Faze konstruisanja alata i pribora

Konstruktor alata i pribora radi u odeljenju koje se naziva tehnološki biro. On je dužan da
izradi konstrukcije i crteže za alat i pribor koji je potreban za izradu ili stezanje obratka. On mora, na
osnovu svog znanja i iskustva, kao i na osnovu savremenih dostignuća nauke i tehnike, da da najbolje
rešenje. Rešenje konstrukcije zavisi u velikoj meri od broja delova. Na primer, ako je potreban veći
broj delova, mogu se raditi skupi i složeni alati i pribori. Međutim, ako je potrebno samo nekoliko
delova, alati i pribori moraju biti što jednostavniji i jeftiniji. U svakom slučaju alat i pribor moraju
biti konstruisani tako da zadovolje kako eko-nomičnost tako i mogućnost tražene primene, tj. da je
funkcionalan i bezbedan. On treba, takođe, da je lepo oblikovan, ali bez nepotrebnih ukrasa Ukoliko
su alat i pribor jednostavniji i funkcionalniji, utoliko su bolji. U nastojanju da alati i pribori budu
što jeftiniji, ne treba ići u drugu krajnost pa konstruisati alate i pribore nepodesne za proizvodnju.
Pošto postoji veliki broj alata i pribora, to je uslovilo i izvesnu specijalizaciju
konstruktorskog kadra. Na primer, ako se osnovna proizvodnja odvija obradom skidanjem
strugotine (na primer izrada zupčanika i reduktora), onda će i konstruktori alata biti orijentisani na
izradu određenih grupa reznog alata, steznog pribora ili kontrolnih instrume-nata, i obrnuto, ako se
radi o kovačnici, preseraju ili radnoj organizaci-ji za preradu plastičnih masa, problem alata je
drugačiji.
Iako se radi o različitim grupama alata i pribora, postoje izvesna osnovna pravila kojih
se konstruktor alata mora pridržavati.
Da bi se alat i pribor mogli izraditi, konstruktor alata je dužan
- da izradi kompletne crteže alata i pribora i to sklopne i radioničke crteže,
- da proračuna potrebne delove i proveri opasne preseke s obzirom na
veličinudozvoljenog napona za usvojene materijale,
- da izvrši izbor materijala, tolerancija, kvaliteta obrade i odrediv rstu termičke obrade.
Da bi konstruktor mogao prići konstruisanju alata i pribora, potrebno je da ima određene
podatke i to:
- crtež polufabrikata i gotovog dela ili uzorak,
- operacione skice obratka sa šemama baziranja i stezanja,
- opis operacije tehnološkog procesa, uključujući režime obrade i spremu,
- godišnji program proizvodnje,
- standardne delove sklopova, alata i pribora,
- podatke i tašini, uputstvo za rukovanje m ššnom i prihvatne mere (morze - konus,
T - žlebovi na stolu za vezu steznog pribora sa mašinom, dimenzije stola, veličina hoda klizača
i sl.).
Već smo rekli, iako se radi o različitim grupama alata i pribora, postoje izvesna
osnovna zajednička pravila kojih se konstruktor alata mora pridržavati.
1. Konstruktor alata mora tesno sarađivati sa odeljenjem za izradu tehnoloških
postupaka obrade, odnosno sa tehnologom koji u svome postupku predviđa alat i pribor i mašinu za
izvođenje određene operacije. Pre početka projektovanja konstruktor alata mora u potpunosti da
bude upoznat sa predviđenim načinom izrade u cilju iznalaženja najboljeg rešenja. On mora imati
uticaja na tehnologa naročnto pri prvoj operaciji obrade. Ovo je potrebno.zato što obrađena
površina u prvoj operaciji postaje osnova -baza sa kojom konstruktor alata računa u sledećim
operacijama, za baziranje i stezanje obratka u pribor. Ovo je naročito važno kod specijalnih steznih
pribora.a imati uticaja na tehnologa naročnto pri prvoj operaciji obrade. Ovo je potrebno.zato što
obrađena površina u prvoj operaciji postaje osnova -baza sa kojom konstruktor alata računa u
sledećim operacijama, za baziranje i stezanje obratka u pribor. Ovo je naročito važno kod
specijalnih steznih pribora.
2. Konstruktor alata mora voditi računa o broju delova koji će se obraditi sa
projektovanim alatom i o datumu početka eksploatacije alata i pribora u proizvodnji. Ovo su
značajni faktori koji utiču na način konstrukcije i izradu alata i pribora. Na primer, ako je vreme za

220
 izradu steznog pribora kratko, konstruktor će se odlučiti za zavarenu umesto livene konstrukcije.
3. Pri konstruisanju pribora treba upotrebljavati što više standardnih delova. Upotreba
ovih delova znatno olakšava rad kako konstruktora tako i alatničara. Ukoliko zvanični standardi
JUS-a ne obuhvataju pojedine elemente, treba razvijati fabričke standarde.
4. Još u fazi proučavanja konstrukcijske dokumentacije tehnolog se dogovara sa
konstruktorom oko svih nejasnoća po pitanju mogućnosti izrade alata i pribora, kvaliteta koji se
traži crtežom i stvarnog kvaliteta koji se može ostvariti u proizvodnji. Pre nego što se pristupi
projektovanju nove konstrukcije, potrebno je videti da li se preradom i adaptacijom već postojećeg
projektovanog i realizovanog alata i pribora može postići željeni cilj. Naravno, ovo se radi samo u
slučaju ako se na taj način postiže ušteda tj. ako je prerada jeftinija od izrade novog alata i pribora
Pri konstruisanju novog alata i pribora za uzor mogu poslužiti ranije konstrukcije, pri čemu se
koristi kartoteka alata i pribora. Prema tome, neophodna je analiza postojećih sličnih rešenja.
5. Konstruisani stezni pribor mora biti siguran za rad. Stezni pribor nije dobar ako
radnik koji rukuje njime mora da uloži mnogo napora pri obradi, stezanju ili skidanju obratka. Pošto
se stezni pribori koriste ne samo radi veće tačnosti već i zbog brhseg rada, konstruktor mora dati
takvo rešenje koje će smanjiti pomoćna kremena (na primer nameštanje pribora u radni položaj,
stavljanje pripremka u pribor i vađenje iz njega itd.) i onemogućiti proizvoljno i pogrešno
postavljanje pripremka u pribor. Osim toga pribr treba da bude lak, krut i siguran s obzirom na sile
koje deluju na njega. Sve oštre ivice na priboru koje nemaju posebnu funkciju moraju biti oborene
da se radnik ne bi povredio.
6. Konstruisani alat i pribor mora sa obratkom i alatnom mašinom da predstavlja jednu
tehnološku celinu. Da bi se to ostvarilo u punoj meri, konstruktor alata mora dobro poznavati
mašinu za koju konstruiše alat i pribor, tj. princip i način rada, konstruktivne karakteristike, uslove
pri radu i sl. On treba da obrati naročitu pažnju na elemente mašine i alata koji dolaze u dodir pri
stavljanju ili skidanju alata i pribora sa mašine. Postavljanje i stezanje alata i pribora za mašinu
mora se vršiti bez udarca ili na neki drugi način koji oštećuje alat i pribor i umanjuje njegovu
tačnost.
Poštovanje ovih osnovnih principa konstruisanja alata i pribora omogućuje racionalan
rad i sniženje troškova izrade alata i pribora i proizvodnje u celini.
Pošto se završi konstrukcija alata i pribora, odnosno konstruktivna i tehnološka
dokumentacija, planska služba istu dostavlja alatnici radi izrade. Prethodno planska služba na
osnovu planskog vremena, za koje se serija mora završiti, odredi potreban broj alata i pribora koje
treba izraditi.
Po završetku izrade alata i pribora, oni se moraju testirati. Mora se verifikovati njihova
radna tačnost pri izradi delova (uzoraka) za koje su namenjeni. Tek takav testiran alat ili pribor sa
upisanim brojem konzer-vira se i odlaže u skladište alata i pribora.

Pra}enje alata i pribora

Sve konstruisane i izrađene alate i pribore u toku eksploatacije u pogonu prate stručna
služba (kontrola) a i sami konstruktori.
Konstruktori prate alate i pribore u toku rada i eventualne nedostatke otklanjaju u toku
izrade delova ili za sledeću seriju izrade delova Iz pogona se takođe dostavljaju pismeni zahtevi
izmene i korekcije alata i pribora, a konstruktor na predlog tehnologa vrši izmene.
Označavanje alata i pribora, održavanje i skladištenje
Označavanje nestandardnog alata i pribora je različito što zavisi od radne organizacije.
Standardni alati i pribori imaju oznaku po JUS-u ili nekom drugom standardu, što zavisi
od toga gde je alat nabavljen.
U mnogim radnim organizacijama za određenu grupu reznih alata (burgije, proširivače,
razvrtače, glodala, provlakače i dr.) urađeni su interni standardi gde svaki rezni alat ima broj.
Ponekad se prepravkom (doradom) standardnog reznog alata pravi specijalni usko

221
namenski alat koji ima posebnu oznaku.
Posle određene serije izrade delova mora se izvršiti pregled i eventualna opravka alata i
pribora kako bi se održači stalno u radnom stanju. Gakvi alati i pribori se skladište u magacin
standardnog odnosno ns standardnog alata i pribora, a o njihovom održavanju i čuvanju stara se po-
sebna grupa stručnih ljudi koji se bave tom problematikom.

ZADATAK

Za deo oblika i dimenzija prema slici prora~unati i konstruisati alat za probijanje i

prosecanje.

I Podaci:
1. Materijal: ^.0545;
2. Debljina lima: s = 1mm;
3. Dozvoljeni {kart: DG=2%;
4. Veli~ina serije: n=30 000 kom.;

II Prora~unati:
1. Dimenziju trake;
2. Stepen iskori{}enja trake;
3. Te`inski otpadak;
4. Zazor i tolerancije alata;
5. Silu prese;
6. Reznu plo~u, probojac i proseka~;
7. Polo`aj cilindri~nog rukavca;
8. Ostale dimenzije usvojiti konstruktivno.

III Nacrtati:
1. Sklopni crte` alata sa rasporedom komada na traci;
2. Sve nestandardne elemente.

222
 Prora~un

1. Dimenzija trake

Grani~nik

Proseka~

Probojac Kora~ni no`

1. 1 Veli~ina koraka ( x ):
x = (a + m) 2 = (16 + 1, 6) 2 = 24,9 [ mm ]
gde je: a = 16 [ mm ] ; -deo du`ine predmeta
m = (1,5 ÷ 2) [ mm ] ; -most ( str. 149 T.20 Binko Musafija skra}eno B.M.)
usvajam m = 1, 6 [ mm ]
usvajam x=25[mm];

1. 2 [irina trake ( b ):
b = L + 2 ⋅ r + 2 ⋅ i = 56, 64 + 2 ⋅1, 6 + 2 ⋅ 2 = 63,84 [ mm ]
⎛ 2 ⎞
gde je: L = a ⎜ 8 +
⎜ ⎟⎟ = 16 ⋅ 3, 54 = 56, 64 [ mm ]
⎝ 2 ⎠
r = 1, 6 [ mm ] - rub trake, uzima se isto kao i most
i = 2 [ mm ] - dodatak za kora~ni no`
usvajam: b = 64 [ mm ] ;

1.3 Dimenzije trake:

Lt × b = 2000 × 64

223
2. Stepen iskori{}enja trake

2.1 Broj komada iz jedne trake ( z ):

Lt − m 2000 − 2, 26
z= = = 79,9
x 25
gde je: m = m ⋅ 2 = 1, 6 ⋅ 2 = 2, 26 [ mm ]
usvajam: z=79 kom. (prvi manji ceo broj)

2. 2 Povr{ina radnog komada (Ak):

d 2π 62 ⋅ π
Ak = A1 − 3 ⋅ A2 = 4 ⋅ a 2 − 3 ⋅ = 4 ⋅162 − 3 ⋅ = 939, 22 ⎡⎣ mm 2 ⎤⎦ ;
4 4

2. 3 Povr{ina trake ( At ):
At = Lt ⋅ b = 2000 ⋅ 64 = 128000 ⎡⎣ mm 2 ⎤⎦ ;

2. 4 Stepen iskori{}enja trake ( ηt % ):

z ⋅ Ak 79 ⋅ 939, 22
ηt % = ⋅100% = ⋅100% = 57,97%
At 128000

3. Te`inski otpadak

3. 1 Broj potrebnih traka za proizvodnu seriju ( y ):

n n ∆G 30000 30000 2
y= + ⋅ = + ⋅ = 387, 4 ;
z z 100 79 79 100
usvajam y1=15 traka;

3. 2 Broj traka iz jedne teble ( y1 ):

Bt 1000
y1 = = = 15, 62 traka
b 64
usvajam y1=15 traka

3. 3 Broj potrebnih tabli za proizvodnu seriju ( Nt):

y 388
Nt = = = 25,87 tabli
y1 15
usvajam Nt=26 tabli;

3. 4 Bruto te`ina proizvodne serije ( Gb ):

Gb = y ⋅ At ⋅ s ⋅ γ = 388 ⋅12,8 ⋅ 0, 01⋅ 7,8 = 387,38 [Kg];

224
3. 5 Neto te`ina proizvodne serije ( Gn ):
Gn = n ⋅ Ak ⋅ s ⋅ γ = 30000 ⋅ 0, 093922 ⋅ 0, 01⋅ 7,8 = 219, 78 [Kg];

3. 6 Te`inski otpadak proizvodne serije ( G0 ):

G0 = Gb − Gn = 387,38 − 219, 78 = 167, 6 [Kg];

3. 7 Procentualni te`inski odpad ( G0% ):

G 167, 6
G % = 0 ⋅100% = ⋅100% = 43, 27 [ % ]
Gb 387,38

4. Zazor i tolerancija alata

4. 1 Relativna dubina prodiranja probojca ( ε 0t ):

ε 0t = 0, 6 za s=1mm ( str.96 T.9. B.M. )

4. 2 Ugao smicanja ( b ):
b=4°÷5° ( str.96 T.9. B.M. )
usvajam b=40

4. 3 Veli~ina zazora ( z ):
a) Analiti~ki na~in:
z = 2 ⋅ s ⋅ (1 − ε 0t ) ⋅ tg β = 2 ⋅1⋅ (1 − 0, 6 ) ⋅ tg 4° = 0, 056 [ mm ] ;
b) Tabelarni na~in:
z=0,06mm; ( str.142 T.17 B.M. )
c) Pribli`ni na~in:
z=0,1·s=0,1·1=0,1[mm];

4. 4 Nazivna mera: 6H6

4. 5 Tolerancija izrade radnog predmeta za φ 6 H 6 :

T = Ag − Ad = 0, 008 − 0 = 0, 008 [ mm ] ;

4. 6 Najve}a dopu{tena mera ( gornja grani~na mera ) ( Dg):

Dg = D + A g = 6 + 0, 008 = 6, 008 [ mm ] ;

4. 7 Najmanja dopu{tena mera ( donja grani~na mera ) ( Dd ):

Dd = D + Ad = 6 + 0 = 6 [ mm ] ;

4. 8 Nazivna mera probojca ( dp ):

d p = Dg = 6, 008 [ mm ] ;
Na osnovu mere probojca odre|uju se dimenzije otvora.

225
Pre~nik u reznoj plo~i ( Dm ):
Dm = d p + z = 6, 008 + 0, 06 = 6, 068 [ mm ] ;

4. 9 Tolerancije izrade alata:

a) IT alata = IT radnog predmeta - 3
IT alata = IT6 - 3=IT3
b) Odnos izme|u tolerancije prstena i probojca

IT prstena IT3 H3
Ta~nost izrade alata = = =
IT probojca IT2 h2

4. 10 Najve}a dozvoljena mera otvora za probijanje ( Dmg ):

Dmg = Dm + Ag = 6, 068 + 0, 0025 = 6, 0705 [ mm ] ;

4. 11 Najmanja dozvoljena mera otvora za probijanje ( Dmd ):

Dmd = Dm + Ad = 6, 068 + 0 = 6, 068 [ mm ] ;

4. 12 Najve}a dozvoljena mera mera probojca ( dpg ):

d pg = d p + ag = 6, 008 + 0 = 6, 008 [ mm ] ;

4. 13 Najmanja dozvoljena mera probojca ( dpd ):

d pd = d p + ad = 6, 008 − 0, 0015 = 6, 0065 [ mm ] ;

NAPOMENA:

Alat se smatra istro{enim u trenutku kada se postigne donja grani~na vrednost probojca tj.
dpmin ili gornja grani~na vrednost otvora Dm max. ( str.177 sl.4.54 Konstrukcija alata )

226
5. Sila prese

Sila prese mora se izra~unavati kako bi se obavio proces probijanja, prosecanja i

proterivanja dela. Za odre|ivanje sile rezanja zbog jednostavnosti prora~una uzimamo samo uticaj
tangetnog napona za ^.0545 sm=400÷480 [N/mm2]

5. 1 Sila bo~nog probijanja ( F1 ):

F1 = 2 ⋅ s ⋅ ( x + i ) ⋅τ m = 2 ⋅1⋅ ( 25 + 2 ) ⋅ 480 = 25920 [ N ] ;

5. 2 Sila probijanja ( F2 ):
F2 = 3 ⋅ s ⋅ d ⋅ π ⋅τ m = 3 ⋅1⋅ 6 ⋅ 3,14 ⋅ 480 = 27130 [ N ] ;

5. 3 Sila prosecanja ( F3 ):
F3 = s ⋅10a ⋅τ m = 1⋅10 ⋅16 ⋅ 480 = 76800 [ N ] ;

5. 4 Sila proterivanja ( Fp ):
Fp = n ⋅ c p ⋅ ( F1 + F2 + F3 ) = 6 ⋅ 0, 08 ⋅ ( 25920 + 27130 + 76800 ) = 62328 N
gde je: n=h/s=6/1=6 -broj komada koji se istovremeno nalazi u
otvoru za probijanje i prosecanje.
cp=0,05÷0,1 -koeficijent proterivanja;
usvajam: cp=0,08;
h=(5÷10)mm -visina cilindri~nog dela u reznoj plo~i
usvajam: h=6mm; ( str.164 T.24. B.M. )

5. 5 Sila prese - ma{ine ( Fm ):

Fm = 1,3 ⋅ ( F1 + F2 + F3 + Fp )
Fm = 1,3 ⋅ ( 25920 + 27130 + 76800 + 62328 )
Fm = 249831[ N ]
usvajam Fm = 250 [ KN ] .

227
6. Rezna plo~a, medjuplo~a, probojac i proseka~

Rezna kontura plo~e odnosno prstena za prosecanje odgovara obliku komada. Profil oblika
plo~e zavisi od namene i kvaliteta. Otvor profila za prosecanje daje najbolje komade a posle toga
mogu}e je o{trenje, poravnjavanjem rezne plo~e. Plo~a za probijanje i prosecanje, probojci i
proseka~i izra|uju se od kvalitetnih ~elika a u zavisnosti od vrste materijala, veli~ine alata itd.

6. 1 DIMENZIJE PLO^E

6. 1. 1 Debljina plo~e ( H ):
( ) ( )
H = 10 + 5 ⋅ s + 0, 7 ⋅ a + b ⋅ c = 10 + 5 ⋅1 + 0, 7 ⋅ 56, 64 + 34 ⋅1,15 = 24,9 [ mm ] ;
gde je a = L = 56,57 [ mm ] ;

⎛ 2⎞
b = a ⎜⎜ 2 + ⎟ = 16 ⋅ 2,12 ≈ 34 [ mm ] gabaritne mere otvora za prosecanje
⎝ 2 ⎟⎠
c=1,15 za σ m = 600 ⎡⎣ N / mm 2 ⎤⎦ - koeficijent ( str.173 B.M. )
^.0545 σ m = ( 500 ÷ 600 ) ⎡⎣ N / mm 2 ⎤⎦
usvajam H=25mm.

6. 1. 2 [irina ruba plo~e ( e ):

e = (10 ÷ 12 ) + 0,8 ⋅ H = 10 + 0,8 ⋅ 25 = 30 [ mm ] ;

6. 1. 3 Du`ina plo~e ( e ):
l2 = 3 ⋅ x + 2 ⋅ e = 3 ⋅ 25 + 2 ⋅ 30 = 135 [ mm ] ;

6. 1. 4 [irina plo~e ( e ):
l1 = L + 2 ⋅ r + 2 ⋅ bk + 2 ⋅ e = 57 + 2 ⋅1, 6 + 2 ⋅ 8 + 2 ⋅ 30 = 136, 2 [ mm ] ;
usvajam l1 = 140 [ mm ] ;
gde je: bk = 8 [ mm ] -{irina kora~nog no`a.

6. 1. 5 Provera plo~e na savijanje:

Fm ⋅ l 250 ⋅103 ⋅ 61
σ s = 0, 75 ⋅ = 0, 75 ⋅ = 220,5 ⎡⎣ N / mm 2 ⎤⎦ ;
( l1 − l ) ⋅ H 2 (140 − 57 ) ⋅ 252
l = L + 2 ⋅ ( H − h ) ⋅ tgα = 57 + 2 ⋅ ( 25 − 6 ) ⋅ tg 5° = 60,3 [ mm ] ;
gde je: L= 57[mm] - najve}a du`ina predmeta
H= 25[mm] - debljina plo~e
h= 6[mm] - visina cilindri~nog dela rezne plo~e.

228
7. Polo`aj cilindri~nog rukavca

TE@I[TE

7. 1 Analiti~ka metoda:

Elementi

∑L ⋅X i i
8383,9
XT = i =1
= = 30,99 ≈ 31[ mm ]
Li 270,52
L 56, 64
YT = = = 28,32 [ mm ] (Zbog simetrije predmeta)
2 2

229
7. 2 Grafi~ka metoda odre|ivanja te`i{ta:

230