina smeše, m -masa smeše i mi - masa i-

relativni maseni sadr`aj i-te komponente smeše.

Molarne mase ugljen-dioksida, kiseonika i azota su: M1 = 0,044 kg/mol; M2 = 0,032

Relativni maseni sadr`aji komponenti smeše su: g1 = 0.18, g2 = 0,12 i g3 = 0,70.

a) Gasna konstanta smeše iznosi (izraz R1.3.5)

= 0,18 . 188,95 + 0,12 . 259,81 + 0,70 . 296,92 = 273,03 J/kg K.

b) Specifična zapremina smeše iznosi

v = Rs T/p = (273,0 . 473) / (0,2 . 106 ) = 0,6456 m3/kg.

parcijalni pritisak i-te komponente, i kako je ukupan pritisak p

odakle je srednja vrednost molarne mase smeše gasova

b) Gasna konstanta vazduha iznosi

c) Gustina vazduha pri datim uslovima je

R1.6. a) Pre početka rada kompresora u rezervoaru se nalazi vazduh mase m1 =

b) Zapremina usisanog vazduha pri normalnim uslovima (p0 = 0,1013 M Pa i T0 = 273,16 K)

R1.7. Manometar meri razliku apsolutnog pritiska p gasa u sudu i atmosferskog

R1.8. a) Kako je p1/p2 = (V2/V1)n, gde je n -eksponent politrope sledi

b) Konačna temperatura gasa je

R1.9. Kako je k =1,40 sledi

2.5. Vazduh se širi izobarno pri pritisku p = 1 M Pa = const od zapremine V1 = 0,5 m3

2.7. Zavisnost specifičnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku cp (u kJ/kgK)

2.9. Vazduh mase m = 2 kg prelazi kvazistatičkim procesom, po zakonu p = Av2 iz

R2.1. Kako je V  a  bp  cp 2 , sledi

dV  bdp  2cpdp  (b  2cp)dp

tako da se konačan rad izračunava na osnovu izraza

R2.2. Iz prvog principa termodinamike q = du +l sledi

Kako je du = cv dT, q = cp dT i cp/cv = k, sledi

R2.4. a) Masa azota je m = nM = 0,5 . 103 . 0,028 = 14 kg ( M = 0,028 kg/mol je

RT1 RT1 297  336 m3

b) Kako je I = Qp = m(cp)sr (t2 - t1) , sledi

R2.5. a) Temperatura na početku procesa je

c) Pri širenju vazduh je izvršio rad

L  p(V2  V1 )  1  10 6 (1  0,5)  500 kJ .

e) Obzirom da je I  U  pV , promena entalpije iznosi

I  U  ( pV )  U  pV  U  L  1250  500  1750 kJ .

R2.6. a) Masa azota je m  nM  0,25  103  0,028  7 kg .