Realni Brojevi PDF

REALNI BROJEVI
PDF generated using the open source mwlib toolkit. See http://code.pediapress.com/ for more information.
PDF generated at: Thu, 27 Sep 2012 19:37:14 UTC
Contents
Articles
Број 1
Реалан број 4
Рационалан број 9
Ирационалан број 10
Комплексан број 15
Поље (математика) 17
Цео број 20
Природан број 21
Апсолутна вредност 25
Квадратни корен 27
Кубни корен 28
Аксиома 32
Теорема 34
Природни логаритам 35
Пи 38
Број е 50
Леонард Ојлер 51
Џон Непер 64
Еуклидов алгоритам 66
Питагорејци 77
Еуклид 78
References
Article Sources and Contributors 80
Image Sources, Licenses and Contributors 81
Article Licenses
Лиценца 82
Број 1
Број
Уколико сте тражили број у граматикаграматици, погледајте чланак граматички број.
Уколико сте тражили истоимену врсте речиврсту речи, погледајте чланак бројеви.
Број је један од основних појмова математике. У свакодневној комуникацији је број појам интуитивно познат,
док математичари радије примењују неки од формализама за представљање и описивање овог појма. У том
смислу се примењује теорија скупова, а број служи да опише особину мноштва скупа.
Број је појам помоћу којег прецизно исказујемо количине.
У математици
Број је један од појмова на којима се заснива математика, настао из потребе за бројањем предмета, а затим се
усавршавао сразмерно развоју математичких знања. Већ у радовима античких научника било је установљено
да је низ природних бројева бесконачан (3. век п. н. е.). Проблеми бесконачности природног низа, низа
простих бројева и формирање назива за произвољно велике бројеве разматрани су у знаменитом делу Еуклида
"Елементи" и у књизи Архимеда "О израчунавању песка" ("Psammit").
Са увођењем појма сабирања, одузимања, множења и дељења, почиње да се развија наука о бројевима и
операцијама над њима - аритметика. Изучавање дубоких законитости у природном низу бројева траје и данас и
чини теорију бројева. Природан број се чинио толико једноставан "природан" да га наука дуго није
покушавала дефинисати. Таква објашњења су се појавила тек средином XIX века приликом развоја
аксиоматске методе у математици и развојем математичке анализе. То је учињено 70-ох година 19. века у
радовима немачког математичара Кантора на основу појма скупова и њихове једнаке моћи, назване и
кардинални број скупа, тј. упоређивањем елемената једног скупа са елементима другог скупа. Број предмета и
број елемената у скупу дефинишу се као оно заједничко што има дата укупност, као и свака друга, њој једнако
моћна. Други појам природног броја дао је италијански математичар Пеано на основу аксиома.
Прво поопштење природних бројева били су рационални бројеви, разломци, настали са потребом да се измери
нека величина, упоређена са неком другом величином - еталоном. Сва каснија проширења појма броја нису
настала на потребама рачунања и мерења, већ су била последица развоја науке.
Прво од њих било је увођење негативних бројева, условљено развојем алгебре. У Европу је негативне бројеве
увео у употребу у 17. веку француски научник Декарт. Затим су уведени ирационални бројеви. Изучавање
појма непрекидности у радовима немачких математичара Дедекинда и Кантора, затим Вајерштраса довело је
до даљњег разјашњавања појма броја и његових особина. Развојем теорије алгебарских једначина (19. век)
појавио се појам комплексног броја.
Комплексни бројеви образују поље. И, према Вајерштрасу, укупност свих комплексних бројева не може бити
даље проширена на рачун припајања нових бројева, на начин да у проширеној укупности буду сачувани сви
закони операција који важе у укупности комплексних бројева.
Историјат
Постоји веровање (Кит Девлин, Математички ген, Плато, Београд, 2001.) да је човек почео размишљати
апстрактно када је почео комуницирати, и када је постао социјално биће. Језик је првоботним људима дао
предност над околином у борби за опстанак, са којим је дошао већи мозак хомосапиенса и способност да
размишља апстрактно. Са таквим тумачењем еволуције долази се до једног објашњења наше загонетне
способности да се носимо са убрзаним развојем математике током последњих пар миленијума.
Број 2
Почеци
Наше првобитне представе о броју и облику припадају веома далекој епохи старог каменог доба - палеолиту.
Током стотина хиљада година људи су живели у пећинама, у условима који су се мало разликовали од оних у
којима живе животиње. Човек је своју енергију трошио првенствено на прибављање хране. Људи су
изграђивали језик ради међусобног општења, израђивали су оруђа за лов и риболов, а у епохи каснијег
палеолита украшавали су своја пребивалишта и стварали уметничка дела, статуете и цртеже. Могуће је да су
цртежи у пећинама у Француској и Шпанији, пре отприлике 15 хиљада година, имали ритуално обележје, али
несумњиво је да се у њима открива и изванредан осећај за облик.
Преокрет, када је пасивни човек са простог сакупљања хране прешао на активну производњу хране и од лова и
риболова прешао на земљорадњу, представља почетак новог каменог доба - неолита. Тај крупан догађај у
историји човечанства одиграо се пре отприлике десет хиљада година, у време када се ледени покривач у
Европи и Азији почео топити и уступати место шумама и пустињама. Откопано је доста неолитских насеља. Ти
земљорадници остајали би на једном месту све док би земља била родна и градили домове. Постепено су се
развијали једноставнији занати, грнчарски, ткалачки, дрводељски, пекли су хлеб и кували пиво, а у епохи
каснијег неолита топили су и обрађивали бакар и бронзу. Појавила су се открића, грнчарског круга, колског
точка, чамаца, али локално и неравномерно. На пример, амерички индијанци су сазнали за колски точак тек
када су дошли белци. Трговина између појединих насеља се веома развила. Све то је утицало на даље
формирање језика. Речи тадашњих језика изражавале су потпуно конкретне ствари, и веома мало апстрактне
појмове. Ипак, било је речи за једноставније нумеричке појмове и једноставније облике.
Нумерички термини, који изражавају неке од "најапстрактнијих појмова које је у стању да створи људски ум",
како је рекао Адам Смит, споро су улазили у употребу.
Примери из неких племена

У почетку апстрактни појмови се јављају више као квалитативни него као квантитативни термини, нпр. неки
човек, уместо један човек. Тај стари квалитативни начин долази до изражаја и сада у оним посебним двојним
терминима неких језика, рецимо грчког и келтског. Већи бројеви (од један) образовани су сабирањем: 3 -
сабирањем 2 и 1, 4 - сабирањем 2 и 2, 5 - сабирањем 2 и 3. Ево примера из неких аустралијских племена:
Племе на реци Муреј
1=енеа, 2=петчевал, 3=петчевал-енеа, 4=петчевал-петчевал.
Камиларои
1=мал, 2=булан, 3=гулиба, 4=булан-булан, 5=булан-гулиба, 6=гулиба-гулиба
(W. C. Eels: Number Systems of North American Indians, Amer. Mth. Monthly, свеска 20 (1913), стр.
263-273, 293-299, пос. 293.).
Развитак занатства и трговине помогао је кристализацији појма броја. Бројеви су груписани и обједињавани,
обично кориштењем прстију једне или обе руке. То је у почетку доводило до рачуна са основом пет, затим са
основом десет, и ређе са основом двадесет. Од 307 бројних система првобитних америчких народа које је
проучавао Илс (W. C. Eels), 146 су били десетични, 106 петични, петично-десетични, двадесетични и
петично-двадесетични. Најкарактеристичнији облик система са основом двадесет постојао је код Маја у
Мексику и код Келта у Европи.
Бројеви су записивани помоћу снопова, зареза на штаповима, чворова на конопцима, каменчића или шкољака
сложених по пет на гомилу. Најстарији пример коришћења рабоша (комад дрвета на којем су неписмени
урезивали бројке и друге знаке) припада епохи палеолита. У Вестоници (Моравска) откривена је 1937. жбица
младог вука, дужине око 17 центиметара, са 55 дубоких зареза. Првих двадесет пет зареза распоређени су у
групе по пет, затим следи зарез двоструке дужине којим се завршава тај ред, а затим новим зарезом двоструке
дужине почиње нови ред зареза (Illustrated London News, Oct. 2. 1957. - Isis, свеска 28 (1938), стр. 462-463.).
Број 3
Дакле, рачун није настао из рачунања на прстима, како се раније тумачило, на пример код Јакоба Грима.
Рачунање прстима, петицама и десетицама, појавило се тек на извесном степену друштвеног развитка.
Међутим, када је дошло до тога, постало је могуће изражавање бројевним системима, чиме је омогућено
формирање већих бројева. Тако је настајао примитиван тип аритметике.
Четрнаест је изражавано као 10+4, а понекад као 15-1. Множење је настало када се 20 почело изражавати не
као 10+10, него као 2х10. Такве бинарне операције примењиване су током више хиљада година и представљале
су неку средину између сабирања и множења, а посебно су коришћене у Египту и у доаријској култури
Мохенџо-Даро на Инду. Дељење је настало тако што се 10 почело изражавати као "половина тела", док је
примена разломака била веома ретка појава (сем у Египту). На пример, у северноамеричким племенима је
познат само мали број случајева примене разломака, и по правилу је то разломак 1/2, мада се понекад наилази
и на 1/3 и 1/4. (Милер (G. A. Miler) је скренуо пажњу на то да речи -{one-half}-, -{semis}-, -{moitie}-, што на
енглеском, латинском и француском језику значи половина, нису у директној вези са речима тих истих језика
које значе два (-{two, duo, deux}-). Слично је са српским језиком. То указује на чињеницу да је појам 1/2
настао независно од појма целог броја. Видети Nat. Math. Magazine 13 (1939), 272.)
На енглеском је Дирк Ј. Стројк изложио настанак и развитак рачуна уопште, а посебно бројних система и у
вези са тим развитак појма природног броја (в. Dirk J. Struik, A Concise History of Mathematics, Dover
Publications, Inc. New York, 1966.). На руском језику, у то време, исти круг проблема је веома исцрпно и
компактно обрађен у чланку И. Г. Башмакове и А. П. Јушкевича. Преглед историјског развитка реалног броја
на српскохрватском језику дат је у књизи Миленка Николића, Историјска и научна еволуција реалног броја и
њен педагошки третман, као и у популарној књизи Ивана Бандића, Како се некад бројало и рачунало.
На сликама 1-4, десно, налазе се примерци интересантних
геометријских облика на грнчарији, тканинама и плетарским
производима:
• сл.1. неолитска грнчарија у Босни и на уметничким предметима
из Месопотамије из периода Ур
(W. Lietzmann: Geometrie und Praehistorie, св. 20 (1933), стр.
436-493));
• сл.2. египатска грнчарија из преддинастијског периода
(4000-3500. године пре нове ере)
Геометрија грнчарије
(D. E. Smith: History of Mathematics (Boston, 1923), св. 1, стр.
15 (Довер изд, 2 св, 1958.));
• сл.3. мотив из сојеница код Љубљане (Словенија) у време халштатског периода (Централна Европа,
1000-500. године пре нове ере) (в. M. Hoernes: Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa (Vienna, 1915));
• сл.4. четвороуглови у којима се налазе троуглови, а у овима кругови. Нађени су на урнама из гробова у
Мађарској. Представљају покушај формирања троугластих бројева који су имали важну улогу у
питагорејској математици каснијег периода (F. Boas: General Anthropology (New York, 1938), стр. 273.).
Референце
1. Др. Милош С. Московљевић, РЕЧНИК САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА С ЈЕЗИЧКИМ
САВЕТНИКОМ, Гутембергова Галаксија, Београд, 2000.
2. Проф. В. А. Диткин, РЕЧНИК МАТЕМАТИЧКИХ ТЕРМИНА СА ТУМАЧЕЊИМА, (превод са руског,
Москва, 1965), Научна књига, Београд, 1969.
Реалан број
Реални бројеви су сви рационални и ирационалани бројеви. Скуп реалних бројева означавамо са R или са
Скуп реалних бројева је бесконачан и непребројив, а број елемената, тзв. кардинални број скупа реалних
бројева називамо континуум. Реални бројеви образују поље. Термин реалан стоји насупрот чистим
имагинарним (комплексним имагинарним) бројевима.
Елементаран приступ
Загонетка
Чувени узгајивач паса је имао два сина, такође узгајиваче расних паса. Старији је већ организовао
неколико изложби, на којима је са својим властитим псом освојио једну победу, а млађи је тек постао
кинолог. Када се повукао, отац је одлучио да подели своје најбоље расне псе синовма на следећи начин:
старијем је дао половину свих паса плус пола пса. Млађем је оставио половину преосталих паса плус још
пола пса. Себи је оставио само једног, најдражег пса. Када су сазнали за то, синови су помислили да је
отац полудео. Шта да раде са пола пса? Чега су се ипак могли досетити?
Децимални бројеви су настајали стотинама година, напорима генерација математичара, чији је врхунац
остварио Стевин у 16. веку, употребом децималних разломака, тј. разломака чији је именилац степен броја
десет: 1, 10, 100, итд. Дељењем неке јединице:
на десет једнаких делова добијемо десети део, тј.
на сто једнаких делова добијемо стоти део, тј.
на хиљаду једнаких делова добијамо хиљадити део, тј.
Даље добијамо десетохиљадити, стохиљадити, милионити, итд. део.

Пример 1
Небојша је висок 1,69 метара. То значи да је виши од једног
метра. Да бисмо га прецизно измерили, поделили смо други
метар на десет једнаких делова (десет дециметара) и видели
да висина Небојше прелази шести подељак. Поново смо
поделили на десет делова (на десет центиметара). Небојша је
висок један метар, шест десетих делова и девет стотих делова
једног метра.
Да бисмо сабрали (или одузели) децималне бројеве потребно је да

их поставимо тако да се њихови зарези подударе. Почињемо од
најмањих делова, крајња десна колона. Ако је збир у датој колони
већи од десет (4+8=12), остављамо вишак (2), и додајемо 1 колони
лево.
Децимално пражњење течности
Сабирање Одузимање
2,34 2,34
1,28 / + 1,28 / -
3,62 1,06
У случају одузимања, када је доњи број (онај који одузимамо) већи од горњег у тој колони, онда позајмљујемо
јединицу из прве леве колоне и додајемо десет броју (горњем) од којег одузимамо.
На слици десно, видимо специјалну посуду у коју можемо сипати течност несметано, све док ниво текућине не
пређе подељак девет. Након тога посуда ће се сама испразнити до нуле. Аналогно сабирању децималних
бројева потписаних по колонама.
Да бисмо помножили децимални број целим бројем један за којим следи неколико нула, треба да померимо
зарез удесно за по једно место за сваку нулу. Ако више нема децималних места, на десној страни треба
дописати потребан број нула. На пример: 23,45х1000=23450.
Када множимо два децимална броја, множимо их као да су цели, а затим у добијеном резултату стављамо
онолико децималних цифара колико их имају оба фактора заједно. На пример, множимо 2,3 са 4,5. Прво
23х45=1035; затим, имамо укупно два децимална места; резултат 2,3х4,5=10,35.
Да бисмо поделили децимални број целим бројем један за којим следи неколико нула, треба померити зарез
улево, за по једно место за сваку нулу. Ако више нема цифара тог броја, на левој страни ћемо дописати
преостале нуле. На пример 23,45:1000=0,02345.
Решење загонетке: Отац је оставио седам паса. Старији син је добио четири, тј. пола од седам плус пола пса.
Млађи је добио два пса, тј. пола од преосталих (од три) плус пола пса. Оцу је остао један пас.
Средњошколски приступ
За прецизније дефинисање апроксимације реалних бројева децималним бројевима и децималног записа
реалног броја треба нам:
1. Принцип најмањег целог броја: Сваки скуп целих бројева који је ограничен одоздо има најмањи број;
2. Архимедова аксиома: За свака два цела броја a, b од којих је први позитиван, постоји природан број n,
такав да је
Принцип најмањег целог броја важи и када доња граница није цео број; она може бити било који реалан број.
Архимедов принцип важи и у случају када су a и b реални бројеви (a>0).
Апроксимација реалних бројева

Теорема 1
Ако је x позитиван реалан број, тада постоји јединствен број такав да је
Доказ
Према Архимедовој аксиоми, за b=x и a=1, постоји природан број n такав да је x<n·1=n. Међу свим
таквим бројевима n, према аксиоми 2, постоји најмањи. Означимо га са n'. Дакле важи 0<x<n' (*). Због
тога је n'-1≤x<n'. Наиме, ако би било n'-1>x, онда n' не би био најмањи број који испуњава претходни
услов (*). Означимо ли n'-1=n0, добијамо тврђење теорема. Крај.
Децимални запис реалног броја

Дефиниција 1
Број који се може записати у облику
или њему супротан број (негативан), зове се децимални број.

Бесконачан низ целих бројева који одређује број записује се у облику
и зове се децимални запис броја
Задатак
Представити у облику разломка периодични децимални број
(а) 0,555...;
(б) 0,272727...;
(в) 3,272727....
Решење (а) Ставимо х=0,555...; помножимо једнакост са 10; добили смо 10х=5,555...; то пишемо 10х=5+х;
решавамо по х, 9х=5; резултат:
(б) Ставимо х=0,272727...; помножимо једнакост са 100; добијамо 100х=27,272727..., тј. 100х=27+х;
решавамо једначину по х, добијамо 99х=27; резултат је
(в) Ставимо у=3+х, где х=0,272727...; већ смо добили (б) сабирак х, па у=3+27/99, тј.
Био је то поступак којим се сваки периодични децимални број може превести у разломак са целобројним
бројником и називником. Међутим, знамо да је скуп свих разломака бесконачан, пребројив, алеф нула. Знамо
да је скуп реалних бројева бесконачан, непребројив, континуум. Према томе је скуп свих непериодичних
децималних бројева континуум.
Мерење дужи, бројевна права
Нека је свакој дужи AB придружен позитиван реалан број d(A,B), при чему су испуњени следећи
услови:
• За неку дуж OE важи d(O,E)=1.
• Ако је AB=CD, тада је d(A,B)=d(C,D).
• Ако је тачка C између тачака A и B, онда је d(A,B)=d(A,C)+d(C,B).
Тада се број d(A,B) зове дужина дужи AB.
Ако се у дефиницији дода услов да је d(A,A)=0, за сваку тачку А, онда се број d(A,B) зове растојање између
тачака A и B.
Уређено поље реалних бројева

За скуп кажемо да је ограничен одозго ако постоји бар један реалан број такав да је, за
сваки Број М се у том случају зове мајоранта скупа S, или горња међа скупа S.
На пример скуп има мајоранту број 1, али је и сваки други реалан број који је
већи од 1 такође мајоранта овог скупа. Скуп S=\{2,4,6,...,2n,...\} нема мајоранту, јер према Архимедовој
аксиоми за било који постоји природан број n такав да је . Скуп непозитивних реалних
бројева има најмању мајоранту нулу.
Ако постоји реалан број s, такав да је он најмања мајоранта скупа S, тј. ако из следи да
постоји бар један елеменат такав да је , онда се s назива супремумом скупа S, или
тачном доњом међом скупа S. Супремум скупа S означавамо sup S.
Један скуп не може имати два супремума, нпр. јер би тада по дефиницији (5) било
што због антисиметричности релације мање-једнако повлачи
Нека су у скупу дефинисани сабирање + и множење ·, бинарна релација ≤ и нека за
све x,y,z,... из R важе услови:
(R1)
(R2)
(R3)
(R4)
(R5)
(R6)
(R7)
(R8)
(R9)
(R10)
(R11)
(R12)
(R13)
(R14)
и најзад, најважније
(CR) сваки одозго ограничен непразан скуп у има супремум у
CR заправо оствара реалне бројеве, јер сви остали аксиоми могли би се узети и за опис рационалних бројева,
док онај задњи не би.
Тада уређену четворку (R, +, ·, ≤) зовемо уређено комплетно поље или поље реалних бројева. Често га
означавамо само са R. Услови (R1)-(R15) зову се аксиоми реалних бројева. Из теорије група и из претходне
дефиниције, види се да у пољу R постоје једниствена нула (R2) и јединствена јединица (R7), да сваки елеменат
х скупа R, осим нуле, има (R3) јединствен супротни елеменат -х, и да сваки има (R8) јединствен инверзни
елеменат
Операције сабирања и множења индукују алгебарску структуру у скупу R реалних бројева, а релација уређења
индукује у R структуру талног уређења.
Аксиоме 1-9 односе се на алгебарску структуру скупа реалних бројева, а аксиоме 10-12 на његову структуру
поретка. Аксиоме 13-14 повезују те две структуре на скупу реалних бројева, тј. показују да је релација поретка
"≤ " у сагласности са сабирањем и множењем у R. Зову се редом монотонија сабирања и множења.
Аксиома R15 изражава важну особину скупа реалних бројева коју зовемо комплетност скупа R. Постоји више
еквивалентних облика тог аксиома.
Подскупови
Неколико важних подскупова реалних бројева имају своја посебна имена, то су:
• Природни бројеви;
• Цели бројеви;
• Рационални бројеви;
• Ирационални бројеви.
Референце
• Др Павле Миличић, Мр Владимир Стојановић, Др Зоран Каделбург, Др Бранислав Боричић:
МАТЕМАТИКА, За I разред средње школе, Програми са четири часа наставе математике недељно, Друго
издање, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1992.
• Др Димитрије Хајдуковић, Математика 1, четврто издање, Наука, Београд, 1999.
Види још
• Апсолутна вредност броја,
• Приближан број
• Заокруживање децималних бројева
• Операције са приближним бројевима
Рационалан број
У математици, рационалан број (понекад у разговору употребљавамо разломак) је број који се може
записати као однос два цела броја a/b, где b није нула.
Сваки рационалан број може бити написан на бесконачан број начина, на пример .
Најједноставнији облик је када бројилац и именилац немају заједничког делитеља (узајамно су прости), а сваки
рационалан број различит од нуле има тачно једну једноставну форму са позитивним имениоцем.
Рационални бројеви имају децимални развој са периодичним понављањем група цифара. Овде се рачуна и
случај када нема децимала или када се од неког места 0 понавља бесконачно. Ово је истинито за сваку
целобројну основу већу од 1. Другим речима, ако је развој исписа неког броја у некој бројној основи
периодичан, он је периодичан у свим основама, а број је рационалан.
Реалан број који није рационалан се зове ирационалан.
Скуп свих рационалних бројева, који чине поље, означава се са . Користећи скуповну нотацију се
дефинише као
где је скуп целих бројева.
Аритметика
Два рационална броја (разломка) и су једнаки
ако и само ако важи .

Два рационална броја се сабирају на следећи начин
Правило множења гласи
Адитивни и мултипликативни инверзни елемент

постоји код рационалних бројева
и ако
је
Следи да је количник два разломка дат са
Египатски разломци
Четвртине
Сваки позитивни рационални број може бити
представљен као збир различитих јединичних
разломака, као што је
За сваки позитивни рационални број постоји бесконачно много начина да се број овако представи и то се зову
египатски разломци. Код старих Египћана је овакав начин представљања био основа за све математичке радње.
Ирационалан број
У математици, ирационалан број је онај реалан број који није рационалан број, тј не може бити написан као
разломак два цела броја односно није облика
где су a и b цели бројеви и b није једнако нула. Може се лако показати да су ирационални бројеви сви који у
свакој бројној основи (децималној, бинарној, итд) имају бесконачно цифара и не долази до бесконачно
понављање неког подниза цифара, мада математичари никад ово не би навели као дефиницију.
Скоро сви реални бројеви су ирационални у смислу прецизне дефиниције наведене ниже.
Неки ирационални бројеви су алгебарски бројеви, као што је
• квадратни корен из 2,
• кубни корен из 5
а неки су трансцендентни бројеви, као што су
• природни логаритам броја 2,
• број π, Архимедов број, Лудолфов број,
• математичка константа e, основа природног логаритма, Ојлерова константа.
Ако је однос дужина две дужи ирационалан, дужи су међусобно несамерљиве, што значи да немају заједничку
меру. Мера дужи I је таква дуж Ј, да цео број дужи Ј стаје у дуж I.
Историја теорије ирационалних бројева

Откриће ирационалних бројева се везује за питагорејце, конкретно за Хипаса из Метапонтума, који је извео
(највероватније геометријски) доказ о ирационалности (несамерљивости) квадратног корена из броја 2. Према
причи је Хипас покушао да докаже да је хипотенуза једнакокраког правоуглог троугла самерљива са катетом,
односно данашњим речником да је корен из 2 могуће представити разломком. Усред тражења таквог доказа он
је доказао управо супротно. Питагорејска секта је међу својим догмама имала да је свет у суштини
математички и да се све у њему може представити односом бројева. Бројеви који се нису могли представити
тако су по њима били ван ума (лат. ratio) односно ван памети, па их је неко тако и назвао, ирационални (грчки
алогон, што додуше може значити и оно о чему не треба причати). Хипас је, изгледа, неком ван братства
испричао о свом открићу. Побеснела браћа су га уљудно позвала на крстарење и на пучини бацили преко
палубе.
У шеснаестом столећу је коначно дошло до прихватања појмова негативни бројеви, целобројни и разломљени
део броја. У седамнаестом столећу је коначно прихваћен децимални бројни систем у данашњем облику од
шире математичке заједнице. Абрахам де Моавр и Леонард Ојлер, у следећем столећу, откривају изузетно
употребљиве особине имагинарног броја. У деветнаестом столећу је комплетирана теорија комплексних
бројева, ирационални бројеви су раздвојени на алгебарске и трансцендентне, доказано је постојање
трансцендентних бројева и направљен нови приступ у области која је недирнута од доба Еуклида, теорији
ирационалних бројева. Године 1872. своје теорије су објавили Карл Вајерштрас, Рихард Дедекинд и Едуард
Хајне. Вајерштрасове и Дедекиндове идеје даље разрађују Пинкерле и Танери. Вајерштрас, Кантор и Хајне су
свој рад засновали на редовима док је Дедекинд идеју нашао у пресеку осе реалних бројева раздвајајући све
рационалне бројеве у две групе одређених особина. Ова тема се даље разрађује кроз радове Вајерштраса,
Кронекера и Мереа.
Леонард Ојлер је посветио пажњу верижним разломцима, блиско повезаним са ирационалним бројевима, али
се тек у деветнаестом веку детаљно разрађују у делима Жозеф Луј Лагранжа.
Кронекер је први раздвојио трансцендентне бројеве од алгебарских. Ламбер је 1761 доказао да π није
рационалан број. Доказао је још да en није рационалан ако је n рационалан (осим за n=0). Лежандр је 1794.
године довршио Ламберов доказ и још доказао да π не може бити квадратни корен рационалног броја. Жозеф
Лиувил је 1840. године показао да ни е ни е2 не могу бити решења квадратне једначине са целобројним
коефицијентима. Постојање трансендентних бројева је доказао Лиувил 1844. године али је тек 1873. показан
један такав. Чарлс Хермит је тада доказао да је е трансендентан а Линдеман је 1882. године то исто доказао за
π полазећи од Хермитових закључака. Линдеманов доказ је поједноставио Вајерштрас 1885. године и Дејвид
Хилберт 1893. године а касније су се тиме бавили и Хурвиц и Пол Алберт Гордон.
Ирационалност квадратног корена из 2

Један доказ ирационалности квадратног корена из 2 се доказује довођењем у контрадикцију (reductio ad
absurdum), омиљеном методом старих Хелена. Тврдња се доказује увођењем супротне претпоставке у односу
на жељену и кроз доказни поступак долазимо до контрадикције таквој претпоставци, што је елиминише. Тако
је наша жељена претпоставка остала једина могућа те је стога тачна.
1. Претпоставимо да је рационалан број. То значи да постоје природни бројеви и такви да је
2. Тада може бити написан као нескративи разломак , што значи да су бројеви и узајамно прости
природни бројеви и истовремено .
3. Sledi da je odakle je .
4. Odavde je jasno паран број, јер је представљен као производ броја 2 и природног броја.
5. Из овога следи да мора бити паран, јер је квадрат парног броја паран а непарног броја непаран.
6. Пошто је паран, постоји такво да важи .
7. Кад убацимо последњу једнакост у (3) добијамо: , што води до односно после
скраћивања са 2 добијамо .
8. Из овога следи да је паран број јер је представљен као производ двојке и природног броја. Потом из
овога следи да је и паран јер само парни бројеви имају парне квадрате.
9. Из (5) и (8) следи да су и a и b парни, што је у директној супротности са претпоставком у (2) да су бројеви a
и b узајамно прости.
Тако смо доказали жељено, прво побијајући ту тврдњу а потом доказујући да нас то доводи до апсурда и
контрадикције. Закључак је, не треба негирати почетну тврдњу јер је она тачна. Дакле је ирационалан.
Овај доказ може бити уопштен, да докаже да је било који корен било ког природног броја или природан број
или ирационалан.
Другачији доказ
Применом исте методе на другачији начин можемо доказати
ирационалан је мање познат али завређује да се
представи. Дакле, ако је тада се геометријском
методом, једноставном лењир и шестар конструкцијом може

демонстрирати да је .
Са слике је јасно да су велики и мали правоугли троуглови

слични. Ако је однос хипотенузе и катете код великог једнак
m/n, где су m и n узајамно прости, тада исти такав однос
постоји и код мањег и износи (2n-m)/(m-n). Али пошто смо
добили однос у коме су бројеви у разломку мањи него у првом
Једнакокраки правоугли троугао
разломку закључак је да смо управо скратили именилац и
бројилац, што је у супротности са полазном претпоставком да
су m и n узајамно прости.
Ово је доказ у коме нема рачуна већ искључиво геометрије, па се може сматрати прихватљивим старим
хеленским геометрима.
Ирационалност златног пресека

Када се дуж подели на два дела на начин да се дужи део према целини односи на исти начин као краћи део
према дужем, тада смо дуж поделили у златном односу. Каже се још да смо направили златан пресек, чији је
однос
Претпоставимо да је овај број рационалан, и представимо га односом n/m где су n и m узајамно прости. Нека је
n дужина целине, а m дужина дужег дела. Тада је дужина краћег дела n − m. Следи да је тада
Али ово значи да смо поједноставили разломак који, према претпоставци, није могао бити поједностављен,
скраћен. То је контрадикција, значи претпоставка да је φ рационалан није тачна.
Трансцендентни и алгебарски ирационални бројеви

Скоро сви ирационални бројеви су трансцендентни а истовремено су сви трансцендентни бројеви
ирационални. Познати су следећи примери
• еr је ирационално, ако је r ≠ 0 рационално;
• πr је ирационално, ако је r ≠ 0 рационално;
• еπ је такође ирационално.
Други начин конструкције ирационалног броја је ирационални алгебарски број тј. као нула полинома са
целобројним коефицијентима. Пођимо од једначине
p(x) = an xn + an-1 xn−1 + ... + a1 x + a0 = 0
где су коефицијенти ai цели бројеви. Претпоставимо да постоји реалан број x такав да је p(x) = 0
Једини могући рационални корен овог полинома је облика r/s где је r делилац a0 и s је делилац an. Постоји
коначан број кандидата и сви се могу проверити појединачно. Ако ниједан од њих није корен p, тада x мора
бити ирационално. Ова техника може бити коришћена да се покаже да је x = (21/2 + 1)1/3 ирационалан, јер тада
је (x3 − 1)2 = 2 односно x6 − 2x3 − 1 = 0, а овај полином нема рационалне корене (једини кандидати су ±1).
Зато што алгебарски бројеви чине поље, многи ирационални бројеви могу бити конструисани комбиновањем
трансцендентних и алгебарских бројева. На пример 3π+2, π + √2 и e√3 су ирационални (и трансцендентни).
Једноставан доказ ирационалности за неке логаритме

Логаритми су вероватно најједноставнији за доказивање ирационалности. Следи доказ свођењем на
контрадикцију, да је log23 ирационалан:
Претпоставимо да је log23 рационалан. Значи постоје природни бројеви m and n, такви да је log23 = m/n.
Тада је 2m/n = 3.
Одатле следи 2m = 3n.
Али 2 на неки природан број је увек парно, а 3 на неки природан број је увек непарно. Следи почетна
претпоставка је погрешна.
Случајеви као што је log102 се доказују слично.
Ирационални бројеви и децимални развој

Често се погрешно закључује да математичари дефинишу ирационалан број у смислу децималног развоја,
називајући број ирационалним ако децимални развој има бесконачно цифара, а цифре се не понављају.
Ниједан математичар не узима ово као дефиницију јер избор основе 10 за бројни систем је прозвољан а права
дефиниција је боља и једноставнија. Мада, истини за вољу, тачно је да је број облика n/m, где су n и m
природни бројеви, ако и само ако децимални приказ има коначан број цифара или се цифре понављају
бесконачно у групама. Ово је могуће показати обичним школским дељењем n са m јер само m могућих
остатака постоји. Ако је 0 остатак, децимални испис се завршава. Ако се 0 никад не појављује тада се поступак
може поновити највише m − 1 пута пре него што се поново исти остаци појаве. После тога, остатак се понавља
и децималне цифре се понављају. Пример:
Пошто је дужина понављајуће групе цифара 3, помножимо са 103:
и одузмимо A од обе стране:
Тада
(Број 135, из горњег примера, се лако налази употребом Еуклидовог алгоритма.)

Бројеви за које се не зна да ли су ирационални

Не зна се да ли су π + e и π − e ирационални или не.
У ствари, не постоје природни бројеви m и n за које се зна да ли је mπ + ne ирационално или не.
Није познато ни за , , или Ојлер-Машерони гама константу да ли су ирационални.
Скуп ирационалних бројева

Скуп ирационалних бројева нема стандардну ознаку као што је то случај са скупом природних бројева N,
скупом рационалних бројева Q или скупом реалних бројева R.
Скуп ирационалних бројева је непребројив, док је скуп рационалних бројева пребројив а реалних бројева
непребројив. Скуп алгебарских ирационалних бројева, значи нетрансцендентних, је пребројив.
Користећи апсолутну вредност за мерење растојања, ирационални бројеви чине метрички простор који није
комплетан. Па ипак, овај метрички простор је хомеоморфан комплетном метричком простору свих низова
природних бројева; хомеоморфизам је дат бесконачним развојем верижних разломака. Ово показује да у
простору ирационалних бројева важи исказ Берове теореме о категорији.
Неки занимљиви ирационални бројеви

Константа Коупланд-Ердош
0.235711131719232931374143...
добијена спајањем простих бројева у низ јесте ирационалан број. Зна се чак и да је нормалан број.
Спољашње везе
• Чланак о ирационалним бројевима [1] на -{MathWorld}- ((-{en}-))
• Доказ ирационалности корена из 2 [2] ((-{en}-))
References
[1] http:/ / mathworld. wolfram. com/ IrrationalNumber. html
[2] http:/ / www. cut-the-knot. org/ proofs/ sq_root. shtml
Комплексан број
Уређени пар реалних бројева, означен са , при чему су и реални бројеви ( ), назива се
комплексан број. (Реалан број је „прост“, док је уређени пар „сложен“, или комплексан, јер га сачињавају два
броја). Скуп свих оваквих парова, односно свих комплексних бројева, означавамо са и он је суштински
Декартов производ . Уређени пар , као комплексан број, записује се још као .
Притом се елемент назива имагинарним бројем, и има својство да је . Имагинарни број се у
физици често обележава и латиничним словом .
У скупу комплексних бројева могуће је вршити операције сабирања, множења и дељења и оне се дефинишу на
следећи начин:
(сабирамо први са првим, други са другим)
(до овог резултата је лако доћи ако их помножимо у
облику и запамтимо да је )
(применимо методу као код множења, с тим што израз у
имениоцу помножимо са )
У комплексном броју број се назива реални део и пише се , а број је
имагинарни део и пише се .
Комплексан број чији је реални део једнак нули назива се чисто имагинарни број.
Скуп реалних бројева може се посматрати као подскуп скупа комплексних бројева (кад је други члан уређеног
пара, односно коефицијент уз , једнак нули). Иако се комплексним бројевима не изражавају количине, као
што је то случај с реалним бројевима, њихово увођење се користи у решавању проблема састављених у
терминима реалних бројева, на пример, проблема о пролазу струје кроз проводник, о профилу крила авиона
(користећи функције Жуковског), итд.
Није мање важна ни примена комплексних бројева на чисто математичке проблеме. Тако на пример, за
налажење корена кубне једначине потребне су операције с комплексним бројевима. Историјски, комплексни
бројеви су уведени због решавања квадратних једначина. Свака квадратна једначина облика
има два решења у скупу комплексних бројева, док смо у скупу реалних бројева наилазили
на проблем кад је у решењу облика израз испод корена био негативан.
Увођењем имагинарног броја са својством да је , корен поприма облик
и решење добијамо у скупу комплексних бројева.
Чињеница да комплексни бројеви не изражавају величине дала је повод за идеалистичко тумачење

комплексних бројева (Г. Лајбниц). велика заслуга у смислу материјалистичког тумачења комплексних бројева
припада Л. Ојлеру. Комплексни број се аксиоматски дефинише као уређен пар реалних бројева .
Формуле сабирања, множења, дељења се постулирају овако:
,
,
Пар се назива имагинарна јединица и означава симболом . Из последњих формула произилази да је

. Операције са комплексним бројевима задовољавају обичне законе комутативности,
дистрибутивности и асоцијативности (као и у случају реалних бројева). Међутим, операције с комплексним
бројевима под радикалима (коренима) донекле се разликују од аналогних операција с реалним бројевима. Тако
је
Тригонометријски облик
Понекад је комплексне бројеве погодно писати у тригонометријском облику:
,
, за и за ; када је онда је
, ако је и , ako je . Број се назива модуо комплексног броја, а је
аргумент комплексног броја.

Множити комплексне бројеве је веома погодно баш у овом облику.
у множењу комплексних бројева множе се њихови модули, а аргументи се сабирају.
.
слично је и за дељење.
Из овог правила произлази Моаврова формула:

.
Комплексни бројеви се често представљају векторима у комплексној равни (слика доле). Геометријски смисао
бројева види се на цртежу. У сабирању комплексних бројева њихови вектори се сабирају по
правилу паралелограма.
Дужина вектора је модуо, или модул комплексног броја, а као што се види на горњој слици, може се добити
помоћу Питагорине теореме. Модул, интензитет комплексног броја често означавамо као апсолутну вредност,
тј. удаљеност броја од исходишта координатног система: .
Комплексни бројеви у тригонометријском облику су уско повезани с експоненцијалном функцијом
имагинарног аргумента. Важи следећа Ојлерова формула:
;
помоћу ње се дефинише степеновање комплексних бројева, логаритам комплексног броја и др.
Комплексни бројеви образују алгебарско затворено поље. Поље комплексних бројева је проширење поља
реалних бројева придруживањем овом пољу елемента , таквог да је .
Матрични облик
У матричном облику сабирање, одузимање и множење радимо тако што сабирамо, одузимамо и множимо
одговарајуће матрице које представљају комплексан број.
Реципрочну вредност у овом запису рачунамо тражењем инверзне матрице. Дељење дефинишемо као
множење реципрочном вредношћу.
Поље (математика)
У апстрактној алгебри, поље је алгебарска структура у којој операција сабирања, одузимања, множења и
дељења (осим дељења нулом) могу да се спроводе, и важе иста правила која су позната из стандардне
аритметике.
Сва поља су прстенови, али нису сви прстенови поља. Поља се разликују од прстенова највише по захтеву да је
дељење могуће, али и, данас, по захтеву да је операција множења на пољу комутативна.
Прототипски пример поља је скуп -{Q}-, поље рационалних бројева. Међу другим важним примерима је поље
реалних бројева -{R}-, поље комплексних бројева -{C}- и, за сваки прост број -{p}-, коначно поље целих
бројева по модулу -{p}-, што се означава -{Z/pZ, Fp}- или -{GF(p)}-. За свако поље -{K}-, скуп -{K(X)}-
рационалних функција са коефицијентима из -{K}- је такође поље.
Математичка дисциплина која проучава поља се назива теорија поља.
Еквивалентне дефиниције
Поље је комутативни прстен са дељењем.
Поље је комутативан прстен -{(F, +, *)}- такав да 0 није једнако 1 и сви елементи из -{F}- изузев 0 имају
мултипликативни инверз. (Ваља имати у виду да су 0 и 1 неутрали за + и * редом, и могу се разликовати од
реалних бројева 0 и 1).
Експлицитно, поље дефинишу следећа својства:
Затвореност скупа -{F}- у односу на + и *
За свако -{a}-, -{b}- из -{F}-, и -{a + b}- и -{a * b}- припадају -{F}- (или формалније, + и * су
бинарне операције на -{F}-).
И + и * су асоцијативне
За свако -{a, b, c}- из -{F, a + (b + c) = (a + b) + c}- и -{a * (b * c) = (a * b) * c}-.
И + и * су комутативне
За свако -{a, b}- из -{F, a + b = b + a}- и -{a * b = b * a}-.
Операција * је дистрибутивна над операцијом +
За свако -{a, b, c}-, из -{F, a * (b + c) = (a * b) + (a * c)}-.
Постојање адитивног неутрала

Постоји елемент 0 у -{F}-, такав да за свако -{a}- из -{F, a + 0 = a}-.
Постојање мултипликативног неутрала
Постоји елемент 1 у -{F}- различит од 0, такав да за свако -{a}- из -{F}-, -{a}- * 1 = -{a}-.
Постојање адитивних инверза
За свако -{a}- из -{F}-, постоји елемент −-{a}- из -{F}-, такав да -{a + (−a) = 0}-.
Постојање мултипликативних инверза
за свако -{a}- ≠ 0 из -{F}-, постоји елемент -{a−1}- из -{F}-, такав да -{a * a−1 = 1}-.
Захтев да је 0 ≠ 1 осигурава да скуп који садржи само један елемент није поље. Директно из аксома, може се
показати да -{(F, +)}- и -{(F − {0}, *)}- су комутативне групе (абелове групе) и да су стога адитивни инверз
−-{a}- и мултипликативни инверз -{a−1}- јединствено одређени са -{a}-. Међу другим корисним правилима су
-{−a = (−1) * a}-
и општије
-{−(a * b) = (−a) * b = a * (−b)}-
као и
-{a * 0 = 0,}-
сва ова правила су позната из елементарне аритметике.
Ако се изузме захтев за комутативношћу операције * разликују се горња комутативна поља од
некомутативних поља.
Историја
Концепт поља је увео Дедекинд, који је користио немачку реч -{Körper}- (тело) за овај појам. Он је такође
први дефинисао прстенове, али израз прстен (-{Zahlring}-) је увео Хилберт.[1]
Примери
• Комплексни бројеви -{C}-, у односу на уобичајене операције сабирања и множења. Поље комплексних
бројева садржи следећа подпоља:
• Рационални бројеви -{Q = { a/b | a, b}- из -{Z, b ≠ 0}- } где је -{Z}- скуп целих бројева. Поље радионалних
бројева не садржи права подпоља.
• Поље алгебарских бројева је коначно проширење поља рационалних бројева -{Q}-, то јест, поље које
садржи -{Q}- које има коначну димензију као векторски простор над -{Q}-. Свако такво поље је
изоморфно подпољу од -{C}-, и сваки такав изоморфизам индукује идентитет на -{Q}-. Ова поља су врло
важна у теорији бројева.
• Поље алгебарских бројева , је алгебарска затвореност од -{Q}-. Поље алгебарских бројева је пример
алгебарски затвореног поља карактеристике нула.
• Реални бројеви -{R}-, у односу на уобичајено сабирање и множење.
• Реални бројеви имају неколико интересантних подпоља: реални алгебарски бројеви, израчунљиви
бројеви.
• Постоји (до на изоморфизам) тачно једно коначно поље са -{q}- елемената, за сваки коначан број -{q}- који
је степен простог броја, -{q}-≠ 1. (Не постоји коначно поље са другим бројем елемената.) Ово се обично
означава са -{Fq}-. Таква поља се обично називају поља Галоа.
• Ако је дат прост број -{p}-, скуп целих бројева по модулу -{p}- је коначно поље са -{p}- елемената -{Z/pZ
= Fp = {0, 1, ..., p − 1} }-где су операције дефинисане извођењем операција у -{Z}-, дељењем са -{p}- и
узимањем остатка; види: модуларна аритметика.

• Ако је -{p}- = 2, добијамо најмање поље, -{F}-2, које има само два елемента: 0 и 1. Може се дефинисати
са две Кејлијеве табеле
+ 0 1 * 0 1
0 0 1 0 0 0
1 1 0 1 0 1
Ово поље има важне примене у рачунартву, посебно у криптографији.

• Нека су -{E}- и -{F}- два поља, и -{F}- је подпоље од -{E}-. Нека је -{x}- елемент из -{E}- који није у -{F}-.
Тада постоји најмање подпоље од -{E}- које садржи -{F}- и -{x}-, што се означава са -{F(x)}-. Кажемо да је
-{F(x)}- просто проширење од -{F}-. На пример, -{Q(i)}- је подпоље -{C}- које се састоји од свих бројева
облика -{a + bi}- где су и -{a}- и -{b}- рационални бројеви.
• За дато поље -{F}-, скуп -{F(X)}- рационалних функција променљиве -{X}- са коефицијентима из -{F}- је
поље.
• Ако је -{F}- поље, и -{p(X)}- је нерастављив полином у прстену полинома -{F[X]}-, тада је коефицијент
-{F[X]/<p(X)>}-, где -{<p(X)>}- означава идеал генерисан са -{p(X)}-, поље са подпољем изоморфним са
-{F}-. На пример, -{R[X]/<X2 + 1>}- је поље (изоморфно пољу комплексних бројева). Може се показати да
је свако просто алгебарско проширење од -{F}- изоморфна пољу овог облика.
• Када је -{F}- поље, скуп -{F((X))}- формални Лоранов ред над -{F}- је поље.
• Ако је -{V}- алгебарски варијетет над -{F}-, тада рационалне функције -{V → F}- граде поље, поље
функција над -{V}-.
• Ако је -{S}- Риманова површина, тада мероморфне функције -{S → C}- граде поље.
• Хиперреални бројеви и суперреални бројеви проширују реалне бројеве сабирањем инфинитезималних и
бесконачних бројева.
Ререренце
[1] -{J J O'Connor and E F Robertson, The development of Ring Theory (http:/ / www-history. mcs. st-andrews. ac. uk/ HistTopics/ Ring_theory.
html), September 2004.}-
Литература
• -{Ayres, Frank, Schaum's Outline of Modern Abstract Algebra, McGraw-Hill; 1st edition (June 1, 1965). ISBN
0070026556.}-
• Поља - дефиниција и основна својства. (http://www.apronus.com/provenmath/fields.htm)
Цео број 20
Цео број
Цели бројеви, поједностављено говорећи, су сви „округли“ бројеви, тј. без децимала, укључујући нулу,
позитивне и негативне бројеве. То су дакле бројеви 0, 1, 2, 3, ..., 100, 101, итд, али и бројеви -1, -2, -3, ..., -100,
-101, итд.
Скуп свих целих бројева се у математици означава великим латиничним словом , и спада у пребројиве
скупове.
Алгебарска својства
Као и природни бројеви, скуп Z је затворен за операције сабирања и множења. То значи да је збир и производ
било која два цела броја опет цео број. Међутим, за разлику од природних бројева, скуп целих бројева је
затворен и за одузимање. Ово не важи и за дељење, јер количник два цела броја не мора да буде цео број (на
пример, 1 подељено са 2).
Нека основна својства сабирања и множења било којих целих бројева, a, b и c.
сабирање множење
затвореност: a + b је цео број a × b је цео број
асоцијативност: a + (b + c) = (a + b) + c a × (b × c) = (a × b) × c
комутативност: a + b = b + a a × b = b × a
постојање неутралног елемента: a + 0 = a a × 1 = a
постојање супротног елемента: a + (−a) = 0
дистрибутивност: a × (b + c) = (a × b) + (a × c)
Природан број
Природни бројеви су сви цели бројеви већи од нуле. тј. ту спада било који број природног низа.
Низ природних бројева је 1, 2, 3, .... Сви чланови низа природних бројева чине скуп природних бројева. Тај
скуп означавамо са
N={1,2,3,4..}, или . Скуп природних бројева је бесконачан и пребројив. Када скупу природних
бројева додамо нулу добијемо проширени скуп који означавамо са N0.
Збир и производ природних бројева је природан број, разлика и количник не морају бити. Кажемо да је
природан број m дељив природним бројем n ако је количник m/n природан број, и тада пишемо n|m (чита се: m
дели n). Природан број је, на пример:
• паран број {2, 4, 6, ..., 2n, ...} - дељив је са 2;
• непаран број {1, 3, 5, ..., 2n-1, ...} - није дељив са 2;
• прим број {1, 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, ...} - прост број, има бесконачно таквих бројева који су дељиви једино
бројем 1 и самим собом;
• савршен број {6, 28, 496, ...?} - Еуклид их је знао четири, ми их знамо двадесетак, бројева n чији збир свих
делилаца осим самог n има збир n;
• Мерсенов број {2, 3, 5, ..., 859433, ...?} - прост број облика , којих данас знамо 46.
Основе теорије
Данас је у математици питање природних бројева прилично замршено и нејединствено. На сасвим посебан
начин природним бројевима приступају интуиционисти, од конструктивиста (видети: A. Heyting,
Intuitionism, North Holland, Amsterdam, 1961). Затим постоје и неслагања око избора и обима моћи аксиома
бројева, пре свега јер математичка логика има разнолика гледишта на питања скупова, а ови опет, различита
гледишта по питању бројева. Међутим, кад се определимо, ако прихватимо да су скупови као математички
објекти јединствено одређени, онда Пеанове аксиоме, до на изоморфизам, опредељују природне бројеве.
Пеанове аксиоме
Аксиоматско одређивање природних бројева нашао је Дедекинд 1888, а затим Ђузепе Пеано 1891. године.
Описна, једноставнија верзија Пеанових аксиома је:
1. 1 је природан број,
2. Следбеник ма ког природног броја је природан број.
3. 1 није следбеник ниједног природног броја,
4. Сваки природан број је следбеник највише једног природног броја.
5. Аксиома индукције: Ако скуп S задовољава услове са сваким чланом садржи и његовог
следбеника, онда S садржи све природне бројеве.
Формализам
Основни појмови Пеанових аксиома су: природан број, број 1, скуп (S). Користећи још и апостроф за
следбеник, имамо следећу, Формалну верзију аксиома природних бројева:
Уз наведене аксиоме усвајају се следеће дефиниције сабирања и множења:
као и следеће:
Из наведених дефиниција следе сви резултати познатих таблица сабирања и множења. На пример
Теорема
2+2=4
Доказ
2+2=2+1'=(2+1)'=(2')'=3'=4.
(в. Славиша Б. Прешић, Реални бројеви, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.)
Алгебарска структура
Из Пеанових аксиома следи, строже речено, дијаграм структуре , тј. целина коју граде скуп N
и његове операције сабирања и множења. Та структура задовољава следеће алгебарске законе
комутативност
асоцијативност
егзистенција јединичног елемента
дистрибутивност .
Словима x, y, z су означени било који природни бројеви. То значи да су сабирање и множење природних
бројева комутативне и асоцијативне операције, да је 1 једнинични елеменат множења и да је множење
дистрибутивно према сабирању. Међутим, структура има и неке "недостатке". Тако, операција сабирања
"+" нема обратну операцију, јер међу једначинама по х облика су дати (природни)
бројеви, има и таквих које су немогуће у скупу N.
Таква је, на примери, једначина 1 + x = 1, јер број нула нисмо укључили у природне бројеве.
Принципи
Уобичајено је у математици прихватање скупа природних бројева N са операцијама плус "+" и пута ".", и
релацијама једнакости "=" и поретка, "<" односно "≤", интуитивно јасним. Прихватамо такође да у скупу
природних бројева важе следећи принципи.
Принцип доброг уређења
Сваки непразан скуп природних бројева има најмањи елеменат.
Принцип математичке индукције
Нека је S подскуп од N који има следећа два својства:
(1) 1 је у S;
(2) ако је број k у скупу S, онда је и број k+1 у скупу S.
Онда је S = N.
Други принцип математичке индукције

Нека је S подскуп од N који има следећа два својства:
(1) 1 је у S;
(2) ако су сви природни бројеви мањи од k+1 у скуу S, онда је и број k+1 у скупу S
Онда је S = N.
Полазећи од Пеанових аксиома може се доказати да су принцип доброг уређења, принцип математичке
индукције и други принцип математичке индукције еквивалентна тврђења, тј. ако претпоставимо да важи
било који од њих, онда се друга два могу добити као последице. Пети пеанов аксиом је управо овде
формулисани принцип математичке индукције.
Архимедов принцип
За свака два природна броја постоји природан број такав да је
Ознаке
Ако је ai функција целобројне променљиве i, онда је
где су m и n природни бројеви и m ≤ n.
Теорија бројева
Теорија бројева бави се углавном проучавањем особина целих бројева, а то се на крају своди на теорију
природних бројева. Овде ће бити приказани само главни резултати онога што се у математици назива Увод у
теорију бројева, са минимумом доказа који ће сви бити повезани линковима са осталим деловима Википедије.
Докази су неопходни математици, али оптерећују текстове кругим корисницима Википедије, па су са општих
тема "склоњени" на мање звучна места ради компромиса.
Дељивост
Операције сабирања и множења су неограничено изводљиве у скупу природних бројева N. Операција
одузимања добије исту особину чим пређемо на скуп целих бројева, који су само корак од овог, па остаје
проблем дељења. И баш то питање дељивости, тј. изводљивости операције дељења у скупу природних (и
целих) бројева је у основи претежног дела теорије бројева.
Основна теорема аритметике

Основни став аритметике гласи: сваки природан број може се представити у облику производа простих
фактора и и такво представљање је јединствено до поретка фактора. Прецизније речено, ради се о теореми 9, у
следећем низу:
Теорема 8
Ако је n природан број, онда је n производ простих фактора.
Групишући једнаке просте факторе броја n, онда се природан број може представити у облику
где је Такво представљање називамо
канонски облик броја n.

Теорема 9
Сваки природан број има јединствен канонски облик.
То је основна теорема аритметике. Постоји много различитих доказа ове теореме и ниједан није тривијалан,
јер се на крају ослања на посебности скупа природних бројева у односу, рецимо на његове затворене
подскупове. На пример, скуп парних бројева је подскуп скупа свих природних бројева N и такође је затворен
на операције сабирања и множења, као и N. Парни бројеви који при дељењу са 4 дају остатак 2, то су бројеви
облика 4k+2, називају се парно-прости. Сваки паран број може се представити у облику производа
парно-простих бројева. Међутим, разлагање на парно-просте факторе није увек јединствено. Број 360 може се
факторисати на парно-просте бројеве на више начина: 2x2x90=2x6x30=2x10=6x6x10.
Теорема 10
Нека су бројеви c и n дати у канонском облику
Тада је c|n ако и само ако је за i = 1, 2, ..., k.
Бројевни системи
Декадни систем бројева је један од најчешћих у општој употреби; има базу 10 и користи 10 цифара: 0,1,2,...,9.
Други по учесталости употребе данас је бинарни систем бројева, основе 2, чије су једине цифре 0 и 1. Полазна
теорема за градњу било којег таквог система бројева је следећа:
Теорема 11
Сваки природан број може се на јединствен начин представити у облику
где је природан број

Базу бројевног система не пишемо када се подразумева. То је обично база 10 (декадни систем бројева), а ређе 2
(бинарни систем бројева). Систем бројева базе 16, хексадецимални систем бројева, за последње цифре 10 - 15,
користи слова ABCDEF.
Примери
Апсолутна вредност
У математици, апсолутна вредност (или модуо) реалног броја је
његова нумеричка вредност не узимајући у обзир знак тог броја.
Нпр. бројеви 3 и −3 имају апсолутну вредност 3, апсолутна
вредност броја 5 је 5, броја −4 је 4, док је 0 апсолутна вредност
само за број 0.
Дефиниција
График функције апсолутне вредности
За било који реалан број -{a}-, апсолутна вредност, означава се
|-{a}-|, је једнака броју -{a}- ако је -{a}- ≥ 0, и −-{a}- ако је -{a}- < 0.
|-{a}-| не може бити негативан број јер је апсолутна вредност увек или позитиван број или 0. Другим речима,
неједначина |-{a}-| < 0 нема решења. Такође, не мора важити |−-{a}-| = -{a}-, пошто -{a}- може бити негативно.
Апсолутна вредност се може разумети као удаљеност датог броја од нуле.
Својства
Апсолутна вредност броја -{a}- има следећа својства:
1. |-{a}-| ≥ 0
2. |-{a}-| = 0 акко -{a}- = 0.
3. |-{a}--{b}-| = |-{a}-||-{b}-|
4. |-{a}-/-{b}-| = |-{a}-| / |-{b}-| (ако је -{b}- ≠ 0)
5. |-{a}-+-{b}-| ≤ |-{a}-| + |-{b}-| (неједнакост троугла)
6. |-{a}-−-{b}-| ≥ ||-{a}-| − |-{b}-||
7.
8. |-{a}-| ≤ -{b}- акко −-{b}- ≤ -{a}- ≤ -{b}-
9. |-{a}-| ≥ -{b}- акко -{a}- ≤ −-{b}- или -{b}- ≤ -{a}-
Последња два својства су корисна при решавању неједнаначина, нпр:
|-{x}- − 3| ≤ 9
−9 ≤ -{x}-−3 ≤ 9
−6 ≤ -{x}- ≤ 12.
За реалну вредност аргумента, функција -{f}-(-{x}-) = |-{x}-| је непрекидна свуда, а диференцијабилна свуда
осим за -{x}- = 0. Уколико је аргумент комплексна променљива, функција је непрекидна свуда, али није нигде
холоморфна (односно диференцијабилна; један начин да се то види је да се докаже да не задовољава
Коши-Риманове једначине).
За комплексни број -{z}- = -{a}- + -{ib}-, дефинише се модуо комплексног броја као |-{z}-| = √(-{a}-2 + -{b}-2) =
√ (-{z}- -{z}-*) (погледати квадратни корен и Конјугован комплексан број). Овако дефинисан модуо
комплексног броја задовољава својства 1–6 дата изнад. Опет се модуо комплексног броја, као и за реалне
бројеве, може разумети као удаљеност од координатног почетка.
Често је корисно израз |-{x}- − -{y}-| посматрати као растојање између -{x}- и -{y}- (на реалној бројевној правој
уколико су -{x}- и -{y}- реални бројеви, или, пак, у комплексној равни, уколико су -{x}- и -{y}- комплексни
бројеви). Коришћењем овакве дефиниције, и скуп реалних, и скуп комплексних бројева постају метрички
простори.
Функција није инвертибилна јер се сваком броју -{a}- и његовом опозиту −-{a}- додељују исте вредности.
Апсолутна вредност комплексног броја

Апсолутна вредност комплексног броја (такође звана и модуо комплексног броја) је дата као
, где је конјугована вредност броја . Писањем као за , горња
једначина се своди на .
Апсолутна вредност вектора

Апсолутна вредност вектора -{v}- = (-{x}-1, -{x}-2,..., -{x}--{n}-) у Еуклидском простору -{R}--{n}- дата је као
|-{v}-| се може сматрати дужином вектора -{v}-.
Алгоритам
У -{C}- програмском језику, abs(), labs(), llabs() (у -{C99}-), fabs(), fabsf(), и fabsl()
функције рачунају апсолутну вредност њиховог аргумента. Кодирање апсолутне вредности када је аргумент
цео број је лако:
int abs(int i)
{
if (i < 0)
return -i;
else
return i;
}
Квадратни корен
Квадратни корен је унарна математичка операција инверзна квадрирању. Ознака ове операције над неким
бројем -{x}- је , и чита се као „корен од -{x}-“.
Потпуно исправно би било писати , и изговарати „квадратни корен од -{x}-“, међутим то се ређе ради из
разлога што се највећи број случајева помена корена односи на квадратни корен, па се усталио краћи изговор и
једноставнији запис.
Ова операција се дефинише следећом релацијом:
Квадратни корен броја -{x}- је ненегативан број који помножен сам собом даје -{x}-.
На пример, пошто је .
Пример показује како се квадратни корен појављује приликом решењавања квадратне једначине .
Уопштено квадратна једначина има облик и за њено решавање је неопходна примена
квадратног корена.
Особине
Ова функција је диферецијабилна и
интеграбилна на целом домену.
Квадратни корен је функција
која пресликава скуп
ненегативних реалних бројева
на самог себе.
Квадратни корен квадрата неког
реалног броја није тај број сам, већ
његова апсолутна вредност:
График функције -{f(x)}- = √-{x}-, чини половина параболе са усправном

Због ове своје особине, квадратни директрисом.
корен није права инверзна функција

квадратној функцији. Квадратна функција и функија квадратног корена су инерзне на скупу .
Квадратни корен је могуће дефинисати и на пољу комплексних бројева, као и на матрицама.
Опширније
Квадратни корен природног броја је често ирационалан број тј. број кога није могуће записати у облику
разломка. На пример се не може записати као -{m/n}-, где су -{n}- и -{m}- природни бројеви. Међутим,
толико тачно износи дужина дијагонале квадрата чија је дужина странице једнака 1.
Откриће чињенице да су и број 1 несразмерни се приписује Хипасу, Питагорином ученику. За
питагорејце је ова чињеница била толико шокантна да се термин ирационалан, чији првобитни превод значи
несразмеран, који се не може приказати у облику количника (лат. -{ratio}-) и данас користи за нешто
неразумљиво, страно промишљању[1].
Ознака, симбол, за квадратни корен ( ) је први пут употребљена у 16. веку. Скоро је сигурно да је
произашло из прилагођеног исписа малог латиничног слова -{r}-, што је скраћеница од лат. -{radix}- што
значи корен.
Види још
• Кубни корен
• Корен
• Степен
Извори
[1] Милан Божић, Преглед историје и филозофије математике, Београд 2002, -{ISBN}- 86-17-10124-5
Кубни корен
У математици, кубни корен неког броја, у
ознаци или x1/3 је број a такав да је
a3 = x. Сви реални бројеви имају тачно један
реални кубни корен и пар конјуговано
комплексних кубних корена, док сви
комплексни бројеви различити од нуле
имају тачно три различита комплексна
кубна корена. На пример, реални кубни
корен од 8 је 2, јер је 23 = 8. Сви кубни
корени броја −27-{i}- су
Операција кубног кореновања није ни График функције y = за . Цео график је симетричан у

асоцијативна ни дистрибутивна са односу на координатни почетак јер је ово непарна функција. Тангента у
сабирањем или одузимањем. тачки x = 0 је вертикална линија.
Операција кубног кореновања је

асоцијативна са степеновањем и дистрибутивна са множењем и дељењем ако у обзир узимамо само реалне
бројеве, али не увек и ако у обзир узимамо комплексне бројеве, на пример:
али
Формална дефиниција
Кубни корен броја x су сви бројеви -{y}- који задовољавају једначину
Кубни корен над реалним бројевима

Нека су x и y реални бројеви. Тада постоји јединствени решење и тиме је кубни корен реалног броја дефинисан
овом формулом. Ако се користи ова дефиниција, кубни корен негативног броја је опет негативни број. Главни
кубни корен броја x се такође представља и као
Нека су x и y комплексни бројеви. Тада постоје три решења (ако је x различито од нуле), а тиме и x има три
кубна корена. Реалан број има један реалан кубни корен и још два кубна корена, која чине конјуговано
комплексни пар. Ово води до неких интересантних разултата.
На пример, кубни коренови броја један су:
Ова два корена воде до релације међу свим кубним коренима реалних бројева. Ако је неки број кубни корен
реалног или комплексног броја, друга два кубна корена тог броја се могу наћи множењем првог кубног корена
са два комплексна кубна корена броја 1.
Кубни корен над комплексним бројевима

За комплексне бројеве, главни кубни
корен је обично дефинисан као
где је -{ln}-(x) главна грана

природног логаритма. Ако запишемо
x као
График комплексног кубног корена заједно са две додатне гране. Прва слика
приказује главну грану описану у тексту
где је -{r}- ненегативни реалан број,

а θ лежи у опсегу
,
онда је комплексни кубни корен
Ово значи да у поларним

координатама узимамо кубни корен
радијуса, а поларни угао делимо са
три да бисмо дефинисали кубни
корен. По овој дефиницији, кубни
корен негативног броја је
комплексни број, и на пример,
неће бити , већ Риманова површина кубног корена. Може се видети
како се све три гране уклапају
.
Ово ограничење се лако може избећи ако почетни комплексни број x записујемо у еквивалентним облицима
, или .
Три комплексна кубна корена су онда
, или .
Уопштено, ова три кубна корена су различита, иако су три представе броја x исте. На пример, се онда
може израчунати да буде , или .
У програмима који су свесни имагинарне равни, график кубног корена броја x на реалној равни неће
приказивати ништа за негативне вредности броја x. Да бисмо такође укључили и негативне корене, овим
програмима се мора експлицитно рећи да користе само реалне бројеве (У Математици се ово може постићи
извршавањем следеће линије кода: <<Miscellaneous`RealOnly`.)
Налажење кубног корена на обичном дигитрону

Из идентитета:
постоји прост метод за рачунање кубних коренова на обичном дигитрону, користећи само дугмад за множење
и кореновање, пошто се број укуца. Није потребно да дигитрон има функције за меморисање.
• Притиснути дугме за квадратни корен једном.
• Притиснути дугме за множење.
• Притиснути дугме за квадратни корен два пута.
• Притиснути дугме за квадратни корен четири пута.
• Притиснути дугме за квадратни корен осам пута.
• Притиснути дугме за множење...
Овај процес се наставља док се број мења после притискања дугмета за множење јер понављање притискања
дугмета за квадратни корен даје резултат 1 (ово значи да је решење нађено на оном броју децималних места
које дигитрон може да обради). Онда треба притиснути дугме за квадратни корен још једном. У овом тренутку,
најбоља апроксимација кубног корена почетног броја се приказује на екрану.
Ако се прво множење замени дељењем, уместо кубном корена, на екрану ће бити приказан пети корен.
Како овај метод ради

После степеновања x са обе стране горње формуле, добија се:
(*)
Лева страна је кубни корен броја x.
Кораци приказани у горепоменутом методу дају:
После корака 2:
итд.
После рачунања неопходних израза, последњи квадратни корен налази десну страну једначине (*).
Нумеричке методе
Њутнов метод је итеративни метод који се може искористити за рачунање кубног корена. За реалне бројеве са
покретним зарезом, овај метод се своди на следећи итеративни алгоритам који производи бољу апроксимацију
кубног корена броја :
Халејев метод побољшава овај алгоритам са алгоритмом који конвергира много брже у сваком кораку, али
захтева више операција множења:
Са било којим од ова два метода, иницијална апроскимација може дати јако лоше перформансе, а
налажење добре почетне апроксимације је донекле уметност за себе. Неке имплементације манипулишу са
битовима експонента, тј. долазе до почетне апроксимације делећи експонент са 3. Ово има ману јер захтева
познавање унутрашње представе броја са покретним зарезом, а самим тим је и имплементација везана за
одређене платформе.
Следећи оптимизована имплементација у -{C}- програмском језику користи Халејеву методу. Приказује се
дизање почетне апроксимације на степене броја 2, док се не достигне бар трећина бинарних цифара као у
улазу. Улаз могу бити сви ненегативни цели бројеви:
double cube_root(unsigned long a_)

{
unsigned long x_ = 1;
double x, xxx, a;
if (a_ == 0)
return 0.0;
if (a_ == 1)
return 1.0;
a = (double) a_;
do {
a_ >>= 3;
x_ <<= 1;
} while (a_);
x = (double) x_;
xxx = x * x * x, x = x * (xxx + a + a) / (xxx + xxx + a);
/* Accurate to 2 decimal digits: */
return x;
}
Види још
Квадратни корен
• Калкулатор кубних корена који своди све бројеве на најосновнију форму [1]
References
[1] http:/ / www. mathwarehouse. com/ arithmetic/ cube-root-calculator. php
Аксиома
У традиционалној логици, аксиом или постулат је пропозиција која није доказана. Аксиом је логички израз за
који се сматра да је тачан. Његова истинитост се подразумева, и он служи као почетна тачка за даљу дедукцију
и инференцију.
Грчко порекло
Аксиома (Axiom):
• од грч. αξίω¬μα, „потраживање“;
• одн. грч. άξιόειν, „држати за вредно“ или „држати за истинито“, отприлике „оно што се држи за истинито“;
• или грч. αξιωμα - исказ који вреди да се усвоји, неоспоран.
Историја
Ако је на делу једна теорија у облику аксиоматског система, тада се она налази на веома узнапредовалом
ступњу свог развоја. Први зачеци аксиоматизовања геометрије налазе се већ код Еуклида (око 300. п. н. е.); а
први га је потпуно достигао Д. Хилберт крајем 19. века. У расправи ο аксиоматском уобличавању геометрије
средишњу улогу је играла тзв. аксиома ο паралелама, која отирилике гласи: „Ако је α права, а Ρ тачка која не
лежи на а, тада у равни у којој леже α и Ρ постоји тачно једна права кроз Ρ која не сече а, наиме паралела од а.“
Пошто њен садржај многима није важио као очигледан, покушало се да се овај став изведе из других аксиома;
тек се око половине 19. века могао прибавити доказ да ово није могуће. Потом су се развиле и нееуклидске
геометрије, у којима не важи аксиома ο паралелама.
Први покушаји да се логика формулише као аксиоматски систем потичу од Г. В. Лајбница. Суштински помаци
су овде, као и у области математике, били учињени од друге половине 19. века. Значајне доприносе су изм.
ост. пружили Г. Фреге и Д. Хилберт. - У току модерног развоја постепено је почео да се мења смисао
„аксиоме“.
Пресудан за избор одређених ставова као аксиома неке теорије сада је мање степен њихове очигледности него
питање од које основе се дају што је могуће једноставније и елегантније извести истинити искази теорије.
Истовремено се започело истраживање аксиоматских система у погледу садржинског тумачења њихових
ставова као чисто формално одређених рачуна.
У емпиријским наукама, а посебно у физици, често се као аксиоме означавају веома уопштени ставови који су
искуством потврђени у високом степену (нпр. њутновске аксиоме механике).
Каткад се предузимао и покушај да се филозофске теорије према узору геометрије формулишу као
аксиоматски системи. Познат је између осталог, труд Б. Спинозе да на овај начин (-{more geometrico}-)
представи етика.
Аксиома 33
Посебно у геометрији, логици и математици као аксиоме се означавају такви ставови који су темељни за
односну дисциплину: оне саме нису доказиве, него образују незаобилазну основу за доказ других ставова.
Њихово оправдање се традиционално видело (прикључујући се Аристотелу и Еуклиду) у њиховом непосредно
очигледном карактеру. Скуп ставова који се дели на аксиоме и последице из њих назива се аксиоматским
системом.
У математици
Аксиома је исказ који се усваја без доказа и сматра као исходни за изградњу ове или оне математичке теорије.
Систем аксиома као логични фундамент заснивања математичке теорије није увек завршен, па се као и саме
аксиоме мења и усавршава. Систем аксиома мора да задовољава захтеве:
1. непротивречности (Непротивречност система аксиома);
2. независности (Независност система аксиома) и;
3. потпуности (Потпуност система аксиома).
Примери
1. Еуклидова аксиома паралелности (Плајферова аксиома): Кроз тачку А која не лежи на датој правој а, у
равни која је одређена тачком А и правом а може се повући највише једна права a' паралелна правој а.
2. Архимедова аксиома: за било која два броја a и b, који нису негативни, увек постоји природан број n, такав
да важи неједнакост an>b.
3. Аксиома Лобачевског: супротност Плајферове аксиоме.
4. Хилбертове аксиоме: пет група аксиома којима је строго дефинисана савремена еуклидска геометрија.
5. Дедекиндова аксиома;
6. Аксиома апстракције.
Свака геометрија (афина, Еуклидова, пројективна, ...) има свој систем аксиома. Са друге стране, свака
геометрија може бити дефинисана својом групом трансформација (Ерлангенски програм) или диференцијално
геометријским својствима простора те геометрије.
Постоје аксиоматски грађена геометрија, аритметика, теорија вероватноће итд.
Теорема 34
Теорема
Теорема (латински: theōrēma, од грчког: theōrein што у преводу значи посматрати) је идеја чија се
истинитост може доказати принципима дедуктивног закључивања. Разликује се од аксиома по томе што се
њена истинитост може утврдити и за то служи поступак доказивања, односно извођења доказа.
Лема је теорема која је међукорак у извођењу општије теореме.
Короларија је теорема која је директна последица неке основне теореме или аксиома.
Познате математичке теореме
За више информација погледајте чланак Списак математичких теорема
Питагорина теорема, Талесова теорема, последња Фермаова теорема, Централна гранична теорема...
Теореме у техничким наукама

У основи су такође математичке само се изводе од основних физичких закона односно имају конкретно
физичко тумачење.
Никвистова теорема о одабирању, Шенонова теорема, Гаусова теорема, теорема о топлоти (3. закон
термодинамике)...
Теореме у другим наукама

Постоје и у економији, хемији итд.
Природни логаритам
Природни логаритам је логаритам за основу -{e}-, где је -{e}- ирационална константа приближно једнака
2,718281828459. Простим речима, природни логаритам броја x је степен на који треба да дигнемо -{e}-, да би
оно било једнако x — на пример, природни логаритам од самог -{e}- је 1, јер је -{e}-1 = -{e}-, док је природни
логаритам од 1 једнак 0, јер је -{e}-0 = 1. Природни логаритам је дефинисан за све позитивне реалне бројеве.
Функција природног логаритма се такође може
дефинисани као инверзна функција експоненцијалне
функције, што даје идентитете:
Другим речима, логаритамска функција је бијекција

се скупа позитивних реалних бројева у скуп реалних
бројева. Прецизније, то је изоморфизам из групе
позитивних реалних бројева у односу на множење у
групу реалних бројева у односу на сабирање.
Записано као функција:
Логаритми се могу дефинисати за било коју

позитивну основу осим 1, не само за број -{e}-, и
корисни су за решавање једначина у којима се График функције природног логаритма. Функција брзо тежи
непозната појављује у експоненту. минус бесконачно када x тежи 0, али споро расте до плус
бесконачно како се x повећава.
Зашто се назива природним

На први поглед, пошто најчешће користимо бројевни систем са основом 10, број 10 може да изгледа као
природнија основа од -{e}-. Али математички, број 10 није од посебне важности. Његова важност је
културолошка, јер је основа за бројевне системе многих људских друштава услед тога што је то уобичајен број
прстију на рукама код људи[1]. Међутим, у разним културама су се јављали бројевни системи са разним
основама, као што су 5, 20, и 60[2][3][4].
-{Loge}- је природни логаритам, јер се јако често јавља у математици. На пример, узмимо проблем
диференцирања логаритамске функције:
Ако је основа b једнака e, онда је извод просто 1/x, а ако за x = 1 овај извод је једнак 1. Још један смисао у
коме је логаритам са основом -{e}- најприроднији је да може врло једноставно да се дефинише у терминима
простог интеграла или Тејлоровог реда, а ово није случај за остале логаритме.
Постоји још разлога зашто се ова основа назива природном, а које не користе математичку анализу. На
пример, постоји више простих редова који укључују природни логаритам. Штавише, Пјетро Менголи и
Николас Меркатор су га називали -{logarithmus naturalis}- неколико деценија пре него што су Њутн и Лајбниц
развили анализу[5].
Особине
•
Извод, Тејлоров ред

Извод природног логаритма је
Ово доводи до Тејлоровог реда за oko

; такође је познатог под називом Меркаторов ред
осим ако је
Десно је слика функције и неких њених
Тејлорових полинома око . Ове апроксимације
конвергирају у функцију само у области -1 < x ≤ 1;
изван ове области Тејлорови полиноми вишег
степена су горе апроксимације за функцију.
Уврштавањем x-1 уместо x, добијамо алтернативни
облик за -{ln(x)}-
Тејлорови полиноми за (1+x) пружају тачну

[6] апроксимацију само у интервалу -1 < x ≤ 1. У општем случају за x
> 1, Тејлорови полиноми вишег степена су горе апроксимације.
Кориштењем Ојлерове трансформације на
Меркаторов ред, добија се следеће, које вреди за свако x чија је апсолутна вредност већа од 1:
Овај ред сличан је ББП формули.
Такође уочите да је инверзна функција сама себи, тако да када желимо да добијемо природни
логаритам неког броја y, једноставно уврстимо у за x.

Природни логаритам у интерграцији

Природни логаритам допушта једноставну интеграцију функција облика -{g(x) = f '(x)/f(x)}-: антидеривација од
-{g(x)}- je data sa -{ln(|f(x)|)}-. Ово је случај због правила деривације производа и следеће чињенице:
Другим речима,
Следи пример за случај када је -{g(x) = tan(x):}-
Нека је -{f(x) = cos(x), a f'(x)= - sin(x)}-:
где је -{C}- константа интеграције.

Природни логаритам се може интегрисати парцијалном интеграцијом:
Референце
[1] -{Boyers, Carl (1968). A History of Mathematics. Wiley.}-
[2] -{Harris, John (1987). „Australian Aboriginal and Islander mathematics“ (http:/ / www1. aiatsis. gov. au/ exhibitions/ e_access/ serial/
m0005975_v_a. pdf) (PDF). Australian Aboriginal Studies 2: 29-37 Приступљено 12. 2. 2008..}-
[3] -{Large, J.J. (1902). „The vigesimal system of enumeration“. Journal of the Polynesian Society 11: 260-261.}-
[4] -{Cajori, Florian (1922). „Sexagesimal fractions among the Babylonians“. American Mathematical Monthly 29: 8-10.}-
[5] -{Ballew, Pat. „Math Words, and Some Other Words, of Interest“ (http:/ / www. pballew. net/ arithme1. html#ln) Приступљено 16. 9.
2007.}-
[6] -{"Logarithmic Expansions" at Math2.org}- (http:/ / www. math2. org/ math/ expansion/ log. htm)
Пи 38
Пи
Пи или π је математичка константа, данас широко
примењивана у математици и физици. Њена приближна
вредност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и
пречника круга или као однос површина круга и квадрата над
његовим полупречником. Пи је такође познато и као
Архимедова константа[1] (не треба га мешати са
Архимедовим бројем) или Лудолфов број[2]. У пракси се
бележи малим грчким словом π а у српском језику је правилно
писати и пи. Ознака за број пи потиче од грчке речи периметар
(περίμετρος). У математику ју је увео Вилијам Џоунс 1707.
године, а популаризовао ју је Леонард Ојлер 1737.
Нумеричка вредност пи заокружена на 64 децимална места је:

Ознака константе пи
π ≈
3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923[3]
Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не
може изразити преко разломака. Због тога његов децимални
запис нема краја и није периодичан. Пи је такође
трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити
коришћењем коначног броја целих бројева уз четири основне Одмотавање обима точка пречника 1 траје дужином
рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) пута пи
и кореновања. Током историје математике вршено је много

покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја пи и разуме његова природа.
Особине
У Еуклидској геометрији, број пи се дефинише као однос пречника
и обима круга:
Пи је увек исти, без обзира на величину круга.

Пи се може још дефинисати и као површина круга полупречника 1,
обим круга чији је пречник 1 или односом површине круга (-{A}-)
и квадрата над његовим полупречником:
Ове дефиниције зависе од последица Еуклидске геометрије, као

Пи је однос обима и пречника круга
што је чињеница да су сви кругови слични. Ово може бити проблем
у областима математике које не укључују геометрију. Због овог
разлога математичари често радије дефинишу пи без референци на
Пи 39
геометрију, бирајући уместо тога једну од аналитичких особина као

дефиницију. Чест избор је да се пи дефинише као најмањи
позитиван број чији је синус једнак нули или двострука вредност
најмањег позитивног броја чији је косинус једнак нули.[4]
Ирационалност, трансцендентност и последице

Пи је ирационалан број[5] то јест, не може се представити као однос
два цела броја. То значи да се број пи представља бесконачним
низом цифара, и то тако да нема периодичности. Ову његову
особину је доказао Јохан Хајнрих Ламберт 1761. године[6] Више од
тога, пи је и трансцендентан број, што је доказао Фердинанд фон
Линдеман 1882. године[7]. Ово значи да не постоји полином са Пи је однос површина круга и квадрата над
његовим полупречником
рационалним коефицијентима чији би корен био број пи.
Важна последица трансцедентности овог броја је чињеница да га није могуће изразити коришћењем коначног
броја целих бројева уз четири основне рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) и
кореновања тј. број није конструктибилан. Ово је такође доказ да није могуће извршити квадратуру круга тј.
немогуће је лењиром и шестаром конструисати квадрат чија би површина била једнака површини датог
круга.[8] Разлог је тај да су, полазећи од јединичног круга и тачке (1,0) на њему, координате свих тачака које се
могу конструисати коришћењем лењира и шестара конструктибилни бројеви.
Нумеричка вредност
Нумеричка вредност пи заокругљена на 64 децимална места је:
π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923
Иако је вредност броја пи израчуната до више од билион децимала, основне примене, као што је рачунање
обима круга, ретко захтевају више од ннеколико децимала. На пример, вредност заокружена на 11 децимала ће
приближно тачно израчунати обим круга величине Земље милиметарском прецизношћу, а вредност
заокружена на 39 децималних места је довољна да се израчуна обим било ког круга који се може наћи у
видљивом свету са прецизношћу једнакој величини атома водоника.[9][10]
Пошто је пи ирационалан број, његов децимални запис је бесконачан и непериодичан. Овај бесконачни низ
цифара је опчињавао и математичаре и лаике, а током последњих неколико векова уложено је много труда у
рачунању што више децимала и испитивању особина броја.
Формуле са пи
Геометрија
Пи се појављује у формулама које се тичу геометријских слика и тела које садрже облик круга или елипсе. У
њих спадају ваљак, купа и лопта.
Пи 40
Геометријски облик Формула
Обим круга полупречника -{r}- односно пречника -{d}-
Површина круга полупречника -{r}-
Површина елипсе са полуосама -{a}- и -{b}-
Запремина лопте полупречника -{r}-
Површина лопте полупречника -{r}-
Запремина ваљка висине -{H}- и полупречника -{r}-
Површина ваљка висине -{H}- и полупречника -{r}-
Запремина купе висине -{H}- и полупречника -{r}-
Површина купе висине -{H}- и полупречника -{r}-
Такође, угао од 180 степени износи π радијана.
Анализа
У математичкој анализи се број пи изражава и користи на доста различитих начина. Од облика бесконачних
редова и производа до интеграла и специјалних функција.
• Франсоа Вијет, 1593:
• Лајбницова формула:[11]
Овај често навођени бесконачни ред најчешће се пише у горњем облику, док је технички исправан запис:
• Валисов производ:
• Интеграл вероватноће, познат из математичке анализе (види такође: функција грешке и нормална
расподела):
• Базелски проблем, који је први решио Ојлер (види такође и Риманова зета-функција):
и, уопште, је рационални умножак броја за свако природно -{n}-.

• Вредност Гама-функције у тачки 1/2:
Пи 41
• Стирлингова апроксимациона формула:
• Ојлеров идентитет (којег је Ричард Фејнман назвао „најбољом формулом у математици“):
• Особина Ојлерове φ-функције:
• Површина једне четвртине јединичног круга:
Комплексна анализа
За више информација погледајте чланак Комплексна анализа
• Специјалан случај Ојлерове формуле за :
• Основни случај Теореме о остацима:
Верижни разломак
π има пуно представљања у облику верижних разломака, као што је на пример:
За више информација погледајте чланак Теорија бројева
Неки резултати из теорије бројева:

• Вероватноћа да су два случајно изабрана цела броја узајамно проста је 6/π2.
• Вероватноћа да је случајно изабран цео број бесквадратан је 6/π2.
• У просеку, број начина да се дати природан број напише као збир два савршена квадрата (редослед
сабирака је битан) је π/4.
Овде, „вероватноћа“, „просек“ и „насумичан“ су узети у смислу граничне вредности; тј. посматра се
вероватноћа одговарајућег догађаја у скупу бројева , а затим узима гранична вредност те
вероватноће када (-{N}- је „јако велико“ или „тежи бесконачности“).
Пи 42
Динамички системи/Ергодичка теорија

У теорији динамичких система (види такође ергодичка теорија), за скоро свако реално -{x0}- у интервалу [0,1],
где су -{xi}- итериране вредности логистичког пресликавања за -{r = 4}-.
Физика
У физици, појава броја π у формулама је најчешће ствар договора и нормализације. На пример, коришћењем
упрошћене Планкове константе може се избећи писање броја π експлицитно у великом броју
формула у квантној механици. Заправо, упрошћена варијанта је и базичнија, а присуство фактора 1/2π у
формулама које користе -{h}- може се сматрати напросто условљеном уобичајеном дефиницијом Планкове
константе.
• Хајзенбергов принцип неодређености:[12]
• Ајнштајнова једначина поља опште теорије релативности:[13]
• Кулонов закон за електричну силу:[14]
• Магнетна пермеабилност слободног простора:[15]
Вероватноћа и статистика
У вероватноћи и статистици постоји пуно расподела, чији аналитички изрази садрже π, укључујући:
• Густина расподеле вероватноће за нормалну расподелу са математичким очекивањем μ и стандардном
девијацијом σ:[16]
• Густина расподеле вероватноће за (стандардну) Кошијеву расподелу:[17]
Треба приметити да се, како је за сваку функцију густине расподеле вероватноће -{f(x)}-,
помоћу горњих формула може добити још интегралних формула за π.

Занимљива емпиријска апроксимација броја π заснована је на проблему Буфонове игле. Посматрајмо
експеримент у којем се игла дужине -{L}- баца на раван на којој су означене две паралелне праве на
међусобном растојању -{S}- (где је -{S}->-{L}-). Ако се игла на случајан начин баци велики број -{(n)}- пута,
од којих се -{x}- пута заустави тако да сече једну од правих, онда приближну вредност броја π можемо добити
коришћењем формуле
Пи 43
Историја
Симбол „π“ за Архимедову константу је први пут увео 1706. године математичар Вилијам Џоунс када је
објавио „Нови увод у математику“ (енгл. -{A New Introduction to Mathematics}-), мада је исти симбол још
раније коришћен да назначи обим круга. Ова ознака постала је стандардна након што ју је усвојио Леонард
Ојлер. У оба случаја, π је прво слово речи περιμετρος (периметрос), што значи „мерити около“[18] на грчком
језику.
Ево кратке хронологије броја π:[19]
Време Особа Вредност π

(светски рекорди су
подебљани)
20. век п. н. е. Вавилонци 25/8 = 3,125
20. век п. н. е. Египатски математички папирус (Рајндов папирус) (16/9)² = 3,160493...
12. век п. н. е. Кинези 3
средина 6. века 1 Цар. 7:23 3

п. н. е.
434. п. н. е. Анаксагора је покушао да квадрира круг лењиром и шестаром
3. век п. н. е. Архимед 223/71 < π < 22/7

(3,140845... < π < 3,142857...)
20. п. н. е. Витрувије 25/8 = 3,125
130. Чанг Хонг √10 = 3,162277...
150. Птолемеј 377/120 = 3,141666...
250. Ванг Фау 142/45 = 3,155555...
263. Лиу Хуи 3,14159
480. Зу Чонгжи 3,1415926 < π < 3,1415927
499. Арјабхата 62832/20000 = 3,1416
598. Брамагупта √10 = 3,162277...
800. Мухамед Ал Хорезми 3,1416
12. век Баскара 3,14156
1220. Фибоначи 3,141818
1400. Мадава 3,14159265359
Сви подаци од 1424. су дати у бројевима тачних децималних места (дм).
1424. Џамшид Масуд Ал Каши 16 дм
1573. Валентус Ото 6 дм
1593. Франсоа Вијет 9 дм
1593. Адријен ван Ромен 15 дм
1596. Лудолф ван Цојлен 20 дм
1615. Лудолф ван Цојлен 32 дм
1621. Вилеброрд Снел (Снелије), Лудолфов ученик 35 дм
1665. Исак Њутн 16 дм
1699. Абрахам Шарп 71 дм
1700. Секи Кова 10 дм

Пи 44
1706. Џон Мејчин 100 дм
1706. Вилијам Џоунс увео грчко слово 'π'
1730. Камата 25 дм
1719. Де Лањи израчунао 127 децималних места, али нису сва била тачна 112 дм
1723. Такебе 41 дм
1734. Леонард Ојлер усвојио грчко слово 'π' и обезбедио његову популарност
1739. Мацунага 50 дм
1761. Јохан Хајнрих Ламберт доказао да је π ирационалан број
1775. Ојлер указао на могућност да би π могао бити трансцендентан
1789. Јуриј Вега израчунао 140 децималних места, али нису сва била тачна 137 дм
1794. Адријан-Мари Лежандр показао да је и π² (па самим тим и π) ирационалан, и спомиње

могућност да је π могуће трансецедентан.
1841. Радерфорд израчунао 208 децималних места, али нису сва била тачна 152 дм
1844. Захарија Дазе и Штрасницки 200 дм
1847. Томас Клаузен 248 дм
1853. Леман 261 дм
1853. Радерфорд 440 дм
1853. Вилијам Шенкс 527 дм
1855. Рихтер 500 дм
1874. Вилијам Шенкс је посветио 15 година израчунавању 707 децималних места, али нису сва 527 дм
била тачна (грешку је открио Д. Ф. Фергусон 1946. године)
1882. Линдеман доказао да је π трансцедентан (Линдеман-Вајерштрасова теорема, коју неки

зову и „најлепшом теоремом целе математике“)
1946. Д. Ф. Фергусон користећи стони калкулатор 620 дм
1947. 710 дм
1947. 808 дм
Сви рекорди од 1949. надаље израчунати су помоћу електронских рачунара.
1949. Џ. В. Вренч, јр. и Л. Р. Смит били су први који су користили електронски рачунар 2.037 дм
(Енијак) да израчунају π
1953. Малер показао да pi; није Лиувилов број
1955. Џ. В. Вренч, јр. и Л. Р. Смит 3.089 дм
1961. 100.000 дм
1966. 250.000 дм
1967. 500.000 дм
1974. 1.000.000 дм
1992. 2.180.000.000 дм
1995. Јасумаса Канада > 6.000.000.000 дм
1997. Канада и Такахаши > 51.500.000.000 дм
1999. Канада и Такахаши > 206.000.000.000 дм
2002. Канада и тим > 1.240.000.000.000 дм
2003. Канада и тим > 1.241.100.000.000 дм

Пи 45
Април 2004. Канада и тим 1.3511 билион цифара

укупно
Октобар 2011. Шигеру Кондо, Александер Ји 10 билиона цифара
Нумеричке апроксимације броја π

Због трансцедентне природе броја π, не постоје прикладни затворени изрази за π. Стога, нумеричка
израчунавања морају користити приближне вредности (апроксимације) броја. За пуно потреба, 3,14 или 22/7 је
довољно близу, иако инжењери често користе 3,1416 или 3,14159 (5, односно 6 значајних цифара) ради веће
прецизности. Апроксимације 22/7 и 355/113, са 3 и 7 значајних цифара, се добијају из једноставног развоја π у
верижни разломак.
Поред тога, следећа нумеричка формула даје апроксимацију π са 9 исправних цифара:
Египатски писар по имену Ахмес је извор најстаријег познатог текста који даје приближну вредност броја π.
Рајндов папирус датира из египатског другог средњег периода–мада Ахмес тврди да је преписивао папирус из
Средњег краљевства–и описује вредност тако да је добијени резултат заправо 256 подељено са 81, тј. 3,160.
Кинески математичар Лиу Хуи је израчунао π до 3,141014 (тачно до 3 децимална места) 263. године и
предложио да је 3,14 добра апроксимација.
Индијски математичар и астроном Арјабхата дао је прецизну апроксимацију за π. Он је написао: „Додај четири
на сто, помножи са осам, а онда додај шездесет и две хиљаде. Резултат је приближно једнак обиму круга
пречника двадесет хиљада. Овим правилом дат је однос између обима и пречника.“ Другим речима, (4+100)×8
+ 62.000 је обим круга пречника 20.000. Ово даје вредност π = 62.832/20.000 = 3,1416, тачну када се заокругли
на 4 децимална места.
Кинески математичар и астроном Зу Чонгжи је израчунао π до 3,1415926–3,1415927, и дао две апроксимације:
355/113 и 22/7 (у 5. веку).
Ирански математичар и астроном Гијат ад-дин Џамшид Кашани (1350–1439) је израчунао π до 9 цифара у
бројном систему са основом 60, што је еквивалентно са 16 децималних места као:
2 π = 6,2831853071795865, тј. π = 3,141592653589793116
Немачки математичар Лудолф ван Цојлен (око 1600) је израчунао првих 35 децимала. Био је тако поносан на
своје достигнуће да их је дао урезати у свој надгробни споменик.[20]
Словеначки математичар Јуриј Вега је 1789. израчунао првих 140 децимала[21] и држао је светски рекорд 52
године–све до 1841–када је Вилијам Радерфорд израчунао 208 децималних места, од којих су прва 152 била
тачна. Вега је побољшао формулу Џона Мејчина из 1706; његов метод се спомиње и данас.
Ниједна од горе датих формула не може да послужи као ефикасни начин налажења приближних вредности
броја π. За брза израчунавања, могу се користити формуле попут Мејчинове:
заједно са Тејлоровим развојем функције . Ова формула се најлакше проверава коришћењем

поларних координата комплексних бројева, кренувши од:
Формуле ове врсте су познате као формуле сличне Мејчиновој.

Екстремно дугачки децимални развоји броја π се по правилу рачунају Гаус-Лежандровим алгоритмом и
Борвајновим алгоритмом; Саламен-Брентов алгоритам који потиче из 1976. године је такође коришћен у
прошлости.
Пи 46
Првих милион цифара бројева π и 1/π су доступни на Пројекту Гутенберг (види спољашње везе доле).
Тренутни рекорд (децембар 2002) има 1.241.100.000.000 цифара, које су израчунате у септембру исте године
на 64-чворном Хитачи суперрачунару са једним терабајтом радне меморије, који врши 2 билиона операција у
секунди, скоро дупло више од рачунара коришћеног за претходни рекорд (206 милијарди цифара). Коришћене
су следеће формуле сличне Мејчиновој:
–К. Такано (1982).
–Ф. Ц. В. Штермер
(1896).
Ове приближне вредности имају толико пуно цифара да више немају никаквог практичног значаја, изузев за
тестирање нових суперрачунара и (очигледно) за установљавање нових рекорда у израчунавању броја π.
Године 1996. Дејвид Х. Бејли је, заједно са Питером Борвајном и Сајмоном Плуфеом, открио нову формулу за
π у облику збира бесконачног реда:[22]
Ова формула омогућава да се лако израчуна -{k}--та бинарна или хексадецимална цифра броја π без потребе
за рачунањем претходних -{k}- − 1 цифара. Бејлијева веб-страна [23] садржи извођење ове формуле, као и
њену имплементацију у разним програмским језицима. Пројекат „ПиХекс“ је израчунао билијардити бит броја
π (који је, узгред, 0)[24].
Остале формуле које су до сада коришћене за израчунавање приближних вредности π укључују:
(Њутн)
(Рамануџан)
(Давид Чудновски и Григориј Чудновски)
(Ојлер)
На рачунарима са оперативним системом Мајкрософт виндоуз, програм ПиФаст може се користити за брзо
израчунавање великог броја цифара. Највећи број цифара броја π израчунат на кућном рачунару је
25.000.000.000, за које је ПиФаст-у требало 17 дана.
Отворена питања
Отворено питање о овом броју које највише притиска јесте да ли је π нормалан број – да ли се ма који блок
цифара јавља у његовом децималном развоју управо онолико често колико би се статистички могло очекивати
ако би се цифре производиле потпуно „насумично“. Ово мора да буде тачно у било којој основи, а не само у
декадном систему (основи 10).[25] Тренутно знање у овом смеру је веома оскудно; на пример, не зна се чак ни
које се од цифара (0-9) појављују бесконачно често у децималном развоју овог броја.[26]
Бејли и Крендал су показали 2000. године да постојање горепоменуте формуле Бејли-Борвајн-Плуфе и
сличних формула повлачи да се тврђење о нормалности броја π и разних других константи у основи 2 може
свести на извесну разумну претпоставку у Теорији хаоса.[27]
Такође није познато да ли су π и e алгебарски независни, тј. да ли постоји нетривијална полиномска релација
између ова два броја са рационалним коефицијентима.
Пи 47
Џон Харисон (1693-1776) је створио музички систем изведен из π[28]. Овај Луси тјунинг систем, (због
јединствених математичких особина броја π) може да ослика све музичке интервале, хармоније и хармонике.
Ово сугерише да би се коришћењем π могао добити прецизнији модел за анализу како музичких, тако и других
хармоника у вибрирајућим системима.
Природа броја π
У хиперболичкој геометрији, збир углова троугла може да буде мањи или већи од π радијана, а однос обима
круга и његовог пречника може се такође разликовати од π. Ово не мења његову дефиницију, али утиче на
многе формуле где се π појављује. Па тако, посебно, облик универзума не утиче на π; π није физичка него
математичка константа, дефинисана независно од ма каквих физичких мерења. Разлог зашто се π појављује
тако често у физици је једноставно зато што је подесан у многим физичким моделима. Посматрајмо, као
пример, Кулонов закон:
Овде, је напросто површина лопте полупречника -{r}-. У овој форми, ово је погодан начин описивања
инверзне квадратне везе између силе и растојања -{r}- од тачкастог извора. Наравно, било би могуће да се овај
закон опише на друге, али мање згодне или, ређе, згодније начине. Ако користимо Планково наелектрисање,
Кулонов се закон може описати као чиме се уклања потреба за π.
Спомињања у фикцији
• Контакт — научно-фантастично дело Карла Сагана, а касније филмска адаптација Џоди Фостер. Саган
разматра могућност потписа, који су у децимални развој броја π уградили ствараоци универзума.
• π (филм) — о вези између бројева и природе: откривање такве везе а да нисте нумеролог.
• -{Time's Eye}- („око времена“) — научна фантастика Артура Ч. Кларка и Стивена Бакстера. У свету који су
престројиле ванземаљске силе, примећује се сферична направа чији је однос обима и пречника по свим
равнима — тачан цео број 3.
π култура
Постоји цело поље шаљивог, али и озбиљног изучавања које укључује коришћење мнемоника за лакше
памћење цифара π и зове се пифилологија. Погледајте Пи мнемонике за примере на енглеском језику.
Дан 14. март (3/14 према стандарду који важи у САД) је „Дан броја пи“ (енгл. -{Pi Day}-) којег просавља
велики број љубитеља овог броја.[29] Дан апроксимације броја пи прославља се 22. јула (22/7 је популарна
апроксимација).
Штавише, многи људи говоре и о „пи сатима“ (3:14:15 је мало мање од једног пи сата; 3:08:30 би било
најближе броју π сата после поднева или поноћи у целим секундама).
Још један пример математичке игре је следећа апроксимација π: Узмите број 1234, замените места првим
двема и последњим двама цифрама, тако да број постаје 2143. Поделите тај број са „два–два“ (22, па је 2143/22
= 97,40909...). Извадите 2×2-ти корен (четврти корен) овог броја. Коначан резултат је изузетно близу π:
3,14159265.
Пи 48
Види још
• Грчко слово π
• Калкулус
• Геометрија
• Тригонометријске функције
• Пи кроз експеримент
• Доказ да је π трансцедентно
• Једноставан доказ да је 22/7 веће од π
• Пи (филм)
• Пи дан
• Луси тјунинг
Референце
[1] Архимедова константа пи (http:/ / numbers. computation. free. fr/ Constants/ Pi/ pi. html)
[2] Лудолф ван Цојлен (http:/ / www-groups. dcs. st-and. ac. uk/ ~history/ Mathematicians/ Van_Ceulen. html)
[3] Пи до 1.000.000 децимала на -{piday.org}- (http:/ / www. piday. org/ million. php)
[4] -{Rudin, Walter [1953] (1976). Principles of mathematical analysis, 3e, McGraw-Hill, 183. ISBN 0-07-054235-X.}-
[5] Једноставан доказ да је пи ирационално (http:/ / www. ams. org/ bull/ 1947-53-06/ S0002-9904-1947-08821-2/ S0002-9904-1947-08821-2.
pdf)
[6] -{ „About Pi“ (http:/ / mathforum. org/ dr. math/ faq/ faq. pi. html). Ask Dr. Math FAQ Приступљено 29. 10. 2007.}-
[7] Трансцендентност броја пи (http:/ / dialspace. dial. pipex. com/ town/ way/ po28/ maths/ docs/ pi. html)
[8] Квадратура круга (http:/ / www. cut-the-knot. org/ impossible/ sq_circle. shtml)
[9] -{Young, Robert M. (1992). Excursions in Calculus (http:/ / books. google. com/ books?id=iEMmV9RWZ4MC& pg=PA238&
dq=intitle:Excursions+ intitle:in+ intitle:Calculus+ 39+ digits& lr=& as_brr=0& ei=AeLrSNKJOYWQtAPdt5DeDQ&
sig=ACfU3U0NSYsF9kVp6om4Zyw3a7F82QCofQ). Washington: Mathematical Association of America (MAA). стр. 417.
ISBN 0883853175.}-
[10] -{ „Statistical estimation of pi using random vectors“ (http:/ / scitation. aip. org/ getabs/ servlet/ GetabsServlet?prog=normal&
id=AJPIAS000067000004000298000001& idtype=cvips& gifs=yes) Приступљено 12. 8. 2007.}-
[11] -{Eymard, Pierre; Jean-Pierre Lafon (02 2004). „2.6“ (http:/ / books. google. com/ books?id=qZcCSskdtwcC& pg=PA53& dq=leibniz+ pi&
ei=uFsuR5fOAZTY7QLqouDpCQ& sig=k8VlN5VTxcX9a6Ewc71OCGe_5jk). The Number π. Stephen S. Wilson (translator). American
Mathematical Society. стр. 53. ISBN 0821832468 Приступљено 4. 11. 2007..}-
[12] -{Imamura, James M (17. 8. 2005.). „Heisenberg Uncertainty Principle“ (http:/ / zebu. uoregon. edu/ ~imamura/ 208/ jan27/ hup. html).
University of Oregon Приступљено 9. 11. 2007.}-
[13] -{Einstein, Albert (1916). „The Foundation of the General Theory of Relativity“ (http:/ / www. alberteinstein. info/ gallery/ gtext3. html)
(PDF). Annalen der Physik Приступљено 9. 11. 2007..}-
[14] -{Nave, C. Rod (28. 6. 2005.). „Coulomb's Constant“ (http:/ / hyperphysics. phy-astr. gsu. edu/ hbase/ electric/ elefor. html#c3).
HyperPhysics. Georgia State University Приступљено 9. 11. 2007.}-
[15] -{ „Magnetic constant“ (http:/ / physics. nist. gov/ cgi-bin/ cuu/ Value?mu0). National Institute of Standards and Technology. 2006
Committee on Data for Science and Technology recommended values Приступљено 9. 11. 2007.}-
[16] -{Weisstein, Eric W (7. 10. 2004.). „Gaussian Integral“ (http:/ / mathworld. wolfram. com/ GaussianIntegral. html). MathWorld
Приступљено 8. 11. 2007.}-
[17] -{Weisstein, Eric W (11. 10. 2005.). „Cauchy Distribution“ (http:/ / mathworld. wolfram. com/ CauchyDistribution. html). MathWorld
[18] Вокабулар, речник српског језика. Дефиниција речи периметар, периметарски (http:/ / www. vokabular. org/ ?lang=sr&
search=Ð¿ÐµÑÐ¸Ð¼ÐµÑÐ°Ñ& Submit=Ð¢ÑÐ°Ð¶Ð¸)
[19] The Life of Pi by Jonathan Borwein (http:/ / www. cecm. sfu. ca/ ~jborwein/ pi-slides. pdf)
[20] -{Ludolph van Ceulen}- (http:/ / www-history. mcs. st-andrews. ac. uk/ Biographies/ Van_Ceulen. html) ((-{en}-)), приступ 14. априла
2009.
[21] Georg Freiherr von Vega (http:/ / www-groups. dcs. st-and. ac. uk/ ~history/ Biographies/ Vega. html)
[22] -{Bailey, David H., Borwein, Peter B., and Plouffe, Simon (April 1997). „On the Rapid Computation of Various Polylogarithmic Constants“
(http:/ / crd. lbl. gov/ ~dhbailey/ dhbpapers/ digits. pdf) (PDF). Mathematics of Computation 66 (218): 903–913. DOI:
10.1090/S0025-5718-97-00856-9 (http:/ / dx. doi. org/ 10. 1090/ S0025-5718-97-00856-9).}-
[23] http:/ / www. nersc. gov/ ~dhbailey/
[24] Fabrice Bellard, -{A new formula to compute the nth binary digit of pi}- (http:/ / fabrice. bellard. free. fr/ pi/ pi_bin/ pi_bin. html)
Пи 49
[25] -{Weisstein, Eric W (22. 12. 2005.). „Normal Number“ (http:/ / mathworld. wolfram. com/ NormalNumber. html). MathWorld
[26] -{Preuss, Paul (23. 7. 2001.). „Are The Digits of Pi Random? Lab Researcher May Hold The Key“ (http:/ / www. lbl. gov/ Science-Articles/
Archive/ pi-random. html). Lawrence Berkeley National Laboratory Приступљено 10. 11. 2007..}-
[27] -{Peterson, Ivars (1. 9. 2001.). „Pi à la Mode: Mathematicians tackle the seeming randomness of pi's digits“ (http:/ / www. sciencenews. org/
articles/ 20010901/ bob9. asp). Science News Online Приступљено 10. 11. 2007..}-
[28] LucyTuning (http:/ / www. lucytune. com/ )
[29] Pi Day activities (http:/ / www. piday. org/ discussions/ teachers-what-are-the-most-successful-pi-day-activities)
Цифре
• Е-текст на Пројекту Гутенберг који садржи милион цифара Пи (http://www.gutenberg.net/etext/50)
• Search π (http://www.pisearch.de.vu)–претражи и одштампај Пи до 400 милиона места
• Статистике о првих 1.2 билиона цифара Пи (http://www.super-computing.org/pi-decimal_current.html)
Прорачуни
• Израчунавање пи: пројекат отвореног кода за израчунавање пи (http://projectpi.sourceforge.net/)
• ПиФаст: брз програм за рачунање Пи са великим бројем цифара (http://numbers.computation.free.fr/
Constants/PiProgram/pifast.html)
• ПиХекс пројекат (http://www.cecm.sfu.ca/projects/pihex/index.html)
• Супер Пи: још један програм за израчунавање пи-ја до 33,55 милионите цифре (http://files.
extremeoverclocking.com/file.php?f=36)
Општи
• Пи стране (http://www.cecm.sfu.ca/pi/pi.html)
• Историја Пи-ја (http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/HistTopics/Pi_through_the_ages.html)
• Колекција формула сличних Мејчиновој за Пи (http://machination.mysite.freeserve.com/)
• Доказ да је Пи ирационалан (http://www.lrz-muenchen.de/~hr/numb/pi-irr.html)
• ПиФактс -пробијени рекорд (http://www.joyofpi.com/pifacts.html)
• О књизи -{The Joy of Pi}- (http://www.joyofpi.com/thebook.html)
• доста формула за π на страницама Волфрам Рисерч (http://mathworld.wolfram.com/PiFormulas.html)
• PlanetMath: Пи (http://planetmath.org/encyclopedia/Pi.html)
• Јаху група пи хакера (http://groups.yahoo.com/group/pi-hacks)
• Налажење вредности пи (http://mathforum.org/isaac/problems/pi1.html)
• доказ да пи постоји (http://cf.geocities.com/ilanpi/pi-exists.html)
• Клуб пријатеља броја Пи (енглески и немачки) (http://pi314.at/)
• одређивање Пи (http://www.cut-the-knot.org/pythagoras/NatureOfPi.shtml)
• LucyTuning–музичко штимање изведено из Пи (http://www.lucytune.co.uk)
Пи 50
Мнемоници
(Сви мнемоници осим првог су на енглеском језику.)
• Чак и Грци и стари Вавилонци су казали: обиме кад делиш круговим пречником добијаш неопходан нам
Пи.
• Један од популарнијих мнемоника за памћење Пи (http://users.aol.com/s6sj7gt/mikerav.htm)
• Андреас П. Хациполакис: Пифилологија. Место са стотинама примера мнемоника за π. (http://www.cilea.
it/~bottoni/www-cilea/F90/piph.htm)
• Памћење Пи кроз поезију (http://www.startfromhere.freeserve.co.uk/nudesci/abc/pi.htm)
• Pi-memory (http://pidifferent.pi.funpic.de/index-en.html)
Број е
Број -{e}-, познат као Ојлеров број или Неперова константа, је основа природног логаритма и један од
најзначајнијих бројева у савременој математици, поред неутрала сабирања и множења 0 и 1, имагинарне
јединице број i и броја пи. Осим што је ирационалан и реалан, овај број је још и трансцедентан. До тридесетог
децималног места, овај број износи:
-{e}- ≈ 2,71828 18284 59045 23536 02874 71352...
Дефиниције
Број -{e}- се може представити као:
1. Гранична вредност бесконачног низа
2. Сума бесконачног низа:
Где је -{n}-! факторијел n.

3. Позитивна вредност која задовољава следећу једначину:
Може се доказати да су наведена три исказа еквивалентна.

4. Овај број се среће и као део Ојлеровог идентитета:
Леонард Ојлер
Леонард Ојлер
Општи подаци
Датум рођења 15. април 1707.
Место рођења Базел (Швајцарска)
Датум смрти 18. септембар 1783.
Место смрти Санкт Петербург (Русија)
Рад
Поље математика, физика
Школа Универзитет у Базелу
Институција Руска академија наука

Берлинска академија
Студенти Жозеф Лагранж
Леонард Паул Ојлер (нем. -{Leonhard Paul Euler}-; Базел, 15. април 1707 — Санкт Петербург, 18. септембар
1783) је био швајцарски математичар и физичар. Живео је и радио у Берлину и Санкт Петербургу.
Ојлер је дошао до великих открића у потпуно различитим областима као што су математичка анализа и
теорија графова. Увео је у употребу велики број термина који се користе у савременој математици и унапредио
математичку нотацију, посебно у оквиру анализе. Ојлер је заслужан за савремени запис математичке
функције.[1] Значајан допринос дао је и на пољима механике, оптике и астрономије.
Сматра се да је Ојлер један од врло значајних математичара 18. века и међу највећим математичарима свих
времена. Такође је и један од најплоднијих - сачувано је око 900 његових радова.[2]
Ојлеров лик је неколико пута штампан на поштанским маркицама у Швајцарској, Немачкој и Русији, на
новчаници од 10 швајцарских франака а астероид 2002 Ојлер је добио име у његову част. Лутеранска црква га
је уврстила у свој календар светаца. Сећању на Ојлера су посветили 24. мај.
Биографија
Детињство и младост
Ојлер је рођен у Базелу, као прво дете Паула Ојлера,
свештеника Реформаторске цркве, и Маргарите
Брукер, која је такође потекла из свештеничке
породице. Имао је две млађе сестре, Ану Марију и
Марију Магдалену. Убрзо по Ојлеровом рођењу,
породица се из Базела преселила у Риен, где ће
Леонард провести већи део свог детињства. Паул
Ојлер је био пријатељ са породицом Бернули, што је
омогућило да Јохан Бернули, који је у своје време Некадашња новчаница од 10 швајцарских франака са ликом
Леонарда Ојлера.
сматран за најважнијег европског математичара,
изврши значајан утицај на младог Ојлера.
Ојлерово рано формално образовање је започело у Базелу, где је послат да живи са својом баком по мајци. Са
тринаест година се уписао на Универзитет у Базелу, а 1723. године је дипломирао са радом у коме је
упоређивао филозофију Декарта са филозофијом Исака Њутна. У исто време је суботом поподне ишао на
часове код Јохана Бернулија, који је брзо утврдио да његов нови ученик има невероватан таленат за
математику.[3] У то време Ојлер је изучавао теологију, грчки и хебрејски језик, да би, на инсистирање свога
оца, постао свештеник. Међутим, Јохан Бернули је убедио Паула Ојлера да је његов син предодређен да
постане велики математичар.
Ојлер је 1726. године завршио своју докторску тезу о ширењу звука, под називом О звуку (-{De Sono}-) [4] а
већ 1727. године учествовао је на такмичењу које је организовала Француска академија наука. Те године
наградни проблем париске академије био је да се пронађе најбоље место за постављање јарбола на броду.
Освојио је друго место, а награду је добио Пјер Бугер, човек који је данас познат као „конструктор ратне
морнарице“. Ојлер је касније постао добитник ове престижне годишње награде дванаест пута у својој
каријери.[5]
Санкт Петербург
Управо у то време, Данијел и Николаус Бернули, Јоханови синови,
радили су на Царској руској академији наука у Санкт Петербургу.
Николаус је умро од запаљења слепог црева у јулу 1726. године, после
годину дана проведених у Русији. Када је на његову позицију на
математичко-физичком одсеку прешао Данијел, кандидат за упражњено
место на одсеку за психологију је, на Данијелову препоруку, постао
управо Ојлер. У новембру 1726. године Ојлер је жудно прихватио
понуду, али је одложио путовање за Санкт Петербург да би безуспешно Поштанска марка издата 1957. године у
конкурисао за место професора физике на Универзитету у Базелу.[6] бившем Совјетском Савезу посвећена
Ојлеру. На њој пише: 250 година од
Петербуршка академија наука (рус. -{Петербургская академия наук}-), рођења великог математичара и
коју је основао Петар Велики, била је замишљена као средство којим би академика, Леонарда Ојлера.
се побољшало руско образовање и превазишао научни јаз који је
постојао између Русије и Западне Европе. Због тога је она била посебно привлачна за учене странце попут
Ојлера. Академија је располагала огромним финансијским изворима и богатом библиотеком која је створена
из приватних библиотека самог Петра Великог и руског племства. Врло мало студената је имало част да похађа
Академију, да би се универзитетским професорима олакшао терет предавања, а посебно се инсистирало на
истраживачком раду захваљујући времену и слободи које су запослени имали на располагању да би могли да се
посвете решавању научних питања.[5]
Ојлер је допутовао у руску престоницу 17. маја 1727. године, истог дана
када је умрла Катарина I, која је водила рачуна о Академији настављајући
замисао свог покојног супруга, Петра Великог. Руско племство, које је
ојачало ступањем на власт дванаестогодишњег Петра II, било је
сумњичаво по питању странаца који су били запослени на Академији, а на
њу су гледали као на непотребан луксуз, па су у неколико наредних
месеци почели да ускраћују финансијска средства и да индиректно утичу
на научнике са стране да напуштају Русију. У таквом тренутку, због
забуне у вези позиције на коју је примљен, Ојлер је добио посао у Мапа света из Географског атласа који
математичком одсеку, након што је замало, у очају због развоја ситуације, је Ојлер објавио 1753. године у
[7] Берлину
постао поручник у ратној морнарици. Ојлер је у Санкт Петербургу
становао са Данијелом Бернулијем, са којим је често блиско сарађивао.
Темељно је савладао руски и решио да се скраси у Санкт Петербургу. Нашао је себи додатни посао,
запосливши се као лекар у руској морнарици.[8]
Услови су се незнатно побољшали након смрти Петра II, па је Ојлер брзо напредовао, те био постављен за
професора физике 1731. године. Две године касније, Данијел Бернули, коме је било доста цензуре и
непријатељстава са којима се сусретао у Санкт Петербургу, отпутовао је за Базел, а Ојлер га је наследио као
руководилац одсека за математику.[9]
У то време тежиште Ојлерове делатности постаје рад на географским картама, као последица прихватања
задатка да се на основу постојећих карата руских губернија састави мапа целе Русије. Због великих неслагања
са једним од академика који је учествовао у пројекту, а врло вероватно и због свог здравља, Ојлер се 1740.
године повлачи и престаје да се бави картографијом.[10]
Ојлер се оженио Катарином Гсел (-{Katharina Gsell}-), кћерком сликара кога је Петар Велики довео у своју
службу из Холандије, 7. јануара 1734. године. Млади пар је живео у кући на обали реке Неве. Имали су
тринаесторо деце, од којих је осморо умрло још у детињству.[11]
Берлин
Забринут константним немирима у Русији, Ојлер је прихватио позив
Фридриха Великог да пређе на Берлинску академију. Напустио је Санкт
Петербург 19. јуна 1741. године, и следећих двадесет пет година живео је
у Берлину. Као шеф одсека за математику, Ојлер се бавио решавањем
најразличитијих проблема: водио је рачуна о опсерваторији и ботаничкој
башти, бирао је особље, бавио се разним финансијским питањима, и био
одговоран за објављивање календара и географских карата које су биле
Поштанска марка издата у бившој НДР
у спомен 200 година од Ојлерове смрти. солидан извор прихода за Академију. Као члан управног одбора
На њој се може видети формула Академије водио је рачуна о библиотеци и објављивању научних радова,
. а поред тога, био је и државни саветник за игре на срећу, осигурања и
пензионе фондове. [12] Поред свега тога, у наведеном периоду написао је
преко 380 математичких радова, а, између осталог, објавио је и два своја најпознатија дела: Увод у анализу
бесконачних величина (-{Introductio in analysin infinitorum}-, 1748) и Диференцијални рачун (-{Institutiones
calculi differentialis cum eius usu in analysi finitorum ac doctrina serierum}-, 1755). [13]
Меморијална плоча на Ојлеровом дому

у Берлину.
Један од задатака које је Фридрих Велики поставио Ојлеру био је да

подучава његову нећаку, принцезу од Анхалт-Десауа (-{Anhalt-Dessau}-).
Ојлер је у периоду 1760 — 1761[2] написао преко 200 писама која су
касније сакупљена и објављена у књизи под називом Писма једној
немачкој принцези, преведеној на седам језика.[7] У својим писмима,
Ојлер се бавио различитим темама, највише из области физике и
математике, али је ово згодан материјал и за истраживање Ојлерове
личности и његових религиозних убеђења. Књига је постала популарнија
од било ког његовог математичког дела, и објављивана је широм Европе и
у САД, што је доказ да је Ојлер имао способност успешног представљања
научних тема широкој публици, особину која се ретко среће код Писма једној немачкој принцези,
врхунских научника посвећених истраживачком раду. [14] Трећи том
Упркос свом неизмерном доприносу угледу Берлинске академије, Ојлер је био принуђен да напусти пруски
двор, делимично због сукоба са личношћу Фридриха Великог, који је сматрао математичара недовољно
мудрим у поређењу са кругом филозофа који су били доведени на Академију. Један од тих филозофа је био
Волтер, који је имао истакнуту позицију у краљевом друштву. На другој страни, као његова директна
супротност се налазио Ојлер, једноставан, вредан и религиозан човек, са врло конвенционалним уверењима и
укусом. Са својим прилично слабим познавањем реторике, и тенденцијом да дискутује о стварима о којима
није много знао, често је био мета Волтерових досетки.[14]
Фридрих је, такође, био разочаран Ојлеровим практичним инжењерским способностима:
“ Желео сам водене прскалице у својој башти: Ојлер је израчунао снагу потребну точковима да подигну воду у резервоар, одакле је,
помоћу канала, требало да у млазевима полива Сансуси. Направа је била конструисана геометријски и није могла да подигне
гутљај воде на ближе од педесет корака до резервоара. Таштина над таштинама! Таштина геометрије!
[15]
”
Губитак вида
Ојлеров вид се погоршавао са годинама. Три године након што је
боловао од прехладе која је замало завршила смртним исходом,
1735. године скоро потпуно је ослепео на десно око, али је волео да
сматра да је то била последица напорног рада на прављењу мапа за
Петербуршку академију. Ојлеров вид на том оку се толико
погоршао током његовог боравка у Берлину, да му се Фридрих
обраћао са Киклопе. Три деценије касније, 1766. године,[2] лево око
му је оболело од катаракте, што га је довело до потпуног слепила у
року од неколико недеља по постављању дијагнозе. Чак ни то није
умањило његову продуктивност, пошто је своје слепило
превазишао фотографским памћењем и изванредном способношћу
менталног рачунања. Сматра се да је могао да рецитује цео текст
Вергилијеве Енеиде, као и да наведе за сваку страницу којим
стихом почиње и завршава. Према Де Кондорсеу, једном приликом
је решио дилему своја два студента који су, сабирајући сложени
Ојлеров портрет из 1753. године. На њему се
примећује проблем десног капка и могућа конвергентан ред за конкретну вредност променљиве добили
разрокост. Лево око изгледа здраво; касније је разлику на парцијалној суми седамнаест првих чланова која се
[7]
оболело од катаракте. налазила на петнаестој децимали, тако што је у глави израчунао
тражени збир. Касније се испоставило да је био у праву.[7] Слепи
Ојлер је наставио са радом заменивши писање диктирањем, а његова продуктивност се повећала - 1775. године
у просеку је сваке седмице завршавао ново дело. [16]
Повратак у Русију
По доласку на престо Катарине Велике ситуација у Русији се
знатно побољшала, и Ојлер је 1766. године прихватио позив да се
врати на Петербуршку академију. Његов други боравак у Русији је
био обележен са неколико трагедија. У пожару је 1771. године
изгорела Ојлерова кућа, а да није било његовог верног слуге,
Швајцарца Петера Грима (по неким изворима Гримона) који је
изнео свог господара из ватрене стихије на леђима, тај инцидент би
се завршио фатално по самог Ојлера.[7] Пет година касније, после
више од четири деценије брака, умрла је Ојлерова жена. Већ Ојлеров гроб у манастиру Александра Невског
у Санкт Петербургу.
следеће године поново се оженио, овога пута са Катаринином
полусестром Саломе Абигајл Гсел (-{Salome Abigail Gsell}-).[7]
Ојлер је умро 18. септембра 1783. године у Санкт Петербургу, након што је доживео мождани удар. Сахрањен
је поред своје прве жене на лутеранском гробљу које се налазило на острву Васиљевски. Ово гробље су
уништили Совјети након што су Ојлерове остатке преместили у православни манастир Александра Невског.
Сећање на Ојлера је за француску Академију написао француски математичар и филозоф Маркиз де
Кондорсе, а биографију и списак његових дела, саставио је Николас фон Фус (-{Nikolaus von Fuss}-), Ојлеров
зет и секретар тадашње Царске академије наука и уметности. Кондорсе је приметио:
[17]
“ -{…il cessa de calculer et de vivre}- — … престао је да рачуна и да живи.

”
Ојлерови доприноси математици

Ојлер се бавио скоро свим областима математике: геометријом, анализом, тригонометријом, алгебром,
теоријом бројева, као и физиком континуума, лунарном теоријом и другим областима физике. Издваја се у
историји математике као врло оригинална и значајна личност, а његово име је повезано са великим бројем
математичких појмова.
Математичка нотација
Ојлер је у математичку нотацију увео неколико конвенција које је
популарисао кроз своје бројне и широко распрострањене уџбенике.
Увео је појам функције и први је употребио ознаку -{f(x)}- за
функцију -{f}- примењену на аргумент -{x}-. [1] Поред тога, увео је
модеран запис тригонометријских функција, слово е као ознаку за
основу природног логаритма (данас познату и као Ојлеров број), Ојлерова нотација је јако блиска савременој.
Одломак из Диференцијалног рачуна,
грчко слово Σ за означавање сумирања и слово за означавање
објављеног 1755. године
имагинарне јединице.[18] Такође је користио грчко слово π да
означи однос обима и полупречника круга, иако то није била
оригинално његова идеја. [19]
Математичка анализа
У 18. веку математичка истраживања су била усредсређена на област анализе, а чланови породице Бернули,
који су били блиски пријатељи породице Ојлер, су били заслужни за већи део раних открића на овом пољу.
Захваљујући њиховом утицају, Ојлер се фокусирао на изучавање математичке анализе. Иако неки његови
докази по савременим стандардима математичке строгости нису прихватљиви, [20] његове идеје су утрле пут
многим значајним достигнућима.
Ојлер је познат по великом доприносу развоју степених редова, приказивању функција у облику збира
бесконачно много сабирака, као што је
и њиховој честој употреби.

Значајно Ојлерово откриће је развој броја e и инверзне тангенсне функције у степени ред. Његова слободна
употреба (која је по савременим стандардима и технички некоректна) степених редова омогућила му је да
реши чувени Базелски проблем 1735. године:[20]
Ојлер је увео употребу експоненцијалне функције и логаритама у

аналитичке доказе. Открио је начин да изрази различите
логаритамске функције помоћу степених редова, и успешно је
дефинисао логаритме негативних и комплексних бројева, чиме је
проширио домен математичке примене логаритама.[18] Такође је
дефинисао експоненцијалну функцију за комплексне бројеве и
открио њену везу са тригонометријским функцијама. За
произвољан реалан број φ, према Ојлеровој формули, важи
једнакост
Посебан случај те формуле, који се добија за вредност

Геометријска интерпретација Ојлерове
познат као Ојлеров идентитет, формуле
се у књизи Ричарда Фејнмана сматра за „најзначајнију математичку формулу“, зато што у једном изразу, уз
коришћење операција сабирања, множења и степеновања наводи пет важних математичких константи 0, 1,
-{e}-, -{i}- и -{π}- [21]. Читаоци часописа Математикал интелиџенсер (-{Mathematical Intelligencer}-) су 1988.
године овај идентитет прогласили за најлепшу математичку формулу свих времена.[22] Занимљиво је да су се
међу пет првопласираних формула на том гласању нашле чак три које је открио Ојлер.[22]
Између осталог, Ојлер је разрадио теорију виших трансцеденталних функција уводећи гама-функцију и нову
методу за решавање једначина четвртог степена. Откривши начин да израчуна интеграл са комплексним
границама наговестио је развој модерне комплексне анализе. Зачео је функционалну анализу, и дао чувену
Ојлер-Лагранжову формулу.
Ојлер је био први математичар који је користио аналитичке методе за решавање проблема теорије бројева. На
тај начин је ујединио две различите математичке гране и увео нову област истраживања, аналитичку теорију
бројева. У процесу заснивања новог поља, Ојлер је створио теорију хипергеометријских редова,
хиперболичних тригонометријских функција и аналитичку теорију верижних разломака. Доказао је да простих
бројева има бесконачно много користећи дивергентност хармонијског реда, и употребљавао је аналитичке
методе да би дошао до одређених сазнања о начину на који су прости бројеви распоређени у скупу природних
бројева. Ојлерови доприноси на овом пољу су омогућили да се открије Теорема о простим бројевима.[23]
Ојлеров интерес за теорију бројева потакао је Кристијан Голдбах, његов пријатељ са Петербуршке академије.
Доста његових раних радова из ове области је било засновано на делима Пјера Ферма - Ојлер је развио неке
његове идеје и оповргао неколико хипотеза.
Ојлер је повезао природу појављивања простих бројева са идејама математичке анализе. Дошао је до доказа да
сума реципрочних вредности простих бројева дивергира, при чему је открио везу између Риманове
зета-функције и простих бројева, данас познату као Ојлерова формула за Риманову зета-функцију.
Ојлер је доказао Њутнове идентитете, Малу Фермаову теорему, Фермаову теорему о збиру два квадрата, и дао
је значајан допринос Лагранжовој теореми о четири квадрата. Поред тога, увео је функцију -{φ(n)}- која даје
број свих позитивних целих бројева мањих од целог броја -{n}- који су са њим узајамно прости. Коришћењем
особина ове функције, уопштио је Малу Фермаову теорему, а тај резултат је данас познат као Ојлерова
теорема. Значајно је допринео разумевању савршених бројева, који су фасцинирали математичаре још од
времена Еуклида, направио је известан прогрес ка формулисању Теореме о простим бројевима, и поставио је
хипотезу која је касније доказана као Закон квадратних реципроцитета. Данас се ти концепти сматрају
основним теоремама теорије бројева, а Ојлер је својим идејама указао на пут којим је касније кренуо Карл
Фридрих Гаус.[24]
До 1772. године, Ојлер је показао да је 231 − 1 = 2.147.483.647 Мерсенов прост број. То је био највећи познати
прост број све до 1867. године.[25]
Теорија графова
За више информација погледајте чланак Кенизбершки мостови
Ојлер је 1736. године решио проблем познат као Седам мостова

Кенигсберга. [26] Главни град Пруске, Кенигсберг, данас
Калињинград, налазио се на реци Прегел, и његова територија је
обухватала и два велика острва на реци која су била повезана са
остатком града и међусобно помоћу седам мостова. Поставило се
питање да ли је могуће поћи из једне тачке и, вратити се у њу тако
да се сваки мост пређе тачно једном. То под задатим условима није
могуће, што значи да не постоји Ојлеров пут. Ово решење се
сматра првом теоремом теорије графова, односно теорије
планарних графова.[26] Мапа Кенигсберга из Ојлеровог времена која
приказује стварни распоред седам мостова, уз
Формула која повезује број темена (V), ивица (E) и страна (F) наглашавање тока реке Прегел и самих
конвексног полиедра, , такође је Ојлерова мостова.
заслуга. [27] Константа која се појављује у наведеној формули је
позната као Ојлерова карактеристика графа или било ког другог математичког објекта, и у блиској је вези са
његовим родом. [28] Изучавање и генерализација наведене формуле које су обавили Коши [29] и Л'Улије ,[30] су
били основа за заснивање топологије.
Аналитичка геометрија
Ојлеров допринос аналитичкој геометрији се састоји у формулацији једначина које описују купу, ваљак, и
различите ротационе површи. Поред тога, показао је да се најкраће растојање између две тачке на закривљеној
површи претвара у дуж уколико се та површ пројектује на раван. Први је проучавао све криве заједно, без
посебне наклоности према коникама и темељно се бавио кривама које генеришу трансцеденталне функције
(нпр. синусоида).
Написао је и значајан рад о класификацији кривих и површи. У Уводу у анализу бесконачних величина се
налази комплетна и исцрпна дискусија о поларним координатама које су дате у савременом облику. Због тога
се грешком, чак и данас, често наводи да је Ојлер увео у употребу ту нотацију.
Доказао је и неколико теорема опште геометрије, између осталих и тврђење да тежиште, ортоцентар и центар
описаног круга троугла увек припадају једној правој. Њему у част, та права је названа Ојлеровом.
Примењена математика
Нека од Ојлерових значајних достигнућа укључују решавање реалних проблема аналитичким методама, и
описивање многобројних примена Бернулијевих бројева, Фуријеових редова, Венових дијаграма, Ојлерових
бројева, константи e и π, верижних разломака и интеграла. Начинио је целину од Лајбницовог
диференцијалног рачуна и Њутнове методе флуксија, и развио је апарат који је олакшао примену математичке
анализе на физичке проблеме. Направио је велике кораке у побољшању нумеричке апроксимације интеграла,
тако што је у употребу увео такозване Ојлерове апроксимације, међу којима су најзначајније Ојлерова метода
и Ојлер-Маклоренова формула. Олакшао је употребу диференцијалних једначина уводећи такозвану
Ојлер-Маскеронијеву константу:
Лапласове речи
[2]
“ Читајте Ојлера, читајте Ојлера, то је наш заједнички учитељ.

”
најбоље показују Ојлеров утицај на математику.
Теорија музике
Међу мање познатим Ојлеровим доприносима налази се покушај формулисања теорије музике у потпуности
заснован на математичким идејама, који је направио написавши 1739. године -{Tentamen novae theoriae
musicae}-, а затим и бројна друга дела са надом да може да прикључи теорију музике математици. Ојлер се тим
својим настојањима прикључио тренду који су покренули Марин Мерсен и Рене Декарт, а који ће наставити
Жан Даламбер, Херман фон Хелмхолц и други.
У свом Сећању на Леонарда Ојлера, његов помоћник, Николас Фус окарактерисао је наведени трактат као:
“ Озбиљно дело, препуно нових идеја које су представљене са оригиналне тачке гледишта, али дело које није доживело значајну
популарност зато што садржи превише геометрије за музичаре, и превише музике за математичаре.
[11]
”
Физика и астрономија
И на пољу физике Ојлер је оставио траг, кроз откриће Ојлер-Бернулијеве једначине. Поред тога што је
успешно примењивао своје аналитичке методе на проблеме класичне механике, истим техникама се служио и
при решавању астрономских проблема. За своја достигнућа на том пољу добио је неколико награда париске
Академије наука. Између осталог, са великом тачношћу је одређивао орбите комета и других небеских тела,
разумевајући њихову природу, и рачунајући паралаксу сунца. Његова израчунавања су допринела развоју
тачних таблица географских дужина. [31]
Између осталог, Ојлер је дао значајан допринос и на пољу оптике. Није се слагао са Њутновом теоријом
светлости изложеном у делу Оптика (-{Opticks}-), која је у то време била преовлађујућа. Својим радом на ту
тему из 1740. године помогао је да Таласна теорија светлости коју је предложио Кристијан Хајгенс постане
доминанатан начин размишљања, до развоја Квантне теорије светлости.[32]
Логика
Ојлеру се приписује да је користио затворене криве да илуструје силогистичко закључивање (1768). Такви
дијаграми су данас познати као Ојлерови дијаграми.[33]
Лична филозофија и верска убеђења

Леонард Ојлер и Данијел Бернули су били противници Лајбницовог монизма и филозофије Кристијана Волфа.
Ојлер је инсистирао на чињеници да је знање, између осталог, засновано на прецизним квантитативним
законима, што монизам и Волфова наука нису могли да потврде. Могуће је да су Ојлерове религиозне
склоности такође имале ослонац у његовом презирању догми; ишао је тако далеко да је прогласио Волфове
идеје „неверничким и атеистичким“. [34]
До већег дела онога што је данас познато у вези са Ојлеровим религиозним убеђењима може се доћи читањем
његових Писама једној немачкој принцези и једног ранијег дела, Одбрана божанског Откровења од
приговора слободних мислилаца (-{Rettung der Göttlichen Offenbahrung Gegen die Einwürfe der Freygeister}-).
Ова дела приказују Ојлера као непоколебљивог хришћанина и богонадахнуту особу. [35]
У време свог боравка у Берлину, Ојлер је сваке вечери окупљао породицу да би заједно прочитали једно
поглавље из Библије и помолили се, док је на другој страни, дане проводио на двору Фридриха Великог на
коме је, према Маколеју,
[36]
“ главна тема разговора била апсурдност постојања свих познатих религија

”
Према једној познатој причи, инспирисаној Ојлеровим расправама са световним филозофима око религиозних
тема, у време његовог другог боравка у Санкт Петербургу, у посети двору Катарине Велике се налазио
француски филозоф Дени Дидро. Како су Дидроови аргументи у корист непостојања Бога почели знатно да
утичу на Катаринине дворане, царица је замолила Ојлера да обузда ветропирастог госта. По договору, Дидроу
је речено да Ојлер поседује алгебарски доказ о постојању Бога, и Француз је пристао да га пред целим двором
саслуша. Ојлер је врло самоуверено иступио према филозофу изговоривши реченицу:
“ ”
[7]
Господине, , значи да Бог постоји; одговорите!
Дидро је занемео док су га, као реакција, засипале салве смеха присутних дворана. Како му је математика била
слаба страна, Ојлерова тврдња је деловала истинито и није могао да је побије. Понижен, затражио је од
Катарине дозволу да се одмах врати у Француску, а она му је врло благонаклоно то и допустила. Међутим,
колико год ово био занимљив догађај, велика је вероватноћа да није истинит, с обзиром да је Дидро био
способан математичар, који је чак објавио неколико математичких рукописа.[37]
Изабрана дела
• Механика, или наука о кретању изложена аналитички [38]
(-{Mechanica, sive motus scientia analytica exposita}-, 1736) —
Ојлер је у овом уџбенику представио Њутнову динамику
материјалне тачке помоћу аналитичких метода излагања.
• Покушај заснивања нове теорије музике (-{Tentamen novae
theoriae musicae}-, 1739)
• Дисертација о магнету (-{Dissertatio de magnete}-, 1743)
• Методе за налажење кривих линија које поседују особине
максимума или минимума (-{Methodus inveniendi lineas curvas
maximi minimive proprietate gaudentes}-, 1744) — прва књига у
којој је објављен варијациони рачун. Ту се још могу наћи и
докази да су катеноид и прави хеликоид минималне површи.
• Увод у анализу бесконачних величина [39] (-{Introductio in
analysin infinitorum}-, 1748) — у два тома ове књиге Ојлер се
бавио веома различитим темама, између осталог, теоријом
бесконачних редова, заснивањем тригонометријских величина Насловна страна Ојлерове Методе за
као количника, аналитичком геометријом кроз разматрање налажење кривих линија које поседују
фамилија кривих и површи преко њихових алгебарских особине максимума или минимума (1744)
једначина, алгебарском теоријом елиминације, зета-функцијом и

њеном везом са простим бројевима и разлагањем бројева на сабирке. Овде се може наћи Ојлерова формула,
и представљање функција , и помоћу бесконачних редова.
• Диференцијални рачун [40] (-{Institutiones calculi differentialis}-, 1755)
• Теорија кретања чврстих тела (-{Theoria motus corporum solidorum seu rigidorum}-, 1765) — аналитичко
излагање механике чврстих тела. Између осталог, овде се налазе и Ојлерове једначине за тела која ротирају
око тачке.
• Интегрални рачун (-{Institutiones calculi integralis}-, 1768 — 1774) — написавши три тома, у овој књизи
Ојлер је изложио елементарни диференцијални и интегрални рачун, теорију диференцијалних једначина
које је класификовао у „линеарне“, „егзактне“ и „хомогене“, Тејлорову теорему и њене многобројне примене
и гама и бета-функцију.
• Писма једној немачкој принцези (-{ Lettres à une Princesse d'Allemagne}-, 1768 — 1772)
• Први том [41]
• Други том [42]
• Трећи том [43]
• Диоптрика (-{Dioptrica}-, 1769 — 1771) — излагање теорије преламања зрака кроз систем сочива.
• Потпуни увод у алгебру (-{Vollständige Anleitung zur Algebra}-, 1770) (француско издање [44], енглески
превод из 1822. године [45]) — уџбеник алгебре који се завршава са једначинама трећег и четвртог степена.
• Теорија кретања месеца (-{Theoria motuum lunae}-, 1772)
• Теорија кретања планета и комета (Theoria motus planetarum et cometarum, 1774) — дело које се бави
небеском механиком.
Види још
• Ојлеров интеграл
• Теорија графова
• Ојлерова кружница
• Ојлерова константа
• Ојлерова фи функција
• Ојлерова формула
• Ојлерови полиноми
Референце
[1] -{William Dunham}-, -{Euler: The Master of Us All}-, -{The Mathematical Association of America}-, 1999. год., стр. 17
[2] Дирк Ј. Стројк, Кратак преглед историје математике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991. год.
[3] -{Ioan James}-, -{Remarkable Mathematicians: From Euler to von Neumann}-, -{Cambridge}-, 2002. год., стр. 2, ISBN 0-521-52094-0
[4] -{Ian Bruce}-, Превод Ојлерове докторске тезе на енглески језик (http:/ / www. 17centurymaths. com/ contents/ euler/ e002tr. pdf)
[5] -{Ronald Calinger}-, -{Leonhard Euler: The First St. Petersburg Years}- (1727—1741), -{Historia Mathematica}-, 1996. године, бр. 23,
стр. 156
[6] -{ibid}-, стр. 124—125.
[7] -{E. T. Bell, Men of Mathematics}-, -{Thouchstone}-, Њујорк, стр. 145, ISBN 0-671-62818-6
[8] -{Ronald Calinger}-, -{Leonhard Euler: The First St. Petersburg Years}- (1727–1741), -{Historia Mathematica}-, 1996. године, бр. 23, стр.
127
[9] -{Ronald Calinger}-, -{Leonhard Euler: The First St. Petersburg Years}- (1727–1741), -{Historia Mathematica}-, 1996. године, бр. 23, стр.
128-129
[10] С. Г. Гиндикин, Леонард Ојлер (поводом 200-годишњице смрти) (http:/ / kvant. mirror1. mccme. ru/ 1983/ 10/ leonard_ejler. htm),
Квант, 1983, бр. 10, стр. 20-21
[11] -{Nicolas Fuss. „Eulogy of Leonhard Euler“ (http:/ / www-history. mcs. st-and. ac. uk/ ~history/ Extras/ Euler_Fuss_Eulogy. html)
Приступљено 16. 6. 2008}-
[12] -{J.J. O'Connor, E.F. Robertson. „Leonhard Euler“ (http:/ / www-history. mcs. st-andrews. ac. uk/ Biographies/ Euler. html) Приступљено
22. 6. 2008}-
[13] Леонард Ојлер, -{Institutiones calculi differentialis}- (http:/ / www. math. dartmouth. edu/ ~euler/ pages/ E212. html)
[14] -{William Dunham}-, -{Euler: The Master of Us All}-, -{The Mathematical Association of America}-, 1999. год, стр. xxiv–xxv
[15] -{Richard Aldington}-, -{Letters of Voltaire and Frederick the Great}-, писмо Фридриха Великог -{H 7434}-, написано 25. јануара 1778,
-{Brentano's}-, Њујорк, 1927
[16] -{B.F. Finkel}-, -{Biography - Leonard Euler}-, -{The American Mathematical Monthly}-, 1897, бр. 4, стр. 300
[17] -{Marquis de Condorcet. „Eulogy of Euler“ (http:/ / www. math. dartmouth. edu/ ~euler/ historica/ condorcet. html) Приступљено 17. 6.
2008}-
[18] -{Carl B. Boyer}-, -{A History of Mathematics}-, -{John Wiley & Sons}-, стр. 439–445, ISBN 0-471-54397-7
[19] -{Stephen Wolfram. „Mathematical Notation: Past and Future“ (http:/ / www. stephenwolfram. com/ publications/ talks/ mathml/ mathml2.
html) Приступљено 18. 6. 2008.}-
[20] -{Gerhard Wanner, Ernst Harrier}-, -{Analysis by its history}-, -{Springer}-, 2005, стр. 62
[21] -{Richard Feynman}-, -{The Feynman Lectures on Physics: Volume I}-, 1970, глава 22: Алгебра
[22] -{David Wells}-, -{Are these the most beautiful?}-, -{Mathematical Intelligencer}-, 1990, бр. 12, стр. 37-41
-{David Wells}-, -{Which is the most beautiful?}-, -{Mathematical Intelligencer}-, 1988, бр. 10, стр. 30-31
Видети још: -{Ivars Peterson. „The Mathematical Tourist“ (http:/ / www. maa. org/ mathtourist/ mathtourist_03_12_07. html) Приступљено
19. 6. 2008}-
[23] -{William Dunham}-, -{Euler: The Master of Us All}-, -{The Mathematical Association of America}-, 1999. год, глава 3-4
[24] -{Dunham, William (1999). „1,4“. Euler: The Master of Us All. The Mathematical Association of America.}-
[25] -{Chris Caldwell. „The largest known prime by year: A Brief History“ (http:/ / primes. utm. edu/ notes/ by_year. html) Приступљено 20. 6.
2008}-
[26] -{Gerald Alexanderson}-, -{Euler and Königsberg's bridges: a historical view}-, -{Bulletin of the American Mathematical Society}-, јули
2006, бр. 43, стр. 567
[27] -{Peter R. Cromwell}-, -{Polyhedra}-, -{Cambridge University Press}-, Кембриџ, 1997стр. 189-190
[28] -{Alan Gibbons}-, -{Algorithmic Graph Theory}-, -{Cambridge University Press}-, Кембриџ, 1985, стр. 72
[29] -{A.L. Cauchy}-, -{Recherche sur les polyèdres—premier mémoire}-, -{Journal de l'Ecole Polytechnique}-, 1813, бр. 9, стр. 66-86
[30] -{S.A.J. L'Huillier}-, -{Mémoire sur la polyèdrométrie}-, -{Annales de Mathématiques}-, 1861, бр. 3, стр. 169-189
[31] -{A.P. Youschkevitch}-, -{Biography}-, -{Dictionary of Scientific Biography}-, Њујорк, 1970 — 1990
[32] -{R.W. Home}-, -{Leonhard Euler's 'Anti-Newtonian' Theory of Light}-, -{Annals of Science}-, 1988, бр. 45, стр. 521-533
[33] -{M. E. Baron}-, -{A Note on The Historical Development of Logic Diagrams}-, -{The Mathematical Gazette: The Journal of the
Mathematical Association}-, мај 1969, бр. 383
[34] -{Ronald Calinger}-, -{Leonhard Euler: The First St. Petersburg Years}- (1727–1741), -{Historia Mathematica}-, 1996. године, бр. 23,
стр. 153-154
[35] -{Leonhard Euler}-, -{Rettung der Göttlichen Offenbahrung Gegen die Einwürfe der Freygeister}-, -{Leonhardi Euleri Opera Omnia}-
(-{series 3}-), 1960
[36] -{John Derbyshire}-, -{Prime Obsession: Bernhard Riemann and the Greatest Unsolved Problem in Mathematics}-, -{Plume}-, 2004, ISBN
0-452-28525-5
[37] -{B.H. Brown}-, -{The Euler-Diderot Anecdote}-, -{The American Mathematical Monthly}-, 1942, бр. 49, стр. 302-303
-{R.J. Gillings}-, -{The So-Called Euler-Diderot Incident}-, -{The American Mathematical Monthly}-, 1954, бр. 61, стр 77-80
[38] http:/ / gallica. bnf. fr/ notice?N=FRBNF37260211
[40] http:/ / num-scd-ulp. u-strasbg. fr:8080/ 265/
[42] http:/ / gallica. bnf. fr/ notice?N=OAI000005046
[45] http:/ / web. mat. bham. ac. uk/ C. J. Sangwin/ euler/ index. html
• -{Lexikon der Naturwissenschaftler, (2000), Heidelberg: Spektrum Akademischer Verlag.
• Bogolyubov, Mikhailov, and Yushkevich, (2007), Euler and Modern Science, Mathematical Association of
America. ISBN 0-88385-564-X. Translated by Robert Burns.
• Bradley, Robert E., D'Antonio, Lawrence A., and C. Edward Sandifer (2007), Euler at 300: An Appreciation,
Mathematical Association of America. ISBN 0-88385-565-8
• Demidov, S.S., (2005), "Treatise on the differential calculus" in Grattan-Guinness, I., ed., Landmark Writings in
Western Mathematics. Elsevier: 191–98.
• Dunham, William (1999) Euler: The Master of Us All, Washington: Mathematical Association of America. ISBN
0-88385-328-0
• Dunham, William (2007), The Genius of Euler: Reflections on his Life and Work, Mathematical Association of
America. ISBN 0-88385-558-5
• Fraser, Craig G., (2005), "Leonhard Euler's 1744 book on the calculus of variations" in Grattan-Guinness, I, ed.,
Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier: 168–80.
• Gladyshev, Georgi, P. (2007), “ Leonhard Euler’s methods and ideas live on in the thermodynamic hierarchical
theory of biological evolution, (http://ceser.in/ceserp/index.php/ijamas/article/view/1014)” International
Journal of Applied Mathematics & Statistics (IJAMAS) 11 (N07), Special Issue on Leonhard Paul Euler’s:
Mathematical Topics and Applications (M. T. A.).
• -{Gautschi, Walter (2008). „Leonhard Euler: his life, the man, and his works“ (http://www.cs.purdue.edu/
homes/wxg/EulerLect.pdf). SIAM Review 50 (1): 3–33. Bibcode 2008SIAMR..50....3G (http://adsabs.harvard.
edu/abs/2008SIAMR..50....3G). DOI: 10.1137/070702710 (http://dx.doi.org/10.1137/070702710).}-
• Heimpell, Hermann, Theodor Heuss, Benno Reifenberg (editors). 1956. Die großen Deutschen, volume 2, Berlin:
Ullstein Verlag.
• -{Krus, D.J. (2001). „Is the normal distribution due to Gauss? Euler, his family of gamma functions, and their
place in the history of statistics“ (http://www.visualstatistics.net/Statistics/Euler/Euler.htm). Quality and
Quantity: International Journal of Methodology 35: 445–46.}-
• Nahin, Paul (2006), Dr. Euler's Fabulous Formula, New Jersey: Princeton, ISBN 978-0-691-11822-2
• du Pasquier, Louis-Gustave, (2008) Leonhard Euler And His Friends, CreateSpace, ISBN 1-4348-3327-5.
Translated by John S.D. Glaus.
• Reich, Karin, (2005), " 'Introduction' to analysis" in Grattan-Guinness, I, ed., Landmark Writings in Western
Mathematics. Elsevier: 181–90.
• Richeson, David S. (2008), Euler's Gem: The Polyhedron Formula and the Birth of Topology. Princeton
University Press.
• Sandifer, Edward C. (2007), The Early Mathematics of Leonhard Euler, Mathematical Association of America.
ISBN 0-88385-559-3
• Sandifer, Edward C. (2007), How Euler Did It, Mathematical Association of America. ISBN 0-88385-563-1
• Simmons, J. (1996) The giant book of scientists: The 100 greatest minds of all time, Sydney: The Book Company.
• Синг, Сајмон. (1999). Фермаова последња теорема, ДН Центар: Београд, ISBN 86-83239-01-2
• Thiele, Rüdiger. (2005). The mathematics and science of Leonhard Euler, in Mathematics and the Historian's
Craft: The Kenneth O. May Lectures, G. Van Brummelen and M. Kinyon (eds.), CMS Books in Mathematics,
Springer Verlag. ISBN 0-387-25284-3.
• -{„A Tribute to Leohnard Euler 1707–1783“. Mathematics Magazine 56 (5). November 1983.}-
}-
• (http://www.genealogy.ams.org/id.php?id=38586) на интернет страници -{Mathematics Genealogy
Project}-
• Онлајн архива радова Леонарда Ојлера (http://www.eulerarchive.org/)
• -{О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд. „Леонард Ојлер - биографија“ (http://www-history.mcs.st-andrews.ac.
uk/Biographies/Euler.html). Архива историје математике Мектјутор.}- ((-{en}-))
• „Ојлер - предавање посвећено јубилеју 3 века од рођења“ (http://www.gresham.ac.uk/event.
asp?PageId=45&EventId=518), које је одржао Робин Вилсон на Грешам колеџу, 9. маја 2007. године
• Породично стабло Леонарда Ојлера (http://www.math.dartmouth.edu/~euler/historica/family-tree.html)
• Биографија Леонарда Ојлера објављена у часопису Квант:
• Леонард Ојлер (http://kvant.mccme.ru/1983/10/leonard_ejler.htm), 1983, бр. 10
• Леонард Ојлер (http://kvant.mccme.ru/1983/11/leonard_ejler.htm), 1983, бр. 11
Чланак ''''' је пример међу сјајним чланцима'.

Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.
Џон Непер
Џон Непер
Џон Непер
Датум рођења 1550.
Место рођења Мерчистон Касл, Единбург (Шкотска)
Датум смрти 4. април 1617.
Рад
Поље Математика
Познат по Логаритми, Неперове кости, популаризација децималне тачке
Џон Непер (, 1550—4. април 1617), са надимком Величанствени Мерчистон, је био шкотски математичар,
физичар, астроном/астролог и осми лорд од Мерчистона.
Остао је упамћен као проналазач логаритама, справе за једноставније рачунање познате под називом Неперове
кости, и по популаризацији употребе децималне тачке. Неперово родно место, Мерчистон Касл, Единбург,
Шкотска, је данас део Непер универзитета. Умро је од костобоље, а сахрањен је у цркви Св. Катберта у
Единбургу.
Допринос у математици
Непер је релативно слабо познат ван математичких и инжењерских кругова, у оквиру којих је направио
кључни помак у употреби математике. Логаритми су учинили ручни рачун много једноставнијим и бржим, и
на тај начин отворили врата многим каснијим научним открићима. Његово најпознатије дело, Опис дивног
канона логаритама (лат. -{Mirifici Logarithmorum Canonis Descriptio}-) садржи 37 страна објашњења и
деведесет страна таблица, које су олакшале даљи напредак астрономије, динамике, физике, и астрологије.
Такође је изумео Неперове кости, једну врсту абакуса, односно справе за једноставније рачунање која је била
направљена од дрвета и слоноваче што је био разлог да добије необично име.
Џон Непер 65
Теологија
Непер је свој математички таленат користио и у теологији, да би помоћу Књиге Откровења предвидео
Апокалипсу. Веровао је да ће до краја света доћи 1688. или 1700. године. Такође, понекад се тврди да је био
вештац; међутим, у то време је било уобичајено да се људи талентовани за науку оптужују за вештичарење без
реалне основе.
Где се може срести Неперово име

• Алтернативна мерна јединица за децибел, непер, добила је назив по Џону Неперу.
• Непер универзитет у Единбургу носи своје име у част Неперу.
• Један кратер на месецу је Неперов кратер, а постоји и астероид, који носи његово име (7096 Непер).
Занимљивости
Непер је умео да употреби црног петла да би установио ко га од његове послуге поткрада. Затворио би
осумњичене у собу са петлом једног по једног, рекавши им да га помилују, и да ће петао потом рећи Неперу ко
је крадљивац. Непер би посуо петла угљеном прашином, знајући да слуге које су невине неће имати проблем
да га помазе, док прави крадљивци то неће урадити, па ће имати чисте руке када изађу из одаје. [1]
Библиографија
• (1593) -{Plaine Discovery of the Whole Revelation of St. John}-
• (1614) -{Mirifici logarithmorum canonis descriptio}- - енглески превод Едварда Рајта објављен је 1616.
• (1617) -{Rabdologiae}-
Види још
• Логаритам
• Неперове кости
Извори
[1] -{ „John Napier and the Devil“ (http:/ / www. johnnapier. com/ john_napier_and_the_devil. htm) Приступљено 19. 6. 2008}-
• -{О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд. „Џон Непер - биографија“ (http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/
Biographies/Napier.html). Архива историје математике Мектјутор.}- ((-{en}-))
• Диплоудис, Александрос. О Неперовим костима (http://www.cee.hw.ac.uk/~greg/calculators/napier/
index.html) Униврерзитет Хериот-Ват (-{Heriot-Watt}-), 1997.
• Увод у сферну тригонометрију (http://www.rwgrayprojects.com/rbfnotes/trig/strig/strig.html) уз
коришћење Неперовог круга и Неперових правила
Еуклидов алгоритам
У математици, Еуклидов алгоритам[a] је ефикасан начин за одређивање највећег
заједничког делиоца (НЗД) датих бројева. Алгоритам носи име по старогрчком
математичару Еуклиду, који га је навео у -{VII}- и -{X}- књизи својих
Елемената.[1]
НЗД два броја је највећи број који истовремено дели оба без остатка. Еуклидов
алгоритам је заснован на принципу да се највећи заједнички делилац два броја не
мења уколико се мањи број одузме од већег, па се затим одреди НЗД новодобијеног
броја и мањег од претходна два. На пример, 21 је НЗД за 252 и 105 (252 = 21 × 12;
105 = 21 × 5); пошто је 252 − 105 = 147, НЗД за 147 и 105 је такође 21. Како је већи
од два полазна броја на овај начин смањен, понављањем поступка добијаће се све
мањи бројеви, док се један од њих не сведе на нулу. У том тренутку, други број је
једнак највећем заједничком делиоцу два полазна броја. Уколико се обрне редослед
корака у Еуклидовом алгоритму, НЗД се може изразити као збир два полазна броја
од којих је сваки помножен неким целим бројем, у претходном примеру је 21 = 5 ×
105 + (−2) × 252. Ова важна особина је позната као Безуов идентитет.
Први познати сачувани опис Еуклидовог алгоритма се налази у Елементима (око

300. године п. н. е.), што га чини најстаријим нумеричким алгоритмом који се још
увек активно користи. У оригиналу, објашњен је само за природне бројеве и
геометријске дужине (реалне бројеве), али је у 19. веку уопштен на полиноме једне
променљиве и на Гаусове целе бројеве, што је довело до развоја нових појмова Анимација Еуклидовог
апстрактне алгебре као што је Еуклидски домен. Еуклидов алгоритам је даље алгоритма за бројеве 252
уопштаван на другим математичким структурама, попут чворова и полинома више и 105. Јединични
сегменти су заправо
променљивих.
дужине 21, што је највећи
Еуклидов алгоритам има широку теријску и практичну примену. Представља заједнички делилац датих
бројева (НЗД). У сваком
кључан елемент -{RSA}- алгоритма, методе асиметричне криптографије која се у
кораку, мањи број се
значајној мери примењује у електронском пословању. Користи се при решавању одузима од већег, све док
диофантских једначина, на пример код одређивања бројева који задовољавају се један од њих не сведе
вишеструке конгруенције (Кинеска теорема о остацима) или при одређивању на нулу. Остатак је НЗД
полазних бројева.
мултипликативног инверза коначног поља. Може се употребити за коструисање
верижних разломака, у Штурмовој методи за одређивање реалних нула полинома, и
још неколико савремених алгоритама за факторизацију природних бројева. На крају, Еуклидов алгоритам је
основно средство за доказивање теорема модерне теорије бројева, као што су Лагранжова теорема о четири
квадрата и основна теорема аритметике о јединственој факторизацији природних бројева.
Еуклидов алгоритам је ефикасан начин за одређивање НЗД великих бројева због тога што му не треба више
корака од петоструког броја цифара мањег броја записаног са основом 10, што је доказао Габријел Ламе 1844.
године и тиме означио почетак теорије комплексности. У 20. веку су развијене методе за побољшање
ефикасности Еуклидовог алгоритма.
Историја
Еуклидов алгоритам је један од најстаријих алгоритама који се још увек
употребљава.[2] У писаном облику, први пут се појављује у Еуклидовим
Елементима у 3. веку п. н. е., и то у -{VII}- (тврђења 1[3] и 2[4]) и -{X}-
књизи (тврђења 2[5] и 3[6]). У -{VII}- књизи, алгоритам је формулисан за
целе бројеве, док је у -{X}- књизи дата примена на дужи, па је он
геометријске природе.[b] НЗД за дате дужи -{a}- и -{b}- одговара дужи
-{g}- која је највећа могућа дуж којом се могу измерити -{a}- и -{b}-
подједнако. Другим речима, дужи -{a}- и -{b}- се могу добити множењем
дужи -{g}- неким целим бројем. Еуклидов алгоритам је вероватно био
познат вековима пре Еуклидовог
Врло је вероватно да Еуклид није оригинални творац алгоритма, јер је он рођења. Део Рафаелове фреске
у Елементима сабрао до тада позната математичка знања.[7][8] Атинска школа на коме је приказан
Математичар и историчар ван дер Варден сматра да је седма књига Еуклид са ученицима.
Елемената заснована на уџбенику теорије бројева који су написали

математичари из питагорејске школе.[9] Постоје индиције да је сам алгоритам био познат још Еудоксу са
Книда (око 375. године п. н. е.)[10][11], а могуће је и да је старији,[12][13] судећи по употреби техничког термина
-{ἀνθυφαίρεσις (anthyphairesis}-, реципрочно одузимање) у делима Еуклида и Аристотела.[14]
Вековима касније, Еуклидов алгоритам је поново независно откривен у Индији и Кини,[15] првенствено као
средство за одређивање решења диофантских једначина које су се појављивале при решавању астрономских
проблема и прављењу прецизних календара. У другој половини петог века, индијски математичар и астроном
Ариабхата описао је алгоритам као „дробилицу“,[16] можда због његове ефикасности у решавању диофантских
једначина.[17] Иако је посебан случај Кинеске теореме о остацима навео већ кинески математичар и астроном
Сун Тзу[18] у 5. веку нове ере, опште решење је 1247. године објавио Цин Цзу-шао у својом делу Цзју чжан
суан шу (кин: -{數書九章}-, Девет књига о математичкој вештини).[19]
У Европи, Еуклидов алгоритам је први пут описао Баше у другом издању свог дела -{Problèmes plaisants et
délectables}- (Пријатни проблеми за уживање, 1624)[20], а претпоставља се да је коришћен у решавању
диофантских једначина и при конструкцији верижних разломака. Проширени Еуклидов алгоритам је, као
методу за ефикасно израчунавање верижних разломака, објавио енглески математичар Николас Саундерсон,
приписавши га Роџеру Коутсу.[21]
У 19. веку, захваљујући Еуклидовом алгоритму, дошло је до развоја нових бројевних система, као што су
Гаусови и Ејзенштајнови цели бројеви. Гаус је 1815. године употребио Еуклидов алгоритам да покаже
јединствену факторизацију својих целих бројева, иако је тај рад објављен тек скоро две деценије касније, 1832.
године[22], а сам алгоритам је први пут споменут у његовој књизи Аритметичка истраживања (лат.
-{Disquisitiones Arithmeticae}-) објављеној 1801. године, али само као метода за рад са верижним
разломцима.[23]
Чини се да је Дирихле био први аутор који је сматрао Еуклидов алгоритам за један од основних елемената
теорије бројева.[24] Приметио је да би велики број резултата теорије бројева (на пример, јединствена
факторизација), био тачан у било ком другом систему бројева у коме би се могао применити Еуклидов
алгоритам.[25] Дирихлеова предавања о теорији бројева допунио је и прерадио Рихард Дедекинд, који је
користио Еуклидов алгоритам за изучавање новог општег типа бројева - алгебарских целих бројева. Први је
доказао Фермаову теорему о збиру два квадрата користећи јединствену факторизацију Гаусових целих
бројева.[26] Поред тога, Дедекинд је дефинисао и концепт Еуклидовог домена, бројевног система у коме је
могуће дефинисати уопштење Еуклидовог алгоритма. Крајем 19. века, Еуклидов алгоритам је постепено
занемарен у корист Дедекиндове општије теорије идеала.[27]
„Еуклидов алгоритам је дека свих алгоритама, пошто је то најстарији нетривијални алгоритам који је преживео до данас.“
Доналд Кнут, -{The Art of Computer Programming, Vol. 2: Seminumerical Algorithms, 2nd edition}- (1981), стр. 318.
Процес изналажења примена Еуклидовог алгоритма започет у 19. веку, наставио се до данас. Шарл Штурм је
1829. године показао да се алгоритам може употребити у Штурмовом ланцу који се користи за пребројавање
реалних нула полинома у произвољно изабраном интервалу.[28]
Еуклидов алгоритам је био први алгоритам за утврђивање целобројне повезаности, односно за налажење
целобројних односа између самерљивих реалних бројева. Крајем 20. века је развијено неколико нових
алгоритама који могу да проверавају целобројну повезаност[29][30], на пример Фергусон-Форкејд алгоритам[31],
и њему сродни, ЛЛЛ алгоритам[32], -{HJLS}- алгоритам[33], и -{PSLQ}- алгоритам.[34]
Године 1969. под називом Еуклидова игра појавила се стратешка игра за два играча заснована на Еуклидовом
алгоритму.[35] На почетку, испред играча се налазе две гомиле са -{a}-, односно -{b}- каменчића. Они
наизменично узимају по -{m}- каменчића са веће гомиле, где је -{m}- неки умножак броја каменчића у мањој
гомили. Конкретно, уколико се у неком тренутку на гомилама налази -{x}-, односно -{y}- каменчића, где је
-{x}- веће од -{y}-, играч на потезу може смањити већу гомилу са -{x}- на -{x − ky}- каменчића, под условом
да је број каменчића које одузима ненегативан цео број. Победник је први играч коме пође за руком да избаци
све каменчиће из једне гомиле.[36][37]
Алгоритам
Принцип
Еуклидов алгоритам је итеративне природе, што значи да се крајњи резултат добија у низу корака, док се
међурезултат произвољног корака користи у првом следећем.[38] Уколико је -{k}- цео број којим су означени
кораци алгоритма почевши од нуле, првом кораку одговара једнакост -{k}- = 0, другом -{k}- = 1, и тако даље.
Сваки корак почиње са два ненегативна остатка -{rk−1}- и -{rk−2}-. Како алгоритам осигурава да се остаци
сваким кораком непрекидно смањују, -{rk−1}- је мање од свог претходника -{rk−2}-. Циљ -{k}--тог корака је да
се одреде количник -{qk}- и остатак -{rk}- такви да важи једнакост
-{rk−2 = qk rk−1 + rk}-
где је -{rk < rk−1}-. Другим речима, умношци мањег броја -{rk−1}- се одузимају од већег броја -{rk−2}- све док
је добијени остатак мањи од -{rk−1}-.
У првом кораку (-{k}- = 0), остаци -{r}-−2 и-{r}-−1 су једнаки -{a}- и -{b}- респективно, а то су управо бројеви
за које се тражи НЗД. У следећем кораку (-{k}- = 1), остаци постају једнаки -{b}- и остаку почетног корака
-{r0}-... На основу тога, алгоритам се може представити низом једнакости
-{a = q0 b + r0}-
-{b = q1 r0 + r1}-
-{r0 = q2 r1 + r2}-
-{r1 = q3 r2 + r3}-
…
Уколико је -{a}- мање од -{b}-, у првом кораку алгоритма треба заменити бројеве, односно, за -{a < b}-,
почетни количник q0 је једнак нули, а остатак -{r0}- је једнак -{a}-. На тај начин, -{rk}- је мањи од свог
претходника -{rk−1}- за све -{k ≥ 0}-.
Како се остаци смањују у сваком кораку, и како не могу бити негативни, остатак -{rN}- у неком тренутку мора
постати једнак нули, па се тада алгоритам зауставља.[39] Последњи остатак -{rN−1}- који је различит од нуле је
највећи заједнички делилац бројева -{a}- и -{b}-. Број -{N}- не може бити бесконачан пошто између нуле и
првог остатка -{r0}- постоји коначан број ненегативних целих бројева.
Доказ валидности
Валидност Еуклидовог алгоритма се може доказати у два корака.[40] У првом кораку показује се да последњи
остатак -{rN−1}- различит од нуле дели истовремено и -{a}- и -{b}-. Како је у питању заједнички делилац, он
мора бити мањи или једнак највећем заједничком делиоцу -{g}-. У другом кораку се показује да произвољан
заједнички делилац бројева -{a}- и -{b}-, укључујући и -{g}-, мора да дели и -{rN−1}-; одатле следи да -{g}-
мора бити мање или једнако -{rN−1}-. Добијена два закључка су конзистентна само у случају да је -{rN−1 = g}-.
Да би се показао први корак, односно да -{rN−1}- дели истовремено и -{a}- и -{b}-, најпре треба приметити да
-{rN−1}- дели свог претходника -{rN−2}-
-{rN−2 = qN rN−1}-
пошто је последњи остатак -{rN}- једнак нули. -{rN−1}- дели и -{rN−3}-
-{rN−3 = qN−1 rN−2 + rN−1}-
зато што истовремено дели оба сабирка са десне стране једнакости. Разматрајући редом остале претходнике,
добија се да их -{rN−1}- дели све, укључујући -{a}- и -{b}-. Са друге стране, ниједан од преосталих остатака
-{rN−2}-, -{rN−3}-, итд. не дели истовремено и -{a}- и -{b}-, пошто се у једнакостима увек јавља остатак. Како
је -{rN−1}- заједнички делилац бројева -{a}- и -{b}-, мора бити -{rN−1 ≤ g}-.
У другом кораку треба добити да произвољан природан број -{c}- који истовремено дели и -{a}- и -{b}-
(произвољан заједнички делилац бројева -{a}- и -{b}-) мора да дели и остатак -{rk}-. По дефиницији, -{a}- и
-{b}- могу бити записани као умношци броја -{c}-: -{a = mc}- и -{b = nc}-, при чему су -{m}- и -{n}- природни
бројеви. Одатле следи да -{c}- дели први остатак -{r0}-, јер важи следећи низ једнакости:
-{r0 = a − q0b = mc − q0nc = (m − q0n)c}-.
Аналогно се може добити да -{c}- дели и остатке -{r1}-, -{r2}-, итд. Закључак је да НЗД g мора да дели
-{rN−1}-, одакле је -{g ≤ rN−1}-. Како је према првом кораку -{rN−1 ≤ g}-, мора бити -{g = rN−1}-. Зато је -{g}-
највећи заједнички делилац свих следећих парова:[41][42]
-{g}- = НЗД-{(a, b)}- = НЗД-{(b, r0)}- = НЗД-{(r0, r1)}- = … = НЗД-{(rN−2, rN−1)}- = -{rN−1}-
Пример употребе алгоритма

Као илустрација, Еуклидовим алгоритмом се може одредити највећи
заједнички делилац бројева -{a}- = 1071 и -{b}- = 462. Најпре се од
броја 1071 одузима број 462 све док се не добије остатак који је мањи
од 462. Тај поступак се може поновити два пута (-{q}-0 = 2), уз остатак
147:
1071 = 2 × 462 + 147.
Затим се понавља поступак за бројеве 462 и 147 све док нови остатак не
постане мањи од 147, што ће се десити после трећег одузимања
(-{q}-1 = 3), а добијени остатак ће бити 21:
462 = 3 × 147 + 21.
У трећем кораку, 21 се одузима од 147 све док нови остатак не постане
мањи од 21. Поступак се може поновити седам пута (-{q}-2 = 7) без
остатка.
147 = 7 × 21 + 0.
Како је последњи остатак нула, алгоритам се завршава, при чему је 21
највећи заједнички делилац бројева 1071 и 462. Добијени резултат се
поклапа са НЗД(1071, 462) одређеним помоћу факторизације на просте
бројеве. Описани поступак се може приказати и таблично:
Анимација алгоритма у којој се све

мањим квадратима почетни
правоугаоник покрива у потпуности.
Димензије зеленог правоугаоника су
-{a}- = 1071 и -{b}- = 462. Он се покрива
наранџастим квадратима странице 462
све док је то могуће, после чега остане
зелени правоугаоник димезија 462×147.
Он се затим покрива плавим квадратима
дужине страница 147, и као вишак остаје
зелени правоугаоник димензија 21×147.
Њега је могуће без остатка покрити
црвеним квадратима чија је страница
дужине 21. То значи да је 21 НЗД бројева
1071 и 462.
Корак -{k}- Једнакост Количник и остатак
0 1071 = -{q}-0×462 + -{r}-0 -{q}-0 = 2 и -{r}-0 = 147
1 462 = -{q}-1×147 + -{r}-1 -{q}-1 = 3 и -{r}-1 = 21
2 147 = -{q}-2×21 + -{r}-2 -{q}-2 = 7 и -{r}-2 = 0; алгоритам се завршава
Визуализација
Еуклидов алгоритам се може и визуелно приказати коришћењем аналогије са прекривањем правоугаоника
квадратима.[43] Претпоставка је да је потребно у потпуности прекрити правоугаоник димезија „-{a}- пута
-{b}-“ квадратима, при чему је -{a}- дужа страница. Најпре се покушава прекривање квадратима странице
-{b}-; овај поступак даје непокривен правоугаони вишак димензија „-{r}-0 пута -{b}-“, при чему је
-{r}-0<-{b}-. Затим се коришћењем квадрата странице -{r}-0 прекрива вишак. У том поступку се добија нови
непокривени правоугаоник димензија „-{r}-1 пута -{r}-0“. За његово прекривање се користе квадрати странице
-{r}-1, итд. Поступак се завршава у тренутку када више нема непокривеног вишка, односно када квадрати
покрију правоугаоник у потпуности. Дужина стране најмањег квадрата је НЗД за бројеве који чине странице
полазног правоугаоника. На пример, најмањи квадрат на суседној слици је странице 21 (приказан црвеном
бојом), а 21 је НЗД бројева 1071 и 462, што су димензије полазног правоугаоника (приказаног зеленом бојом).
Одређивање количника и остатка
За више информација видети Целобројно дељење и Алгоритам дељења
У сваком кораку -{k}-, Еуклидов алгоритам израчунава количник -{qk}- и остатак -{rk}- помоћу два дата броја
-{rk−1}- и -{rk−2}-
-{rk−2 = qk rk−1 + rk}-
при чему је -{rk}- по апсолутној вредности строго мањи од -{rk−1}-. Алгоритам дељења обезбеђује да такав
количник и остатак увек постоје. Поред тога, алгоритам дељења за природне бројеве тврди да су -{qk}- и -{rk}-
јединствени, али тај услов није потребан Еуклидовом алгоритму.[44]
У Еуклидовој оригиналној верзији алгоритма количник и остатак се одређују понављањем одузимања: -{rk−1}-
се одузима од -{rk−2}-све док остатак -{rk}- не постане мањи од -{rk−1}-. Ефикаснији приступ користи
целобројно дељење (тзв. -{div}- операцију) да би израчунао количник и одређивање остатка при целобројном
дељењу (тзв. -{mod}- операцију) да би израчунао остатак. Резултат -{mod}- операције је остатак при дељењу
два броја; зато је,
-{rk}- ≡ -{rk−2 mod rk−1}-
Остатак је еквивалентан класи конгруенције у модуларној аритметици.
Имплементације
Имплементације алгоритма могу бити приказане псеудокодом. На пример, верзија заснована на дељењу може
бити испрограмирана на следећи начин[45]
-{function nzd(a, b)
while b ≠ 0
t := b
b := a mod b
a := t
return a}-
На почетку -{k}--те итерације, у променљивој -{b}- се налази последњи остатак -{rk−1}-, док се у променљивој
-{a}- налази његов претходник, -{rk−2}-. Ред кода у коме је -{b := a mod b}- одговара рекурзивној формули
-{rk ≡ rk−2 mod rk−1}-. Помоћна променљива -{t}- чува вредност -{rk−1}- у тренутку у коме се израчунава
следећи остатак -{rk}-. У последњем кораку итеративне петље, променљива -{b}- чува остатак -{rk}-, а
променљива -{a}- његовог претходника, остатак -{rk−1}-.
У Еуклидовој верзији која је заснована на одузимању, израчунавање остатка (-{b = a mod b}-) је замењено
одузимањем које се понавља.[46]
if a = 0
return b
while b ≠ 0
if a > b
a := a − b
else
b := b − a
return a}-
Променљиве -{a}- и -{b}- се смењују у чувању претходних остатака -{rk−1}- и -{rk−2}-. Уколико је на почетку
итерације -{a}- веће од -{b}-, онда -{a}- добија вредност -{rk−2}-, пошто је -{rk−2 > rk−1}-. У току извршавања
петље -{a}- се смањује одузимањем претходног остатка -{b}- све док -{a}- не постане мање од -{b}-. Тада је
-{a}- следећи остатак -{rk}-. Затим се -{b}- смањује одузимањем -{a}- док не постане мање од њега, и тада
постаје једнако -{rk+1}-. Процес се наставља док -{b}- не постане једнако нули.
Рекурзивна верзија[47] је заснована на једнакости највећег заједничког делиоца сукцесивних остатака и
резултата услова на основу кога се излази из петље НЗД(-{rN−1}-, 0) = -{rN−1}-.
if b = 0
return a
else
return nzd(b, a mod b)}-
На пример, НЗД(1071, 462) се добија помоћу њему еквивалентног

НЗД(462, 1071 -{mod}- 462) = НЗД(462, 147). Тај НЗД се одређује помоћу
НЗД(147, 462 -{mod}- 147) = НЗД(147, 21), који се израчунава преко
НЗД(21, 147 -{mod}- 21) = НЗД(21, 0) = 21.
Метода најмањих апсолутних остатака

Постоји верзија Еуклидовог алгоритма у којој се количник у сваком кораку увећава за један уколико је
резултујући негативни остатак по својој апсолутној вредности мањи од типичног позитивног остатка.[48][49] У
претходним случајевима, једнакост
-{rk−2 = qk rk−1 + rk}-
је претпостављала да важи -{rk−1 > rk > 0}-. Међутим, могуће је искористити алтернативни негативни остатак
-{ek}-:
-{rk−2 = (qk + 1) rk−1 + ek}-
при чему је -{rk−1}- по претпоставци, позитиван број. Ако је |-{ek}-| < |-{rk}-|, онда се -{rk}- замењује са -{ek}-.
Леополд Кронекер је доказао да се овом методом НЗД одређује у најмањем броју корака у односу на све друге
верзије Еуклидовог алгоритма.[48][49]
Други бројевни системи

Као што је већ објашњено, Еуклидов алгоритам се користи за одређивање НЗД два природна броја. Међутим,
могуће је уопштити га на реалне бројеве, и на егзотичне бројевне системе као што су полиноми, квадратни
цели бројеви и Хурвицови кватерниони, те га искористити за показивање основне особине јединствене
факторизације, односно чињенице да се такви бројеви моју раставити на јединствен начин на несводљиве
елементе који су еквиваленти простих бројева. Јединствена факторизација је кључни услов многих доказа
теорије бројева.
Пример
НЗД два полинома и
налазимо на следећи начин користећи Еуклидов алгоритам (уз скраћивање и проширење):
1.
1a.
2.
2a.
3.
Примене у математици
Безуов идентитет
Према Безуовом идентитету највећи заједнички делилац, у ознаци -{g}-, два цела броја -{a}- и -{b}- може бити
приказан као њихова линеарна комбинација.[50] То значи да је увек могуће одредити целе бројеве -{s}- и -{t}-
да важи једнакост -{g}- = -{sa}- + -{tb}-.[51][52]
Назначени бројеви -{s}- и -{t}- се могу израчунати помоћу количника -{q}-0, -{q}-1, итд. променом редоследа
једначина у Еуклидовом алгоритму.[53] Почевши са претпоследњом једначином, -{g}- се може изразити
помоћу количника -{q}--{N}-−1 и два претходна остатка, -{r}--{N}-−2 и -{r}--{N}-−3.
-{g}- = -{r}--{N}-−1 = -{r}--{N}-−3 − -{q}--{N}-−1 -{r}--{N}-−2
Наведени остаци могу, аналогно, бити приказани помоћу одговарајућих количника и остатака,
-{r}-N−2 = -{r}--{N}-−4 − -{q}--{N}-−2 -{r}--{N}-−3
-{r}--{N}-−3 = -{r}--{N}-−5 − -{q}--{N}-−3 -{r}--{N}-−4
Заменом -{r}--{N}-−2 и -{r}--{N}-−3 са претходним једнакостима у првој једначини добиће се -{g}- као линеарна
сума остатака -{r}--{N}-−4 и -{r}--{N}-−5. Овај процес изражавања остатака формулама које укључују
претходнике може се наставити док се не достигну полазни бројеви -{a}- и -{b}-:
-{r}-2 = -{r}-0 − -{q}-2 -{r}-1
-{r}-1 = -{b}- − -{q}-1 -{r}-0
-{r}-0 = -{a}- − -{q}-0 -{b}-
Након што су сви остаци -{r}-0, ..., r-{N}- замењени, добијена једнакост приказује -{g}- као линеарну
комбинацију бројева -{a}- и -{b}-: -{g}- = -{sa}- + -{tb}-. Самим тим, Безуов идентитет, и претходни поступак
могу бити генерализовани на контекст еуклидских домена.
Верижни разломци
Еуклидов алгоритам је у блиској вези са верижним разломцима.[54] Низ једнакости је могуће записати у
облику:
-{a/b}- = -{q}-0 + -{r}-0/-{b}-
-{b/r}-0 = -{q}-1 + -{r}-1/-{r}-0
-{r}-0/-{r}-1 = -{q}-2 + -{r}-2/-{r}-1
…
-{rk−2}-/-{rk−1}- = -{qk}- + -{rk}-/-{rk−1}-
…
-{rN−2}-/-{rN−1}- = -{qN}-
Последњи члан на десној страни сваке једнакости увек је једнак реципрочној вредности елемента са леве
стране следеће једнакости. Из прве две једнакости се добија:
-{a/b}- = -{q}-0 + 1/(-{q}-1 + -{r}-1/-{r}-0)
Ако се, затим, помоћу треће једнакости замени разломак -{r}-1/-{r}-0, добија се:
-{a/b}- = -{q}-0 + 1/(-{q}-1 + 1/(-{q}-2 + -{r}-2/-{r}-1))
У сваком кораку, крајњи сабирак у облику разломка -{rk}-/-{rk−1}- се увек може заменити употребом следеће
једнакости у низу, закључно са последњом. Резултат је верижни разломак
-{a/b}- = -{q}-0 + 1/(-{q}-1 + 1/(-{q}-2 + 1/(… + 1/-{qN}-))…) = [-{q}-0; -{q}-1, -{q}-2, …, -{qN}-]
Како је већ одређен НЗД(1071, 462), и како су израчунати количници -{qk}- били редом 2, 3 и 7, разломак
1071/462 се може записати
1071/462 = 2 + 1/(3 + 1/7) = [2; 3, 7]
што се може проверити рачунањем.
Напомене
• a. ^ У неким широко прихваћеним уџбеницима енглеског говорног подручја, као што је Херстајнов (енгл.
-{Israel Nathan Herstein}-) -{Topics in Algebra}-, или Лангова (енгл. -{Serge Lang}-) -{Algebra}-, термин
„Еуклидов алгоритам“ се користи да означи алгоритам дељења. Међутим, то је теорема, а не алгоритам.
• b. ^ У савременој употреби, рекло би се да је формулисан за реалне бројеве. Али, како се дужине,
површине и запремине, иако се данас представљају реалним бројевима, не изражавају истим мерним
јединицама, нити постоји природна јединица за дужину, површину и запремину, у то време није постојала
идеја реалних бројева.
• -{Дирихле, Јохан Петер Густав Лежен (1894). Richard Dedekind. ed. Vorlesungen über Zahlentheorie.
-{Braunschweig}-: Vieweg.}-
• -{Heath, Sir Thomas (1921). A History of Greek Mathematics, vol. I. -{Oxford}-: At the Clarendon Press.}-
• -{Ore, Øystein (1948). Number Theory and Its History. -{New York}-: McGraw–Hill.}-
• -{Cohn, Harvey (1962). Advanced Number Theory [55]. New York: Dover. ISBN 0-486-64023-X.}-
• -{Stark, Harold (1978). An Introduction to Number Theory. MIT Press. ISBN 0-262-69060-8.}-
• -{Кнут, Доналд (1997). The Art of Computer Programming, Volume 2: Seminumerical Algorithms (3rd ed.).
Addison–Wesley. ISBN 0201896842.}-
• -{Stillwell, John (1997). Numbers and Geometry. -{New York}-: Springer-Verlag. ISBN 0-387-98289-2.}-
• -{Rosen, Kenneth H. (2000). Elementary Number Theory and its Applications (4th ed.). -{Reading, MA}-:
Addison–Wesley. ISBN 0201870738.}-
• -{Stillwell, John (2003). Elements of Number Theory. New York: Springer-Verlag. ISBN 0-387-95587-9.}-
• -{Tattersall, James J. (2005). Elementary number theory in nine chapters. -{Cambridge}-: Cambridge University
Press. ISBN 978-0-521-85014-8.}-
Извори
[1] -{Heath}-, -{A History Of Greek Mathematics, volume I}-, стр. 399, 404
[2] -{Knuth, The Art of Computer Programming, Volume 2}-, стр. 318
[3] Еуклид, Елементи, књига -{VII}-, тврђење -{I}- (http:/ / poincare. matf. bg. ac. yu/ nastavno/ zlucic/ EUKLID07_T_1. HTML)
[4] Еуклид, Елементи, књига -{VII}-, тврђење -{II}- (http:/ / poincare. matf. bg. ac. yu/ nastavno/ zlucic/ EUKLID07_T_2. HTML)
[5] Еуклид, Елементи, књига -{X}-, тврђење -{II}- (http:/ / poincare. matf. bg. ac. yu/ nastavno/ zlucic/ EUKLID10_T_2. HTML)
[6] Еуклид, Елементи, књига -{X}-, тврђење -{III}- (http:/ / poincare. matf. bg. ac. yu/ nastavno/ zlucic/ EUKLID10_T_2. HTML)
[7] -{André Weil (1983). Number Theory. -{Boston}-: Birkhäuser. стр. 4–6. ISBN 0-8176-3141-0.}-
[8] -{Jones A (1994). „Greek mathematics to AD 300“. Companion encyclopedia of the history and philosophy of the mathematical sciences.
-{New York}-: Routledge. стр. 46–48. ISBN 0-415-09238-8.}-
[9] -{Bartel Leendert van der Waerden (1954). Science Awakening. translated by Arnold Dresden. -{Groningen}-: P. Noordhoff Ltd.
стр. 114–115.}-
[10] -{Knuth, The Art of Computer Programming, Volume 2}-, стр. 318.
[11] -{von Fritz K (1945). „The Discovery of Incommensurability by Hippasus of Metapontum“. Ann. Math. 46: 242–264. DOI:
10.2307/1969021 (http:/ / dx. doi. org/ 10. 2307/ 1969021).}-
[12] -{Heath, Sir Thomas (1949). Mathematics in Aristotle. Oxford Press. стр. 80–83.}-
[13] -{David Fowler (1987). The Mathematics of Plato's Academy: A New Reconstruction. -{Oxford}-: Oxford University Press. стр. 31–66.
ISBN 0-19-853912-6.}-
[14] -{Becker O (1933). Eudoxus-Studien I. Eine voreuklidische Proportionslehre und ihre Spuren bei Aristoteles und Euklid. 2. pp. 311–333.}-
[15] -{Stillwell}-, -{Numbers and Geometry}-, стр. 31
[16] -{Tattersall}-, -{Elementary number theory in nine chapters}-, стр. 70
[17] -{Rosen}-, -{Elementary Number Theory and its Applications}-, стр. 86–87
[18] -{Ore}-, -{Number Theory and Its History}-, стр. 247–248
[19] -{Tattersall}-, -{Elementary number theory in nine chapters}-, стр. 72, 184–185.
[20] -{Tattersall}-, -{Elementary number theory in nine chapters}-, стр. 70
[21] -{Tattersall}-, -{Elementary number theory in nine chapters}-, стр. 72–76
[22] -{Карл Фридрих Гаус (1832). „Theoria residuorum biquadraticorum“. Comm. Soc. Reg. Sci. Gött. Rec. 4.}-
Видети још и -{Werke}-, 2:67–148
[24] -{Stillwell}-, -{Numbers and Geometry}-, стр. 31–32
[25] -{Dirichlet}-,-{Vorlesungen über Zahlentheorie}-, стр. 29–31
[26] -{Дедекинд, Рихард (1894). „Supplement XI“. In Peter Gustav Lejeune Dirichlet. Vorlesungen über Zahlentheorie.}-
[27] -{Stillwell}-, -{Elements of Number Theory}-, стр. 41-42
[28] -{Jacques Charles François Sturm (1829). „Mémoire sur la résolution des équations numériques“. Bull. des sciences de Férussac 11:
419–422.}-
[29] -{Jazzing Up Euclid's Algorithm}- (http:/ / www. sciencenews. org/ view/ generic/ id/ 172/ title/
Math_Trek__Jazzing_Up_Euclids_Algorithm)
[30] Integer Relation (http:/ / mathworld. wolfram. com/ IntegerRelation. html)
[31] -{Ferguson-Forcade Algorithm}- (http:/ / mathworld. wolfram. com/ Ferguson-ForcadeAlgorithm. html)

[32] -{LLL Algorithm}- (http:/ / mathworld. wolfram. com/ LLLAlgorithm. html)
[33] -{HJLS Algorithm}- (http:/ / mathworld. wolfram. com/ HJLSAlgorithm. html)
[34] -{PSLQ Algorithm}- (http:/ / mathworld. wolfram. com/ PSLQAlgorithm. html)
[35] -{Cole AJ, Davie AJT (1969). „A game based on the Euclidean algorithm and a winning strategy for it“. Math. Gaz. 53: 354–357. DOI:
10.2307/3612461 (http:/ / dx. doi. org/ 10. 2307/ 3612461).}-
[36] -{Rosen}-, -{Elementary Number Theory and its Applications}-, стр. 95
[37] -{Roberts J. (1977). Elementary Number Theory: A Problem Oriented Approach. -{Cambridge, MA}-: MIT Press. стр. 1–8.
ISBN 0-262-68028-0.}-
[38] -{Stark}-, -{An Introduction to Number Theory}-, стр. 16–20
[39] -{Stark}-, -{An Introduction to Number Theory}-, стр. 18
[40] -{Stark}-, -{An Introduction to Number Theory}-, стр. 16–20.
[41] -{Knuth}-, -{The Art of Computer Programming, Volume 2}-, стр. 320.
[42] -{Lovasz, Laszlo; Jozsef Pelikan, Katalin L. Vesztergombi (2003). Discrete Mathematics: Elementary and Beyond. -{New York}-:
Springer-Verlag. стр. 100–101. ISBN 0-387-95584-4.}-
[43] -{Kimberling C (1983). „A Visual Euclidean Algorithm“. Mathematics Teacher 76: 108–109.}-
[44] -{Cohn}-, -{Advanced Number Theory}-, стр. 104–110
[45] -{Knuth}-, -{The Art of Computer Programming, Volume 2}-, стр. 319–320
[46] -{Knuth}-, -{The Art of Computer Programming, Volume 2}-, стр. 318–319
[48] -{Ore}-, -{Number Theory and Its History}-, стр. 43.
[49] -{Stewart, B.M. (1964). Theory of Numbers (2nd ed.). -{New York}-: Macmillan. стр. 43–44.}-
[50] -{Jones, G. A. and Jones, J. M. (1998). „Bezout's Identity“. Elementary Number Theory. New York: Springer-Verlag. стр. 7–11.}-
[52] -{Cohn}-, -{Advanced Number Theory}-, стр. 104
[54] -{Vinogradov, Ivan Matveyevich (1954). Elements of Number Theory. -{New York}-: Dover. стр. 3–13.}-
[55] http:/ / books. google. com/ books?id=yMGeElJ8M0wC
• Еуклидов алгоритам (http://antje.users.cg.yu/eukld~alg.htm) ((-{sr}-))
• Интерактивна демострација Еуклидовог алгоритма (http://www.math.sc.edu/~sumner/numbertheory/
euclidean/euclidean.html) ((-{en}-))
• Еуклидов алгоритам (http://mathworld.wolfram.com/EuclideanAlgorithm.html) ((-{en}-))
• Еуклидов алгоритам (http://www.cut-the-knot.org/blue/Euclid.shtml) и игра базирана на њему (http://
www.cut-the-knot.org/blue/EuclidAlg.shtml) ((-{en}-))
• -{Music and Euclid's algorithm}- (http://plus.maths.org/issue40/features/wardhaugh/index.html) ((-{en}-))
Питагорејци 77
Питагорејци
Питагорејци су били следбеници учења грчког филозофа
Питагоре. Питагорејство је филозофски и духовни покрет који
је основао Питагора у VI веку п. н. е. Имао је егзотеричне
ознаке, а утицао је на многе филозофе укључујући и Платона.
У питагорејским заједницама се живело по строгим правилима
за очишћење душе и тела. Важну су улогу давали музици и
ритму, из чега се вероватно развило занимање за аритметику,
коју су схватали као теорију целих бројева.
Питагорејци славе излазак Сунца.
Питагорејско друштво је имало велики утицај на тајна друштва
која су касније настала као што су Илуминати.
Сумња се да је братство највероватније покренуло вегатаријанство јер се месо није јело у њиховом друштву.
Уништење друштва
Питагорејско друштво се из Грчке преселило у Италију у град Кротон. Питагора и његово друштво је брзо
стекла јак утицај у Италији и дивљење, али исто тако и љубомору аристократа јер је Питагорејско било богато.
Питагорејци су учествовали у малом рату између Кротона и Сибариса. Након победе Кротона, град је хтео да
се окрене демократскијем начину живота што Питагорејци нису подржавали. Цилон и Нинон, који је био члан
братства али је био избачен, су организовали народ против Питагорејаца. Није прецизирано да ли је Милова
кућа или једно од места где су се Питагорејци састајали спаљено заједно са Питагорејцима унутра. Само мали
број млађих чланова је успело да се спасе. Они који су преживели су наставили са изучавањем наука као у
Питагорејском друштву, али одвојено. Са смрћу Питагоре и већине чланова, пало је и Питагорејско друштво.
Еуклид 78
Еуклид
Еуклид
Датум рођења око 300. п. н. е.
Рад
Поље математика, геометрија
Познат по Елементима - уџбенику геометрије
Еуклид (грч. -{Εὐκλείδης}-), познат и као Еуклид из Александрије је био антички математичар познат по
својим делима Елементи, Дата, Оптика и алгоритму за израчунавање највећег заједничког делиоца (НЗД)
који је по њему назван Еуклидов алгоритам.
Биографија
О животу Еуклида се сасвим мало зна. Родио се у Грчкој и студирао је вероватно у Атини на Платоновој
Академији где је геометрију научио од Еудокса и Теајтета. Краљ Птолемеј I (323. – 283. п. н. е.) позвао га је у
новоосновану библиотеку у Александрији где је радио и вероватно и подучавао. Међу његове ученике
вероватно је спадао и Архимедес. Поред основа геометрије посвећивао се и теорији бројева и перспективи.
пресецима конуса и сферној геометрији.
Његово главно дело су „Еуклидови основи“ у тринаест књига где говори о основним постулатима аксиома у
геометрији и долази до компликованијих конструкција све до тзв. Платонских тела. Основи садрже и
обједињују радове многих пређашњих математичара и философа свих доба који су се употребљавали 2000
година
Рад
Написао је бројна дела, од којих нека нису сачувана и позната су само по наслову. Сачувана дела су:
• Елементи (геометрија као наука о простору) у 13 књига,
• Дата (о условима задавања неког математичког објекта),
• Оптика (са теоријом перспективе), и др.
У односу на друге научне области, геометрија је достигла завидан ниво око 300. године п. н. е. појавом дела
Елементи. Тада у математици геометрија доминира, па су и бројеви интерпретирани геометријски. Еуклид је
покушао да излагање буде строго дедуктивно и управо због те доследности Елементи су вековима сматрани
најсавршенијим математичким делом. Многе генерације математичара и других научника су учили из ове
књиге како се логички закључује и ново повезује са раније утврђеним чињеницама. Касније су Елементи
анализирани и допуњавани. Посебну пажњу су привлачили аксиоми и постулати. У овој књизи су садржана сва
Еуклид 79
сазнања и открића до којих су дошли Еуклид и његови претходници и савременици у геометрији, теорији
бројева и алгебри. Такође, доказане су и 464 теореме на начин који је и данас беспрекоран.
• P. Vopěnka, Úhelný kámen evropské vzdělanosti a moci. Rozpravy s geometrií 1.-4. Praha 2000
• P. Vopěnka, Horizonty nekonečna. Praha 2004
• -{О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд. „Еуклид - биографија“ [1]. Архива историје математике
Мектјутор.}- ((-{en}-))
References
[1] http:/ / www-history. mcs. st-andrews. ac. uk/ Biographies/ Euclid. html
Article Sources and Contributors 80
Article Sources and Contributors

Број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5796575 Contributors: Bas-Celik, BokicaK, Cveleglg, JustUser, Lampica, Michaello, Probin, Rastko, XZ, Ђорђе Д. Божовић,
МирославЋикаБот, Обрадовић Горан, 3 anonymous edits
Реалан број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=6011720 Contributors: Bas-Celik, Bbasic, Biblbroks, Dungodung, Gemini1980, Rastko, VKokielov, Саша Стефановић, 6
anonymous edits
Рационалан број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5710777 Contributors: Biblbroks, Burga, JustUser, Обрадовић Горан
Ирационалан број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5807737 Contributors: Biblbroks, Dungodung, Dzordzm, JustUser, Lampica, Michaello, Јакша, Жељко Тодоровић,
Обрадовић Горан, 7 anonymous edits
Комплексан број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5942411 Contributors: 1jedini, Bas-Celik, Biblbroks, Burga, Dzordzm, Grofazzo, JustUser, Michaello, PetarM, Rastko,
Бановић, Дарко Максимовић, Обрадовић Горан, Слобот, 2 anonymous edits
Поље (математика) Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5713038 Contributors: Dcirovic, Zagothal, Михајло Анђелковић, Обрадовић Горан
Цео број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5982484 Contributors: Biblbroks, Dungodung, Vatai, Јакша, Дарко Максимовић, Жељко Тодоровић, Обрадовић Горан, 8
anonymous edits
Природан број Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5900268 Contributors: Andrejvukovic, Biblbroks, Dungodung, JustUser, Michaello, Ninam, Rastko, VKokielov, Ја,
Јованвб, Обрадовић Горан, 3 anonymous edits
Апсолутна вредност Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=6001815 Contributors: Dzordzm, Stalker, TomK, Милош, Обрадовић Горан, 6 anonymous edits
Квадратни корен Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=6038039 Contributors: Burga, Dungodung, Dzordzm, JustUser, Lampica, Михајло Анђелковић, Саша Стефановић, 4
anonymous edits
Кубни корен Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5183236 Contributors: Stalker
Аксиома Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5621482 Contributors: BokicaK, Dcirovic, Domatrios, Goldfinger, Michaello, Mladifilozof, Rastko, Јакша, Михајло Анђелковић,
Обрадовић Горан
Теорема Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5968488 Contributors: JustUser, MAKO, Јакша, Саша Стефановић
Природни логаритам Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5976546 Contributors: Dcirovic, Inemanja, Lampica, Stalker, Обрадовић Горан, 1 anonymous edits
Пи Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5941245 Contributors: Aradic, Bas-Celik, Biblbroks, BokicaK, Dungodung, Dzordzm, JustUser, Lampica, Linuxerist, Macura, Maduixa,
Matija, Palica, PetarM, Rastko, Vojvoda, Zarathushtra, Јакша, Џонаја, Вандал Б, Дарко Максимовић, Драгутин Остојић, Кораки, Михајло Анђелковић, Никола Смоленски, Рајко
Велимировић, 19 anonymous edits
Број е Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5956141 Contributors: Aradic, Biblbroks, Burga, Dzordzm, JustUser, Lampica, Macura, Михајло Анђелковић, Саша Стефановић, 1
anonymous edits
Леонард Ојлер Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5969793 Contributors: BokicaK, BraneJ, Djordjes, Dungo, Dungodung, Goldfinger, Johnny B. Goode, JustUser, Lampica,
Michaello, SmirnofLeary, Vojvoda, Wlodzimierz, Јакша, Јованвб, Џонаја, Дарко Максимовић, Капетановић, Обрадовић Горан, Павлица, 3 anonymous edits
Џон Непер Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5974161 Contributors: BokicaK, Dzordzm, Lampica, Maduixa, XZ
Еуклидов алгоритам Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5337302 Contributors: CrniBombarder!!!, Goldfinger, Iricigor, Lampica, 4 anonymous edits
Питагорејци Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=5687274 Contributors: CyberCommando, Dungodung, FriedrickMILBarbarossa, Mladifilozof
Еуклид Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=6042842 Contributors: Anonimac, BokicaK, Bonzo, CrniBombarder!!!, Djordjes, JustUser, Lampica, Sabate, Vcesnak, Вандал Б,
Павлица, Саша Стефановић, 4 anonymous edits
Image Sources, Licenses and Contributors 81
Image Sources, Licenses and Contributors

Слика:Disambig.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Disambig.svg License: Creative Commons Attribution-Sharealike 2.5 Contributors: Stephan Baum (converted
to SVG by different users, see below)
Слика:Geometrija-grncarije.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Geometrija-grncarije.gif License: unknown Contributors: Корисник:Rastko
Слика:Decimalna-krigla.png Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Decimalna-krigla.png License: unknown Contributors: Корисник:Rastko
Слика:Merenje-duzi.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Merenje-duzi.gif License: unknown Contributors: Корисник:Rastko
Слика:Fracciones.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Fracciones.gif License: Public Domain Contributors: German
Слика:Koren2.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Koren2.jpg License: unknown Contributors: JustUser
Слика:Kompleksna-ravan.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Kompleksna-ravan.gif License: unknown Contributors: Корисник:Rastko
Слика:Absolute value.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Absolute_value.svg License: GNU Free Documentation License Contributors: This hand-written SVG
version by Qef Original bitmap version Image:Absolute_value.png by Ævar Arnfjörð Bjarmason
Слика:Square_root_0_25.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Square_root_0_25.svg License: Public Domain Contributors: Qef wasssuupp!!?
Слика:Cube root.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Cube_root.svg License: Public Domain Contributors: Qef
Слика:Complex_cube_root.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Complex_cube_root.jpg License: Public Domain Contributors: Jan Homann
Слика:Riemann_surface_cube_root.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Riemann_surface_cube_root.jpg License: Public Domain Contributors: Jan Homann
Слика:Vista-xmag.png Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Vista-xmag.png License: GNU General Public License Contributors: Cpro, Rocket000, Sasa Stefanovic, 1
anonymous edits
Слика:Log.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Log.svg License: Public domain Contributors: Elmextube
file:LogTay.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:LogTay.svg License: Public Domain Contributors: Niles
Слика:Pi-symbol.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Pi-symbol.svg License: Public Domain Contributors: MarianSigler {bla}
Слика:Pi-unrolled slow.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Pi-unrolled_slow.gif License: GNU Free Documentation License Contributors: John Reid & Arpad
Horvath
Слика:Pi eq C over d-sr.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Pi_eq_C_over_d-sr.svg License: Public Domain Contributors: Michael Angelkovich
Слика:Circle Area-sr.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Circle_Area-sr.svg License: Public Domain Contributors: Michael Angelkovich
Слика:Leonhard Euler 2.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Leonhard_Euler_2.jpg License: Public Domain Contributors: Haham hanuka, Herbythyme,
Plindenbaum, Rd232, Serge Lachinov, Shakko, Soerfm, 6 anonymous edits
Слика:Euler-10 Swiss Franc banknote (front).jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler-10_Swiss_Franc_banknote_(front).jpg License: Public Domain
Contributors: Pascal.Tesson, Soerfm, Szajci, 1 anonymous edits
Слика:Euler-USSR-1957-stamp.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler-USSR-1957-stamp.jpg License: Public Domain Contributors: Butko, Pascal.Tesson, 2
anonymous edits
Слика:Leonhard Euler World Map AD1760.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Leonhard_Euler_World_Map_AD1760.jpg License: Public Domain
Contributors: Leonhard Euler
Слика:Euler GDR stamp.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler_GDR_stamp.jpg License: Public Domain Contributors: Deutsche Post der DDR
Слика:Gedenktafel Behrenstr 21-22 Leonhard Euler.JPG Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Gedenktafel_Behrenstr_21-22_Leonhard_Euler.JPG License: Creative
Commons Attribution-Sharealike 3.0,2.5,2.0,1.0 Contributors: OTFW, Berlin
Слика:Euler.3.125.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler.3.125.jpg License: Public Domain Contributors: FSII, Felistoria, Mdd
Слика:Leonhard Euler.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Leonhard_Euler.jpg License: Public Domain Contributors: User:Wars
Слика:Euler Grave at Alexander Nevsky Monastry.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler_Grave_at_Alexander_Nevsky_Monastry.jpg License: Public
Domain Contributors: Berteun, IgorMagic, Kaganer, Knakts, Man vyi, Mikkalai, Soerfm, Verica Atrebatum
Слика:Pm1234-Euler1755.png Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Pm1234-Euler1755.png License: Public Domain Contributors: Alex1011, Darapti, Melchoir
Слика:Euler's formula.svg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euler's_formula.svg License: GNU Free Documentation License Contributors: User:Wereon,
User:lasindi, user:gunther
Слика:Konigsberg bridges.png Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Konigsberg_bridges.png License: GNU Free Documentation License Contributors: Bogdan Giuşcă
Слика:Methodus inveniendi - Leonhard Euler - 1744.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Methodus_inveniendi_-_Leonhard_Euler_-_1744.jpg License: Public
Domain Contributors: Unknown, assumed that Euler himself didn't draw this.
Слика:WikiNagrada2.PNG Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:WikiNagrada2.PNG License: Public Domain Contributors: Original uploader was Бормалагурски at
sr.wikipedia. Later version(s) were uploaded by Саша Стефановић at sr.wikipedia.
Слика:John Napier.JPG Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:John_Napier.JPG License: Public Domain Contributors: Samuel Freeman, 1773-1857
Слика:Euclidean algorithm 252 105 animation flipped.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euclidean_algorithm_252_105_animation_flipped.gif License: Creative
Commons Attribution-Sharealike 3.0 Contributors: Proteins
Слика:Euclid.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euclid.jpg License: Public Domain Contributors: Cyberpunk, Deerstop, Fishbone16, HUB, Mattes, Petropoxy
(Lithoderm Proxy), Sailko, 9 anonymous edits
Слика:Euclidean algorithm 1071 462.gif Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euclidean_algorithm_1071_462.gif License: Creative Commons Attribution-Sharealike
3.0 Contributors: Proteins
Слика:Bronnikov gimnpifagoreizev.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Bronnikov_gimnpifagoreizev.jpg License: Public Domain Contributors: Fyodor
Bronnikov, (1827—1902)
Слика:Euklid2.jpg Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Euklid2.jpg License: Public Domain Contributors: 5ko, Anarkman, Arcfrkcommons, Badseed, Bibi Saint-Pol,
Copydays, Diomede, HB, J.delanoy, Luestling, Plindenbaum, Sailko, Singinglemon, Zolo, 4 anonymous edits
Лиценца 82
Лиценца
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported
//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/

Realni Brojevi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Realni Brojevi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REALNI BROJEVI

Примери из неких племена

на десет једнаких делова добијемо десети део, тј.

на сто једнаких делова добијемо стоти део, тј.

на хиљаду једнаких делова добијамо хиљадити део, тј.

Даље добијамо десетохиљадити, стохиљадити, милионити, итд. део.

Да бисмо сабрали (или одузели) децималне бројеве потребно је да

Апроксимација реалних бројева

Децимални запис реалног броја

или њему супротан број (негативан), зове се децимални број.

Мерење дужи, бројевна права

Уређено поље реалних бројева

где је скуп целих бројева.

ако и само ако важи .

Правило множења гласи

Адитивни и мултипликативни инверзни елемент

Историја теорије ирационалних бројева

Ирационалност квадратног корена из 2

природни бројеви и истовремено .

методом, једноставном лењир и шестар конструкцијом може

Са слике је јасно да су велики и мали правоугли троуглови

Ирационалност златног пресека

Трансцендентни и алгебарски ирационални бројеви

Једноставан доказ ирационалности за неке логаритме

Ирационални бројеви и децимални развој

Пошто је дужина понављајуће групе цифара 3, помножимо са 103:

и одузмимо A од обе стране:

(Број 135, из горњег примера, се лако налази употребом Еуклидовог алгоритма.)

Бројеви за које се не зна да ли су ирационални

Скуп ирационалних бројева

Неки занимљиви ирационални бројеви

(применимо методу као код множења, с тим што израз у

Чињеница да комплексни бројеви не изражавају величине дала је повод за идеалистичко тумачење

Пар се назива имагинарна јединица и означава симболом . Из последњих формула произилази да је

, ако је и , ako je . Број се назива модуо комплексног броја, а је

аргумент комплексног броја.

Из овог правила произлази Моаврова формула:

Постојање адитивног неутрала

узимањем остатка; види: модуларна аритметика.

Ово поље има важне примене у рачунартву, посебно у криптографији.

затвореност: a + b је цео број a × b је цео број

асоцијативност: a + (b + c) = (a + b) + c a × (b × c) = (a × b) × c

комутативност: a + b = b + a a × b = b × a

постојање неутралног елемента: a + 0 = a a × 1 = a

постојање супротног елемента: a + (−a) = 0

Уз наведене аксиоме усвајају се следеће дефиниције сабирања и множења:

Други принцип математичке индукције

где су m и n природни бројеви и m ≤ n.

Основна теорема аритметике

где је Такво представљање називамо

канонски облик броја n.

Тада је c|n ако и само ако је за i = 1, 2, ..., k.

где је природан број

Апсолутна вредност комплексног броја

Апсолутна вредност вектора

|-{v}-| се може сматрати дужином вектора -{v}-.

График функције -{f(x)}- = √-{x}-, чини половина параболе са усправном

корен није права инверзна функција

Операција кубног кореновања није ни График функције y = за . Цео график је симетричан у

Операција кубног кореновања је

Кубни корен над реалним бројевима

Кубни корен над комплексним бројевима

где је -{ln}-(x) главна грана