Autizam Liz Hannah

Podrška u učenju deci sa
poteškoćama iz spektra
autizma
Praktičan vodič za roditelje i osoblje u redovnim

školama i vrtićima
Liz Hannah
Ilustracije Steve Lockett

First published 2001 by The National Autistic Society, 393 City Road, London ECl V 1NG
All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retriev-
al system or transmitted, in any form or by any means, electronic, mechanical, photo-
copying, recording or otherwise without the prior permission of the Copyright owner.
ISBN 1 899280 32 4
Copyright © The National Autistic Society
Designed by Column Communications

Printed in Great Britain by Crowes Complete Print
Naslov originala: Teaching young children with autistic spectrum disorders to
learn, A practical guide for parents and staff in mainstream schools and nurseries;
Autorka: Liz Hannah
Ilustracije: Steve Lockett
The National Autistic Society
Izdavač za Srbiju: Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom
www.autizam.org.rs
Prevod: Biljana Janjić
Stručna saradnica: Nataša Milojević
Lektorka: Snežana Kolar
Štampa: „Kosmos” d.o.o. Beograd
Tiraž:1000
Prvo izdanje; 2007. godina
ISBN 978-86-910189-0-0
Reč autora
Zahvaljujem svim asistentima koji sprovode podršku u nastavi, koji su primen-

jivali moje ideje tokom godina i davali mi dobre povratne informacije. Posebno
zahvaljujem Nikki i Marku, koji su veoma dobar tim, i Rosu, za brojne ideje i
konstantu podršku.
Poruka autora
Ova knjiga je napisana da roditeljima u okviru porodične sredine i osoblju
u redovnim školama i vrtićima pomogne u pružanju podrške i učenju dece sa
poteškoćama iz spektra autizma, uzrasta od tri do sedam godina. To je praktična
knjiga koja sažima neke isprobane i testirane ideje kako bi vama i deci pomogla
da uspešno radite i igrate se.
O autorki i ilustratoru
Liz Hannah i Steve Lockett rade za Servis za podršku u učenju Školske uprave
Soutlrvvark1 . Liz pruža podršku i uči decu sa poteškoćama iz spektra autizma koji
pohađaju redovne škole i vrtiće, a Steve rade u Servisu za vizuelnu podršku2 .
Reč autora
1 U originalu - Teachig Support Service, Southwark Education Authory

2 U originalu - Visual Support Service
3
Sadržaj
Sadržaj
Uvod 7
Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma 11
1 Razvijanje rane komunikacije 15
2 Rano učen je: preduslov za dalje učenje 39
3 Struktuirano učenje 53
4 Razvijanje veština pisanja i čitanja 67
5 Učenje razumevanja brojeva 75
6 Razvijanje veština socijalne interakcije 79
7 Nedostatak imaginacije i fleksibilnog mišljenja 85
8 Strategije za podršku ponašanju 91
Neke završne misli 101
Reference 103
Predlozi za dalje čitanje 105
Korisni izvori za rad 107
Indeks 109
Sadržaj
6
Uvod
Reč autora
UVOD
Danas je nacionalna politika takva da deca sa smetnjama u razvoju treba da ima-
ju priliku da se školuju zajedno sa svojim vršnjacima u redovnim školama. Stoga
nastavnici, vaspitači i asistenti u vaspitno-obrazovnim ustanovama uče kako da
izađu u susret raznolikosti potreba dece sa kojom rade. Takođe roditelji mogu da
izaberu redovne škole koje su u blizini mesta stanovanja, tako da sva njihova deca
idu zajedno u školu sa decom iz lokalnog okruženja. Na taj način deca sa različitim
smetnjama u razvoju ni na koji način nisu izdvojena ili etiketirana kao „drugačija”.
Ona postaju vidljiv, sastavni deo svoje lokalne zajednice, učeći i igrajući se zajedno
sa svojim vršnjacima i braćom/sestrama. Primetno je da, pogotovo na ranom uz-
rastu, deca sa poteškoćama iz spektra autizma pohađaju lokalne vrtiće, igraonice3 i
osnovne škole uz različite oblike dodatne podrške.
Rani uzrast je ključan za učenje, pogotovo za decu sa posebnim obrazovnim potre-

bama. Za decu sa poteškoćama iz spektra autizma, rana intervencija, uz odgovarajući
način podučavanja i vođenja, pomaže detetu da razvije veoma važne socijalne, ko-
munikativne veštine i veštine igranja koje će obezbediti bazu za dalje učenje. Prob-
lemi u ponašanju mogu da budu ublaženi dok su deca još uvek mala. Iako to ne
garantuje da tokom vremena neće biti daljih poteškoća, obezbeđuje deci i njihovoj
porodici dobar početak i pomaže u izgradnji samopouzdanja.
Programi kao što su Program rane intervencije Nacionalnog udruženja za au-

tizam4 koji radi sa roditeljima nakon dijagnostikovanja poteškoća iz spektra au-
tizma kod dece, omogućavaju roditeljima da razumeju razloge poteškoća koje
njihova deca imaju. Oni pružaju praktične sugestije i mogućnosti razmene ideja
i iskustava. U vrtićima, igraonicama i školama, treninzi i diskusije su od ključne
važnosti kako bi zaposleni uspešno razumeli kompleksne potrebe ove dece i po-
mogli im u sticanju novih veština.
Širom zemlje lokalne obrazovne vlasti nude različite izbore i različite tipove usluga
za decu sa poteškoćama iz spektra autizma. Neke nude specijalne škole za decu sa
kompleksnim i različitim obrazovnim potrebama, koje pohađa najveći broj dece,
iako deca sa Aspergerovim sindromom mogu da pohađaju i redovne škole. Dru-
ge lokalne zajednice imaju grupe u redovnim školama, koje obuhvataju decu sa
različitim sposobnostima u okviru manjih odeljenja u kojima radi veći broj osoba
(obično je to jedna odrasla osoba na troje dece). Ove grupe, tamo gde postoje,
omogućavaju inkluziju u redovne škole. Medutim, broj zaposlenih u redovnim
školama nije dovoljan da bi se obezbedilo inkluzivno obrazovanje i često deca, koja
su navikla na mirno i struktuirano okruženje specijalnih odeljenja, imaju poteškoće
da se priviknu na bučnije i manje struktuirano okruženje redovnih odeljenja kada ih
Uvod
pohađaju jednom ili dva puta nedeljno.

Deca u ovim grupama imaju obrok i provode odmor zajedno sa decom iz redovnih
odeljenja - organizacija za koju je potrebno pažljivo planiranje, upravljanje i tren-
ing, i to ne samo za odrasle, već i za decu široke populacije, kako bi razumela i
3 Igraonice (eng. playground su neformalne škole za veoma malu decu, u kojima deca uče kroz igru
(prim.prev).
4 U originalu - The National Autistic Society’s EarluBird Programme
7
Uvod
podržala decu iz ovih grupa. To što su deca sa autizmom u istoj igraonici, vrtiću
ili školi, ne znači da će učiti od druge dece ili da će sa njima komunicirati. Njima
je potrebna dodatna pomoć da bi razumela šta se dešava, od čega se sastoji neka
igra, kako mogu da se uključe, kako da nešto dele sa drugom decom, kako da čekaju
svoj red. Veliki broj dece sa autizmom ne zna da se igra i neophodno je da ih tome
naučimo. Iako vršnjaci igraju važnu ulogu u učenju dece sa autizmom kako da se ig-
raju, neophodni su i posebna podrška i vođenje kako bi ti podsticaji davali rezultate.
Škole koje mogu da obezbede dodatnu podršku mogu da budu organizovane na

sličan način, ali u nekim lokalnim zajednicama, posebno onim koje više nema-
ju specijalne škole, one su organizovane na inkluzivnoj osnovi, sa većim brojem
angažovanog osoblja - specijalnog nastavnika, vaspitača ili asistenta (jedna zapos-
lena osoba na jedno dete). Deca su u redovnim odeljenjima, gde prate nacional-
ni kurikulum, prilagođen njihovim potrebama. Kada im je potrebna individualna
podrška ili imaju poteškoće da se snađu u učionici, obezbeđuje se rad u manjoj
grupi, individulano učenje ili opuštanje. U ovakvim školama razvijen je visok nivo
stručnosti jer su svi odrasli uključeni u učenje i podržavanje dece sa smetnjama iz
spektra autizma.
Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma idu u lokalne vrtiće ili škole. Uko-
liko imaju Potvrdu o posebnim obrazovnim potrebama postoji mogućnost da im se
obezbedi asistent na nekoliko sati (koliko je potrebno). Podrška terenskog nastavni-
ka i logopeda koji imaju iskustva i znanja o autizmu može biti vitalna na tom uz-
rastu, kako bi se obezbedila maksimalna korist od predškolskog obrazovanja. Oni
treba da obezbede ciljeve i strategije i da kreiraju neke od metoda opisanih u ovoj
knjizi. Ukoliko takva podrška nije dostupna, a ponekad je i to slučaj, postoje tren-
inzi širom zemlje koji obezbeđuju podršku i informacije, kao i neke korisne knjige
(pogledati deo Reference i Predlozi za dalje čitanje na kraju knjige).
Igraonice i vrtići podstiču decu da uče i razvijaju se kroz komunikaciju, igru i so-
cijalnu interakciju - sve su to oblasti u kojima dete sa autizmom ima poteškoće.
Neke od strategija koje su poznate po tome da pomažu deci sa autizmom mogu da
izgledaju suprotne čitavom značenju inkluzije, a struktuirano učenje je primer za
to. Ipak, može se uspostaviti ravnoteža ukoliko su sve detetove razvojne potrebe
zadovoljene. Ukoliko struktuirano podučavanje smanjuje anksioznost i pomaže de-
tetu da nauči nove veštine koje može da koristi i razvija u okviru grupe, onda takvo
podučavanje ima pozitivne ishode i podržava inkluziju.
Veliki deo strategija ponuđenih u ovoj knjizi pretpostavlja da je pomoć odraslih

raspoloživa, bez obzira da li govorimo o predškolskom ili školskom uzrastu. Uko-
liko ne postoje dodatni izvori podrške, za mnoge od ponuđenih ideja je potrebno
samo nekoliko minuta i mogu se izvoditi kada se ukaže prilika. Veoma važan prvi
korak je imati dobar individulani obrazovni plan, baziran na proceni detetovih
sposobnosti, koji koristi male korake za postizanje napretka. U knjizi su priloženi
neki od individualnih obrazovnih planova koji prezentuju kratkoročne ciljeve, ost-
varljive za nekoliko nedelja. Ukoliko su ciljevi previše teški lako se odustaje i gubi
samopouzdanje, jer su deca sa autizmom veoma odlučna u praćenju svoje dnevne
rutine. Ne odustajte! Možda ćete morati da raščlanite stvari na manje korake ili da
8
Uvod
potražite kreativnije ideje.

Rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma može biti uzbudljiv i nagrađujući.
Pokušajte da pronađete podršku tako što ćete, na primer, da se sastajete sa drugima
koji rade u istoj oblasti, tražite na Internetu radove, savete i strategije, i radite u timu
sa drugim kolegama i stručnjacima.
Reč za roditelje
Iako je veliki deo aktivnosti u ovoj knjizi određen za rad u školama, mnoge stvari,
pogotovo u prvom delu, mogu biti namenjene i Vama. Vi najbolje poznajete svoje
dete - način na koji razmišlja i šta ga motiviše. Pružanje podrške učenju kod kuće i
razumevanju detetovog načina učenja može biti pozitivno iskustvo i za Vas i za dete.
Napomena
Četvoro od petoro dece dijagnostikovanih kao deca sa autizmom su dečaci. Iz ovog
razloga, a i da bi izbegli duge komplikovane rečenice, u knjizi se muški rod („on”)
odnosi na dete, a ženski rod („ona”) na roditelja ili nastavnicu. Ipak, sve infor-
macije u knjizi se odnose na oba pola, iako se u knjizi za dete koristi uglavnom
srednji, veoma retko muški rod. Ženski rod se knjizi odnosi uglavnom na roditelja
ili nastavnicu.
Izrazi „poteškoće iz spektra autizma” i „autizam” se koriste kao sinonimi.
9
Reč autora
10
Potrebe deteta sa
poteškoćama iz
spektra autizma
Potrebe deteta sa poteškoćama iz

spektra autizma
Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma

Termin „poteškoće iz spektra autizma” u sebe uključuje autizam i Aspergerov sin-
drom, pervazivni razvojni poremećaj, sindrom patološkog izbegavanja zahteva i
poremećaj u semantičko-pragmatičkim funkcijama5. Ovaj termin se odnosi na širok
spektar potreba i obuhvata decu sa različitim nivoima poteškoća i različitim oblasti-
ma sposobnosti.
Oblasti poteškoća
Poteškoće koje imaju deca sa autizmom se svrstavaju u tri osnovne oblasti i na-
zivaju se „trijada poteškoća”:
• komunikacija,
• socijalna interakcija,
• imaginacija.
U poteškoće iz oblasti komunikacije mogu se uključiti:
• nedostatak želje za bilo kakvom komunikacijom;

• komunikacija samo u vezi potreba;
• teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora;
• oskudna neverbalna komunikacija, uključujući i kontakt očima, gestove, never-
balnu ekspresiju, govor tela;
• dobro razvijen govor, ali bez svesti o socijalnoj funkciji - nemogućnost
započinjanja ili održavanja konverzacije, pričanje samo o sopstvenim interes-
ovanjima, nemogućnost da prati ono što druga osoba govori, pretpostavka da
druge osobe znaju o čemu dete razmišlja, itd;
• stereotipan govor koga odlikuje bukvalnost i slabo ili nikakvo razumevanje
fraza i šala.
U oblasti socijalne svesti i interakcije deca mogu imati sledeće poteškoće:
• odsustvo želje za interakcijom sa drugim osobama,
• zainteresovanost za druge samo da bi se zadovoljile sopstvene potrebe,
• mogućnost emotivnog reagovanja, ali specifično u odnosu na povod i ne uvek u
pravo vreme i na pravom mestu,
• nedostatak motivacije da udovolje drugoj osobi,
• prijateljske, ali neobične interakcije,
• nerazumevanje nepisanih društvenih pravila,
• ograničena interakcija, posebno sa nepoznatim osobama ili u nepoznatim okol-
nostima.
5 Kada su u pitanju sindrom patološkog izbegavanja zahteva (engl. Pathological demand avoidance
syndrome) 1 poremećaj u semantičko-pragmatičkim funkcijama (engl. Semantic pragmatic disorder), u važećoj
Klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja u ponašanju, koji je izdao Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 1992. godine (ICD-10 International classification disorder, koji je publikovala Svetska zdravstvena
organizacija) nismo uspeli da pronađemo ove kategorije, pa predlažemo sledeći prevod (prim.prev).
11
Potrebe deteta sa
poteškoćama iz
spektra autizma
U poteškoće u oblasti nedostatka imaginacije i rigidnosti mišljenja mogu da se uključe:
• korišćenje igračaka kao običnih predmeta, na primer, igranje sa točkovima

automobila pre nego guranje automobila po zemlji;
• nemogućnost korišćenja imaginacije tokom igre ili u pisanom izražavanju;
• otpor prema promenama, na primer, histerično plakanje ukoliko dete vodimo u
školu drugim putem ili uznemirenost ukoliko je nešto raspoređeno drugačije;
• stalno ponavljanje iste igre, ponekad bazirane na ličnosti iz video-igrice ili sa
televizije - nezainteresovanost za praćenje ideja drugih osoba;
• lako učenje stvari napamet ali bez razumevanja naučenog;
• nemogućnost sagledavanja stvari iz ugla drugih osoba;
• rigidno praćenje pravila i nerazumevanje izuzetaka;
• ograničena mogućnost predviđanja šta će se sledeće desiti ili ograničena
mogućnost sećanja/primene prošlih iskustava, bez vizualnih objekata kao
smernica.
Druge poteškoće kod dece sa autizmom:

• senzorne poteškoće - mnoga deca imaju povišenu osetljivost na različite zvuk-
ove, boje, teksture ili ukuse koji im mogu izazvati izuzetan bol ili iritaciju, tako
da su često osetljivi na zvukove koji su svakog dana prisutni u učionici, kao što
je škripa stolica po podu; takođe im mogu smetati zvukovi, boje, teksture ili
mirisi koje druga deca ne primećuju;
• poteškoće u spavanju - jednom kada deca sa autizmom imaju određenu rutinu,
veoma je teško promeniti je;
• poteškoće u ishrani - mogu biti osetljivi na određene teksture, ne žele da probaju
nove stvari, itd;
• poteškoće razvijanja veština samoposluživanja;
• opsesije ili insistiranja na određenim ritualima;
• strahovi i fobije od svakodnevnih stvari, kao što su reklame, slike u knjigama,
određene pesme, plač male dece;
• teškoće u finoj motorici;
• teškoće u opažanju prostora;
• fokusiranje na nevažne detalje i zanemarivanje celine, na primer, zagleda se u
jednu tačku prljavštine na podu dok su usred igre jurenja;
• teškoće u proceni sopstvene ili tuđe bezbednosti, što ih čini veoma ranjivim;
• deca sa Aspergerovim sindromom su često nespretna i mogu imati dispraksiju.
Kako poteškoće utiču na decu u školi

Navedene oblasti poteškoća mogu da imaju sledeće posledice:

• nedostatak razumevanja onoga što je rečeno;
• razumevanje nekih reči ali ne i kompleksnog značenja tih reči;
• slabiju sposobnost slušanja i slabiju pažnju;
• često skretanje pažnje sa svrhe aktivnosti;
• usmerenost na to da rade ono što žele, a ne ono što se od njih traži;
12
Potrebe deteta sa
poteškoćama iz
spektra autizma
• nemogućnost da se prilagođavaju drugima, uvek žele da se stvari odvijaju

onako kako su navikli;
• nemogućnost da se igraju i da razumeju pravila igara;
• učenje napamet, bez razumevanja naučenog;
• nedostatak socijalne svesti o drugima i o tome kako neke reakcije mogu da
utiču na druge osobe. Na primer, mogu da zgaze drugu decu, a da to ne prim-
ete, da ne primete da su zatvorili vrata drugim osobama „ispred nosa”, da
„kvare” igru druge dece;
• uznemirenost koju je teško kontrolisati;
• insistiranje da se pravila rigidno prate ili da se stvari rade na određen način;
• glasno dozivanje na času ili na nekom skupu;
• nemogućnost da se pazi na druge, na primer, nerazumevanje zašto je loše
bacati pesak u lice;
• opsesivne teme u konverzaciji - pričanje drugim osobama, a ne sa drugim
osobama;
• razvijanje zavisnosti o nekim odraslim osobama ili rutinama;
• poteškoće u korišćenju naučenih veština u drugim situacijama;
• insistiranje na tome da bude na čelu ili na kraju reda, ili sedenje na određenom
mestu na tepihu;
• pokazivanje uznemirenosti ukoliko je neko drugi ili on sam pogrešio;
• poteškoće u pravljenju izbora;
• poteškoće da se govori o nečemu što se desilo u prošlosti ili poteškoće stavl-
janja sebe u zamišljenu situaciju.
Ključ za napredak
Svako dete je različito i ima različite nivoe potreba. Prethodno navedena lista je
napisana da bi se podigao nivo svesti o poteškoćama koje deca sa autizmom mogu
da imaju i koje će uticati na to kako dete uči i kako se ponaša.
Ključni aspekt u pružanju dobre podrške i omogućavanju napretka je u razumevan-

ju tog konkretnog deteta - svako dete sa poteškoćama iz spektra autizma je različito.
13
14
Razvijanje rane
komunikacije
Razvijanje rane komunikacije

Pokazalo se da bebe od veoma ranog uzrasta imitiraju izraze lica i zvukove svo-
jih roditelja/staratelja. U prvih šest meseci života roditelji reaguju na različite
zvukove i pokrete beba kao da oni imaju neko značenje: podstiču i razvijaju ko-
munikaciju i interakciju koristeći zvukove, pokret, kontakt očima, izraz lica i „so-
cijalnu uvremenjenost”.
Goldbart, 1988.
Deca sa autizmom imaju poteškoća u ovim veoma važnim oblastima neverbalne

komunikacije. Mogu da izbegavaju kontakt očima i da budu izuzetno aktivna ili
smirena i okrenuta sebi. Ona nisu usmerena na privlačenje pažnje na određene
stvari i ne dele interesovanja sa drugima. Imaju poteškoća u imitiranju glasova i
gestova, kao i u određivanju značenja tih glasova i gestova.
Veštine rane komunikacije preklapaju se sa socijalnom interakcijom i igrom. Sve ove

veštine predstavljaju dobru početnu tačku, jer će formirati osnov za intervencije u vezi
sa trijadom poteškoća kod autizma. Kao što se sećate, to su poteškoće iz oblasti ko-
munikacije i socijalne interakcije, i nedostatak imaginacije uz nefleksibilno mišljenje.
Naredne stranice predstavljaju aktivnosti za razvijanje najranijih društvenih, komu-

nikativnih veština i veština igranja, kroz sledeće naslove:
Učimo da se igramo: razvijanje odnosa

Interaktivna igra
Strategije za podsticanje kontakta očima
Naizmenične aktivnosti u cilju razvijanja rane
komunikacije
Svest o jeziku i ustima
Razvijanje kontrole disanja
Korišćenje muzike za razvijanje komunika- Poglavlje 1
tivnih veština
Pravljenje izbora
Prilagođavanje okruženja da bi se podstakla
komunikacija
Razvoj govora
Korišćenje znakova i simbola
Učimo da se igramo: razvijanje odnosa

Većina dece sa poteškoćama iz spektra autizma ima ograničena interesovanja ko-
jima se bavi sama i često ih ponavlja. Ona mogu da pruže otpor uključivanju neke
odrasle osobe ili drugog deteta u igru. Maženje i igranje igara će obično biti po
njihovim uslovima.
15
Razvijanje rane
komunikacije
Prvi korak u učenju dece novim veštinama je razvijanje odnosa u kojem dete uživa
da bude sa vama i uključuje se u stvari koje vi želite da radite. Važno je ne odustati
ukoliko je detetova verbalna ili neverbalna poruka „Ostavi me ne miru”.
Sta možete da uradite?

Počnite time što ćete sedeti pored deteta i gledati ga kako se igra. Moguće je da će
on ustati i otići svaki put kada sednete pored njega, tako da će u tom slučaju pomoći
ako imate neku privlačnu igračku, na primer balončiće, igračku koja ispušta zvu-
kove ili ima deo koji se okreće, pušta muziku.
Kada dete prihvati vaše prisustvo, na pozitivan način komentarišite šta radi. Uko-
liko gleda knjigu, kažite: ,,To je velika knjiga. Lepa je. Okreni stranu. Gotovo!”
Ukoliko je dete malo, možete da pevate o tome šta u tom trenutku radi. Na primer,
uz muziku pesme „Frere Jacques” možete da pevate: „Džon skače, Džon skače, da,
on skače, da on skače, skače, skače, skače, skače, skače, Džon skače, Džon skače.”
S vremenom se uključite u to što dete radi. Prvo samo kopirajte ono što dete radi.
16
Razvijanje rane
komunikacije
Kad su neka deca u pitanju, biće neophodno da sednete pored njih. Ukoliko dete
gleda knjigu ali ne želi da i vi učestvujete u tome, sedite pored njega i recite: ,,I ja
čitam!”. Neka deca će vam dozvoliti da se pridružite, ali moraćete da gledate stran-
ice koje je dete izabralo. To je u redu, jer ono što želite jeste da se dete navikne na
vas i da sa vama deli svoj prostor, ne osećajući pretnju.
Ukoliko se dete igra napolju loptom ili obručem ali vam ne dozvoljava da se igrate
sa njim, pronađite sličnu loptu ili obruč i imitirajte ono što dete radi. Ukoliko želi
da trči gore-dole, i vi trčite gore-dole pored njega ili se trkajte držeći se za ruke.
Kada dete prihvati da ste pored njega i da imitirate njegove aktivnosti, pokušajte
ponekad da povedete igru. Ukoliko dete u istom trenutku uradi isto što i vi, malo
promenite igru. Napravite situaciju takvom da novi predlozi izgledaju zaista uz-
budljivo. Na primer, ukoliko zajedno gledate video-spot počnite blago da se mrdate
u ritmu muzike. Ukoliko trčite zajedno gore-dole promenite pravac i trčite u krug.
Kada dete uspeva da prati ono što ste vi započeli i kada vidi da vi pratite ono što je
on inicirao, na početku ste dobrog odnosa. Nastavite! Budite entuzijasta, uzbudljivi
i aktivni. Iskoristite neke od ideja za igrice koje ćete pronaći na stranicama ove
knjige ili ih sami izmislite. Jednostavne stvari se najčešće i najviše dopadaju deci.
Interaktivna igra
Interaktivna igra je svaka igra koja podrazumeva dva ili više učesnika koji prate i
razvijaju aktivnosti jedan u odnosu na drugoga. Ona razvija ranu socijalnu interak-
ciju i veštine igranja ali je takođe jedna vrsta komunikacije, jer se svaki učesnik u
igri nadovezuje na aktivnost prethodnog učesnika, produžava je, menja, nastavlja,
usporava, ubrzava.
Veoma važna početna tačka je pomoći deci sa autizmom da prepoznaju važnu

ulogu drugih osoba i razviju rane socijalne veštine i veštine igranja. Možda je
jednostavnije igrati se na ovaj način sa bebama, ali se ovaj metod može jednako
razvijati i sa starijom decom sa autizmom, koja imaju poteškoća u interakciji sa
odraslima ili vršnjacima.
Dinamične motorne igre

Ovo su igre koje uključuju dinamične aktivnosti
i uzbuđenje. Odrasla osoba uzima bebu i baca
je u vazduh. Beba vrišti od uzbuđenja i pruža
ruke kao znak da želi još. Odrasla osoba to
opet čini, beba se smeje i gleda u odraslu osobu
da bi pokazala da želi da se aktivnost ponovi.
„Opet?”, odrasla osoba pita, a beba se smeje
i oduševljeno očekuje još jednu uzbudljivu
vožnju kroz vazduh.
17
Razvijanje rane
komunikacije
Mnoge igre spadaju u ovu kategoriju. Želite da dete dovoljno uživa da bi pokazalo
da želi da to ponovite. Želite da se dete pomera, vuče
vas, gleda u lice, smeje se, oglašava se i traži još. Prvo morate da ga podstaknete.
Kažite: ,,Da li želiš još?” i ponovite igru. Kako dete razvija komunikativne veštine
budite zahtevniji u cilju dobijanja željenog odgovora od deteta tako što ćete odgo-
varati na sledeće faze u komunikaciji:
• lagani pokret
• odsečan pokret
• gotovo neprimetan kontakt očima
• direkat kontakt očima
• znak ili gest koji pokazuje šta želi
• simbol
• zvuk
• reč, na primer „Balončić” ili „Golicanje”
• fraza, na primer „Još golicanja”, koju prati rečenica „Juri me ponovo!”
Obratite pažnju na to da ovakve igre podrazumevaju dosta fizičkih aktivnosti.

Mnoge redovne škole i vrtići danas ne podržavaju to da decu tokom igre odrasli
dodiruju. Ovo je pitanje koje treba razmatrati i uključiti u politiku u vezi speci-
jalnih obrazovnih potreba u vrtićima i školama, kako bi zaposleni znali šta je
dozvoljeno i sigurno.
Razmišljajući o ovim pitanjima redovnim školama može biti od koristi da pogleda-

ju smernice za specijalno obrazovanje. Važno je zapamtiti da deca koja imaju neku
vrstu senzornih poteškoća mogu biti na veoma ranom nivou senzornog razvoja i da
im je potrebno mnogo više fizičke interakcije sa odraslima i decom oko njih.
Ovakve igre moraju da predstavljaju zadovoljstvo i uživanje za decu ili gube smisao
i svrhu. Postepeno uvodite različite ideje da bi videli šta dete voli. Neka deca ne
vole dodir, ovo morate da poštujete i pronađete druge načine razvijanja interak-
tivnih igara. Ukoliko ste u okruženju redovne škole/vrtića, možete da koristite me-
kane igračke ili fizio-lopte kakve postoje u specijalnim školama. Sa veoma malom
decom je sigurnije da se neke dinamične motorne igre igraju kod kuće, a treba
razmisliti i o tome da li stariju decu u školi podizati i vrteti.
Tipovi dinamičnih motornih igara:

• bacajte dete u vazduh i hvatajte ga;
• nosite ga na leđima ili ljuljajte na
nogama;
• igrajte se sa mekanom opremom za
igru na koju dete može da se penje
i skače, ili koju može da kotrlja,
prevrće;
• nežno gurnite dete u bazen pun lop-
tica ili na mekanu podlogu;
• stavite ga na veliku loptu na kojoj će
odskakati ili se kotrljati;
18
Razvijanje rane
komunikacije
• golicajte ga rukama ili usnama;

• vrtite dete držeći ga za ruke ili struk;
• pretvarajte se da ste čudovište i jurite
• dete, uz reči: „Dolazim po tebe!”;
• stavite dete u veliko ćebe/platno i ljuljajte ga;
• igrajte se žmurke ili skrivalica ispod pokrivača, iza vrata, prozora i drugih
mesta za sakrivanje;
• skačite i padajte po debelim strunjačama, starim krevetima ili drugim me-
kanim površinama;
Često su fraze koje se ponavljaju, pevanje i rime veoma važan deo interaktivnih
igara. One pomažu detetu da predvidi šta će se desiti i da podignu određen nivo
uzbuđenja. Kada vrtite dete, recite: „Jedan... dva... triiiii!”, ili ako se jurite sa njim
kažite: „Dolazim po tebe... uhvatiću te!”, i kada vidite da vas dete očekuje, pojurite
ka njemu i uhvatite ga u naručje.
Dve pesmice za igru ljuljanja deteta na velikom platnu

Za igru vam je potrebno veće platno (ćebe ili neko drugo jako platno). U igri
učestvuju dve snažnije odrasle osobe i dete. Ljuljajte platno u ritmu do poslednjeg
stiha. Onda nežno bacite dete iz platna ili ga pažljivo ispustite na mekano tlo.
Slanina i jaja
Jedan sat je, još uvek sam u krevetu Pet sati je, još uvek sam u krevetu
Dva sata je, još uvek sam u krevetu Šest sati je, još uvek sam u krevetu
Tri sata je, još uvek sam u krevetu Sedam sati je, još uvek sam u krevetu
Četiri sata je, još uvek sam u krevetu Osam sati je, slanina i jaja!
U drugoj pesmici, uz melodiju pesme „Pijani mornar”, pevajte sledeće reči i ljul-
jajte dete u ćebetu:
Ura i gore ode on!

Šta ćemo raditi sa (otpevajte detetovo ime) - ponovite tri puta
Rano ujutru?
Ura i gore ode on (ponovite tri puta, podižući ćebe gore-dole)
Rano ujutru (ljuljajte dete u ćebetu, onda kažite: „Jedan, dva, tri” i spustite dete
pažljivo na mekano tlo).
19
Razvijanje rane
komunikacije
Tri pesmice za golicanje

Proverite najpre da li dete voli golicanje.
Bumbar
Bumbar, bumbar,
Zum, zum bumbar (idite prstima uz detetovu ruku ili telo) Bumbar, bumbar...
(napravite pauzu da bi dete očekivalo nastavak) Zum, zum bumbar! (golicajte ga
ispod brade, ruke ili gde god voli).
Dolazim da te golicam po stomaku

Dolazim da te golicam po stomaku, (mrdajte prstima kao da golicate dete i polako
se približavajte njegovom stomaku)
Dolazim da te golicam po stomaku,
Dolazim da te golicam po stomaku..., (napravite pauzu da bi podstakli očekivanje)
Giligiligili! (golicajte dete po stomaku).
Ribica
Ova ribica (mrdajte kažiprstom)
Sakrila se iza stene (sakrijte kažiprst)
Izašla je (polako ponovo mrdajte kažiprstom)
I evo je! (izbacite kažiprst i golicajte dete).
Još neke ideje za interaktivnu igru

Igre sa vodom
Pored toga što možete da presipate vodu iz posuda različitih veličina i oblika,
pokušajte da sprovedete i neke od sledećih ideja. One mogu da zadrže detetovo
interesovanje i podstaknu ga da podeli svoj doživljaj sa drugom osobom, to jest da
i odrasla osoba i dete dele zadovoljstvo i interesovanje tokom aktivnosti.
• Obojte vodu.
• Napravite penu mućkajući vodu sa kupkom i duvajte u sapunicu, ili pravite
oblike od nje.
• Napravite kulu od kockica na mostu preko vode i pripremajte dete na pljusak
kada kockice
padnu u vodu!
• Izbušite plastičnu
bocu na više
mesta, sa strane
i po dnu boce,
tako da pesak ili
voda cure na neo-
čekivanim mesti-
ma. Svaki dan ko-
ristite druge boce
izbušene na razli-
čitim mestima.
20
Razvijanje rane
komunikacije
• Duvajte balončiće uz pomoć slamčice umočene u vodu sa malo tečnosti za su-

dove i tečnosti za tuširanje. Divni balončići, divan zvuk.
• Naduvajte balon i pustite ga da pluta po vodi.
• Pritisnite balon ispod vode i ispustite vazduh tako da se naprave balončići u
vodi. Probajte helijumske balone zbog raznolikosti i trajanja.
• Koristite gumene igračke u vodi, pogotovo one koje proizvode različite zvuke,
kao što su žabe, patke, brodići.
• Stavite lako kamenje, komade plutajećeg drveta, morske alge, školjke i slično
u vodu da biste je uzburkali.
Igre sa lutkama
Najinteresantnije lutke su lutke koje stavljate na ruku i one koje proizvode zvuke.
Ukoliko nemate lutke koje proizvode zvuke, uzmite jak konac, ušijte mehanizam
koji ispušta zvuk u lutku ili na samu lutku okačite zvončiće. Neobične lutke jasnih
boja, dugačkih kljunova, dugih nogu ili plišane/krznene teksture su veoma popu-
larne, ali će decu pre privući jednostavne lutke koje proizvode zvukove.
Polako uvedite lutku u igru jer se dete u početku može plašiti. Koristite je za goli-
canje, za govor, igru, pevanje i pravljenje čudnih glasova. Podstaknite dete da
pokuša da radi to isto. Naizmenično se igrajte jednom lutkom ili koristite dve lutke
da bi podstakli konverzaciju.
Lutke su korisne za uvodne i završne igrice da bi otpevali „Zdravo” i „Doviđenja”,

pesmice pozdravljanja. One često privlače pažnju deteta na vas i dobre su kao uvod
u druge igrovne aktivnosti. Lutke takode podstiču naizmenične igre i socijalnu in-
terakciju - veštine o kojima ćemo govoriti u sledećim poglavljima.
Igre na otvorenom
Ljuljajte dete na ljuljašci. Pitajte ga da li želi još da se ljulja. Ukoliko je
moguće, gurajte dete na ljuljšci spreda kako biste videli izraz na njegovom
licu i reakcije na aktivnost.
Skakanje na trambolini. Ukoliko je trambolina dovoljno velika možete zajedno sa

detetom da skačete. Ukoliko nije, stanite sa strane i pomažite detetu ili skačite pored
tramboline zajedno sa njim. Stanite i pitajte dete da li želi još da skače. Sačekajte
odgovor pre no što nastavite.
Igrajte se jure i žmurke. Igranje u tunelu ili sakrivanje iza drveta takođe mogu
biti zanimljivi. Ovo je verzija skrivalice koja se igra na otvorenom i može biti
veoma uzbudljiva.
Šta da radite kada deca neće da se igraju

Neku decu sa poteškoćama iz spektra autizma je teško uključiti u interaktivnu igru.
Ukoliko ste isprobali sve navedene predloge, a i dalje imate poteškoća da dete
uključite u igru, probajte neke od sledećih ideja.
21
Razvijanje rane
komunikacije
Sakupite igračke i predmete koji mogu da motivišu igru

To mogu da budu čigre ili delovi igračaka koji se okreću i proizvode zvuke, plišane
životinje koje proizvode zvuke kad ih pritisnete, lopte koje sijaju kada ih bacite na
pod, helikopteri koji lete na baterije, lampe s raznobojnim svetlima, kasete sa de-
tetovom omiljenom pesmom, Dizni junak iz omiljenog crtanog filma, parče platna
prekriveno šljokicama, helter skelter6, parče trake.
Razgovarajte sa svim odraslim osobama koje poznaju to dete. Tokom razgovora,
otkrićete nešto u čemu dete uživa i što može da bude početak igre.
Pustite da dete vodi igru

Uzmite dve identične igračke i pokušajte da imitirate ono što dete radi sa svojom
igračkom. Ako dete voli da se igra u vodi, i vi se igrajte u vodi. Nemojte odustajati
ako dete ode od vas - pokušajte ponovo kasnije. Ukoliko dete voli da leži na leđima i
gleda u nebo, pokušajte i vi to! Videćete da ćete uživati u ovim naizgled besmislenim
aktivnostima i da možete zajedno uživati u tišini.
Kada stignete do trenutka kada ste zajedno srećni, krenite korak napred. Ubacite neke
promene. Ako gledate u nebo, pokušajte da gledate kroz crvene naočare ili parče cr-
venog materijala. Duvajte balončiće u vazduh. Neka druga osoba kredom ocrta oblike
vaših tela dok ležite. Držite se za ruke ili se kotrljajte po podu sa detetom.
Razvijanje detetovih interesovanja

Neka deca vole vrpce i tome slično. Ako je tako, skupite raznobojne vrpce, sjajne
tračice i parčad konopca. Privežite zvono, rese ili balone na kraj, napravite zmiju
od klupka konca, napravite lutke od konca kao ukrase za kosu. Ako dete opsesivno
nastoji da tračice odmotava ili stavlja u usta, moraćete da procenite kada i sa koliko
tračica ćete dozvoliti da se dete zanima. Menjanje stereotipije u kreativnu igru može
da bude teško, ali će nam omogućiti da uđemo u detetov svet, što je veoma važno.
6 Helter skelter (engl.)= igračka u kojoj delovi (obično loptica) prolaze kroz lavirinte, prepreke,
proizvodeći zvukove. U daljem tekstu biće korišćen engleski termin „helter skelter” (prim. prev)
22
Razvijanje rane
komunikacije
Kreiranje vremena za igru

Kao što je važno koristiti prilike da se tokom dana podstiču igrovne i komunika-
tivne veštine, tako je korisno i da svakoga dana planirate određeno vreme kada ćete
dete izvesti iz učionice ili vrtićke grupe da biste razvijali interkativnu igru.
Uključite vreme za igru u detetovu dnevnu rutinu i uvek je označite simbolom,
predmetom ili rečju. Vodite beleške, tako da svi znaju šta ste radili i na kojim reak-
cijama možete dalje da radite. Možda će biti najbolje da se u tim periodima igrate
na mestima gde ništa drugo ne odvlači detetovu pažnju, i da se zadržite na manjem
broju aktivnosti.
Drugari za igru
Iako su interaktivne igre namenjene uspostavljanju odnosa između odrasle osobe i
deteta, u nekom kasnijem periodu možete uključiti jedno do dvoje dece u igru. Oni
mogu biti pozitivni modeli jer izražavaju uživanje u interaktivnim igricama.
Strategije za podsticanje kontakta pogledom

Kontakt pogledom je prirodna veština komunikacije i možete se osećati loše ili
neprijatno ako razgovarate sa nekim ko vas ne gleda u oči. Kada učite dete novoj
veštini, vi želite da budete sigurni da ono obraća pažnju na ono što govorite i radite.
Učiti ga da vas gleda je jednako važan deo privlačenja detetove pažnje.
Kontakt pogledom je neverbalna veština koju većina dece sa poteškoćama iz spek-
tra autizma ne razvija prirodno. Zapravo, deca sa autizmom se mogu osećati nepri-
jatno gledajući direktno u vas, ili možda ne mogu razumeti koliko dugo i direktno
treba da gledaju u vas. Obratite pažnju na to i nemojte praviti preveliki problem oko
toga, kako bi izgradili ovu veštinu.
Šta možete da uradite

Da biste podstakli kontakt pogledom trebaće vam nešto što može da privuče detetovu
pažnju i da obezbediti nagradu za uspeh. Možete koristiti, na primer, balončiće, balo-
ne, lutke sa zvončićima, glasne, svetle ili svetlucajuće igračke, uzrok-efekat igračke7
sa prekidačima i dugmićima, hranu ili bilo koji drugi predmet koji dete voli.
Na kontaktu pogledom možete da radite kod kuće, u vrtiću, u školi, i to u svim
situacijama u kojima druge stvari ne odvlače detetovu pažnju. Neka vežbe budu
zabavne tako što ćete koristiti zanimljive igračke ili nagrade, ili pohvalite dete tako
što ćete ohrabrujuće reći: „Pogledao si me”,
dok mu dajete nagradu. Čak i ako dete up-
orno odbija da vas pogleda u oči, nagradite
i letimičan pogled i nastavite da radite na
tome, uvek obezbeđujući nagradu i pohvalu.
Dajte detetu dovoljno vremena da odgo-
vori, ali ne čekajte previše, jer će izgubiti
interesovanje ili postati uznemireno i početi
da plače. Određivanje pravog trenutka je
presudno - bolje je prihvatiti i nepotpun
odgovor i reći „Dobar pokušaj”, nego u
potpunosti izgubiti priliku za zajednički rad
na ovoj aktivnosti.
Kao prvo, nagradite i pohvalite i najmanji kon-
7 Uzrok-efekat igračke: kojima se pokretanjem delova ili pritiskanjem dugmića izazivaju različiti
efekti (svetlostni, zvučni, mehanički itd.); (prim. prev)
23
Razvijanje rane
komunikacije
takt pogledom, čak iako je nenameran.Kada dete shvati da želite da vas gleda, povećajte
očekivanja pre nego što ga nagradite.Međutim, važno je naučiti dete da ne zuri u vas;
pokušajte da to bude što prirodnije.
Držite interesantnu igračku ili parče neke
hrane blizu svog lica. Na primer, možete
imati lutku sa zvončićima koju dete želi.
Prodrmajte je pokraj svog lica, uz reči:
,,Da li želiš ovu igračku?”, i kada vas
dete pogleda dajte mu igračku. Duvanje
balončića od sapunice je takođe dobra ak-
tivnost, s obzirom na to da će dete gledati
u vaše lice. Držite štapić (za pravljenje
balončića) blizu svog lica, recite: „Želiš li
balončiće?”, i sačekajte na pogled pre no
što napravite balončić.
Druge korisne aktivnosti za razvijanje kontakta

pogledom
• Igrajte se skrivalica: iza peškira, vaših
ruku, vrata od ormana, kraja tunela.
• Koristite veliko ogledalo za igrice
presvlačenja, pravite smešne izraze
lica ili ofarbajte lice. Kažite: „Pogledaj
me!”, i napravite neki gest ili pokret
kada vas dete pogleda u ogledalu -
stavite veliki šešir, pravite čudne zvu-
kove, pravite poljupce.
• Pevajte pesmice uz pokrete ili se igra-
jte golicanja kada je dete naspram vas.
Ukoliko dete želi „još”, ponovite ali samo onda kada dete pogleda u vas. Igrajte
se jure ili vrtenja, ali uradite to samo kada vas dete pogleda.
• Kada želite da privučete pažnju deteta, na primer, ukoliko sedite i nešto radite,
kažite: „Pogledaj knjigu”, ali pre no što počnete aktivnost budite sigurni da ste
privukli detetovu pažnju.
Naizmenične igre u cilju razvijanja rane komunikacije

Naizmenične igre pomažu u izgradnji socijalnog dijaloga između deteta i odrasle
osobe, kao i između deteta i njegovih vršnjaka.

Za početak, igre moraju biti jednostavne i motivišuće za dete. Važno je zapamtiti
da je deci sa poteškoćama u učenju potrebno više vremena da odgovore na igrice
no što očekujete, pa obratite pažnju da im ostavite dovoljno vremena pre nego što
podstaknete odgovor. Može vas iznenaditi kako dete u trenu odlučuje da preuzme
ulogu i pre no što ste vi predvideli da će to uraditi.
24
Razvijanje rane
komunikacije
Kada igrate naizmenične igre može vam biti od koristi da govorite „Moj red, tvoj
red” ili „Mamin red, Džordžov red”, tako da dete može da poveže reči sa idejom
čekanja na red za igranje. Kasnije, kada se još jedno dete uključi, ime tog deteta
možete dodati na listu, na primer „Molin red, Džordžov red, Džonijev red”. Na
taj način razvijate malo kompleksnije socijalne veštine i razmenu sa prijateljima.
Možete koristiti neki predmet ili simbol da pokažete kada je čiji red za igru.
Veliki broj igara može se igrati na ovaj način. Evo nekoliko ideja za jednostavne igrice:
• Naizmenično vrtite deo ili pritiskajte dugmiće na uzrok-efekat igračkama (one
koje rade nešto zanimljivo kada ih dodirnete na određen način, kao što su
muzičke kutije, čigre, igračke koje proizvode zvukove kada ih udarite ili pritis-
nete, koje imaju prekidače, igračke koje iskaču iz kutije kada je otvorite i sl.).
• Naizmenično ubacujte lopticu u cev ili kroz helter skelter.
• Naizmenično pravite balončiće od sapunice, duvajte u papirnatu vetrenjaču,
sipajte pesak ili vodu.
• Naizmenično gurajte kola kroz rampu.
• Naizmenično ređajte kocke kako bi napravili kulu ili je srušili.
• Naizmenično igrajte skrivalice sa maramom ili komadom platna.
• Naizmenično ubacujte razne oblike u kutiju.
• Naizmenično udarajte u bubanj.
• Naizmenično bacajte gumenu lopticu na tlo.
Neke interaktivnije naizmenične igre unapređuju detetovo razumevanje vašeg
udela u igri. Ovo može biti malo teže, te je lakše izvoditi ove jednostavnije igre
na manjem prostoru gde ima manje stvari koje odvlače njegovu pažnju. Možda će
vam biti potrebna još jedna osoba da detetu pokažete šta ćete raditi. Probajte neke
od ovih ideja.
• Gurnite auto do deteta i sačekajte da vam ga vrati.
• Kotrljajte, bacite ili šutnite loptu i sačekajte da vam je dete vrati. Počnite sa
kotrljanjem koje je najbolje izvesti tako što ćete sedeti na podu sa ispruženim
nogama kako biste imali otvoren prostor za igru.
25
Razvijanje rane
komunikacije
• Bacajte ili kotrljajte loptu po ćebetu ili peškiru tako što ćete držati krajeve
platna.
• Dobacujte se balonom.
• Naduvajte balon i naizmenično ga ispuštajte u vazduh ili vodu.
• Naizmenično ocrtavajte jedno drugom šake ili stopala.
• Vodite izmišljene razgovore telefonom; naizmenično razgovarajte.
• Naizmenično sipajte ili pijte izmišljeni čaj.
Kada želite da uključite još jedno dete koristite navedene predloge, ali tako što ćete
prvo uključiti neku odraslu osobu, a onda jedno dete ili manju grupu od dvoje do
troje dece.
• Naizmenično okrećite stranice knjige.
• Naizmenično se spuštajte niz tobogan.
• Naizmenično iscedite tečnost iz balona ili gađajte metu vodom ili bojom.
• Igrajte jednostavne igre kao što je loto, tako što ćete naizmenično birati karte.
• Zajedno sastavite slagalicu tako što ćete naizmenično stavljati delove.
• Umočite tenisku lopticu ili mermer u boju i naizmenično pravite otiske na
papiru.
• Naizmenično držite, mazite ili hranite kućnog ljubimca.
• Naizmenično koristite različite predmete, na primer: modlu za pravljenje
krofni, sekač biskvita, miša kada koristite kompjuter.
• Naizmenično igrajte igre u kojima se peva, a neko dete sedi u sredini kruga.
Pesme za naizmenične igre

Evo tri primera korisnih pesama koje možete primenjivati u maloj grupi:
Džoni je u bašti (pevajte pesmu sa mnogo izražajnosti!)
Potreban vam je ventilator ili parče kartona, raspršivač vode (prskalica) i malo
pudera. „Džoni” sedi u sredini dok drugi sede i pevaju ako znaju.
Džoni je u bašti (sedi na stolici)
Duvaj, vetre, duvaj (pravite vetar koristeći ventilator ili parče kartona)
Kap, kap, padaju kapljice (poprskajte dete vodom)
I počinje da pada sneg (lagano poprskajte dete puderom).
Onda sledeće dete postaje Džoni.
Džek u kutiji
Potrebna vam je dovoljno velika i jaka kutija da dete može da sedi u njoj.
Džek iz kutije iskače iz kreveta (dete iskače iz kutije)
Zasmejava me kada mrda glavom (dete mrda glavom)
Nežno ga ponovo gurnem dole (drugo dete gura dete nazad u kutiju)
Ali Džek iz kutije ipak opet iskače (dete opet iskače iz kutije).
Hoki-Poki
Sva deca stoje u krugu, a jedno dete ulazi u krug.
Stavite Džozefa unutra, izvadite Džozefa napolje (povedite dete u krug i iz kruga)
Unutra, napolje, unutra, napolje
I golicajte ga (golicajte ili mrdajte dete)
Uradite Hoki-Poki i okrenite ga (mrdajte kukovima i okrenite dete) Samo se o
tome radi.
26
Razvijanje rane
komunikacije
Svest o jeziku i ustima

Pojedina deca koja ne govore nemaju svest o sopstvenom jeziku i usnama, i o tome
šta sve mogu da rade sa njima, iako su veoma važni u proizvođenju zvukova. Na-
vodimo vežbe koje mogu pospešiti oralnu svest i pokrete jezika:
• Isplazite se i tražite od deteta da imitira šta vi radite: razvijajte ovu aktivnost, i
kada se dete isplazi tražite od njega da imitira vaše pokrete - pomeranje jezika
gore-dole ili levo-desno.
• Stavite med ili džem na detetove usne i oko usana tako da isplazi jezik i
poliže.
• Naduvajte obraze i vidite da li dete može da imitira ono što vi radite.
• Isplazite jezik, pravite zvuke jezikom i usnama, i tražite da dete to ponovi.
• Izvodite „indijanski zvuk”.
• Proizvodite poljupce.
• Stavite karmin na usne i poljubite ogledalo tako da ostanu otisci.
• Ližite lizalicu ili se pretvarajte da ližete sladoled.
Razvijanje kontrole disanja

Kontrola disanja je takođe važna za razvijanje i kontrolisanje zvukova. Navodimo
vežbe koje možete koristiti za kontrolu disanja:
• Duvajte balončiće od sapunice (kroz štapić ili slamčicu).
• Duvajte ili uvlačite vazduh kroz slamčicu.
• Zviždite.
• Duvajte maslačak.
• Duvajte u brodiće na vodi.
• Oduvajte balončiće od sapunice koji su se zadržali na vašim ili na detetovim
rukama.
• Duvajte perje.
• Duvajte u ogledalo ili prozor da bi na zamagljenom staklu napravili razne oblike.
• Duvajte u sveću.
• Duvajte u papirnate vetrenjače kako bi se okretale.
Korišćenje muzike za razvijanje komunikativnih veština

Većina dece voli muziku i često njihove prve reči liče na pesme. Pevanjem možete
pretvoriti neprijatne zadatke u prijatne, možete pomoći u razvijanju igre, umiriti
dete ili ga zadovoljiti.
Ukoliko ne znate mnogo jednostavnih dečijih pesama, moguće je da ih iznajmite
iz biblioteke ili video-kluba, najčešće uz knjigu koja vam opisuje i reči i pokrete.
Kratke pesme koje imaju dosta ponavljanja su najbolje. Dete uči fraze, uči kako
da predvidi reči ili pokrete i nastoji da ispuni praznine na odgovarajućim mestima.
Pokušajte da izmišljate pesme koje opisuju vaše ili detetove aktivnosti. „Pevajući
komentar” o tome šta dete radi tokom igre može biti dobar način da se priključite
njegovoj igri, da komentarišete ono što radi i da razvijate dvosmernu komunikaciju.
Neko vreme imitirajte ono što dete radi, a onda promenite melodiju i vidite da li će
vas imitirati.
27
Razvijanje rane
komunikacije
Pevajte pesme koje podrazumevaju akciju, na primer pevate i golicate dete. Kada
je pesma već dovoljno poznata detetu napravite pauzu pre golicanja ili napravite
manji pokret da proverite da li dete očekuje golicanje. Obavezno ostavite dovoljno
vremena da dete odgovori na prekid pesme, ali ne i previše kako ne bi izgubilo in-
teresovanje za golicanje.
Sedite nasuprot deteta ili neka vam ono sedi u krilu. Pevajte jednostavne pesme
i, kada su već dovoljno poznate detetu, izostavite ključne reči ili fraze kako bi
podstakli dete da popuni prekide. Napravite od ovoga veliki događaj: napravite
pauzu, gledajte sa očekivanjem u dete, dajte mu dovoljno vremena da odgovori ali
ne previše kako ne bi izgubili ritam pesme. Ne odustajte ukoliko dete ne odgovara
- nastavite da očekujete da će glasom ili gestom dopuniti prekide pesme.
Dobra pesmica za imitiranje zvuka, pokreta ili reči je „Veslaj sad”, a reči su:
Veslaj, veslaj svoj brod
Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno niz potok (neka dete sedi nasuprot vas i
neka pomera ruke napred i nazad kao da vesla)
Ako vidiš krokodila, ne zaboravi da vrištiš AAAA! (vrištite!)
Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno niz reku,

Ako vidiš polarnog medveda, ne zaboravi da se streseš BRRRR! (stavite ruke oko
tela, kao da drhtite)
Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno po jezeru

Ukoliko čuješ šištanje, to je verovatno zmija SSSSSS! (napravite zvuk kao zmija).
Ponekad će dete pevati samo i prekidaće da peva ukoliko mu se vi priključite. Ne
brinite zbog toga. Pokušajte postepeno da se uključite, pevajući sa detetom samo
poslednji stih ili vrlo tiho.
Možete takođe pokušati da snimate vaše dete dok peva i kasnije mu puštajte snimak.
To mu pomaže da razvije svest o svom glasu i o tome šta može glasom da uradi.
Deca obično uživaju da čuju sebe na kaseti, iako su u početku obično zbunjena.
28
Razvijanje rane
komunikacije
Pesme mogu biti vrlo korisne za razvijanje veština imitacije. Na primer, želite da
dete imitira neki zvuk ili pokret. Prvo mu pokažite šta da uradi i podstaknite ga.
Postepeno prekidajte sa podsticajima i vidite da li će nastaviti da peva sam.
Takođe možete koristiti jednostavne radnje kao što su tapšanje ili lupanje bubnjeva,
uz podsticanje detata da imitira ono što vi radite. Ovo postaje korisna i zanimljiva
naizmenična igra.
Evo dve pesme koje pomažu u razvijanju veština imitacije i učenja naizmeničnih
igara.
Džoni, znaš li da uradiš ovo?
Džoni, znaš li da uradiš ovo, uradiš ovo, uradiš ovo (koristite detetovo ime umesto
imena Džoni)
Džoni, znaš li da uradiš ovo
Baš kao ja.
Džoni, znaš li da tapšeš, tapšeš, tapšeš (sada vi tapšete)

Džoni, znaš li tapšeš Baš kao ja.
Tapšeš, tapšeš, tapšeš, tapšeš, tapšeš (sada dete tapše)
Tapšeš, tapšeš, tapšeš
Baš kao ja.
Džoni znaš li da udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj (vi udarate)
Džoni, znaš li da udaraš u bubanj
Baš kao ja.
Udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj (dete udara)
Baš kao ja.
Stavi ruku na glavu
(pevajte ovu pesmu ili melodiju pesme „Kad si srećan lupi dlanom o dlan”)
Stavi ruku na glavu, glavu,
Stavi ruku na glavu, glavu,
Stavi ruku na glavu, stavi ruku na glavu,
Stavi ruku na glavu, glavu.
Stavi ruku na nos, na nos...
Stavi ruku na stomak, na stomak... (i tako dalje).

Ove i slične pesme možete koristiti da bi naučili dete delovima tela i razvili svest o
telu. Takođe postoji još nekoliko strategija koje možete probati. Na primer, kasete
sa relaksirajućom muzikom vam mogu pomoći da se opustite sa detetom i prove-
dete neko mirno vreme zajedno. U početku neka ova aktivnost ne traje dugo, uvek
koristite istu muziku tako da dete prepozna pesmu i nauči da je vreme za opuštanje.
Lezite negde gde je udobno, najbolje u zamračenoj sobi gde je mirno, i pustite
da vas muzika obuzme. Možete koristiti poseban jastuk ili ćebe kako biste detetu
pokazali da je vreme za odmor.
Neka dece vole određene pesme iz omiljenih spotova ili pesme koje su čula na
radiju. Veoma je korisno imati ih snimljene, možete da ih koristite kao nagradu
kada želite da dete bude mirno, na primer u kolima.
29
Razvijanje rane
komunikacije
Pravljenje izbora
Dobar način da decu naučite koliko su važne veštine komunikacije je da im ponu-
dite da biraju. To im takođe pomaže da osete da mogu kontrolisati okolinu.
Možete početi tako što ćete detetu ponuditi njegov najomiljeniji predmet i nešto
što znate da ne voli. Međutim, čim upozna ideju izbora, ponudite izbor između dva
omiljena predmeta. Ukoliko tražite od deteta da izabere užinu, uradite to tako što
ćete držati užinu i jasno reći:”Da li želiš keks ili čips?” naglašavajući reči. Ukoliko
dete svaki put za užinu bira keks, a vi znate da voli i jabuke i banane, pokušajte da
mu uopšte ne nudite keks već izbor između dva voća. Ovo u početku može izazvati
teškoće ukoliko je dete naviklo da jede keks, ali nakon nekoliko dana, verovatno će
rado birati između alternativa i prihvatati ih.
Ima mnogo mogućnosti u toku dana za pravljenje izbora. Na prvom mestu, nemojte
nuditi više od dve opcije jer će to zbuniti dete, već učinite izbor smislenim. Uko-
liko dete kod kuće uvek bira isti film koji voli da gleda, sklonite ga i ponudite neka
druga dva filma. Može se desiti da dete uzme oba filma, ali treba ga podstaći da
pokaže ili uzme jedan film koji želi. Ukoliko dete i dalje uzima oba filma, odvojite
ih i napravite određenu razdaljinu medu njima. Dajte detetu film koji prvi dodirne.
Uskoro će shvatiti da je izabrao onaj koji se njemu dopada.
Kada dete shvati da slike mogu da predstavljaju realne predmete, možete koristiti ta-
ble sa slikama. Na primer, napravite kartice sa kopijama slika sa omota video-kaseta,
naučite dete da izabere tako što će pokazati odgovarajuću karticu, i dajte mu da pogleda
karticu (pogledajte poglavlje koje govori o Sistemu komunikacije kroz razmenu slika i
korišćenje simbola, strana 37). Simboli, crteži, fotografije i kopije pakovanja različitih
proizvoda takođe mogu biti korisni za tabele sa karticama i pravljenje izbora, ali nemo-
jte u početku nuditi previše izbora. Ukoliko dete uvek pravi isti izbor, ponekad izos-
tavite tu karticu ili je precrtajte tako da dete vidi da mu nije na raspolaganju.
Pogodne prilike da se detetu ponudi izbor

Počnite tako što ćete držati dve kartice, a kasnije povećavajte broj izbora.
• Izaberite nešto između igračaka, filmova, knjiga ili kaseta. Na primer: ,Da li želiš
knjigu o životinjama ili knjigu o čudovištima?” Kada dete posegne za knjigom,
recite: „Želiš knjigu o čudovištima. U redu, čitaćemo knjigu o čudovištima”.
Onda drugu knjigu sklonite sa strane.
• Biranje užine i pića ili biranje sastojaka za sendvič. Biranje pesama i igara.
Možete imati jednu sliku
• za svaku pesmu. Stavite ih
na tablu i dajte detetu da
izabere onu koju želi.
• Biranje delova garderobe
- na primer, jednobojne ili
šarene čarape.
• Biranje mesta za šetnju -
da idete da hranite patke ili
da idete na ljuljaške.
30
Razvijanje rane
komunikacije
• Biranje bojica, perli za nizanje na konac ili drvenih kocki za pravljenje oblika.
Na primer, ,,Da li želiš crvenu ili plavu olovku?” ili ,,Da li želiš okruglu ili
četvrtastu perlicu?” ili ,,Da li želiš veliku ili malu kocku?”
Prilagođavanje okoline da bi se podstakla komunikacija

U većini vrtića ili porodica dečije igračke ne stoje na visokim policama ili u
zaključanim ormanima. One su pristupačne kako bi dete moglo da istražuje. Ipak,
obezbeđivanje lakog pristupa stvarima deci sa težim problemima u komunikaciji
onemogućava važne prilike za podučavanje komunikaciji sa drugima i pokazivanje
kako takva komunikacija može da bude nagrađujuća.
Prilagođavanje okoline kako bi se stekle mogućnosti za komunikaciju treba pažljivo
planirati. Nikako ne želite da otežate stvari tako što ćete staviti omiljene i privlačne
igračke na visoke police, jer će to podstaći dete da se popne da bi dohvatilo igračku,
čime ga dovodite u opasnu situaciju. Takođe, u vrtićima verovatno ne možete učiniti
mnogo da promenite opšte okruženje. Ipak, bez obzira na sve prepreke, možete ura-
diti sitne stvari u toku dana kako bi razvijali komunikacijske veštine.
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu na različite načine tražiti da im do-
date predmete: gledaće ih, pokazivati prstom, vući vas do predmeta, stajaće pored
ili ispod ormana ili police gde se predmet nalazi, plakaće, vikati (što ne znači da se
nekome obraćaju) ili će imati napad besa. Obratite pažnju na to kako dete izražava
svoje potrebe i pokušajte da kod njega stimulišete naredni nivo u komunikaciji tako
što ćete ga naučiti da pokazuje prstom, da koristi kontakt pogledom ili da koristi
simbole, slike, zvuke ili govor.
Kada prvi put pokušate sledeće vežbe dete može da se zbuni i da se brzo uznemiri.
Ipak, ukoliko mu pokažete kako da iskomunicira svoje potrebe pre nego što se
uznemiri, dete će uskoro razumeti šta se očekuje od njega i neke stvari će ubrzo
postati male šale između vas i deteta.
• Držite detetove omiljene igračke u zaključanom ormanu. Zalepite simbole, foto-
grafije ili slike na orman koristeći čičak-traku i naučite dete da vam donese sliku
predmeta koji želi. Ovo može biti korisno sa filmovima, užinom ili omiljenim
igračkama. Ukoliko ne želite da dete uzima određenu omiljenu igračku ili užinu,
možete skloniti tu karticu ili je precrtati crvenom bojom.
Slika 16 sa desne strane
• Ukoliko dete može da traži ono što želi ali to retko čini, kartice sa slikama ili
simbolima mu mogu pomoći da nauči da treba da ode do odrasle osobe i zatraži
to što želi. Nakon toga, možete ga ohrabriti da koristi reč, frazu ili rečenicu, u
zavisnosti od razvijenosti govora. Uvek naglašavajte šta je dete reklo - na prim-
er, ukoliko kaže: „Knjiga”, ponovite: „Želiš knjigu? Hajde da uzmemo knjigu”.
• Možete napraviti i takve situacije da kao „zaboravite” da vam je dete tražilo
nešto važno, kao što je da mu date šolju ali bez tečnosti ili da mu date samo
kašiku kada je vreme za njegov omiljeni dezert. On će onda morati ponovo da
traži. Ako dete plače ili mirno sedi, ponekad ćete morati da ga podstaknete da
nešto traži, ali mu dajte dovoljno vremena za to. Knjiga ili tabla za komuni-
kaciju koja sadrži slike, simbole ili ispisane reči (ukoliko dete zna da čita) mogu
biti veoma korisne za podsticanje.
31
Razvijanje rane
komunikacije
• Takođe možete pokušati

i tako što ćete detetu dati
pogrešnu stvar (ono što nije
tražilo) - olovku sa polom-
ljenim vrhom ili plastičan
keks umesto pravog na
primer, ili uradite nešto
pogrešno, kao što je stavl-
janje čarape na ruku a ne na
stopalo. Šta god da radite,
budite sigurni da detetu
dajete dovoljno vremena
da odgovori, i pokušajte
da izaberete stvari koje ga
motivišu.
• Kada igrate neku igricu ili sklapate omiljenu slagalicu, držite deo u ruci i prov-
erite da li će dete reagovati i to tražiti.
• Kada dajete detetu ono što želi nemojte mu davati sve u isto vreme. Ukoliko
imate čips, držite kesicu i dajte mu jedan po jedan komad, kako od vas traži.
Takođe, ako imate lopticu za helter skelter, lutke u kućici ili delove koje treba da
ubaci u kutiju, držite ih i čekajte da ih dete zatraži od vas. Dete od vas to može
da traži pogledom, gestom, simbolom, rečju ili rečenicom, to jest na bilo koji
način komunikacije koji ga učite. Takođe, morate ga naučiti i da kaže/pokaže
,,NE” tako da može da vam kaže da više ne želi ništa od ponuđenog. U zavis-
nosti od deteta, možete ga naučiti šta znači simbol precrtan crvenom bojom,
znak ili reč ,,NE”.
Pogledajte stranu 37 o Sistemu komunikacije putem razmene slika.
Razvijanje govora
Neke zdravstvene ustanove obezbeđuju odlične logopedske tretmane. Ovi stručnjaci
će odgovoriti na sve detetove potrebe i obezbediti odgovarajuće aktivnosti i strate-
gije za razvijanje govora. Uopšteno gledano, strategije za razvoj govora imaju za cilj
razvijanje funkcionalnog govora, što znači da se detetu pomaže da razvije govorno-
jezičke sposobnosti u učionici ili kod kuće, dok obavlja aktivnosti iz svoje dnevne
rutine. Ovo uključuje igru, dnevne rutine kao što su obroci, vreme za pričanje priča,
vreme za kupanje ili različite aktivnosti poput izlazaka napolje, kuvanja, pevanja ili
kreativnih aktivnosti. Zapravo, sve aktivnosti kroz koje dete svakodnevno prolazi
mogu postati prilika za razvijanje govora uz malu pomoć odraslih.
Navodimo nekoliko predloga kako da stimulišete razvoj govora dok obavljate dru-
ge aktivnosti:

Rad sa decom koja imaju slabo razvijen govor (mali fond reči) Slede neke ideje o
tome kako raditi sa malom decom koja imaju mali broj reči.
• Govorite veselim tonom. Odrasli pevuše kada se obraćaju bebama i ovo
može da bude korisno za svu decu koja razvijaju govor. Ukoliko vam je glas
32
Razvijanje rane
komunikacije
izražajan ili zvučite interesantno vaša poruka će biti jasnija. Uvek naglašavajte
glavne reči.
• Pevajte poznate pesme i rime i preskočite poslednju reč ili frazu da vidite da li
će dete predvideti kraj i pustiti glas ili izgovoriti reč/frazu. Na primer, možete
pevati: „Točkovi autobusa idu u krug i krug, u krug i krug, u krug i krug, točkovi
autobusa idu u krug i krug, čitav dan”. Izostavite poslednju reč ili poslednji stih
„čitav dan”, koja je ista tokom čitave pesme.
• Izaberite slikovnice kada gledate knjige sa detetom koje je u ranoj fazi razvoja
govora. Možete da pokazujete slike prstom i da ih imenujete.
• Postoje odlične knjige za malu decu, u kojima se određene fraze ponavljaju na
svakoj stranici. Kada dete nauči priču, izostavite poslednju reč ili frazu i vidite
da li će je izgovoriti. Ne zaboravite da svojim glasom pokažete očekivanje i da
date detetu dovoljno vremena da odgovori.
• Igrajte igre u kojima koristite istu reč ili frazu. Izostavite poslednju reč i vidite
da li će je dete izgovoriti, na primer, „Priprema, pozor, sad!” ili „Tri, četiri,
sad!”. Uvek poslednju reč naglasite (recite je glasnije) i sa entuzijazmom, tako
da dete zna da je važna.
• Dok čitate knjigu možete proizvoditi zvukove automobila ili životinja. Možete
reći „Juhuuuu!” kada se dete spusti niz tobogan, „Brrrm, brrm!” kada gura au-
tomobil, „Muuu!” kada se igra sa igračkom - kravom. Pesma „Čika Paja ima
farmu” je odlična pesma za proizvođenje zvukova životinja.
• Kada se igrate ubacivanja oblika u kutiju, svaki put kada ubacite neki oblik
možete reći ,,ode!”. Kada se dete navikne na ovu rutinu izostavite reč i vidite
da li će je ponoviti.
• Kada se igrate na toboganu ili penjalicama koristite reči koje opisuju šta dete
radi i naglašavajte jednu reč, na primer „Gore uz merdevine!”, „Niz tobogan!”.
Takođe, možete koristi samo reči „gore” i „dole”, ponavljajući ih i naglašavajući.
Ove reči možete vežbati i kada se igrate automobilima, ili kada se igrate svakod-
nevnih kućnih situacija, bilo međusobno, bilo sa lutkama. Radite na određenim
rečima i budite sigurni da sve odrasle osobe koje su u kontaktu sa detetom znaju
koje reči da naglašavaju.
33
Razvijanje rane
komunikacije
• Iskoristite svaku priliku da imenujete stvari koje dete koristi i naglašavajte

važne reči. Učinite da izgovor tih reči bude interesantan, na primer „Njam,
njam, jogurt!”.
• Ukoliko dete koristi više pojedinačnih reči, pokušajte da ih obogatite tako što
ćete korisiti prideve: „velika ptica”, „žuta olovka”, „prljave ruke”. Uvodite ove
reči svakodnevno i u svakoj prilici. Takođe, možete dodati glagole na imenice i
napraviti duže fraze, na primer „Piti mleko”, „Jesti keks”, „Džek igra”.
• Podstaknite dete da koristi duže fraze tako što će koristiti reči kao što su „više,
još”, na primer „Još soka”, „Nema soka”. Ponavljajte reč ili firazu kad god je to
moguće. Koristite gestove da podrže to što govorite.
• Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju eholalije, što znači da
ponavljaju reči koje su im izgovorene. To često nema komunikativnu funkciju,
ali je koristan početak jer znate da mogu da izgovore reči i da će koristiti priliku
da za vama ponavljaju određene reči i na taj način će povećati fond reči. Često
ponavljajte reči tako što ćete iste fraze „ugraditi” u dnevnu rutinu, sve dok dete
ne počne da shvata ono što ponavlja i tome da značenje.
Ideje za decu koja koriste rečenice

Neka deca sasvim dobro koriste reči, ali nisu sposobna da vode konverzaciju ili da
daju informacije koje su povezane sa njihovim interesovanjima i potrebama. Ona
nemaju ideju o govoru kao socijalnoj interakciji i ne mogu da razumeju činjenicu
da ste zainteresovani za nešto što su prethodno uradila a njihovo interesovanje za
tu aktivnost je već prošlo.
Takođe, mogu imati poteškoća da se sete informacija i potreban im je vizuelni ili
verbalni podsetnik o događaju iz prošlosti (koji se možda odigrao pre samo pet
minuta) da bi o njemu razgovarali.
Sledeće ideje mogu da pomognu u razvijanju ovih veština kod dece:
• Pokušajte da pošaljete dete da uradi manji zadatak ili u kratku šetnju sa
drugim detetom ili odraslom osobom i posle ga pitajte da vam ispriča šta se
desilo. U početku ćete verovatno vi morati da kažete odgovore ili da ih vizue-
lno podstaknete, ali nakon nekog vremena dete će moći da vam ispriča šta se
desilo kroz dve ili tri jednostavne rečenice.
• Na primer, kažete detetu da ode sa asistentom do zbornice i uzme dnevnik.
Kada se vrati, pravite se da ste zaboravili šta ste tražili od njega i kažite: „Gde
si bio?” Možda ćete morati da podstaknete odgovor - ,,U zbornici”. Zatim
pitajte: „Zašto si bio u zbornici?”, dok dete odgovara: ,,Da bih uzeo dnevnik”.
„Ko je bio u zbornici?”, pitajte dalje, dok dete odgovara: „Gospodin Džons”.
• S vremenom će detetu biti potrebno sve manje podsticaja, i samo će odgo-
varati na pitanja. Ako se dete vrati sa nekim konkretnim predmetom (poruka,
knjiga) lakše ćete početi konverzaciju.
• Dajte detetu igračku ili predmet i pitajte ga da vam kaže tri stvari o tom pred-
metu/igrački. Možda će vam reći: ,,To je krava”, pa ćete morati da podstaknete
dalju priču, pitajući koje je boje, koliko ima nogu, kakav zvuk proizvodi. S
vremenom detetu neće biti potrebno toliko potpitanja.
• Korisno je imati različita vizuelna pomagala koja bi detetu pomogla da kaže
šta je uradilo. Možete od roditelja tražiti da dete u školu donese neke podset-
nike ili beleške o tome šta je radilo tokom vikenda. Na primer, ako je išlo u
kupovinu a posle toga jelo hamburger, možete tražiti da donese kesu iz pro-
davnice ili omot hamburgera.
34
Razvijanje rane
komunikacije
Kada ste na ekskurzijama ili školskim aktivnostima, važno je da imate fotografije

toga šta je dete radilo kako bi ono posle moglo da priča drugima o tom iskustvu.
Vizuelna pomagala za podsećanje na putovanje na more mogu biti školjke, vozna
karta ili neka krema za sunčanje - sve što može da podstakne sećanje i pomogne
detetu da priča o svom iskustvu.
Sa detetom sa razvijenijim sposobnostima konverzaciju možete vežbati kroz ig-

ranje naizmenične igre. Možete imati mikrofon kako bi podstakli konverzaciju -
naglašavajte čiji je red i naizmenično govorite u mikrofon. Kažite prvu rečenicu,
dete onda daje komentar i tako radite sve dok ne iscrpite tu temu. Još bolje, igrajte
ovu igru sa jednim ili dvoje dece tako da oni vode konverzaciju ali vi započinjete
temu. Na početku ćete verovatno morati da podstaknete odgovore:
„Volim da igram fudbal”.
„Volim da igram igrice na kompjuteru”.
„Igrao sam fudbal za vikend. Naš tim je pobedio 4:1”.
„Igrao sam igricu „Rat zvezda” na kompjuteru sa prijateljem i ja sam pobedio (i
tako dalje).
Koristite kartice sa slikama i knjige da podstaknete razvoj govora. Kada čitate priču
pitajte dete šta bi moglo dalje u priči da se desi. Gledajte slike u knjizi ili časopisu
i razgovarajte o onome što vidite. Koristite pitanja „Zašto?”, „Gde?” i „Ko?” Na
primer: „Zašto je auto prljav?”, „Zašto devojčica nosi šlem?”, „Šta se dogodilo
psu?”, ,,Ko je pojeo sav puding?”
Nekoj deci je veoma teško da odgovore na ova pitanja, pa ih morate malo podstaći.
Ukoliko deca imaju poteškoća u odgovaranju na pitanja koja se tiču slika, koristite
fotografije sa igrališta ili izleta ili postavljajte pitanja o realnim situacijama. Na
primer, pokušajte nešto da napišete polomljenom olovkom i kažite: „Zašto ova
olovka ne piše?”
Ukoliko imate digitalnu kameru, snimci događaja su dobar način vizuelnog
35
Razvijanje rane
komunikacije
podsećanja na događaj koji se tek desio, što je veoma korisno za razvijanje go-
vora i učenje. Na primer, možete da fotografišete naučni eksperiment i da koristite
slike da biste podstakli pisani i govorni jezik, praćenje redosleda i pojasnili šta se
dešavalo na času.
Korišćenje znakova i simbola

Zašto koristiti znakove i simbole?
Znakovi i simboli podstiču govor i pomažu razvoj komunikacije, jezika i pismenos-
ti. Kada govorite detetu sa poteškoćama u komunikaciji, njegovo razumevanje će
zavisiti od konteksta izrečene rečenice, intonacije kojom je izgovorena i neverbalne
komunikacije kao što je govor tela i gest. Kada učiteljica kaže: „Stanite u red”, i svi
ustanu da stanu u red, i dete sa autizmom će to uraditi jer je to rutina koja se ponav-
lja više puta dnevno. Kada majka krene ka detetu, pokaže na stopala i kaže: „Uzmi
cipele”, dete će potrčati da uzme cipele zato što majka pokazuje na stopala. Zna da
mora da obuje cipele pre nego što izađe napolje i veoma je motivisano da uradi ono
što majka kaže, jer voli da izlazi napolje.
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu da shvate značenje podsticaja
karakterističnih za određeni kontekst zato što su deo rutine i deca znaju šta se u
okviru njih dešava. Međutim, to ne znači da razumeju verbalnu instrukciju, pa čak
ni da su razumeli razlog zašto rade ono što se od njih traži. Dete će stati u red
sa ostalim učenicima u razredu, ali njegova ideja gde ide može biti zasnovana na
prethodnom iskustvu o poznatoj rutini. Možda će pomisliti da je vreme ručka, pa
će, kada shvati da se nalazi u holu, postati veoma uznemireno. Dodatni sistemi ko-
munikacije su neophodni da bi se detetu pomoglo u razumevanju stvari koje će se
desiti, i kao podrška u razumevanju govornog jezika.
Signali ili simboli?
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju teškoće u čitanju jezika tela ili izraza
lica i često im je kontakt pogledom nerazvijen, pa im može biti teško da gledaju u
osobu koja im se obraća. Iz ovog razloga obično je lakše i bolje koristiti simbole, a
ne znakove, da bi podržali govor i razvili veštine komunikacije. Međutim, možete
koristiti i znakove da bi održali rutinu da, na primer, pokažete detetu da će ga neko
odvesti do toaleta, ili da sedne, ili da dođe do nastavnika. Na sličan način možete
korisiti i gestove. Prenaglašeni gestovi mogu biti veoma korisni čak i kada dete ne
gleda direktno u vas, ali ima razvijen periferni vid pa može da odgovori.
Deca obično nauče jedan znak i koriste ga za sve. Znakovi koje dete nauči da koristi
za vreme užine mogu da uključuju „keks”, što je jeftina užina koju sva deca vole,
ili „molim vas” ili „hvala”, što su znakovi koje je lako podstaći i koristiti. Važno je
da zapamtite da nije dobro učiti dete da pokaže ili da kaže „molim vas” ili „hvala”
ukoliko ima ograničen rečnik, jer će onda te znakove koristiti za sve što mu je
potrebno, i biće mu teško da nauči imena, druge znakove i simbole da bi izrazilo
svoje potrebe. Koristite različite prilike da razvijate i proširujete veštine komuni-
kacije, a ne da ih suviše olakšavate.
36
Razvijanje rane
komunikacije
Korišćenje simbola
Simboli su jednostavni crteži ispod kojih je napisana reč. Možete koristiti svoje
crteže, ambalaže različitih proizvoda, ili slike isečene iz knjiga i časopisa. Ukoliko
imate takav kompjuterski softver (a mnoge škole ga imaju) biće vam mnogo lakše
da pravite simbole različitih veličina i koristite ih u školi ili kod kuće. Simboli
ne zahtevaju posebno specijalističko znanje i, s obzirom na to da je ispod svakog
simbola napisana reč, možete ih koristiti i za opismenjavanje i razvijanje govorno-
jezičkih sposobnosti.
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma često imaju dobre vizuelne sposobnosti.
Temple Grandin, žena sa autizmom, pisala je o tome kako vidi stvari u slikama. Ona
opisuje kako vidi koncepte kroz slike koje su primer tog koncepta (vrela vatra). Ovo
podržava stav da su simboli dobar izbor ukoliko tražimo neki sistem komunikacije
za dete sa autizmom.
Simbole možemo da koristimo da bi se pojasnile pisane informacije kod dece koja
imaju teškoće u pisanju i čitanju. Kod dece koja dobro čitaju, simboli pojašnjavaju
značenje pisane informacije i olakšavaju im da je razumeju. Mnoga deca koja nauče
dobro da čitaju se isto tako dobro snalaze sa simbolima i sa promenama simbola,
posebno ako su simboli konkretni kao što je „automobil”, pre nego apstraktni kao
što je ,,ono”, ,,kao”.
Deci koja imaju razvijene govorno-jezičke sposobnosti ali teškoće u pisanju i
čitanju, simboli daju samopouzdanje i uskoro postaju sve uspešniji u čitanju reči.
Tekstovi mogu biti pisani u kombinaciji reči sa simbolima ili bez njiha. Deci sa
poteškoćama u čitanju i razumevanju pisanog teksta simboli čine apstraktne tek-
stove pristupačnijim. Oni mogu diktirati ili zapisivati ono što rade koristeći sim-
bole, čitati ih nastavniku, roditeljima ili vršnjacima.
Sistem komunikacije kroz razmenu slika (PECS)8

Ovo je sistem za učenje komunikativnih veština kod dece sa poteškoćama iz spektra
autizma. Sistem su razvili psiholog Andrew Bondy i logoped Lori Frost u Americi,
a danas ga koriste logopedi i terapeuti u čitavoj Velikoj Britaniji. Veoma je zahtev-
no započeti korišćenje ovog sistema, s obzirom na to da zahteva angažovanje dve
odrasle osobe, a uči se i kod kuće, i u školi i svuda gde dete odlazi.
Frost i Bondy su otkrili da primena PECS-a ima neočekivane ishode, odnosno da
pomaže deci da govore i da im pruža sistem komunikacije koji je jednostavan za
korišćenje. To pomaže da se dete oseća manje frustrirano, da ima veću kontrolu nad
svojom okolinom i dodatno je korisno jer čini dete smirenijim i srećnijim.
PECS možete primenjivati sa svakim detetom koje ne koristi govor u komunikaciji.
To uključuje decu koja znaju određene reči, ali ih ne koriste u kontinuitetu u ko-
munikaciji. Stoga možete primenjivati PECS sa decom koja će kada su žedna reći:
„Piće”, ali i dalje stajati sama na igralištu i gledati u svoja stopala.
PECS uči decu da postanu aktivni učesnici u komunikaciji. Naučena su da uzmu
simbol onoga što žele i odnesu ga odrasloj osobi. Kada se izvešte u ovome, onda ih
podučavate da koriste koncepte („Želim veliki keks”), prideve („Želim čist auto”),
8 PECS je skraćenica od Picture Exchange Communication System. U daljem tekstu koristićemo
skraćenicu (prim. prev).
37
Razvijanje rane
komunikacije
brojeve i tako dalje, kao

i da komentarišu stvari
koje čuju („Čujem tel-
efon”), vide („Video sam
žutu patku”), osećaju
(„Žedan sam”). PECS ta-
kode možete koristiti da
podstaknete komunikaciju
izmedu vršnjaka i podr-
žite razvoj veština igranja i
naizmeničnih igara. PECS
treba da podu- čavaju samo
odrasli koji su obučeni da
ga koriste na pravi način.
Ukoliko to nije slučaj, deca
sa autizmom mogu da raz-
viju naviku da se oslanjaju
na fizičke i verbalne pod-
sticaje, što će ih sprečiti da
razvijaju veštine spontane
komunikacije.
Primeri za simbole koji se koriste kao vizuelni podsetnici
Svi simboli su iz Wridgit: Writing voith Symbols 2000 (pogledaj izvore)
38
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Rano učenje: Preduslov za dalje učenje

Kada dete sa poteškoćama iz spektra autizma krene u vrtić ili školu važno je pro-
ceniti njegove potrebe i mogućnosti kako bi se što pre napravio kratak individualni
obrazovni plan. Dodatnu podršku mogu da pruže logoped, specijalni nastavnik9
ili školski psiholog. Ukoliko treba da čekate na ove usluge važno je znati kako da
počnete da radite.
Početak ovog procesa zavisiće od detetovog uzrasta i okruženja u kome ste, ali
korišćenje tehnika i predloga iz prvog dela Poglavlja I Učimo da se igramo: izgrad-
nja odnosa može biti dobar početak za dete na ranom uzrastu. Veoma je važno da
što pre postavite kratko- trajne ciljeve da ne bi prošlo mnogo vremena u čekanju da
se dete „uklopi”. Ukoliko primetite da dete razvija određene veštine brže nego što
ste očekivali, nije važno - ne treba mnogo vremena za postavljenje novih ciljeva.
Zapamtite, najbolje je ići malim koracima kako ne bi prevideli neke važne veštine.
Ovo poglavlje predlaže strategije za razvijanje veština na ranom uzrastu koje su
važne za učenje:
• Korišćenje nagrade i pohvale,
• Kako naučiti dete da sedi,
• Kako naučiti dete da čeka,
• Kako motivisati dete,
• Razvijanje pažnje i koncentracije,
• Razvoj imitativnih veština,
• Učenje po modelu i podsticanje,
• Učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvom,
• Generalizacija veština i znanja.
Pogledajmo svaku od ovih tačaka.
Korišćenje nagrade i pohvale

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma nemaju „urođenu” želju da nekome udo- Poglavlje 2
volje. Često ne razumeju zašto treba da urade nešto što ne žele. Mogu osećati ank-
sioznost kada im je rečeno da urade nešto nepoznato, i više vole aktivnosti koje
poznaju i u kojima uživaju, odnosno one koje im pomažu da se osećaju sigurno.
Često je neophodno nagraditi dete da bi ga podstakli da završi zadatak koji želite da
završi, posebno ukoliko mu je nepoznat ili težak. U početku nagrada treba da bude
nešto što dete veoma motiviše, pa kod mlađe dece to može podrazumevati omiljenu
igračku ili hranu. Najpre bi to trebalo da bude nešto što možete često i lako da date
ili oduzmete detetu (ili nešto što može da pojede) za veoma kratko vreme. Hranu
možete podeliti na manje delove tako da dete ne bude zasićeno slatkišima i gricka-
licama između obroka. Neka deca imaju posebna i često stereotipna interesovanja
koja možete koristiti kao nagrade za nešto što dete treba da uradi. Na primer, uko-
liko Ben završi svoj pisani zadatak na zadovoljavajući način, može da gleda veliku
knjigu sa zastavama do vremena za igru.
9 Specijalni nastavnik: nastavnik koji je edukovan za pružanje podrške deci sa teškoćama u razvoju i
obrazovanju (prim. prev); engl - specialist teacher;
39
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Nagradu uvek treba da pra-

ti i pohvala. Kada pohvalite
dete morate zvučati i izgle-
dati srećno, tako da dete ra-
zume značenje onoga što ste
rekli čak i kada ne razume reči
koje ste izgovorili. Pohvala
treba da bude jasna i precizna.
Na primer: „Pogledao si me”
„Sediš, dobro je” „Dobro je što
si pokušao” „Divan ti je crtež”.
Čim dete da tačan odgovor ili uspešno završi aktivnost trebalo bi mu pružiti na-
gradu i pohvalu. Nagrada može biti i to što ćete detetu reći da može „da ide i igra
se”, da koristi kompjuter ili započne neku drugu omiljenu aktivnost. Dete treba da
zna da će biti nagrađeno kada završi zadatak i to možete staviti u njegov raspored u
školi ili na tablu za vizuelnu podršku kod kuće. Mlađu decu možete nagraditi tako
što ćete im dati hranu, ali s vremenom, kada dete navikne da prati uputstva i počne
da sarađuje, treba izbacivati hranu kao nagradu i zameniti je nekim drugim nagr-
adama. Škole obično ne dozvoljavaju da se hrana koristi kao nagrada, pa pokušajte
da je zamenite omiljenom igračkom ili aktivnošću pre nego što dete pođe u školu.
Kako deca rastu možete koristiti razvijenije sisteme nagrađivanja, s obzirom na

to da su do tada deca naučila da sačekaju svoju nagradu. Mogu da imaju tabelu
na kojoj štikliraju za željeno ponašanje ono što
su završili ili svoju knjigu u kojoj lepljenjem
sličicama popunjavaju određen broj „kućica” i
za to dobiju specijalnu nagradu. Tabela ili knjiga
treba (kroz simbol, štikliranje ili nalepnicu) jas-
no da pokaže šta je nagrada i ovo treba da objas-
nite verbalno ili vizuelno. Ovaj sistem najbolje
deluje ukoliko su i roditelji uključeni i podstiču
dete svojom zaintereso- vanošću i pohvalom.
Važno je da ove tabele i knjige budu dizajnirane
tako da ostavljaju prostora i za „loše” dane, a da
to ne utiče loše na detetovu motivaciju ili do-
vede to toga da dete pomisli da nagrade neće ni
biti. Nemojte oduzimati nalepnice za loše ponašanje već budite pozitivni u svojim
očekivanjima da će, iako je danas bio loš dan, sutra biti bolje.
Pogledajte takođe i Poglavlje 8, Strategije za podršku ponašanju.
Kako naučiti dete da sedi

Kada dete sa poteškoćama iz spektra autizma krene u vrtić ili školu, jedna od prvih
stvari koju ga treba naučiti je da sedne kada se to od njega traži. Školsko okruženje
može biti posebno stimulativno za dete, jer ono može imati povišenu senzornu os-
etljivost, i razni zvukovi, mirisi ili boje u sobi mogu da ga preplave. Ono možda
neće razumeti zašto mora da sedne kad i ostala deca, i neće osetiti da je važno da
40
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
udovolji učiteljici i uradi kako ona kaže. Međutim, naučiti dete da sedi na času
je veoma važna veština i preduslov mnogim aktivnostima ranog učenja u školi
ili kod kuće. Kada dete sedi lakše se fokusira na ono što je ispred njega i okolne
stvari mu ne odvlače pažnju. Dete takođe zna da se, kada sedi, od njega očekuje
da nešto radi - sluša priču, crta, slaže slagalicu, seče papir. Sto i stolica predstav-
ljaju granice oko njega, a to je važno za mlađu decu jer im pomaže da obrate
pažnju na zadatak pred sobom.

Počnite tako što ćete sto odgovarajuće veličine i stolicu staviti u miran deo pros-
torije. Stavite neke interesantne igračke na sto i vidite da li će dete samo doći da
sedne i da istražuje igračke. Ukoliko to ne uradi, malo ga podstaknite tako što ćete
tapkati po stolici i reći „Sedi”. Kada dete sedne pohvalite ga rečima „lepo je što si
seo” i odmah mu pokažite sve divne stvari koje imate na stolu.
Neka deca će dotrčati do stola, uzeti najzanimljiviju igračku i otići da se igraju. Tada
ćete uzeti igračku od deteta, sigurnim glasom reći: „Red je na mene”, i pokušati da
privučete dete ponovo do stola da bi se igralo sa igračkama. Ponekad ćete morati
odmah da pokažete detetu šta se od njega očekuje tako što ćete ga staviti da sedne,
odmah ga nagraditi igračkom i reći: „Lepo je što si seo”.
Veoma maloj ili veoma aktivnoj deci možda će biti potrebno da dajete hranu ili piće
kao nagradu da bi ih naučili da sede. Ukoliko je tako, samo nastavite. S vremenom
možete da prestanete da ih koristite i zamenite ih zanimljivim igračkama.
Produžavajte vreme za koje očekujete da dete sedi - od nekoliko sekundi da bi po-

jelo užinu ili pritisnulo prekidač (neko dugme), do 20 minuta ili više da bi završilo
više aktivnosti na kojima radite. Od deteta školskog uzrasta tražićete da sedi koliko
i njegovi vršnjaci, iako će mu možda biti potreban određen pristup prilagođen nje-
govim obrazovnim potrebama.
Sedenje u grupi
Mlađoj deci sa poteškoćama iz spektra autizma sedenje u grupi može biti teško.
Mogu biti osetljiva na blizinu drugih učenika i osećati neprijatnost. Velike školske
prostorije (npr. hodnici, zajedničke prostorije) mogu da izazovu paničnu reakciju
kod dece. Možda neće razumeti šta to učiteljica govori, neće shvatiti da se obraća
učenicima ili da od njih očekuje da mirno slušaju i i prate šta im se govori. Mogu
da imaju osećaj da na tom mestu moraju da sede zauvek i to može da ih uznemiri.
Evo nekoliko ideja koje možete da isprobate:
• Neka dete sedi u klupi sa strane ili ispred grupe, blizu učiteljice.
• Za mlađu decu će možda biti potrebno da u početku sede odraslom u krilu. Kada
se dete navikne na pravilo da sedi u grupi na tepihu10, s vremenom može da
nauči da sedi bilo gde na podu ili na stolici.
• Ukoliko je dete nemirno dok sedi na tepihu, neka sedne na stolicu dok odrasla
osoba sedi na manjoj stolici iza njega i lagano ga pridržava.
• Neka deca lakše sede u grupi ukoliko tačno znaju gde da sednu. Stavite podmetač
ili jastučić na mesto na podu gde dete treba da sedne.
10 Sedenje na tapihu podrazumeva grupni rad u vrtiću na određenom mestu na podu (prim. prev).
41
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
• Verbalno i vizuelno podsetite dete (koristeći simbol ili gest) da treba mirno
da sedi i sluša.
• Ukoliko učiteljica čita priču, dajte detetu istu knjigu ili igračku koja simboli-
zuje priču, kao što je meda, ili lutka koja predstavlja lik iz priče „Zlatokosa”.
• Koristite gestove, fizički i verbalno podstičite dete da se uključi u pesmice.
• Ako postavljate pitanja, nemojte zaboraviti da dete sa poteškoćama iz spek-
tra autizma možda neće shvatiti da treba da odgovori na pitanje ukoliko mu
se ne obratite imenom. Zbog toga ga pozovite po imenu da biste mu privukli
pažnju pre no što mu postavite pitanje. Zapamtite, takođe, da je prekasno ako
izgovorite njegovo ime na kraju rečenice - pitanje će biti izgubljeno.
• Ako dete uznemirava drugu decu za vreme aktivnosti na tepihu, i ako im-
ate pomoć koja vam je potrebna, razmotrite ideju da dete zajedno sa jednim ili
dvoje dece odvedete u drugu prostoriju i obradite istu temu na direktniji način
i sa više senzornih podsticaja. Na primer, učinite priču realnijom, ilustrujući je
predmetima koje deca mogu da drže, pomirišu, osete, ili usporite tempo lekcija
iz matematike i koristite realne primere, ili pripremite teme iz predmeta Svet
oko nas korak po korak.
• U velikoj zajedničkoj sobi, stavite dete na kraj reda, tako da lako može da
ode ukoliko mu je teško da sedi mirno. Možete staviti stoličicu ili jastuk da bi
detetu pokazali da treba da ostane da sedi na jednom mestu.
• Odredite jasne ciljeve za dete i postepeno produžavajte vreme za koje
očekujete da dete sedi u grupi. Ukoliko dete nema najbolje razvijen govor,
veštine slušanja ili ne razume šta se dešava u zajedničkoj prostoriji, šta očekujete
da postignete time što će tamo sedeti? Da li je dete spremno da uči da sedi mirno
i sluša u velikoj grupi? Da li mu to pomaže da razvije svoje sposobnosti soci-
jalne interakcije? Ukoliko su odgovori ne, a tu je još neko na raspolaganju za
rad sa decom u učionici, iskoristite to vreme za individualni rad na podsticanju
govora ili drugih osnovnih veština učenja.
Pogledajte Poglavlje 3 Struktuirano podučavanje, i Poglavlje 8 Strategije za podršku

ponašanju.
42
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Kako naučiti dete da čeka

Deca sa autizmom ponekad imaju poteškoća da razumeju da će se nešto desiti u
bliskoj budućnosti. Oni misle da ukoliko se nešto ne dešava sada, neće se nikada
ni desiti. To može da ih uznemiri, a kod neke dece anksioznost i frustracija mogu
dovesti do agresivnog ponašanja i napada besa.
Najbolji način da rešite ovakve situacije je da naučite dete da čeka. „Biće vam
potreban simbol za čekanje”, koji treba da bude veći, jasnih boja, sa ispisanom rečju
„Čekaj”. Isecite nekoliko ovakvih istih kartica i plastificirajte ih, s obzirom na to da
će vam biti potrebne u svakoj situaciji kada dete treba da čeka. Potrebno je da imate
najmanje po jednu od ovih kartica u školi i nekoliko kod kuće - možda po jednu u
svakoj prostoriji kuće (posebno u kuhinji) i jednu u kolima. Svakog dana odvojite
malo vremena da dete naučite čekanju.
Za početak je najbolje da koristite motivišuću nagradu, kao što su balončići, čokolada
ili čigra. Pokažite detetu šta imate i pitajte ga da li to želi. Na primer recite: ,,Da du-
vamo balončiće?” i izdu-
vajte mnogo balončića.
Kada vam dete pokaže
da želi još balončića,
jasno kažite: „Čekaj”,
i u isto vreme detetu
pokažite karticu ili mu
je dajte. Izbrojite do pet,
onda recite: „Čekao si”, i
duvajte još balončića.
Postepeno produžavajte
vreme za koje dete treba
da čeka da bi dobilo ono
što želi. Nemojte suviše
brzo produžavati vreme, jer dete može da izgubi interesovanje i postane uznemire-
no. Radite ujednačenim tempom za koji osećate da je odgovarajući i ne zaboravite
da kažete: „Čekaj” kao i da svaki put koristite vizuelni podsticaj. Koristite znak
„Čekaj” u mnogim različitim aktivnostima i situacijama.
Kada vidite da je dete u stanju da čeka dovoljno dugo, što će u mnogome zavisiti od
njegovog uzrasta i nivoa razumevanja, možete prestati da koristite vizuelni podsti-
caj (karticu „Čekaj”) i samo kažite: „Čekaj”.
Deci koja se uznemire u situacijama kada treba da čekaju može koristiti štoperica,
tako da znaju tačno koliko treba da čekaju, ili kartica koja pokazuje „Čekaj večeru”,
a sadrži potrebne simbole ili reči za tu aktivnost.
43
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Kako motivisati dete

Ponekad može biti teško motivisati decu sa poteškoćama iz spektra autizma da
pokušaju da se uključe u različite aktivnosti, završe zadatke ili prate instrukcije.
Oni nemaju suštinsku želju da udovolje drugima i ne mogu da vide svrhu mnogih
aktivnosti koje treba da urade kod kuće i u školi.
Neka deca ne razumeju zašto treba da završe igru i uđu unutra, pa će to uvek dovesti
do neke vrste socijalno neadekvatnog ponašanja. Drugoj deci, koja su navikla da
neko za njih radi određene stvari, biće potreban pozitivan podstrek da nauče da to
rade sama.
Neka deca sa autizmom se mogu osetiti obeshrabreno ukoliko naprave grešku
radeći nešto novo. To je situacija u kojoj se teško snalaze. Čak i to što znaju da su
svi ostali posvećeni određenom zadatku neće uvek biti dovoljno da ih motiviše da
i oni pokušaju.

Koristite sistem nagrađivanja i uvek detetu dajte jasnu poruku: „Sada uradi to, a
posle se igraj”. Drugim rečima, završi sada ovaj zadatak, a onda se možeš igrati sa
vozićem deset minuta.
Lakše je ukoliko je nagrada predstavljena vizuelno. Dete mora da zna šta treba da
uradi i šta će se desiti kada završi. Napravite vizuelni raspored koji pokazuje da
nakon manje zanimljivih aktivnosti slede zanimljivije aktivnosti.
Obratite pažnju na to da zadatak koji dete obavlja mora biti u okviru detetovih
mogućnosti. Neka deca koja pohađaju redovnu školu moraju suviše brzo da prel-
aze gradivo i da urade mnogo zadataka koje ne razumeju, zato što su nastavnici
pod pritiskom ispunjavanja nacionalnog kurikuluma. Pokušajte da zadatke učinite
različitim kad god je to moguće i dajete konkretne primere. S druge strane, izbe-
gavajte zadatke koji su suviše laki, na primer, da detetu uvek dajete isti radni list
kao i drugim učenicima, očekujući od njega samo da ga oboji.
44
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Neka dete sedi tamo gde je najmanje ometajućih faktora. Dobro je da dete sa autiz-
mom sedi sa uspešnijim učenicima, jer tada ima dobre uzore i vršnjake koji mu mogu
pomoći. Iako je nekad praktičnije da svi učenici kojima je potrebna dodatna podrška
sede zajedno u grupi, to može postati najbučnija
grupa koja ometa funkcionisanje odeljenja, i na taj
način odmaže u motivaciji ili učenju deteta.
Obavestite dete na vreme kada će aktivnost u kojoj
uživa biti završena i pripremite ga za sledeći, manje
interesantan zadatak. Sistem semafora ovde može
biti koristan, to jest, zeleni krug znači početak ak-
tivnosti, žuti da je uskoro kraj i crveni da se aktivnost
završava i da sledi druga. Možete, takođe, koristiti i
štopericu da bi pokazali kako vreme prolazi.
Proverite da li dete razume uputstva. Deca sa autiz-
mom imaju poteškoća u praćenju kompleksnih up-
utstava ili instrukcija koje dajete celoj grupi.
Kada je dete mlađe ne zaboravite da ga odmah na-
gradite. Postepeno produžavajte vreme za koje treba
da čeka nagradu i povećavajte broj bodova koje tre-
ba da sakupi da bi bilo nagrađeno, tako da će kako
raste razviti sposobnost da sačeka nagradu do kraja
dana ili nedelje.
Blisko sarađujte sa detetovim roditeljima. Oni će vam reći da li je nešto uznemirilo
dete pre dolaska u školu ili da li je loše spavalo. U takvim situacijama postavite
manje zahteve ili odredite više vremena za odmor.
Razvijanje pažnje i koncentracije

Postoje mnogi razlozi zašto deca sa autizmom imaju poteškoća da održe pažnju na
času. Ona imaju izraženu senzornu osetljivost, pa ih neki svakodnevni zvukovi, boje,
mirisi ili teksture mogu fascinirati, ometati ili uznemiravati. Osobe sa autizmom koje
su pisale o svojim iskustvima često pominju svoju senzornu osetljivost kao i to koliko
senzorni utisci mogu biti neprijatni za njih i koliko mogu da ih preplave.

Evo nekoliko ideja o tome šta možete da uradite da se poveća obim detetove
pažnje:
Neka dete sedi u najmirnijem delu prostorije, udaljenom od vrata i kompjutera (po-
gledajte Poglavlje 3 Struktuirano učenje).
Pokušajte da ne vičete! To može da uznemiri i zbuni dete sa poteškoćama iz spektra

autizma. Ukoliko naglasite kraj rečenice, to je ono na šta će dete obratiti pažnju i
baš to uraditi, čak i ako je početak rečenice bio: „Rekla sam ti da ne...”.
Obratite pažnju na detetove potrebe kada uvodite nova iskustva. Možda će mu biti
potrebno postepeno uvođenje u crtanje ili aktivnosti sa testom, muziku ili fizičko
45
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
vaspitanje. Nemojte odustajati, već idite korak po korak i uvek ohrabrujte dete.
Pokušajte da organizujete posebno mesto u prostoriji na koje će dete može da
ode ukoliko aktivnosti u učionici postanu suviše teške za njega. Aktivnost u uglu
učionice, na primer slušanje muzike sa slušalicama, biće dovoljno da odagna nepri-
jatne zvuke i smiriće dete.
Nedostatak interesovanja za ono što radi je još jedan važan razlog zbog čega kod deteta
dolazi do izražaja slaba pažnja i koncentracija. Dok neka deca sa poteškoćama iz spek-
tra autizma žele da imitiraju vršnjake i prate na rigidan način školska pravila, druga deca
sa istim poteškoćama neće želeti da rade ništa što nije u okviru njihovih interesovanja.
Evo nekoliko praktičnih promena koje možete da uvedete:
• Neka nagrade budu veoma motivišuće i ne dozvolite da dete čeka nagradu to-
liko dugo da izgleda kao da je nikada neće ni dobiti.
• Budite sigurni da dete zna koliko zadataka treba da uradi i šta će se desiti kada
završi zadatak.
• Ukoliko je moguće prilagodite zadatke tako da uključuju detetova interesovan-
ja. Na primer, ukoliko dete voli vozove, a učite ga nizovima brojeva, označite
vagone voza ili prugu nizovima brojeva.
• Radite stvari korak po korak i odredite zadatke tako da odgovaraju detetovom
tempu.
Pažnja i ponašanje u učionici

Neka deca možda neće razumeti šta se od njih očekuje u učionici. Ukoliko im jasno
ne kažete, neće znati da treba da sede i slušaju učiteljicu. Dete će možda misliti
da se učiteljica obraća drugoj deci, a ne njemu. Neće mu biti jasno kada treba da
započne neki zadatak i koliko će to trajati. Takođe, važno je znati da dete sa au-
tizmom možda neće razumeti verbalne instrukcije koje učiteljica daje ili da može
imati poteškoća pri pamćenju sleda instrukcija.
Ukoliko se ovo desi, pokušajte sledeće:
• Da bi bili sigurni da vas dete sluša obratite mu se po imenu i napravite pauzu pre
nego što kažete neko uputstvo. Možete koristiti duže ili složenije rečenice kada
se obraćate detetu sa razvijenim govorom, ali to radite samo ako je neophodno.
• Dok govorite, možete detetu
davati vizuelni podsetnik da
sluša ono o čemu se govori. To
može biti ili simbol (crtež) ili
znak (ruka na uvetu - znak za
slušanje) ili pisani podsetnik.
• Koristite konkretne primere
kad god je moguće, pogotovo
kod mlađe dece.
• Neka verbalne instrukcije
budu kratke, a najvažnije reči
u rečenici naglašene. Ukoliko
dete može da prati samo jednu
po jednu instrukciju, važno je tako ih i davati.
46
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
• Budite sigurni da dete može da vidi šta treba da uradi i proverite da li je ra-
zumelo zadatak. Ukoliko zna da čita, bolje je da napišite listu instrukcija kako
dete može da precrta svaki korak kada ga završi.
• Pohvalite dete što češće, pogotovo mladu decu, govoreći: „Dobro je što si seo”,
„Pogledao si me”, „Dobro si napisao”, „Dobro si to uradio”, i tako dalje.
Ukoliko dete neće da se smiri

Svi ponekad imamo loše dane. Ukoliko dete sa autizmom ima loš dan i ne obraća
pažnju na času, bolje je dati mu pauzu da se malo odmori nego pogoršati situaciju
čekajući da uznemiri ostalu decu ili uradi nešto što predstavlja problem u učionici.
Ukoliko se nalazi u zajedničkoj sobi, da li je možda bolje da radi nešto zanimljivo
u sobi za igru? Ukoliko ima podršku odrasle osobe u razredu, da li može da ode u
šetnju, da obavi neki posao za učiteljicu ili da ode u biblioteku? Možda može da
ponese svoje zadatke i da ih završi u tihoj, praznoj sobi. Šta god da uradite, uradite
to mirno, pre no što dođe do krize.
Važno je u takvim situacijama da se dete ne odvoji suviše od školskih aktivnosti i da
mu ne damo nešto što obično dobije kao nagradu. Ukoliko je potrebno pokušajte da
pronađete nešto drugo što je zanimljivo za dete. Dete mora da zaradi nagradu, iako
je sasvim u redu da nagradu date za pokušaj, a ne za uspeh. I mali zadatak može
zahtevati veliki napor kada imamo loš dan.
Pogledajte takođe Poglavlje 3 Struktuirano učenje, i Socijalne priče, strana 83.
Razvoj imitativnih veština

Deca uče neke nove veštine imitirajući druge. Ovo je teško za većinu dece sa
poteškoćama iz spektra autizma. Mogu da nauče da imitiraju stvari koje ih fas-
ciniraju, kao što su omiljene scene iz Diznijevih crtanih filmova ili čudne stvari
koje im privuku pažnju, kao što je način na koji mlađa sestra jede svoju kašicu,
ali imaju poteškoća u imitiranju važnih stvari kao što su govor, igra ili veštine
socijalne interakcije. Možete stati ispred deteta, mahati i reći: „Maši pa-pa”, ali
je velika verovatnoća da će dete izgledati zbunjeno, neće odgovoriti na to ili će
pokušati nešto što nije u potpunosti odgovarajuće.
Vaša svest o tome je najvažnija. Ako zapamtite da imate dete koje ima poteškoće
da vas imitira, to ne treba da vam predstavlja najvažniji problem kada ga učite
novim veštinama. Neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma će imitirati svoje
vršanjake isto toliko rigidno koliko vole da stvari budu uređene i nepromenljive.
Međutim, oni će često imitirati bez razumevanja, tako da će im biti potrebna do-
datna podrška kako bi im aktivnosti bile smislene.

Sa mlađom decom igrajte igrice u kojima
imitirate njihove glasove i pokrete i vidite
da li će reagovati na to. Dete može da se
iznenadi i da izgleda kao da je tek primeti-
lo vaše prisustvo. Kada ste sigurni da ste
privukli njegovu pažnju ponovo ga imiti-
rajte ali unesite neku promenu i vidite da li
će dete imitirati vas. (Pogledajte Učimo da
se igramo: razvijanje odnosa, strana 15).
47
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Pokušajte da izvodite prenaglašene zvukove ili smešne stvari, kao što su pravljenje
grimasa ispred ogledala, pretvarajte se da ste duh ili zviždite. Uzmite dva slična
šešira koja su upadljiva jer su veoma velika, veoma jarkih boja i veoma čupava.
Stavite vaš šešir na glavu i gledajte se u ogledalu. Dajte detetu ogledalo i vidite da
li će vas kopirati i uzeti drugi šešir.
U formalnijim situacijama učenja, a kada želite da vas dete imitira, uvek koristite
kratke fraze i jasne rečenice. „Uradi to” je korisna rečenica u tom kontekstu, koju
prati jasan primer onoga što želite da dete uradi. Dete će naučiti da rečenica „Uradi
to” znači „Imitiraj šta sam ja uradila”. Možete reći: „Tapši” ili „Maši!”, pokazujući taj
pokret kroz neku igru ili pesmu. Možda če biti potrebno da u početku koristite fizičke
podsticaje da bi naučili dete šta da uradi, ali vremenom ih povlačite iz upotrebe.
Važno je zapamtiti da učiti dete da imitira nije isto što i podučavati ga značenju
onoga što imitira. Kada deca uče da imitiraju, socijalni kontekst u kojem to uče je
mnogo važniji od samih fizičkih veština. Oni će učiti kako druge osobe reaguju,
šta očekuju i kakvo značenje to ima. Ako kažete „Uradi to” i mahnete, i dete vas
imitira, ono će još uvek morati da uči i socijalni kontekst, to jest u kojim situaci-
jama mašemo. To je, na primer, način pozdravljanja - gledate u drugu osobu kada
mahnete, a ta osoba će reći: „Doviđenja!”, i odmahnuti vam.
Čak je i kod dece koja govore bolje što manje koristiti govor, s obzirom na to da
će detetu biti lakše ako mu date primer onoga što treba da uradi pre no da mu da-
jete duga verbalna objašnjenja. Ukoliko ga učite da sortira voće u grupe - jabuke,
kruške, pomorandže - možete da demonstrirate šta dete treba da uradi, jednostav-
no koristeći reči „jabuka”, „kruška”, „pomorandža”, pritom pokazujući gde koje
voće treba da stoji. Ovo možete proširiti tako što ćete reći „jabuka sa jabukama”,
„kruška sa kruškama”, ali nemojte doći u iskušenje da dajete duža objašnjenja.
„Sada... treba da staviš sve jabuke zajedno u
crvenu posudu, sve kruške idu zajedno u zelenu
posudu, a pomorandže idu ovde, u narandžastu
posudu. Da li misliš da možeš to da uradiš za
mene?”. To će to biti previše za dete.
Deca koja imaju teškoća u crtanju ipak često
mogu to da rade ukoliko im crtate deo po deo
crteža (glava, telo, ruke, noge, lice), a oni to
kopiraju korak po korak. Kod neke dece se ovo razvija u njihovo kreativno crtanje.
Može pomoći da papir podelite na dva dela, tako što ćete na polovini iscrtati isprekidanu
liniju tako da dete jasno vidi da postoje dve polovine - jedna za vas, jedna za njega.
Ova strategija može biti korisna i kada učite dete slaganju delova ili sparivanju istih
stvari. Tada sedite naspram deteta i i pokažite mu korak-po-korak, na vašoj strani,
šta da radi, a dete će sedeti i kopirati šta vi radite dok to ne nauči da radi samostalno.
U ovakvoj vrsti podučavanja nema mnogo kreativnosti, ali ovu aktivnost imitacije
možete pretvoriti u naizmeničnu igricu, kada svako od vas dvoje naizmenično stav-
lja deo po deo slagalice (ili kockice) i gleda šta će se desiti.
48
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Ponavljanje je važno, pogotovo kod mlade dece. Čini vam se kao da nikada neće
naučiti da pije izmišljeni čaj, da maše u znak pozdrava ili da nešto nacrta. Ipak,
jednog dana to će se desiti - obično onda kada ne gledate.
Učenje po modelu i podsticanje
Podsticanje i učenje po modelu, i oblikovanje situacija su tehnike koje možete koris-
titi za učenja veština kroz proces koji je struktuiran i odvija se korak po korak. Ove
tehnike su posebno važne za decu sa poteškoćama iz spektra autizma koja nemaju
dovoljno razvijene veštine imitacije i ne razumeju šta treba da urade.
Oni imaju poteškoća u praćenju verbalnih instrukcija i ne mogu da zamisle da će im
učenje nove veštine biti od koristi i pružiti
im zadovoljstvo. Na primer, ukoliko želite
da naučite mlađe dete da vozi tricikl,
možda će vam to biti teže nego što ste
očekivali i odustaćete prilično brzo. Dete
je fizički sposobno da vozi tricikl, ali ne ra-
zume šta se i zašto očekuje od njega. Ono
sedi na triciklu i igra se zvonom ili se neko
vreme klati napred- nazad, a zatim silazi sa
tricikla. Vi znate da će mu, ukoliko to bude
naučilo, biti veoma zabavno da samostalno
vozi tricikl po igralištu ili parku.
Podsticanje
Da bi naučili dete da vozi tricikl moraćete
da koristite fizičke podsticaje. Drugim
rečima, stavite njegova stopala na pedale,
držite ih rukama i gurajte unapred. Radite
ovo polako, onoliko koliko dete svakog
dana može da prihvati, sve dok ne stekne sigurnost. Dok gurate detetovo stopalo na
pedali, koristite i verbalne podsticaje: „Vrti pedale!”. Postepeno smanjujte fizički
podsticaj tako da će detetu biti potrebno više snage da vrti pedale, ali ne smanjujte
podsticaj previše, jer će dete odustati. S vremenom će biti moguće da u potpunosti
izbacite fizički podsticaj i da koristite samo verbalni, sve dok dete ne nauči da vozi
tricikl samostalno.
Ovu tehniku možete koristiti za podučavanje većine motornih veština, pogotovo
ako dete ima poteškoća u imitiranju i razumevanju verbalnih instrukcija. Najteži
ali najvažniji deo je da prekinete sa fizičkim podsticajima što je pre moguće, jer će
u suprotnom ponašanje deteta zavisti od toga. Verbalni podsticaj je dobra početna
podrška, ali i njega možete vremenom izbaciti ili zameniti znakom ili gestom.
Učenje po modelu
Ova tehnika se koristi kod dece koja imaju sposobnost imitiranja onoga što vi ra-
dite. Pokažite detetu šta da uradi i tražite da vas imitira. Ukoliko dete to ne može
da uradi ili pogreši, pokažite mu ponovo, ili koristite fizički ili verbalni podsticaj da
biste mu pomogli da uspešno završi aktivnost.
49
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Oblikovanje situacija se dešava kada malim koracima menjate detetove veštine

ili ponašanje kako bi postigli postavljene ciljeve. Na primer, ako dete stalno crta
kružne linije, pokažite mu kako da nacrta krug, pa onda lice, pa neki drugi okrugli
oblik kao što je jabuka, mačka ili Sneško Belić. Ukoliko dete voli da izgovara
„Mamama”, možete da počnete tako što ćete imitirati zvuk i menjati u „Mama” ili
„Mamica”. Ili, ako dete maše rukama uz muziku, pokažite mu kako da tapše. Ob-
likovanje situacija predstavlja prirodnu reakciju kada učite mlađu decu i trebalo bi
je stalno koristiti, uz mnogo nagrada za svaki novi korak.
Ruka preko ruke

Ukoliko radite sa detetom kome ne smeta dodirivanje, neke veštine ga možete
naučiti tako što ćete staviti svoje ruke preko njegovih i raditi zajedno neku ak-
tivnost. Ovo može biti korisno kada kod deteta razvijate manipulativne veštine i
finu motoriku, kao što je skidanje poklopca sa posuda, korišćenje prekidača, upotre-
ba noža i viljuške, olovke ili četkice za slikanje.
I opet, veoma je korisno da s vremenom smanjujete ovu vrstu pomoći tako da dete
može samostalno da izvede poslednji korak, ili poslednja dva, i tako dalje.
Učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili

od poslednjeg ka prvom
Učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvom je teh-
nika za učenje novih veština, posebno kod dece koja imaju poteškoća u organi-
zacionim sposobnostima, pažnji ili
govoru. Cilj je da raščlanite zadatak
na manje delove. Budite sigurni da
će dete postići uspeh pre nego što se
oseti osujećenim.
Učenje veština od prvog

ka poslednjem koraku
Ova tehnika se koristi kada
raščlanjavate aktivnosti na manje
korake i učite dete prvom koraku u
nizu. Kada dete savlada prvi korak učite ga sledećem i tako dalje. Na primer, kada
želite da naučite dete da veže pertle, naučićete ga prvom koraku - prebacivanju pertle
jedne preko druge - a vi ćete završiti vezivanje. Kada je dete savladalo prebacivanje
pertle jedne preko druge, učite ga da napravi mašnu, zatim čvor i tako dalje. Na sva-
kom stupnju, pohvalite detetovo napredovanje jer će osetiti da je postiglo nešto pozi-
tivno.
Učenje veština od poslednjeg ka prvom koraku

Ova tehnika se koristi kada prvo učite dete poslednjem koraku neke aktivnosti kako
bi osetilo zadovoljstvo zbog ispunjenog zadatka. Kada, na primer, učite dete da slaže
novu slagalicu, vi sastavite sve delove osim poslednjeg, koje će dete sa zadovoljstvom
staviti na mesto. Posle toga opet uradite sve, ali ostavite poslednja dva dela slagalice,
koje će dete staviti ne mesto, zatim poslednja tri i tako dalje, sve dok dete ne bude u
stanju da samo sastavi slagalicu.
50
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Ova tehnika doprinosi izgradnji samopouzdanja i nagrađujuća je za dete. Mnoge

veštine možete naučiti na ovaj način. Na primer, nizanje perlica je kompleksna
veština jer zahteva aktivan rad obe ruke. Lakše je naučiti dete kako da povuče nit iz
perle pre nego što ga naučite kako da provuče konac kroz perlicu. Nizanje možete
podeliti u korake:
• Vi držite perlicu i udenete nit, a dete je povuče iz perlice;
• Vi držite perlicu, dete udene nit i provalači je kroz perlicu;
• Dete drži perlicu, udene nit i provlači je kroz perlicu.
Svaki korak zahteva određeno vreme da bi ga dete savladalo. Nemojte nastaviti sa
istom aktivnošću iz dana u dan ako primetite da dete uopšte ne napreduje. Proba-
jte druge aktivnosti koje su jednostavnije i mogu predstavljati „kamen temeljac”.
Primer nizanja perlica možete promeniti i u namotavanje konca na kalem ili klip,
nizanje testa i perlica različitih oblika i veličina.
Ponekad je lakše naučiti neku veštinu drugačijim redom nego što je uobičajeno.
Ukoliko je ovaj način lakši za dete i daje mu osećaj postignuća, onda samo napred.
Važne stvari koje treba da zapamtite:
• Podelite zadatak na manje korake.
• Učite dete jedan po jedan korak.
• Budite uporni - nemojte dozvoliti da svakog dana različite osobe uče dete da
koristi nož i viljušku na različite načine.
• Budite sigurni da je uspeh sastavni deo procesa.
• Često pohvalite dete.
Generalizacija veština i znanja

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju veoma rigidno mišljenje. To znači
da imaju izrazitih poteškoća da prenesu ono što su naučila u jednoj situaciji na
drugu sličnu situaciju. Roditelji će reči: „Ona uvek koristi nož i viljušku kod kuće”,
a to može biti novost za učiteljicu, koja će odgovoriti: „Čudno, izgleda da ovde
ne zna šta da radi sa viljuškom. Imamo poteškoća da je zaustavimo da sve jede
rukama”. Takođe, dalji razgovori mogu otkriti neke veštine koje je dete naučilo u
školi - presvlačenje za bazen, koje, na primer, roditelji nisu znali da dete može da
radi samostalno. Ovakav nedostatak sposobnosti da se jedna veština ili znanje gen-
eralizuje na druge situacije može
da bude ozbiljna teškoća ukoliko
učiteljica nije svesna koliko dete
zapravo može da bude rigidno.

Ovo donekle zavisi od detetovog
nivoa razumevanja stvari, ali u osno-
vi je važno da uvek uopštavate ono
što podučavate dete, kroz veliki broj
relevantnih situacija i primera. Evo
primera kada podučavate govorno-
jezičke sposobnosti. Uzmite lepu
sliku kuće i naučite dete sledećem: „Ovo je kuća”. Morate biti sigurni da dete zna
kako prave kuće izgledaju i da ih ima u različitim oblicima i veličinama.
51
Rano učenje:
Preduslov za
dalje učenje
Većina slikovnica prikazuje seoske kuće sa strmim krovovima, dimnjakom i cvet-

nim puzavicama koje rastu uza zid. Medutim, veliki broj dece živi u naseljima koja
imaju iste kuće u nizu ili zgradama koje uopšte ne liče na ove seoske kućice.
Obrazovanje u redovnim školama u velikoj meri zavisi od pretpostavke da će deca

brzo početi da generalizuju ono što su naučila na različite i mnogobrojne situacije.
Obezbedite da dete sa poteškoćama iz spektra autizma ima prilike da uči o istim
stvarima u različitim situacijama, počevši od različitih praktičnih i važnih prim-
era. Ako imate dete koje može da oduzima samo uz korišćenje štapića, biće mu
potrebno da tu istu veštinu vežba na praktičnim primerima u različitim situacijama
pre nego što pređe na učenje složenijih zadataka.
Obezbedite dobru komunikac-

iju između učitelja, roditelja
i svih onih koji su uključeni
u brigu o detetu, tako da dete
može da vežba nove veštine
kod kuće, u vrtiću ili u školi.
Sveska u koju zapažanja i sit-
uacije upisuju i roditelji kod
kuće i učiteljica u školi/vrtiću
može biti veoma korisna za
dobru komunikaciju i inform-
isanost svih.
52
Struktuirano učenje
Strktuirano učenje je jedan aspekt podučavanja koji se koristi u Tretmanu i

obrazovanju dece sa autizmom ili dece sa srodnim poteškoćama u komunikaci-
ji (ili skraćeno TEACCH11 ), koji je razvijen u Severnoj Karolini u Sjedinjenim
Američkim Državama. Koristi se širom Velike Britanije u različitim oblicima, u
specijalizovanim školama i odeljenjima za decu sa poteškoćama iz spektra autizma,
a nastavnici, roditelji i svi koji su uključeni u brigu o detetu ga prilagođavaju kako
bi odgovarao potrebama deteta i situacije u kojoj se koristi.
Najvažniji aspekt struktuiranog učenja je da dete može tačno da vidi koji je zadatak
pred njim i šta će se desiti kada zadatak završi. Dete ima raspored koji pokazuje
redosled aktivnosti, a zadaci su vizuelno predstavljeni tako da je detetu jasno šta
treba da radi. Za dete sa veoma razvijenim sposobnostima, ovo može značiti da ima
pisanu listu instrukcija koje detaljno opisuju svaku aktivnost i zadatak. Za mlađe
dete, koje radi aktivnosti sortiranja, ovo može značiti da ima nekoliko objekata za
sortiranje, kao i vizuelne podsticaje kao što su činije u boji ili velike i male činije
koje pokazuju kako nešto treba da bude sortirano. Zadaci i aktivnosti su bazirani na
detetovim veštinama i potrebama i uče se korak-po-korak tako da važne veštine u
okviru ranog učenja ne budu izostavljene.
Korišćenje struktuiranog učenja ublažava anksioznost i pospešuje pažnju i moti-

vaciju. Takođe umanjuje visok nivo zavisnosti deteta o odrasloj osobi. Vizuelna
organizacija rada, tako da dete s autizmom vidi šta treba da uradi i ne bude ometano
nevažnim detaljima, je uvek veoma važna i treba je imati na umu kad god radite
nešto sa detetom.
Struktuirano učenje je posebno korisno kada:
• Imate dete sa slabom pažnjom, dete na čiju pažnju utiču ometajući faktori ili je
nezadovoljno
• Želite da naučite dete da samostalno završi zadatak ili niz zadataka
• Želite dete da naučite nove veštine a dete ima poteškoća da razume šta treba da Poglavlje 3
uradi.
Strukturisano učenje je korisno i kod kuće - posebno za učenje veština samostalnog
oblačenja ili umivanja. U vrtićima, pomaže deci koja se lako uznemire da se smire
i obezbeđuje usmerenost na učenje novih veština i rada na specifičnim razvojnim
ciljevima. Kako dete raste, struktuirano učenje pomaže u razvoju veština samostal-
nog obavljanja zadataka tako da dete zna šta se očekuje i nije potrebno da odrasla
osoba bude konstantno pored njega.
Sledećih nekoliko stranica o struktuiranom učenju sadrže informacije pod sledećim
pod- naslovima:
• Razvijanje i korišćenje rasporeda i planova
• Kako je organizovano struktuirano učenje
• Zadovoljavanje potreba deteta sa poteškoćama iz spektra autizma u vrtićima ili
igraonicama
11 TEACCH je skraćenica od Treatment and Education of Auistic and related Communica-
tion-handicapped Children (prim. prev.). U daljm tekstu ćemo koristiti skraćenicu
53
Razvijanje i korišćenje rasporeda i planova

Veliki broj dece sa poteškoćama iz spektra autizma mora da zna šta se trenut-
no dešava i šta je ono što će se sledeće desiti. Teško se snalaze sa promenama
i neočekivani događaji ili prekidanje aktivnosti ih mogu
uznemiriti. Često imaju poteškoća da se organizuju i
mogu osećati izuzetnu anksioznost kada su suočeni sa
nečim nepoznatim.
Rasporedi i planovi su stoga korisni i kod kuće i u školi.
U školi će se dete, upoznato sa dnevnom rutinom, osećati
mnogo opuštenije kada vidi da je ona predstavljena pred
njim u slikama ili rečima. Dete će kod kuće imati struk-
turu dana i neće osećati da je prepušteno besciljnom i ne-
organizovanom korišćenju slobodnog vremena.
Za rasporede i planove mogu se koristiti fotografije, sim-
boli, crteži ili reči, u zavisnosti od toga šta dete razume.
Važno je da su jasni, nedvosmisleni i ne daju previše
informacija u isto vreme. Mogu biti napisani na papiru
u formi liste ili kao kartice poređane na traci. Raspored
možemo korisiti za raščlanjivanje školskog dana ili
jedne aktivnosti na korake koje dete može da izvede. Može se koristiti kod kuće
da bi prikazao dnevnu rutinu, pomogao u organizovanju i struktuiranju vremena
predviđenog za dnevne obaveze ili za učenje određenih veština.
Pravljenje rasporeda za dete u vrtiću

Čičak traka je izuzetan izum, vrlo koristan kada hoćete da
napravite raspored za mlađe dete. Obavezno plastificirajte
simbole, fotografije i crteže da bi bili čvršći kako bi ih koris-
tili iznova i iznova.
Za mlađe dete, koje kreće u vrtić, najbolje je koristiti raspored
koji ima jasne simbole ili jednostavne crteže. Prva stvar koju
morate uraditi je da naučite dete šta simboli znače. Ovo može
potrajati nekoliko nedelja, pa počnite sa jednostavnim ra-
sporedom i konstantno ga koristite svaki dan.
Na različita mesta koja su povezana sa onim na šta se odnose
simboli, stavite veće slike sa istim simbolima. Tako, na prim-
er, simbol za igranje napolju možete staviti i na izlazna vrata,
simbol „Mleko, pa priča” na neko mesto blizu tepiha, simbol
„Kuća/Dom” u blizini izlaza i tako dalje.
Slike za glavne dnevne aktivnosti poređajte od gore ka dole
ili s leva na desno na karticama. Čičak-traka, koja se između
kartica vidi 5 cm (2 inča), trebalo bi da bude u različitoj boji
od kartica, a bilo bi korisno da napravite i malu kutiju ili džep
na dnu u koji biste stavljali kartice sa aktivnostima koje su
završene. Ukoliko niste u mogućnosti da to učinite, sanduče
ili torbica pored rasporeda mogu biti jednako korisni.
54
Možete simbole prikazane na slikama poređati od vrha ka dnu rasporeda.

Za termine kao što su „Igra unutra” (u zatvorenom) ili „Igra napolju” koristite crteže
omiljene igračke ili aktivnosti koje koristite u to vreme.
Na početku sesije (rada) pokažite detetu njegov raspored, koji bi trebalo da je na
zidu, pristupačan i udaljen od ostalih vizuelnih ometajućih faktora. U početku,
razgovarajte samo o simbolu na vrhu. Tek kada dete razume raspored možete da
pokažete svaki simbol pojedinačno i da kažete na šta se odnosi.
Za decu koja vole da gledaju fotografije, možete umesto (ili pored) simbola staviti i
fotografiju na kojoj dete radi tu aktivnost. Medutim, budite sigurni da su fotografije
jasne i nedvosmislene, jer postoji mogućnost da će dete izdvojiti i gledati samo
jednu stvar na fotografiji (na primer, balončiće) iako mu to nije na raspolaganju
svakog dana.
Odnesite simbol prve aktivnosti na mesto gde će aktivnost biti izvedena i povežite
je sa velikim simbolom koji tamo stoji. Kada aktivnost bude završena vratite se sa
detetom do rasporeda i, uz reči: „Igra je završena”, stavite simbol u kutiju ili džep
na dnu rasporeda ili u plastičan koverat takođe na zidu. Zatim uzmite drugi simbol,
pokažite ga detetu, recite: „Sada radimo” i odnesite ga da bi ga povezali sa simbo-
lom u struktuiranom delu za rad.
Ukoliko se dve aktivnosti dešavaju u isto vreme, kao što su na primer „pijemo mle-
ko i čitamo priču”, u redu je staviti ih na isti simbol ili koristiti samo jedan simbol
koji se odnosi na obe aktivnosti - možda stolice poređane u krug.
Ukoliko je neka aktivnost promenjena, na primer pada kiša i nije moguće igrati se
napolju, obavezno što pre promenite taj simbol na rasporedu. Takođe, precrtajte
crvenom bojom veliki simbol za igru napolju, koji stoji na izlaznim vratima, da bi
detetu pokazali da danas nema igre napolju. Ovo neće uvek smiriti dete, posebno
mlađe dete, tako da ćete morati unapred da organizujete i druge strategije.
Za dete može biti posebno uznemiravajuće ukoliko je ukinut čas plivanja - morate
unapred da smislite kako ćete pripremiti dete za ovo i koja će aktivnost to zameniti.
Socijalne priče (pogledajte stranu 83) mogu biti korisne za pripremanje deteta da
razume šta će se desiti ukoliko je plivanje ukinuto.
Imajte na umu da, kako dete uči značenje svakog simbola, neće biti potrebe za
povezivanjem tih simbola sa različitim oblastima gde se aktivnosti odvijaju. Jed-
nostavno uzmite karticu sa rasporeda i odnesite je tamo gde ćete raditi.
Veliki broj dece sa poteškoćama iz spektra autizma koja pohađaju redovne os-
novne škole se veoma dobro snalaze i bez rasporeda. Ona prate šta druga deca
rade i ne žele da rade ništa što bi ih učinilo drugačijima. Međutim, ukoliko je
došlo do promene njihovog uobičajenog dana ili imaju nastavnika na zameni,
to može da ih uznemiri i da dovede do toga da se teže koncentrišu. Ona mogu
da otežaju i poremete tok časa. Nastavnici ovo mogu da izbegnu tako što će ra-
spored časova jasno napisati na tabli. Ukoliko je došlo do promene u poslednjem
trenutku, onda je to lako izmeniti i dete zna šta će se desiti. Ovo takođe može biti
korisno i za drugu decu u razredu.
55
Kod kuće rasporedi mogu biti od ogromne pomoći kako bi podstakli dete sa
poteškoćama iz spektra autizma da se organizuje. Na primer, mogu pomoći pri
aktivnostima jutarnjeg oblačenja i spremanja za školu ili pri večernjim rutinama
spremanja za spavanje. Takođe, mnoga deca vole da čitaju vodiče kroz televizijski
program iako jako dobro znaju kada će na televiziji biti njhove omiljene emisije. To
što čitaju vodič daje im dodatno samopouzdanje da se ništa nije promenilo.
Ova tehnika može biti korisna i za druge nedeljne aktivnosti i izlete, kao što su
kupovina, omladinski klub, časovi glume i tako dalje. Možemo učiniti da se dete
oseća sigurnijim ako negde postavimo nedeljni raspored. Koristite reči, crteže ili
fotografije u zavisnosti od toga šta je detetu najlakše da prati i obavezno ih obnav-
ljajte u skladu sa onim što se događa. Razmislite o tome kako biste se vi osećali
da ste izgubili svoj planer ili zaboravili da u njega unesete neke važne izmene.
Rasporede i planove možete korisititi za učenje veština samoposluživanja. Prim-
era radi sledi lista instrukcija za dečaka koji zna dobro da čita, ali postaje veoma
zbunjen kada treba da koristi toalet. On uzima previše toalet-papira i ostavlja ga
po podu toaleta. Zbuni se i zaboravi da povuče vodu ili opere ruke. Pokušajte da
napišete ovakvu listu i shvatićete koliko su neke stvari koje svaki dan radimo
zapravo komplikovane!
Nakon što kakiš12:

• Ustani
• Povuci papir do crvene linije • Opet obriši guzu
• Pocepaj papir po zelenoj liniji • Stavi papir u WC šolju
• Sagni se i obriši guzu • Podigni gaćice
• Stavi papir u WC šolju • Podigni pantalone
• Povuci još malo papira do crvene • Pusti vodu
linije • Idi do lavaboa i operi ruke sapunom
• Pocepaj papir na zelenoj liniji • Idi nazad na čas ili da se igraš
12 U originalu stoji “After doing a poo”, što na srpskom znači “Nakon što kakiš”. Lista je na-
menjena detetu i zato je jezik prilagođen tome da ono razume instrukcije (prim.prev.)
56
Liste i planove sa instrukcijama dete bi trebalo da nekoliko puta isproba zajedno

sa odraslom osobom, kako bismo bili sigurni da dete razume šta treba da uradi i
da bismo proverili da li su instrukcije jasne i nedvosmislene. Iznenadujuće je kako
može biti teško davati jasne korak-po-korak instrukcije. Ukoliko neke korake izos-
tavimo dete ih neće uraditi.
Takođe mogu se koristiti i druga vizuelna pomagala. U ovom slučaju, držač toalet-
papira je obeležen zelenom linijom na mestu gde toalet-papir treba pokidati, a cr-
vena linija je ispod držača (46 cm ispod držača, negde na zidu, na primer). Dete je
naučeno kako da povuče papir do crvene linije i pokida ga kod zelene linije, obriše
se i prati instrukcije koje su zalepljene na zidu u visini očiju. Instrukcije poput ovih
mogu pomoći i drugoj deci.
Kako je struktuirano učenje organizovano

Primer 1
U vrtićkoj grupi imate trogodišnjeg Džozefa koji trčkara po sobi, dodiruje neke
stvari ali retko pokušava bilo šta novo.
On voli da slaže slagalice i toliko je opsednut brojevima i slovima da će provesti
najveći deo vremena gledajući postere sa alfabetom ili brojeći ukrasne lajsne na
plafonu.
U objektu imate sobu za posebne aktivnosti, ali on tamo sve vreme provodi gledajući
brojeve na zidu. Želite da ga usmerite na nešto drugo, ali kako to možete da uradite?

Napravite raspored sa slikama, fotografijama ili simbolima koji pokazuju glavne
dnevne aktivnosti. Uključite i simbol ili fotografiju „Sad radimo”.
Pronađite u okviru učionice mesto za rad na kome nema mnogo ometajućih faktora.
Odvojite ga pregradama (platnima, zadnjim delovima polica, zidom) kako bi taj
prostor učinili što jednostavnijim. Kada se Džozef navikne da sedi na tom mestu,
može početi da ga shvata kao svoje mesto za rad.
• Biće vam potrebne dve posude ili kutije (različitih boja) - na jednoj napišite
„Sad radimo”, a na drugoj „Završeno”. Trebaće vam i pet plastičnih nesesera.
Stavite dva parčića čičak-trake na svaki plastični neseser. Uzmite jednu dužu
traku čičak-trake.
• Uzmite sva seta brojeva od „1” do „5”, napišite ih na karticama koje ćete plasti-
ficirati i na poleđini zalepiti čičak-traku. Takođe, uzmite simbol ili sliku nečega
što Džozef zaista voli - u ovom slučaju, bukvar.
• Redom zalepite jedan set brojeva na traku čičak-trake i po jedan broj na svaki
plastični neseser. Nakon broja „5” stavite na traku čičak-trake simbol za nagradu.
• U svaki plastični neseser stavite jednu aktivnost. Stavite tačno ono što je
Džozefu potrebno da izvede tu aktivnost i ništa više. Na primer, ukoliko želite
da izabere samo tri bojice, stavite smo tri bojice. Ukoliko želite da namota pet
kalema koncem, stavite pet kalema.
• Ništa ne sme da bude zbunjujuće ili dvosmisleno. Deci sa poteškoćama iz spek-
tra autizma je teško da shvate šta je važno, a šta nije. Mogu da budu zbunjena
velikim brojem boja, veličina i oblika, i neće znati odakle da počnu.
57
• Stavite redom sve plastične nesesere u kutiju „Sad radimo”. Zelena boja je do-
bra za ovu kutiju.
• Na sam početak stavite aktivnost koju Džozef može da izvede. To mu pomaže
da se usmeri da sedi i da u startu bude uspešan.
• Organizujte vaše mesto za rad tako što ćete kutiju „Sad radimo” staviti sa leve
strane, a kutiju „Završeno” sa desne strane. Red kartica sa brojevima od „1” do
„5” (koje su zalepljene na traku čičak-trake) trebalo bi da budu u sredini, tako
da ih Džozef može dohvatiti. Brojeve možete poređati od gore ka dole ili s leva
na desno. Neka deca neće moći da povežu brojeve pa bi trebalo da umesto toga
imaju pet jednostavih oblika u boji, koje će povezivati.
• Povedite Džozefa do njegovog rasporeda i pokažite mu simbol „Sad radimo”
pre no što sedne za sto. Ukoliko je moguće, trebalo bi da sednete naspram
Džozefa kako bi video vaše lice i pratio vaš primer (radio isto što i vi). Ukoliko
to nije moguće sedite pored njega. Pokažite mu kako da uzme prvu karticu sa
trake, poveže je sa prvim neseserom u kutiji i završi aktivnost. Zatim, kada
završi, podstaknite ga da karticu i neseser stavi u kutiju „Završeno”. On zatim
uzima drugu karticu, i ostale redom, dok ne završi sve aktivnosti.
• U početku ćete morati da pokažete Džozefu šta da uradi kroz davanje primera
i podsticanje. Govorite jasno i kratko, koristeći dosta pohvala i naglašavajući
glavne reči: „Nađi istu karticu”, „Otvori neseser”, „Dobro si napisao”, „Gotovo”.
Kada uvedete struktuirano učenje, verovatno ćete morati da nagradite Džozefa nakon
svakog završenog zadatka. Nagrada treba da bude nešto što ne oduzima previše vre-
mena i ne ometa rad. Nešto od hrane, kao što je suvo grožđe, može biti dobra nagrada.
Ili možda balončići. Velika nagrada dolazi na kraju, kada su svi zadaci završeni.
Veoma je korisno da se kod mlađe dece ovo struktuirano vreme koristi za učenje
novih veština. Kada je dete naučilo novu veštinu podstaknite ga da je vežba u vrtiću
zajedno sa drugom decom ili u manjim grupama. Da bi se veština generalizovala
radite sa različitim materijalima ili u različitim kontekstima. Na primer, ukoliko je
dete naučilo da niže perle u struktuiranoj situaciji učenja, naučite ga da zajedno sa
vršnjacima namotava konac na kalem, da niže testo, plastične oblike i slično, da bi
napravilo ogrlice, kaiševe, komične crve, ukrase za jelku ili Božić i slično.
Neka deca veoma brzo uče nove veštine uz korišćenje ovog metoda. Ako je to
slučaj, menjajte aktivnosti tokom struktuiranog učenja i primenjujte ih u učionici.
58
Čak i kratki časovi struktuiranog učenje dnevno (20 do 30 minuta) mogu biti do-
voljni da se dete usmeri na aktivnost, nauči novu veštinu i unapredi pažnju i kon-
centraciju tokom dana.
Primer 2
Džo je u trećem razredu osnovne škole13 i tokom čitavog dana ima podršku odrasle
osobe. On ima autizam i dispraksiju i zavisi od svog asistenta.
Iako se njegov govor i socijalne veštine dobro razvijaju, ne može da čita ili piše bez
pomoći simbola.
Džo ima slabu memoriju, on je zamišljen i drugi mu lako skreću pažnju. On voli
da vrti različite predmete i uspeva da pronade različite stvari i vrti ih i onda kada bi
trebalo da radi.
Kada Džoov asistent nije tu, on je prepušten sanjarenju i vrti predmete ili ga odvode
u pomoćnu sobu vrtića da bi mu „pružili podršku”, iako to obično znači da on bira
aktivnost u kojoj uživa i uvek se igra sam.

Veoma je važno da Džo nauči da sam radi neke aktivnosti. Trebalo bi da svakog
dana samostalno obavlja neke struktuirane aktivnosti kroz koje će vežbati veštine
koje su mu potrebne, ali one koje mu nisu previše teške.
• Obezbedite Džou mesto za rad u mirnom delu učionice. Unapred pripremite nje-
gove aktivnosti tako da zna šta treba da radi i koristite simbole da biste podržali
kratke pisane instrukcije. Budite sigurni da ima sve što mu je potrebno pri ruci
ili mu dajte listu sa slikama onoga što treba da sakupi.
• Postepeno produžavajte vreme koje Džo provodi u samostalnom radu. Počnite
sa deset minuta, a onda, kada ovo postigne, dodajte još pet minuta i tako dalje,
sve dok ne postignete vreme koje je prihvatljivo za Džoa.
• Dajte mu dovoljno zadataka da bi popunio zadato vreme. Koristite traku sa
brojevima kao što je prethodno opisano, ili korisite matematiku, pisanje, čitanje
i druge simbole. Stavite svaki udžbenik ili aktivnost u plastični neseser u kutiju
za rad, a pripremite i kutiju za završene aktivnosti, kao što je opisano.
• Džou je potrebna veoma motivišuća nagrada. Dobra nagrada može biti posebna
igračka za vrtenje, za koju ćete mu dati deset minuta da je vrti kada završi svoje
aktivnosti. On, takođe, može imati i knjigu sa ponuđenim nagradama iz koje će
sam izabrati svoju nagradu.
• Može biti korisno da mu rad organizujete tako da dobije dodatno vreme za na-
gradu ako svoj rad završi brzo, ili manje vremena za nagradu ukoliko je veoma
spor. On ima sposobnost da ovo razume.
• Džoa bi takođe trebalo podstaći da radi aktivnosti u grupi i tako stiče podršku
vršnjaka. On može da čita koristeći simbole i može da završi zadatak koji podra-
zumeva sečenje, lepljenje, bojenje, slaganje i povezivanje slika i tačkica. Može
da popuni prvo slovo reči. Kako se Džo bude navikavao da radi samostalno u
svom prostoru, moći će ove veštine da iskoristi i u grupnim situacijama.
13 U britanskom sistemu treći razred osnovne škole (eng. Year 3) pohađaju deca uzrasta od 7
do 8 godina (prim. prev.).
59
Primer 3
Lili ima sedam godina i ima autizam. Ona pohađa lokalnu osnovnu školu i može da
čita jednostavne tekstove.
Ona voli da radi isto što i ostala deca, ima razvijene veštine imitacije i buka ili ak-
tivnosti joj ne skreću pažnju. Ona može da se samostalno snalazi veći deo dana u
učionici, uz malu pomoć učiteljice i vršnjaka.
Međutim, kod kuće nije tako samostalna. Ona ima dva mlađa
brata od tri i pet godina i ujutru je uvek žurba jer Lili neće
sama da se umije i obuče za školu već to mora da radi njena
majka. Fizički, nema nijednog razloga zašto se Lili ne bi
obukla sama jer može da se presvuče za čas plivanja ili čas
fizičkih aktivnosti u školi. Ima dovoljno vremena ujutru da
se obuče jer ustaje rano i odmah silazi dole da uključi tel-
evizor. Ovo je podržano i od strane čitave porodice kako bi
imali malo više vremena za spavanje.

Lilini roditelji će morati da ustaju kad i ona da bi je naučili
da prati rutinu. Kada bude naučila šta treba da uradi neće
imati problema da se snađe sama.
• Trebalo bi da Lili ima raspored koji će prikazivati
sled stvari koje ujutro treba da obavi. Raspored može biti
napravljen od slika i reči ili samo do reči.
• Aktivnosti (prikazene simbolima ili rečima) su na kar-
ticama koje su na traci zalepljene čičak-trakom tako da ih Lili
skida i stavlja u kutiju za završene aktivnosti, kako koju obavi.
• U svojoj sobi, Lili ima dve kutije. Na jednoj piše
„Pidžama”, a na drugoj „Garderoba”.
• Uveče, Lilinu garderobu stavljate u kutiju i to po
redu po kome ona ujutru treba da je obuče. Koristeći sistem
učenja veština od posledenjeg ka prvom koraku (pogledajte
stranu 50), naučićete je da ujutru skine pidžamu, stavi je
u kutiju „Pidžama” i obuče garderobu iz druge kutije. Još
uvek joj je potrebna pomoć za obuvanje čarapa i cipela,
tako da to ostavite za kasnije.
• Na dnu kutije sa garderobom je velika slika televizora.
Lili će naučiti da kada se obuče može da ide da gleda televiziju.
• Ukoliko je Lili u pidžami i gleda televiziju ujutru
kada roditelji ustanu, televizor se isključuje, odvodite Lili
do njenog rasporeda, pokazujete joj šta je trebalo da uradi i
kažete joj da to uradi. Ukoliko Lili negoduje, ignorišite to,
ali uvek je pohvalite kada se obuče.
60
• Kada treba da se umije Lili ima još dve kutije u kupatilu. Na jednoj piše
„Umivanje”, a na drugoj „Gotovo”. U kutiji „Umivanje” su peškir, peškirić
za ruke, četkica za zube, pasta za zube, a na dnu je slika četke za kosu.
Koristeći učenje po koracima učite Lili da se umije ujutru, uz minimalnu
pomoć. Kada se umila, majka joj daje malo kreme za ruke kao nagradu - Lili
voli da je maže na ruke.
U toku vikenda i praznika Lili ima istu rutinu (prvo oblačenje, onda gledanje
televizije) jer još uvek nije u mogućnosti da razlikuje izuzetak od ovog pravila.
Međutim, jednom kada se navikne na svoju rutinu oblačenja, možete joj dati vizue-
lni raspored svakog dana, koji će pokazivati kojim danima mora da se obuče pre
gledanja televizije, a kojim danima može da se obuče nakon doručka. Ovo će joj
pomoći da razume da su dani različiti i da ne insistira na istoj rutini svakog dana.
Lili voli da ide u školu tako da joj je to nagrada. Tokom vikenda i praznika
ima knjigu sa nagradama iz koje bira svoju nagradu kada je završila sve za-
datke po rasporedu.
Šta ovi primeri pokazuju

Ova tri primera pokazuju neke od načina korišćenja struktuiranog učenja kao
podrške u učenju dece sa poteškoćama iz spektra autizma. To može da pomogne
nastavnicima i roditeljima da se nose sa problemima u ponašanju u učionici i kod
kuće, zato što je dete smirenije, zna šta se od njega očekuje i šta će se sledeće desiti.
Iako tehnika zavisi od sistema motivišućih nagrada, kako dete odrasta i postaje
samopouzdanije moguće je uvesti štikliranje i nalepnice koje treba da „čuva” za
nagradu.
Struktuirano učenje možete prilagoditi većini situacija. Nastavnici u redovnim
školama su ponekad zabrinuti da struktuirano učenje izoluje dete sa autizmom od
ostale dece. Međutim, treba napraviti ravnotežu između zadovoljavanja detetovih
kompleksnih potreba, s jedne strane, i pružanja pomoći da uči zajedno sa vršnjacima,
s druge strane. Detetu, koje konstantno zavisi od pomoći odrasle osobe da bi se
osećalo sigurnije ili koje ne može da se usmeri na aktivnost u bučnom odeljenju i
fokusira na učenje novih veština, potrebno je struktuirano učenje. Međutim, ono ne
treba da se primenjuje čitavog dana.
61
Zadovoljavanje potreba deteta sa poteškoćama iz spektra

autizma u vrtićima ili igraonicama
Primer 4
Troipogodišnji dečak sa autizmom je pošao u vrtić gde vi radite kao vaspitačica.
Imate veliko iskustvo u radu sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama, ali ni-
kada niste radili sa detetom sa autizmom.
Sa medicinskom sestrom iz vrtića ste otišli da upoznate Jusufa kod kuće. On ima
ozbiljne poteškoće u komunikaciji i socijalnom razvoju, nema razvijen govor i svo-
je potrebe izražava povlačeći odraslu osobu prema onome što želi, ili donoseći čašu
da bi pokazao da hoće da pije. On koristi igračke ali se ne igra na smislen način,
iako uživa da iznova pritiska dugmiće na muzičkim uzrok-efekat igračkama.
Jusuf će da sastavi slagalicu od 12 delova bez pomoći, iako ne može da sedi mir-
no više od dva do tri minuta, i stalno napušta aktivnost ili obrok da bi protrčao
gore-dole po sobi nekoliko puta. Njegove omiljene aktivnosti kod kuće su gledanje
muzičkog kanala na televiziji i trčanje po parku.
Njegovi roditelji kažu da mu se često dešava da, iako su njegove veštine grube mo-
torike dobre, odgurne decu koja se penju na tobogan ukoliko mu se nađu na putu
dok trči. On ne shvata posledice povređivanja drugog deteta, neće primetiti zbrku
koju je izazvao i nastaviće sa onim što je radio.
Jusuf će svakodnevno pohađati vrtić 2,5 sata. Dnevno će imati 30 minuta podrške
od asistentkinje za podršku u učenju, koja nije obučena za rad sa decom sa autiz-
mom, iako je radila sa detetom sa oštećenjem sluha. Njegovi roditelji su tražili
zvaničnu procenu njegovih posebnih obrazovnih potreba, ali nisu čuli da li je to
odobreno. On je na listi čekanja za podsticanje govorno-jezičke sposobnosti.

Ukoliko je moguće, organizujte neku obuku o poteškoćama iz spektra autizma
za osoblje vrtića. Raspitajte se da li vaša lokalna samouprava nudi specijalnog
nastavnika za rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma, ili u lokalu postoji
specijalizovani vrtić, škola ili grupa koje možete posetiti i dobiti neke ideje. Kon-
taktirajte Nacionalno udruženje za autizam, koje može da vam pošalje informacije
o kursevima, korisnim publikacijama i izvorima podrške u vašoj lokalnoj zajednici.
Saznajte šta se dešava za zvaničnom procenom. Jusufu će biti potrebna dodatna
podrška odrasle osobe ako želimo da ima koristi od pohađanja redovnog vrtića.
Moraćete da procenite da li to što gura decu može da dovede ostalu decu u rizik
da budu povređena i da li ćete morati da tražite dodatnu privremenu podršku dok
čekate da proces zvanične procene bude završen.
Mnoge škole danas imaju programe sa simbolima u svojim kompjuterima. Ako
možete da dođete do toga, odštampajte simbole za neke od glavnih oblasti i ak-
tivnosti u učionici. Označite svaki važan deo učionice velikim simbolima (oko 7
cm3). Ukoliko ne možete da nađete program sa simbolima, za vrtić bi bilo značajno
da investirate u taj program, iako i jasne fotografije sa krupnim kadrovima ili jed-
nostavni crteži mogu da budu korisni.
62
Razmislite o tome gde možete da organizujete mirno mesto za rad sa Jusufom. Na-
jbolje je da to bude u učionici, iako će u početku biti potrebno da za njega mesto za
rad bude van učionice, ukoliko mu pažnju lako remete ometajući faktori.
Napravite raspored koji pokazuje igru unutra, igru napolju i rad. Stavite crteže na
traku čičak-trake. Na početku pokažite Jusufu kako da povezuje simbole sa istim
većim simbolima koji se nalaze na odgovarajućim mestima. Veliki simbol „Igra
unutra” možete staviti na neko vidno mesto u blizini njegovih omiljenih aktivnosti.
Simbol „Igra napolju” može stajati na vratima koja vode u dvorište. Postepeno
povećavajte broj simbola na rasporedu. Previše informacija odjednom može da
zbuni Jusufa i biće mu potrebno nekoliko nedelja da razume šta simboli znače.
Nađite neke bučne uzrok-efekat igračke koje će odmah zainteresovati Jusufa i
neke igračke koje ćete koristiti kao nagradu, poput balončića, slagalica, muzičkih
igračaka.
Odlučite se za strategije koje ćete redovno koristiti da naučite Jusufa da ne gura
drugu decu. To uključuje da ga naučite da čeka na svoj red sa vršnjacima, razvije
svest o drugima i da uspori kretanje na igralištu, uključujući i simbol „Čekaj”.
Napišite individualni obrazovni plan za Jusufa. Postavite mu tri ili četiri kratkotra-
jna cilja zasnovana na informacijama koje imate i dodatnim izvorima koje možete
da koristite. Individualni obrazovni plan može da sadrži sledeće ciljeve:
Početno stanje: Jusuf će na momenat da sedne i započne aktivnost koju voli, ali
neće ostati da sedi.
Cilj: Jusuf će da sedne kada se to od njega traži i da završi kratku aktivnost
Strategija:
• Dajte Jusufu kratku aktivnost koju voli i za koju tačno vidi kad se završava, kao
što je slagalica.
• Recite mu da sedne. Pohvalite ga sa: „Dobro je što si seo”.
• Podstaknite ga da sedi dok ne završi svoju slagalicu ili vi sastavite pola slagal-
ice, tako da on može brzo da je završi. Ako ustane, vratite ga na mesto.
• Kada završi pohvalite ga i naglasite da je završio, tako što na primer kažete:
„Završio si, pametan si dečak!”
• Ponovite ovo nekoliko puta tokom jutra, koristeći različite aktivnosti.
• Postepeno produžavajte vreme trajanja aktivnosti.
Početno stanje:Jusuf vas retko pogleda kada ga pozovete po imenu.
Cilj: Jusuf će vas pogledati kada ga pozovete po imenu.
Strategija:
• Pozovite Jusufa po imenu, koristeći možda zvučnu igračku da biste mu privukli
pažnju. Nagradite ga čim vas pogleda.
• Koristite motivišuće nagrade, kao što su balončići, čigre, zvučne igračke.
63
Početno stanje: Jusuf se sam igra i ne primećuje druge oko sebe.

Cilj: Jusuf će se igrati interaktivnih igara sa odraslom osobom.
Strategija:
• Sedite pored Jusufa i pridružite mu se u onome što radi.
• Započnite naizmeničnu, interaktivnu igru.
• Pevajte o onome što radi ili ga imitirajte.
• Kada Jusuf uživa u igri ohrabrite drugo dete da mu se pridruži.
Početno stanje: Jusuf koristi igračke ali ih ne koristi za igru imitacije. Na primer,
igraće se sa točkovima automobilića, ali ga neće gurati po zemlji.
Cilj: Jusuf će početi da koristi omiljene igračke za igru imitacije.
Strategija:
• Neka odrasla osoba pokaže Jusufu kako može da se igra sa igračkom koju
voli. Korisiti bučne, zanimljive igračke, uključujući automobiliće sa sirena-
ma, automobiliće koji brzo idu kada pritisnete dugme, telefone sa zvonjavom,
igračke za imitiranje svakodnevnih kućnih aktivnosti.
Verovatno je da Jusuf neće moći da sedi na tepihu sa ostalom decom iz grupe, iako
to može uz pomoć odrasle osobe. Ukoliko se Jusuf teško prilagođava na vrtić ili
vam je teško da usmeravate njegovo ponašanje, onda za njega odmah organizujte
struktuiran rad i odredite vreme za koje će sa odraslom osobom da radi u svom
prostoru. Medutim, ako se dobro snalazi u igri i učenju novih veština sa vršnjacima,
struktuiran rad u ovoj fazi neće biti neophodan.
Važno je da sve odrasle osobe u vrtiću rade sa Jusufom od početka i da ih njegovo
ponašanje „Ostavi me” ne odbije. Lako se može desiti da se stvori situacija u ko-
joj će on graditi odnos samo sa jednom odraslom osobom. I ostale odrasle osobe
takođe treba da se igraju sa Jusufom, kao i da iskoriste prilike koje se pojavljuju da
razvijaju njegove veštine interakcije.
Predlozi za struktuirane aktivnosti i aktivnosti za stolom

sa Jusufom
Počnite tako što ćete proceniti šta Jusuf može, a onda pređite na sledeći nivo. Kada
pokazujete Jusufu nove veštine:
• stalno koristite kratke instrukcije,
• koristite učenje po modelu, podsticanje, učenje veština od prvog ka poslednjem
koraku i učenje veština od poslednjeg ka prvom koraku,
• kada je Jusuf usavršio veštine, generalizujte ono što je naučio na druge ak-
tivnosti u vrtiću.
Evo nekoliko ideja:
• Sortiranje predmeta - uzmite nekoliko manjih predmeta koje ćete sorti-
rati u činije, na primer: štipaljke, bojice, perlice, zapušače za flaše, perje.
Počnite sa dva ili tri različita predmeta - pet štipaljki, pet perlica, pet peradi
i tri posude u koje će ih sortirati. Pokažite mu šta da uradi koristeći učenje
po modelu i podsticanje. Kada Jusuf uspe da sortira tri različita predmeta,
povećajte broj predmeta.
64
• Sortiranje predmeta po bojama - uzmite crvenu, plavu, zelenu i žutu činiju

i nekoliko manjih predmeta u boji, koje će Jusuf sortirati po činijama. Možete
takođe uzeti i tablu za ređanje velikih štipaljki i pokazati Jusufu kako želite da
sortira štipaljke. Mozaični šabloni su takođe dobri - tu se štipaljke raspoređuju
po šablonu koji je ispod, ali ovo zahteva razvijene veštine.
• Povezujte realne predmete sa fotografijama, crtežima, simbolima i silueta-
ma predmeta - započnite sa dva crteža i dva predmeta, a onda napredujte do
deset.
• Povezujte slike sa slikama - ovo ćete najlakše uraditi tako što ćete koristiti
tablu za loto sa četiri jasne slike i karticama za sparivanje ili tablu sa trakama
čičak-trake koja jasno pokazuje gde slike treba povezati.
• Povezujte predmete i oblike - koristite različite veličine zapušača za flaše i
tablu na kojoj su sa jedne strane oblici nacrtani po veličini, a sa druge oblici
nacrtani nasumično.
• Uvedite nove slagalice, table za ređanje raznih oblika, kutije za ubacivanje
trodimenzionalnih oblika po modelima i jednostavne slagalice od četiri do
šest delova.
• Pravite konstrukciju prateći jednostavne vizuelne instrukcije - nacrtajte
svaki korak pravljenja konstrukcije na posebnu karticu i povežite kartice za-
jedno. Uparujte delove sa onima na karticama i dodajte novi deo. U početku
koristite tri jednostavna dela.
• Nižite deblje perlice ili namotavajte konac na kalem ili pampur. Najpre pet
perlica.
• Odšrafljujte poklopce - na primer, stavite u posudu sa poklopcem na šrafljenje
interesantne predmete: male obojene svetlucave predmete, balone, šljokice.
• Koristite nekoliko različitih sredstava za crtanje.
• Secite i lepite, počevši sa resama ili secite tanke trakice od sjajnog ili obojenog
papira.
• Koristite knjige koje su nove za dete - počnite sa knjigama koje mogu da
prozvode zvukovi ili taktilnim knjigama ili knjigama otkrivalicama.
Možda će proći neko vreme pre no što se Jusuf prilagodi vrtiću ili školi i pre no što
osoblje oseti da je sa njim uspostavilo odnos. Ukoliko je okruženje vrtića previše
zahtevno, a nema odraslih osoba koje bi podržale Jusufa u tom periodu, možete
da razmislite o tome da pitate nekoga od članova porodice da ostaje sa njim neko
vreme u vrtiću, a vi ćete to postepeno smanjivati, kako Jusuf postaje samopouzdan-
iji. Ukoliko to nije moguće možda će biti neophodno da postepeno upoznajete Ju-
sufa sa vrtićem i produžavate vreme koje tu provodi, od 5-10 minuta dnevno do
čitavog perioda.
Pristup struktuiranog učenja malim koracima smanjuje anksioznost kod deteta sa
autizmom i nudi sredstvo koje vodi ka uspehu. On je predvidiv, uključuje opipljive
nagrade i podstiče upotrebu tehnika i strategija koje su pozitivne i uspešne za dete.
Dugoročno gledano, obezbeđuje stabilnu osnovu tokom dana, koja pomaže detetu
sa autizmom da savlada nove izazove i suoči se sa težim aspektima dana.
65
66
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
Razvijanje veština pisanja i čitanja
Deci sa poteškoćama iz spektra autizma često nedostaje imaginacija. Ona imaju

poteškoća da vide život iz perspektive druge osobe. I kada izgledaju kao da imaju
dobru imaginaciju, ona može biti ograničena na određene teme i posebna interes-
ovanja.
Mlađa deca sa autizmom možda neće biti zainteresovana za knjige, osim kao za
predmete. Ona ponekad imaju opsesije za određenim knjigama ili katalozima i
odbijaju da gledaju bilo koje druge knjige, teško im je da ih dele sa drugima, ili
mogu da se bune ako pokušate da okrećete stranice po redu. Takođe, mogu imati
poteškoća da nauče da čitaju i pišu. Ove veštine su kompleksne i od nas zahtevaju
da se koncentrišemo na nekoliko stvari u isto vreme.
Ovo poglavlje je podeljeno na sledeće delove:
• Razvijanje interesovanja za knjige,
• Učenje deteta sa poteškoćama iz spektra autizma da čita,
• Pomoć deci sa poteškoćama u pisanju.
Razvijanje interesovanja za knjige

Ako je dete zainteresovano samo za određene knjige kao što su katalozi ili knjige
sa brojevima i slovima, to može da bude dobra početna tačka. Međutim, morate da
obezbedite da napreduje, a ne da ostane na jednom istom nivou.
Možete da koristite fotografije poznatih osoba ili slike isečene iz kataloga da bi
napravili knjige koje će zainteresovati dete. Uključite i drugu decu koja dele nje-
govo interesovanje kako bi razvili vreme kada čitate zajedno - napravite od toga
rutinu, dnevnu aktivnost u kojoj sedite i delite knjigu. Ovo možete da radite tokom
vremena za slobodnu igru, perioda za struktuiran rad, tokom časa čitanja ili časa
učenja slova. Poglavlje 4
67
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
Izaberite knjige sa jasnim, svetlim slikama za koje mislite da će se detetu dopasti.

Ukoliko su povezane sa njegovim posebnim interesovanjima, pokušajte da proširite
polje interesovanja što je više moguće. Interesovanje za Poštara Peta, na primer,
možete proširiti na knjige o poštarima, mačkama, kombijima ili drugim likovima iz
televizijskih emisija.
Knjige sa zvukovima ili knjige otkrivalice su veoma dobre za mlađu decu, a i tak-
tilne knjige su ponekad popularne i svakako ih je jednostavno napraviti ako imate
vremena. Ipak zapamtite da su neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma os-
etljiva na određene teksture iako ima druge dece koja će u njima posebno uživati.
Za decu sa slabim komunikativnim veštinama važno je da izaberete kratke priče
koje ćete često ponavljati i jezik priče mora da bude na nivou koji ona razumeju.
Na početku ćete možda uspeti samo da prođete kroz knjigu, okrećući jednu po
jednu stranicu i sve što treba da kažete na interesantan način je: „Okreni stranu”,
ponavljajući to stalno. Posle toga ćete možda moći da detaljnije istražujete knjigu
tako što ćete da podižete delove, dodirujete teksturu i pritiskate dugmiće da bi
knjiga prozvodila zvukove. Pokažite slike koje su detetu možda poznate (mačka,
mijau!) i podstaknite dete da pokaže tu sliku i izgovori reč.
Knjige sa delovima koje koristite uz priču su korisne za mlađu decu, a posebno za
onu koja imaju poteškoće u razumevanju govora ili koncepta priče. Priče možete da
pripremite unapred i da ih koristite svakog dana sve dok dete ne bude spremno da
ide dalje na sledeću knjigu. Na primer, knjigu o životinjama mogu da prate izabrane
igračke tih životinja; dete uči da povezuje slike u priči sa životinjama tako što sa
slikom u knjizi povezuje životinju, izgovorenu reč ili zvuk koji životinja proizvodi.
Za dete koje uči da pisane reči imaju značenje, aktivnosti sa knjigama sa delovima
koje koristite uz priču može da bude proširena, tako da dete povezuje pisane reči sa
igračkom ili delovima i slikom u knjizi.
Može da bude lakše, ali ne i tako zanimljivo, ako na magnetnu ili platnenu tablu
stavljate velike i jarke slike iz knjige kako bi ispričali priču. Kada dete počne da
prepoznaje pisane reči može da povezuje reči sa slikama na tabli.
Važno je da koristite jednostavan jezik dok zajedno sa detetom gledate knjigu sa
pričom i ne koristite kompleksne rečenice ukoliko dete ne može da ih razume.
68
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
Za decu sa poteškoćama u govoru, čitanje priče u grupi može da bude lakše tako
što ćete koristiti podsticaje, lutke i velike slike. Da bi dete sa autizmom uključili
u grupno čitanje dajte mu igračku koja je povezana sa pričom, proizvodite neke
zvukove ili mu dajte da bira. Na primer, ako imate sliku za svaku stranicu knjige,
deca iz grupe mogu naizmenično da dolaze i biraju sliku koja odgovara toj stranici,
da bi je stavila na magnetnu ili platnenu tablu, ili isto radite sa karticama koje deca
ređaju na traku čičak-trake.
Knjige sa fotografijama, gde jedna reč ili kratka rečenica opisuju svaku sliku, kao
i priče o deci, porodici i poznatom okruženju mogu da budu razumljivije deci
sa poteškoćama iz spektra autizma nego što su to knjige sa životinjama koje su
obučene, voze automobile ili razgovaraju međusobno. One deci mogu da budu veo-
ma teške za razumevanje, iako će uživati u njima ako su te likove videla u nekom
video-snimku ili filmu.
Knjige o likovima koje dete posebno voli biće veoma motivišuće, ali možda ćete
morati da ih prepišete ili prepričate na jednostavniji način. Ukoliko imate dete koje
je veoma teško zainteresovati, možete da koristite te likove da bi napravili knjigu
koja će mu pomoći da čita i uživa u pričama.
Poezija može detetu da bude zanimljivija ukoliko je prate zvukovi ili neki drugi
senzorni podsticaji kao što su zvuk vetra ili zvižduk. Ukoliko čitate pesmu sa istak-
nutim rečenicama, dramatizujte i izostavite određene reči dok čitate kako bi ih dete
popunilo. Nekoj deci sa autizmom će možda biti potrebno da više puta ponovite
pesmu kako bi je razumela i uživala u njoj, ali ako imate dobru kratku pesmu sa
dramatičnim delovima zašto je ne bi uključili na kraju svake lekcije? I druga deca
će takode uživati.
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma koja znaju da čitaju mogu čitati bez razume-
vanja. Njima možete da pomognete u razumevanju toga da priče imaju značenje i da
nisu samo niz reči na stranici, tako što ćete koristiti njihove fotografije i fotografije
njihovih porodica i prijatelja. Svaki dan provedite neko vreme pričajući o poznatim
scenama na slikama i fotografijama, pre nego što pređete na kratke slikovnice koje
opisuju svakodnevne situacije.
Učenje dece sa poteškoćama iz spektra autizma da čitaju

Neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu lako da nauče da čitaju po
sluhu. Ona imaju naprednu sposobnost da prepoznaju reč kao celinu, ali ne ra-
zumeju glasove na koje se različita slova ili grupe slova odnose. Ova veština zove
se hiperleksija. Odrasli će biti impresionirani time kako dete čita, dok ostala deca
ulažu napor da to nauče. Međutim, važno je pomoći detetu sa poteškoćama iz spek-
tra autizma ne samo da čita već i da razume ono što čita. Ono mora da bude svesno
ne samo sadržaja i teme priče već i značenja različitih reči i koncepata.
Ostala deca sa autizmom imaju više poteškoća da nauče da čitaju. Veoma lako
mogu napamet naučiti nazive i glasove slova, ali nisu sposobna da razumeju da
glasovi idu zajedno kako bi formirali reč. Kada vide slovo na papiru, to je ono što
vide - naziv slova i glas slova. Može da izgleda kao da uče da čitaju zato što znaju
neke priče napamet, ali to ne znači da napreduju. Potrebno im je dosta pomoći da bi
razumeli da reči imaju značenje i da vide čitavu reč, a ne samo slova koja su naučili.
69
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
U slučajevima poput ovih može biti lakše da koristite multisenzorni pristup i veo-
ma motivišuće materijale.
Reči će dobiti svoje značenje kada su povezane sa nečim što ima značenje za dete.
Možete da započnete razvijanje veštine ranog čitanja tako što ćete obeležavati pred-
mete u okolini. Kod kuće možete da obeležite frižider, televizor, video-rikorder i
različite sobe. U školi, mnoge stvari su već obeležene, ali treba da budete sigurni
da ste obeležili predmete koji posebno interesuju dete - kompjuter ili slušalice, na
primer. Tada, kada dete treba nešto da izabere, ono sa table može da bira pisane reči
umesto simbola ili slika. Prva knjiga za čitanje može da bude napravljena sa foto-
grafijama koje pokazuju dete u školi dok radi stvari koje voli.
Ako dete zna neke knjige napamet, fotokopirajte slike iz knjige, podelite rečenice na
reči, isecite ih i i tražite od njega da od tih reči napravi ponovo iste rečenice i da vam
ih pročita. U početku, ovo može biti jednostavna vežba povezivanja, pronalaženje is-
pravnih reči i lepljenje reči ispod rečenice, ali, kako aktivnost detetu postaje poznatija,
ostavljajte nekoliko praznina u rečenicama tako da dete može da ih popunjava rečima
bez vizuelnih podsticaja.
Učite dete celim rečima tako što
ćete početi od poznatih imena,
reči iz okoline i reči iz knjiga,
koje dete već zna. Ponekad može
biti korisno da napravite kar-
tice koje će imati reč i simbol sa
jedne strane i samo reč sa druge
strane. Verovatno je da će dete
uvek biti uspešno, što je veoma
motivišuće. Na najjednostavni-
jem nivou možete napraviti kn-
jigu sa fotografijama članova po-
rodice ili omiljene hrane, i učiti
dete da povezuje odgovarajuću
reč ili naziv sa svakom fotografi-
jom. Takođe, može da bude veo-
ma interesantno ako dete može
da lepi reči ispod slika na čičak-
traci.
Kada dete nauči da čita neke reči
i kada stekne samopouzdanje,
radite na glasovima prvih slova
reči. Korišćenje kompjuterskih
programa sa slikama i simbolima,
kao što je ovde pokazano, dobar
je način da se nauče prvi glasovi i
ima još jednu prednost, a to je da
pomaže detetu da razvije veštine
samostalnog rada.
70
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
Podsetite dete da gleda u knjigu i da pokuša sa slike da pogodi koja bi to reč mogla
biti. Deca sa autizmom obično ne razmišljaju o slici kada pokušavaju da pročitaju
rečenicu, zato što imaju poteškoća da rade dve stvari u isto vreme i da ih povežu.
Morate ih podstaći da to rade.
Prepišite jednostavne priče koristeći simbole iz kompjuterskog programa tako
da dete ima simbole kao pomoć. S obzirom na to da većina dece sa autizmom
uči vizuelno i „razmišlja u slikama”, to može da im da samopouzdanje i po-
mogne im da daju značenje rečima. Kako dete stiče samopouzdanje, možete
polako da izostavljate neke simbole za reči koje se često ponavljaju ili za one
koje lako pogađa iz konteksta.
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju poteškoća sa imaginacijom. Možda
će im biti lakše da čitaju priče koje mogu lako da povežu sa svojim iskustvom ili
knjige sa informacijama o stvarima koje ih interesuju.
Pomozite deci da sama naprave svoje knjige. Koristite kompjuterske grafike, foto-
grafije, slike, crteže ili nešto konkretno što ih podseća na putovanja ili posebne ak-
tivnosti. Podstaknite dete da priča o onome što se nalazi na stranici knjige i napišite
mu to što govori, ukoliko je potrebno. Koristite detetove reči, pa čak iako je to samo
jedna reč. Uvek možete da dodate duže rečenice ispod toga.
Čitanje i pisanje zahtevaju veštine praćenja sleda. Mnoga deca sa poteškoćama iz
spektra autizma imaju probleme u praćenju sleda. Veoma rane veštine mogu da
se uče tako što će dete slagati oblike po redu, koristeći šablon. Na primer, pravite
oblik od perlica po modelu u bojama. Na početku dete niže perlice upoređujući ih
sa modelom. Zatim, kako postaje sigurnije, možete da mu date deset perlica dok
model pokazuje šablon sa osam perlica, onda šest, onda četiri sve dok dete ne bude
moglo da nastavi niz po šablonu sa tri ili četiri perlice. Možete da kupite knjige
sa mnogo različitih slika koje treba da poređate po određenom šablonu tako što ih
sečete, lepite ili zaokružujete sledeću sliku u nizu.
Aktivnosti praćenja sleda priče možete da vežbate tako što ćete koristiti setove kar-
tica koje pokazuju događaje i priče pravilnim redosledom, i objašnjavaju značenje
izraza kao što su „Šta se desilo pre?” i „Šta se desilo posle?”. Koristite fotografije
deteta dok radi neku aktivnost, dok pravi voćnu salatu ili se oblači na primer, i
povežite ih po redu da bi napravili knjigu. Radite to korak po korak.
Pomoć deci sa poteškoćama u pisanju

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma često imaju poteškoće sa finom mo-
torikom. Možda ne mogu dovoljno da kontrolišu pokrete ruku da bi držali olovku
i napisali slovo. Pisanje zahteva motornu veštinu držanja olovke i pisanja slova
ali i razumevanje da ono što rade ima smisla. Svaka od ovih veština može biti
teška za dete sa autizmom.
Ponekad ono nauči da napiše neko jednostavno veliko slovo, kao što je A ili O,
i nauči da to slovo ima naziv. Nastavnici i roditelji hvale dete kako je počelo da
usavršava važnu veštinu. A dete onda iznova i iznova kopira to slovo i teško je
da dalje napreduje.
71
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
S druge strane, možda će naučiti da piše brojeve i na čitavoj stranici papira ispisaće
samo brojeve i ništa drugo. Može da bude teško da dete podstaknete da napreduje kada
se fiksira da piše jednu istu stvar, i to stalno ponavlja. Nedostatak imaginacije može da
znači da dete ne razume da znakovi koje piše imaju značenje i predstavljaju predmete.

Veštine korisćenja olovke
Počnite sa razvijanjem ranih veština korišćenja olovke. Da li dete može da kopira
crtanje ravne linije (horizontalne, a onda vertikalne) ili kruga? Da li zna da nacrta
lice osobe? Naučite ga da prvo kopira horizontalnu liniju, zatim vertikalnu, a onda
i krug. Fizički ga podstičite, ukoliko je neophodno, ili sa njim radite zajedno na
velikom papiru.
Kada dete bude zadovoljno i sigurno dok koristi olovku, pokažite mu kako da je
drži ispravno. Veoma je važno da ovo uradite jer se deca sa autizmom opiru prom-
enama i biće veoma teško da promene način na koji pišu, ukoliko ih ne usmerite
dok su mlađi. Evo nekoliko ideja:
• Koriste velike listove papira i pišite po njima markerima, praveći debele linije
koje dete može da prati.
• Koristite tablu, flip-čart tablu ili pišite kredom po zidu ili podu.
• Ako dete slabo drži olovku i pravi svetle tragove po papiru koje je teško videti,
dajte mu deblje olovke jasnijih boja.
• Napravite za dete kartice sa šablonima po kojima može da crta. Plastificirajte ih
tako da dete može da piše direktno na karticama, a vi možete da ih obrišete. Na-
crtajte linije, jednostavne oblike i spirale, u zavisnosti od detetovih sposobnosti.
• Za razvijanje veština upotrebe olovke dobro je docrtavanje polovine lica ili
polovine nekog oblika, koji ste vi nacrtali a koje dete treba da završi. Zatim
možete da nacrtate polovinu na velikom listu papira i da pokažete detetu kako
da to kopira na svoju polovinu papira. Kada stekne ideju o onome šta treba da
uradi, možete da mu napravite plastificirane kartice na kojima će to da radi.
Velika i mala slova

Decu ponekad kod kuće uče da pišu velika slova. Ovo može da izgleda razumno jer
je lakše pisati velika slova i deca ih brže uče. Međutim, jednom kada deca nauče
da koriste velika slova veoma ih je teško naučiti da pišu mala slova, a pisanje ve-
likim slovima je veoma sporo. Nemojte da učite dete da piše velikim slovima sve
dok se druge strategije ne pokažu kao neuspešne. Najpre o tome porazgovarajte sa
osobljem.
Pisana slova
S obzirom na to da neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju navedene
teškoće u učenju pisanja, i pružaju otpor promenama, možda je korisno razmišljati
o tome da od početka učite dete da koristi pisana slova.
Linije
Nekoj deci sa poteškoćama iz spektra autizma su potrebne linije kada pišu. Ona
imaju poteškoća da zamisle linije na papiru i ponekad je ono što pišu nejednake
veličine, sve veće i veće.
72
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
Samostalno pisanje
Deca mogu da nauče da prate ili prepisuju ono što je napisano, ali mogu da imaju
poteškoća da samostalno pišu. Kada je dete naučilo da prepiše svoje ime, sledeći
put izostavite poslednje slovo. Ukoliko ga ne dopuni, sledeći put izostavite samo
završetak poslednjeg slova. Svaki put kada piše svoje ime izostavite po malo više.
Ukoliko je potrebno malo ga podstaknite da dovrši pisanje svog imena, a sledeći put
neka to uradi samostalno.
Razvijanje razumevanja reči

Učite dete rečima koje za njega imaju značenje. Dete sa autizmom će sedeti i prepisi-
vati slova, ali bez razumevanja njihovog značenja. Možda će mu biti teško da veštinu
pisanja pojedinačnih slova u svesci prenese na pisanje reči koje imaju značenje.
Učite decu rečima koje mogu da pročitaju i koje su povezane sa njihovim interes-
ovanjima. Ako dete hoće da napišete imena svih stanica metroa na liniji North-
ern Line, pokušajte da izostavite poslednje slovo poslednje stanice. U početku ćete
morati da ga podstaknete da to dovrši i verovatno će se uznemiriti, ali sledećeg dana
će biti lakše. Postepeno, očekujte od deteta da više piše. To će da razvija njegovo
samopouzdanje i onda će biti lakše da pronađete neke druge načine podsticanja
veština samostalnog pisanja.
Prevazilaženje straha od neuspeha

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu da se uznemire ako pogreše. To ih
ponekad sprečava da rade bilo koji posao osim onoga za koji su sigurni da će ga
uraditi savršeno.
Socijalna priča (pogledajte stranu 83) može da bude korisna za osnaživanje deteta
da nauči da je u redu grešiti. U početku će vam možda biti lakše da mu dopustite
da koristi gumicu za brisanje, a onda postepeno ograničite kada sme da je koristi.
Možda možete da mu dozvolite da koristi gumicu za brisanje za zadatke koji mogu
da mu budu teški, ali ne i za rutinske zadatke.
Referentni materijal
Deci je ponekad lakše da samostalno pišu ukoliko vide alfabet u svojoj knjizi ili na
tabli. Tada imaju vizuelni podsetnik o tome kako slova izgledaju.
Veština kucanja na tastaturi

Naučite decu sa autizmom koja imaju poteškoća u pisanju da koriste tastaturu. Post-
arajte se da od samog početka koriste obe ruke. Mogu da počnu tako što će kucati sa
dva prsta, ali bi trebalo da koriste i levu i desnu ruku za levu i desnu stranu tastature.
Bez obzira na to kakve poteškoće deca sa autizmom mogu da imaju dok razvijaju
veštine pisanja i čitanja, dobra početna tačka je upornost u pristupu, koji je kombi-
nacija ponavljanja i kreativnog načina korišćenja detetovih posebnih interesovanja
u kreiranju materijala za rad. Kako dete postaje samopouzdanije možete da uve-
dete nove teme koje ćete obrađivati malim koracima i nećete postavljati prevelike
zahteve u razumevanju. U početku može da izgleda kao da ćete potrošiti mnogo
vremena u prilagođavanju materijala za jedno dete. Međutim, kroz praksu ćete vid-
eti da možete brzo da razvijate nove materijale i možda će i druga deca imati koristi
od vašeg usavršavanja.
73
Razvijanje veština
pisanja i čitanja
74
Učenje razumevanja
brojeva
Učenje razumevanja brojeva
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma su često veoma dobra u učenju brojeva

napamet i u njihovom ponavljanju. Mnoga od njih na ranom uzrastu prepoznaju
pisane brojeve od jedan do deset i vole da ih izgovaraju i ređaju. Veoma im je lako
da ih nauče napamet i mogu da broje do velikih brojeva, ali ne i da razumeju jed-
nostavnu instrukciju kao što je: „Daj mi tri keksa”, čak i kada je instrukcija data uz
vizuelno pokazivanje broja tri.
Da bi dete napredovalo i naučilo da koristi matematiku u dnevnoj rutini, trebalo bi
da jasno razume koncept osnovnih brojeva. Pravo razumevanje brojeva može da
dođe tek nakon mnogo vežbi, ponavljanja i praktičnih aktivnosti.

Tokom dana, kod kuće i u školi ima mnogo prilika da naučite dete razumevanju
brojeva. Na primer, brojanje očiju, ušiju, dugmića na kaputu, koraka, skokova,
kašika, tanjira, keksa, slatkiša, grožda, jabuka i tako dalje. Iako se novi pojmovi i
struktuirane aktivnosti najbolje uče na mirnom mestu gde nema mnogo ometajućih
faktora, veština razumevanja brojeva koju je dete naučilo treba da bude podržana
kroz mnogo praktičnih primera kod kuće i u školi.
Povezivanje
Na ranim stupnjevima može da bude korisno da imate kartice na kojima su napisani
brojevi i na dnu nacrtana mesta, a koje ćete koristiti za jednostavnu vežbu povezivan-
ja. Dete onda stavlja manje predmete na ta označena mesta na karticama.
Ima mnogo odličnih izvora materijala koje možete da koristite da biste detetu pomogli
da razvije rane pojmove brojeva, ali deci sa autizmom boje i količina predmeta u tim
materijalima mogu da predstavljaju previše informacija i mnoga deca neće znati šta
sa svim tim treba da rade. Takođe, veliki broj dece kroz igru uči i razvija veštine, ali
je detetu sa autizmom potrebno vođenje i podsticanje. Jednostavne informacije, jasno
i vizuelno prikazane, koje prati mnoštvo praktičnih primera kao podrška, najbolje su
na ovom stupnju. Poglavlje 5
Primer kada radite na razumevanju brojeva jedan i dva: napravite kartice sa brojevima
jedan i dva - ovo će vam kasnije biti potrebno. Zatim napravite veće kartice - karticu
sa brojem jedan i jednim krugom ili kvadratom ispod broja i isto to sa karticom sa
brojem dva. Za ovo možete da koristite i kartice sa brojevima i čičak-trakom. Dete
onda može da povezuje jedan predmet sa krugom ili kvadratom na karticama ili da
zalepi jednu ili dve slike na čičak-traku.
75
Učenje razumevanja
brojeva
Kada dete može da poveže ispravan broj predmeta sa brojem na svakoj kartici,
upotrebite manje kartice bez kvadrata, koje ste ranije napravili. Uzmite jednu,
pokažite je i tražite od deteta da ubaci odgovarajući broj predmeta u kutiju (prazne
kutije od čipsa su dobre, jer zveckaju kada predmet padne u kutiju), da naniže is-
pravan broj perlica, da stavi keks na tanjir, da pusti loptice niz helter-skelter i tako
dalje.
Kada ste dovoljno vežbali, koristeći brojeve jedan i dva, povećajte postepeno broj
do pet, zatim do deset.
Pesmice sa brojevima
Pevajte pesmice sa brojevima za koje imate slike koje se lepe na tablu, a koje
dodajete na tablu i brojite uz svaki stih koji otpevate. Mnoge pesmice sa brojevima
predstavljaju brojeve u opadajućem nizu. Najbolje je da prilagodite ove pesmice i
da počenete sa brojem jedan, a zatim povećavate do broja pet.
Na primer, ako imate 15 žutih patkica i magnetnu tablu možete otpevati pesmicu
Pet patkica.
Pet patkica
Pet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,
Preko brda i daleko,
Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,
Ali samo jedna patkica se vratila.
(dete stavlja jednu patkicu na tablu)
Pet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,
Preko brda i daleko,
Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,
Ali samo dve patkice su se vratile
Pet malih pačića
(dete stavlja dve patkice na tablu)
...i tako dalje do broja pet.
Pesmice kao što je ova mogu se kombinovati
na mnogo načina. Ako učite dete: „Dodaj
jedan”, dete će svaki put da stavi jednu pat-
kicu na tablu i izbrojati ukupan broj patkica.
Ako dete učite: „Oduzmi jedan”, dete može
da počne sa pet patkica na tabli i da svaki put
skine po jednu, brojeći koliko ih je ostalo na
tabli.
Interaktivne knjige
Možete da napravite interkativnu
knjigu, koristeći plastificirane stran-
ice sa slikama i karticama sa broje-
vima koje se lepe na čičak- traku.
Dete onda može da pomera patkice i da ih broji, da sabira ili oduzima na svakoj
stranici u zavisnosti od toga na čemu radite u tom trenutku.
76
Učenje razumevanja
brojeva
Ukoliko dete ima posebna interesovanja, možete da ih iskoristite da biste mu po-

mogli da razvije razumevanje brojeva. Ako, na primer, voli vozove, možete da ra-
dite neke zadatke sa vozovima, vagonima, signalima, mašinovođama i tako dalje.
Možete napraviti niz brojeva koristeći voz i vagone koji su sa obeleženim broje-
vima ili da napravite knjigu i pitate dete da stavi određen broj ljudi u svaki vagon.
Ako imate digitalni fotoaparat knjigu možete da učinite zanimljivijom tako što ćete
koristiti fotografije članova porodice ili ostale dece iz odeljenja. Ako zaista nap-
ravite knjigu i želite da dete poveže broj na svakoj stranici sa brojem predmeta ili
ljudi, može da bude korisno da sve brojeve i slike stavite na čičak-traku. Onda, kada
je dete naučilo brojeve po redu, možete da ih izmešate i da ga učite brojevima po
nekom drugom redu.
Poboljšajte razumevanje
Kada je dete izbrojalo određen broj predmeta poređanih u red (na primer, male
kocke), razbacajte ih i tražite od deteta da ih ponovo izbroji tako razbacane po stolu.
Neka deca sa autizmom imaju poteškoća da urade ovo i može im biti korisno da im
date kutiju ili činiju u koju mogu da ubacuju predmete koje su izbrojala.
Aktivnosti sa lepljenjem sličica

Sličice koje se lepe na određenu podlogu mogu da budu zabavne za aktivnosti brojanja.
Možete dati detetu parče papira na kome je napisan broj i tražiti da, na primer,
„Zalepi četiri mačke”. Kada dete bolje razume i može da radi samostalno, dajte mu
papir sa ispisanim brojevima pored kojih će po redu lepiti ispravan broj sličica.
Kao varijacija, crtajte ili secite i zalepite tačan broj predmeta pored svakog broja.
Slike koje koristite treba da budu povezane sa detetovim omiljenim pričama ili
interesovanjima.
Korišćenje kockica
Igrajte se igrica sa kockicama tako da dete nauči da prepozna brojeve do šest a da
ne mora da izbroji tačkice svaki put.
Evo jedne jednostavne igre, za koju su vam potrebne kockice, figurice i tabla koja
ima kvadratiće za svakog igrača. Dete baca kockice i figuricama pokriva tačan broj
kvadrata. Prva osoba koja pokrije sve svoje kvadrate je pobednik. Neka deca će
ovo morati da vežbaju prvo sa odraslom osobom, a kada steknu samopouzdanje,
pozovite drugo dete da se priključi.
Kako početi sabiranje

Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma znaju da broje do deset, ali se zbune
kada im pokažete kako da sabiraju i, posebno, kako da koriste niz brojeva. Jedan
od razloga tome može da bude i to što nisu razvili pojmove brojeva i potrebno im
je da vežbaju neke od ideja, koje su gore navedene. Kada ste sigurni da dete ima
razumevanje pojma broja, možete da počnete da vežbate sabiranje.
Započnite da sabirate tako što ćete korisiti praktične primere. Nemojte koristiti
papir i olovku sve dok ne budete sigurni da je dete spremno. Prvo obezbedite do-
bru osnovu kroz korišćenje praktičnih primera jer su praćenje brojeva na papiru i
pisanje tačnih odgovora dodatne veštine.
77
Učenje razumevanja
brojeva
Nakon prebrojavanja grupe predmeta, pitajte dete koliko bi ukupno bilo ukoliko bi
dodao „Još jedan”. Koristite istu frazu sve dok ne budete sigurni da je dete razume.
Onda počnite da koristite nove izraze. Deca sa autizmom nisu fleksibilna u svom
mišljenju i imaju poteškoća da generalizuju ono što su naučila sa jednog primera na
drugi. Svaki put kada nauče novi način da urade istu stvar, može da izgleda kao da
počinjete ponovo, tako da je važno da idete polako, korak po korak, uz korišćenje
mnoštva vizuelnih podsticaja.
• Neka dete izbroji koliko ste prstiju pokazali.
• Koristite velike kocke sa tačkicama. Bacite dve kocke i tražite od deteta da
izbroji ukupan broj tačkica na vrhu kocki. Ako prepozna broj tačkica na jednoj
kocki, onda može da broji dalje, počevši od tog broja. Kao alternativu možete
da korisite jednu kocku sa tačkicama i jednu sa brojevima. Bacite ih obe i tražite
od deteta da broji od one sa brojevima. Takođe možete da koristite domine
umesto kockica.
• Pre no što počnete da učite dete sabiranju brojeva, naučite ga da broji koristeći
jednostavnu tablu sa deset praznih kvadrata i veliku kocku sa brojevima. Dvoje
dece mogu da se igraju ako svako ima svoju tablu.
Kada je dete sigurno u brojanje uz ove kvadrate, obeležite kvadrate brojevima
i koristite dve kockice sa tačkicama, čiji zbir, kada ih bacite, nije veći od deset.
Dete broji tačkice na prvoj kockici,
pronalazi taj broj i stavlja svoju fig-
uricu. Onda broji tačkice na drugoj
kockici i broji dalje nastavljajući se
na prethodni broj. Možete da stavite
i dodatnu čičak- traku na dno table
i set brojeva, tako da dete može
da vidi odgovarajuće brojeve koje
sabira na svakom stupnju procesa.
Kada je ovo savladalo možete da
počnete sa nizovima brojeva.
Neka deca su veoma dobra u računanju
napamet. One kojima je to teško učite
vizuelnoj strategiji. Pokažite rukom
svoju glavu kao da pamtite broj. Ako
i dalje ima poteškoća brojanje na prste
u cilju učenja sabiranja i oduzimanja
može u početku da bude korisnije nego
da je dete uvek neuspešno. Brojanje
na prste može da pomogne i deci koja
imaju poteškoća sa matematikom i uvek koriste štapiće - to što uvek mogu da ih koriste je
njihova prednost!
Korisno je najpre stavljati naglasak na matematičke pojmove kao što su „više”,
„manje”, „nešto”, ,,pre” i „posle. Ovi pojmovi mogu da budu teški deci koja imaju
poteškoća u govoru, nisu fleksibilna u mišljenju i ne generalizuju informacije na
različite primere. Takođe, kroz korišćenje mnogo primera i ponavljanja moraćete da
učite dete da otprilike procenjuje rezultat računanja i zaokružuje brojeve.
78
Razvijanje veština
socijalne interakcije
Razvijanje veština socijalne interakcije
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju poteškoće u razumevanju drugih i

u interakciji sa njima. Mogu da budu povučena ili čudna, da trče okolo sa drugom
decom na igralištu ne ostvarujući kontakt sa njima, da se zbune kada neko inicira
kontakt sa njima i da imaju poteškoća da se izraze. Deci sa senzornim poteškoćama,
takođe, na igralištu ili u učionici može da smeta buka, blizina i kretanje drugih.
Sta možete da uradite

Učimo da delimo
Sa mlađom decom u vrtiću morate da kreirate situacije u kojima uče da dele sa
drugima i čekaju svoj red. Naizmenične aktivosti su detaljnije pokrivene u Poglav-
lju 1, s obzirom na to da su one takođe važna veština rane komunikacije.
Počnite sa naizmeničnim igricama. Govorite: „Moj red... Tvoj red...”. Kada dete
pristane na naizmeničnu igru sa odraslom osobom, pozovite i drugu decu da se
uključe. Govorite: „Moj red... Tvoj red... Džonijev red...”.
Na ovaj način dete uči da će njegov red stići i da igračka koju toliko želi nije nestala
zauvek.
Naučite dete da „čeka”

Ovo je važna socijalna veština koja pomaže detetu da igra naizmenične igre i deli, a
da se ne uznemiri. Za više informacija o ovoj temi, pogledajte stranu 42
Veštine igranja po
modelu
Pokažite detetu kako da se igra
i, kada savlada određenu rutinu
igre, pozovite i drugu decu da
se uključe. Poglavlje 6
Svest o drugima
Ako dete gazi drugu decu na
tepihu, a da ne primećuje da
su tu, pokušajte da mu odredite
njegovo mesto na tepihu gde
će sedeti. Neka to bude pri kra-
ju grupe tako da može lako da
izađe.
Takođe, pokažite mu kako da
zaobilazi drugu decu. Ako ima
razvijen govor, naučite ga da
kaže: „Izvini”, i napišite soci-
jalnu priču sa fotografijama o
tome kako se kaže „Izvini”.
79
Razvijanje veština
Zadaci socijalne interakcije

Naučite dete kako da radi zadatke koji uključuju socijalnu interakciju. Na primer,
pokažite mu kako da ode do kancelarije sa drugim detetom da bi uzeli dnevnik, da bi
podelio mleko, izabrao jednu od dve ili tri priče koje ćete da pričati deci i tako dalje.
Ako imate određeno vreme kada pevate u vrtiću, za svaku pesmu napravite sliku,
zakačite je na tablu i pozovite decu da izaberu jednu. Ako pričate priču grupi dece,
omogućite da dete sa autizmom može nešto da bira ili da uradi neku aktivnost kako
bi se priključio.
Drugari
Sistem drugara koji imaju ulogu da pruže podršku detetu na igralištu može da bude
veoma koristan.
Drugari mogu da budu i deca od četiri do pet godina, ali
ukoliko im je rečeno šta da rade i kada da traže pomoć
odrasle osobe. Drugari mogu da nose bedževe sa natpisom
„Drugar” i da se osećaju posebno tog dana. Važno je da
svakog dana tražite volontere koji će da budu drugari jer bi
u suprotnom jedno ili dvoje dece bilo suviše preopterećeno.
Sistem drugara, takođe, može da bude koristan i za roditelje koji se brinu da će neko
maltretirati njihovo dete na velikom igralištu.
Ako su dva drugara izabrana svakog dana, njima je lakše nego odrasloj osobi da
ostanu sa detetom na igralištu i mnogo je bolje za dete da ima podršku od strane
vršnjaka. Drugari, takođe, mogu da budu deca iz viših razreda ali morate da im date
jasna uputstva o tome šta se od njih očekuje i kada da traže pomoć odrasle osobe.
Razgovarajte o socijalnim temama

Pričajte sa decom o tome kako jedni drugima pomažemo. Mlađa deca mogu da budu
egocentrična, ali mogu da razumeju zašto je nekoj deci potrebna dodatna podrška.
Koristite asistente u razredu

Ukoliko dete ima podršku odrasle osobe, koristite to da bi se dete uključilo u grupne
aktivnosti. Može lako da nam se desi da kreiramo situaciju u kojoj je dete stalno u
interakciji sa odraslom osobom, odvojeno od ostale dece.
Iskoristite aktivnosti u krugu što je više moguće

Koristite vreme kada radite aktivnosti u krugu da bi deca naizmenično govorila i
slušala ostale.
Ovo možete da pojasnite tako što ćete imati jedan predmet koji će svako dete držati
kada je njegovo vreme da govori. Ovo možete dalje da razvijate tako što ćete u
manjoj grupi proveriti da li deca slušaju jedno drugo. To možete da uradite na sup-
tilan način, tako što ćete da se pravite da nešto niste čuli i da pitate dete koje drži
predmet šta je prethodno dete reklo.
Organizujte klub za vreme velikog odmora

Klub može da pomogne da organizovane igre i aktivnosti budu dostupne, tako da
80
Razvijanje veština
deca kojoj je potrebna dodatna podrška u socijalnoj interakaciji i veštinama igranja

mogu da je dobiju. Svako dete može da pozove prijatelja i to može da bude posebno
vreme za učenje novih socijalnih veština i veština igranja.
Klubovi za vreme velikog odmora, takođe, mogu da se fokusiraju na posebna in-
teresovanja dece, možda jednom nedeljno. Mlađa deca mogu da imaju klub Tomasa
Lokomotive, klub dinosaurusa, a starija deca klub kompjutera. Bez obzira na temu
ovo je prilika da dete sa autizmom bude sa drugom decom koja dele njegova in-
teresovanja ili hobije.
Krug prijatelja
„Krug prijatelja” je ideja koja je potekla iz SAD kako bi pomogla inkluziji dece sa
dodatnim obrazovnim potrebama u redovne škole.
To je efektivna tehnika podrške vršnjaka deci koja imaju poteškoća u socijalnoj in-
terakciji, samoposluživanju i učenju. Najpogodnija je za decu od četiri do jedanaest
godina14 i stariju, iako i mlađa deca mogu da imaju krug prijatelja ako na početku
imaju dovoljno podrške odraslih osoba.
Krug prijatelja je obično grupa od osmoro dece, sa detetom na kome je fokus, a
grupu podržava odrasla osoba. U prvih deset nedelja, grupa se sastaje 20 do 30
minuta nedeljno, a onda odlučuje da li će i dalje održavati sastanke ovako često ili
će smanjivati broj susreta.
Ideja kruga prijatelja je da vršnjačka grupa donosi odluke i smišlja strategije kojima
će pomoći detetu u fokusu u prevazilaženju bilo kojih poteškoća.
Primer 1
Luk je miran dečak u četvrtom razredu15 , kod koga je autizam tek dijagnostikovan.
On je oduvek bio u redovnoj školi i imao podršku odrasle osobe.
Veoma dobro se snalazio sa prilagođenim kurikulumom, ali se za vreme igre, sve
dok nije dobio krug prijatelja, uvek se igrao sam ili sa mnogo mlađom decom.
Počeo je da udara drugu decu na stepeništu ili tokom drugih nestruktuiranih perioda
tokom dana, i nije bio u stanju da izrazi svoja osećanja čak ni odraslim osobama
koje je dobro poznavao.
Na njegovoj prvoj godišnjoj proceni, koja je bila nakon dijagnostikovanja autizma,
specijalna nastavnica za rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma je sa Lu-
kovim roditeljima razgovarala o mogućnosti formiranja kruga prijatelja. Njima se
ideja dopala, a kada su porazgovarali sa Lukom, i on je pomislio da to zvuči dobro
i da će mu pomoći.
Specijalna nastavnica je volonterski razgovarala sa decom u odeljenju i vodila krug
prijatelja deset nedelja zajedno sa asistentom u nastavi, koji je nastavnici davao
povratnu informaciju o tome šta se dešavalo tokom nedelje. Tokom razgovora sa
decom iz odeljenja Luk bi bio u biblioteci i nešto radio.
14
U Britanskom obrazovnom sistemu, Key Stage 2 podrazumeva decu na uzrastu od četiri do jedanaest
godina, koja su u osnovnoj školi. Osnovna škola (engl. Primary School) podeljena je na pedagoško obrazovanje
(engl. Infant School) za decu uzrasta od četiri do sedam godina i na osnovnoškolsko obrazovanje (engl. Junior
school) za decu uzrasta od sedam do jedanaest godina (prim.prev)
15
U Britanskom obrazovnom sistemu, četvrti razred (engl. Year 4) osnovne škole pohađaju deca od 8 i
9 godina (prim.prev)
81
Razvijanje veština
Deci u odeljenju je rečeno čemu služi krug prijatelja i kako će funkcionisati. Učenici
su podstaknuti da razmišljaju o stvarima za koje misle da su ljudima teške, i o tome
kako bi se oni osećali da imaju poteškoće u sticanju prijatelja. Onda su ih pitali da
razmisle o tome u čemu je Luk dobar, i napravljena je lista. Napravljena je i lista
onoga što je Luku teško.
Nastavnica je predložila da prijatelji mogu da pomažu u stvarima koje su teške, da
krug prijatelja može da pomogne Luku i da učini da se on oseća srećnijim u školi.
Deci je rečeno da će morati da se odreknu jedne igre tokom velikog odmora svake
nedelje i od njih je traženo da se dobrovoljno jave. Javilo se mnogo više od osmoro
dece, pa je nastavica izabrala ono osmoro za koje je smatrala da će pružiti najviše
podrške. Podsetila je svu decu da podrže krug prijatelja čak i ako se nisu dobro-
voljno javili ili nisu bili izabrani.
Nastavnica je tražila dozvolu od Lukovih roditelja i kada su sve dozvole prikupljene
krug je počeo da funkcioniše. Krug prijatelja se susretao jednom nedeljno tokom
velikog odmora i razmatrao je stvari u kojima je Luk dobar, kao i one u kojima ima
poteškoća - ovog puta je i Luk učestvovao u tome.
Deca su izdvojila neke ključne stvari i dogovorene su strategije. Odnosno, prijatelji
su se složili da će na igralištu da pomognu Luku tako što će ga naučiti nekim igrama
i obezbediti da i on bude uključen u igranje.
Krug je dobro počeo, ali je tokom četvrte nedelje došlo do ozbiljnih teškoća. Dve
devojčice su smatrale da je odgovornost u podržavanju Luka tokom igranja u potpu-
nosti na njima i jedna devojčica je odustala. Njen brat ima autizam i smatrala je da joj
je previše da i kod kuće i u školi bude podrška. Dečaci su sve vreme hteli da igraju
fudbal, a Luk je spor i nespretan i ne zna da se igra loptom. Niko, osim Luka, nije hteo
da se odrekne igranja tokom odmora jednom nedeljno. Krišom su bežali iz učionice
pre no što sastanak kruga prijatelja počne. Samo je Luk bio srećan krugom prijatelja.
Osećao je da ima prijatelje i njegovo samopouzdanje je raslo iz nedelje u nedelju.
Asistent u nastavi i nastavnica su podstakli svako dete u krugu prijatelja da kaže šta
je sve bilo dobro a šta loše u krugu prijatelja. Tražili su od njih da razmisle šta bi oni
mogli da urade povodom onoga što je loše i svako dete je iskazalo mišljenje ili dalo
predlog. Odlučili su da naizmenično podržavaju Luka na igralištu i da isprobaju
neke nove igre u kojima i druga deca mogu da uživaju. Takođe su odlučili da pitaju
nastavnicu da razgovara sa ostalim učenicima i podseti ih da podrže krug prijatelja,
kao i da pronađu drugu devojčicu koja bi se priključila.
Još dve devojčice su se pridružile krugu i sistem rotiranja u pružanju podrške Luku
je toliko dobro funkcionisao da im više nije ni bio potreban.
Po isteku deset nedelja članove kruga pitali su da kažu šta misle o tome kako je sve
prošlo. Svi su se osećali pozitivno i želeli su da nastave. Predložili su da se uvede
kutija za pitanja gde mogu da ubacuju pitanja o onome što žele da razgovaraju sa
asistentom u nastavi ili nastavnicom.
Nakon godinu dana Luk ima toliko više samopouzdanja da izgleda kao da je drugi
dečak. On govori glasnije i iskazuje svoje mišljenje o nekim stvarima. Oseća da ima
prijatelje i zna kome da se obrati kada ima poteškoća ili kada je nesrećan.
82
Razvijanje veština
Krug prijatelja retko kad funkcioniše bez problema od početka do kraja. Međutim,
prevazilaženje teškoća u struktuiranoj grupi uz podršku odrasle osobe je veoma pozi-
tivno iskustvo za decu. Zapravo je bolje da razredni starešina ne vodi krug prijatelja
jer su tako deca slobodnija da pričaju i kažu šta zaista misle. Važno je da se oko svega
međusobno dogovore i da znaju da su zaslužni za postignuti uspeh.
Socijalne priče
Socijalne priče je razvila Kerol Grej u SAD (pogledajte Reference, strana 103).
Ako su dobro napravljene, socijalne priče mogu da budu izvrsne za decu koja imaju
poteškoća u razumevanju socijalnih situacija i suočavanju sa promenama.
Najbolje su za decu koja imaju sposobnost razumevanja jednostavnih rečenica ali
takođe mogu da budu prezentovane u slikama, simbolima ili fotografijama, da bi pomo-
gle mlađoj deci ili deci sa slabije razvijenim sposobnostima da razumeju šta da rade u
određenim socijalnim situacijama, ili da im pruže osećanje sigurnosti dobrog završetka.
Na primer, kada deca iz vrtića prelaze u predškolske grupe, možete da napravite
socijalnu priču da bi ih pripremili za promenu. Priča može da bude u formi knjige sa
fotografijama koje pokazuju novu učionicu, novu nastavnicu i stvari koje će ostati
iste - deca, asistent u nastavi, posebno mesto za individualni rad i tako dalje.
Kerol Grej opisuje tri osnovna tipa rečenica koje se koriste u njenim socijalnim
pričama. One su:
• Opisne - opisivanje onoga što se dešava ili onoga što će se desiti i zašto;
• Rečenice perspektive - opisivanje onoga što ljudi osećaju i kako reaguju u
određenim situacijama;
• Imperativne - opisivanje onoga što može da se dogodi u datoj situaciji.
Priče Kerol Grej su opisne i imaju perspektivu. Kratka priča će imati samo jednu
imperativnu izjavu. Ona koristi izraze kao što su: „Obično” i „Pokušaću da...”, da
bi izbegla izjave koje ne ostavljaju prostor za grešku ili izuzetak. Ovo je zbog toga
što će deca sa poteškoćama iz spektra autizma veoma bukvalno da shvate ono što je
rečeno i biće im teško da prihvate promene pravila.
Karol Grej je izdala knjige o socijalnim pričama koje mogu da budu dobra osnova
ako želite da počnete da pišete svoje priče za određenu decu i određene situacije.
Možete da ih prilagodite i daće vam dobar uvid u to šta da pišete i šta bi bilo ko-
risno.
Primer 2
Džek se dobro snalazio u redovnoj osnovnoj školi i njegove veštine pisanja i čitanja
su se dobro razvijale. Međutim, nedostajalo mu je samopouzdanje da radi samo-
stalno, jer se stalno brinuo da će da napravi grešku, a i gumice za brisanje nisu bile
dozvoljene na času.
Čak i kada je za Džeka napravljen izuzetak, nije mogao da se opusti jer je znao da
time što koristi gumicu za brisanje on krši pravilo.
83
Razvijanje veština
Odrasli koji rade sa njim odlučili su da probaju sa socijalnom pričom, koju bi

pročitao kada počne svoj pisani rad, a onda su je stavljali tamo gde je Džek lako
mogao da je vidi. U socijalnoj priči je pisalo:
Ponekad kada pišem ja pravim greške.
Ponekad i druga deca u mom odeljenju prave greške.
Gospođa Braun nam kaže da prectramo ono što smo pogrešili.
Pokušaću da precrtam svoje greške i da nastavim sa svojim radom.
Gospođa Braun će biti zadovoljna jer sam sam završio svoj rad.
Ona će mi dati posebnu nalepnicu kada precrtam svoje greške i završim svoj rad.
U roku od tri nedelje, Džek je bio u stanju da radi svoje pisane radove i precrtava
greške, a da se ne uzbudi.
84
Nedostatak imaginacije
i fleksibilnog mišljenja
Nedostatak imaginacije i fleksibilnog mišljenja
Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju teškoća sa imaginacijom i fleksi-

bilnim mišljenjem. Ovo će biti primetno u mnogim različitim situacijama, ali kod
mlađe dece posebno utiče na njihovu igru. Mlada deca uče kroz igru i njima će biti
mnogo teže da uče i da se druže sa svojim vršnjacima ako se ne igraju i ako imaju
teškoće u imaginaciji i fleksibilnom mišljenju.
Ona takođe imaju poteškoća da ono što su naučila generalizuju na različita okruženja
i zbuniće se ako se zadatak ili rutina koje dobro poznaju promene ili predstave na
drugačiji način.
Ona mogu da imaju dobre jezičke sposobnosti, ali da ipak sve shvataju bukvalno.
Kada im se kaže: „Idi i uđi u kadu”, na primer, verovatno će to i da urade, ali neće
pre toga skinuti garderobu ili pustiti vodu.
Ova deca često pružaju otpor promenama i mogu se veoma uznemiriti ako se dnev-
na rutina promeni ili se na zidove učionice stave novi posteri.
Sledeći primeri su samo neke od strategija koje možete da isprobate da bi pomog-
li mlađoj deci da razviju fleksibilnost i imaginaciju. Medutim, iako je moguće
naučiti decu rutini igranja, pomoći im da prave izbore i savladaju promenu, veo-
ma teško će se promeniti nefleksibilnost dece sa poteškoćama iz spektra autizma.
Kao što je naglašeno u ovoj knjizi, važno je da budete svesni poteškoća, da učite
veštine malim koracima uz podsticanje, da imate jasne ciljeve i da budete krea-
tivni u traženju rešenja.
Primer 1
Džon se igra sa točkićima automobila, ali ne koristi imaginaciju u igri.
Cilj:
Džon će da se igra „izmišljenih” igrica sa automobilima, vozovima i drugim
igračkama.
Strategije: Poglavlje 7
• Učite dete veštinama igranja tako što ćete mu pokazati šta može da radi sa
različitim igračkama.
• Ako je to moguće, uzmite dve identične igračke i podstaknite dete da vas imi-
tira.
• Koristite igračke koje su detetu zanimljive, kao što su lutke sa zvukovima, velike
naočare, velike šešire, mede koje
proizvode zvukove, automobi-
liće sa sirenama i svetlima,loptice
sa zvončićima i tako dalje.
• Učite dete igri zamišljenih sit-
uacija sa igračkama sa kojima
možete da imitirate svakodnevne
poslove u kući, sa konstruktivnim
elementima, sa igračkama koje
predstavljaju „mali svet”.
85
• Radite sve korak po korak i koristite dosta ponavljanja i podsticanja.

• Kada Džon stekne rutinu igranja pozovite drugu decu da se priključe.
• Ako Džon uživa da gleda spotove pokušajte da mu pokažete video-snimak dece
kako se igraju sa određenom igračkom (automobilima na podlozi za automo-
bile, vozom i šinama, konstruktivnim elementima) i dajte mu istu igračku da bi
ga podstakli da imitira.
Primer 2
Džozi ne koristi imaginaciju u igri sa vršnjacima nego se sama igra igrica baziranih
na likovima iz spotova ili priča.
Cilj:
Džozi će se priključiti deci u grupnoj igri koja se bazira na temi iz priče.
Strategije:
• Koristite glumu i grupne igrice da biste razvili nove ideje. Na primer, radite
nekoliko dana na istoj temi koja je povezana sa pričom ili određenom temom.
Imajte jasan cilj i radite malim koracima kao što su „Džozi će da se pretvara da
je na brodu u oluji”.
• Koristite jednostavne podsticaje - povez preko oka za gusare i velike delove za
pravljenje broda, koristite i muziku, vetar, talase i druge specijalne efekte, na primer.
• Koristite učenje po modelu, podsticanje i ponavljanje da bi pokazali Džozi šta da radi.
Primer 3
Džošua insistira da se igre igraju na određen način i postaje uznemiren ako neko
pokuša da ih promeni.
Cilj:
Džošua će prihvatiti drugu decu koja se uključuju u igru i menjaju pravila ili tok
njegovih igara.
Strategije:
• Pridružite se igri i u početku napravite veoma suptilne promene. Uradite ovo
tako što ćete igru razbiti na veoma male korake, kao što su:
-Džošua će dozvoliti da se odrasla osoba priključi i naizmenično igra sa njegovim
kamionom za vatrogasce.
- Džošua će da ostvari interkaciju sa odraslom osobom dok se igra sa kamionom za
vatrogasce.
- Džošua će pratiti ideje odrasle osobe i dozvoliće da ona prati njegove ideje dok se
igraju sa njegovim kamionom za vatrogasce.
-Džošua će dozvoliti da se drugo dete priključi dok se on igra sa odraslom osobom.
• Nastavite sa ovim dok Džošua ne prihvati fleksibilnost tokom svoje igre.
• Učite Džošuu novim igrama u okviru struktuiranog vremena, a onda ih gener-
alizujte na aktivnosti u učionici ili na igralištu.
• Koristite socijalnu priču da bi Džošui objasnili kako se deca igraju igara i dodajte
njihove ideje.
Primer 4
Džejmi će celog dana biti uznemiren ako je njegova rutina promenjena.
86
Cilj:
Džejmi će prihvatiti promene njegove dnevne rutine.
Strategije:
• Napišite socijalnu priču da bi Džejmija unapred pripremili, na primer, za ono
što će se dešavati ako njegova učiteljica nije tu.
• Pripremite ga za velike promene kao što su premeštanje u novo odeljenje, tako
što ćete imati plan promene. Ovo može da uključuje socijalnu priču sa fotografi-
jama i posetama novom odeljenju.
• Koristite raspored i odmah ga izmenite ako ima nekih promena.
• Koristite odgovarajuću zamenu ako je omiljena aktivnost otkazana (plivanje,
na primer).
• Pokušajte da izbegnete nepotrebne promene.
Primer 5
Džordž je opsednut svojom kolekcijom dinosaurusa i neće da ih ostavi kada uđe u
učionicu. On piše o dinosaurusima i uvek insistira da negde na svom crtežu ima
dinosaurusa.
Cilj:
Džordž će se igrati samo sa tri dinosaurusa kada završi svoje zadatke.
Strategije:
• Primenjujte pravilo da je Džordžu dozvoljeno da donosi samo tri dinosaurusa
na čas. Ovo će za njegovu porodicu da bude teško, pa postepeno smanjujte broj
dinosaurusa koje donosi tako što ćete svake nedelje smanjivati za po jedan. Vi-
zuelna tabla koja ovo pokazuje može da pomogne Džordžu.
• Napišite socijalnu piču koja će Džordžu da govori o tome kada može da ima
svoje dinosauruse, da priča ili piše o njima.
• Pružanjem strukture uz vizuelno vođenje smanjujte uznemirenost kod Džordža
u školi.
• Korisitite dinosauruse kao nagrade za završen zadatak. Na Džordžovom ra-
sporedu pokažite kada je dozvoljeno da se igra, priča ili piše o dinosaurusima.
• Dozvolite Džordžu da ima poseban zadatak u vezi dinosaurusa, u kome treba da
pronađe više podataka o njima tako što će da ih klasifikuje i sortira, na primer.
S obzirom na to da ovi dinosaurusi nisu isti kao Džordžovi, ako ga to uznemiri,
koristite nešto drugo.
Primer 6
Šerin ima poteškoća da piše o izmišljenim likovima ili da priča priče ako nisu
bazirane na njenom omiljenom video-spotu.
Cilj:
Šerin će pisati jednostavne priče koje nisu bazirane na video-spotovima.
Strategije:
• Koristite lutke, predmete za oblačenje, jednostavne podsticaje i igru uloga da bi
podstakli Šerin da koristi imaginaciju u igri i nove ideje.
• Počnite tako što ćete redom pokazivati fotografije nečega što je Šerin radila -
na primer, igru uloga, igru presvlačenja, izlet, kuvanje ili kreativne aktivnosti.
Napišite naslov na svakoj stranici i od toga napravite knjigu.
87
• Prepričajte poznatu priču koristeći slike u knjizi kao vodič.

• Prepričajte poznatu priču i pitajte Šerin da nacrta svoje slike kako bi
napravili knjigu.
• Pričajte o samo jednoj slici,
o tome zašto se nešto desilo,
šta se desilo pre toga i šta
bi sledeće moglo da se desi.
Koristite crteže i balončiće,
u koje upisujete reči nekoga
ko govori, da bi isplanirali
sled priče.
• Od te jedne slike pravite
priču tako što ćete tražiti od
Šerin da nacrta šta se desilo
pre i posle toga i da napiše
prateću priču.
• Koristite druge podsticaje
- predmete, situacije, druge
priče i tako dalje.
Primer 7
Majkl govor shvata bukvalno i ponekad ne razume šta je rečeno, i oseća se ugroženo.
Cilj:
Majkl će naučiti značenje uobičajenih izreka i idioma.
Strategije:
• Odrasle osobe koje rade sa Majklom moraju da vode računa o onome što govore
i da proveravaju da li je Majkl razumeo šta je rečeno.
• Učite ga značenju uobičajenih dvosmislenih izreka, kao što su: „Izlomila sam
jezik dok sam to izgovorila”, tako što ćete da koristite crteže i da razgovarate.
Teorija uma
S. Baron-Koen je 1995. godine raspravljao o tome da jedan od uzroka poteškoća
iz spektra autizma može da bude nemogućnost pojedinca da razvije „Teoriju
uma”. Istraživanja su pokazala da deca sa autizmom imaju mnogo poteškoća da
uzmu u obzir mišljenje drugih osoba i možda nisu svesna toga da i vi imate svoje
mišljenje i potrebe. Ona, takođe, mogu da veruju da vi znate šta misle, tako da će
početi razgovor bez uvoda u temu. Imaju poteškoća da pokažu empatiju u odnosu
na druge, da izraze svoja osećanja ili da predviđaju šta će se desiti u socijalnoj
situaciji na osnovu neverbalnih znakova i prethodnog iskustva. Ovo ponekad do-
vodi do toga da ih ponašanje drugih zbunjuje ili plaši, što izaziva uznemirenost,
strah ili iznenadno agresivno ili neočekivano ponašanje.
88

• Neka ono što govorite bude jasno i nemojte da pretpostavljate da dete sa
poteškoćama iz spektra autizma zna šta mislite na osnovu vašeg izraza lica,
gestova ili intonacije.
• Pokušajte da budete smireni i u učionici govorite mirnim glasom.
• Ako je moguće obezbedite detetu miran kutak u kome može da radi ako ima
• poteškoća da se snađe u grupi.
• Primenite različite stvari koje mogu da smire dete, kao što je slušanje muzike
sa slušalicama.
• Organizujte podršku detetu tako da ima pomoć tokom nestruktuiranog vremena
u toku dana.
• Dajte mu rutinsku aktivnost između različitih aktivnosti, tako da tačno zna šta
da radi.
• Deca koja imaju poteškoća da izraze svoja osećanja možda će to moći da urade
ako im napišete ono što govore i njihove reakcije (ili otkucate tako da to vide
na monitoru) ne gledajući direktno u njih. Ona su tada fokusirana na ono što
govorite, lakše im je da prate razgovor zato što mogu da ga pročitaju i ne moraju
da ga imaju u glavi.
• Koristite priče, fotografije, crteže i realne
situacije da bi pričali o osećanjima. Počnite sa
jednostavnim, poznatim osećanjima kao što su
srećan, tužan, ljut, uplašen.
• Koristite igračke i lutke da bi mu pokazali
način izražavanja osećanja ili reagovanja na
osećanja.
• Ako je došlo do nezgode na igralištu, u
učionici ili kod kuće, nacrtajte slike da bi po-
mogli detetu da razgovara o tome, kao i o tome
kako različite osobe mogu da se osećaju.
89
Pružanje podrške deci sa poteškoćama iz spektra autizma u razvijanju socijal-

nog razumevanja može da bude teško. Najbolje je da koristite realne situacije za
istraživanje značenja i emocija, da bi se osvrnuli na ono što se desilo. Ukoliko
dete ima dovoljno razvijene komunikativne veštine da iz svoje perspektive objasni
događaj ili događaj na osnovu fotografije, mogli biste da budete iznenađeni koliko
se njegovo viđenje onoga što se desilo razlikuje od vašeg. Iz ovoga možete mnogo
da naučite i da to koristite kao početnu tačku da bi pomogli detetu da bude manje
zbunjeno u socijalnim situacijama.
Kod dece koja nemaju komunikativne veštine možete da koristite mimiku, učenje
po modelu i usmeravanje ponašanja kako biste ih naučili da pravilno reaguju.
90
Strategije za podršku
ponašanju
Strategije za podršku ponašanju
Kada čuvate dete sa poteškoćama iz spektra autizma ili radite sa njim važno je da
zapamtite da je ponašanje koje je vama teško da savladate izraz poteškoća koje dete
proživaljava zato što ima autizam (prisetite se trijade poteškoća opisane na početku
ove knjige).
Najvažniji korak kada tražite strategije jeste da pronađete razloge tog ponašanja i da
pokušate da ga razumete iz detetovog ugla. Na primer, mnogi roditelji kažu da njihova
mlađa deca kao da imaju najveće probleme u ponašanju zbog nedostatka komunika-
tivnih veština (bes, agresija, odbijanje praćenja zahteva). Jedan od pozitivnih efekata
korišćenja PECS-a (pogledajte stranu 37) za razvijanje komunikativnih veština je taj
što smanjuje frustraciju i detetu omogućava neku kontrolu nad okolinom.
Postoje mnogi razlozi zašto deca sa autizmom rade ili govore stvari koje se nama
čine teškim za rešavanje ili ekscentričnim. Ukoliko nije jasno šta je uzrok tome,
može biti korisno da zabeležite sledeće informacije:
• Kada se takvo ponašanje pojavljuje i ko je prisutan,
• Šta se desilo tačno pre tog događaja,
• Opis događaja,
• Šta se desilo nakon toga.
Možda će se pojaviti pravilnost koja može da vam da neke ideje o tome šta uz-
rokuje takvo ponašanje i onda možete da počnete da koristite strategije da bi ga po-
pravili. Ponekad postoji nekoliko razloga za takvo ponašanje i može da bude teško
da ih rastumačite. Međutim, najčešće postoji jedan osnovni razlog koji analizom
događaja postaje očigledan i može da vam pruži polazište. Ima još nekoliko važnih
stvari koje treba da imate na umu kada želite da promenite detetovo ponašanje.
• Budite pozitivni - korisite nagrade za prihvatljivo ponašanje pre nego sankcije
za neprihvatljivo ponašanje.
• Budite strpljivi - koju god strategiju odlučite da koristite, ona neće odmah da-
vati rezultate. Sačekajte najmanje četiri nedelje pre nego što odlučite da probate Poglavlje 8
nešto drugo, posebno kod veoma male dece. Neke strategije, kao što je razvija-
nje metoda komunikacije, veoma su dugoročne, posebno kod dece koja imaju
dodatnih obrazovnih potreba.
• Budite uporni - budite sigurni da svi koji provode vreme sa detetom znaju kako
da reaguju na ciljano ponašanje i držite se strategije.
• Budite smireni - glasan i ljutit odgovor će možda vama pomoći da se osećate
bolje, ali neće pomoći detetu.
• Budite kreativni - nemojte da se plašite da isprobate nove ideje ako mislite da
će biti korisne.
Neke strategije je teško sprovesti u redovnim školama. Na primer, korišćenje hrane
kao nagrade za dete, izvođenje na igralište, ignorisanje vrištanja ili buke koju dete
pravi, obezbeđivanje mirne i tihe okoline. Fleksibilnost, trening za svo osoblje, sarad-
nja sa roditeljima i drugim stručnjacima i volja da inkluzija uspe su podjednako važni
faktori u pomaganju detetu sa poteškoćama iz spektra autizma da uspe u školi.
91
ponašanju
Strategije za podršku ponašanju: neki primeri

Primer 1
Tolu je u vrtiću šest nedelja i nema dodatnu podršku, iako je podneta molba za
obezbeđivanje asistenta na zameni.
On ima ograničen fond reči i ne stupa u kontakte sa drugom decom. Ako pokušaju
da mu se približe ili da se uključe u ono što radi, on ih odgurne od sebe.
Mogući razlozi:
• Druga deca su nepredvidiva i Tolu ih se plaši.
• Tolu ne zna kako da se igra ili da stupa u kontakt sa svojim vršnjacima.
• Tolu ne razume da će, ako prepusti red nekom detetu, i on kasnije doći na red.
Strategije:
• Naučite Tolua da se igra naizmeničnih igara sa odraslom osobom (pogledajte
stranu 24)
• Naučite Tolua da čeka koristeći karticu „Čekaj” (pogledajte stranu 42)
• Za značajnije aktivnosti, kao što je naizmenična vožnja tricikla, koristite
štopericu tako da Tolu zna kada je vreme za promenu.
• Pokušajte da obezbedite dodatnu podršku za Tolua tako da može da nauči da se
igra sa svojim vršnjacima.
• Ako Tolu povredi drugo dete, mirno recite: „Bez guranja. Budi nežan”, i pokažite
mu šta znači „nežno”, tako što ćete ga lagano pomilovati.
• Konstantno koristite strategije. Biće potrebno neko vreme da Tolu promeni svo-
je ponašanje.
Primer 2
Amber ima tri godine i u igraonici je šest nedelja. Ima veoma izražene teškoće u
komunikaciji ali je, s obzirom na to da ima dodatnu podršku odrasle osobe, počela
da upotrebljava različite materijale i opremu.
Međutim, Amber voli da baca igračke u vazduh. Ovo je opasno i igračke često po-
gode decu ili ruše druge stvari.
Mogući razlozi:
• Amber ne razume da može da povredi nekoga ili šta to znači da drugo dete.
• Nema osećaj opasnosti za sebe i druge.
• Ne zna kako da se igra, da ostvaruje kontakt ili komunicira sa drugima.
• Buka i aktivnosti oko nje možda čine da se oseća nelagodno, pa baca igračke
da bi se smirila.
Strategije:
• Kada Amber baci igračku, pokupite j e i pokažite joj kako da se igra sa njom.
Ako j e to lutka, na primer, kažite: ,,Ne bacaj, mazi lutku”, i pokažite joj kakvo
ponašanje želite od nje.
• Naučite Amber da odrasloj osobi baca mekanu lopticu u naizmeničnoj igri, a
onda pozovite i ostalu decu da se pridruže.
• Naučite Amber veštinama igranja tako što će neka odrasla osoba da pruža mod-
el ili da podstiče razvoj rutine igre, a onda pozovite i drugu decu da se pridruže.
92
ponašanju
• Ako Amber nastavi da baca igračke, uzmite ih i odvedite je da sedi na stolici

na nekom mirnom mestu nekoliko minuta. Onda joj skrenite pažnju na drugu
aktivnost.
• Pokušajte da obezbedite neku strukturu tokom vremena koje Amber provodi
u igraonici, tako što ćete organizovati struktuirano vreme za igru sa odraslom
osobom, obezbediti igru napolju, vreme za odmor, vreme za užinu. Koristite
vizuelni raspored primenjujući simbole.
Primer 3
Suzi je iz vrtića prešla u predškolsku grupu.
Dobro se snašla, ali čak i kad je jasno da joj se ide u toalet neće da ga koristi.
Nekoliko razreda koristi te toalete, veći su i u njima je veća gužva nego u malim
toaletima u vrtiću.
Suzi hoće da koristi toalet u vrtiću, ali kada je tamo odvedu želi da ostane u vrtću i
postaje tako uznemirena da joj je teško da se usmeri na bilo šta drugo.
Mogući razlozi:
• Suzi je uznemirena promenom odeljenja i ne može da koristi veće toalete.
• Suzi ne voli mirise ili zvukove u većim toaletima - na primer, tamo je sušač za
ruke koji je veoma bučan.
• To je taktika da bi se vratila u vrtić.
Strategije:
• Uobičajeno je da se deca sa poteškoćama iz spektra autizma veoma plaše zvu-
kova sušača ruku ili puštanja vode. Odvedite Suzi u toalet za osoblje u neko
mirno vreme i vidite da li će ga koristiti.
• Redovno odvodite Suzi da posećuje ženski toalet dva puta dnevno, ali ne tražite
od nje da ga koristi. Gledajte šta ima tamo ili joj operite ruke, ako dozvoli.
Produžavajte vreme koje provodite u toaletu i, kada stekne sigurnost, pod-
staknite je da ga koristi.
93
ponašanju
• Odredite vreme za odlazak u toalet koje je ugrađeno u njen raspored.

• Odredite vreme kada Suzi posećuje vrtić i stavite to u njen raspored, tako da
vidi da i dalje može da ga posećuje i kada to može da čini.
• Nagradite Suzi kada koristi toalet.
Primer 4
Gardip je u predškolskoj grupi. Ona ima ograničen fond reči i odrasla osoba joj
pomaže sve vreme. Kada ide na časove fizičkog, veoma brzo trči po holu i ne prati
instrukcije.
Mogući razlozi:
• Hol je veliki i odjekuje, a Gardip ima poteškoća da razume i prati instrukcije.
• Hol nema strukturu i granice, pa Gardip ne zna kako da struktuira svoje vreme
kada je tamo.
• Gardip je veoma interesantno da trči okolo.
• Gardip ne razume igre i aktivnosti koje odeljenje radi na fizičkim aktivnostima.
Strategije:
• Uzmite podmetač koji će biti Gardipino mesto. Kada se deci kaže da pronađu
svoje mesto, odvedite Gardip do njenog podmetača.
• Koristite gestove da bi pomogli Gardip da razume šta treba da uradi.
• Vežbajte sedenje u holu. Kažite joj: „Prvo sedi, a onda trči”.
• Uvek je pohvalite kada dobro odreaguje.
• Dok deca sede na podu, pridržite je kako bi joj fizički pokazali granice.
• Pokažite joj šta treba da uradi i koristite fizičke i vizuelne podsticaje da joj po-
mognete.
• Povećavajte očekivanja korak po korak.
Primer 5
Džo je u predškolskoj grupi. On ima odraslu osobu koja mu pomaže od 09.30 do
14.30, i ujutru dobro sarađuje sa njom.
Posle podne, medutim, on ne sarađuje i često gubi strpljenje, udarajući sve koji mu
se približe. Njegovo ponašanje je nepredvidivo i postoji realna zabrinutost da će
neko biti veoma povređen, tako da Džoa često pošalju kući u 14.30, odnosno kada
njegov pomagač ode.
Mogući razlozi:
• Džo ne voli ručak u školi. Škola pokušava da podstakne zdravu ishranu i ne
dozvoljava deci da donose ručak od kuće. Zbog toga Džo neće da ruča.
• Posle podne je manje struktuirano i bučnije je nego što je jutro i deca rade više
aktivnosti baziranih na igri, kao što je slaganje kockica i delova, igre sa peskom
i vodom. Džo je možda osetljiv na zvukove i nedostatak strukture u učionici.
• Džo je veoma aktivan i možda je posle podne već umoran.
Strategije:
• Obezbedite da Džo ima nešto što voli za ručak, čak i ako je doneo od kuće. Deca
sa autizmom ne vole promene i takođe su osetljiva na neke mirise i teksture hrane.
Nakon što se prilagodi na školu postepeno možete da ga podstaknete da jede
različitu hranu.
94
ponašanju
• Kada deca rade manje struktuirane aktivnosti Džoa možete da odvedete napolje
ili u miran kutak učionice, da radite na struktuiran način, uz primenu TEACCH-
a, gde uz podršku odrasle osobe može da vežba veštine koje dobro zna.
• Deci sa poteškoćama iz spektra autizma nedostaju veštine imaginacije i imaju
poteškoće da razviju ideju o tome kako se igra i o tome kako se igra sa drugima.
Džo bi trebalo da vežba ove veštine sa odraslom osobom, a onda sa jednim ili
dvoje dece.
• Nađite neku opuštajući aktivnost koju će Džo da radi na kraju dana, nakon što
je osoba koja mu pomaže otišla, ili reorganizujte radno vreme te osobe tako da
smanjite vreme kada Džo nema podršku na kraju dana.
Primer 6
Lili je u predškolskoj grupi. Ona voli da se igra u pesku, ali ga uvek baca u vazduh
tako da pesak pada deci u oči i u kosu. Obično je opomenu kada to uradi i odvedu
je iz peska.
Mogući razlozi:
• Lili voli da gleda kako pesak pada.
• Ona uživa u zbrci koju stvori kada pesak uđe deci u oči.
• Bacanje peska je za Lili opuštajuće i odvlači joj pažnju sa bučnog okruženja igrališta.
• S obzirom na to da ima ograničene veštine igranja, Lili je srećna što je našla nešto
u čemu uživa.
Strategije:
• Napišite socijalnu priču i čitajte je Lili pre igranja.
• Koristite veoma motivišuću nagradu kada Lili ne baca pesak.
• Kažite ,,Ne bacaj” i odvedite je iz peska ali ne obraćajte pažnju kada i baci malo
peska.
• Odvojite neko vreme da naučite Lili da se igra sa drugom opremom i igračkama
na igralištu.
Primer 7
Šanel je u predškolskoj grupi. Ima dobro razvijen govor i, dok su deca na ak-
tivnostima na tepihu, ona uvek izgovara odgovor ali ne diže ruku. Ona takođe glas-
no komentariše nešto što nije važno za čas.
Mogući razlozi:
• Šanel se ne seća da uvek treba da podigne ruku i da sačeka da je prozovu da bi dala
odgovor. Zbunjuje je to što je nastavnica ne proziva svaki put kad podigne ruku.
• Šanel ne razume socijalni kontekst konverzacije, pa će reći ono što želi kada joj
padne na pamet.
Strategije:
• Napišite socijalnu priču za Šanel o tome šta se dešava dok deca imaju aktivnosti
na tepihu i šta ona treba da uradi.
• Koristite sistem nagrađivanja za Šanel, tako da može da zaradi nagradu kada
uspe da ne govori glasno tokom aktivnosti na tepihu. Nagrada može da bude
nešto u čemu uživa, kao što je da koristi kompjuter pet minuta.
95
ponašanju
• Napravite vizuelno obaveštenje sa crtežima, koje će stajati u blizini nastavnice,

kako bi podsetilo decu da podignu ruku i sačekaju da ih prozove da odgovore.
Ako Sanel odgovori bez javljanja, pokažite na obaveštenje i kažite: „Podigni ruku
i sačekaj da te prozovem”.
Primer 8
Adam je u prvom razredu osnovne škole16. On je opsednut zastavama i zna da nabroji
i nacrta zastave većine zemalja na svetu. Međutim, on neće da priča ni o čemu dru-
gom i često će pričati o zastavama kada treba da radi neku aktivnost.
Mogući razlozi:
• Adama smiruje da priča o zastavama.
• Ne razume da zastave nisu interesantne drugima.
• On nema razvijene veštine socijalne konverzacije i ne može da se uključi u
ćaskanje između vršnjaka.
Strategije:
• Dajte Adamu pisani raspored za taj dan. Upišite i vreme kada mu je dozvoljeno da
priča o zastavama. Koristite to kao nagradu kada završi svoje aktivnosti.
• Napišite socijalnu priču koja će da objasni kada Adam može da priča o zastavama.
• Koristite sat tako da Adam zna tačno koliko može da priča o zastavama.
• Budite uporni sa Adamom i podsećajte ga kada nije vreme da priča o zastavama
- „Prvo radimo, posle zastave”.
• Koristite zastave da naučite Adama stvari koje su mu teške, kao što je matema-
tika, ili ga naučite drugim stvarima o tim zemljama.
• Igrajte sa Adamom igre koje će ga podstaći da sluša druge. Na primer, pokušajte da
podstaknete razgovor tako što ćete svakom detetu po redu davati prvu rečenicu, a
deca treba naizmenično da dodaju rečenice kako bi održala konverzaciju. Takođe,
koristite rad u krugu da bi pokazali da li deca slušaju jedna drugu, tako što ćete
izabrati jedno dete i pitati ga šta je upravo rečeno.
16 U britanskom obrazovnom sistemu prvi razred (engl. Year 1) pohađaju deca uzrasta od 5
do 6 godina (prim. prev).
96
ponašanju
Primer 9
Džejmi je u prvom razredu osnovne škole. On se
odlično snalazi sa akademskim znanjem, ali mrzi
kada se pokvasi. Ako se ovo desi kada pere ruke ili
zgazi u baricu, odmah će skinuti svu garderobu, bez
obzira gde je, i trčati okolo go. On je takođe osetljiv
na određene teksture na svojoj koži, tako da odbija da
nosi vodootporne kecelje ili kabanice
Mogući razlozi:
• Džejmi ne razume da nije prihvatljivo da trči okolo go.
• On je hipersenzitivan na dodir mokre garderode i ne može da je podnese na
svojoj koži.
• Ne zna šta da uradi kada se pokvasi.
Strategije
• Razgovarajte sa Džejmijevim vršnjacima o tome kako mogu da mu pomog-
nu - da pozovu odraslu osobu, da odvedu Džejmija u toalet i tako dalje.
• Napišite socijalnu priču za Džejmija, koja će da mu pokaže šta da uradi
kada se pokvasi.
• Naučite Džejmija kako da presvuče mokru garderobu, koristeći TEACCH
metod (pogledajte stranu 53). Držite korpu sa Džejmijevom garderobom
u toaletu ili na nekom drugom odgovarajućem mestu gde mu je dostupna.
Naučite ga šta da uradi tako što ćete pokvasiti njegovu garderobu i pokazati
mu kako da se presvuče.
• Nađite drugara za Džejmija, koji zna šta treba da radi i može da pomogne
Džejmiju kada se to dogodi.
• Razvijajte Džejmijevu otpornost na mokru garderobu tako što ćete je malo
pokvasiti ili ga pustiti da malo sačeka pre no što se presvuče. Pokušajte da
mu skrenete pažnju, koristite veoma motivišuće nagrade, mnogo pohvale,
koristite kartice i tako dalje. Radite ovo redovno i produžavajte vreme za koje
treba da čeka da se presvuče.
97
ponašanju
Primer 10
Bela je u u drugom razredu osnovne škole17 . Njoj je skoro dijagnostikovan As-
pergerov sindrom. Ona je netaktična u ponašanju i uznemirava ostalu decu tako
da deca neće da se igraju sa njom. Bela uzima ono što želi bez pitanja, tako da na
primer, ako hoće olovku, oteće je iz ruke drugog deteta. Skoro su je zatekli kako
plače na igralištu jer nije imala prijatelje sa kojima bi se igrala.
Mogući razlozi
• Beli nedostaju soijalno razumevanje i veštine socijalne interakcije. Ona ne
može da zamisli kako se druga deca osećaju kada ih uznemiri.
• Bela možda ne zna šta da radi na igralištu i možda se oseća izgubljenom ili
zbunjenom u nestruktuiranom okruženju.
Strategije
• Napišite socijalnu priču o tome kako da se ponaša u određenim situacijama. Na
primer, šta Bela treba da uradi kada u grupi deli jednu kutiju sa olovkama.
• Napravite za vreme odmora klub sa drugom decom kojoj je potrebna dodat-
na podrška za vreme igranja, i naučite ih igrama koje se igraju na igralištu,
društvenih igara i tako dalje.
• Odredite krug prijatelja za Belu (pogledajte stranu 81).
• Radite sa Belom na razumevanju emocija tako što ćete koristiti kartice sa slika-
ma, fotografije i realne situacije.
• Koristite kartice „Zašto? Zato što...” (pogledajte deo Korisni izvori, strana 107)
da bi pomogli Beli da razume socijalne situacije. Na primer, razgovarajte o on-
ome što se dešava na slici i pokušajte da razmislite šta je moglo da se desi pre
toga, i zašto. Koristite kreativne aktivnosti, glumu, igru uloga da bi istraživali
osećanja i načine ponašanja u socijalnim situacijama.
Primer 11
Hari je u drugom razredu osnovne škole. On ima ADHD18 i autizam. On uvek odla-
zi kući tokom odmora jer ima poteškoća da se snađe na nestruktuiranom, bučnom
igralištu.
Škola je odredila klub za vreme odmora za Harija i grupu druge dece koja imaju
poteškoća u socijalnoj interakciji. Međutim, kada su Harija odveli u trpezariju, on
je napao drugu decu i bacao hranu po podu.
Mogući razlozi
• Hariju je trpezarija previše bučna i ima previše aktivnosti. On se oseća uplašeno
i odreaguje panično.
• Hari nije razumeo da će ostati u školi tokom odmora i zbunjen je.
• Hari ima poteškoća da prihvati promenu svoje rutine.
Strategije
• Napišite socijalnu priču o tome šta se dešava tokom odmora u trpezariji i
pročitajte je Hariju pre ručka.
• Pokažite Hariju na njegovom rasporedu da će ručati u školi.
• Hari će se možda bolje snaći ako ruča za stolom u mirnom delu, izvan dela
17 U Britanskom obrazovnom sistemu frugi razred (engl. Year 2) pohađaju deca uzrasta 6 do
8 godina (prim.prev).
18 ADHD-attention deficit hyperactivity disorder (engl.)
98
ponašanju
za ručavanje. Kada ovo bude prihvatio, postepeno pomerajte sto sve bliže
trpezariji. Kada bude mogao da sedi u trpezariji, pitajte ga da izabere prijatelja
pored koga će sedeti. Zatim spojite njegov sto sa još jednim stolom. Ovaj
proces će možda trajati nekoliko nedelja i trebalo bi da se odvija tempom koji
odgovara detetu.
Primer 12
Ejmi je u drugom razredu. Ona sve vreme ima podršku i njen raspored je prilagođen
tako da odgovara njenim potrebama.
Ona ima slabo razvijen govor i ponekad viče ili plače i odbija da radi. Ovo remeti
čas i uznemirava nastavnicu. Kada se ovo dešava Ejmi moraju da izvedu iz učionice
na igralište ili u hodnike, jer nema drugog mesta.
Mogući razlozi:
• Ejmi vrišti da bi izbegla da radi.
• Ona je zbunjena onim što treba da radi i ne zna kako da traži pomoć.
• Ona pati od „senzorne preopterećenosti”, mora da napusti prostoriju.
• Ejmi zapravo uživa u pažnji koju dobija kada počne da vrišti.
Strategije:
• Koristite vizuelni raspored i struktuirajte Ejmin rad tako što ćete joj pokazati da
kada završi može da ide napolje da trči.
• Koristite vizuelni simbol „Tišina” da bi je podsetili da ne pravi buku.
• Pokušajte da je odvedete da opere ruke ili da se prošetate do kancelarije, pa
nazad do učionice, da bi još malo radili.
• Predstavite zadatak koji mora da uradi na jasan, vizuelan način, tako da je
previše informacija ne zbuni (pogledajte Struktuirano učenje, strana 53)
• Ponudite joj pozitivnu, motivišuću nagradu, koju će dobiti kada završi
aktivnosti.
• Posle odlaska napolje uvek je vraćajte u učionicu da bi završila nedovršene za-
datke, pa čak i ako morate da ih uradite brže.
• Izbegavajte da pridajete pažnju vrištanju. Ne razgovarajte sa njom o tome i ne
pravite veliki problem oko toga.
• Naučite je da se opusti tako što ćete koristiti učenje po modelu i vizuelnu
socijalnu priču.
99
ponašanju
Iako mogu da prođu dani i nedelje dok strategija za podršku ponašanju ne da rezul-
tate, važno je biti uporan što je više moguće i obezbediti da svi koji rade sa detetom ili
brinu za dete znaju kakva treba da bude dogovorena reakcija na određeno ponašanje.
Roditelji, svi koji brinu o detetu i osoblje škole treba da rade zajedno ili će dete biti
zbunjeno i ponašanje koje pokušavate da promenite može da se pogorša. Takođe je
važno zapamtiti da ukoliko je dete naviklo da, na primer, pridobija pažnju vrištanjem,
a vi ne odreagujete na to, prva detetova reakcija biće da još glasnije vrišti!
Kada planirate strategije treba da zapamtite da na najmanje dan ili dva stvari mogu
da se pogoršaju. Međutim, može da bude veoma nagrađujuće kada nakon kratkog
vremena stvari počnu da bivaju bolje i da već tokom šest nedelja zaboravite da je
postojao problem.
100
Neke završne misli
Neke završne misli
Ova knjiga ideja i predloga nikako nije završena. Cilj je bio da napišemo dovoljno
dugu knjigu da bude korisna, ali ne i predugu, kako ne biste izgubili interesovanje
za nju! Dobra knjiga ne može da zameni dobar trening i iskustvo, ali može da bude
podsticaj i referenca kada se pojave poteškoće.
Ne možemo dovoljno da istaknemo važnost „zajedničkog rada” (svi stručnjaci,
roditelji i oni koji brinu o detetu bi trebalo da rade zajedno i informišu jedni druge).
Obezbedite da se informacije o tome šta se dešava u školi i kod kuće redovno raz-
menjuju. Ovo može značajno da utiče na napredak jer je na taj način moguće izbeći
sve vrste grešaka.
Nastavnici, direktori vrtića i voditelji igraonica moraju mnogo da rade da bi up-
oznali decu sa poteškoćama iz spektra autizma, kao što poznaju i ostalu decu u
svom odeljenju ili vrtiću. Asistenti u nastavi su obično na prvoj liniji i veoma blisko
rade sa decom svakog dana, ali je i njima potrebna podrška nastavnika i drugih ko-
lega, a ne osećaj da su u tome usamljeni.
Koordinatori posebnih obrazovnih potreba (skraćeno SENCOs19) takođe igraju
važnu ulogu time što obezbeđuju da su ciljevi postavljeni, da su procene izvršene
Neke završne misli

na vreme, da je obuka organizovana i da se generalno podiže nivo svesti u školi.
Drugi stručnjaci - a to mogu da budu klinički ili školski psiholozi, logopedi, speci-
jalni nastavnici i radni terapeuti - treba da znaju ko je sve uključen u rad sa detetom
i ko kakve savete daje. Svi izveštaji o detetu moraju se slati roditeljima.
Rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma je veoma nagrađujući. Nastavite ga!
19 SENCOs je skraćenica od Special educational needs co-ordinations (prim.prev.)
101
102
Reference
Reference 20
Baron-Cohen, S. (1995) Mindblindness, Cambridge, Massachusetts: MIT Press.

Baron-Cohen, S, and Bolton, P. (1993) Autism: the Facts, Oxford: oxfor University Press *
Beyer, J, and Gammeltoft, L. (2000) Autism and Play, London: Jessica Kingsley *
Goldbart, J. (1988) «RE-examining the Development od Early Communication» in
J. Coupe and J. Goldbart (eds) Communication Before Speech: Normal develop-
ment and impaired communication, Beckenham, Kent: Croom Helm.
Gray C. (1997) Social Stories and Comic Strip Conversations, Social Studies Un-
limited Presentation and Workshop, Arlington, Texas: Future Horizons (avalilable
in the UK from Winslow).
Grandin T. (1995) Thinking in Pictures and other Reports from my Life with Au-
tism, New York: Vintage Books. *
Jordan R, and jones G. (1999) Meeting the Needs of Children with Autistic Spec-
trum Disorders, London: David Fulton *
Newman, S. (1999) Small Steps Forward, London: Jessica Kingsley *
Newton, C, and Wilson, D. (1999) Circles of Friends, Dunstable: Folens Ltd.
Sussman F. (1999) More than Words, Ontario: The Hanen Centre.
* Na raspolaganju kod Nacionalnog udruženja za autizam (NAS) Velike Britanije.
Za više informacija, telefon 020 7903 3595
Nacionalno udruženje za autizam, program EarlyBird
EarlyBird Centre, 3 Victoria Crescent West
Barnsley, South Yorkshire S75 2AE
Tel: 01226 779218; fax: 01226 771014
Division TEACCH (Treatment and Education of Autistic and related Communication
Reference
Handicapped Children), Administration and Reserach
CB 7180, 310 Medical School Wing E
University of North Carolina at Chapel Hill, North Carolina
27599-7180 USA
tel: +001 (919) 966 2173
za više informacija o TEACCH-u, kontaktirajte NAS Information Centre (tel 020
7903 3599) za dokumentaciju ili posetite website (www.nas.org.uk) i izaberite do-
kumentaciju iz indeksa website-a.
20 Reference koriščene za pisanje knjige su izvori dostupni samo na engleskom jeziku. U

dnu je kontakt macionalnog udruženja za autizam - izdavača knjige na engleskom jeziku, koga
možete kontaktirati
103
104
Predlozi za
dalje čitanje
Predlozi za dalje čitanje21
AAttwood, T. (1997) Asperger Syndrome: A Guide fro parents and professionals,

London: Jessica Kingsley *
Berger, A and Gross, J. (1999) Teaching the Literacy Hour in an Inclusive Class-
room, London: David Fulton
Berger, A, Henderseon, J, and Morris, D. (1999) Impelmeting the Literacy Hour for
Pupils with Learning Difficulties, London: David Fulton.
Cumine, V, Leach, J, and Stevenson, G. (1997) Asperger Syndorme: A practical
guide for teachers, London: David Fulton *
Predlozi za dalje čitanje

Gillingham, G (1995) Autism, Handle with Case, Arlington, Texas: Future
Horizons.
Gray, C (1993) The Original Social Sotry Book, Arlington, Texas: Future Horizons
(available in the UK from Winslow, Chesterfield, Derbyshire).
Jenison Public Schools, Jenison, Michigan (1994) The New Social Story Book, Ar-
lington, Texas: Future Horizons (available in the UK from Winslow, Chesterfield,
Derbyshire).
Lear, R (1996) Play Helps, Oxfor: Butterworth Heinemann.
Leicester City Council and Leicestshire County Council (1998) Asperger Syndrome
- Practical Strategies for the Classroom: A teacher’s guide, London: The National
Autistic Society.*
Leicestshire County Council and Fosse Health Trust (1998) Autism: How to help
your young child, London: The National Autistic Society.*
Lynch C, and Cooper J. (1991) Early Communication Skills, Bicester, Oxforshire:
Winslow Press (new edition available in the UK from Winslow, Chesterfield, Der-
byshire)
Powell, S, and Jordan R. (1997) Autism and Learning: A guide to good practice,
London: David Fulton.*
Williams, D. (1996) Autism: An inside-out approach, London: Jessica Kingsley.
* na raspolaganju kod Nacionalnog udruženja za autizam (National Autistic Soci-

ety, NAS). Broj telefona za više informacija: 020 7903 3595
21 Predlozi su dati uz originalno izdanje na engleskom jeziku. Literatura jr dostupna na

engleskom jeziku (prim.prev)
105
Predlozi za
dalje čitanje
106
Korisni izvori
Korisni izvori22
Džepne kartice u boji

Džepno izdanje jezičkih kartica, koje uključuju rane predmete, akcije, nizanje i
suprotnosti. Izvrstan izvor za razvijanje govornih veština (na raspolaganju Speech-
mark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon 0X26 4LQ, tel: 01869 244
644, webiste www.speechmark.net).
Kartice u boji: Emocije
Jasne fotografije koje pokazuju različita osećanja. Možete da ih koristite za razvi-
janje razumevanja različitih osećanja, izgradite svest o izrazima lica i šta znače.
Takođe ih možete koristite da podstaknete decu da razvijaju priče tako što će
razmišljati šta se dešava na slici i šta se desilo pre, a šta posle toga (na raspolaganju
Speechmark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon 0X26 4LQ, tel: 01869
244 644, webiste www.speechmark.net).
Kartice u boji: osnovni nizovi
Ove kartice sa fotografijama pokazuju jednostavne nizove dnevnih rutina u tri
koraka da bi pomogli razvoj govornih veština i veština nizanja (na raspolaganju
Speechmark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon OX26 4LQ, tel: 01869
244 644, webiste www.speechmark.net).
300 trominutnih igrica, Jackie Siberg
Kratke igrice i pesmice za mladu decu koje pomažu u izgradnji odnosa između
deteta i odrasle eosobe, razvoju govora, slušanja, koordinacije, socijalne interakcije
i ranog učenja veština (na raspolaganju kod Winslow, Goyt Side road, chesterfield,
Derbyshire S40 2PH; tel 0845 921 1777).
Pričaj o tome
Korisni izvori
Set od 26 priča u slikama dizajniranih da podstaknu decu da povezuju red dešavanja,
predviđaju i ispričaju priču. Svaki deo ima četiri, pet, šest ili sedam kartica (na ra-
poslaganju kod LDA, Duke Street, Wisbech, Cambridgeshire PE13 2AE, tel 01945
463 441; website www.instructionalfair.uk).
Zašto? Zato
Svaki par kartica sa slikama opisuje situaciju koju možete koristiti za učenje deteta
da povezuje red dešavanja, da predvidi šta će se sledeće desiti, šta se desilo pre
toga i kao početnu osnovu za razvijanje jednostavnih priča. (na raposlaganju kod
LDA, Duke Street, Wisbech, Cambridgeshire PE13 2AE, tel 01945 463 441; web-
site www.instructionalfair.uk).
Pisanje sa simbolima 2000 (CD-ROM za PC)
Razvijanje komunikacije, govora i pismenosti uz slike, simbole i reči. Ovaj softver
uključuje simbole kolekcija Rebus simbola i Simbola komunikacije kroz slike (Pic-
ture communication Symbols) koje je razvio Myer-Johnson Co (napravio Widgit
Software Ltd, 26 Queen Street, Cubbington, Leamington Spa CV32 7NA; tel 01926
22 Izvori su dati u originalnom izdanju na engleskom jeziku. Ovde ćete pronaći prevod tek-
sta o izvorima, kao i kontakt adrese na kojima možete da ih nabavite. Sve je na engleskom jeziku
(prim.prev)
107
108
Indeks
Indeks
agresija (agresivnost) vidi guranje; bacanje stvari

aktivnosti u krugu 80
aktivnosti povezivanja 65, 68, 70, 75-76
aktivnosti sortiranja 64-65
aktivnosti sa lepljenjem sličica, za sabiranje 77
(računanje)
aritmetika vidi brojanje 75-78
bacanje stvari (predmeta) 92-93, 95

bacanje igračaka 92-93
bacanje peska 95
brojanje i/ili računanje 75, 76-77, 78
čekanje, učenje 42-43, 95-96

čitanje
razvoj 37, 69-71
vidi takođe knjige; priče
deca sa autizmom
oblasti poteškoća 11-13
obrazovne usluge 7-8
dinamične motorne igre 17-20
drugari za igru 23
emocije, razumevanje 88, 89, 90
fizičko vaspitanje, strategije za 94

fleksibilno mišljenje
razvijanje 61, 85-90
problemi sa
11-12, 51
fotografije vidi simboli
51-52, 58
generalizovanje veština
73, 83-84
greške, strah od
grupa
Indeks
sedenje u
41-42
čitanje priča u grupi
49
rad u grupi
59, 80-81, 95-96
grupe
7-8
grupe, u redovnim školama
7-8
guranje, suočavanje sa, rad na sprečavanju
62, 63, 92
hiperleksija
69
109
Indeks
hrana kao nagrada 39, 40

igra
razvijanje 15-22,23,64,85-86,92-93,95
obezbeđivanje vremena za 22-23
vidi takođe opsesije
igra sa lutkama 21
igre, vidi fizičko vaspitanje; igra
igre na otvorenom 21
igra imitacije, razvijanje 64, 85-86
igranje sa vodom 20-21
igraonice, struktuirano učenje u 62-65
imaginacija vidi fleksibilno mišljenje; igra imi-
tacije
imitativne veštine, razvoj 29, 47-50
individualni obrazovni planovi, primeri 63-64
instrukcije (uputstva), tehnike za (davanje) 46-47, 94
interaktivne knjige, za brojanje (računanje) 76-77
interaktivna igra 17-21,23, 64, 86
vidi takođe naizmenična igra (aktivnosti)
iskazivanje potreba
podsticanje 31-32
vidi takođe nuđenje
izbora izbor(i)
nuđenje izbora 30-31
vidi takođe iskazivanje potreba
jezik, svest 27
jutarnje rutine, raspored 60-61
knjige
razvijanje interesovanja za 67-69
za razvijanje govora 35
vidi takođe interaktivne knjige; čitanje; priče
komunikacija
problemi 11,95-6
vidi takođe komunikacija između škole
i porodice;
Sistem komunikacije kroz razmenu slika
komunikacija između škole i porodice 52
kontakt pogledom, razvijanje 23-24
kontrola disanja, razvijanje 27
klub za vreme velikog odmora 80-81
krug prijatelja 81-82
kockice, za brojanje (računanje) 77, 78
koncentracija, razvijanje 45-7
konverzacija, razvijanje 34-36, 96
kopiranje vidi imitativne veštine
korišćenje tastature 73
kreativnost, razvijanje 87-88
110
Indeks
lična higijena, rutine 56-57, 61, 93-94
matematika vidi računanje (brojanje)

motorne veštine, učenje 49, 50-51
muzika vidi pesme
naizmenične igre (aktivnosti), razvijanje 24-26, 29, 35

nagrade, korišćenje 39-40, 44, 45, 58, 59
neuspeh, strah od 73, 83-84
nizovi brojeva 78
obeležavanje, za čitanje i pisanje 70

oblikovanje 49
obrazovne usluge, za decu sa autizmom 7-8
odnosi sa drugima, razvijanje 15-22
ometanje časa, vidi ometanje, remećenje
ometanje; remećenje; izbegavanje 47, 94-95, 99
opsesije, strategije u vezi sa opsesijama 87,96
oralna svest 27
osećanja, razumevanje 88, 89, 90
pažnja, razvijanje 45-47

pesme
za komunikativne veštine 23, 27-30, 33
sa brojevima 76
za razvoj igre 16, 19
za naizmenične igre (aktivnosti) 26, 29
vidi takođe poezija; pesmice
pesmice
za igru 19-20
vidi takođe poezija; pesme
pesmice sa brojevima 76
pesmice za igru ljuljanja 19
pesmice za golicanje 20
pisanja slova, učenje 7
pisanje, razvijanje 71-73
planovi vidi rasporedi
podrška vršnjaka 80, 81-83
podrška na igralištu 80, 81-82
podsticanje 49
poezija 69
vidi takođe rima, pesmice
pohvala
korišćenje 39-40
vidi takođe nagrade
ponašanja
111
Indeks
beleženje (važnih informacija) 91

vidi takođe socijalno ponašanje 46-7, 99
ponašanje na času, razvijanje
posebna interesovanja vidi opsesije
postavljanje pitanja, tehnike za 42
priče
za razvoj igre imitacije 86
pisanje 87-88
vidi takođe knjige; socijalne priče
prijatelji, vidi interaktivna igra; podrška
vršnjaka;
drugari za igru; odnosi sa drugima;
prilagođavanje okoline, za veštine komu-
nikacije 31-32
problemi sa ishranom 94-95, 98-99
Program rane intervencije 7, 103
programi sa simbolima 62
proizvođenje zvukova, razvoj 7
promene, otpor ka (promenama) vidi
fleksibilno mišljenje
računanje (brojanje), razvijanje 75-78

rana intervencija, značaj 7
rasporedi 44, 53-56, 57-58, 60-61, 63
razgovori vidi konverzacija; razvoj
govora razmena vidi naizmenične igre
(aktivnosti)
razvoj govora 32-36, 37, 88
vidi takođe konverzacija;
proizvođenje zvukova
razvoj govora (fonda reči) 33-34
vidi takođe reči
razvijanje motivacije 44-45
vidi takođe nagrade
reči
razumevanje značenja reči 70,73,88
vidi takođe razvoj govora (fonda
reči)
relaksirajuća muzika 29-30
rigidnost mišljenja vidi fleksibilno
mišljenje rima
za igru 19-20
vidi takođe poezija; pesmice
rutine
fleksibilnost u 1, 86-87
vidi takođe rasporedi
rutine u toaletu 56-57, 93-94
112
Indeks
sabiranje, učenje 77-78

samostalan rad, razvijanje 59, 83-84
sedenje, učenje 40-42, 63
simboli 36-38, 46, 62, 63
za pravljenje izbora 30, 31-32
i učenje čitanja 70, 71
u rasporedima 54-55
za čekanje 43
vidi takođe vizuelni podsticaji
sistem drugara 80
vidi takođe krug prijatelja
Sistem Komunikacije kroz Razmenu
Slika (PECS) 37-38
slike vidi simboli
socijalna interakcija
razvijanje veština 79-84, 98-99
problemi sa 11
kroz govor 34-36
vidi takođe osećanja; interak
tivna igra; opsesije;
naizmenične igre; čekanje
socijalno ponašanje, neprihvatljivo 97
socijalne priče 83-84
strategije za podršku ponašanju 91-92, 99-100
primeri 92-9
struktuirano (ciljano) okruženje 39, 63-64
struktuirano učenje 53
aktivnosti 64-65
primeri 57-65, 95, 99
u vrtićima 62-65
vidi takođe rasporedi
svest, o drugoj deci 62-3, 79, 98
škole koje obezbeđuju dodatnu 8

podršku
škole vidi vrtići; škole koje obezbeđuju
dodatnu podršku; grupe
table sa slikama za pravljenje izbora 30, 32

teorija uma 88-89
TEACCH 53, 103
traženje vidi iskazivanje potreba
trijada poteškoća 11-12
učenje po modelu 49, 50

učenje veština od poslednjeg ka prvom 50-51
koraku
113
Indeks
učenje veština od prvog ka poslednjem koraku 50-51

ili od poslednjeg ka prvom
učenje veština od prvog ka poslednjem koraku 50
um, teorija 88-89
umivanje vidi lična higijena
usta, svest o 27
uznemiravanje, prevencija 80
velika slova, u pisanju 72

veštine, generalizacija 51-52, 58
veštine komunikacije 17-18
u igri
pesme za 23, 27-30, 32-33
kroz prilagođavanje okoline 31-32
vidi takođe izbor(i); kontakt pogledom;
osećanja;
razvoj govora; znakovi; simboli; naizmenične
igre
veštine korišćenja kompjutera 73
veštine korišćenja olovke 72
veštine pisanja i čitanja vidi knjige; pisanje;
čitanje; priče
veštine praćenja sleda 71
vizuelni podsticaji
za razgovor (konverzaciju) 35
vidi takođe simboli
vrtići, struktuirano učenje u 62-65

zajednička soba 42
znakovi
korišćenje 39-37
vidi takođe simboli
znanje, generalizacija 51-52
114
Štampanje knjige pomogli
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva
Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije
115
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
159.923.5-053.4/.5-056.36(035)
37.06:616.89-008.48-053.4/.5(035)
ХАНА, Лиз
Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizma : praktičan
vodič za roditelje i osoblje u redovnim školama i vrtićima / Liz
Hannah ; ilustracije Steve Lockett ; [prevod Biljana Janjić]. - 1. izd. -
Beograd : Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom,
2007 (Beograd ; “Kosmos”d.o.o.). - 115 str. ; 23 cm
Prevod dela: Teaching Young Children with Autistic Spectrum

Disorders to Learn. - Tiraž 1.000. - Napomene uz tekst. - Korisni
izvori: str. 107. - Bibliografija: str. 103-105. - Registar.
ISBN 978-86-910189-0-0
a) Аутистична деца - Социјализација - Приручници

COBISS:SR-ID 140577036
116

Autizam Liz Hannah

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Autizam Liz Hannah

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podrška u učenju deci sa

Praktičan vodič za roditelje i osoblje u redovnim

Ilustracije Steve Lockett

Copyright © The National Autistic Society

Designed by Column Communications

Izdavač za Srbiju: Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom

Prevod: Biljana Janjić

Stručna saradnica: Nataša Milojević

Lektorka: Snežana Kolar

Štampa: „Kosmos” d.o.o. Beograd

Prvo izdanje; 2007. godina

Zahvaljujem svim asistentima koji sprovode podršku u nastavi, koji su primen-

1 U originalu - Teachig Support Service, Southwark Education Authory

Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma 11

1 Razvijanje rane komunikacije 15

2 Rano učen je: preduslov za dalje učenje 39

4 Razvijanje veština pisanja i čitanja 67

5 Učenje razumevanja brojeva 75

6 Razvijanje veština socijalne interakcije 79

7 Nedostatak imaginacije i fleksibilnog mišljenja 85

8 Strategije za podršku ponašanju 91

Neke završne misli 101

Predlozi za dalje čitanje 105

Korisni izvori za rad 107

Rani uzrast je ključan za učenje, pogotovo za decu sa posebnim obrazovnim potre-

Programi kao što su Program rane intervencije Nacionalnog udruženja za au-

pohađaju jednom ili dva puta nedeljno.

Škole koje mogu da obezbede dodatnu podršku mogu da budu organizovane na

Veliki deo strategija ponuđenih u ovoj knjizi pretpostavlja da je pomoć odraslih

potražite kreativnije ideje.

Izrazi „poteškoće iz spektra autizma” i „autizam” se koriste kao sinonimi.

Potrebe deteta sa poteškoćama iz

Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma

U poteškoće iz oblasti komunikacije mogu se uključiti:

• nedostatak želje za bilo kakvom komunikacijom;

U poteškoće u oblasti nedostatka imaginacije i rigidnosti mišljenja mogu da se uključe:

• korišćenje igračaka kao običnih predmeta, na primer, igranje sa točkovima

Druge poteškoće kod dece sa autizmom:

Kako poteškoće utiču na decu u školi

• nemogućnost da se prilagođavaju drugima, uvek žele da se stvari odvijaju

Ključni aspekt u pružanju dobre podrške i omogućavanju napretka je u razumevan-

Razvijanje rane komunikacije

Deca sa autizmom imaju poteškoća u ovim veoma važnim oblastima neverbalne

Veštine rane komunikacije preklapaju se sa socijalnom interakcijom i igrom. Sve ove

Naredne stranice predstavljaju aktivnosti za razvijanje najranijih društvenih, komu-

Učimo da se igramo: razvijanje odnosa

Učimo da se igramo: razvijanje odnosa

Sta možete da uradite?

Veoma važna početna tačka je pomoći deci sa autizmom da prepoznaju važnu

Dinamične motorne igre

Obratite pažnju na to da ovakve igre podrazumevaju dosta fizičkih aktivnosti.

Razmišljajući o ovim pitanjima redovnim školama može biti od koristi da pogleda-

Tipovi dinamičnih motornih igara:

• golicajte ga rukama ili usnama;

Dve pesmice za igru ljuljanja deteta na velikom platnu

Ura i gore ode on!

Tri pesmice za golicanje

Dolazim da te golicam po stomaku

Još neke ideje za interaktivnu igru

• Duvajte balončiće uz pomoć slamčice umočene u vodu sa malo tečnosti za su-

Lutke su korisne za uvodne i završne igrice da bi otpevali „Zdravo” i „Doviđenja”,

Skakanje na trambolini. Ukoliko je trambolina dovoljno velika možete zajedno sa

Šta da radite kada deca neće da se igraju

Sakupite igračke i predmete koji mogu da motivišu igru