TRGOVINSKO UGOSTITELJSKA ŠKOLA ,, TOZA DRAGOVIĆ’’

KREDITNA KARTICA I
KREDITNO PISMO

SEMINARSKI RAD

KRAGUJEVAC PETKOVIĆ NATAŠA III 7

U cilju razvijanja bezgotovinskog načina plaćanja, bankarski sektor nudi različite vrste domaćih I
internacionalnih platnih kartica. Pojedine banke mogu izdavati I svoje interne kartice, koje se najčešće
koriste samo u njihovoj poslovnoj mreži.
Osnovna podela platnih kartica je na debitne I kreditne kartice.

KREDITNA KARTICA

POJAM

Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajućim kreditom) je jedno od bezgotovinskih
sredstava plaćanja. Osim plaćanja robe i usluga odloženo (na rate) u zemlji, inostranstvu i preko
Interneta, može se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatima ili u bankama.

Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za
identifikaciju ( npr.potpis ili sliku), što omogućava osobi, na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na
teret svog računa, koji se periodično zadužuje.

ISTORIJAT

Kreditne kartice pojavile su se u SAD tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme poput naftnih
kompanija i lanaca hotela počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su
zatvorenog tipa, tj.mogle su da se koriste samo u prodajnim /uslužnim objektima kompanije koja ih je
izdala. Njihova upotreba značajno je povećana posle II Svetskog rata.

Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim

objektima, izdavao je Diner's Club.Inc., 1950.godine. U ovom sistemu kompanija koja posluje sa
kreditnim karticama, naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno
ili godišnje.
Sve je počelo tako što je ugledni američki biznismen, gospodin Meknamara sasvim slučajno dobio ideju o
bezgotovinskom načinu plaćanja. Zaboravivši novčanik, našao se u neprilici pred gostima koje je pozvao
na ručak. Srećom, osoblje restorana, čije je usluge često koristio, dozvolio mu je da na osnovu svojeručno
potpisanog iznosa, račun plati sutradan.

Drugu značajniju karticu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958. godine.

Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica u kojima banka odobrava računu trgovca odmah
po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju
ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa
obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je
pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959.godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama
početkom 1966. godine, a od 1976-77 godine nosi naziv VISA.

Krajem 60-tih godina u Jugoslaviji započinju sa radom kartice. 1969. godine u SFRJ kreće Diners i u
najbolje vreme imao je 46000 korisnika. Tadašnje banke izdaju razne kartice kao na primer: Atlas iz
Dubrovnika izdaje American Express, Kompas iz Ljubljane EUROPAY, dok Jugobanka iz Sarajeva za vreme
Olimpijade izdaje Visa. Međutim, period koji je usledio(raspad bivše Jugoslavije, prekidanje platnog
prometa, kasnije i uvođenje sankcija i velika inflacija 1993. godine) karakteriše znatno osipanje kartica i
samih trgovačkih mreža jer su sami izdavaoci kartica smanjili njihov broj. Sve do prvih sankcija uvedenih
1992. godine domaće banke (od kojih mnoge više ne postoje) izdavale su platne kartice; ta praksa je u
nekoj meri nastavljena i kasnije, s tim što kartice nisu važile u inostranstvu, a samim tim ni na Internetu.
DinaCard platna kartica ja nacionalna platna kartica. Osnovana je 2003 godine u saradnji NBS i poslovnih
banaka. Do sada je izdato 2,4 miliona DinaCard kartica. Mogu se koristiti u najvećoj prihvatnoj mreži sa
preko 57.000 POS terminal na prodajnim mestima i više od 2 700 bankomata.

UČESNICI U POSLOVANJU SA KREDITNIM KARTICAMA

1.BANKE – kao nosilac i izdavalac kreditne kartica

2.KORISNIK KREDITNE KARTICA

3. LICA PREMA KOJIMA SE VRŠI PLAĆANJE

Kreditna kartica je kartica kojom se, kao što sama reč kaže, dobija kredit od banke. Taj kredit koristi se
upotrebom kartice a to znači kupovinom ili podizanjem gotovine. Potrošeni iznos kredita plaća se u
mesečnim ratama. Za razliku od klasičnog kredita, kredit koji se dobija po kartici obnavlja se svakom
uplatom i to za iznos izvršene uplate (zato se ovakav kredit naziva revolving). Još jedna prednost kredita
po kartici je što vlasnik sam bira iznos uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma koji je prikazan
na izvodu). Ako se do roka koji je naznačen na izvodu uplati ceo iznos koji je potrošen u prethodnom
mesecu, banka obično ne naplaćuje kamatu. Period za koji se ne plaća kamatu naziva se grace period.

Kreditne kartice predstavljaju ne samo usavršenije sredstvo plaćanja od čekova, nego i izuzetno značajan
instrument u prodajnoj politici kojim se omogućava kratkoročno kreditiranje pojedinačne trgovine i
potrošača na malo. Kreditna kartica je legitimacija koja ovlašćuje legitimnog imaoca na bezgotovinsko
plaćanje kod ugovorenih preduzeća.

SCENARIO TRANSAKCIJE

PREDNOST KREDITNIH KARTICA

Za banku
 - Smanjuje troškove poslovanja sa gotovinom,
- -Najbolje sredstvo za cash kredite,
- Provizija na ime davanja kredita.

Za korisnika kreditne kartice

- Znatno sigurnije od korišćenja od korišćenja čekova,

- Smanjuje rizik od gubljenja gotovine,
- Sa karticom je dostupan sav novac sa računa,
- Plaćanje robe ili usluga na odloženo

Za lica- subjekte prema kome se vrši plaćanje- trgovine

- Mnogo sigurnije od čekova,

- Očekivano veća potrošnja roba-usluga,
- Bez rizika da roba neće biti plaćena.

Uslovi za dobijanja kreditne kartice

Da bi se dobila kreditna kartica, korisnik mora biti punoletan i imati stalna primanja (plata, penzija…). U
nekim slučajevima, umesto stalnih primanja traži se polaganje depozita. Za neke kartice neophodno je
da se ima otvoren tekući račun u banci koja izdaje karticu i da se preko njega prima plata ili penzija.

Otkazivanje ili zabrana upotrebe kreditne kartice

Vlasnik kartice je banka. U slučaju nepoštovanja pravila korišćenja kreditne kartice, npr:
neisplata kreditne obaveze na vreme i sl. korisnik mora na zahtev banke da vrati karticu. Do
prestanka korišćenja kartice može doći na inicijativu korisnika ( otkazivanje upotrebe) ili
usklraćivanjem prava na korišćenje od strane banke (zabrana upotrebe). Banka može zabraniti
dalju upotrebu korišćenja kartice onom korisniku koji je istu koristio protivno opštim uslovima
poslovanja karticom i zakonu. U slučaju otkazivanja ili zabrane upotrebe kartice korisnik mora
vratiti karticu banci i izmiriti sve obaveze nastale iz poslovanja karticom do dana vraćanja kartice
banci. Banka obaveštava i prodajnu mrežu o zabrani upotrebe kartice. Sa tim ovlašćenjem radnik
na prodajnom mestu je ovlašćen da oduzme karticu.
 KREDITNO PISMO

Kreditno pismo (letter de credite,Kreditbrief) predstavlja hartiju od vrednosti kojom se daje nalog
bančinom korespodentu da licu označenom na samom pismu isplati u određenom roku izvesnu sumu
novca, odjednom ili sukcesivno, na teret tekućeg računa banke izdavaoca. Nije platežno sredstvo kao ček,
te se ne može prenositi na drugo lice. Banka izdaje kreditno pismo licima koje kod nje imaju izvesno
pokriće ili imaju odobren kredit. Korisnik kreditnog pisma nije obavezan da koristi celu sumu naznačenu
na njemu.

Učesnici i isplata kod kreditnog pisma:

Učesnici posla u ovom slucaju su :

- Nalogodavac izdavanja- lice koje izdaje nalog banci,

- Banka izdavalac
- Banka isplatilac
- Korisnik kreditnog pisma (pravno ili fizičko lice).

Kreditno pismo najčešće sadrži elemente :

- Naziv i sedište izdavaoca kreditnog pisma,

- Naziv i sedište banke koja vrsi isplatu,
- Naziv, ime korisnika,
- Maksimalan iznos koji se može naplatiti,
- Dan izdavanja i rok važenja,
- Redni broj pisma i potpis ovlašćenog lica overen pečatom banke izdavaoca,
- Kreditno pismo se izdaje u tri primerka, s tim što se original i druga kopija predaju korisniku , a
prva kopija ostaje banci izdavaocu. Isplata se vrši preko korespodentne banke u inostranstvu.

Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog upućeniku (asignatu, banci adresatu) da
se korisniku isprave (asignatoru, bančinom klijentu) isplati određena novčana svota do određenog
novčanog iznosa "plafona" kreditnog pisma. Po pravilu, izdavalac kreditnog pisma je banka, ali u nekim
državama to može biti i trgovac. Korisnik kreditnog pisma je neko pravno ili fizičko lice kojem se isplaćuje
određena suma novca, u nekom drugom mestu i često u nekoj drugoj državi. To se najčešće izvodi na
način da banka izdaje kreditno pismo korisniku (klijentu) koji kod nje poseduje žiro račun i koji banka,
tom prilikom blokira deo sredstava sa njegovog žiro računa.

Iz navedenog se može zaključiti da kod kreditnog pisma postoje dve vrste odnosa. Prvi pravni odnos je
između izdavaoca pisma (asignanta) i banke (asignata)-upućenika i drugi odnos između izdavaoca pisma i
korisnika pisma (asignatara). Takođe, između banke (asignata) i korisnika (asignatara), ne postoji nikakav
neposredan pravni odnos već banka faktički istupa samo kao punomoćnik, radi isplate koju je naložio
izdavalac kreditnog pisma.

U slučaju da banka-asignat, isplati korisniku kreditnog pisma iznos u celini, onda ona zadržava kreditno
pismo, a u slučaju da ne isplati označenu sumu u celini, onda se svaka isplata konstatuje na kreditnom
pismu, a kreditno pismo vraća korisniku radi ponovne prezentacije na isplatu, sve dok se tako ne dostigne
"plafon" kreditnog pisma i pod uslovom da ne dođe do proteka roka za naplatu.

Kada dođe do nestanka, oštećenja ili uništenja kreditnog pisma nije predviđena ustanova amortizacije
kreditnog pisma, već se to pitanje rešava na relaciji: banka-izdavalac pisma-korisnik kreditnog pisma. Pri
nestanku kreditnog pisma, korisnik pisma je obavezan da odmah izvesti o tome izdavaoca pisma koji
zabranjuje banci asignatu isplatu kreditnog pisma. Čak i ako bi se nestalo kreditno pismo naknadno
pronašlo, banka-asignat u tom slučaju, ne može da izvrši isplatu korisniku pisma, sve do onog momenta
dok ne dobije poseban novi nalog za isplatu od strane izdavaoca kreditnog pisma.

VRSTE KREDITNIH PISMA

Postoje dve osnovne vrste kreditnog pisma:

obično – postoji u slučaju kada se u ulozi banke asignanta, upućenika pojavljuje samo jedna banka koja
je poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma. U tom kreditnom pismu navedena je svota novca,
odnosno"plafon" do kojeg se može vršiti isplata, kao i drugi uslovi za korišćenje kreditnog pisma i isto se
predaje korisniku radi korišćenja.

cirkularno – je ono kreditno pismo kod kojeg se u ulozi asignanta-banke pojavljuje više banaka, tako da je
korisniku pisma omogućeno da u različitim mestima, često i u različitim državama, može naplatiti deo po
deo svote novca iz kreditnog pisma.

Kreditno pismo služi kao efikasno sredstvo za razmenu novca, pošto se sa njim postiže efikasna isplata u
novcu u mestu plaćanja. Za kreditno pismo, njegovo izdavanje i upotrebu, primenjuju se Jednoobrazna
pravila i običaji za dokumentarne akreditive, kao uniformna pravila na međunarodnom planu, koja su
usvojena od strane Međunarodne trgovinske komore u Parizu.

Korišćena literatura:

- Babić Ilija- Privredno pravo

- Katarina Vidić- Diplomski rad
- Nenad Subotić- Platne kartice
- Beleške sa predavanja Prof.Slavice Igrutinović

INTERNET
- http://www.kamatica.com
- http://www.privkombg.org.rs
- http://www.bancaintesabg.com