Otvaranje duse, preobrazaj gubitaka

AL-ANON
OBITELJSKE GRUPE

OTVARANJE DUŠE-
PREOBRAŽAJ GUBITAKA
«OPENING OUR HEARTS-
TRANSFORMING OUR LOSSES»

Sadrzaj:

Otvaranje duse, preobrazaj gubitaka ................................................................................... 1

Predgovor ............................................................................................................................ 2
Uvod.................................................................................................................................... 3
Zalost kao process ............................................................................................................... 7
Zivot sa porodicnom bolescu alkoholizma ....................................................................... 12
Gubitak sna ....................................................................................................................... 21
Zalost za detinjstvom ........................................................................................................ 30
Gubitak veza ..................................................................................................................... 39
Smrt voljene osobe............................................................................................................ 49
Kako da postupamo sa osecanjima? ................................................................................. 58
Staranje o sebi samima...................................................................................................... 71
Duhovni rast kroz zalost ................................................................................................... 85

1
Predgovor
Alkoholizam je bolest mnogih gubitaka. Za nas koji smo rodjaci i prijatelji alkoholicara,
ovi gubici uticu na mnoge aspekte zivota i ostaju sa nama dugo, bez obzira da li jos uvek
zivimo sa aktivnim alkoholizmom ili ne. U “Otvaranju duse, preobrazaju gubitaka”,
delimo nadu koju smo nasli uz pomoc Al-Anon porodicnih grupa, posto smo priznali,
razumeli i prihvatili svoje gubitke.
Knjiga je preispitivanje onih aspekata koji se odnose na sve nas, koji smo se nosili sa
alkoholizmom neke druge osobe. Gubitak se dozivi kada nismo imali detinjstvo kakvo
smo zeleli, u braku koji nije ispunio nase nade i snove ili zbog razocarenja u drugim
licnim relacijama, kada nisu zadovoljiena nasa ocekivanja.
U resavanju ovih problema, pitali smo se zasto nam se dogadjaju nesrece. Naucili smo da
zanemarujemo svoja osecanja, da stvaramo nerealna resenja i da minimiziramo svoje
probleme. Pretpostavljali smo da smo zbog necega sami krivi i da niko ne moze da
razume nas ocaj. Sa svakim gubitkom osecali smo se sve vise sami i izolovani.
Ova knjiga nam pomaze da priznamo bolnu realnost gubitka i zalosti. Podstice nas da
priznamo nekada skrivene misli i strahove, da prepoznamo istinu svojih osecanja i da
trazimo resenja koja umanjuju bol i vode nas unutrasnjem miru.
Dozivljavamo Al-Anon porodicne grupe kao bezbedna i prijateljska mesta u kojima
nalazimo skloniste, zajedno sa ostalima koji su na slicnom putu samo-saznanja,
zasnovanog na beskompromisnom istrazivanju i deljenju. Oslobodjenje od tereta proslih
trauma se ne postize poricanjem da su ovi gibici ikad nastali. Mozemo da idemo napred u
svetliju buducnost ako priznamo bol zbog onoga sto se dogodilo i da ga zatim ostavimo
iza sebe. Ucimo da se oslobodimo fantazija o tome sta je moglo da bude i da postanemo
otvoreni prema realnosti svog zivota. Nalazimo da i drugi imaju slicna osecanja preterane
odgovornosti i krivice. Kada razumemo kako su drugi napredovali, sticemo unutrasnja
sredstva, potrebna da skinemo emocionalnu zavesu koja nas je razdvajala od dusevnog
mira za kojim smo ceznuli i bogatog, ispunjenog zivota koji zasluzujemo.
Neka vam ova knjiga pomogne na putu oslobadjanja i nade. Kao sto nas slogan kaze
“Zajedno cemo uspeti” i preporucena poruka za zatvaranje Al-Anon sastanaka poziva
“… Neka razumevanje, ljubav i mir iz programa rastu u nama dan po dan.”

2
Uvod
“Najzad sam shvatila da treba sebi da dam dozvolu da zalim”.
Zalost je prirodna reakcija na mnoge gubitke nastale zbog necijeg alkoholizma. Neki od
nas mozda veruju da su sami krivi za svoje gubitke ili da se oni dogadjaju zbog toga sto
nemamo srece. Mozda se pitamo, “Sta sam uradila da zasluzim ovo?” Pod pritiskom
alkoholizma vrlo lako mozemo da izgubimo svoje snove o srecnom porodicnom zivotu i
nadu da ce alkoholicar da pronadje oporavak. Mozda vise ne osecamo istu intimnost koju
smo nekada delili sa svojim partnerom, detetom, clanom porodice – alkoholicarem. Ako
zivimo duze sa alkoholizmom, postajemo skloni da izgubimo iz vida kako on utice na
nase odnose i kvalitet zivota. Zalost koja pri tome nastaje moze da ne izgleda tako
ozbiljan problem.

Gubitak kao deo porodicne bolesti alkoholizma

“Alkoholizam mi je oduzeo sopstvenu licnost, izazvao povredu moje
cerke i skoro potpuno unistio mog najboljeg prijatelja. Gubici su bili tako ogromni da je
bilo potrebno mnogo vremena da se oporavim. Moja zalost je bila nemerljiva. Osecala
sam se neutesnom.”
Svakodnevni zivot sa alkoholicarem utice na nase osecanje dostojanstva i
samo-postovanja. Svaki novi dan nas podseca da nam je zivot drugaciji nego sto smo se
nadali ili ocekivali. Ubrzo, nase poverenje i intimnost pocinju da se gube i nas odnos sa
alkoholicarem postaje sve losiji. Vremenom, gomilanje gubitaka se negativno odrazavana
i nas same.
Neki od nas, koji su odrasli u porodici alkoholicara, zale za svojim detinjstvom. Bolna
secanja iz proslosti mogu da nas preplave zaloscu, ili mozemo da zivimo godinama ne
shvatajuci da zalimo. U detinjstvu, bilo koja promena moze da izazove osecanja gubitka.
“Zeleo sam da sve ostane isto i nisam prihvatao promene. Mrzeo sam ih; pricao sam o
tome kako je nekad bilo i ceznuo za starom kucom, igrackama, zivotinjama i srecnim
trenucima.”
Cak i lepe uspomene iz zivota u porodici mogu da izazovu tugu, jer su ovi periodi bili
pomuceni svescu da nece da traju dugo. Tuga koju osecamo moze da bude tako duboka
da ne mozemo da pronadjemo reci da je izrazimo.

Ne radi se samo o smrti

Kada pocinjemo da shvatamo kako je alkoholizam uticao na nas zivot, mozda necemo
moci sasvim da prepoznamo svoja osecanja zalosti i gubitka. Mozda smo skloni da
minimiziramo ili da poricemo bol, tako sto cemo reci sebi “Dobro je, bar je ziva”, ili
“Moze da bude i gore”. Tacno, moze da bude i gore, ali je verovatno vec dosta lose i sada.
Mozda smo svesni da zalimo ili smo mozda zbunjeni zbog iznenadne navale osecanja.
Jedna clanica nije razumevala svoja osecanja kada joj je sin otisao od kuce, dok joj
Sponzor nije sugerisala da mozda zali. Mada je bila u pocetku iznenadjena ovom
primedbom, shvatila je da joj ga je njegov dugogodisnji alkoholizam emotivno oduzeo
mnogo pre nego sto je i fizicki otisao. Sposobnost da prepoznamo i imenujemo svoje
gubitke je znacajan prvi korak u suocavanju sa zaloscu.
“Pre oporavka, mislio sam da zalost nastaje samo kada neko umre. Bio sam u Al-Anonu
vec nekoliko godina kada sam prvi put citao o zalosti u vezi sa alkoholizmom. Bilo mi je

3
vrlo logicno kada sam razumeo da su mnogo od moje tuge, ljutnje i osecanja zbunjenosti,
u stvari znaci zalosti. Najzad sam mogao da prepoznam da zalim. Sto sam postajao
iskreniji, video sam da sam bio u zalosti vecim delom svog zivota. Prepoznavanje zalosti
izgledalo je da mi daje osecanje dostojanstva. Najzad sam razumeo sta mi se desava.
Sada primenjujem ovo znanje kada dozivim bilo kakav gubitak.”

Fizicki, emotivni i spiritualni simptomi zalosti

Zivot sa bolescu alkoholizma utice na nas fizicki, emotivno i spiritualno. Mnogi opisuju
bol zalosti kao drukciji od svega sto su ranije osecali. Mada mozemo da osecamo slicne
simptome, zalost utice na svakog od nas razlicito. Nekima od nas moze da bude tesko da
funkcionisemo, dok drugi mogu da nastave sa rutinskim dnevnim aktivnostima.
“Nekim danima sve sto mogu da uradim je da sedim na podu i da placem nekontrolisano.
Medjutim, trebalo je organizovati sahranu i morala sam da obavljam dnevne obaveze.
Racuni su morali da se plate i trebalo je oprati rublje. Morala sam da jedem. Obavljala
sam sve svoje aktivnosti kroz koprenu zalosti. U ovom periodu, naucila sam da je
dovoljno da uradim sledecu pravu stvar. Takodje sam uvidela da mi je za podrsku
potrebno samo da okrenem telefonski broj ili da odem na sastanak. Nekim danima jedino
za sta sam bila sposobna je da se nadjem sa nekim Al-Anon clanom na kafi. Naucila sam
da budem pazljiva prema sebi. U bilo koje vreme, radeci na programu sto najbolje mogu,
je sve sto mogu da ucinim.”
Najveci strah za mnoge od nas je da cemo uvek ovako da se osecamo i da nikada necemo
da se oporavimo. Ili mozemo, ponekad da ne zelimo da se osecamo bolje. Jedna clanica
se tako osecala posle smrti svog muza:
“To je bilo svojevoljno odbijanje sa moje strane da dozvolim sebi da se utesim. Svaki
pokusaj sam docekivala recima “Da, ali”. Mada je mozda tacno da drugi mogu da se
utese, verovala sam da je moj gubitak toliko mnogo veci nego njihov. Moja zalost se
preobratila u “Jadna ja”, sto me je sprecavalo da preduzmem nesto da pomognem sebi
da se bolje osecam.”
Zalost je iscrpljujuca. Moze da izazove nesanicu ili da ucini da nam je tesko da ustanemo
iz kreveta. Mozemo da zaboravimo da jedemo, ili mozemo da jedemo previse. Mozda
osecamo otpor da se istusiramo, da idemo na posao ili da pripremimo jelo. Zalost je
nepredvidiva. Mozemo da budemo tuzni jednog momenta, a zatim ljuti ili zbunjeni
sledeceg. Kada smo nacas sami, moze da nam bude tesko da prestanemo da placemo.
Jednog dana mozemo da se probudimo sa osecanjem olaksanja, a sledeceg da budemo
depresivni.
“Desavalo mi se da placem svaki put kada bih bio opusten, odnosno kada nisam bio
zauzet. Nisam mogao da sednem i da se opustim, jer bih poceo da placem. Cak bih
plakao dok vozim. Naljutio bih se na sebe sto zalim i govorio sam sebi da ne treba tako
da se osecam”.
Strah, zbunjenost i nedostatak koncentracije mogu da nas prate mesecima. Mozemo da
postanemo zaboravni i osetljivi. Jedan clan nije mogao da se seti kako da obavi
najprostije poslove, kao sto je ukljucivanje elektricnih aparata. Depresija i anksioznost su
takodje uobicajeni. Mozemo da izgubimo interes za aktivnosti u kojima smo nekada
uzivali i moze da nam bude potrebno da se izolujemo na neko vreme. Mozda imamo
potrebu da nekih dana ostanemo u pidzami. U ovim prilikama, zahtevi posla i porodice
mogu da budu posebno teski. Ako ne mozemo da se brinemo o sebi, kako cemo da

4
brinemo o bilo cemo ili kome drugom? Ponekad cemo da se pitamo kako da prezivimo
dan. Ako depresija nastavi da se pogorsava, ako zivot izgleda previse tezak da se podnese,
ili osecamo da zelimo da se predamo, mozda treba da potrazimo profesionalnu pomoc.
Spiritualni pogled moze da bude izvor snage i podrske za mnoge od nas koji zalimo.
Mada neki od nas osecaju jacu vezu sa Visom Silom u ovom periodu, drugi mogu da
budu ljuti ili cak da dovode u pitanje prisustvo Vise Sile u nasem zivotu. Ako osecamo da
smo izolovani spiritualno, ova situacija nije razlog za uzbunu ili stid. Sve sto osecamo je
u redu i prolazno. Nas program nas podseca “I ovo ce takodje da prodje”.

Zalost i gubitak na putu oporavka

Kada smo pristupili Al-Anon programu, nasi pokusaji da upravljamo svojim zivotima
vise nisu funkcionisali. Kada smo se obratili za pomoc, napravili smo prvi korak u
oporavku. Uskoro smo saznali da nas oporavak zavisi od nase spremnosti da se
usredsredimo na sebe same. Ako nam je nelagodno sa sopstvenim osecanjima, mozda
smo nalazili nacine da odvratimo paznju sa njih.
“Kada sam prestala da bezim, najzad sam morala da osecam svoja osecanja. Razgovarala
sam dosta sa svojim Sponzorom i verovala da ce moja Visa Sila da me vodi u ovom
teskom periodu”.
Kao novo-dosli u Al-Anon, mozemo da dozivimo previse osecanja odjednom, tako da
treba da prodje neko vreme da ih raspoznamo. Slicno, oni koji su bili u oporavku neko
vreme, mogu da imaju trenutke kada se pitaju da li program funkcionise. Mada ovo moze
da nam se cini zastrasujuce, to ne znaci da je nas oporavak ugrozen. Ako nismo bili
svesni svojih gubitaka do sada, mozda je trebalo da se suocimo sa godinama neizrazenih
osecanja. Ne treba da ih ispovedimo sve odjednom. Nismo u trci ni u takmicenju. Uz
pomoc Vise Sile, mozemo da radimo na programu onom brzinom koja nama odgovara,
na nas nacin. Pri tome mozemo da budemo strpljivi i pazljivi sa sobom, verujuci da smo
tacno tamo gde treba da budemo.
U Al-Anonu prepoznajemo da je zalost prirodni deo zivota, a ne kazna. Ako pogledamo
oko sebe, videcemo da sva ziva bica dozivljavaju gubitke. Lastino jaje moze da padne iz
gnezda pre nego sto se izlegu ptici; majku kosutu pogazi auto i za sobom ostavlja
mladunce da sami brinu o sebi.
Ni mi nismo postedjeni patnje. Bilo koji gubitak da zalimo, u Al-Anonu ne treba da se sa
njim suocimo sami. Bice nam prijatnije kada znamo da nasa zalost znaci da se zaista
suocavamo sa svojim gubitkom i da ga ne poricemo. Kada nasi zivoti izgledaju
poremeceni i haoticni, jasni i prosti principi naseg programa mogu da nas prizemlje. Kao
kompas, nasi slogani, Koraci, Tradicije i Koncepti Sluzbe mogu da nam pomognu da se
krecemo kroz burne vode nase zalosti i gubitka.
I dok ucimo kroz iskustvo, nasa zalost je ta koja nas medjusobno spaja. Ne mora da nas
izoluje. Kada delimo svoj bol sa drugima, neko nas zaista cuje i razume, mozda prvi put.
Kada naucimo da primenjujemo Al-Anon principe, otkrivamo da ni jedna situacija nije
zaista beznadezna. U stvari, mnogi od nas su uspeli da nadju nadu usred ocaja i smirenost
u zalosti.

Kako koristiti ovu knjigu

Kao i sve knjige koje je odobrila Al-Anon Konferencija, ova knjiga predstavlja
kolektivnu mudrost nasih clanova. Price iz nje odrazavaju iskustvo, snagu i nadu stotine

5
nas. Kako cemo da odaberemo da primenimo ovu knjigu u svom zivotu zavisi samo od
nas samih. Neki od nas mogu da je procitaju od korica do korica. Drugi mogu da zele da
citaju glavu koja govori o specificnom aspektu njihove zalosti. Ako smo u dubinama
zalosti upravo sada, jedna stranica, jedan paragraf ili recenica svaki put, mogu da budu
najvise sto mozemo da podnesemo. Bilo koje sadasnje okolnosti, postovanje prema tome
gde se nalazimo i sta nam treba u datom trenutku je od najvece vaznosti.
Svi citati u knjizi poticu od Al-Anon clanova, ukoliko nije drugacije napisano. Price
clanova su prezentirane u zakljucku svake glave i pracene su pitanjima, koja su data kao
sugestije za meditacije i razmisljanje. Umesto da odgovorimo na svako pitanje odjednom,
mozemo da odaberemo da pocnemo ili zavrsimo dan tako sto cemo da odvojimo vreme
da razmisljamo o jednom ili dva koja su nam najznacajnija. Mozemo takodje da
koristimo ova pitanja kao teme za diskusiju na sastancima ili sa svojim Sponzorom.
Mozemo da se oslonimo na Indeks ako se nosimo sa odredjenim osecanjem, ili trazimo
objasnjenja o Koracima, sloganima ili drugim Al-Anon sredstvima.
Bez obzira sta je to sto nas trenutno okupira, mozemo da budemo sigurni da medju nama
ima onih koji su osecali ista osecanja. Kao sto Al-Anon preporuka za zatvaranje sastanka
kaze, ako drzimo otvoren duh, naci cemo pomoc. Videcemo da “nema ni jedne situacije
toliko teske da ne moze da se popravi i ni jedne nesrece previse velike da ne moze da se
smanji.” Mozemo da povremeno imamo problema da verujemo da je ovo tacno, ali cemo
naci nadu od onih koji su prosli ovaj put pre nas. Kada pocnemo da se oporavljamo od
svojih gubitaka, mi u stvari nudimo istu nadu i drugima. Kroz svoju spremnost da se
suocimo sa svojim gubitkom otvoreno i iskreno, otkrivamo svoju snagu i otpornost – ne
uprkos njemu, nego zbog njega.

6
Zalost kao process
“Moj put kroz zalost je skoro identican mom putu u oporavku.”
Kada dodjemo na prvi Al-Anon sastanak, mozemo, ali ne moramo da budemo svesni
svojih gubitaka. Mozemo da provedemo nekoliko nedelja ili mnogo godina u programu
pre nego sto se oni pojave. Neki od nas su bili vaspitavani da nije dobro plakati ili biti ljut.
Zbog toga smo naucili da pred svetom pokazujemo nasmejano lice i da maskiramo prava
osecanja. Zalost ima svoj casovnik. Mozemo da budemo sigurni da cemo da postanemo
svesni svojih gubitaka onda kada smo spremni da se suocimo sa njima.
“Pre Al-Anona sam bila blokirana. Kada mi je majka umrla, pretvarala sam se da sam
nastavila da zivim normalno, ali sam se osecala kao trogodisnje dete u telu odrasle osobe.
Osecala sam se neutesno, uplaseno, izgubljeno i bezvredno.“
U Al-Anonu, cujemo dosta o tome kako da postupamo sa svojim osecanjima, ali ovaj
proces dok ne naucimo da se osecamo lagodno u odnosu na svoja osecanja, moze da
potraje. Sama pomisao da treba da osecamo potisnuta osecanja moze u prvu mah da
izgleda zastrasujuce. U pocetku moze da bude lakse i lagodnije da nastavimo da zivimo
kao do sada, cak iako u dubini duse znamo da to nije u nasem interesu. Medjutim,
osecacemo se bolje kada vidimo da drugi clanovi dele otvoreno svoja osecanja.
Vremenom, priznanje i privhvatanje koje dobijamo u Al-Anonu mogu da nam pomognu
da se osecamo lagodnije u deljenju svojih misli i osecanja.
Moze da bude korisno da gledamo na svoju zalost na isti nacin kao na svoj oporavak.
Trebalo je vremena da stignemo dovde gde smo sada i ne mozemo da ocekujemo
oporavak preko noci. “Napredak a ne savrsenost” nas podseca da nas oporavak nije
dogadjaj, vec process. Sve sto se ocekuje od nas je da damo sve od sebe danas, cak iako
je to samo da se pripremimo za sastanak ili da procitamo jednu stranicu iz Al-Anon
literature. Ponekad najmanji koraci mogu da nam donesu najvece olaksanje.

Priznavanje zalosti
“Pre Al-Anona, nisam mogla da se suocim sa svojom zaloscu. Umesto toga, sam brzo
sam je i potpuno poricala. Priznavanje zalosti bi znacilo da sessoecam manje vrednim.
Verovao sam da postoji jedan “pravi nacin” postupanja sa ovim osecanjima, a nisam
znao koji.”
Mada ne postoji jedan jedini nacin da postupimo sa svojom zaloscu, Al-Anon moze da
nam pomogne da pronadjemo svoj nacin. Prvi Korak nam pomaze da razumemo da smo
nemocni u odnosu na svoje gubitke, kao sto smo nemocni u odnosu na alkoholizam.
Pokusavajuci da kontrolisemo svoju zalost, vise nismo mogli da upravljamo svojim
zivotom. Godinama smo ziveli tako sto smo bili odgovorni za sve, pokusavajuci da
odrzimo svoje porodice, i moze da nam bude tesko da se odreknemo kontrole. Ako smo
naucili da sve sami obavljamo, u pocetku moze da nam bude nezgodno da se obratimo za
pomoc. Ipak, sto vise pokusavamo da kontrolisemo svoju zalost, izgleda da sve vise
patimo. Priznajuci da zalimo, priznajemo da vise ne mozemo da upravljamo. Kada ovo
shvatimo, mozda cemo poceti da osecamo neko olaksanje od tegoba sto smo sve nosili
sami na svojim plecima.

7
 Zalost se ponavlja
“Zalost me pohodi pri svakoj promeni u zivotu. Cesto je ignorisem i mislim da neka
promena i nije nesto narocito znacajno, ili kazem sebi “Mogu da se nosim sa ovim”.
Ponekad me skup svih “malih” promena koje nisam obradila, pogode odjednom. Tada
mogu da reagujem preterano na neku situaciju ili osobu , da postanem depresivna ili
preosetljiva.”
Cesto nas ove “male” promene iznenade. One izgleda da iskrsnu same od sebe.
Svakodnevna razocarenja i izneverena obecanja u zivotu sa alkoholicarem mogu da
postanu uobicajena, dok se jednog dana ne probudimo osecajuci posledice svih ovih
“malih” gubitaka. Zasto smo, pitamo se, iznenada tuzni zbog svoje situacije, narocito
kada smo mesecima ili godinama ovako ziveli?
Mnogi od nas su ziveli verujuci da je zalost nesto sto osecamo samo kada izgubimo nesto
opipljivo – kada neko umre ili ode iz naseg zivota. U Al-Anonu saznajemo da
alkoholicari, iako zivi, nisu sposobni da budu prisutni, emotivno, spiritualno, cak ni
fizicki.
Prepoznavanje da ne zivimo zivot koji smo planirali ili kakvom smo se nadali, sa osobom
koju volimo, je gubitak koji nastaje postepeno. Svakog dana izgubimo po malo, sve dok
ono sto ostane ne bude samo senka osobe ili zivota koji smo nekada imali. Zivot sa ovom
vrstom zalosti je narocito tezak.
“Dan po dan” moze da nam pomogne u ovom teskom periodu. Bespotrebno brinemo
kako cemo da prezivimo sutradan ili sledecu nedelju. Ne mozemo da znamo sta ce sutra
da donese. Koliko je olaksanje kada saznamo da samo treba da brinemo za danas. Mada
nam danasnji dan moze da izgleda kao vecnost, mozemo da podsetimo sebe da se ovako
necemo osecati zauvek. Mozemo da verujemo da nasa Visa Sila ima plan za nas, iako ne
mozemo da vidimo u kom pravcu idemo.

Kada nas ponovo pohodi stara zalost

Zalost za gubicima iz proslosti moze da nas pohodi iznenada – ponekad posle mnogo
godina. Ako smo se suocili sa gubitkom u proslosti, mozemo da se pitamo zasto jos uvek
patimo. Mozda smo mislili da smo prezalili, a zalost se ponovo pojavi. I ne znajuci,
mozemo da reagujemo na isti nacin kao ranije. Nase stare navike i strahovi se vracaju u
vidu iste reakcije koju smo nekada imali na alkoholizam. Mozemo da se previse
usredsredimo na druge, da zanemarimo sebe i da nas brzo obuzme potreba za kontrolom.
Nasa opsesivna briga mozeda se vrati i da nam sve vreme i energija odu na predvidjanje
buducih problema.
Cesto, prihvatanje gubitaka dolazi postepeno. Takva saznanja bi nas verovatno ophrvala
kada bi nastupila odjednom, kao sto bi pokusaj da razumemo kompletan program
odjednom, bio previse za vecinu nas. Na taj nacin, ciklicka ili ponavljajuca priroda zalosti,
moze da bude nacin na koji nas nasa Visa Sila stiti da ne dozivimo previse odjednom.
Samo zato sto se pojavio stari gubitak, ne znaci da smo se vratili nazad, tamo gde smo
poceli. To prosto znaci da treba da se suocimo sa drugim aspektom zalosti, za koji do
sada nismo bili spremni.

Preispitivanje sopstvenog oporavka

Posle nekog vremena u oporavku, moze da dodje momenat kada se pitamo da li nam
program koristi. Moze da nam se dogodi da se pitamo zasto se ne osecamo srecnijim. Na

8
kraju krajeva, dali smo sve od sebe da prihvatimo svoju situaciju, radili smo Korake, isli
na sastanke. Pitamo se da li samo tuga treba da bude rezultat svih nasih napora.
Ovakva osecanja mogu da budu zastrasujuca i uznemirijuca. Nasa prva reakcija moze da
bude da ih odbacimo. Medjutim, mnogi od nas su otkrili znacaj razumevanja sta osecanja
pokusavaju da nam kazu. Preispitivanje moze u stvari da bude znacajan preokret u
nasem oporavku. Moze da nas usmeri, da nam da znak da usporimo ili da nas opomene
da se bolje staramo o sebi. Kao sto plivac maratona treba neko vreme da “lebdi” na
povrsini da bi se odmorio i prikupio snagu, tako i mi treba da nadjemo nacin da se
obnovimo. Mozemo povremeno da napravimo emotivne i mentalne pauze da bismo sebi
omogucili da se saberemo i preusmerimo svoju snagu.
Iskustvo je naucilo mnoge od nas da oporavak nije prav i direktan put. Nema sumnje da
cemo doci u situaciju da pravimo neocekivane, ali neophodne zaokrete na tom putu. Dok
nastojimo da prepustimo svoju volju i zivote na upravljanje Visoj Sili, dobijacemo
mnogo prilika da to ucinimo. Mozda necemo uvek da znamo u kom pravcu idemo u svom
oporavku ili zalosti, ali mozemo da naucimo da verujemo da ce nas Visa Sila dovesti na
bolje mesto od onog gde smo nekada bili.

Davanje vremena za zalost

Vreme koje je svakome od nas potrebno za zalost varira od osobe do osobe. Mozda smo
culi da je potrebna jedna godina da bi se ozalila smrt voljene osobe, a da nam se desi da
osecamo bol i posle tri godine. Ne treba sami da postavimo rokove za svoju zalost, niti da
prihvatimo bilo cije druge. Dok jedna osoba moze da primeni Korake i da nadje
smirenost za nekoliko casova ili minuta, drugoj mogu da budu potrebni meseci ili cak
godine. Verovatno treba da ponovo primenimo mudrost Koraka i slogana na svoju
situaciji ne jednom, vec vise puta. Kao sto svako od nas napreduje u Al-Anonu na svoj
nacin i svojom brzinom, tako ce svako od nas i da pristupi zalosti razlicito.
Jedan clanica je drzala u svojoj garazi stvari svog muza duze od godinu dana posle
njegove smrti. Ovo je bilo bitno za njen proces zalosti. Razumevanje programa joj je
dozvolilo da zadrzi njegove stvari koliko joj je bilo potrebno. Posle izvesnog vremena,
mogla je da donese odluku o tome sta da zadrzi, a sta da pokloni. Mozemo da budemo
nepravedni i neosetljivi prema sebi ako poredimo svoju zalost sa necijom drugom. Dok
dobijamo nadu od drugih, treba da imamo na umu da ne postoje dva ista gubitka i da niko
nije doziveo nas gubitak. Mozemo da verujemo da cemo da zalimo upravo onoliko koliko
je potrebno za nase gubitke.
“Postepeno sam prihvatio sugestije Al-Anona da osecam svoja osecanja i neko vreme
sam se osecao gore nego ikad. Kada sam poceo da uvidjam sta dobijam umesto toga sta
gubim, vise se nisam osecao tako lose. Ali to je bio spor proces, a moj otpor da prihvatim
sugestije prijatelja iz programa ga je ucinio jos sporijim.”
Moze da se dogodi da nas potpuno prepustanje osecanjima spreci da normalno
funkcionisemo u svakodnevnom zivotu. U ovim periodima, jedna clanica je odlucila da
sebi dozvoli da se petnaest minuta potpuno preda zalosti. Posle ovih petnaest minuta ona
bi se odvojila od zalosti i usredsredila na nesto drugo. Ako bi joj bilo tesko da se odvoji,
dopustila bi sebi jos petnaest minuta i pokusala ponovo. Ova vezba joj je omogucila da
izrazi sve sto je osecala, a da pri tom ne dozvoli svojim osecanjima da je kontrolisu.
U Al-Anonu ucimo da ne poricemo svoja osecanja. Mozemo da budemo iskreni sa sobom
i drugima o tome gde se nalazimo u svojoj zalosti. Ne treba da se pretvaramo da je sve u

9
redu ili da sve savrseno kontrolisemo. Kada su je pitali kako je posle smrti svog muza,
jedna clanica je rekla, “Nisam dobro. Medjutim samo pokusavam da uradim sve sto treba
da se uradi, sve dok ne osetim da zelim to da radim.”Dok neki od nasih prijatelja, clanova
porodice ili kolega na poslu mogu da se pitaju zasto smo jos uvek u zalosti, u Al-Anonu
nas niko ne osudjuje ili pozuruje u nasoj zalosti.
“Koliko je olaksanje da mogu da placem i da ne brinem da ce ljudi da misle da je trebalo
da to prebolim do sada. Prijatelji iz Al-Anona su me slusali i prihvatili da sam tamo
upravo gde sam bila.”

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Zalost kao proces

“Zalost povezujem sa svescu, prihvatanjem i delovanjem. Ponekad kada sam iritiran,
razdrazen ili ljut, ova osecanja su maska za moju zalost. Cesto poricem svoju zalost, jer
je ona previse bolna. Pokusavam da imam na umu da ako vicem na dete ili optuzujem
suprugu, toje bolnije, na duzi rok, nego da osecam svoju zalost. Pokusavam da zastanem
kada sam razdrazen i da zapitam sebe sta se to zaista dogadja u meni.
Moj Sponzor kaze da sve sto je pritisnuto jace, jos vise odskace. Kada odlucim da
odbacim svoja osecanja zalosti, ona nastave da se vracaju u raznim oblicima. Prihvatanje
je korisno. Ako se odnosim prema sebi kao najboljem prijatelju ili detetu koje je u zalosti,
dajem sebi dozvolu da prihvatim da sam povredjen. Kada se obratim za pomoc,
preduzimam mere u svom najboljem interesu. Prepustam se svojim osecanjima, dajem
sebi veliki unutrasnji zagrljaj i dozvoljavam sebi da placem. Molim se Visoj Sili ili
zovem telefonom prijatelja iz Al-Anona. Ako nisam spreman da se prepustim, molim se
za spremnost. Moja Visa Sila mi daje vreme i prostor da zalim kada sam spreman.”
----------------------------------------------
“Godinama sam osecala da nosim ogroman teret. Moj zivot je potpuno izmicao kontroli.
Najzad sam shvatila da treba da osecam svoja osecanja zalosti i gubitaka od kojih sam
bezala. Trebalo je da prestanem da maskiram i ublazavam svoj dusevni bol. Znala sam da
imam godine osecanja koje je trebalo da ponovo proosecam. Moje traganje da razumem
sta se dogadja sa mnom me je dovelo u Al-Anon. Tamo sam otkrila da moj pravi izvor
bola nisu toliko bili gubici koje sam prezivela, koliko nacin na koji sam pokusavala da se
ophodim prema njima, pokusavajuci da kontrolisem ljude i dogadjaje.
Ono sto mi je navise pomoglo da se oporavim, je prihvatanje i dozivljavanje svojih
osecanja, citanje literature na temu gubitaka, deljenje na sastancima i sa bliskim
prijateljima, paznja prema sebi i vodjenje dnevnika. Al-Anon slogani su bili bitni za moj
oporavak. Ponavljam ih kad god me preplave osecanja ili situacija postane previse teska
da bih mogla da je podnesem. Jos uvek nosim svoja osecanja gubitaka, ali sam se dosta
oporavila. Naucila sam da vise ne dozvolim da me osecanje straha savlada. Prepustam ga
Bogu, primenjujem program i moj zivot postaje sve bolji.”

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Sta zalim danas?
 Da li sam priznao/la da sam nemocan/a u odnosu na svoju zalost ili pokusavam da
je kontrolisem?
 Da li dajem sebi vremena da zalim, a da ne brinem koliko dugo to “treba” da
traje?

10
 Kada sam poslednji put delio/la svoju zalost sa nekim bliskim u koga imam
poverenje, svojim Sponzorom, Visom Silom ili na Al-Anon sastanku?
 Sta mogu danas da uradim da budem nezan/a premi sebi?

11
Zivot sa porodicnom bolescu alkoholizma
“Kada sam prvi put naterala sebe da odem na Al-Anon sastanak, otkrila sam da
alkoholicari imaju tri izbora: ustanovu za nervne bolesnike, smrt ili oporavak. Ja sam
imala ista tri izbora. Izabrala sam oporavak. Nisu mi se svidele alternative.”

Zivot sa alkoholicarem moze da izgleda kao da smo u stalnom stanju zalosti. Mozemo da
se toliko prilagodimo na svakodnevne gubitke, da vise nismo ni svesni njihovog prisustva.
Kada priznamo da zivimo pod uticajem necijeg alkoholizma, priznajemo takodje i svoju
zalost. Posto je alkoholizam porodicna bolest, svi clanovi porodice osecaju posledice, a
ne samo alkoholicar. Svaka osoba pogodjena alkoholizmom reaguje na svoj nacin. Neko
moze da pokusa da kontrolise, dok neko drugi moze cak da porice da problem uopste
postoji. Neki ce da okrivljuju sami sebe.
Pre Al-Anona, okupirali smo sebe raznim aktivnostima trazeci resenja za alkoholicara.
Kada nismo uspevali u svojim namerama, sugerisali smo sebi da pojacamo napore ili da
pokusamo nesto drugo. Mozda smo cak uveravali sebe da je to bila nasa krivica sto nismo
mogli da ubedimo alkoholicara da prestane da pije. Da smo samo mogli da nadjemo
prave reci u pravo vreme, da ih izgovorimo u pravom tonu, mozda smo mogli da
postignemo da alkoholicar vidi situaciju na nas nacin. Ocajni da ostvarimo svoje snove o
srecnom porodicnom zivotu, mislili smo da cemo da uspemo ako svu svoju energiju
usmerimo na ovaj problem.
U Al-Anonu saznajemo da nismo prouzrokovali alkoholizam, da ne mozemo da ga
kontrolisemo i da ne mozemo da ga izlecimo. Ako pokusavamo da nesto postignemo na
silu, treba da se setimo slogana „Polako ali sigurno“. Mada ne mozemo da ocekujemo da
nam zivot uvek bude lak, ovaj slogan sugerise da ne mora sve u zivotu uvek da bude
tesko. Ne treba da radimo vise ili bolje. Radili smo dovoljno dugo i tesko. Mada mozda
necemo moci da promenimo alkoholicara, otkrivamo da postoji jedna osoba koju
mozemo da promenimo – sami sebe.

Bolest gubitaka
„Moj prvi muz je umro kao alkoholicar, ali nisam zalila toliko njegovu smrt koliko nas
neuspeo brak i svoje snove o ljubavi, sreci i zivotu „dok nas smrt ne rastavi“, koji se nisu
ostvarili. Moja zalost je bila pomesana sa ljutnjom , ogorcenoscu i pitanjem „zasto bas
ja“ godinama. Nisam razumevala da je bolest alkoholizma bila pravi problem. Bolest je
prekinula nas brak i zivot mog muza.“

Posledice alkohola prozimaju nas zivot i mogu da komplikuju nasu zalost. Zalimo sebe,
svoje snove i svoje porodice. Ako imamo malu decu, oni mozda vec dozivljavaju
posledice odrastanja u porodici alkoholicara. Cak iako nasa deca vise ne zive sa aktivnim
alkoholizmom, u njihovom zivotu se osecaju njegove posledice. Oni mogu da budu
povuceni, da okrivljuju sebe, da imaju problema u skoli ili da deluju na negativan nacin.
Naša odrasla deca mogu takodje da nose bolni teret porodične bolesti. Iste one osobine
koje su im nekada pomogle da opstanu mogu kasnije da izazovu probleme u odnosima sa
porodicom, prijateljima ili saradnicima na poslu. Mogu da imaju problema u donošenju

12
odluka. Mogu da se bore sa strahom ili anksioznoscu ili da imaju problema u održavanju
intimnih veza. Često stupaju u brak sa alkoholičarima ili sami postaju alkoholičari.
Svakodnevni zivot sa alkoholizmom oštecuje naše samopouzdanje. Kada odlučimo da
odemo u Al-Anon mozemo da se osećamo kao da smo vec izgubili sami sebe. Plemenito
je da budemo pažljivi i spremni da zadovoljimo potrebe drugih, ali ne na račun svoje
sopstvene dobrobiti. Moguće je da smo malo po malo, zanemarili svoje sopstvene potrebe
i posvetili svu svoju ljubav, negu i pažnju drugima. Možda nismo ni sigurni kako smo
dospeli u ovu situaciju.
“Shvatio sam da sam izgubio ne samo i onu sposobnost upravljanja koju sam mislio da
sam imao, vec i sebe samog. Moje ponasanje je izazvalo bas onu zavisnost koju sam
zeleo da prekinem. Al-Anon mi je pomogao da vidim ulogu koju sam imao u noćnoj mori
koju sam prezivljavao i dao mi je alatke da mi pomognu da se probudim i da pocnem da
živim život prema njegovim pravilima, a ne svojim. Danas, mogu da pogledam u ogledalo
i da budem svestan da sam povratio ono što je nekada bilo izgubljeno – sebe samog. “

Promena u dinamici odnosa

U Al-Anonu ucimo kako da postavimo granice, da kazemo da kada mislimo da i ne kada
mislimo ne. Vise ne dajemo drugima iz obaveze, kontrole ili straha, vec zato što želimo
da damo. Kada počnemo vise da brinemo o sebi samima, možemo da dajemo drugima na
zdraviji nacin.
Prepoznavanje sopstvene uloge u odnosu sa alkoholičarima je značajni činilac u nasem
oporavku. Pre nego sto napravimo pozitivne promene, moramo prvo da postanemo svesni
dinamike nasih odnosa i uloge koju smo igrali. Mozda smo bili “omogućivači” koji su
spasavali ili opravdavali alkoholičara. Ili smo videli sebe kao zrtvu, bespomocni da
promenimo svoje okolnosti. Mozda je nasa uloga bila da prihvatimo svu krivicu zato sto
alkoholičar pije ili se lose ponasa, izvinjavajuci se za sve sto ne ispadne kako treba. Neki
od nasih postupaka su neku losu situaciju činili jos gorom.
Ispitujemo nasu ulogu u porodičnoj bolesti ne da bismo krivili sebe, vec da produbimo
svoje razumevanje i saosecanje za one delove svoje ličnosti koje zelimo da promenimo.
Ne mozemo da se oslobodimo svog starog načina ponasanja bez ovog razumevanja.
Umesto da nastavimo da se osecamo odgovornim za druge, pocinjemo da preuzimamo
odgovornost za sebe i svoje postupke. Ucinili smo najbolje sto smo mogli u datom
trenutku sa resursima kojima smo raspolagali, ali sada kada nam je svest na visem nivou,
mozemo da vidimo i drugi način. Primenjujuci Al-Anon principe u svakodnevnom zivotu,
pocinjemo da reagujemo na situacije drugačije nego sto smo to činili u proslosti.
Oslobadjamo se iluzija da mozemo da upravljamo i ubedjenja da mozemo da promenimo
alkoholičare ili da ih prisilimo da prestanu da piju.
Kada pocinjemo da se menjamo, menjace se i nasi odnosi sa drugima – ne samo sa
alkoholičarem, vec i sa svima oko nas. U bilo kojoj relaciji, ako se jedna osoba promeni,
menja se i sama relacija. Kao sto smo i mi sami bili pod uticajem porodične bolesti
alkoholizma, tako ce i svi oni oko nas da budu pod uticajem naseg oporavka, kada mi
počinjemo da se osecamo bolje. Mada mozda zelimo promenu u nasim odnosima, sama
promena moze da predstavlja gubitak.
Nece svi da budu srecni zbog novih promena u nama – ponekad uključujuci i nas same.
Mozemo da se podsecamo kako nam je nekada bilo i mozemo čak i da pokusamo da
ubedimo sami sebe da nam i nije bilo tako lose pre oporavka. Mozemo da očekujemo

13
prolaznu ljutnju i krizu u ovom periodu. Ovo ne znači da treba da se vratimo tamo gde
smo nekada bili, mada cemo mozda da budemo u iskusenju da to uradimo. U početku
mozemo da osecamo da nam pozitivne promene ne prijaju. Onih dana kada povratak na
prvobitno mozda izgleda lakse, mozemo da verujemo da nas je nasa Visa Sila dovela do
ove tačke u zivotu. Tamo smo gde upravo treba da budemo.

Postupanje sa neizvesnoscu i krizom

Kada zivimo sa aktivnim alkoholizmom, zivot moze da nam izgleda samo kao
neprekidna kriza. U stvari, mozemo toliko da se naviknemo da zivimo u stanju krize, da
se osecamo nelagodno ako nismo usred haosa. Kada smo suočeni sa krizom ili nekim
traumatičnim dogadjajem, mnogi od nas postaju vični u zamrzavanju sopstvenih osecanja.
Često je ono sto osecamo manje značajno od resavanja krize. Moguce je da smo
postepeno izgubili sposobnost da prepoznamo svoja osecanja. Nas prvi impuls je da
odmah reagujemo umesto da zastanemo da razmotrimo svoje opcije. Mozda smo stekli
naviku da male incidente dozivljavamo kao velike katastrofe.
Na Al-Anon sastancima saznajemo kako da reagujemo drugačije nego sto smo to činili u
proslosti. Mozemo da zastanemo i da proverimo svoja osecanja, čak i usred krize. Al-
Anon slogan “Misli” nas podseca da nema mnogo situacija koje zahtevaju trenutnu
reakciju. Mozemo sebi da damo neko vreme, cak iako je to samo nekoliko minuta, da
razmotrimo kako da postupimo u datoj situaciji, Umesto da reagujemo po staroj navici,
uvidecemo da proveravajuci svoja osecanja, mozemo bolje da postupimo u bilo kojoj
krizi u kojoj se nadjemo. Kada zastanemo da “Mislimo” pre nego sto reagujemo,
verovatno cemo moci da donesemo odluke najbolje za nas same.
Ako je kod kuce sve beznadezno, mozemo bar da odemo na sastanak, gde cemo moci da
budemo na mirnom mestu, okruzeni ljubavlju, podrskom i utehom ostalih clanova. Sam
odlazak na sastanak moze da predstavlja ispoljavanje paznje prema sebi i korist od ovog
posvecivanja vremena nama samima moze da bude vrlo znacajna.
“Dan po dan, nedelju po nedelju, nalazim mrvice smirenosti koji su mi godinama
izmicali. Verujem da ce ove mrvicei vremenom da rastu kada primenjujem Al-Anon
principe u svom zivotu. Videla sam i naucila dovoljno da verujem da ce ovaj program da
me odvede tamo gde treba da stignem, da me oslobodi zalosti i da obnovi moju ljubav
prema zivotu.”
Posto smo priznali da smo nemocni u Prvom Koraku, postajemo spremni da dozvolimo
svojoj Visoj Sili da intervenise u nase ime. Izvrsavanjem Drugog Koraka, poverovali smo
da sila jaca od nas samih moze da nam povrati zdrav razum. Treci Korak nudi nadu cak i
usred ocaja.
Bez obzira kakvo je nase shvatanje Vise Sile, ono sto je zajednicko vecini nas je zelja za
spokojnim zivotom. Ovo moze da znaci razne stvari raznim ljudima. Za neke, to moze da
znaci napustanje uobicajenih uloga i saznanje kako da reagujemo drugacije u svojim
alkoholicarskim porodicama. Za druge, to moze da znaci posvecenost da brinemo bolje o
sebi i da razvijamo zdravije odnose sa osobama koje nas vole i prihvataju onakvim
kakvim smo.
Kada se suocimo sa sledecom krizom, mozemo da se osecamo nesigurno u nasoj odluci
da reagujemo drugacije. Ako se usredsredimo na brigu o sebi, ko ce da brine o svima
ostalima? Mozemo da se podsetimo da usvajajuci nov nacin ponasanja mozemo da se
osecamo nesigurno u pocetku. Medjutim, sto ga vise primenjujemo, on postaje laksi.

14
Najzad, shvatamo da u stvari mi nismo nikada ni imali moc upravljanja nad drugim
osobama.

Izlazak iz haosa
Neki od nas su toliko naucili da zive u haosu, da nam je tesko i da zamislimo zivot bez
njega. Kao sto je alkoholicar zavisan od alkohola, mi mozemo da postanemo zavisni od
haosa. Moguce je da do sada nismo imali mnogo iskustva sa smirenoscu. Cak i kada je
sve dobro, mozemo nesvesno da trazimo nacine da sabotiramo sebe stvarajuci krize. Ako
se osecamo cak i malo spokojno, mozemo da se bojimo da je to tisina pred buru.
Iscekujemo uznemireni i predvidjamo da ce nesto lose da se desi. Mada ovo osecanje nije
dobro, ono nam je poznato i lagodno. Poslednje sto zelimo je da smo nespremni i
zateceni. Nas stalni fokus na krizne situacije – da li realne, one koje predvidjamo ili koje
smo sami stvorili – nas u stvari sprecava da se usredsredimo na sebe same.
Jedini nacin na koji smo dobijali neku paznju od svoje porodice ili prijatelja je kada smo
bili usred neke krize. Ovo je mozda ucvrstilo nase uverenje da smo vredni paznje samo
kada smo emotivne opustoseni. Mozda smo, pre dolaska u Al-Anon, imali vise kriznih
situacija koje su se ponavljale. Mnogi od nas dodju psihicki, emotivno, fizicki i
spiritualno iscrpljeni. Al-Anon moze da izgleda kao poslednje utociste. Medjutim, upravo
ovde shvatamo da ne treba da cekamo dok ne postanemo potpuno iscrpeni ili dok nam ne
bude svega dosta, da sebi pruzimo paznju koju zasluzujemo.
Ako osecamo stid zbog haosa u svom zivotu, moze da nam bude tesko da delimo sa
drugima svoja osecanja, narocito sa onima koji su nam najblizi. Nisu svi u nasem zivotu
upoznati sa posledicama alkoholizma. Neki oko nas mogu da se pitaju zasto ne ucinimo
nesto drasticnije da bismo promenili svoje okolnosti. U Al-Anonu dozivimo olaksanje
kada saznamo da drugi mogu da cuju nas bol bez davanja saveta.
Nas odnos sa Sponzorom moze takodje da bude od velike koristi kada ucimo da se
usredredimo na sebe same. Nas Sponzor je neko ko se posvetio da koraca uz nas u nasem
putu ka oporavku, neko ko moze da nam pomogne dok ucimo da primenjujemo principe
programa u svom zivotu. Ovaj uzajamni odnos, zasnovan na medjusobnom postovanju,
nam omogucuje da delimo intimne price i probleme, ulazeci u vise detalja i pojedinosti.
Molitva i meditacija su spasli mnoge od nas od opsesija i briga koje cesto prate krize.
Kada smo usred haosa, moze da bude tesko da se zaustavimo i zastanemo da meditiramo.
Molitva Smirenosti je jednostavna molitva koja je pomogla mnogima od nas. Laka je za
pamcenje i njeno ponavljanje ima smirujuce dejstvo, narocito kada smo usred krize.
Boze, daj mi smirenost
da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim,
hrabrost da promenim one koje mogu,
i mudrost da znam razliku.
U ovoj prostoj molitvi, prva stvar koju trazimo od svoje Vise Sile je dar smirenosti. Ne
trazimo da se nasa situacija promeni, vec snagu da promenimo kako mi reagujemo na
situaciju. Ovaj zahtev pokazuje nasu zelju za dusevnim mirom, da nam Visa Sila pokaze
drugaciji nacin reagovanja. Davanjem sebi vremena da izgovorimo ovu molitvu,
dozvoljavamo svom umu da se fokusira na nesto drugo, makar samo na trenutak. Moguce
je naci smirenost, cak i usred haosa. Nije potrebno da zivimo u stanju stalne budnosti. Uz
pomoc Al-Anona, danas imamo izbor.

15
 Zivot sa hronicnom bolescu izazvanom alkoholizmom
Alkoholizam je trostruka bolest: fizicka, emotivna i spiritualna. Dugotrajno preterano
konzumiranje alkohola može da ostavi posledice i da dovede do hroničnih oboljenja.
Medjutim hronične bolesti izazvane dugom upotrebom alkohola ne utiču samo na
alkoholičara. I oni koji godinama nisu pili mogu takodje da osete posledice. Čak i pre
bolesti voljene osobe, mnogi od nas su strepeli očekujući dan kada će da čuju takvu vest.
Zdravstvena kriza može da odigra ulogu zvona na uzbunu i može često da predstavlja
motivaciju da se traži oporavak.
Lekari su mozda upozoravali nase voljene o potencijalnim zdravstvenim problemima, ali
su ova upozorenja bila ignorisana ili poricana.
Tesko nam je da gledamo kako nasa voljena osoba nastavlja da pije, uprkos ovim
upozorenjima o mogućoj bolesti ili čak smrti. Svakodnevno strahujemo za zdravlje
voljene osobe i možda osećamo da prisustvujemo laganom samoubistvu. Teško nam je da
ne predvidjamo šta loše može da se dogodi sutra, ili šta će od nas da se očekuje ako se
voljena osoba razboli. Neki od nas su obećali sebi da će da odu ako alkoholizam postane
nepodnošljiv. Ali ako se voljena osoba razboli, možda ne želimo da je napustimo ili
osećamo da to ne možemo da učinimo.
Neki od nas nisu imali podršku sredine dok nisu došli u Al-Anon. Stalna briga za
alkoholičara nam možda nije ostavila dovoljno vremena da negujemo odnose sa
porodicom ili prijateljima. Kada se suočimo sa početkom bolesti, može da nam se dogodi
da nemamo kome da se obratimo. Al-Anon može da nam pruži podrsku i ohrabrenje koje
nam je nedostajalo.
„Osećala sam se kod kuće u Al-Anonu od početka. Pronalazak sigurnog mesa gde mogu
da dobijem podrsku mi je bilo novo iskustvo. Osećala sam se kao da me obavija topao i
prijatan pokrivač. Iznenadila sam se kada sam otkrila da su drugi članovi bili isti kao
ja.“
Uz toliku pažnju koju dajemo alkoholičaru može da se dogodi da ostaje vrlo malo ili ništa
za nas same. Stalno praćenje drugih može da nas dovede do toga da se razbolimo.
Nehotice, možemo da počnemo da zanemarujemo svoje potrebe, kao što je redovna
ishrana, rekreacija, vreme koje posvetimo sami sebi ili učestvovanje u aktivnostima u
kojima uživamo. U Al-Anonu saznajemo da smo vredni nege istog kvaliteta kao što je
ona koju nudimo drugima.
Ako se staramo o voljenoj osobi koja je hronično bolesna, možda treba da podsećamo
sebe svakodnevno da se brinemo i o sebi. Pohadjanje više sastanaka, neko slobodno veče
koje ćemo da posvetimo sebi ili sastanak sa Sponzorom ili prijateljem iz Al-Anona su
primeri kako možemo da dobijemo neku negu i podršku. Kada ne mozemo da odemo na
sastanak ili da razgovaramo sa Sponzorom, možemo da se okrenemo svojoj literaturi,
koja je uvek raspoloživa. Možda ćemo da se iznenadimo kako čitanje samo jedne ili dve
stranice može da nam pomogne da se osećamo manje usamljenima. Iako hronična bolest
može da nastavi da nam bude svakodnevni saputnik u životu, možemo da podsećamo
sebe da je to i Al-Anon program.

Zalost predvidjanja
Predvidjanje sledećeg neprijatnog dogadjaja je zajedničko svima nama koji živimo ili
smo živeli sa bolesću alkoholizma. Plašimo se telefonskog poziva usred noći sa
obavestenjem da je naša voljena osoba stradala u automobilskoj nesreći. Ili brinemo da će

16
alkoholičar da se razbesni po povratku kući. Razni dogadjaji mogu da nam prolaze kroz
glavu svakog dana. Možemo da brinemo da će piće da se nastavi i da nam donese nesreću
i glavobolju.
Život sa strahom od toga šta može da nas zadesi može da bude emotivno iscrpljujući. On
okupira naš um i sprečava nas da napredujemo. Možda gledamo svoju voljenu osobu
kako polako umire pred našim očima. Čak iako voljena osoba prestane da pije, možemo
da se iznenadimo da nas anksioznost i strah nisu napustili. Neraščišćena ogorčenost i novi
strahovi da će alkoholičar da počne ponovo da pije mogu ubrzo da zamene naše
prethodne brige.
„Što prostije to bolje“ nas podseća da razmotrimo šta se zaista dogadja. Ponekad istinska
kriza zahteva našu pažnju i prisiljava nas da odmah reagujemo. Medjutim, češće možemo
da se opustimo i odvojimo od osećanja hitnosti. Možemo da udahnemo, pitamo svoju
Višu Silu za pomoć i mirno odlučimo koji sledeći korak da preduzmemo.

Strah je instinkt koji nas često opominje na opasnost. U Al-Anonu učimo kao da živimo u
sadašnjem vremenu i da se oslobodimo brige za budućnost. Pre nego sto to ucinimo,
moramo da priznamo kako je nas raniji zivot uticao na nas. Za mnoge od nas,
predvidjanje losih dogadjaja je mozda pomoglo da prezivimo. Stanje pripravnosti da
reagujemo na promene u okolini i na promenljiva raspolozenja alkoholicara nam je
mozda pomoglo da se zastitimo od opasnih situacija.
Stalno predvidjanje sledece erupcije nasilja nas sprecava da odvojimo vreme za
razmisljanje o sopstvenim mogucnostima izbora. Neki od nas koji su uspeli da to urade,
su mozda odlucili koje korake treba da preduzmu da bi promenili svoj zivot na bolje.
Ako zivimo sa nasiljem, mozda treba da potrazimo profesionalnu pomoc ili da donesemo
hitne odluke da bismo obezbedili bezbednost za sebe i svoju decu. Ne treba da tolerisemo
nasilno ponasanje. Ako je potrebno, mozemo da odemo. Bila sta da odlucimo, Al-Anon
ce da bude tu da nam pomogne. Mnogi od nas su shvatili da ako primenjujemo Al-Anon
principe, pojavice nam se resenja do kojih nismo mogli sami da dodjemo, bez obzira
koliko razmisljali. Kada postanemo svesni svoje sklonosti da strahujemo i brinemo,
mozemo da preduzmemo korake da promenimo svoje stavove. U Cetvrtom Koraku, smo
se „preispitali i savesno i bez straha napravili svoj moralni inventar“. Primenjujuci ovaj
Korak na strah i brigu, dobijamo saznanja koja bi inace ostala skrivena. U ovom Koraku,
mozemo da razmisljamo sta nas sprecava da se oslobodimo svoje anksioznosti. Mozemo
da zahvalimo svom strahu zato sto nas je stitio do sada i da trazimo od svoje Vise Sile da
ga ukloni.
Kao sto mnogo od nas mogu da potvrde, prepustanje stresu, anksioznosti i brizi ne cini
zivot ni malo laksim. „Dan po dan“ nas podseca da mozemo da upravljamo vecinom
situacija u periodu od dvadeset cetiri casa. Primena ovog slogana u praksi moze da bude
narocito korisna kada nastojimo da upravljamo svojim strahom i brigama. Ako
razmisljamo o bilo kom poduhvatu u neogranicenom vremenu, izgledace nesavladivo –
ali ako se usredsredimo na „Samo za danas“, onda mozemo da savladamo skoro sve.
Kvalitet naseg oporavka mnogo zavisi od naseg stava. Alkoholicari u nasem zivotu mogu,
ali ne moraju da prestanu da piju. Mogu da nastave da piju uprkos oronulom zdravlju i
nasim naporima da ih ubedimo da se promene. Al-Anon nas podseca da mi zaista imamo
izbor, cak iako izgleda da ga nemamo. Mada mozda necemo moci da se potpuno

17
oslobodimo svog straha, ne treba da dozvolimo da nas kontrolise. Ne treba da se predamo
zivotu punom straha, strepnje i anksioznosti.

Poklon odvajanja
U Al-Anonu cujemo dosta o odvajanju sa ljubavlju. Ipak, ovo moze da nam bude
posebno tesko da ucinimo dok smo pod uticajem osecanja gubitka. Mozda smo se toliko
navikli da naprezemo svoju volju i snagu da bismo popravili situaciju, da nam izgleda da
se sada od nas trazi da nista ne radimo ili da prestanemo da brinemo o nekome. Moze da
bude korisno da imamo na umu da kada se emotivno odvajamo, u stvari predajemo svojoj
Visoj Sili da se stara o toj osobi, mestu ili stvari koje sami ne mozemo da kontrolisemo,
niti smo ikada mogli.
Emotivno odvajanje moze prosto da znaci da zastanemo za trenutak da odlucimo kako
zelimo da reagujemo umesto da to uradimo impulsivno. Moze da znaci da ne primamo
licno ono sto alkoholicar kaze ili radi. Emotivno odvajanje sa ljubavlju znaci da mozemo
da mrzimo bolest alkoholizma, ali da ipak osecamo saosecanje prema alkoholicaru.
Mozemo da im damo do znanja da ih volimo, iako ne volimo njihove postupke.
„ Opusti se i prepusti Bogu“ moze da nam pomogne kada pocinjemo da vezbamo
emotivno odvajanje sa ljubavlju. Priznanje da smo nemocni ne znaci da smo bespomocni.
I dalje mozemo da preduzimamo pozitivne korake tako sto cemo da se molimo za
alkoholicara i sebe, da postujemo sami sebe i postavimo granice. Odvajanje sa ljubavlju
ne znaci da prestajemo da volimo alkoholicara, niti da budemo pasivni. Na protiv,
odvajanje je snazan izraz ljubavi – prema sebi i alkoholicaru.
„Predala sam svog muza u Bozje ruke, gde ima mnogo vece sanse da ne bude
alkoholicar.“

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu:

Zivot sa porodicnom bolescu alkoholizma
Dosla sam na svoj prvi Al-Anon sastanak zato sto sam se mnogo bojala da ce moj muz da
umre od bolesti alkoholizma. Nisam mogla nocu da spavam, jer sam samo o tome mislila
i sanjala. Moja zalost je mogla da nastupi u svakom trenutku u toku dana i iznenada bih
pocela da placem. Ovo me je brinulo, jer sam uvek bila pozitivna i srecna osoba. Zbog
bolesti, pocela sam da budem podla i da se zatvaram u sebe. Nisam zelela da imam
prijatelje niti da pricam bilo s kim.
Al-Anon mi je promenio zivot. Kada sam delila svoj strah od smrti alkoholicara, ljudi
oko mene su me slusali. Ja sam pocela da slusam druge. Ljudi na sastancima su izgledali
srecni. Bilo je i smeha. I tako sam ja nastavila da dolazim. Pocela sam da radim program i
da se obracam svojoj Visoj Sili za pomoc. Najzad su moja ljutina i strah od gubitka muza
nestali. Moj omiljeni slogan je „Opusti se i prepusti Bogu“. On mi pomaze da se
fokusiram na sebe i da vodim svoj zivot. Sto se tice mojih osecanja gubitka, sada znam da
mogu da ih osecam, ali i da nastavim da zivim.
-------------------------------------------------------
Dosao sam u Al-Anon da pokusam da nateram svoju majku da prestane da pije. Kao
njeno prvo dete i jedini sin, osecao sam jaku odgovornost za nju. Uz Bozju milost i
pomoc koju sam dobio u programu, kada je ona umrla, bio sam u Al-Anonu vec dvadeset
godina. Ni jedan od nas nije bio isto kao kada sam pristupio programu.

18
Poslednjih godina svog zivota moja majka nije pila, ali je imala zdravstvenih problema.
Mnogi od njih su bili izazvani ili pogorsani dugogodisnjim alkoholizmom. Postao sam
njem prvi staratelj. Srecom, tada sam vec znao razliku izmedju staranja i brige. Ipak, bilo
je perioda kada sam se mucio u svojoj ulozi. Zasto sam ja jedini skoro uvek odgovoran za
sve? Zasto moja braca i sestre ne podele odgovornost sa mnom? Zar ne treba da se
staram o sebi umesto sto opet brinem o majci, kao kada sam bio dete, dok je pila.
Najzad, odgovor koji sam pronasao je bio da je to moj izbor da se staram o njoj. Nije
vazno da li je neko drugi to cinio, jer kada sam zaista razmislio o tome, znao sam da sam
zeleo da budem uz nju. Staranje o njoj dok se oporavljala kod kuce, posete bolnici i prvi
dani oporavka posle povratka kuci, bili su jedan vid davanja sebi samom. Znao sam da ce
na kraju doci dan kada bih dao sve na svetu da bih bio bar jedan minut sa njom i da to
vise nece biti moguce.
Dajuci sebi to vreme sa majkom je bio izuzetan poklon na koji sada gledam sa
zahvalnoscu i ljubavlju. Zahvaljujuci Al-Anonu mogao sam da obratim paznju na svoje
ocajanje i frustriranost kada bi me svakodnevne obaveze oko nege zamorile i da
napravim kratke pauze kada je to bilo potrebno. Isto tako, mogao sam da uzivam u
svakom momentu - „Dan po dan“ – koji sam provodio sa njom. Zbog svega ovoga, sada
se ne kajem, znajuci da sam u svojim postupcima ostao veran i sebi i svojoj majci.
-------------------------------------------------------
Kada je moj muz poceo rehabilitaciono lecenje od alkoholizma, dozivela sam prvi put
posle dvadeset sedam godina da zivim sama. Sve je izgledalo mnogo teze – da sama
setam psa, placam racune, kosim travu ispred kuce. Uvek sam sebe smatrala sposobnom,
ali su me ovi obicni poslovi naveli da se osecam nesigurnom i nesposobnom. Bojala sam
se da ako se ne vratim iz setnje niko nece osetiti da im nedostajem. Kada sam placala
racune bila sam obuzeta osecanjem koliko mnogo trosimo svakog meseca. Jednog dana,
posle mnogobrojnih pokusaja da pokrenem kosilicu za travu, stajala sam frustrirana u
garazi prigusujuci suze. Tada sam shvatila da treba da potrazim pomoc.
Kada se moj muz vratio kuci, bio je drugi covek, osetljiv i anksiozan, i ja sam shvatila da
nas odnos treba da se promeni. Brinula sam da li ga dodatno opterecujem svojim
problemima. Tada mi je rekao da je u centru za rehabilitaciju pice zamenio pusenjem.
Bila sam sokirana i uplasena. Prestao je da pusi pre petnaest godina kada mu je doktor
rekao da nece da dozivi pedesetu godinu ako to ne ucini. Opet sam se osecala ophrvanom
zbog te njegove odluke.
U Al-Anonu sam naucila da se usredsredim na danasnji dan. Svakoga dana sam se
podsecala da budem zahvalna za dobar zivot koji imam. Imam muza koji ne pije i koji me
voli i imam danasnji dan koji je dobar onoliko koliko ja odlucim da ga takvim ucinim.
Ako se usredsredjujem na ona tamna razdoblja puna straha i strepnje, propustam priliku
za radost.
-------------------------------------------------------
Moja zalost i gibitak su poceli tri godine pre smrti mog muza, kada je postao teski
alkoholicar. Osecala sam gubitak zbog uzivanja koja smo delili i zbog svog nekadasnjeg
zajednickog zivota. Njegovo optuzivanje za sve – narocito da sam ga ja navela da pije,
pretvorilo se u moj gubitak razuma. Sta mogu da ucinim da ovo zaustavim? Moj nastariji
sin me je odvukao u Al-Anon i tamo sam progledala. Saznala sam da ja nisam izazvala
alkoholizam svog muza. On je bio vrlo bolestan covek kome nisam mogla da pomognem
niti da ga izlecim. Uz pomoc Al-Anona ponovo sam postala nesto srecnija. Saznala sam

19
da nisam sama u ovoj tuznoj sitiaciji. Moj muz je umro od teskog srcanog udara dok je
setao psa. Bilo mi je tesko, ali sam prezivela uz pomoc Al-Anona. Sada, mogu cak da se
secam nasih zajednickih trenutaka i znam da je moj muz na boljem mestu.
-------------------------------------------------------
Pre nego sto sam dosao u Al-Anon izgubio sam skoro sve sto mi je bilo blisko i drago.
Alkoholizam moje supruge se pogorsavao. Ona je vise puta isla u centre za rehabilitaciju
i nastavljala sa remisijama. Nisam mogao da vidim svoju ulogu u ovom haosu i nisam
uvidjao da je meni potrebna pomoc u onome sto sam smatrao da je njen problem. Nisam
video koliko sam postao bolestan - ispunjen anksioznoscu i ogorcenoscu. Kada je moja
supruga pristala da ode u centar za rehabilitaciju izvan naseg mesta, mislio sam da ce svi
moji problemi da budu reseni.
Posle njenog odlaska doziveo sam snazno osecanje gubitka. Nisam bio siguran da li ce
vise ikada da se vrati i nisam vise imao nikoga da negujem. Proveo sam toliko mnogo
godina usredsredjen na njeno spasavanje da sam izgubio osecanje ko sam ja. Ubrzo posle
toga, moja majka je izvrsila samoubistvo. Ona je takodje vodila bitku sa alkoholizmom i
to je postalo previse za nju. Gubitak je bio veci nego sto sam mogao da zamislim. Ostao
sam potpuno bez ideja sta da ucinim.
Onda sam se setio da mi je moja supruga nekoliko puta predlagala Al-Anon. Konacno
sam se prepustio i otisao na svoj prvi sastanak – nerado, ali spreman da slusam. Kakvo
iznenadjenje! Ljudi su se smejali, neki cak i sa gorim problemima od mojih. Odlucio sam
da probam sest sastanaka i od tada redovno dolazim. Posto sam poceo da citam literaturu
i da pricam sa drugim clanovima, poceo sam da shvatam da nisam odgovoran za
alkoholizam svoje zene. Ona ima svoju Visu Silu i svoj sopstveni put koji treba da sledi.
Ono sto mi je odrzalo zdrav razum i navelo da odlazim na sastanke je “Napredak a ne
savrsenstvo”. Nekada sam osecao da treba da budem savrsen, ali u Al-Anonu niko od
mene nije ocekivao savrsenstvo. Danas se obracam svojoj Visoj Sili i shvatam da ja ne
upravljam. Imam Sponzora i radim Korake najbolje sto mogu. Zivot mi je postao bolji i
supruga mi se vratila. Danas imamo oporavak u svojoj kuci. Pre tri godine nisam mogao
ni da zamislim da cu biti ovde gde sam sada. Treba da zahvalim Al-Anonu i svojoj Visoj
Sili za to. Izgubio sam svoju majku zbog ove bolesti i skoro da sam izgubio suprugu, ali
sam stekao dusevni mir.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Da li sam jos uvek usredsredjen/a na trazenje pomoci za alkoholicara u svom
zivotu na nacin koji moze da odvrati paznju od mog sopstvenog oporavka?
 Ako negujem hronicno bolesnog alkoholicara, koje su moje potrebe i kako mogu
da ih zadovoljim?
 Ako bi se dogodile istinske krize u mom zivotu, koje Al-Anon alatke bi mogle da
mi pomognu da postupim konstruktivno?
 Na koji nacin sam ja stvorio/la ili doprineo/la nekim krizama u svom zivotu?
 Ako postoji odredjeni gubitak za koji se bojim da ce da se dogodi u buducnosti,
zasto ovaj moguci gubitak tako snazno zaokuplja moju paznju?

20
Gubitak sna
“Ono sto sam izgubila je samo iluzija o tome kako sam zamisljala da zivot treba da
izgleda.”

Mi svi imamo snove, nade i planove za svoju buducnost. Jedna od najrazornijih posledica
zivota sa alkoholizmom je da nasi snovi o buducnosti i zivotu koji smo zamisljali da
ostvarimo, ostaju neispunjeni. Mozda smo se radovali dugom i srecnom zivotu sa svojim
suprugom ili partnerom, da bi taj san bio srusen. Mnogi od nas nisu doziveli srecan
porodicni zivot i nasa deca su mozda odrasla okruzena haosom ili cak nasiljem.
Nerazresena ljutnja, netrpeljivost ili secanje o zlostavljanju mogu da zavade nase
porodice ili da pokvare prijateljstva. Alkoholizam moze da nam oduzme snove i silina
ovih gubitaka moze da utice na svaki aspekt naseg zivota.
Gubici koji nastaju zbog zivota sa alkoholizmom cesto dolaze postepeno i mogu da se
razlikuju od ostalih iskustava vezanih sa zaloscu. U pocetku, nasi gubici mogu da nam ne
budu ocigledni. Mozemo da se osecamo toliko zbunjeno zbog dvostruke prirode zivota sa
alkoholicarem, da ponekad ne znamo sta da mislimo.
”Odnos koji sam imala sa svojim muzem, kada je bio trezan, je bio ispunjen ljubavlju,
neznoscu i lepim uspomenama iz zajednickog zivota. Odnos sa njim, kada je bio pijan, je
bio mucan i bolan.”
U proslosti, kada nam nije islo kako treba, govorili smo sebi da treba da se vise
potrudimo ili popravimo. Nismo razumevali da su nam sopstveni napori da kontrilosemo
situaciju prozrokovali jos veci bol. U stvari, mnogi od nas su iznenadjeni saznanjem da su
nasi napori da promenimo alkoholicara doprineli problemu, a ne resenju. Ulazuci toliko
mnogo napora da kontrolisemo ishode dogadjaja da budu onakvi kako mi zelimo, ostavili
smo malo prostora za svoju Visu Silu da deluje u nasem zivotu. Nadali smo se tako dugo
da ce zivot sa alkoholicarem da se popravi, ali pokusaji da sami resimo svoje probleme su
ucinili samo da se osecamo izolovano i iscrpeno.
Dosli smo u Al-Anon zato sto jos uvek imamo nadu za bolji nacin zivota. Kao sto je
jedan clan najzad shvatio ”Danas ne mogu da dozvolim sebi da mislim sta je moglo da
bude.” U prkos svojim razocarenjima, mozemo vremenom da pocnemo da stvaramo nove
snove. Mada mozda nemamo onakve porodice kako smo se nadali, otkrivamo da imamo
moc da promenimo svoj sopstveni zivot – pocev od danas.

Zalost za izgubljenim, tuga za onim sto nikad nije bilo

Kada smo dosli u Al-Anon, mnogi od nas su se pitali sta se dogodilo sa nasim zivotima.
Mnogi od nas su jos uvek gajili stare nade i snove i negovali uspomene na alkoholicara
pre nego sto je poceo da pije. Mozda se opiremo da prihvatimo svoje gubitke, plaseci se
da ce zalost da nas savlada ako je priznamo. Mozad nismo imali odnose kakve smo zeleli
niti smo bili tertirani onako kako smo se nadali ili ocekivali. Da bismo podneli svoj bol,
mozda smo stvorili fantaziju o savrsenoj porodici, savrsenom detinjstvu, savrsenoj vezi
ili savrsenom zivotu.
Postoji delikatnia ravnoteza izmedju izbegavanja sopstvenog bola i davanja sebi vremena
da ga dozivimo. Ne zelimo da zaobidjemo svoju zalost, ali ni da prisilimo sebe da se
suocimo sa njom pre nego sto smo spremni. Kao sto se dete drzi za cebe da bi se osecalo
sigurno i prijatno, mozda ce da nam bude potrebno da zadrzimo stare snove sve dok ne

21
budemo spremni da se sucimo sa zivotom bez njih. Necemo da sklonimo cebe niti da
prekorimo dete zato sto mu je cebe potrebno. Verujemo da ce dete, kada se oseca
dovoljno sigurno, da ga samo ostavi. Mozemo da dozvolimo i sebi isto razumevanje i
saosecanje, verujuci da cemo da budemo spremni da se suocimo sa svojim gubicima kada
za to dodje vreme.
”Na jednom sastanku sam cuo nekoga kako kaze ”resenje za bol je u bolu” i odlucio da
prestanem sa kontrolom i da dozvolim zalosti i svojoj Visoj Sili da me odvede tamo gde
treba da idem.”
Kada dostignemo ovaj stepen prepustanja, mozemo da pocnemo da vidimo druge
onakvima kakvi zaista jesu, umesto onako kako se nadamo da ce da postanu. Sa ovim
prihvatanjem moze da dodje i duboko osecanje gubitka. Mnogi od nas nisu dobili onakav
zivot kome su se nadali, ali opsednutost onim sto smatramo zivotnom nepravdom moze
samo da nam donese jos vecu nesrecu. Konacno, shvatimo da treba da prihvatimo
stvarnost, cak iako nije onakva kavu bismo zeleli.
”U Al-Anonu niko nije pokusavao da povrati moje izgubljene snove. Na cudesan nacin,
shvatila sam da mada ne mogu da promenim tok moje porodicne istorije, imam snagu i
podrsku svog programa koji mi je omogucio da ponovo izgradim novi i mnogo bogatiji
zivot nego sto sam ikada planirala ili sanjala.”

Zalost za decom
Vecina roditelja zele da im deca odrastu u mirnom domu ispunjenom ljubavlju i paznjom.
Cesto, medjutim, nase najbolje namere za stvaranje ove vrste okruzenja ne mogu da
sacuvaju nasu decu od posledica bolesti alkoholizma. Mozda smo pokusavali da
obavljamo uloge oba roditelja da bismo nadoknadili nedostatak angazovanja alkoholicara
ili nesposobnost da bude emotivno ili fizicki prisutan u zivotu nase dece. Mozda smo
mislili da mozemo da postedimo svoju decu ako ulozimo dovoljno napora. Danas mozda
patimo od prevelikog osecanja krivice i kajanja zbog svoje nesposobnosti da ih zastitimo
od alkoholicara. Zasto, pitamo se, nasi napori nisu urodili plodom?
Svadje, nasilje i nestabilnost u mnogim porodicama alkoholicara mogu da uticu na nasu
decu i dosta dugo u njihovom zivotu kao odrasli. Nasa deca su mozda prisustvovala
dogadjajima koje nismo zeleli i nasi snovi da ih odgajimo u zdravoj i bezbednoj sredini
se nisu ispunili. Neki od nas su se mozda oslanjali na nasu decu da nam daju emotivnu
podrsku i utehu koju smo prizeljkivali od svog supruga alkoholicara. Sada kada
razumemo da to nije njihov posao, mozda zelimo da se vratimo u proslost i da to
promenimo.

Saosecanje prema sebi samima je kriticno kada preispitujemo ovu bolnu stranu svoje
proslosti. Mnogi od nas su ucinili najbolje sto su mogli sa znanjem i resursima kojima su
raspolagali. Sa svojim novim razumevanjem, mozemo da izaberemo da se usredsredimo
na ono sto mozemo danas da promenimo. Ako sada zivimo sa nasiljem, mozemo da
odlucimo koje mere treba da preduzmemo da bismo zastitili svoju decu i osigurali svoju
bezbednost. Ako nasa odralsa deca tek pocinju da shvataju posledice odrastanja u
porodici alkoholicara, moze da nam se dogodi da nas pitaju o nasoj ulozi i da im
pomognemo da ponovo dozive bolna secanja iz detinjstva. Mada ovo moze da bude tesko
za nas, mozemo da ucinimo sve sto je u nasoj moci da im obezbedimo emotivnu podrsku.

22
Primenjujuci Cetvrti i Peti Korak na odnose sa nasom decom, mnogi od nas su osetili
olaksanje. Cilj ovih Koraka nije da krivimo sebe same, vec da ispitamo one strane nase
roditeljske uloge gde smo pogresili ili naskodili svojoj deci. U Cetvrtom
Koraku ”savesno i bez straha pravimo sopstveni moralni popis”. U svom popisu, treba da
odamo priznanje sebi za one strane u vaspitanju dece na koje smo ponosni kao i one zbog
kojih se kajemo. Nas cilj je da sebe sagledamo sto tacnije i da ucinmo sto je u nasoj moci
da ispravimo greske. Iako nasa deca mozda nisu imala detinjstvo kakvo smo zeleli ili
sanjali za njih, nije kasno da ucinimo ono sto mi mozemo da bismo izgradili zdrav odnos
sa njima danas.

Prihvatanje nasih neostvarenih ocekivanja

San je aspiracija, nesto sto vrednujemo, cemu tezimo i trudimo se da ostvarimo.
Ocekivanje je vise vezano za nase stanje svesti i sta verujemo da zasluzujemo. Nasi snovi
i ocekivanja su cesto isprepleteni i moze da bude tesko da ih razlikujemo. Nasa
ocekivanja su nekad razumna, a nekad nerealna. Na primer, mozemo realno da
ocekajumo da ce sunce da izadje ujutru i da zadje uvece. Ako je nasa rerna ispravna,
mozemo da ocekujemo da ce da postigne zeljenu temperaturu kada je ukljucimo. U
zdravoj vezi, mozemo realno da ocekujemo da cemo da budemo tretirani sa istim
dostojanstvom, razumevanjem i postovanjem koje mi pruzamo drugima. Medjutim, kada
zivimo u haosu i nepredvidivosti alkoholizma, nasa najrealnija ocekivanja cesto ostaju
neispunjena.
Na intelektualnom nivou, mozemo da razumemo vrlo dobro kako je nerealno da
ocekujemo da neko ko je alkoholocar moze da se ophodi prema nama sa postovanjem.
Medjutim, na nivou osecanja mozemo da budemo iznenadjeni i povredjeni svaki put kada
dozivimo razocarenje. Ako se naviknemo na ponasanje alkoholicara, mozemo da
pocnemo da verujemo da ne zasluzujemo nista bolje. Mozemo cak da sami sebe
potcenjujemo i da tolerisemo zlostavljanje od drugih clanova porodice, prijatelja i kolega
na poslu.
Samo zato sto neko nije sposoban da se prema nama ophodi sa postovanjem ne znaci da
nismo vredni postovanja. U Al-Anonu otkrivamo da smo mi sami sposobni da se staramo
o sebi samima. Ovo moze da bude sokantno otkrice nama koji smo verovali ili vaspitani
drugacije. Postepeno pocinjemo da povracamo svoje osecanje vrednosti. Tokom vremena
shvatamo da smo jaci i otporniji nego sto smo sebi priznavali. Preuzimajuci odgovornost
za svoj zivot pocinjemo da shvatamo da nasa sreca ne zavisi od toga sta drugi rade ili ne
rade. Kada pocinjemo da povracamo osecanje sopstvene vrednosti, verovatno cemo moci
da stvorimo zdravije veze, zasnovane na uzajamnom postovanju i razumevanju.
”Al-Anon mi je dao alatke za zivot uz mnogo dublje razumevanje mnogih pojava prema
kojima sam nemocan. On mi je takodje otkrio prostu istinu da ja kontrolisem svoju
sopstvenu srecu.”
Kada primenimo slogan ”neka pocne od mene” prestajemo da cekamo da drugi zadovolje
nase potrebe i okrecemo se sami sebi. Ovo ne znaci da mi sami treba da ”cinimo sve” ili
da ne mozemo da se oslonimo ni na koga. U stvari, ucimo da se oslobodimo ocekivanja
da neko ko nije sposoban za to, zadovolji nase potrebe. Mozemo da budemo razocarani, a
da se ne osecamo kao da nam se ceo svet srusio.
”Ako neko ne moze da razume i saoseca moju tugu, mogu da naucim da to prihvatim bez
ogorcenosti. Treci Korak mi pomaze da ovo postignem. Kada mislim da nesto nije u redu

23
u mom zivotu, podsetim sebe da sam danas prepustila svoju volju i zivot u ruke svojoj
Visoj Sili, koja me voli. Cak iako se moja ocekivanja ne ispune, ja sam bezbedna.”
U nekom trenutku, treba da preispitamo da li jos uvek dozvoljavamo svojim
ocekivanjima da nas kontrolisu. Mozemo da se zapitamo: Da li smo se previse vezali za
odredjeni ishod? Da li smo ljuti ili mislimo da nam je ucinjena nepravda ako se nesto ne
ostvari onako kako smo ocekivali? Da li smo previse usredsredjeni na svoje planove ili
smo sposobni da ih pratimo opusteno, spremni da se prilagodimo novim informacijama
kada se pojave? Mala razocarenja, kao sto su promena plana u poslednjem trenutku ili
ako se alkoholicar ne pojavi u zakazano vreme mogu da budu preterano uvelicana. Takva
razocaranja mogu da budu narocito bolna, jer nas cesto podsecaju na nasa veca
razocarenja.
Dnevni kontakt sa Visom Silom je vazan dok ucimo da prilagodimo svoja ocekivanja.
Jedanaesti Korak govori o molitvi samo za saznanje o Bozjoj volji za nas i moc da je
ostvarimo. Rec ”samo” sluzi kao podsetnik da uklonimo svoju volju iz nje. Uvodjenje
nase volje dovodilo je do mnogih razocarenja za vecinu nas. Kakvo olaksanje nastupa
kada mozemo da verujemo da cemo da dobijemo sredstva i snagu potrebnu da ostvarimo
volju nase Vise Sile. Medjutim, Jedanaesti Korak ne obecava brzi oporavak.
U toku dana, mozda ce biti potrebno da vise puta prepustimo svoju volju Bogu. Ovo
moze narocito da bude slucaj kada nastojimo da se oslobodimo svojih ocekivanja.
Kako prepoznajemo volju svoje Vise Sile? Mnogi od nas postanu svesni svoje Vise Sile u
onim trenucima kada smo smireni i opusteni u toku molitve, kada nam nije angazovan
raznim aktivnostima koje odvracaju paznju. Neki od nas dozivljavaju ovo kao intuiciju –
nemusto ali jako osecanje saznanja. Drugi to opisuju kao unutrasnji mir i odlucnost.
Dnevni kontakt sa Visom Silom moze da izgleda drugacije za svakog od nas. Ako
praktikujemo odredjenu veru, mozemo da izgovorimo nasu tradicionalnu molitvu. Ako
stupimo u kontakt sa Visom Silom preko prirode, mozemo da odvojimo vreme za setnju
u sumi, na plazi ili u susedstvu. Mozemo da ponovimo Molitvu Smirenosti u toku dana ili
da citamo Al-Anon literaturu. Meditiranje svakog jutra ili veceri moze da nam pomogne
da smirimo svoj um. Mozemo da odaberemo ono sto je je najbolje za nas u uspostavljanju
kontakta sa Visom Silom. Nije potrebno da to cinimo savrseno. Jedino sta treba da
ucinimo je da imamo volju za to.

Suocavanje sa materijalnim gubicima

Mozda nismo nikad zamisljali da cemo da se suocimo sa alkoholizmom i finansijskim
teskocama istovremeno, ali cinjenica je da ova dva gubitka idu ruku pod ruku.
Alkoholicar moze da bude neodgovoran prema novcu, da propusta da placa racune, kiriju
ili kredit, da skriva novac ili ustedjevinu. i mi sami smo mozda trosili previse u vreme
stresnih perioda. Da bismo nadoknadili nedostatak ljubavi i paznje od alkoholicara,
mozda smo trazili neka druga zadovoljstva. Posto nista drugo ne moze potpuno da
nadoknadi gibitak u nasoj relaciji, mozemo brzo da se nadjmo u finansijskom haosu,
pokusavajuci da kontrolisemo dugove na kreditnim karticama ili negativne cekovne
racune povrh svega ostalog.
Mada mnogi programi za rehabilitaciju i centri za terapiju mogu da budu vrlo skupi, u Al-
Anonu je pohadjanje sastanaka besplatno. Ovo moze da bude dobrodoslo olaksanje za
one medju nama koji su u finansijskim teskocama. Sedma Tradicija kaze da ”svaka Al-
Anon grupa treba da bude samo-finansirajuca i da odbija doprinose sa strane”.

24
”Sedma Tradicija mi je pomogla da sagledam da ja mogu da se sama finansiram umesto
da se oslanjam na alkoholicara. Primena slogana kao ”Najvaznije stvari na prvom mestu”
i ”Koliko je to vazno?” mi je pomogla da odredim prioritet u placanju racuna i da
naucim da razlikujem svoje zelje od potreba. Sada razumem da nikakve stvari ne mogu
da zamene gubitak mog braka.”
Mada niko od nas ne zeli da se suoci sa znacajnim finansijskim teskocama, tezina ovog
problema moze cesto da bude sila koja ce da nas prisili da zastitimo sebe same i da
postavimo granice. Jedna clanica je skoro izgubila kucu zato sto njen muz nije placao rate
kredita. Ona je najzad skupila hrabrost da mu kaze kako njegove odluke deluju na nju i
da ce da prekine vezu ukoliko on ne prihvati lecenje. U Al-Anonu ucimo da kazemo sta
mislimo i da mislimo sta kazemo, a da pri tom ne budemo sebicni. Mozemo da
predstavimo realno situaciju bez manipulacije. Ako smo u proslosti blefirali sa svojim
pretnjama, bice potrebno da razmotrimo da li smo spremni da idemo do kraja, pre nego
sto se ponovo odlucimo na ovakav korak. Mozda smo se nekada osecali zarobljenim u
braku, porodici i nacinu zivota zbog svoje finansijske situacije. U Al-Anonu otkrivamo
da imamo izbor i da bolje finansijske odluke, koje mozemo da ucinimo danas, mogu da
promene nas zivotni pravac.
Mozemo da se staramo za svoju finansijsku dobrobit prihvatanjem svoje sadasnje
finansijske situacije i preduzimanjem koraka da je popravimo. Ako se osecamo ophrvani
svojim finansijskim okolnostima, mozemo da pitamo svoju Visu Silu da nam pomogne u
upravljanju u nasim aktivnostima. Isto tako mozemo da trazimu pomoc sa strane ako
novcani problemi prevazilaze nase sopstvene sposobnosti da ih resimo. Mada je tesko da
ostanemo u sadasnjem trenutku, kada se borimo sa finansijskim teskocama, treba da
pokusamo da ne predvidjamo daleku buducnost. Treba da se usredsredimo na ono sto
mozemo da ucinimo, sada i ovde, da bismo ucinili svoju finansijsku situaciju sto boljom.

Gubitak identiteta
Jedan od mozda najtragicnijih gubitaka koje cemo da dozivimo kao rezultat zivota sa
alkoholizmom je gubitak svesti o sebi samima. Stalna usredsredjenost na alkoholicara je
ostavila mnogima od nas malo vremena ili energije da upoznamo sebe i da saznamo ko
smo mi u stvari. Sta vise, mozda smo godinama potiskivali, minimizirali ili zanemarivali
svoja osecanja ili smo doziveli zanemarivanje svojih osecanja od strane alkoholicara.
Ako smo trazili da nase potrebe budu zadovoljene, mozda su nam rekli da smo sebicni.
Neki od nas koji su ziveli pod pretnjom verbalnog, emotivnog ili fizickog zlostavljanja,
su mozda naucili da stite svoje interese zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost
svoje dece. Tokom vremena, nase pravo bice postaje zatrpano poricanjem,
zanemarivanjem i zlostavljanjem. Na sastancima cujemo druge kako se staraju o sebi
samima, ali mi ne znamo gde da pocnemo. Mozemo da se osecamo toliko otudjenim od
samih sebe da ako bi nas neko pitao sta nam je potrebno, ne bismo znali kako da
odgovorimo.
Dobro mesto za pocetak je da prosto priznamo da smo dugo sebe stavljali na poslednje
mesto. Mozemo da odlucimo danas da cemo da nastojimo da se bolje staramo o sebi, dan
po dan i korak po korak. Kao sto bismo upoznali novog prijatelja, mozemo da posvetimo
vreme za upoznavanje sebe samih. Ovo moze da bude period velike slobode i period kada
cemo sebi da damo dozvolu da probamo nove stvari. Na primer, mozda smo se uvek

25
plasili da izlazimo sami; onda mozemo da pokusamo da sami odemo u bioskop ili na
veceru. Preduzimajuci nove poduhvate, otkrivamo sta volimo, a sta ne volimo.
Jedan clan, dok se spremao da ocisti akvarijum za ribe, napunio je kadu vodom, izvadio
ribe iz akvarijuma i stavio ih u kadu. Radoznao da vidi kako ce ribe da reaguju na novu
mnogo prostraniju sredinu, ostao je nekoliko trenutaka da ih posmatra. Bio je iznenadjen
da su ribe plivale u prostoru iste velicine kao sto je akvarijum. One su se toliko navikle na
svoju staru sredinu da nisu prepoznale da sada imaju mnogo veci prostor da plivaju.
Pre Al-Anona, nas zivot je mozda bio ogranicen kao akvarijum. Kao ove ribe, i mi smo
se prilagodili na ogranicenja u svom zivotu, nesvesni da postoji i drugi nacin. Kada prvi
put dodjemo u Al-Anon, shvatamo da je svet mnogo veci nego akvarijum. U pocetku
moze da nas zatrasi izlazak u nove nepoznate ”vode” . Kada se oslobodimo starih i
poznatih sema, postajemo slobodni da zivimo puniji i bogatiji zivot u neogranicenim
razmerama.
Ovaj period slobode i samo-otkrivanja moze da bude pogodno vreme da izgradimo novi
odnos sa svojom Visom Silom. Cak iako ne osecamo da nas bilo ko drugi voli, mozemo
da naucimo da verujemo da nas Sila veca od nas samih voli bezuslovno. Svaki put kada
pitamo za pomoc, nasa Visa Sila je tu da je pruzi. Jedan nacin da nam se Visa Sila obrati
je kroz Al-Anon program.
”Ne samo da sam dozvolila svojoj Visoj Sili da me voli; dozvolila sam i drugima u
programu da me vole. Ljubav drugih u programu, pre nego sto sam bila spremna da
verujem u sebe, donela je novu nadu u moj zivot.”
Ako imamo teskoca da volimo i staramo se o sebi, mozemo neko vreme da se simuliramo
kao da je to istina.
Mozda postoji clan u nasoj grupi kome se divimo, nas Sponzor ili neko drugi. Mozemo
da smatramo ovu osobu uzorom dok pravimo prve neodlucne korake u staranju o sebi
samima. Kolektivna mudrost nasih clanova moze da nam pruzi podrsku i ohrabrenje dok
pocinjemo putovanje koje vodi restauriranju nasih zivota.
Sto vise primenjujemo ideje iz Al-Anon programa, videcemo sve vise promena u svom
zivotu. Zajedno sa ovim novim i uzbudljivim promenama moze da dodje i osecanje
gubitka: gubitak naseg starog identiteta, naseg starog sistema ubedjenja i ponekad nasih
starih relacija. Moze da izgleda cudno da zalimo za delovima nas samih koji su doveli do
toga da se lose ophodimo prema sebi samima, ali promena, cak iako je dobra, moze da
izazove gubitak. Odvajanje je tesko, cak iako se odvajamo od necega sto je nezdravo ili
nepozeljno.
”Kroz ovaj proces rasta, oslobodila sam se svojih starih nacina razmisljanja i nacina na
koji sam se ophodila prema sebi. Osecala sam se kao da sam se oslobodila stare odece
koja mi vise nije potrebna.”
Neka ubedjenja i ponasanja moraju da odumru da bismo se promenili. Kada smo spremni
da se oslobodimo ovih strana svoje licnosti, pocinjemo Sedmi Korak. U ovom Koraku,
smerno pitamo svoju Visu Silu da odstrani nase nedostatke. Mnogi od nas su doziveli
osecanje olaksanja kada trazimo pomoc od svoje Vise Sile. Kada se oslobadjamo od
svojih starih licnosti, pravimo prostor za nove. Posle razvoda, jedan clan je osecao
samoubilacke porive. ”Onda sam shvatio da to nisam ja, vec deo mog sistema ubedjenja
koji je trebalo da umre.” Nasi stari mehanizmi opstanka su nas stitili u nekim teskim
vremenima i za to mozemo da budemo zahvalni, ali je isto tako u redu da se oprostimo od
ovih delova sebe.

26
Al-Anon mozda ne moze da nam vrati sve sto smo izgubili, ali moze da nam povrati
osecanje nade. Kada naucimo da se usredsredimo na sebe same, shvatamo da su mir i
zadovoljstvo moguci, cak i usred neizvesnosti. Kada sticemo snagu i samopouzdanje,
otkrivamo da smo mnogo lezerniji prema nasim snovima kojih smo se nekada tako cvrsto
drzali. Malo po malo, shvatamo da gradimo nove snove. Jedan isecak iz Al-Anon
knjige ”Samo za danas” glasi: ”Samo za danas prilagodicu sebe realnosti i necu
pokusavati da prilagodim sve svojim zeljama.”Mozemo uvek da osecamo izvesnu tugu
zbog gubitka nasih nova.
”Povremen povratak u proslost je u redu. On mi pokazuje koliko sam daleko stigla i
koliko ne zelim da se vratim nazad.”

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Gubitak sna

Citavog zivota sam ceznuo za savrsenom porodicom, punom ljubavi i neznosti. U svojoj
masti sam stvorio ovu idealnu porodicu, inspirisanu bajkama iz detinjstva. Moja prava
porodica se pokazala mnogo drugacijom od moje porodice iz bajke. Nisam se udala za
princa i nisam imala dobru vilu. Moja deca ne samo da nisu bliska, vec povremeno cak i
ne govore jedno sa drugim. Ponekad se cak ne vidimo ni u specijalnim prilikama za
vreme praznika.
Rad na Koracima, narocito na Prvom do Treceg, mi je pomogao da shvatim da sam
nemocna u odnosu na svoju porodicu i da ne mogu da nas prisilim da volimo jedno drugo.
Odlucila sam da podelim svoj san o porodici iz bajke sa Bogom i da prepusim taj san u
njegove ruke. Onda sam pitala Boga da nas ucini porodicom kakvu On zeli, umesto kako
ja zelim. Odvajanje od tog nerealnog sna i dozvoljavanje Bogu da upravlja, oslobodilo
me je od osecanja odgovornosti za uspeh ili neuspeh moje porodice.
Kakvo olaksanje! Mada mozda nikada necemo da budemo porodica iz bajke, kada sam
prepustila svoju volju i zivot Bogu kako ga ja razumem, mozda cemo zaista moci da
zivimo srecno do kraja zivota.
---------------------------------------------------
Pre Al-Anona smatrao sam da mogu da podnesem sve sto me snadje bez prigovora. Na
kraju krajeva, zivot u braku sa suprugom alkoholicarkom mi je bio tezak i morao sam da
radim sam da bih nas izdrzavao. Uprkos svemu, svetu sam pokazivao masku da je sve u
redu kod kuce. Kada sam poceo da radim na Al-Anon programu, otkrio sam da u stvari i
nisam bio tako velikodusan. Vise puta sam reagovao na isti nacin kao alkoholicar:
resavao sam neprijatne situacije tako sto sam bezao; manipulisao sam ljude i situacije da
ostvarim svoje zelje i sto najgore, lagao sam samog sebe.
Bilo je u najmanju ruku neprijatno da shvatim da nisam ona licnost za koju sam vise od
cetrdeset godina verovao da jesam. Cinilo mi se kao da nisam ni postojao. Trebalo je da
zalim gubitak slike koju sam imao o toj plemenitoj osobi koju sam postavio na tron i koja
je uspevala da prebrodi sve teskoce ne trepnuvsi. Al-Anon mi je pokazao da je u redu da
zalim gubitak licnosti sa kojom sam se nekada identifikovao. Ovi mehanizmi odbrane su
bili sve sto sam znao i oni su mi pomogli da prezivim neka teska vremena.
Primenjujuci Al-Anon alatke, ucim nove nacine da se odnosim prema zivotu. Mogu da
pocnem da se oprastam sa onim delovima svoje licnosti koji vise nisu korisni. Moje novo
ja jos uvek ima mana, ali sam ih svestan. Danas znam da moja Visa Sila ne ocekuje da
budem savrsen, vec samo da nastavim da napredujem prema svojim mogucnostima.
---------------------------------------------------

27
Kada sam postala realna uz pomoc Al-Anon programa, morala sam da priznam da necu
moci da imam savrsenu porodicu o kojoj sam sanjala. Muz sa kojim sam zivela vise od
trideset godina je bio alkoholicar i svako od nase cetvoro dece je imalo problema sa njim.
Poricanje me je sprecavalo da razumem svoju decu i da priznam kako alkoholizam utice
na njih.
Starajuci se o sebi samoj i radeci na svom oporavku, postala sam sposobnija da sada
pruzim podrsku svojoj deci. Podsticem ih da nauce o bolesti alkoholizma i koje posledice
je ona ostavila na njihov zivot. Moj glavni cilj danas je da popravim odnos sa svojom
decom. Realnost je slatko-gorka u poredjenju sa snom koji sam imala, ali se onda setim
da je on upravo to – san. Al-Anon mi pomaze da se usredsredim na na ono sto je realno i
prisutno u mom zivotu i da sa nadom ocekujem buducnost.
---------------------------------------------------
Odrasla sam u porodici alkoholicara i odselila se od kuce kada mi je bilo devetnaest
godina. U tridesetoj godini sam se udala za divnog coveka. Posle sest meseci sam
shvatila da je on alkoholicar. Ponos mi je diktirao da odrzim brak. Kada sam cekala
toliko dugo da se udam, kako bih mogla da priznam da sam napravila gresku?
Verovala sam da cemo jednog dana da imamo decu, ali kako se alkoholizam mog muza
brzo pogorsavao, moje zastrasujuce uspomene iz detinjstva su se vratile. Znala sam da ne
zelim da imam dete u porodici kao sto je bila nasa. Nisam imala hrabrosti da o tome
pricam sa svojim muzem, tako da sam apsolutno izbegavala ovu temu. Medjutim, ubrzo
posto sam dosla u Al-Anon, shvatila sam da bi trebalo da predocim muzu svoju odluku.
Stekavsi novu hrabrost objasnila sam mu svoja razmisljanja i strah. On to nije lako
primio, ali sam ja bila cvrsta u svojoj odluci. Najzad, on je nerado pristao.
Prosle su mnoge godine. Moj muz je prestao da pije i ja sam sada u penziji. Ipak,
ponekad me snazno obuzme neocekivana ceznja za decom. Posmatram mlade roditelje sa
malom decom i zelim da ih drzim u narucju i grlim. Posmatram porodice kako
proslavljaju praznike i osecam veliku tugu. Gledam druge sa odraslom decom i znam da
necu moci da dozivim to zadovoljstvo. Al-Anon me podseca da je u redu da zalim
gubitak svog sna o deci. Zalost zbog onoga sto necu nikada moci da imam je dubok, iako
znam da odluka koju sam donela pre mnogo godina nije bila pogresna.
Moja Visa sila mi je poklonila decu moje brace i sestara i odraslu decu mojih prijatelja.
Moj muz, braca i sestre i Al-Anon porodica mi takodje pomazu da ispunim ovu prazninu.
Zahvalna sam za ove relacije. Mozda necu moci da imam ono sto zelim, ali verujem da
imam ono sto mi je poterbno.
---------------------------------------------------
Cesto sam bila razocarana sobom, drugima i okolnostima koje niti sam zelela niti
ocekivala. U periodu od kada sam pocela oporavak od posledica alkoholizma, prestala
sam da verujem da je zivot dobar ili los, pravedan ili nepravedan. Danas verujem da je
zivot slatko-gorak i da su odluke koje donosim efikasne ili ne-efikasne.
Bilo mi je strahovito tesko i bolno da shvatim da zivot koji sam planirala i ocekivala
nikada nece da se ostvari. Moji snovi i nade su se rasprsili. Pre Al-Anona sam mislila da,
kada se moja ocekivanja ne ispune, treba da ulozim veci napor ili pokusam da prisilim
sebe i druge da rade ili budu ono sto ja zelim. Nikada mi nije palo na pamet da bih mogla
da prestanem da trazim prisilna resenja ili da je moja kontrola bila iluzija. Tokom
vremena suocila sam se sa skoro neresivim situacijama gde je jedini izbor koji sa imala
bio da zalim gubitak svojih ocekivanja.

28
U teznji da ucinim da se moj zivot odvija prema mojim ocekivanjima, previdela sam
volju moje Vise Sile. Nastavljam da otkrivam stara ubedjenja i ocekivanja koja mi
stvaraju veliku patnju. Kada dozvolim sebi da osecam gubitak relacije, nade ili sna,
predajem se najdubljoj molitvi za koju znam, zaleci nestanak onoga sto sam smatrala da
je vazno u mom zivotu. Postanem spremna da predam svoju volju i zivot na staranje
Bogu onako kako ga/nju ja razumem. Oslobodim se svih ocekivanja i pripremim se da
cekam i da primim Bozju volju za mene. Bog ima mnogo bolji pristup mom srcu kada je
ono otvoreno za inspiraciju, vodjstvo i prihvatanje.
Izuzetno sam zahvalna Al-Anonu i Koracima sto su me postepeno izveli iz nerealnih
ocekivanja i odveli u zivot pun znacenja.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Kako je moj zivot drugaciji od onog kome sam se nadala kao dete? Sta jos mogu
da promenim, a sta moram da prihvatim?
 Da li sam razmatrao/la kako je moja reakcija na neku situaciju izazvanu
alkoholizmom uticala na moju decu?
 Da li sam spreman/na da oprostim sebi za greske koje sam ucinio/la kao roditelj?
 Koji je moj uobicajen stav kada nesto u mom zivotu ne ide u pravcu koji sam
planirao/la ili ocekivao/la?
 Da li postoji neki deo moje stare licnosti ili neko staro ubedjenje koji mi daju
sansu da ih se sada oslobodim?
 Koje nove snove mogu sada da imam?

29
Zalost za detinjstvom
“Nosila sam neizmernu zalost od detinjstva, ali nisam znala zasto.”

Ako smo u detinjstvu ili ranoj mladosti ziveli sa alkoholizmom, stetne posledice ove
bolesti mogu da nas prate tokom celog zivota. Kao deca nismo imali emotivnu zrelost da
se nosimo sa zaloscu zbog odrastanja u porodici alkoholicara. Mnogi od nas su bili
previse zauzeti borbom za opstanak da bi mogli da se suoce sa svojim gubicima. Nasi
roditelji su bili duzni da nam obezbede stabilnu i bezbednu sredinu za zivot, ali su oni
cesto bili nesposobni da to ucine. Bili smo zaista nemocni da promenimo svoje okolnosti.
Odrastanje sa alkoholizmom je mozda na nas ostavilo emotivne, psiholoske, spiritualne i
fizicke posledice. Kao odrasle osobe cesto se borimo sa strahom, anksioznoscu i
depresijom. Mnogi od nas prvo dodju u Al-Anon kada shvate da su ponasanja koja su im
nekada pomogla da opstanu postala teret. Ona su pocela da nam smetaju i sprecavaju da
postignemo ono sto zelimo u zivotu. Ako smo bezali od svog bola, mozda nismo bili
dobro pripremljeni da postupamo sa svojim emocjama ili da se suocimo sa bolnim
uspomenama. Dok smo se uzdrzavali od izrazavanja svojih osecanja, mozda smo
nesvesno odrzavali poroducnu tajnu alkoholozma u zivotu.
Cuvanje tajni je zajednicko mogim porodicama. Mnogi od nas su nesvesno odrzavali
precutni pakt da cutimo o tome sta se desava kod kuce. Zato nije cudo da moze da bude
vrlo tesko da naucimo novi nacin zivota. Ove tajne su samo izazvale i pojacale nase
osecanje stida. Dok smo bili novi u Al-Anonu mozda smo imali protivrecna osecanja o
tome da li treba da pricamo o tajnama koje smo toliko dugo cuvali.
”Al-Anon sastanci su postali mesto gde sam mogao da govorim o svemu onome sto sam
izgubio.”
U Al-Anonu nalazimo nadu za novi zivot. Kada shvatimo da je alkoholizam porodicna
bolest, mozemo da identifikujemo ponasanja koja su nam nekada pomogla da prezivimo.
Al-Anon nam daje bezbedno mesto gde mozemo da pocnemo da pricamo otvoreno o
svojoj proslosti. U ovoj toploj sredini u kojoj dobijamu punu podrsku, mnogi od nas
pocinju da prave prve teske korake u suocavanju sa bolom i gubicima iz detinjstva. Mada
to ne izgleda moguce, tokom vremena steci cemo saosecanje premi sebi, svojoj porodici i
cak prema alkoholicaru.

Odrastanje sa aktivnim alkoholizmom

Neki od nas koji poticu iz porodica alkoholicara osecaju da su previse brzo odrasli. Nosili
smo teret odgovornosti koji je bio prevelik za svako dete. Raspolozenje alkoholicara je
cesto bilo centar naseg zivota, odredjujuci da li ce dan da nam bude prijatan ili ne. Svako
od nas je imao razlicite mehanizme odbrane. Neki su pokusavali da budu dobra deca,
verujuci da ce ovo da utice na alkoholicara da ne pije, makar samo za jednu noc. Drugi su
se branili tako sto su bili buntovnici ili klovnovi. Ovo je mozda bio jedini nacin da
privucemo paznju na sebe, cak iako je ta paznja bila negativna. Posto je alkoholizam
porodicna bolest, mozda je na nas uticao i roditelj ne-alkoholicar, braca i sestre ili clanovi
sire porodice.
Neki od nas su odrasli sa roditeljima koji nisu bili emotivno ili fizicki dostupni, dok su
drugi odrasli uz fizicko ili verbalno zlostavljanje. Drugi su bili seksualno zlostavljani.
Neki su se starali o svojim roditeljima. Mozda smo toliko navikli da zivimo na ovaj nacin,

30
da cak nismo ni znali da nesto nije u redu. Drugi su prepoznali rano da nesto nije u redu,
ali nisu znali kako to da nazovu ili da promene.
Dok smo bili deca, usredsredjivanje na alkoholicara i druge clanove porodice nam je
pomoglo da opstanemo. Kao odrasli, imamo teskoca da odrzimo fokus na sebi samima.
Mozemo da sumnjamo u svoju intuiciju i sposobnost da donesemo dobre, zdrave odluke,
bilo da biramo sta zelimo da radimo u zivotu ili sta da narucimo u restoranu.
Ako smo ziveli sa nasiljem kod kuce, mozda smo naucili da je najbolji nacin da se
zastitimo ako se sakrijemo ili povucemo u sebe. Kao odrasli, mozda verujemo da treba da
sakrijemo neke delove svoje licnosti da bismo bili prihvaceni ili voljeni.
Ako smo imali ulogu zastitnika nekog drugog clana porodice, mozda imamo previse
razvijen smisao odgovornosti za ljude oko sebe. Osecanje krivim za ponasanje
alkoholicara moze da oslabi nase samopouzdanje i da nas navede da verujemo da je svaki
sukob nasa krivica. Na isti nacin, ako pretpostavimo da svi oko nas zele da nas povrede,
mozemo automatski da se branimo od stvarnih ili izmisljenih pretnji.
”Osecao sam se licno odgovoran za svacije ponasanje.”
Cesto mehanizmi odbrane koje smo naucili u detinjstvu, da bismo opstali, postaju
prepreka za razvijanje znacajnih relacija i poverenja kada odrastemo. Prepoznavanje
posledica koje je alkoholizam ostavio na nas ne znaci da krivimo alkoholicara ili druge
clanove porodice za svoje probleme. U stvari, to znaci da preuzimamo odgovornost za
svoje teskoce, tako da mozemo da pocnemo da se oporavljamo. Dok smo bili deca,
verovatno nismo imali moc da promenimo svoje okolnosti. Sada kada smo odrasli,
mozemo sami da donosimo odluke za sebe.

Sloboda da osecamo
Dok smo odrastali, mnogi od nas nisu bili slobodni da izrazavaju svoja osecanja. Cesto je
samo alkoholicaru bilo dozvoljeno da izrazava svoja osecanja. Zbog toga smo mozda
poceli da verujemo da su neka osecanja losa i zato smo ih mozda potisli. U Al-Anonu
smo slobodni da osecamo svoja osecanja, bila kakva da su, bez stida i krivice. Sada kada
je bezbedno da izrazavamo svoja osecanja, mozda smo iznenadjeni njihovom dubinom.
Cak i secanje na srecne periode moze da nas ucini tuznim, jer su cesto ovi srecni periodi
bili previse kratki.
Kada smo poceli oporavak, mozda smo se nosili sa ljutnjom i ogorcenoscu zbog
zlostavljanja koja smo doziveli u detinjstvu. Mada nas konacni oporavak nece da
podrazumeva bacanje krivice na nase roditelje, mozda ce da bude potrebno da osecamo
ljutnju neko vreme. Neki odluce da se suoce sa svojim roditeljima, dok neki drigi to ne
zele. Drugi odluce da ostanu u vezi sa clanovima porodice dok rade na svom oporavku.
Neki smatraju da je najbolje da ogranice vreme provedeno sa porodicom, dok se ne
osecaju dovoljno sposobnim da se sami staraju o sebi. Drugi osecaju da je najbolje da se
potpuno odvoje od porodice. Ne postoji jedan jedini pravi nacin kako da se ophodimo sa
svojom porodicom i samo mi sami znamo sta je najbolje za nas. Mozda je najznacajnije
da shvatimo da imamo izbor.
Mada osecanje ljutnje moze da nam bude neprijatno, mozemo da verujemo da je to jedna
vazna strana nase zalosti i oporavka. Kada dozvolimo sebi da dozivimo citavu skalu
svojih osecanja, shvatamo da nasa ljutnja moze da nam bude korisna na mnogo nacina.
Ona nam pokazuje kada smo povredjeni ili zlostavljani ili kada je neko prekoracio nase
granice. Ona moze da nam bude signal da reagujemo na drugi nacin prema odredjenoj

31
osobi ili na odredjenu situaciju. Cesto nasa ljutnja moze da nas podseti da se bolje
staramo o sebi samima.
Mozda cemo uvek u nekoj meri da osecamo posledice svoje proslosti, ali otkrivamo da
kada se suocavamo sa svojim bolom, on gubi moc. Mozda je korisno da posmatramo ovu
analogiju: Dok vozimo auto, mozemo povremeno da pogledamo u retrovizor da vidimo
sta se dogadja iza nas. Ne zelimo da gledamo dugo u retrovizor, jer bi to bilo opasno i
moglo da izazove udes. Isto tako bi bilo opasno ako nikada ne gledamo u retrovizor.
Sto se tice nase proslosti, mozemo da naucimo da nadjemo delikatnu ravnotezu izmedju
njenog posmatranja i zanemarivanja. Potrebno je vreme da se odvojimo od nje. Mozemo
da verjemo da ce nasa Visa Sila da nas vodi kroz zalost brzinom koja nama odgovara. Sto
se vise oporavljamo od zalosti, osecacemo sve manju potrebu da joj se vracamo. Tokom
vremena mnogi od nas su postali sposobni da posmatraju svoju proslost na nacin koji
nam daje korisna uputstva umesto sto nas drzi zatocenim.

Tretiranje zlostavljanja i nasilja iz proslosti

Mnogi od nas koji su odralsi u porodicama alkoholicara su bili zrtve nasilja u porodici.
Videli smo stvari koje nijedno dete nikada ne treba da vidi. Mozda smo bili zlostavljani
fizicki, seksualno ili verbalno ili su roditelj ili neki drugi clan porodice bili zlostavljani.
Cak iako alkoholicar nije nikada digao ruku na nas, prisustvo cinu nasilja moze da bude
traumaticno, kao da smo bili direktna zrtva. Naucili smo da citamo izraze lica, tezinu
koraka i druge neverbalne znake. Postali smo vicni u razlikovanju kada da se sklonimo ili
kada ce svadja ili nasilje da pocnu. Dok ovaj stepen emotivne osetljivosti moze da bude
pozeljna osobina, pomazuci nam da osecamo saosecanje ili razumevanje za druge, ona
moze da ima i negativne posledice. Mozemo da reagujemo na sitiacije i ljude impulsivno
umesto na osnovu cinjenica. Ili postajemo slicni kameleonima, neprekidno
prilagodjavajuci ili sakrivajuci delove svoje licnosti, da bismo se prilagodili potrebama
drugih. Ako smo naucili da zanemarujemo svoje potrebe, nasa tendencija moze da bude
da zanemarimo sebe u relacijama ili da odaberemo osobe koje nisu emotivno dostupne.
Zivot sa svakodnevnim nasiljem moze da ima posledice koje traju i posle naseg detinjstva
i ciklus nasilja moze da se prenese na vise generacija. Iako smo se mozda zarekli da
necemo, neki od nas stupe u brak sa alkoholicarem i zive u vezi obelezenoj fizickim
nasiljem ili zlostavljamo svoju decu ili druge osobe koje volimo na isti nacin na koji smo
i mi sami bili zlostavljani. Bez obzira da li smo sada u nasilnoj vezi, Al-Anon moze da
nam pomognemo da naucimo da prekinemo ovaj destruktivni zacarani krug. Oporavak od
zlostavljanja moze da potraje duze nego sto pretpostavljamo. Mozda cemo da otkrijemo
da treba da pricamo vise puta o nekim traumaticnim dogadjajima. Ako jos nemamo
razvijenu relaciju sa Sponzorom, moze da bude narocito korisno da je razvijemo u ovom
periodu. Mada je vrlo korisno da delimo svoju pricu na sastancima, Sponsor moze da
provede dosta vremena sa nama nasamo i da nas saslusa podrobno. Ta osoba moze da
nam pomogne da se osecamo odgovornim za rad na programu i moze da nas vodi ako se
osecamo ophrvanim ili izgubljenim. Medjutim, vazno je da imamo na umu da su neki
problemi vrlo duboki i da zahtevaju profesionalnu pomoc osim brizne podrske Al-Anon
clanova.
”Nasa Preporucena Dobrodoslica kaze da nismo sami. Ovo mi je prijatno da cujem na
svakom sastanku. Nisam vise malo dete koje se krije iza kauca.”

32
Nasa veza sa traumama iz detinjstva moze da se promeni kada se oporavljamo.
Vremenom mozemo da otkrijemo da vise ne poistovecujemo sebe samo sa proslim
zlostavljanjima. Umesto toga, ucimo da zivimo sa svojom prosloscu i da ne dozvolimo da
nas definise. Kada pocnemo da primenjujemo prncipe iz programa, mozda cemo da
otkrijemo da nas vise ne privlace nasilne veze. Umesto toga, privlace nas osobe koje se
ophode sa ljubavlju i postovanjem koje smo oduvek zasluzivali.

Prihvatanje porodica koje smo imali

Cak iako su neki clanovi poodice zivi mnogi od nas osecaju kao da vec zalimo sto smo
ih izgubili. Zalimo gubitak relacija koje smo zeleli , ali nismo mogli da imamo zbog
bolesti alkoholizma.
”Kada je moj otac umro zbog posledica alkoholizma, ne samo da sam zalila njegovu smrt,
vec i njegov zivot. Zalila sam svoje detinjstvo koje sam izgubila zbog toga sto sam bila
roditelj svom ocu. Zalila sam za covekom koji je on mogao da bude. Kako moze da mi
nedostaje otac koga nikada nisam imala?”
Al-Anan moze da nam pomogne da uvidimo, da iako mi mozda zelimo da promenimo
svoje porodice, da to nije u nasoj moci. Prihvatanje porodica koje smo imali ne znaci da
odobravamo zlostavljanje koje smo doziveli. Isto tako to ne znaci da zanemarujemo ili
tolerisemo ni jedno zlostavljanje u sadasnjosti. Ocekivanje da nam nase porodice daju
ono sto nemaju je isto kao nada da mozemo da napunimo kofu iz praznog izvora. Nada
da ”ce ovog puta stvari da budu drugacije” je jedan nacin da drzimo nasu zalost dalje od
nas.
”Al-Anon me je naucio da budem sebi ono sto sam ocekivao od drugih. To je bio jedan
fantastican koncept za nekog cije se raspolozenje menjalo sa raspolozenjem roditelja
alkoholicara.”
Moze da bude tesko da se oslobodimo sna o porodici kakvu smo zeleli. Medjutim, u
ovom cinu ucimo da vidimo svoju porodicu realno, sa dobrim i losim stranama.
Prestajemo da ocekujemo da bude nesto drugo sto ona nije. Prihvatanje ne mora uvek da
bude prijatno, ali moze da nas oslobodi tereta starih ocekivanja.
Kada dostignemo ovaj stepen prihvatanje svoje porodice, postajemo slobodni da
prihvatimo druge osobe, koje mogu da preuzmu one uloge u nasem zivotu koje nase
porodice nisu mogle. Neki od nas nazivaju ove osobe svojom ”porodicom izbora”. Za
mnoge od nas, porodica izbora ukljucuje clanove Al-Anona.
”Moj Sponzor mi je dala bezuslovnu ljubav koja mi je oduvek bila potrebna. Ona mi je
rekla kako dobro napredujem i kako je bila impresionirana i odusevljena koliko sam se
pozitivno promenila u programu. Rekla mi je koliko me voli. Kroz mog Sponzora, Bog mi
je dao ljubav koju sam zelela, ali koju nisam mogla da dobijem od svoje porodice.”
Mada smo mozda stekli dublje razumevanje o svojoj porodici, ipak mozemo sebi da
damo dozvolu da se staramo o sebi samima kada smo u njihovom prisustvu. Odvajanje
moze da bude kriticno za nasu mentalnu, fizicku ui spiritualnu dobrobit. U pocetku,
mozda necemo da budemo sposobni da se odvojimo sa lakocom. Posto naucimo vise o
odvajanju sa ljubavlju, naucicemo razliku izmedju pravljenja zidova i postavljanja
granica. Ako je nas glavni cilj da izlecimo svoje relacije, nastavicemo da pronalazimo
zdrave nacine da se odnosimo prema svojoj porodici, dok istovremeno postujemo sebe
same.

33
 Oprastanje porodici
Neki od nas su ubedili sebe da treba da oprostimo drugima na osnovu religioznih
ubedjenja ili kulturhih tradicija. Istinski oprostaj nije nesto do cega lako dolazimo. To ne
znaci da oprastamo zbog straha ili obaveze ili da bismo odrzali mir u svojim relacijama.
Oprastanje ne znaci da zaboravljamo proslost. Isto tako to ne znaci da prihvatamo
maltretiranje koje se ponavlja. Na kraju krajeva, mnogi od nas su naucili znacajnu lekciju
iz proslosti, koja nam je pomogla da formiramo svoju danasnju licnost. Medjutim, teret
bola koji nosimo moze konacno da ostavi svoje posledice na nas. Ako nam je tesko da
oprostimo, mozemo jos uvek da osecamo bol. Ako je ovo slucaj sa nama, mozemo da
damo sebi vise vremena za oporavak, pre nego sto pocnemo da mislimo o oprastanju.
Oprastanje je cin koji mi preduzimamo da se oslobodimo bola koji nosimo. Oprastanje
stvara prostor u nasem zivotu za nas sopstveni oporavak. U stvari, oprastanje moze da
bude znacajan korak koji preduzimamo u staranju o sebi samima. Mozemo da oprostimo i
da ponovo izgradimo svoje ostecene relacije ili mozemo da oprostimo i da odaberemo da
ostanemo daleko od nekih osoba koje nastavljaju sa zlostavljanjem.
Kada razmatramo oprastanje, gledamo takodje greske koje smo sami ucinili i koje bismo
zeleli da ispravimo. Mozda smo zanemarili da vidimo svoje roditelje kao osobe koje
imaju svoje izazove. U stvai, neki od nasih roditelja su sami odrasli i porodicama
alkoholcara i doziveli mnoga iskustva kao i mi. Ili mozda se cvrsto drzimo svoje
ogorcenosti. Ako smo lisili nekog svojih osecanja da bismo ih kaznili za prosle greske,
treba da ispravimo svoje greske.
Saosecanje za teskoce nasih roditelja ne znaci opravdanje ili prihvatanje zlostavljanja. Sto
se tice oprastanja, mozemo neke osobe da volimo i istovremeno smatramo odgovornim
za njihovo ponasanje. Mozemo da imamo saosecanje prema alkoholicaru i druge clanove
porodice, iako mrzimo posledice bolesti alkoholizma na nas zivot.

Al-Anon kao porodica

Pojam porodice obicno izaziva jaku reakciju kod mnogih ljudi. Kada cujemo
rec ”porodica” mozemo da osecamo ojako osecanje bezbednosti i povezanosti ili
ogromnu tugu i bol. Kada smo sa svojim porodicama mozemo da se osecamo voljenim i
prihvacenim ili odbacenim i samim. Po definiciji, porodica je grupa ljudi povezana
zajednickim precima. Kada prosirimo poimanje predaka da ukljucimo zajednicko
iskustvo, mozemo da zakljucimo da porodica ne ukljucuje samo krvno srodstvo. Na srecu
mnogih od nas, ne treba da imamo genetske veze da bismo bili deo porodice.
”Posto sam prolila mnogo suza, ubedjena da ce moje molitve za srecnu porodicu da
ostanu neuslisene, shvatila sam da porodice mogu da imaju razne forme. Sada znam da
se moja porodica sastoji od ljudi iz programa. Oni su ti koji su slavili znacajne datume sa
mnom, drzali me za ruku u teskim momenima i ohrabrivali me da nastavim da se
razvijam. Mada nisam potpuno slobodna od tuge sto nemam porodicu za kojoj sam
ceznula sve ove godine, vrlo sam zahvalna da znam da sam clan Al-Anon porodice.”
Mi se zovemo Al-Anon porodicne grupe sa razlogom. Mada ne delimo istu proslost ili
uspomene, mi smo zajedno zbog toga sto smo povezani zajednickim iskustvom zivota sa
posledicama alkoholizma. Za mnoge od nas, iskreno deljenje medju clanovima Al-Anona
postaje podsticaj za duboka i dugotrajna prijateljstva. Zbog toga sto se osecamo voljenim
i prihvacenim bezuslovno u Al-Anonu, mnogi od nas su poceli da smatraju grupu svojom
porodicom. Kao sto svaka relacija zahteva negu, to je slucaj i s Al-Anon relacijama.

34
Regularnim pohadjanjem sastanaka i druzenjem sa drugim clanovima van sastanaka,
upoznajemo clanove grupe i oni upoznaju nas.
Praznici mogu da budu narocito teski da se nosimo sa gubitkom svoje porodice.
Mozemo da zamisljamo da drugi imaju idealne praznike, da se svi drugi lepo slazu i da se
sve porodice okupljaju oko klavira dok vatra pucketa u pozadini.
Videli smo ovu fantaziju vise puta prikazanu na televiziji ili u filmovima.
”Jednom sam cula da ”ove slike traju samo dva minuta” – svaka porodica moze da
izgleda dobro toliko dugo. To mi je pomoglo da se oslobodim to sna o savrsenom
trenutku.”
Nostalgija i sentimentalizam cesto mogu da zamagle nasa razmisljanja. Mozda cemo da
pokusavamo da ponovo stvorimo prijatne uspomene koje smo nekada doziveli, nadajuci
se da ce ove godine sve da bude drugacije. Ukoliko se situacija u nekoj porodici nije
popravila, veliki su izgledi da stvari nece da budu drugacije. Svake godine obicno
osecamo isto – razocaranje i nezadovoljstvo.
Kada se mi promenimo, otkrivamo da se i nasa ocekivanja od nasih porodica takodje
menjaju. Ovo ne znaci da vise ne treba da se staramo o sebi samima ili da postavljamo
granice. Ako odlucimo da provedemo vreme sa svojom porodicom za vreme praznika,
mozemo da planiramo unapred da obezbedimo podrsku koja nam je potrebna. Ako
znamo da cemo da budemo van mesta u kome zivimo, mozemo da pohadjamo dodatne
sastanke pre odlaska ili da ponesemo sa sobom telefonske brojeve Sponzora i drugih Al-
Anon prijatelja sa sobom. Ako je situacija napeta u nasoj porodici, mozemo da
napravimo pauzu odlazeci da udahnemo svez vazduh, odemo u setnju ili cak da nadjemo
sastanak.
Nas oporavak zavisi mnogo od naseg promenjenog stava. Kada prestanemo da
ocekujemo da se praznici odvijaju na odredjeni nacin, mozemo da prepoznamo da imamo
izbor kako da provedemo dan. Neki od nas smatraju da su praznici mnogo prijatniji i
manje stresni ako ih provedemo sa bliskim prijateljima ili Al-Anon porodicom umesto sa
nasim rodjacima.

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Zalost za detinjstvom

Zivot sa alkoholicarem je bio kao zivot u stalnom stanju zalosti. Izgubila sam tako
mnogo zbog ove bolesti, ukljucujuci i deo svog detinjstva. Odrasla sam previse
brzo, izgubila sam svoje prirodno poverenje u ljude i postovanje za svoju majku
koja je svoje dostojannstvo i identitet zrtvovala zbog pica. Nikada nisam bila
bliska sa njom niti sam je zaista volela.
Pobegla sam od svoje porodice kada sam imala sedaemnaest godina i udala se.
Ispostavilo se da je moj brak bio samo veliko odvracanje paznje od alkoholizma
moje majke. Nisam vise mogla ni priblizno da budem opsednuta picem moje
majke kada sam shvatila da moj muz ima problem alkoholizma cak veci nego
njen. I dok je problem sa picem u mojoj kuci postajao sve gori, izgubila sam svoje
snove i nade za buducnost i izglede za ”dug i srecan” zivot.
Ne znam kako sam nasla Al-Anon program, ali hvala Bogu da jesam. Naucila sam
mnogo, u prvom redu o porodicnoj bolesti alkoholizma, njenoj moci i mojoj
nemoci. Ovo je bila jedna od prvih stvari koja mi je pomogla da ublazim bol.
Program mi je takodje dao utociste, mesto gde mogu da se povucem i posmatram

35
svoj zivot iz sire perspektive. Naucila sam da puzim pre nego sto sam pocela da
hodam i puzila sam dosta dugo.
Glavna prekretnica u mom zivotu je nastupila kada sam nasla Sponzora. Kada
sam imala nekoga prema kome sam osecala odgovornost, nisam vise imala
prostora da osecam samo-sazaljenje, da sam uvek u pravu ili potrebu da se
pravdam. Uz njenu pomoc pocela sam putovanje kroz Korake. Dok sam radila na
prva tri Koraka otvorila sam svoje srce i razum. Medjutim sledecih pet Koraka, od
Cetvrtog do Devetog su me oslobodili, od toliko mnogo bola, ljutnje, gorcine i
zbrke. Dok sam radila na njima, dobila sam uvid u sopstvenu licnost i moju ulogu
u ludilu alkoholizma. Pocela sam da vidim svoju majku u potpuno drugom svetlu.
Mogla sam da ispravim svoje greske prema njoj direktno i uspostavim bliski
odnos sa njom pun ljubavi, nesto sto nisam mogla kao dete. Ogranicila sam svoje
vreme sa njom kada je pila i produzila ga kada je bila trezna.
Nasa relacija se oporavila na nacin za koji nisam nikada verovala da je moguc, sto
nam je dalo mnogo dragocenih trenutaka zajedno u toku nekolko godina. Moja
majka je umrla pre nekoliko godina i bol za njom je prevazisao sve sto sam ikada
ocekivala. Velika je ironija da ne verujem da bih patila ovoliko da nisam
napredovala u programu i nisam razvila novu vezu sa njom. Ipak, mir, radost,
ljubav i Al-Anon program i relacije koje sam stvorila, su mi pomogli da prezivim
svoju zalost. Znam da ako se osecam lose ili sam tuzna znam da mogu i da cu da
se osecam bolje ako odem na sastanak ili uzmem telefon i pozovem nekoga iz
Al-Anona ili koristim neku od alatki iz programa. Ovaj nacin zivota me je naucio
da vise nikada ne moram da budem sama.
-------------------------------------
Kada je moja majka umrla, moja osecanja da se sve srusilo su me iznenadila.
Trenuci kada smo se nas dve dobro slagale su bili retki. Moja majka me
vaspitavala da budem njena zamena u porodici. Ona je radila dugo i tesko da bi
zaradila za hranu, dok je moja duznost bila da cistim kucu i da se staram o deci.
Ako nesto nije bilo u redu, ja sam bila kriva. Na zalost, ona i ja nismo nikada
imali priliku da razresimo i oporavimo nasu tesku relaciju.
Moji braca i sestre su ubrzo nasli drugu osobu da se bori njihovim nerazresenim
problemima posle majcine smrti: mene. Ovo je bila sema koja je uspostavljena u
nasem detinjstvu. Nasa citava porodica je jos patila zbog alkoholizma mog oca.
Mada je on umro pre mnogo godina, mi smo jos uvek bili u kandzama ove bolesti.
Nismo imali granice. Moji braca i sestre su se ophodili sa svojom zaloscu na
jedini nacin na koji su znali – vredjajuci i verbalno zlostavljajuci mene meni i
moju decu. Postala sam ocajna i usamljena. Pokusavajuci da nastavim svoj zivot,
mentalno sam ”sahranila” svoju bracu i sestre zajedno sa majkom i pocela novi
zivot bez njih.
Nasla sam utehu u Al-Anon sastancima, u saznanju da sam voljena i prihvacena
bezuslovno. Moja Al-Anon porodica je razumela sta sam prezivljala, jer su oni
sami prosli kroz slicne teskoce. Pomogli su mi u usamljenosti koja je pratila moju
zalost. Pre Al-Anona, moj zivot je bio pun zbrke, razoren i unisten bolescu
alkoholizma. Smrt moje majke mi je dala slobodu da se oporavim, idem dalje i da
se usredsredim na zivot koji imam.Danas mogu da vidim da su moja majka i otac
bili obicni ljudi koji su se nosili sa bolescu alkoholizma.

36
Danas stare uspomene vise ne dominiraju mojim zivotom kao nekada. Ne mogu
da promenim ono sto je bilo, ali mogu da promenim sebe i prigrlim ono sto zivot
moze da mi ponudi danas. Vise necu da dozvolim da mi bolest alkoholizma otme
zivotno iskustvo.
-------------------------------------
Donela sam odluku da se neko vreme odvojim od svoje porodice i da se posvetim
svom bolu. Moje poricanje me je sprecilo da vidim kako smo svi bili duboko
pogodjeni ovom bolescu. Moji razgovori i posete porodici u ovo vreme su bili
kratki. Shvatila sam da moja porodica nije mogla da mi pruzi podrsku i
bezuslovnu ljubav koja mi je bila potrebna i zalila sam svoj san o porodici kakvu
sam uvek zelela.
Al-Anon mi je dao drugi izbor – da prestanem da trazim razlicite rezultate na
istom mestu i umesto toga da nadjem ljude koji su sposobni da mi daju ono sto mi
je bilo potrebno. Odlazeci an Al-Anon sastanke, konferencije, skupstine i
radionice, mogla sam da imam porodicu u Al-Anonu, koja me voli bezuslovno i
postuje. Clanovi su me voleli i kada sam bila ljuta i nisam znala kako da volim
sebe. Oni su me prigrlili i delili moju srecu i radost. Naucili su me da volim sebe i
druge.
U Al-Anonu sam nasla mnogo novih i divnih prijateljstava. Mogla sam da se
oslobodim svojih iluzija i snova o porodici i da prigrlim porodicu koju imam.
Sada mogu da posetim svoju porodicu cesce i da im pruzim bezuslovnu ljubav,
postovanje i podrsku koju sam dobila u Al-Anonu.
-------------------------------------
Moja majka je umrla kada sam imala devet godina i moj ocuh je postao moj
zvanicni staratelj. Godinu dana posto je ona umrla on je poceo da me zlostavlja
fizicki, seksualno i emotivno. Godinama sam zelela da saznam zasto. Zasto mu je
moja majka dala toliko veliku moc kontrole nada mnom? Bila sam toliko ljuta na
nju. Nikada nisam ostavila cvece na njenom grobu.
Posle nekoliko godina u Al-Anonu, vratila sam se kuci da posetim grob svoje
majke. Dok sam stajala tamo, pogodila me je iznenada surova realnost njenog
zivota. Ona je bila cerka nasilnog alkoholicara. Imala je trideset dve godine kada
je umrla od raka i bila je tesko bolesna od svoje dvadeset sedme godine. Bila je
preplasena, bolesna mlada zena koja se starala o svom malom detetu. Da nije bilo
Al-Anona, ja bih jos uvek bila ljuta i ogorcena na nju. Dok sam stajala na njenom
grobu osecala sam saosecanje prema svojoj majci i shvatila kako su je njene
okolnosti sprecile da napravi bolje odluke za mene. Ona je patila od porodicne
bolesti alkoholizma, kao i ja. Mogla sam da oprostim svojoj majci zbog odluka
koje su moj zivot ucinile tako teskim. Pre nego sto sam otisla, ostavila sam buket
cveca na njenom grobu.
-------------------------------------
Trebalo mi je mnogo vremena da prepoznam da sam bila vise pogodjena
ponasanjem moje majke nego alkoholicara u nasoj porodici. Sa ovim saznajem
doslo je i duboko osecanje gubitka zbog onoga sto je moglo da bude da je moja
majka nasla oporavak. Proslo su tri godine otkako je ona umrla i mi nismo imale
sansu da popravimo nasu relaciju.

37
Moj oporavak u Al-Anonu je bio dosta vezan za moju majku. Ona je bila razlog
da sam dosla na svoj prvi sastanak. Ona mi nije preporucila program, vec sam ja
shvatila da pocinjem da se ponasam kao ona. Kao tinejdzer sam se zarekla da
nikada necu da budem kao moja majka, a ja sam pocela da postupam bas kao ona!
Videla sam sebe kao zrtvu. Imala sam impulsivni temperament. Kada zivot nije
bio onakav kako sam ja htela, ja bih vristala i besnela. Postala sam depresivna i
izmorena ljutitim ispadima i bezala od stvarnosti u spavanje.
Uz Al-Anon pomoc mogla sam da vidim svoju majku u drugom svetlu. Kada sam
shvatila da je ona takodje bila pogodjena bolescu alkoholizma kao i ja (njen deda i
moj ocuh su bili alkoholicari), mogla sam da osetim saosecanje prema svojoj
majci. Danas mogu da cenim darove koje mi je majka dala. Pokazala mi je kako
da budem gostoljubiva. Ona je bila bistra, uzivala je da uci nove stvai. Vidim sebe
kako blistam sa svim darovima koje sam dobila od Al-Anona i svoje majke.
Osecam se tako zahvalnom.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju:

 Na koji nacin moje odrastanje u porodici alkoholicara utice na moj stav
prema mojoj porodici danas?
 O kojim bolnim delovima moje proslosti ja ne zelim da razmisljam?
 Mogu li da prepoznam u sebi osecanje ljutnje zbog gubitaka od odrastanja
u porodici alkoholicara? Sta mi ova osecanja ljutnje govore o meni?
 Koje tri proste stvari mogu da ucinim da bih se bolje starao/la o sebi
sledeci put kada se najem u svojoj porrodici u kojoj sam odrastao/la?
 Sta oprastanje znaci za mene?
 Sta Molitva Smirenosti moze da me nauci o prihvatanju moje porodice
onakvom kakva je i o mojoj nadi da ona ipak moze da postane porodica
kakvu sam uvek zeleo/la?
 Da li sam spreman/na da ponovo izgradim relaciju sa svojim roditeljima ili
drugim clanovima porodice?
 Kako me moj pojam porodice povredjuje ili pomaze mom osecanju
dobrobiti?

38
Gubitak veza
“Zalost za gubitkom veze se ne razlikuje od gubitka od zalosti zbog necije smrti.”

Zivot je pun pun promena. Isti je slucaj sa nasim vezama. Ako imamo srece, nekoliko
veza ce da nam traju citavog zivota. Neke mogu da traju nekoliko godina, nekoliko
meseci ili nedelja. Bez obzira na njihovu duzinu, svaka veza moze da nas nauci nesto o
nama samima i da nam pomogne da vidimo u kojim oblastima bismo zeleli da se
razvijamo ili promenimo.
U stvari, svaka promena u nasim vezama moze da izazove osecanje gubitka. Na primer,
dugogodisnji Sponzor se odseli ili omiljeni sastanak Al-Anon grupe, koji smo pohadjali
godinama, se zatvori. Mozemo da se razvedemo ili rastanemo od supruga ili druge
znacajne licnosti. Mozemo da odlucimo da se distanciramo od roditelja alkoholicara,
clana porodice, prijatelja ili odraslog deteta, ili oni mogu da se distanciraju od nas.
Vecina dugotrajnih veza prolaze kroz periodicne teskoce i promene. Cak i kada se veza
nastavi, nesto moze da se dogodi i trajno promeni situaciju u kojoj se nalazimo i ostavi
ogromne posledice u nasem zivotu. Cak iako nastavimo da vidjamo voljenu osobu
redovno, mozemo da osecamo gubitak.
Nas rad u Al-Anonu se ne odnosi samo na sopstveni oporavak. On podrazumeva i
oporavak veza. Sto duze vremena provedemo u Al-Anonu, osecamo se sve bolje
primenjujuci nove nacine ponasanja. Prestajemo da trazimo nasilna resenja i pocinjemo
da se brinemo o sebi samima.
U toku oporavka i nase veze sa drugim ljudima mogu da se promene. Neke veze ce da se
prekinu zbog naseg oporavka. Ponekad donesemo odluku da napustimo neku vezu, a
nekad druga osoba odluci da ode. Medjutim, neki od nas su imali srece da njihove veze
procvetaju i postaju jace zbog naseg oporavka.

Da li treba da prekinem ili ne?

”Mada sam bio istaknut lider i uspesan u svojoj karijeri, alkoholizam moje supruge je
bio dominantan u mom braku. Potpuno slomljen sam se pojavio pred vratima Al-Anona.
Jedan prijatelj me je ubedio da cu tamo da nadjem pomoc. Secam se Al-Anona
kao ”zenske grupe” iz detinjstva, ali sam uskoro otkrio da u Al-Anonu ima mesta i za
muskarce.”
Mnogi od nas su odlucili da oprobaju Al-Anon, kada otkriju da nikakvi napori da
popravimo odnos sa alkoholicarem ne daju rezultate. Nas izobliceni nacin misljenja nas
je mozda ubedio da je nasa duznost da pokazemo alkoholicaru bolji nacin zivota. U
pocetku smo mozda mislili da Al-Anon moze da nam da neke nove ideje.
Ubrzo otkrivamo da cilj Al-Anona nije da popravi alkoholicara. U prvi mah mozda nismo
spremni da ostavimo stare nacine misljenja.
”Dosla sam u Al-Anon da promenim svog muza, ali mi je bilo receno da ja treba da se
promenim. Medjutim, ako prestanem da pokusavam da ga promenim, sta drugo imam da
radim? To je upravo ono sto sam tada bila – zrtva koja je neprekidno patila! Uzivala sam
u toj ulozi i nisam zelela da je ispustim.”
Dok razmatramo da li da napustimo neku vezu, mnogi od nas su otkrili da je rad na
Cevrtom Koraku koristan. Suocavanje sa svojim sopstvenim karakternim manama moze
da nam pomogne da prepoznamo kako su nase omogucavanje i spasavanje doprineli
nezdravim vezama. Ako delimo svoja otkrica sa Sponzorom ili Al-Anon prijateljem od

39
poverenja, mozemo da sagledamo one oblasti koje bismo voleli da promenimo i da tako
izbegnemo da pravimo iste greske u buducnosti.
”Posto sam pocela da radim Korake, prepoznala sam svoju ulogu u dogadjajima u svom
braku.”
Neki od nas odluce da ostanu sa alkoholicarem. Mozda nismo spremni da odemo ili
mozda ne zelimo. Ako je nasa voljena osoba bolesna, prekid veze mozda nije moguca
opcija. Mozda odlucimo da ostanemo zbog toga sto se nadamo da ako primenjujemo Al-
Anon principe, nasa veza moze da se popravi. Mozemo takodje da odlucimo da ostanemo
zbog toga sto se nasa veza vec popravila – ili cak iako nije – zbog toga sto se nas odnos
prema njoj promenio. Drugi mogu da donesu tesku odluku da napuste vezu.
Al-Anon ne podrzava ni jednu posebnu odluku sto se tice nasih veza. Samo mi sami
mozemo da znamo sta je najbolje za nas. Mozemo da budemo slobodni da sami odlucimo,
znajuci da cemo da dobijemo podrsku, bez obzira sta da odlucimo.
Ako nam nije jasno koji korak da preduzmemo, mozemo prosto da napravimo pauzu i da
umirimo svoj um. Odlazak na sastanak moze da ponudi neverovatno olaksanje. Prisustvo
ljudi koji rade na stvaranju zdravijih veza moze da nam pomogne da steknemo
samopouzdanje i jasnu viziju. Uz pomoc drugih clanova mozemo da steknemo snagu da
donesemo odluke koje su nekada bile nezamislive.
Kada primenimo slogan ”Neka pocne od mene” na nase veze, cinimo usredsredjeni napor
da stavimo naglasak na nas same.Umesto sto stavljamo svoj zivot na led i ocekujemo
druge da se promene, pocinjemo da vidimo sta mi mozemo da uradimo da popravimo
svoju situaciju. Sto se vise usredsredimo na sebe, postajemo sve bolje opremljeni da se
nosimo sa bilo cim sto se desava u nasim vezama.

Kada vi donosite odluku da li da se rastavite

Staranje o sebi moze da znaci donosenje teskih odluka da prekinete neku vezu. To moze
da bude i neka druga veza koju smo odlucili da prekinemo, a ne samo brak ili partnerstvo.
Mozemo da prekinemo vezu sa nekim prijateljima, clanovima porodice ili cak sa decom.
Mada smo mozda sami inicirali prekid veze, cak iako ne osecamo kajanje, mozemo da
ocekujemo da dozivimo ista osecanja zalosti i gubitka koja se pojavljuju kada odluka nije
nasa.
Poricanje, krivica, i nedostatak samo-postovanja su nas mozda godinama drzali u
nezdravim i nasilnim vezama sa alkoholicarem. Dok smo cekali da se nasa veza sa
alkoholicarem popravi, mozda smo ocekivali odredjeni ishod.
”Program mi je pomogao da shvatim da ne mogu vise da ocekujem da ce moj muz da
prestane da pije, da bih mogla da nastavim svoj zivot. Da bih imala bilo kakav zivot,
trebalo je da se ja promenim.”
Mozda smo bezbroj puta nagovorili sebe da ne prekinemo vezu, ponovo zamisljajuci
razne scenarije nesreca koje bi mogle da se dogode ako to uradimo. Mozda se plasimo da
necemo moci da opstanemo bez alkoholicara, ili brinemo da ce alkoholicar da potone u
ocajanje, hronicnu bolest ili cak smrt ako odemo.
Neki od nas dozive trenutke kajanja zbog odluke da prekinu vezu, secajuci se srecnih
perioda provedenih zajedno ili usredsredjujuci se na pozitivne kvalitete druge osobe.
Mozemo trenutno da ”zaboravimo” zasto smo odlucili da prekinemo vezu , zanemarujuci
godine zlostavljanja, teskoca ili usamljenosti. Moze da bude korisno da se setimo da je

40
kajanje takodje deo zaljenja. Samo zato sto osecamo kajanje ne znaci da smo napravili
losu odluku.
Neki od nasih prijateljstava su mozda funkcionisali pre naseg oporavka, ali danas ova
prijateljstva mozda ne mogu vise da nas zadovolje. To je zato sto smo se mi sami
promenili. Ako smo srecni, nase voljene osobe ce da prihvate promene koje vide u nama.
Ponekad nas oporavak moze da bude katalizator za promenu u nasim vezama. U drugim
situacijama, otkrivamo da je u nasem najboljem interesu da prekinemo neke destruktivne
veze i razvijemo nove i zdravije.

Kada mi ne donosimo odluku o raskidu

Ponekad nismi mi ti koji donose odluku o raskidu. Nece svi da prihvate da smo se
promenili i neki mogu da se pitaju sta se desilo sa nasim ”starim” ja. Bili smo toliko
mnogo usredsredjeni na sve druge toliko dugo, da nas drugi mogu da optuze da smo
sebicni ako pocnemo da se brinemo o sebi. Oni koji nisu sposobni ili voljni da prihvate
nas oporavak, mogu da odluce da prekinu vezu sa nama.
U pocetku moze da nam bude tesko da dopustimo sebi da verujemo da je veza gotova.
Mozemo da ne zelimo da se prilagodimo na novu situaciju, nadajuci se da ce doci do
pomirenja. Ako smo se nadali da ce nase veze da se poprave, kao rezultat naseg
oporavka, moze da nam bude tesko da prihvatimo da ce neke od njih da se prekinu. Moze
da nam se dogodi da postanemo opsednuti time sta je moglo da bude i sta smo mogli
drugacije da uradimo. Ako su obe osobe voljne, otvoren i iskren razgovor moze da nam
pomogne da shvatimo kako smo sami doprineli problemima u vezi. Ovakvo samo-
preispitivanje moze da nam pomogne da naucimo kroz svoje greske i da primenimo ono
sto smo naucili na svoje buduce veze.
”Zivi i pusti druge da zive” nas podseca da ne mozemo da kontrolisemo postupke ili
odluke drugih ljudi. Ako neko odluci da prekine vezu sa nama, to je u redu. Ako
verujemo da uspeh nasih veza zavisi samo od nas, mozemo sebe da krivimo kada se veza
okonca. Mozemo da podsetimo sebe da svaka osoba ima svoj doprinos u vezi. Ako se
veza prekine, to ne znaci da smo neizbezno mi krivi. Bez obzira da li neko zeli da bude ili
ne u nasem drustvu, mi zasluzujemo ljubav i postovanje.
Samo zato sto nismo sami odlucili da prekinemo neku vezu, ne znaci da nemamo izbor.
Mi ipak imamo moc da odlucimo kako cemo da reagujemo. U proslosti smo mozda
kaznjavali sebe ili igrali ulogu zrtve. Nije vise potrebno da smatramo sebe zrtvom. Danas
mozemo da odaberemo da budemo u drustvu zdravih ljudi koji zele da budu sa nama.

Razdvajanje i razvod zbog alkoholizma

Alkoholizam moze da nam onemoguci emotivnu, fizicku ili seksualnu prisnost,
neophodnu za zdrav brak ili partnerstvo. Vecina nas smo sve pokusavali da nateramo
alkoholicara da prestane da pije. Molili smo se Bogu, plakali, pretili da cemo da odemo,
molili i apelovali da traze pomoc. Mozda smo bili uz muza alkoholicara ili drugu
znacajnu osobu u nasem zivotu, u bezbrojnim epizodama napijanja i mnogo godina
verbalnog, emotivnog ili fizickog nasilja. Mada samo bili potpuno okrenuti i posveceni
ovoj vezi, bolest je onemogucavala alkoholicara da bude emotivno dostupan.
Posle mnogo patnje, mnogi od nas su shvatili da treba da prihvatimo da ne mozemo sami
da popravimo svoju vezu. Prepoznajemo da je zivot sa alkoholicarem ostavio posledice
na nas fizicki, emotivno i spiritualno. Mozad nikada nismo ni sanjali da cemo da se

41
nadjemo na ivici razvoda ili rastanka, ali evo i to se desilo. Prihvatanje da veza koju smo
nekada imali vise ne postoji, moze da bude sokantno. Najverovatnije, medjutim, mi smo
vec poceli da zalimo svoju vezu sa alkoholicarem mnogo pre nego sto se ona i zaista
prekinula.
Za nas koji smo roditelji, mozda je nezamislivo da odvojimo decu od drugog roditelja
alkoholicara. Mozemo da brinemo da ce to da bude previse traumaticno za njih.
Neke druge, saznanje o posledicama alkoholizma na decu, je nateralo da napuste
porodicu. Neki od nas donesu odluku brzo, dok se drugi nose sa njom godinama.
Dobronamerni pojedinci, a cak mozda i svestenici, su nam savetovali da ne napustimo
alkoholicara. Ne moramo da dopustimo da misljenja drugih ljudi, moral ili religiozna
ubedjenja odredjuju nase odluke. Slepo slusanje necijih saveta dovelo je mnoge od nas
do toga da krivimo sebe sto smo razorili porodicu, umesto da shvatimo da je u stvari
bolest alkoholizma ta koja je kriva.
Odluka da se razvedemo ili rastanemo cesto moze da znaci odluku da kazemo “da” zivotu.
U proslosti, smo mozda stavili svoj zivot na led, nadajuci se da ce stvari da se poprave.
Mozda smo ubedili sebe, da kada bi samo alkoholicar prestao da pije, onda bismo i mi
bili srecni. Al-Anon nas uci da smo odgovorni za svoj sopstveni zivot i svoju srecu.
Mozda treba da ozalimo sve ono vreme koje smo proveli brinuci i pokusavajuci da
kontrolisemo nekog drugog. Dobra vest je da to vreme sada mozemo da koristimo za
svoju sopstvenu dobrobit.

Izlecenja veza sa odraslom decom

Bilo da alkoholicar prestane da pije ili ne, ili da mi ostanemo u vezi ili ne, ipak moramo
da se suocimo sa posledicama alkoholizma na nasu decu. Dok su bili mali, mozda smo
verovali da mozemo da sprecimo patnju svoje dece pokusavajuci da kompenziramo
nedostatak paznje prema njima od strane alkoholicara. Neki od nas su pokusavali da
obrazuju decu o alkoholizmu ili su im sugerisali da pohadjaju Alatin. Iako su ovi pokusaji
mozda bili korisni, nismo mogli da sprecimo da nasa deca ne osete posledice porodicne
bolesti alkoholizma.
Posledice odrastanja u porodici alkoholicara mogu da prate nasu decu i u njihovom
zrelom dobu. Oni mogu da pate od anksioznosti, depresije i niskog samo-postovanja.
Mnogi imaju problema da veruju drugim ljudima. Mogu da odaberu alkoholicare za
partnere ili da se nose sa svojim bolestima zavisnosti. Kao roditelji, mozda smo slali
svoju decu u centre za lecenje alkoholizma, zahtevali od njih da napuste kucu. Trebalo je
da postavimo granice i skupimo hrabrost da ih sprovedemo.
U Al-Anonu ucimo da ne mozemo da kontrolisemo izbor nase odrasle dece. Dok su nam
deca bila mala, mi smo bili odgovorni za staranje o njima, donoseci odluke za koje smo
mislili da su u njihovom interesu. Kada deca odrastu, moze da bude veliki izazov da im
dozvolimo da donose svoje odluke, narocito ako smatramo da ove odluke mozda nisu
mudre ili su stetne. Ovo ne znaci da ignorisemo probleme kada se oni pojave. Mi ipak
mozemo da izrazimo svoju zabrinutost, ako nam se obrate za misljenje, ali ne moramo da
resimo svaki problem na koji oni naidju.
“Ucim da se oslobodim brige za zivot mog sina, tako da on moze da se obrati svojoj Visoj
Sili za pomoc.”

42
Nas impuls da spasavamo nasu decu moze, u stvari, da ih spreci da nadju svoja sopstvena
resenja. Ono sto mozemo da uradimo je da predamo svoju decu na staranje nasoj Visoj
Sili.
“Kada se moja odrasla deca ne ponasaju onako kao sto ja mislim da treba, pokusavam
da se setim slogana “Zivi i pusti druge da zive.” Kada mislim da su u nevolji, podsecam
se da ja ne mogu da bijem njihove bitke. Mada je bolno da ih gledamo kako posrcu,
moram da se “opustim i prepustim Bogu”. Dovoljno mi je tesko da sledim svoj sopstveni
put; jedan od nacina da izrazim postovanje prema svojoj deci je da im dozvolim da slede
svoj. “
Moze da bude lako da krivimo sebe za probleme svoje dece, narocito kada postanemo
svesni stetnih posledica zivota sa alkoholizmom. Mozemo da preispitujemo svoju ulogu
roditelja, pitajuci se da li smo dovoljno zastitili svoju decu ili da li smo ih stitili previse,
da li smo bili previse strogi ili previse meki. Zato sto smo proveli previse vremena
usredsredjujuci se na alkoholicara, mozemo da se pitamo da li smo posvetili dovoljno
energije svojoj deci. Nasa zabrinutost moze biti jos veca ako nas deca okrivljuju za svoje
probleme.
Osecanje krivice zbog starih gresaka moze da nas drzi u zatocenistvu. Dobro je da
osecamo saosecanje prema sebi i svojoj deci. Cak iako smo pravili greske u proslosti,
nismo bili uzrok nicijeg alkoholizma, ukljucujuci i nasu decu. Mi jednostavno nemamo tu
vrstu moci. Mozemo da se podsetimo da oprostimo sami sebi. Mozemo da prihvatimo da
smo ucinili najbolje sto smo mogli u tom trenutku i sa sredstvima koje smo imali. Danas
mozemo da odlucimo da se ponasamo drugacije.
Kako mozemo da se nadjemo svojoj deci danas? Mozemo da im ponudimo svoju ljubav,
podrsku i ohrabrenje. Mozemo da im budemo uzor za zdraviji nacin zivota. Mozemo da
pricamo otvoreno sa njima o greskama koje smo pravili. Mozemo da slusamo, a da se ne
branimo, ako oni zele da pricaju o svom detinjstvu. Mozemo da im damo prostor za
njihova osecanja i iskustva, cak iako mozda imamo drugacije poglede.
Zivot nase dece mozda nije onakav kao sto smo se nadali, ali ne mozemo da ih sprecimo
da uce lekcije koje treba da nauce danas. Bez obzira sa kojim problemima se suocavaju,
to su njihovi problemi. Oni imaju svoj put i svoja iskustva. Mada to nama mozda nije
jasno sada, mozda upravo postoji razlog zasto nasa deca prolaze kroz odredjene situacije.

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Gubitak relacija

Bio sam u programu nekoliko godina kada je moja supruga odlucila da napusti mene i
nasu decu da bi potrazila pomoc u lecenju od alkoholizma. Njen odlazak me je naveo da
primenim Prvi Korak na nas brak. Prihvatio sam da on nije bio onakvim kakvim sam ga
ja predstavljao i da nikada nece da bude ono sto sam ja zeleo. Pravi muskarci, u stvari,
placu i ja sam plakao zbog gubitka iluzije o svom braku. Pricao sam o tome sa drugim
clanovima Al-Anona i delio sam na sastancima. U tom procesu, zarekao sam se da nikada
vise necu da zivim sa aktivnim alkoholizmom. Kada se moja supruga vratila kuci
nekoliko meseci kasnije, postavio sam granicu da je aktivni alkoholizam nesto sto ja vise
necu da tolerisem u nasoj kuci.
Ona nije pila dve godine, a onda je imala remisiju. Bolest je naglo napredovala. Znao sam
da sve dok smo zajedno, moje omogucavanje ce da je spreci od dugotrajnog izlecenja. U
tom trenutku sam preduzeo da ostvarim granicu koju sam postavio. Pokrenuo sam razvod
i trazio staranje o deci. Te noci kada sam doneo odluku, citao sam u Al-Anon literaturi o

43
razvodu i molio se i meditirao sa svojom Visom Silom. Napisao sam pismo supruzi o
svojoj zelji da trazim razvod. Pre nego sto sam ga joj predao, podelio sam sa svojim
Sponzorom, da bih proverio da govorim sa postovanjem i ljubaznoscu i da ispravno
predstavljam svoju ulogu u nasoj situaciji.
Moja zalost je bila intenzivnija dok sam se oslobadjao iluzije o svom braku, nego sto je
bila za vreme razvoda. Verujem da mi je ovo dozvolilo da budem vise dostupan svojoj
deci, dok su se suocavali sa svojim teskocama u prihvatanju razvoda i bolesti njihove
majke.
---------------------------------------
Dosla sam u Al-Anon jednu nedelju posle moje 30-te godisnjice braka, koju nisam mogla
sebe da nateram da slavim. Odlucila sam da ne mogu vise da podnosim alkoholizam svog
supruga i da ne mogu vise da ostanem u braku. Moja zalost, pri pomisli na prestanak
braka i gubitak nase ljubavi i snova koje smo nekada imali, je bila prevelika. Suocavanje
sa cinjenicom da alkoholizam nece da prestane – da necemo da zivimo srecno do kraja
zivota ili cak da imamo normalan zivot zajedno – je bilo vise nego sto sam mogla da
podnesem. Plakala sam nedeljama.
Posle ove prelomne tacke, zakljucila sam da moj suprug i ja mozemo da potrazimo
pomoc sa strane. Ni jedno od nas nije razmatralo ovu mogucnost ranije, jer smo poricali
svoje probleme. Razmatrala sam mnoge opcije, od kojih je jedna bila Al-Anon. Srecom,
sledeceg dana sam videla nekoga za koga sam znala da je u programu. Skupila sam
hrabrost da je pitam o vremenu i mestu sastanka. Ona mi je donela paket za nove clanove
sledeceg dana. Sa paznjom sam citala pamflete i plakala sve vreme dok sam citala
“Alkoholizam: Ringispil Zvani Poricanje”. Moj muz i ja smo odigrali sve opisane
scenarije u raznim periodima zivota.
Bila sam uplasena i nervozna za vreme svog prvog sastanka. Glasno priznavanje
sopstvenih problema pred nepoznatim ljudima je bilo tesko. Moj muz je jos uvek aktivni
alkoholicar i mi smo jos u braku. Prepoznavanje da je alkoholizam bolest mi je
omogucilo da se ophodim prema svom muzu sa postovanjem umesto sa prezirom. Danas
znam kako da se odvojim od neprijatnih situacija i da ne reagujem, Znam da moja sreca
ne zavisi od toga sta drugi kazu ili rade. Najvaznije od svega, znam da nisam
prouzrokovala alkoholizam, da ne mogu da ga izlecim, niti kontrolisem. Odlazak na taj
prvi Al-Anon sastanak je nesto najbolje sto sam ikada ucinila za sebe. Verujem da je Al-
Anon spasao moj brak i moj zivot.
---------------------------------------
Dosla sam u Al-Anon da spasem svoj brak sa alkoholicarem. Moj muz je postao vrlo
hladan i dalek i mada smo ziveli u istoj kuci, vodili smo odvojene zivote. Znala sam kada
sam se udala za njega da je bio alkoholicar, ali nisam nista znala o alkoholizmu. Verovala
sam da je bio izlecen zato sto nije pio i rekao mi je da ne treba vise da ide na sastanke.
Opravdavala sam njegovu ljutnju, okrivljavanje, promene raspolozenja i cutanje misleci
da je to sve moja krivica. Osecala sam se odgovornom za sve sto nije bilo kako treba.
Ako bi on rekao da je nesto moja krivica, ja bih to prihvatila. Ja sam ga zaista volela
svim srcem i bila sam odlucna da ucinim svoj brak uspesnim. Ucinila sam sve sto sam
mogla da razumem sta nije valjalo u nasoj relaciji. Vec sam imala jedan neuspesan brak i
nisam zelela jos jedan.
Ubrzo posle dolaska u Al-Anon shvatila sam da ja nisam osoba koja moze da izmeni na
bolje zivot mog muza i da on ne moze da izleci ono sto ne valja kod mene. Shvatila sam

44
da je sreca stvar unutrasnjeg stanja i da jedina osoba koja zaista moze da ga ucini srecnim
je on sam. Isto je vazilo i za mene. Pocela sam da se odvajam i da primenjujem program
nadajuci se i moleci da se nas brak popravi.
Godinu dana kasnije, moj muz me je napustio. Bila sam ocajna, ali srecom, godina
provedena u Al-Anonu me je pripremila za to. Moja relacija sa sopstvenom Visom Silom
mi je pomogla da prezivim ovaj teski period. Ja jos uvek volim i nedostaje mi osoba koja
je bio moj bivsi muz, ali znam da je moj zivot u rukama Sile vece od mene, koja se stara
o meni danas. Radeci na programu nastavljam da se oporavljam, dok ucim da prihvatim
svoju proslost.
---------------------------------------
Dobio sam posao u drugoj drzavi, za koji sam se, mozad i ne znajuci, pripremao vise od
dvadeset pet godina. Izgledalo je da je odluka bila laka, sem u jednom pogledu: kad bih
prihvatio posao trebalo je da napustim svog partnera sa kojom sam proveo dvanaest
godina – ljubav svog zivota i srodnu dusu. On nije mogao da se preseli zbog svog posla.
Upoznao sam svog partnera u Al-Anonu i uz pomoc programa uvek smo ohrabrivali
jedan drugog da sledimo svoje srce. Ali u stvari, moje srce je bilo podeljeno. Bilo mi je
veoma tesko da odstranim svoju volju iz ove situacije. Ponavljao sam Treci Korak svakog
jutra godinama, izgovarajuci da predajem svoju volju i zivot na staranje Bogu, kako ga ja
razumem. Da li su ovo bile samo reci? Da li sam to zaista mislio? Da li mogu da se
odvojim od ishoda i da verujem svojoj Visoj Sili?
Mnogo sam se oslanjao na molitvu i meditaciju, koje se spominju u Jedanaestom Koraku,
trudeci se da slusam Bozju volju. Nije proslo dugo pre nego sto je stigao jasan odgovor.
Pojavio mi se u na oko nepovezanim momentima, kroz stivo u Al-Anonu, pesmu na
radiju, secanje na davni razgovor. Ubrzo sam znao bez svake sumnje, da treba da
prihvatim posao. Takodje sam znao da je ljubav, ako je zdrava i jaka, mocnija i otpornija
od daljine ili vremena. Obojica smo odlucili da ostanemo zajedno – u dusi i srcu, na
velikoj razdaljini.
Zalost koja je usledila je bila teska za nas obojicu. U svojim prethodnim iskustvima sa
zaloscu, ona se smanjivala kako je vreme odmicalo. Medjutim, ova zalost je postajala
jaca. Prijatelji su govorili “ Mora de se navikavas na nju”, ali ja nisam. Znam da za
razliku od onih koji su izgubili svoje supruge ili partnere zbog smrti, ja sam u boljoj
poziciji, da mogu da razgovaram sa svojim partnerom svakog dana i da ga vidim svakih
nekoliko meseci. Izvanredan posao koji radim daje izvesnu ravnotezu mojoj zalosti i
podseca me da uprkos bolu, ja sam vrlo srecan covek. Ipak, bol zbog toga sto mi on
nedostaje, utice na mene svakodnevno.
Proslo je pet godina od kako sam prihvatio posao i odselio se i nema promene u mojoj
situaciji. Ipak, Al-Anon me podseca da se ista Sila, koja nas je vodila u donosenju nasih
odluka, stara o nama i u nasoj zalosti. Jos uvek osecam u svom srcu da nas je nasa Visa
Sila postavila upravo tamo gde treba da budemo. Kad god meditiram, sto je jos uvek vrlo
cesto, neprestano dobijam odgovor kroz jednu rec “Poverenje”.
Podsecam sebe da zivim zivot “Dan po dan” i “Samo danas”. Mada ne mogu da vidim
stvari u perspektivi, ali kada moja vera i poverenje jacaju, imam sve manju potrebe za tim.
Moj zivot se jos uvek odvija onako kako Bog planira, bez obzira na moje namere.
Neprekidna zalost ove vrste je teska, ali nalazim utehu u duhovnoj pomoci koju dobijam
u Al-Anonu.
---------------------------------------

45
Mada je moj muz prestao da pije, nasa deca su pocela da se ponasaju problematicno u
svom tinejdzerskom dobu. Odlucila sam da posaljem svog sedamnaestogodisnjeg sina u
dom za rehabilitaciju u drugoj drzavi, odakle je brzo bio izbacen zbog konstantnog
alkoholicarskog ponasanja. On se preselio kod prijatelja i bio je dobro, ali ja nisam.
Posle mnogo suza i razgovora sa Sponzorom, ona je sugerisala da sam mozda u zalosti.
Njen komentar me je iznenadio, ali posto sam sama razmislila o tome, zakljucila sam da
je ona u pravu. Ne samo da sam fizicki izgubila svog sina, vec ga je i dugogodisnji
alkoholizam oduzeo od mene emotivno, pre nego sto sam bila spremna. Pocela sam da
priznajem sebi i da delim na sastancima, da sam u zalosti. To mi je omogucilo da pocnem
da se oporavljam.
O svom sinu sam govorila “Nisam imala priliku da stvari dovedem do kraja sa njim.”Ono
sto sam mislila je da on nije prosao kroz uobicajeni proces odrastanja, odlaska od kuce i
osamostaljivanja. On je bio nasilno odvojen od svog detinjstva i premesten daleko od
kuce zbog svog ponasanja. Sada znam da mada je bilo bolno, to je moralo da se dogodi.
U Al-Anonu sam cula price mnogo gore od moje. Sin jedna prijateljice je umro, a druga
nije znala godinama gde joj je sin. Ja sam bar mogla da budem zahvalna da znam gde je
moj sin i da ga njegova Visa Sila odrzava na bezbednom mestu. Ipak, moja zalost je bila
stvarna i morala sam da prodjem kroz nju kao da je umro.
Danas znam da me je Al-Anon spasao. Moja zalost je bila podnosljivija zato sto nisam
morala da kroz nju prolazim sama.
---------------------------------------
Mada su me roditelji voleli i zeleli mi najbolje, imali su problema da prihvate da sam
homoseksualac. Kada su me roditelji mog partnera primili kao deo svoje porodice, nasao
sam prihvatanje koje nikada nisam dobio od svoje sopstvene porodice. Tokom vremena
izgradili smo vrlo blisku relaciju. Vest o Alhajmerovoj bolesti majke mog partnera je bila
za mene veliki udarac. Osecao sam da je ova divna zena tek dosla u moj zivot i da je sada
gubim.
Primenjivao sam principe koje sam naucio u Al-Anonu da prebrodim ovaj gubitak, mada
situacija nije imala nista zajednicko sa alkoholizmom. Prvi Korak glasi “Priznali smo da
smo nemocni u odnosu na alkohol.” Mi smo isto tako nemocni u odnosu na druge bolesti,
kao sto je Alhajmerova. Medjutim, imam moc u odnosu na svoje postupke. Imam moc da
budem strpljiv, da ne osudjujem druge i da pruzam podrsku. Kada ovo zaboravim, mogu
da se usredsredim na slogane.
“Polako ali sigurno” me podseca da majka mog partnera cini sve sto moze, kao i svi oko
nje. Ako neko nesto kaze ili ucini u stanju stresa, ne moram da reagujem neadekvatno.
Kada je ona izlozila svoje rublje u kupatilu, kao za izlozbu, iznenadio sam se kada sam
pomislio “Koliko je to vazno?” Forma je mozda manje vazna od preostalog uzivanja u
njenom drustvu.
Sa Alhajmerovom bolescu, kao sa alkoholizmom, postoje dobri i losi dani. “Dan po dan”
me podseca da ne moram da prolazim danas kroz citavu bolest. Treba samo da se
upravljam prema danasnjim simptomima. Sutra ce mozda da bude drugaije. Ako ne, to ce
da bude jos jedan dan i mogu da postupim zavisno od toga sta se tada dogodi.
I dok se zdravlje majke mog partnera pogorsava, siguran sam da ce mi alatke iz programa
pomoci da to prezivljavam i mozda cu moci da delim ove alatke sa drugima. Kakvo je

46
olaksanje u saznanju da mogu da koristimAl-Anon program i u drugim oblastima svog
zivota sem alkoholizma.
---------------------------------------
Kada je bolest alkoholizma pogodila moju porodicu, nisam imao ime za nju. Znao sam
samo da se stvari menjaju brzo i to na gore. Sada kada se osvrnem na taj period, shvatam
da je tada pocela moja zalost. Otkako sam dosao u Al-Anon, doziveo sam mnoge
promene, a najnovija je u relaciji sa cerkom. Dobio sam poruku od nje “Ne javljaj mi se
vise, tata.” Da je ova poruka stigla pre deset godina, odmah bih joj se javio i pitao je sta
se desilo, ali danas vise nisam mirotvorac niti spasilac.
Ne znam sta je izazvalo ovaj postupak moje cerke, ali znam da nemam moc kontrole nad
njenim izborom. Sve sto mogu da ucinim je da se obratim svojoj Visoj Sili da nam
pomogne u ovom periodu. Nisam siguran sta cu da ucinim ako moja cerka stupi u kontakt
sa mnom u buducnosti. Moja Visa Sila me podseca s vremena na vreme da je izbor moj,
da li cu da se ophodim u datoj situaciji sa strahom ili ljubavlju, ali da je taj izbor u
buducnosti. Danas je dobro da razgovaram sa svojim Sponzorom i da delim na
sastancima. Svakodnevno citanje Al-Anon literature je takodje korisno. Srecan sam da
vise ne moram da prolazim kroz zalost sam, kao u proslosti.
---------------------------------------
Gubitak veze sa svekrvom i sestrom su mi bili narocito teski. U pocetku sam bila
sokirana da su odbile da prihvate moju odluku o oporavku. Ubrzo je sledilo osecanje
krivice, ubedivsi me da sam grozna osoba zato sto je moj oporavak ucinio da se one lose
osecaju. Verujem da one zele vezu sa mnom isto toliko koliko i ja sa njima, ali se
razlikujemo u tome koju vrstu relacije zelimo. Danas razumem da ne moram da ih
prisilim da prihvate moj oporavak. Moja odgovornost je da ispravim greske kada je to
moguce, a da ne povredim druge. Umesto da branim svoje odluke, naucila sam da kazem
“Zao mi je ako se osecate povredjeno ili odbaceno zbog mog oporavka. To nije bila moja
namera.”
Ne zelim vise da imam relacije koje su zasnovane na omogucavanju ili na nezdravom
ponasanju. Danas mogu da prihvatim da moja svekrva i sestra odaberu da nisu u kontaktu
sa mnom i da ostavim otvorena vrata za mogucnost ogranicene relacije u buducnosti.
Zalim gubitak veza sa ove dve osobe koje volim. Mogu da se secam dobrih strana za koje
znam da one jos imaju, mada su one cesto skrivene bolescu alkoholizma. Mogu ipak da
ih volim, cak iako nisam u kontaktu a njima.
---------------------------------------
Pre nekoliko godina covek kome sam bio Sponzor je odlucio da me ne zeli da vise u toj
ulozi. Rekao mi je da njegova devojka sumnja da sam homoseksualac i da se bojala da ga
ne preobratim. On nije zeleo da dovodi u opasnost njihovu vezu, tako da je odlucio da
vise ne moze da se druzi sa mnom. U tom momentu ja sam bio spreman da mu dam do
znanja da sam homoseksualac i jedini razlog zasto to nisam ucinio je da je to bilo
nedavno saznanje koje sam jos uvek ucio da prihvatim. Takodje sam mu saopstio da ne
bih prihvatio da mu budem Sponzor da sam bio emotivno zainteresovan za njega.
Rastali smo se, ali me je njegovo odbijanje opsedalo. Osecao sam se povredjeno i
nastavio sam da budem okupiran tim dogadjajem jos neko vreme. Tipicno za bolest
alkoholizma, mada sam imao mnogo primera osoba koje su cenile moje prijateljstvo,
usredsredio sam se na jednu osobu koja nije.

47
Najzad sam podelio svoja osecanja sa jednom prijateljicom iz Al-Anona. Rekao sam joj:
“Nikako to ne razumem. Da je zaista primenjivao Al-Anon program, fokusirao bi se na
sebe. Nije vazno sta neko drugi radi ili kaze, jer to nije odraz njega samog. “ Moja
prijateljica se nasmejala i odgovorila: “Onda znaci da imas odgovor.” Trebalo mi je
vremena da shvatim njenu poruku, ali je ona uzela moj kaziprst uperen na drugog i
okrenula ga prema meni. Pravi nacin postupanja sa ovim gubitkom je da se usredsredim
na sebe. Bilo je vazno za mene da napravim svoj inventar, da uradim sta je trebalo za
sebe i da “zivim i pustim druge da zive”. Misljenja i odluke drugih ljudi me se ne ticu i ne
treba da ih uzimam licno. Iako je moj gubitak bio realan i imao sam razloga da zalim,
moja preostala prijateljstva su bila isto tako realna. Moj izbor je na sta cu da usredsredim
svoju paznju.
---------------------------------------
Bila sam vec clan Al-Anona kada sam se razvela. Imala sam konzervativne poglede u
odnosu na brak. Kada se moj brak prekinuo, mislila sam da cu da umrem.
Odsustvo moje cerke na porodicnim skupovima je bilo vise nego sto sam mogla da
podnesem. Nisam zelela da je delim sa drugim roditeljem koji je ziveo u drugom gradu.
Zelela sam je samo za sebe. Kada se ona odselila, u vreme kada joj je bilo petnaest
godina, mislila sam da necu da prezivim tugu, sramotu i usamljenost. Moja sira porodica,
ukljucujuci roditelje moga muza, je takodje bila izgubljena za mene i mada nikada nisam
sanjala da ce moji najblizi prijatelji da prestanu da me zovu posle razvoda, to se dogodilo.
Smetalo mi je da se vise ne uklapam sa bracnim parovima sa kojima smo se nekada moj
muz i ja druzili. Izgledalo je da sam izgubila sve sto mi je nesto znacilo. Videla sam sebe
kao olicenje poraza, jer nisam uspela da zadrzim one koje sam volela.
Nastavila sam da idem na sastanke i pocela da ucim novi nacin zivota u Al-Anonu.
Pocela sam da pronalazim svoju izgubljenu porodicu kroz nova prijateljstva puna ljubavi,
koja sam stvorila sa clanovima Al-Anona. Malo po malo, pocela sam da se ponovo
osecam punom zivota, samopuzdanijom i vrednom ljubavi. Moj prethodni mali svet je
postao veci, dok sam ucila nove stvari i sretala nove ljude. I dok je moj zivot postajao sve
bogatiji, skoro da sam zaboravila koliko sam nekada patila. Onda se moja cerka vratila
kuci, da bi pohadjala poslednju godinu u skoli – potpuno novi pocetak.
Nasla sam novo osecanje smisla zivota kroz servis. Moje iskustvo mi omogucava da
ponudim razumevanje i ohrabrenje onima koji prolaze kroz slicne gubitke, Al-Anon mi je
dao dragocene spiritualne darove koji su me uputili da nadjem oporavak od razvoda.
Danas mogu da kazem da sam se oslobodila zalosti koja me je nekad potpuno obuzimala.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Koju vezu zalim danas?
 Da li sam ucinio/la “savestan i hrabar moralni inventar” da bih istrazio/la svoju
ulogu u alkoholicarskoj relaciji?
 Kako se u oporavku menjaju moja ocekivanja od porodice i prijatelja?
 Ako se trenutno nosim sa odlukom da li da napustim neku vezu, sta utice na moju
odluku?
 Da li zalim drugacije ako je gubitak veze moja odluka ili neke druge osobe?

48
Smrt voljene osobe
“Bolest alkoholizma ostavlja za sobom povorku ozalozcenih.”
Mozda nema veceg gubitka, i sigurno ne trajnijeg, od smrti voljene osobe. Mnogi od nas
su bili sokirani vescu o iznenedanoj smrti voljene osobe, dok su drugi mozda
prisustvovali postepenom propadanju tokom dugog vremena. Smrt voljene osobe ostavlja
trajni oziljak u nasem srcu, bilo da smo izgubili supruga ili partnera, dete, clana porodice,
prijatelja ili Sponzora.
Mada je proces zaljenja slican u svakom gubitku, nasa zalost moze da bude drugacija u
zavisnosti od veze. Osecanje gubitka je drugacije u slucaju deteta i supruga, ili gubitka
roditelja i brata ili sestre. Mnogi od nas koji zivimo sa posledicama bolesti alkoholizma,
cesto imamo bliskije veze sa prijateljima nego sa porodicom. Za nas, smrt prijatelja moze
da bude tragicnija nego smrt clana porodice.
Smrt zbog alkoholizma mozemo takodje da dozivimo drugacije od smrti nekog drugog.
Kada voljena osoba umre pre nego sto prestane da pije, izgubljena je i nada u oporavak.
Zalimo za vezom sa voljenom osobom o kojoj smo sanjali i zbog raznih nacina na koje je
alkoholizam uticao na nas zivot. Mozemo da osecamo kao da nam je potreban ceo zivot
da bismo ozalili svoje gubitke. U stvari, mi smo poceli da zalimo mnogo pre smrti nase
voljene osobe.

Razumevanje sopstvenih osecanja

Sve dok je alkoholicar bio ziv, imali smo nadu u oporavak. Mozda smo verovali da ako
smo molili dovoljno jako, da smo mogli da sprecimo smrt. Sada se mozda osecamo kao
da nase molbe nisu bile uslisene. Ako voljena osoba nikad nije prestala da pije, mozemo
da osecamo ljutnju zbog njihove nesposobnosti da priznaju da imaju problem i da traze
pomoc. Mozemo da budemo ljuti zbog tragicnih posledica alkoholizma na nas zivot ili na
samu bolest i na podmukli nacin na koji unistava porodice i razara zivote.
Mnogo toga u nasem ranom oporavku se odnosi na nas put od poricanja do prihvatanja.
Kada jednom shvatimo kako je poricanje uticalo na nas zivot, vise nikada ne zelimo da se
vratimo u to stanje. Medjutim, kada cujemo vest o smrti voljene osobe, to moze da bude
previse da prihvatimo odjednom. To moze da bude narocito zbunjujuce za nas kojimo
smo toliko mnogo radili na tome da se suocimo sa sopstvenim osecanjima.
Bez poricanja, medjutim, mi ne bismo bili sposobni da funkcionisemo. Najverovatnije ne
bismo mogli da obavimo sahranu i da se staramo o mnogim prakticnim stvarima koje su
neophodne kada neko umre, ili da se nadjemo svojoj deci ili drugim clanovima porodice.
Verovatno ne bismo bili sposobni da ustanemo iz kreveta bez male doze poricanja u sebi.
Kada se suocimo sa smrcu, poricanje nas stiti sve dok nismo sposobni da prihvatimo ono
sto se dogodilo. Mada osecanje otupljenosti moze da nas uznemiri, mozemo da budemo
sigurni da je ono prolazno.

Olaksanje
Jedna clanica Al-Anona je bila iznenadjena osecanjem ogromnog olaksanja posle smrti
muza. ”To je znacilo da cu da budem slobodna – slobodnija nego ikada u nasem
zajednickom zivotu.” Jedan covek je osetio olaksanje zbog saznanja da njegova supruga
vise ne pati zbog bolesti alkoholizma. Jedan roditelj je podelio svoja osecanja ” Nisam
siguran da bi moj sin nasao mir na ovom svetu. Medjutim, zahvalan sam da nije ostavio

49
za sobom suprugu ili dete koji bi morali da prolaze kroz patnju njegovog alkoholizma.”
Mnogi od nas su iznenadjeni osecanjem olaksanja kada alkoholicar umre.
Takva osecanja olaksanja mogu cesto da nas navedu da se pitamo da li nesto nije u redu
sa nama. Ako osecamo olaksanje, pitamo se, da li to znaci da nam je milo da je
alkoholicar umro? Oni koji ne razumeju bolest alkoholizma mogu da nas kritikuju ili
pogresno osudjuju, pretpostavljajuci da osecanja olaksanja znace da nismo voleli
alkoholicara. Zbog straha da ne budemo shvaceni kao neosecajni, mozemo da oklevamo
da priznamo svoja osecanja, cak i pred drugim Al-Anon clanovima. Mozemo da brinemo
da su nasa osecanja jedinstvena i da niko nece moci da nas razume.
Ako prihvatimo rizik da podelimo ono sto osecamo sa svojim Sponzorom ili nekim
drugim clanom Al-Anona, mozda cemo da otkrijemo da nismo jedini koji su doziveli ove
emocije. Nasa osecanja olaksanja ne znace da nismo voleli alkoholicara. Mozda je
olaksanje znak saosecanja prema onome ko vise ne pati. Mozda osecamo olaksanje i zbog
toga sto smo i mi sami postali slobodni.

Suocavanje sa samoubistvom ili iznenadnom smrcu

Samoubistvo je jedna od tragicnih realnosti alkoholizma, sa kojom su, na zalost, mnogi
od nas morali da se suoce. Bol zbog zivota sa zavisnoscu moze za neke da postane
prevelika. Za one koji se odluce za ovaj korak, odluka da prekrate zivot je mozda
izgledala kao jedini nacin da se oslobode svoje patnje. Vest o samoubistvu moze da
potpuno preokrene nas sopstveni svet. Posle prvog soka, mozemo da krivimo sebe sto
nismo videli znakove upozorenja. Mozemo da osecamo da smo na neki nacin odgovorni,
verujuci da smo mogli nesto da uradimo da bismo to sprecili.
Slicno, mnogi alkoholicari umiru iznenada i neocekivano zbog zanemarenih ili
neotkrivenih zdravstvenih problema ili u udesima izazvanim alkoholom. Mada nikada ne
mozemo da budemo potpuno spremni da prihvatimo realnost smrti, suocavanje sa
samoubistvom ili iznenadnom smrcu nosi sa sobom posebnu tezinu. Uskracena nam je
sansa da se pozdravimo sa voljenom osobom, da rascistimo neku nerazresenu situaciju
koja je mozda tinjala izmedju nas ili da priznamo neku svoju gresku.
Mozda mozemo da osciliramo izmedju okrivljavanja alkoholicara i sebe samih. Mozda ne
mozemo a da ne osecamo kao da je smrt voljene osobe mogla da se izbegne. Da smo
samo vise pokusavali, kazemo sebi, mozda smo ovo mogli da sprecimo. Da sam samo
vise cinio. Da sam samo manje cinio. Samo da alkoholicar nije bio tako tvrdoglav. Da je
samo ...
”Da je samo” je prirodna reakcija na vest da je nasa voljena osoba zaista nestala. To je
deo toga kako prihvatamo realnost dok se nas um bori sa sokom. Mada mozemo da
pokusavamo da analiziramo ili da objasnimo smrt voljene osobe, u stvari mi mozemo, ali
ne moramo ikada da je potpuno razumemo.
Prvi Korak nam pomaze da prepoznamo da ne mozemo da kontrolisemo niciji zivot.
Govoreci sebi da smo mi krivi za smrt druge osobe je ogroman teret. Priznanje sopstvene
nemoci u odnosu na postupke voljenih osoba, pocinjemo da sagledavamo da su njihovi
zivoti izvan nase kontrole. Jedino kada mozemo da ovo prihvatimo, moci cemo da zaista
pocnemo da prihvatamo njihovu smrt. Kada je njen verenik oduzeo sebi zivot, jedna
clanica je shvatila ”Cak i da sam videla znake i da sam mogla da odlozim taj cin za jedan
dan, nedelju ili mesec, nikada u stvari nije bilo u mojoj moci da kontrolisem ili promenim
ishod.”

50
U suocavanju sa samoubistvom ili iznenadnom smrcu, mozemo da osecamo kao da nam
je nasa Visa Sila dala vise nego sto mozemo da podnesemo. U svojoj frustiranosti,
mozemo neko vreme da prekinemo kontakt sa svojom Visom Silom. Ako ne mozemo da
se molimo za sebe, mozemo da pitamo druge da se mole za nas. U redu je da osecamo
ljutnju. U redu je da napravimo pauzu. Nasa Visa Sila moze da to prihvati. Kao i u svim
drugim vezama, polazicemo kroz periode ljutnje. Zasto bi nasa veza sa Visom Silom bila
drugacija? Ne cinimo dobro u nekoj vezi ako poricemo svoja osecanja. U stvari, osecanje
dovoljne lagodnosti da izrazimo sopstvena osecanja pokazuje snagu i otpornost nase veze
– cak i sa Visom Silom.

Nerazjasnjene situacije i nedovrseni poslovi

Mozemo da osecamo posledice bolesti alkoholizma cak i posle smrti alkoholicara. Ako
smo imali srece, mogli smo da razresimo probleme u svojoj vezi pre smrti voljene osobe.
Neki od nas, medjutim, nisu imali ovu sansu i sada su suoceni sa nerazjasnjenim
situacijama. Ako nismo imali mogucnost da izrazimo ili razresimo svoje sukobe ili da
ispravimo svoje greske, mozemo da osecamo teret krivice, kajanja ili ogorcenosti.
Mozemo jos uvek da radimo na svojoj vezi, iako je voljena osoba umrla. U stvari, neki
clanovi su priznali da ih je smrt alkoholicara oslobodila da otvoreno ispitaju neke
probleme koje nisu mogl da razmatraju ili rese dok je voljena osoba bila u zivotu. Ako je
voljena osoba umrla nedavno, misao o upustanju u nerazjasnjene stvari moze da izgleda
zastrasujuce. Bilo koja nerasciscena situacija, koju smo imali u svojoj vezi, ce biti
prisutna i sutra, sledeceg meseca, sledece godine ili sve dok nismo spremni da se suocimo
sa njom.
Ne moramo da resavamo svaki problem ili situaciju odjednom. Rad na Koracima je
naveo jednog clana na sledece otkrice: ”Najzad sam naucio da ne mogu da otklonim sve
svoje karakterne mane za nekoliko nedelja ili meseci.” Nasi slogani ”Prvo ono najvaznije”
i ”Dan po dan” mogu da nam pomognu da smanjimo sopstveni teret. Mozemo da
dopustimo sebi da udahnemo nekoliko puta i da cinimo ono sto zahteva nasu paznju u
datom momentu. Verovatno je dovoljno da se sada usredsredimo samo na smrt voljene
osobe. Kada smo spremni, mozemo da pocnemo proces preispitivanja zaostalih problema
u nasoj vezi. Radeci na Cetvrtom Koraku i sopstvenom moralnom popisu, kao i deljenje
sa Sponzorom ili prijateljem u koga imamo poverenje, moze da nam pomogne da vidimo
kako smo sami doprineli nekim teskocama u svojoj vezi. Ipak, treba da prihvatimo
odgovornost samo za nase sopstvene postupke. Kada neko umre, mozemo lako da
preuvelicamo njihove dobre osobine i da privremeno zaboravimo njihove mane. Mozemo
da podsetimo sebe da su za bilo koje probleme odgovorne obe osobe, a ne samo mi.
Mada voljena osoba nije vise sa nama fizicki, ipak mozemo da priznamo greske, ako je to
potrebno. Mozemo da svoje misli izrazimo u pismu. Mozemo da odnesemo pismo na
grob voljene osobe ili na neko drugo mirno mesto i da ga procitamo u sebi ili naglas. Ili
mozemo da podelimo pismo sa Sponzorom. Mozemo da ucinimo bilo sta sto osecamo da
je ispravno za nas. Vazno je da nadjemo nacin da uoblicimo svoje misli i osecanja.

Smrt Sponzora
U toku oporavka, neki od nas ce da se suoce sa smrcu Sponzora. Za mnoge od nas,
Sponzor je prva osoba koja nas je volela bezuslovno, koja je znala nase najdublje tajne,
nase bitke i nase uspehe. Sponzor nas je podrzavao, postavljao nove izazove i verovao u

51
nas cak i kada nismo verovali u sebe same. Neki od nas su osecali vecu bliskost sa
Sponzorom nego sa svojim porodicama. Gubitak nekoga ko je bio tako neodvojiv deo
naseg oporavka, moze da bude razoran.
Moze da nas uhvati panika na pomisao da vise nemamo Sponzora i pomisao na
pronalazenje novog moze da bude nepodnosljiva. Mozemo da budemo sigurni da cemo
jednog dana da nadjemo novog Sponzora, ali ne treba da silimo sebe da to ucinimo pre
nego sto smo spremni. Mozemo da verujemo da ce nasa Visa Sila da nas vodi do nekog
novog kada dodje pravo vreme. Dotle, mozemo da provedemo neko vreme u meditaciji,
razmisljajuci kako nam je Sponzor pomogao da stignemo tamo gde smo danas. Drugi
nacin kako mozemo da omogucimo da mudrost naseg Sponzora nastavi da zivi, je kroz
nas sopstveni servis, u bilo kom obliku koji mi odredimo. Na taj nacin, mozemo da
prenesemo dalje ljubav koju smo dobili od Sponzora.

Strah od vecne zalosti

Zalost nije predvidiv proces. Ona nije logicna, nema pravila i narusava nam zivot. Dok
smo u nastupu zalosti, moze da nam bude tesko da zamislimo da cemo moci da se
osecamo drugacije nego u ovom momentu. Mozemo da se bojimo da jacina nasih emocija
nikada nece da se smanji i da ako pocnemo da placemo, necemo nikada da prestanemo.
Zbog ovog ubedjenja, mozemo da imamo problema da dozvolimo sebi da se osecamo
srecnim.
Postoje neki gubici koje nikada ne mozemo da prebolimo. Nas odnos prema njima ce
verovatno da se promeni tokom vremena, ali ce uvek da budu sa nama. Mozemo da
verujemo da su Al-Anon principi jos uvek delotvorni, cak iako osecamo da nemamo
dovoljno snage da ih primenjujemo. Moze da nam bude korisno da se podsetimo da kao
sto je oporavak proces, to je i nasa zalost. Ne moramo to da radimo savrseno, niti da
postupamo sa svojim osecanjima savrseno. Dok neki mogu da se pitaju zasto nismo
preboleli svoje gubitke, u Al-Anonu smo slobodni da zalimo na svoj nacin i svojom
brzinom.
Bezbedna oaza naseg programa daje nam hrabrost da se suocimo sa svojim osecanjima i
da ispoljimo svoju zalost kada smo spremni. Kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi,
pravimo vazan korak napred u smanjivanju svog bola. Isto tako, kada rizikujemo da se
otvorimo, dajemo nadu drugima koji se mozda nose sa svojom neispoljenom zaloscu.
Prost ali hrabar postupak deljenja sopstvene price moze da pomogne drugima na nacin na
koji mozda nikada necemo da znamo.

Dozvola za kretanje napred

”Prijatelji u Al-Anonu mi dozvoljavaju da budem onakav kakav sam i tamo gde sam”,
rekao je jedan covek. ”U isto vreme, oni nas blago ohrabruju da ne ostajemo tamo duze
nego sto treba.” Mozemo da oklevamo da dopustimo sebi da idemo napred, ili mozemo
da osecamo kao da izdajemo voljenu osobu ako pocnemo da zivimo svoj zivot.
Kako da damo sebi dozvolu da idemo napred? Mozemo da koristimo lekcije koje smo
naucili u svojoj zalosti i da ih, kao sto Dvanaesti Korak sugerise, primenjujemo u svim
svojim oblastima zivota. Mozemo da odrzavamo u zivotu uspomenu na svoju voljenu
osobu kroz servis u Al-Anonu. Mozemo da ucinimo nesto svakog dana da bismo se
starali o sebi fizicki, emotivno i spiritualno. Pre nego sto sastanak pocne, mozemo da se

52
molimo da budemo otvoreni da cujemo nesto sto ce nam pomoci da se osecamo prijatno.
Ljubav koju dobijamo u Al-Anonu takodje moze da nam pomogne da idemo napred.
”Stalno podsecanje da sam voljena u Al-Anonu mi pomaze da se secam da onaj koga sam
izgubila nije moj jedini izvor ljubavi.”
Nas zivot vise nikada nece da bude isti posle smrti voljene osobe, niti treba da bude.
Kretanje napred ne znaci da zaboravljamo voljenu osobu ili da smo prestali da zalimo.
Mada nastavak svakodnevnog zivota moze da izgleda ne mnogo verovatan za nas same,
videli smo da se to dogodilo sa drugima. Srecom, plan nase Vise Sile za nas ne zavisi
potpuno od naseg pristanka. Cak iako nismo u mogucnosti da verujemo u nasu buducnost,
mozemo da verujemo da ce nam ipak biti data.
“Jos uvek mi nedostaje muz. Medjutim, zahvaljujuci Al-Anonu, mogu da se odvojim od
proslosti, da zivim danas punim zivotom i da iscekujem sve sto moja Visa Sila ima u
planu za mene sutra.”

Clanovi dele iskustva, snagu i nadu: Smrte voljene osobe

Moj zivot se zauvek promenio kada sam otisla na svoj prvi Al-Anon sastanak za
pocetnike, na blago insistiranje jednog ljubaznog prijatelja. Moj sin je imao ozbiljan
pokusaj samoubistva i ja sam bila u uzasnom bolu i strahu. U Al-Anonu sam nasla paznju,
razumevanje, podrsku i mnostvo informacija o novom nacinu zivota. U toku sledece
godine, naucila sam da prihvatim realnost bolesti zavisnosti i stekla saosecanje za
napacenog sina alkoholicara i narkomana. Zalila sam gubitak nada i snova o svom detetu.
Postepeno sam pocela da prihvatam nemogucnost da spasem svog sina. U zacetku moje
tek pronadjene spiritualnosti, zamislila sam da uvijam svog sina u pokrivac i da ga
predajem u Bozje ruke.
Moj sin je izgubio svoju bitku sa alkoholom i drogom i izvrsio samoubistvo godinu dana
posto sam otpocela program. Zahvatio me je tako jak vrtlog bola i razornih osecanja, da
mi je cak i disanje zahtevalo usredsredjeni napor. Pogodjena osecanjem krivice, ispitivala
sam svaki aspekt svog materinstva. Kako sam mogla da ga toliko razocaram? Zasto
nisam ucinila vise da ga spasem? Nisam sasvim napustila Al-Anon, ali nisam vise bila
sigurna sta je jos tamo bilo za mene. Izgledalo je da je svacije drugo dete bilo u oporavku
i da sam ja gubitnik. Isla sam na sastanke povremeno, ali obicno nisam mogla da govorim.
Samo sam sedela i cutala. Dopadalo mi se da dobijam paznju i zagrljaje, ali sam se
obicno osecala kao stranac. Najzad sam potpuno prestala da idem na sastanke.
Bozjom miloscu sam ostala u kontaktu sa nekim Al-Anon prijateljima i posle nekoliko
meseci sam mogla da se vratim. Sada znam da me je moja Visa Sila vodila nazad i uskoro
sam nasla Sponzora. Prihvatila sam prva tri Koraka i da sam nemocna u odnosu na ovu
bolest. Shvatila sam da je jedina mogucnost za mene da prepustim ovaj nepodnosljiv bol
Bogu.
Naucila sam toliko mnogo o prezivljavanju gubitaka i zahvalna sam da sam pronasla
druge duse sa kojima mogu da zalim i delim svoj bol. Bez Al-Anona, ne verujem da bih
prezivela gubitak svog sina.

--------------------------------------------

53
Posle jedanaest godina trezvenog zivota, moj muz je odlucio da okonca svoj zivot.
Otupelost i zalost koji su usledili su bili nepodnosljivi. Osecala sam gubitak na mnogo
nacina. Takodje sam osecala ogromnu ljutnju – ljutnju sto je on to ucinio meni i nasoj
porodici i ljutnju sto nije mogao da nadje drugo resenje. Najvise od svega, bila sam ljuta
sto je njegov odlazak odneo sa sobom nasu zajednicku proslost. Mi smo bili drugovi iz
osnovne i simpatije iz srednje skole. U toku trideset pet godina braka, nekako smo uvek
mogli da razresimo probleme. Sada sve sto sam delila sa njim je otislo.
Vratila sam se u svoju maticnu Al-Anon grupu odmah. Ljudi u njoj su bili pazljivi i puni
saosecanja. Kroz sastanke i razgovor sa Sponzorom, shvatila sam da je smrt mog muza
bila njegov izbor i da ja nisam odgovorna za njegove izbore. Zaista sam razumela
smisao ”da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim” iz Molitve Smirenosti. Rad na
programu mi omogucava da se odvojim od izbora drugih ljudi i daje mi slobodu da
pravim svoje.
-----------------------------------
Kada sam prvi put dosla u al-Anon moj sin je bio aktivan alkoholicar i zavisnik, moj muz
je bio u klinickoj depresiji i ja sam bila na kraju svojih snaga. U Al-Anonu sam nasla
druge koji su imali slicna iskustva, ali sam selektivno slusala njihove price. Isla sam na
sastanke, ali nisam radila na programu. Jos uvek sam se nadala da ako sama pocnem
oporavak, da ce i moji najblizi da me slede. Ipak, jednoga dana sam iznenada shvatila da,
dok svi ostali pricaju o tome kako se staraju o sebi i usredsredjuju na svoje ponasanje, ja
sam nastavljala da pricam o svom sinu, muzu, svima drugima, samo ne o sebi. Ovo
saznanje je oznacilo pocetak mog oporavka.
Nekoliko godina kasnije, moji najcrnji strahovi su se obistinili. Moj sin je umro od
prevelike doze u 24-oj godini. Manje od dva meseca kasnije, njegov unesreceni otac se
ubio. Ja sam bila u soku i zalosti koji su me ophrvali. Uvek sam verovala da mogu sve da
prezivim – ali nikada gubitak svoje porodice.
Danas otkrivam da ne samo da prezivljavam, vec i da sam zahvalna sto sam ziva. Al-
Anon program je taj koji me je promenio. U svojim najcrnjim trenicima, mucila sam sebe
pitanjem sta sam mogla da ucinim sto bi moglo da promeni situaciju. Secam se da sam
provodila mnoge noci ophrvana strahom i beznadjem. U tim trenucima sam se
usredsredjivala na Jedanaetsi Korak, trazeci od Boga da mi pokaze put i da mi da snagu
da ga sledim. Molila sam se ”Tvoj put, ne moj” i kao cudom, put bi mi se otvorio da
prezivim noc, sledeci sat, a ponekad samo sledeci minut. Kada sam predala svoju volju,
videla sam da je moja Visa Sila bila pored mene, vodeci me kroz krizu.
-----------------------------------
Odrastajuci u alkoholicarskoj porodici, jedna od doslednih i pouzdanih stvari u mom
zivotu je bila moja voljena macka. Ona je uvek bila srecna kada me vidi i zahvalna za cak
i najmanje izraze ljubavi. Kad god sam bila tuzna, povredjena ili usamljena, ona bi me
slusala bez osude. Ja bih je drzala i plakala, ona bi gledala u mene i prela, kao da kaze, ”I
ovo ce proci”. Ona mi je pruzala utehu i drustvo u nekim od najnesrecnijih perioda u
mom zivotu.
Zivela je do svojih tinejdzerskih godina i dugo posle pocetka mog oporavka u Al-Anonu.
Posto sam upoznala bezuslovnu ljubav moje macke, mogla sam da trazim iste vrline u
svojim novim Al-Anon prijateljima. Al-Anon me je prihvatio i pruzio ljubav i putokaz,
koji su mi tako preko bili potrebni. Kada je moja macka pocela da slabi, Al-Anon
prijatelji su mi pomogli da se pripremim za rastanak sa njom. Te noci kada je umrla,

54
znala sam tacno sta treba da radim i imala sam hrabrosti da to ucinim. Drzala sam je u
rukama i zahvalila joj za ljubav i prijateljstvo. Gledala je u mene svojim skoro slepim
ocima i rekla mi da je spremna da ode. Umrla je mirno preduci i vise je nista nije bolelo.
Moji Al-Anon prijatelji su prepoznali da ljubav moze da ima mnogo oblika, ukljucujuci i
specijalni odnos izmedju deteta iz alkoholicarske porodice i njegove domace zivotinje.
Pustili su me da pricam o svom gubitku bez umanjivanja svog bola i nikada se ne
podsmevajuci uticaju koji je ona imala na mene. Danas znam da je zalost cena koju
placam sto sam volela i sto sam bila voljena.
-------------------------------------
Mucila sam se godinama da spasem svoj 25-ogodisnji brak koji nije funkcionisao.
Program mi je pomogao da shvatim da vise ne mogu da cekam svog miza da prestane da
pije, da bih mogla da pocnem svoj zivot. Da bih imala bilo kakav zivot, trebalo je da
donesem odluku. Stavise, pocela sam da vidim posledice koje je pice i nasilje mog muza
imalo na nasu decu. Nisam vise mogla da stojim po strani i dozvolim da budu ostecena
njegovim neprihvatljivim ponasanjem. Ako on nastavlja da pije, ne znaci da ja treba da
nervno obolim i da umrem sa njim. Moj muz je bio u soku kada sam podnela zahtev za
razvod braka. Posle toliko godina praznih pretnji, nije nikad verovao da cu ja to i da
uradim.
Onoga dana kada smo se razveli, zalila sam za svojim snom i brakom kakav je mogao da
bude. Zalila sam za muzem kakav je davno bio i za neznim ocem kakav je mogao da
bude. Zalila sam za izgubljenim godinama punih briga i pokusaja da kontrolisem njegovo
pice.
Pre dve godine moj muz je umro od bolesti alkoholizma. Tada smo vec mnogo godina
bili razvedeni i ja sam bila naucila prihvatanje. Zahvaljujuci programu, sve petoro nase
dece su mogli da razumeju svog oca i da mu oproste. Na sahrani, zalila sam talentovanim,
darovitim i covekom punim ljubavi, koji je bio uhvacen u zamku bolesti, od koje nije
mogao da se oslobodi. U isto vreme, mogla sam da osecam razumevanje, oprostaj i
olaksanje da se konacno oslobodio svoje patnje.
Ja sam bila u stanju da ponovo nadjem srecu. Danas znam da ma kakvu zalost dozivim,
moja Visa Sila i program ce da budu sa mnom i da mi pomognu da je prebrodim.
---------------------------------------
Kada me je jedan novi clan u programu pitala da joj budem Sponzor, osecala sam se
pocascenom. Dok je prolazila kroz bolni razvod i suocila se sa izazovima samohrane
majke, slusala sam je i pruzala utehu. Nisam bila svesna njenih psiholoskih problema i
saznala sam da je pokusala samoubistvo. Primljena je u bolnicu i zapocela lecenje. Znala
sam da joj je potrebna profesionalna pomoc i ohrabrivala sam je da nastavi lecenje.
Postalo mi je jasno da vise ne mogu da pruzim pomoc koja joj je bila potrebna da bi
prevazisla svoje probleme. Znala sam da treba da joj kazem da nadje drugog Sponzora,
ali nikada nije bio zgodan trenutak da to ucinim.
Tri meseca kasnije, vratila sam se sa jednog puta i nasla njenu poruku na svom telefonu.
Organizovala sam sa svojim Sponzorom da razgovaram o ovoj dilemi i da razjasnim
situaciju. Te noci sam primila telefonski poziv i saznala da je zena ciji sam bila Sponzor
izvrsila samoubistvo. Bila sam u soku. Sledecih nekoliko godina sam bila duboko
deprimirana. Nisam mogla da razumem zasto se ubila. Da li sam zaboravila da joj kazem
da ce sutra da bude bolji dan? Da li sam bila los Sponzor? Da li sam mogla da sprecim
njenu smrt da sam bila kod kuce i da sam mogla da razgovaram sa njom? Kako sam

55
mogla da mislim da je napustim kao Sponzor? Zasto je to moralo da se dogodi njenoj
deci, roditeljima, braci i sestrama, prijateljima i meni? Pocela sam da izbegavam Al-
Anon clanove, koji su zeleli da im budem Sponzor i na kraju sam se povukla iz programa.
U to vreme sam otkrila da povlaceci se u sebe u svojoj zalosti, necu moci da se oporavim
od ovog gubitka. Najzad sam se vratila u Al-Anon i pocela da delim svoj bol. Uz
bezuslovnu ljubav ostalih clanova, pocela sam da shvatam da sam ucinila sve sto sam
mogla da pomognem osobi ciji sam bila Sponzor. Danas nalazim utehu znajuci da je sa
svojom Visom Silom.
---------------------------------------------
Dosla sam u program zbog alkoholicara u svom zivotu, ali kada smo se najzad razveli,
cesto sam se pitala zasto sam nastavila da odlazim u Al-Anon. Uostalom, nisam vise
zivela sa alkoholicarem. Danas shvatam da nastavljam da dolazim da bih ”primenjivala
ove principe u svim svojim oblastima zivota”.
Uz pomoc Al-Anona i svoje Vise Sile, uspela sam da se oporavim od bola zbog gubitka
braka. Nekoliko godina posle razvoda, u toku kojih sam bila malo ili skoro nikako u
kontaktu sa alkoholicarem, primila sam zastrasujuci telefonski poziv da je umro. Nadala
sam se i molila mnogo puta da ce da pristupi Anonimnim Alkoholicarima i da prestane da
pije. To se nije dogodilo.
Sa dugogodisnjim Al-Anon iskustvom, privhatila sam bolest i imala saosecanje prema
svom bivsem muzu. Sada kada je bio mrtav, znala sam da vise ne pati od te bolesti.
Osetila sam utehu citajuci tekst ”Samo za danas” sa Al-Anon znaka za knjige. To mi je
pomoglo da razmisljam o dobrim i losim trenucima u nasoj vezi i da se u mislima
pokajem za svoje ponasanje i nacine na koje sam reagovala na zivot sa aktivnim
alkoholizmom. Sada shvatam da sam cinila najbolje sto sam mogla u to vreme.
Bilo mi je dopusteno da ucestvujem u planiranju pogreba mog bivseg muza i trazila sam
da se procita ”Samo za danas”. Danas sam zahvalna sto sam volela jednog alkoholicara i
sto sam pronasla Al-Anon.
-----------------------------------------------
Cesto govorimo o alkoholizmu kao o slonu u dnevnoj sobi, a nilski konj u dnevnoj sobi je
smrt. Za mnoge od nas, najveci strah je da ce alkoholicar da umre, ali ipak izgleda da ne
pricamo o tome dovoljno. Zatekla sam svog 31-godisnjeg sina mrtvog proslog leta. On se
bio tek vratio sa 28-dnevnog boravka u centru za rehabilitaciju – to je bio tek njegov peti
dan. Koristio je alkohol i droge vise od polovine svog zivota. Verujem da je njegova smrt
nastupila vrlo brzo i da nisam mogla da je sprecim. Konstatovano je da je umro od
slucajne prevelike doze.
Nisam sigurna da bih mogla da prezivim taj dan i dane posle toga, da nije bilo Al-Anona.
Posto sam pozvala policiju, sedela sam napolju i neprekidno ponavljala Molitvu
Smirenosti. Kada je policija stigla, mogla sam da smireno razgovaram sa njima, a onda
sam pozvala muza. Bilo je vruce tog dana. Kada je jedna komsinica pitala da li ona moze
nesto da ucini, pitala sam je da mi donese vode. Mogla sam da nadjem pogrebnu kucu i
da odlucim bez oklevanja da bude kremiran. Zbog vise ponovljenih situacija u kojima je
nas sin bio blizu smrti, razmisljala sam mnogo sta bismo mogli da uradimo ako bi umro.
Bilo je toliko mnogo stvari koje su zahtevale paznju posle njegove smrti, ali ja sam bila u
stanju da se staram o sebi, tako sto sam radila svaki dan po malo. Pomogla mi je prica iz
knjige Dan po dan u Al-Anonu, o zeni ciji je muz umro. Da bi mogla da se nosi sa

56
zaloscu, razmisljala je sta bi uradila da se ovaj strasni dogadjaj nije desio i onda je to i
ucinila. Ovo mi je pomoglo da prebrodim krizu.
Svakodnevni zivot sa mojim sinom je bio na mnogo nacina tezi od njegove smrti. Pre
nekoliko godina, on je uspeo da bude jednu godinu trezven. Bicu zauvek zahvalna za
sansu da vidim da ima posao, placa svoje racune i da ucestvuje u porodicnim skupovima.
Kada je imao remisiju, mogla sam da prihvaim svog sina kakav je zaista bio, neko ko
moze povremeno da bude trezven i ko povremeno pije. Isla sam na Al-Anon sastanke sve
vreme i jos uvek to cinim. Al-Anon mi je nekada dao nadu za bolju buducnost mog sina.
Sada me pomaze u zalosti.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Kakvu sam vezu imao/la sa osobom ciju smrt danas zalim?
 Da li krivim sebe za bilo koju ulogu u smrti voljene osobe?
 Da li sam dao/la sebi dozvolu da priznam sva svoja osecanja u vezi sa smrcu
voljene osobe?
 Koji tradicionalni ili simbolicki ritual moze da mi pomogne da razresim svoju
nerazresenu situaciju ili da mozda ispravim greske, ako treba?
 Koju ulogu ima moja Visa Sila u ovom trenutku u mom zivotu?
 Kako ovaj gubitak utice na moj odnos prema buducnosti?

57
Kako da postupamo sa osecanjima?
“Bilo mi je potrebno da osecam da bih se oporavila.”
Oporavak od gubitaka umnogome zavisi od nase volje da osecamo svoje emocije. Ovo
moze da bude izazov, narocito za nas koji smo odmalena nauceni da verujemo da su neka
osecanja “losa”. Moguce je da smo se formirali u skladu sa ovim ubedjenjima, tako da
smo naucili da prigusimo svako bolno osecanje. Zivot sa bolescu alkoholizma cesto je jos
vise uticao da zanemarimo svoja osecanja.
Zanemarivanje osecanja je mozda nekada bila neophodna vestina za opstanak, ali taj
nacin zivota nas vise ne zadovoljava. U Al-Anonu saznajemo da imamo prava na svoja
osecanja. Potpuno prihvatanje svojih osecanja je deo brige o sebi samima. Jedan clan Al-
Anon-a ovako komentarise svoje osecanje zalosti: “Ono sto mi je bilo potrebno nije njeno
potiskovanje ili ispravljanje, vec da je podnesem i postujem”.
Kada su u pitanju nase emocije, verovatno nam se nece uvek svideti kako se osecamo. U
Al-Anonu mozemo da izrazimo svoja osecanja bez opasnosti da cemo da budemo
osudjeni.
“Secam se da sam na svom prvom Al-Anon sastanku prvi put plakala u prisustvu
stranaca.
Umesto da se osecaju neprijatnio i da osudjuju, ponudili su mi svoje brojeve telefona i
rekli da me vole. Nekome kome su uvek govorili da su suze ruzne, ovo je bilo pravo
cudo“.
Dok smo u zalosti, mozda cemo pozeleti da ne osecamo neke bolne emocije, ali sama
cinjenica da ih osecamo znaci da smo spremniji da se suocimo sa svojim emocijama nego
sto smo bili ranije. Kada se razvijamo u Al-Anonu, uvidjamo da mozemo da osecamo
svoja osecanja u trenutku kada se pojave, umesto sa zakasnjenjem od mnogo meseci ili
godina. Najzad shvatamo da je nasa najveca snaga ne u minimizaranju ili poricanju svojih
osecanja, vec u spremnosti da osecamo i izrazavamo sve svoje emocije.

Dozvola da osecamo
Mozda su nam govorili dok smo bili deca da se „dobre devojcice se ne ljute“, ili da
„decaci ne placu“. Ovo nas je mozda navelo da krijemo osecanja i da dopustimo sebi
slobodu da osecamo samo kada smo sami. Za nas kojima nije bilo dozvoljeno da
izrazavamo neka osecanja, davanje dozvole sebi da to cinimo, je ogroman poduhvat.
“Moja porodica je pila i zabavljala se na sahrani mog oca. Meni su rekli da ih sramotim
zato sto sam plakao.”
Jedna od posledica zivota sa alkoholizmom je da cesto nije bezbedno pricati o
osecanjima, a jos manje izrazavati ih. U Al-Anonu uvidjamo da je u redu sve sto osecamo
i da emocije nisu ni dobre ni lose.
Neki od nas su proveli dobar deo zivota fokusirajuci se na osecanja osoba iz naseg
okruzenja i zato nam je tesko da prepoznamo svoja osecanja. I dok nam je osetljivost
prema osecanjima drugih pomogla da steknemo vise saosecanja prema drugim ljudskim
bicima, moguce je da nas je navela da prihvatimo osecanja drugih ljudi kao svoja. Zbog
toga mozemo da se osecamo zbunjenim i da ne razlikujemo svoja osecanja od tudjih.

58
„Molitva smirenosti mi pomaze da prihvatim svoju povremenu sporost u prepoznavanju
svojih osecanja. Pomogla mi je da se naucim strpljenju i da shvatim da je to samo jedan
aspekt moje licnosti“.
Prepoznavanje osecanja nije svakome lako. Nekima treba vise vremena nego drugima da
im postane jasno kako se osecaju. Cak iako nam je jasno sta osecamo, mozemo da
budemo zbunjeni protivrecnim emocijama koje dozivljavamo u zalosti. U jednom
trenutku mozemo da budemo tuzni, a u sledecem ljuti. Dobro je da sebi damo vreme i
prostor za razumevanje svojih osecanja. Nekima pisanje dnevnika pomaze da bolje
razumeju sopstvena osecanja. Drugima meditacija i molitva mogu da probude potisnuta
osecanja. Slusajuci druge kako pricaju o svojim osecanjima moze takodje da nam
pomogne da osetimo svoja.
Svest o bolnim osecanjima moze da nas uznemiri ili uplasi.Strah od zalosti moze da bude
tako jak da potiskivanje emocija izgleda bezbednije nego da ih osecamo. Na primer,
mozemo da racionalizujemo svoju ljutnju tako sto cemo da opravdamo nepravde koje su
nam ucinjene, dok su u stvari nasa skrivena osecanja bol i tuga.
Racionalno tumacenje svojih osecanja moze da nas spreci da osetimo bol na najdubljem
nivou. Neki od nas su mozda koristili droge, alkohol, hranu, seks, fizicke vezbe, ciscenje,
kupovinu ili druga kompulzivna ponasanja u pokusaju da izbegnu osecanja. Ili smo
mozda bili opsednuti problemima drugih ljudi da bismo izbegli svoje sopstvene.
„Ako potisnem svoja osecanja, ona me nikad ne napuste“.
Izbegavanje ili minimizarnje sopstvenih osecanja moze na kraju da postane automatska
reakcija, skoro kao refleks. U nekom periodu, potiskivanje osecanja je sprecavalo bol, ali
dugotrajno izbegavanje osecanja dovodi do vecih problema. Mozda smo mislili da na
ovaj nacin sebe stitimo od osecanja, ali sto smo im se vise suprotstavljali, ona su dobijala
sve vecu moc.
Kao sa svakim novim ponasanjem, mozda cemo u pocetku imati teskoca da nadjemo
ravnotezu izmedju minimiziranja svojih osecanja i njihovog preteranog potenciranja. Ako
smo veci deo zivota proveli odseceni od svojih osecanja, u pocetku cemo ici u krajnosti.
“Ja zaista imam naviku da od komarca pravim magarca, ali verujem da je to zato sto
sam nekada zanemarivala i previdjala katastrofalne dogadjaje.”
Da bismo nadoknadili sve ono sto smo propustili guranjem pod tepih, mozda cemo da
pocnemo da svaki incident posmatramo pod mikroskopom. Ovakvo analiziranje svakog
osecanja moze da nas previse zamori. Ipak, postepeno cemo da naucimo da razlikujemo
osecanja koja mozemo da zanemarimo, od onih koja zahtevaju punu paznju. Kada
osecamo da smo smozdeni, treba da nadjemo vremena da umirimo svoje misli i da
postanemo svesni trenutne situacije. Ako pocnemo da osecamo panicni strah, mozemo da
sebe podsetimo da smo u ovom momentu bezbedni, cak iako smo uplaseni od svojih
osecanja.
Sto vise vremena provodimo sa ljudima u oporavku, koji imaju hrabrosti da budu
otvoreni i iskreni u odnosu na svoja osecanja, osecamo se bezbednijim da izrazavamo
svoja. Vremenom cemo poceti da shvatamo da je sve sto osecamo vredno nase paznje. Ne
moramo da patimo i gutamo svoja osecanja zalosti.

Postupanje sa visestrukim osecanjima

Povremeno moze da nam se desi da zeimo da izbegnemo jacinu svojih osecanja. Mozda
cemo u nekim trenucima pokusati da ubedimo sebe da nam je zivot bio bolji pre

59
oporavka, kada smo poricali ili minimizirali ono sto nam se dogadjalo. Ovo je
istovremeno i prednost i teskoca kada pocinjemo da se otvaramo i osecamo bez ustezanja.
Pre nego sto smo dosli u Al-Anon, mnogi od nas nisu znali kako da se ophode prema
osecanju zalosti. Mozda smo ga minimizirali, pokusavali da ubedimo sebe ili druge da
stvari nisu tako lose, da smo dobro ili da smo jaki i da mozemo da se odupremo zivotnim
nedacama koje su nas snasle. Neki od nas su vaspitavani da bilo koje ispoljavanje
osecanja vide kao znak slabosti ili gubitak kontrole. Cak iako smo proveli dugo u
oporavku, mozda jos uvek tesko prihvatamo neka osecanja.
U Al-Anonu ucimo da cenimo sva svoja osecanja, cak i ona zbog kojih nam je neprijatno.
Koraci nam daju alat da prepoznamo i delimo svoja osecanja, da volimo i brinemo o sebi
i da verujemo da ce svako osecanje na kraju proci. Imacemo dobre i lose dane. Jednoga
dana cemo moci da pricamo o svojim osecanjima zalosti. Drugog dana nasa tuga ce biti
neopisiva. Neki put necemo zeleti da ustanemo iz kreveta. Dok smo u procesu zalosti,
nije realno da ocekujemo da cemo da funkcionisemo kao obicno. Mozda ce nam biti
potrebno mnogo duze vremena da obavimo neke poslove i mozemo da budemo
nesposobni da se usredsredimo na bilo sta vise od nekoliko minuta. Ponekad jedino sto
mozemo da uradimo sa svojom zaloscu je da je prepustimo Visoj Sili.

Otupljenost i odricanje
“Kad sam dosao u Al-Anon bio sam vec otupeo. Rekli su mi da treba da se prepustim
osecanju zalosti, ali nisam znao kako i nisam bio voljan da saznam.”
Impuls da sebe zastitimo od bolnog osecanja zalosti u pocetku je dosta prirodan.
Medjutim, ako ne dozvoljavamo sebi da bilo sta osecamo, ubrzo izgubimo kontrolu nad
svojim zivotom.
Odricanje je jedan od nacina da sebe zastitimo od realnosti, cesto zato sto je ta realnost
previse bolna. Na ovaj nacin, odricanje nam pomaze da prezivimo bolne situacije i
kupimo vreme i prostor da se naviknemo na istinu. Mada odricanje moze da nas zastiti od
bola, ono moze i da nas povredi. Ako previse dugo ostanemo u stanju odricanja, mozemo
da izgubimo kontakt sa samima sobom. Pretvaranje da smo „dobro“ nam ne moze
pomoci da se bolje osecamo. Vremenom, toliko cemo se udaljiti od toga kako se zaista
osecamo, da vise i ne primecujemo da osecamo bol. Kao sto nam je Prvi Korak pomogao
da priznamo svoju nemoc u odnosu na bolest alkoholizma, tako moze i da nam pomogne
da prihvatimo svoju nemoc u odnosu na svoja osecanja.
U Al-Anonu saznajemo da ne mozemo da izbegnemo svoja osecanja, vec ih samo
odlazemo. Posto nikada ne mozemo da se potpuno sakrijemo od svojih osecanja, moze da
nam se desi da nasa zalost pocne da se ispoljava na neocekivane nacine. Neki od nas
postanu uznemireni ili depresivni. Jedan clan je ispricao da se uznemiri uvek kada izgubi
ili zaboravi gde je ostavio nesto, i da ne moze da se smiri sve dok to ne pronadje. Drugi
se preopterete poslom da bi izbegli da bilo sta osecaju. Bez naseg znanja, nasi napori da
kontrolisemo svoja bolna osecanja, mogu ubrzo da postanu nacin zivota.
„Ako se nekom greskom umirim dovoljno dugo da pocnem da osecam, postanem svesna
da osecam samo bol i gubitak. Onda i nije cudo sto ne zelim da osecam svoje emocije.
Neko je skoro predlozio da iznajmim neke tuzne filmove, tako da uz njih mogu da placem.
Mislim da treba, ali sam previse zauzeta da bih plakala.“
„Uvek sam se bojala da ce jaka osecanja da me progutaju i da cu da se izgubim.“

60
Jedan od nasih strahova je da cemo da izgubimo sebe, ako se suocimo sa realnoscu svojih
gubitaka. Pomisao na oslobodjenje od svog odricanja moze da bude zastrasujuca.
Mozemo da se bojimo svojih osecanja koja ce da se pojave kada sklonimo stit. U Al-
Anonu ucimo da suocavanje sa osecanjima ne znaci da cemo da dopustimo sebi da se u
njima i zadrzimo i da ne mozemo da izadjemo.
Cetvrti i Peti Korak nam pruzaju uputstva kako da pocnemo da ljustimo slojeve i da se
suocimo sa bolnim osecanjima od kojih smo bezali. Ovi koraci zahtevaju da budemo
ranjivi, da iskreno ispitamo svoje mane i strahove.
U Cetvrtom Koraku pravimo savesno i bez straha sopstveni moralni inventar. I dok se
udubljujemo u svoju proslost, pocinjemo da shvatamo kako smo dospeli tamo gde smo
sada. Dok primenjujemo ovaj korak, postajemo svesni kako nam je odricanje bilo od
pomoci. Neki clanovi su otkrili da im je korisno da naprave spisak svojih strahova. Kad
mozemo da imenujemo svoje strahove, oni pocinju da gube svoju moc. Mozemo da se
zapitamo zbog cega nas je strah da osecamo neku emociju i sta bi ona mogla da izazove.
Cevrti Korak moze da nam pomogne da napravimo znacajna otkrica do kojih inace ne
bismo mogli da dodjemo. Ispitujemo licnu istoriju, poruke koje smo dobijali u proslosti i
svoju uloge u tome sto smo dozvolili da nas ove poruke kontrolisu u sadasnjosti. Cilj
Cetvrtog Koraka nije da krivimo sebe i izazovemo osecanja stida, vec da preispitamo
sebe sa saosecanjem i razumevanjem.
Peti Korak trazi da priznamo sebi, svojoj Visoj Sili i drugom ljudskom bicu “pravu
prirodu svojih gresaka”. Svest o sebi je vazna, ali ovaj Korak predlaze da u taj proces
ukljucimo i druge. Kada se obratimo Visoj Sili i drugom ljudskom bicu, priznajemo da
nam je potrebna pomoc i da ne mozemo da se oporavimo sami. Neki od nas ce uraditi
Peti Korak sa sponsorom, dok ce drugi odabrati svestenika, spiritualnog mentora,
terapeuta ili prijatelja od poverenja. Najvaznije je da izaberemo nekoga sa kim se
osecamo dovoljno bezbedno da budemo otvoreni i posteni. Kada priznamo da smo
ostetili sebe ili druge tako sto smo se skrivali od svojih osecanja, pocecemo da se
oporavljamo.

Krivica i kajanje
Mnogi od nas koji su ziveli sa alkoholizmom postaju strucnjaci u prihvatanju krivice na
sebe. Alkoholocari sa kojima smo ziveli su nas mozda optuzivali da piju zbog nas, ili smo
sami sebi govorili da je to nasa krivica. Krivica, bilo da nam je nametnuta od nas samih
ili od drugih, moze da nas dovede u zamku strmoglavog propadanja. Mozemo lako da se
uhvatimo u zamku “Samo da je …” prebacujuci sebi da bi nam zivot bio bolji samo da
smo nesto uradili drugacije. Mozda smo sebe ubedili da smo mogli da sprecimo probleme
alkoholicara, njihovu bolest ili smrt, samo da smo se vise trudili.
“Zahvaljujuci Al-Anonu vise ne verujem da moje misli, osecanja ili Bog uticu da se dese
neprijatni dogadjaji. Nekad se lose stvari dogode, a da to nije nicija krivica.”
Mozemo zaista da zelimo su neke stvari u nasem zivotu bile drugacije, ali to ne znaci da
imamo moc da ih promenimo. Al-Anon nam pomaze da vidimo da mi imamo moc da
promenimo sebe, svoje ponasanje i reakcije. Ponekad nase reakcije zaista uticu na tok
odredjenih dogadjaja i za nih mozemo da smatramo sebe odgovornim. Medjutim, mi
nismo odgovorni za sve. Cak i da smo najgori supruznik, roditelj, dete ili prijatelj, ne
bismo bili odgovorni za postupke drugih. Kada preuzimamo odgovornost za ponasanje
drugih osoba, sprecavamo ih da prihvate odgovornost za sebe.

61
Ako nismo imali priliku da se pomirimo sa alkoholicarem, mozemo da se osecamo
krivim za ono sto je ostalo nereceno. Neki se osecaju krivim sto su zeleli da alkoholicar
umre. Mozemo da se kajemo sto se nismo osecali dovoljno lose kada se alkoholicar
razboleo ili umro.Samo zato sto se ne osecamo tuznim danas zbog svog gubitka, ne znaci
da nikada necemo i ne znaci da vise ne zalimo. Mozemo da podsetimo sebe da osecanja
nisu cinjenice. Samo zato sto smo osecali ili mislili nesto ne znaci da smo prouzrokovali
da se nesto zaista dogodi. Da imamo tu vrstu moci, mi bismo davno ucinili da alkoholicar
prestane da pije!
Mada cesto koristimo izraze “kajanje” i “krivica” u slicnom znacenju, oni znace razlicite
stvari. Kajanje je zelja da smo nesto uradili drugacije. Kajanje moze da napravi emotivnu
zbrku i da zbog njega mozemo da ostanemo zarobljeni u “sta je moglo da bude da sam
…”. Mnogi od nas se kaju zbog nacina na koji smo reagovali na alkoholizam u svom
zivotu, da li prema muzu, parneru, detetu ili prijatelju. Mozemo da zelimo da smo
postupili drugacije, mada mozda nismo znali kako u to vreme. Mozemo da osecamo
potrebu da ispravimo neke greske, narocito ako je nase necinjenje povredilo i druge.
Posto smo ljudska bica neminovno cinimo greske. Ako kritikujemo sebe zato sto ih
pravimo, necemo popraviti situaciju. Kada sebi postavimo previse visoke standarde koji
se granice sa savrsenstvom, cesto nam je tesko da prihvatimo svoju ljudsku slabost. Ako
smo do sada citavog zivota okrivljavali sebe za sve lose sto se ikada dogodilo, moze u
pocetku da nam bude tesko da razlikujemo stvarnu od lazne krivice. Korisno je
prodiskutovati sa sponzorom ona osecanja krivice koja nam nisu jasna. Kada odredimo za
koje smo greske odgovorni, mozemo da uradimo Osmi i Deveti Korak.
U Osmom Koraku pravimo spisak svih osoba koje smo povredili i postajemo voljni da
ispravimo ove greske. Mnogi od nas su isto toliko, ako ne i vise, povredili sebe, tako da
treba da se setimo da i sebe uvrstimo u spisak. Ako smo stekli naviku da sebe stavljamo
na zadnje mesto, moze da bude dobra vezba da stavimo svoje ime na prvo mesto.
Okrivljavanje sebe za sve i verovanje da smo svakoga oko sebe povredili, moze da bude
stetno za nase odnose kao i kada ubedimo sebe da nikada nikoga nismo povredili. Ako
smo naucili da se osecamo kao zrtve, moze u pocetku da bude tesko da priznamo da smo,
u stvari, povredili druge. Namera u Osmom Koraku je da budemo posteni i otvoreni
koliko mozemo – ne da bismo se lose osecali u odnosu na sami sebe, vec da pocnemo da
se oslobadjamo krivice.
Deveti Korak nam otvara vrata za oporavak nas samih i nasih relacija. Ovaj Korak se
odnosi na ispravljanje gresaka gde god je to moguce. On se tice svih postupaka koje
mozemo da preduzmemo da bismo popravili svoje relacije, a da ne izazovemo vise
povreda. Direktno ispravljanje gresaka znaci suocavanje sa ljudima koje smo povredili,
ako je to moguce. Mozda su nam ljudi koje smo povredili jasno predocili da ne zele
kontakt sa nama ili mozda vise nisu medju zivima. Ovo medjutim ne znaci da ne mozemo
da ispravimo greske. Ispravljanje gresaka moze da ne bude onako kako smo zamisljali ili
ocekivali, ali ne treba da prebacujemo sebi sto nismo stigli da to ranije uradimo. Prosto
smo cekali dok ne budemo spremni. Ako osoba koju volimo nije vise medju zivima,
mozemo da izrazimo ono sto bismo zeleli da kazemo u pismu i da ga onda spalimo ili
zakopamo. Ili mozemo da pokusamo da razgovaramo sa preminulom voljenom osobom
ili da posetimo njen grob.

62
Ako ne mozemo da budemo u direktnom kontaktu sa osobom koju smo povredili,
mozemo da ih pomenemo i mislimo na njih u svojim molitvama i meditacijama.
Mozemo takodje da ispravimo greske tako sto cemo da promenimo svoje ponasanje.
U stvari, ono sto smo saznali u Osmom i Devetom Koraku moze da bude korisno za sve
nase relacije, ne samo sa osobom koju smo povredili.

Ljutnja
“Bez obzira da li smo izgubili nekoga ko nas je cinio srecnim ili koga smo prezirali, to je
ipak gubitak.”
Zalost se ne ispoljava samo kroz suze i tugu. Cak iako ne osecamo nista sem ljutnje neko
vreme, mi smo ipak u zalosti. Mada je prirodno da osecamo ljutnju dok smo u procesu
zalosti, mnogi od nas se osecaju neprijatno zbog ove emocije. I sama pomen reci “ljutnja”
moze da nas izazove da reagujemo, narocito ako smo bili izlozeni necijem
nekontrolisanom besu i fizickom ili emotivnom zlostavljanju. Ili mozemo da se osecamo
neprijatno zbog toga sto se borimo sa sopstvenom ljutnjom. Ljutnja moze da bude
znacanaj deo nase zalosti i oporavka. Ako smo imali naviku da izbegavamo ljutnju,
mozda i ne znamo sta kroz nju mozemo da naucimo. Mozemo da naucimo da sebi damo
dozvolu da osecamo svoju ljutnju umesto da je poricemo i da bezimo od nje.
“Posle izvesnog vremena, moja ljutnja mi je bila jedini znak da sam ziva”.
Ljutnja moze da bude jedno od najprotivrecnijih osecanja sa kojima treba da se suocimo
dok smo u zalosti. Mozda smo ubedili sebe da ako smo dobri, ako radimo dobar program
ili ako smo spiritualni, da ne treba da osecamo ljutnju. Osecanje ljutnje nema nista
zajednicko sa ovim osobinama. U stvari, ako primenjujemo dobar program to znaci da
prihvatamo sva svoja osecanja, ukljucujuci ljutnju. Stid koji mozda osecamo zbog toga,
nam ne pomaze da umanjimo ljutnju. Mozemo da ucinimo sve u nasoj moci da ubedimo
sebe da ne treba da se ljutimo, ali zanemarivanje ili ignorisanje svojih osecanja nece
uciniti da ona nestanu, vec mogu samo da ih pojacaju. Ne treba da dozvolimo da nas
ljutnja kontrolise, a to moze da se desi ako sebi ne dozvolimo da osecamo.
Ako nismo imali zdrave uzore za izrazavanje ljutnje, mozemo da postanemo uznemireni
ili uplaseni u blizini ljutih osoba. Nasa sopstvena osecanja mogu da nas plase, sto moze
da izazove da ih potisnemo ili da ih neprikladno izrazimo. Zivot sa agresivnim roditeljem
alkoholicarem je bio razlog da se jedan clan godinama mucio da razume kako da izrazi
ljutnju na zdrav nacin.
“Moj otac alkoholicar je jedini smeo da ispolji ljutnju. Godinama sam verovala da su
ljutnja, bes i nasilje bili neodvojivo povezani. Svako pokazivanje ljutnje me je plasilo, sto
je dovelo do toga da budem napeta u svadjama i sukobima. U Al-Anonu sam otkrila da
nisu svi koji koji su ziveli sa alkoholocarem doziveli nasilje. Trebalo mi je dosta vremena
da shvatim da je bes mog oca poseban problem, pogorsan alkoholom. Vremenom sam
razumela da ne treba da se bojim ljutnje, sve dok se izrazava na prikladan nacin.”
Kada govorimo o izrazavanju ljutnje, ne mislimo na izlive besa. Mozemo da naucimo da
se suocimo sa ljutnjom na zdrav i bezbedan nacin i mozemo s pravom da ocekujemo isto
i od drugih. Mada ljutnja druge osobe moze da nam bude neprijatna, to ne znaci da smo
uvek u opasnoj situaciji. Ako dozvolimo drugima da osecaju i ispolje ljutnju na nacin koji
nas ne povredjuje, to moze da nam pomogne da vidimo da ljutnja nije nesto cega treba da
se bojimo. Ako necija ljutnja prekoraci granice i postane agresivna ili nasilna, mozemo
da se fizicki odvojimo od te osobe da bismo bili bezbedni.

63
Sta znaci izrazavanje ljutnje na zdrav nacin? Prvo, to znaci da smo svesni da smo ljuti.
Drugo, da razumemo zasto smo ljuti. Ponekad nam ljutnja pomaze da shvatimo da smo
povredjeni. U stvari, moze da se desi da ne shvatamo da smo povredjeni dok ne
postanemo ljuti. U Al-Anonu saznajemo da vise ne moramo da se krijemo od svog bola.
Ako su nas povredile necije reci ili postupci, mozemo da kazemo toj osobi kako se
osecamo.
Ako se nadjemo u sukobu koji sve vise izmice kontroli, mozemo da se udaljimo da bismo
se smirili. Mozda ne bi bilo pametno da vozimo kada smo ljuti. Mozemo da izadjemo i da
nekoliko puta duboko udahnemo, prosetamo, ponovimo Molitvu Smirenosti ili da
razmisljamo o nekom Al-Anon sloganu. Neki clanovi misle da razgovor sa sponzorom ili
nekim drugim Al-Anon clanom moze da pomogne da se ohladimo. Kada se smirimo,
mozemo da se upitamo zasto smo ljuti. Da li nas je neko povredio? Da li smo premoreni
ili u stresu? Da li postoji nesto sto mozemo da preduzmemo sto bi nam pomoglo da se
bolje osecamo?
Neki od nas nose nerazresene dusevne rane koje nastavljaju da izazivaju nasu ljutnju.
Povremeno osecamo da smo ljuti na sebe ili na druge. Neki clanovi su ljuti na bolest
alkoholizma.
“Bila sam ljuta na svog oca sto je izabrao flasu umesto svoje porodice, ljuta na
porodicnu istoriju koja je doprinela alkoholizmu moga sina i ljuta sto sam uhvacena u
zamku ove bolesti.”
Ponekad se probudimo ljuti na ceo svet, nesvesni kako smo se ovde nasli. Mozemo
takodje povremeno da budemo ljuti na Visu Silu. Jedan clan je bio uznemiren zbog
ljutnje koju je osecao posto mu je cerka nastradala u saobracajnom udesu.
“Bio sam toliko ljut na Boga da sam to jedva mogao da podnesem. Radio sam toliko
mnogo da izgradim relaciju sa Bogom zasnovanu na ljubavi i sada se bojim da sam ljut
na tog istog Boga. Onda mi je neko na sastanku rekao da Bog razume moju ljutnju. Te
reci su mi pomogle. Vremenom se moja ljutnja smanjila i poceo sam da se oporavljam.”
Mada ljutnja na Visu Silu moze da nas uznemiri, moze i da dovede do bliskije veze.
“Ja sam bila izbacila Boga. Nisam vise mogla da se molim i da meditiram. Uz pomoc
sponzora, Al-Anon prijatelja i nekih drugih, otkrila sam da je u redu sto se ljutim na
Boga. Postepeno sam mogla da se oslobodim svoje ljutnje. Danas je moja veza sa
Bogom cak jaca nego sto je bila ranije. “
Oslobadjanje od ljutnje ne znaci da odobravamo postupke koji su nas povredili, niti da
vise necemo da osecamo bol zbog svojih gubitaka. Mozda jos uvek treba da odradimo
neke stvari pre nego sto postanemo spremni da se oslobodimo svoje ljutnje. Vremenom
mnogi od nas shvate da sto vise prihvatamo ono sto ljutnja moze da nas nauci, manje je
verovatno da cemo da je se plasimo.

Depresija i izolacija
Kada ne izrazavamo svoja osecanja, mozemo da postanemo depresivni, skloni ljutnji,
emocionalno nedostupni svojim najblizim i sebi. Kada patimo, nas prvi impuls moze da
bude da se povucemo od drugih dok se ne osecamo bolje. Ponekad depresija i
usamljenost mogu da nas ophrvaju i mozemo da osecamo da niko ne razume nase teskoce.
Moze da nam bude tesko da se obratimo Visoj Sili ili bliskim prijateljima u tom periodu.
Ponekad nas cak i pomisao na razgovor sa nekim zamara.

64
Postoji razlika izmedju izdvajanja da bismo se smirili i relaksirali i izolacije. Ponekad ova
razlika moze da bude suptilna. Ako se izolujemo suvise dugo, mozemo da se previse
fokusiramo na svoja osecanja i postanemo opsednuti njima, zbog cega mozemo da
patimo nepotrebno dugo.
Jedan dugogodisnji clan kaze: “Verovao sam d ace vreme provedeno u programu da bude
dovoljno da prevazidjem svoju zalost. Pre nego sto sam i postao svestan, postavio sam
barijere prema drugima. Nisam pitao za pomoc i naravno nisam je ni dobio”.
Ponekad mozemo i nesvesno da izgradimo barijere. Strah od toga da cemo biti izlozeni
osudi, moze da nas spreci da se orvorimo na sastancima ili da uopste odlazimo na njih.
Ovo samo jos vise povecava osecanje izolacije. Sastanak je mozda poslednje mesto gde
bismo zeleli da budemo kada se osecamo depresivno, mada vreme provedeno na sastanku
moze da nam donese popravak raspolozenja onda kada nam je to najpotrebnije. Ako nam
odlazak na sastanak izgleda kao preveliki napor, mozemo da pozovemo prijatelja I da ga
zamolimo da nas odveze. Ako se ne osecamo prijatno da budemo u blizini ljudi koje
znamo, mozemo da odemo na neki drugi sastanak. Ako nemamo dovoljno energije da
govorimo, ne treba da silimo sebe. Ponekad dobijemo sve sto nam je potrebno ako sebi
damo dozvolu da slusamo.
Mada je depresija prirodni deo zalosti, ako postane dugotrajna, mozemo da trazimo
profesionalnu pomoc.
Mada Al-Anon ne moze da resi sve nase probleme, moze da nam dozvoli da uvidimo da
je u erdu da trazimo pomoc. Ne treba da se stidimo ako se osecamo depresivnim.
Osecanje depresije ne znaci da ne zalimo ili da ne uspevamo da primenjujemo program.
To samo znaci da nam je potrebna dodatna podrska u ovom teskom periodu.

Zasto ja?
Ako smo u depresiji i izolovani, lako moze da nam se dogodi da se pitamo „Zasto
ja?“ Mozda smo odgajeni tako da verujemo da su nam nesrece sudbina, ili da nas
kaznjava nasa Visa Sila ili kosmos. Ili smo verovali da su nas postupci drugih ljudi
sprecili da budemo srecni. Vremenom mozda smo hehotice dozvolili svojoj bolnoj
proslosti da utice na nase ubedjenje da nista dobro ne moze da nam se dogodi. Ovaj nacin
razmisljanja moze da postane duboko usadjen, da i pre nego sto postanemo svesni,
usvojimo ulogu zrtve.
„Provela sam svoje rabe godine oporavka u bolesnom razmisljanjnu kako mi je bilo
tesko ziveci sa aktivnim alkoholicarem. Trazila bih druge Al-Anon clanove koji su jos
ziveli sa activnom bolscu i idbacivala bih iskustva drugih ciji su zivoti bili drugaciji od
mojih. Izvlacila sam korist iz uloge zrtve, jer je to znacilo da ne treba nista sama da
preduzmem.“
Neki od nas su naucili da igrajuci zrtvu i pokazujuci svetu kako su nasi zivoti uzasni, je
jedini nacin da dobijemo paznju i ljubav koju zasluzujemo. Ovo ubedjenje je mozda bilo
jos vise ucvrsceno cinjenicom da su nam izvesne osobe i poklonile vise paznje dok smo u
nevolji. Mnogi od nas su shvatili da ovo nije vrsta paznje koju zaista zelimo. Mozda
nismo dobili ljubav koju smo zeleli u proslosti, ali to ne znaci da nismo vredni ljubavi.
Sto zdraviji postajemo, sve vise cemo da privlacimo osobe koje ce da nas vole zbog
onoga sto smo, a ne zbog toga sto patimo.
Mada su nam se mozda dogodile uzasne stvari, u Al-Anonu ucimo da nismo zrtve.
Odvikavanje od starih ubedjenja nije lako, ali je moguce. Jedan clan je pokusao da se

65
oslobodi svoje uloge zrtve jednostavno posmatrajuci svoje postupke. Pomoglo mu je da
sebe zamisli kao objektivnog izvestaca, posmatrajuci kako je govorio o zivotu. Ovo mu je
doprinelo da uvidi kako je cesto negativno tumacio svoja iskustva. Ako nam nije lako da
se oslobodimo svog mentaliteta zrtve, sustina oporavka je u prostim gestovima davanja
sebi ljubavi i paznje.
„Oporavak me je naucio da cinjenje ili necinjenje drugih ljudi nemaju neminovno za cilj
da deluju na mene. Ubedjenje da sam zrtva je bio pogodan nacin da odrzavam fokus na
drugima. Kada sam potpuno prihvatila odgovornost za sebe, mogla sam da vidim da sam
bila samo zrtva same sebe.“

Druga strana zalosti

Moze da bude tesko da zamislimo svoj zivot na drugoj strani zalosti. U oslobadjanju od
zalosti, mozemo da strahujemo da cemo da napustimo voljenu osobu, svoje snove,
proslot ili bol. Sama ideja da krenemo dalje moze da ucini da se osecamo nelagodno i
krivim. Odbijanje da dozvolimo sebi da izadjemo iz zalosti nije koristi nikome i na kraju
krajeva povredjuje i nas i druge. Mozemo ipak da kazemo „da“ zivotu, a da ne
zaboravimo svoje gubitke. Mozda je sustina u tome da odaberemo da ne napustumo sami
sebe.
Mnogi od nas ce da se sloze da nije lako postupati sa osecanjima. U svojoj zalosti, moze
da nam bude posebno tesko da se setimo da su osecanja kratkotrajna. Ono sto osecamo u
ovom momentu nije neminovno znak kako cemo da se osecamo sutra ili cak jedan sat
kasnije.
„Ja ne mogu da okoncam svoja osecanja. Okoncanje je nesto sto moze da se odnosi na
kucu, a ne na osecanja.“
„I ovo ce proci“ je pomoglo mnogima od nas da prebrodimo osecanja u periodu zalosti.
Kada smo obuzeti panikom u kriznoj situaciji ili ophrvani tugom, moze da nam pomogne
da se podsetimo da ce bilo koje osecanje vremenom da umine. Za neke, ovaj izraz je
iritirajuci. Neki nalaze da je on donekle ignorantski, kao da nam kazu da to sto pre nesto
prebolimo. Ako se drugi boje naseg bola, mogu da koriste ovaj izraz da umanje sopstvenu
nelagodnost. Ponekad nam clanovi ponude ovaj izraz kao sredstvo koje je pomoglo njima.
U Al-Anon literaturi mozemo da nadjemo vise o prvobitnoj svrsi ovog izraza. Ipak, nista
nam ne kaze da treba da prihvatimo svaki aspekt naseg programa. U Al-Ananu svako od
nas treba da se oseca slobodnim da uzme sta mu se dopada i da ostavi ostalo. Al-Anon
sredstva imaju za cilj da nam pomognu, a ne da nas povrede. Ako ustanovimo da nesto
nije za nas, mozemo da nastavimo da trazimo dok ne nadjemo nesto drugo sto jeste.
„Opusti se i prepusti Bogu“ nas podseca da ne dozvolimo da bilo koje prolazno osecanje
nadje u nama trajno utociste. Mozemo da dozvolimo sebi da bilo sta sto osecamo ispliva i
zatim da nestane. Svest da ne treba da osecamo bol u svakom momentu moze da nam
pruzi dusevni mir. Kada smo ophrvani nekim osecanjem „Dan po dan“ nas podseca da
treba da se usredsredimo samo na danas. Nekih dana mozda ce biti potrebno da zivimo
sat po sat ili minut po minut. Cak iako se danas zavrsi samo sa puno tuge, nemamo
mnogo razloga da verujemo da ce sutra da bude isto. Nasa osecanja mogu povremeno da
budu vrlo snazna, ali ne moramo da im dozvolimo da nas kontrolisu.
Ako se osecamo da smo blokirani ili zbunjeni, mozemo da pisemo o tome. Mnogi su
shvatili da pismeno izrazavanje misli izrazimo na papiru dovodi do prosvetljenja i
razumevanja. Prosti cin pisanja o svojim osecanjima je bio isceljujuci za mnoge od nas.

66
Kada izgleda da nas osecanja guse, pisanje o njima moze da donese red u ono sto nam
izgleda haos u nama i oko nas. Pisanje o osecanjima ne treba da bude neka formalna
aktivnost i sigurno ne treba da smatramo sebe „dobrim“ piscima da bismo to radili.
Treba da podsetimo sebe na „Sto prostije to bolje“. Mozemo da odlucimo da zadrzimo
svoje pisanje za sebe ili da ga podelimo sa sponzorom ili bliskim prijateljem.
Bilo da smo u oporavku deset dana ili deset godina, svi imamo problema povremeno
kada su u pitanju nasa osecanja. Jedan dugogodisnji clan je bila iznenadjena koliko je
oklevala da izrazi osecanje zalosti na sastancima. Bojala se da to moze da bude poruka
novim clanovima da program ne funkcionise. Mnogi od nas su osecali isti impuls da bi
zastitili druge od nasih osecanja. Kada sebi damo dozvolu da osecamo svoje emocije bez
stida ili krivice, preuzimamo aktivnu ulogu u svom emotivnom isceljenju. Umesto da
stitimo druge od svojih osecanja, postajemo primer kako Al-Anon program moze da
funkcionise.
„Osecam se dobro u saznanju da moja zalost znaci da zaista preduzimam nesto u odnosu
na svoje gubitke i da nisam u odricanju.“
Kada se suocimo sa svojim osecanjima, prestajemo da bezimo od samih sebe. Mada smo
nekada bili optereceni svojim emocijama, danas verujemo da cemo da budemo u redu bez
obzira sta osecamo. Na kraju krajeva, ako ne mozemo da osecamo tugu, ljutnju ili bol,
kako cemo da prepoznamo radost, srecu ili smirenost, kada ih dozivimo?
„Nasla sam put do prave srece, tako sto sam bila spremna da prihvatim svoja osecanja,
umesto da ih potisnem.”

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Kako postupati sa osecanjima

Naucio sam vaznu lekciju o zalosti i gubitku nekoliko godina posto sam postao clan Al-
Anona. Moja macka, koja je zivela sa mnom sesnaest godina, se smrtno razbolela u
odlucio sam da joj okoncam zivot eutanazijom. Ona je bila moja stalna podrska od moje
trinaeste godine, delila je sa mnom teske trenutke i usamljenost dok sam prolazio kroz
burni period zivota u alkoholicarskoj porodici. Dok nisam pristupio Al-Ananu moja
macka je bila cesto moj jedini prijatelj.
Njen gubitak je bio strasan i napustio sam veterinarsku stanicu slomljenog srca. Znao sam
da treba da se okruzim ljubavlju i podrskom, ali sam se bojao da cu da placem ako
pocnem da pricam. U stvari, bio sam vaspitan da “Decaci ne placu”. Otisao sam na
otvoreni sastanak sa pozvanim predavacima, gde sam znao da cu dobiti podsticaj i nadu,
a da ne moram da izgovorim ni jednu rec. Posle sastanka poceo sam da placem i uspeo
sam da ispricam coveku do mene sta se dogodilo. Ovo je bio veliki korak za mene. Uvek
cu se secati njegove reakcije. Rekao je, “Ma sta cinio, nikada nikome ne dozvoli da te
ubede da je to bila “samo” macka”.
Kroz ove reci, otkrio sam da su moja osecanja vredna i znacajna. Ta prosta recenica mi je
dala dozvolu da se osecam kako sam se osecao, bez obzira da li me ostali razumeju ili ne.
Kada sam u ovakvom nastupu zalosti, nece svi moci da me razumeju i cak za oni koji
mogu, ovo ce mozda da bude previse bolno. Ono sto sam naucio te noci je da me se
reakcije drugih ljudi ne ticu. Kako su oni reagovali na moja osecanja noje ni izdaleka
toliko vazno kao kako sam ja reagovao na njih. Ja sam dozivotno zahvalan za ovo
saznanje.
-------------------------

67
Dozivela sam mnoge i razlicite gubitke u zivotu – od smrti majke, gubitak prisnosti sa
bracom i sestrama, do otudjenja sina tinejdzera. Svoja osecanja zalosti sam potiskivala i
uskoro sam potpuno otupela. Jednostavno sam nastavila sa svojim uobicajenim zivotom,
nesvesna zbirnih posledica neprepoznavanja i zanemarivanja zalosti.
Od kada sam u Al-Anonu, svaka zalost je realnija. Al-Anon sastanci su sigurno
bezbedno utociste koje mi salje moja Visa Sila, u kome mogu da izrazavam svoja
osecanja. Ponekad mi se mozda ne svidja ono sto osecam, ali mogu da iznesem na
povrsinu ona osecanja koja su u meni bila duboko zakopana dugo vremena.
Pre Al-Anona moj zivot je bio puko prezivljavanje. Sada zelim da procvetam. Prvog dana
kada sam dosla u Al-Anon, dobila sam sav pribor koji mi je potreban za zivot.
Odrzavanje fokusa na sebi samoj mi pomaze da saznam ko sam ja u stvari. Sada znam da
sam tacno tamo gde treba da budem i zauvek sam zahvalna za predivni poklon –
sposobnost da osecam svoje emocije.
------------------------
Voleo bih da sam znao za Al-Anon pre trideset godina. Moja majka je umrla u
saobracajnoj nesreci prozrokovanoj njenim pijanstvom. Sve ove godine ziveo sam sa
osecanjem krivice, da je to nekako bila moja greska. U to vreme, nisam razumevao bolest
alkoholizma ili posledice koje ona moze da ima na moj zivot. Odrastao sam u porodici u
kojoj su samo alkoholicari mogli da izrazavaju osecanja. Ja sam bio toliko nesvestan
svojih osecanja, da je proslo trideset godina pre nego sto sam poceo da zalim i placem za
svojom majkom. Uvek sam govorio da je moja majka umrla jednog dana i da sam ja
nastavio da zivim sledeceg. Cvrsto sam kontrolisao svoj zivot i poricao da je bilo sta u
njemu lose.
Konacno, nisam vise mogao da kontrolisem svoj zivot i da poricem osecanja. Postao sam
prepun besa, ljutnje, ozlojedjenosti i gorcine. Nisam bio opremljen da se nosim sa ovim
osecanjima. Neko mi je preporucio da probam Al-Anon. Nesto fantasticno se dogodilo
vec posle dva sastanka. Shvatio sam da postoje ljudi koji su imali ista iskustva kao ja. Oni
su me prihvatili sa svim mojim manama i nisu me osudjivali. Al-Anon mi je dao vrlo
mnogo u proteklih osam meseci. Naucio sam da se obratim drugim ljudima i da trazim
pomoc. Razvijam vezu sa svojom Visom Silom i ucim da joj prepustim upravljanje
svojim zivotom. Al-Anon mi je pomogao da otvorim vrata oprastanja sebi i
alkoholocarima u mom zivotu. Za sve ove stvari, neizmerno sam zahvalan.
-----------------------
Izgubila sam oca u devetnaestoj godini, ali sam tek posle deset godina, kada sam
pristupila Al-Anonu, mogla da zalim za tim gubitkom. Pre Al-Anona, moja zalost se
ispoljavala samo indirektno.
Otac me je zaposlio kao direktora nase porodicne kompanije, godinu dana pre nego sto je
umro. Posle njegove smrti, cesto sam kasnila na sastanke upravnog odbora, bila gruba
prema zaposlenima i uopste neprijatna za drustvo. U Al-Anonu sam naucila da preispitam
svoja osecanja i da prodiskutujem sa nekim sta mi se dogadja, kao na primer sa
Sponzorom. Uz njenu pomoc, shvatila sam koliko mi nedostaje otac, uprkos teskoca koje
mi je njegov alkoholizm prouzrokovao. Sastanci upravnog odbora su mi jos vise
pojacavali taj gubitak, jer je on ocigledno bio odsutan.
Pocela sam da pisem o svojim osecanjima, da ih delim sa Sponzorom i na sastancima,
kao i da narocito brinem o sebi onim danima kada u bili sastanci upravnog odbora. Ovo
mi je pomoglo da priznam svoju zalost, tugu i ljutnju, a da ipak ne dozvolim da me

68
osecanja ophrvaju ili da me navedu da se ponasam neprikladno. Vrlo sam zahvalna
programu sto mi je dao vestine da brinem i da razumem sebe. Sada sam ponosna sto
dobro obavljam posao direktora u kompaniji svog oca. Osecam da cu, ako radim taj
posao dobro i savesno, na najbolji nacin da iskazem postovanje i prema njemu i prema
sebi.
-----------------------
Nedavno na jednom sastanku, neko je predlozio temu zalosti i gubitka. Ja sam odmah
postao kritican. U svojoj reakciji na osecanja koja su drugi delili, poducio sam sve
prisutne da smo u zalosti cesto previse popustljivi prema sebi i da smo skloni da se
ponasamo u stilu “Ja pa ja”. Kada sam napustio sastanak, bio sam svestan da sam bio
previse kritican i da sam pravio inventar drugih.
Srecom, zivot je ucitelj i dao mi je lekciju koju ja ocigledno nisam bio naucio. Moj pas je
uginuo. On je bio moj stalni pratilac i najbolji prijatelj trinaest godina. Tada sam video i
osetio zalost i gubitak na svojoj kozi. U tom momentu sam shvatio da to nije
intelektualna vezba ili problem koji moze da se analizira. Umesto toga, poceo sam da
budem svestan svojih osecanja. Na srecu, mogao sam da delim ova osecanja u istoj
maticnoj grupi gde sam bio tako kritican. Kroz iskreno deljenje, mogao sam da ispravim
greske prema clanovima svoje grupe. Sada razumem da ne mogu samo da donesem svoj
mozak na sastanke, treba da donesem i svoje srce.
-----------------------
Dok sam radila Korake, shvatila sam da treba da ispravim greske prema svojoj pocerki.
Isplanirala sam da je izvedem na rucak, nadajuci se da ce to da bude pocetak jedne nove
relacije.
Nedelju dana pre naseg rucka, ona je poginula u saobracajnom udesu. Bila sam tako ljuta
na Boga sto mi je oduzeo sansu da ispravaim greske prema njoj.
U toku moje zalosti, dobila sam ljubav i podrsku svojih prijatelja iz Al-Anona.
Vremenom sam shvatila da mogu da ispravim greske kroz rad sa mladim clanovima
Alateen-a. Mogla bih da im pruzim ljubav, podsticaj i razumevanje, mada to nisam mogla
da uradim za svoju pocerku.
Shvatila sam da moja Visa Sila ima plan za mene. Mozda to nije ono sto ja zelim niti pod
mojim uslovima, ali mogu da budem sigurna da cu biti dovedena tacno tamo gde treba da
budem.
-----------------------
Proveo sam pedeset pet godina u odricanju. U odricanju da sam odrastao u porodici
alkoholicara. U odricanju da sam bio zanemaren od strane svojih roditelja. U odricanju da
je moja supruga odrasla u porodici alkoholicara. Kada je ona pocela da se leci od
alkoholizma, trazila je da se i ja suocim sa svojom ulogom u nasem disfunkcionalnom
braku. U pocetku sam se opirao. Na kraju krajeva, odricanje mi je dobro posluzilo
citavog zivota. Medjutim, bio sam u teskoj depresiji te godine i trazio sam resenje.
Kada sam poceo da idem na sastanke Al-Anona i da radim program, shvatio sam da sam
preneo svoje mane u ponasanju, naucene od roditelja, i na svoju decu. Isto tako sam
postao svestan da sam bio kritican prema supruzi, verujuci da samo pravim male sale na
njen racun. Al-Anon mi je pomogao da se nosim sa dubokim osecanjem krivice za sve
ono sto sam ucinio supruzi, deci i svima oko sebe.
Shvatio sam da je deo moje depresije vezan za cinjenicu da nista sto sam cinio proslih
pedeset pet godina da bih preziveo, nije funkcionisalo. Kada sam ovo konacno priznao,

69
imao sam osecanje ogromnog gubitka. Nisam bio osoba za koju sam mislio da jesam,
neko ko je mogao da popravi sve i svakoga. Bio sam u stvari, dusebriznik, upleten u
zivote drugih ljudi, definisuci svoju srecu kroz srecu svoje porodice. Osecao sam da vise
nemam identitet. Kako sam mogao da lazem sebe sve ove godine?
Posto sam procitao jedan Al-Anon pamflet, shvatio sam da je vreme da brinem o sebi.
Kako to da radim? Moja energija je bila na nuli. U pamfletu je pisalo da je jedan nacin da
brinem o sebi da pohadjam sastanke. To sam mogao. Sto sam isao na vise sastanaka, sve
bolje sam se osecao. Jos uvek sam nov u Al-Anonu, ali sam vec dosta naucio. Znam da
jos uvek nosim ljutnju, koju treba da priznam, da bih mogao da se oporavim. Znam da ce
Al-Anon da me u svemu podrzi.
----------------------
Moj otac alkoholicar je umro kada mi je bilo pet godina. Na dvadeset petu godisnjicu
njegove smrti, restaurirao sam njegov porodicni portret. Moj ocuh je isekao lice mog oca
iz slike, u nastupu pijanog, ljubomornog besa. Dok sam restaurirao fotografiju, uspeo sam
da oprostim svom ocuhu i sada sam imao sliku svog oca da je gledam dok ispravljam
greske prema njemu. Najzad sam mogao da zalim. Rekao sam ocu koliko mi nedostaje i
da sam zeleo da je bio ziv da me vidi kako odrastam. Oprostio sam mu sto je bio
nesavrsen, jer sam za sve ove godine naucio da je on bio samo ljudsko bice.
Moj Sponzor mi je rekao, da je priznanje da sam nemocan, pocetak procesa zalosti.
Konacno sam mogao da prihvatim da nikada nisam imao oca kakvog sam zeleo i da onaj
koga sam imao, nije me voleo onako kako sam ja zeleo. Jos uvek zalim za gubitkom sna
o savrsenoj porodici.
Neko u programu mi je rekao da zalost dolazi u talasima i ja sam otrkrio da je to tacno.
Svakog vikenda, odvojim vreme da budem sam i da osecam, placem, pisem i pricam sa
svojim ocem. Najzad dozvoljavam sebi da osecam osecanja koja sam potiskivao dvadeset
pet godina. Clanovi moje maticne grupe me uveravaju da cu da budem u redu bez obzira
kako se osecam, govore mi “I ovo ce da prodje” i da necu da zalim citavog zivota.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Sta sam naucio/la o izrazavanju osecanja u detinjstvu?
 Da li ocekujem da promenim svoja osecanja pre nego sto prihvatim sebe?
 Koja su mi osecanja najteza da izrazim?
 Ako dozvolim sebi da izrazim osecanja koja su mi najneprijatnija, cega se bojim
da ce da se desi?
 Da li pokusavam da zastitim druge od svojih osecanja?
 Da li krivim sebe za neke gubitke koje sam imao/la?
 Da li postoji neka oblast moga zivota – u proslosti ili sadasnjosti – u kojoj se
osecam kao zrtva? Koje beneficije dobijam zbog toga sto vidim sebe na ovaj
nacin?
 Ako sam bio/la ljut/a na moju Visu Silu, sta sam uradio/la – ili sta bih mogao/la
da uradim – da razresim ovu situaciju?

70
Staranje o sebi samima
“Staranje o samom sebi je nesto sto samo ja mogu da cinim.”
Pre oporavka mnogi od nas su imali teskoca da nauce da se staraju o sebi. Mozda smo bili
vicni da se staramo o svima oko nas, a da cesto nismo posvecivali dovoljno paznje sebi.
U nekim slucajevima, stalno emotivno i fizicko staranje o drugima, su mozda doprineli
da zanemarimo sebe. U proslosti mozda nismo osecali da smo vredni sopstvene paznje. U
Al-Anonu otkrivamo da staranje o sebi samima nije luksuz, vec vazan deo naseg
sveobuhvatnog zdravlja i oporavka.
“Posle smrti mog muza, nije vise nista bilo sto sam mogla da radim sem da se staram o
sebi.”
Kada se osecamo najbespomocnijim u svojoj zalosti, jos uvek postoji jedna stvar koja je
u nasoj moci – da se staramo o sebi. Dok se staramo o sebi u zalosti, to moze da nam
izgleda drugacije nego u drugim prilikama. Najverovatnije cemo da imamo drugacije
potrebe u ovom periodu. Mozda cemo da zelimo da pohadjamo vise sastanaka ili da
budemo cesce u kontaktu sa svojim Sponzorom, tako da mozemo da dobijemo dodatnu
podrsku. Obavestavanje drugih da smo u zalosti, otvoreno ispoljavanje osecanja i
obracanje za pomoc, su samo neki od nacina na koje mozemo da se staramo o sebi.
Mnogi od nas su proveli veci deo svog zivota verujuci da drugi znaju sta je najbolje za
nas. Mozda smo zanemarili sopstvenu intuiciju i ocekivali od drugih da se staraju o nama.
Verovanje da su drugi odgovorni da nas ucine srecnim cesto nas je ostavljalo
razocaranima. U Al-Anonu ucimo da preuzmemo odgovornost za sebe same, umesto sto
ocekujemo druge da zadovolje nase potrebe. Kada se posvetimo tome da nam je nasa
fizicka, emotivna i spiritualna dobrobit najvaznija, preuzimamo novi kurs u svom zivotu.
Mozemo da imamo poverenja da smo sposobni da se staramo o sebi samima, cak iako
sumnjamo u sopstvene sposobnosti. Mada mozda nismo imali dobre uzore, nikada nije
kasno da ucimo. Ostali Al-Anon clanovi, koji su takodje imali teskoca da se staraju o sebi,
su tu da nam pomognu svojim primerom. A tu je i nasa Visa Sila.

Definicija staranja o sebi samima

Neki od nas imaju mozda nejasne pojmove o staranju o sebi samima, pogresno ga
tumaceci kao sebicnost ili samo-sazaljenje. Ovakva shvatanja mogu cesto da nas navedu
da se osecamo krivima ili nedovoljno vrednima kada treba da se usredsredimo na sebe
same. Samo-sazaljenje podrazumeva pasivnost i osecanje bespomocnosti u odnosu na
sopstveni zivot. Sebicnost znaci da smo zainteresovani samo za svoje potrebe bez
razumevanja za druge. Staranje o sebi samima znaci preduzimanje radnji da pomognemo
sebi da se bolje osecamo. To ne znaci zapostavljanje odgovornosti prema drugima, vec
pokusaj da uravnotezimo ove odgovornosti tako sto cemo i sebe da namirimo.
Ako smo bili nauceni da su potrebe drugih na prvom mestu, ideja da stavimo sebe na
prvo mesto moze da nas zbuni. Ako smo ikada leteli avionom, poznate su nam sigurnosne
instrukcije, koje nam nalazu da prvo stavimo sopstvenu masku sa kiseonikom pre nego
sto pomognemo drugima. Mozemo da zastanemo za trenutak da razmislimo o ovim
instrukcijama, narociti ako nismo previse obratili paznje na njih. Bukvalno, ako nismo u
mogucnosti da disemo, ne mozemo da budemo od velike pomoci drugima. Ako vezbamo

71
da se staramo o sebi samima, najzad cemo da naucimo da je moguce da dajemo drugima
na nacin koji nece da ugrozi nasu sopstvenu dobrobit.
Sta znaci staranje o sebi samima zavisi od pojedinca. Za opustanje, neko moze da zeli da
odspava, neko da legne citajuci dobru knjigu, dok drugi mogu da odaberu film ili partiju
golfa. Ako nismo sigurni kako da se staramo o sebi isprva, mozemo da pocnemo
razmisljanjem sta bismo mogli da ucinimo da pomognemo bliskom prijatelju i da
probamo to. Mozemo da istrazujemo dok ne pronadjemo ono sto osecamo da je prava
stvar za nas same.
U pocetku nasa zelja da zadovoljimo druge moze da bude jaca od zelje da se staramo o
sebi. Ponekad staranje o sebi samima znaci odlaganje potreba drugih. Dok vezbamo bilo
koje novo ponasanje, drugi mogu da reaguju negativno ili da se osecaju povredjeno.
Uostalom, oni su mozda nenaviknuti da vide da sebe stavljamo na prvo mesto. Nase
saosecanje sa drugima moze ponekad da nas omete da postavimo granice. Ne moramo da
dozvolimo da reakcije drugih ljudi odredjuju da li cemo ili ne da se staramo o sebi.
Mozemo da naucimo da postavimo granice i da dopustimo drugima da imaju svoja
osecanja, a da pri tom ne verujemo u to da smo mi odgovorni za njih.
Ako osecamo krivicu zbog toga sto smo sebi posvetili paznju, mozemo da se podsetimo
da ce ovo osecanje da prodje kada pocnemo da se osecamo prijatnije sami sa sobom.
Mnogi od nas su otkrili da kada naucimo da volimo sami sebe i kada nase samo-
postovanje poraste, osecanje krivice koje nosimo ce da se smanji. Al-Anon slogan “Zivi i
pusti druge da zxive” moze da nam pomogne ako se osecamo krivim. Cesto se
usredsredjujemo na “Pusti druge da zive”, a ne dovoljno na “Zivi”. Mi takodje treba da
zivimo. Da bismo ziveli dobro, treba dobro da se ophodimo prema sebi samima.
Ponekad mozda necemo da zelimo da se staramo o sebi samima, ili mozda nemamo
dovoljno snage za to. Jednostavno svest o tome kako se osecamo je jedan nacin da se
staramo o sebi. Ne moramo uvek nesto da cinimo da bismo vezbali kako da se staramo o
sebi samima. Mozda nam je potrebno da provedemo dan u pidzami, da ne radimo nista.
Blago postupanje prema sebi je takodje deo staranja o sebi. Mozemo da sebi damo odmor,
kada nam je on potreban.
Sto vise vezbamo Al-Anon principe, sve vise ucimo da verujemo svojoj intuiciji – tom
unutrasnjem glasu koji nam govori sta nam je potrebno. Ne postoje mali postupci u
pogledu staranja o sebi samima. Ako nismo sigurni sta nam je potrebno, mozemo da
koristimo mnogobrojna sredstva koja su nam raspoloziva u Al-Anonu.

Trazenje pomoci
“U bilo koje vreme, danju i nocu, znam da mogu da se obratim za pomoc Al-Anonu. Uvek
mi je bio na usluzi. Sve sto treba da ucinim je da zatrazim.”
Svako od nas je priznao da nam je bila potrebna pomoc kada smo dosli na prvi Al-Anon
sastanak. Ipak, mnogima od nas je neprijatna pomisao da trazimo pomoc. Ako smatramo
da smo nezavisni i dovoljni sebi samima, mozda verujemo da je trazenje pomoci znak
slabosti.
Slusamo mnogo o smernosti u Al-Anonu. Biti smeran upucuje da jos uvek mozemo da
ucimo. To znaci da jos uvek nismo sami sve shvatili i da smo otvoreni da ucimo.
Priznanje da su nam potrebni drugi ljudi zahteva jedan stav smernosti. Trazenje pomoci
zahteva hrabrost, i vecina nas se verovatno slaze da je hrabrost znak snage, a ne slabosti.

72
Nije nam sudjeno da na ovam putu, zvani zivot, budemo sami. U redu je da trazimo
pomoc.
“Al-Anon me je nosio kada nisam mogao da nosim sam sebe.”
U proslosti, mozda smo ocekvali da drugi znaju, bez pitanja, sta nam je potrebno. U Al-
Anonu ucimo kako da budemo neposredniji u izrazavanju svojih potreba. Kada naucimo
kako da pitamo za pomoc, mozemo jos uvek da imamo problema da dopustimo sebi da
prihvatimo pomoc koja nam se pruza. Jedna strana zdravih veza je sposobnost da
primamo. Ne treba uvek da budemo davalac. U redu je da dopustimo sebi da primimo, a
da ne brinemo kako da vratimo uslugu. Kada trazimo pomoc, dajemo drugima sansu da
daju. Mnogi od nas su otkrili da kada trazimo pomoc i dozvolimo sebi da je primimo,
nasa veza postaje jaca i dublja. Uostalom, kako bismo ikada doziveli pravo prijateljstvo
ako nikada ne dozvolimo drugima da vide da smo ranjivi?
“Divno je sto ljudi u Al-Anonu znaju kako da pomognu kada ih pitamo, a da ne
pokusavaju da nas poprave.”
Moze da nam bude lakse da trazimo pomoc od clanova Al-Anona nego od drugih. Ima
bezbroj nacina na koji mozemo da se obratimo za pomoc. Mozemo da damo do znanja
clanovima u nasoj grupi da nam je potrebna pomoc. Mozemo da se obratimo Sponzoru,
ako ga imamo. Ako smo odskora u programu, mozemo da pitamo nekoga da razgovara sa
nama posle sastanka. Mozemo da idemo na kafu sa drugim clanovima, gde imamo sansu
da vise podelimo ono sa cime se trenutno borimo. Ponekad, trazenje pomoci moze da
bude vrlo prosto, kao na primer okretanje telefonskog broja.
Kada rizikujemo i trazimo ono sto nam je potrebno, moze da bude tesko da se
oslobodimo rezultata. Najverovatnije ce da se dogode situacije kada ce drugi da odbiju
nas zahtev za pomoc. Ne treba da ovo primimo licno ako neko nije u mogucnosti ili nije
voljan da nam se nadje u trenutku kada mi to trazimo. Ta osoba moze da bude sprecena
da nam pomogne zbog mnogo razloga, koji nemaju nikakve veze sa nama. Ne treba da
odustanemo ako nas neko odbije. Mozemo da pitamo nekog drugog. Ako nas i ta osoba
odbije, mozemo da nastavimo da pitamo dok ne nadjemo nekog ko ce da pristane.

Staranje o sopstvenoj fizickoj, emotivnoj i spiritulanoj dobrobiti

Ne postoji jedan jedini ispravan nacin da se staramo o sebi samima. Sta znaci staranje o
sebi samima ce da bude drugacije za svakoga od nas. Mozemo da pocnemo tako sto cemo
da se usredsredimo na one svoje potrebe koje smo mozda zanemarili – bilo da su one
fizicke, emotivne ili spiritualne. Staranje o sebi samima dok smo u zalosti je kriticno za
nas oporavak. Cak iako postanemo majstori u staranju o sebi samima, moze da nam se
dogodi da to ispustimo iz vida u dubokoj zalosti. Nekim danima mozemo da zaboravimo
da jedemo ili da radimo fizicke vezbe. Mozemo da prestanemo da idemo na sastanke ili
da kontaktiramo sa drugim ljudima, ili moze da nam bude tesko da se molimo i
meditiramo.
Ako nam nije jasno sta su nase potrebe, mozemo jednostavno da se upitamo da li smo
gladni, ljuti, usamljeni ili umorni. Jedna clanica je sebi dozvolila ono sto je ona zvala
“neradni dani” ili “dani za plakanje”. Ako smo pod stresom, mozemo da se relaksiramo
kupanjem u kadi ili da sebe castimo masazom. Otkrivanje sopstvenih interesovanja i sta
nas cini radosnim je jos jedan nacin staranja o sebi samima. Mozemo da odlucimo da
naucimo nesto novo ili da pocnemo neki hobi koji smo oduvek zeleli da oprobamo.

73
Tesko je da medjusobno razdvojimo svoje fizicke, emotivne i spiritualne potrebe. Sve su
deo celine naseg bica. Kada je jedan deo zadovoljen, svi su namireni. S druge strane, ako
je jedan zanemaren, sve mogu da ispadnu iz ravnoteze, Sto nam postaje prijatnije da
zadovoljavamo svoje potrebe, moze da nam bude lakse da oprobamo nove nacine staranja
o sebi samima. Odvajanje vremena svakog dana da proverimo sa sobom, cak iako je to
samo nekoliko minuta, dozvoljava nam da vidimo koja vrsta paznje nam je najpotrebnija.
Sledeci spisak moze da nam pomogne ako nismo sigurni gde da pocnemo.
Da li negujem svoje telo zdravom hranom, fizickim vezbama i odmorom?
Da li dajem sebi vremena i ucestvujem u aktivnostima u kojima uzivam?
Da li postujem svoja osecanja?
Da li dajem sebi onoliko vremena koliko mi je potrebno za zalost?
Da li svakodnevno upraznjavam molitve i meditaciju sa svojom Visom Silom?
Da li idem na dovoljno sastanaka?
Da li se obracam svom Sponzoru i ostalim Al-Anon prijateljima?
Da li koristim Al-Anon literaturu?
Verovatno bismo se osecali preoptereceno ako bismo pokusavali da zadovoljimo sve ove
potrebe odjednom.
Ovde ne moramo da postignemo savrsenstvo, vec je vazno da ucinimo napor da bismo se
bolje ophodili prema sebi samima.
Mozemo da ocekujemo da se osecamo neprijatno kada pocnemo da se staramo o sebi
samima. Neki od nas mogu da se pitaju da li umesto ovoga treba da koristimo svoje
vreme i resurse da pomognemo drugima. Mozemo da podsetimo sebe da mi imamo pravo
da se ophodimo dobro prema sebi samima. Vecina novih ponasanja su neprijatna u
pocetku. Kao kod jacanje misica, mozemo da osecamo neprijatnost u pocetku. Kao kod
fizickih vezbi, sto vise vezbamo da se staramo o sebi, to postaje sve lakse.

Obracanje Visoj Sili

“Od kada sam pristupila Al-Anonu, naucila sam da zalost i Bog idu zajedno.”
Molitva i meditacija su pomogle mnogima od nas da prebrode najcrnje trenutke kada smo
se osecali bespomocni i uplaseni. Mnogima od nas pomaze da svakodnevno
upraznjavamo dnevnu rutinu molitve i meditacije. Mozemo da to cinimo rano ujutru ili da
provedemo neko vreme sami sa sobom pre spavanja. Neki posvete vreme za molitvu u
toku dana. Ako imamo odredjenu religiju, mozemo da izgovaramo molitve koje
odrazavaju nasu veru. Mozemo da budemo vise spontani i opusteni sto se tice molitve i
meditacije. Setnja u prirodi, posmatranje slike, citanje pesme koja nas navodi na
razmisljanje, davanje hrane pticama u dvoristu ili negovanje cveca u basti – ovo su neki
od nacina kako mozemo da negujemo svoj duh. Srecom, postoji vise od jednog nacina da
vodimo spiritualni zivot. Mozemo da odaberemo bilo sta sto nam pomaze da se
svakodnevno obnavljamo.
Svest o Visoj Sili je pomogla mnogima od nas da se osecaju manje usamljeno u svojoj
zalosti. Jedna clanica je otkrila da joj je usamljenost pruzila sansu da provede vise
vremena sa svojom Visom Silom. U najtezim trenucima zalosti, nasa ranjivost moze da
se pretvori u vrata kroz koja mozemo da pozovemo Visu Silu u svoj zivot. Neke molitve
imaju reci, a neke su neme. Mozda vrsta molitve ili duzina vremena provedenog u
meditaciji nisu ni priblizno vazne kao sam cin pokusaja povezivanja sa nasom Visom
Silom.

74
“Ponekad, jedina molitva koju sam mogla da izgovorim, je bila “Boze pomozi mi”.

Kako Koraci mogu da pomognu

“Samo citanje Koraka mi daje snagu i hrabrost da idem napred.”
Mnogi od nas su pronasli oporavak i smirenost kada smo primenili Korake u svom
svakodnevnom zivotu. Dvanaest Koraka su osnova Al-Anon programa. Oni nam pomazu
da bolje razumemo sami sebe, tako da mozemo da sklopimo mir sa svojom prosloscu i da
naucimo da zivimo u sadasnjosti. Koraci nas uce prihvatanju, smernosti, oprastanju i
staranju o sebi samima. Mozemo da primenimo neki Korak na skoro svaki problem ili
situaciju sa kojom se suocavamo. Svaki put kada radimo Korake, otkrivamo neke nove
strane svoje licnosti.
Zbog toga sto se svaki Korak nastavlja na prethodni, nekima od nas pomaze da radimo
Korake po redu. Kada se bolje upoznamo sa njima, mozemo da odlucimo da se vratimo i
vidimo kako jedan ili dva Koraka mogu da nam pomognu u nekom posebnim vidu nase
zalosti. Da bismo saznali vise kako Koraci mogu da nam pomognu, mozemo da citamo o
njima u Al-Anon literaturi ili da pohadjamo sastanke. Nekima od nas pomaze da
meditiramo o nekom Koraku ili da pisemo o njemu. Dok je zalio, jedan clan je koristio
Dvanaest Koraka kao vid meditacije dok je setao, usredsredjujuci se na novi Korak na
svakoj deonici svoje rute.
Ne moramo da kruzimo besciljno u svojoj zalosti. Ako se osecamo izgubljeno ili na
stranputici, mozemo da se vratimo Koracima. Oni mogu da nam obezbede putokaz i
stabilnost kada nasa zalost izgleda nepodnosljiva i zivot nam izmice kontroli. Kada se
razvijamo i menjamo, to isto ce da se desava i sa nasim razumevanjem Koraka. Srecom,
mozemo da putujemo kroz njih onoliko cesto koliko nam je potrebno.

Primena slogana
Jedan clan Al-Anona je opisao koloki mu je jedan slogan vazan ““Dan po dan” nije
precesto koriscena fraza; to je moj nacin zivota”. Cujemo slogane ponavljane toliko cesto
da mozda retko stanemo da zaista razmatramo sta imaju da nam ponude. Ako nam neki
slogan mozda izgleda kao stereotip, mozemo da imamo tendenciju da ga odbacimo.
Medjutim, jednostavnost nasih slogana je ono sto ih cini toliko delotvornim. U vrtlogu
zalosti, slogan moze da bude jedini Al-Anon alat koji imamo snage da primenimo. Ako
nam je tesko da usredsredimo paznju, mozemo prosto da primenimo slogane.
Al-Anon slogani i fraze su brzi podsetnici da prekinemo bilo sta sto radimo i da se
usredsredimo na neki vid staranja o sebi samima. “Sto prostije to bolje” moze da nam
pomogne u trenucima kada izgleda da ne mozemo da kontrolisemo svoju zalost. “Polako
ali sigurno” moze da nam pomogne da usporimo tempo i da budemo blagi prema sebi
samima. Kada nas bombarduju strahovi za buducnost, “Dan po dan” i “Opusti se i
prepusti Bogu” mogu da nam pomognu da se usredsredimo na danasnji dan i sadasnji
trenutak.
“Prvo ono najvaznije” moze da bude korisni podsetnik, narocito u trenucima kada nam se
cini da ne mozemo da prezivimo dan. “Ovaj slogan me podseca da stanem i da razmislim
o tome sta treba da se uradi prvo, umesto sto gubim kontrolu pokusavajuci da sve uradim
odjednom i pri tom ne uradim nista”, rekao je jedan clan. Mozemo takodje da koristimo
ovaj slogan kao proveru nasih sopstvenih potreba u nekom momentu – da odspavamo,
idemo na sastanak, prosetamo sa prijateljem od poverenja, da telefoniramo prijatelju iz

75
Al-Anona ili Sponzoru, da provedemo neko vreme sami sa sobom ili da se dobro
isplacemo.
Slogani mogu da nam pomognu kada se osecamo napeto. Oni mogu da odrzavaju nas um
da ne izmakne kontroli. Jednom clanu je bilo korisno da primenjuje slogane kao mantru,
ponavljajuci neki od njih izmedju dubokih udisaja. Ako nismo skoro razmisljali o
sloganima, mozemo da pozelimo da se ponovo upoznamo sa njima. Predlazuci neki
slogan kao temu sastanka moze takodje da nam pomogne da saznamo kako su drugi imali
koristi primenjujuci slogane.

Pohadjanje sastanaka
Kada smo prvi put dosli u Al-Anon, mnogi od nas su osetili veliku utehu. Jedan clan je
delio da se osecao kao ogrnut toplim cebetom. Cesto nam se cini da mozemo mirnije da
disemo u drustvu drugih koji razumeju ono sto mi prozivljavamo. U proslosti, mozda
smo pokusavali da podelimo svoje probleme sa prijateljima, kolegama ili susedima, da
bismo doziveli sazaljenje ili nerazumevanje. U Al-Anonu mozda smo bili iznenadjeni ili
doziveli olaksanje kada smo shvatili da ne treba da objasnjavamo svoja osecanja. Umesto
toga, nasli smo jedinstvenu srodnost sa drugima koji su razumeli, jer su delili iste
probleme. Samo saznanje da nismo sami je bilo veliki izvor utehe mnogima od nas.
Sastanak moze da bude jedino mesto koje nam je na raspolaganju gde mozemo da
otvorimo dusu. Ako je nas porodicni zivot u haosu i stresu, medjutim, mozemo da
brinemo da ako odemo na sastanak, mozemo da se vratimo kuci i zateknemo jos gore
stanje. Mozemo da imamo poverenje da cemo da budemo u boljem polozaju da se
nosimo sa bilo cim sto nas ceka kod kuce, zato sto smo se starali o sebi odlazeci na
sastanak.
“ Pokazivala sam svetu masku da je sve u redu, verujuci da je moja tuga bila previse
licna da je delim.”
Ako imamo problema sa poverenjem ili stidom, necemo da se osecamo prijatno da se
otvorimo odmah pred strancima. Nekima od nas koji su drzali toliko dugo u tajnosti
alkoholizam moze da bude potrebno neko vreme pre nego sto se osecaju lagodno da
pricaju o svojim problemima, Neki od nas su bili duboko povredjeni u proslosti od drugih
koji su ignorisali ili odbacivali nasa osecanja. Zbog toga smo mozda ubedili sebe da
nemamo nista vredno da ponudimo. Nekima od nas, koji su imali ovih problema, moze
da bude posebno tesko da izraze svoja najintimnija osecanja na sastancima. Moze da
prodje nekoliko meseci pre nego sto mozemo da izgovorimo svoje ime.
“Dosla sam u Al-Anon tako tuzna i slomljena da nekoliko meseci nisam mogla da
govorim.”
Nikada ne treba da osecamo pritisak da delimo na nekom sastanku ako ne zelimo ili
nismo spremni. Cak iako nikada ne izgovorimo ni jednu rec, nase prisustvo moze da
pomogne grupi na nacine koje nikada necemo potpuno da saznamo. Deljenje znaci da
dajemo deo sebe. Kada smo potpuno prisutni i slusamo pazljivo, to je takodje vid deljenja.
Slusajuci druge moze takodje da nam pomogne da postanemo svesniji svojih osecanja.
Jednog dana, mozemo da se osecamo dovoljno lagodno da nesto podelimo, cak iako je to
samo da kazemo da nam je drago da smo na sastanku. Vremenom, mozda cemo da se
osecamo bezbedno da ispricamo svoju pricu.
“Treba da nastavim da delim cak iako sam umorna da cujem sebe da pricam o svojim
gubicama, cak iako me brine da je u i drugima preko glave da slusaju.”

76
Strah od toga sta drugi mogu da misle o nama nas sprecava da se otvorimo na sastancima.
Niko nema prava da osudjuje kako mi zalimo. Neki sastanci ce da nam vise odgovaraju
nego drugi. Dugujemo sebi da pronadjemo sastanke koji su dobri za nas, gde osecamo da
dobijamo podrsku.
Ako patimo od niskog samo-postovanja, mozda smo ubedili sebe da niko ne zeli da cuje
ono sto mi imamo da kazemo, cak iako nemamo dokaz za to od drugih u grupi. Kada
rizikujemo da podelimo intimnija osecanja, mozemo da budemo iznenadjeni da drugi zele
da cuju sta imamo da kazemo. Dok mu je majka bila na samrti, jedan clan je cesto delio
koliko je njen fizicki bol delovao na njega: “Posle svakog sastanka, uvek sam ocekivao
da neko kaze nesto kao “Zar ne mislis da bi bilo dobro da prestanes da pricas o svojoj
majci sledece nedelje?” Umesto toga sam cuo “I ovo ce da prodje”, i “I ja sam doziveo
isto to. Evo ti moj broj, molim te javi se.” Saznanje da drugima moze da koristi ono sto
mi kazemo, pomaze da ojacamo svoje samo-postovanje.
Sastanci nam daju sansu da se povezemo licno sa drugim clanovima Al-Anona.
Ogranicavamo sebe ako samo trazimo ljude koje prolaze kroz isto ono sto i mi
dozivljavamo. Mozemo da budemo iznenadjeni kada otkrijemo da mi imamo isto toliko
da naucimo od novog clana kao i od dugogodisnjih clanova. Cak iako necije iskustvo
izgleda drugacije od naseg, mozemo da otkrijemo ispod rutine naseg zivota koliko mnogo
imamo zajednickog.
Redovnim pohadjanjem sastanaka pozivamo mogucnost promene u svoj zivot.. Ponekad
to znaci da nateramo sebe da odemo na sastanak cak iako to ne zelimo. Cesto kada
zelimo da preskocimo sastanak tada nam je upravo najvise potreban. Moze da nam
pomogne ako se podsetimo da obicno odemo sa sastanka osecajuci se bolje nego kada
smo dosli. Nekih dana mozemo da se osecamo tako da ne zelimo da ustanemo iz kreveta,
jos manje da se obucemo i da odemo na sastanak. U Al-Anonu cak ne moramo da se
pretvaramo da nam je bolje nego sto u stvari jeste. Mozemo da budemo sigurni da cemo
da budemo dobro dosli i prihvaceni, bez obzira kako smo obuceni ili kako se osecamo.

Nastavite da dolazite
“Ima nesto vise od moje slabe volje sto me drzi da nastavim da dolazim u Al-Anon.”
Mnogi od nas nastavljaju da odlaze na sastanke i mnogo posto su problemi koji su nas
doveli u Al-Anon reseni ili posto su prestali da uticu na nas. Mnogi od nas se slazu da sto
smo duze u Al-Anonu, program moze vise da nam pomogne u svim oblastima naseg
zivota – ne samo vezanim za alkoholizam. Al-Anon nije program sa zavrsetkom ili
odredistem. Alat koji tu dobijamo nam pomaze da shvatimo da vodimo zdraviji zivot – na
poslu, u porodicnim, prijateljskim i ljubavnim odnosima. Sastanci se odrzavaju u citavom
svetu. Ako znamo da idemo na put, mozemo da nadjemo sastanak u tom kraju.
“Kada zivot postane tezak, uvek mogu da racunam na Al-Anon program da ce uvek da
bude na raspolaganju, bilo da sam kod kuce ili hiljadu kilometara daleko.”
Nas odnos prema Al-Anonu ce najverovatnije da se promeni sa vremenom. Kada se mi
razvijamo, nase potrebe se neminovno menjaju. Neki od nas pohadjaju iste sastanke
svake nedelje godinama. Drugi vole da odu na nove sastanke gde mogu da cuju stvari iz
druge perspektive. Ne postoji jedan ispravan nacin da neko bude Al-Anon clan, kao sto
ne postoji jedan nacin da se zali. Kao sto je receno u preporucenom Al-Anon zakljucku
sastanaka, koji se cita na svakom sastanku: “Uzmite ono sto vam se dopada i ostavite

77
ostalo.” Svaki od nas ima pravo da nadje svoj odnos prema Al-Anonu – onaj koji
odgovara nama samima.

Kako sponzorstvo moze da pomogne

Dok smo na sastanku, pokusavamo da obratimo paznju da ostavimo dovoljno vremena
svima koji zele da dele. Zato ne mozemo uvek da imamo priliku da izrazimo ono sto nam
je u dusi i na umu. Isto tako mozemo da imamo neke stvari u svom zivotu za koje se ne
bismo osecali lagodno da ih delimo na sastancima. U takvim situacijama, mozemo sebi
da pomognemo kroz sponzorstvo.
Sponzorstvo nam daje mogucnost da imamo podrobne razgovore u cetiri oka sa nekiim u
koga imamo poverenje. Sponzor kome mozemo da se obratimo je posebno dragocen kada
smo u zalosti. Kada se osecamo usamljeni, mozemo da racunamo na Sponzora da ce da
nam se nadje. Mozemo da pozovemo Sponzora kada se osecano zbunjeno i izgubljeno ili
kada nam je potrebna dodatna podrska i razumevanje.
“Zalost i gubitak su bile samo dve reci u mom recniku dok mi Sponzor nije pomogao da
zalim gubitak svoje majke.”
Za mnoge od nas, podrska i ohrabrenje od Sponzora su nam pomogli da prezivimo
najcrnje trenutke svoje zalosti. Vremenom mnogi od nas pocinju da osecaju da nas
Sponzor poznaje bolje nego iko drugi, mozda mnogo bolje nego nase porodice. Mada
Sponzor nece imati sve odgovore, moci ce da nas vodi ka odgovorima koji su u nama.
Kada pristanemo da budemo nekome Sponzor, mozemo da ne budemo svesni koliko
cemo sami da dobijemo. Mnogi clanovi su otkrili da osoba koju sponzorisu je imala dosta
da ih nauci o sebi samima. Cesto su stvari koje su nam osobe koje smo sponzorisali
prezentirale kao svoje probleme, upravo ono sto smo bili spremni da ispitujemo u sebi
samima. Niko od nas nikada ne stize do tacke kada smo naucili sve sto ima da se nauci.
Ako smo otvoreni da ucimo, pronacicemo da otkrica drugih clanova mogu da nam
pomognu, bez obzira koliko dugo smo mi, ili oni, bili u oporavku.
Ako sponzorisemo nekoga ko je u zalosti, potrebno je da odlucimo da li mozemo da
nastavimo svoju ulogu kao Sponzor ili treba da neko vreme napravimo pauzu. Ovo moze
da bude teska odluka, narocito ako smo Sponzor novom clanu. Mozemo da podsetimo
sebe da mi ne drzimo u svojim rulkama kljuc necijeg oporavka. U stvari, ako se staramo
o sebi, postajemo ziv primer kako da primenimo Al-Anon principe u praksi. Da li
mozemo da ponudimo bolji poklon osobi koju sponzorisemo?

Rast kroz servis

“Ne znam kako pomoc nekom drugom moze da pomogne meni. Znam samo da je to tako.”
Servis nije aktivnost koja se zahteva od Al-Anon clanova. Dajemo samo onda kada to
zaista zelimo ili se osecamo pozvanim da dajemo – ne zbog osecanja krivice, obaveze ili
pritiska. Potrebni smo jedni drugima da se oporavimo i rad na Dvanaestom Koraku, u
koji spada i servis, je jedan nacin na koji mozemo da se nadjemo jedni drugima. Servis
moze da bude prilika da dopustimo sebi da se odvojimo od svoje zalosti neko vreme dok
slusamo drugu osobu ili se usredsredjujemo na odredjeni zadatak.
“Jedan nacin na koji mogu da pruzim servis je da iskreno delim svoja iskustva i osecanja.
Bilo sta sto ja treba da kazem, bice nekome od koristi da cuje.”
Servis moze da bude sponzorstvo novog clana, kuvanje kafe, postavljanje literature,
pozdravljanje clanova kada dodju na sastanak, pomoc u ciscenju posle sastanka.

78
Prenosenje poruke drugima moze prosto da znaci da ponudimo svoj broj telefona nekome
kome je to potrebno ili da delimo svoja iskustva zalosti. U stvari, mozemo da nikada ne
saznamo kako nasa mudrost stecena iskustvom moze ad pomogne nekome ko se nosi sa
problemioma. Cak iako se bojimo da nemamo nista da ponudimo dok smo u zalosti, i
najmanji plemenit cin moze dosta nekoma da pomogne – i nama samima.
Neki od nas su voljni i mogu da prihvate razne duznosti u servisu, koje zahtevaju mnogo
vremena i energije, kao sto je Predstavnik Okruga. Iako sve oblasti servisa ne traze isti
nivo posvecenosti, svaka ponaosob je podjednako vazna i vredna u Al-Anonu. Nesto tako
prosto kao dolazak pre svih i otkljucavanje vrata, moze da olaksa novom clanu, koji
mozda ima veliku tremu da bi nekog pitao.
“Kada sam se osecao da ne mogu da prezivim jos jedan dan, mogao sam da cujem svog
Sponzora kako kaze “Ako ne znas sta ces da radis, uradi nesto.” Znao sam da je uvek
bilo nesto da se uradi u Al-Anonu.”
Mnogi od nas su nasli oporavak i zahvalnost kroz servis. Rad na Dvanaestom Koraku je
pomogao mnogima od nas da se osecamo vise kao deo grupe i citavog Al-Anona. On nas
povezuje sa drugima i cesto stvara trajna prijateljstva. Servis moze da nam pomogne da
se osecamo trazenim, potrebnim i voljenim. Moze da nam pomogne da steknemo samo-
pouzdanje i samo-postovanje. Sto vise upoznajemo sami sebe, imamo vise da damo.
Mnogima od nas, servis daje sansu da budemo zapazeni onakvi kakvi zaista jesmo i kroz
jedinstvene darove koje imamo da ponudimo. Jedan clan je podelio kako su mu duznosti
u servisu pomogle da se oseca manje samim u zalosti.
“U toku nekoliko kratkih nedelja, moj zivot se promenio od zalosti i praznine u vecu
ispunjenost nego sto sam ikada mogao da zamislim.”
Neke duznosti u servisu zahtevaju vreme i energiju koje mozda nemamo dok smo u
zalosti. U takvim slucajevima, mozemo da se podsetimo da nemamo izbor. Neki od nas
zadrzavaju duznosti zbog toga sto ne zele da se osecaju izolovano. Duznost u servisu
moze da nas motivise da se pojavimo na sastanku, cak i kada ne zelimo da idemo. Servis
takodje moze da nam pomogne da manje razmisljamo i da nam pruzi trenutno olaksanje u
neprilikama. Ako nam duznost u servisu postane preveliko opterecenje u datom trenutku,
mozemo da napravimo pauzu i da preuzmemo svoju duznost onda kada smo spremni.
Ako nismo sigurni, mozemo da nastavimo, svesni da imamo mogucnost da damo ostavku
ako to postane vise nego sto mozemo da radimo.

Citanje Al-Anon literature

Al-Anon literatura, odobrena na konferencijama, sadrzi riznicu informacija i mudrosti od
hiljadu clanova sirom sveta. Iskustvo i mudrost su dostupni svakom od nas, u svako doba.
Kolektivno deljenje toliko clanova moze da posluzi kao korisni podsetnik da nismo sami
i da i mi mozemo da prezivimo svoje gubitke. Ako ne mozemo da spavamo ili ako je
suvise kasno da zovemo Sponzora, mozemo da potrazimo pomoc u literaturi. Kada drugi
nisu dostupni ili kada ne mozemo da odemo na sastanak, mozemo da nadjemo olaksanje i
utehu u knjigama. U onim periodima kada ne zelimo da razgovaramo ni s kim, nasa
literatura moze da bude nemi prijatelj koji nista ne pita.
Mozda najdivnija stvar u vezi sa literaturom je da mozemo da je ponesemo sa sobom bilo
kuda. Mozemo takodje da odlucimo da napisemo neke izreke i da ih stavimo na frizider,
ogledalo ili druga mesta gde boravimo svakog dana. Kada je povratak na posao bio

79
ogroman izazov za jednog clana, ona je nasla olaksanje u citanju “Samo za danas”
napisanom na znaku za knjige, pre nego sto pocne svaki radni dan.
“Osecala sam da je svaki dan prepreka previsoka da je preskocim. Kao da mi je Visa
Sila davala dnevnu dozu spiritualnih vitamina kroz reci na znaku za knjige. Mozda zvuci
dramaticno, ali sam osecala da mi je znak za knjige spasao zivot u tom teskom periodu.”
Mozemo da nadjemo stiva u nasoj literaturi koja govore o skoro svakoj strain nase zalosti.
Jedan clan je podelio: “Bozja volja nije prepustena mojoj masti, hvala Bogu. U
protivnom, ja ne bih primio vazne poruke za oporavak.” Neki clanovi pitaju svoju Visu
Silu da ih vodi u pravcu koji ce im doneti pomoc. Drugi imaju poverenja u svoju
intuiciju, otvarajuci spontano neku stranicu. Ako ne nadjemo nesto odmah, mozemo da
nastavimo da trazimo, ili da pronadjemo drugu knjigu ili pamflet, dok ne nadjemo nesto
sto ce da nam donese olaksanje.
Mnogi od nas smatraju Al-Anon literaturu znacajnim delom spiritualne prakse. Kada
nastavimo da rastemo u oporavku, mozemo da otkrijemo da isto stivo moze da nam
ponudi nova otkrovenja posle ponovnog citanja. Na taj nacin, Al-Anon literatura nam
pomaze da pratimo svoj napredak.
Usred zalosti, citanje cak jedne stranice moze da nam oduzme svu energiju koju mozemo
da prikupimo. Ipak, cak i ovaj mali korak je znacajan cin staranja o sebi samima. Samo
citanje jednog dela ove knjige znaci da smo vec napravili vazan korak i smanjivanu svog
bola i oporavku od zalosti.

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Staranje o sebi samima

Kada sam dosla u Al-Anon bila sam kratko vreme udata za alkoholicara. Bila sam toliko
usredsredjena na svog muza, da sam potpuno zanemarila svoju secernu bolest. Dok sam
se jezila na pomisao da potrosim novac na aparat za merenje nivoa secera, bila sam
spremna da kupim bilo sta sto je mom muzu trebalo ili sto je zeleo.
Ubrzo posto sam pocela da odlazim na Al-Anon sastanke, pocela sam da imam
komplikacije izazvane secernom bolescu. Moj vid, koji je vec bio ostecen, se dosta
pogorsao i morala sam da prestanem da vozim. Imala sam 28 godina, a vec je izgledalo
da je moj zivot pri kraju. Osecala sam se beznadezno u svojoj zalosti. Situacija je bila jos
gora zbog moje odbojnosti da trazim pomoc.
Nisam bila bliska sa prijateljima iz programa i pitala sam se kako cu da pohadjam
sastanke. Najzad sam odlucila da pitam za pomoc. U pocetku mi je bilo nepodnosljivo,
ali kako je vreme odmicalo, postajalo je lakse. Al-Anon mi je pomogao da shvatim da
moja vrednost nije u tome da budem ostrvo.
Sedma Tradicija je bila znacajno sredstvo koje mi spaslo zivot i dusevno zdravlje. Otkrila
sam da “treba da se sami izdrzavamo”, na sto nas ona upucuje, ne znaci da sve radimo
sami. To znaci da cinimo sami onoliko koliko normalno mozemo i da trazimo pomoc za
ostalo. Isto tako, to znaci i da dozvolimo drugima da nam pomognu.
--------------------------------------------
Kada je mom muzu postavljena dijagnoza da ima neizlecivi rak, napustila sam posao na
kome sa provela 32 godine, da bih mogla da ga negujem. Ubrzo posle njegove smrti,
moja sestra je postala invalid, posle svoje dugogodisnje bolesti zavisnosti. Nasi roditelji,
u svojim srednjim osamdesetim godinama, su cinili sve u svojoj moci da se staraju o njoj.
U stvari, oni su bili toliko preokupirani svojim pokusajima da je poprave, da su poceli da
zanemaruju svoje potrebe. Ja sam bila preopterecena gubitkom svog muza i posla, kao i

80
brigom za sestru i roditelje. Osecala sam se krivom zbog toga sto nisam mogla da ucinim
nista da popravim njihovu situaciju. Bila sam preplasena buducnoscu, koju sam videla
kao beskrajno staranje, krize i zalost. Nisam videla kako mogu da opstanem bez muza
pored sebe. Cak sam razmisljala da se ubijem revolverom, ali nisam znala kako da ga
napunim.
Najzad mi je palo na pamet da potrazim Al-Anon. Razmisljala sam da se uclanim
godinama, ali sam nalazila opravdanje da nemam vremena ili da ne zelim da drugi znaju
o mojim porodicnim problemima. Ovog puta, medjutim, morala sam da priznam da zaista
nisam mogla da kontrolisem svoj zivot i da nisam znala gde vise da se obratim.
Ono sto sam pronasla bila je soba puna ljudi cije su teskoce bile slicne mojima, ali koji su
izgledali kao da su pronasli kako da zive dobro uprkos svemu. Ucinili su da se osecam
dobrodoslom i slusali su me bez osude ili davanja saveta. Danas mi ovi novi prijatelji
predstavljaju primer kako da usmerim paznju na osobu za koju mogu nesto da ucinim:
sebe. Ucim kako da zivim “Dan po dan”, umesto da uvek strahujem od buducnosti ili da
zalim za prosloscu. Ucim kako da se odvojim sa ljubavlju od svojih porodicnih problema.
Kada razmisljam o predavanju svog zivota Visoj Sili, izgleda mi da je cak i zivot bez
mog muza podnosljiv. Iako sam tek pocetnik u Al-Anonu, vec sam mogla da se uverim
kako mi je program spasao zivot.
------------------------------------------
Pre Al-Anona sam mrzeo svog oca i nisam osecao nista prema njemu sem prezira. On je
unistio nasu porodicu, time sto je odabrao alkohol umesto nas. Posle smrti moje majke,
moj otac je bio potpuno izgubljen. Moja majka je sve radila za njega. On nije kuvao,
cistio, placao racune, prao kola, niti sisao travu u basti. Njena smrt ga je ucinila
depresivnim i prepunim osecanja krivice, od koje se vise nije ni oporavio.
Jedne noci sam prolazio pored njegove kuce i doneo mu veceru. Nasao sam ga pijanog u
nesvesnom stanju na kaucu. Izgovorio sam Molitvu Smirenosti i stavio hranu na frizider.
Probudio se kada sam odlazio. “Pijan sam”, rekao je. Odgovorio sam da ga volim. Kada
sam se okrenuo da odem, viknuo je “Da li ces tek tako da me ostavis ovakvog?” Moj
odgovor je bio “Da”, i polako sam zatvorio vrata i odvezao se kuci. Nikada nisam ucinio
tako nesto pre toga. Bilo mi je nelagodno da se ne staram o njemu. Plakao sam citavim
putem kuci, osecajuci se krivim zato sto sam uzasan sin. Kada sam stigao kuci, pozvao
sam jednog Al-Anon prijatelja i ispricao mu sta se desilo. “Ucinio si upravo sta je trebalo
da ucinis”, rekao mi je i dodao “Moli se i odmori se.”
Kasnije sam shvatio da sam primenio Prvi Korak i predao svog oca Bogu. “Zivi i pusti
druge da zive” mi je palo na pamet, zajedno sa ogromnim osecanjem saosecanja prema
svom ocu. To vece je promenilo sve izmedju mog oca i mene. Postali smo blizi, kada sam
ja postavio granice sa njim i razgovarali smo kao nikada do tada. Bio je trezan samo pet
meseci pre nego sto je umro. Medjutim, uz pomoc Al-Anona, to su bili pet meseci za koje
nisam nikada mislio da cu ikada da imam sa svojim ocem
-------------------------------
Bila je to moja reakcija na alkoholizam u mojoj porodici koja me je odvela da trazim
pomoc u Al-Anonu. Izgledalo je da sam ja ta koja ima problem – ne moja majka, otac,
babe i dede ili bilo koji alkoholicar u mom zivotu. Vremenom sam pocela da
primenjujem Al-Anon principe i da gradim zivot koji je bio zadovoljavajuci. Posto se
alkoholizam moje majke pogorsavao, postalo je jasno da, ako zelim mir u svom zivotu,

81
treba da budem na odstojanju sa svojom majkom. Nekoliko godina, retko sam se vidjala
sa njom.
Kada sam saznala da moja majka umire, devojcica u meni je zelela da joj pritrci u pomoc.
Bila sam u takvom stanju napetosti, da sam se skoro i sama razbolela. U ovom periodu
sam isla na sastanke, molila se iskreno Bogu, kako sam ga razumevala, i oslanjala se na
prijatelje. Ipak, nije bilo odgovora na to sta treba da radim.
Jednoga dana, dok sam meditirala, postalo mi je iznenada jasno. “Najpre ono najvaznije”
mi je neprestano dolazilo na pamet. Tada mi je postalo jasno da je skora smrt moje majke
bila vaznija od njenog alkoholizma u proslosti. Ovaj slogan mi je pomogao da postavim
nove prioritete. Odlucila sam da budem sa svojom majkom i da je negujem u poslednjim
nedeljama njene bolesti. U tom periodu dok smo bile zajedno, razvile smo novi odnos
pun otvorenosti, ljubavi i ispravljanja svojih gresaka. Mogla sam da pronadjem oprostraj
u svom srcu.
Zahvalna sam za otkrovenje koje mi je doslo dok sam meditirala. Moj svakodnevni
Jedanaesti Korak mi je pomogao da vidim kako mogu da primenim Al-Anon principe na
ovu tesku i neprijatnu situaciju. Pomogao mi je da donesem odluku za koju sam osecala
da je prava u tom trenutku.
-------------------------------
Nedavmo sam odlucio da se odvojim od svoje supruge, zbog toga sto je nas odnos pretio
da narusi moj oporavak, a da i ne govorim o smirenosti. Ja sam jos uvek vrlo tuzan zbog
ovog odvajanja i zalio sam raskid veze koja je na pocetku toliko obecavala.
Uprkos tome sto sam napustio dom, jos uvek sam brinuo kako ce moja supruga da
reaguje na neke situacije. U nekim drugim momentima sam bio tuzan sto sam ostavio
lepu kucu i preselio se u zapusten dvosobni stan. Iskusenje da se predam samo-sazaljenju
ili anksioznosti, je povremeno bilo vrlo jako. U ovim trenucima mi je pomagao program.
Seo bih i vodio dnevnik ili pozvao nekoga telefonom. Prosto je neverovatno koliko cesto
me neki Al-Anon prijatelj pozove u pravo vreme. Slusajuci neciju pricu mi pomaze da
manje razmisljam o svojim problemima.
Cesto cujem u programu da osecanja nisu cinjenice i da imam izbor. Ono sto ja mogu da
ucinim je da primenim slogane na svoje misli i osecanja. “Polako, ali sigurno” mi
dozvoljava da prolazim kroz ove teske dane svojom brzinom, a ne onako kako neko drugi
kaze da treba da bude. “Zivi i pusti druge da zive” daje pravo mojoj supruzi da zivi svoj
zivot bez moje osude. “Dan po dan” me podseca da se odvojim od proslosti pune kajanja
ili od neizvesne buducnosti. Treba samo da se staram za danas. Kada bol, usamljenost i
neizvesnost izgledaju nepodnosljivi, ponovim izreku “I ovo ce da prodje”, da bih
podsetio sebe da cak ni ovo nece da traje.
-----------------------------
Moja najveca zalost je nastala zbog raskida petogodisnje veze. Osecala sam se kao da je
moje citavo bice bilo ranjeno i da nikada necu da se oporavim. Pocela sam da pohadjam
Al-Anon sastanke u prvoj nedelji posle raskida veze. Tada nisam znala koliko ce mi
pohadjanje sastanka pomoci u zalosti.
U toj prvoj ocajnoj nedelji, slogani su me spasli. Skoro da nisam ni mogla da cujem reci
koje su prisutni izgovarali, ali slogani, koji su uvek bili izlozeni na stolu u toj grupi, su mi
dali nadu – nadu da cu i ja mozda moci da prihvatim ovaj gubitak i da se oslobodim svog
osecanja poraza. Moj stid je bio otezan time sto sam lezbejka i sto je trebalo da se nosim
sa drustvenom osudom. Bilo mi je tesko da prepoznam i prihvatim osobu punu ljubavi

82
ispod stida. Slogani, ostali Al-Anon clanovi i format sastanka su mi pomogli da se na
kraju osecam dovoljno bezbedno da pocnem da skidam slojeve sa sebe i da otkrijem da
sam i ja sposobna da volim i vredna ljubavi.
--------------------------
Vreme provedeno u Al-Anonu me je naucilo da verujem svojim instinktima. To mi
nikada nije bilo jasnije nego kada sam zalila samoubistvo svog brata. Tog jutra kada je
trebalo da bude njegova sahrana, znala sam da mi je potrebna uteha i podrska Al-Anon
sastanka. Toga dana se nije odrzavao moj redovni sastanak i pronasla sam drugi.
Kada sam se nasla tamo, znala sam da je postojao i drugi razlog za dolazak. Posle
visegodisnjeg pohadjanja programa, naucila sam da strah i bol mogu da se umanje, ako se
dele. Znala sam da treba da delim ono sto mi se desava u zivotu. Trebalo mi je hrabrosti
da pocnem da govorim, ali najzad sam se otvorila i podelila da sam dosla na sastanak
zato sto se moj brat ubio, da je njegova sahrana bila tog popodneva i da nisam mogla da
podnesem bol.
Uteha i podrska koju sam dobila tog dana je nesto sto ne mogu da opisem. Nisam nikada
razumevala zasto razgovor sa nekim od poverenja, o necemu strasnom, nekako to
ublazava, ali meni je to bilo tako. Uvek cu da budem zahvalna onim Al-Anon clanovima
tog jutra koji su mi dali snagu da se suocim sa preostalim delom dana.
--------------------------
Isao sam na Al-Anon sastanke jednom nedeljno, ali nisam koristio program da mi
pomogne da se nosim sa svojim gubicima. Nisam imao Sponzora i moj napredak u
programu je tokom vremena bio sve slabiji. Postupao sam sa svojim osecanjima bas
onako kako sam naucio u svojoj alkoholicarskoj porodici – potpuno sam. Postajao sam
sve vise i vise izolovan i usamljen.
U mojoj zalosti, pomoc mi je stigla neocekivanim putem: kroz servis.Godinama je moja
maticna grupa bila bez Predstavnika Grupe. Jednog dana su me pitali da preuzmem tu
duznost. Osecao sam da treba da se razvijam u svom programu i verovao da me Visa Sila
vodi ka servisu, tako da sam pristao. U sledecih nekoliko nedelja, stigao sam od skoro
potpune izolacije u svojoj zalosti do intezivnog osecanja pripadnosti programu. Tokom
vremena poceo sam da ucestvujem sve vise u servis aktivnostima i na kraju sam postao
Sponzor. Servis me je naucio da pomazem sebi kroz pomoc drugima. Moj zivot je danas
ispunjeniji nego sto sam ikada mogao da zamislim.
------------------------------
Volim sponzorstvo, ali kada mi je majka umrla, osetila sam da ne mogu da pomazem
osobama kojima sam bila Sponzor. Neko u koga imam poverenja je predlozio da
napravim pauzu u sponzorstvu od godinu dana, tako da mogu da se staram o sebi. Bila
sam vrlo zabrinuta kako ce to da deluje na njih i kome ce da se obrate. Najzad, morala
sam da imam poverenja da ce neko da se pobrine za njih. Pozvala sam ih i rekla im da cu
da napravim pauzu u sponzorstvu od godinu dana, tako da mogu da se staram o sebi u
svojoj zalosti.
Uvek sam misliala da Al-Anon izreka “Kada moje obaveze porastu, ja se osecam bolje”,
moze da se primeni na zalaost, ali u mom slucaju, bilo je upravo suprotno. Bilo mi
potrebno da budem sama sa sobom neko vreme, da bih se oporavila. Isla sam na sastanke
i ponekad odlazila ranije, da ne bih razgovarala sa drugima. Cak sam isla i na sastanke
gde nisam nikoga poznavala. Nisam mogla da budem sa svojim bliskim Al-Anon

83
prijateljima u ovom periodu. Volim da kazem da je ta godina za mene bila vreme kada
sam se “ucaurila”.
Moja odluka da napravim pauzu u sponzorstvu od godinu dana je bila najteza, ali najbolja
koju sam mogla da donesem za sebe. Ta godina je bila je predstavljala vrlo intiman i
tuzan period, ali i vreme za oporavak, za koje nisam ni bila svesna da mi je bilo potrebno.
Vrlo sam zavalna da sam se starala o sebi i verujem da je to sada ojacalo moj odnos sa
osobama kojima sam bila Sponzor. Zahvaljujem svakodnevno svojoj Visoj Sili zbog
ovog programa i zbog mudrosti onih koji su bili u njemu pre mene. Ne znam kako bih se
inace oporavila.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Kako sam se starao/la o svojoj fizickoj dobrobiti danas?
 Sta mogu danas da ucinim da pomognem sebi da se osecam bolje?
 Da li posvecujem redovno vreme sastancima, molitvi i meditaciji?
 Sta mogu da ucinim da se osecam bolje spiritualno?
 Kako mogu da prepoznam teznju da se izolujem umesto da pronadjem podrsku
koja moze da mi pomogne?
 U ovom periodu svog zivota, koje mogucnosti za Al-Anon servis bi najvise
odgovarale mojoj potrebi za oporavak, dan po dan?

84
Duhovni rast kroz zalost
“Kada sam nasao Al-Anon, nista se nije promenilo sem mene.”
Zivot nam stvara mnoge sanse da duhovno napredujemo. Za mnoge od nas, zalost moze
da bude takva sansa.
Medjitum, mozemo da budemo nesvesni duhovnoh darova koji dolaze od zalosti, ako
smo njom pogodjeni. Svest o takvim
darovima obicno dolazi mnogo kasnije. Bilo da se suocavamo sa gubitkom voljene osobe,
braka, intimne veze, detiinjstva
ili snova, oporavak od takvog ogromnog gubitka nam je mozda nekada izgledao
nemoguc. Ipak, zalost je bila ta kroz koju su
mnogi od nas nasli dublji i ispunjeniji zivot.
Duhovni darovi koji dolaze kroz zalost su cesto vrlo neprimetni, ali postaju ocigledniji
kada razmisljamo o tome kako smo se menjali i
napredovali. Cak iako nas zivot ne izgleda znatno drugacije, osecamo se drugacije, jer
smo se mi sami promenili. Usredsredjivanjem na sebe same i oslobadjanjem od
ocekivanja, vise ne reagujemo na isti nacin kao nekada. Jednog dana mozemo da
reagujemo mirno na situaciju koja nas je nekada cinila ljutim danima. Umesto sto
ocekujemo od drugih da se staraju o nama, sada to radimo sami. Kada se molimo, trazimo
snagu, hrabrost i mudrost, a ne odredjene ishode.
“Imala sam srecu da sam mogla da osecam svoj bol i zalost na nacin koji mi je promenio
zivot.”
U A-lAnonu postajemo voljni da ucimo vise o sebi samima kada nastojimo da se
oporavljamo od bolne proslosti. Sto je najvaznije, nalazimo nadu usred ocaja. Ta nada
dolazi kroz Al-Anon. Saznanje da ne moramo sami da se suocimo sa zaloscu, daje
mnogima od nas hrabrost da se ponovo suocimo sa zivotom. Otkrivamo da je oporavak
od zalosti moguc, jer smo videli da se to desilo drugima. Oporavak ne znaci da ce nas
zivot da bude bez problema. Medjutim, mozemo da nadjemo utehu znajuci da cemo uz
pomoc Al-Anona da budemo bolje opremljeni da se nosimo sa bilo kojim izazovima u
buducnosti.

Jacanje samo-svesti i samo-postovanja

Rad u Al-Anonu je pomogao mnogima da produbimo razumevanje o sebi samima. U
odluci da produbljujemo i jacamo vezu sa Visom Silom svakog dana, uskoro otkrivamo
da se duhovno menjamo i rastemo. Imamo toliko mnogo toga cime se ponosimo. Mnogo
smo radili i bili uporni, cak i kada smo osecali da treba da odustanemo. Primenjujuci
alate programa na svoj zivot, oslobadjamo se tereta i strahova koji su nas sputavali.
Mnogima ova nova sloboda daje novi pogled na zivot.
U proslosti smo se usredsredjivali na druge i zanemarivali svoje potrebe, sto je dovelo da
izgubimo sebe i predamo se bolesti alkoholizma. Iako smo se mozda osecali zarobljenim
u proslosti, sada prepoznajemo da imamo izbor. Sada, umesto da se usredsredjujemo na
menjanje alkoholicara, fokusiramo se na menjanje sebe samih.
“Bez programa, ja bih jos uvek krivila i manipulisala alkoholicara da radio no sto ja
mislim da je najbolje.”

85
Pre Al-Anona, mozda nismo znali sta znaci da se staramo o sebi u vreme kriza. Uceci da
se usredsredimo na sebe same, nasa svest o sebi samima i samo-postovanje rastu.
Pocinjemo da shvatamo da zasluzujemo sopstvenu paznju i da smo vredni ljubavi i
postovanja. Uceci da se usredsredi na sebe, jedan clan je primetio koliko se promenio:
“Danas, umesto da se molim da alkoholizam u mojoj kuci nestane, molim se da
alkoholicari u mom zivotu steknu smirenost i samopouzdanje koje sam ja dobio.”
Mnogima od nas zalost moze da pomogne da bolje upoznamo sebe. Kada nastojimo da se
pomirimo sa svojom prosloscu, pocinjemo da gradimo nove veze i nalazimo oprostaj za
alkoholicare, svoju porodicu i sebe.
Danas mozemo da imamo poverenje da znamo sta je najbolje za nas, a da ne moramo da
zadovoljimo nikog drugog. Kada nase samo-postovanje raste, pocinjemo da cenimo ono
sto nas cini jedinstvenim. Svako od nas donosi u Al-Anon nesto sto niko drugi ne moze –
sebe. Kada bismo bili svi isti, ne bismo imali mnogo da dobijemo od iskustava drugih.
Nasa jedinsvenost je to sto omogucava da ucimo jedni od drugih.

Kretanje napred i nastavak zivota

Iskustvo nas uci da se zalost ne odvija linearno. U stvari, ona dolazi slicni plimi i oseci. U
zalosti, ne stizemo do zamisljene linije cilja. Ako je voljena osoba umrla, mozemo da se
pitamo da li ih napustamo ako nastavimo da zivimo svoj zivot. Mozemo da strahujemo da
ako se oslobodimo svojih starih nada i snova, da necemo da nadjemo nista da ih zameni.
Ovi strahovi su prirodni. Kada se oslobodimo starih snova, mozda cemo neko vreme da
budemo u stanju neizvesnosti.
Ovo prelazno stanje moze da nam bude nelagodno, ali je to cesto stanje u kome mozemo
da pocnemo stvaranje novih snova. To je stanje neizvesnosti, koje za mnoge od nas
postaje neodvojivi deo naseg duhovnog razvoja.
“Jos uvek zalim, ali je ocaj nestao.”
U kretanju napred, mozemo da prihvatimo gubitke i da naucimo da zivimo sa svojom
zaloscu. Kada dostignemo ovu tacku, mnogi od nas postanu svesni duhovnih pouka koje
su dosle od zalosti. Kretanje napred ne znaci da smo zaboravili svoje gubitke i da smo
zavrsili sa zaloscu. Mozda cemo uvek da osecamo neku tugu i bol zbog nekih gubitaka,
ali sa prihvatanjem, bol se vremenom smanjuje. Najzad, osecamo se spremni da se
odvojimo i krenemo napred. Mozemo da imamo poverenje u sebe da znamo kada je
pravo vreme za to.
“Otkrivam da mada neverovatno zalim zbog gubitka svog braka i oca svoje dece, ne
moram da potonem u bolu.”

Razmisljanje o sopstvenom napretku

“Ako pogledam u proslost, jos uvek mogu da osetim bol nekada osecao. Ali vracanje u
proslot mi pokazuje koliko sam napredovao.”
Vrlo lako se usredsredjujemo na sledeci zadatak koji treba da savladamo, na sledecu
prepreku. Mada mozda zelimo da idemo napred, moze da nam bude korisno da
povremeno zastanemo i da razmislimo o svom napretku. Dvanaesti Korak govori o
“posto smo doziveli duhovno budjenje kao rezultat ovih koraka…” On moze da nam
pruzi sansu da razmisljamo o tome kako smo se promenili. Podsecamo se gde smo bili na
pocetku svoje zalosti i konstatujemo gde smo danas.

86
Dvanaesti Korak se ne odnosi samo na nase promene. Jedan clan je shvatio da se
Dvanaesti Korak vise odnosi na stvaranje boljeg zivota za njega samog; takodje se odnosi
na ohrabrenje i pomoc drugima. Kada delimo svoje teskoce i promene kroz koje smo
prosli, inspirisemo druge i nudimo nadu da je moguc oporavak od zalosti.
“Zahvaljujuci Al-Anonu, ucinila sam vise od golog opstanka. Postala sam jace i
saosecajnije ljudsko bice, sposobnije da voli.”

Zahvalnost
“Posle akutnog bola zalosti, glavno osecanje sada je zahvalnost – ogromna,
sveobuhvatna zahvalnost.”
Kada prvi put dodjemo u Al-Anon, moze da bude tesko da shvatimo da mozemo da
osecamo ista drugo nego prezir prema bolesti koja nam je donela toliko patnje i zalosti.
Medjutim, za mnoge od nas, alkoholizam postaje katalizator za napredak i promenu i na
kraju nas dovodi u stanje zahvalnosti. Mozemo cak da se osecamo zahvalnim zbog
alkoholicara u nasem zivotu, bez koga nikada ne bismo pronasli Al-Anon.
“Trebalo mi je da iskusim aktivni alkoholizam da bih saznao za smirenost koju sam
nasao u programu. Danas mi je zivot mnogo drugaciji nego sto sam ikada moga da
ocekujem.”
Moze da se kaze da je zahvalnost kamen temeljac oporavka. Bez nje, verovatno bismo
odustali od nade za bolji zivot. Mada smo mozda nekada osecali strah zbog buducnosti,
sada pocinjemo da osecamo uzbudjenje zbog mogucnosti promene u nasem zivotu i
pouka koje mogu da doprinesu ovim promenama. Kada se vratimo na stare nacine
ponasanja ili kada napravimo gresku, mozemo da odlucimo da to vidimo kao priliku da
naucimo nesto o sebi, a ne kao priliku da se stidimo sebe.
Zahvalnost ne znaci da treba da se osecamo srecnim zbog svega sto se dogadja u nasem
zivotu. “Ne mogu da kazem da sam zahvalna zbog gubitka braka, rekla je jedna clanica,
ali mogu da kazem da sam zahvalna za mnoge pouke koje sam iz toga izvukla.” Drugi
clan je rekao: “Poceo sam da primecujem druge darove u svom zivotu, koje inace ne bih
video. Iako sam izgubio svoju dragu suprugu, stekao sam spokojnost Al-Anon programa.”
Neki su zahvalni zato sto mogu da osecaju kao ovaj clan: “Duboko sam zahvalan za
zalost koju osecam. Sigurno da je bolja od vremena kada sam bio otupeo i posrtao u
zivotu.”
Iako je vazno da priznamo svoje gubitke dok zalimo, zahvalnost moze da nam pomogne
da shvatimo sta imamo. Usred nestalnosti zivota, zahvalnost nas podseca da cenimo svaki
momenat. Kao sto je primetio jedan clan: “Uvek mogu da nadjem nesto sto me cini
zahvalnim, cak iako su to mozda moji palcevi.”
Kako upraznjavamo zahvalnost? Neki clanovi su otkrili da im pomaze ako redovno pisu
spisak zahvalnosti. Drugi su razvili dnevnu praksu izrazavanja zahvalnosti za male stvari,
cak i za teske momente i za ono sto imaju da nas nauce. Naucimo da verujemo da smo
tacno tamo gde treba da budemo ovog momenta. Bol i radost cesto idu ruku pod ruku.
Zahvalnost nije zanemarivanje zivotnih problema i teskoca. U stvari je prepoznavanje da
zivot nije sve ili nista.
“Al-Anon mi je otvorio oci, usi i srce za predivni svet u kome zivim.”
Zahvalnots moze da produbi nasu perspektivu i da prosiri nasu svest o svetu. Takodje
moze da nam pomogne da vise cenimo zivot. Kada nam je paznja manje usredsredjena i
kada smo manje fokusirani na alkoholicara, mozemo vise da cenimo male lepote sveta

87
oko nas. Cak i usred haosa i zalosti, mozemo da budemo u kontaktu sa svojim srcem.
Mozemo da dozivimo da smo odjednom svesniji izlaska i zalaska sunca, decjeg osmeha
ili mekog krzna neke zivotinje. Neke stvari koje smo nekada uzimali za bogom dane ili ih
nismo primecivali, postaju upravo najvaznija duhovna hrana.
“Bila sam nemocna u odnosu na smrt svog muza, ali sam imala izbor o svom zivotu posle
toga. Mogla sam da izaberem da budem ogorcena i ljuta sto je moj moz otisao, ili da
budem zahvalna zbog zajednickog zivota. Mogla sam da odaberem da gledam na zivot
kao na nesto sto bi trebalo da podnesem sama, ili da prigrlim svaki dragoceni trenutak.
Mogla sam da odaberem da gledam na zivot sa strahom, ili kao na dolazecu avanturu.”
Svaki dan je prilika za novi pocetak. Mozemo da dozvolimo zalosti da otvori vrata
zivotnim tajnama. Mada mozda necemo moci da kontrolisemo svoje gubitke, ucimo da
ipak imamo izbor kako da se odnosimo prema njima. Mozda nikada necemo moci da ih
objasnimo, ali mozemo da pronadjemo slobodu u tome da ne treba sve da razumemo.
“Verovatno nikada necu moci da razumem zasto neki ljudi pronadju oporavak, a neki ne.
Ipak, zaprepascen sam, da ne uprkos, vec upravo zbog svojih gubitaka, sam vise svestan
lepot ei prolaznosti svakog trenutka. “

Nada za danas
“U Al-Anonu sam naucila da uprkos svim mojim gubicima, postoji nada.”
Oporavak u Al-Anonu se velikim delom odnosi na teznju da zivimo u sadasnjem trenutku.
Kada mozemo da se usredsredimo na danas, otkrivamo da strahovi za buducnost ili brige
o proslosti vise ne vladaju nasim zivotom kao nekada. Uceci kako da upravljamo samo
danasnjim danom, donosimo odluku da gradimo bolji zivot za sebe. Razmisljanja iz
“Samo za danas” znaka za knjige su pomogla mnogima od nas dok nastojimo da
dobijemo sto vise od sadasnjeg trenutka.
“Smirenost ne dolazi tako sto izbegavam teskoce u zivotu, vec sto prolazim kroz njih uz
pomoc svoje Vise Sile i svojih prijatelja u oporavku.”
Cilj oporavka nije da se potpuno uklone iskusenja. Kao ljudska bica, osecacemo ih s
vremena na vreme. Ipak mozemo da nadjemo spokojstvo usred haosa. Al-Anon moze da
bude izvor utehe i podrska kada se suocimo sa nepoznatim.
“Danas sam apsolutno uverena da bilo koje patnje zivot donese, moj voljeni Al-Anon
program ce da bude to da me drzi za ruku i da tiho koraca sa mnom.”
Kada pristanemo da krenemo na ovaj put u zalost, kazemo “da” punijem zivotu. Kada
pruzimo poverenje Al-Anonu i Visoj Sili, dobijamo snagu da se suocimo sa svojim
gubicima – i neki od nas ih imaju mnogo. Ucimo da je za oporavak od gubitaka potrebno
vreme i dajemo sebi dozvolu da zalimo onoliko koliko nam je potrebno. Nastavljamo da
dolazimo na sastanke, cak iako to ne zelimo. Otvaramo dusu, delimo i slusamo – i malo
po malo, pocinjemo da se oporavljamo.

Clanovi dele iskustvo, snagu i nadu: Duhovni rast kroz zalost

U toku prosle godine morala sam da prihvatim neke teske situacije, ukljucujuci
udaljavanje mog sina od mene. Proslo je vise od godinu dana otkad sam videla svoju
unuku. Kada mi je sin prvi put rekao da sam bila losa majka i baba, nisam mogla o tome
da govorim, a da ne placem. Shvatila sam da ne mogu da promenim situaciju ili da
otklonim probleme svog sina. Sada prihvatam da on treba da resava probleme na svoj
nacin.

88
Trudila sam se dosta da predam situaciju Bogu, dok pokusavam da nastavim svoj zivot.
Nastavljam da se molim za porodicu svog sina i da se Bog stara o njima. Kada moj sin
bude spreman da me primi ponovo u svoj zivot, nameravam da budem spremna da
prihvatim ponudu bez gorcine ili zaljenja. Pokusala sam da ostanem pozitivna u prepisci
sa porodicom svog sina, mada je prepiska sada jednosmerna.
Al-Anon me je mnogo naucio i dao mi alatke koje su mi potrebne da se suocim sa
sadasnjom krizom u svom zivotu. Jutros sam ustala i donela odluku da ucinim sledecu
godinu sto mogu boljom. To je istina – zivot je ono sto ucinimo od njega. Naucila sam da
zasluzujem da imam bolji zivot i od mene zavisi da to i ucinim. Hvala ti, Al-Anone, sto si
mi pomogao da vidim da imam izbor.
---------------------------------
Alkoholizam je poznat kao razbojnik i lopov, zato sto toliko mnogo krade od onih koji sa
kojima dodje u kontakt. Dozivela sam mnogo gubitaka zbog odrastanja u porodici sa
ovom bolescu. Prvo i najvaznije, alkoholizam mi je oteo sposobnost da osecam emocije.
Tako kada su se moji roditelji razveli, pokusala sam da nista ne osecam. Kada nas je otac
napustio, potisnula sam svoju zalost. Kasnije, svaki put kada je neki novi gubitak nastao,
uspela sam da ga sahranim.
Mnogo godina posle toga, dosla sam u Al-Anon i polako pocela da se odmrzavam iz
ovog stanja emotivne zaledjenosti. Kako je vreme prolazilo, razvod, geografsko
odvajanje i smrt su doneli gubitke u moj zivot. Sa svakim gubitkom, Al-Anon alatke i
program su bili uz mene da me podrze, ali samo onoliko koliko sam ja dozvoljavala. Jos
uvek sam se bojala da ne budem ophrvana zaloscu i osecala sam se bezbednije kada sam
potiskivala osecanja nego kada sam ih osecala. Brinula sam da ako pocnem da placem,
necu moci da stanem. Kada mi je majka umrla, jedva da sam plakala i bila sam
depresivna mesecima.
Najzad, jedan narocit gubitak me je doveo u stanje gde sam zaista mogla da osetim svoju
zalost. Blizak prijatelj je imao tumor mozga. Bio je optimista u pogledu lecenja i
ocekivao potpuni i brz oporavak. Medjutim, njegova operacija nije isla po planu i
doziveo je ozbiljne komplikacije. Mada je jos uvek bio ziv, osoba koju sam znala i volela
je otisla. Kada sam preuzela ulogu negovateljice svog prijatelja, osecala sam se kao na
emotivnom klatnu. Bilo je kao da sam sa aktivnim alkoholicarem.
Neprekidno sam gubila ravnotezu. Svaki put kada sam mislila da znam sta da ocekujem,
stvari su se menjale. Al-Anon mi je pomagao u bezbrojnim usponima i padovima.
Povecala sam broj sastanaka koje sam pohadjala i molila se sa zarom pocetnika.
Podsecala sam sebe svakodnevno na “hrabrost da promenim stvari koje mogu”. Otkrila
sam da radim stvari za koje sam citavog zivota ubedjivala sebe da nisam sposobna da ih
cinim.
Kroz dugu borbu sa bolescu i smrt mog prijatelja, napredovala sam emotivno i duhovno
na nacine koje nikad nisam mogla da zamislim. Prvi put sam osetila jak bol zbog gubitka
nekoga koga volim. Znala sam da vise nije moguce da patim sama i izolovana. Delila
sam otvoreno osecanja i plakala. Mogu da zahvalim Al-Anonu za pomoc da uvidim da
imam izbor u tome da prestanem da blokiram svoja osecanja i da pocnem da ih osecam.
----------------------------
Iskustva sa gubicima su mi pokazala koliko sam napredovao u Al-Anonu. Izgubio sam tri
bliska clana porodice. Razlika u tome kako sam se osecao u vreme smrti svakoga od njih
mi govori koliko sam se promenio.

89
Majka mi je umrla dve godine pre nego sto sam otkrio Al-Anon. Jos uvek sam se borio sa
aktivnim alkoholizmom svoje supruge. Nisam nista osecao kada je moja majka umrla i
nisam mogao da osetim zasto. Moja majka i ja smo imali dobar odnos pun ljubavi, zasto
onda nisam mogao da placem? Onda je moja supruga prestala da pije i ja sam nasao Al-
Anon.
Kada je moj otac umro, bio sam u Al-Anonu osam godina. Posle njegove smrti, osecao
sam fizicki bol u srcu, koji nije bio tamo za moju majku. U to vreme, nisam imao pojma
sta se desilo da se drugacije osecam. Moj mladji brat alkoholicar je umro sest godina
kasnije. U to vreme sam vec bio u Al-Anonu cetrnaest godina.
Verujem da me je Al-Anon promenio od coveka bez ociglednih osecanja u coveka koji
moze da oseca. Ne koristim rec “normalan”, jer ne znam sta to znaci. Pre Al-Anona,
nisam u stvari funkcionisao normalno. Sada imam prava osecanja. Ove tri smrti su bile
kao znaci na putu mog oporavka u Al-Anonu, za koji sam izuzetno zahvalan.
--------------------------
Bila sam u Al-Anonu osam godina kada sam odlucila da staranje o sebi samoj znaci da
napustim svoj brak. Imala sam Sponzora i radila sam Korake, ali sam se osecala sve vise i
vise izolovano. Sve ovo vreme sam mislila da sam bila u Al-Anonu zbog sebe same. Sada
kada je moj brak bio okoncan, shvatila sam koliko sam zelela da moj muz nadje oporavak.
Zalila sam gubitak svojih snova. Dugo vremena, nisam cak mogla da izgovorim ove reci,
a da ne placem.
Sponzor i l-Anon prijatelji su mi sugerisali da treba da zalim. Rekli su mi da je zalost
process i da cu jednog dana da izadjem iz nje. U to vreme i odlazak na sastanke je bio
napor. Secam se da sam sedela na njima i da sam jedva mogla da cujem sta je bilo receno.
Ali sam nastavljala da idem i verovala da ce program da me iznese kroz zalost. I zaista je
tako bilo. Postoji i druga strana zalosti i ona je divna. To je osecanje i iskustvo koje
nikada ne bih upoznala da nisam bila posvecena Al-Anon programu. Danas ne zalim i
vrlo sam zahvalna.

Pitanja za razmisljanje i meditaciju

 Kako sam napredovao/la u svesti o sebi od dolaska u Al-Anon?
 Kako zamisljam “oporavak” i sta ocekujem od njega?
 Da li sam razmatrao/la koristi od spiska zahvalnosti u vreme kada osecam vise
ogorcenosti nego zahvalnosti?
 Da li se moja predstava o duhovnom budjenju promenila od dolaska u Al-Anon?
 Koji delovi moje licnosti su se probudili od kada radim na oporavku?
 Kako su mi gubici pomogli da stvorim svoju sadasnju licnost?

90