You are on page 1of 10

ORIGINALNI NAUNI RAD UDC:902.

01

Staša Babi

Jezik arheologije II
(ili: Kako sam preživela promenu paradigme)*

Apstrakt: lanak predstavlja auto-refleksivni kritiki osvrt na auto-
rove ranije tekstove na temu arheološke teorije. Nesavršenosti ranih
tekstova posmatraju se u vezi sa preovlaZujuim stavom lokalne di-
sciplinarne zajednice u vreme objavljivanja. Arheologija u Srbiji ni-
je ukljuena u kljune teorijske diskusije, te su pojedinani napori
da se ovo stanje promeni bili usmereni na predstavljanje suštine te-
kuih razmatranja. Kako su dve vodee paradigme discipline – pro-
cesna i postprocesna, formulisane u svom originalnom okruženju
tokom perioda od skoro tri decenije, bile predstavljene istovremeno,
došlo je do njihovog "prelivanja".

Klju;ne re;i: promena paradigme, teorija u arheologiji, kulturno-
istorijski, procesni i postprocesni pristup, pozicija istraživaa

Tekst koji sledi poiva na dubokom uverenju da samo disciplina koja kon-
stantno preispituje svoja oruZa može biti produktivna i ispunjavati svoju svrhu.
Ovo preispitivanje nužno poinje sa pojedinanim istraživaem, bilo kao raz-
matranje odgovarajueg metodološkog postupka pri odreZenom istraživakom
zadatku, kao pokušaj da se prevaziZu ogranienja koja nameu oprobani i usta-
ljeni putevi, ili kao suoavanje sa sopstvenim rezultatima. Na drugoj strani, ita-
va istraživaka zajednica, unutar discipline ili u širem polju srodnih napora, po-
vremeno prolazi periode burnih i korenitih promena u stavovima o tome šta su
relevantna istraživaka pitanja; kojim se postupcima služimo da bismo na njih
odgovorili, koja znanja akumulirana prethodnim istraživanjima podležu preispi-
tivanju i moguem odbacivanju, a koja ine pouzdan osnov na kojem se dalje
nadograZuje korpus disciplinarnog znanja. Od vremena prvog objavljivanja uti-
cajnog dela Struktura naunih revolucija Tomasa Kuna (Kun 1974), za ovo
uzavrelo stanje esto se u literaturi koristi izraz promena paradigme.
Disciplina koja je moje osnovno akademsko utemeljenje – arheologija, od
sredine dvadesetog veka prošla je kroz dva perioda eksplicitnih debata o prirodi

*
Tekst je nastao u okviru rada na projektu Interkulturna komunikacija u paleo-
balkanskim društvima, finansiranom od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Re-
publike Srbije, pod brojem 147040.




. . . 1 (2009) .  . 4.

Ovo "otkrie teorijske ponude u filozofiji i društvenim naukama bilo je kao ulazak u intelektualnu prodavnicu slatkiša" (Olsen 2002: 69) – ponekad dragocen dodatak ishrani. politiki faktori uti- 1 Naveden je svakako veoma nepotpun i linim afinitetom voZen pregled tekstova koji govore o teorijskim menama u arheologiji tokom proteklih šest decenija. Toohey. koje su ve temeljno razmatrane u drugim poljima. Marciniak. npr. koja ne uzima u obzir mnoga odstupa- nja i varijacije. Pregledi situacije u okviru razliitih profesionalnih zajednica (Biehl. ali i od inilaca izvan akademskih okvira (Radhakrishnan 2003). dok iskustva profesionalnih arheologa širom sveta mogu biti znaajno drugaija. 1999. Džonson 2008. Olsen 2002: 70. Hodder. Iscrpna bibliografija ispunila bi obim daleko vei od ovog lanka. ali i izvor neod- merenog užitka sa lošim posledicama. Hodder. Tilley 1987)1. kako je to izrazio Dejvid Klark (Clarke 1973). eds. procesna. kao što je sluaj sa svakom periodizacijom prošlih pojava (up. ali je teško osporiti da su se pitanja koja su pokrenuta ticala same suštine arheologije kao akademske di- scipline i da su promene u nainima istraživanja u oba sluaja bile dalekosežne. 1996) ukazuju da ovaj uredni sled relativno tano opisuje stanje u anglo- amerikoj i skandinavskoj arheologiji. MeZutim. U sluaju arheologije – discipline zadužene da pruži znanja o prošlosti zajed- nice. Štaviše. tako i pomalo zakasnelim odjecima dogaZaja u okviru šireg polja humanistikih disciplina. 2002. 1997). nimalo ne iznenaZuje da aktuelni kulturni. ed. socijalni. Brzi- na kojom se promene u jednom segmentu disciplinarne zajednice prihvataju u drugim sredinama zavisi. svakako. postpro- cesna. eds. u sadašnjosti kao i u prošlosti. 71. u razliitim sredinama i periodima može podrazu- mevati veoma razliite teorijske i metodološke ishode (McGuire 1992). Gramsch. Zahtevi koje su pred arheologe postavili zagovornici nove ili procesne arheolo- gije od sredine šezdesetih svakako su u disciplinu uveli rigoroznost po ugledu na prirodne nauke i na taj nain lišili je nevinosti. Snodgrass 2002.124 STAŠA BAYI_ svojih zadataka i nainima njihovog ispunjavanja (Binford 1983. Shanks. kako problemima i ogranienjima koja su se pokazala unutar same discipline. Dakako. duboka vera procesnih arheologa u mogunost formulisanja zakona arheologije na osnovama logikog pozitivizma dve deceni- je kasnije poljuljana je. 1991. Tako su neki arheolozi poeli da se živo zanimaju za teme društvene uloge istraživaa. ed. Hodder 1986. Snodgrass 2002). Uesnici u ovim previranjima i kasniji posmatrai nisu jednoglasni u tome da li suština ovih dogaZaja u potpunosti odgovara Ku- novom modelu naune revolucije i mogu li se posledice opisati kao promene paradigme (up. 1982. Olsen 2002. od njihove utemeljenosti i interpretativnog potencijala.  . samo je pogodna generalizacija. (njegove/njene objektivnosti/su- bjektivnosti). Clarke 1968. Golden. ista oznaka – recimo: marksistika arheologija. Preucel. u literaturi danas široko rasprostranjena se- kvenca faza razvoja arheološke teorije: kulturnoistorijska. odnosa pojedinaca i zajednice. Hodder. eds.

1 (2009) . . .. 4.  .

Osnov- ni zadatak jezika struke je da to tanije iskaže specijalizovano znanje. Rei i izrazi kojima oznaavamo koncepte koje istražujemo i saopštavamo rezultate svojih istraživanja odraz su našeg teorijskog polazišta i postupka kojim smo do tih rezultata došli. je- zike i druge. Nortwick 1997. O JEZIKU ARHEOLOGIJE 125 u na odreZivanje istraživakih prioriteta. wJJx). Thomas 2004). U to vreme borila sam se sa opsežnim istraživakim zadatkom – pitanjem odnosa izmeZu arhajske Grke i njenog varvarskog zale- Za. Zato danas oseam potrebu da ispravim greške. UvoZenje novih rei u jezik disciplinarne zajednice je odgovoran i težak zadatak. Bliska veza iz- meZu naina na koji se pristupa istraživanju prošlosti i konteksta tog istraživa- nja. Namera mi je da na sopstvenom primeru razmotrim jedan takav individualni istraživaki put. i- ja je prevashodna namera bila da govore o jeziku arheologije. struni termini se ee prevode nego što nastaju. opisana je nizom razliitih pri- mera (izmeZu ostalog: Babi wJJw. Raspolagala sam velikom koliinom publikacija koje su na tradicionalan na-  . 1987. koje sam nainila na svom istraživakom putu. Najzad. Oblast o kojoj je re – klasina arheologija Grke. 2000. 1{{|). Humphreys 2002. na kojem saobraam sa studentima sa kojima radim i delom objavljujem. mada sa zadrškom u odnosu na druge njene segmente (Morris 1994. pojedinani istraživaki putevi na razliite naine odnose se prema dogaZajima u lokalnoj i globalnoj arheološkoj zajednici. S druge strane. kako u uskom. tako i zbog opštih zapažanja koja iz toga mogu proistei. wJJ8q Hamilakis 2007. Radila sam sa arheološkim materijalom koji je prikupljen na terenskim istraživanjima kojima nisam pri- sustvovala. U mom maternjem jeziku. kao i u drugim oblastima is- traživanja. 1997b. u dugom periodu od kraja XIX do šezdesetih godina XX veka. tako i širem znaenju – o nainima na koje arheolozi artikulišu svoje istraži- vake ciljeve i postupke. koju je Kristofer Tili opisao radikalnim iskazom da je arheologija socio- politika delatnost u sadašnjosti (Tilley 1989). i u arheologiji. Ova me okolnost obavezuje da neprekidno odabiram i kroz nastavu artikulišem ona znanja iz moje uže oblasti koja sma- tram potrebnim i dovoljnim za razliite stepene obuke mladih arheologa. koja je decenijama malo ili nimalo zainteresovana za teorijske pretpo- stavke arheologije (Babi wJJw. 2002). pripadam relativno maloj regionalnoj disciplinarnoj zajed- nici. poslednjih decenija aktivno preispituje svoje postulate. Morris 1994. ali i na uverenja o tome koji su na- ini istraživanja primereni ostvarivanju tih prioritetnih ciljeva. Pre više od petnaest godina objavila sam dva teksta (Babi 1{{w. jedan je od stožera discipli- ne i. ovaj proces raZa mnoge suštinske probleme (Spasi wJJ). Moj [ivot istraživaa odvija se u akademskom kontekstu i u nepo- srednoj je sprezi sa poduavanjem. Snodgrass 1985. kako zbog njegovih specifinosti. Morley 2009. Shanks 1996). impresivno i obavezujue breme sopstvene istorije i ulogu u savremenom svetu (Babi wJJ8q Hamilakis 2007. i tražila sam adekvatan nain da mu pristupim. Settis 2006.

1 (2009) .. . .  . 4.

koje sam sa rado- u prigrlila. sa rogobatnim prevodom nje- govog naziva. U literaturi koju sam itala. služei se sasvim drugaijim jezikom. centar i periferija. Punim pluima udah- nula sam procesni pristup i bila sam zadovoljna rezultatom (Babi wJJ|). istraživake strategije. a meni si- gurnost da moje istraživanje kree u pouzdanom smeru. Hodder 1986: 147-170). i istraživaki postupci namenjeni njihovom prevazilaženju. Tilley 1987). MeZutim. reima kao što su modeli. koja pokušava da prebrodi jaz nastao izmeZu "novih" i "starih" arheologa. Rešavajui svoj istraživaki problem i brusei svoje procesne alate. na kojima su poivale ove interpretacije. sada su se kljuna uporišta procesne arheologije našla na udaru jednako kore- nitog osporavanja. socijalna evolucija. u domaoj literaturi i usmenom sa- obraaju. literatura na drugim jezicima. koja su meni zadavala glavobolju. rasnih i drugih politikih pitanja modernog sveta (Babi 1{{|: 1~). za ovu novu paradigmu usvojen je naziv postprocesna arheologija. itala sam i tekstove autora koji su predano radili na ovom projektu. Koliko znam. ovaj novi ta- las ve je imao sasvim jasne obrise. pre svega na engleskom. preko strukturalizma. davala je modelima verodostojnost. Baš kao što je šezdesetih godina plima obnove arhe- oloških alata rušila sve pred sobom. ali i da u disciplinu uvede nove elemente i uticaje: od marksistike antropologije Mo- risa Godelijea. govorila je o procesima koji su doveli do formiranja arheološkog nalaza. koristei pozitivna iskustva oba pravca. MeZutim. ovaj odeljak jedan je od prvih tekstova na srpskom jeziku koji pominje pojavu novog teorijskog pristupa. U toku je bila još jedna "rekonstrukcija arheologije" (Shanks. centrima proiz- vodnje. putevima uticaja. pa ak i ime: post-processual archaeo- logy (Hodder 1986: 147). Nasuprot fiksiranju u vremenskim i geograf- skim koordinatama. Tako sam napisala: Kristofer Tili jedan je od najborbenijih predstavnika post-procesualne arheologije (post-processual archaeology. Ubrzo sam. U godinama koje su sledile. u anglo-amerikoj literaturi više nisu predstavljali novinu. Obil- na komparativna graZa iz vremenski i prostorno udaljenih kultura. naišla na tekstove koji su go- vorili o veoma slinom arheološkom fenomenu u drugim krajevima kontinen- talne Evrope. Procesna kritika ogranienja kulturnoistorijske škole. do feminizma. uverenja o tome šta su zadaci i do- meti arheološkog istraživanja. analogijama. sa velikim žarom istiui suštinske nedo- statke starijih pogleda na arheološko istraživanje i pouzdanost svojih metoda. Iza njih stajali su drugaiji postupci. govorei o hronološko-tipološkim odrednicama. ritualna razmena. odsustvo jezike elegancije svakako nije najvei nedostatak nave-  . meZutim. devedesete su uveliko poele i moj "kopernikanski obrt" bio je tek daleki odjek dogaZaja koji su se odvijali ve skoro tri decenije. ve su i sami postali predmet preispitivanja.126 STAŠA BAYI_ in obraZivale ovu graZu i nudile interpretacije u kulturnoistorijskom kljuu.

.  . ..1 (2009) . 4.

tragajui za "aktivnim subjektom" i prepoznajui ga kako u predme- tu svoga istraživanja. delila sam procesni stav da je ultimativni cilj arheološkog istra- živanja formulisanje zakona arheologije i da "samo sistematska primena kohe- rentnog komparativnog korpusa antropološke gra!e na arheološki materijal 2 Isto uverenje dosledno sam zastupala i u drugom tekstu (Babi 1{{w: 11y): \’ per- spektiva arheologije (je) u mirenju Velike tradicije i novog. u smislu da je njen osnovni cilj da objasni šta se doga!alo sa pojedinim grupama ljudskih bi'a u prošlosti i da ponudi opšte zakljuke o promenama u kulturi" (Babi 1{{|: 1~~). U susretu sa arheološkim tekstovima sasvim drugaije vrste od one na koju me je pripremalo moje prethodno italako iskustvo. Na ovom poslu svakako su se napajali "novim elementima i uticajima". Tako sam sa punom sigurnou iznela uverenje da: "… ar- heologija u svojoj suštini ostaje društvena nauka. ali ne i dovoljan odgovor. U neznanju sam mogla nainiti razliite omaške i izneti mnoge netane sudove. upravo oni dogaZaji koji su u antropološkoj teoriji usledili kao reak- cija na strukturalizam u mnogo veoj meri našli su svoj odraz u arheologiji od poetka osamdesetih godina XX veka. a eksperimenti sa strukturalizmom u poetnoj fazi preispitivanja brzo su napušteni (Palavestra 2009) i ovaj antropološki pravac ne ini okosnicu postprocesne arheologije. Naoruža- na Binfordom (Binford 1983) i Klarkom (Clarke 1968). pišui o postprocesnoj arheologiji poetkom devedesetih. Nedovoljno znanje svakako je potreban. 1{{|) danas vidim veoma doslednu nedoslednost koju sam sklona da nazovem "preli- vanjem paradigmi". Namera arheologa kao što je Kristofer Tili svakako nije bila da "prebrode jaz" izmeZu kulturnoi- storijske i procesne arheologije. prepoznala sam previranja. Dužna sam. Na dru- goj strani. Kroz itava dva teksta koja su me navela na razmišljanje (Babi 1{{w. dakle. MeZutim. tako i u samom istraživau. nisam sasvim tano uviZala njena važna ishodišta i naela. MeZutim. Go- delijeov marksizam nije prednjaio na listi inspiracija. procesnu arheologiju i strukturalistiku antropologiju odlikuju težnja ka otkri- vanju opštih zakonitosti ljudske kulture i uverenje da je zadatak ovih discipli- na da razviju pouzdane i sveobuhvatne postupke za njihovu analizu. sada ve posustalog talasa. meZu kojima su "poli- tika pitanja modernog sveta" nesumnjivo imala veliku težinu. Najzad. kao najomiljenijim šti- vom u to vreme.2 ve da itavu disciplinu ustroje na premisa- ma sasvim drugaijim od predstavnika oba prethodna pravca. ali nisam raspolagala dovoljno pouzdanim referentnim siste- mom u kojem bih tano odredila odnose meZu pojavama. ini mi se zanimljivim da danas razmislim o tome za- što je nastala baš ova vrsta pogrešnog zakljuivanja."  . Naprotiv. posebno ako se uzme u obzir kontekst iz kojeg je preuzet navedeni odeljak. uz mnoge i znaajne razlike. postprocesna arheologija teži partikularizaciji ljudskih iskustava u prošlosti. da raz- mislim odakle je poteklo moje pogrešno razumevanje pojava o kojima sam sa velikim žarom mislila i pisala. O JEZIKU ARHEOLOGIJE 127 denog odeljka.

. 4. .1 (2009) .  . .

onim kojim govore i drugi istraživai ljudskog društva. posegla sam upravo za argumentom onih autora koji su rušili veru procesnih arheologa u objektivnost i sveobuhvatnost njihovog zakljui- vanja. koja mi je ulivala sigurnost. Pa[ljiv italac s pravom me može zapitati važi li ovaj sud i za opšte za- kljuke o promenama u kulturi iskazane u formi generalizacije. gde su okosnicu inile deskripcija i veština prepoznavanja ana- logija iz kojih proistiu stilsko-hronološka odreZenja. sudei po obja- vljenim tekstovima. Arheološka praksa u okviru koje sam obuavana. istraživai ne samo da gube mogu'nost celovitog zakljuivanja. Do poetka devedesetih godina XX veka u arheološkoj zajednici kojoj pripadam. ne malobrojnim. nalagala je da svim raspoloživim argumentima zagovaram nužnost "poveziva- nja sa antropologijom" (Babi 1{{|). bilo je neop- hodno da svoja revolucionarna stanovišta radikalno suprotstave preovlaZuju- im normama. može me!usobno povezati odre!e- ne elemente ili aspekte materijalne kulture i odre!ene oblike ljudskog ponaša- nja u formi generalizacije" (Babi 1{{|: 1~). Kasnije italako iskustvo nauilo me je da su procesna i potom postproce- sna paradigma u svojim poetnim fazama nastale u velikoj meri kao reakcija na prethodne pristupe. Danas držim da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. koje bi na jasan i eksplicitan nain povezale arheološko znanje o prošlosti sa drugim disciplinarnim znanjima. na drugoj strani. odnosno. ali ranih devedesetih. Rigoroznost procesnih postupaka. MeZutim. U kovitlacu koji je nastao. niti je težila transparentnim generalizacijama. Predstavnicima obe – Binfordu i Klarku u sluaju pro- cesne.128 STAŠA BAYI_ može dovesti do opštih zakljuaka. vatreno se zalažui za Binfordovo stanovište da "arheologija jeste antropologija ili nije ništa" (Binford 1962). Bujica mojeg entuzijazma pokuljala je i prelila se. mora se odre- 'i težnje za konanim odgovorima i prihvatiti da je svaka interpretacija pro- šlosti uslovljena sociokulturnim kontekstom u kojem nastaje" (Babi 1{{w: 117). u nekim. zakljuila sam: "… arheologija kao aktivan odnos prošlosti i sada- šnjosti. Radoznalost koja me je deceniju ranije dovela na studije arheologije ovim je dobila okvir i pravac za kojima sam tragala. da se poslužim Kunovim izrazom. Tilley 1987): kulturu koja je predmet njihovog istraživanja po- smatraju i porede iskljuivo sa jedinom drugom koju poznaju – onom u kojoj sami žive" (Babi 1{{|:1~~). otvarala je preda mnom mogunost da o svom odabranom predmetu istraživanja razmišljam i govorim jezikom opštih zakljuaka. arheološkim zajednicama norme procesne arheologije nikada nisu preovladale i stekle status normalne nauke. smeštena u svoj istorijski kontekst – savremeno društvo. nisam uviZala nedoslednost svoje argumentacije. nije mi nudila sistematsku primenu koherentnog komparativnog korpusa antropološke gra!e. pa sam tako napisala : "Izbegavaju'i komparacije. Šenksu i Tiliju u njihovoj postprocesnoj rekonstrukciji. U [aru dokaznog postupka. Ista ta nauna rigoroznost procesnog pristupa. ve' upadaju u zamku predrasuda koju im name'e njihovo savremeno okruže- nje (Shanks. eksplicitna primena Binfordovih  .

  .. . .1 (2009) . 4.

i procesnog ekspliciranja hipoteza i postupaka. kao što i danas smatram. Jedini put koji sam sagledavala bio je mirenje kulturnoistorijske tradicije. meZu uticajima koji su napajali postprocesne autore prepoznavala marksizam i strukturalizam – pristupe koji streme celovitim i sveobuhvatnim objašnjenji- ma. zanimanje za teorijske osnove arheološkog istra- živanja je gotovo iskljuivo podrazumevalo ovladavanje antropološkim kon- ceptima koje je sa sobom nosila procesna struja – neoevolucionizmom pre svega. Period koji me deli od nastanka mojih "ranih radova" ispunjen je nastoja- njima da razumem kako funkcioniše arheologija kao aktivan odnos prošlosti i sadašnjosti. U vreme kada su nastali moji prvi tekstovi koji su proklamovali ovo naelo. što nije otvaralo toliko željeni kanal komunikacije sa kljunim dogaZa- njima u samoj antropologiji. bila sam na poetku dugog puta. Procesna i postprocesna arhe- ologija pomirile su se u mom razumevanju discipline. Krug mojih sagovornika bio je veoma uzak. prihvatanje procesnih naela ogledalo se u sporadinim metodskim inovacijama. da živa komunikacija unutar discipline obogauje ovakva putovanja. kako zbog ovih okolnosti u samoj disciplinarnoj zajednici. koje je daleko više zadovoljavalo moju potrebu za kon- zistentnim teorijsko-metodološkim okvirom. tako i na nivou pojedinanog istraživaa. Kritiko sagledavanje sopstvenih rezultata. Tako sam. pre svega u teren- skom radu. Kritike koje su upuivane proce- snom pristupu razumela sam upravo kao nastojanja da se unapredi i razvija te- orija arheologije – jedna i jedina. koja je još uvek snažno bojila moje shvatanje arheologije. dakle. osim u retkim sluajevima koherentne primene. neopho- dan je deo te komunikacije. ali je na putu koji sam prešla savladavanje procesnog pristupa bilo veoma važna i plodonosna stanica. Na drugoj strani. Moja sadašnja istraživaka pozicija. Kao posledica. Tako su naela procesne arheologije. u mom is- traživakom arsenalu poistoveena sa teorijskim naelima arheologije uopšte. ostajui dosledno nedosledna. wJJx). ali tek kada sam nauila da ih pouzdano razlikujem. Habitus srpskih arheologa (sen- su Bourdieu 1988) bio je punom težinom naslonjen na kulturnoistorijske tradi- cije i. meZutim. moj "istorijski kontekst" inio me je osetljivom na dru- štvenu važnost akademski verifikovanih rekonstrukcija prošlosti i smatrala sam neophodnim da naglasim da ovaj problem postaje legitimna tema arheo- loške literature. od kojih zagovornici jedne svoje mesto pod suncem osvajaju temeljnim dovoZenjem u pitanje osnovnih postulata druge. Ovaj tekst moj je doprinos takvom projektu. Tada sam smatrala. O JEZIKU ARHEOLOGIJE 129 teorijskih naela bila je ograniena na veoma mali broj objavljenih radova i još manji broj istraživaa (Yabi wJJw.  . kako na nivou itave discipline. tako i zbog šireg politi- kog konteksta življenja u Srbiji tokom devedesetih. kojima sam ovladala u izvesnoj meri. koje ni na koji nain nisu pogodovale živoj razmeni ideja sa arheolozima izvan granica zemlje. Na drugoj strani. daleko je bliža Šenksu i Tiliju nego Binfordu. nastalo je moje pogrešno razumevanje i tuma- enje odnosa dveju paradigmi.

4. . .  .1 (2009) ..

Oxford: Blackwell. 1994. 1962.). ------. Most (ed. Hamilakis. I. Džonson. Archaeology: the loss of innocence. Kun. In Pursuit of the Past.2008. Archaeology as Cultural History. Humphreys. Antiquity. -------. Glasnik Srpskog arheološkog društva 8: 114-118. -------. Antiquity vol. N. -------. Morris. I. London. The Archaeological Process. Current approaches to interpretation in archaeo- logy. Belgrade: Serbian Academy of Scien- ces and Arts. 2009. Golden M. 1986. Methods and Theori- es. Toohey (eds). Disciplining Classics. New York: Thames & Hudson. Cambridge: Cambridge University Press. Hodder. Beograd: Balkanološki institut SANU. R. Arheologija i antropologija (Archaeology and Anthropology). Methods and Theories. Tasi.1983. Homo Academicus. Binford. I. Morris. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. McGuire.130 STAŠA BAYI_ Literatura: Babi. M. New York: Routledge. (ed. I. I. -------. Archaeology as Anthropology. S. Classical Greece – Ancient Histories and Modern Archaeologies.2000. D. Morley. G.1999. Analytical Archaeology. Oxford: Blackwell. and National Imagination in Greece. Grozdanov (eds. L. Gramsch & A. 2002. Bourdieu. Archaeologies of Greece. ]ezik arheologije (The Language of Archaeology).2004. P.  . The Nation and its Ruins. Archäologien Europas: Geschihte. Clarke.). perio- dization. L. P. Archaeological theory in Europe – the last three decades. 1{{w. C. 2008.C. A. Archaeology. 1968. New York: Routledge. Classics and Colonialism: Towards an Erotics of the Discipli- ne. T. Beograd: Nolit. ------. Poglavarstvo i polis: Starije gvozdeno doba Centralnog Balkana i grki svet. Methoden und Theo- rien/Archaeologies of Europe: History. 47: 6-15. Beograd: Klio. Y. An Introduction. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3. Lon- don. Hodder. Struktura naunih revolucija. Archaeology in Serbia – A Way Forward? Homage to Milutin Garaša- nin (2006). London. Marciniak (eds). Orlando: Academic Press. 1993. Cambridge: Cambridge University Press. S.2006. London: Methuen.1973. R. 655-659. Reading the past. Tübinger Archäologische Taschenbücher 3 :309-322. Morris (ed. 1997. Oxford: Wiley-Blacwell. (ed. Cambridge: Cambridge University Press. W. and the ancient world.) 1991. American Antiquity 28: 217-225. 1992. A Marxist Archaeology. Uvod u arheološku teoriju. Still innocent after all these years? Sketches for a social history of ar- chaeology in Serbia. 8-47. ------. Archäologien Europas: Geschihte. Cambridge: Polity Press. 2007. Gla- snik Srpskog arheološkog društva 9 :143-147.). Grci i drugi – Antika percepcija i percepcija antike. 1988. 1974. Oxford: Oxford University Press. 207-251. Methoden und Theorien/Archaeologies of Europe: History.) 1994. -------. 2002. N. Beograd: Klio Biehl. & P. Antiquity and Modernity. Classical Greece – Ancient Histories and Mo- dern Archaeologies. 2002. -------. Inventing Ancient Culture – Historicism. Decoding the Archaeological Record.

4. .1 (2009) . .  ..

A Paradigm Shift in Classical Archaeology? Cambridge Ar- chaeological Journal 12: 179-193. Structuralism en archeologie. Snodgrass. 2009. van Nortwick (eds). Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Key words: paradigm shift. Oxford: Blackwell. S. they were merged in an unconsistent manner. The Future of the Classical. P. Sv. Hallet & T. were presented simultaneously. P. culture-historical. Spasi. R. 4. London. Re-constructing Archaeology. Palavestra. Archaeology and Modernity. M. Pinsky. Settis. R. A. Shanks. 2004. B. O JEZIKU ARHEOLOGIJE 131 Nortwick. London. J. Conclusion. 1996. Thomas. 1989. Oxford: Blackwell Publishers. Since the two major paradigms of the disci- pline – processual and post-processual. 182 – 190. van Nortwick (eds). Hodder (eds) 1996. Archaeology as socio-political action in the present. A. The imperfections of the early papers are scruti- nized in connection to the prevailing attitude in the local disciplinary community at the time. Prevoditi i pisati sociologiju. Olsen. Tilley. 16 – 24. 2002.Wylie (eds). Cambridge: Cam- bridge University Press. Shanks. the position of the researcher. & C. What is classical scholarship for. Contemporary Archaeology in Theory. Radhakrishnan. New York: Routledge. Mostovi 131-132: 168-178. Who do I think I am? Compromising Traditions – The Perso- nal Voice in Classical Scholarship. I. London. J. 2003. J. Od predmeta do teksta. C. New York: Routledge. Classical Archaeology of Greece – Experiences of the Discipline. Theory in an Uneven World. Staša Ba bi The Language of Ar chaeology II (or: How I sur vi ved the paradi gm s hift) The paper is an auto-reflexive critical reconsideration of the author’s own previo- us writings on theory in archaeology. 104-116. 1997. theory in archaeology. intro- ducing the essence of the current debates. Hallet & T. New York: Routledge. & I. (in print). Archaeology in Serbia has been withdrawn from the main theoretical discus- sions. van. 2002. Beograd: Geopoetika. formulated in their original setting within the timespan of almost three decades. Critical traditi- ons in contemporary archaeology. T. -------. Cambridge: Polity Press. 1987. and the individual attempts were aimed at compensating for this setback. New York: Routledge. 3. M. wJJ. London. V. processual and post-processual approaches.  .1997b. M. Compromising Traditions – The Personal Voice in Classical Scholarship. Preucel. Etnoantropološki problemi God. 2006. A. Tilley. Cambridge: Cambridge University Press.

.1 (2009) . 4.  . ..

Etant donné que les deux principaux paradigmes de la discipline – processuali- ste et postprocessualiste. Les imperfections des pre- miers textes sont considérées en rapport avec l’attitude dominante de la communauté disciplinaire locale à l’époque de la publication. Mots-clés: changement de paradigme. ce pourquoi les efforts indivi- duels de changer cet état de choses ne visaent qu’à présenter l’essentiel des études en cours. L’archéologie en Serbie n’est pas im- pliquée dans les discussions théoriques fondamentales. ont été présentés simultanément. l’on a assisté à leur "chevauchement".  . – formulés dans leur entourage originel au cours d’une péri- ode de presque trois décennies. théorie en archéologie. historico-culturel.132 STAŠA BAYI_ Staša Ba bi Langue de l’archéolo gie II (ou: co mment j ’ai survecu au change ment de paradigme) L’article représente une rétrospective critique auto-réflexive des textes antérieurs de l’auteur ayant pour thème les théories archéologiques. position du chercheur. approche processualiste et postprocessualiste.

  . .1 (2009) . 4.. .