projekat:

DUG I ZDRAV IVOT

 Dr Hauard S. Fridman
i dr Lesli R. Martin

Projekat:
DUG I ZDRAV IVOT
Prekretnica u odnosu prema ivotu i zdravlju,
nastala na osnovu osmodecenijskog istraivanja

Prevod s engleskog
Ivana Gogoski

Mono i Manjana
2011.
 Naslov originala
The Longevity Project, Howard S. Friedman and Leslie R. Martin
Copyright Howard S. Friedman and Leslie R. Martin, 2011
Ovo izdanje je objavljeno u saradnji sa Hudson Street Press, lanom Penguin Group (USA) Inc.
Prava za srpsko izdanje 2011 Mono i Manjana
Izdava
Mono i Manjana
Za izdavaa
Miroslav Josipovi
Nenad Atanaskovi
Glavni i odgovorni urednik
Sran Krsti
Prevod
Ivana Gogoski

Lektura i korektura
Ana Ranelovi

Kompjuterska priprema
Mono i Manjana
Dizajn korica
Nada Orli

tampa
Elvod-print, Lazarevac

E-mail: office@monoimanjana.rs
www.monoimanjana.rs

CIP -
,

613

, .
Projekat: dug i zdrav ivot : prekretnica u odnosu prema ivotu i zdravlju nastala na osnovu
osmodecenijskog istraivanja / Hauard S. Fridman i Lesli R. Martin ; [prevod Ivana
Gogoski]. - Beograd : Mono i Manjana, 2011 (Lazarevac : Elvod-print). - 265 str. ; 21 cm

Prevod dela: The Longevity Project / Howard S. Friedman and Leslie R. Martin. - Saradnici u
istraivanju: str. 243-246. - Beleke: str. 247-265.

ISBN 978-86-7804-495-3
1. , . []
a)
COBISS.SR-ID 187396364
Doktoru Termanu, Termanovim ispitanicima
i naim brojnim kolegama Termanatorima
 SADRAJ

Uvod
Epohalna istraivanja ivotnog veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  11

Poglavlje 1
Karakter i dug ivot
Ko ostaje zdrav? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  21

Poglavlje 2
Pravini i uporni su dugoveni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  31

Poglavlje 3
Srdano i drueljubivo
Zdravo ili trivijalno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  43

Poglavlje 4
Srea i zdravlje?
ivahna zagonetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  53

Poglavlje 5
Katastrofalno razmiljanje
Sudbine pesimista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  69

7
Poglavlje 6
Detinjstvo i kolski dani
Prerani start, rani fini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  87

Poglavlje 7
Razvod roditelja
Neki su bili izdrljivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  99

Poglavlje 8
Spasavanje ive glave
Atlete protiv trebera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Poglavlje 9
U bolesti ili zdravlju?
Ljubav, brak i razvod131

Poglavlje 10
Karijere, uspeh i zadovoljstvo
Napredak i preivljavanje149

Poglavlje 11
Susret dugog i zagrobnog ivota
Religija i zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Poglavlje 12
Poverenici, mree i drutveni ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Poglavlje 13
Jaz meu polovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Poglavlje 14
Cena rata i traume
Zato neki napreduju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

8
Poglavlje 15
Individualni putevi do zdravlja i dugog ivota
(I zato ne elimo da koristimo supertablete) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Epilog
Dug ivot i javno zdravlje
ta bi drutvo trebalo da uradi za budunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

Saradnici u istraivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Beleke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

9
 UVOD

Epohalna istraivanja ivotnog veka

U septembru 1921. godine, Luis Terman, psiholog sa Univerziteta u

Stenfordu, izvukao je sa asa, iz uionice u San Francisku, talento-
vanu uenicu Patriu i njenog najboljeg druga Dona. Doktor Terman je
traio nadarenu decu i zamolio je njihove nastavnike da izaberu najbistri-
ju decu u razredu. Interesovali su ga izvori intelektualnog rukovoenja
i pitao se da li je mogao prepoznati rane naznake velikog intelektualnog
potencijala.
Osamdeset godina kasnije, i Patria i Don su jo uvek bili ivi, imali
su po devedeset jednu godinu. Nadmaili su oekivanja i iveli su dugo
i zdravo. U emu je njihova tajna? S namerom da to otkrijemo, proveli
smo proteklih dvadeset godina pratei ljude koji su uestvovali u istra-
ivanjima dr Termana, ispitujui zato neki ljudi uspevaju da dosegnu
duboku starost, dok se drugi razbole i prerano umru.
Usput smo otkrili da su mnoge zdravstvene preporuke nepromilje-
ne ili jednostavno pogrene. Njih smo zamenili mnogo tanijim puto-
kazima za dui, zdraviji ivot.
Neto vie od 1.500 bistrih deaka i devojica koje je odabrao dr Ter
man roeni su oko 1910. godine. Veina ih je do sada preminula. Doku
mentovali smo gde su i kada umrli i istraili smo njihove ivote do naj-
sitnijih detalja. Iako je dosta njih umrlo pre svoje ezdesete, mnogi su

11
 Projekat: dug i zdrav ivot

ostarili zdravi i doekali duboku starost. Iznenadilo nas je to da oni

koji su poiveli dugo, nisu nali tajnu zdravlja u brokoliju, medicinskim
istraivanjima, vitaminima ili dogingu. Pre svega, to su bili ljudi sa
uvreenim navikama i obrascima po kojima su iveli. Dokazano je da
su njihovi karakteri, karijere i drutveni ivot bili od velikog znaaja za
njihovo dugorono zdravlje, veoma esto na nain koji nismo mogli
oekivati.
Uobiajeni saveti tipa korak po korak, dati onima koji ele da po-
boljaju svoje zdravlje (opustite se, jedite povre, smrajte, venaj-
te se) nekome mogu biti spasonosni, ali za mnoge ne moraju biti niti
produktivni niti ekonomini. Zapravo, standardni medicinski saveti
mogu biti kontraproduktivni, inei nas gojaznima, izazivajui stres u
borbi za ispunjavanje pojedinih naela. Nae drutvo troi itavo bogat-
stvo na zdravstvenu zatitu, moderne dijete, lekove i mnotvo kratko-
ronih lekova koji povremeno pomau; ali obino sve to ima razoara-
vajue malo efekta na nae dugorono zdravlje i dugovenost.
Pokojna komiarka Lusila Bol imala je sopstvenu tajnu mladosti: i-
vite poteno, jedite polako i laite za svoje godine.1 Lusi je bila u pravu,
ali je istovremeno i pogreila. Nai podaci pokazuju da potenje mo-
e biti veoma vano, ali ako jedete sporo, to nee imati mnogo efekta.
Lai u vezi s godinama i zdravljem zaista predstavljaju izazov onima koji
istrauju zdravlje, ali mi smo otkrili nain kako da nadmudrimo sve Lusi
na svetu i zaobiemo ovaj standardni izvor istraivake pristrasnosti.
Mi se u svojim istraivanjima fokusiramo prvenstveno na dugove-
nost duinu ivota. Mnoga istraivanja blagostanja imaju mane zato
to se previe oslanjaju na odgovore samih ispitanika na pitanja o zdrav-
lju i blagostanju, koja zovemo samoocenjivanje. Njihovi odgovori su
subjektivni i esto netani. Samoocenjivanje ne moe iskriviti sliku dugo-
venosti. Iako postoji oblast istraivanja pouzdanosti umrlica, veoma je
verovatno da, ako na vaoj umrlici pie da ste preminuli 26. aprila 1989.
godine, moemo opravdano biti sigurni u duinu vaeg ivota i zdrav-
stveno stanje tog dana. Lusila Bol nije uestvovala u istraivanjima dr
Termana, ali kako emo videti, jedan od njenih najbliih saradnika jeste.

12
 Dr Hauard S. Fridman i dr Lesli R. Martin

Mnoga uvreena uverenja o zdravlju i dugovenosti zasnivaju se na

pristrasnosti izvora sa odstupanjima koja idu dalje od pristrasnog sa-
moocenjivanja. Kada stavimo naklonosti ka istraivanju iz sopstvenog
interesa (a moda i finansijske interese) na stranu, primetiemo da po-
stoji mnogo izvora nenamernih izvrtanja ili greaka. Ako razmislite o
tome kao to to mi svakodnevno inimo u naoj laboratoriji shva-
tiete da nikada ne moemo biti potpuno sigurni u ispravnost mnogih
zdravstvenih istraivanja i tvrdnji.
Mi svakako moemo istraivati pojedince koji ostaju zdravi, ali s
kim emo ih uporediti? Da smo znali da je dvoje ljudi po roenju bilo
jednako, ali je jedan jeo samo brokoli, dok je drugi jeo samo prene
nicle, onda bismo mogli imati razumno poreenje. Meutim, skoro sva
epidemioloka istraivanja, ak i ona koja se pojavljuju meu najvani-
jim vestima, porede ljude koji se razlikuju na mnogo razliitih naina.
Svakako, mnogih razlika nismo ni svesni. Veina poreenja vegetarija-
naca i zavisnika o pljeskavicama ili onih koji piju lekove i onih koji ih
izbegavaju upravo zbog toga obavezno ima mane.
Istraivai daju sve od sebe da budu to precizniji, ali u okviru sloe-
nih istraivanja ljudskog zdravlja uvek postoje granice. I statistike koje
proizlaze iz tih istraivanja mogu imati veliki broj razliitih tumaenja.
Jedan od najboljih naina da izbegnemo istraivake zamke i pri-
strasnost jeste da pratimo pojedince tokom itavog ivota i vidimo koje
karakteristike utiu na potonje kvalitete, ponaanja i rezultate. ta je to
to konkretno utie da se ljudi sa slinim poreklom razlikuju u pogledu
zdravlja i blagostanja? Ova postepena procedura je upravo ono to smo
postigli, a ova knjiga je prvi sveobuhvatni izvetaj ovih otkria.
Pratei ivote stotine pojedinaca, otkrili smo nove preokrete u uo-
biajenim zdravstvenim preporukama, npr. da samoa ili razvod mogu
biti zdravi za enu. Naa istraivanja su razotkrila brojne, kako ih mi
nazivamo, bezizlazne mitove, uobiajene stavove koji nemaju dobru
naunu osnovu ili mogu voditi u orsokake koji mogu biti shvaeni na
razliite naine. Kroz ovu knjigu precizno emo objasniti zato su ova
uvreena miljenja netana. Na primer:

13
 Projekat: dug i zdrav ivot

Veina ljudi ne moe izbei svoju sudbinu: dobri umiru rano, a loi
kasno. (Mit!)
Venajte se i due ete iveti. (Mit!)
Opustite se i nemojte naporno raditi, pa ete biti zdraviji. (Mit!)
Pozivne misli smanjuju stres i vode dugom ivotu. (Mit!)
Religiozni ljudi ive due, pa nemojte proputati crkvene slube.
(Mit!)
Ako imate neki hobi poput batovanstva, etnje i kulinarstva, treba-
lo bi da ponete sa energinijim vebanjem. (Mit!)
Brige veoma loe utiu na vae zdravlje. (Mit!)
Ako verujete da vas neko voli i da mu je stalo do vas, na putu ste ka
dobrom zdravlju. (Mit!)
Idite u penziju to pre moete i igrajte vie golfa kako biste ostali
zdravi i iveli due. (Mit!)
Ako je vae dete veoma ozbiljno, ohrabrite ga da bude spontano i da
se vie zabavlja. (Mit!)
Pruite veliku podrku svojoj deci u koli i napredovae itavog i-
vota. (Mit!)
Moete doiveti stotu samo ako se odreknete svih stvari zbog kojih
elite da doivite stotu (to bi rekao Vudi Alen). (Mit!)

Veina knjiga o zdravlju i dugovenosti su kuvari, bukvalno ili fi-

gurativno govorei. Kada u njima nema recepata (zaponite 1. nedelju
spanaem proprenim u belom luku i maslinovom ulju) i spiskova hrane
(jedna jabuka dnevno), one nude listu od deset za i protiv (vebajte
trideset minuta etiri puta nedeljno; nemojte dozvoliti da vaa kilaa
pree odreeni nivo u odnosu na vau visinu).
Vebe, dijete, stres i teina zaista jesu vani za zdravlje, ali variraju od
osobe do osobe. Liste onoga to smete i ne smete veina nas skoro da ne
moe da potuje danima, mesecima ili godinama. Sreom, ispitanici dr
Termana pokazali su nam da je borba s listama odreenih zdravstvenih
pravila nepotrebna. Termanovi ispitanici su roeni decenijama pre ne-
go to su izmiljene patike za tranje, spa-centri i moderni medicinski

14
 Dr Hauard S. Fridman i dr Lesli R. Martin

testovi, a ipak su mnogi od njih iveli dugo i zdravo. Mi emo pokazati

zato.
Svoja otkria ne iznosimo da bismo vam predstavili faktore koji e
vas nainiti najdugovenijim ljudima na svetu. Veina nas ipak ne bi
elela da ivi koju godinu due ako bi to bile godine konstantnog pro-
padanja i bola. Meutim, injenica je da su oni koji due ive generalno
zdraviji tokom svog ivota. Veina ljudi koja doivi duboku starost ne
duguje to injenici da su pobedili rak, sranu bolest, dijabetes ili neku
plunu bolest; pre e biti da su one koji dugo ive ozbiljna oboljenja
uglavnom potpuno zaobilazila.
Kako je dr Terman poeo da ispituje svoje ispitanike kada su bili
veoma mladi, mnoga tumaenja koja su se pojavila nisu korisna samo
odraslima koji ele da nastave birajui zdraviji ivot, ve i onima koji na-
meravaju da svoju decu izvedu na pravi put. Mnoga naa otkria mogu
pomoi ljudima da preispitaju potencijalne dugorone uticaje njihovih
odluka kao roditelja, kao i da unaprede budue zdravlje itave porodice,
njihovu dobrobit i sreu.
Otkrili smo da su oni koji su sreniji skloni boljem zdravlju, ali ne
iz razloga na koje prvo pomislite! ivoti ispitanika dr Termana otvara-
ju vrata razumevanju intrigantnih odnosa izmeu zdravlja i sree. Nae
istraivanje je proirilo potencijalne predloge za unapreenje ne samo
dugog ivota ve i ivota koji je uspean, svrsishodan i produktivan!

Zadivljujue istraivanje
Kada je dr Terman zapoeo ispitivanje s Patriom i Donom i sa stotinak
druge bistre dece u Kaliforniji, prikupio je raznorazne korisne informacije
o njihovim porodicama, obrazovanju i aktivnostima. Zabeleio je koliko
je knjiga bilo u njihovim kuama, koliko su bili aktivni za vreme igre i
koliko su sreni bili brakovi njihovih roditelja. Ocenjivao je njihove li-
nosti da li su bili pametni, ekstrovertni, veseli. Zatim ih je pratio dok su
odrastali, donosili odluke u vezi s karijerom i osnivali sopstvene porodice.

15