Slu�beni list SRJ

ZAKON
O STANDARDIZACIJI

I. OSNOVNE ODREDBE
�lan 1.
Ovim zakonom ure�uje se jedinstveni sistem standardizacije proizvoda,
robe i usluga u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji,
koji obuhvata dononjenje i primenjivanje standarda i propisa
predvi�enih ovim zakonom, mera za obezbe�enje tehni�ke i konstrukcione
sigurnosti i kvaliteta proizvoda, robe i usluga i nadzor nad njihovim
sprovo�enjem.
Standardi i propisi predvi�eni ovim zakonom donose se i primenjuju
radi stvaranja jedinstvene tehni�ko-tehnolo�ke osnove za:
1) razvoj jedinstvenog jugoslovenskog trNJi�ta i otklanjanje pepreka u
prometu robe i usluga sa inostranstvom;
2) tipizaciju i unifikaciju proizvoda, robe odnosno usluga i racionalno
kori��enje prirodnih dobara i energije;
3) obezbe�ivanje za�tite NJivota i zdrav�a �udi, NJivotne sredine i
drugih prirodnih i radom stvorenih vrednosti;
4) ja�anje odbrambene sposobnosti i bezbednosti zem�e;
5) razvoj i unapre�enje proizvodnje i prometa robe, izvo�enja radova,
odnosno vr�enja usluga, utvr�ivanje i obezbe�ivanje kvaliteta i tehni�ku i
konstrukcionu sigurnost objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih
sredstava rada;
6) za�titu i obave�tenost potro�a�a u pogledu kvaliteta proizvoda
i robe, odnosno usluga;
7) obradu i brzo, ta�no i lako razum�ivo saop�tavanje i preno�enje
informacija;
*
Ovaj zakon je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, br. 37/88 i 23/91 i �SluNJbenom
listu
SRJ�, broj 24/94.

8) uk�u�ivanje u me�unarodnu saradnju, naro�ito tehni�ko-tehnolo-

�ku podelu rada.
Kao osnova za izradu standarda i propisa predvi�enih ovim zakonom
koristi�e se, u celini ili delimi�no, me�unarodni standardi, u skladu s
odredbama me�unarodnih ugovora koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju.
Standardi i propisi predvi�eni ovim zakonom ne mogu se donositi
ili primenjivati u ci�u stvaranja prepreka u prometu robe i usluga sa
inostranstvom.
�lan 2.
Proizvodima, odnosno robom, u smislu ovog zakona, smatraju se: sirovine,
poluproizvodi, delovi, sklopovi i gotovi industrijski i zanatski
proizvodi: po�oprivredni i prehrambeni proizvodi, bezalkoholna i alkoholna
pi�a, aditivi, seme i sadni materijal po�oprivrednog i �umskog
bi�a: objekti, postrojenja, ure�aji, oprema i druga sredstva rada.
Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okviru
usluNJnih delatnosti vr�e preduze�a i druga pravna lica, kao i odre�eni
radovi.
Odre�enim radovima, u smislu stava 2. ovog �lana, podrazumevaju se
radni postupci pri montaNJi, tehni�koj za�titi, odrNJavanju, popravkama,
prepravkama i tehni�koj kontroli, radni postupci u gra�evinarstvu, rudarstvu,
po�oprivredi, saobra�aju, vezama i telekomunikacijama, kao i radovi
koji se izvode radi za�tite NJivotne sredine i racionalnog
kori��enja prirodnih dobara i energije.
�lan 3.
Pod standardom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dokument koji je
utvrdilo nadleNJno telo za standardizaciju, koji sadrNJi sve ili samo neke od
slede�ih elemenata: tehni�ko-tehnolo�ke i druge s njima povezane zahteve,
uslove i pravila kojima se defini�u proizvodi, roba i usluge: radne postupke
i procese u proizvodnji proizvoda, izvo�enju radova, odnosno vr�enju
usluga: postupke, na�in i metode ispitivanja proizvoda, odnosno karakteristika
i kvaliteta robe i usluga; jednoobrazne termine, definicije, simbole,
oznake, znakove, kodove, �ifre, veli�ine i jedinice.
�lan 4.
Radi obezbe�ivanja tehni�ke i konstrukcione sigurnosti objekata,
postrojenja, ure�aja, opreme i drugih sredstava rada propisuju se, saglasno
odredbama ovog zakona, tehni�ki normativi u oblasti industrije, energetike,
rudarstva, gra�evinarstva, po�oprivrede, saobra�aja, veza i telekomunikacija.
Pod tehni�kim normativima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se
tehni�ki parametri koji obuhvataju tehni�ko-tehnolo�ke uslove, zahteve i
pravila od �ijeg primenjivanja zavisi tehni�ka i konstrukciona sigurnost
objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih sredstava rada, kao i sigurnost
pri izvo�enju radova.

�lan 5.
Postrojenja, ure�aji, oprema i druga sredstva za rad u objektima i prostorima
ugroNJenim eksplozivnim i zapa�ivim sme�ama gasova, pare i pra�ine,
�tetnim zra�enjima ili drugim sli�nim opasnostima, kao i
materijal, delovi i sklopovi za njihovu izradu, podleNJe, u skladu s odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, tehni�kom
nadzoru u proizvodnji, prometu i upotrebi.
�lan 6.
Radi postizanja potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda, robe i usluga
propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, norme kvaliteta, tehni�ki
uslovi i zahtevi za postizanje, proveravanje i o�uvanje kvaliteta, postupci
za obezbe�enje kvaliteta proizvoda, robe i usluga i postupci i na�in
atestiranja proizvoda.
Pod normama kvaliteta, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se karakteristike
kvaliteta proizvoda, robe i usluga koje su definisane propisanim
svojstvima, sastojcima, vrednostima i postupcima.
�lan 7.
Pod atestiranjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestiranje
poizvoda, ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proivo�a�a, odnosno
isporu�ioca, ocenjivanje sposobnosti laboratorija za vr�enje ispitivanja
i osposob�avanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta
proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca.
Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona,
podrazumeva se izjava proizvo�a�a, na sopstvenu odgovornost, da su proizvodi
koji nisu obuhva�eni sistemom atestiranja saobrazni odre�enim jugoslovenskim
standardima, tehni�kim specifikacijama i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona.
�lan 8.
Radi pouzdanosti rezultata ispitivanja, dokazivanja kvaliteta proizvoda
i priznavanja rezultata ispitivanja u prometu robe i usluga sa
inostranstvom propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, uslovi koje u
pogledu tehni�ke oprem�enosti, stru�nih kadrova i drugih uslova moraju
ispunjavati preduze�a i druga pravna lica, odnosno druge stru�ne institucije
koje obav�aju odgovaraju�u delatnost.
�lan 9.
Proizvodi za koje je to odre�eno propisom donesenim na osnovu ovog
zakona moraju biti snabdeveni propisanim ispravama, tehni�kim uputstvom
ili uputstvom za upotrebu proizvoda, propisanim oznakama, podacima
i deklaracijom i moraju biti na propisani na�in upakovani.
Isprave iz stava 1. ovog �lana i tehni�ko uputstvo, odnosno uputstvo
za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda
Jugoslavije, a oznake i podaci na proizvodu, odnosno na deklaraciji na originalnom
pakovanju � na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije.

�lan 10.
Za tehni�ki sloNJene industrijske proizvode trajnije upotrebe, koja
je uslov�ena tehni�kim svojstvima i na�inom kori��enja i odrNJavanja
proizvoda (u da�em tekstu: tehni�ki sloNJeni proizvodi) moraju biti
obezbe�eni servis za odrNJavanje i popravke, rezervni delovi za potrebe
servisa i trNJi�ta, pribor i drugi proizvodi bez kojih se proizvod ne
moNJe koristiti prema svojoj nameni.
�lan 11.
Za specifi�ne potrebe oruNJanih snaga Socijalisti�ke Federativne
Republike Jugoslavije donose se standardi narodne odbrane i drugi
propisi iz oblasti standadizacije u oruNJanim snagama.
Za specifi�ne potrebe organa unutra�njih poslova za objekte,
opremu i sredstva za rad organa i sluNJbi unutra�njih poslova, donose se,
saglasno odredbama ovog zakona, posebni standardi i propisi iz oblasti
standardizacije u organima i sluNJbama organa unutra�njih poslova.
Standardi i propisi doneseni na osnovu ovog zakona za proizvode,
robu i usluge od posebnog interesa za narodnu odbranu moraju biti u skladu
s potrebama narodne odbrane.
Standardi i propisi iz st. 1. i 2. ovog �lana treba da budu usagla�eni
sa jugoslovenskim standardima i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
�lan 12.
Preduze�a i druga pravna lica mogu, u skladu s ovim zakonom i samoupravnim
op�tim aktom, donositi i primenjivati interne i granske
standarde.
Pod internim standardima podrazumevaju se standardi koje donosi odre�eno
preduze�e i drugo pravno lice za svoje potrebe.
Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose
preduze�a udruNJena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbe�ivanja
i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odre�enih delatnosti kao
tehnolo�ki jedinstvenih sistema od interesa za celu zem�u, kao i standardi
koje donose preduze�a i druga pravna lica udruNJeni u druge oblike
povezivanja i saradnje organizovane na nivou zem�e.
Granski standardi moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i propisima
donesenim na osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.
�lan 13.
Standardi i propisi predvi�eni ovim zakonom donose se, menjaju,
dopunjavaju ili zamenjuju novim standardima, odnosno propisima u skladu sa
programima standardizacije.
Jugoslovenski stnadardi i propisi predvi�eni ovim zakonom, osim
propisa iz �lana 11. st. 1. i 2. ovog zakona, donose se na osnovu i u okviru
godi�njih
i vi�egodi�njih programa standardizacije koje utvr�uje savezna
organizacija nadleNJna za poslove standardizacije.
U pripremanju godi�njih i vi�egodi�njih programa standardizacije
iz stava 2. ovog �lana, savezna organizacija nadleNJna za poslove stan

dardizacije sara�uje sa zainteresovanim preduze�ima i drugim pravnim licima,

privrednim komorama, organima uprave i stru�nim organizacijama.
�lan 14.
Standardi i propisi predvi�eni ovim zakonom treba da se zasnivaju
na proverenim dostignu�ima i rezultatima nauke i tehnologije, na
prakti�nom iskustvu u njihovoj primeni i na oceni mogu�ih efekata njihove
primene u datim uslovima, a naro�ito s obzirom na bezbednost pri
upotrebi proizvoda, za�titu NJivotne sredine, racionalno kori��enje
prirodnih dobara i energije, narodnu odbranu i bezbednost zem�e.
Zavisno od promena koje nastaju u nauci i tehnologiji vr�e se odgovaraju�e
izmene i dopune, odnosno donose se novi standardi i propisi,
radi njihovog osavremenjivanja i uskla�ivanja sa tim promenama.
�lan 15.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona odnose
se i na proizvode iz uvoza i proizvode uzete u zakup iz inostranstva
radi kori��enja u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje
se odnose na garantni list, servis, obezbe�enje rezervnih delova i drugih
proizvoda i obavezno atestiranje ne primenjuju se na robu carinskog porekla,
proizvode amaterske samogradnje, upotreb�avane, poprav�ane i preprav�ane
proizvode, kao i na proizvode koji se pojedina�no uvoze na zahtev
i za potrebe gra�ana.
�lan 16.
Standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene
na osnovu ovog zakona duNJna su da primenjuju preduze�a i druga pravna lica:
1) u proizvodnji i prometu, preradi i doradi proizvoda i vr�enju
usluga;
2) pri projektovanju, gra�enju, upotrebi, odrNJavanju, popravkama,
prepravkama i prestanku rada, odnosno kori��enja objekata, postrojenja,
ure�aja, opreme i drugih sredstava rada;
3) pri pakovanju, ozna�avanju, obeleNJavanju, deklarisanju, rukovanju,
transportu, prenosu, prevozu, skladi�tenju i �uvanju proizvoda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, preduze�e i drugo pravno
lice moNJe, u obav�anju svoje delatnosti, odstupiti od pojedinih uslova i
zahteva odre�enih jugoslovenskim standardima �ija je primena obavezna,
odnosno od normi kvaliteta, u slu�ajevima i pod uslovima odre�enim ovim
zakonom.
�lan 17.
Preduze�e i drugo pravno lice duNJno je da pri obav�anju svoje delatnosti,
u toku procesa rada, obezbe�uje ispunjavanje uslova i zahteva odre�enih
standardima �ija je primena obavezna i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vr�enja kontrole
kvaliteta proizvoda, robe i usluga.

�lan 18.
Preduze�e i drugo pravno lice duNJno je da pre stav�anja proizvoda u
promet na jugoslovenskom trNJi�tu proveri da li proizvod odgovara
uslovima i zahtevima odre�enim standardima �ija je primena obavezna i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da tu proveru izvr�i pod
uslovima i na na�in koji su odre�eni tim standardima, odnosno propisima.
Ispitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog �lana
vr�i proizvo�a� ili preduze�e i drugo pravno lice, odnosno druga stru�na
institucija koja obav�a odgovaraju�u delatnost u Socijalisti�koj Federativnoj
Republici Jugoslaviji.
Proveravanje uvezenih proizvoda u smislu stava 1. ovog �lana duNJnost
je uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa konsignacionog
skladi�ta.
Ako se ispitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog
�lana ne moNJe izvr�iti u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji
zbog nedostatka opreme za ispitivanje ili drugih uslova za pouzdanost
rezultata ispitivanja, ispitivanje proizvoda moNJe izvr�iti
strana organizacija koja obav�a odgovaraju�u delatnost u inostranstvu, o
�emu izdaje izve�taj o ispitivanju, sa podacima o ispitanim karakteristikama,
metodama ispitivanja i rezultatima ispitivanja.
Preduze�a i druga pravna lica koja proizvod stav�aju u promet na
jugoslovenskom trNJi�tu duNJni su da nadleNJnom organu inspekcije, na njegov
zahtev, stave na uvid izve�taj o ispitivanju proizvoda radi proveravanja
u smislu stava 1. ovog �lana.
�lan 19.
Standardi i drugi tehni�ki uslovi, zahtevi i postupci odre�eni
me�unarodnim ugovorom koji obavezuje socijalisti�ku Federativnu Republiku
Jugoslaviju primenjuju se u skladu s odredbama tog ugovora, odnosno
propisa donesenih za njegovo izvr�avanje.
Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vr�e na osnovu
ugovora o pribav�anju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva
(KNOW�HOW) izme�u preduze�a, odnosno drugih pravnih lica i
stranih lica ili ugovora o ustupanju izvo�enja investicionih radova u
Jugoslaviji stranom izvo�a�u, primenjuju se me�unarodni i strani standardi
odre�eni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa jugoslovenskim
standardima �ija je primena obavezna i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona.
�lan 20.
Ako za odre�ene proizvode, robu, odnosno usluge nisu doneseni
standardi ili propisi predvi�eni ovim zakonom, u proizvodnji proizvoda,
izvo�enju radova i vr�enju usluga mogu se do dono�enja tih standarda, odnosno
propisa primenjivati me�unarodni i strani standardi �iju je primenu
re�enjem odobrio funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije.
�lan 21.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije moNJe
donositi tehni�ke preporuke koje sadrNJe podatke o novim tehnologijama i

na�inu njihove primene, radi brNJeg preno�enja tehnolo�kog znanja i usmeravanja

na kori��enje novih tehnologija u oblastima sa intenzivnim tehnolo�kim
razvojem.
�lan 22.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na preduze�a i druga pravna lica
odnose se i na druge proizvo�a�e, izvo�a�e radova, vr�ioce usluga i
u�esnike u prometu robe i usluga.
II. STANDARDI
1. Jugoslovenski standardi
�lan 23.
Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji
rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom za poslove standardizacije,
�iji su uslovi i na�in primene odre�eni propisima donesenim na osnovu
ovog zakona.
Propisom o jugoslovenskom standardu moNJe se odrediti da je primena
jugoslovenskog standarda obavezna u celini ili delimi�no.
Obavezna primena jugoslovenskog standarda moNJe se, u smislu stava 2.
ovog �lana, propisati radi tipizacije i unifikacije delova i sklopova
tehni�ki sloNJenih proizvoda, tehni�ke i konstrukcione sigurnosti,
bezbednosti pri upotrebi proizvoda, za�tite NJivotne sredine, obezbe�enja
kvaliteta i zadovo�avanja potreba narodne odbrane i bezbednosti zem�e.
Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primenjivanje
obavezan je za proizvo�a�a proizvoda i u�esnike u prometu robe i vr�enju
usluga, ako na na�in uobi�ajen u prometu deklari�u da je njihov proizvod
proizveden, odnosno usluga izvr�ena po tom standardu.
�lan 24.
Jugoslovenskim standardima utvr�uju se naro�ito:
1) namena, svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda, robe i
usluga;
2) zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova i sklopova
tehni�ki sloNJenih proizvoda;
3) tehni�ko-tehnolo�ki i drugi sa njima povezani uslovi, zahtevi i
postupci za proizvodnju proizvoda, izvo�enje radova i vr�enje usluga;
4) radni postupci, procesi i metode, uk�u�uju�i metode i postupke
obezbe�enja, kontrole i o�uvanja kvaliteta proizvoda, robe i usluga;
5) jednoobrazni termini, definicije, simboli, znakovi, oznake,
kodovi, �ifre, boje, veli�ine i jedinice, koji se koriste u proizvodnji
proizvoda, izvo�enju radova i vr�enju usluga, odnosno u vezi s proizvodnjom
proizvoda, izvo�enjem radova i vr�enjem usluga, kao i u sistemima za
primanje, obradu, preno�enje i saop�tavanje informacija.
Jugoslovenskim standardima mogu se utvr�ivati i drugi tehni�ki
elementi koji se odnose na rukovanje odre�enim proizvodima, prenos, prevoz
i transport, skladi�tenje, �uvanje i upotrebu, ambalaNJu, pakovanje,

nano�enje, odnosno postav�anje oznaka, znakova i obeleNJja, deklarisanje,

obradu, doradu i preradu i opremanje proizvoda za prodaju.
Jugoslovenski standardi mogu sadrNJavati napomene i priloge informativnog
karaktera, u kojima se daju bliNJa obja�njenja pojedinih odredaba
stnadarda.
Ako propisima o jugoslovenskim standardima nije druk�ije odre�eno,
oni se ne primenjuju:
1) na proizvode za li�nu upotrebu pojedinca koji je naru�io njihovu
izradu;
2) na umetni�ka dela, proizvode doma�e radinosti, primenjene
umetnosti i umetni�kih zanata, kao i na proizvode za li�nu upotrebu koji
se stav�aju u promet kao unikati.
�lan 25.
Predlog za dono�enje jugoslovenskog standarda mogu podneti zainteresovana
preduze�a i druga pravna lica, druge organizacije i zajednice,
privredne komore, dru�tvene organizacije i organi uprave.
Predlaga� je duNJan da uz predlog za dono�enje jugoslovenskog
standarda dostavi saveznoj organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije
obrazloNJenje i podatke na osnovu kojih se moNJe oceniti osnovanost
predloga, a po prihvatanju predloga duNJan je da dostavi i prednacrt odgovaraju�eg
standarda.
�lan 26.
Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj
organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije obrazuju se komisije za
standarde, a radi koordinacije stru�nog rada tih komisija � koordinacione
komisije za odgovaraju�u oblast standardizacije, odnosno atestiranja.
Komisije iz stava 1. ovog �lana su stru�na radna tela savezne organizacije
nadleNJne za poslove standardizacije �ije �lanove imenuje
funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom za poslove
standardizacije iz reda stru�njaka koje predlaNJu zainteresovana preduze�a
i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz reda istaknutih stru�njaka
iz odgovaraju�e oblasti, odnosno grane proizvodnje i usluNJnih delatnosti.
Komisije za standarde utvr�uju nacrte jugoslovenskih standarda,
razmatraju mi�enja, primedbe i predloge u vezi s tim nacrtima i utvr�uju
predloge jugoslovenskih standarda.
Koordinacione komisije staraju se o stru�nom uskla�ivanju planiranja
i rada komisija za standarde i uskla�ivanju rada tih komisija sa radom
radnih tela stru�nih me�unarodnih organizacija za standardizaciju i
daju mi�enje u vezi s uskla�ivanjem jugoslovenskih standarda s me�unarodnim
standardima.
Komisije iz stava 1. ovog �lana mogu funkcioneru koji rukovodi saveznom
organizacijom nadleNJnom za poslove standardizacije davati
stru�na mi�enja i predloge radi unapre�ivanja standardizacije, uk�u�uju�i
i predloge tehni�kih preporuka predvi�enih ovim zakonom.
Komisije iz stava 1. ovog �lana sastoje se, po pravilu, od po 15 �lanova.
Sednice Komisija iz stava 1. ovog �lana su javne.

�lan 27.
Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na na�in koji svim zainteresovanim
subjektima omogu�ava da o njemu daju svoje mi�enje, primedbe
i predloge.
Rok za razmatranje nacrta jugoslovenskog standarda i za davanje mi�enja,
primedaba i predloga je mesec dana od dana objav�ivanja informacije
o davanju nacrta jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije
odre�en duNJi rok.
�lan 28.
Propisi o jugoslovenskim standardima objav�uju se u �SluNJbenom
listu SRJ�, a jugoslovenski standardi u posebnom izdanju savezne organizacije
nadleNJne za poslove standardizacije.
Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objav�uju se kao
dodatak uz posebno izdanje jugoslovenskih standarda.
Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog �lana odre�uje funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom za poslove standardizacije,
u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadleNJnim za poslove finansija.
Zabranjeno je pre�tampavanje jugoslovenskih standarda i propisa
koji se objav�uju u posebnom izdanju savezne organizacije nadleNJne za
poslove standardizacije.
�lan 29.
Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije ure�uju se: na�in rada radnih tela savezne
organizacije nadleNJne za poslove standardizacije: na�in ozna�avanja
jugoslovenskih standarda i njihove usagla�enosti sa me�unarodnim standardima;
na�in rada pri izradi nacrta i predloga jugoslovenskih standarda
i propisa predvi�enih ovim zakonom; na�in rada pri sprovo�enju sistema
atestiranja, odnosno tehni�kog nadzora; na�in rada pri programiranju, planiranju
i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije: na�in
rada pri obav�anju drugih poslova i zadataka iz delokruga savezne organizacije
nadleNJne za poslove standardizacije.
2. Interni i granski standardi
�lan 30.
Preduze�a i druga pravna lica i zajednice preduze�a i drugih pravnih
lica mogu donositi interne i granske standarde:
1) za proizvode, robe i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski
standardi �ija je primena obavezna, odnosno propisi predvi�eni ovim
zakonom;
2) za elemente koji nisu utvr�eni jugoslovenskim standardom �ija je
primena obavezna.
Internim, odnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi
stroNJi od zahteva koji su utvr�eni jugoslovenskim standardom �ija je
primena obavezna ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona, da bi se
postigao vi�i nivo kvaliteta proizvoda od propisanog.

Radi tipizacije, internim, odnosno granskim standardom moNJe se

utvrditi uNJi izbor delova i sklopova proizvoda utvr�enih jugoslovenskim
standardom �ija je primena obavezna, ili propisom donesenim na osnovu
ovog zakona.
Proizvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu
moraju biti ozna�eni oznakom odgovaraju�eg standarda i moraju ispunjavati
uslove i zahteve koji su utvr�eni tim standardom.
Interni i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati
radi stvaranja prepreka u prometu robe i usluga.
�lan 31.
Preduze�a i druga pravna lica udruNJena u zajednice na osnovu saveznog
zakona radi obezbe�enja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja
odre�enih delatnosti kao tehnolo�ki jedinstvenih sistema od interesa za
celu zem�u i preduze�a i druga pravna lica udruNJeni u druge oblike
povezivanja i saradnje organizovane na nivou zem�e utvr�uju svoje programe
standardizacije i donose i primenjuju granske standarde, kojima:
1) defini�u tipove objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih
sredstava rada koje koriste u obav�anju svoje delatnosti;
2) ure�uju na�in organizovanja i vr�enja stalne i povremene
kontrole, odnosno pregleda svojih kapaciteta i odrNJavanja tih kapaciteta;
3) odre�uju jednoobrazne radne postupke u obav�anju svoje delatnosti
i utvr�uju obrasce kojima �e se sluNJiti u obav�anju tih delatnosti:
4) odre�uju tehni�ke uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odrNJavanju
objekata, ure�aja, postrojenja, opreme i drugih sredstava rada kojma se
sluNJe u obav�anju svoje delatnosti, odnosno koji sluNJe kori��enju njihovih
usluga, s gledi�ta svoje delatnosti, specifi�nih zahteva za obav�anje
te delatnosti i zahteva za za�titu NJivotne sredine.
U skladu s aktima kojima, radi ostvarivanja tehnolo�kog jedinstva,
odre�uju tipove objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih sredstava
rada, koje zajednice iz stava 1. ovog �lana koriste u obav�anju svoje delatnosti,
te zajednice mogu utvr�ivati podobnost odre�enih proizvoda za
opremanje svojih kapaciteta i o tome izdavati odgovaraju�u potvrdu.
Zajednice iz stava 1. ovog �lana ostvaruju saradnju sa me�unarodnim
stru�nim organizacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog
zakona, a sa drugim me�unarodnim organizacijama � u skladu sa saveznim zakonom.
�lan 32.
Radi nesmetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema informisanja
o standardizaciji u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji i
izvr�avanja me�unarodnih obaveza Socijalisti�ke Federativne Republike
Jugoslavije u pogledu informisanja u oblasti standardizacije, organizacije
i zajednice iz �lana 31. ovog zakona duNJne su da saveznoj organizaciji
nadleNJnoj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno
dostav�aju podatke o svojim programima standardizacije i o njihovom izvr�avanju.

III. PROPISI O TEHNI�KOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI

I O KVALITETU PROIZVODA, ROBE I USLUGA
1. Propisi o tehni�kim normativima
�lan 33.
Propisima o tehni�kim normativima odre�uju se tehni�ki normativi,
uk�u�uju�i norme kvaliteta materijala, konstrukcije i izrade
proizvoda i norme kvaliteta robe, odnosno usluga, kao i postupaka obezbe�enja
kvaliteta proizvoda, robe i usluga od kojih zavisi tehni�ka i konstrukciona
sigurnost, i to:
1) za izradu tehni�ke dokumentacije;
2) za izgradnju objekata, proizvodnju proizvoda i izvo�enje radova,
odnosno vr�enje usluga;
3) za pu�tanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno kori��enje,
odrNJavanje, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak
rada ili kori��enja odre�enih objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih
sredstava rada:
4) za rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odre�enih proizvoda,
skladi�tenja i �uvanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skladi�tenje
potencijalno opasnih materijala.
Proisima iz stava 1. ovog �lana moNJe se odrediti:
1) da se odre�eni objekti, postrojenja, ure�aji, oprema i druga sredstva
rada mogu izgra�ivati, odnosno proizvoditi i koristiti samo na
osnovu tehni�ke dokumentacije za koju je utvr�eno da zadovo�ava propisane
uslove (odobrena tehni�ka dokumentacija):
2) da odre�eni objekti, postrojenja, ure�aji, oprema ili druga sredstva
rada moraju biti u toku izgradnje, odnosno proizvodnje, prometa i
kori��enja snabdeveni odre�enim ispravama;
3) da tipovi odre�enih objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i drugih
sredstava rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu;
4) sadrNJaj i na�in vo�enja, dopunjavanja i �uvanja tehni�ke dokumentacije
za objekte, postrojenja, ure�aje, opremu i druga sredstva rada koja su u
upotrebi;
5) da odre�eni objekti, postrojenja, ure�aji, oprema i druga sredstva
rada pri predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehni�kom
dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za njih u tehnolo�kom veku
njihovog kori��enja moraju biti obezbe�eni rezervni delovi, alat, pribor,
stru�no odrNJavanje i popravke.
2. Propisi o kvalitetu proizvoda, robe, odnosno usluga
�lan 34.
Propisima o kvalitetu proizvoda, robe i usluga odre�uju se norme
kvaliteta, postupci i metode obezbe�enja, ispitivanja i kontrole
kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za postizanje i o�uvanje propisanog nivoa
kvaliteta pojedinih proizvoda, robe i usluga.
Propisima iz stava 1. ovog �lana moNJe se odrediti i na�in deklarisanja,
ozna�avanja, odnosno obeleNJavanja proizvoda, robe i usluga,

postupak sa proizvodima �iji je rok upotrebe istekao, kao i uslovi i zahtevi

u pogledu namene, trajnosti, funkcionalnosti i bezbednosti pri upotrebi
proizvoda.
Propisima iz st. 1. i 2. ovog �lana, kojima se ure�uje kvalitet semena
i sadnog materijala po�oprivrednog i �umskog bi�a, bliNJe se ure�uju i
uslovi koje moraju ispunjavati laboratorije, ispitne stanice i druge
stru�ne institucije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog
materijala, a naro�ito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, dokumentacije
i evidencije.
Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala po�oprivrednog i
�umskog bi�a ne primenjuju se na seme i sadni materijal koji je namenjen za
potrebe nau�noistraNJiva�kih eksperimenata, oplemenjivanje bi�aka i
banke bi�nih gena.
�lan 35.
Ako za odre�ene proizvode, robu i usluge nisu doneseni standardi
�ija je primena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj
proizvo�a�koj specifikaciji mogu se odrediti:
1) proizvodi za koje je dono�enje proizvo�a�ke specifikacije obavezno;
2) elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadrNJavati;
3) na�in vo�enja evidencije o donesenim proizvo�a�kim specifikacijama
u preduze�u i drugom pravnom licu.
Proizvo�a�ka specifikacija iz stava 1. ovog �lana je sastavni deo
proizvodne dokumentacije preduze�a i drugog pravnog lica, koje je duNJno
da tu specifikaciju donese pre po�etka proizvodnje proizvoda na koji se ta
specifikacija odnosi, odnosno pre po�etka izvo�enja radova ili vr�enja
usluga prema takvoj specifikaciji.
Na zahtev nadleNJnog organa inspekcije, preduze�e i drugo pravno
lice duNJno je da tom organu stavi na uvid proizvo�a�ku specifikaciju iz
stava 1. ovog �lana.
IV. ODSTUPA�E OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I NORMI
KVALITETA
�lan 36.
Preduze�e i drugo pravno lice moNJe, u proizvodnji proizvoda za izvoz,
kao i pri izvo�enju radova i vr�enju usluga za stranog naru�ioca, odstupiti
od jugoslovenskih standarda �ija je primena obavezna i od
propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim kupcem, odnosno
naru�iocem.
Preduze�e i drugo pravno lice moNJe u proizvodnji proizvoda i
prometu robe, osim u proizvodnji semena i sadnog materijala po�oprivrednog
i �umskog bi�a, pri izvo�enju radova i vr�enju usluga odstupiti od
jugoslovenskog standarda �ija je primena obavezna i propisanih normi
kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribav�enom odobrenju savezne
organizacije nadleNJne za poslove standardizacije.
�lan 37.
Odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi
kvaliteta u smislu �lana 36. stav 2. ovog zakona daje se na obrazloNJeni zahtev
proizvo�a�a, izvo�a�a radova, odnosno vr�ioca usluga, za odre�enu koli�inu
proizvoda, za odre�eni period proizvodnje ili za izvo�enje
odre�enih radova.
Ako su u pitanju proizvodi ili radovi na objektima, postrojenjima,
ure�ajima, opremi ili drugim sredstvima rada od posebnog interesa za
narodnu odbranu, savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije
duNJna je da u vezi sa zahtevom iz stava 1. ovog �lana pribavi mi�enje
Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije ne�e
izdati odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta
ako se takvim odstupanjem ugroNJava NJivot i zdrav�e �udi, NJivotna
sredina ili interesi narodne odbrane i bezbednosti zem�e.
Na proizvodima koji odstupaju od jugoslovenskih standarda i normi
kvaliteta mora biti ozna�en broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstup�eno
od tih standarda i normi kvaliteta.
�lan 38.
Od jugoslovenskih standarda �ija je primena obavezna i od propisanih
normi kvaliteta moNJe se odstupiti u proizvodnji ili uvozu proizvoda, pri
izvo�enju radova i vr�enju usluga za potrebe oruNJanih snaga Socijalisti�ke
Federativne Republike Jugoslavije, odnosno za potrebe organa i
sluNJbi unutra�njih poslova, pod uslovima i na na�in koji odredi savezni
sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim
organom uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove.
V. MERE ZA OBEZBE�E�E KVALITETA I TEHNI�KE I
KONSTRUKCIONE SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA
1. Atestiranje
�lan 39.
Pod atestiranjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se:
1) postupak potvr�ivanja saobraznosti proizvoda odre�enim standardima,
propisima ili tehni�kim specifikacijama, atestom o saobraznosti
i znakom saobraznosti:
2) postupak potvr�ivanja saobraznosti proizvoda zahtevima koji proizlaze
iz me�unarodnih ugovora koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvi�enim tim
me�unarodnim ugovorima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, proizvo�a� moNJe da izda
deklaraciju o saobraznosti proizvoda koji nisu obuhva�eni sistemom atestiranja
odre�enim jugoslovenskim standardima, tehni�kim specifikacijama
i propisima donesenim na osnovu ovog zakona ako obezbedi dokaz da
sprovodi mere za obezbe�enje kvaliteta koje se prema jugoslovenskim standardima
odnose na taj proizvod.

�lan 40.
Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izve�taja o ispitivanju
proizvoda, potvr�uje da je proizvod, na propisani na�in ispitan
i da ispunjava zahteve odre�ene odgovaraju�im standardima, propisima ili
tehni�kim specifikacijama, odnosno me�unarodnim ugovorom koji obavezuje
Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadleNJna za poslove
standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Izve�taj o ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta o saobraznosti.
Atest o saobraznosti i izve�taj o ispitivanju proizvoda izdaju se na
obrascima koje izdaje savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije.
Atestirani proizvodi ozna�avaju se znacima saobraznosti (atestni
znak, homologaciona oznaka, ekolo�ki znak, znak bezbednosti, energetski
znak, znak o elektromagnetskoj kompatibilnosti i dr.), kojima se na proizvodu
ozna�ava da je proizvod na propisani na�in ispitan i da ispunjava
zahteve odre�ene odgovaraju�im standardima, propisima ili tehni�kim
specifikacijama, odnosno me�unarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalisti�ku
Federatuvnu Republiku Jugoslaviju.
Izgled i upotrebu znaka saobraznosti ure�uje propisom funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom za poslove standardizacije.
Odobrenje za kori��enje znaka saobraznosti izdaje savezna organizacija
nadleNJna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
�lan 41.
Atestiranje proizvoda vr�i se pod uslovima i na na�in propisan
ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehni�kim specifikacijama
i uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom
nadleNJnom za poslove standardizacije, ili pravilima me�unarodnih
sistema atestiranja i standardima koji se primenjuju u tim sistemima, ili
me�unarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalisti�ku Federativnu Republiku
Jugoslaviju i aktima za njegovo sprovo�enje ili propisima o obaveznom
atestiranju odre�enih proizvoda, odnosno grupa proizvoda.
�lan 41a.
Obaveznom atestiranju podleNJu proizvodi, odnosno grupe proizvoda
za koje je atestiranje odre�eno me�unarodnim ugovorima koji obavezuju
Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Obaveznom atestiranju podleNJu i proizvodi, odnosno grupe proizvoda
za koje je to odre�eno propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Obavezno atestiranje proizvoda moNJe se propisati radi:
1) za�tite NJivotne sredine,
2) za�tite NJivota i zdrav�a �udi, odnosno bezbednosti pri upotrebi
proizvoda:
3) otklanjanja tehni�kih prepreka u me�unarodnom prometu robe i
usluga;
4) za�tite potro�a�a;
5) narodne odbrane, civilne za�tite i bezbednosti zem�e.

�lan 42.
Jugoslovenskim standardima za sisteme atestiranja koji se odnose na
odre�ene proizvode (�ema atestiranja) utvr�uju se naro�ito:
1) proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju i njihova
svojstva i karakteristike za koje se u okviru odgovaraju�e �eme atestiranja
ispituje i potvr�uje saobraznost:
2) tipovi atestiranja koji se primenjuju u sistemu;
3) metode ispitivanja;
4) uslovi koje treba da ispiunjavaju organizacije koje vr�e ispitivanje
proizvoda u okivru �eme atestiranja, a naro�ito u pogledu kadrova
i njihove stru�ne osposob�enosti i tehni�ke oprem�enosti;
5) ozna�avanje atestiranih proizvoda.
�lan 43.
Propisom o obaveznom atestiranju odre�uju se proizvodi koji podleNJu
obaveznom atestiranju, jugoslovenski standardi koji se primenjuju pri
atestiranju tih proizvoda, kao i specifi�ni uslovi za obavezno atestiranje
odre�enih proizvoda.
�lan 44.
Atestiranje doma�ih proizvoda vr�i se na zahtev proizvo�a�a, a proizvoda
iz uvoza � na zahtev uvoznika, odnosno zastupnika strane firme ili
stranog proizvo�a�a.
Proizvo�a�, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duNJan je da
pribavi atest o osaobraznosti za proizvode koji podleNJe obaveznom
atestiranju prema odredbama ovog zakona.
�lan 45.
Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se vr�iti
nikakve izmene materijala i konstrukcije ili druge izmene koje mogu
uticati na promenu svojstva, karakteristika ili kvaliteta proizvoda.
Za proizvod na kome su posle izdavanja atesta o saobraznosti izvr�ene
izmene u smislu stava 1. ovog �lana ne moNJe se koristiti taj atest o
saobraznosti niti se proizvod moNJe ozna�avati znakom saobraznosti.
�lan 46.
Niko ne moNJe da atestira proizvode koje sam proizvodi ili uvozi.
�lan 47.
Atestiranje proizvoda, u smislu ovog zakona, vr�i savezna organizacija
nadleNJna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije moNJe za
atestiranje proizvoda ovlastiti organizaciju:
1) koja ima svojstvo pravnog lica;
2) koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova i njihove stru�ne
osposob�enosti i tehni�ke oprem�enosti prema jugoslovenskim standardima.
2 17

Re�enje kojim se odre�ena organizacija ovla��uje u smislu stava 2.

ovog �lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije.
Na osnovu re�enja iz stava 3. ovog �lana, organizacija sti�e naziv
�ovla��ena organizacija za atestiranje proizvoda�.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije moNJe za
ispitivanje odre�enih proizvoda ili za odre�ene vrste ispitivanja proizvoda
za koje sama izdaje atest o saobraznosti i za obav�anje tehni�kih i
administrativnih poslova u vezi s tim ispitivanjima ovlastiti i laboratorije,
ispitne stanice i druge stru�ne institucije koje nemaju svojstvo
pravnog lica ako ispunjavaju ostale uslove iz �lana 53. ovog zakona.
Ako atestiranje proizvoda vr�i savezna organizacija nadleNJna za poslove
standardizacije, ispitivanja u okviru postupka atestiranja mogu se
izvr�iti kod proizvo�a�a, pri �emu nadzor nad tim ispitivanjima vr�i
ovla��eni stru�ni radnik ili stru�na komisija savezne organizacije nadleNJne
za poslove standardizacije.
�lan 48.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije vr�i nadzor
nad ovla��enim organizacijama iz �lana 47. ovog zakona u pogledu trajnog
ispunjavanja propisanih uslova za obav�anje poslova za koje su te
organizacije ovla��ene i daje im uputstva za obav�anje tih poslova.
Ovla��ena organizacija za atestiranje proizvoda duNJna je da
obezbedi tajnost podataka o atestiranim odnosno ispitanim proizvodima.
�lan 49.
Ovla��ena organizacija iz �lana 47. ovog zakona duNJna je da saveznoj
organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije omogu�i nesmetano vr�enje
nadzora iz �lana 48. ovog zakona.
Ako savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije u vr�enju
nadzora iz �lana 48. ovog zakona utvrdi da ovla��ena organizacija ne
ispunjava neke od propisanih uslova za obav�anje poslova za koje je ovla��ena,
re�enjem �e utvrditi nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedostaci
moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti.
Ako ovla��ena organizacija u odre�enom roku ne postupi po re�enju
iz stava 2. ovog �lana ili ako savezna organizacija ndleNJna za poslove
standardizacije u vr�enju nadzora iz �lana 48. ovog zakona utvrdi da ovla��ena
organizacija ne obav�a poslove za koje je ovla��ena u skladu sa odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona ili
uputstvima savezne organizacije nadleNJne za poslove standardizacije, re�enjem
�e oduzeti toj organizaciji dato ovla��enje.
�lan 50.
Proizvo�a�, odnosno organizacija koja stav�a u promet atestirane
proizvode duNJna je da saveznoj organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije,
odnosno ovla��enoj organizaciji omogu�i nesmetani nadzor i
kontrolu saobraznosti proizvoda koji podleNJe atestiranju.
Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije
saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadle

NJna za poslove standardizacije, odnosno ovla��ena organizacija, re�enjem

o povla�enju atesta, utvr�uje u �emu i u kojoj meri proizvod nije
saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci
moraju otkloniti.
Ako proizvo�a�, odnosno organizacija koja stav�a u promet atestirane
proizvode iz stava 1. ovog �lana ne postupi po re�enju iz stava 2.
ovog �lana, savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije, odnosno
ovla��ena organizacija re�enjem �e poni�titi atest o saobraznosti
tog proizvoda.
�lan 51.
Spisak ovla��enih organizacija za obavezno atestiranje proizvoda i
organizacija kojima je oduzeto ovla��enje objav�uje se u �SluNJbenom listu
SFRJ�.
Izvod iz re�enja, odnosno potvrda, sa njihovim bitnim elementima iz
�lana 47. stav 3, �lana 49. stav 3, �lana 50. st. 2. i 3. �lana 52a. st. 4. i 8.
�lana 52b. st. 1. i 5, �lana 53. st. 3. i 6. i �lana 53a. st. 4. i 7. ovog zakona
objav�uju se u informativnim glasilima savezne organizacije nadleNJne za
poslove standardizacije.
�lan 52.
Zabranjeno je kori��enje atesta o saobraznosti i ozna�avanje proizvoda
znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih
na osnovu ovog zakona.
�lan 52a.
Pod ocenjivanjem i priznavanjem sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno
isporu�ioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvr�ivanja
saobraznosti sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca,
sa jugoslovenskim standardima za obezbe�enje kvaliteta.
Ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno
isporu�ioca na zahtev proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca, vr�i savezna
organizacija nadleNJna za poslove standardizacije ili organizacija koju
ona ovlasti.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije moNJe za
ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca
ovlastiti organizaciju:
1) koja ima svojstvo pravnog lica;
2) koja ispunjava uslove utvr�ene jugoslovenskim standardima.
Re�enje kojim se odre�ena organizacija ovla��uje u smislu stava 3.
ovog �lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije.
Na osnovu re�enja iz stava 4. ovog �lana, organizacija sti�e naziv
�ovla��ena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta�.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije vr�i nadzor
nad ovla��enim organizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema
kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca u pogledu trajnog ispunjavanja
propisanih uslova za obav�anje poslova za koje su te organizacije ovla��ene,
daje im uputstva za obav�anje tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija.
2* 19

Na nadzor nad ovla��enim organizacijama za ocenjivanje i priznavanje

sistema kvaliteta, preduzimanje mera za otklanjanje nedostataka i oduzimanje
ovla��enja iz stava 4. ovog �lana shodno se primenjuju odredbe
�lana 49. ovog zakona.
Ako je ovla��enoj organizaciji za ocenjivanje i priznavanje sistema
kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca re�enjem oduzeto ovla��enje
za obav�anje tih poslova, tim re�enjem �e se narediti i brisanje te organizacije
iz evidencije o ovla��enim organizacijama za ocenjivanje i
priznavanje sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca.
Ovla��ena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema
kvaliteta duNJna je da obezbedi tajnost podataka o ocenjenim i priznatim
sistemima kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca.
�lan 52b.
Proizvo�a�u, odnosno isporu�iocu za koga utvrdi da ispunjava
propisane zahteve za sistem kvaliteta, savezna organizacija nadleNJna za
poslove standardizacije izdaje potvrdu o priznavanju sistema kvaliteta.
Na osnovu potvrde iz stava 1. ovog �lana proizvo�a�, odnosno isporu�ilac
sti�e pravo na naziv �priznati proizvo�a�, odnosno �priznati isporu�ilac�.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije ili organizacija
koju ona ovlasti vr�i nadzor nad priznatim proizvo�a�ima, odnosno
priznatim isporu�iocima u pogledu trajnog ispunjavanja zahteva za
sistem kvaliteta i vodi evidenciju o priznatim proizvo�a�ima, odnosno
priznatim isporu�iocima.
Ako savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije ili
organizacija koju ona ovlasti, u vr�enju nadzora iz stava 3. ovog �lana,
utvrdi da priznati proizvo�a�, odnosno priznati isporu�ilac ne ispunjava
propisane zahteve, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije done�e re�enje kojim �e utvrditi nedostatke
u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvo�a�a, odnosno priznatog
isporu�ioca i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti.
Ako priznati proizvo�a�, odnosno priznati isporu�ilac, u roku odre�enom
re�enjem iz stava 4. ovog �lana, ne otkloni nedostatke utvr�ene
tim re�enjem, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije done�e re�enje kojim �e poni�titi potvrdu
iz stava 1. ovog �lana i narediti brisanje tog priznatog proizvo�a�a,
odnosno priznatog isporu�ioca iz evidencije o priznatim proizvo�a�ima,
odnosno priznatim isporu�iocima.
�lan 53.
Pod ocenjivanjem sposobnosti laboratorija, ispitnih stanica i drugih
stru�nih institucija (u da�em tekstu: laboratorija), u smislu ovog
zakona, podrazumeva se postupak utvr�ivanja sposobnosti laboratorija da
ispitivanje proizvoda vr�e pod uslovima i na na�in utvr�enim jugoslovenskim
standardima kojima se utvr�uju kriterijumi za rad laboratorija i
jugoslovenskim standardima za metode ispitivanja proizvoda, odnosno pravilima
me�unarodnih sistema i standardima koji se primenjuju u tim sistemima.

Sposobnost laboratorije, u smislu stava 1. ovog �lana, ocenjuje savezna

organizacija nadleNJna za poslove standardizacije.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije izdaje potvrdu
o sposobnosti za pouzdano ispitivanje proizvoda laboratoriji za
koju utvrdi da ispunjava propisane uslove.
Na osnovu potvrde iz stava 3. ovog �lana laboratorija sti�e pravo na
naziv �akreditovana laboratorija�.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije vr�i nadzor
nad akreditovanim laboratorijama u pogledu trajnog ispunjavanja
uslova za vr�enje ispitivanja u skladu sa jugoslovenskim standardima i
pravilima me�unarodnih sistema i standardima koji se primenjuju u tim sistemima
i vodi evidenciju akreditovanih laboratorija.
Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimanje mera za
otklanjanje nedostataka utvr�enih pri vr�enju nadzora, poni�tavanje potvrde
iz stava 3. ovog �lana i brisanje iz evidencije akreditovanih laboratorija
shodno se primenjuju odredbe �lana 52b. st. 4. i 5. ovog zakona.
Akreditovana laboratorija duNJna je da obezbedi tajnost podataka o
ispitanim proizvodima.
�lan 53a.
Pod osposob�avanjem kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema
kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva
se postupak osposob�avanja kadrova za ocenjivanje i proveravanje
sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca pod uslovima i na na�in
utvr�enim jugoslovenskim standardima za obezbe�enje kvaliteta.
Osposob�avanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema
kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca vr�i savezna organizacija
nadleNJna za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije moNJe za
osposob�avanje kadrova ovlastiti organizaciju:
1) koja ima svojstvo pravnog lica;
2) koja ispunjava uslove utvr�ene jugoslovenskim standardima.
Re�enje kojim se odre�ena organizacija ovla��uje u smislu stava 3.
ovog �lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije.
Na osnovu re�enja iz stava 4. ovog �lana, organizacija sti�e naziv
�ovla��ena organizacija za osposob�avanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje
sistema kvaliteta�.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije vr�i nadzor
nad ovla��enim organizacijama za osposob�avanje kadrova za ocenjivanje
i proveravanje sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca
u pogledu trajnog ispunjavanja uslova za osposob�avanje kadrova u skladu sa
jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obav�anje tih poslova i
vodi evidenciju tih organizacija.
Na nadzor nad ovla��enim organizacijama za osposob�avanje kadrova
za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvo�a�a, odnosno isporu�ioca,
preduzimanje mera za otklanjanje nedostatka, oduzimanje ovla��enja
iz stava 4. ovog �lana i brisanje iz evidencije tih organizacija
shodno se primenjuju odredbe �lana 52a. ovog zakona.

Ovla��ena organizacija za osposob�avanje kadrova za ocenjivanje i

proveravanje sistema kvaliteta duNJna je da obezbedi tajnost podataka
dobijenih u toku postupka osposob�avanja kadrova.
�lan 53b.
Re�enje o ovla��enju organizacija iz �l. 47, 52a. i 53a. odnosno potvrde
iz �l. 52b. i 53. vaNJe najduNJe tri godine.
�lan 53v.
Tro�kove postupka iz �l. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i 53a. ovog zakona
snose podnosioci zahteva.
Pod tro�kovima iz stava 1. ovog �lana podrazumevaju se savezne administrativne
takse, tro�kovi ispitivanja proizvoda i obav�anja radnji u
postupku, kao i tro�kovi za potreban broj uzoraka.
Pod radnjama u postupku, u smislu stava 2. ovog �lana, podrazumeva se:
1) obrada zahteva za atestiranje proizvoda (�lan 44), zahteva za dobijanje
ovla��enja (�l. 47, 52a. i 53a), odnosno potvrda (�l. 52b. i 53):
2) provera podataka navedenih u zahtevia iz ta�ke 1. ovog �lana kod
podnosioca zahteva;
3) nadzor nad radom ovla��enih organizacija (�l. 49. 52a. i 53a), priznatih
proizvo�a�a (�lan 52b), odnosno akreditovanih laboratorija (�lan
53).
Tro�kovi ispitivanja proizvoda i obav�anja radnji u postupku nakna�uju
se prema tarifi koju utvr�uje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom
nadleNJnom za poslove standardizacije u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove
finansija.
2. Priznavanje isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u
inostranstvu
�lan 54.
Atest o saobraznosti, izve�taj o ispitivanju proizvoda, saop�tenje o
homologaciji i druge odgovaraju�e isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda
izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalisti�koj Republici Jugoslaviji
u slede�im slu�ajevima i pod slede�im uslovima:
1) ako je me�unarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalisti�ku
Federativnu Republiku Jugoslaviju predvi�ena obaveza zema�a ugovornica,
pod uslovima iz tog ugovora:
2) ako su te isprave izdate u okviru me�unarodnih sistema atestiranja,
priznavanja rezultata ispitivanja ili drugih me�unarodnih sistema
obezbe�enja kvaliteta us kladu sa pravilima tih me�unarodnih
sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadleNJna za poslove
standardizacije
�lanica tih sistema;
3) ako se uzajamno priznavanje atesta o saobraznosti ili dokumenata o
ispitivanju proizvoda sprovodi na osnovu me�unarodnih ugovora koje
zak�u�uje Socijalisti�ka Federativna Republika Jugoslavija sa drugim
drNJavama.

Priznavanje isprava iz stava 1. ovog �lana vr�i savezna organizacija

nadleNJna za poslove standardizacije.
Priznavanje isprava iz stava 1. ovog �lana ne isk�u�uje kontrolu
saobraznosti i ispitivanje proizvoda u Socijalisti�koj Federativnoj Republici
Jugoslaviji.
3. Tehni�ki nadzor
�lan 55.
Tehni�ki nadzor nad postrojenjima, ure�ajima, opremom i drugim
sredstvima za rad u objektima i prostorima ugroNJenim eksplozivnim i
zapa�ivim sme�ama gasova, pare i pra�ine ili �tetnim zra�enjima i drugim
sli�nim opasnostima, kao i ugra�enim instalacijama za ta postrojenja,
ure�aje, opremu i druga sredstva za rada (u da�em tekstu: specifi�na
oprema) obuhvata:
1) odobravanje tehni�ke dokumentacije na osnovu koje se proizvodi
specifi�na oprema i materijal, delovi i sklopovi za njenu izradu, odnosno
na osnovu koje se izvode ugra�ene instalacije;
2) odobravanje izrade specifi�ne opreme na osnovu ispitivanja tipa;
3) nadzor nad proizvodnjom specifi�ne opreme i materijala, delova i
sklopova za njenu izradu;
4) nadzor nad ispitivanjem specifi�ne opreme i materijala, delova i
sklopova za tu opremu;
5) nadzor nad izvo�enjem radova na postav�anju instalacija i ugradnjom,
odnosno montaNJom specifi�ne opreme na mestu kori��enja;
6) pregled postoje�e specifi�ne opreme u upotrebi kod korisnika;
7) nadzor nad odrNJavanjem specifi�ne opreme u upotrebi;
8) nadzor nad izvo�enjem popravki, prepravki i nad obnav�anjem specifi�ne
opreme.
�lan 56.
Specifi�na oprema u upotrebi kod korisnika podleNJe osnovnom,
redovnom, kontrolnom i vanrednom pregledu.
Osnovni pregled se vr�i ako tip specifi�ne opreme nije bio atestiran,
odnosno ispitan i odobren za upotrebu: ako nije vr�en tehni�ki
nadzor; ako se menja namena ili se pro�iruju kapaciteti ugroNJenih objekata
ili prostora ili ako se vr�e ve�e popravke i prilago�avanja specifi�ne
opreme kojima se menjaju konstrukcione osobine, svojstva i
karakteristike te opreme.
Redovnim pregledom se utvr�uje da li stanje specifi�ne opreme odgovara
uslovima i zahtevima odre�enim propisima donesenim na osnovu
ovog zakona sa gledi�ta tehni�ke i kontrukcione sigurnosti i obezbe�enja
kvaliteta.
Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odrNJavanje specifi�ne
opreme u ispravnom stanju za bezbedan rad u redovnim i vanrednim
uslovima njenog kori��enja.
Vanredni pregled se vr�i: posle pretrp�ene havarije: na zahtev nadleNJnog
organa inspekcije: posle ve�ih popravki i prepravki za koje se ne
zahteva osnovni pregled i na zahtev korisnika specifi�ne opreme.

�lan 57.
Tehni�ki nadzor obav�a savezna organizacija nadleNJna za poslove
standardizacije ili stru�na institucija koju ona ovlasti.
Na ovla��enje, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovla��ene
stru�ne institucije shodno se primenjuju odredbe �l. 47. do 49. i �lana 51.
ovog zakona.
Tro�kove rada stru�njaka koji vr�e tehni�ki nadzor snosi proizvo�a�,
uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme.
�lan 58.
U vr�enju tehni�kog nadzora savezna organizacija nadleNJna za poslove
standardizacije, odnosno ovla��ena stru�na institucija ima pravo i
duNJnost:
1) da zahteva izmene u tehni�koj dokumentaciji radi usagla�avanja te
dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledi�ta
tehni�ke i konstrukcione sigurnosti i obezbe�enja kvaliteta;
2) da zahteva dopunu nepotpune tehni�ke dokumentacije;
3) da vr�i nadzor iz �lana 55. ovog zakona i preglede iz �lana 56. ovog
zakona;
4) da proizvo�a�a, izvo�a�a radova, vr�ioca usluga i korisnika specifi�ne
opreme upozorava na nedostatke koje zapazi pri vr�enju tehni�kog
nadzora i izdaje stru�na uputstva za otklanjanje tih nedostataka,
polaze�i od zahteva tehni�ke i konstrukcione sigurnosti i obezbe�enja
kvaliteta;
5) da prema konkretnim uslovima kori��enja specifi�ne opreme u
odre�enom objektu, odnosno prostoru izdaje stru�na uputstva za reNJim upotrebe,
na�in odrNJavanja i vr�enja tehni�ke kontrole te opreme;
6) da sara�uje s nadleNJnim organima tehni�kih i drugih inspekcija u
vezi sa vr�enjem tehni�kog nadzora.
�lan 59.
Proizvo�a� specifi�ne opreme, izvo�a� radova, vr�ilac usluga,
organizacija koja vr�i ispitivanje, uvoznik ili investitor duNJni su da
podnesu prijavu o proizvodnji specifi�ne opreme, izvo�enju radova, odnosno
pruNJanju usluga u vezi sa specifi�nom opremom, ispitivanju specifi�ne
opreme, odnosno o uvozu specifi�ne opreme za koju je propisom
donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehni�ki nadzor.
Podnosilac prijave iz stava 1. ovog �lana, a korisnik specifi�ne
opreme ako se tehni�ki nadzor vr�i po zahtevu nadleNJnog organa inspekcije,
duNJan je da ovla��enom radniku savezne organizacije nadleNJne
za poslove standardizacije odnosno ovla��ene stru�ne institucije omogu�i
nesmetano vr�enje tehni�kog nadzora.
�lan 60.
Propisima o tehni�kom nadzoru odre�uje se naro�ito: specifi�na
oprema nad kojom se vr�i tehni�ki nadzor, postupak i na�in vr�enja
tehni�kog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehni�kog nadzora; obim
tehni�kog nadzora, zavisno od vrste specifi�ne opreme i uslova pod kojima
se ona koristi; rokovi u kojima se vr�e pojedini poslovi tehni�kog

nadzora; sa�injavanje i dostav�anje zapisnika o izvr�enom tehni�kom nadzoru

i podaci koje zapisnik mora sadrNJavati.
Propisima iz stava 1. ovog �lana moNJe se odrediti i na�in vo�enja
evidencije i obav�anje stru�nih i tehni�kih poslova u vezi s vr�enjem
tehni�kog nadzora.
4. Uporedna ispitivanja
�lan 61.
Uporedna ispitivanja proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi
ocenjivanja kvaliteta i saop�tavanja javnosti rezultata ispitivanja ili
radi javnog nagra�ivanja proizvo�a�a, odnosno proizvoda koji je na osnovu
takvog ispitivanja ocenjen kao najkvalitetniji, vr�e se na inicijativu
preduze�a i drugih pravnih lica, dru�tvenih organizacija, organizacija
potro�a�a ili drugih organizacija i zajednica, pod uslovima i na na�in
koji su jugoslovenskim standardima ili propisima donesenim na osnovu
ovog zakona odre�eni za ispitivanje odgovaraju�ih proizvoda.
Uporedna ispitivanja po�oprivrednih i prehrambenih proizvoda,
kao i industrijskih proizvoda op�te upotrebe vr�e se pod uslovima i na
na�in koji su za ispitivanje tih proizvoda odre�eni jugoslovenskim
standardima, propisima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima o
zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.
5. Tehni�ko uputstvo, uputstvo za upotrebu, servis i rezervni delovi
�lan 62.
Tehni�ki sloNJeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehni�kim uputstvom,
a proizvodi �ija odre�ena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost
za korisnika, druga lica ili NJivotnu sredinu moraju biti snabdeveni
uputstvom za upotrebu.
Uputstvom iz stava 1. ovog �lana moraju biti snabdeveni i drugi proizvodi
za koje je to odre�eno propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Zavisno od vrste i namene proizvoda, tehni�ko uputstvo, odnosno
uputstvo za upotrebu sadrNJi: tehni�ke i druge podatke zna�ajne za ispravno
montiranje, prik�u�ivanje, pu�tanje u rad, upotrebu i odrNJavanje proizvoda:
uputstva za otklanjanje smetnji i kvarova; crteNJe i �eme; upozorenja
na opasnosti pri upotrebi proizvoda i na�in otklanjanja tih
opasnosti; upozorenja na opasna svojstva proizvoda (zapa�ivost, eksplozivnost,
korozivnost, otrovni sastojci i dr.) i uputstva za bezbednu upotrebu
i �uvanje proizvoda; uputstva za odrNJavanje proizvoda i podatke zna�ajne za
nabavku rezervnih delova.
Tehni�ko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sastav�eno
tako da je lako razum�ivo korisniku.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona moNJe se, za odre�ene proizvode,
odrediti bliNJi sadrNJaj tehni�kog uputstva, odnosno uputstva za
upotrebu.

�lan 63.
Za tehni�ki sloNJene proizvode, proizvo�a�, uvoznik, odnosno zastupnik
strane firme, pri prodaji robe sa konsignacionog skladi�ta, duNJan
je da utvrdi i u tehni�kom uputstvu ili deklaraciji navede rok
obezbe�enog servisiranja i snabdevanja trNJi�ta rezervnim delovima, priborom
i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moNJe koristiti
prema svojoj nameni.
Ako propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije druk�ije odre�eno,
rok iz stava 1. ovog �lana ne moNJe da bude kra�i od tri godine za aparate
za doma�instvo, odnosno pet godina za druge tehni�ki sloNJene
proizvode.
Ako proizvo�a�, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni
servis u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, duNJan je da
tehni�ki sloNJene proizvode snabde i spiskom preduze�a i drugih pravnih
lcia koja je ovlastio za vr�enje tih usluga u Socijalisti�koj Federativnoj
Republici Jugoslaviji (u da�em tekstu: ovla��eni serviseri).
Proizvo�a�, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duNJan je da
svoje servise, odnosno ovla��ene servisere i trNJi�te redovno snabdeva
potrebnom vrstom i koli�inom rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda
bez kojih se tehni�ki sloNJeni proizvod ne moNJe koristiti prema
svojoj nameni.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se za odre�ene proizvode
odrediti rokovi obezbe�enog servisiranja i sanbdevanja rezervnim
delovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se oni ne mogu koristiti
prema svojoj nameni, rokovi u kojima se servis, odnosno ovla��eni
serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda za usluge odrNJavanja,
odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge moraju izvr�iti.
6. Garantni list
�lan 64.
Proizvodi odre�eni propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju
biti snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadrNJava slede�e elemente
i podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sedi�te davaoca garancije;
2) podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod;
3) izjavu o garanciji i uslovima garancije;
4) trajanje garantnog roka;
5) firmu, odnosno naziv i sedi�te preduze�a i drugog pravnog lica
koja su proizvod prodala na malo, datum prodaje, pe�at i potpis ovla��enog
radnika, a ako su u pitanju postrojenja, ure�aji, oprema i druga sredstva
rada - firmu odnosno naziv i sedi�te isporu�ioca, datum pu�tanja u
pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis ovla��enog
radnika.
Propisom iz stava 1. ovog �lana odre�uju se proizvodi za koje proizvo�a�,
uvoznik, odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za
kvalitet, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda, obezbediti servis
za odrNJavanje i popravke i snabdevanje rezervnim delovima u garantnom

roku, najmanje trajanje garantnog roka i rok u kome je davalac garancije duNJan
da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedostatke
proizvoda, ili da neispravan proizvod zameni istim takvim novim i
ispravnim proizvodom.
Tro�kovi materijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza proizvoda
koji nastaju pri otklanjanju kvarova, odnosno zameni proizvoda novim
proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije.
�lan 64a.
Propisima o jugoslovenskim standardima, tehni�kim normativima,
odnosno normama kvaliteta ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog
zakona odre�uju se proizvodi koji se mogu stav�ati u promet samo ako su
snabdeveni odre�enim ispravama, koje nisu navedene u �lanu 64. ovog
zakona, odnosno usluge za koje se mora pribaviti isprava kojom se potvr�uje
da ispunjvaju propisane uslove.
6a. Certifikat o kvalitetu semena i sadnog materijala po�oprivrednog i
�umskog bi�a
�lan 64b.
Seme i sadni materijal po�oprivrednog i �umskog bi�a koji se
izvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje preduze�e,
odnosno drugo pravno lice koje odredi funkcioner koji rukovodi saveznim
organom uprave nadleNJnim za poslove po�oprivrede.
Seme i sadni materijal po�oprivrednog i �umskog bi�a koji se uvoze
moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje nadleNJni organ
zem�e izvoznice.
7. Deklarisanje, ozna�avanje, obeleNJavanje i pakovanje proizvoda
�lan 65.
Pod deklarisanjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se
navo�enje podataka kojima se identifikuju proizvodi, njihova usagla�enost
sa standardima i propisima, karakteristike i proizvo�a�, odnosno
preduze�e i drugo pravno lice koje proizvod stav�a u promet na trNJi�tu, i
to: na ambalaNJu, na originalnom pakovanju, na proizvodu, na nalepnici i na
privesnici, na proizvodu ili uz proizvod.
Pod ozna�avanjem, odnosno obeleNJavanjem proizvoda, u smislu ovog
zakona, podrazumevaju se nano�enje na proizvode, ambalaNJu, pakovanje, nalepnice,
privesnice ili nano�enje na drugi odgovaraju�i na�in znakova saobraznosti
ili drugih znakova i oznaka odre�enih ovim zakonom ili
propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odre�enih ovim zakonom
ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odre�enih
tehni�kih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obeleNJja i
simbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbola za na�in rukovanja po�i�kama
pri transportu, prenosu ili prevozu i rukovanja proizvodima pri
skladi�tenju i �uvanju, kao i snabdevanje proizvoda tablicama sa saop�te

njima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na opasnost i postupku

u slu�aju nezgode.
�lan 66.
Propisom o deklarisanju, ozna�avanju, odnosno obeleNJavanju proizvoda
ili drugim propisima na osnovu ovog zakona mogu se, za odre�ene
proizvode, odrediti na�in deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno
na�in ozna�avanja ili obeleNJavanja, kao i tehni�ki uslovi i zahtevi u
pogledu nano�enja tih oznaka ili obeleNJja na proizvode, ambalaNJu, pakovanje
i dr. i na�in njihovog nano�enja.
�lan 67.
Propisom o pakovanju proizvoda ili drugim propisom donesenim na
osnovu ovog zakona odre�uju se proizvodi koji moraju biti na odre�en na�in
upakovani, uslovi i zahtevi u pogledu na�ina pakovanja, koli�ina proizvoda
u pojedina�nom ili zbirnom pakovanju, materijala za pakovanje i
njihovih karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za tipizaciju
sredstava za pakovanje, ambalaNJu i za originalna pakovanja.
Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi
koji su pre stav�anja u promet na trNJi�tu upakovani na na�in koji
osigurava da se sadrNJaj pakovanja ne moNJe izmeniti, utro�iti, odnosno
upotrebiti bez otvaranja ili o�te�ivanja pakovanja, a u ci�u da se tako
upakovan proizvod ponudi neposrednom potro�a�u, odnosno korisniku.
VI. STANDARDIZACIJA U ORU�ANIM SNAGAMA SOCIJALI-
STI�KE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA
POTREBE CIVILNE ZA�TITE I ZA POTREBE ORGANA
UNUTRA��IH POSLOVA
�lan 68.
Za specifi�ne potrebe oruNJanih snaga Socijalisti�ke Federativne
Republike Jugoslavije posebnim propisima ure�uju se:
1) delatnost standardizacije i postupak pri dono�enju i objav�ivanju
standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruNJanim snagama
za sredstva naoruNJanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojenja,
opremu, aparate i druga sredstva isk�u�ivo za potrebe oruNJanih
snaga;
2) atestiranje proizvoda koji sluNJe isk�u�ivo za potrebe oruNJanih
snaga;
3) vr�enje tehni�kog nadzora u pogledu specifi�ne opreme u ugroNJenim
objektima i prostorima za proizvodnju sredstava naoruNJanja i vojne
opreme i drugim objektima i prostorima isk�u�ivo za potrebe oruNJanih
snaga.
Standardi narodne odbrane obavezno se primenjuju.
�lan 69.
Za specifi�ne potrebe civilne za�tite i sistema osmatranja i obave�tavanja
posebnim propisima ure�uju se:

1) standardi, tehni�ki normativi i norme kvaliteta za materijal,

objekte, postrojenja, ure�aje, opremu i druga sredstva civilne za�tite i
sredstva osmatranja i obave�tavanja;
2) atestiranje proizvoda za potrebe civilne za�tite i sredstva osmatranja
i obave�tavanja.
�lan 70.
Za specifi�ne potrebe organa i sluNJbi unutra�njih poslova, posebnim
propisima ure�uju se standardi, tehni�ki normativi, norme kvaliteta
i atestiranje materijala, objekata, postrojenja, ure�aja, opreme,
aparata i drugih sredstava isk�u�ivo za potrebe organa i sluNJbi unutra�njih
poslova.
VII. ME�UNARODNA SARAD�A I INFORMISA�E U OBLASTI
STANDARDIZACIJE
�lan 71.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije sara�uje
sa me�unarodnim organizacijama u oblasti standardizacije i u svom delokrugu
vr�i poslove koji se odnose napripremanje, zak�u�ivanje i izvr�avanje
me�unarodnih ugovora.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije sara�uje s
me�unarodnim stru�nim organizacijama za standardizaciju i u�estvuje u
radu organa i radnih tela organizacija �ija je �lanica, uk�u�uje se u
me�unarodne sisteme atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja i
obezbe�enja kvaliteta i sprovodi ih u skladu s odredbama ovog zakona, pri
�emu sara�uje se zainteresovanim preduze�ima i drugim pravnim licima,
zajednicama preduze�a i drugih pravnih lica, privrednim komorama, stru�nim
dru�tvenim organizacijama i organima uprave.
�lan 72.
Savezna organizacija nadleNJna za poslove standardizacije obezbe�uje
informisanje u oblasti standardizacije:
1) u�e��em u me�unarodnom sistemu informisanja o standardizaciji
(ISO� NET):
2) informativnim glasilima i katalo�kim i drugim publikacijama
koje izdaje;
3) izdavanjem tehni�kih preporuka;
4) prikup�anjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisnika
informacija;
5) dostav�anjem radnih i drugih materijala u okviru postupka programiranja
standardizacije, planiranja, izrade i dono�enja jugoslovenskih
standarda i propisa predvi�enih ovim zakonom, me�unarodnih standarda i
pravila i standarda me�unarodnih sistema atestiranja, priznavanja rezultata
ispitivanja i obezbe�enja kvaliteta, obrazaca, kao i radnih i drugih
materijala u okviru druih oblika me�unarodne stru�ne saradnje u
oblasti standardizacije.
Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog
�lana, osim korisnika kojima savezna organizacija nadleNJna za poslove

standardizacije takve informacije i materijale dostav�a po sluNJbenoj duNJnosti

i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih
standarda i propisa, kao i tehni�kih preporuka, pla�aju za te informacije
i materijale odre�enu naknadu.
Visinu naknade iz stava 2. ovog �lana odre�uje funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadleNJnom za poslove standardizacije, u
sporazumu s funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim
za poslove finansija.
VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE
�lan 73.
Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa
donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz �l. 68. i 70.
ovog zakona, vr�e nadleNJni organi inspekcije u reublikama odnosno autonomnim
pokrajinama i Savezni trNJi�ni inspektorat saglasno saveznom zakonu.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donesenih
na osnovu ovog zakona kojima se ure�uju proizvodnja, radovi i usluge za
potrebe jugoslovenske narodne armije, odnosno narodne odbrane vr�i Savezni
sekretarijat za narodnu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
vr�i nadzor i nad primenjivanjem propisa iz �lana 68. ovog zakona i
tehni�ki nadzor iz �lana 68. stav 1. ta�ka 3. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz �lana 70. ovog
zakona vr�i savezni organ uprave nadleNJan za unutra�nje poslove.
�lan 74.
Ako pri vr�enju nadzora nadleNJni organ inspekcije utvrdi da nisu
primenjeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredi�e re�enjem
preduze�u i drugom pravnom licu koje nije primenilo te propise da u odre�enom
roku obav�anje svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i
zahtevima.
Ako pri vr�enju inspekcijskog nadzora nadleNJni organ utvrdi da
proizvodi, radovi ili usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu
ovog zakona i da usled toga postoji opasnost po NJivot i zdrav�e �udi i NJivotnu
sredinu ili mogu�nost nastanka znatne materijalne �tete, done�e
re�enje kojim �e zabraniti proizvodnju takvih proizvoda, odnosno da�e
izvo�enje radova ili vr�enje usluga.
�lan 75.
Ako pri vr�enju inspekcijskog nadzora nadleNJni organ utvrdi; da
proizvodi koji su stav�eni u promet ne odgovaraju propisima donesenim na
osnovu ovog zakona, odnosno internim standardima, granskim standardima
ili proizvo�a�koj specifikaciji po kojoj su proizvedeni: da nisu na
propisani na�in upakovani, deklarisani, ozna�eni, odnosno obeleNJni: da
nisu snabdeveni propisanim ispravama: da za njih, suprotno odredbama ovog
zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbe�eni servis,
rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehni�ki sloNJeni

proizvodi ne mogu koristiti prema svojoj nameni, da nisu snabdeveni

tehni�kim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, ili da su snabdeveni
neta�nim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti, suprotno odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, done�e re�enje
kojim �e zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne
otklone.
IH. ISPRAVE O OVLA��E�U ZA VR�E�E NADZORA
�lan 76.
Radnicima savezne organizacije nadleNJne za poslove standardizacije,
�lanovima stru�ne komisije savezne organizacije nadleNJne za poslove
standardizacije i radnicima ovla��ene organizacije koji vr�e nadzor iz
�l. 47, 48, 49, 52a, 52b, 53, 53a, 55. i 56. ovog zakona, izdaje se sluNJbena
legitimacija
za vr�enje tog nadzora.
SluNJbenu legitimaciju iz stava 1. ovog �lana izdaje savezna organizacija
nadleNJna za poslove standardizacije.
Propisom o sluNJbenoj legitimaciji iz stava 1. ovog �lana odre�uje se
sadrNJina, obrazac, izdavanje i kori��enje te legitimacije i vo�enje
evidencije o njoj.
H. KAZNENE ODREDBE
�lan 77.
Nov�anom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazni�e se za privredni
prestup preduze�e ili drugo pravno lice:
1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i
propise donesene na osnovu ovog zakona u proizvodnji, prometu, preradi i
doradi proizvoda i pri izvo�enju radova, odnosno vr�enju usluga: pri
projektovanju, gra�enju, upotrebi, odrNJavanju, popravkama, prepravkama i
prestanku rada, odnosno kori��enja objekata, postrojenja, ure�aja, opreme i
drugih sredstava rada; pri pakovanju, ozna�avanju, obeleNJavanju, deklarisanju,
rukovanju, transportu, prenosu, prevozu, skladi�tenju i �uvanju
proizvoda (�lan 16. stav 1);
2) ako pri obav�anju svoje delatnosti, u toku procesa rada ne obezbedi
ispunjavanje uslova i zahteva odre�enih standardima �ija je primena obavezna
i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika
kvaliteta i vr�enja kontrole kvaliteta proizvoda, robe i usluga (�lan 17):
3) ako pre stav�anja proizvoda u promet na jugoslovenskom trNJi�tu
ne proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odre�enim
standardima �ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu
ovog zakona i ako tu proveru ne izvr�i pod uslovima i na na�in koji su odre�eni
tim standardima, odnosno propisima (�lan 18. st. 1. i 3):
4) ako pre�tampava jugoslovenske standarde i propise koji se objav�uju
u posebnom izdanju savezne organizacije nadleNJne za poslove standardizacije
(�lan 28. stav 4);

5) ako za proizvode, robu i usluge za koje je to odre�eno propisom o

obaveznoj proizvo�a�koj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju
(�lan 35. st. 1. i 2):
6) ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (�lan 39. stav 2):
7) ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podleNJe obaveznom
atestiranju - (�lan 44. stav 2.):
8) ako atestirani proizvod ne ozna�i znakom saobraznosti (�lan 40.
stav 4);
9) ako koristi atest o saobraznosti i ozna�ava proizvode znacima saobraznosti
suprotno odredbama ovog zakona i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona (�lan 52.);
10) ako ne podnese prijavu o proizvodnji specifi�ne opreme, izvo�enju
radova, odnosno pruNJanju usluga u vezi sa specifi�nom opremom, ispitivanju
ili uvozu speicifi�ne opreme za koju je propisom donesenim na
osnovu ovog zakona propisan tehni�ki nadzor (�lan 59. stav 1);
11) ako tehni�ki sloNJen proizvod ne snabde tehni�kim uputstvom, ili
ako proizvod �ija odre�ena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika,
druga lica ili NJivotnu sredinu ne snabde uputstvom za upotrebu (�lan 62.
stav 1);
12) ako za tehni�ki sloNJene proizvode ne utvrdi i u tehni�kom uputstvu
ili deklaraciji ne navede rok obezbe�enog servisiranja ili rok
snabdevanja trNJi�ta ili ako svoje servise, ovla��ene servisere i trNJi�te
ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koli�inom rezervnih delova,
pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehni�ki sloNJeni proizvod ne
moNJe koristiti prema svojoj nameni (�lan 63. st. 1. i 4);
13) ako za proizvode za koje je to odre�eno propisom donesenim na
osnovu ovog zakona ne izda garantni list, ili ako u garantnom roku ne
obezbedi za te proizvode servis i snabdevanje rezervnim delovima, ili ako
ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne otkloni kvarove i nedostatke
proizvoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim novim i
ispravnim proizvodom (�lan 64).
14) ako za proizvod koji stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvr�i
ne obezbedi isprave utvr�ene propisima donesenim na osnovu ovog zakona
(�lan 64a).
Za radnju iz stava 1. ovog �lana kazni�e se za privredni prestup nov�anom
kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduze�u
ili drugom pravnom licu.
�lan 78.
Nov�anom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
preduze�e ili drugo pravno lice:
1) ako propisane isprave, tehni�ko uputstvo ili uputstvo za upotrebu
proizvoda ne ispi�e na jezicima i pismima naroda Jugoslavije (�lan 9);
2) ako propisane oznake i podatke na proizvodu, deklaraciji, odnosno
na originalnom pakovanju proizvoda koje stav�a u promet ne ispi�e na jednom
od jezika i pisama naroda Jugoslavije (�lan 9. stav 2):
3) ako nadleNJnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid
izve�taj o ispitivanju proizvoda radi proveravanja da li proizvod od
govara uslovima i zahtevima odre�enim standardima �ija je primena obavezna
i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (�lan 18. stav 5):
4) ako saveznoj organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije ne
dostavi podatke o svojim programima standardizacije i njihovom izvr�avanju
(�lan 32);
5) ako nadleNJnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid
obaveznu proizvo�a�ku specifikaciju (�lan 35. stav 3);
6) ako odstupi od jugoslovenskog standarda �ija je primena obavezna
ili od propisanih normi kvaliteta bez prethodno obav�enog odobrenja savezne
organizacije nadleNJne za poslove standardizacije (�lan 36. stav 2);
7) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili
normi kvaliteta ne ozna�i broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstup�eno
od toga standarda, odnosno normi kvaliteta (�lan 37. stav 4);
8) ako saveznoj organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije ne
omogu�i nesmetano vr�enje nadzora iz �lana 48. ovog zakona (�lan 49. stav
1.);
9) ako saveznoj organizaciji nadleNJnoj za poslove standardizacije,
odnosno ovla��enoj organizaciji ne omogu�i nesmetanu kontrolu saobraznosti
proizvoda koji podleNJu atestiranju, ako je takva kontrola
propisana (�lan 50. stav 1.);
10) ako ovla��enom radniku savezne organizacije nadleNJne za poslove
standardizacije, odnosno ovla��enom radniku stru�ne institucije
ne omogu�i nesmetano vr�enje tehni�kog nadzora (�lan 59. stav 2).
Za radnju iz stava 1. ovog �lana kazni�e se za prekr�aj nov�anom kaznom
od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduze�u ili drugom
pravnom licu.
�lan 79.
Za radnju iz �lana 77. ovog zakona kazni�e se za prekr�aj pojedinac
koji samostalno obav�a delatnost li�nim radom sredstvima u svojini gra�ana,
nov�anom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara.
Za radnju iz �lana 78. ovog zakona kazni�e se za prekr�aj pojedinac
koji samostalno obav�a delatnost li�nim radom sredstvima u svojini gra�ana,
nov�anom kaznom od 30 do 300 novih dinara.
�lan 79a.
Uz kaznu za privredni prestup iz �lana 77. stav 1. ta�ka 4. izre�i �e se
za�titna mera oduzimanja jugoslovenskih standarda i propisa koji su nastali
izvr�enjem privrednog prestupa.
HI. OVLA��E�A ZA DONO�E�E PROPISA
�lan 80.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim
standardima (�lan 23); tehni�kim normativima (�lan 33); kvalitetu
prozvoda, robe i usluga (�lan 34); obaveznoj proizvo�a�koj specifikaciji
(�lan 35); izgledu i upotrebi znaka saobraznosti (�lan 40. stav 5); obaveznom
atestiranju proizvoda (�lan 43); tehni�kom nadzoru (�lan 60); bliNJem
3 33

sadrNJaju tehni�kog uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (�lan 62);

obezbe�enom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim proizvodima
(�lan 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim
listom (�lan 64); proizvodima koji moraju biti snabdeveni odre�enim ispravama,
odnosno o uslugama za koje se mora pribaviti odre�ena isprava
(�lan 64a): deklarisanju, ozna�avanju, odnosno obeleNJavanju proizvoda
(�lan 66); pakovanju proizvoda (�lan 67) i sluNJbenim legitimacijama lica
koja vr�e nadzor (�lan 76).
�lan 81.
Izuzetno od odredbe �lana 80. ovog zakona, propise o tehni�kim
normativima (�lan 33), u delu koji se odnosi na tehni�ke normative koji
mogu biti od uticaja na bezbednost NJivota i zdrav�a radnika na radu i propise
o kvalitetu NJivotnih namirnica (�lan 34), u dlu koji se odnosi na sastav
NJivotnih namirnica koji ima uticaj na biolo�ku vrednost
namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove zdravstva.
�lan 82.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove po�oprivrede da donese propise o kvalitetu semena
i sadnog materijala po�oprivrednog i �umskog bi�a (�lan 34).
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove po�oprivrede da odredi laboratorije za izdavanje
certifikata o kvalitetu semena i sadnog materijala po�oprivrednog i
�umskog bi�a koji se izvoze, preduzme mere da se te laboratorije prijave
me�unarodnoj organizaciji za ispitivanje semena da ispunjavaju uslove za
ispitivanje semena i sadnog materijala, imenuje lica koja �e biti �lanovi
u toj me�unarodnoj organizaciji i obezbedi vr�enje nadzora nad radom tih
laboratorija (�lan 34. stav 3).
�lan 83.
Ovla��uje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise
o delatnosti standardizacije i postupku dono�enja i objav�ivanja
standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruNJanim snagama
za sredstva naoruNJanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojenja,
opremu, aparate i druga sredstva isk�u�ivo za potrebe oruNJanih
snaga, atestiranju proizvoda isk�u�ivo za potrebe oruNJanih snaga i vr�enju
tehni�kog nadzora u pogledu specifi�ne opreme u objektima i prostorima
koji sluNJe isk�u�ivo za potrebe oruNJanih snaga (�lan 68).
�lan 84.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije da, u sporazumu sa saveznim sekretarom
za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehni�kim normativima
i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atestiranju za materijal, objekte,
postrojenja, ure�aje, opremu i druga sredstva za specifi�ne potrebe civilne
za�tite i sistema osmatranja i obave�tavanja (�lan 69).

�lan 85.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za unutra�nje poslove da donese propise o standardima, tehni�kim
normativima, normama kvaliteta i atestiranju proizvoda, odnosno
sredstava i opreme za rad organa i sluNJbi unutra�njih poslova. (�lan 70).
HII. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE
�lan 86.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaNJi Zakon o standardizaciji
(�SluNJbeni list SFRJ�, br. 38/77 i 11/80).
Propisi o obaveznom atestiranju doneseni na osnovu Zakona o
standardizaciji uskladi�e se sa odredbama ovog zakona do kraja 1992. godine.
�lan 87.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.
3* 35

ZAKO N
O SISTEMIMA VEZA*
I. OSNOVNE ODREDBE
�lan 1.
Ovim zakonom ure�uju se pitanja sistema veza koja su od zna�aja za
bezbednost zem�e i tehnolo�ko jedinstvo sistema veza, me�unarodne veze i
radio-veze, kori��enje radio-stanica od strane diplomatskih i konzularnih
predstavni�tava, stranih pravnih lica i stranih drNJav�ana, standardi,
tehni�ki normativi i norme kvaliteta tehni�kih sredstava veza i
evidentiranje i obrada podataka u oblasti veza.
�lan 2.
Pojedini izrazi upotreb�eni u ovom zakonu imaju slede�e zna�enje:
1) veza je svaki prenos, predaja ili prijem poruke u obliku znakova,
signala, pisanog teksta, slike i zvuka ili saop�tenju putem NJi�nih, radijskih,
opti�kih ili drugih elektromagnetnih sistema;
2) tehni�ka sredstva veza su postrojenja, ure�aji, aparati i druga
oprema koja sluNJi za ostvarivanje veza;
3) sistem veza je skup telekomunikacionih objekata, odnosno tehni�kih
sredstava koji su me�usobno povezani tako da �ine tehnolo�ku celinu
i koriste se na teritoriji Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije
ili na pojedinim njenim delovima za prenos, predaju ili prijem poruka;
4) imalac sistema veza je nosilac prava raspolaganja sistemom veza;
5) imalac tehni�kih sredstava veza je nosilac prava raspolaganja ili
nosilac prava privremenog kori��enja, ili vlasnik tehni�kih sredstava
veza koje koristi isk�u�ivo za sopstvene potrebe;
*
Ovaj zakon je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, br. 41/88, 80/89 i 29/90 i
�SluNJbenom
listu SRJ�, br. 34/92 i 24/94.

6) tehnolo�ko jedinstvo sistema veza su jedinstvena tehnologija u

preno�enju poruka i jedinstvene tehni�ke karakteristike upotreb�enih
tehni�kih sredstava;
7) vanredne okolnosti su doga�aji prouzrokovani elementarnim
nepogodama i katastrofama, epidemije ve�eg obima, ve�i poreme�aji u
funkcionisanju obavezno povezanih sistema veza, ugroNJenost bezbednosti
zem�e, neposredna ratna opasnost, ratno stanje i druge vanredne prilike;
8) industrijska, nau�na i medicinska primena radio-frekvencijske
energije je rad ure�aja ili aparata koji su konstruisani tako da lokalno
proizvode i koriste elektromagnetnu energiju za potrebe nauke, medicine,
industrije, doma�instva ili za sli�ne potrebe, isk�u�uju�i svaku primenu
u vezama;
9) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra
koji se nalazi izme�u dve odre�ene grani�ne radio-frekvencije;
10) isk�u�iva radio-frekvencija je radio-frekvencija dode�ena ra-
dio-stanicama jednog imaoca (na jednoj lokaciji ili u odre�enoj zoni
opsluNJivanja),
vode�i ra�una o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom
kvalitetu radio-veza;
11) zajedni�ka radio-frekvencija je radio-frekvencija dode�ena ra-
dio-stanicama vi�e imalaca iste ili razli�ite delatnosti, vode�i ra�una
o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza;
12) op�ta radio-frekvencija je radio-frekvencija dode�ena radiostanicama
vi�e imalaca, ne vode�i ra�una o gustini zauzetosti opsega i o
kvalitetu radio-veza;
13) radio-stanica je jedan ili vi�e predajnika ili prijemnika ili
kombinacija jednog ili vi�e predajnika ili prijemnika, sa jednom ili
vi�e antena i drugim pripadaju�im ure�ajima na jednom mestu koji su potrebni
za obav�anje radio-sluNJbi;
14) radio-mreNJa je skup tri ili vi�e radio-stanica koje omogu�avaju
ostvarivanje radio-veza izme�u tri ili vi�e ta�aka;
15) radio-emisija je elektromagnetsko zra�enje predajne radio-sta-
nice;
16) dode�ena radio-frekvencija je centar frekvencijskog opsega
dode�enog radio-stanici;
17) smetnja je �tetna smetnja koja bitno i u�estalo ometa ili prekida
rad radio-sluNJbe preko dozvo�enih normi utvr�enih ovim zakonom i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
18) stanica za kontrolu radio-emisija je skup specijalnih prijemnika,
antena i drugih ure�aja na jednom mestu koji su potrebni radi kontrole ra-
dio-emisija, za otkrivanje emisija radio-stanica bez dozvole i drugih nedozvo�enih
emisija, za istraNJivanje �tetnih smetnji prouzrokovanih
emisijama, kao i za ispitivanja i merenja u radio-vezama za potrebe planiranja
radio-sistema;
19) kontrola radio-emisija je proveravanje uskla�enosti karakteristika
emisija radio-stanica za koje su izdate dozvole sa krakteristikama
propisanim saveznim propisima;

20) fiksna satelitska sluNJba je radio-komunikacija izme�u zema�skih

radio-stanica posredstvom jednog ili vi�e satelita.
�lan 3.
Prilikom izgradnje sistema veza moraju se obezbediti naro�ito:
uskla�en razvoj i efikasno funkcionisanje sistema veza, me�usobno
povezivanje sistema veza, odrNJavanje i kori��enje povezanih sistema veza,
kao i izgradnja zajedni�kih kapaciteta.
�lan 4.
Sistem veza jugoslovenskih po�ta, telegrafa i telefona (u da�em
tekstu: sistem veza JPTT) je osnovni sistem veza u Jugoslaviji na koji se povezuju
ostali sistemi veza, u skladu sa ovim zakonom.
Sistem veza JPTT planira se i razvija radi izgradnje integrisanog i
tehni�ki jedinstvenog sistema veza i integracije svih telekomunikacionih
sluNJbi.
Radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj sluNJbi sastavni su deo sistema
veza JPTT.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog �lana, radio-stanice za rad u fiksnoj
satelitskoj sluNJbi koje sluNJe za prijem i otpremu radio i televizijskih
programa mogu biti i sastavni deo sistema veza radio-difuznih
organizacija u okviru JRT.
Imaoci sistema veza iz stava 4. ovog �lana, saglasno �lanu 7. ovog
zakona, uskla�uju svoje planove razvoja sa PTT organizacijama.
�lan 5.
Dru�tveno-politi�ke zajednice staraju se o razvoju i izgradnji
sistema veza JPTT u skladu sa op�tim potrebama dru�tva, kao i potrebama
bezbednosti zem�e i tehnolo�kog jedinstva sistema veza.
�lan 6.
Radi obezbe�ivanja tehnolo�kog jedinstva sistema veza, imalac
sistema veza duNJan je da svoj sistem veza planira, gradi ,koristi i odrNJava
u skladu sa osnovnom tehni�kom i tehnolo�kom koncepcijom tog sistema i
na na�in kojim se obezbe�uje tehnolo�ko jedinstvo sistema veza.
Osnovnom tehni�kom i tehnolo�kom koncepcijom sistema veza imalac
sistema veza utvr�uje osnovne tehni�ke principe za organizaciju,
izgradnju, odrNJavanje i funkcionisanje sistema veza, a naro�ito:
1) principe i ci�eve izgradnje i pro�irenja telekomunikacione
mreNJe;
2) podelu telekomunikacione mreNJe na saobra�ajna podru�ja, odnosno
podru�ja pruNJanja usluga krajnjim korisnicima;
3) tehni�ke principe i kriterijume za izgradnju telekomunikacione
mreNJe;
4) osnovne principe eksploatacije telekomunikacione mreNJe.
Osnovnu tehni�ku i tehnolo�ku koncepciju sistema veza imalac
sistema veza utvr�uje u skladu sa:

1) ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;

2) standardima, tehni�kim normativima i normama kvaliteta proizvoda
i usluga;
3) planom namene frekvencijskih opsega;
4) preporukama me�unarodnih savetodavnih komiteta za telegrafiju i
telefoniju, odnosno radio (CCITT i CCIR) i drugim me�unarodnim tehni�kim
uslovima i standardima iz oblasti veza, saglasno me�unarodnim ugovorima
koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
�lan 7.
Imaoci sistema veza duNJni su da me�usobno uskla�uju svoje planove
razvoja, naro�ito u pogledu:
1) namene i lokacije telekomunikacionih objekata;
2) vrste i pravca sistema prenosa;
3) kapaciteta sistema prenosa na pojedinim pravcima;
4) mera za�tite sistema prenosa;
5) rokova izgradnje zajedni�kih objekata.
Planovi razvoja sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistemu veza
Jugoslavije, uskla�uju se po postupku, koji se ure�uje propisom donetim na
osnovu ovog zakona. Tim propisom odre�uje se nosilac koordinacije
me�unarodnog uskla�ivanja ovih planova razvoja.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju ili pro�irenje sistema veza
koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, po zavr�enom uskla�ivanju
planova razvoja, izdaje nadleNJni organ u republici, odnosno autonomnoj
pokrajini, po pribav�enom mi�enju nosioca koordinacije za
uskla�ivanje planova razvoja.
Imalac sistema veza, odnosno zainteresovani organi ili organizacije,
osim imalaca sistema veza oruNJanih snaga i sistema veza organa
unutra�njih poslova, duNJni su da svoje potrebe za vreme dostave PTT organizaciji
na tom podru�ju.
Imalac funkcionalnog sistema veza, osim imalaca funkcionalnog
sistema veza koji se obaezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, duNJan je da
uskladi svoj plan razvoja sistema veza sa PTT organizacijom na tom
podru�ju.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju ili pro�irenje funkcionalnog
sistema veza iz stava 5. ovog �lana izdaje nadleNJni organ u republici,
odnosno autonomnoj pokrajini ako na osnovu mi�enja PTT
organizacije na tom podru�ju oceni da nije tehnolo�ki mogu�e i ekonomski
opravdano koristiti sistem veza JPTT.
�lan 8.
Imalac sistema veza, odnosno korisnik sistema veza i tehni�kih
sredstava veza ne sme ometati funkcionisanje sistema veza ili sredstava
veza drugih imalaca sistema veza.

�lan 9.
Zabranjeno je uspostav�anje i kori��enje veza suprotno interesima
bezbednosti zem�e, osnovama sistema socijalisti�kog samoupravnog
ure�enja Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije i javnom redu
i moralu.
�lan 10.
Imaoci sistema veza duNJni su da, u okviru tehni�kih mogu�nosti,
obezbede nepovredivost tajnosti poruka, a naro�ito nepovredivost tajnosti
poruka koje se prenose u vanrednim okolnostima, i da trajno vr�e kontrolu
obezbe�enja nepovredivosti tajnosti poruka.
�lan 11.
Imaoci sistema veza i sredstava veza duNJni su da prenos poruka, kad
je to ure�eno propisima donesenim na osnovu ovog zakona, vr�e na na�in na
koji se obezbe�uje pouzdano i brzo sporazumevanje, upotrebom jedinstvenih
izraza, pojmova, znakova i skra�enica.
�lan 12.
Imalac, odnosno korisnik sistema i sredstava veza mora upotreb�avati
otvoren slog i propisane doma�e i me�unarodne slogove, kodove i
skra�enice.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, mogu se upotreb�avati
sopstveni slogovi i kodovi, na na�in i pod uslovima odre�enim u propisima
o kriptoza�titi, a na osnovu odobrenja saveznog sekretara za narodnu
odbranu datog, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove.
�lan 13.
Imaoci sistema veza moraju davati prvenstvo prenosu poruka koje se
odnose na bezbednost zem�e i �udskih NJivota na moru, na kopnu, u vazduhu
ili u prostoru van atmosfere, kao i na ugroNJenost imovine ve�eg obima.
�lan 14.
Objekti i tehni�ka sredstva veza od zna�aja za tehnolo�ko jedinstvo
sistema veza mogu se proizvoditi, projektovati, upotreb�avati, graditi i
odrNJavati u skladu sa standardima, tehni�kim normativima, normama
kvaliteta proizvoda i usluga, tehni�kim uslovima i propisima donesenim
na osnovu saveznih zakona kojima se ure�uju pitanja od zna�aja za standardizaciju
i tehnolo�ko jedinstvo sistema veza.
�lan 15.
Objekti i tehni�ka sredstva veza od zna�aja za tehnolo�ko jedinstvo
sistema veza, za koje je to odre�eno propisom donesenim na osnovu saveznog
zakona, podleNJu obaveznom atestiranju.
Atest iz stava 1. ovog �lana izdaje savezna organizacija nadleNJna za
poslove standardizacije ili organizacija ili zajednica koju ona ovlasti, a
koja je stru�no osposob�ena za vr�enje tih poslova.

Za objekte i tehni�ka sredstva u sistemu veza JPTT ateste izdaje

Zajednica jugoslovenskih po�ta, telegrafa i telefona (u da�em tekstu:
Zajednica JPTT), u skladu sa tehni�kim uslovima, osim kad je to u interesu
bezbednosti zem�e druk�ije ure�eno saveznim zakonom.
�lan 16.
Radi obezbe�enja uslova za pravilno funkcionisanje i nesmetano
kori��enje sistema veza, novoizgra�eni sistem veza ili deo sistema veza
koji predstav�a odre�enu tehnolo�ku celinu moNJe se pustiti u rad i koristiti
tek kad se tehni�kim pregledom utvrdi da je izgra�en u skladu sa
uslovima utvr�enim ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
�lan 17.
Zgrade, prostorije i drugi objekti za sme�taj postrojenja, ure�aja,
aparata i druge opreme koja se ugra�uje u sistem veza moraju ispunjavati
tehni�ke uslove za izgradnju i razvoj odnosnog sistema veza.
Zgrade, prostorije i drugi objekti iz stava 1. ovog �lana moraju se
graditi sa pove�anom otporno��u na zem�otres, zavisno od stepena trusnosti
zone, kao i sa potrebnom sigurno��u od drugih vrsta razaranja (poNJara,
poplava, ratnih dejstava i dr.), zavisno od zna�aja postrojenja,
ure�aja, aparata i druge opreme za funkcionisanje odnosnog sistema veza.
�lan 18.
U gradovima i nase�ima gradskog karaktera, prilikom gradnje poslovnih
i stambenih objekata, investitori te gradnje moraju izgraditi kanalizacionu
mreNJu za pretplatni�ku telekomunikacionu mreNJu, kao i za
kablovsku distribucionu mreNJu � za distribuciju radio i televizijskih
programa, na na�in utvr�en i za ostalu komunalnu infrastrukturu.
U objekte iz stava 1. ovog �lana mora se ugraditi telefonska i
kablovska distribuciona instalacija.
�lan 19.
U saveznom organu uprave nadleNJnom za poslove radio-veza obrazuje
se informaciono-dokumentacioni centar koji �e vr�iti poslove prikup�anja,
obrade, razmene i kori��enja podataka o sistemu veza zna�ajnih za
njihov razvoj i funkcionisanje.
�lan 20.
Imaoci sistema veza, kao i imaoci odre�enih sredstava veza, duNJni su
da vode odre�ene tehni�ke i druge podatke o svom sistemu veza, odnosno o
sredstvima veza koji su od zna�aja za bezbednost zem�e i tehnolo�ko jedinstvo
sistema veza i da te podatke dostav�aju nadleNJnim organima.
�lan 21.
PTT organizacije i radio-difuzne organizacije, u okviru tehni�kih
mogu�nosti i uz naknadu, obezbe�uju prenos, odnosno emisiju signala etalona
frekvencije i vremena koji dobijaju od savezne organizacije nadleNJne
za poslove mera i dragocenih metala.

Imaoci obavezno povezanih sistema veza iz �lana 25. ovog zakona duNJni
su da primaju signale etalona frekvencije i vremena i da ih upore�uju
sa signalima svojih ure�aja i sredstava veza.
�lan 22.
Imalac sistema veza duNJan je da organizuje i trajno vr�i kontrolu
funkcionisanja i kori��enja svog sistema veza i da pregleda objekte i
tehni�ka sredstva veza koji su sastavni deo njegovog sistema veza, kao i da
blagovremeno preduzima potrebne mere za otklanjanje smetnji i nedostataka
u svom sistemu veza.
O prekidu na me�unarodnim vezama ili na magistralnim vezama
izme�u republika koje su od interesa za celu zem�u, imalac sistema veza duNJan
je da obavesti savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i
veza.
�lan 23.
Ako zbog vanrednih okolnosti ili iz drugih razloga nastupi prekid
veza u nekom od obavezno povezanih sistema veza, imalac tog sistema duNJan
je da odmah preduzme potrebne mere da se u �to kra�em roku veza ponovo
uspostavi.
�lan 24.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza utvr�uje
plan kori��enja sistema veza za vreme ratnog stanja i u slu�aju neposredne
ratne opasnosti za potrebe organa federacije i stara se o njegovom sprovo�enju.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na veze oruNJanih snaga i
organa unutra�njih poslova �iji se plan kori��enja utvr�uje na osnovu posebnih
propisa.
II. SISTEMI VEZA
1. Sistem veza Jugoslavije
�lan 25.
Sistem veza Jugoslavije sa�injavaju odgovaraju�i delovi slede�ih
sistema veza:
1) sistema veza JPTT;
2) sistema veza jugoslovenskog radija i televizije;
3) sistema veza jugoslovenskih NJeleznica;
4) sistema veza jugoslovenske elektroprivrede;
5) sistema veza oruNJanih snaga;
6) sistema veza organa unutra�njih poslova;
7) sistema veza u pomorskoj plovidbi;
8) sistema veza u unutra�njoj plovidbi;
9) sistema veza u vazdu�noj plovidbi.

�lan 26.
Osnov Sistema veza Jugoslavije u redovnim uslovima i vanrednim
okolnostima �ini sistem veza JPTT.
Sistem veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije povezani
su tako da mogu efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima.
�lan 27.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije i funkcionalni
sistemi veza iz �lana 25. ta�. 3. do 9. ovog zakona obavezno se povezuju u
odgovaraju�im
telekomunikacionim centrima sa sistemom veza JPTT i me�usobno.
�lan 28.
Sistemi veza koji su povezani u Sistem veza Jugoslavije moraju se odrNJavati
u stanju koje obezbe�uje njihovo pravilno i nesmetano funkcionisanje
i kori��enje.
�lan 29.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duNJni su da obezbede odgovaraju�e
neprekidno napajanje elektri�nom energijom u redovnim i vanrednim
okolnostima onih postrojenja i ure�aja od kojih zavisi pravilno
funkcionisanje i nesmetano kori��enje Sistema veza Jugoslavije.
Elektroprivredne organizacije duNJne su da prioritetno obezbede
osnovno napajanje elektri�nom energijom postrojenja i ure�aja obavezno
povezanih sistema veza.
�lan 30.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duNJni su da, po nalogu nadleNJnog
organa, organizuju i povremeno vr�e zajedni�ke veNJbe radi provere
funkcionisanja Sistema veza Jugoslavije ili njihovih delova i mogu�nosti
za njegovo kori��enje u celoj zem�i ili u odre�enim delovima zem�e.
�lan 31.
Obavezno povezani sistemi veza ili neki od tih sistema ili pojedinih
delova tih sistema, u slu�aju vanrednih okolnosti, koriste se na
na�in odre�en ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
2. Sistem veza JPTT
�lan 32.
Sistem veza JPTT, kao osnovni sistem veza, jedinstven je sistem koji
sluNJi op�tim dru�tvenim potrebama i potrebama privrede i pojedinaca
za po�tanskim, telegrafskim, telefonskim, i drugim telekomunikacionim
uslugama (u da�em tekstu: PTT usluge) u unutra�njem i me�unarodnom
PTT saobra�aju.
Sistem veza JPTT, kao jedinstven tehnolo�ki sistem, planira se,
gradi, koristi i odrNJava na na�in na koji se obezbe�uje tehnolo�ko jedinstvo
sistema veza za nesmatano pruNJanje PTT usluga na celoj teritoriji
Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije.

�lan 33.
PTT organizacije duNJne su da vr�enje PTT usluga organizuju na na�in
i pod uslovima koji obezbe�uju efikasno i kvalitetno zadovo�avanje
potreba korisnika tih usluga i u skladu sa interesima bezbednosti zem�e.
�lan 34.
Razvoj i unapre�ivanje �irokopojasnih sistema integrisanih telekomunikacionih
sluNJbi, kao dela tehnolo�ki jedinstvenog sistema veza u Jugoslaviji,
obezbe�uju se u okviru sistema veza JPTT.
�lan 35.
Razvoj i unapre�enje sistema veza JPTT na podru�ju PTT organizacija
utvr�uju se planom PTT organizacije, u skladu sa zajedni�kim planom PTT
organizacija udruNJenih u Zajednicu JPTT, generalnim planom PTT mreNJe,
kao i tehni�kim uslovima koje Zajednica JPTT utvr�uje svojim op�tim
aktima.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju i pro�irenje magistralnih i
me�unarodnih PTT kapaciteta i drugih objekata predvi�enih zajedni�kim
planom moNJe se izdati samo ako postoji potvrda da investiciono-tehni�ka
dokumentacija za njihovu izgradnju, rekonstrukciju i pro�irenje obezbe�uje
tehnolo�ko jedinstvo sistema u skladu sa zajedni�kim planom PTT organizacija
udruNJenih u Zajednicu JPTT, generalnim planom PTT mreNJe i
tehni�kim uslovima odre�enim op�tim aktom Zajednice JPTT.
Potvrdu iz stava 2. ovog �lana izdaje Zajednica JPTT, a potvrda za
izgradnju, rekonstrukciju i pro�irenje ostalih PTT objekata i tehni�kih
sredstava veza izdaje se na na�in utvr�en samoupravnim sporazumom o udruNJivanju
PTT organizacija u Zajednicu JPTT.
�lan 36.
PTT organizacije duNJne su da obezbede pravilno i nesmetano
funkcionisanje PTT saobra�aja i da PTT usluge vr�e u skladu sa odredbama
zakona, o op�tim aktima.
Zajednice JPTT kojima se ure�uje i obezbe�uje tehnolo�ko jedinstvo
sistema veza JPTT i jedinstvena tehnologija u vr�enju PTT usluga na teritoriji
Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije.
�lan 37.
PTT organizacije imaju pravo i duNJnost da preduzimaju mere za
obezbe�enje i za�titu sistema veza i funkcionisanja PTT saobra�aja na
svom podru�ju.
PTT organizacije duNJne su da se posebno staraju o tome da se pri
preduzimanju mera iz stava 1. ovog �lana u �to manjoj meri nanosi �teta
postrojenjima,
ure�ajima, objektima i drugim pokretnim i nepokretnim stvarima
u dru�tvenoj svojini i svojini gra�ana.
�lan 38.
PTT organizacije mogu, u skladu sa Generalnim planom PTT mreNJe i
tehni�kim uslovima utv�renim op�tim aktima Zajednice JPTT, na zahtev

zainteresovanih dru�tveno-politi�kih zajednica, preduze�a, mesnih zajednica,

drugih samoupravnih organizacija i zajednica, dru�tveno-poli-
ti�kih organizacija, dru�tvenih organizacija, udruNJenja gra�ana i
gra�ana izgraditi po�tansko-telegrafske i telefonske objekte, postrojenja
ili ure�aje koji nisu predvi�eni srednjoro�nim planom razvoja
PTT organizacije ili premestiti, odnosno rekonstruisati postoje�e PTT
objekte, postrojenja ili ure�aje.
Dru�tveno-politi�ke zajednice, organizacije, odnosno pojedinci po
�ijem se zahtevu izvode radovi iz stava 1. ovog �lana snose tro�kove izvo�enja
tih radova i nakna�uju PTT organizaciji pove�anje tro�kova poslovanja
koje je prouzrokovano izgradnjom, rekonstrukcijom, odnosno
preme�tanjem PTT objekata, postrojenja ili ure�aja.
Me�usobna prava i obaveze dru�tveno-politi�ke zajednice, organizacije,
odnosno pojedinca iz st. 1. i 2. ovog �lana i PTT organizacije ure�uju
se ugovorom.
�lan 39.
PTT organizacije duNJne su da svojim planovima razvoja obezbede
uskla�en razvoj mesnih, me�usobnih i me�unarodnih PTT kapaciteta, odnosno
da obezbede pravilno i nesmetano odvijanje PTT saobra�aja.
3. Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije
�lan 40.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije (u da�em tekstu: sistem
veza JRT) je sistem veza koji sluNJi za prenos, emitovanje i distribuciju
radio i televizijskih programa namenjenih op�tem prijemu, u skladu sa
propisima o javnom informisanju i ovim zakonom. Sistem veza JRT mora
biti me�usobno povezan tako da �ini tehnolo�ki jedinstven sistem na
teritoriji cele zem�e.
Sistem veza JRT mora se planirati, graditi, odrNJavati i koristiti
na na�in na koji se obezbe�uje prijem radio i televizijskog programa na odre�enoj
teritoriji u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji
i van Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim
zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
�lan 41.
Radio-difuzne organizacije JRT duNJne su da:
1) utvrde osnovnu i tehnolo�ku koncepciju sistema veza;
2) usklade svoje planove razvoja radi obezbe�enja tehnolo�kog jedinstva
sistema veza JRT i povezivanja sistema veza JRT sa odgovaraju�im
sistemima veza drugih zema�a;
3) utvrde osnove za jedinstveno istupanje u vezi sa pitanjima zna�ajnim
za radio-difuziju i povezivanje sistema sa drugim zem�ama.
Plan sistema veza JPT donosi se na osnovu uskla�enih planova
razvoja iz stava 1. ovog �lana.
�lan 42.
Radio-difuzne organizacije imaju pravo i duNJnost da preduzimaju
mere za obezbe�enje i za�titu prijema svojih radio i televizijskih
programa i da preduzimaju mere za pobo��anje �ujnosti i vid�ivosti svojih
programa u skladu sa propisima o javnom informisanju i ovim zakonom.
�lan 43.
Nosilac razvoja kablovskih sistema za distribuciju radio i televizijskih
programa do korisnika � pretplatnika su radio-difuzne organizacije
JRT.
Radio-difuzne organizacije duNJne su da planove razvoja kablovskih
sistema iz stava 1. ovog �lana uskla�uju sa organizacijama PTT saobra�aja
u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama.
�lan 44.
Imaoci, odnosno korisnici satelitskih prijemnika, odnosno ure�aja
za prijem radio i televizijskih programa emitovanih preko satelita, kad
su ti ure�aji sastavni deo sistema za kablovsku distribuciju tih programa
i programa JRT do pretplatnika, mogu biti samo radio-difuzne organizacije
JRT.
Me�usobna prava i obaveze izme�u pretplatnika iz stava 1. ovog
�lana i radio-difuznih organizacija JRT, s jedne strane, i imalaca satelitskih
veza i vlasnika programa, s druge strane, reguli�u se ugovorima, u
skladu sa ovim zakonom, propisima o javnom informisanju i me�unarodnim
ugovorima iz oblasti veza koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu Republiku
Jugoslaviju.
�lan 45.
Zajedni�ki antenski sistemi sa potrebnim kablovskim razvodom,
uk�u�uju�i i prik�u�ak za kablovsku distribucionu mreNJu u nase�u, moraju
se projektovati i graditi u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod zajedni�kim antenskim sistemom iz stava 1. ovog �lana podrazumeva
se antenski sistem za prijem radio-difuznih programa, sa odgovaraju�im
ure�ajima i kablovskim razvodom do stanova, odnosno prijemnika, kao
i spo�ni prik�u�ak na kablovsku distribucionu mreNJu ili kablovski distribucioni
sistem nase�a.
�lan 46.
Kablovske distribucione mreNJe za prijem radio-difuznih programa
za vi�e stambenih zgrada ili drugih gra�evinskih objekata moraju se
graditi u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod kablovskim distribucionim sistemom iz stava 1. ovog �lana
podrazumeva se antenski sistem za prijem i distribuciju radio-difuznih
programa preko kablovske distribucione mreNJe do vi�e stambenih objekata,
stambenih blokova, nase�a ili gradova.
�lan 47.
Investitor izgradnje zajedni�kog antenskog sistema iz �lana 45. i
kablovskog distribucionog sistema iz �lana 46. ovog zakona duNJan je da

pribavi saglasnost o tehni�koj dokumentaciji kod nadleNJne radio-difuzne

organizacije.
Za tehni�ki prijem sistema iz �l. 45. i 46. ovog zakona, investitor je
duNJan da obezbedi atest o ispravnosti tih sistema.
�lan 48.
Prilikom izgradnje stambenog, poslovnog ili drugog gra�evinskog
objekta, investitor takvog objekta duNJan je da preduzme sve mere koje je
utvrdila radio-difuzna organizacija na tom podru�ju da se ne pogor�a kvalitet
prijema radio-difuznih emisija kod korisnika na tom podru�ju.
4. Funkcionalni sistem veza
�lan 49.
Funkcionalni sistem veza sluNJi za prenos, predaju ili prijem poruka
za sopstvene potrebe pojedinih organa, organizacija, zajednica i preduze�a
u vr�enju njihove delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.
�lan 50.
Funkcionalni sistem veza planira se, gradi i odrNJava tako da
predstav�a tehnolo�ki jedinstven sistem u pogledu funkcionisanja i
kori��enja i da zadovo�ava potrebe za pravilnim i efikasnim vr�enjem
delatnosti odnosnog imaoca tog sistema.
Tehnolo�ko jedinstvo funkcionalnog sistema veza obezbe�uje se
osnovnom tehni�kom i tehnolo�kom koncepcijom tog sistema koju je njegov
imalac obavezan da utvrdi.
Funkcionalni sistem veza moNJe se razvijati i izgra�ivati prema potrebama
odre�ene delatnosti, u onoj meri koja je za tu delatnost potrebna,
a nije tehnolo�ki mogu�e i ekonomski opravdano koristiti sistem veza
JPTT, �to se saglasno �lanu 7. ovog zakona, utvr�uje me�usobnim uskla�ivanjem
planova razvoja sistema veza na nivou dru�tveno-politi�ke zajednice.
�lan 51.
Funkcionalni sistem veza treba u odre�enim posredni�kim ure�ajima
da omogu�i uspostav�anje veza sa zdravstvenim organizacijama za
pruNJanje hitne pomo�i, organizacijama koje pruNJaju pomo� u spasavanju i sa
organima unutra�njih poslova radi preno�enja saop�tenja za pruNJanje
hitne pomo�i i spasavanje u slu�aju udesa i u vanrednim okolnostima.
5. Sistem veza radio-amaterskih organizacija
�lan 52.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija sluNJi za prenos, predaju
ili prijem poruka za sopstvene potrebe radio-amaterskih organizacija u
vr�enju njihove radio-amaterske delatnosti.

�lan 53.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija mogu, u vanrednim
okolnostima, koristiti i dru�tveno-politi�ke zajednice za izvr�enje
svojih zadataka, �to se utvr�uje odgovaraju�im planom nadleNJnog organa
odnosno dru�tveno-politi�ke zajednice.
�lan 54.
Dru�tveno-politi�ke zajednice staraju se o obezbe�enju potrebnih
uslova za razvoj i normalni rad radio-amaterskih organizacija, kako bi
ovaj sistem veza radio-amaterskih organizacija, pored radio-amaterskih
potreba, zadovo�io i osnovne potrebe dru�tva u vanrednim okolnostima i
potrebe odbrane i bezbednosti zem�e.
III. RADIO-VEZA
1. Pravo na kori��enje radio-frekvencija i radio-stanica
�lan 55.
Radio-frekvencije i odre�ene vrste radio-stanica za uspostav�anje
radio-veza mogu koristiti organi dru�tveno-politi�kih zajednica, oruNJane
snage, preduze�a, mesne zajednice i druge samoupravne organizacije i
zajednice, dru�tveno-politi�ke organizacije, dru�tvene organizacije i
udruNJenja gra�ana (u da�em tekstu: organi i organizacije), kao i gra�ani.
�lan 56.
Radio-frekvencije i odre�ene vrste radio-stanica mogu koristiti
diplomatska i konzularna predstavni�tva, pod uslovima reciprociteta.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove
saobra�aja i veza, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove, odre�uje vrste radiostanica
i radio-frekvencija koje mogu koristiti diplomatska i konzularna
predstavni�tva, u skladu sa me�unarodnim ugovorom koji obavezuje
Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Radio-frekvencije i odre�ene vrste radio-stanica mogu koristiti
strana pravna lica koja u Socijalisti�koj Federativnoj Republici Jugoslaviji
ostvaruju poslovno-tehni�ku, informativnu, nau�nu, kulturnu, sportsku
i drugu saradnju sa odgovaraju�im organima i organizacijama u zem�i.
Diplomatska i konzularna predstavni�tva i strana pravna lica iz
st. 1. i 2. ovog �lana mogu koristiti radio-stanice samo za sopstvene potrebe.
�lan 57.
Gra�ani Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije mogu koristiti:
1) pretplatni�ke radio-stanice za razli�ite oblike u sistemu veza
JPTT, i to: pretplatni�ke radio-stanice u javnoj radio-telefonskoj mreNJi
PTT, beNJi�ne radio-telefone, radio-stanice za ruralne radio-veze i sl.;
2) radio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim
brodovima i drugim plovilima na moru i unutra�njim plovnim putevima u
odnosnoj radio-sluNJbi;

3) amaterske radio-stanice, kao �lanovi organizacije Saveza radioamatera;

4) radio-stanice za telefoniju koje su predvi�ene da rade u radiofrekvencijskim
opsezima namenjenim gra�anima;
5) radio-stanice za telekomandovanje igra�kama i napravama koje su
predvi�ene da rade u radio-frekvencijskim opsezima namenjenim gra�anima.
�lan 58.
Strani gra�ani mogu za svoje potrebe, dok borave u Socijalisti�koj
Federativnoj Republici Jugoslaviji, koristiti radio-stanice iz �lana 57.
ta�. 1. do 5. ovog zakona na osnovu dozvole.
�lan 59.
Prijemnici namenjeni isk�u�ivo za op�ti prijem radio i televizijskih
programa ne smatraju se radio-stanicama.
Pravo na kori��enje prijemnika iz stava 1. ovog �lana sti�e se prijav�ivanjem
prijemnika radio-difuznoj organizaciji sa tog podru�ja.
Radio-difuzne organizacije duNJne su da vode evidenciju o prijav�enim
prijemnicima iz stava 2. ovog �lana.
2. Planiranje namene radio-frekvencijskih opsega i raspodele
radio-frekvencija
�lan 60.
Efikasno i ekonomi�no kori��enje radio-frekvencijskog spektra
obezbe�uje se planom namene radio-frekvencijskih opsega (u da�em tekstu:
plan namene) i planovima raspodele radio-frekvencija (u da�em tekstu:
plan raspodele).
�lan 61.
Planom namene utvr�uju se naro�ito:
1) granice radio-frekvencijskih opsega koji su namenjeni pojedinim
radio-sluNJbama i delatnostima;
2) osnovni uslovi za kori��enje radio-frekvencijskih opsega.
�lan 62.
Planovima raspodele utvr�uju se naro�ito:
1) uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenog radiofrekvencijskog
opsega;
2) raspodela radio-frekvencija po lokacijama, odnosno regionima, za
jednu radio-sluNJbu i delatnost ili za vi�e njih.
Planovi raspodele utvr�uju se na osnovu plana namene i plana razvoja
sistema radio-veza usagla�enih prema �lanu 7. ovog zakona, a na zahtev
korisnika radio-frekvencija.
�lan 63.
Radio-frekvencije utvr�ene za kori��enje u odre�enim pograni�nim
zonama moraju se pre dodele koordinirati sa susednim zem�ama sa kojima su
4 49

zak�u�eni posebni sporazumi o koordinaciji kori��enja radio-fre-

kvencija na osnovu plana raspodele radio-frekvencija.
Radio-frekvencije iz odre�enih radio-frekvencijskih opsega, po potrebi
se, pre dodele, koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim
zem�ama.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog �lana vr�i savezni organ uprave nadleNJan
za poslove radio-veza.
3. Dodela i kori��enje radio-frekvencija
�lan 64.
Korisnicima radio-frekvencija mogu se prvenstveno dodeliti radiofrekvencije
iz radio-frekvencijskih opsega koji se me�unarodnim
ugovorima koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju
raspode�uju pojedinim sluNJbama i delatnostima na osnovu plana raspodele.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, korisnicima radio-fre-
kvencija mogu se dodeliti i druge radio-frekvencije, pod uslovom da kori��enje
tih radio-frekvencija ne prouzrokuje �tetne smetnje sluNJbama
zema�a kojima su te radio-frekvencije raspode�ene me�unarodnim ugovorima.
�lan 65.
Svaka dodela radio-frekvencija za odre�enu vrstu radio-stanica
prijav�uje se Me�unarodnom komitetu za registrovanje radio-frekvencija:
1) ako bi kori��enje radio-frekvencija moglo da prouzrokuje �tetnu
smetnju radio-sluNJbi druge zem�e;
2) ako radio-frekvencija treba da se koristi za me�unarodnu radiovezu;
3) ako se NJeli posti�i me�unarodno priznanje, odnosno za�tita ra-
dio-frekvencije na me�unarodnom nivou.
�lan 66.
Korisnicima radio-frekvencija moNJe se dodeliti jedna ili vi�e isk�u�ivih,
zajedni�kih ili op�tih radio-frekvencija, zavisno od plana
raspodele radio-frekvencija.
�lan 67.
Radi Nacionalnog kori��enja radio-frekvencija, kori��enje dode�ene
radio-frekvencije moNJe se vremenski ograni�iti, a ako je potrebno
i izmeniti ili uskratiti pravo kori��enja.
Na�in na koji i uslove pod kojima se moNJe ograni�iti, izmeniti ili
uskratiti pravo kori��enja dode�ene radio-frekvencije utvr�uje savezni
organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza.
Odredbe st. 1. i 2. ovog �lana ne odnose se na radio-frekvencije koje
se koriste za potrebe: sluNJbe za bezbednost vazdu�ne plovidbe, sluNJbe za
bezbednost saobra�aja na moru i unutra�njim plovnim putevima, sluNJbe za
bezbednost saobra�aja na NJeleznicama i drumovima, sluNJbe osmatranja i
obave�tavanja u dru�tveno-politi�kim zajednicama, hidrometeorolo�ke
sluNJbe vatrogasne sluNJbe, sluNJbe hitne medicinske pomo�i i sluNJbe
za�tite odgovaraju�ih objekata, kao i na radio-frekvencije koje je Socija

listi�ka Federativna Republika Jugoslavija prihvatila na me�unarodnim

konferencijama Me�unarodne organizacije za telekomunikacije.
4. Dozvola za radio-stanicu i pu�tanje u rad radio-stanice
�lan 68.
Radio-stanica moNJe se nabaviti i koristiti samo na osnovu
prethodno pribav�ene dozvole.
Dozvola za radio-stanicu izdaje se na propisanom obrascu, posebno za
svaku radio-stanicu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana, jedna dozvola izdaje se za:
1) radio-stanicu na vazduhoplovu;
2) radio-stanicu na brodu i drugim plovilima na moru i unutra�njim
plovnim putevima;
3) radio-stanicu u sistemu za pozivanje lica;
4 radio-stanicu na lokomotivama.
�lan 69.
Dozvolu za radio-stanicu izaje savezni organ uprave nadleNJan za poslove
radio-veza.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, dozvolu za radio-stanice iz
�lana 57. ta�ka 1. ovog zakona izdaje nadleNJna TT organizacija, a dozvolu za
radio-stanice iz �lana 57. ta�. 3. i 4. ovog zakona izdaje ovla��eni organ,
odnosno organizacija u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
Za radio-stanice iz �lana 57. ta�ka 5. ovog zakona nije potrebna
dozvola u smislu ovog zakona.
�lan 70.
Dozvolu za radio-stanice iz �lana 56. stav 1. ovog zakona izdaje savezni
organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim
organom uprave nadleNJnim za inostrane poslove.
Dozvolu za radio-stanice iz �lana 56. stav 2. ovog zakona izdaje savezni
organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim
sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim organom uprave
nadleNJnim za unutra�nje poslove.
Diplomatsko i konzularno predstavni�tvo, kao i strano pravno lice
duNJni su da dozvolu za radio-stanice iz st. 1. i 2. ovog �lana pribave pre
uno�enja radio-stanice u zem�u i da je pokaNJu nadleNJnom pograni�nom
organu uprave prilikom prelaska drNJavne granice.
�lan 71.
Dozvolu za radio-stanice iz �lana 58. ovog zakona stranom drNJav�aninu
izdaje savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza, u
saglasnosti sa saveznim organom uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove.
Strani drNJav�anin duNJan je da dozvolu za radio-stanice iz stava 1.
ovog �lana pribavi pre uno�enja radio-stanice u Socijalisti�ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju i da je pokaNJe nadleNJnom pograni�nom organu
uprave prilikom prelaska drNJavne granice.
4*

Dozvola za radio-stanice iz �o. 56, 57. i 58. ovog zakona ne moNJe se

izdati ako se to protivi interesima bezbednosti zem�e. Re�enje o odbijanju
izdavanja dozvole je kona�no i ne mora se obrazloNJiti.
�lan 72.
Zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu, koju izdaje savezni organ
uprave nadleNJan za poslove radio-veza, podnosi se neposredno tom organu.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu prilaNJu se podaci o
radio-stanici, i to lokacija i namena, izlazna snaga, podaci o antenama i
mi�enje nadleNJnog organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini o
uskla�enosti sa planom razvoja radio-veza.
Ako radio-stanica treba da se koristi u odre�enoj radio-mreNJi, uz
zahtev za pribav�anje dozvole za radio-stanicu mora se priloNJiti odgovaraju�a
dokumentacija o radio-mreNJi.
�lan 73.
Na stranom vazduhoplovu, dok boravi na aerodromu, mora se nalaziti
dozvola za radio-stanicu, koju je izdao nadleNJni organ zem�e u kojoj je
vazduhoplov
registrovan.
Na stranom brodu i drugom plovnom objektu na moru i unutra�njim
plovnim putevima, dok borave u luci, odnosno pristani�tu, mora se nalaziti
dozvola za radio-stanicu, koju je izdao nadleNJni organ zem�e u kojoj je
lokomotiva registrovana.
Uslovi za rad radio-stanice iz st. 1. 2. i 3. ovog �lana upisuje se u
dozvolu i moraju biti u skladu sa Me�unarodnom konvencijom o telekomunikacijama,
koja obavezuje Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
�lan 74.
Dozvola za radio-stanicu, po pravilu, vaNJi deset godina, osim dozvole
za radio-stanicu na vazduhoplovu, odnosno brodu �ije vaNJenje je vezano
za plovidbenost vazduhoplova, odnosno broda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, na zahtev korisnika mogu se
izdavati dozvole za radio-stanice sa ograni�enim rokom vaNJenja.
Imalac radio-stanice duNJan je da 60 dana pre isteka roka iz stava 1.
ovog �lana podnese zahtev za obnav�anje, odnosno izdavanje nove dozvole.
�lan 75.
Za radio-stanicu �iji se kvalitet ispituje, istraNJuje i prikazuje, izdaje
se privremena dozvola.
VaNJenje privremene dozvole za radio-stanicu ne moNJe biti duNJe od
60 dana.
Privremenu dozvolu iz stava 1. ovog �lana izdaje savezni organ uprave
nadleNJan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom
za narodnu odbranu i saveznim organom uprave nadleNJnim za unutra�nje
poslove.

�lan 76.
Dozvola za radio-stanicu prestaje da vaNJi:
1) istekom roka vaNJenja privremene dozvole;
2) zamenom dozvole;
3) istekom roka za pu�tanje u rad radio-stanice;
4) prestankom postojanja imaoca radio-stanice;
5) smr�u vlasnika radio-stanice;
6) prestankom potrebe za radio-vezama;
7) prestankom �lanstva u radio-amaterskoj organizaciji;
8) trajnom zabranom kori��enja radio-stanice;
9) otu�enjem ili rashodovanjem radio-stanice.
Dozvola za radio-stanicu koja je prestala da vaNJi, mora se, u roku od
30 dana od dana nastupanja jedne od okolnosti iz stava 1. ta�. 4. do 8. ovog
�lana, vratiti organu uprave, odnosno organizaciji koja je dozvolu izdala.
Ako imalac sredstava veze promeni naziv, odnosno firmu, duNJan je da
pribavi novu dozvolu za radio-stanicu.
�lan 77.
Radio-stanica mora po�eti da radi najkasnije u roku od jedne godine
od dana izdavanja dozvole, odnosno u roku od 30 dana od dana dovr�etka
objekta u kome je sme�tena.
Radio-stanica se moNJe pustiti u rad po izvr�enom tehni�kom
pregledu.
Od tehni�kog pregleda se izuzimaju radio-stanice gra�ana iz �lana
57. ta�. 1, 4. i 5. ovog zakona.
�lan 78.
Ako iz objektivnih razloga imalac radio-stanice nije u mogu�nosti
da u roku iz �lana 77. ovog zakona pusti u rad radio-stanicu, duNJan je da o
razlozima zaka�njenja obavesti organ uprave, odnosno organizaciju koja je
izdala dozvolu za radio-stanicu, najdocnije 15 dana pre isteka roka za pu�tanje
radio-stanice u rad, i da predloNJi novi rok po�etka rada radio-sta-
nice.
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog �lana moNJe, ako
oceni da su razlozi za zaka�njenje pu�tanja radio-stanice u rad bili takve
prirode da imalac radio-stanice nije mogao uticati na njihovo otklanjanje,
produNJiti predvi�eni rok za pu�tanje radio-stanice u rad.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana, ako je po�etak rada radiostanice
vezan za zavr�etak izgradnje i montaNJe opreme za sme�taj radiostanice,
rok za pu�tanje u rad radio-stanice moNJe se produNJiti do zavr�etka
izgradnje tog objekta.
�lan 79.
Ako se prilikom pu�tanja u rad radio-stanice utvrdi da radiostanica,
i pored toga �to ispunjava uslove iz ovog zakona i propisa donesenih
na osnovu ovog zakona, prouzrokuje �tetne smetnje drugim radio-stani-
cama ili trpi �tetne smetnje od drugih radio-stanica, organ uprave,

odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za tu radio-stanicu duNJna je da

preduzme potrebne mere za otklanjanje utvr�enih �tetnih smetnji.
5. Kori��enje i odrNJavanje radio-stanice
�lan 80.
Imalac, odnosno korisnik radio-stanice mora koristiti i odrNJavati
radio-stanicu tako da ne prouzrokuje �tetne smetnje radio-slu-
NJbama ili sistemima radio-veza drugih imalaca, odnosno korisnika radiostanice
koji rade u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donesenim
na osnovu ovog zakona.
�lan 81.
Radio-stanice i radio-sistemi mogu se koristiti samo ako ispunjavaju
uslove odre�ene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
�lan 82.
Uslovi utvr�eni u dozvoli za radio-stanicu mogu se izmeniti ako se u
toku rada te radio-stanice za to ukaNJe potreba.
Izmene uslova iz stava 1. ovog �lana vr�i organ uprave, odnosno organizacija
koja je izdala dozvolu za radio-stanicu, na zahtev imaoca radiostanice.
�lan 83.
Ako u toku rada radio-stanice do�e do promene u planu namene, u planovima
raspodele, odnosno u propisima o uslovima za kori��enje radiostanica,
imalac radio-stanice duNJan je da, na zahtev organa uprave, odnosno
organizacije koja je izdala dozvolu za radio-stanicu, prilagodi rad te
radio-stanice nastalim promenama.
�lan 84.
U odre�enim radio-frekvencijskim opsezima koji su planom namene
predvi�eni za industrijsku, nau�nu i medicinsku primenu radio-fre-
kvencijske energije, korisnici radio-stanice koje rade u tim radio-fre-
kvencijskim opsezima ne mogu zabranom kori��enja tih ure�aja traNJiti
za�titu od �tetnih smetnji koje su prouzrokovane njihovom primenom.
�lan 85.
Imalac radio-stanice duNJan je da se prilikom rada radio-stanice
pridrNJava uslova odre�enih u dozvoli za radio-stanicu i uslova odre�enih
ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona, da obezbedi da
se radom njegove radio-stanice ne stvaraju �tetne smetnje u radu drugih ra-
dio-stanica, kao i da preduzima mere za blagovremeno otklanjanje nepravilnosti
u radu svoje radio-stanice.
Ako se radio-stanica ne koristi na na�in i pod uslovima iz stava 1.
ovog �lana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za ra-
dio-stanicu moNJe imaocu radio-stanice privremeno ili stalno zabraniti
rad te radio-stanice.

�lan 86.
Imalac radio-stanice duNJan je da odredi lice koje �e se starati o
pravilnom radu radio-stanice, vr�iti trajnu kontrolu rada radio-sta-
nice, preduzimati mere za otklanjanje nedostataka i odgovarati za rad ra-
dio-stanice.
Ako imalac radio-stanice ne odredi odgovorno lice, funkcioner
koji rukovodi organom, odnosno lice koje prema statutu predstav�a organizaciju
smatra se odgovornim u smislu stava 1. ovog �lana.
�lan 87.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom vazduhoplovu moNJe se, dok
se vazduhoplov nalazi na aerodromu, upotrebiti samo za radio-vezu sa sluNJbom
kontrole letenja, radi prijema podataka i uptustava za poletanje i
kretanje po manevarskim povr�inama na aerodromu. Vazduhoplovi mogu,
dok se nalaze na aerodromu, koristiti prenosne radio-stanice za
ostvarivanje radio-veze sa sluNJbom prihvata i otpreme putnika, prit�aga
i robe na tom aerodromu.
�lan 88.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom brodu i drugom plovilu na
moru i unutra�njim plovnim putevima ne sme se upotreb�avati dok se
brod, odnosno plovilo nalazi u luci, odnosno pristani�tu, osim radiostanice
koja sluNJi za radio-vezu sa sluNJbom lu�ke pilotaNJe i za manevrisanje
u luci, odnosno pristani�tu, kao i prenosne radio-stanice za ostvarivanje
radio-veze u luci, odnosno pristani�tu, pri iskrcavanju i
ukrcavanju putnika, istovara robe i drugim brodskim manipulacijama.
�lan 89.
Radio-stanice sa stranim lokomotivama mogu se upotreb�avati na
jugoslovenskim prugama do pograni�ne NJelezni�ke stanice u skladu sa
me�unarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalisti�ku Federativnu Republiku
Jugoslaviju.
�lan 90.
Sve vrste radio-stanica moraju se, pri emitovanju, identifikovati.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, ne moraju se identifikovati:
1) radio-relejne stanice;
2) zema�ske satelitske stanice;
3) radio-stanice na sredstvima za spasavanje kad automatski emituju
odre�en signal za opasnost;
4) radio-far stanice za obeleNJavanje mesta nesre�e;
5) druge radio-stanice odre�ene propisima o identifikaciji radiostanica.
�lan 91.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabranjeno je da prenosi:
1) laNJne ili pogre�ne signale i saop�tenja, naro�ito za opasnost,
hitnost, bezbednost ili identifikaciju;
2) signale i saop�tenja bez identifikacije, osim u slu�aju predvi�enom
u �lanu 90. stav 2. ta�ka 4. ovog zakona;

3) signale i saop�tenja koji se ne odnose na njegovu delatnost;

4) nepotrebne i suvi�ne signale i saop�tenja.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabranjeno je da:
1) prima signale i saop�tenja koji nisu namenjeni njemu ili koji nisu
za op�ti prijem;
2) objav�uje sadrNJaj, otkriva postojanje, publikuje ili na drugi na�in
koristi, bez odobrenja, bilo koje signale i saop�tenja iz ta�ke 1. ovog
stava.
�lan 92.
Znaci opasnosti i pozivi, poruke i saop�tenja koji se emituju u slu�aju
opasnosti za brod i drugi plovni objekat na moru i unutra�njim plovnim
putevima, kao i za vazduhoplov, ili u slu�aju elementarnih nepogoda i
pri spasavanju �udskih NJivota, imaju prvenstvo u prenosu saop�tenja preko
svih vrsta radio-stanica.
U slu�ajevima iz stava 1. ovog �lana, dozvo�eno je da se, pored dode�enih
frekvencija i odre�enih uslova za radio-stanice, upotrebe i
druge frekvencije i da se radi na na�in koji je najpogodniji da imalac ra-
dio-stanice ostvari zadatak u vezi sa otklanjanjem opasnosti.
Imalac radio-stanice koji primi znake opasnosti duNJan je da odmah
prekine rad, da se odazove pozivu i stavi svoju radio-stanicu na raspolaganje,
odnosno da postupi kako je najcelishodnije u takvoj situaciji.
6. Radio-veze oruNJanih snaga, organa unutra�njih poslova i
organa inostranih poslova
�lan 93.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza, Savezni
sekretarijat za narodnu odbranu i savezni organ uprave nadleNJan za
unutra�nje poslove duNJni su da sara�uju u razvoju sredstava i stanica za
kontrolu radio-emisija i na usavr�avanju sistema kontrole radio-emisija
na teritoriji Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije, naro�ito
radi obezbe�ivanja efikasnog i ekonomi�nog kori��enja radio-fre-
kvencijskog spektra, otkrivanja i prekidanja rada radio-stanica bez
dozvole i nedozvo�enih radio-emisija, kao i radi brzog otklanjanja �tetnih
smetnji.
�lan 94.
Radio-veze oruNJanih snaga, organa unutra�njih poslova i organa
inostranih poslova bliNJe se ure�uju posebnim propisima, u skladu sa ovim
zakonom.
OruNJane snage, organi unutra�njih poslova i organi inostranih poslova
pridrNJavaju se odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu
ovog zakona koji se odnose na namenu frekvencijskih opsega i vrsta emisija
u skladu sa prirodom sluNJbe koja se obav�a pomo�u odnosne radio-stanice,
kao i na preduzimanje mera za spre�avanje �tetnih smetnji i na pruNJanje pomo�i
u slu�aju opasnosti.

Kad radio-stanice oruNJanih snaga, odnosno organa unutra�njih poslova

i organa inostranih poslova u�estvuju u radio-sluNJbama drugih imalaca
radio-stanica, moraju se prilagoditi odredbama ovog zakona i
propisa donesenih na osnovu ovog zakona za vr�enje takvih sluNJbi.
Posebne uslove za instalisanje, kori��enje, odrNJavanje i kontrolu
emisija i inspekciju radio-stanica oruNJanih snaga, odnosno organa unutra�njih
poslova i organa inostranih poslova, kao istraNJivanje i otklanjanje
�tetnih smetnji izme�u tih radio-stanica, utvr�uje, zavisno od delokruga
organa uprave, savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner
koji rukovodi saveznim �rganom uprave nadleNJnim za unutr�anje poslove,
odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za
inostrane poslove u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadleNJnim za poslove saobra�aja i veza.
�lan 95.
Posebne uslove za instalisanje, kori��enje, odrNJavanje i kontrolu
radio-emisija i inspekciju radio-veza u vezama za potrebe rukovo�enja u
dru�tveno-politi�kim zajednicama (plan raspodele i dodele frekvencija,
posebni uslovi za kori��enje frekvencija, pozivni znaci, znaci za identifikaciju
i dr.) utvr�uje savezni organ uprave nadleNJan za poslove
saobra�aja i veza, u sporazumu sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu.
7. Evidencija podataka u oblasti radio-veza
�lan 96.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza, za potrebe planiranja
radio-frekvencija, kontrole radio-emisija i inspekciju radiostanica,
vodi evidenciju podataka u oblasti radio-veza koji se odnose na:
1) dozvole za radio-stanice i podatke iz tih dozvola, osim za radiostanice
iz �lana 57. ta�. 1. i 4. ovog zakona;
2) koordinaciju kori��enja radio-frekvencija sa susednim i drugim
zem�ama:
3) prijav�ivanje i registrovanje dodela radio-frekvencija kod
Me�unarodnog saveza za telekomunikacije;
4) kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica;
5) imaoce radio-stanica;
6) re�ef teritorije Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije
(u da�em tekstu: model re�efa) i odgovaraju�ih pograni�nih podru�ja
susednih zema�a;
7) druge podatke koji se odnose na planiranje radio-frekvencija,
kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica.
�lan 97.
Organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za odre�enu
vrstu radio-stanice vodi evidenciju dozvola za radio-stanice i podataka
iz tih dozvola.

Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog �lana dostav�a

saveznom organu uprave nadleNJnom za poslove radio-veza kopiju izdate
dozvole za radio-stanicu, u roku od osam dana od dana izdavanja te dozvole.
�lan 98.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza vodi centralnu
evidenciju dozvola za radio-stanice koje su izdali organi uprave, odnosno
organizacije iz �lana 97. ovog zakona i podataka iz tih dozvola.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza dostav�a
podatke za radio-stanicu za koju on izdaje dozvolu nadleNJnom organu
uprave u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, u roku od osam dana od
dana po�etka rada te radio-stanice.
Podaci iz stava 2. ovog �lana dostav�aju se nadleNJnom organu u republici,
odnosno autonomnoj pokrajini za radio-stanice na njenoj teritoriji.
�lan 99.
Podatke iz �lana 96. ovog zakona mogu koristiti zainteresovani
organi uprave u dru�tveno-politi�kim zajednicama, oruNJane snage, dru-
�tveno-politi�ke organizacije i dru�tvene organizacije.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza moNJe podatke
iz �lana 96. ovog zakona dati preduze�ima i drugim samoupravnim organizacijama
i zajednicama, na njihov zahtev, i to samo one koji se odnose na njihov
sistem radio-veza.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza daje podatke iz
stava 2. ovog �lana uz naknadu.
8. Kontrola radio-emisija i ispitivanje u radio-vezama
�lan 100.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza moNJe na teritoriji
Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije da osniva
centre za kontrolu radio-emisija (u da�em tekstu: kontrolno-merni centri),
kao podru�ne organizacione jedinice, sa zadatkom da vr�e odre�ene
poslove iz njegove nadleNJnosti.
Odluku o osnivanju kontrolno-mernih centara donosi Savezno izvr�no
ve�e, na predlog saveznog organa uprave nadleNJnog za poslove radioveza.
�lan 101.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza moNJe na zahtev
organizacija i organa da:
1) ispituje radio-stanice i sisteme radio-veza radi proveravanja da
li ispunjavaju uslove odre�ene ovim zakonom i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona;
2) ispituje predajnike, prijemnike, antene i druge ure�aje koji se
koriste u sistemu radio-veza, radi proveravanja da li tu ure�aji imaju
karakteristike
utvr�ene jugoslovenskim stnadardima ili propisima donesenim
na osnovu ovog zakona;

3) vr�i i druga ispitivanja i merenja u oblasti radio-veza za potrebe

planiranja i projektovanja novih sistema i mera radio-veza.
Za ispitivanje i merenje iz stava 1. ovog �lana pla�a se naknada.
Obaveza pla�anja naknade iz stava 2. ovog �lana ne odnosi se na radnje
predvi�ene u �l. 62, 63. i 119. ovog zakona.
9. Tehni�ka sredstva, oprema i objekti
�lan 102.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza planira i
obezbe�uje odgovaraju�a tehni�ka sredstva, opremu i objekte radi vr�enja
poslova odre�enih ovim zakonom.
�lan 103.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza moNJe pojedine
poslove iz �lana 101. ovog zakona poveriti organizaciji ili zajednici koja
je stru�no osposob�ena da moNJe vr�iti odre�ene poslove za potrebe tog
organa.
IV. MERE ZA OBEZBE�E�E VEZA
�lan 104.
Objekti i tehni�ka sredstva veza moraju biti postav�eni, kori��eni
i odrNJavani tako da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanju i
kori��enju drugog sistema veza ili njegovog dela.
�lan 105.
Radi obezbe�enja uslova za pravilno i nesmetano funkcionisanje i
razvoj obavezno povezanih sistema veza, imaoci tih sistema imaju pravo da
na na�in i pod uslovima utvr�enim propisima o eksproprijaciji na
zem�i�tima i objektima u dru�tvenoj svojini i svojini gra�ana izgra�uju,
postav�aju i odrNJavaju objekte i tehni�ka sredstva veza koji su sastavni
deo njihovog sistema veza.
U pruNJnom i putnom pojasu mogu se polagati kablovi za sisteme veza
pod uslovom da se time ne ugrozi bezbednost saobra�aja i stabilnost
saobra�ajnog objekta.
�lan 106.
Pri izgradnji i postav�anju objekata i tehni�kih sredstava veza na
zem�i�te i u objekat u dru�tvenoj svojini i svojini gra�ana, imaoci obavezno
povezanih sistema veza duNJni su da sprovedu propisane mere za
za�titu sistema veza od o�te�enja do kojih bi moglo do�i normalnim kori��enjem
odnosnog zem�i�ta ili objekta.

�lan 107.
U blizini objekata, tehni�kih sredstava veza i spojnih puteva
sistema veza imalaca sistema veza ne smeju se izvoditi radovi ili podizati
objekti koji bi mogli da o�tete ili ometaju njihovo funkcionisanje.
Ako u blizini objekta i tehni�kih sredstava veza treba da se izvedu
odre�eni radovi ili podigne novi objekt, investitor, odnosno izvo�a�
radova duNJan je da o tome blagovremeno pribavi saglasnost imaoca odnosnog
sistema veza radi preduzimanja potrebnih mera za za�titu i obezbe�enje
nesmetanog funkcionisanja tog sistema veza.
Tro�kove preduzimanja mera iz stava 2. ovog �lana snosi investitor,
odnosno izvo�a� radova.
�lan 108.
U blizini odre�enih radio-stanica i na pravcima prostiranja
usmerenih radio-talasa od jedne do druge radio-stanice mora postojati
za�titna zona u kojoj se ne smeju graditi druge radio-stanice ili objekti i
postrojenja koji svojom lokacijom, konstrukcijom i funkcionisanjem mogu
ometati prostiranje radio-talasa ili prouzrokovati smetnje u radiovezama.
Veli�ina za�titne zone iz stava 1. ovog �lana i uslovi pod kojima se
odre�eni objekti mogu graditi u toj zoni utvr�uju se prema radio-fre-
kvencijskom opsegu u kome radio-stanice rade, vrsti prenosa poruka i tipu
antene.
�lan 109.
Ispod nadzemnih i iznad podzemnih NJi�anih vodova ili u njihovoj neposrednoj
blizini, kao i na pravcima usmerenih radio-talasa od predajne
do prijemne radio-stanice ne smeju se saditi sadnice koje bi mogle da
o�tete ili ometaju rad tih vodova, odnosno veza.
Ako usled razvoja rastinja do�e do ometanja rada NJi�nih vodova ili
radio-veza po radio-koridorima, nosilac prava raspolaganja, odnosno
sopstvenik zem�i�ta duNJan je da potkre�e rastinje.
Ako nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zem�i�ta ne
potkre�e rastinje, potkresa�e ga imalac sistema veza o svom tro�ku.
�lan 110.
Ako je zbog izgradnje ili rekonstrukcije nekog investicionog objekta
neophodno da se izmesti odre�eni objekt, postrojenje, ure�aj ili spojni put
sistema veza, izme�tanje �e se izvr�iti u skladu sa tehni�kim uslovima za
taj sistem.
Tro�kove izme�tanja iz stava 1. ovog �lana snosi investitor.
�lan 111.
Elektr�nergetska postrojenja za prenos, raspodelu i kori��enje
elektri�ne energije koja se nalaze u blizini sistema veza ili njegovog dela
moraju biti izvedena, kori��ena i odrNJavana tako da njihov rad ne prouzrokuje
smetnje u funkcionisanju odnosnog sistema veza i da ne dovodi u
opasnost NJivot i zdrav�e �udi koji izvode radove na sistemu veza ili
koriste sistem veza.

�lan 112.
Elektri�na i druga postrojenja, ure�aji i aparati ne smeju proizvoditi
elektromagnetske smetnje u radu bilo kog sistema veza ili u prijemu
poruka i radio televizijskih programa (u da�em tekstu: prijem radio-emi-
sija).
Elektri�na i druga postrojenja, ure�aji i aparati proizvedeni ili
uvezeni za kori��enje na teritoriji Socijalisti�ke Federativne Republike
Jugoslavije moraju imati atest da su na njima sprovedene mere za
suzbijanje elektromagnetskih smetnji u radu sistema veza i u prijemu poruka
i radio-emisija.
�lan 113.
U gradovima i nase�ima gradskog karaktera, a prema potrebi i van
nase�a, ne smeju se postav�ati radio-stanice iznad odre�ene snage zra�enja,
zavisno od frekvencijskog opsega, kao ni radio-stanice koje mogu
ometati normalan ra drugih sistema veza ili prijem radio-emisija.
U gradovima i nase�ima gradskog karaktera moraju se utvrditi
slobodni pravci za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori).
�lan 114.
Zajedni�ki antenski sistemi iz �lana 45. i kablovski distribucioni
sistemi iz �lana 46. ovog zakona smatraju se ure�ajima u sistemu veza u
skladu sa ovim zakoom, a imalac tih ure�aja mora ih odrNJavati u ispravnom
stanju.
V. ME�UNARODNE VEZE
�lan 115.
Sistemi veza mogu se povezivati sa sistemima veza drugih zema�a na
osnovu me�unarodnih ugovora koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju.
Sistemi veza iz stava 1. ovog �lana moraju pored uslova iz ovog zakona
ispunjavati i odgovaraju�e uslove iz me�unarodnih ugovora i stnadarde
koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Me�unarodne veze grade se i uspostav�aju sa sistemima veza drugih
zema�a na na�in kojim se ne naru�ava tehnolo�ko jedinstvo sistema veza
Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno interesi bezbednosti
zem�e.
Imaoci sistema veza koji neposredno izvr�avaju me�unarodne ugovore
mogu sa stranim pravnim licima neposredno zak�u�ivati posebne ugovore
radi izvr�avanja tih me�unarodnih ugovora u okviru svojih ovla��enja.
�lan 116.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza, u saglasnosti
sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim organom
uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove, izdaje dozvolu za povezivanje
sistema veza sa sistemom veza druge zem�e.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, dozvola nije potrebna ako se

pro�iruje kapacitet sistema veza JPTT i JRT na postoje�im me�unarodnim
relacijama.
�lan 117.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza ostvaruje
saradnju i odrNJava veze sa me�unarodnim organizacijama i organima i organizacijama

drugih zema�a koje se bave poslovima veza i stara se o izvr�avanju

me�unarodnih ugovora u oblasti veza koji obavezuju Socijalisti�ku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Saradnju sa me�unarodnim organizacijama i organima i organizacijama
drugih zema�a mogu ostvariti i zajednice i poslovne zajednice
preduze�a u �iju delatnost preteNJno spada vr�enje odre�enih poslova uz
oblasti veza, u skladu sa me�unarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalisti�ku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza koordinira
i usagla�ava stavove zainteresovanih saveznih organa uprave, saveznih
organizacija, zajednica i poslovnih zajednica preduze�a u pogledu
me�unarodne saradnje u oblasti veza radi ostvarivanja interesa Jugoslavije
u oblasti veza.
VI. INSPEKCIJSKI NADZOR
�lan 118.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza vr�i
inspekcijski nadzor nad izvr�avanjem ovog zakona, propisa donesenih na
osnovu ovog zakona i me�unarodnih ugovora koji obavezuju Socijalisti�ku
Federativnu Republiku Jugoslaviju, a naro�ito u pogledu:
1) povezivanja pojedinih sistema veza sa odgovaraju�im sistemima
veza drugih zema�a;
2) pravilnog ostvarivanja i funkcionisanja sistema me�unarodnih
veza.
�lan 119.
Savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza vr�i nadzor
nad primenjivanjem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i
me�unarodnih ugovora u oblasti radio-veza koji obavezuju Socijalisti�ku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
U okviru nadzora iz stava 1. ovog �lana, savezni organ uprave nadleNJan
za poslove radio-veza ostvaruje:
1) kontrolu dozvo�enih radio-emisija;
2) otkrivanje nedozvo�enih radio-emisija i preduzimanje mera za prekidanje
tih radio-emisija;
3) istraNJivanje �tetnih smetnji i preduzimanje mera za otklanjanje
�tetnih smetnji, i to:
� izme�u radio-stanica u zem�i i radio-stanica u inostranstvu;
� izme�u radio-stanica u zem�i:

� izme�u radio-stanica saveznih organa uprave i saaveznih organizacija,

kao i izme�u tih radio-stanica i radio-stanica drugih imalaca:
4) inspekciju radio-stanica obavezno povezanih sistema veza, inspekciju
radio-stanica sistema veza �iji se planovi razvoja usagla�avaju na nivou
saveznog organa uprave nadleNJnog za poslove saobra�aja i veza, kao i
inspekciju radio-stanica bez dozvola i radio-stanica iz stava 2. ta�ka 3.
ovog �lana.
�lan 120.
Inspekcijski nadzor iz �lana 118. ovog zakona vr�i savezni inspektor
za veze, a inspekcijski nadzor iz �lana 119. ovog zakona � savezni inspektor
za radio-veze (u da�em tekstu; savezni inspektor). Poslove
kontrole radio-emisija iz �lana 119. ovog zakona vr�e kontrolori radi�misija.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove
radio-veza moNJe se za vr�enje odre�enih poslova inspekcijskog nadzora
iz �lana 119. ovog zakona odrediti i drugog stru�nog radnika iz
oblasti radio-veza, u skladu sa samoupravnim op�tim aktom radne zajednice.
�lan 121.
Za vr�enje poslova saveznog inspektora mogu se postav�ati samo lica
koja imaju propisanu stru�nu spremu.
Savezni inspektor mora imati posebnu legitimaciju za vr�enje
inspekcijskih poslova.
Kontrolor radio-emisija mora imati posebnu legitimaciju za vr�enje
poslova kontrole radio-emisija, odnosno radio-stanice.
Legitimaciju saveznog inspektora za veze izdaje savezni organ uprave
nadleNJan za poslove saobra�aja i veza, a saveznog inspektora za radio-veze
i kontrolora radio-emisija � savezni organ uprave nadleNJan za poslove ra-
dio-veza.
�lan 122.
Ako se inspekcijski nadzor vr�i u organu ili organizaciji, savezni
inspektor duNJan je da o svom prisustvu obavesti stare�inu organa, odnosno
odgovorno lice u organizaciji.
Savezni inspektor duNJan je da �uva sve podatke koje sazna pri vr�enju
inspekcijskog nadzora koji predstav�aju drNJavnu, vojnu, sluNJbenu i poslovnu
tajnu.
�lan 123.
Savezni inspektor ima pravo da, pri vr�enju inspekcije, pregleda postrojenja
i ure�aje koji se koriste za me�unarodne veze i da izvr�i ili zahteva
izvr�enje odre�enih ispitivanja u vezi sa stanjem i radom itih
postrojenja i ure�aja.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda tehni�ku i drugu dokumentaciju
koja sadrNJi podatke potrebne za vr�enje inspekcijskog nadzora.
Pri vr�enju inspekcijskog nadzora mora se voditi ra�una o tome da se
ne ometa redovan rad sistema me�unarodnih veza, odnosno redovan rad ra-
dio-stanica.

�lan 124.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda dozvolu za radio-stanicu,k
ovla��enja operatora radio-stanice, tehni�ku i drugu dokumentaciju koja
se odnosi na radio-stanicu i samu radio-stanicu ili pojedine ure�aje u ra-
dio-stanici, kao i da izvr�i odre�ena ispitivanja i merenja na radiostanici
ili na pojedinim ure�ajima u radio-stanici, ili da od imaoca, odnosno
korisnika radio-stanice zahteva izvr�enje takvih ispitivanja i merenja.
�lan 125.
Imaoci sistema veza i odre�enih sredstava veza, odnosno radiostanica
duNJni su da saveznom inspektoru omogu�e vr�enje inspekcije, da
mu daju potrebna obave�tenja i omogu�e da razgleda dokumentaciju potrebnu
za vr�enje inspekcijskog nadzora, kao i da, na zahtev saveznog inspektora,
bez odlaganja dostave potrebne podatke i materijale.
Imaoci radio-stanica duNJni su da se odazovu pozivima radi vr�enja
kontrolnih radio-merenja.
�lan 126.
Ako savezni inspektor za veze u vr�enju nadzora utvrdi da se imaoci
sistema veza ne pridrNJavaju odredaba ovog zakona ili drugih saveznih
propisa iz oblasti veza, duNJan je da preduzme jednu ili vi�e od slede�ih
mera:
1) da odredi rok i da naredi da se otklone nedostaci na ure�ajima,
spojnim putevima i drugoj opremi koja se koristi za me�unarodne veze, kao
i nepravilnosti u njihovom radu � ako utvrdi da ti nedostaci, odnosno
nepravilnosti ometaju ili bi mogli da ometaju njihovo pravilno funkcionisanje;
2) da predloNJi saveznom organu uprave nadleNJnom za poslove saobra�aja
i veza privremen prekid rada ure�aja, spojnih puteva i druge opreme
koja se koristi za me�unarodne veze dok se ne ispune propisani uslovi pod
kojima se oni mogu koristiti, da odredi rok u kome se ti uslovi moraju ispuniti;
3) da naredi privremen prekid rada postrojenja ili ure�aja dok se ne
otklone utvr�eni nedostaci, odnosno utvr�ene nepravilnosti � ako se ne
postupi u smislu ta�ke 1. ovog stava.
Ako savezni inspektor utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za povezivanje
pojedinih sistema veza sa odgovaraju�im sistemom veza drugih zema�a, obavesti�e
o tome savezni organ uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza.
Ako se nedostaci, odnosno nepravilnosti u radu postrojenja i ure�aja
iz st. 1. i 2. ovog �lana ne otklone ni u odre�enom roku, savezni organ
uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza, na zahtev saveznog inspektora,
done�e re�enje o zabrani kori��enja tih sistema i odredi�e mere za
spre�avanje rada odnosnih postrojenja i ure�aja.
�lan 127.
Ako savezni inspektor prilikom vr�enja nadzora utvrdi da se imaoci
radio-stanica ne pridrNJavaju odredaba ovog zakona, propisa donesenih na

osnovu ovog zakona i me�unarodnih ugovora u oblasti radio-veza, duNJan je

da naredi preduzimanje slede�ih mera:
1) da se, u odre�enom roku, otklone nepravilnosti u radio-emisiji, odnosno
nedostaci na radio-stanici;
2) da odmah prekine rad radio-stanice bez dozvole ili nedozvo�enu
radio-emisiju i da odredi mere za onemogu�avanje rada radio-stanice bez
dozvole ili nedozvo�ene radio-emisije;
3) da se privremeno prekine emisija radio-stanice koja prouzrokuje
�tetnu radio-smetnju u prijemu druge radio-stanice dok se ne otklone
uzroci te radio-smetnje.
Ako imalac radio-stanice ne postupi po nare�enju iz ta�. 1. do 3. stav
1. ovog �lana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu done�e, na zahtev saveznog inspektora, re�enje o oduzimanju
dozvole i odredi�e mere za onemogu�avanje radio-emisije te radio-stanice.
�lan 128.
Ako je savezni inspektor, prilikom vr�enja poslova inspekcijskog
nadzora, izdao nare�enje ili izrekao zabranu iz �l. 126. i 127. ovog zakona,
re�enje o tom nare�enju ili zabrani dostavi�e odmah organizaciji ili
licu na koje se to re�enje odnosi.
�lan 129.
Ako savezni inspektor utvrdi da u zoni prostiranja usmerenih radiotalasa
postoji rastinje ili se grade objekti ili postrojenja koji svojom lokacijom,
konstrukcijom ili funkcionisanjem mogu ometati predaju, odnosno
prijem radio-emisija u toj zoni, obavesti�e o tome organ uprave koji je
izdao odobrenje za izgradnju tog objekta, odnosno postrojenja, kao i imaoca
sistema veza, i predloNJi�e mere koje treba preduzeti da se ne ometa predaja,
odnosno prijem radio-emisija.
Organ uprave iz stava 1. ovog �lana duNJan je da, u roku od 30 dana od
dana prijema obave�tenja, izvesti savezni organ uprave nadleNJan za poslove
radio-veza o preduzetim merama.
�lan 130.
Savezni inspektor vr�i inspekcijski nadzor samostalno i duNJan je
da se u vr�enju tog nadzora pridrNJava ovog zakona i propisa donesenih na
osnovu ovog zakona.
Protiv re�enja saveznog inspektora donesenog po odredbama �l. 126.
i 127. ovog zakona moNJe se, u roku od osam dana od dana prijema re�enja,
podneti NJalbu saveznom organu uprave nadleNJnom za poslove saobra�aja i
veza, odnosno saveznom organu uprave nadleNJnom za poslove radio-veza.
�alba ne odlaNJe izvr�enje re�enja.
�lan 131.
Kad savezni inspektor u vr�enju inspekcijskog nadzora utvrdi da je
povredom propisa u�injen prekr�aj, privredni prestup ili krivi�no delo,
duNJan je da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekr�ajnog
5 65

postupka, odnosno prijavu za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa

ili krivi�nog dela.
Organ kome je podnesen zahtev za pokretanje prekr�ajnog postupka,
odnosno organ kome je podnesena prijava za pokretanje postupka zbog privrednog
prestupa ili kve nadleNJan za poslove saobra�aja i veza, odnosno
savezni organ uprave nadleNJan za poslove radio-veza �iji je savezni inspektor
podneo taj zahtev, odnosno prijavu.
�lan 132.
Za postupanje saveznog inspektora vaNJe odredbe propisa o op�tem
upravnom postupku.
�lan 133.
Saveznom inspektoru, odnosno kontroloru radio-emisije, prilikom
otkrivanja radio-stanice bez dozvole ili radio-stanice �ija radio-emisija
prouzrokuje �tetnu smetnju, mora se, na osnovu re�enja saveznog organa
uprave nadleNJnog za poslove radio-veza, omogu�iti ulazak u tu� stan ili
druge prostorije radi pristupa toj radio-stanici.
Izuzetno od stava 1. ovog �lana, saveznom inspektoru, odnosno kontroloru
radio-emisije, mora se omogu�iti ulazak u stan ili druge prostorije i
bez re�enja saveznog organa uprave nadleNJnog za radio-veze, ako je otkrivena
radio-stanica bez dozvole ili radio-stanica �ija radio-emisija prouzrokuje
�tetnu smetnju, kojom se ugroNJava funkcionisanje u sistemu veza
oruNJanih snaga, unutra�njih poslova ili u sistemu veza u oblasti bezbednosti
saobra�aja, a na taj na�in i bezbednost zem�e, �udi ili imovine ve�eg
obima.
�lan 134.
Imalac sistema veza duNJan je da svojim op�tim aktom utvrdi organizaciju
i na�in vr�enja kontrole svog sistema veza i da obezbedi stalno
vr�enje te kontrole.
VII. KAZNENE ODREDBE
�lan 135.
Nov�anom kaznom od 10.000 do 100.000 novih dinara kazni�e se za privredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza:
1) ako svoj sistem veza ne planira, ili ne gradi ili ne koristi ili ne
odrNJava na na�in koji obezbe�uje tehnolo�ko jedinstvo sistema veza u
skladu sa osnovnom tehni�kom i tehnolo�kom koncepcijom sistema veza
(�lan 6. stav 1);
2) ako svoj sistem veza ne poveNJe u Sistem veza Jugoslavije (�lan 27);
3) ako sistem veza koji se obavezno povezuje u Sistem veza Jugoslavije
ne poveNJe tako da ovaj sistem moNJe efikasno funkcionisati u vanrednim
okolnostima (�lan 26. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 500 do
10.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza.
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se odgovorno lice u organu
dru�tveno-politi�ke zajednice, drugom drNJavnom organu ili mesnoj za

jednici koja je imalac sistema veza, nov�anom kaznom od 500 do 10.000 novih
dinara.
�lan 136.
Nov�anom kaznom od 8.000 do 80.000 novih dinara kazni�e se za privredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza:
1) ako objekte ili tehni�ka sredstva veze koja su od zna�aja za tehnolo�ko
jedinstvo sistema veza proizvodi ili projektuje ili upotreb�ava
ili gradi ili odrNJava mimo propisanih standarda ili tehni�kih normativa
ili normi kvaliteta proizvoda i usluga ili tehni�kih uslova ili
propisa donesenih na osnovu saveznih zakona (�lan 14);
2) ako novoizgra�eni sistem veza ili deo sistema veza koji predstav�a
odre�enu tehnolo�ku celinu pusti u rad i koristi bez tehni�kog pregleda
(�lan 16);
3) ako u svom sistemu veza ne obezbedi neprekidno napajanje elektri�nom
energijom u redovnim i vanrednim okolnostima onih postrojenja ili
ure�aja od kojih zavisi pravilno funkcioisanje i nesmetano kori��enje
Sistema veza Jugoslavije (�lan 29. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 400 do
8.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza
ili sredstava veza.
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se odgovorno lice u organu
dru�tveno-politi�ke zajednice, drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici
koja je imalac sistema veza ili sredstava veza, nov�anom kaznom od
400 do 8.000 novih dinara.
�lan 137.
Nov�anom kaznom od 5.000 do 50.000 novih dinara kazni�e se za privredni
prestup PTT organizacija, radio-difuzna organizacija, elektroprivredna
organizacija ili drugo pravno lice:
1) ako ne izgradi kanalizacionu mreNJu za pretplatni�ku telekomunikacionu
mreNJu ili kablovsku distribucionu mreNJu za distribuciju radio
i televizijskih programa ili ako u objekte ne ugradi telefonsku i kablovsku
distribucionu instalaciju (�lan 18. st. 1. i 2);
2) ako prioritetno ne obezbedi napajanje elektri�nom energijom
postrojenja i ure�aja obavezno povezanih sistema veza (�lan 29. stav 2);
3) ako sistem veza ne planira, ne gradi ili ne odrNJava na na�in koji
obezbe�uje njegovo tehnolo�ko jedinstvo i nesmetano funkcini�e (�lan
32. stav 2);
4) ako ne organizuje ili ne vr�i PTT usluge na na�in i pod uslovima
koji obezbe�uju efikasno i kvalitetno zadovo�avanje potreba korisnika
tih usluga i u skladu sa interesima bezbednosti zem�e (�lan 33);
5) ako ne obezbedi pravilno i nesmetano funkcionisanje PTT saobra�aja
ili ako PTT usluge ne vr�i u skladu sa zakonom ili op�tim aktima
Zajednice JPTT (�lan 36);
6) ako ne preduzima mere za obezbe�enje i za�titu sistema veza i
funkcionisanje PTT saobra�aja na svom podru�ju (�lan 37. stav 1);
5* 67

7) ako svoj sistem veza poveNJe sa sistemom veza druge zem�e protivno
uslovima iz ovog zakona ili odgovaraju�im uslovima iz me�unarodnih ugovora
ili standardima koji obavezuju Socijalisti�ku Federativnu Republiku
Jugoslaviju ili na na�in kojim se naru�avaju tehnolo�ko
jedinstvo sistema veza Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije
ili interesi bezbednosti zem�e (�lan 115. st. 2. i 3).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 300 do
6.000 dinara i odgovorno lice u PTT organizaciji, radio-difuznoj organizaciji,
elektroprivrednoj organizaciji ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz ta�ke 1. stav 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od
300 do 6.000 novih dinara i odgovorno lice u organu dru�tveno-politi�ke
zajednice ili drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici.
�lan 138.
Nov�anom kaznom od 5.000 do 50.000 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza ili investitor:
1) ako uspostavi ili koristi vezu suprotno interesima bezbednosti
zem�e i osnovama socijalisti�kog samoupravnog ure�enja ili javnom redu
ili moralu (�lan 9);
2) ako ne obezbedi nepovredivost tajnosti poruke koja se prenosi
njegovim sistemom veza ili ako ne vr�i kontrolu obezbe�enja nepovredivosti
tajnosti poruke (�lan 10);
3) ako ne organizuje ili trajno ne vr�i kontrolu funkcionisanja ili
kori��enja svog sistema veza ili ne vr�i preglede objekata i tehni�kih
sredstava veza koji su sastavni deo njegovog sistema veza ili ako blagovremeno
ne preduzme potrebne mere za otklanjanje smetnji i nedostataka u
svom sistemu veza (�lan 22. stav 1);
4) ako o nastalom prekidu na me�unarodnim vezama ili na vezama
izme�u republika i autonomnih pokrajina ne obavesti savezni organ
uprave nadleNJan za poslove saobra�aja i veza (�lan 22. stav 2);
5) ako ne organizuje ili povremeno ne vr�i zajedni�ke veNJbe radi
provere funkcionisanja Sistema veza Jugoslavije ili njegovih delova i
mogu�nosti za njihovo kori��enje u celoj zem�i ili odre�enim delovima
zem�e (�lan 30);
6) ako svoj sistem veza koji se obavezno povezuje ili pojedine delove
tog sistema veza, u slu�aju vanrednih okolnosti, ne koristi na propisani
na�in (�lan 31);
7) ako prilikom izgradnje stambenog, poslovnog ili drugog gra�evinskog
objekta ne preduzme neku od mera koje je utvrdila radio-difuzna
organizacija na tom podru�ju da ne pogor�a kvalitet prijema radio-difu-
znih emisija kod korisnika na tom podru�ju (�lan 48);
8) ako u za�titnoj zoni gradi objekte ili postrojenja ili druge radiostanice
koji svojom lokacijom ili konstrukcijom ili funkcionisanjem
mogu ometati prostiranje radio-talasa ili prouzrokovati smetnje u radiovezama
(�lan 108. stav 1);

9) ako svoj sistem veza poveNJe sa sistemom veza druge zem�e bez dozvole
nadleNJnog saveznog organa uprave (�lan 116. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 300 do
3.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza
ili sredstava veza ili odgovorno lice investitora.
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 300 do
3.000 novih dinara i odgovorno lice u organu dru�tveno-politi�ke zajednice,
drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici.
�lan 139.
Nov�anom kaznom od 4.000 do 40.000 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
preduze�e ili drugo pravno lice:
1) ako prenos poruka ne vr�i na na�in kojim se obezbe�uje pouzdano i
brzo sporazumevanje upotrebom jedinstvenih izraza ili pojmova ili znakova
ili skra�enica (�lan 11);
2) ako ne daje prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na bezbednost
zem�e i �udskih NJivota na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van
atmosfere, kao i na ugroNJenost imovine ve�eg obima (�lan 13);
3) ako o svom sistemu veza ne vodi i na propisani na�in ne dostav�a
odre�ene tehni�ke i druge podatke zna�ajne za bezbednost zem�e i tehnolo�ko
jedinstvo sistema veza, odnosno sredstvima veza (�lan 20);
4) ako u slu�aju prekida veze u nekom od obavezno povezanih sistema
veza odmah ne preduzme potrebne mere da se u �to kra�em roku veza ponovo
uspostavi (�lan 23);
5) ako prenosi laNJne ili pogre�ne signale ili saop�tenja, ili saop�tenja
bez identifikacije, ili signale ili saop�tenja koja se ne odnose na
njegovu delatnost, ili nepotrebne ili suvi�ne signale ili saop�tenja, ili
ako prima signale ili saop�tenja koja nisu namenjena njemu ili koja nisu za
op�ti prijem, ili objav�uje sadrNJaj ili otkriva postojanje, ili publikuje
ili na drugi na�in koristi, bez odobrenja navedene signale i saop�tenja
(�lan 91. st. 1. i 2);
6) ako ne prekine rad radio-stanice odmah kad primi znak opasnosti i
ne odazove se pozivu i ne stavi svoju radio-stanicu na raspolaganje, odnosno
ako u takvoj situaciji ne postupi na najcelishodniji na�in (�lan 92.
stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 250 do
2.500 novih dinara i odgovorno lice u preduze�u ili drugom pravnom licu.
Za radnju iz stava 1. ovog �lana kazni�e se nov�anom kaznom od 250 do
2.500 novih dinara i odgovorno lice u organu dru�tveno-politi�ke zajednice,
drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici.
Za prekr�aj iz ta�. 2, 5. i 6. stav 1. ovog �lana odgovornom licu moNJe
se, uz nov�anu kaznu, izre�i i za�titna mera zabrane vr�enja duNJnosti odgovornog
lica u trajanju od �est meseci.
�lan 140.
Nov�anom kaznom od 3.00 do 30.000 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
preduze�e ili drugo pravno lice:

1) ako u blizini objekta ili tehni�kih sredstava veza ili spojnih puteva
sistema veza izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da
o�tete ili ometaju njihovo funkcionisanje (�lan 107. stav 1);
2) ako od imaoca sistema veza blagovremeno ne pribavi saglasnost da
u blizini njegovih objekata ili tehni�kih sredstava veza moNJe izvesti odre�ene
radove ili podi�i novi objekat (�lan 107. stav 2);
3) ako elektr�nergetska postrojenja za prenos ili raspodelu ili
kori��enje elektri�ne energije u blizini sistema veza ili njegovog dela
ne izvede ili ne koristi ili ne odrNJava tako da njihov rad ne prouzrokuje
smetnje u funkcionisanju odnosnog sistema veza ili dovodi u opasnost NJivot
ili zdrav�e �udi koji izvode radove na sistemu veza ili koriste sistem
veza (�lan 111);
4) ako elektri�na ili druga postrojenja, ure�aje ili aparate gradi
ili ugra�uje tako da prouzrokuju elektromagnetske smetnje u radu nekog
sistema veza ili u prijemu poruka ili radio ili televizijskih programa
(�lan 112. stav 1);
5) ako u gradu ili nase�u gradskog karaktera ili van nase�a postavi
radio-stanicu iznad odre�ene snage zra�enja ili radio-stanicu koja moNJe
ometati druge veze ili prijem radio-emisija (�lan 113).
Za radnje iz stava 1. ovog �lana nov�anom kaznom od 20o do 2.000 novih
dinara kazni�e se i odgovorno lice u preduze�u ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog �lana nov�anom kaznom od 200 do 2.000 novih
dinara kazni�e se i odgovorno lice u organu dru�tveno-politi�ke zajednice,
drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici.
�lan 141.
Nov�anom kaznom od 2.500 do 25.000 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
preduze�e ili drugo pravno lice:
1) ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema
veza (�lan 8);
2) ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (�lan 68);
3) ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana
nastupanja neke od okolnosti iz �lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave,
odnosno organizaciji koja ju je izdala (�lan 76. stav 2);
4) ako koristi radio-stanicu ili radio-sistem koji ne ispunjavaju
propisane uslove (�lan 81);
5) ako na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu ne prilagodi rad radio-stanice nastalim promenama (�lan
83);
6) ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrNJava propisanih
uslova ili ako ne obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju
smetnje u radu drugih radio-stanica ili ako ne preduzima mere za blagovremeno
otklanjanje nepravilnosti u radu svoje radio-stanice (�lan 85.
stav 1);
7) ako se radio-stanica pri emitovanju ne identifkuje (�lan 90. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog �lana nov�anom kaznom od 100 do 1.000 novih

dinara kazni�e se i odgovorno lice u preduze�u ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog �lana nov�anom kaznom od 100 do 1.000 novih
dinara kazni�e se i odgovorno lice u organu dru�tveno-politi�ke zajednice,
drugom drNJavnom organu ili mesnoj zajednici.
�lan 142.
Nov�anom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
pojedinac imalac sredstava veza ili korisnik veza:
1) ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema
veza (�lan 8);
2) ako uspostavi i koristi vezu suprotno interesima bezbednosti zem�e,
osnovama socijalisti�kog samoupravnog ure�enja, kao i javnom redu i
moralu (�lan 9);
3) ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (�lan 68);
4) ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana
nastupanja neke od okolnosti iz �lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave,
odnosno organizaciji koja ju je izdala (�lan 76. stav 2);
5) ako koristi radio-stanicu koja ne ispunjava uslove propisane ovim
zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona (�lan 81. stav 1);
6) ako, na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu, rad radio-stanice ne prilagodi nastalim promenama (�lan
83);
7) ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrNJava propisanih
uslova ili ako ne obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju
smetnje u radu drugih radio-stanica ili ako ne preduzima mere za blagovremeno
otklanjanje nepravilnosti u radu svoje radio-stanice (�lan 85.
stav 1);
8) ako se radio-stanica ne identifikuje pri emitovanju (�lan 90. stav
1);
9) ako u blizini objekata ili tehni�kih sredstava veza ili spojnih puteva
sistema veza izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da
o�tete ili ometaju njihovo funkcionisanje (�lan 107. stav 1);
10) ako od imaoca sistema veza ne pribavi blagovremeno saglasnost da
u blizini njegovih objekata ili tehni�kih sredstava veza moNJe izvesti odre�ene
radove ili podi�i novi objekat (�lan 107. stav 2);
11) ako ispod nadzemnih ili iznad podzemnih NJi�anih vodova ili na
pravcima usmerenih radio-talasa ili u njihovoj neposrednoj blizini sadi
sadnice koje mogu o�tetiti ili ometati rad tih vodova (�lan 109. stav 1);
12) ako njegovo elektri�no ili drugo postrojenje ili ure�aj ili aparat
prouzrokuje elektromagnetske smetnje u radu nekog sistema veza ili u
prijemu poruka ili radio ili televizijskih programa (�lan 112. stav 1).
Za radnje iz ta�. 3. do 9. stav 1. ovog �lana, pored nov�ane kazne, ili
samostalno, moNJe se izre�i za�titna mera oduzimanja radio-stanice.
�lan 143.
Nov�anom kaznom od 90 do 900 novih dinara kazni�e se za prekr�aj
vo�a vazduhoplova ili zapovednik pomorskog broda ili plovila unutra

�nje plovidbe ili drugo odgovorno lice na vazduhoplovu ili pomorskom

brodu ili plovilu unutra�nje plovidbe ako, protivno odredbama �l. 87. i
88. ovog zakona, koristi radio-stanicu za vreme dok se vazduhoplov nalazi
na vazduhoplovnom pristani�tu ili za vreme dok se brod ili plovilo nalazi
u luci, odnosno pristani�tu.
VIII. OVLA��UJU�E ODREDBE
�lan 144.
Ovla��uje se Savezno izvr�no ve�e da donese propise o: osnovnoj
tehni�koj i tehnolo�koj koncepciji Sistema veza Jugoslavije (�lan 6);
postupku za uskla�ivanje planova razvoja (�lan 7); na�inu prikup�anja, obradi,
razmeni i kori��enju informacija i podataka o sistemima veza (�lan
19); na�inu kori��enja obavezno povezanih sistema veza u slu�aju vanrednih
okolnosti (�lan 31); organizaciji i na�inu vr�enja kontrole radi�misija
(�lan 93); naknadama za kori��enje podataka iz oblasti radio-veza
(�lan 99); naknadama za ispitivanje i merenje u oblasti radio-veza (�lan
101).
�lan 145.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove saobra�aja i veza da donese propise o: upotrebi
jedinstvenih izraza, pojmova, znakova i skra�enica za prenos poruka u sistemu
veza (�lan 11); tehni�kim uslovima za tehnolo�ko jedinstvo sistema
veza (�lan 14); uslovima gradnje zgrada, prostorija i drugih objekata za sme�taj
postrojenja, ure�aja, aparata i druge opreme koja se ugra�uje u sistem
veza (�lan 17); na�inu povezivanja sistema veza u odgovaraju�im telekomunikacionim
centrima sa sistemom veza JPTT (�lan 27) odrNJavanju sistema
veza Jugoslavije (�lan 28); planu namene radio-frekvencijskih opsega
(�lan 61); stru�noj spremi i drugim uslovima koje moraju ispunjavati savezni
inspektori (�lan 121. stav 1); obrascu legitimacije saveznog inspektora
i kontrolora radio-emisija (�lan 121. st. 2. i 3).
�lan 146.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove saobra�aja i veza da, u sporazumu sa saveznim sekretarom
za narodnu odbranu, funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove, funkcionerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadleNJnim za inostrane poslove i funkcionerom
koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove informacija,
donese propis o povezivanju sistema veza sa odgovaraju�im sistemima
veza drugih zema�a i kori��enju me�unarodnih veza (�lan 116).
�lan 147.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove saobra�aja i veza da, u sporazumu sa saveznim sekretarom
za narodnu odbranu i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadleNJnim za unutra�nje poslove, donese propise o tehni�kim

karakteristikama i eksploatacionim uslovima za radio-stanice stranih

pravnih lica (�lan 56); amaterske radio-stanice (�lan 57. ta�ka 3) i radiostanice
za telefoniju koje su predvi�ene da rade u radio-frekvencijskim
opsezima namenjenim za gra�ane (�lan 57. ta�ka 4).
�lan 148.
Ovla��uje se savezni sekretar za narodnu odbranu da, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove
saobra�aja i veza i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave naleNJnim za unutra�nje poslove, donese propise o tehni�kim i drugim
podacima i na�inu vo�enja i dostav�anja podataka o sistemu veza, odnosno
sredstvima veza (�lan 20).
�lan 149.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadleNJnim za poslove radio-veza da donese propise o: pretplatni�kim ra-
dio-stanicama za razli�ite oblike veza u sistemu veza JPTT (�lan 57.
ta�ka 1); tehni�kim karakteristikama i eksploatacionim uslovima za ra-
dio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim brodovima i
drugim plovilima (�lan 57. ta�ka 2); radio-stanicama za telekomandovanje
igra�kama i napravama (�lan 57. ta�ka 5); planovima raspodele radio-fre-
kvencija (�lan 62); obrascu dozvole za radio-stanice (�lan 68); podacima i
dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribav�anje dozvole za radiostanicu
(�lan 72); uslovima pod kojima se mogu koristiti pojedine vrste ra-
dio-stanica u razli�itim radio-sluNJbama, odnosno razli�itim radio-fre-
kvencijskim opsezima (�lan 85); identifikaciji radio-stanica (�lan 90);
veli�ini za�titne zone u blizini odre�enih radio-stanica (�lan 108);
slobodnim pravcima za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori) u
gradovima i nase�ima gradskog karaktera (�lan 113).
�lan 150.
Ovla��uje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleNJnom
za poslove standardizacije da, u sporazumu sa funkcionerom koji
rukovodi saveznim organom uprave nadleNJnim za poslove saobra�aja i veza,
donese propise o karakteristikama zajedni�kih antenskih sistema i zajedni�kih
kablovskih distribucionih sistema i uslovima za njihovo instaliranje,
kori��enje i odrNJavanje (�l. 45 i 46), kao i o uslovima i na�inu
za�tite sistema veza od smetnji koje prouzrokuju elektromagnetska postrojenja,
ure�aji i aparati (�l. 111. i 112).
�lan 151.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave naleNJnim za poslove
saobra�aja i veza i funkcioner koji rukovodi saveznim organom
uprave nadleNJnim za radio-veze mogu propisivati prekr�aje za povrede
propisa iz �l. 145, 146, 147. i 149. ovog zakona.

IX. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE

�lan 152.
Do dono�enja planova raspodele, a najdocnije u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona, dozvole za radio-stanice mogu se izdavati
na osnovu do tada dode�enih radio-frekvencija.
�lan 153.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaNJi Zakon o
osnovama sistema veza (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 24/74, 29/77 i 52/83).
Propisi koji su doneseni na osnovu tog zakona uskladi�e se sa odredbama
ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
�lan 154.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1989. godine.

PR A VI L NI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NE
INSTALACIJE NISKOG NAPONA*
I. OSNOVNE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) svojstva i karakteristike ure�aja i opreme za izvo�enje elektri�nih
instalacija;
2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvo�enju i kori��enju
elektri�nih instalacija;
3) ozna�avanje i obeleNJavanje ure�aja, opreme i elektri�nih instalacija
koji uti�u na bezbednost i za�titu NJivota i zdrav�a pri kori��enju
elektri�nih instalacija;
4) tehni�ke mere za�tite pri kori��enju elektri�nih instalacija;
5) postupak i na�in kontrolisanja i verifikacije propisanih
svojstava, karakteristika i kvaliteta elektri�nih instalacija.
�lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektri�ne instalacije
za: rudnike, prostorije ugroNJene od eksplozija, elektri�nu vu�u, brodove,
drumska vozila, osim kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih
javnih povr�ina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske
svrhe.
Nazivni napon elektri�nih instalacija iz stava 1. ovog �lana je do
1 000 V efektivne vrednosti za naizmeni�nu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu
struju.
�lan 3.
Termini upotreb�eni u ovom pravilniku utvr�eni su u jugoslovenskim
standardima JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih si*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 53/88. Izmene i dopune
ovog
pravilnika su objav�ene u �SluNJbenom listu SRJ�, broj 28/95.

stema, sistemi napajanja i klasifikacija spo�a�njih uticaja utvr�eni su u

jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730.
II. URE�AJI I OPREMA ZA IZVO�E�E ELEKTRI�NIH
INSTALACIJA
1. Op�ti uslovi
�lan 4.
Tehni�ki uslovi za odre�ivanje i postav�anje elektri�ne opreme,
zavisno od spo�a�njih uticaja, utvr�eni su u jugoslovenskim standardima
JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.
�lan 5.
Ure�aji i oprema za elektri�ne instalacije (u da�em tekstu:
elektri�na oprema) moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu
elektri�ne istalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naizmeni�nu
struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektri�na oprema
koja se prik�u�uje izme�u faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana
za me�ufazni napon.
�lan 6.
Elektri�na oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno
efektivnoj vrednosti struje za naizmeni�nu struju, koja �e proticati tokom
normalnog rada.
Elektri�na oprema mora da podnese struje koje proti�u u vanrednim
uslovima, u toku vremenskih perioda koje dopu�taju karakteristike
ure�aja za za�titu.
�lan 7.
Ako frekvencija uti�e na karakteristike elektri�ne opreme,
nazivna frekvencija te opreme mora odgovarati frekvenciji odgovaraju�eg
napojnog strujnog kola.
�lan 8.
Elektri�na oprema odre�ena prema karakteristikama snage
elektri�ne opreme koja se ugra�uje mora biti podesna za normalan rad, uzimaju�i
u obzir faktore optere�enja i intermitencije.
�lan 9.
Elektri�na oprema, prilikom normalnog rada i pri uk�u�ivanju i isk�u�ivanju,
ne sme �tetno da deluje na drugu opremu.
Elektri�na oprema, uk�u�uju�i provodnike i kablove, mora se postaviti
tako da se moNJe lako proveravati, odrNJavati i prilaziti njenim pri�u�cima
i da se njome moNJe lako rukovati.
Zahtevi iz stava 2. ovog �lana moraju biti ispunjeni i pri postav�anju
elektri�ne opreme u ku�i�ta.
�lan 10.
Natpisne plo�ice i druga sredstva koja sluNJe za raspoznavanje moraju
se postaviti na rasklopne aparate radi ozna�avanja njihove namene.

Uprav�a�ki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne

sveti�ke i dr.) moraju se postav�ati na lako pristupa�na i vid�iva mesta.
Tehni�ki uslovi, smerovi kretanja i boje uprav�a�kih i signalnih
elemenata utvr�eni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS
N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.
�lan 11.
Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno ozna�iti tako da
se lako mogu raspoznati pri polaganju, poprav�anju ili zamenjivanju.
Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovaraju�ih boja izolovanog
omota�a, ili se vr�i bojenje, namotavanje traka ili postav�anje
prstenova odre�enih boja ili oznaka.
Kombinacija zelene i NJute boje (bilo kao izolovanog omota�a provodnika
ili NJile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se
isk�u�ivo za raspoznavanje za�titnog provodnika, provodnika za izjedna�enje
potencijala i za�titno neutralnog provodnika (PEN-provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izlolovanog omota�a provodnika, ili
NJile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje
neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni
provodnik, taj provodnik se mora ozna�iti svetloplavom bojom. U vi�eNJilnim
kablovima sa vi�e od pet provodnika, �ije se NJile ozna�avaju brojevima,
za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je ozna�en
brojem 1.
U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moNJe se koristiti
provodnik vi�eNJilnog kabla ozna�en svetloplavom bojom za drugu
svrhu, ali ne u svrhu za�titnog provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za
razvod koriste izolovani provodnici, provodnik sa izolacijom svetloplave
boje ne sme se koristiti.
Izuzetno od st. 3, 4. i 5. ovog �lana, za�titno neutralni provodnik
(PEN-provodnik) ozna�ava se celom svojom duNJinom kombinacijom zelene i
NJute boje, a na krajevima kod prik�u�ka svetloplavom bojom, ili celom
svojom duNJinom svetloplavom bojom, a na krajevima kod prik�u�ka kombinacijom
zelene i NJute boje.
Provodnici koji nisu ozna�eni kombinacijom zelene i NJute boje ili
svetloplavom bojom mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu
za�titnog provodnika, odnosno neutralnog provodnika. Kod vi�eNJilnih
kablova sa vi�e od pet NJila, koji su ozna�eni brojevima, provodnici ozna�eni
brojevima ve�im od jedan mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za
za�titni provodnik, odnosno neutralni provodnik.
Ako se neizolovani provodnici ozna�avaju bojenjem, ne moraju se
bojiti celom duNJinom (npr. bojenje na �irini 15 mm do 100 mm u svakom
ode�ku ili na svakom pristupa�nom delu smatra se zadovo�avaju�im).
Kod kratkih razvoda jednoNJilnim kablovima, gde su veze nedvosmisleno
uo�ive nije potrebno da se postav�aju oznake za raspoznavanje.
�lan 12.
Ure�aj za za�titu mora se postaviti i ozna�iti tako da se lako raspozna
njegovo pripadaju�e strujno kolo.

Ure�aj za za�titu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni orman,

razvodna tabla, komandni pult i dr.).
�lan 13.
�eme, dijagrami ili tabele elektri�nih instalacija niskog napona
moraju se postaviti na mesta na kojima ima vi�e strujnih kola, tako da
ozna�avaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (ta�ke napajanja i broj i
presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje
ure�aja za za�titu, uk�u�ivanje i isk�u�ivanje, kao i njihovo mesto
postav�anja i izolacije.
�lan 14.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult
ili razvodna kutija) mora se postaviti i grupisati elektri�na oprema iste
vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektri�ne opreme druge vrste
struli i/ili napona tako da ne moNJe do�i do me�usobno �tetnih uticaja.
2. Elektri�ni razvod
�lan 15.
Tipovi elektri�nog razvoda, trajno dozvo�ene struje provodnika i
spo�a�nji uticaj na elektri�ni razvod utvr�eni su prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.752.
�lan 16.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se za�tititi od mehani�kih,
termi�kih i hemijskih o�te�enja odgovaraju�im tipom elektri�nog
razvoda, na�inom postav�anja, poloNJajem ili oblogom.
Elektri�ni razvod ima dovo�no mehani�ku �vrsto�u ako su provodnici
u instalacionim cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi
sa ispunom ili pla�tom u malteru ili ispod maltera, a neza�ti�eni kablovi
u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naro�ito ugroNJenim mestima (npr. pri vo�enju izolovanih provodnika
i kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne za�titne mere, kao
�to je postav�anje u cevi, kanale i sl. uz primenu odgovaraju�eg stepena za�tite
za�titnim ku�i�tem.
Tip elektri�nog razvoda odre�uje se prema uslovima rada elektri�ne
istalacije.
�lan 17.
Presek i tip provodnika i kablova odre�uju se prema uslovima za
polaganje provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimaju�i
u obzir i ograni�avaju�e faktore za�titnih mera, karakteristika ure�aja
za za�titu od kratkog spoja i preoptere�enja, temperature spojeva i dozvo�eni
pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektri�ne istalacije mora
biti manja od nazivne struje osigura�a ili nazivne vrednosti struje delovanja
ure�aja za za�titu od preoptere�enja strujnog kola provodnika, a ta
vrednost mora biti manja od trajno dozvo�ene struje provodnika.

�lan 18.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika
u jednofaznom strujnom kolu ili u vi�efaznom strujom kolu u
kome su preseci faznih provodnika od bakra manji od 16 mm2, a preseci faznih
provodnika od aluminijuma manji od 25 mm2.
U vi�efaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika
od bakra ve�i do 16 mm2, a presek faznog provodnika od aluminijuma ve�i
od 25 mm2, neutralni provodnik moNJe imati manji presek pod slede�im
uslovima:
1) da o�ekivana najve�a struja kroz ovaj provodnik, uk�u�uju�i i
eventualno pojavu harmonika, tokom normalnog rada nije ve�a od trajno dozvo�ene
struje za taj presek;
2) da je neutralni provodnik za�ti�en od preoptere�enja;
3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm2,
a presek neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm2.
Presek za�titnog provodnika utvr�en je prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.754.
�lan 19.
Presek izolovanih provodnika postav�enih i mehani�ki za�ti�enih
u trajnim elektri�nim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike
od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za provodnike od aluminijuma.
Zahtev iz stava 1. ovog �lana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika
u rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektri�nim aparatima
za doma�instvo i drugim elektri�nim aparatima koji se prik�u�uju
na elektri�nu instalaciju.
�lan 20.
Dozvo�eni pad napona izme�u ta�ke napajanja elektri�ne instalacije
i bilo koje druge ta�ke ne sme biti ve�i od slede�ih vrednosti prema
nazivnom naponu elektri�ne istalacije, i to:
1) za strujno kolo osvet�enja 3%, a za strujna kola ostalih potro�a�a
5%, ako se elektri�na istalacija napaja iz niskonaponske mreNJe;
2) za strujno kolo osvet�enja 5%, a za strujna kola ostalih potro�a�a
8%, ako se elektri�na instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja
je prik�u�ena na visoki napon.
Za elektri�ne istalacije �ija je duNJina ve�a od 100 m dozvo�eni pad
napona pove�ava se za 0,005% po duNJnom metru preko 100 m, ali ne vi�e od
0,5%.
�lan 21.
Spoj provodnika i druge elektri�ne opreme (u da�em tekstu: spoj)
mora biti izveden tako da bude osuguran i postav�en tako da dozvo�ava
mogu�nost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika
i njegovom preseku.
Spoj mora biti pristupa�an posle skidanja poklopca ili pregleda
alatom, a pristup mora imati stepen za�tite najmanje IP 2X prema jugoslovenskom
standardu JUS N.A5.070.

�lan 22.
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastav�ati u instalacionim
cevima i instalacionim kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim
kutijama, kablovskim spojnicama i raskopnim blokovima, a mesta spajanja
moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu
elektri�nog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana, u zidovima koji se montiraju
od elemenata izlivenih od betona spajanje se moNJe vr�iti i u kutijama
zidanih prik�u�nica, i to ispod prik�u�nica, pod uslovima da dubina tih
kutija dopu�ta sme�taj spojeva istog strujnog kola.
�lan 23.
Me�usobni spoj elektri�ne istalacije ili spoj elektri�nog razvoda
sa elektri�nom opremom mora biti izveden tako da elektri�ni razvod ne
bude izloNJen silama izvla�enja ili uvijanja.
Ako se dejstvo sila iz stava 1. ovog �lana ne moNJe izbe�i, mora se
predvideti sistem za rastere�enje.
�lan 24.
Spoju u elektri�nim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da
moNJe trajno podnositi dozvo�enu struju provodnika.
Ako je spoj elektri�ne instalacije izloNJen toploti, mehani�kim ili
hemijskim uticajima ili vibracijama, moraju se preduzeti odgovaraju�e
dodatne mere za�tite.
�lan 25.
Spoj mora biti izveden tako da ne do�e do smanjenja preseka ili o�te�enja
provodnika i izolacije.
�lan 26.
Na krajevima elektri�nog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i
na mestima prodiranja elektri�nog razvoda kroz zidove i elektri�nu
opremu, mora se izvr�iti trajno zaptivanje (npr. uvodnicama).
�lan 27.
Na mestima prolaza elektri�nog razvoda kroz zidove, osim tipa koji
se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovaraju�a
dodatna mehani�ka za�tita (npr. pomo�u �aure, cevi, kutije i
sl).
Ako elektri�ni razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor
mora biti zaob�enih ivica.
�lan 28.
Elektri�ni razvod koji je izloNJen vibracijama mora biti izveden sa
savit�ivim provodnicima ili kablovima.

�lan 29.
Ako se u blizini elektri�nog razvoda nalaze druge neelektri�ne
instalacije, mora se izme�u njih obezbediti takav razmak da odrNJavanje
jedne instalacije ne ugroNJava druge instalacije.
Najmanji dozvo�eni razmak izme�u elektri�nog razvoda i drugih
instalacija je 30 mm.
�lan 30.
Ako se u blizini elektri�nog razvoda nalaze instalacije grejanja,
cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, elektri�ni razvod mora se izolovati
toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih
uticaja.
�lan 31.
Elektri�ni razvod ne sme se postaviti ispod neelektri�nih instalacija
na kojima je mogu�a kondenzacija vode ili drugih te�nosti.
Elektri�ni razvod, po pravilu, ne sme se postav�ati u isti instalacioni
kanal, cev i sl. sa drugim neelektri�nim instalacijama, a ako se
to ne moNJe izbe�i, mora se osigurati za�tita od indirektnog dodira automatskim
isk�u�enjem napajanja ili primenom izolacije za opremu klase C i
mora se postaviti odgovaraju�a za�tita od opasnih uticaja drugih instalacija.
�lan 32.
Metalni delovi elektri�nog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su izloNJeni
vodi ili kondenzaciji moraju biti za�ti�eni od korozije spo�a i
iznutra i moraju imati obezbe�en odvod kondenzovane te�nosti.
�lan 33.
Ako se elektri�ni razvod postav�a po zidovima, najmanji dozvo�eni
razmak izme�u elemenata elektri�nog razvoda i zida je 5 mm.
�lan 34.
Elektri�ni razvod niNJeg napona ne sme se postav�ati u isti omota�
ili cev, niti blizu elektri�nog razvoda �iji je napon vi�i, osim ako
izme�u ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdrNJava ispitni
napon elektri�nog razvoda vi�eg napona.
�lan 35.
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postav�ati
provodnici samo jednog strujnog kola, osim provodnika uprav�a�kih i
pomo�nih strujnih kola.
�lan 36.
Kroz isti vi�eNJilni kabl ne sme se voditi vi�e strujnih kola, osim
provodnika uprav�a�kih i pomo�nih strujnih kola.
�lan 37.
Elektri�ni razvod mora biti postav�en tako da u slu�aju kvara ne
ugroNJava okolinu.
6 81

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima)

koji se polaNJu pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od
metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala.
Za pri�vr��ivanje elektri�nog razvoda mogu se upotrebiti sredstva
i primeniti postupci koji ne izazivaju deformacije ili o�te�enje izolacije,
kao �to su: gipsovanje, obujmice od izolacionog meterijala prilago�ene
u obliku kabla, lep�enje ili zakivanje ekserima sa podloNJnim
plo�icama od izolacionog materijala i dr.
�lan 38.
Kablovi podloNJni neposredno u malter i u zid moraju po celoj duNJini
biti pokriveni malterom deb�ine najmanje 4 mm.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, kablovi ne moraju biti pokriveni
malterom a ako su poloNJeni u �up�inama tavanica i zidova od betona
ili sli�nog materijala koji ne gori niti potpomaNJe gorenje.
�lan 39.
Kablovi i instalacioni provodnici poloNJeni u instalacione cevi u
zidu ili kablovi poloNJeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se
voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama
prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u
instalacionim cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200
cm od poda do tavanice.
Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u
instalacionim cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti
najmanje 15 cm.
Trase kablova koji napajaju u�vr��ene zagreva�e vode moraju se
poklapati sa osom postav�anja zagreva�a vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim
cevima) dozvo�eno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.
�lan 40.
Uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada
ili tu� utvr�eni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.
�lan 41.
Polaganje kablova na zid dozvo�eno je ako kabl ima izolaciju od
termoplasti�nih materijala sa ispunom i pla�tom, ako se polaNJe na obujmice
na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno za�ti�en od mehani�kih
o�te�enja.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postav�a na zid uz polaganje
kablova iz stava 1. ovog �lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen
za�tite najmanje IP 5X utvr�en za vlaNJne prostorije, odnosno odgovaraju�i
stepen za�tite za druge prostorije.

�lan 42.
Kablovi bez ispune, kao �to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati
samo u suvim prostorijama i to ispod maltera, a u �up�ine tavanica i
zidova od betona i sli�nog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom.
Kablovi iz stava 1. ovog �lana ne smeju se voditi u snopu, postav�ati
u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih plo�a, bez obzira na na�in
na koji se pr�ivr��uju, i ne smeju se polagati na zapa�ive materijale
ni kad se pokrivaju malterom.
�lan 43.
Za prik�u�ak prenosnih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju
radi prik�u�ivanja ili su tokom normalnog rada izloNJeni ograni�enom
pokretanju, kao i za elemente elektri�nog razvoda u dvostrukom podu
moraju se koristiti savit�ivi kablovi.
Kablovi iz stava 1. ovog �lana prik�u�uju se utika�em i prik�u�nicom
ili kutijom za stalni prik�u�ak.
Na mestima na kojima je potrebna za�tita od mehani�kih o�te�enja,
savit�ivi kablovi mogu se za�tititi postav�anjem u savit�iva instalaciona
ili metalna creva sa unutra�njom izolacionom oblogom.
�lan 44.
Pri postav�anju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu
od nezapa�ivog materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve
unutra�nje mere da se provodnici mogu lako vaditi i postav�ati posle postav�anja
pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutra�nji izolacioni
omot i odgovaraju�i stepen za�tite ostvaren ku�i�tem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izra�ena od materijala
koji ne gori niti potpomaNJe gorenje.
�lan 45.
Ako se izolovani provodnici polaNJu u instalacione kanale koji se
postav�aju na zid ili tavanicu, moraju ispunjavati tehni�ke uslove za
instalacione kanale. Instalacioni kanali se ne smeju postav�ati ispod
maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polaNJu u instalacione kanale koji se
postav�aju u podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati na�inu odrNJavanja
poda (suvi ili mokri postupak) i tehni�kim uslovima za instalacione
kanale u podu.
�lan 46.
Neizolovani provodnici moraju biti postav�eni, odnosno za�ti�eni
tako da nije mogu� dodir delova pod naponom i moraju biti pri�vr��eni na
odgovaraju�e izolatore. Najmanji dozvo�eni me�usobni razmaci neizolovanih
provodnika odre�eni su u tabeli br. 1.
6* 83

Tabela 1.
Raspon
Horizontalni
razmak
Vertikalni
razmak
1 2 3
do 2 m 5 cm 10 cm
iznad 2 do 4 m 10 cm 15 cm
iznad 4 do 6 m 15 cm 20 cm
iznad 6 m 20 cm 25 cm
Razmaci izme�u neizolovanih provodnika i delova zgrada, �eli�nih
konstrukcija i sl. moraju odgovarati me�usobnim horizontalnim razmacima
neizolovanih provodnika odre�enih u tabeli br. 1.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana razmaci manji od razmaka odre�enih
u tabeli br. 1 dozvo�avaju se za neizolovane provodnike velikih
preseka, pod uslovom da su na svakom metru duNJine pri�vr��eni na odgovaraju�a
izolaciona tela i da su provereni na dinami�ka naprezanja
usled struje kratkog spoja.
Razmak izme�u neizolovanih provodnika iz stava 4. ovog �lana i delova
zgrada, �eli�nih konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlaNJnim
prostorijama ina slobodnom prostoru � 2 cm.
�lan 47.
Razmak izme�u izolovanih provodnika pri�vr��enih na odgovaraju�e
izolatore mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlaNJnim
prostorijama i na slobodnom prostoru � najmanje 5 cm.
�lan 48.
Kablovi se mogu ukopati u zem�u ako imaju odgovaraju�i omota� koji
ih �titi od mehani�kih i drugih uticaja.
Pri polaganju kablova u zem�u dubina ukopavanja ne sme biti manja od
0,6 m od gornje povr�ine zem�e, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod
povr�ine puta.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana moNJe se odstupiti ako se
kablovi polaNJu u kamenito tlo.
�lan 49.
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su
namenjeni polaganju u zem�u, te�ki gumeni kablovi i provodna uNJad.
U podzemne za�titne izolacije instalacione cevi smeju se polagati
kablovi sa pla�tom ili sa olovnim omota�em, pod uslovom da ostaju
pristupa�ni i zamen�ivi i da je cev mehani�ki �vrsta, za�ti�ena od prodora
te�nosti i provetrena.
�lan 50.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili pri�vr��eni
nose�im kukama, obujmicama ili sli�nim sredstvima za pri�vr��i

vanje ili poloNJiti na police (regale), re�etke (lestvice) ili sli�ne

nosa�e.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da
ugib ili pomeranje ne dovode do o�te�enja kablova.
Sredstva za pri�vr��ivanje, odnosno nosa�i moraju se izabrati tako
da mogu podneti teNJinu kablova koje nose bez o�te�enja od spo�a�njih
uticaja.
Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene
teNJine. Zatezno naprezanje ne sme da bude ve�e od 60 N/mm2 ukupnog preseka
provodnika za bakar, odnosno 30 N/mm2 ukupnog preseka za aluminijum.
3. Rasklopni ure�aji
�lan 51.
Konstrukcija vi�epolnih rasklopnih ure�aja mora biti takva da se
kontakti svih faza mehani�ki spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno
razdvajaju istovremeno pri otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik
mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a otvarati kasnije pri otvaranju
rasklopnog ure�aja.
�lan 52.
Jednopolni rasklopni ure�aj u vi�efaznom strujnom kolu ne sme biti
postav�en u neutralni provodnik, osim za rastav�anje strujnog kola u
skladu sa �lanom 71. ovog pravilnika.
Rasklopni ure�aj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u
neutralni provodnik, osim ako je za�titni ure�aj diferencijalne struje
postav�en na stranu napajanja i u slu�aju kvara automatski isk�u�uje napajanje.
Rasklopni ure�aj koji ima vi�e funkcije mora zadovo�iti zahteve za
svaku funkciju.
�lan 53.
U TN sistemu napajanja, za�titni ure�aj od prekomerne struje, koji
sluNJi i kao za�tita od indirektnog dodira automatskim isk�u�ivanjem
napajanja, mora se postaviti na po�etku svakog strujnog kola, kao i na svim
mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ure�aj za zatitu
od kratkog spoja postav�en ispred tog mesta ne obezbe�uje zahtevanu
za�titu.
Ure�aj iz stava 1. ovog �lana mora zadovo�iti zahteve za automatsko
isk�u�ivanje napajanja.
Odredbe ovog pravilnika za preme�tanje ili izostav�anje ure�aja za
za�titu od kratkog spoja primenjuju se i na ure�aj za za�titu od preoptere�enja.
�lan 54.
Odredbe �lana 53. ovog pravilnika primenjuju se i na ure�aj za
za�titu od preoptere�enja kad su izloNJeni delovi me�usobno povezani pri
pojavi druge gre�ke u IT sistemu.
�lan 55.
Za�titni ure�aj diferencijalne struje, kad se upotreb�ava za
za�titu od indirektnog dodira, mora obezbe�ivati isk�u�ivanje svih provodnika
pod naponom strujnog kola.
U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.
�lan 56.
Kroz magnetno kolo za�titnog ure�aja diferencijalne struje ne sme
se voditi za�titni provodnik.
�lan 57.
Za�titni ure�aj diferencijalne struje za za�titu od indirektnog
dodira mora se tako odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda
prema zem�i koja se jav�a tokom normalnog rada prik�u�enih optere�enja
ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog ure�aja.
�lan 58.
Za�titni ure�aj diferencijalne struje u strujnom kolu bez za�titnog
provodnika ne smatra se dovo�nom za�titom od indirektnog dodira i kad nazivna
vrednost diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.
�lan 59.
Ako se u TT sistemu primenjuje za�tita jednim za�titnim ure�ajem
diferencijalne struje, taj ure�aj se mora postaviti u ta�ki napajanja
elektri�ne instalacije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, za�titni ure�aj se moNJe postaviti
na drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izme�u ta�ke napajanja
elektri�ne instalacije i za�titnog ure�aja diferencijalne struje imaju
propisanu za�titu od elektri�nog udara promenom izolacije za aparate
klase II ili odgovaraju�e izolacije.
Ako elektri�na instalacija ima vi�e ta�aka napajanja, za�titni ure�aj
diferencijalne struje mora se postaviti u svaku ta�ku napajanja
elektri�ne instalacije.
�lan 60.
Osnove top�ivih osigura�a tipa D u za�titnim ure�ajima od prekomerne
struje moraju biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa
stranom napajanja.
Osnove top�ivih osigura�a za uticanje top�ivog umetaka tipa B moraju
se postaviti tako da se isk�u�i mogu�nost da nosa� top�ivih umetaka
napravi spoj izme�u provodnih delova dve susedne osnove top�ivih osigura�a.
�lan 61.
Top�ivi osigura�i ili kombinacija jedinica �top�ivi osigura� i
�top�ivi umetak� kojim rukuju nestru�na lica mora se postaviti tako da
nije mogu� dodir delova pod naponom pri va�enju ili menjanju top�ivog
umetaka.

�lan 62.
Prekida� kojim rukuje nestru�no lice mora biti konstruisan i postav�en
tako da pode�enost prekostrujnog okida�a nije mogu�e izmeniti
bez upotrebe alata.
Na prekida�u mora postojati vid�iva oznaka pode�enosti prekostrujnog
okida�a.
�lan 63.
Vrednost nazivne struje In ili pode�ena vrednost ure�aja za za�titu
kablova i izolovanih provodnika od preoptere�enja mora se odrediti
prema uslovima za koordinaciju provodnika i za�titnih ure�aja za prekomernu
struju.
Za odre�ivanje za�titnog ure�aja uzimaju se temene vrednosti struja
cikli�nih optere�enja.
U slu�aju cikli�nih optere�enja, vrednosti nazivne struje ure�aja za
za�titu (In) i struje koja obezbe�uje delovanje ure�aja za za�titu (I2), moraju
se odrediti na osnovu vrednosti struje za koju je strujno kolo projektovano
(Ib) i vrednosti trajno dozvo�ene struje provodnika (I2) za konstantno
optere�enje koje odgovara cikli�nim optere�enjima.
�lan 64.
Vreme za automatsko isk�u�enje napajanja u trajanju od 5 s, pri odre�ivanju
ure�aja za za�titu elektri�nog razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatiti
grani�ne uslove kratkog spoja strujnog kola.
�lan 65.
Ako je za�titni ure�aj diferencijalne struje ugra�en u za�titni
ure�aj od prekomerne struje ili je u kombinaciji sa tim ure�ajem, karakteristike
takvog sklopa za�titnih ure�aja u pogledu mo�i prekidanja i
radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje moraju zadovo�avati
uslove za preoptere�enje, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz �l. 63. i 64.
ovog pravilnika.
�lan 66.
Ako za�titni ure�aj diferencijalne struje nije ugra�en u za�titni
ure�aj od prekomerne struje niti je sa njim u kombinaciji, za�tita od
prekomerne struje mora se obezbediti drugim odgovaraju�im ure�ajem, a
za�titni ure�aj diferencijalne struje mora se odrediti tako da bez o�te�enja
izdrNJi termi�ka i mehani�ka naprezanja ako se pojavi kratak spoj na
strani optere�enja.
Za�titni ure�aj diferencijalne struje ne sme se o�tetiti �ak ni pri
pojavama neuravnoteNJenih struja ili struja odvoda prema zem�i, kad ovaj
ure�aj teNJi da se otvori.
�lan 67.
Ure�aji za rastav�anje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom
posmatranog strujnog kola napajanja.

�lan 68.
Rastavni razmak izme�u otvorenih kontakata ure�aja za rastav�anje
ili drugog sredstva za rastav�anje odre�en je u tabeli br. 2.
Tabela 2.
Nazivni napon elektri�ne instala-
Najmanji rastavni razmak
cije naizmeni�ne struje
mm
V
1 2
U � 250 2,5
250 < U � 400 3,5
400 < U � 500 4,4
500 < U � 750 6,5
750 < U � 1 000 9
Rastavni razmak izme�u otvorenih kontakata ure�aja za rastav�anje
mora biti vid�iv ili jasno pouzdano ozna�en oznakom �O�, koja mora postati
vid�iva kad se postigne rastavni razmak izme�u otvorenih kontakata
na svakom polu ure�aja.
�lan 69.
Ure�aji za rastav�anje moraju biti konstruisani i postav�eni tako da
se spre�e sva nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i
dr.).
Poluprovodni�ki ure�aji ne smeju se upotrebiti kao ure�aji za rastav�anje.
�lan 70.
Ure�aj za rastav�anje koji ne moNJe prekinuti struju optere�enja mora
se obezbediti od nepaNJ�ivog i neovla��enog otvaranja (npr. postav�anjem
u posebnu prostoriju koja se zak�u�ava, ili sme�tajem u zatvoreno ku�i�te).
�lan 71.
Sredstva za rastav�anje, po pravilu, moraju biti oprem�ena vi�epolnim
ure�ajem koji isk�u�uje sve poslove sa napajanja. Jednopolni ure�aji
mogu se upotrebiti pod uslovima da se postave jedan do drugog.
�lan 72.
Upotreb�ena sredstva za rastav�anje moraju se ozna�iti tako da bude
uo�ivo koje strujno kolo rastav�aju.

4. Ure�aji za isk�u�ivanje elektri�ne instalacije radi mehani�kog

odrNJavanja
�lan 73.
Ure�aji za isk�u�ivanje elektri�ne instalacije radi mehani�kog
odrNJavanja moraju se postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to
isk�u�ivanje vr�i sklopka, ona mora biti sposobna da prekine struju punog
optere�enja odgovaraju�eg dela elektri�ne instalacije.
Isk�u�ivanje uprav�a�kog strujnog kola motornog pogona dozvo�eno
je samo ako se primeni dodatna za�tita pomo�u mehani�kog ograni�iva�a
ili ako se primene zahtevi za ure�aj za uprav�anje iz jugoslovenskih
standarda, pod uslovom da je u oba slu�aja obezbe�en isti uslov kao pri direktnom
prekidanju glavnog napajanja.
�lan 74.
Uprav�anje ure�ajem za isk�u�ivanje radi mehani�kog odrNJavanja ili
sklopkom za ovaj ure�aj mora biti ru�no, a razmak izme�u otvorenih kontakata
ovog ure�aja mora biti vid�iv ili jasno ozna�en oznakom �O�.
�lan 75.
Ure�aj za isk�u�ivanje radi mehani�kog odrNJavanja mora biti:
1) konstruisan ili postav�en tako da spre�i nenamerno zatvaranje
usled udara, vibracija i dr.;
2) postav�en i ozna�en tako da oznake budu �it�ive, da se raspoznaju i
odgovaraju svojoj nameni.
�lan 76.
Ure�aj za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti mora biti takav da moNJe da
prekine struju punog optere�enja odgovaraju�eg dela elektri�ne instalacije,
uzimaju�i u obzir i eventualne struje uko�enih motora.
�lan 77.
Ure�aj za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti moNJe se sastojati od jednog
rasklopnog ure�aja koji moNJe direktno prekinuti pripadaju�e napajanje
ili od kombinacije opreme koja se aktivira samo jednim delovanjem radi
prekidanja pripadaju�eg napajanja.
Radi ko�enja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zaustav�anje
moNJe zadrNJati napajanje u odgovaraju�em trajanju.
�lan 78.
Isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti vr�i se sklopkom u glavnom strujnom
kolu ili uprav�a�kom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u uprav�a�kom
ili pomo�nom strujnom kolu).
Rasklopni ure�aj za direktno rastav�anje glavnog strujnog kola na
koji se deluje ru�no mora biti postav�en na pristupa�no mesto sa kog se
opasnost moNJe uo�iti.
Prekida�, kontaktor ili drugi ure�aj na koji se deluje mora se otvarati
prekidom napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan na�in.

�lan 79.
Elementi (ru�ica, pritisno dugme i dr.) koji sluNJe za isk�u�ivanje u
slu�aju hitnosti moraju biti crvene boje na NJutoj �eonoj plo�i i moraju
ispunjavati slede�e uslove:
1) da budu lako pristupa�ni;
2) da se zabrav�uju ili da oznaka �O�, odnosno �STOP� bude vid�iva,
osim ako su elementi za isk�u�ivanje i za ponovno uk�u�ivanje pod nadzorom
istog lica.
Osloba�anje elementa za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti ne sme reaktivirati
odgovaraju�i deo elektri�ne instalacije.
�lan 80.
Ure�aj za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti (uk�u�uju�i hitno zaustav�anje)
mora se postaviti i ozna�iti tako da se lako raspoznaje i mora
biti prilago�en predvi�enoj upotrebi.
�lan 81.
Ure�aj za funkcionalno uprav�anje mora biti prilago�en najteNJim
uslovima sredine (u kojima mora izvr�iti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno uprav�anje moNJe se ostvariti sklopkom, poluprovodni�kim
ure�ajem, prekida�em, kontaktorom, relejem, utika�em i
prik�u�nicom do 16 A.
Rastav�a�, osigura� i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti
za funkcionalno uprav�anje.
5. Transformatori
�lan 82.
Strujno kolo se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora
se izvesti prema zahtevima za najvi�i napon ovog strujnog kola.
�lan 83.
Strujno kolo autotransformatora koji je prik�u�en na napon iz opsega
II mora se izvesti prema najvi�em naponu koji se moNJe javiti izme�u
provodnika ili izme�u provodnika i zem�e.
Napon sekundarnog strujnog kola autogransformatora izme�u provodnika
ili izme�u provodnika i zem�e ne sme pre�i gornje vrednosti granice
opsega II napona.
6. Rotacione ma�ine
�lan 84.
Generatori se moraju postav�ati u posebne prostorije i za�tititi
odgovaraju�im preprekama, a ako to nije mogu�e, sredstva za uprav�anje
smeju biti pristupa�na samo stru�nim licima.

�lan 85.
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama
pogona.
�lan 86.
Struja motora pri pokretanju mora se ograni�iti na vrednost koja
nije �tetna za instalaciju iz koje se napaja i ne uti�e �tetno na druge
aparate vezane za isti izbor.
Direktno napajanje motora naizmeni�ne struje sa kratkospojenim
rotorom iz distributivne mreNJe napona 0,4 kV, dozvo�ava se ako su ispunjeni
slede�i uslovi:
1) pad napona pri pokretanju ne sme prema�iti vrednost pri kojoj dolazi
do smanjenja momenta motora tako da ugroNJava pouzdan zalet motora i
radne ma�ine ili uti�e na stabilan rad ostalih potra�a�a vezanih na
istu mreNJu;
2) za�tita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na vi�em naponskom
nivou.
�lan 87.
Motori moraju biti snabdeveni odgovaraju�im ure�ajima za pokretanje
i, po potrebi, ure�ajima za regulaciju.
Ure�aji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ure�ajima za
za�titu motora, pri �emu ure�aji za pokretanje moraju zadovo�iti zahteve
za ure�aje za za�titu motora.
7. Pretvara�i
�lan 88.
Pretvara�i se moraju napajati preko transformatora sa elektri�ki
odvojenim namotajima.
Ako se koristi pretvara� naizmeni�ne struje, strujno kolo iza tog
pretvara�a mora biti posebno za�ti�eno, a naro�ito u pogledu selektivnosti,
s obzirom na funkconalne karakteristike pretvara�a.
8. Akumulatori
�lan 89.
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama
u kojima isticanje i isparavanje elektrolita ne�e izazvati �tete i
opasnosti.
Provetravanjem prostorija iz stava 1. ovog �lana mora se obezbediti
da prostorija ne postane opasna u pogledu eksplozije. Tako�e se mora
obezbediti da u blizini ne sme biti otvorene vatre.
�lan 90.
Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja
mora biti zatvorena i u koju je dozvo�en pristup samo licima koja su duNJna
da ih nadgledaju i odrNJavaju.

Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija

u kojoj su sme�teni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da
bude klizav, koji mora da bude izolovan od tla i koji mora imati dovo�nu
povr�inu za kretanje radnika da ne bi do�lo do istovremenog doticanja
tla ili provodnog elementa vezanog za zem�u i nekog od elemenata akumulatora
pod naponom.
9. Rasklopni blokovi
�lan 91.
Rasklopni blokovi moraju biti izra�eni prema jugoslovenskom
standardu JUS N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika,
shodno odre�enom tipu elektri�nog razvoda.
�lanovi 92�97. bri�u se.
10. Elektri�na oprema i ure�aji koji tro�e elektri�nu energiju
�lan 98.
Elektri�na oprema i ure�aji koji tro�e elektri�nu energiju
prik�u�uju se direktrno na elektri�nu instalaciju ili preko produNJnog
savit�ivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na za�titu od razaranja
spojeva odnose se i na elektri�nu opremu i ure�aje koji tro�e elektri�nu
energiju i prik�u�uju se direktno na elektri�nu instalaciju.
Ako se prik�u�ak elektri�ne opreme i ure�aja koji tro�e
elektri�nu energiju izvodi produNJnim savit�ivim kablovima, taj kabl
mora imati isti broj provodnika kao i elektri�na instalacija i za�titni
provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektri�nom i mehani�kom �vrsto�om.
�lan 99.
Ako produNJni savit�ivi kabl ima za�titni provodnik, taj provodnik
mora biti ozna�en zeleno-NJutom bojom, a ako nema za�titni provodnik,
ni jedan drugi provodnik ne moNJe biti ozna�en tom bojom.
Ako produNJni savit�ivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo
za spajanje odre�uje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti
ozna�en svetloplavom bojom.
�lan 100.
Sveti�ka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne
moNJe okretati oko svoje ose.
Sveti�ka se ne sme ve�ati o provodnik za napajanje.
Ako je sveti�ka klase O ili klase II, mora se pri�vrstiti preko
izolacionog prik�u�ka koji odvaja metalne delove od svog nosa�a.
�lan 101.
Navojni deo u sijali�nom grlu, u koji se sijalica zavr�e, ne sme biti
spojen sa faznim provodnikom.

Grla u sveti�kama mogu se postav�ati tako da budu pristupa�na bez

upotrebe alata, osim u sveti�kama koje se drNJe u ruci.
Sijali�na grla sa sklopkom i tasterom dozvo�ena su samo ako su izra�ena
u izolacionom ku�i�tu.
Sijali�na grla oprem�ena sklopkama sa polugama dozvo�ena su samo
pod uslovom da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili
metalnim lancem koji je povezan sa polugom, preko umetnutog izolacionog
dela, pri �emu ne sme postojati mogu�nost dodira ovog lanca sa delovima
pod naponom sijali�nog grla.
�lan 102.
Za sveti�ku sa praNJnjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon
opsega II (odnosno 1 000 V) zahtevi su utvr�eni jugoslovenskim standardima
JUS N.L5.210.
�l. 103. i 104. bri�u se.
�lan 105.
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se prik�u�ivati
na elektri�nu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost
od poNJara ili dodira zapa�ivih materijala sa delovima aparata koji
nose uNJarene elemente.
�lan 106.
Aparati sa zagrevanje prostorija u kojima se izra�uju, obra�uju ili
skladi�te zapa�ivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapa�iva
pra�ina moraju imati ure�aj za ograni�avanje temperature ili ure�aj za
smanjivanje odavanja toplote, kojim se spre�ava dostizanje opasne temperature,
ili moraju biti tako konstruisani da tempratura ku�i�ta i delova
aparata bude ispod temperature koja moNJe izazvati opasnost od poNJara.
�lan 107.
U instalacijama elektri�nih aparata za grejanje toplim vazduhom ne
sme postojati mogu�nost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene
odgovaraju�i ventilator, a moraju se isk�u�ivati pre nego �to se taj
ventilator isk�u�i.
Grejna tela iz stava 1. ovog �lana moraju imati ugra�ena dva nezavisna
ograni�iva�a temperature, koji ne dopu�taju pojavu visoke temperature.
�lan 108.
Elektri�ni aparati za zagrevanje zapa�ivih te�nosti na temperaturi
ispod temperature plami�ta moraju imati ograni�iva� temperature, koji
isk�u�uje ili smanjuje grejanje pre nego �to se postigne opasna temperatura,
odnosno moraju biti konstruisani tako da i pri nedozvo�enom
pove�anju temperature ne izazivaju opasnost za �ude i okolne objekte.
11. Sigurnosni sistemi
�lan 109.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poNJara.

Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odre�enom

vremenu a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postav�ena
tako da za odgovaraju�e vreme bude otporna prema vatri.
�lan 110.
U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti za�tita od indirektnog
dodira bez automatskog isk�u�enja napajanja pri pojavi prve gre�ke.
I IT sistemima moraju se predvideti ure�aji za stalan nadzor
izolacije koji pri pojavi prve gre�ke daju zvu�ni i svetlosni signal.
�lan 111.
Oprema sigurnosnih sistema mora biti raspore�ena tako da se lako
mogu vr�iti periodi�ni pregledi, ispitivanja i odrNJavanje.
�lan 112.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i u�vrstiti tako da
se ne mogu o�tetiti zbog gre�aka koje se mogu javiti u glavnim izvorima
napajanja.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su
pristupa�ne samo stru�nom i priu�enom osob�u (BA4 i BA5), osim opreme
koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.
�lan 113.
Mesto na kome su sme�teni izvori sigurnosnih sistema (osim
sopstvenih akumulatora za posebno napajanje) mora biti �isto i mora se
provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori ispu�taju ne mogu
prodreti u prostorije u kojima se nalaze �udi.
�lan 114.
Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz
mreNJe nisu dozvo�eni, osim ako je obezbe�eno da dva izvora ne mogu biti
istovremeno u kvaru.
�lan 115.
Ako postoji smao jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se
ne sme koristiti za drugu svrhu.
Ako postoji vi�e izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti
za napajanje sistema stalne pripravnosti, pod uslovom da u slu�aju kvara
jednog od njih preostala snaga bude dovo�na za obezbe�enje pokretanja i
rada svih sigurnosnih sistema.
Uslov iz stava 1. ovog �lana zahteva automatsko rastere�enje izvora
napajanja od opreme koja nije predvi�ena sigurnosnim sistemima.
Odredbe st. 1. i 2. ovog �lana ne odnose se na opremu koja se posebno
napaja iz sopstvenih akumulatora.
�lan 116.
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih
strujnih kola tako da elektri�na gre�ka ili bilo koja intervencija ili
izmena u jednom sistemu ne uti�e na ispravnost rada drugog sistema.

Zahtev iz stava 1. ovog �lana postiNJe se odvajanjem strujnih kola izolacionim

materijalima koji su otporni prema vatri, vo�enjem, drugim putevima
ili upotrebom ku�i�ta.
�lan 117.
Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti
kroz mesta izloNJena riziku od poNJara, kao �to su prostorije u kojima se
izra�uju, obra�uju ili skladi�te zapa�ive materije, odnosno u kojima je
prisutna zapa�iva pra�ina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, ako se to ne moNJe izbe�i
dozvo�eno je da strujna kola sigurnosnog sistema prelaze i kroz ta mesta, s
tim �to se u tom slu�aju mora obezbediti njihova otpornost prema vatri.
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije
u kojima se obra�uje ili skladi�ti eksploziv.
�lan 118.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se za�titi od preoptere�enja
ve� samo od kratkog spoja, s tim �to se ure�aj za za�titu mora odabrati
i postaviti tako da ne izaziva nepravilan rad u drugim strujnim
kolima sigurnosnog sistema.
�lan 119.
Rasklopni ure�aji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati grupisati
u prostoru koji je pristupa�an samo stru�nim licima.
Ure�aji za svetlosnu i zvu�nu signalizaciju sigurnosnih sistema moraju
jasno pokazivati na koje se ure�aje ili strujna kola sigurnosnog
sistema odnose.
�lan 120.
U sistemima u kojima se zahteva odre�eni stalni nivo osvet�aja ili
odre�eno vreme prekida osvet�aja, tip sveti�ke sigurnostnih sistema
mora biti takav da zadovo�i zahtevani nivo osvet�aja i pri prebacivanju
na sigurnosni sistem.
�lan 121.
U elektri�noj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razli�ita
strujna kola ne smeju se o�tetiti ure�aji za za�titu od elektri�nog
udara usled gre�ke u jednom od strujnih kola ni izazvati pogre�no delovanje
u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1. ovog �lana mora se povezati sa zajedni�kim
za�titnim provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvi�en.
�lan 122.
Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu
sposobni za paralelni rad mora se spre�iti mehani�kim zabrav�enjem ili
drugim pogodnim sredstvom.
�lan 123.
Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za paralelni
rad, za�tita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati
za svaki izvor.

�lan 124.
Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni
izvori napajanja sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne energije
mora se spre�iti postav�anjem za�titnih ure�aja.
�lan 125.
Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji
mogu raditi paralelno, za�tita od kratkih spojeva i indirektnog dodira
mora se obezbediti bez obzira na to da li se elektri�na instalacija napaja
sa jednog ili sa oba izvora, pri �emu su neophodne mere za ograni�avanje
struje koja proti�e izme�u neutralnih ta�aka izvora, a naro�ito pri
pojavi tre�eg harmonika.
III. TEHNI�KE MERE ZA�TITE
1. Tehni�ke mere za�tite od elektri�nog udara
�lan 126.
Na elektri�nu opremu primenjuju se tehni�ke mere za�tite od
direktnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741.
�lan 127.
Na elektri�nu opremu primenjuju se tehni�ke mere za�tite od indirektnih
dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim �to
se tehni�ka mera za�tite automatskim isk�u�enjem napajanja ne primenjuje
na delove elektri�ne instalacije gde je neophodnost napajanja bitna i u
slu�ajevima kad nije efikasna.
Za�tita delova elektri�ne instalacije iz stava 1. ovog �lana od
indirektnog dodira, gde je neprekidnost napajanja bitna ili za�tita automatskim
isk�u�enjem napajanja nije efikasna, ostvaruje se kad se elektri�na
oprema postav�a u neprovodne prostorije ili lokalnim
izjedna�enjem potencijala bez povezivanja sa zem�om.
Tehni�ke mere za�tite bezbednosno malim naponom, kori��enjem
opreme klase II ili primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektri�nim
odvajanjem, mogu se primenjivati na celu elektri�nu instalaciju, njene delove
ili opremu.
Tehni�ke mere za�tite od indirektnog dodira iz s. 1, 2. i 3. ovog
�lana ne primenjuju se pri izvo�enju elektri�ne instalacije na: potporne i
metalne delove spojene sa njima, pribor za nadzemne vodove ako je van
dohvata ruke, betonsko gvoNJ�e ako nije pristupa�no, izloNJene provodne
delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su van dohvata ruke, a
mera za�tite povezivanjem na za�titni provodnik je te�ko izvod�iva
(npr. vijci, zakovice, natpisne plo�ice, kablovske obujmice i sl.), metalne
cevi ili druga metalna ku�i�ta koja �tite elektri�nu opremu u skladu sa
zahtevima za klasu II ili ekvivalentne izolacije.

2. Tehni�ke mere za�tite od poNJara

�lan 128.
Postav�anje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spo�a�njih
uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristi�no oteNJano napu�tanje
(kao �to su: visoke stambene i poslovne zgrade, robne ku�e,
pozori�ta, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postav�aju u prostorijama iz stava 1.
ovog �lana, moraju se ispuniti slede�i uslovi:
1) da u slu�aju nastanka poNJara ne mogu preneti ni pro�iriti poNJar
dva �asa od njegovog nastajanja;
2) da se spre�i izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove
pa�enje okolnih materijala (npr. postav�anjem u ku�i�ta, omota�e i sl.);
3) da se polaNJu u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.
�lan 129.
U zgradama klase spo�a�njih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristi�no
prisustvo velikog broja �udi (kao �to su: pozori�ta, bioskopi,
robne ku�e i dr.), rasklopne aparature se postav�aju tako da budu
pristupa�ne samo stru�nim licima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, rasklopni ure�aji koji olak�avaju
napu�tanje zgrade (npr. sklopke za protivpani�no svetlo, ventilaciju
i dr.) mogu se postaviti tako da svima budu pristupa�ni.
Ako se rasklopne aparature postav�aju u prostorijama iz �lana 128.
ovog pravilnika, one moraju biti u ku�i�tima od nezapa�ivih materijala
ili materijala koji ne potpomaNJu gorenje.
�lan 130.
Eleketri�na oprema koja sadrNJi zapa�ive te�nosti ne moNJe se postav�ati
u prostorijama predvi�enim za napu�tanje zgrade klase spo�a�njih
uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristi�no oteNJano napu�tanje (kao
�to su: visoke stambene i poslovne zgrade, pozori�ta, bioskopi i dr.).
U prostorijama zgrada klase spo�a�njih uticaja BE 2, u kojima
postoji opasnost od poNJara moNJe se postav�ati samo neophodna elektri�na
oprema, a prolaz kablovima i provodnicima dozvo�en je pod uslovom
da se, u slu�aju nastav�anja u ovim prostorijama, spoj nalazi u
nezapa�ivom ku�i�tu ili ku�i�tu koje ne potpomaNJe gorenje, da su kablovi
i provodnici za�ti�eni od prekomerne struje i da zadovo�avaju
uslove ispitivanja na zapa�ivost prema jugoslovenskom standardu JUS
N.C0.075 u vremenu od jednog minuta, plamenom duNJine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polaNJu na zapa�ive materijale, ti
materijali moraju zadovo�iti uslove ispitivanja na zapa�ivost iz stava 2.
ovog �lana.
�lan 131.
U prostorijama zgrada klase spo�a�njih uticaja BE 2 u kojima se o�ekuje
taloNJenje pra�ine na ku�i�ta elektri�ne opreme u takvim koli�inama
da mogu izazvati poNJar moraju se preduzeti mere da ku�i�ta ne
dostignu temperaturu pa�enja pra�ine.
7 97

Pod merama iz stava 1. ovog �lana podrazumeva se da elektri�na

oprema za te prostorije mora biti izra�ena prema jugoslovenskom
standardu JUS N.S8.850 i da se pri izvo�enju mora razmestiti tako da je
obezbe�eno hla�enje kako tokom normalnog rada tako i pri preoptere�enjima.
�lan 132.
Ako su rasklopne aparature za za�titu, uprav�anje ili rastav�anje
postav�ene u ku�i�te koje ima manji stepen za�tite od IP 5X prema jugoslovenskom
standardu JUS N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija
u kojima postoji opasnost od poNJara u zgradama klase spo�a�njih uticaja
BE 2).
�lan 133.
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poNJara u zgradama
klase spo�a�njih uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije vazduha,
vazduh se mora usisavati iz prostorije u kojoj ne postoji zapa�iva
pra�ina.
Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moNJe
izazvati poNJar.
�lan 134.
Motori kojima se uprav�a da�inski i koji rade bez nadzora, osim
servomotora sa kratkotrajnim radom, sme�teni u prostorijama u kojima
postoji opasnost od poNJara (u zgradama klase spo�a�njih uticaja BE 2), moraju
se pomo�u ure�aja oset�ivih na temperaturu za�tititi od temperatura
koje su vi�e od temperature tinjanja pra�ine.
�lan 135.
Sveti�ke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poNJara (u zgradama
klase spo�a�njih uticaja BE 2) moraju imati stepen za�tite najmanje
IP 5X, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.
Izvori svetla moraju biti za�ti�eni od mogu�ih mehani�kih o�te�enja
plasti�nim ili staklenim poklopcima i re�etkama ili drugim odgovaraju�im
za�titnim sredstvima.
Za�titna sredstva iz stava 2. ovog �lana moraju biti sastavni deo sveti�ke.
�lan 136.
Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od
poNJara (u zgradama klase spo�a�njih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti
za�ti�eno za�titnim ure�ajem diferencijalne struje nazivne vrednosti
struje delovanja od 0,5 A ili mora biti postav�eno pod nadzor pomo�u
ure�aja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT sistemima), sa zvu�nim
signalom za slu�aj gre�ke na izolaciji.
Provodik strujnog kola za nadzor izolacije moNJe biti dodatni provodnik
vi�eNJilnog kabla, pla�t kabla spojen sa za�titnim provodnikom
ili neizolovani provodnik vo�en sa izolovanim provodnicima u plasti�nim
instalacionim cevima.

�lan 137.
Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u
kojima postoji opasnost od poNJara (u zgradama klase spo�a�njih uticaja
BE 2) moraju biti za�ti�ena od preoptere�enja i kratkih spojeva za�titnim
ure�ajima koji se moraju postaviti van tih prostorija.
�lan 138.
Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u
prostorijama u kojima postoji opasnost od poNJara (u zgradama klase spo�a�njih
uticaja BE 2) moraju biti za�ti�eni ku�i�tem najmanjeg stepena za�tite
IP 2X ili oprem�eni izolacijom koja moNJe da izdrNJi ispitni napon
od 500 V tokom 1 min.
�lan 139.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od poNJara (u zgradama klase
spo�a�njeg uticaja BE 2) PEN provodnik moNJe biti samo pridruNJen strujnim
kolima koja prolaze kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema prekida.
�lan 140.
U prostorijama zgrada od drvene gra�e (klase spo�a�njeg uticaja CA
2) moraju se preduzeti mere da elektri�na oprema ne izazove pa�enje
zidova, podova ili tavanica.
�lan 141.
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija
(klase spo�a�njih uticaja CB 2), �iji odnos veli�ina moNJe
omogu�iti �irenje poNJara, moraju se preduzeti mere za spre�avanje dejstva
dimnjaka na mestima gde se nalazi elektri�na oprema.
3. Tehni�ke mere za�tite od prekomerne struje
�lan 142.
Ure�aj za za�titu od preoptere�enja provodnika i kablova, osim u
slu�ajevima iz �lana 143. ovog pravilnika, mora se postaviti na po�etak
svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje trajno dozvo�ena
struja provodnika, ako ure�aj za za�titu od preoptere�enja postav�en
ispred tog mesta ne obezbe�uje odgovaraju�u za�titu.
Uzrok smanjenja trajno dozvo�ene struje je smanjenje preseka provodnika,
promena prirode, na�ina postav�anja i promena izolacije ili
broja NJila.
Ure�aj za za�titu od preoptere�enja proizvo�no se sme pomerati duNJ
elektri�nog razvoda izme�u ta�ke gde se trajno dozvo�ena struja smanjuje i
ure�aja za za�titu, pod uslovom da je za�ti�en od kratkog spoja i da nema
grananja ni prik�u�nica.
Ure�aj za za�titu od preoptere�enja moNJe se pomerati najvi�e do 3 m
izme�u ta�ke gde se trajno dozvo�ena struja smanjuje i za�titnog ure�aja,
pod uslovom da su provodnici ispred ure�aja poloNJeni sigurno na kratak
spoj (npr. svaki provodnik u odvojenoj izolovanoj cevi), da su uda�eni od
zapa�ivih materijala i da nema grananja ni prik�u�nica.
7* 99

�lan 143.
Za�tita od preoptere�enja provodnika i kablova moNJe se izostaviti
samo u prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poNJara i eksplozija, i
to:
1) u strujnim kolima u kojima nema preoptere�enja, grananja ili prik�u�nica;
2) u strujnim kolima telekomunikacija, uprav�anja, signalizacije i
sl.;
3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektri�nih ma�ina, pokreta�a,
transformatora, isprav�a�a, akumulatora, rashladnih postrojenja
i sl.
�lan 144.
U IT sistemima ure�aji za za�titu od preoptere�enja mogu se premestiti
duNJ voda, odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo za�ti�eno
ure�ajem diferencijalne struje ili ako je sva elektri�na oprema,
podrazumevaju�i provodnike i kablove, izvedena kao oprema klase II ili za�ti�ena
ekvivalentnom izolacijom.
�lan 145.
Ure�aj za za�titu od pr�ptere�enja kablova i provodnika ne postav�a
se u takva strujna kola gde prekid napajanja moNJe predstav�ati opasnost,
kao �to su pobudna strujna kola obrtnih ma�ina, strujna kola za
napajanje elektromagnetskih dizalica, strujna kola sekundara strujnih
transformatora i sl.
U slu�aju iz stava 1. ovog �lana mora se predvideti alarmni ure�aj
koji deluje pri pojavi preoptere�enja.
�lan 146.
Ure�aji za za�titu od kratkog spoja moraju se postaviti na po�etak
svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog
sporaj provodnika ako ure�aj za za�titu od kratkog spoja, postav�en ispred
tog mesta, ne obezbe�uje odgovaraju�u za�titu.
�lan 147.
Ure�aji za za�titu od kratkog spoja mogu se pomerati najvi�e od 3 m
duNJ �ti�enog kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno
provodnici ispred ure�aja poloNJeni sigurno u odnosu na kratak spoj i
zem�ospoj i da su uda�eni od zapa�ivih materijala.
�lan 148.
Ure�aj za za�titu od kratkog spoja moNJe se izostaviti:
1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore,
isprav�a�e, akumulatorske baterije do pripadaju�ih razvodnih blokova i
za�titne ure�aje u tim razvodnim blokovima;
2) u strujnim kolima �ije isk�u�enje moNJe izazvati opasnost, kao �to
su pobudna strujna kola obrtnih ma�ina, kola napajanja elektromagnetskih
dizalica i strujna kola sekundara strujnih transformatora;
3) u mernim strujnim kolima.

U slu�ajevima iz stava 1. ovog �lana elektri�ni razvod mora se izvesti

tako da se rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom poja�ane
izolacije protiv spo�a�njih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju
polagati na zapa�ive materijale niti uz njih.
�lan 149.
Jedan isti ure�aj za za�titu kablova i provodnika od kratkog spoja
moNJe �tititi vi�e poloNJenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su
uskla�ene radne karakteristike ure�aja i na�in paralelnog polaganja provodnika.
�lan 150.
Ure�aj za za�titu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni
provodnik, osim u sistemu TT bez vo�enog neutralnog provodnika, s
tim da taj ure�aj mora isk�u�iti provodnik u kome je do�lo do prekomerne
struje, ali ne i bezuslovno isk�u�enje drugih provodnika pod naponom.
Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstav�a
opasnost, mora se predvideti isk�u�ivanje i ostalih provodnika pod
naponom.
�lan 151.
U strujnim kolima koja se napajaju izme�u faza u sistemu TT, gde nema
vo�enog neutralnog provodnika, otkrivanje prekomerne struje moNJe se
predvideti samo u dve faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom
kolu na strani napajanja postoji ure�aj za za�titu diferencijalne struje
koji prekida sve fazne provodnike.
�lan 152.
Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku
faznih provodnika, nije potreban ure�aj za za�titu od prekomerne
struje u neutralnom provodniku ni ure�aj za prekidanje ovog provodnika.
Ako je u sistemima iz stava 1. ovog �lana presek neutralnog provodnika
manji od preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ure�aj
za za�titu od prekomerne struje u neutralnom provodniku i taj ure�aj mora
izazvati isk�u�enje faznih provodnika strujnog kola, pri �emu nije
neophodno prekidanje neutralnog provodnika.
Ure�aj za za�titu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije
potreban ako je neutralni provodnik za�ti�en od kratkog spoja ure�ajem
za za�titu faznih provodnika strujnog kola i ako je najve�a struja koja
proti�e kroz neutralni provodnik tokom normalnog rada znatno manja od
vrednosti trajno dozvo�ene struje tog provodnika.
�lan 153.
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je vo�enje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se
predvideti ure�aj za za�titu od prekomerne struje neutralnog provodnika
svakog strujnog kola koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog
provodnika odgovaraju�eg strujnog kola.
Ure�aj za za�titu od preoptere�enja neutralnog provodnika nije potreban
ako je neutralni provodnik za�ti�en od kratkog spoja ure�ajem za

za�titu na strani napajanja (na po�etku strujnog kola) koji odgovara zahtevima
utvr�enim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike
za�titnog ure�aja od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo �titi
ure�ajem diferencijalne struje �ija nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta
vrednost trajno dozvo�ene struje odgovaraju�eg neutralnog provodnika,
pod uslovom da ovaj ure�aj prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik
odgovaraju�eg strujnog kola.
�lan 154.
Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih
provodnika, a pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno
ili pre spajanja faznih provodnika.
4. Tehni�ke mere za�tite od prenapona
�lan 155.
Ure�aj za ograni�avanje prenapona mora se postaviti tako da ne
predstav�a opasnost za �ude i okolne objekte u trenutku delovanja.
�lan 156.
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici
opsega napona I i II, osim ako nisu preduze�e mere da ne budu izloNJeni
naponu vi�em od njihovog ispitanog napona mreNJne frekvencije.
�lan 157.
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost,
moraju se postaviti odvodnici prenapona.
�lan 158.
Ako se elektri�na instalacija napaja iz nadzemne mreNJe i za�ti�ena
je odvodnicama prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti �to
bliNJe ku�nom prik�u�ku.
�lan 159.
Odvodnik prenapona uzem�uje se najkra�im putem.
�lan 160.
Elektri�na otpornost uzem�iva�a odvodnika prenapona ne sme biti
ve�a od 5 �.
�lan 161.
Postoje�i uzem�iva�i, kao �to su gromobranske instalacije, metalna
vodovodna mreNJa i sl., mogu se koristiti za uzem�enje odvodnika prenapona.
�lan 162.
Odvodnike prenapona i razna iskri�ta nije dozvo�eno postav�ati u
prostorijama u kojima postoji opasnost od poNJara i eksplozija (klase spo�a�njih
uticaja BE 2 i BE 3).

5. Tehni�ke mere za�tite od pada i nestanka napona

�lan 163.
Ako pad, nestanak ili ponovno uspostav�anje napona moNJe izazvati
opasnost za �ude i opremu, mora se ugraditi ure�aj za za�titu od nestanka i
pada napona.
�lan 164.
Ure�aj za za�titu od pada napona moNJe delovati sa zaka�njenjem ako
pri radu aparat koji se �titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid
ili pad napona.
�lan 165.
Ako se koriste kontaktori, ka�njenje u njihovom otvaranju i ponovnom
zatvaranju ne sme spre�iti trenutno isk�u�ivanje ure�aja za uprav�anje
i za�titu.
�lan 166.
Ure�aji za za�titu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u
krajnjim strujnim kolima napajanja motora �ije ponovno pokretanje, posle
zaustav�anja do koga je do�lo zbog pada ili nestanka napona, moNJe biti
opasno.
�lan 167.
Ure�aji za za�titu od nestanka ili pada napona neophodni su u
elektri�nim instalacijama zgrada u kojima je predvi�ena oprema za sigurnosno
napajanje i zamenu napajanja.
Ure�aji iz stava 1. ovog �lana moraju obezbediti uk�u�ivanje sigurnosnog
izvora ili zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon
manji od granica pravilnog funkcionisanja opreme.
6. Tehni�ka mere za�tite rastav�anjem, isk�u�ivanjem i funkcionalnim
uk�u�ivanjem i isk�u�ivanjem strujnog kola.
�lan 168.
Tehni�ke mere za�tite rastav�anjem i isk�u�ivanjem su mere za otklanjanje
opasnosti sa elektri�ne instalacije, opreme ili ma�ine.
Mere iz stava 1. ovog �lana postiNJu se neautomatskim, lokalnim ili
da�inskim rastav�anjem, isk�u�ivanjem i funkcionalnim uk�u�ivanjem i
isk�u�ivanjem.
�lan 169.
PE provodnik (za�titni provodnik) ne sme se rastav�ati ni prekidati
ni u jednom sistemu.
U TN-C sistemima, PEN provodnik (za�titno-neutralni provodnik)
ne sme se rastav�ati ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik
(N�provodnik) ne mora se rastav�ati ni prekidati.

7. Rastav�anje strujnog kola

�lan 170.
Svako strujno kolo, osim provodnika iz �lana 169. ovog pravilnika,
mora biti tako izvedeno da se moNJe rastaviti od svih provodnika pod naponom.
Ako radni uslovi dopu�taju, vi�e strujnih kola moNJe se rastav�ati
zajedni�kim sredstvom.
�lan 171.
Posle rastav�anja strujnog kola, nenamerno napajanje rastav�enog
strujnog kola mora se spre�iti posebnim merama, i to: zak�u�ivanjem rastav�enog
poloNJaja, postav�anjem opomenskih tablica i postav�anjem ure�aja
za rastav�anje strujnog kola u ku�i�ta ili u prostorije koje se
zak�u�avaju.
Pri rastav�anju strujnog kola, kao dodatna mera za�tite, moNJe se
primeniti kratko spajanje i uzem�enje.
�lan 172.
Na mestu na kome deo elektri�ne opreme ili ku�i�te sadrNJe delove
pod naponom koji se napajaju sa vi�e izvora, mora se postaviti tablica sa
upozorenjem licu kome ovaj deo postane pristupa�an da mora taj deo rastaviti
sa svih izvora napajanja, osim u slu�aju, kada se koristi ure�aj za zabrav�ivanje
koji obezbe�uje da se sva napojna strujna kola rastav�aju.
�lan 173.
Na mestima na kojima sa akumulira elektri�na energija moraju biti
predvi�ena sredstva za njeno praNJnjenje.
8. Isk�u�ivanje strujnog kola radi mehani�kog odrNJavanja
�lan 174.
Sredstva za isk�u�ivanje moraju se predvideti na mestima na kojim
pri mehani�kom odrNJavanju moNJe do�i do fizi�kih ozleda, a to su
elektri�ne instalacije za kranove, liftove, pokretna stepeni�ta, konvejere,
ma�ine alat�ike, pumpe i sl.
�lan 175.
Na mestima na kojima se vr�i mehani�ko odrNJavanje moraju se predvideti
sredstva za spre�avanje neNJe�enog ponovnog uk�u�enja isk�u�ene
elektri�ne opreme, osim ako sredstva za isk�u�ivanje nisu pod stalnim
nadzorom lica koja vr�e odrNJavanje.
Pod sredstvima za spre�avanje ponovnog uk�u�ivanja isk�u�ene
elektri�ne opreme podrazumeva se jedna ili vi�e slede�ih mera: zak�u�avanje
isk�u�enog poloNJaja, postav�anje tablica sa upozorenjem i postav�anje
opreme za isk�u�ivanje u ku�i�ta ili prostorije koje se mogu
zak�u�avati.

9. Isk�u�ivanje strujnog kola i zaustav�anje u slu�aju hitnosti

�lan 176.
U delu elektri�ne instalacije koja treba da se isk�u�i da bi se otklonila
neo�ekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za isk�u�ivanje
u slu�aju hitnosti.
Elektri�ne instalacije iz stava 1. ovog �lana su one instalacije koje
napajaju: pumpe zapa�ivih te�nosti, ventilacione sisteme, velike
ra�unare, sveti�ke sa praNJnjenjem napajane visokim naponom, velike kuhinje
i robne ku�e.
�lan 177.
Ako se ure�ajem za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti otklanja opasnost
od elektri�nog udara, rasklopni ure�aj mora prekinuti sve provodnike pod
naponom, osim provodnika iz �lana 169. ovog pravilnika.
�lan 178.
Sredstvo za isk�u�ivanje i zaustav�anje u slu�aju hitnosti mora delovati
�to neposrednije na odgovaraju�e napajanje.
Postav�anje sredstva za isk�u�ivanje i zaustav�anje u slu�aju hitnosti
iz stava 1. ovog �lana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem isk�u�i
odgovaraju�e napajanje.
�lan 179.
Sredstva za isk�u�ivanje u slu�aju hitnosti moraju se postaviti tako
da njihova delovanja ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju
postupak za otklanjanje opasnosti.
�lan 180.
U elektri�nim instalacijama ure�aja �ije pokretanje moNJe izazvati
opasnost, mora se predvideti sredstvo za hitno zaustav�anje tih ure�aja.
Elaktri�ne instalacije iz stava 1. ovog �lana su one instalacije koje
napajaju: pokretna stepeni�ta, liftove, elevatore, konvejere, elektri�na
pokretna vrata, ma�ine alat�ike, opremu za pranje kola i sl.
10. Funkcionalno uk�u�ivanje i isk�u�ivanje strujnog kola
�lan 181.
Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno
uk�u�uje i isk�u�uje (u da�em tekstu: funkcionalno uprav�anje) nezavisno
od drugih delova elektri�ne instalacije mora biti oprem�en ure�ajem
za funkcionalno uprav�anje.
Ure�aj za funkcionalno uprav�anje iz stava 1. ovog �lana ne mora
prekidati sve provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat
se ne sme postaviti u neutralni provodnik.
�lan 182.
Jednim ure�ejem za funkcionalno uprav�anje moNJe se uprav�ati sa
vi�e elektri�nih aparata predvi�enih da rade istovremeno.

�lan 183.
Uticanje i va�enje utika�a u prik�u�nicu, nazivne struje do 16 A,
moNJe se vr�iti za svrhu funkcionalnog uprav�anja aparatima i opremom.
�lan 184.
Ure�aji za funkcionalno uprav�anje kojima se obezbe�uje izmena
napajanja sa zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod
naponom i ne smeju staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektri�nim
instalacijama
koje su specijalno predvi�ene za ovakve uslove. U tim slu�ajevima
ne smeju se rastav�ati PEN provodnici (za�titno-neutralni
provodnici) ili PE provodnici (za�titni provodnici).
�lan 185.
Uprav�a�ka i pomo�na strujna kola moraju se projektovati, postav�ati
i za�tititi tako da ograni�e opasnosti izazvane o�te�enjem izolacije
izme�u uprav�a�kog strujnog kola i drugih provodnih delova i da ne
izazovu pogre�no delovanje uprav�anog elektri�nog aparata.
�lan 186.
Uprav�a�ka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi
tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustav�anja
zbog nestanka ili pada napona, ako takvo pokretanje predstav�a opasnost.
�lan 187.
U elektri�nim instalacijama motora, gde se motor ko�i suprotnim
strujama, moraju se predvideti mere za spre�avanje okretanja motora u
suprotnom smeru na kraju ko�enja, ako to suprotno okretanje izaziva opasnost.
�lan 188.
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora,
moraju se predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza,
spre�avaju pokretanje motora u pogre�nom smeru.
IV. POSTUPAK I NA�IN KONTROLISA�A I VERIFIKACIJE
SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRI�NIH
INSTALACIJA
�lan 189.
Svaka elektri�na instalacija mora tokom postav�anja i/ili kada je
zavr�ena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu
sa odredbama ovog pravilnika.
�lan 190.
Prilikom proveravanja i ispitivanja elektri�nih instalacija moraju
se preduzeti mere za bezbednost lica i za�titu od o�te�enja
elektri�ne i druge opreme.

�lan 191.
Ako se elektri�na instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da
li je izmenjena elektri�na instalacija u skaldu sa odredbama ovog pravilnika.
1. Proveravanje pregledom
�lan 192.
Pregled elektri�ne instalacije vr�i se kad je ona isk�u�ena, a
sastoji se iz proveravanja:
1) za�tite od elektri�nog udara, uk�u�uju�i merenje razmaka kod
za�tite preprekama ili ku�i�tima, pregradama ili postav�anjem opreme
van dohvata ruke;
2) mera za�tite od �irenja vatre i od termi�kih uticaja provodnika
prema trajno dozvo�enim vrednostima struje i dozvo�enom padu napona
(ako nije izvr�ena revizija projekta);
3) izbora i pode�enosti za�titnih ure�aja i ure�aja za nadzor;
4) ispravnosti postav�anja odgovaraju�ih rasklopnih ure�aja u
pogledu rastavnog razmaka;
5) izbora opreme i mera za�tite prema spo�a�njim uticajima;
6) raspoznavanja neutralnog i za�titnog provodnika;
7) prisustva �ema, tablica sa upozorenjima ili sli�nih informacija;
8) raspoznavanja strujnih kola, osigura�a, sklopki, steza�ki i druge
opreme;
9) spajanja provodnika;
10) pristupa�nosti i raspoloNJivosti prostora za rad i odrNJavanje.
2. Ispitivanja
�lan 193.
Op�ta ispitivanja izvode se prema slede�em redosledu:
1) neprekidnost za�titnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika
za izjedna�enje potencija.a;
2) otpornost izolacije elektri�ne instalacije;
3) za�tita elektri�nim odvajanjem elektri�ne instalacije;
4) otpornost pada i zidova;
5) automatsko isk�u�enje napajanja;
6) dopunsko izjedna�enje potencijala;
7) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iskaNJe neusagla�enost sa odgovaraju�im odredbama
ovog pravilnika, ispitivanje se moraju ponoviti posle isprav�anja
gre�aka.
�lan 194.
Neprekidnost za�titnog provodnika i provodnika za izjedna�enje
potencijala ispituje se merenjem elektri�ne otpornosti, naponom od 4 do
24 V jednosmerne ili naizmeni�ne struje sa najmanjom stujom od 0,2 A.

�lan 195.
Elektri�na otpornost izolacije elektri�ne instalacije mora se meriti:
1) izme�u provodnika pod naponom, uzimaju�i dva pod dva (merenje se
vr�i tokom postav�anja pre povezivanja opreme);
2) izme�u svakog provodnika pod naponom i zem�e (fazni provodnici
i neutralni provodnik se mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.
Elektri�na otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od
vrednosti napona datih u tabeli br. 2 i zadovo�ava ako svako strujno kolo,
bez prik�u�ene opreme, ima vrednost koja nije manja od vrednosti datih u
tabeli br. 2.
Merenja se vr�e jednosmernom strujom.
Kad strujno kolo sadrNJi elektronske ure�aje, merenja se vr�e samo
izme�u faznog i neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zem�om.
Bez spajanja provodnika pod naponom moNJe se izazbati kvar na elektri�nim
ure�ajima.
Tabela 3.
Najmanje vrednosti elektri�ne otpornosti izolacije
Ispitni napon Otpornost izola-
Nazivni napon strujnog kola jednosmerne cije
struje
V MW
1 2 3
Bezbednosno mali napon i mali radni napon
kada se strujno kolo (bezbednosno) napaja
preko bezbednostnog transformatora za
odvajanje, pod uslovom da ispunjavaju uslove
za ovu za�titu prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.741 250 �0,25
Do 500 V, uk�u�uju�i i 500 V sa izuzetkom
propisanih slu�ajeva 500 �0,5
Iznad 500 V 1000 �1,0
�lan 196.
Elektri�no odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava
se ispitivanjem elektri�ne otpornosti izolacije, ali sa prik�u�enim
aparatima shodno �lanu 195. ovog pravilnika.
�lan 197.
Ako je oprema postav�ena u izolovane prostorije, mora se ispitati
elektri�na otpornost zidova i podova metodom utvr�enom u jugoslovenskom
standardu JUS N.B.2.761. Najmanje tri merenja moraju se izvr�iti
na istom mestu, s tim da se jedno merenje vr�i na rastojanju 1 m od bilo kog

pristupa�nog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merenja

vr�e se na ve�im rastojanjima.
Merenje iz stava 1. ovog �lana moraju se ponoviti za svaku odgovaraju�u
povr�inu prostorije.
�lan 197a.
Provera uslova za�tite automatskim isk�u�enjem napajanja kao mere
za�tite od indirektnog dodira vr�i se na slede�i na�in:
1) Za TN sistem:
� merenjem impedanse pet�e kvara prema jugoslovenskom standardu
JUS N.B2.763 ili prora�unom stvarno izvedenog stanja;
� pregledom karakteristika pripadaju�eg za�titnog ure�aja, npr. pode�ene
vrednosti struje prekida�a ili nazivne vrednosti osigura�a;
� ako u strujnim kolima postoji za�titni ure�aj diferencijalne
struje - proverom njegovog delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B 2.764;
� ako se napajanje vr�i nadzemnim vodom - merenjem ukupne otpornosti
uzem�iva�a (RB) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.
2) Za TT sistem:
� merenjem otpornosti uzem�iva�a izloNJenih provodnih delova (RA),
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762;
� pregledom karakteristika pripadaju�eg za�titnog ure�aja i ure�aja
za za�titu od prekomerne struje;
� ako je pripadaju�i za�titni ure�aj diferencijalne struje - ispitivanjem
delovanja ovog ure�aja prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.764.
3) Za TT sistem:
� pregledom prora�una struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su
nepoznati parametri za prora�un, onda se vr�i merenje pri simuliranom
kvaru;
� ako seN-provodnik vodi, vr�e se merenje kao pod 1), ako se N-pro-
vodnik ne vodi, vr�e se merenja kao pod 2).
�lan 197b.
Ako je primenjeno dopunsko izjedna�enje potencijala prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpornost)
izme�u istovremeno pristupa�nih izloNJenih i stranih provodnih
delova.
�lan 197v.
Na osnovu rezultata dobijenih prema �l. 197a. i 197b. ovog pravilnika,
zavisno od sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski
uslovi za�tite od elektri�nog udara prema standardu JUS N.B2.741.
�lan 198.
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, uprav�a�ki
pultovi i sl.), motorni pogoni, komande i zabrav�enja moraju se funkcionalno
istitati da bi se proverilo da li zadovo�avaju uslove propisane
ovim pravilnikom i jugoslovenskim standardima iz ove oblasti.

Za�titni ure�aji izlaNJu se funkcionalnom ispitivanju samo kad je

to mogu�e, da bi se proverila njihova ispravnost, pravilnost postav�anja i
pode�enost.
V. ZAVR�NE ODREDBE
�lan 199.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe:
1) Pravilnik o tehni�kim merama i uslovima za izvo�enje elektr�nergetskih
instalacija u zgradama (�SluNJbeni list SFRJ�, 43/66);
2) Pravilnik o tehni�kim merama za elektr�nergetska postrojenja
niskog napona u po�oprivredi (�SluNJbeni list SFRJ�, 33/70);
3) Pravilnik o tehni�kim merama za elektr�nergetske instalacije u
industriji (�SluNJbeni list SFRJ�, 2/73);
4) Pravilnik o tehni�kim normativima za projektovanje i izvo�enje
elektri�nih prik�u�aka i ormara u zgradama (�SluNJbeni list SFRJ�, 35/
74);
5) Pravilnik o tehni�kim normativima za elektr�nergetske instalacije
u zgradama koje se izvode sistemom montaNJe prefabrikovanih
tipiziranih finalno obra�enih elemenata (�SluNJbeni list SFRJ�, 19/85);
6) Pravilnik o tehni�kim normativima za elektr�nergetske instalacije
u prostorijama sa specifi�nim uslovima (�SluNJbeni list
SFRJ�, 68/85);
�lan 200.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku �est meseci od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U NADZEMNIH
ELEKTR�NERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD 1 kV
DO 400 kV*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za izgradnju nadzemnih
elektr�nergetskih vodova (u da�em tekstu: vodovi) koji sluNJe za
prenos i razvod elektri�ne energije, nazivnog napona od 1 kV do uk�u�ivo
400 kV.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na kontaktne vodove za
elektri�nu vu�u i na nadzemne kablovske vodove.
�lan 2.
NiNJe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) nadzemni elektr�nergetski vod je skup svih delova koji sluNJe za
nadzemno vo�enje provodnika koji prenose i razvode elektri�nu energiju,
kojim su obuhva�eni: provodnici, za�titna uNJad, zem�ovodi, uzem�iva�i,
izolatori, nosa�i, konzole, stubovi i teme�i;
2) niskonaponski vod je vod �iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
3) visokonaponski vod je vod �iji nazivni napon prelazi 1000 V;
4) nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan, gra�en i
nazvan;
5) maksimalni pogonski napon je vrednost napona izme�u faznih provodnika
koja u normalnom pogonu ne sme biti prekora�ena;
6) provodnici su metalne NJice ili uNJad koja sluNJe za provo�enje
struje;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 65/88 i �SluNJbenom
listu
SRJ�, broj 18/92.

7) za�titno uNJe je uzem�eno uNJe koje sluNJi za za�titu voda od atmosferskih

i pogonskih prenapona;
8) sigurnosno uNJe je uzem�eno uNJe koje sluNJi za za�titu od dodira sa
drugim vodom;
9) stvarni presek NJice je geometrijski presek NJice, a stvarni presek
uNJeta je zbir geometrijskih preseka svih NJica u uNJetu, bez obzira na to da
li su NJice od istog materijala ili od razli�itih materijala;
10) zatezna �vrsto�a NJice je najmanje naprezanje pri kome dolazi do
prekida NJice. Vrednosti zatezne �vrsto�e su u skladu sa vrednostima zatezne
�vrsto�e pre pouNJavanja i navedene su u odgovaraju�im jugoslovenskim
standardima;
11) sila kidanja je 95% od ra�unske sile kidanja za jednometalno uNJe, a
90% od ra�unske sile kidanja za dvometalno uNJe. Ra�unska sila kidanja
utvr�ena je u propisima o jugoslovenskim standardima za metalnu uNJad, a
prekidna �vrsto�a izra�unava se iz tako definisane sile kidanja i preseka
uNJeta;
12) maksimalno radno naprezanje provodnika, odnosno za�titnog
uNJeta je odabrana ra�unska vrednost koju horizontalna komponenta zatezne
�vrsto�e postiNJe na temperaturi od �5 oC pri normalnom dodatnom optere�enju,
ili na temperaturi od �20 oC bez dodatnog optere�enja;
13) normalno dozvo�eno naprezanje provodnika, odnosno za�titnog
uNJeta je naprezanje koje se ne sme prekora�iti pod normalnim uslovima, tj.
na temperaturi od �5 oC pri normalnom dodatnom optere�enju i na temperaturi
od �20 oC bez tog optere�enja i donosi se na horizontalnu kompomenentu
naprezanja;
14) izuzetno dozvo�eno naprezanje provodnika, odnosno za�titnog
uNJeta je naprezanje koje se ne sme prekora�iti pod izuzetnim uslovima, tj.
na temperaturi od �5 oC pri izuzetnom dodatnom optere�enju i odnosi se na
naprezanje u ta�ki u�vr��enja;
15) sila naprezanja provodnika, odnosno za�titnog uNJeta je proizvod
stvarnog preseka i maksimalnog radnog naprezanja;
16) dodatno optere�enje je optere�enje provodnika, odnosno za�titnog
uNJeta od inja, leda ili snega, a dejstvuje vertikalno naniNJe i dodaje
se teNJini provodnika, odnosno za�titnog uNJeta;
17) teNJina provodnika, odnosno za�titnog uNJeta (sa dodatnim optere�enjem
ili bez njega) koja optere�uje ta�ku u�vr��enja je proizvod
jedini�ne teNJine provodnika, odnosno za�titnog uNJeta po metru (sa dodatnim
optere�enjem ili bez njega) i gravitacionog raspona izraNJenog u
metrima;
18) gravitacioni raspon je uda�enost od najniNJe ta�ke lan�anice s
jedne strane stuba do najniNJe ta�ke lan�anice s druge strane stuba;
19) ugib provodnika, odnosno za�titnog uNJeta je vertikalni razmak
od prave koja spaja ta�ke u�vr��enja do provodnika, odnosno za�titnog
uNJeta, meren na sredini raspona;
20) raspon je horizontalni razmak izme�u dva susedna stuba;
21) zatezno po�e je deo voda koji se nalazi izme�u dva susedna zatezna
stuba;

22) raspon ukr�tanja je raspon u kome vod prelazi preko nekog objekta
navedenog u glavi VIII ovog pravilnika;
23) susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do raspona ukr�tanja;
24) po�e ukr�tanja je zatezno po�e u kome vod prelazi preko nekog
objekta navedenog u glavi VIII ovog pravilnika;
25) susedno po�e je zatezno po�e koje se nalazi neposredno do po�a
ukr�tanja;
26) poja�ana mehani�ka sigurnost je poja�ana sigurnost voda postignuta
izolacijom koja je u mehani�kom pogledu ja�e dimenzionisana;
27) poja�ana elektri�na sigurnost je poja�ana sigurnost voda postignuta
izolacijom koja je u elektri�nom pogledu ja�e dimenzionisana;
28) sigurnosni razmak je najmanji dozvo�eni razmak izme�u delova pod
naponom, odnosno izme�u dela pod naponom i uzem�enog dela voda, za odgovaraju�i
nazivni napon;
29) sigurnosna visina je najmanja dozvo�ena vertikalna uda�enost
provodnika, odnosno delova pod naponom od zem�e ili nekog objekta pri
temperaturi +40 oC, odnosno pri temperaturi �5 oC sa normalnim dodatnim
optere�enjem bez vetra;
30) sigurnosna uda�enost je najmanja dozvo�ena uda�enost provodnika,
odnosno delova pod naponom od zem�e ili nekog objekta u bilo
kom pravcu pri temperaturi +40oC i optere�enju vetrom od nule do punog
iznosa;
31) stub je bilo koja konstrukcija koja nosi izolatore, provodnike i
za�titnu uNJad (npr. stub, zidna konzola, nosa� i sl.);
32) nose�i (linijski) stub je stub koji nosi provodnike i za�titnu
uNJad;
33) zatezni stub je stub koji sluNJi za zatezanje provodnika i za�titne
uNJadi;
34) normalni slu�aj optere�enja stuba je slu�aj koji nastaje kad su svi
delovi voda neo�te�eni;
35) vanredni slu�aj optere�enja voda je slu�aj koji nastaje kad se jedan
provodnik ili jedno za�titno uNJe s jedne strane stuba prekine;
36) uzem�enje je elektri�no provodno spajanje pojedinih delova voda
sa zem�om;
37) otpornost uzem�enja je zbir otpornosti rasprostiranja uzem�iva�a
i otpornosti zem�ovoda;
38) otpornost rasprostiranja uzem�iva�a je otpornost zem�e izme�u
uzem�iva�a i referentne zem�e;
39) referentna zem�a je podru�je zem�i�ta koje je od pripadaju�eg
uzem�iva�a uda�eno toliko da se izme�u ma kojih ta�aka tog podru�ja ne
pojav�uju znatnije razlike potencijala;
40) izolacija voda je izolacija koja se sastoji od vazdu�nih razmaka i
izolatora u dodiru sa vazduhom koji su podvrgnuti dielektri�nom naprezanju,
atmosferskim i drugim uticajima (vlaga, pra�ina, ne�isto�a
itd.);
41) izolator je deo montaNJnog sklopa koji sluNJi za elektri�no izolovanje
i mehani�ko spajanje provodnika sa nose�om konstrukcijom;
8 113

42) izolatorski lanac je montaNJni sklop jednog ili vi�e izolatora i

opreme za no�enje, koji sluNJi za elektri�no izolovanje i mehani�ko
spajanje provodnika sa nose�om konstrukcijom.
II. USLOVI PRORA�UNA
1. Temperatura
�lan 3.
Provodnici i za�titna uNJad prora�unavaju se za slede�e uslove:
1) minimalna temperatura �20oC
2) maksimalna temperatura +40oC
3) temperatura pri kojoj postoji dodatno optere�enje na vodu . . . �5oC.
2. Dodatno optere�enje
�lan 4.
Pri prora�unavanju provodnika i za�titne uNJadi uzima se da se na
njima stvara dodatno optere�enje od inja, leda ili mokrog snega (u da�em
tekstu: dodatno optere�enje).
Smatra se da dodatno optere�enje dejstvuje vertikalno naniNJe i ono
se dodaje teNJini provodnika, odnosno za�titnog uNJeta.
�lan 5.
Za normalno dodatno optere�enje g uzima se najve�e dodatno optere�enje
koje se na odnosnom mestu pojav�uje prose�no svakih pet godina, ali u
svakom slu�aju ne manje od
g = 0,18 .�d [da N/m]
gde je: d - pre�nik provodnika, odnosno za�titnog uNJeta, u milimetrima.
Za procenu dodatnog optere�enja koje se uzima pri prora�unu voda
koriste se podaci koji se dobijaju od hidrometeorolo�ke sluNJbe i izmerene
vrednosti na postoje�im nadzemnim elektr�nergetskim vodovima i
telekomunikacionim vodovima duNJ projektovane trase. Po pravilu, ra�una
se sa slede�im vrednostima za normalno dodatno optere�enje:
1,0 � g
1,6 � g
2,5 � g
4,0 � g
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog �lana, mogu se uzeti i vrednosti
razli�ite od navedenih, ali ne manje od 1,0 g.

�lan 6.
Za izuzetno dodatno optere�enje uzima se najve�e dodatno optere�enje
koje se na odnosnom mestu pojav�uje prose�no svakih 20 godina, ali ne manje
od dvostrukog normalnog dodatnog optere�enja iz �lana 5. ovog pravilnika.
�lan 7.
Ako je na vodu ili delu njegove trase rezultanta sila pritiska vetra i
teNJine provodnika, odnosno za�titnog uNJeta bez dodatnog optere�enja
ve�a od teNJine provodnika, odnosno za�titnog uNJeta sa izuzetnim dodatnim
optere�enjem, kao izuzetno dodatno optere�enje uzima se ve�a vrednost.
3. Vetar
�lan 8.
Optere�enje od vetra je proizvod povr�ine objekta, pritiska vetra,
k�ficijenta dejstva vetra i sinusa napadnog ugla. Pri tom se uzima vodoravni
pravac vetra, a optere�enje od vetra upravno na napadnutu povr�inu.
�lan 9.
Pri izra�unavanju optere�enja od vetra, za povr�inu objekta uzima se
stvarna povr�ina, bez dodatnog optere�enja, napadnuta vetrom, a za cilindri�ne
objekte uzima se projekcija te povr�ine. Za re�etkaste stubove
uzimaju se samo povr�ine okrenute prema vetru.
�lan 10.
Pritisak vetra r izra�unava se prema slede�em obrascu:
v2
[daN/mm2]
p=
16
gde je v = maksimalna brzina vetra [m/s] koja se na istom potezu trase
pojav�uje prose�no svakih pet godina, a za vodove napona 400 kV � i u duNJem
periodu. Brzina vetra odre�uje se na osnovu merenja, primenom statisti�ke
obrade mernih podataka. U nedostatku dovo�nog broja mernih podataka,
brzina vetra se procenjuje kori��enjem raspoloNJivih podataka.
Pritisak vetra iz stava 1. ovog �lana primenjuje se za osnovnu visinsku
zonu od 0 do 40 m nad zem�om i ne sme biti manji od 50 daN/m2. Dobijene
ra�unske vrednosti za r pove�avaju se do prve ve�e vrednosti iz
slede�eg niza:
60, 75, 90, 110, 130 daN/m2
Na delovima koji se nalaze u zoni izme�u 40 m i 80 m nad zem�om
uzimaju se pove�ane vrednosti pritiska vetra, prema tabeli 1.
8* 115

Tabela 1.
Visinska zona voda Pritisak vetra, daN/m2
Vodovi sa ukupnom visinom do 15 m nad zem�om 50 60 75 90 110
Osnovna visinska zona od 0 do 40 m nad zem�om 60 75 90 110 130
Delovi voda u zoni izme�u 40 m i 80 m nad zem�om 75 90 110 130 150
Za pritisak vetra na provodnike, odnosno za�titnu uNJad merodavna
je visina njihove ta�ke u�vr��enja u steza�ci na odnosnom stubu. Vrednosti
iz tabele 1 mogu se pove�ati zavisno od uslova terena.
�lan 11.
Pri odre�ivanju k�ficijenta dejstva vetra uzima se u obzir dejstvo
vetra na pritisak i usisavanje, dejstvo vetra na zadnju stranu re�etkaste
konstrukcije, kao i smanjenje dejstva vetra na provodnike i za�titnu uNJad
zbog toga �to se maksimalni pritisak nikad ne jav�a istovremeno duNJ celog
raspona.
K�ficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:
1) za stubove �etvorougaonog preseka 1,4
2) za stubove �estougaonog ili osmougaonog preseka 1,0
3) za stubove kruNJnog preseka 0,7
4) za dvostruke stubove �etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu
ravni koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostruke
strane preseka) 2,0
5) za dvostruke stubove kruNJnog preseka, za vetar u prav cu ravni
koja prolazi kroz ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog pre�nika)
1,0
6) za re�tkaste stubove od profilisanog �elika u ravni 1,4
7) za re�etkaste stubove od cevi u ravni 1,1
8) za �etvorougaone re�etkaste stubove od profilisanog �elika . 2,6
9) za �etvorougaone re�etkaste stubove od cevi 2,0
10) za trougaone re�tkaste stubove od profilisanog �elika 2,8
11) za provodnike i za�titnu uNJad 1,0.
III. PROVODNICI I ZA�TITNA U�AD
1. Izrada
�lan 12.
Za izradu NJica i uNJadi upotreb�avaju se: aluminijum, aluminijumske
legure, bakar i �elik. Aluminijum i bakar moraju biti tvrdo vu�eni. �elik
mora biti trajno i pouzdano za�ti�en od korozije (npr. pocinkovanjem vru�im
postupkom).

�lan 13.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz �lana 12. ovog pravilnika,
njihovih legura ili drugih materijala, NJice i uNJad moraju biti dovo�no
NJilavi postojani prema atmosferskim uticajima.
�lan 14.
Za vodove koji se grade prema odredbama ovog pravilnika moNJe se
upotreb�avati samo gola uNJad.
2. Najmanji dozvo�eni preseci
�lan 15.
Najmanji dozvo�eni preseci uNJadi su:
1) od aluminijuma i njegovih legura 25 mm2
2) od al-�elika 16 mm2
3) od �elika 16 mm2
4) od bakra 10 mm2
UNJad od drugih materijala mora imati takav presek da sila kidanja
bude najmanje 380 daN.
�lan 16.
Presek uNJadi mora biti dovo�no veliki da ukupna temperatura
uNJadi usled zagrevanja strujom ne bude vi�a od +80 oS, pri �emu se ra�una
sa temperaturom okoline od +40 oS.
�lan 17.
Za�titno uNJe mora biti takvih dimenzija da pri jednopolnim kratkim
spojevima ne bude termi�ki preoptere�eno.
3. Naprezanje
�lan 18.
Maksimalno radno naprezanje, tj. odabrana ra�unska vrednost koju horizontalna
komponenta naprezanja na zatezanje postiNJe pri temperaturi
od �5 oS sa normalnim dodatnim optere�enjem prema �lanu 5. ovog pravilnika,
ili pri temperaturi od �20 oS bez dodatnog optere�enja, ne sme
prelaziti vrednost normalnog dozvo�enog naprezanja.
�lan 19.
Naprezanje na zatezanje u ta�ki u�vr��enja provodnika pri temperaturi
od �5 oS sa izuzetnim dodatnim optere�enjem prema �lanu 6. ovog
pravilnika ne sme biti ve�e od vrednosti izuzetnog dozvo�enog naprezanja.

�lan 20.
Normalna i izuzetno dozvo�ena naprezanja koja se odnose na ra�unski
presek uNJadi za razne materijale ne smeju biti ve�a od vrednosti datih u
tabeli 2.
Tabela 2.
Materijal
Odnos preod dva materipriseka, za uNJajala,
bliNJno
d Dozvo�eno naprezanje
daN/mm2
normalno izuzetno
1 2 3 4
Al-�eli�na uNJad Al/� = 0,86
Al/� = 0,95
Al/� = 1,4
Al/� = 1,7
Al/� = 4,3
Al/� = 4,4
Al/� = 6
Al/� = 7,7
Al/� = 11,3
Al/� = 14,5
Al/� = 23,1
27,5
27,5
24,0
22,0
14,5
14,0
13,0
11,0
10
9
8
52
51,5
45
41
27
26
24,5
21
18,5
16,5
15
AlMgSiE-�eli�na uNJad AlMgSie/� = 0,86
AlMgSie/� = 0,95
AlMgSie/� = 1,4
AlMgSie/� = 1,7
AlMgSie/� = 4,3
AlMgSie/� = 4,4
AlMgSie/� = 6
AlMgSie/� = 7,7
AlMgSie/� = 11,3
AlMgSie/� = 14,5
AlMgSie/� = 23,1
30
29,5
26,5
24,5
18
18
16,5
15,5
14,5
14
13
56
55
48,5
46,5
34,5
34,5
31
29,5
27
26
24,5
AlMglE-�eli�na uNJad AlMglE/� = 0,86
AlMglE/� = 0,95
AlMglE/� = 1,4
AlMglE/� = 1,7
AlMglE/� = 4,3
AlMglE/� = 4,4
AlMglE/� = 6
AlMglE/� = 7,7
AlMglE/� = 11,3
AlMglE/� = 14,5
AlMglE/� = 23,1
29
29
25,5
22,5
17,5
16,5
14,5
14,5
12,8
11,7
11,6
55
55
48
42
32
30,5
27
27
24
22
21,8

1 2 3 4
Aluminijumska uNJad 6 11
AlMgSiE -uNJad 10,5 20
AlMgSiE - uNJad 9 17
�EAL - uNJad 45 84
�eli�na uNJad
�elik I 14,5 26,5
�elik II 26 49
�elik III 49,5 93
�elik IV 59,5 111
Bakarna uNJad 16 30
Bronzana uNJad
Bz I 19,5 36,5
Bz II 23 43,5
Bz III 26,5 49,5
Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:
� kao normalno dozvo�eno naprezanje: 40% od ra�unske sile kidanja;
� kao izuzetno dozvo�eno naprezanje: 75% od ra�unske sile kidanja.
�lan 21.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija spre�ava se odgovaraju�im
merama (npr. postav�anjem prigu�iva�a ili smanjenjem naprezanja).
�lan 22.
Pri prora�unavanju naprezanja, za fizi�ka svojstva materijala koriste
se vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
Toplotni
Odnos
k�ficipreseka,
za Broj NJica u Modul ela-
Gustina jent
Materijal uNJad od uNJetu 103kg/m3 linearnog sti�no-sti
dva mate-da N/mm2
rijala �irenja
10-6/oS
1
Al-�eli�na uNJad
2
Al/� =
0,86
3
Al
78
�
91
4
5,45
5
13,7
6
13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7 4,91 15,0 11000
14 19
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 1 19,2 8100
26 3 18,8 7700

1 2 3 4 5 6
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7700
26 7 18,9 7700
24 19 19,6 7400
54 7 3,36 19,4 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000
AlMgSiE/� AlMg-
SiE
�
AlMgSiE-�eli�na
uNJad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7 4,91 16,0 11000
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 1 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7000
26 7 18,9 7700
24 7 19,6 7400
54 7 3,36 19,3 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000
AlMglE/� AlMglE �
AlMglE-�eli�na
uNJad 0,86 78 91
0,95 18 19
1,4
14
14
7
19
1,7 12 7
4,3 30 7
4,4 30 19
6 1
26 3
6 26 4
26 5
26 7
5,45
5,33
4,91
4,66
3,75
3,64
3,50
13,7
13,3
16,0
15,0
15,3
17,8
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9
13400
13000
11000
10700
8200
8000
8100
7700
7700
7000
7700

1 2 3 4 5 6
7,7
11,3
14,5
23,1
24
54
54
48
45
72
7
7
19
7
7
7
3,36
3,20
3,09
2,98
19,6
19,3
19,4
20,5
20,9
21,7
7400
7000
6800
6200
6100
6000
Aluminijumska
uNJad
�
7
19
37
61
2,7 23
6000
5700
5700
5500
AlMgSiE-uNJad i
AlMglE-uNJad
�
7
19
37
61
2,7 23
6000
5700
5700
5500
�EAL-uNJad
�
7
19
37
61
6,87 13
16000
15700
15700
15500
�eli�na uNJad
�
7
12
19
37
61
7,8 11
18000
17500
17500
17500
17500
Bakarna uNJad
�
7
19
37
61
8,9 17
11300
10500
10500
10500
�lan 23.
Pri prora�unavanju naprezanja provodnika na vise�im izolatorima u
strmim i neravnomernim rasponima mora se uzeti u obzir otklon izolatora
u smeru trase voda (prora�unavanje pomo�u �idealnog raspona�)
4. Nastav�anje provodnika i za�titne uNJadi
�lan 24.
Za nastav�anje provodnika, odnosno za�titne uNJadi upotreb�avaju
se, po pravilu, spojnice odnosno steza�ke od istog materijala od kog su i
provodnici. Spojnice, odnosno steza�ke od �elika moraju biti pocinkovane
vru�im postupkom ili izra�ene od ner�aju�eg �elika.

�lan 25.
Za vodove u istom rasponu dozvo�en je najvi�e jedan nastavak po provodniku,
odnosno po za�titnom uNJetu.
�lan 26.
Provodnici, odnosno za�titna uNJad razli�itih preseka ili od
razli�itih materijala smeju se nastav�ati samo na mestima na kojima su
mehani�ki rastere�eni. Upotreb�ene steza�ke moraju biti takve konstrukcije
da se pouzdano spre�ava elektrolitsko razaranje.
�lan 27.
Nastavci provodnika, odnosno za�titne uNJadi u rasponu moraju izdrNJati
najmanje 90% sile kidanja provodnika, odnosno za�titnog uNJeta, pri
�emu je dozvo�eno upotrebiti i vi�e od jedne spojnice.
Spojnice koje su takve konstrukcije da se njima postiNJe pouzdan provodan
spoj i da imaju najmanje 100% sile kidanja provodnika, odnosno
za�titne uNJadi (npr. kompresione spojnice) ne smatraju se nastavcima.
IV. RASPORED PROVODNIKA I ZA�TITNE U�ADI
1. Sigurnosni razmaci
�lan 28.
Uda�enost izme�u delova pod naponom, kao i uda�enost od delova pod
naponom do uzem�enih delova i do delova stuba, uzimaju�i u obzir dejstvo
vetra ili dodatnog optere�enja, mora biti najmanje jednaka sigurnosnom
razmaku.
�lan 29.
Sigurnosni razmaci (cm) moraju odgovarati slede�im vrednostima:
Vrsta naponskog naprezanja izolacije
do 10
Nazivni napon UN (kV)
20 35 110 220 400
1) Atmosferski prenaponi 12 22 32 90 175 280
2) Sklopni i dugotrajni prenaponi 10 20 25 80 155 270
3) Naponi industrijske frekvencije (normalni � 7 10 30 55 90
i pogonski uslovi)
Sigurnosni razmaci ra�unaju se za slede�e slu�ajeve:
1) pri neotklonjenom izolatorskom lancu
2) za P=0,15�Pmax
3) za P=Pmax
gde je: Pmax � maksimalni pritisak vetra, prema �lanu 10. ovog pravilnika.

�lan 30.
Smatra se da je zahtev iz �lana 29. ovog pravilnika u pogledu uda�enosti
izme�u provodnika, odnosno izme�u provodnika i za�titne uNJadi u sredini
raspona ispunjen ako uda�enost � u sredini raspona u uslovima bez
�
vetra na temperaturi + 40 S iznosi najmanje:
�=k�f+1 sigurnosni razmak odre�en za sklopne i dugotrajne prenapone
(cm)
gde je:
�
f � ugib provodnika, odnosno za�titnog uNJeta na temperaturi + 40 S,
u cm, bez obzira na usvojenu maksimalnu temperaturu provodnika;
l � duNJina izolatorskog lanca od ta�ke u�evr��enja do provodnika, u
cm, za sva u�vr��enja (ili delove u�vr��enja) koja se ne otklanjaju u smeru
upravnom na pravac voda, kao i potporne izolatore, zatezne izolatorske
lance i za�titnu uNJad l =O;
k � k�ficijent �ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana
provodnika, odnosno provodnika i za�titnog uNJeta, a odre�uje se prema
obrascima iz �l. 31. do 33. ovog pravilnika, u kojima je a ugao otklona provodnika,

odnosno za�titnog uNJeta od punog pritiska vetra, ra�unatog

prema �l. 10. i 11. ovog pravilnika, na uNJe, bez leda, izraNJen u stepenima.
Pri prora�unavanju uda�enosti izme�u dva razli�ita provodnika, odnosno
izme�u provodnika i za�titnog uNJeta koje nije izvedeno isto kao i
provodnik, za svaki provodnik, odnosno i za provodnik i za�titno uNJe uda�enost
D izra�unava prema obrascu iz stava 1. ovog �lana, a odabira se ve�a
vrednost za D.
Pri prelasku sa jednog rasporeda provodnika na drugi raspored proveravaju
se rastojanja na najkriti�nijem mestu, s tim da se u obrazac uvrsti
vrednost ugiba na tom mestu.
�lan 31.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:
a
, ali ne manje od k = 6. ------+k=4
25
Najmanja uda�enost je D = 60 cm, ako sigurnosni razmak nije ve�i.
Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazac iz stava 1. ovog
�lana i kad raspored (projekcija) provodnika, odnosno za�titnog uNJeta
nije horizontalan.
Za slu�ajeve iz stava 3. ovog �lana, horizontalna uda�enost provodnika
iznosi 20 cm kad zbog vremenskih prilika (sneg, led, inje) postoji
verovatno�a dodira, odnosno preskoka napona.
�lan 32.
Pri kosom rasporedu uzima se da je k�ficijent
a
k 2+
=
10
, ali nije manji od k = 7.
Najmanja uda�enost je D = 70 cm, ako sigurnosni razmak nije ve�i.

Za vodove nazivnog napona ve�eg od 20 kV takvo izra�unavanje

uda�enosti (projekcija) dozvo�eno je samo pod uslovom da je ujedno i horizontalna
uda�enost izme�u provodnika, odnosno izme�u provodnika i za�titnog
uNJeta najmanje jednaka sigurnosnom razmaku.
Ako je horizontalna uda�enost izme�u dva koso raspore�ena provodnika
i za�titnog uNJeta jednaka ili ve�a od uda�enosti D izra�unate
prema �lanu 31. ovog pravilnika, uda�enost je dovo�na.
�lan 33.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je k�ficijent
a
k = 4+---, ali ne manji od k = 14.
5
Najmanja uda�enost je D = 140 cm, ako sigurnosni razmak nije ve�i.
Uda�enost iz stava 2. ovog �lana potrebna je samo za vodove nazivnog
napona ve�eg od 20 kV i u slu�aju kad raspored nije potpuno vertikalan, ali
je horizontalna uda�enost manja od sigurnosnog razmaka.
�lan 34.
Ugao otklona izolatorskog lanca a ra�una se sa 70% pritiska vetra
na provodnike, odnosno sa 50% pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba
slu�aja ugao otklona ra�una se za provodnike bez leda. Pritisak vetra ra�una
se na na�in odre�en u �l. 10. i 11. ovog pravilnika.
2. Za�titna zona
�lan 35.
Pod za�titnom zonom podrazumeva se prostor ispod za�titnog uNJeta
u kome su provodnici dovo�no za�ti�eni od uticaja atmosferskih prenapona.
�lan 36.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama za�titne
��
zone duNJ svih raspona i na svim temperaturama od 0 do 40 S u uslovima bez
vetra.
�lan 37.
Na vodu sa jednim za�titnim uNJetom za�titna zona obuhvata prostor
�
u granicama ugla od najvi�e 30 sa obe strane za�titnog uNJeta, mereno od
vertikale.
�lan 38.
Za�titna zona izme�u dva za�titna uNJeta obuhvata prostor ispod
luka koji dodiruje oba za�titna uNJeta, �ije je sredi�te iznad uNJeta, a

polupre�nik luka iznosi 0,58 d, gde je d me�usobna uda�enost za�titne

uNJadi (slika 1).
ZA�TITNO
U�E
ZA�TITNO
U�E
ZA�TITNA ZONA
Slika 1
V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI
1. Op�te odredbe
�lan 39.
Na vodovima se upotreb�avaju potporni i vise�i izolatori.
Potporni izolatori spajaju se �vrsto sa stubom.
Vise�i izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno kla-
titi oko ta�ke u�vr��enja.
�lan 40.
Za odre�eni vod biraju se odgovaraju�i tipovi izolatora, pri �emu se
vodi ra�una o mehani�kim i elektri�nim optere�enjima tog voda.
2. Mehani�ko dimenzionisanje
�lan 41.
Potporni izolatori na nose�im stubovima moraju biti takvih dimenzija
da prelomno optere�enje iznosi najmanje 2,5 puta teNJine provodnika
sa dodatnim optere�enjem, s tim �to se ako je optere�enje provodnika
usled delovanja vetra ve�e, uzima u obzir to ve�e preoptere�enje.

Potporni izolatori na zateznim stubovima moraju biti takvih

dimenzija da prelomno optere�enje iznosi najmanje 2,5 puta sila zatezanja
provodnika.
�lan 42.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lancima
na nose�im stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektromehani�ko,
odnosno mehani�ko optere�enje najmanje tri puta ve�e od teNJine
provodnika sa dodatnim optere�enjem, s tim �to se, ako je optere�enje
provodnika usled delovanja vetra ve�e, uzima u obzir to ve�e optere�enje.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju
elektromehani�ko, odnosno mehani�ko optere�enje najmanje tri puta ve�e
od sile zatezanja provodnika.
�lan 43.
Masivni i �tapni izolatori, odnosno masivni i �tapni izolatori u
izolatorskim lancima na nose�im stubovima moraju biti takvih dimenzija
da imaju prekidno optere�enje najmanje tri puta ve�e od teNJine provodnika
sa dodatnim optere�enjem, s tim �to se, ako je optere�enje provodnika
usled delovanja vetra ve�e, uzima u obzir to ve�e optere�enje. Masivni i
�tapni izolatori, odnosno masivni i �tapni izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju
najmanje tri puta ve�e prekidno optere�enje od sile zatezanja provodnika.
�lan 44.
Dozvo�ena je upotreba vi�estrukih izolatorskih lanaca pod uslovom
da je u normalnom stanju osigurana ravnomerna raspodela optere�enja na
pojedine izolatorske lance.
3. Elektri�no dimenzionisanje
�lan 45.
Izolator, odnosno izolatorski lanac, kompletno sastav�en kao na
nadzemnom vodu sa za�titnom armaturom ili bez nje, mora zadovo�iti
vrednosti date u tabelama 4, 5 i 6.
Tabela 4.
Nazivni podnosivi atmosferski Nazivni
udarni prenapon (temena vredkratkotrajni
Najvi�i napon nost) (kV) podnosivi
Nazivni napon
(kV)
opreme Um
(efektivna
stupanj izolacije napon industrijske
frevrednost)
(kV)
sniNJen pun
kvencije
(efektivna
vrednost)
1 2 3 4 5
3 3,6 20 40 10
6 7,2 40 60 20
10 12,0 60 75 28
20 24,0 95 125 50
35 38,0 145 170 70

Stupanj izolacije voda (sniNJen ili pun stupanj izolacije) bira se s

obzirom na izloNJenost atmosferskim ili sklopnim prenaponima, na�in
uzem�enja neutralne ta�ke i vrstu prenaponske za�titne naprave ako je
primenjena.
Tabela 5.
Nazivni napon (kV)
Najvi�i napon
opreme Um
(efektivna vrednost)
(kV)
Osnova za jedini�ne
vrednosti
(temena vrednost)
(kV)
U
m
2
3
�
Najvi�i podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)
Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon industrijske
frekvencije
(efektivna
vrednost)
(kV)
1 2 3 4 5
110 123 100 450
550
185
230
650
275
750
325
220
245
200
850
360
950
395
1050
460
Iz tabele 5 bira se jedan stupanj ili vi�e stupnjeva izolacije za pojedine
standarde vrednosti najvi�eg napona opreme. Ako je dato vi�e stupnjeva
izolacije, vi�i stupanj izolacije je prikladan za opremu u mreNJama
sa kompenzacijom struje zem�ospoja ili gde je faktor zem�ospoja iznad 1,4.
Tabela 6.
Najvi�i
Nazivni napon opreme
Um
napon
(efektivna(kV) vrednost)
(kV)
Osnova za
jedini�ne
vrednosti
2
U � ------(tem3
mena vrednost)
(kV)
Nazivni podnosivi
sklopni prenapon
Jedini�na
vrednost
(kV)
Temena
vrednost
(kV)
Odnos
izme�u
nazivnih
podnosivih
atmosferskih
i
sklopnih
udarnih
prenapona
(kV)
Nazivni podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)
12 3456 7
1,11
1050
2,76
950
1,24
1175
400
420
343
1,12
3,06
1050
1,24
1300
1,36
1425
�lan 46.
Vrednosti iz �lana 45. ovog pravilnika vaNJe za izolatore pod slede�im
uslovima:
1) atmosferski pritisak 10 13,25 mbar;
2) temperatura + 20�S;
3) vlaNJnost 11 g/m3 .

�lan 47.
Za delove voda na ve�im nadmorskim visinama, vrednosti ispitnih
napona iz tabela 4, 5, i 6. iz �lana 45. ovog pravilnika mnoNJe se slede�im
faktorima:
1) 1,075 � za nadmorske visine od 1000 m do 1500 m;
2) 1,150 � za nadmorske visine od 1500 m do 2000 m;
3) 1,225 � za nadmorske visine od 2000 m do 2500 m.
�lan 48.
Na vodovima ili delovima vodova u predelima sa pove�anim stepenom
zaga�enosti atmosfere (npr. u blizini obale mora, hemijske industrije,
toplana, cementara i dr.) moraju se upotrebiti specijalni izolatori sa
produNJenom strujnom stazom.
�lan 49.
Prema stepenu zaga�enosti, izolatorski lanci, odnosno izolatori
moraju imati specifi�ne nazivne strujne staze najmanje prema tabeli 7, s
tim se uzima najvi�i napon opreme Um.
Tabela 7.
Specifi�na nazivna strujna staza izme�u
Stepen zaga�enosti faze i zem�e
mm/kV
I � Mala zaga�enost 16
II � Srednja zaga�enost 20
III � Velika zaga�enost 25
IV � Vrlo velika zaga�enost 31
�lan 50.
PoloNJaj izolatora, odnosno izolatorskog lanca na vodu mora biti
takav da bitno ne smanjuje njegova izolaciona svojstva.
4. Poja�ana izolacija
�lan 51.
Izolacija voda poja�ava se, po potrebi, mehani�ki, elektri�no, odnosno
mehani�ki i elektri�no.
�lan 52.
Izolacija voda je mehani�ki poja�ana ako se:
a) za potporne izolatore upotrebe dva ili vi�e izolatora, tako da, u
slu�aju preloma jednog izolatora, preostali izolatori budu dimenzionisani
prema �l. 41. do 44. ovog pravilnika, uzimaju�i u obzir raspodelu
optere�enja na neo�te�ene izolatore;
b) za vise�e izolatore, odnosno izolatorske lance upotrebe dva lanca
ili vi�e lanaca dimenzionisanih prema �l. 42. do 44. ovog pravilnika za
normalno stanje voda, kad je optere�enje ravnomerno raspore�eno na sve

lance, a ako se prekine jedna lanac, preostali lanci smeju biti optere�eni
najvi�e za pola iznosa od elektromehani�kog optere�enja, odnosno minimalnog
prelomnog optere�enja.
�lan 53.
Izolacija je elektri�no poja�ana ako se:
1) za potporne izolatore odabere izolator za prvi vi�i izolacioni
nivo, odnosno izolator sa pove�anom duNJinom strujne staze;
2) za masivne i �tapne izolatore odabere izolator sa pove�anom duNJinom
strujne staze;
3) za kapaste izolatore, odnosno kapaste izolatore u izolatorskim
lancima stavi jedan �lanak vi�e, nezavisno od naponskog nivoa.
5. U�vr��enje provodnika
�lan 54.
Na potpornim izolatorima nose�ih stubova provodnici se, po pravilu,
vezuju mekanom NJicom od istog ili sli�nog materijala od kog su i
provodnici. Pre�nik NJice ne sme biti manji od 2,5 mm.
�lan 55.
Na ugaone stubove provodnik se postav�a tako da je potporni izolator
u tupom uglu i da je veza rastere�ena.
�lan 56.
Na zateznim stubovima provodnici se u�evr��uju na potporne izolatore
om�om koja je zatvorena spojnicama ili vezom.
�lan 57.
Nosa�i potpornih izolatora dimenzioni�u se tako da izdrNJe optere�enje
iz �lana 41. ovog pravilnika, s mehani�kim faktorom sigurnosti najmanje
2 s obzirom na prekidnu �vrsto�u materijala.
�lan 58.
Steza�ke i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao
i oprema za u�vr��enje za�titnog uNJeta moraju biti takvih dimenzija da
izdrNJe optere�enje prema �l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehani�kim
faktorima sigurnosti od najmanje 2,5 s obzirom na silu kidanja.
Steza�ke i ostali metalni delovi za u�vr��enje provodnika i
za�titnog uNJeta moraju biti izgra�eni od istog ili sli�nog materijala od
kog su provodnici, odnosno za�titna uNJad ili od �elika pocinkovanog
vru�im postupkom, odnosno od ner�aju�eg �elika.
�lan 59.
Kod vi�estrukih izolatorskih lanaca, pri prekidu jednog lanca
metalni delovi ostalih lanaca moraju biti takvih dimenzija da izdrNJe
9 129

optere�enje prema �l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehani�kim faktorom sigurnosti
od najmanje 1,7 s obzirom na silu kidanja.
�lan 60.
Sila izvla�enja iz nose�ih steza�ki za provodnike i za�titnu uNJad
ne sme biti manja od 60% sile zatezanja.
VI. STUBOVI
1. Vrste stubova
�lan 61.
Stubovi mogu biti nose�i (linijski) i zatezni.
Nose�i stubovi se, po pravilu, postav�aju samo u pravolinijskoj
trasi. Naprezanje provodnika, odnosno za�titne uNJadi kod nose�ih stubova
u oba raspona je jednako, a provodnici i za�titna uNJad nisu sa njima
�vrsto spojeni i na stub se ne prenosi direktno njihova sila zatezanja s
jedne strane stuba, nego se prenosi samo rezultanta sile zatezanja s obe
strane, ako ta rezultanta postoji.
Kod zateznih stubova naprezanje provodnika, odnosno za�titne uNJadi
ne mora biti jednako u oba raspona, provodnici i za�titna uNJad su sa njima
�vrsto spojeni i na stub se direktno prenosi sila zatezanja svakog provodnika
i za�titnog uNJeta sa svake strane stuba.
Stubovi mogu istovremeno biti i nose�i i zatezni (npr. stub na kome
se vod odvaja je u odnosu na prolazni vod nose�i, a u odnosu na ogranak je
zatezni).
�lan 62.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi (linijski stubovi)
ili na uglu trase (ugaoni stubovi).
Nose�i zatezni stubovi mogu biti linijski ili ugaoni.
�lan 63.
Na vodovima sa vise�im izolatorima ne upotreb�avaju se ugaoni nose�i
stubovi na mestima na kojima ugao skretanja trase iznosi vi�e od 20�.
�lan 64.
DuNJina zateznog po�a, tj. uda�enost izme�u dva zatezna stuba, po pravilu,
ne sme biti ve�a od 8 km, niti sme sadrNJati vi�e od 30 raspona.
Kra�a zatezna po�a primenjuju se ako posebne prilike na trasi to
zahtevaju (klimatski uslovi, teren, ukr�tanja, ve�i broj uglova i sl.).
2. Naprezanje stubova
�lan 65.
Stubovi moraju biti takvih dimenzija da naprezanje materijala ne
prekora�i granicu dozvo�enog naprezanja ni u jednom slu�aju optere�enja.

Za prora�unavanje pojedinog dela stuba bira se ono optere�enje koje

prouzrokuje najvi�u silu u njemu, s tim �to se pri tom ne uzima da razna
optere�enja iz �l. 68. i 69. i optere�enja iz �lana 209. ovog pravilnika
dejstvuju istovremeno.
�lan 66.
Dozvo�ena naprezanja za pojedine vrste materijala odre�uju se posebno
za normalne slu�ajeve optere�enja, a posebno za vanredne slu�ajeve
optere�enja.
Normalni slu�ajevi optere�enja nastaju kad su svi delovi neo�te�eni.
Vanredni slu�ajevi optere�enja nastaju kad je jedan provodnik ili
jedno za�titno uNJe s jedne strane stuba prekinuto.
3. Optere�enja
�lan 67.
Optere�enja navedena u �l. 68. i 69. ovog pravilnika odnose se na stubove
vodova sa vise�im izolatorima i na stubove vodova sa potpornim izolatorima,
a naprezanje se izra�unava prema odredbama �lana 70. ovog
pravilnika.
�lan 68.
Normalna optere�enja su:
1) za sve vrste stubova (nose�e i zatezne):
a) optere�enje pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� teNJina dodatnog optere�enja na provodnicima i za�titnoj uNJadi;
� rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i za�titne uNJadi s
obe strane stuba;
b) optere�enje pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� pritisak vetra na stub i na sve provodnike i za�titnu uNJad u
pravcu voda, odnosno upravno na simetralu ugla terase;
� rezultanta od dve tre�ine sile zatezanja svih provodnika i
za�titne uNJadi s obe strane stuba;
v) optere�enja pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� pritisak vetra na stub i na sve provodnike i za�titnu uNJad u
pravcu voda, odnosno upravno na simetralu ugla terase;
� rezultanta od dve tre�ine sile zatezanja svih provodnika i
za�titne uNJadi s obe strane stuba;
2) za zatezne stubove:
a) optere�enje pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� dve tre�ine sile zatezanja provodnika i za�titne uNJadi s jedne
strane stuba.
9* 131

�lan 69.
Vanredna optere�enja su:
1) za nose�e stubove:
a) optere�enje pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� teNJina dodatnog optere�enja na provodnicima i za�titnoj uNJadi;
� polovina sile zatezanja jednog provodnika ili jednog za�titnog
uNJeta s jedne strane stuba, a za provodnike u snopu � �etvrtina sile zatezanja
provodnika jednog snopa;
2) za zatezne stubove i za ugaone nose�e stubove sa uglom skretanja
trase ve�im od 20�:
a) optere�enje pri �ijem se prora�unu uzima:
� teNJina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
� teNJina dodatnog optere�enja na provodnicima i za�titnoj uNJadi;
� puna sila zatezanja svih provodnika i za�titne uNJadi u oba pravca
trase, osim jednog provodnika, odnosno jednog za�titnog uNJeta s jedne
strane stuba, a za vodove sa provodnicima u snopu � puna sila zatezanja svih
snopova provodnika i za�titne uNJadi u oba pravca trase, osim jednog snopa,
odnosno jednog za�titnog uNJeta s jedne strane stuba.
Ako je pritisak vetra ve�i od 60 daN/m2, odnosno dodatno optere�enje
ve�e od 0,18 .�d da N/m, vanredna optere�enja ne uzimaju se u obzir za jednostavne
konstrukcije drvenih stubova, ni za vodove do 35 kV, osim na deonicama
sa teNJim atmosferskim uslovima.
�lan 70.
Pri izra�unavanju naprezanja stubova uzimaju se u obzir:
1) teNJina provodnika i za�titne uNJadi i teNJina dodatnog optere�enja,
izra�unate za gravitacioni raspon stuba definisan u �lanu 2. ovog
pravilnika;
2) pritisak vetra na provodnike i za�titnu uNJad u pravcu simetrale
ugla trase, izra�unat za poluzbir susednih raspona, bez ikakve redukcije s
obzirom na ugao trase;
3) pritisak vetra na provodnike i za�titnu uNJad u pravcu simetrale
ugla trase, izra�unat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom, s obzirom
na poloNJaj provodnika i za�titne uNJadi prema pravcu vetra, ali
tako da je jednak najmanje �etvrtini pritiska u pravcu simetrale ugla
trase;
4) ako nije odre�eno koji je provodnik, za�titno uNJe ili strana stuba
u pitanju, uzima se najnepovo�niji slu�aj.
4. Natpisi na stubovima
�lan 71.
Na sve stubove moraju se postaviti trajni natpisi sa upozorenjem na
opasnost od elektri�ne struje.

VII. UZEM�E�E
1. Op�te odredbe
�lan 72.
Pri uzem�enju vodova primenjuju se i odredbe propisa o tehni�kim
normativima za elektr�nergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000
V.
�lan 73.
Metalni i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova,
metalna sidrena uNJad i metalne trake na drvenim stubovima koje sluNJe za
za�titu stubova od udara groma moraju biti pouzdano povezani sa zem�om.
Ako se teme�enjem stubova i ukopavanjem sidara ne dobije zadovo�avaju�e
uzem�enje, postav�aju se dopunski uzem�iva�i, odnosno preduzimaju se
druge dopunske mere.
2. Uzem�enje u mreNJama sa kompenzovanim zem�ospojem i sa izolovanom
neutralnom ta�kom
�lan 74.
U mreNJama visokog napona sa izolovanom neutralnom ta�kom i mreNJama
sa kompenzovanom strujom zem�ospoja uzima se da je trajanje
zem�ospoja duNJe, pa otpornost uzem�enja Ru kod stubova na obradivim povr�inama,
pored prometnih puteva i u nase�enim mestima ne sme pre�i
vrednost datu obrascem:
U
z
R � ------
uI
z
gde je:
Uz = 125 V � najvi�i dozvo�eni napon na uzem�enju;
Uz � stvarna struja zem�ospoja (A), koja te�e na mestu zem�ospoja.
U mreNJama sa izolovanom neutralnom ta�kom Iz je kapacitivna struja
zem�ospoja, a u mreNJama sa kompenzovanim zem�ospojem � preostala struja
zem�ospoja, a u mreNJama sa kompenzovanim zem�ospojem � preostala struja
zem�ospoja.
Smatra se da je stub pored prometnog puta ako se nalazi na uda�enosti
manjoj od 15 m od ivice kolovoza.
Vrednost otpornosti uzem�enja iz stava 1. ovog �lana ne sme biti
prekora�ena ako se stub voda nalazi na uda�enosti manjoj od 15 m od stambene
zgrade, u ogra�enom dvori�tu, u oku�nici koja se koristi kao obradivo
zem�i�te, u parku ili na �etali�tu.
�lan 75.
Na vodovima sa za�titnom uNJadi uzima se ukupna otpornost uzem�enja,
ra�unaju�i i vezu preko za�titne uNJadi.

�lan 76.
Prekora�enje vrednosti otpornosti Ru dozvo�ava se ako se preduzme
jedna od slede�ih mera:
1) upotreba neprobojnih masivnih ili �tapnih izolatora;
2) redovna kontrola izolatora, a najmanje jedanput godi�nje;
3) ugra�ivanje ure�aja za signalizaciju zem�ospoja i neposredno automatsko
isk�u�enje voda �im nastane kvar.
Posebne mere za smanjenje napona koraka nisu potrebne ako je preduzeta
jedna od mera iz ovog �lana.
3. Uzem�enje u mreNJama sa uzem�enom neutralnom ta�kom
�lan 77.
Nadzemni vodovi koji pripadaju mreNJi sa efikasno uzem�enom
neutralnom ta�kom moraju imati ure�aje za brzo automatsko isk�u�enje
pri zem�ospoju, koji pouzdano isk�u�uju deonicu u kvaru i tako odstranjuju
opasnost od dejstva napona na mestu zem�ospoja.
�lan 78.
Stubovi nadzemnih vodova iz �lana 77. ovog pravilnika imaju po pravilu
uzem�iva� u obliku jednog ili dva prstena oko svakog teme�a ili oko
svih teme�a jednog stuba. Najmanja dubina ukopavanja uzem�iva�a je 0,5 m.
Uda�enost prstenova od teme�a, odnosno stuba mora biti takva da se
postigne povo�nije oblikovanje potencijala, �to zavisi od oblika i
konstrukcije teme�a stuba.
�lan 79.
Odredbe �lana 78. ovog pravilnika ne primenjuju se na stubove u terenu
s velikom specifi�nom otporno��u, u kome se, uz racionalnu upotrebu
materijala, ne mogu posti�i zadovo�avaju�i rezultati otpornosti
uzem�enja. Stubove na ovakvom terenu ne treba uzem�iti.
�lan 80.
U pogledu za�tite od opasnog napona na mestu zem�ospoja ne treba
preduzimati druge posebne mere osim mera predvi�enih u �l. 77. do 79. ovog
pravilnika.
4. Uzem�enja za za�titu od groma
�lan 81.
Da bi se pri udaru groma u stub ili za�titno uNJe smanjila opasnost
od preskoka na provodnike, treba, prema odabranom stupnju izolacije voda,
odrediti maksimalno dozvo�enu otpornost uzem�enja, uzimaju�i u obzir
u�estalost i ja�inu gromova u podru�ju trase, sigurnost voda i u�estalost
kvarova.

�lan 82.
Ako se uzem�enjem izvedenim prema �lanu 78. ovog pravilnika ne postigne
otpornost koja obezbe�uje za�titu od groma, potrebno je me�usobno
povezivati pojedina�ne uzem�iva�e ili postaviti jo� jedan prsten oko
svih teme�a stuba na dubini od 1 m, odnosno poloNJiti zrakaste uzem�iva�e
ukupne duNJine pribliNJne duNJini uzem�iva�a prstena, ako je to povo�nije
s obzirom na teren.
Ako se postupkom iz stava 1. ovog �lana ne postigne otpornost koja
�titi od povratnog preskoka, odustaje se od da�eg polaganja uzem�iva�a.
�lan 83.
Povratni preskok na provodniku nije verovatan ako je za otpornost
uzem�enja ispunjen uslov prema slede�em obrascu:
U
i
R � -----
u z I
u
gde je:
� 125V � otpornost uzem�enja Q posmatranog stuba, bez veze sa
Ruz
za�titnom uNJadi;
Ui � podnosivi udarni napon (kV) izolacije posmatranog stuba u suvom;
Iu � temena vrednost udarne struje groma (kA) za posmatrani stub.
Pri izboru Iu kao orijentacija mogu posluNJiti vrednosti date u tabeli
8, koje pokazuju za koliko procenata od svih udara groma, uzetih kao
100%, vrednost struje iz prvog reda tabele 8 ne�e biti prema�ena. Vrednosti
struja manje od 20 kA mogu se uzeti samo za vodove napona do 35 kV.
Tabela 8.
Struja od udara groma u stub (kA) 5 10 15 20 30 40 50 60
Procent od svih udara 14 40 62 79 91 95 98 99
Osnova za odre�ivanje struje od udara groma su podaci o u�estalosti
atmosferskog praNJnjenja, broj grm�avinskih dana u godini ili broj udara
groma po jedinici povr�ine, distribucija temene vrednosti struje u stazi
groma i NJe�eni nivo sigurnosti s obzirom na verovatni broj povratnih
preskoka u jednoj godini.
�lan 84.
Otpornost uzem�enja sa kojom se ra�una pri udarnim naponima groma
pribliNJno je jednaka otpornosti uzem�enja koja se dobija uobi�ajenim merenjima.
5. Uzem�enje za�titne uNJadi
�lan 85.
Za�titno uNJe na metalnim stubovima moNJe se uzem�iti preko
konstrukcije bez posebnog voda za uzem�enje ako je konstrukcija uzem�ena.
Iznad teme�a konstrukcije mora postojati steza�ka za prik�u�ak uzem�iva�a.

�lan 86.
Za�titno uNJe na armiranobetonskim stubovima moNJe se uzem�iti
preko �eli�ne armature u betonu ako presek armature iznosi najmanje 50
mm2 i ako svi delovi armature koji sluNJe za uzem�enje imaju pouzdan kontakt.
Odredba stava 1. ovog �lana odnosi se i na nosa�e izolatora.
Ako armatura armiranobetonskih stubova sluNJi za uzem�enje, mora
imati izvod iznad teme�a za prik�u�enje uzem�iva�a.
�lan 87.
Na drvenim stubovima uzem�enje se ne izvodi, osim ako nose za�titno
uNJe ili metalne delove treba uzem�iti. U tom slu�aju, uzem�enje se izvodi
kao kod metalnih i armiranobetonskih stubova.
Ako nosa�i izolatora nisu uzem�eni, vod za uzem�enje za�titnog
uNJeta treba odma�i ili izolovati od glave stuba i time spre�iti galvansku
vezu sa nosa�ima.
Na drvenim stubovima za�titno uNJe mora se uzem�iti na svakom
stubu, najmanje na svakih 300 m duNJine voda.
Ako su drveni stubovi usidreni, moraju se uzem�iti metalni delovi
za pri�vr��enje izolatora i sidra, kao i sidro u zem�i.
6. Vodovi za uzem�enje
�lan 88.
Vodovi za uzem�enje (zem�ovodi) postav�aju se radi galvanske veze
izme�u za�titne uNJadi i uzem�iva�a.
Najmanji dopu�teni preseci vodova za uzem�enje su:
1) za �elik pocinkovan toplim postupkom 50 mm2
2) za aluminijum 35 mm2
3) za bakar 16 mm2.
Stvarni preseci vodova za uzem�enje moraju biti dimenzionisani
prema o�ekivanoj struji zem�ospoja.
�lan 89.
Ako se goli zem�ovodi polaNJu u zem�u, smatraju se delom uzem�iva�a.
�lan 90.
Ako se na mestu prelaska zem�ovoda u zem�u o�ekuje poja�ana korozija,
potrebno je da se vod za�titi premazivanjem, da se pove�a presek
ili da se primeni neka druga za�titna mera.
�lan 91.
Ako postoji opasnost od mehani�kog o�te�enja, zem�ovod se mora
za�tititi.

7. Uzem�iva�i
�lan 92.
Uzem�iva�i su metalni delovi koji se nalaze u zem�i i ostvaruju
elektri�nu provodnu vezu delova voda sa zem�om.
Uzem�iva�i mogu biti trakasti ili �ipkasti.
Kao materijal za uzem�iva�e upotreb�ava se �elik pocinkovan toplim
postupkom ili na neki drugi na�in za�ti�en od korozije, ako lokalne
prilike ne zahtevaju upotrebu nekog drugog materijala (npr. bakra).
Za uzem�iva�e se, po pravilu, ne upotreb�avaju nepocinkovane �eli�ne
cevi, lim, profili i laki metali.
�lan 93.
Najmanji preseci uzem�iva�a dati su u tabeli 9.
Tabela 9.
Pocinkovani �elik Bakar
Traka preseka 100 mm2, deb�ine Traka preseka 50 mm2, ali ne tanja od 2mm
najmanje 3,5 mm
Okrugli �elik pre�nika 10 mm UNJe preseka 35 mm2
Cev pre�nika 38 mm, deb�ine najmanje Cev pre�nika 30 mm, deb�ine najmanje
3,5 mm 2,5 mm
Ugaonik 65 mm h 65 mm h 7 mm �
Profil U 6,5, odnosno T 6 ili drugi
odgovaraju�i profili �
Za uzem�iva�e se mogu upotreb�avati i drugi materijali otporni
prema koroziji, sli�nih svojstava i odgovaraju�ih preseka.
�lan 94.
Ako se na nekom podru�ju o�ekuje ja�a korozija ili se upotrebi nepocinkovani
�elik, uzimaju se oko 50% ve�e vrednosti preseka od vrednosti
navedenih u tabeli 9.
�lan 95.
Na uzem�iva�e i zem�ovode, pored odredaba ovog pravilnika, primenjuju
se i odredbe propisa o tehni�kim normativima za elektr�nergetska
postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V.
VIII. PRELAZAK VODOVA I �IHOVO PRIBLI�AVA�E
OBJEKTIMA
1. Op�te odredbe
�lan 96.
Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliNJavanju
vodova objektima, sigurnosna visina je jednaka sigurnosnoj uda�enosti ako
za sigurnosnu visinu nije navedena posebna vrednost.

�lan 97.
Sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti iz �l. 100. do 224. ovog
pravilnika odnose se na vodove nazivnog napona do 110 kV.
�lan 98.
Sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti pove�avaju se u odnosu na
sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti za nazivni napon 110 kV, i to:
1) za 0,75 m - za vodove nazivnog napona 220 kV;
2) za 2,0 m - za vodove nazivnog napona 400 kV.
�lan 99.
Odredbe �l. 121. do 129, �l. 142. do 148. i �l. 178. do 181. ovog pravilnika
primenjuju se i kad se vod pribliNJi auto-putu, magistralnom putu,
NJi�ari, plovnoj reci ili plovnom kanalu na uda�enost manju od visine
stuba iznad zem�e, s tim �to se ne primenjuju odredbe o sigurnosnoj visini.
2. Nepristupa�na mesta
�lan 100.
Za nepristupa�na mesta (npr. gudure, stene, neplovne reke, mo�vare i
sl.) sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost iznose:
1) sigurnosna visina 4,0 m;
2) sigurnosna uda�enost 3,0 m.
3. Mesta nepristupa�na vozilima
�lan 101.
Za mesta nepristupa�na vozilima sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost
iznose:
1) sigurnosna visina 5,0 m;
2) sigurnosna uda�enost 4,0 m.
4. Mesta pristupa�na vozilima
�lan 102.
Za mesta pristupa�na vozilima (oko nase�enih podru�ja, iznad po�a
oko kojih se nalaze po�ski putevi, iznad livada i oranica, iznad po�skih
puteva i �umskih puteva), sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost iznose:
1) sigurnosna visina 6,0 m;
2) sigurnosna uda�enost 5,0 m.

5. Zgrade
�lan 103.
Vo�enje vodova preko zgrada koje sluNJe za stalan boravak �udi moNJe
se izvesti ako su zadovo�eni uslovi iz �l. 104. do 108. ovog pravilnika.
Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad je rastojanje horizontalne
projekcije najbliNJeg provodnika u neotklonjenom poloNJaju od zgrade manje
od 3,0 m za vodove nazivnog napona do 20 kV i manje o d 5,0 m za vodove nazivnog
napona ve�eg od 20 kV.
�lan 104.
Za nepristupa�ne delove zgrade (krov, dimnjak i sl.) sigurnosna uda�enost
iznosi 3,0 m.
�lan 105.
Za stalno pristupa�ne delove zgrade (terasa, balkon, gra�evinske
skele i sl.) sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost iznose:
1) sigurnosna visina 5,0 m;
2) sigurnosna uda�enost 4,0 m.
�lan 106.
Vertikalna uda�enost izme�u provodnika i delova zgrade ispod provodnika
(sleme krova, gornja ivica dimnjaka itd.). za vodove sa vise�im izolatorima
iznosi najmanje 3,0 m i u slu�aju kad u rasponu ukr�tanja postoji
normalno dodatno optere�enje, a u susednim rasponima nema tog optere�enja.
�lan 107.
Za vodove iznad zgrada potrebna je elektri�no poja�ana izolacija, a
za vodove iznad stambenih zgrada i zgrada u kojima se zadrNJava ve�i broj
�udi (npr. �kole, vrti�i itd.) potrebna je i mehani�ki poja�ana izolacija.
�lan 108.
Na stambenim zgradama nije dozvo�eno postav�anje zidnih konzola
ili zidnih i krovnih nosa�a za no�enje vodova.
6. Zgrade pogonskih postrojenja
�lan 109.
Sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti od zgrada koje pripadaju
istom pogonskom postrojenju �iji je i elektr�nergetski vod (elektrane,
transformatorske stanice, razvodna postrojenja), a ne sluNJe za stanovanje,
mogu biti i manje od vrednosti iz �lana 103. ovog pravilnika ako se previde
odgovaraju�e za�titne mere za spre�avanje slu�ajnog dodira provodnika
(npr. postav�anje ograde, lako uoo�ivih natpisa za upozorenje i sl.).

7. Zgrade sa zapa�ivim krovom

�lan 110.
Za zgrade sa krovom pokrivenim zapa�ivim materijalom, radi
za�tite vodova od o�te�enja sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost iznose,
bez obzira na napon voda:
1) sigurnosna visina 12,0 m;
2) sigurnosna uda�enost 5,0 m.
Za zgrade iz stava 1. ovog �lana vaNJe i odredbe �l. 103. i 108. ovog pravilnika.
8. Objekti u kojima se nalazi lako zapa�iv materijal
�lan 111.
Nije dozvo�eno vo�enje vodova preko nadzemnih objekata u kojima se
nalazi lako zapa�iv materijal (skladi�te benzina, u�a, eksploziva i sl.).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog �lana, horizontalna sigurnosna
uda�enost jednaka je visini stuba uve�anoj za 3,0 m, a mora iznositi
najmanje 15,0 m.
9. Nase�ena mesta
�lan 112.
Za vodove u nase�enim mestima sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija mora biti elektri�no poja�ana.
10. Sportska igrali�ta
�lan 113.
Ako vodovi prelaze preko igrali�ta, moraju biti ispunjeni slede�i
uslovi:
1) sigurnosna uda�enost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana;
3) dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za�titnih
uNJadi mora se smanjiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2
iz �lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i za�titnih uNJadi.
�lan 114.
Nije dozvo�en prelazak vodova preko streli�ta.
Sigurnosna uda�enost voda iznosi 12,0 m.
11. Javna kupali�ta i kampinzi
�lan 115.
Nije dozvo�n prelazak vodova preko javnih kupali�ta i kampinga.

12. Smu�arske skakaonice

�lan 116.
Nije dozvo�en prelazak vodova preko odsko�ne i dosko�ne staze.
Sigurnosna uda�enost od odsko�ne staze iznosi 8,0 m, a od dosko�ne
staze �12,0 m.
Izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
13. �ume i drve�e
�lan 117
Sigurnosna uda�enost od bilo kog dela stabla iznosi 3,0 m.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i za vi�e nazivne napone sigurnosna
uda�enost mora se odrNJati i u slu�aju pada stabla, pri �emu se sigurnosna
uda�enost meri od provodnika u neotklonjenom poloNJaju.
14. Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte
izgra�eni kao putevi za op�tu upotrebu.
�lan 118.
Sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
�lan 119.
Uda�enost bilo kog dela stuba od spo�ne ivice puta, po pravilu, ne
sme biti manja od 10 m, a u izuzetnim slu�ajevima moNJe se smanjiti na
najmanje 5 m.
Izolacija mora biti elektri�no poja�ana.
U rasponu ukr�tanja dozvo�ava se jedan nastavak po provodniku ili
za�titnom uNJetu.
�lan 120.
Ugao ukr�tanja voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmanje
�
20 .
Za lokalne puteve i puteve za industrijske objekte ugao ukr�tanja
nije ograni�en.
15. Magistralni putevi
�lan 121.
Na magistralnim putevima sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
�lan 122.
Horizontalna uda�enost bilo kog dela stuba od spo�ne ivice puta
iznosi 20,0 m.
Kad vod prelazi magistralni put, uda�enost bilo kog stuba moNJe biti
manja ako to uslov�avaju mesne prilike, ali ne sme biti manja od 10,0 m.
Izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.

�lan 123.
�
Ugao ukr�tanja, po pravilu, iznosi najmanje 30 .
U rasponu ukr�tanja nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i
za�titne uNJadi.
16. Auto-putevi
�lan 124.
Sigurnosna visina voda iznad auto-puta iznosi 7,0 m.
�lan 125.
Uda�enost bilo kog dela stuba od ivice auto-putaa iznosi najmanje
40,0 m.
Kad vod prelazi preko auto-puta, uda�enost bilo kog dela stuba moNJe
biti manja ako to zahtevaju uslovi tla, s tim da ne sme biti manja od 10,0 m.
Izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 126.
Dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za�titnih
uNJadi smanjuje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz �lana 20.
ovog pravilnika.
�lan 127.
U rasponu ukr�tanja nije dozvo�eno nastav�anje provodnika, odnosno
za�titnih uNJadi.
�lan 128.
�
Ugao ukr�tanja ne sme biti manji od 30 .
�lan 129.
Pri vo�enju vodova paralelno sa auto-putem, uda�enost voda od autoputa
na potezima duNJim od 5 km mora biti:
1) za vodove napona do 35 kV - najmanje 50,0 m;
2) za vodove napona ve�eg od 35 kV - najmanje 100 m.
U brdovitim i �umovitim predelima uda�enost voda od auto-puta
moNJe se smanjiti na 40,0 m.
17. Nase�ena mesta
�lan 130.
U gusto nase�enim mestima, sigurnosna visina voda mora da iznosi
7,0 m.
�lan 131.
Izolacija mora biti elektri�no poja�ana, a na mestima ukr�tanja sa
ulicama ili putevima i mehani�ki poja�ana.

�lan 132.
Dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za�titnih
uNJadi smanjuje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz �lana 20.
ovog pravilnika.
�lan 133.
U rasponu ukr�tanja vodova sa putevima u gusto nase�enim mestima
nije dozvo�eno nastav�anje provodnika, odnosno za�titne uNJadi, a u susednim
rasponima dozvo�en je samo jedan nastavak po provodniku, odnosno
za�titnom uNJetu.
�
Ugao ukr�tanja ne sme biti manji od 30 .
�lan 134.
Ako je rastojanje horizontalne projekcije najbliNJeg provodnika u
neotklonjenom poloNJaju manje od 5,0 m, izolacija mora biti mehani�ki i
elektri�no poja�ana.
18. Pijace i va�ari�ta
�lan 135.
Ako vodovi prelaze preko pijaca i va�ari�ta, moraju biti ispunjeni
slede�i uslovi;
1) sigurnosna uda�enost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana;
3) dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i
za�titne uNJadi mora se smanjiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2
iz �lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i za�titnih uNJadi.
19. Parkirali�ta i autobuska stajali�ta
�lan 136.
Ako vod prelazi preko parkirali�ta ili autobuskog stajali�ta,
sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
Smatra se da vod prelazi preko parkirali�ta, odnosno autobuskog
stajali�ta i kad je rastojanje horizontalne projekcije najbliNJeg provodnika
u neotklonjenom stanju manje od 5,0 m.
20. Tramvaji i trolejbusi
�lan 137.
Sigurnosna uda�enost voda od tramvaja ili trolejbusa, voznih i napojnih
vodova, odnosno delova konstrukcije za njihovo no�enje iznosi 3,0 m.
Izolacija voda mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.

�lan 138.
Dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za�titne
uNJadi smanjuje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz �lana 20. ovog
pravilnika.
�lan 139.
U rasponu ukr�tanja nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i
za�titne uNJadi.
�lan 140.
�
Ugao ukr�tanja voda ne sme biti manji od 30 .
21. Splavne reke
�lan 141.
Sigurnosna visina voda od najvi�eg vodostaja reka na kojima je
mogu�no splavarenje iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti elektri�no poja�ana.
22. Plovne reke i kanali
�lan 142.
Sigurnosna visina od najvi�eg vodostaja pri kome je jo� mogu�na
plovidba iznosi po pravilu, 15,0 m.
�lan 143.
Horizontalna uda�enost bilo kog dela stuba iznosi najmanje:
1) od obale 10 m;
2) od stope nasipa 6 m.
Izolacija vode mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 144.
Dozvo�eno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za�titne
uNJadi smanjuje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz �lana 20. ovog
pravilnika.
�lan 145.
U rasponu ukr�tanja nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i
za�titne uNJadi.
�lan 146.
�
Ugao ukr�tanja ne sme biti manji od 30 .
�lan 147.
Pri vo�enju vodova paralelno sa plovnim rekama i kanalima na potezima
duNJim od 5 km, uda�enost od obale, odnosno od nasipa ne sme biti
manja od 50 m.

�lan 148.
Odredbe �l. 143. i 144. ovog pravilnika primenjuju se i kad je horizontalna
uda�enost otklonjenog provodnika od obale zbog dejstva vetra
pri +40 �C za vodove nazivnog napona do 110 kV manja od 2,0 m.
23. Mostovne konstrukcije
�lan 149.
Sigurnosna uda�enost voda iznosi:
1) od pristupa�nih delova mosta 5,0 m;
2) od nepristupa�nih delova mosta 3,0 m.
Ako vod prolazi kroz otvor mosta, sigurnosna uda�enost mora biti
jednaka sigurnosnom razmaku iz �lana 29. ovog pravilnika.
Na mostu se mora ugraditi za�titna ograda koja �e onemogu�iti dodir
sa delovima pod naponom.
24. Antene televizijskih i radio-prijemnika
�lan 150.
Prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika
dozvo�en je ako su ispunjeni slede�i uslovi:
1) sigurnosna uda�enost mora iznositi 5,0 m;
2) izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana;
3) normalno dozvo�eno naprezanje ne sme da prelazi 1/3 prekidne �vrsto�e
provodnika i za�titne uNJadi.
Ako je raspon ukr�tanja ograni�en nose�im stubovima, mora se proveriti
uda�enost kad u prelaznom rasponu ostaje dodatno optere�enje, a u susednim
rasponima nema dodatnog optere�enja na provodnicima i za�titnoj
uNJadi. Dozvo�ena sigurnosna visina mora da iznosi 2,0 m.
25. Antene predajnih i prijemnih stanica
�lan 151.
Prelazak voda preko antena predajnih i prijemnih radio-stanica nije
dozvo�en.
26. Ukr�tanje visokonaponskog voda sa drugim visokonaponskim vodovima i
njihovo me�usobno pribliNJavanje
�lan 152.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna uda�enost 1,0 m.
Uslovi iz stava 1. ovog �lana moraju biti ispunjeni i kad na gornjem
vodu ima dodatnog optere�enja, a na donjem vodu nema.
Odredba stava 2. ovog �lana odnosi se i na proveravanje maksimalnog
otklona provodnika donjeg voda.
Vod vi�eg napona postav�a se, po pravilu, iznad voda niNJeg napona.
10 145

Gornji vod mora se izgraditi sa elektri�no poja�anom izolacijom.

�lan 153.
Najmanja me�usobna uda�enost provodnika paralelnih vodova mora
biti jednaka uda�enosti D iz �l. 30. i 32. ovog pravilnika. Pri najve�em otklonu
provodnika jednog voda zbog dejstva vetra, mora se proveriti da me�usobna
uda�enost provodnika paralelelnih vodova nije manja od
sigurnosnih razmaka za vi�i napon, s tim da ne sme biti manja od 70 cm kad
provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
�lan 154.
Ako su dva voda ili vi�e vodova na raznim visinama zajedni�kih stubova,
vod vi�eg napona postav�a se iznad voda niNJeg napona.
27. Ukr�tanje visokonaponskog voda sa niskonaponskim vodom i njihovo
me�usobno pribliNJavanje
�lan 155.
Prelazak niskonaponskog voda preko visokonaponskog voda nije
dozvo�en.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna uda�enost 2,0 m.
Gornji vod mora se izgraditi sa elektri�no poja�anom izolacijom.
�lan 156.
Iznad niskonaponskih provodnika moraju se postaviti dva obostrano
uzem�ena sigurnosna uNJeta �ija ra�unska sila kidanja (mehani�ka �vrsto�a)
iznosi najmanje 1000 daN.
�lan 157.
Za�titna uNJad iznad niskonaponskih vodova ne moraju se postav�ati
ako su za visokonaponski vod ispunjeni slede�i uslovi:
1) da je izolacija u rasponu ukr�tanja elektri�no i mehani�ki poja�ana;
2) da normalno dozvo�eno naprezanje ne prelazi 1/3 prekidne �vrsto�e
provodnika i za�titne uNJadi;
3) da je raspon ukr�tanja ograni�en nose�im stubovima, a sigurnosna
visina iznosi najmanje 2 m i kad u prelaznom rasponu postoji dodatno optere�enje,
a u susednim rasponima nema dodatnog optere�enja na provodnicima
i za�titnoj uNJadi.
�lan 158.
Ako uslovi iz �l. 156. i 157. ovog pravilnika nisu ispunjeni, vod niskog
napona treba postaviti u kabl ili ga izmestiti.
�lan 159.
Najmanja me�usobna uda�enost provodnika paralelnih vodova mora
biti jednake uda�enosti D iz �l. 30. i 32. ovog pravilnika.

Pri najve�em otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra mora
se proveriti da me�usobna uda�enost provodnika paralelnih vodova nije
manja od sigurnosnog razmaka za vi�i napon, s tim da ne sme biti manja od 70
cm kad provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
�lan 160.
Ako na zajedni�kim stubovima ima vi�e vodova na raznim visinama,
visokonaponski vodovi moraju se postaviti iznad niskonaponskih vodova.
Niskonaponski vod mora se opremiti odvodnicima prenapona na po�etku
i na kraju deonice voda koja je na zajedni�kim stubovima sa visokonaponskim
vodom, kao i na svakom eventualnom ogranku.
28. Ukr�tanje nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom i njihovo me�usobno pribliNJavanje
�lan 161.
Na mestu ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom sigurnosna visina izme�u najniNJeg provodnika elektr�nergetskog
voda i najvi�eg provodnika telekomunikacionog voda
iznosi:
1) za vodove napona 400 kV 5,5 m;
2) za vodove napona 220 kV 4,0 m;
3) za vodove napona od 35 kV do 110 kV 3,0 m;
4) za vodove napona od 1 kV do 35 kV 2,5 m.
�lan 162.
U rasponu ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 163.
Na mestu ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom nije dozvo�eno postav�anje za�titne mreNJe iznad telekomunikacionog
voda.
�lan 164.
U rasponu ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom nije dozvo�eno nastav�anje provodnika, odnosno
za�titne uNJadi.
�lan 165.
Na stubovima raspona ukr�tanja elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom nije dozvo�ena upotreba isko�nih i kliznih steza�ki.
�lan 166.
Ugao ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionom
vodom, po pravilu, ne sme biti manji od 45�, s tim da se izuzetno
moNJe smanjiti do 30�.
10* 147

�lan 167.
Ako elektr�nergetski vod nema za�titno uNJe, na stubovima telekomunikacionih
vodova koji se nalaze na krajevima raspona ukr�tanja sa nadzemnim
elektr�nergetskim vodom moraju se postaviti gromobrani �ije
uzem�enje, po pravilu, treba da ima elektri�nu otpornost manju od 25 W .
�lan 168.
U zateznom po�u ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionom
vodom najmanji dozvo�eni preseci provodnika i
za�titne uNJadi iznose:
1) za bakar i �elik 16 mm2
2) za al-�elik 25 mm2;
3) za aluminijum i legure aluminijuma 35 mm2.
Upotreba jednoNJi�nih provodnika i za�titne uNJadi nije dozvo�ena.
�lan 169.
Raspon ukr�tanja nadzemnog elektr�nergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom, po pravilu manji je od susednih raspona, ili se stubovi u
rasponu ukr�tanja prora�unavaju za ve�i raspon.
�lan 170.
Na mestima pribliNJavanja vodova, horizontalna uda�enost izme�u
najbliNJih provodnika oba voda mora biti jednaka visini vi�ih stubova,
uve�anoj za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, dozvo�ena je horizontalna
uda�enost jednaka sigurnosnoj visini iz �lana 161. ovog pravilnika, s tim
da izolacija voda bude mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 171.
Pri pribliNJavanju vodova na krivinama moraju se preduzeti mere
protiv dodira otkinutih provodnika, i to;
1) raspon se mora smanjiti tako da otkinuti provodnik spo�nog voda
ostane uda�en najmanje 3,0 m od najbliNJeg provodnika unutra�njeg voda;
ili 2) u�vr��enje provodnika na potpornim izolatorima (sigurnosni stremeni
ili sli�no) mora se poja�ati.
�lan 172.
Odredbe �l. 170. i 171. ovog pravilnika primenjuju se i na telekomunikacione
vodove za koje su upotreb�eni nadzemni (vazdu�ni) kablovi.
�lan 173.
Telekomunikacioni kablovi poloNJeni u zem�u moraju se uda�iti od
stubova elektr�nergetskih vodova najmanje 10,0 m za nazivne napone do 110
kV, 15,0 m za nazivni napon 220 kV, a 25,0 m za nazivni napon 400 kV.
Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz stava 1. ovog �lana, dozvo�eno je da
se telekomunikacioni kablovi poloNJe najmanje na 1 m od stubova elektr�nergetskih
vodova nazivnog napona do 35 kV.

�lan 174.
Postav�anje telekomunikacionih vodova na stubovima nadzemnih
elektr�nergetskih vodova nije dozvo�eno, osim ako taj telekomunikacioni
vod sluNJi za signalizaciju i telekomunikacije u elektr�nergetskim
mreNJama.
�lan 175.
Horizontalna uda�enost najbliNJeg provodnika elektr�nergetskog
voda do stuba telekomunikacionog voda ne sme iznositi manje od 5,0 m. Taj
uslov mora biti ispunjen ako visinska razlika izme�u najbliNJih provodnika
oba voda iznosi najmanje 10,0 m.
Horizontalna uda�enost stuba elektr�nergetskog voda od najbliNJeg
provodnika telekomunikacionog voda ne sme biti manja od 2,0 m.
�lan 176.
Ako su na mestu ukr�tanja telekomunikacioni vodovi izvedeni kao
kablovski, horizontalna projekcija uda�enosti najbliNJeg provodnika nadzemnog
elektr�nergetskog voda od najbliNJeg stuba koji nosi telekomunikacione
vodove, odnosno izvod telekomunikacionog kabla mora biti
najmanje jednaka visini stuba elektr�nergetskog voda na mestu ukr�tanja,
pove�anoj za 3,0 m.
29. Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog
elektr�nergetskog voda
�lan 177.
Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog elektr�nergetskog
voda nije dozvo�en.
30. �i�are
�lan 178.
Pri ukr�tanju elektr�nergetskog voda sa NJi�arom (iznad ili ispod
NJi�are), sigurnosna uda�enost u najnepovo�nijem poloNJaju delova NJi�are
i provodnika iznosi 5,0 m.
�lan 179.
Pri prelasku elektr�nergetskog voda preko NJi�are izolacija mora
biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 180.
U rasponu ukr�tanja elektr�nergetskog voda sa NJi�arom nije dozvo�eno
nastav�anje provodnika i za�titne uNJadi.
Ugao ukr�tanja elektr�nergetskog voda sa NJi�arom mora biti manji
od 30�.
�lan 181.
U rasponu ukr�tanja elektr�nergetskog voda sa NJi�arom metalni delovi
susednih nose�ih konstrukcija NJi�are moraju se uzem�iti.

31. Metalne i NJi�ane ograde

�lan 182.
Metalne i NJi�ane ograde koje se nalaze oko objekata u kojima se zadrNJava
ve�i broj lica ili sluNJe za stanovanje ne smeju se postav�ati u blizini
�eli�nih i armiranobetonskih stubova. �ihova uda�enost mora
iznositi najmanje 0,7 Uu (cm), s tim �to ne sme biti manja od 20 cm, gde je Un
nazivni napon (kV).
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vi�e, potrebno je sra�unavanje
ili merenje indukovanih napona pri normalnom pogonu dalekovoda.
Ako je indukovani napon prema zem�i ve�i od 65 V, moraju se preduzeti
posebne mere za�tite (uzem�enje, galvansko odvajanje delova ograde,
zamena ograde ili sli�no). Ako se za�tita vr�i uzem�enjem, otpornost
uzem�enja ne sme biti ve�a od 25 W .
Sigurnosna uda�enost voda od metalne i NJi�ane ograde iznosi 3,0 m.
32. �i�ane mreNJe
�lan 183.
Sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost od NJi�ane mreNJe u po�ima
zasejanim hme�om, vinogradima i vo�njacima iznose 3,75 m.
�lan 184.
Izolacija voda mora biti elektri�no poja�ana.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, dozvo�ena je primena samo
jednog potpornog izolatora za prvi vi�i stupanj izolacije, s tim da se
primeni sigurnosno u�evr��ivanje provodnika na izolatore.
�lan 185.
Najmanji dozvo�eni preseci provodnika i za�titnih uNJadi odre�uju
se prema �lanu 168. ovog pravilnika.
�lan 186.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vi�e, primenjuju se odredbe st. 2 i
3. �lana 182. ovog pravilnika.
33. Gasovodi, naftovodi, parovodi i sl.
�lan 187.
Ako su gasovodi, naftovodi, parovodi i sl. postav�eni nadzemno,
sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost voda iznose 8,0 m.
Izolacija voda mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
�lan 188.
Sigurnosna uda�enost voda meri se od gasovoda, naftovoda, parovoda
ili sli�nog objekta, kao i od njegove nose�e metalne konstrukcije.

�lan 189.
Ugao ukr�tanja voda ne sme biti manji od 30�.
�lan 190.
Na mestu ukr�tanja voda i cevovoda, nadzemni cevovod mora biti uzem�en
na odgovaraju�i na�in.
�lan 191.
Ako se vod postav�a paralelno sa nadzemnim gasovodom, naftovodom
ili sli�nim objektima, sigurnosna uda�enost tog voda ne sme biti manja od
visine stuba uve�ane za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, dozvo�ena je manja sigurnosna
uda�enost pod uslovom da se preduzmu mere koje se preduzimaju pri
ukr�tanju elektr�nergetskog voda sa cevovodima prema �lanu 187. ovog
pravilnika.
34. Stogovi i su�are
�lan 192.
Pri prelasku voda preko stogova i su�ara, sigurnosna visina iznosi
najmanje 12,0 m, a sigurnosna uda�enost mora da iznosi najmanje 5,0 m bez obzira
na nazivni napon voda.
�lan 193.
Odredbe �l. 103. i 110. ovog pravilnika primenjuju se i za zgrade u
kojima se su�i seno, NJitarice i sl. (senjaci, ambari i ko�evi).
35. Grob�a
�lan 194.
Postav�anje stubova na grob�ima nije dozvo�eno.
Pri prelasku voda preko grob�a, na stubovima u rasponu ukr�tanja
izolacija mora biti mehani�ki i elektri�no poja�ana.
36. Aerodromi i helidromi
�lan 195.
Vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma.
Uda�enost voda od poletno-sletne staze ne sme biti manja od 1000 m, s
tim �to se pravac poletno-sletne staze ne sme presecati na uda�enosti manjoj
od 3000 m.
Uda�enost iz stava 2. ovog �lana mogu se smanjiti zavisno od terenskih
uslova i namene aerodroma.
Vodovi ne smeju da prelaze preko helidroma niti da se pribliNJavaju
osnovnim pravcima poletanja i sletanja na uda�enosti manjoj od 1000 m, a u
ostalim pravcima ta uda�enost ne sme biti manja od 200 m.

37. Protivgradne stanice

�lan 196.
Vodovi ne smeju prelaziti preko protivgradnih stanica.
Uda�enost voda od protivgradne stanice ne sme biti manja od 200 m po
horizontali, s tim �to provodnici i za�titna uNJad moraju biti u niNJoj
ravni od protivgradne stanice.
38. �elezni�ke pruge koje nisu predvi�ene za elektrifikaciju
sa nadzemnim kontaktnim vodom
�lan 197.
Najmanji dozvo�eni preseci provodnika i za�titne uNJadi u po�u
ukr�tanja iznose:
1) za uNJe od bakra i �elika 16 mm2;
2) za uNJe od aluminijuma 35 mm2;
3) za uNJe od drugih materijala 25 mm2.
�lan 198.
Najve�e naprezanje na zatezanje (horizontalna komponenta), koje u
provodniku nastaje u najnepovo�nijim uslovima, mora se u odnosu na
normalno dozvo�eno naprezanje materijala prema �lanu 20. ovog pravilnika
smanjiti, i to: za elektr�nergetske vodove nazivnog napona od 50 kV
na 2/3, a za elektr�nergetske vodove nazivnog napona ve�eg od 50 kV na
85%.
�lan 199.
Pri trostrukom normalnom dodatnom optere�enju mora se proveriti
da naprezanje provodnika u ta�ki u�vr��enja ne prelazi vrednost izuzetnog
dozvo�enog naprezanja materijala prema �lanu 20. ovog pravilnika.
�lan 200.
U rasponu ukr�tanja voda nije dozvo�eno nastav�anje provodnika i
za�titne uNJadi.
�lan 201.
U zateznom po�u ukr�tanja voda izolacija mora biti mehani�ki poja�ana.
Radi poja�ane mehani�ke sigurnosti na potpornim izolatorima, nije
dozvo�eno postav�anje izolatora jednog ispod drugog.
�lan 202.
U rasponu ukr�tanja voda izolacija mora biti i elektri�no poja�ana.
Izolatorski lanci za napone od 35 kV ili vi�e napone moraju biti
uzem�eni i za�titnom armaturom za�ti�eni od preskoka.
Odredba stava 2. ovog �lana ne odnosi se na izolatorske lance na
drvenim stubovima.

�lan 203.
Na nose�im stubovima zateznog po�a ukr�tanja voda nije dozvo�ena
upotreba isko�nih steza�ki.
�lan 204.
U zateznom po�u ukr�tanja dozvo�ena su najvi�e tri nose�a stuba.
�lan 205.
U zateznom po�u ukr�tanja voda nazivnog napona do 20 kV sa NJelezni�kom
prugom mogu se za nose�e stubove upotrebiti prosti drveni stubovi
uk�e�teni u posebne nogare ili dvostruki drveni stubovi na kojima
ne sme biti skretanja trase.
Za zatezne stubove moraju se upotrebiti A stubovi ili drugi odgovaraju�i
tipovi stubova.
�lan 206.
Za vodove nazivnog napona ve�eg od 20 kV dozvo�eni su i drveni A stubovi
samo u pravoj trasi voda, a izuzetno i za ugao skretanja do 5�, s tim �to
se stabilnost mora ra�unski proveriti. Za zatezne stubove moraju se upotrebiti
stubovi tipa piramide ili drugih odgovaraju�ih tipova.
�lan 207.
U zateznom po�u ukr�tanja nije dozvo�eno usidrenje stubova za
vodove nazivnog napona do 20 kV.
�lan 208.
Na stubove u rasponu ukr�tanja nadzemnih vodova nije dozvo�eno
postav�anje transformatora i u�nih prekida�a, kao ni prekida�a kod kojih
mogu nastati otvoreni elektri�ni lukovi.
�lan 209.
Stubovi raspona ukr�tanja moraju se proveriti za normalno i
vanredno optere�enje prema �l. 67. do 70. ovog pravilnika, a zatezni stubovi
moraju se proveriti i za slede�a optere�enja:
1) teNJinu stuba, izolatora, pribora, provodnika i za�titne uNJadi;
2) teNJinu dodatnog optere�enja na provodnicima i za�titnoj uNJadi;
3) silu zatezanja svih provodnika i za�titne uNJadi u po�u ukr�tanja,
a za vodove sa provodnicima u snopu � silu zatezanja svih provodnika u
snopu i za�titne uNJadi u po�u ukr�tanja.
�lan 210.
Na stubovima u po�u ukr�tanja nadzemnog voda moraju se uzem�iti
svi metalni delovi koji sluNJe za u�vr��enje izolatora.
�lan 211.
Odredbe �l. 81. do 84. ovog pravilnika primenjuju se i za otpornost
uzem�enja voda.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, otpornost uzem�enja voda

moNJe se ostvariti paralelnim spajanjem nekoliko uzem�enja preko
za�titne uNJadi.
�lan 212.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice �ine mora da iznosi 7,0 m.
�lan 213.
Ako u zateznom po�u ukr�tanja postoje nose�i stubovi moraju se
proveriti sigurnosne visine iz �lana 161. ovog pravilnika za telekomunikacione
vodove i �lana 212. ovog pravilnika ako u rasponu ukr�tanja
ostane dodatno optere�enje, a u susednim rasponima nema dodatnog optere�enja
na provodnicima i za�titnoj uNJadi. U tom slu�aju, sigurnosna visina
moNJe biti manja za 1,0 m od vrednosti utvr�ene u �l. 161. i 212. ovog pravilnika.
�lan 214.
Ugao ukr�tanja ne sme biti manji od 45�, s tim �to se, izuzetno, moNJe
smanjiti do 30� za vodove nazivnog napona od 35 kV i vi�e.
�lan 215.
Ako se vodovi postav�aju iznad stani�nih perona, istovarnih rampi i
drugih istovarnih povr�ina, sigurnosna visina voda od gornje granice
�ina ne sme biti manja od 12,0 m.
�lan 216.
Pri ukr�tanju ili pribliNJavanju voda i NJelezni�ke pruge, najmanja
horizontalna uda�enost bilo kog dela stuba od najbliNJe NJelezni�ke �ine
treba da iznosi 10,0 m, s tim �to se izuzetno moNJe smanjiti na 5,0 m.
�lan 217.
Ako se vod pribliNJi koloseku NJelezni�ke pruge tako da je horizontalna
uda�enost izme�u najbliNJeg provodnika i najbliNJe �ine manja
od 5,0 m, moraju se preduzeti mere za�tite kao da vod prelazi preko NJelezni�ke
pruge, osim u pogledu sigurnosne visine.
39. Elektrificirane NJelezni�ke pruge sa nadzemnim kontaktnim
vodovima
�lan 218.
Odredbe �l. 197. do 204, �l. 207. do 211. i �l. 213. do 217. ovog pravilnika
primenjuju se i na elektrificirane NJelezni�ke pruge sa nadzemnim
kontaktnim vodovima.
Uda�enost stuba od najbliNJe NJelezni�ke �ine iznosi 15,0 m, a upotreba
drvenih stubova nije dozvo�ena.
Sigurnosna visina voda za pruge koje su predvi�ene za elektrifikaciju,
za koje ne postoje podaci o visini kontaktnih vodova na mestu ukr�tanja
sa elektr�nergetskim vodom, mora da iznosi 12,0 m.

Sigurnosna visina i sigurnosna uda�enost nadzemnih elektr�nergetskih

vodova od kontaktnih vodova odre�uju se prema odredbama �l.
152. do 154. ovog pravilnika.
40. Industrijske pruge i koloseci
�lan 219.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice �ina iznosi 7,0 m, a za pruge
sa kontaktnim vodom odre�uje se prema odredbama �lana 218. ovog pravilnika.
�lan 220.
Za pruge bez kontaktnog voda izolacija mora biti mehani�ki poja�ana,
a za pruge sa kontaktnim vodom izolacija mora biti i elektri�no poja�ana.
�lan 221.
Na nose�im stubovima raspona ukr�tanja voda i pruge nije dozvo�ena
upotreba isko�nih steza�ki.
�lan 222.
Ugao ukr�tanja, po pravilu, ne sme biti manji od 30� za vodove nazivnog
napona od 10 kV i vi�e.
�lan 223.
U pogledu uda�enosti bilo kog dela stuba od NJe�ezni�kog koloseka
pri ukr�tanju voda i pruge primenjuju se odredbe �lana 216. ovog pravilnika.
41. Staklenici i staklene ba�te
�lan 224.
Odredbe �lana 103. ovog pravilnika primenjuju se i za prelaske
elektr�nergetskih vodova preko staklenika i staklenih ba�ti.
IX. DRVENI STUBOVI
1. Odre�ivanje dimenzija
�lan 225.
Pri statisti�kom prora�unu uzima se da je drveni stub potpuno prav
i da je pove�anje pre�nika stuba na deb�em kraju u skladu sa propisom o
jugoslovenskom standardu za drvene stubove za nadzemne eleketr�nergetske
vodove.
�lan 226.
Naprezanje stuba ili njegovih delova od sila zatezanja, odnosno
pritiska, koje je ravnomerno rspore�eno po preseku, ne sme prelaziti
vrednosti iz tabele 10.

Tabela 10.
Vrsta
naprezanja
Zatezanje
ili
savijanje
Pritisak u
pravcu
vlakana
Pritisak
upravno na
pravac
vlakana
Smicanje u
pravcu
vlakana
Smicanje
upravno na
pravac
vlakana
meko tvrdomeko tvrdomeko tvrdomeko tvrdomeko tvrdodrvo drvo drvo drvo drvo drvo
drvo drvo drvo drvo
Najve�e dozvo�eno
naprezanje
daN/cm2 150 190 110 120 40 50 15 20 30 40
Vrednosti navedene u tabeli 10 odre�ene su prema zateznoj �vrsto�i
mekog drveta od 550 daN/cm2, odnosno tvrdog drveta od 850 daN/cm2 .
Pri vanrednom optere�enju elektr�nergetskog voda prema �lanu 66.
stav 3. ovog pravilnika vrednosti u tabeli 10 mogu se pove�ati za 25%.
�lan 227.
Pri naprezanju stuba i njegovih delova na savijanje, maksimalno
ivi�no naprezanje ne sme prelaziti dozvo�eno naprezanje na savijanje
prema tabeli 10 iz �lana 226. ovog pravilnika.
Slab�enje preseka zbog rupa za vijke, moNJdanike i dr. mora se uvek
uzeti u obzir pri delovanju sile zatezanja.
�lan 228.
Naprezanje stuba i njegovih delova na izvijanje, izra�unato prema slede�im
obrascima, ne sme prelaziti vrednost dozvo�enog naprezanja na pritisak.
Naprezanje na izvijanje prora�unava se po obrascu:
w� F
di = -----------�d
t
St
gde je:
w- k�ficijent izvijanja;
F - najve�a aksijalna sila (daN);
S - neoslab�eni presek, u cm2 .
K�ficijent w odre�uje se s obzirom na vitkost �tapa, i to:
za l � 75 vredi w = 1 -0,8 (l/100).2
1
l2
za l > 75 vredi w =
3100
Izvijanje iz stava 1. ovog �lana prora�unava se za ravan izvijanja koja
je najnepovo�nija.
vitkost obi�nog stuba prora�unava se po slede�em obrascu:
lil =-
i

=
i
gde je:
li - duNJina izvijanja;
i- polupre�nik izvijanja
;
J - moment inercije preseka u pravcu izvijanja za koji vredi li (mala
lokalna slab�enja ne uzimaju se u obzir);
S - povr�ina preseka bez obzira na mala lokalna oslab�enja, u cm.
Kao duNJina izvijanja za ukopane A stubove uzima se razmak od sredine
klina i vijka na vrhu do polovine ukopane duNJine, a za ukopane trokrake,
odnosno �etvorokrake piramide - razmak od sredine klina ili vijka na
vrhu do popre�nog spoja, odnosno od popre�nog spoja do polovine ukopane
duNJine.
Za stubove sa nogarima, kao duNJina izvijanja uzima se razmak od sredine
klina na vrhu, odnosno popre�nog spoja do polovine razmaka izme�u
J--
S
vijaka koji spajaju nogare sa stubom.
�lan 229.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispunjavaju uslove iz
�lana 236. ovog pravilnika, moNJe se uzeti da imaju dvostruki moment
otpora jednostrukog stuba.
Za dvostruke stubove koji ispunjavaju uslove iz �lana 236. ovog pravilnika,
uzima se da imaju trostruki moment otpora jednostrukog stuba ako
pravac sile leNJi u ravni koja prolazi kroz ose stuba.
2. Spajanje
�lan 230.
Sredstva za spajanje stubova treba da onemogu�e me�usobno pomicanje
pojedinih elemenata sloNJenih stubova i ta sredstva moraju imati vrednosti
maksimalnih sila kojima se mogu opteretiti spojevi vijcima navedenim
u tabeli 11.
Tabela 11.
Maksimalno optere�enje daN
Na�in spajanja Element spoja
za meko drvo za tvrdo drvo
Dvose�an spoj Unutra�nje drvo 360 d2x 450 d2
Spo�a�nje drvo 260d2 300d2
Jednose�an spoj Jedan ili drugi 170 d2 200 d2
x d - pre�nik spojnog vijka, u cm.

�lan 231.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana, pod uglom a sa pravcem vlakana
(�lan 230), vrednosti iz tabele 11 mnoNJe se slede�im faktorom k:
= 0o 15o 30o 45o 60o 85o 90o
k = 1,00 0,95 0,91 0,87 0,83 0,79 0,75
�lan 232.
Ispod glave i ispod navrtke svakog vijka mora se postaviti okrugla
podloNJna plo�ica pre�nika 3,5 d, odnosno kvadratna plo�ica iste tolike
duNJine strana, gde je d - pre�nik vijka. Deb�ina plo�ice mora iznositi oko
1/10 njene strane (pre�nika), ali ne sme biti manja od 4 mm.
�lan 233.
Me�usobni razmak izme�u vijaka, kao i razmak od vijaka do kraja
�tapa, u pravcu sile zatezanja, mora iznositi najmanje 7 pre�nika vijka, ali
ne sme biti manji od 10 cm.
�lan 234.
MoNJdanici stubova izra�uju se od tvrdog drveta. Pritisak izme�u drveta
i moNJdanika ne sme biti ve�i od pritiska dozvo�enog prema tabeli 10
iz �lana 226. ovog pravilnika, pod uslovom da duNJina moNJdanika nije manja
od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni moNJdanicima moraju biti me�usobno stegnuti
vijcima.
�lan 235.
A stubovi se moraju na gornjem kraju spojiti bar jednim moNJdanikom
od tvrdog drveta.
PribliNJno u sredini slobodne duNJine stuba mora se postaviti bar
jedna popre�na spojnica. Spojnica se sastoji odo dva �etvrtasta ili poluokrugla
drveta i na obe strane pri�vr��uje se vijcima za stub, ili se sastoji
od jednog okruglog drveta �iji pre�nik ne sme biti manji od pre�nika stuba
na vrhu, a steNJe se vijkom najmanje M 20, postav�enim odmah ispod spojnice
i paralelno s njom.
Na donjem kraju stuba postav�aju se kle�ta �ije su gredice spojene sa
stubovima, vijcima pre�nika najmanje M 20.
�lan 236.
Dvostruki stubovi spojeni moNJdanicima moraju imati po jedan moNJdanik
na svakom kraju, a zavisno od duNJine stuba jo� 2 do 4 moNJdanika po
duNJini, i to tako postav�ena da se rupama za vijke i moNJdanike ne oslabi
stub oko opasnog preseka. Neposredno uz svaki moNJdanik mora se postaviti
najmanje po jedan spojni vijak. Za dvostruke stubove pre�nika 16 cm na vrhu,
spojni vijci moraju biti najmanje M 16, a za deb�e stubove najmanje M 20.

�lan 237.
Umesto moNJdanika mogu se upotrebiti i druga sredstva iste mehani�ke
vrednosti (npr. buldog-plo�ice).
3. Mere i oblik stubova
�lan 238.
Najmanji dozvo�eni pre�nik stuba na tanjem kraju mora da iznosi, i
to:
1) jednostrukih stubova i elemenata sloNJenih stubova koji su
optere�eni 16 cm;
2) pomo�nih elemenata sloNJenih stubova 14 cm;
3) A stubova i dvostrukih stubova spojenih moNJdanicima 15 cm;
4) nogara 18 cm.
�lan 239.
Pre�nik stubova meri se na 30 cm od vrha, a odre�uje se na osnovu
izmerenog obima stuba.
�lan 240.
Stubovi za elektr�nergetske vodove moraju biti pravi. Smatra se da
je stub prav ako razmak od konopca zategnutog izme�u vrha stuba i mesta na
kome stub izlazi iz zem�e od povr�ine stuba ni na jednom mestu nije ve�i
od polupre�nika stuba na izmerenom mestu.
4. Za�tita od tru�enja i korozije
�lan 241.
Sve vrste drvenih stubova za elektr�nergetske vodove, osim stubova
koji po svojoj prirodi nisu podloNJni tru�enju, impregni�u se podesnim
sredstvima da bi se obezbedila njihova trajnost.
Za�tita drvenih stubova, u smislu stava 1. ovog �lana, mora biti u
skladu sa jugoslovenskim standardima za za�titu drvenih stubova.
�lan 242.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se za�tititi od razaranja.
Nije dozvo�eno direktno ubetoniranje stubova u teme�e.
�eli�ni delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se
za�tititi od korozije odgovaraju�om za�titom.
X. �ELI�NI STUBOVI
1. Na�in prora�unavanja re�etkastih stubova
�lan 243.
Re�etkasti stubovi prora�unavaju se kao prostorne re�etkaste
konstrukcije.

Ako se re�etkasti stubovi ne prora�unavaju kao prostorne re�etkaste

konstrukcije, sile koje deluju na stub rastav�aju se na komponente paralelne
sa stranicama stuba, a prora�unavanje elemenata vr�i se prema �l.
244, 245. i 246. ovog pravilnika.
�lan 244.
Pojasnici (ugaoni �tapovi) re�etkastih stubova prora�unavaju se na
aritmeti�ki zbir sila u odnosnim �tapovima koje su prouzrokovane odnosnim
komponentama.
�lan 245.
Dijagonale re�etkastih stubova prora�unavaju se prema silama prouzrokovanim
onom komponentom koja je paralelna sa odnosnom stranom
stuba.
�lan 246.
Moment torzije od spojnih sila na re�etkastim stubovima pravougaonog
preseka moNJe se zameniti sa dva jednaka para sila koje dejstvuju me�usobno
paralelnim stranama preseka u ravni dejstvovanja torzionog
momenta. Takav na�in prora�unavanja primenjuje se ako odnos strana preseka
iznosi najvi�e 1,5, ako stub ima oblik zarub�ene piramide i ako su u
ravni dejstvovanja torzionog momenta ugra�ena horizontalna u�vr��enja u
okviru preseka stuba.
�lan 247.
Za pojasnike koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama
pritiska, eventualna ekscentri�nost tih sila moNJe se zanemariti.
�lan 248.
Za �tapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnim
sila-ma pritiska, ekscentri�nost tih sila moNJe se zanemariti kad se �tap
sastoji od jednog ugaonika koji je na ugaone �tapove ili na �vorni lim prik�u�en
samo jednim krakom.
2. Na�in izrade re�etkastih stubova
�lan 249.
Najmanje dozvo�ene mere nose�ih elemenata �eli�nih re�etkastih
stubova navedene su u tabeli 12.
Tabela 12.
Element Oblik Najmanje mere,
mm
1 2 3 4
Ugaonici profil 30 x 30 x 3
P�osnati �elik, neoslab�en �irina b 30
Hladno oblikovani profili deb�ina d 3
P�osnati �elik oslab�en najvi�e jednom rupom za �irina b 30
zakovice ili vijke deb�ina d 4

1 2 3 4
ako vlaga moNJe prodreti u cev deb�ina zida d 4
Cevi ako su sigurno za�ti�ene od deb�ina zida d 2,5
korozije
Okrugli �elik u najniNJem po�u pre�nik d 8
za prednapregnute
dijagonale
u ostalim po�ima pre�nik d 6
Zakovice pre�nik rupe d1 11
Vijci pre�nik navoja d 12
na sastavima ugaonika i p�osnaduNJina
l 40
Varovi
tog �elika deb�ina vara a 3
na sastavima cevi duNJina l 40
deb�ina vara a 3
Po�to je najmanji pre�nik vijka 12 mm, ugaonici L 30 x 30 x 3 i
p�osnati �elik �irine 30 mm mogu se spajati samo varenjem ili zakovicama.
�lan 250.
Najve�e dozvo�ene mere zakovica i vijaka, zavisno od �irine krakova
ugaonika, date su u tabeli 13.
Spajanje se moNJe izvesti i jednom zakovicom, odnosno jednim vijkom.
Tabela 13.
Mere, u mm
Ugaonici Najmanja �irina kraka 35 45 50 60 70 75 80
Zakovice pre�nik rupe d1 11 14 17 20 23 26 29
Vijci
Pre�nik navoja d
Pre�nik rupe d1
12
13
14
15
16
17
20
22
24
26
27
28
30
32
�lan 251.
Razmaci za veze pomo�u zakovica, odnosno vijaka navedeni su u tabeli
14.
Tabela 14.
Najmanji razmak Najve�i razmak
Razmak
redovno izuzetno nose�e
veze
konstrukcione
veze
1 2 3 4 5
Izme�u dve susedne zakovice
ili upasovana
vijka, bez obzira na
pravac sile
3,0 d1 2,5 d1 6 d1
8 d1 ili
20 d
161
11

1 2 3 4 5
Izme�u dva susedna
vijka, bez obzira na
pravac sile
4,0 d1 3,5 d1 6 d1
8 d1 ili
20 d
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa u pravcu i
sile
1,8 d1 1,5 d1 3 d1
4 d1 ili
8 d
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa, upravno na
pravac sile
1,5 d1 1,2 d1 3 d1
4 d1 ili
8 d
�lan 252.
Pri spajanju �tapova zavarivanjem, materijal mora biti zavar�iv, a teNJi�te
varova mora se poklapati sa teNJi�nom linijom prik�u�nog �tapa.
�lan 253.
Izrada rupa za zakovice i vijke probijanjem bez naknadnog provrtanja
dozvo�ena je samo ako deb�ina elementa ne iznosi vi�e od 10 mm, u protivnom,
mora se, u skladu sa odgovaraju�im propisima za �eli�ne konstrukcije,
ispitivanjem dokazati da pri probijanju o�te�enja deb�ih elemenata ne dolazi
do o�te�enja nose�ih elemenata.
�lan 254.
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtanja.
3. K�ficijenti sigurnosti i odre�ivanje dimenzija
�lan 255.
Za prora�unavanje konstrukcija stuba primenjuju se k�ficijenti
sigurnosti, zavisno od slu�aja optere�enja, i to:
1) 1,50 - za normalno optere�enje;
2) 1,10 - za vanredno optere�enje (prekid provodnika ili za�titnog
uNJeta).
�lan 256.
Dimenzije elemenata stubova odre�uju se u skladu sa propisima o jugoslovenskim
standardima za �eli�ne konstrukcije.
4. Stubovi izra�eni od cevi
�lan 257.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti �eli�ne cevi.
�lan 258.
Za ukle�tene stubove izra�ene od jedne cevi ili odgovaraju�eg poligonalnog
preseka primenjuju se k�ficijenti sigurnosti, zavisno od slu�aja
optere�enja, i to:
1) 1,65 - za normalno optere�enje;
2) 1,30 - za vanredno optere�enje.

5. Za�tita od korozije
�lan 259.
Za delove �eli�nih stubova koji su iznad zem�e, za�tita od korozije
moNJe se posti�i za�titnim premazom protiv korozije ili metalnim
prevlakama.
�lan 260.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovanje toplim postupkom
ako to oblik �eli�nih delova dozvo�ava, a moNJe se vr�iti i metalizacija.
�lan 261.
Navoji i navrtke pocinkovani vru�im postupkom mogu se obra�ivati
samo ako je mogu�no njihovo neometano navijanje.
�lan 262.
�eli�ni delovi koji su u zem�i moraju se za�tititi premazivanjem
bitumenom ili nekim drugim odgovaraju�im sredstvom.
�lan 263.
�eli�ni delovi koji se nalaze u betonu ne moraju se za�tititi od
korozije. Premazivanje �eli�nih delova za�titnim sredstvima koja smanjuju
pri�ub�ivanje betona i �elika nije dozvo�eno ako to nije uzeto u obzir
prilikom prora�una.
�lan 264.
Na stubovima od �eli�nih cevi svi varovi moraju biti nepropusni da
bi se izbeglo prodiranje i zadrNJavanje vlage u cevi. Ako cevi nisu nepropusno
zatvorene, unutra�nje zidove cevi treba premazati bitumenom
ili drugim za�titnim sredstvima istog dejstva.
�lan 265.
Ako je raspored elemenata na stubu takav (hod dijagonala i horizontala
ve�i od 60 cm) da je oteNJano penjanje radnika, moraju se predvideti
penjalice, s tim da prva penjalica ne sme biti na visini manjoj od 2,5 m iznad
terena.
XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI
1. Op�te odredbe
�lan 266.
Pri izradi stubova od armiranog betona, pored odredaba ovog pravilnika
primenjuju se i odredbe propisa o tehni�kim normativima za beton
i armirani beton, odnosno propisa o tehni�kim normativima za prednapregnuti
beton.
2. Odre�ivanje dimenzija i konstruisanje stubova
�lan 267.
Sile i momenti za odre�ivanje dimenzija stubova prora�unavaju se na
osnovu stati�kog prora�una, s tim �to se moraju uzeti u obzir naprezanja
11* 163

stubova prema �l. 65. do 70. ovog pravilnika i ostala naprezanja (npr., pri
preno�enju i podizanju stubova).
�lan 268.
�etvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i �up�i koso opetere�eni
stubovi prora�unavaju se za komponente u pravcu simetrale ili u
pravcu dijagonala preseka, s tim �to se naprezanje odre�uju aritmeti�im
superponiranjem.
�lan 269.
Za uspravno livene stubove, odre�ivanje dimenzija za usidrenje i
nastavak na preklop glavne armature vr�i se tako �to se ra�unski odre�ene
duNJine pove�avaju za 50%.
Mere iz stava 1. ovog �lana treba pove�ati najmanje za 100% za
usidrenje armature stuba u teme�e, pod uslovom da se ne predvi�a efikasnije
obezbe�enje.
�lan 270.
Pri odre�ivanju dimenzija stubova za transport, podizanje i sl.
naprezanja materijala koja tom prilikom nastaju ne smeju prekora�iti dozvo�ena
naprezanja propisana za vanredna optere�enja.
�lan 271.
Dozvo�ena naprezanja betona i �elika za armiranobetonske stubove
navedena su u tabeli 15. Ako se upotrebe druge vrste �elika, potrebno je
podneti dokaze o njihovoj �vrsto�i i ra�unati sa stepenom sigurnosti
predvi�enim za materijale navedene u tabeli 15.
Tabela 15.
B e to n �eli k
Presek bez
obzira na
oblik
MB 20 MB 30 �.0300 �.0550
�.0551 RA 400/500
Naprezanje na pritisak
daN/cm2
Naprezanje na zatezanje
daN/cm2
teNJi�no ivi�no teNJi�no ivi�no A B A B A B
A B A B A B A B
Preseci
visine manje 45 60 65 85 65 85 90 115
od 12 cm 1600 1900 1900 2400 2200 29000
Preseci
visine 55 70 80 105 80 105 120 155
najmanje 12 cm
A � normalno optere�enje
B � vanredno optere�enje
�lana 272.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke niNJe od MB 20, a
beton za stubove razvijenih, �up�ih ili perforiranih preseka, kao i za
sve montaNJne delove, ne sme biti marke niNJe od MB 30.

�lan 273.
Sva naprezanja na zatezanje treba u celini da preuzme armatura. Kosa
glavna naprezanja mogu iznositi najvi�e polovinu od dozvo�enih vrednosti
za odnosnu marku betona.
3. Izrada stubova
�lan 274.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane �vrsto�e za odnosnu
marku betona, mora se obezbediti i pri�ub�ivanje betona i �elika od
najmanje 7,0 daN/cm2 .
�lan 275.
Beton treba pripremiti u me�alici, a ako se priprema na centralnom
mestu, mora se transportovati na odgovaraju�i na�in i ugraditi
pre po�etka vezivanja.
�lan 276.
Prilikom ugra�ivanja beton se za stubove mora nabijati ma�inski:
vibratorima, pervibratorima, centrifugiranjem ili drugim op�teusvojenim
postupkom.
�lan 277.
Gotove povr�ine betona, posle skidanja oplate, moraju biti glatke,
bez �up�ikavih mesta i gnezda. Ako nastanu hrapavosti, �up�ine, gnezda i
sli�no moraju se popraviti neposredno posle skidanja oplata.
�lan 278.
Gotovi stubovi moraju se prenositi i podizati tako da se ne o�tete i
da ne budu izloNJeni optere�enjima za koja nisu dimenzionisani. Manja
o�te�enja moraju se popraviti, a stubovi koji su toliko o�te�eni da je
ugroNJena njihova stabilnost ne smeju se upotrebiti.
�lan 279.
Ako se radi pove�anja nepropusnosti spo�a�nje povr�ine betona ili
radi bo�eg izgleda stubovi premazuju (po�okiraju) ili prskaju cementnim
mlekom, to se mora izvr�iti neposredno posle skidanja oplate.
�lan 280.
Prilikom betoniranja stubova na terenu, za svaki stub mora se uzeti
probna kocka, a pri serijskoj proizvodnji stubova probna kocka se uzima za
svaki deseti stub.
�lan 281.
Ako su za penjanje na stub predvi�ene fiksne penjalice od betonskog
�elika, njihov pre�nik ne sme biti manji od 18 mm i moraju se za�titi od
korozije. Prva penjalica ne sme biti niNJe od 2,5 m nad terenom.
XII. USIDRE�E STUBOVA
�lan 282.
Usidrenje stubova dozvo�eno je pod slede�im uslovima:

1) konstrukcija usidrenog stuba, bez obzira na materijal, mora biti

takva da raspodela optere�enja na usidrene i ostale delove stuba ostane
uglavnom sa�uvana i pri eventualnom malom popu�tanju usidrenja;
2) usidrenje se izvodi pocinkovanim �eli�nim uNJetom preseka
najmanje 25 mm2, pri �emu pojedine NJice uNJeta ne smiju biti tanje od 2 mm,
ili od punog okruglog �elika, pre�nika najmanje 8 mm.
Pri dimenzionisanju zatega primenjuju se k�ficijenti sigurnosti u
odnosu na granicu kidanja materijala, i to:
a) 2,6 - za normalno optere�enje;
b) 1,7 � za vanredno optere�enje;
3) dubina usidrenja mora biti takva da stepen sigurnosti na �upanje
uNJeta za usidrenje iznosi najmanje 1,5.
Ugao povr�ine omota�a zem�anog tela uzima se iz tabele 16 �lana
290. ovog pravilnika, s tim �to se moraju uzeti u obzir dejstva uzgona, ako
takva mogu�nost postoji.
XIII. TEME�I
1. Op�te odredbe
�lan 283.
Stubovi nadzemnih vodova moraju se u�vrstiti u tlu tako da bude
obezbe�ena dovo�na stabilnost i spre�eno nedozvo�eno pomicanje stubova
pri predvi�enom optere�enju. Pored geomehani�kih karakteristika tla,
uzimaju se u obzir i sile koje dejstvuju na delove konstrukcije ispod povr�ine
tla (pritisak tla, trenje, uzgon i sli�no).
�lan 284.
Pri izradi teme�a stubova, pored odredaba ovog pravilnika, primenjuju
se i odredbe propisa o tehni�kim normativima za beton i armirani
beton.
�lan 285.
Ako teme�i stuba leNJe neposredno uz kosine ili u kosinama strmih
padina ili u vodoplavnim podru�jima, pri prora�unavanju se mora voditi
ra�una da se postigne ista sigurnost kao za teme�e na ravnom terenu.
2. Fundiranje drvenih stubova
�lan 286.
Prosti i dvostruki drveni stubovi ukopavaju se u tlo srednje vrste
tako da mora biti ukupana najmanje 1/6 njihove ukupne duNJine, ali ne manje
od 1,60 m, ako po prora�unu nije potrebna ve�a dubina ukopavanja. Jama oko
stuba mora se ispuniti materijalom iskopa, uz �vrsto nabijanje u slojevima
ne vi�im od 30 cm. Srednjom vrstom tla smatra se vrsta tla koje ja navedena
u tabeli 16 pod C i F, iz �lana 290. ovog pravilnika.
�lan 287.
Radi postizanja potrebne stabilnosti, stubovi, se, po potrebi, mogu
ukle�titi u tlo pomo�u dva venca od krupnog i �vrstog kamena ili pomo�u
horizontalnih drvenih tupaca na dnu i na tre�ini dubine ukopavanja.

Deb�ina kamenih venaca, odnosno trupaca treba da je pribli�no jedanaka

deb�ini ukupanog dela stuba
Slika 2
�lan 288.
Tlo oko stuba treba �vrsto nabiti i povr�inu izravnati sa nagibom i
potrebnim nadvi�enjem da bi se spre�ilo da se posle sleganja nasipa
stvore udub�enja u kojima bi se skup�ala ki�nica. Na tom mestu nije
dozvo�eno nabacivanje kamenja.
�lan 289.
A stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za sile
upravne na tu ravan.
�lan 290.
Za A stubove sa kle�tima pri dnu i plo�ama u teme�u (npr. re�etke
od pragova), najve�i pritisak na tlo ne sme prekora�iti vrednosti do

zvo�ene u tabeli 16. Sa strane suprotne od zatezanja, teNJina zem�e koja

optere�uje plo�u zajedno sa vertikalnim silama stuba mora biti u ravnoteNJi
sa silama zatezanja u ravni stuba, sa k�ficijentom sigurnosti od najmanje
1,2.
�lan 291.
Ako se kao plo�a za teme� upotrebi �eli�na re�etka, me�urazmaci
manji od 15 cm uzimaju se u obzir samo pri prora�unu pritiska na tlo.
Za nagib stranica zem�anog tela koje optere�uje teme� primenjuju se
odredbe �lana 308. ovog pravilnika.
�lan 292.
Na�in prora�unavanja naveden u �lanu 290. ovog pravilnika vaNJi i za
A stubove sa kle�tima pri dnu bez teme�nih plo�a, s tim �to se kao
podloga za zem�u koja optere�uje teme�, kao i za odre�ivanje pritiska na
tlo, na strani pritska uzima 1/4 povr�ine kle�ta pri dnu, ra�unaju�i od
njihovog kraja.
�lan 293.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i za nogare stubova koji se
upotreb�avaju radi produNJavanja trajnosti ili pove�anja stabilnosti
drvenih stubova.
�lan 294.
Nogari stubova moraju biti izra�eni od materijala otpornog prema
agresivnom dejstvu tla. Upotreba drvenih nogara dozvo�ena je samo ako su
oni za�ti�eni od tru�enja nekim od metoda u smislu �l. 241. do 244. ovog
pravilnika.
�lan 295.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na stubove od armiranog betona
primenjuju se i nogare stubova od armiranog betona.
�lan 296.
Veza izme�u drvenih stubova i nogara mora se izvesti tako da se voda
nigde ne skup�a, da vazduh i svetlost dopiru do drveta i da se ovlaNJeno
drvo moNJe brzo osu�iti.
�lan 297.
Dimenzije i konstrukcije veze izme�u nogara i stuba moraju biti stati�ki
besprekorne i imati jedinstven prenos sile.
�lan 298.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke
optere�ene na smicanje, primenjuju se dozvo�ena naprezanja za stubove, odnosno
za teme�e, zavisno od materijala od koga su izra�eni, prema tabeli
10 iz �lana 226. ovog pravilnika.
�lan 299.
Delovi veza nogara sa stubom od �elika koji su optere�eni na
smicanje dimenzioni�u se prema tabeli 11 iz �lana 230. ovog pravilnika.
Vijci se moraju ponovo pritegnuti kada se drvo osu�i.
�lan 300.
Pri odre�ivanju dimenzija nogara mora se uzeti u obzir stabilnost
nogara, da bi se izbegla nedozvo�ena pomicanja konstrukcije u smislu
�lana 304. ovog pravilnika.

Tabela 16.
KARAKTERISTIKE TLA ZA PRORA�UN TEME�A
Grupa
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Ugao povr�. om. zem.
tela
Vrsta tla
kg/m3
kg/cm2
kg/cm3
t/m3
A
Treset, blato i sl.
650
do 0,2
0,5 do
do 50
do30
do20
do 2,8
do 1,3
0,1 do 0,2
1
Gustina g
Humus, oranice,
1500
do 0,5
250
2,5
3,7
0,2 do 0,3
vinogradi
Dozvo�en pritisak
na tlo � s doz
Nasipi od lake zem�e
1600
1,2
30 do 100
30 do 80
250
2,5
4,0
0,2 do 0,3
B
VlaNJan sitan pesak
do 1,0
300
3,0
5,1
0,3 do 0,4
Konstanta tla S na
dubini od 2,0 m
Meka vlaNJna ilova�a
ili glina
2 do 4
250
2,5
4,25
0,3 do 0,4
Za teme�e u
C
Srednje �vrsta suva ilo5
do 8
0,3 do 0,4
zdravici � b
va�a ili glina
do 2,0
80do 130
60do 110
300
3,0
5,1
Suv sitan pijesak
6 do 9
0,3 do 0,4
Za teme�e u
�vrsto staloNJena suva
10
0,3 do 0,4
nasipu � b
ilova�a ili glina
do 3,0
120 do17
100 do 150
350
3,7
6,3
D
Krupan �unkov pesak
1700
11 do
0,3 do 0,4
13
Ugao unutra�njeg
trenja tla � j
�vrsto staloNJen krupan
150do 200
120 do 170
0,3 do 0,4
E
zrnasti pesak
do 4,0
j)
E@tg2 (45o+
2
Srednje �vrst lapor
400
4,6
7,8
0,3 do 0,5
13 do
�vrsto staloNJeni �u-
16
200 do 250
50 do 200
0,4 do 0,5
nak i
g�E
F
do 5,0
drobina
K�ficijent trenja
izme�u betona
�vrst suv lapor
250 do 300
200 do 250
450
5,8
9,9
0,4 do 0,6
Nemonolitna ili ja�e
�
�
�
�
�
�
i tla � r
raspucana manje �vrsta
stena (pe��ar, kre�njak
Neo-
G
2200
do 10,0
grani�eno
Vrlo tvrd zdrav lapor u
ve�im slojevima
i sl.)
Monolitna ili neznatno
�
�
�
�
�
�
raspucana �vrsta zdrava
H
2400
do 20,0
stena u povo�no poloNJenim
slojevima
I
Monolitna kompaktna i
2600
do 30,0
�
�
�
�
�
�
zdrava eruptivna stena
Konstantu tla C treba odabrati prema zbijenosti i kakvo�i tla u okviru navedenih
vrednosti. Za vlaNJno
i manje zbijeno tlo treba uzeti niNJe vrednosti, a za suvo i ja�e zbijeno � ve�e.
Za Sulcberger-ov na�in ra�unanja,
konstantu tla C treba prera�unati na cifru poste�ice za dno jame po obrascima Cb �
m�Ch; Ch + ch/2,0 gde
je m = 1,0 do 1,2, a h = dubina ukopavanja teme�a.
Manje vrednosti ugla b vaNJe za slabije koherentno tlo, a ve�e � za vrlo koherentno
i �vrsto nabijeno
tlo.
Manje vrednosti k�ficijenta trenja r vaNJe za beton u oplati, a ve�e � za beton bez
oplate.

3. Fundiranje �eli�nih i armiranobetonskih stubova

�lan 301.
�eli�ni i armiranobetonski stubovi moraju imati teme�e, odnosno
stope od plo�a ili pragova dimenzionisane tako da pritisak na tlo ne
pre�e dopu�tenu vrednost za odre�enu vrstu tla. Za armiranobetonske stubove
dopu�teno je fundiranje direktnim ukopavanjem.
�lan 302.
Na�in izrade i oblik teme�a (plitko ili duboko fundiranje, prizmati�ni
ili stepenasti teme�i, teme�i od plo�a ili pragova, ra��lanjeni
teme�i, teme�i od montaNJnih elemenata, fundiranje na �ipovima,
ankerni teme�i u steni i sl.) moraju da odgovaraju �irini osnove stuba, veli�ini
napadnih sila i momenata i sli�no.
�lan 303.
Stabilnost stuba sa blok-teme�om smatra se dovo�nom ako njegov stepen
sigurnosti od prevrtanja pod dejstvom najve�eg momenta spo�nih sila
za normalne slu�ajeve optere�enja odgovara vrednosti koja se dobija iz
dijagrama na slici 3, pri �emu se uzima u obzir odnos:
b �irina teme�a upravno na ravan momenta
b
�irina teme�a upravno na ravan momenta
=
h dubina fundiranja
Za momente koji nastaju u vanrednim slu�ajevima optere�enja, tako
dobijeni stepen sigurnosti moNJe se smanjiti za 15%.
STEPEN SIGURNOSTI2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
0,1 0,5 1,0 2 3 4 5 6 5
2,0
A
B
S
7 8 9 10-100,5 1,0 1,5
b
a
DOZVO�ENI MOMENT (daNm) U ODNOSU
NA DNO TEME�A b/h<1
Slika 3
�lan 304.
Za teme�e sa odnosom b:h<1, za utvr�ivanje najve�eg dozvo�enog
momenta, za normalne i vanredne slu�ajeve optere�enja, moNJe se usvojiti
kao dozvo�eno naginjanje teme�a 1.100. Dijagram na slici 3. upotreb�ava se
pri prora�unavanju teme�a prema metodi Klejnlogel-Birklina (Kleinl�gel-
-B�rklin).

�lan 305.
Pri prora�unavanju teme�a moraju se upotrebiti konstante koje odgovaraju
stanju tla na gradili�tu (dozvo�eni pritisak na tlo, konstanta
tla, otpor trenja izme�u betona i tla sl.). Pritisci na tlo dozvo�eni za
normalne slu�ajeve optere�enja mogu se pri vanrednom optere�enju pove�ati
za 20%.
�lan 306.
Karakteristike za razne vrste tla uzimaju se iz tabele 16 iz �lana
290. ovog pravilnika, ako ispitivanjem tla nisu utvr�ene druge vrednosti.
�lan 307.
Pri prora�unavanju betonskih teme�a gustina nearmiranog betona
uzima se u ra�un sa najvi�e 2200 kg/m3, a gustina armiranog betona sa
najvi�e 2300 kg/m3 .
�lan 308.
Masa tla uzima se iz tabele 16 iz �lana 290. ovog pravilnika ako ispitivanjem
nisu utvr�ene druge vrednosti. Za odre�ivanje mase tla koja
optere�uje teme� potrebno je uzeti zem�ano telo ome�eno omota�em pod
uglom b od vertikalne strane prizmati�nog teme�a, odnosno ivice stope
teme�a, prema slici 4.
Slika 4
�lan 309.
Ako od iskopavanja jame do betoniranja teme�a pro�e duNJe vremena,
naro�ito pri nepovo�nim klimatskim uslovima, pre betoniranja treba
proveriti da li je tlo zadrNJalo prvobitne karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u me�uvremenu pogor�ale, dimenzije
teme�a treba uskladiti sa novim uslovima.
�lan 310.
Naprezanje betona nearmiranih teme�a ne sme prelaziti vrednosti
navedene u tabeli 17 izmerene na probnoj kocki 28 dana posle njene izrade.

Tabela 17.
Optere�enje stubova Pritisak zatezanje
Za normalno optere�enje 1/4 od �vrsto�e kocke na 1/20 od �vrsto�e kocke na
pritisak posle 28 dana, ali pritisak posle 28 dana, ali
ne vi�e od 50 daN/cm2 ne vi�e od 4 daN/cm2
Za optere�enje pri pre-1/3 od �vrsto�e kocke na 1/16 od �vrsto�e kocke na
kidu provodnika pritisak posle 28 dana, ali pritisak posle 28 dana, ali
ne vi�e od 60 daN/cm2 ne vi�e od 5 daN/cm2
�lan 311.
Za prora�unavanje blok-teme�a primenjuju se metode Sulcbergera i
Klajnogel-Birklina. Druge metode mogu se primenjivati samo ako ispunjavaju
uslove predvi�ene odredbama ovog pravilnika.
�lan 312.
Za teme�e od plo�a ili pragova, za ra��lanjene i pode�ene teme�e,
za teme�e na �ipovima ili za teme�e drugog oblika, koji se ne prora�unavaju
po metodama navedenim u �lanu 311. ovog pravilnika, stepen sigurnosti
od prevrtanja mora biti najmanje 1,5 a stepen sigurnosti od pomicanja najmanje
1,0.
�lan 313.
Pri prora�unavanju ra��lanjenih teme�a, masa tla se uzima prema
�lanu 306, a masa betonskog teme�a prema �lanu 307. ovog pravilnika.
�lan 314.
Ako se u prora�unu ra��lanjenih teme�a zanemaruje trenje prilikom
izvla�enja teme�a, za masu tla uzima se masa zem�anog tela prema �lanu
308. ovog pravilnika.
�lan 315.
Pri prora�unavanju ra��lanjenih teme�a mora se proveriti da li
konstrukcija stuba dozvo�ava, odnosno omogu�uje da se horizontalna sila
prenosi ravnomerno na sve teme�e i da li horizontalni pritisak na tlo
usled te sile nije ve�i od dozvo�enih vrednosti.
�lan 316.
Naprezanje betona ra��lanjenih teme�a, ako oni nisu armirani,
treba da ispuni uslove iz tabele 17 iz �lana 310. ovog pravilnika, a ako su
armirani - uslove iz propisa za beton i armirani beton.
�lan 317.
Koso optere�ene blok-teme�e, za koje je pravac rezultante napadnih
sila bliNJi simetrali nego dijagonali teme�a, dozvo�eno je prora�unati
za ve�u komponentu u pravcu simetrale. Ako je pravac rezultante bliNJi
dijagonali teme�a, takav teme� moNJe se prora�unati za rezultantu zaokrenutu
ka bliNJoj simetrali ili za obe komponente u pravcu simetrale, uz

superponiranje rezultata, s tim da superponirane vrednosti ne smeju prelaziti

4/3 dozvo�enog pritiska na tlo.
�lan 318.
Teme�e u �vrstoj ili manje ispucanoj steni nije potrebno prora�unati
na pritisak na tlo niti na prevrtanje. Dimenzije se mogu odrediti
prema preseku stuba u osnovi, odnosno prema konstrukciji usidrenja u
teme�u i prema mogu�nosti iskopa jame do potrebne dubine i ispunjavanja
preostalog prostora betonom.
�lan 319.
Ako ima podzemne vode u nekoherentnom tlu, mora se uzeti u obzir
smanjenje mase ovog uzgona.
�lan 320.
Za stubove optere�ene vertikalnim silama navi�e, pri dimenzionisanju
teme�a mora se uzeti u obzir smanjena sigurnost od prevrtanja
zbog smanjenog pritiska na dno jame za teme�.
�lan 321.
Ako se betonski teme� sastoji od plo�a na dnu i gornjeg dela (vrata)
teme�a koji se betonira posle ugra�ivanja stuba, plo�a se sme uzeti u
prora�un pri odre�ivanju dimenzija teme�a samo ako je odgovaraju�om armaturom
vezana sa vratom.
�lan 322.
Za nearmirane teme�e beton ne sme biti marke niNJe od MB 10, a za
armirane teme�e - marke niNJe od MB 15, sa najmanje 250 kg cementa na 1,0
m3 teme�a. Za ugra�ivanje betona po pravilu se upotreb�ava pervibrator.
�lan 323.
U beton masivnih teme�a dozvo�eno je ugraditi do 25% zdravog i �istog
kamena. Ve�a masa kamena u odnosu na masu betona ne uzima se u obzir
pri prora�unavanju dimenzija i stabilnosti teme�a.
U istaknutom delu nearmiranih stepenastih teme�a i iza korena stope
u �irini do polovine njegove slobodne �irine S nije dozvo�eno ugra�ivanje
kamena slika 4.
�lan 324.
Visina stope h u korenu stepenastih teme�a od nearmiranog betona
mora biti jednaka najmanje 1,5-strukoj �irini istaknutog dela stope slika 4.
�lan 325.
Betonski teme�i bez armature moraju se betonirati odjednom bez
prekida, osim ako se gornji i donji deo me�usobno poveNJu odgovaraju�om
armaturom.
�lan 326.
Teme�i za �eli�ne stubove moraju biti najmanje 20 cm vi�i od terena,
a gornja povr�ina teme�a mora biti obra�ena tako da se na njoj ne zadrNJava
voda i da delovi stubova iznad teme�a ne spre�avaju oticanje vode.

�lan 327.
U plavnim podru�jima teme�i se prora�unavaju za najvi�i nivo vode
koji se jav�a u periodu od 10 godina.
Za re�etkaste stubove, konstrukcija stuba mora se za�tititi od
o�te�enja plove�im predmetima, i to do visine od 50 cm iznad najvi�eg nivoa
vode koji se jav�a u periodu od 10 godina. Ako se na plavnom podru�ju u
periodu od 10 godina pojavio i led, mora se izabrati takav oblik za teme� i
stub kako bi se za�titili od gomilanja leda.
�lan 328.
Betonski teme�i se ne malteri�u niti se obra�uje njihova povr�ina,
ali vid�ivi delovi teme�a moraju biti glatki.
�lan 329.
Ako se betonski teme�i izra�uju u mo�varama, na agresivnom tlu i
sl., moraju se primeniti mere radi spre�avanja �tetnog dejstva tla ili
vode na beton.
�lan 330.
Ako se stub fundira plo�ama, pragovima i sl., a deo �eli�nog stuba u
tlu nije obloNJen betonom, �eli�ni delovi koji leNJe u tlu moraju se za�tititi
od korozije premazivanjem bitumenom ili nekim drugim za�titnim
sredstvom.
�lan 331.
Zatrpana zem�a nad teme�nim plo�ama, pragovima i sl. ili oko
teme�a mora se �vrsto nabijati u slojevima najvi�e od po 30 cm. Pri izravnavanju
povr�ine mora se uzeti u obzir i naknadno neslaganje nasutog tla.
HIV. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE
�lan 332.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na nadzemne elktr�nergetske
vodove �ija je izgradnja zapo�eta pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 333.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaNJi Pravilnik
o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova SluNJbeni list SFRJ�, br. 51/73 i 11/80, osim odredaba koja se odnose
*
na niskonaponske elektr�nergetske vodove nazivnog napona do 1 kV.
�lan 334.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.
*
Odredbe Pravilnika o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih

vodova �SluNJbeni list SFRJ�, br. 51/73 i 11/80 koje se odnose na niskonaponske
elektr�nergetske
vodove nazivnog napona do 1 kV stav�ene su van snage dono�enjem Pravilnika o
tehni�kim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova �SluNJbeni list
SFRJ�,
broj 6/92.

PRAVI L NI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U
NISKONAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za izgradnju
niskonaponskih nadzemnih vodova i spo�a�njeg dela niskonaponskih
prik�u�aka izvedenih nadzemno.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgradnju kontaktnih
vodova za elektri�nu vu�u, niskonaponskih nadzemnih vodova i spo�a�njeg
dela niskonaponskih prik�u�aka izvedenih nadzemno i funkcionalno
vezanih za odnosni objekat (npr. osvet�enje puteva, sportskih objekata i
groba�a, kao i za elektr�nergetske objekte i sl.).
�lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) niskonaponski nadzemni vod i spo�a�nji deo niskonaponskog prik�u�ka
izveden nadzemno (u da�em tekstu: vod) jeste skup elemenata koji
sluNJe za nadzemni dovod elektri�ne energije do unutra�njeg dela prik�u�ka,
�iji je nazivni napon do 1 000 V, a sastoji se od upori�ta i jednog
ili vi�e sistema provodnika;
2) sistem provodnika je skup provodnika jednog niskonaponskog
trofaznog ili niskonaponskog jednofaznog sistema a moNJe biti sistem
provodnika od gole uNJadi ili sistem provodnika u obliku samonose�eg
kablovskog snopa;
3) provodnik je golo uNJe ili izolovano uNJe samonose�eg kablovskog
snopa, koje kao element voda sluNJi za neposredan razvod elektri�ne energije;
4) golo uNJe (u da�em tekstu: uNJe) jeste pouNJeni snop NJica od istog
ili razli�itih materijala;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 6/92.

5) izolovano uNJe samonose�eg kablovskog snopa je uNJe �iji stepen

izolacije odgovara stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V;
6) samonose�i kablovski snop (u da�em tekstu: SKS) jeste pouNJeni
snop izlovane uNJadi SKS-a, a moNJe biti SKS sa nose�im uNJetom ili SKS
bez nose�eg uNJeta;
7) SKS sa nose�im uNJetom je me�usobno puNJeni snop izolovane uNJadi
SKS-a, od kojih jedno sluNJi za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao
za�titno-neutralni, odnosno neutralni provodnik;
8) SKS bez nose�eg uNJeta je me�usobno pouNJeni snop izolovane uNJadi
SKS-a koja zajedni�ki sluNJe za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao
provodnici;
9) upori�ta su stubovi, zidni nosa�i, krovni nosa�i i konzole sa opremom,
koji kao elementi voda sluNJe za prihvatanje provodnika, a prema
nameni u vodu mogu da budu nose�a upori�ta, ugaona upori�ta, krajnja upori�ta
i upori�ta za rastere�enje i grananje, a sastoje se od glave, trupa i
teme�nog dela upori�ta;
10) nose�a upori�ta su upori�ta za nose�e prihvatanje provodnika u
pravolinskom delu trase voda;
11) ugaona upori�ta su upori�ta za nose�e prihvatanje provodnika na
mestima gde trasa voda skre�e;
12) krajnja upori�ta su upori�ta za zatezno prihvatanje provodnika
na mestima gde se trasa voda zavr�ava;
13) upori�ta za rastere�enje i grananje su upori�ta za nose�e ili
zatezno prihvatanje provodnika u raznim smerovima i pravcima;
14) trasa voda je niz duNJi koje spajaju projekcije vertikalnih osa
upori�ta na horiozntalnoj ravni;
�
15) ugao skretanja trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180 oduzme
unutra�nji ugao trase voda;
16) normalno dozvo�eno naprezanje uNJeta je naprezanje uNJeta koje se
dobija de�enjem 40% sile kidanja uNJeta sa ra�unskim presekom uNJeta;
17) najve�e ra�unsko naprezanje je horizontalna komponenta naprezanja
uNJeta na istezanje u rasponu, �ija se vrednost odabira, ali ne moNJe
se odabrati vrednost ve�a od vrednosti normalnog dozvo�enog naprezanja
uNJeta. Temperatura na kojoj se o�ekuje pojava najve�eg ra�unskog naprezanja
�
je �5 C zajedno sa dodatnim teretom od oble�ivanja uNJeta ili SKS-a ili
�
�20 C;
18) najve�a ra�unska sila uNJeta ili SKS-a je proizvod najve�eg ra�unskog
naprezanja sa:
� ra�unskim presekom uNJeta;
� ra�unskim presekom nose�eg uNJeta SKS-a sa nose�im uNJetom;
� zbirom ra�unskih preseka uNJadi SKS-a bez nose�eg uNJeta;
19) raspon je deo trase voda izme�u dva susedna upori�ta odnosno
voda;
20) po�e raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat
na koji se vod odnosi;
21) duNJina raspona je horizontalna uda�enost izme�u ta�aka prihvatanja
provodnika u rasponu;
22) prelazni raspon je raspon u kome provodnici prelaze preko
objekta koji se nalazi u po�u raspona;

23) optere�enje od mase uNJeta ili SKS-a na ta�ku prihvatanja vertikalno

naniNJe je proizvod poduNJne mase uNJeta ili SKS-a, gravitacionog
ubrzanja i gravitacionog raspona upori�ta;
24) dodatno opte�enje od oble�ivanja uNJeta ili SKS-a (u da�em tekstu:
obled) na ta�ku prihvatanja vertikalno naniNJe je proizvod dodatnog
tereta od oble�ivanja uNJeta ili SKS-a i gravitacionog raspona upori�ta;
25) dodatno optere�enje od pritiska vetra na uNJad ili SKS-a je proizvod
pritiska vetra, spo�a�njeg pre�nika uNJeta ili SKS-a i poluzbira
duNJina susednih raspona upori�ta;
26) dodatno optere�enje od pritiska vetra na upori�te je proizvod
pritiska vetra, k�ficijenta dejstva vetra, k�ficijenta dejstva vetra na
upori�te i projekcije povr�ine napadnute vetrom u ravni upravnoj na
smer vetra;
27) gravitacioni raspon upori�ta (u da�em tekstu: gravitacioni raspon)
jeste horizontalna uda�enost izme�u temenih ta�aka lan�anica
uNJeta ili SKS-a susednih raspona upori�ta pri temperaturi uNJeta ili
�
SKS-a od -5 C zajedno sa obledom;
28) temena ta�ka lan�anice je najniNJa ta�ka lan�anice;
29) lan�anica je teorijska kriva linija kojom se uNJe ili SKS zamenjuje
u grafi�kom i teorijskom predstav�anju uNJeta ili SKS-a;
30) sigurnosna visina je najmanja dozvo�ena vertikalna uda�enost
izme�u lan�anice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla ili objekta
�
koji se nalazi u po�u raspona pri temperaturi uNJeta ili SKS-a od 40 C
�
ili - 5 C zajedno sa obledom, a koja daje ve�i ugib;
31) sigurnosna uda�enost je najmanje dozvo�ena uda�enost u bilo kom
pravcu izme�u uNJeta ili SKS-a ili delova pod naponom voda i objekta koji
se nalazi u po�u raspona pri temperaturi uNJeta ili SKS-a od 40� C zajedno
sa dodatnim optere�enjem od pritiska vetra;
32) horizontalna sigurnosna uda�enost je sigurnosna uda�enost u horizontalnoj
ravni;
33) sigurnosni razmak je najmanja dozvo�ena uda�enost izme�u delova
pod naponom i ostalih delova, a iznosi 10 cm;
34) ugib je vertikalna uda�enost izme�u prave koja spaja dve ta�ke raspona
u kojima se uNJe ili SKS prihvata i lan�anice;
35) ugib uNJeta ili SKS-a u sredini raspona (u da�em, tekstu: ugib u
sredini raspona) jeste ugib uNJeta ili SKS-a u sredini raspona na tempe�
raturi uNJeta ili SKS-a od 40 C;
36) razmak izme�u uNJadi u sredini raspona (u da�em tekstu: razmak u
sredini raspona) jeste razmak koji obezbe�uje da prilikom vetra ili odskoka
uNJeta ne do�e do pribliNJavanja uNJadi na uda�enost manju od sigurnosnog
razmaka;
37) trup upori�ta je deo konstrukcije upori�ta koji sluNJi za vertikalno
izdizanje glave upori�ta iznad tla ili objekta koji se nalazi u po�u
raspona;
38) glava upori�ta je prostor koji zauzima oprema upori�ta i deo
konstrukcije upori�ta;
39) oprema upori�ta je skup elemenata koji sluNJe za prihvatanje
uNJeta ili SKS-a na konstrukciju;
40) slobodni profil je povr�ina popre�nog preseka saobra�ajnice
potreban za funkcionisanje saobra�ajnice;
177
12

41) izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nadzemni

izolovani telekomunikacioni provodnik, ili nadzemni telekomunikacioni
kabl ili nadzemni kabl kablovske televizije;
42) zaklonjeni deo voda je onaj deo voda koji je niNJi od okolnih objekata
ili �ume uz koridor voda;
43) koridor voda je prostor u rasponima oivi�en projekcijom uNJeta
ili SKS-a u horizontalnoj ravni pri temperaturi uNJeta ili SKS-a od
�
40 C zajedno sa pritiskom vetra.
�lan 3.
Za izgradnju vodova ne koriste se jednoNJi�ni provodnici.
�lan 4.
Na podru�ju gde postoji opasnost od poNJara, opasnost od dodira i potreba
za smanjenjem proseka �ume ili rastinja, vodovi se grade SKS-om.
II. ODRE�IVA�E VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I
K�FICIJENTA DEJSTVA VETRA
�lan 5.
Vrednost obleda odre�uje se za povratni period od pet godina.
Vrednost obleda ne moNJe biti manja od:
1) 0,5 daN/m za uNJad;
2) 1,0 daN/m za SKS, osim ako se vod gradi na podru�ju gde se oble�ivanje
evidentno ne pojav�uje.
�lan 6.
Vrednost pritiska vetra odre�uje se za povratni period od pet godina,
za visinsku zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moNJe smanjiti do 70% vrednosti pritiska
vetra odre�enog u stavu 1. ovog �lana za zaklonjene delove voda i za trasu
voda koja se nalazi u lokalno geografski zaklonjenom podru�ju, kao i za
trasu voda koja se nalazi u pravcu naj�e��ih vetrova.
Vrednost pritiska vetra ne moNJe biti manja od 50 daN/m2 .
�lan 7.
Vrednost k�ficijenta dejstva vetra za razli�ite oblike upori�ta,
odnosno stubova su:
1) �etvorougaonog preseka 1,4
2) poligonalnog preseka 1,0
3) okruglog preseka 0,7
4) dva stuba �etvrtastog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak ose manji od dvostruke
strane preseka) 2,0
5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog
pre�nika) 1,0
6) re�etkasti od profila u ravni 1,4

7) re�etkasti od profila, �etvorougaonog preseka 2,6

8) re�etkasti od profila �etvorougaonog preseka 2,6
9) re�etkasti od cevi, �etvorougaonog preseka 2,0
10) re�etkasti od profila, trougaonog preseka 2,8.
III. OP�TI USLOVI ZA U�AD I OPREMU ZA PRIHVATA�E,
NASTAV�A�E I SPAJA�E U�ADI
�lan 8.
Konstrukcija uNJadi utvr�ena je odgovaraju�im jugoslovenskim
standardima.
Ra�unski presek uNJeta odre�uje se prema propisu o tehni�kim normativima
za za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih transformatorskih
stanica.
Vrednost normalnog dozvo�enog naprezanja odre�uje se prema propisu
o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
�lan 9.
UNJad se nastav�aju spojnicom koja mora biti od materijala i oblika
koji ne smanjuju mehani�ke i elektri�ne karakteristike uNJeta, a spoj
zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu ukidanja manju od sile kidanja
uNJeta.
�lan 10.
Izolatori za prihvatanje uNJadi imaju silu sloma 2,5 puta ve�u od o�ekivanog
optere�enja.
Nosa�i izolatora imaju silu sloma 2,0 puta ve�u od o�ekivanog optere�enja.
�lan 11.
UNJe se prihvata opremom od istog materijala ili od materijala koji
odgovara materijalu spo�a�njeg sloja uNJeta.
Ako se za nose�e prihvatanje uNJeta koristi NJica, ona ne sme imati
pre�nik manji od 1,5 mm.
Ako se zatezno prihvatanje uNJeta vr�i om�om, uNJe se zatvara odgovaraju�om
zavr�nom spojnicom.
IV. ODRE�IVA�E VREDNOSTI RAZMAKA U SREDINI RASPONA
�lan 12.
Vrednost razmaka u sredini raspona izra�unava se prema slede�em
obrascu:
3. (ugib u sredini raspona uNJeta sa ve�im ugibom od dva posmatrana, u
cm) 1/2 (cm).
Vrednost razmaka u sredini raspona ne moNJe biti manja od vrednosti
datih u tabeli 1.
12*
Tabela 1.
Najmanje vrednosti razmaka u sredini raspona, u cm
za duNJinu raspona
za raspored uNJadi do uk�u�ivo preko
45 m 45 m
vertikalan 40 60
kos i horizontalan 30 40
V. OP�TI USLOVI ZA SAMONOSE�I KABLOVSKI SNOP I
OPREMU ZA PRIHVATA�E, NASTAV�A�E I SPAJA�E
SAMONOSE�EG KABLOVSKOG SNOPA
�lan 13.
Konstrukcija SKS-a utvr�ena je odgovaraju�im jugoslovenskim
standardima.
Kod SKS-a sa nose�im uNJetom, najve�e ra�unsko naprezanje nose�eg
uNJeta ne sme da bude ve�e od 8 daN/mm2.
Kod SKS-a bez nose�eg uNJeta, najve�e ra�unsko naprezanje uNJadi ne
sme da bude ve�e od 4daN/mm2 .
�lan 14.
Nastav�anje nose�eg uNJeta SKS-a sa nose�im uNJetom ili uNJadi SKSa
bez nose�eg uNJeta vr�i se spojnicom koja je od materijala i oblika koji
ne smanjuju mehani�ke i elektri�ne karakteristike uNJeta, a spoj zajedno sa
spojnicom ne sme da ima silu kidanja manju od sile kidanja uNJeta.
Nastav�anje faznih provodnika SKS-a sa nose�im uNJetom vr�i se
spojnicom koja obezbe�uje dobru strujnu provod�ivost.
Spojnice za provodnike SKS-a moraju biti izolovane izolacijom koja
odgovora stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V.
�lan 15.
Oprema za prihvatanje i spojna oprema SKS-a mora biti otporna na
atmosferske uticaje i mora spre�iti habanje izolacije SKS-a.
Oprema za prihvatanje SKS-a sa nose�im uNJetom ima silu popu�tanja
najmanje 1,5 puta ve�u od o�ekivanog optere�enja opreme, a najvi�e 1,5 puta
ve�u od o�ekivanog optere�enja odnosnog upori�ta.
Oprema za prihvatanje SKS-a bez nose�eg uNJeta ima silu popu�tanja
ve�u od o�ekivanog optere�enja opreme, a manju od o�ekivanog optere�enja
odnosnog upori�ta.
Oprema za prihvatanje SKS-a pri skretanju trase voda postav�a se
tako da spre�i habanje izolacije SKS-a.

VI. ODRE�IVA�E VREDNOSTI OPTERE�E�A UPORI�TA

�lan 16.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja upori�ta vr�i se odre�ivanjem
optere�enja elemenata upori�ta, a prema nameni upori�ta u vodu i o�ekivanom
optere�enju.
Pri odre�ivanju vrednosti o�ekivanog optere�enja ne uzima se u obzir
optere�enje upori�ta na torziju, dodatno optere�enje od oble�ivanja
opreme upori�ta, kao ni dodatno optere�enje od pritiska vetra na opremu
upori�ta.
�lan 17.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja trupa i glave upori�ta vr�i se
prema najteNJem od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i to:
1) dodatnog optere�enja od pritiska vetra na upori�te zajedno sa
dodatnim optere�enjem od pritiska vetra na provodnike bez ikakvih redukcija
s obzirom na napadni ugao vetra;
2) rezultante optere�enja najve�ih ra�unskih sila provodnika svih
pravaca;
3) 2/3 najve�e ra�unske sile provodnika najoptere�enijeg pravca sa
zateznim prihvatanjem provodnika.
�lan 18.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja konzola za uNJad vr�i se prema teNJem
od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i to:
1) optere�enja od mase opreme, optere�enja od mase uNJadi i dodatnog
optere�enja od oble�ivanja uNJadi;
2) rezultante optere�enja najve�ih ra�unskih sila uNJadi svih
pravaca.
�lan 19.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja za nosa�e izolatora i izolatore
vr�i se prema teNJem od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i to:
1) dodatnog optere�enja od pritiska vetra na uNJe;
2) rezultante optere�enja najve�e ra�unske sile uNJeta.
�lan 20.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja za konzole i opremu za prihvatanje
SKS-a vr�i se prema najteNJem od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i
to:
1) dodatnog optere�enja od pritiska vetra na SKS;
2) optere�enja od mase SKS-a i dodatnog optere�enja od oble�ivanja
SKS-a;
3) rezultante optere�enja najve�ih ra�unskih sila SKS-a.

VII. UZEM�E�E I ZA�TITA OD PRENAPONA

�lan 21.
Uzem�enje i za�tita od prenapona izvodi se prema propisu o tehni�kim
normativima za za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih transformatorskih
stanica i propisu o tehni�kim normativima za za�titu
elektr�nergetskih postrojenja od prenapona.
VIII. ODRE�IVA�E VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I
SIGURNOSNE UDA�ENOSTI ZA UKR�TA�E, PRIBLI�AVA�E
I PARALELNO VO�E�E VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
�lan 22.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne visine i
sigurnosne uda�enosti za ukr�tanje, pribliNJavanje i paralelno vo�enje vodova
sa SKS-aom, mora se obezbediti da ne do�e do habanja izolacije SKS-a.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne
uda�enosti za ukr�tanje, pribliNJavanje i paralelno vo�enje vodova sa
uNJadima, uzima se odgovaraju�a vrednost sigurnosne visine.
�lan 23.
Iznad mesta nepristupa�nih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m.
Stubovi se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupa�na za vozila.
�lan 24.
Iznad mesta pristupa�nih za vozila (npr. nase�enih mesta, po�a
preko kojih ima po�skih puteva, livada i �umskih puteva i sl.), sigurnosna
visina iznosi 5,0 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja, stubovi se
mogu postav�ati uz samu ivicu po�skog ili �umskog puta.
�lan 25.
Iznad NJi�anih mreNJa (npr. u po�ima zasejanim hme�om, vinogradima,
vo�njacima i sl.) ili metalnih ograda, sigurnosna visina za vodove sa uNJadima
iznosi 1,25 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja, stubovi se
mogu postaviti uz samu ivicu NJi�anih mreNJa ili metalnih ograda.
�lan 26.
Za ulice u nase�enim mestima ili gradovima, sigurnosna visina iznad
trotoara iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja, stubovi se
mogu postav�ati uz samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.

�lan 27.
Iznad zgrada sa lako zapa�ivim krovom, po fasadama zgrada i ispod
donje ivice prozora i spo�nih vrata, vodovi sa uNJadima se ne grade.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora zgrada, vodovi sa SKS-om se
ne grade.
Za nepristupa�ne delove zgrada (npr. krov kosine ve�e od 15� i sl.),
sigurnosna visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m, a sigurnosna uda�enost
za vodove sa uNJadima 0,25 m.
Iznad pristupa�nih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili
kosi krov kosine do 15o i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m, a sigurnosna
uda�enost za vodove sa uNJadima 1,25 m.
Za prozore i spo�na vrata, iznad gornje ivice sigurnosna visina za
vodove sa uNJadima iznosi 0,4 m, a od otvora sigurnosna uda�enost za vodove
iznosi 1,25 m.
Za krovne prozore, iznad poda prostorije sigurnosna visina za vodove
sa uNJadima iznosi 2,5 m, a od prostora otvaranja prozora sigurnosna uda�enost
za vodove iznosi 0,4 m.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora, sigurnosna visina za vodove
sa uNJadima iznosi 2,5 m, bo�no iznad otvora sigurnosna uda�enost za
vodove iznosi 0,8 m, a bo�no ispod otvora 1,25 m. Za dimnjake i ventilacione
otvore pri �ijem �i��enju nije mogu�e alatom za �i��enje dodirnuti
provodnike, bo�no iznad otvora sigurnosna uda�enost za vodove iznosi 0,4
m, a bo�no ispod otvora 0,2 m.
�lan 28.
Iznad stogova, su�ara, senjaka, ambara ili ko�eva, vodovi sa uNJadima
se ne grade.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa stogom, su�arom, senjakom,
ambarom ili ko�em, horizontalna sigurnosna uda�enost za vod sa
uNJadima iznosi visina upori�ta uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa stogom, su�arom,
senjakom, ambarom ili ko�em, vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne
uda�enosti za vod sa SKS-om jednake su vrednostima sigurnosne
visine i sigurnosne uda�enosti odre�ene u �lanu 27. ovog pravilnika.
�lan 29.
Iznad ili ispod antena televizijskih prijemnika, radiofonskih
prijemnika ili radio-primopredajnika, vodovi sa uNJadima se ne grade.
Iznad antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika
ili radio-primopredajnika, sigurnosna visina za vodove sa SKS-om iznosi
1,0 m, a sigurnosna uda�enost za vodove sa uNJadima 1,0 m.
�lan 30.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa gromobranskim
instalacijama, vod mora da bude izgra�en prema propisu o tehni�kim
normativima za gromobrane.

�lan 31.
Iznad sportskih objekata, streli�ta, de�ijih igrali�ta, �kolskih
dvori�ta, javnih kupali�ta, kampova, skija�kih staza, pijaca, va�ari�ta,
NJelezni�kih ili autobuskih stanica (osim za stajali�ta), groba�a i objekata
u kojima se nalazi lako zapa�iv materijal (npr. benzin, u�e, eksploziv,
gas i sl.), vodovi se ne grade.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa sportskim objektom,
streli�tem, de�ijim igrali�tem, �kolskim dvori�tem, javnim kupali�tem,
kampom, skija�kom stazom, pijacom, va�ari�tem, NJelezni�kom
ili autobuskom stanicom, grob�em i objektom u kome se nalazi lako zapa�iv
materijal, horizontalna sigurnosna uda�enost iznosi koliko i visina
upori�ta uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
�lan 32.
Sigurnosna visina za vodove sa uNJadima iznad delova drve�a iznosi
od 0,5 m do 1,0 m.
Pri izgradnji voda sa SKS-om kroz �umu ili park, pojedino drve�e se
moNJe koristiti za prihvatanje SKS-a, s tim da se mora obezbediti da ne
do�e do habanja izolacije SKS-a.
�lan 33.
Iznad autoputeva vodovi se ne grade.
Iznad magistralnih, regionalnih, lokalnih ili prilaznih puteva koji
se koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina iznosi 6,0 m.
Kod ukr�tanja sa magistralnim, regionalnim, lokalnim ili prilaznim
putem, stubovi se mogu postav�ati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa putnim pojasom, horizontalna
sigurnosna uda�enost iznosi 2,0 m.
�lan 34.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna visina
iznosi 1,5 m, a od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja sigurnosna
uda�enost iznosi 1,25 m.
Ukr�tanje voda sa SKS-om sa kontaktnim vodom trolejbusa ili
tramvaja moNJe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajedni�kom upori�tu.
Prihvatanje provodnika voda sa SKS-om i kontaktnog voda trolejbusa
ili tramvaja na zajedni�kim upori�tima ili upori�tu, mogu�e je pod slede�im
uslovima:
1) ako sigurnosna uda�enost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m;
2) ako sigurnosna uda�enost od slobodnog profila trolejbusa ili
tramvaja iznosi 1,25 m.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
trolejbusa ili tramvaja, horizontalna sigurnosna uda�enost iznosi 1,25 m.
�lan 35.
Za ukr�tanje, pribliNJavanje, paralelno vo�enje i prihvatanje na zajedni�kim
upori�tima ili upori�tu provodnika vodova sa visokonaponskim
vodom, primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim normativima za

izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do

400 kV, ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno.
Iznad ili ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog
napona iznad 45 kV, vodovi se ne grade.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa koridorom
visokonaponskog nadzemnog voda, upori�ta se mogu postav�ati uz samu
ivicu koridora.
Ukr�tanje voda sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog
napona do 45 kV moNJe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajedni�kom
upori�tu.
Prihvatanje provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV zajedni�kim upori�tima ili upori�tu mogu�e je
pod slede�im uslovima:
1) ako su provodnici voda ispod provodnika vosokonaponskog nadzemnog
voda;
2) ako je u glavi upori�ta sigurnosna visina tolika da se omogu�i rad
na opremi upori�ta voda u blizini visokog napona, ali ne manja od sigurnosnog
razmaka odre�enog za visoki napon prema propisu o tehni�kim normativima
za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sredini
raspona odre�enog za vertikalni raspored provodnika za visokonaponski
nadzemni vod prema propisu o tehni�kim normativima za izgradnju
nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvatanja provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV na zajedni�kim upori�tima ili upori�tu, izolatori
visokonaponskog nadzemnog voda su bez pove�ane mehani�ke i
elektri�ne sigurnosti.
�lan 36.
Iznad ili ispod provodnika voda, sigurnosna visina za vodove iznosi
1,0 m, a sigurnosna uda�enost 0,5 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa koridorom
voda, stubovi se mogu postav�ati uz samu ivicu koridora.
Ukr�tanje dva voda moNJe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajedni�kim
upori�tima.
Prihvatanje provodnika dva voda na zajedni�kim upori�tima ili
upori�tu mogu�e je pod slede�im uslovima:
1) ako je u glavi stuba sigurnosna visina 0,3 m;
2) ako je u glavi stuba sigurnosna uda�enost jednaka vrednosti sigurnosnog
razmaka;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina za vod sa uNJadima
jednaka razmaku u sredini raspona odre�enog za vertikalni raspored provodnika.
�lan 37.
Iznad ili ispod provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda, sigurnosna
visina za vod sa SKS-om iznosi 0,5 m, a sigurnosna uda�enost 1,5 m.

Iznad ili ispod izolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog

voda, sigurnosna visina za vod sa uNJadima iznosi 0,5 m, a sigurnosna
uda�enost 1,5 m.
Iznad ili ispod neizolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog
voda, vod sa uNJadima se ne gradi.
Kod ukr�tanja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom, stubovi se
mogu postav�ati uz samu ivicu koridora.
Ukr�tanje voda sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolovanim
provodnicima moNJe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajedni�kim
upori�tima.
Prihvatanje provodnika voda i izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda na zajedni�kim upori�tima ili upori�tu mogu�e
je pod slede�im uslovima:
1) ako su provodnici voda iznad izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda;
2) ako je u glavi stuba sigurnosna visina tolika da se omogu�i rad na
opremi upori�ta telekomunikacionog voda u blizini niskog napona, ali
ne manja od 1,0 m ako su provodnici voda uNJad, odnosno 0,5 m kada su SKS;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sredini
raspona odre�enog za vertikalni raspored provodnika za vod sa uNJadima.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa telekomunikacionim
nadzemnim vodom, horizontalna sigurnosna uda�enost za vod sa uNJadima
iznosi koliko i visina upori�ta uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m, a
za vod sa SKS-om 1,0 m.
�lan 38.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliNJava teme�u stuba
voda, horizontalna sigurnosna uda�enost iznosi 0,8 m, a ako je telekomunikacioni
podzemni vod mehani�ki za�ti�en, ona iznosi 0,3 m.
�lan 39.
Iznad najvi�eg vodostaja reka na kojima je mogu�e splavarenje, sigurnosna
visina iznosi 7,0 m.
Iznad gornje ivice nasipa kanala za navodnjavanje ili odvodnjavanje,
sigurnosna visina iznosi 6,0 m.
�lan 40.
Ispod i po konstrukciji mosta, vodovi sa uNJadima se ne grade.
�lan 41.
Iznad NJi�ara, vodovi sa uNJadima se ne grade.
Iznad ili ispod slobodnog profila NJi�are, sigurnosna visina
iznosi 3,0 m.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
NJi�are, horizontalna sigurnosna uda�enost iznosi koliko i visina upori�ta
uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.

�lan 42.
Iznad ili ispod gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., vodovi sa uNJadima
se ne grade.
Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigurnosna
visina za vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., horizontalna sigurnosna uda�enost za
vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m, a za vodove sa uNJadima iznosi koliko i visina
stuba uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
�lan 43.
Iznad NJelezni�kih ili industrijskih pruga, vodovi se ne grade.
Kod ukr�tanja sa NJelezni�kom ili industrijskom prugom, stubovi se
mogu postav�ati uz samu ivicu pruNJnog pojasa.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
NJelezni�ke ili industrijske pruge, horizontalna sigurnosna uda�enost
iznosi koliko i visina stubova uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
IX. DIMENZIONISA�E UPORI�TA
�lan 44.
Ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno, upori�ta se dimenzioni�u
prema propisu o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih
elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Upori�ta se dimenzioni�u na osnovu o�ekivanog optere�enja odre�enog
u �l. 16, 17, 18, 19. i 20. ovog pravilnika, a upori�ta koja imaju vi�e
ravni simetrije dimenzioni�u se za svaku ravan simetrije.
Pre�nik drvenog stuba na tanjem kraju ne sme biti manji od slede�ih
vrednosti:
1) za jednostruka i poduprta upori�ta 13 cm;
2) za A-upori�ta i dvostruka upori�ta 12 cm;
3) za upori�ta za prik�u�ke 12 cm;
X. USIDRE�E UPORI�TA
�lan 45.
Za usidrenje upori�ta primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim
normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
XI. TEME�I UPORI�TA
�lan 46.
Za teme�e upori�ta primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim
normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.

XII. ZAVR�NE ODREDBE

�lan 47.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe odredbe o
niskonaponskim elektr�nergetskim vodovima nazivnog napona do 1 kV
Pravilnika o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 51/73 i 11/80) i Pravilnik o
tehni�kim normativima za postav�anje nadzemnih elektr�nergetskih
vodova i telekomunikacionih, kablovskih vodova (�SluNJbeni list SFRJ�,
broj 36/86).
�lan 48.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNIK
O TEHNI�KIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA*
�lan 1.
Pri projektovanju, gra�enju i odrNJavanju gromobrana primenjiva�e se
tehni�ke mere sadrNJane u Tehni�kim propisima o gromobranima, koji su
od�tampani uz ovaj pravilnik i �ine njegov sastavni deo.
�lan 2.
Izgradnja gromobrana zapo�eta pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika
moNJe se nastaviti odnosno zavr�iti prema ve� odobrenoj tehni�koj
dokumentaciji za njihovu izgradnju u skladu sa do sada vaNJe�im
propisima za gra�enje gromobrana.
�lan 3.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe: Pravilnik
o Tehni�kim propisima za gra�enje i odrNJavanje gromobrana (�SluNJbeni
list FNRJ�, br. 7/57) i Tehni�ki propisi za gra�enje i odrNJavanje gromobrana,
koji �ine njegov sastavni deo, a objav�eni su u dodatku �SluNJbenog
lista FNRJ�, broj 7/57.
�lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.
TEHNI�KI PROPISI O GROMOBRANIMA
1 PREDMET PROPISA
Ovim propisima odre�uje se koje objekte treba �tititi gromobranom
i na�in izgradnje i odrNJavanje gromobrana.
2 PODRU�JE PRIMENE
Gromobranom se moraju za�tititi:
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 13/76.

2.1 visoke ku�e, fabri�ki dimnjaci, silosi, osmatra�nice i drugi

objekti koji znatno nadvisuju okolinu;
2.2 objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladi�ta boja, lakova,
eksploziva, zapa�ivih te�nosti i gasova, kao i drugi objekti
koji su lako zapa�ivi ili u kojima lako moNJe do�i do poNJara ili
eksplozije;
2.3 pozori�ta, bioskopi, sportske i druge dvorane, cirkusi, sajamske
hale, robne ku�e, bolnice, domovi zdrav�a, �kole, kasarne, lu�ke,
pristani�ne i aerodromske zgrade, NJelezni�ke i druge saobra�ajne
stanice, bogomo�e, velike stambene zgrade i drugi objekti u
kojima se skup�a ili boravi ve�i broj �udi;
2.4 muzeji, biblioteke, spomenici, arhive, elektrane, transformatorske
stanice sa transformatorima pojedina�ne snage preko 1000
kVA, pogonske zgrade vodovoda, fabrike i drugi objekti koji
predstav�aju naro�itu kulturnu, istorijsku ili ekonomsku vrednost;
2.5 objekti za koje se posebnim propisima odredi da moraju biti
za�ti�eni gromobranom.
3. OBJA��E�E POJMOVA
NiNJe navedeni izrazi u smislu ovih propisa zna�e, i to:
3.101 Grom je direktno elektri�no atmosfersko udarno praNJnjenje, ili
niz takvih praNJnjenja prouzrokovanih razlikom izme�u elektri�nog
potenciala atmosferskog elektriciteta i zem�e odnosno
objekta na zem�i, a koja su praNJnjenja dovo�na da o�tete objekte
ili ugroze �ude.
3.102 Udarno praNJnjenje je strujno praNJnjenje pri �emu struja praNJnjenja
najpre poraste od nule do maksimalne ja�ine (�eono vreme) i zatim,
posle odre�enog vremena (vreme polovine vrednosti), dobije polovinu
maksimalne ja�ine.
3.103 Normalno atmosfersko udarno praNJnjenje je ono praNJnjenje �ije
�eono vreme, zatim vreme polovine vrednosti i maksimalna ja�ina
struje (temena vrednost) odgovaraju krivoj na slici 1..
Slika 1

Pri tome prose�no �eono vreme praNJnjenja iznosi 2 ms, vreme polovine
vrednosti 50 ms, a maksimalna ja�ina struje 60 kA.
3.104 Direktan udar groma je onaj udar pri kome struja groma u zem�u
prolazi kroz gra�evinske objekte, drve�e, �ude i NJivotinje.
3.105 Indirektan udar groma je onaj udar koji dejstvuje indirektno na
elektri�ne vodove i metalne delove na zgradi i u njoj, prouzrokuju�i
pojave prenapona u elektri�noj mreNJi i na tim metalnim
delovima.
3.106 Preskok je nepoNJe�no preskakanje groma izme�u pojedinih ta�aka
gromobrana odnosno sa gromobrana na delove za�ti�enog objekta.
3.107 Specifi�ni otpor zem�e V (jedinica W m) je otpor 1 m3 izmeren
izme�u dve naspramne strane kocke �ija je ivica 1 m.
3.108. Provodnost zem�e g (jedinica S/m) je recipro�na vrednost specifi�nog
otpora zem�e.
3.109 Otpor rasprostiranja Rr (jedinica W) je otpor zem�e izme�u
uzem�iva�a i referentne zem�e.
3.110 Udarni otpor rasprostiranja Ru (jedinica W) je otpor koji se
suprotstav�a udarnoj struji strmnog �ela pri prolazu kroz
uzem�iva�.
3.111 Otpor uzem�enja je zbir otpora rasprostiranja uzem�iva�a i
otpora zem�ovoda.
3.112 Referentna zem�a je podru�je zem�i�ta a naro�ito njegova
povr�ina koja je od pripadaju�eg uzem�iva�a uda�ena toliko da se
izme�u ma kojih ta�aka tog podru�ja ne pojav�uju zna�ajnije potencijalne
razlike.
3.2. Delovi gromobranske instalacije
3.201 Gromobran je elektri�na instalacija izvedena tako da mogu�nost
udara groma u za�ti�eni objekt bude svedena na minimum. Ta instalacija
je sastav�ena od: hvata�ki, odvoda, uzem�iva�a i dopunskog
pribora (prema potrebi).
3.202 Hvata�ke su metalni �tapovi, vodovi na krovu (krovni vodovi),
kao i metalni delovi krova uop�te, �iji je zadatak da prihvate
grom odnosno atmosfersko praNJnjenje.
3.203 Odvod je deo instalacije gromobrana, koji spaja hvata�ku sa
uzem�iva�em odnosno sa zem�ovodom, a sastoji se od metalnog voda
ili metalnih masa (delova) za�ti�enog objekta.
Glavni odvodi su odvodi koji po materijalu u dimenzijama odgovaraju
odredbama ta�ke 4.21 ovih propisa.
Pomo�ni odvodi su ostali odvodi, naro�ito odvodi premalenog
preseka, oluci i sl.
3.204 Spoj, steza�ke, var, itd. su delovi koji sluNJe za me�usobno provodno
spajanje delova gromobrana, kao i za spajanje gromobrana sa
metalnim masama za�ti�enog objekta.
Merni spoj (rastavna spojnica) je spoj u odvodu, koji se moNJe rastaviti
radi merenja otpora rasprostiranja.
3.205 Prik�u�ni vodovi su vodovi koji spajaju hvata�ke ili metalne
mase u zgradi i na njoj, me�u sobom ili sa krovnim vodovima.

3.206 Uzem�iva�i su u zem�u ukopani metalni delovi koji su sa njom u

provodnoj vezi. Delovi dovoda do uzem�iva�a, koji leNJe neizolovano
u zem�i, smatraju se delovima uzem�iva�a.
3.207 Zem�ovodi su vodovi koji povezuju odvode (od mernog spoja) sa
uzem�iva�em ili sabirnim zem�ovodom, i poloNJeni su van zem�e
ili izolovano u zem�i.
3.208 Sabirni zem�ovod je podzemni vod koji spaja najmanje dva uzem�iva�a
prik�u�ena na glavne odvode.
3.209 Uzem�enje je skup uzem�iva�a spojenih provodno me�u sobom
pomo�u zem�ovoda ili sabirnih zem�ovoda.
3.210 Dopunski pribor je pribor specijalnih gromobranskih instalacija
koji u normalnim pogonskim prilikama elektri�no ode�uje
elektr�nergetske instalacije od gromobranske instalacije, ali
ih dobro spaja sa njom prilikom atmosferskih praNJnjenja (odvodnik
prenapona, iskri�te i sl.).
3.211 Spo�ne ili unutra�nje metalne mase su ve�e metalne mase na
za�ti�enom objektu ili u njemu, koje po svojoj prvobitnoj nameni
nisu sastavni deo gromobranske instalacije (�eli�ne konstrukcije,
metalni krovovi i dimnjaci, cevi za ventilaciju itd.,
odnosno dizalice, strojevi, rezervoari, cevovodi, elektri�ni vodovi
itd.)
4 OP�TE ODREDBE O GROMOBRANIMA
4.1 Op�te
4.11 Gromobran mora biti izveden tako da atmosfersko praNJnjenje
moNJe odvesti u zem�u bez �tetnih posledica.
4.12 Gromobran mora biti takav da pri odvo�enju atmosferskog udarnog
praNJnjenja ne do�e do preskoka. Pri tome treba imati u vidu da su
za vreme udara groma �udi i predmeti u neposrednoj blizini odvoda
uvek ugroNJeni.
4.13 Hvata�ke treba da budu postav�ene na onim stranama odnosno delovima
objekta na kojima postoji najve�a verovatno�a da �e do�i do
udara groma, a krovni vodovi odnosno odvodi poloNJeni tako da oko
objekta koji se za�ti�uje stvaraju zatvoren kavez sa �to vi�e odvoda.
4.2 Materijal za vodove
4.21 Za gromobranske vodove moNJe se upotreb�avati slede�i materijal
i slede�ih dimenzija:
Materijal
pocinkovana �eli�na NJica
pocinkovana �eli�na traka
Van zem�e
8 mm �
60 mm2
U zem�i
10 mm �
100 mm2
ali ne tanja od 3,0 mm ali ne tanja od 3,5 mm
bakarna NJica
aluminijumska NJica
aluminijumska traka
6 mm �
10 mm �
100 mm2
ne preporu�uje se
nije dozvo�ena
nije dozvo�ena
ali ne tanja od 3, 5 mm
4.22 Glavni odvodi i hvata�ke treba da odgovaraju presecima u koloni
�Van zem�e�. Kad se metalni delovi zgrade upotreb�avaju kao hvata�ke
ili odvodi, treba da imaju presek najmanje 50 mm2 a deb�inu

najmanje 0,5 mm, ako ovim propisima nije odre�eno druk�ije za pojedine
slu�ajeve.
4.23 Na objektima �iji su vodovi jako izloNJeni koroziji zbog gasova i
drugih sastojaka u vazduhu, potrebno je vodove posebno za�tititi
premazivanjem ili na neki drugi ekvivalentni na�in.
4.24 U zem�u se mogu polagati samo vodovi od masivnog materijala
(obi�no od pocinkovanog �elika). U zem�u se ne smeju polagati
aluminijumski vodovi.
4.25 Ako su krov na zgradi, obloga krova ili oluk od bakra, �eli�ne i
aluminijumske vodove treba poloNJiti tako da ki�nica ne te�e sa
bakarnih delova na �eli�ne ili aluminijumske vodove. Ako to nije
mogu�e, treba upotrebiti bakarne vodove. Na krovovima od pocinkovanog
�eli�nog lima ili aluminijuma nisu dozvo�eni odvodi od
gole bakarne NJice.
4.26 Na spojevima bakarnih i aluminijumskih vodova potrebno je
umetnuti uloNJak od dvostrukog materijala (Al�Cu).
Pocinkovani �elik i aluminijum mogu se spajati neposredno.
4.27 Za potpore vodova upotreb�ava se pocinkovani �elik.
Na bakarnim vodovima potrebno je izme�u potpora i bakarnog voda
umetnuti uloNJak od olova odnosno nekog drugog materijala otpornog
prema atmosferskim uticajima, ili treba upotrebiti bakarne
ili bronzane potpore.
4.28 Radi za�tite od korozije dozvo�eno je premazivati vodove poloNJene
u zem�u. Na ulazu vodova u zem�u potrebno je vodove za�tititi
od korozije premazivanjem na duNJini od 0,3 m u zem�i i 0,3 m
iznad zem�e.
Isto vaNJi i za me�usobne spojeve vodova ili za spojeve vodova sa
cevovodima u zem�i ili pod lepom (malterom).
Za za�titu od korozije preporu�uje se premazivanje bitumenom ili
za�titni omot.
4.3 Hvata�ke
4.31 Objekt visok do 20 m dovo�no je za�ti�en od groma ako je opko�en
uzem�enom mreNJom koju stvaraju hvata�ke i odvodi.
�irina okaca mreNJe ne sme biti ve�a od 20 m, a vodovi sa svih
strana objekta treba da stvaraju zatvoren kavez.
4.311 Na krovovima �eli�nih i armiranobetonskih skeletnih zgrada
polaNJu se normalni krovni vodovi koji su najmanje na svakih 20 m
uda�enosti spojeni sa �eli�nim delovima krovne konstrukcije.
4.312 Umesto krovnih vodova, dozvo�eno je po krovu smestiti na me�usobnoj
uda�enosti od 3 do 4 m metalne �tapove provodno spojene
sa �eli�nim delovima krova. Ovi �tapovi treba da �tr�e iznad
krova najmanje 0,2 m. Krovna konstrukcija u tom slu�aju predstav�a
hvata�ke.
4.32 Kao hvata�ke mogu posluNJiti:
� uspravni metalni �tapovi;
� uspravni zavr�eci vodova;
� horizontalni i kosi vodovi duNJ i povrh objekta (ta�ka 4.52);
� spo�ne metalne mase objekta (npr.: metalni krovovi, krovni
ornamenti, metalni stubovi, jarboli, dimnjaci itd.), ako su isto193
13

vetne sa standardizovanim materijalom hvata�ki i ako je osiguran

trajan i pouzdan spoj izme�u njihovih sastavnih delova (ta�ka 4,53).
4.321 Metalne obloge tanje od 0,5 mm ne smeju se upotreb�avati kao hvata�ke.
4.33 Hvata�ka u vidu voda na drvenim konstrukcijama mora biti uzdignuta,
po mogu�nosti, 150 mm iznad krova, a na betonske ravne
krovove moNJe se polagati neposredno po krovu.
4.331 Hvata�ka na kosim krovovima sastoji se od jednog voda na svakom
slemenu krova i odvoda na ivici zabata, koji se proteNJu do strehe
(oluka).
4.332 Hvata�ka na ravnim krovovima usam�enih zgrada sastoji se od prstenastog
voda duNJ ivice krova. osim toga povr�ina krova treba da
ima hvata�ke onako kako je to predvi�eno u ta�ki 4.31 ovih
propisa.
Na ravnim krovovima predvi�enim za hodanje, hvata�ke moraju
biti za�ti�ene od mehani�kog o�te�enja.
4.333 Hvata�ke u vidu vodova polaNJu se na krovne potpore uda�ene
najvi�e 1,50 mm i na potpore po slemenu uda�ene najvi�e 1,00 m.
4.34 Na zidanim i metalnim krovnim nadgradnjama (tornjevi, dimnjaci,
krovni ukrasi) moraju se na najvi�im ta�kama nalaziti hvata�ke
prema ta�ki 4.32 ovih propisa, ako ne postoje sli�ni metalni delovi.
4.35 Krovovi objekata koji su nadvi�eni ili sli�nim nadgradnjama
(bogomo�e i sli�no), moraju biti za�ti�eni kao da takve nadgradnje
i njihovi gromobrani ne postoje.
4.36 Hvata�ke na krovovima sa pokriva�em od slame, trske ili �indre
treba postaviti iznad drvenog slemena krova tako da one od
povr�ine krova budu izdignute najmanje 0,50 m.
4.37 Hvata�ke na nizovima i blokovima objekata mogu biti me�usobno
povezane, tj. ovakvi objekti mogu imati zajedni�ku gromobransku
instalaciju.
4.38 Metalni krovni nosa�i za elektr�nergetske ili telekomunikacione
vodove i nosa�i (stubovi) antena, koji se nalaze na za�ti�enom
objektu, ne smatraju se hvata�kama ni kad su prik�u�eni na gromobransku
instalaciju (ta�ka 4.88).
4.4. Odvodi
4.41 Odvodi moraju uspostaviti najkra�u mogu�u vezu sa uzem�iva�em,
po mogu�stvu vertikalno, bez promene pravca.
Odvodi moraju biti �to kra�i, a treba ih razmestiti prvenstveno
blizu ivica zgrade.
Odvodi moraju biti postav�eni �to da�e od prozora, vrata,
elektri�nih instalacija i onih metalnih masa koje nisu prik�u�ene
na gromobransku instalaciju (ta�ka 4.7)
4.42 Za zgrade �ija povr�ina osnove nije ve�a od 20 m2 dovo�an je samo
jedan odvod.
4.421 Za zgrade sa povr�inom osnove izme�u 20 i 50 m2, pored glavnog odvoda
potreban je i jedan pomo�ni odvod.
4.422 Svaka zgrada sa povr�inom osnove ve�om od 50 m2 treba da ima
najmanje dva glavna odvoda.

4.423 Ako je zgrada �ira od 12 m, potrebna su najmanje 4 odvoda.

4.424 Ako je zgrada duNJa od 20 m, treba za svakih zapo�etih 20 m dodati
jo� po jedan odvod sa obe strane ako je zgrada �ira od 12 m, odnosno
samo sa jedne strane i to naizmeni�no, ako je zgrada �iroka do 12 m.
4.425 Ako je zgrada �ira od 20 m, za svakih zapo�etih 20 m �irine treba
dodati po jedan odvod.
4.426 Ako zbog nesimetri�ne osnove zgrade nije izvesno koliko je odvoda
potrebno u smislu prethodnih odredaba, odvode treba postaviti na
svakih 20 m obima zgrade.
U odnosu na osnovu zgrade poNJe�no je odvode postaviti simetri�no,
i to tako da su u prirodnom produNJetku krovnih vodova.
4,43 Glavni odvodi mogu biti:
a) specijalno poloNJeni odvodi koji odgovaraju uslovima iz ta�ke
4.21 ovih propisa;
b) metalne mase objekta koje obrazuju dobru, provodnu celinu
(metalni delovi krova, oluci, nosa�i, armature), a imaju i odgovaraju�i
presek u skladu sa ta�kom 4.21 ovih propisa.
Pomo�ni vodovi mogu biti metalne mase kao pod b), �iji presek
mora odgovarati preseku iz ta�ke 4.22 ovih propisa.
4.44 Odvodi moraju biti izvedeni od �to duNJih komada, sa �to manje
spojeva, a naro�ito bez spojnica.
4.441 Radi spre�avanja preskoka i velikih elektrodinami�kih sila, ne
smeju se izvoditi kolena sa polupre�nikom manjim od 200 mm, a promena
pravca voda ne sme biti ve�a od 90�.
4.442 Razmaci izme�u potpora odvoda odre�uju se prema poloNJaju, preseku
i duNJini vodova.
4.443 Odvodi se polaNJu na zidne potpore me�usobno uda�ene najvi�e 2
m, na krovne potpore me�usobno uda�ene najvi�e 1,5 m i na
potpore na slemenu me�usobno uda�ene najvi�e 1 m.
4.45 Za �eli�ne skeletne zgrade i za zgrade sa limenim zidovima ili limenim
oblogama zida (i kad obuhvataju samo deo zgrade), kao i za limene
sudove (rezervoare), te metalne mase moraju se upotrebiti kao
glavni odvodi.
Za armiranobetonske zgrade preporu�uje se da se armatura upotrebi
za glavne odvode.
4.451 Ako se armatura betonskih konstrukcija upotrebi kao odvod, pre
betoniranja treba zavarivanjem uspostaviti neprekidan spoj od
vrha do dna konstrukcija najmanje preko jednog �eli�nog �tapa
armature.
Preporu�uje se da se tako spoji �itava armatura stuba ili da se od
teme�a do vrha zgrade u armaturu poloNJi okrugli �elik bez
nastavka, pre�nik 8 do 10 mm.
4.46 Kao odvodi mogu se koristiti metalne mase zgrade koje po celoj visini
prolaze kroz zgradu, ne prave o�tre krivine i nemaju izolacionih
delova, a imaju dovo�an presek prema ta�ki 4.22 ovih propisa.
To su: cevi za vodu ili centralno grejanje, konstrukcije liftova,
oluci i sli�no.
Odvodi ove vrste mogu se koristiti samo kao pomo�ni odvodi, a
izme�u njih treba da budu glavni odvodi u smislu ranijih odredaba.
Glavni i pomo�ni odvodi treba da budu raspore�eni naizmeni�no.
13* 195

Me�utim, odvode ove vrste koji se nalaze sa spo�ne strane zgrade

treba u svakom slu�aju povezati sa krovnim vodovima i sa uzem�enjem
tako da sa�injavaju pomo�ne odvode, a ako se nalaze u unutra�njosti
zgrade treba sa njima postupiti kao sa ostalim metalnim
masama iz ta�ke 4.7 ovih propisa.
4.461 Lo�a kontaktna mesta na metalnim masama zgrada, koje sluNJe kao
vodovi i odvodi, treba premostiti vodovima odgovaraju�eg preseka
(ta�ka 4.21) ili spojiti prema odredbama ta�ke 4.5 ovih propisa.
4.462 Na olucima koji se upotreb�avaju kao glavni odvodi treba da su
pojedini delovi provodno spojeni zavarivanjem ili privremenim
mostovima.
4.47 Glavne odvode nije dozvo�eno polagati u oluke.
Gasovode nije dozvo�eno koristiti za glavne vodove. Na zgradama
ugroNJenim od poNJara ili od eksplozije svi odvodi moraju biti specijalno
poloNJeni odvodi iz ta�ke 4.43 pod a) ovih propisa.
4.48 Odvodi se mogu postaviti i neposredno ispod lepa ako su na odgovaraju�i
na�in za�ti�eni od korozije, npr.: premazom, navlakom
od polivinila, ili na drugi sli�an na�in.
Pri tome spojna mesta moraju biti pristupa�na i ne smeju biti pokrivena
lepom.
4.481 Odvodi se mogu polagati i u zid pod lepom, ali u tom slu�aju ne
smeju imati nastavke, a treba da su za�ti�eni protiv korozije,
osim ako su poloNJeni u beton. Ako je odvode u zidu potrebno poloNJiti
u cevi, one treba da su izolacione a ne metalne. Odvodi pod
lepom, po mogu�nosti, treba da su bez prik�u�aka.
4.49 Glavni odvodi, kao i pomo�ni odvodi prik�u�eni na uzem�enje,
treba da imaju pristupa�nu rastavnu spojnicu na visini od oko 2 m
iznad tla.
Ako su takvi odvodi od NJice ili od trake poloNJeni ispod lepa,
treba da su na mestima prik�u�ivanja � koja mogu biti u podzemnom
oknu � zavareni ili spojeni vijcima koji su osigurani protiv odvrtanja,
a po potrebi i protiv korozije. U tom slu�aju rastavne
spojnice treba smestiti u orman�i�e od nezapa�ivog materijala u
lepu.
4.491 Ako se pomo�ni odvodi prik�u�uju na najbliNJi glavni vod, prik�u�ak
treba da je iznad rastavne spojnice.
4.5 Vodovi i spojnice
4.51 Ako su hvata�ke izra�ene u vidu vodova poloNJenih na krovu, nisu
potrebni posebni metalni �tapovi, osim ako je to naro�ito
propisano.
4.52 Vodovi moraju biti poloNJeni i za�ti�eni tako da nisu izloNJeni
mehani�kom o�te�enju.
4.521 PoloNJaj vodova mora biti takav da omogu�uje lak pregled.
4.522 Pri polaganju vodova treba voditi ra�una o posledicama i dejstvu
izduNJenja usled promene temperature.

4.523 PoloNJaj vodova na krovu mora biti takav da ne spre�ava klizanje

snega.
4.524 Vodove ne treba polagati na krovove od metala, ako lim nije tanji
od 0,5 mm.
4.525 Od zapa�ivih delova krova vodovi moraju biti uda�eni po mogu�nosti
150 mm.
Ako je ta uda�enost manja, zapa�ive delove krova treba za�tititi
izolacijom.
4.53 Spojevi moraju predstav�ati solidnu galvansku i mehani�ku vezu i
moraju izdrNJati bar desetostruku teNJinu voda, koji bi ih u
nepovo�nom slu�aju mogao opteretiti.
4.531 Spojevi treba, po pravilu, izvoditi na lako pristupanim mestima.
Nepristupa�ni spojevi moraju biti naro�ito pouzdani.
4.54 Spojevi se moraju ostvariti zavarivanjem ili spojnicama izra�enim
prema jugoslovenskom standardu, a trakasti vodovi moraju se
spojiti preklopno na duNJini od 100 mm, sa najmanje 2 vijka ili 2 zakovice.
4.541 Spoj lem�enjem dozvo�en je samo pri povezivanju limenih delova
na objektu (oluci ili sl.).
4.542 Spojevi, naro�ito oni ostvareni zavarivanjem, moraju biti za�ti�eni
od korozije odgovaraju�im za�titnim premazom.
4.55 Vodovi koji se spajaju i spojnice moraju biti od istog materijala.
Bakar i bronza mogu se, pri tome, smatrati istorodnim materijalom.
4.551 Raznorodni materijali, kao �elik i bakar, smeju se me�usobno
spajati samo upotrebom olovnog ulo�ka deb�ine najmanje 2 mm, a
bakar i aluminijum smeju se spajati samo pomo�u posebnog ulo�ka
Al�Cu.
4.6 Uzem�enje
4.61 Ispravno i propisano izvedeno uzem�enje od bitnog je zna�aja za
ispravno dejstvovanje gromobrana, i tom delu instalacije treba pokloniti
naro�itu paNJnju.
4.611 Dejstvovanje gromobranskog uzem�enja karakteri�e udarni otpor
rasprostiranja Rr a ne otpor rasprostiranja Rr.
4.612 Udarni otpor rasprostiranja Rr odre�uje se pribliNJno iz dimenzija
uzem�iva�a i njegovog otpora rasprostiranja Rr, na slede�i
na�in:
4.613 Za nerazgranati horizontalni uzem�iva� prik�u�en na njegovom
kraju vaNJi pribliNJno: Rr = k � Rr (W), ali za udarnu struju groma
prakti�no efikasna je samo duNJina 20 m od ulaza uzem�iva�a u zem�u.

Vrednost k�ficijenta k zavisi od duNJine uzem�iva�a �1� (m), specifi�nog

otpora zem�e r (Wm), a odre�uje se prema slede�oj tablici:
DuNJina uzem�iva�a Specifi�ni otpor zem�e r (Wm)
�1� (m)
50 100 150 200 250 i vi�e
do 20 2,0
preko 20 do 30 3,0
preko 30 do 40 4,0
preko 40 do 50 5,0
1,0* * *
1,51,0 * *
2,0 1,3 1,0 *
2,5 1,7 1,3 1,0
* duNJina nedovo�na
4.614 Za vertikalne uzem�iva�e i grupe takvih uzem�iva�a kod kojih me�usobni
razmak pojedinih uzem�iva�a nije ve�i od 5 m, uzima se k=1.
4.615 Pojedina�na plo�a za uzem�enje ima otpor rasprostiranja priblir

NJno Rr = ------------(W) ako je a strana kvadrata (plo�e).

4 5a
,
Tako je npr. za plo�u od 0,5 m2 otpor rasprostiranja: Rr = 0,35 r, a za
plo�u od 1 m2: Rr = 0,25 r.
4,62 Za specifi�ni otpor zem�e manji od 250 Wm, udarni otpor Ru
uzem�iva�a sme iznositi najvi�e 20 W ako ovim propisima za pojedine
slu�ajeve nisu date druge vrednosti.
4.621 Ako je specifi�ni otpor zem�e ve�i od 250 Wm, iznos udarnog
otpora Ru ne sme biti brojno ve�i od 8% od izmerenog specifi�nog
otpora u Wm.
4.63 Konstrukcija i sme�taj uzem�iva�a moraju biti odabrani tako da
otpor rasprostiranja Rr, a time i udarni otpor Ru budu �to manji.
Kao uzem�iva�i mogu posluNJiti:
4.631 specijalno za tu svrhu u zem�u poloNJeni vodovi u obliku:
a) horizontalno poloNJenih NJica i traka (trakasti uzem�iva�i);
b) vertikalnih cevi ili profila (�tapni uzem�iva�i);
v) vertikalnih plo�a (plo�asti uzem�iva�i);
4.632 metalne konstrukcije i mreNJe cevi u zem�i, sa izuzetkom navedenim
u ta�. 4.682 i 4.684 ovih propisa.
4.64 Trakasti uzem�iva�i izra�uju se od pocinkovanog �elika sa dimenzijama
po ta�ki 4.21 ovih propisa. PolaNJu se �to da�e od teme�a
zgrade, po pravilu na uda�enosti od 2 m, i to kao pojedina�ni
vodovi duNJ zgrade, kao zatvoreni prstenasti uzem�iva�i oko
zgrade ili kao zvezdasti uzem�iva�i kod kojih vi�e pojedina�nih
vodova izlazi iz jedne ta�ke raznim pravcima pri �emu ugao izme�u
dva susedna voda treba da je najmanje 60�.
Dubina polaganja mora iznositi najmanje 0,5 m, ali se preporu�uje
da iznosi 0,8 m.
4.65 �tapni uzem�iva�i izra�uju se od pocinkovanih �eli�nih cevi odgovaraju�e
deb�ine i duNJine, a u skladu sa prora�unom koji zadovo�ava
uslove iz ta�. 4.62 i 4.621 ovih propisa.
Najmanji dozvo�en unutra�nji pre�nik cevi je 38 mm. Preporu�uju
se gasne cevi od 50 mm F. Umesto cevi mogu se upotreb�avati i �e

li�ni ravnokraki ugaonici 65.65.7 ili drugi ekvivalentni pro-

fil.
DuNJina uzem�iva�a iznosi najmanje 3 m.
Pri upotrebi ve�eg broja �tapnih uzem�iva�a, njihova me�usobna
uda�enost treba da je bar jednaka duNJini uzem�iva�a.
4.66 Plo�asti uzem�iva�i su obi�no kvadratnog oblika, i to od pocinkovanog
�elika sa povr�inom plo�e (s jedne strane) najmanje 0,5 m2
i deb�ine 3 mm, ili od bakra deb�ine 2 mm.
Plo�e se polaNJu vertikalno u zem�u, tako da je gornja ivica plo�e
najmanje 1 m duboko u zem�i.
Takvi uzem�iva�i mogu se primeniti samo na mestima gde nivo podzemne
vode dopire na dubinu najmanje 3 m od povr�ine.
Plo�asti uzem�iva�i ne preporu�uju se za gromobrane.
4.67 Ako je zem�a u okolini za�ti�enog objekta elektri�no nehomogena,
tj. nema isti specifi�ni otpor, uzem�iva�e treba poloNJiti
u sloj zem�e sa najve�om provodno��u.
4.671 Ako neki objekt ima vi�e uzem�iva�a, treba ih me�usobno spojiti
vodom poloNJenim u zem�u. Pri tome preimu�stvo ima polaganje prstenastog
voda oko za�ti�enog objekta.
4.672 Nije dozvo�eno zasipati uzem�iva�e �akom ili zgurom, niti
uzem�iva�e polagati u stalno zagrevanu zem�u.
4.673 Razmak uzem�iva�a odnosno odvoda od postoje�ih podzemnih
elektri�nih kablova mora iznositi najmanje 3 m, a ukr�tanje treba
sprovoditi pod pravim uglom. Ako se pri ukr�tanju ne moNJe odrNJati
ovaj razmak, on se sme smanjiti ako se dovod do uzem�iva�a
izoluje za�titnom cevi od neprovod�ivog i nehidroskopnog materijala
(npr. kerami�ke cevi). DuNJina za�titnih cevi mora biti
tolika da izme�u kabla koji treba za�tititi i neizolovanog dovoda
odnosno uzem�iva�a ostane razmak od bar 3 m.
4.674 Ako ovi ili drugi propisi to ne zabranjuju, treba sa uzem�iva�em
gromobrana spojiti sve metalne mase u zem�i koje su uda�ene manje
od 3 m, a po mogu�nosti i one uda�ene do 20 m. Spajanje se izvodi
direktno ili pomo�u dopunskog pribora.
4.675 Polaganje uzem�iva�a iz ta�ke 4.631 ovih propisa izuzetno je dozvo�eno
i u vodu, ako ne postoji mogu�nost izvo�enja isto tako dobrog
uzem�enja u zem�u na obali. U tom slu�aju, s obzirom na promene
vodostaja i specifi�nog otpora vode tokom godine, treba se pobrinuti
da udarni otpor Ru pri najniNJem vodostaju, kao ni pri najve�em
specifi�nom otporu vode, ne prekora�i maksimalnu dozvo�enu
vrednost.
Odvode u vodi treba zavr�iti vertikalnim uzem�iva�em zabijenim
u dno. Na mestima gde su uzem�iva�i poloNJeni u vodu opasno je
zadrNJavanje po nevremenu, pa na takvim mestima treba postaviti
odgovaraju�e natpise koji upozoravaju na to:
Postav�anje uzem�iva�a u bunare nije dozvo�eno.
4.68 Kao uzem�iva�i mogu sluNJiti u zem�u poloNJene metalne
konstrukcije, metalna vodovodna mreNJa, a u odre�enim slu�ajevima
i armiranobetonski teme�i zgrade.
4.681 U zem�i poloNJena vodovodna mreNJa sa metalnim cevima moNJe
posluNJiti kao uzem�iva�, i to najvi�e za dva odvoda po objektu.

4,682 Vodovodne mreNJe ne smeju sluNJiti kao uzem�iva�i:

a) ako postoji mogu�nost da sa njih do�e do preskoka u unutra�njost
zgrade ili postrojenja ugroNJenih eksplozijom (fabrike i skladi�ta
municije);
b) ako je otpor rasprostiranja Rr vodovodnih cevi ve�i od 20 W.
4.683 Ako vodovodna mreNJa sluNJi kao uzem�iva� gromobrana, odvod
gromobrana treba prvenstveno prik�u�iti na ulaznu cev pre vodomera.
Ako to nije mogu�e, treba prema ta�ki 4.752 ovih propisa
premostiti sve vodomere i sli�ne aparate, koji su ugra�eni izme�u
mesta na kojima je prik�u�en gromobranski odvod i podzemnog dela
vodovodne mreNJe.
4.684 Gasovodi ne smeju sluNJiti kao uzem�iva�i.
4.685 Ako su vodovi uzem�iva�a i gasovodi me�usobno uda�eni manje od 3
m, treba ih me�usobno spojiti. Pri prora�unu prelaznog otpora
uzem�enja gromobrana, gasovod se ne sme uzeti u ra�un.
4.686 Ako kod nekih cevovoda poloNJenih u zem�i postoje uslovi iz ta�ke
4.67 ovih propisa, uzem�iva� mora biti od njih uda�en bar 3 m.
4.687 Za ukr�tenje uzem�iva�a sa cevovodima primenjuje se odredba
ta�ke 4.673 ovih propisa.
6.688 Ako vodovodna mreNJa sluNJi kao uzem�iva�, o tome se mora obavestiti
organizacija vodovoda kojoj pripada ta vodovodna mreNJa.
4.69 Pojedina�ni uzem�iva�i, po pravilu, ne�e se polagati ispod mesta
na kojima se u slu�aju oluje mogu skup�ati �udi ili NJivotinje.
Ako se to ne moNJe izbe�i, treba odgovaraju�im merama spre�iti
opasnost zbog napona koraka, koja nastaje pri udaru groma, u smislu
Tehni�kih propisa za elektr�nergetska postrojenje iznad 1000 V.
4.691 Zgrade u kojima se u slu�aju oluje mogu skup�ati �udi ili NJivotinje,
kao: osmatra�ki tornjevi, planinske ku�e i sli�no, treba
da imaju jedan ili, jo� bo�e, dva prstenasta uzem�iva�ka voda na
me�usobnoj uda�enosti od 2 m koji su na vi�e mesta me�u sobom
spojeni.
ZadrNJavanje na osmatra�kim tornjevima za vreme oluje treba
izbegavati.
4.7 Metalne mase
4.71 Na objektu �ije metalne mase sa spo�ne strane stvaraju oblik kaveza
(objekti sa �eli�nom konstrukcijom i dr.), ostale njegove metalne
spo�ne i unutra�nje mase ne moraju biti prik�u�ene na
gromobran, osim u slu�aju iz ta�ke 4.75 ovih propisa.
4.711 Na objektu niNJem od 15 m, iako spo�ne metalne mase ne stvaraju
oblik kaveza, njegove unutra�nje i spo�ne metalne mase, isto tako,
ne moraju biti prik�u�ene na gromobran, osim ako je objekt pokriven
zapa�ivim pokriva�em ili sadrNJi lako zapa�iv materijal.
U tom slu�aju treba na gromobransku instalaciju prik�u�iti one
metalne mase koje na uda�enosti manjoj od 1 m, leNJe paralelno sa
gromobranskom instalacijom na duNJini ve�oj od 4 m, Ako ta du

NJina iznosi vi�e od 8 m, prik�u�ci moraju biti na�injeni na najvi�oj

i najniNJoj ta�ki metalne mase.
4.72 Metalne mase duNJe od 2 m ili mase �ija je povr�ina ve�a od 2 m2
prik�u�uju se na gromobransku instalaciju ako se nalaze u ravni
koja je ograni�ena za�titnim kavezom ili ako su van kaveza, a
stvarni razmak od tih masa do gromobranske instalacije je manji od
vrednosti D u dijagramu na slici 2.
Slika 2
4.721 Razmak D (m) zavisi od veli�ine udarnog otpora uzem�enja Ru (W) i
razda�ine L (m) izme�u mesta na kome se metalna masa najvi�e pri

bliNJuje gromobranskoj instalaciji i ulaza odvoda u zem�u (slika

2). Razmak D izra�unava se po pribliNJnom obrascu:
D = 0,066 R + 0,028 L
4.722 Umesto obrasca mogu se koristiti krive iz dijagrama na slici 2
koje vaNJe za vazduh. Ako se u me�uprostoru nalazi predmet druge
dielektri�ne �vrsto�e (npr. suv. zid), razmak D treba u odgovaraju�oj
meri korigovati.
4.73 Metalne delove elektri�nih aparata i ma�ina ispod krova
snabdevene za�titnim uzem�enjem, koji mogu do�i pod napon, kao i
metalne mase na koje su ovi aparati i ma�ine u�vr��eni, treba
prik�u�iti na gromobran pomo�u dopunskog pribora (ta�ka 3.210).
4.731 U pogledu stvarnog razmaka izme�u delova elektri�ne i gromobranske
instalacije primenjuje se odredba ta�ke 4.72 ovih propisa.
Ako stvarni razmak iz bilo kojih razloga mora biti manji od
razmaka �D� dobivenog prema dijagramu slike 2, treba izme�u delova
elektri�nih instalacija koje stoje pod naponom i gromobranske
instalacije izvesti spoj preko dopunskog pribora.
4.74 Ako se armatura armiranobetonskog stuba upotrebi kao odvod
(ta�ka 4.45), �tapovi armature koji sluNJe kao odvod moraju biti
pouzdano spojeni sa u�vr��enjem krova, me�uspratnim konstrukcijama
i armiranim podrumskim podom. Ovakvi spojevi ne moraju
biti zavareni.
4.75 Metalni dimnjaci, cevi za ventilaciju i ostale metalne mase na
krovu moraju biti u jednoj ili vi�e ta�aka prik�u�eni na gromobransku
instalaciju, osim u slu�aju iz ta�ke 4.71 ovih propisa.
4.751 Vo�ice dizalica (liftova) koje dopiru do vrha zgrade (poslednjeg
sprata), treba na njihovom gornjem i donjem kraju prik�u�iti
najkra�im putem na gromobransku instalaciju, u smislu ta�ke 4.73
ovih propisa
4.752 Kad su cevovodi u zgradi prik�u�eni na gromobransku instalaciju,
sve na njih prik�u�ene aparate i vodomere i eventualna prekidna
mesta treba premostiti vodovima preseka navedenih u ta�ki 4.21
ovih propisa.
4.76 Lo�a spojna mesta u metalnim masama koje su prik�u�ene na gromobransku
instalaciju ta�. 4.711 i 4.75) treba premostiti ako na
tim mestima u slu�aju udara groma postoji mogu�nost da preskok
prouzrokuje poNJar ili mehani�ka o�te�enja.
4.77 �eli�ne konstrukcije objekata i armature armiranobetonskih
objekata treba uzem�iti najmanje na dva mesta (ta�ka 4.45).
4.78 Ve�e metalne mase u blizini za�ti�enog objekta (�eli�ne ograde,
mostovi, nadzemni cevovodi) treba uzem�iti, ako njihov poloNJaj
pove�ava opasnost od udara groma.
4.781 Po�to drve�e u blizini za�ti�enog objekta uti�e na dejstvovanje
gromobrana, te ako je drvo vi�e od objekta i ako je od njega uda�eno
manje od 10 m, gromobran mora imati jedan odvod postav�en na
objektu �to bliNJe drvetu.

4.8 Elektri�na postrojenja

4.81 Pri postav�anju gromobranske instalacije treba uzeti u obzir
blizinu elektri�nih postrojenja toj gromobranskoj instalaciji
prema ta�ki 4.7. ovih propisa, kao i blizinu:
a) Zgrada u obliku tornja, kao �to su: antenski stubovi predajnika,
tornjevi bogomo�a, osmatra�ki tornjevi, dimnjaci sa elektri�nim
reklamnim instalacijama, stubovi za reflektore itd.;
b) zgrada ugroNJenih poNJarom i eksplozijom.
4.82 Ako se elektri�no postrojenje nalazi ili postav�a blizu gromobranske
instalacije, potrebno je:
a) �eli�ne cevi vodova koje su me�usobno provodno spojene i
metalne pla�teve kablova spojiti sa gromobranskim vodovima ili
sa metalnom masom spojenom sa gromobranskim vodovima, i to na
mestu pribliNJavanja i na drugom mestu najbliNJem zem�i;
b) na vodovima sa za�titnim provodnikom za�titni provodnik
spojiti sa gromobranskim vodovima kao pod a), pod uslovom da
za�titni provodnik ima presek najmanje 10 mm Cu, 16 mm* Al odnosno
50 mm* Fe.
Gde ima vi�e provodnik provodnika, uzima se u obzir zbir njihovih
preseka.
4.821 Za�titni provodnici za za�titu pomo�u za�titne naponske
sklopke, ne smeju se spojiti sa gromobranskim postrojenjem.
4.83 Ako se elektri�na instalacija spaja sa gromobranskim postrojenjem,
postav�aju se na glavnoj razvodnoj plo�i odvodnici prenapona
spojeni sa uzem�enjem gromobrana.
4.84 Elektri�ne instalacije u armiranobetonskim ili �eli�nim
skeletnim zgradama ili na metalnim masama koje su spojene sa gromobranskim
postrojenjem, nije potrebno spajati preko odvodnika
prenapona ni direktno sa gromobranskim vodovima.
4.85 Razmak izme�u gromobranskog voda i voda niskonaponskog ku�nog
prik�u�ka treba da je najmanje 1 m.
4.86 Treba nastojati da se na krovovima gromobranska instalacija
odeli od krovnog nosa�a. To je ispunjeno ako je krovni nosa� uda�en
bar 1 m od gromobranske instalacije.
4.861 Ako je razmak iz ta�ke 4.86 ovih propisa manji od 1 m, treba gromobranske
vodove izolovati pomo�u izolacione cevi otporne
prema atmosferskim uticajima iliih pokriti drvenim daskama.
4.862 Ako se izme�u krovnog nosa�a i gromobranske instalacije ne moNJe
posti�i ni uda�nost od 0,4 m, treba pored izolovanja gromobranskih
vodova pomo�u izolacione cevi u smislu ta�ke 4.861 ovih
propisa, krovni nosa� spojiti sa gromobranskom instalacijom
preko dva zatvorena iskri�ta od 20 do 30 mm. Ova iskri�ta treba
da su za�ti�ena od mehani�kih o�te�enja i me�usobno uda�ena najmanje
1 m, a njihov napon reagovanja pri 50 Hz treba da je vi�i od 20
kV. Iskri�ta treba ispitati pri svakom pregledu (glava 7).
4.863 Ako se vrh krovnog nosa�a nalazi za vi�e od 2,5 m iznad najvi�e
ta�ke zgrade u krugu oko nosa�a sa pre�nikom od 20 m (npr.: sleme,
dimnjak, nadgradnja itd.) krovni nosa� treba spojiti sa gromo

branskom instalacijom preko dva iskri�ta u smislu ta�ke 4.862

ovih propisa.
4.87 U pogledu antena treba primenjivati odgovaraju�e tahni�ke propise
za antenska postrojenja i ove tehni�ke propise.
4.88 Televizijske antene i antene za ultrakratke talase treba
prik�u�iti na gromobransku instalaciju neposredno, a druge antene
- preko odvodnika prenapona sme�tenog �to bliNJe anteni.
Ovo se odnosi na antene uzem�ene iz pogonskih razloga. Efektivna
vrednost naizmeni�nog napona reagovanja odvodnika prenapona
pri 50 Hz moNJe iznositi najvi�e 2000 V, ako antena nije
predvi�ena za vi�i radni napon.
4.881 Metalne krovne nosa�e za antene treba uzem�iti odnosno
prik�u�iti na gromobransku instalaciju.
4.882 Presek i materijal prik�u�nih vodova za antenu ili krovni nosa�
moraju ispunjavati uslove iz ta�ke 4.21 ovih propisa.
4.89 Metalne nosa�e telekomunikacionih vodova na za�ti�enim objektima
treba prik�u�iti na gromobransku instalaciju najkra�im
putem pomo�u provodnika u smislu ta�ke 4.21 ovih propisa, ako je
to iz pogonskih razloga dozvo�eno.
4.9 Povezivanje sa drugim uzem�enjima
4.91 Uzem�enje gromobranske instalacije i pogonska kao i za�titna
uzem�enja niskonaponskih elektr�nergetskih postrojenja i instalacija,
po pravilu, me�usobno se povezuju, osim u odre�enim slu�ajevima
kad je to zabranjeno propisima.
4.92 Isto tako, gromobranska instalacija se povezuje sa pogonskim kao
i za�titnim uzem�enjem visokonaponskih postrojenja, ako ispunjava
uslove za to uzem�enje u pogledu napona dodira i napona
koraka.
4.93 Povezivanje uzem�enja gromobranske instalacije sa uzem�enjima
telekomunikacionih instalacija vr�i se saglasno propisima o telekomunikacionim
instalacijama.
5 POSEBNE ODREDBE O GROMOBRANIMA NA
SPECIFI�NIM OBJEKTIMA
5.1 Nemetalni tornjevi, silosi i fabri�ki dimnjaci vi�i od 10 m
5.11 Hvata�ke moraju nadvisiti gornju ivicu dimnjaka najmanje za 0,5 m.
5.111 Kao hvata�ke mogu posluNJiti poklopci i mreNJe ako se mogu pouzdano
prik�u�iti na gromobransku instalaciju, ili prstenasti
provodnik u visini gornje ivice dimnjaka.
5.112 Hvata�ke u obliku �eli�nih NJica ili traka i odvodi na duNJini
najmanje 3 m ispod vrha, po potrebi, moraju biti za�ti�eni od
korozije prevlakom od olova ili drugog ekvivalentnog materijala.
5.113 Hvata�ke u obliku �tapova moraju biti ravnomerno raspore�ene po
obimu objekta a njihov me�usobni razmak sme iznositi najvi�e 5 m.
5.114 Hvata�ke moraju biti me�usobno spojene.
5.12 Za nemetalne dimnjake i tornjeve do 30 m visine dovo�an je jedan
odvod. Odvod mora prolaziti sa ki�ne strane odnosno sa spo�ne
strane pored eventualnih metalnih penjalica, sa kojima treba da je
spojen. Penjalice mogu sluNJiti za pri�vr��ivanje odvoda. Ako su

metalne penjalice po celoj duNJini spojene provodnikom odgovaraju�eg

preseka, mogu sluNJiti kao odvod.
5.121 Za raspored odvoda vaNJi odredba ta�ke 4.4. ovih propisa. U pogledu
tornjeva od armiranog betona treba postupiti u smislu ta�ke 4.45
ovih propisa. Nemetalni tornjevi i dimnjaci vi�i od 30 m moraju
imati najmanje dva odvoda, koji na oba kraja moraju biti me�usobno
spojeni.
5.122 Odvodi se postav�aju, po mogu�stvu, na suprotnim stranama objekta,
s tim �to jedan od njih ide pored metalnih penjalica i �to je s
njima spojen, a drugi je postav�en, po mogu�stvu, sa ki�ne strane.
5.123 Ve�i delovi sa spo�ne strane dimnjaka i tornjeva (na primer,
metalni obru�i i sl.), moraju biti solidno spojeni sa odvodima.
5.124 Na nemetalnim tornjevima moNJe se postaviti poseban odvod za
prik�u�ivanje unutra�njih metalnih masa.
5.13 Svaki odvod na tornjevima mora imati svoj uzem�iva�, a svi
uzem�iva�i moraju biti me�usobno spojeni podzemnim prstenastim
vodom, koji treba, po mogu�stvu, prik�u�iti na uzem�iva�e susednih
gromobrana.
Uzem�iva� i podzemni prstenasti vodovi moraju biti poloNJeni
�to da�e od podzemnih dimnih kanala.
5.131 Na uzem�iva�e gromobrana treba prik�u�iti uzem�iva�e susednih
gromobrana i uzem�enje metalne mase, po mogu�nosti sve do
uda�enosti od 20 m.
5.14 Metalnu uNJad za usidrenje (ankerovanje) objekata treba uzem�iti
na mestima njihovog u�vr��ivanja.
Ovakvo uzem�enje treba sprovoditi prema ta�ki 4.65 ovih propisa,
s tim �to je dovo�no upotrebiti �tapni uzem�iva� duNJine 2 m.
5.141 Ako se metalna uNJad u�vr��ena na za�ti�enom objektu, ona moraju
biti prik�u�ena na gromobransku instalaciju odnosnog objekta.
5.2 Bogomo�e, metalni tornjevi, metalni dimnjaci i sli�ni objekti
5.21 Tornjevi bogomo�a visoki su 20 m moraju imati najmanje jedan
glavni odvod, a visoki preko 20 m - najmanje dva glavna odvoda, od
kojih se jedan moNJe poloNJiti u tornju, ali samo pod uslovom da
sluNJi i za prik�u�ivanje unutra�njih metalnih masa po ta�ki 4,7
ovih propisa.
5.22 Ve�e metalne mase, na primer, konstrukcije na kojima vise zvona,
treba spojiti sa gromobranom.
5.221 Ako je od drveta konstrukcija na kojoj vise zvona, nije potrebno
zvona i njihova leNJi�ta prik�u�iti na gromobran.
5.23 Oklopne metalne razvodne orman�i�e i kutije sa prik�u�cima
motora treba spojiti sa gromobranskom instalacijom, tako oni
onda u stvari predstav�aju iskri�ta za elektri�ne vodove.
Osim toga, treba postaviti odvodnike prenapona izme�u faznih
provodnika (sabirnica) i uzem�enja.
5.24 Brod bogomo�e treba da ima posebnu gromobransku instalaciju,
bez obzira na toranj. Potrebno je samo da se gromobran na brodu
bogomo�e spoji najkra�im putem preko slemena sa najbliNJim odvodom
gromobrana tornja.

5.241 Ako postoje unakrsni brodovi, krovni vod po slemenu treba da dobije
glavne odvode na svakom sporednom brodu i na oba kraja glavnog
broda.
5.25 Tornjevima sli�ni objekti od �elika ili armiranog betona, kao
�to su: tornjevi izvoznih postrojenja u rudnicima, tornjevi garnitura
za bu�enje, rashladni tornjevi, vodotornjevi, dimnjaci, gra�evinske
dizalice i sl. treba da imaju pri dnu najmanje dva
naspramna prik�u�ka na uzem�iva�e.
5.251 Delovi �eli�ne konstrukcije po celoj visini treba da su dobro
spojeni u elektri�nom pogledu. Posebni gromobranski vodovi na
samom objektu nisu potrebni.
5.3 �i�are
5.31 Stani�na zgrada NJi�are za�ti�uje se gromobranom po odredbama
glave 4. ovih propisa.
5.32 Metalne konstrukcije u stanici, a naro�ito oslonce pogonskih i
okretnih to�kova i ure�aj za zatezanje uNJadi, treba spojiti sa
uzem�enjem gromobrana stani�ne zgrade.
Takva uzem�enja treba ostvariti najmanje na svakih 500 m.
5.321 Ostale stubove odnosno metalne to�kove na njima treba uzem�iti
pomo�nim odvodima.
5.322 Na stubovima sa vi�e odvojenih betonskih teme�a, treba na svakom
teme�u postaviti odvod glavni ili pomo�ni.
5.33 Na betonskim stubovima �ija se armatura ne moNJe upotrebiti za odvod,
kao i na drvenim stubovima, treba od nose�ih to�kova do
uzem�iva�a postaviti specijalne odvode, i to na svakih 100 do 200 m.
5.331 Ako direktno uzem�enje nose�eg to�ka nije mogu�no ili poNJe�no,
treba postaviti iskri�ta izme�u odvoda i najniNJeg dela metalne
konstrukcije na koju se oslanja to�ak.
5.34 Na NJi�arama sa nose�om uNJadi izolovanom od stupa treba predvideti
sredstva da se uNJad mogu uzem�iti za vreme oluje i kad NJi�ara
ne radi. U tu svrhu moNJe se upotrebiti i pritisni to�ak.
5.35 Ako NJi�ara ima samo jedno uNJe koje ne mora biti izolovano, potrebno
je u pogonski to�ak i u to�ak za okretanje ugraditi metalne
segmente koji obezbe�uju stalno uzem�enje uNJeta.
5.4 �atori i vetrenja�e
5.41 U pogledu �atora primenjuju se odredbe ta�ke 4.31 ovih propisa.
5.411 Ako su �atorski stubovi, usidrenja, napinja�i itd. izra�eni od metala,
oni mogu zameniti za�titni kavez.
5.42 Za vetrenja�e vaNJi, pored odredaba glave 4. ovih propisa, i slede�e:
5.421 DuNJ glavne ivice svakog krila moraju biti postav�ene hvata�ke
koje prelaze krilo za 100 mm. Ove hvata�ke moraju biti me�usobno
spojene.
5.422 Hvata�ke na krilima, kao i one koje su eventualno postav�ene na
obrtnoj kapi vetrenja�e, treba me�usobno spojiti preko postoje�e
metalne osovine, kliznih kontakata ili odgovaraju�eg savit�ivog
voda, i prik�u�iti ih na odvode odnosno uzem�iva�e.

5.423 U pogledu metalnih vetrenja�a primenjuje se ta�ka 5.25 ovih propisa.

5.5 Zgrade sa mekanim pokriva�em
5.51 Na zgradama pokrivenim drvetom (�indrom), slamom ili trskom,
krovne vodove treba polagati po slemenu na drvenim potporama
najmanje na 0,50 m iznad krova, a odvodi treba da su od ivice krova
uda�eni najmanje 0,40 m. Drvene potpore treba dobro pri�vrstiti
na krovnu konstrukciju.
5.52 Metalni delovi na mekanom pokriva�u, kao �to su: limene obloge
oko dimnjaka, prozori, ventilacione cevi itd., ne smeju se spojiti
sa gromobranom i moraju biti uda�eni od gromobranske instalacije
najmanje za razmak D, prema ta�ki 4.72 ovih propisa.
5.53 Dimnjake i ostale nadgradnje treba za�tititi u smislu op�tih odredaba
(ta�ka 4.34).
5.531 Ako vodovi prolaze kroz krov, treba ih za�tititi provla�enjem
kroz cevi od neprovodnog materijala otpornog prema atmosferskim
uticajima. U tu svrhu mogu se upotrebiti ventilacione
ili izolacione cevi.
5.532 Grane drve�a treba potkresati tako da su uda�ene najmanje 1 m od
krova.
5.6. Pogonske prostorije i skladi�ta ugroNJeni poNJarom
5.61 Gromobranske vodove treba izvoditi tako da ne do�e do varni�enja
ili zagrevanja, �to bi moglo prouzrokovati poNJar. Zbog toga
vodovi treba da imaju �to manje spojeva, a nuNJni spojevi treba da su
naro�ito briNJ�ivo izra�eni.
5.62 Gromobranski vodovi van zgrade treba da su uda�eni najmanje 0,5 m
od elektr�nergetskih instalacija (vodova).
5.621 Preporu�uje se postav�anje odvodnika prenapona na glavnoj
razvodnoj tabli ili na nadzemnom elektr�nergetskom vodu, izme�u
faznih provodnika (sabirnica) i uzem�enja.
5.63 Otpor uzem�enja ne sme biti ve�i od 20 W ako specifi�ni otpor
zem�e nije ve�i od 250 W m.
5.64 Glavni odvodi treba da su poloNJeni u vidu posebnih vodova van
zgrade.
5.65 Transportne ure�aje za zapa�ive materije i transportne cevi za
iseckanu slamu, koji su poloNJeni ispod slemena, treba na svakih 20
m i na krajevima spojiti sa krovnim slemenskim vodom ili sa odvodima.
5.651 Zbog vibracije za vreme pogona, prik�u�ke treba izraditi od savit�ivog
pocinkovanog uNJeta sa osiguranim vij�anim spojem.
5.652 Na dizalicama za seno treba spojiti sa gromobranskim vodvima
najvi�u ta�ku dizalice, ku�i�te motora i prekida�a, kao i �ekrk.
5.66 Odvodi na otvorenim skladi�tima za slamu i sl. sa krovom, treba
da su uda�eni od uskladi�tenog materijala najmanje 0,40 m.
5.67 U pogledu za�tite uskladi�tene slame ili sl. na otvorenom
prostoru, primenjuju se odredbe o zgradama sa mekanim pokriva�em
(ta�ka 5.5). Hvata�ke treba da su na izolacionim (drvenim) potporama
ili zategnute iznad slame, s tim �to su hvata�ke uda�ene

od uskladi�tenog materijala najmanje 0,50 m, a odvodi (vertikalni

delovi) - najmanje 0,40 m.
5.68 Vodovodna instalacija u objektu treba da je ode�ena od vodovne
mreNJe, izolacionom cevi duNJine 1 m postav�enom van objekta.
5.7 Pogonske prostorije i skladi�ta ugroNJeni eksplozijom
Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije u kojima za vreme
rada moNJe nastati opasna eksplozivna sme�a gasova ili pra�ine
sa vazduhom.
5.71 Gromobranske instalacije za ovakve zgrade treba da su izra�ene naro�ito
briNJ�ivo. Svi spojevi i prik�u�ci treba da su za�ti�eni
tako da se ne mogu olabaviti.
5.72 Hvata�ke i krovni vodovi postav�aju se prema ta�ki 4.31 ovih propisa,
s tim �to je �irina okaca re�etke krovnih vodova najvi�e
10 m.
5.721 Na svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti po jedan glavni
odvod, s tim �to objekt mora imati najmanje �etiri glavna odvoda.
Odvodi se polaNJu sa spo�ne strane zgrade. Za �eli�ne i armiranobetonske
zgrade u pogledu odvoda primenjuju se odredbe ta�ke 4.45
ovih propisa.
5.73 Ako su metalni cevovodi prekinuti izolacionim ulo�kom, ovaj
uloNJak treba premostiti iskri�tem ili odvodnikom prenapona, i
to van prostorije ugroNJene eksplozijom.
5.731 Ako to nije mogu�e, mora se upotrebiti iskri�te ili odvodnik
prenapona za�ti�en od eksplozije i osposob�en za rad na mestima
ugroNJenim eksplozijom.
5.74 Elektr�nergetska instalacija, bez obzira na visinu zgrade, treba
da je spojena sa gromobranskim vodovima ako ne ispunjava uslove za
pribliNJavanje po ta�ki 4.72 ovih propisa.
5.75 Za otvoreno postav�ene ve�e metalne mase, kao �to su: cevovodi,
kolone i sl., nije potrebna gromobranska za�tita, ako su svi
metalni delovi spojeni provodno i uzem�eni.
5.76 Na otvorenom prostoru postav�eni metalni sudovi (cisterne) sa
zapa�ivim te�nostima �ija para sa vazduhom obrazuje eksplozivnu
sme�u, kao i metalni sudovi sa zapa�ivim gasovima, moraju biti
povezani sa drugim sudovima i metalnim delovima na zem�i i u njoj
u krugu od 20 m oko njih, kao i sa susednim gromobranskim
uzem�enjima.
5.761 Za povezivanje treba upotrebiti materijal prema ta�ki 4.21 ovih
propisa ili postoje�e cevovode, koji su provodno spojeni.
5.762 Namerno izolovane spojeve cevi treba premostiti iskri�tem
za�ti�enim od eksplozije.
5.763 Posebno uzem�enje sudova nije potrebno ako su spojeni sa uzem�enim
cevovodima ili ako su sudovi postav�eni bez izolacione
podloge na zem�u ili beton. Ina�e, sudove treba uzem�iti pomo�u
prstenastih vodova ili prik�u�iti na sabirni zem�ovod.

5.764 Broj prik�u�aka na prstenasti ili sabirni zem�ovod odre�uje se s

obzirom na pre�nik ili duNJinu suda, i to:
do 3 m 1 prik�u�ak
preko 3 do 20 m 2 prik�u�ka
preko 20 m 3 prik�u�ka
5.77 Zem�om pokrivene sudove i cevovode koji su sa njom u neposrednom
dodiru, nije potrebno �tititi gromobranom.
5.78 Nose�e konstrukcije cevovoda od drveta, opeke ili betona treba
najmanje na svakih 20 m da imaju pomo�ne odvode.
5.781 Uzem�iva�e ili ve�e metalne mase na da�ini od 10 m od tih odvoda,
treba povezati s njima odnosno sa njihovim uzem�enjem.
5.782 Otpor uzem�enja ne sme biti ve�i od 20 W ako specifi�ni otpor
zem�e nije ve�i od 250 W m.
5.783 Za nose�e konstrukcije od �elika ili armiranog betona i za niska
betonska posto�a odvodi nisu potrebni.
5.79 Na postrojenja za punjenje cisterni (kamioni, vagoni, brodovi) cevovode
treba uzem�iti kao glavne odvode i s njima spojiti sve metalne
mase u blizini, kao �to su NJelezni�ke �ine, metalne
konstrukcije itd.
5.791 Na prelazu iz zone opasnosti NJelezni�ki kolosek treba izolovati
ugra�ivanjem izolacionih umetaka u �ine.
5.8 Pogonske prostorije i skladi�ta eksploziva
Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije za izradu i preradu
eksploziva, kao i skladi�ta eksploziva ili eksplozivnih
predmeta.
5.81 Spo�na gromobranska instalacija.
5.811 Oko za�ti�enog objekta treba postaviti stubove sa hvata�kama, na
me�usobnom razmaku koji ne treba da je manji od 10 m niti ve�i od
30 m. Uda�enost stubova sa hvata�kama od ivice objekta izra�unava
se prema ta�ki 4.72 ovih propisa, s tim �to ne moNJe biti
manja od 2,00 m.
Ako je objekt okruNJen nasipom, stubove, po mogu�nosti, treba postaviti
na vrh nasipa.
5.812 Vrhovi stubova odnosno �i�aka treba da nadvisuju sleme opasnog
objekta za polovinu najve�eg razmaka izme�u dva susedna stuba.
5.813 Umesto stubova dozvo�eno je koristiti pojedina�no drve�e, ako odgovara
gore navedenim uslovima u pogledu visine i razmaka, a snabdeveno
je hvata�kama.
5.815 Ako gusto drve�e dopire do objekta ili ga nadvisuje, gromobran
treba izvesti u smislu glave 4. ovih propisa.
5.816 Metalne ograde ili metalne stubove za ogradu treba spojiti sa
uzem�enjem ako je njihovo odstojanje od uzem�enja manje od 3 m.
5.817 Objekti i zem�i ili pokriveni slojem zem�e od 0,5 m nije potrebno
da imaju spo�nu gromobransku instalaciju, �ak i kad ventilacione
cevi izlaze iz zem�e.
5.82 Gromobran na objektu.
14 209

5.821 Krovni vodovi treba da su poloNJeni sa �irinom okaca re�etke

najvi�e 10 m. Na svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti jedan
glavni odvod, s tim da objekt ima najmanje �etiri glavna odvoda.
5.822 Metalne delove na objektu, kao oluke i NJlebove, treba spojiti sa
gromobranskim odvodima, ali oni se ne smeju koristiti kao hvata�ke
ili odvodi.
5.823 Metalne nadgradnje objekta treba spojiti sa gromobranom. Nadgradnje
od izolacionog materijala treba na vrhu da imaju hvata�ku
u obliku �ipke koju treba spojiti sa gromobranom.
8.824 Metalne cevi za vodu, paru ili sl. uvedene u objekt spo�a nad zem�om,
treba spojiti sa spo�nim gromobranskim postrojenjem.
5.825 Hvata�ke u obliku krovnih vodova koje moraju biti uda�ene od samog
krova, treba poloNJiti razapete u vazduhu, ili, ako bi pri tome
ugib bio suvi�e veliki, podupreti izolacionim potporama.
Drvene potpore treba impregnisati elektri�no neprovodnom masom.
5.826 Armiranobetonski objekti �ije su horizontalne i vertikalne
armature bile pri gra�enju me�usobno elektri�no provodno spojene
u smislu odredaba glave 4. ovih propisa, te sa�injavaju kavez,
treba da imaju samo hvata�ke prema ta�ki 4.3 ovih propisa, dok im
posebni odvodi nisu potrebni.
5.827 Ako �eli�na armatura ne odgovara uslovima iz ta�ke 5.826 ovih
propisa, objekt treba da ima hvata�ke i odvode (ta�. 4.3 i 4.4) i �eli�nu
armaturu treba spojiti na vi�e mesta sa unutra�njim zem�ovodom
neposredno pri zem�i.
5.828 Ako objekte pokrivene zem�om treba naro�ito za�tititi od
groma, na primer objekte za veoma eksplozivne materijale, onda se
u nasutu zem�u ili na nju poloNJi gromobranska mreNJa sa �irinom
okaca od 10 m i ona se uzem�i pomo�u prstenastog uzem�iva�a.
Za objekte do 8 m duNJine umesto mreNJe dovo�ne su dve ukr�tene
trake u dijagonalnim pravcima.
Za objekte nasute zem�om koji imaju ventilacione cevi ovakva
za�tita potrebna je u svakom slu�aju.
5.83 Uzem�enje
5.831 Uzem�enje se izvodi prema ta�ki 4.6 ovih propisa.
5.832 Ako su stubovi sa hvata�kama postav�eni na nasip, treba jedan pr-
stenasti vod poloNJiti u nasip, a drugi van nasipa, sa njegove
spo�ne strane.
Oba prstenasta voda treba povezati me�usobno u produNJenju svih
odvoda, ali najmanje �etiri puta.
5.833 Sa unutra�nje strane nasipa treba poloNJiti jo� jedan prstenasti
vod (unutra�nji), a u zem�i ga spojiti sa spo�nim prstenastim vodom
najmanje na dva mesta.
5.834 Ako nasip obuhvata vi�e objekata, prstenasti zem�ovod treba poloNJiti
oko svih tih objekata.
5.835 Ukupni otpor uzem�enja jednog objekta ili grupe objekata ne sme
biti ve�i od 10 W.
Ako se taj otpor ne moNJe posti�i samo prstenastim vodovima, zbog
kratkog voda ili zbog lo�e provodnosti zem�e, treba dodati jo� i
druge uzem�iva�e.

5.836 Provodne (metalne) podove u objektu treba spojiti na vi�e mesta

sa unutra�njim prstenastim vodom, i to, po mogu�nosti, simetri�no.
Dozvo�en je i njihov prik�u�ak na sabirni vod u objektu.
Na mestu prik�u�ka poda na unutra�nji prstenasti zem�ovod
treba postaviti jo� i poseban uzem�iva�.
5.837 Uzem�enja susednih objekata na uda�enosti do 20 m od za�ti�enog
objekta, treba podzemno spojiti sa uzem�enjem tog objekta.
5.838 Za ispitivanja i merenja treba u prik�u�nim vodovima, u spojenim
vodovima izme�u prstenastih vodova i u prik�u�nim vodovima
susednih uzem�enja ugraditi rastavne spojnice i ozna�iti ih tablicama.
5.84 Metalni delovi u objektu
5.841 Ma�ine, aparati, grejna tela, cevi i ve�i metalni delovi, kao �to
su: metalni podovi, metalne obloge stolova, metalna vrata i
prozori, treba da se prik�u�e na sabirni vod u unutra�njosti
objekta, a taj vod treba prik�u�iti na unutra�nji prstenasti zem�ovod
(ta�ka 5.833) najmanje na dva mesta. Ove metalne mase mogu
se prik�u�iti neposredno na prstenasti zem�ovod, naro�ito ako
ih ima malo ili su me�usobno uda�ene.
5.842 Sabirni vodovi mogu se, po potrebi, poloNJiti na raznim visinama,
ali treba da su vertikalno me�usobno spojeni najmanje na dva mesta.
5.843 Ma�ine, aparati i sudovi, u kojima se eksploziv prera�uje ili
otvoreno �uva, ne smeju se spojiti sa krovnim vodovima, a od ma�ina,
aparata i sudova, kao i metalnih delova spojenih sa njima,
treba da su uda�eni za razmak D (ta�ka 4.72), a najmanje 0,5 m. Odvodi
na zgradi treba da su od prozora, vrata ili drugih otvora uda�eni,
isto tako, za razmak D, a najmanje 0,5 m.
5.844 Paralelne metalne cevi treba na vi�e mesta provodno spojiti.
Spiralne (zmijaste) cevi treba tako�e na vi�e mesta provodno
premostiti.
Preporu�uje se da se uvodi cevi u metalne sudove provodno premoste,
ako u blizini nije izvr�en spoj.
5.845 Metalne delove u sudovima od izolacionog materijala treba
spojiti me�usobno i sa najbliNJim zem�ovodom.
5.846 Prik�u�ci i spojevi treba da su briNJ�ivo izra�eni, po mogu�nosti
vijcima ili zavarivanjem. Ako su spojeni pomo�u vijaka, spojevi
treba da imaju najmanje dva vijka pre�nika najmanje 8 mm, koji moraju
biti za�ti�eni od odvrtanja.
5.847 Prik�u�ci na �eli�ne konstrukcije treba da su izra�eni tako da je
osiguran stalan kontakt.
5.848 Na prolazu cevi kroz metalne ili provodne podove ili zidove cev
treba spojiti sa podom ili zidom.
5.849 Obujmice zagrevanih cevi treba da su naro�ito jake i elasti�ne.
5.85 Ostale mere
5.851 Elektri�ne vodove treba dovesti u objekt kablovima poloNJenim u
zem�u na dubinu od najmanje 1 m. Ovaj kablovski vod mora da po�ne
na uda�enosti od najmanje 50 m od objekta.
Metalni pla�t kabla i za�titni provodnik za�titnog uzem�enja
ili nulovanja treba spojiti sa unutra�njim prstenastim zem�ovodom
(ta�ka 5.833).
14*

5.852 Za naro�ito opasne objekte (skladi�ta nitroglicerina i sli�nih

eksploziva, zgrade u kojima se izra�uje barut ili kapisle) treba u
elektr�nergetski dovod ugraditi prekidno mesto. To prekidno
mesto mora da ima razmak preskoka od najmanje 1 m i treba da se postav�a
van unutra�anjeg prstenastog uzem�iva�a.
Preporu�uje se da se pored prik�u�nica dovoda, na uda�enosti od
najmanje 1 m, predvidi druga kratko spojena prik�u�nica u koju se
uvla�i utika� kad je instalacija isk�u�ena.
Kratko spojenu prik�u�nicu treba uzem�iti.
5.853 Za ostale objekte treba ugraditi poluNJnu preklopku pomo�u koje
se elektr�nergetska instalacija objekta kratko spoji kad je van
upotrebe. Kratak spoj u preklopki treba uzem�iti.
Radnu i kratko spojenu prik�u�nicu i poloNJaje poluNJne
preklopke treba jasno obeleNJiti.
5.854 Kod glavne razvodne table ili razvodnog orman�i�a i na prelazu
nadzemnog voda u kablovski treba ugraditi odvodnike prenapona.
5.855 Metalna ku�i�ta ve�ih elektri�nih aparata treba prik�u�iti na
sabirni vod u objektu ili neposredno na unutra�nji prstenasti
zem�ovod.
5.856 Metalna ku�i�ta malih elektri�nih naprava, kao �to su: sveti�ke,
sklopke i prik�u�nice, treba spojiti sa zem�ovodima ako
su od njih uda�eni do 0,5 m.
Za spajanje treba primeniti bakarnu NJicu preseka najmanje 10 mm2.
5.857 Dimnjaci, tornjevi, visoki predmeti, visoko drve�e i uzvi�enja,
uda�eni manje od 100 m od za�ti�enog objekta sa eksplozivnom sadrNJinom,
moraju imati propisne gromobrane.
5.858 �elezni�ke �ine i nadzemne cevovode, koji ulaze u za�ti�eni objekt,
treba najkra�im putem spojiti na prstenasti uzem�iva�
objekta. Na ulazu u za�ti�eni objekt NJelezni�ki kolosek treba
izolovati pomo�u izolacionih umetaka izme�u �ina.
Osim toga, treba na razda�inama od 15, 25 i 50 m od prstenastog
zem�ovoda objekta, nadzemne cevovode uzem�iti �tapnim uzem�iva�ima
(ta�ka 4.65) duNJine najmanje 4 m.
5.859 Nije dozvo�eno postav�anje nadzemnih vodova na razda�ini do 50
m od za�ti�enog objekta, a takve vodove ne treba postav�ati, po
mogu�stvu, ni na razda�ini do 100 m.
6 TEHNI�KA DOKUMENTACIJA ZA IZRADU
GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
6.1 Tehni�ka dokumentacija na osnovu koje se izra�uju gromobranske
instalacije mora sadrNJati:
a) vrstu, svrhu i materijal objekta, a eventualno i kategoriju
objekta iz glave 5. ovih propisa;
b) osnovu krova i izglede zgrade, sa glavnim merama;
v) oblik i nagib krova i vrstu pokriva�a;
g) sve hvata�ke;
d) sve odvode;
�) sve uzem�iva�e i merne spojeve (rastavne spojnice), ozna�ene i
numerisane po redu;
e) sve prik�u�ke na metalne mase (ta�ka 3.211);

NJ) sav dopunski pribor (ta�ka 3.210);

z) potrebne prora�une.
6.2 CrteNJi moraju biti izvedeni tako da se iz njih vide:
a) svi delovi koji nadvisuju krov, uz naznaku materijala;
b) poloNJaj i veli�ina metalnih delova na krovu i pored njega, kao
�to su: limene obloge, oluci, hvata�i za sneg, firme i drugo;
v) poloNJaj i veli�ina spo�nih i unutra�njih metalnih masa;
g) poloNJaj nadzemnih elektri�nih vodova u blizini krova i krovnih
i zidnih nosa�a;
d) poloNJaj elektri�nih kablova u okolini zgrade;
�) poloNJaj cevovoda koji ulaze u zgradu;
e) svi predmeti koji uti�u na projektovanje gromobranske instalacije;
NJ) reke, potoci, jezera, mo�varni tereni, bunari i eventualno poznate
podzemne vode u blizini objekta;
z) propisani otpor uzem�enja.
6.3 Sve nastale promene na objektu ili u njegovoj okolini, odnosno na
gromobranskoj instalaciji, treba unositi u tehni�ku dokumentaciju,
tako da ona uvek prikazuje postoje�e stanje.
7 PREGLED I ISPITIVA�E GROMOBRANSKIH
INSTALACIJA
7.1 Pregled gromobranskih instalacija posle izgradnje odnosno
rekonstrukcije objekta vr�i se prema odredbama Osnovnog zakona
o izgradnji investicionih objekata.
7.2 Pregled gromobranskih instalacija u toku upotrebe mora se vr�iti:
a) posle prepravke ili popravke gromobranske instalacije;
b) posle udara groma u instalaciju ili objekt;
v) u slede�im redovnim periodi�nim razmacima, zavisno od vrste
objekata:
1 godina � za objekte sa eksplozivom, dok stanje zem�ovoda i
uzem�iva�a treba deta�no pregledati svakih 5 godina;
� za objekte ugroNJene eksplozijom;
2 godine � za objekte ugroNJene poNJarom, za NJi�are i objekte kod
kojih je spojeno uzem�enje gromobranske instalacije sa
za�titnim uzem�enjem elektr�nergetskog postrojenja;
3 godine � za ugroNJene objekte kao �to su: fabri�ki dimnjaci,
velike bogomo�e, osmatra�ki tornjevi, tornjevi izvoznih
postrojenja u rudnicima;
� za objekte u kojima moNJe do�i do panike pri udaru
groma, kao �to su: pozori�ta, bioskopi, sportske
dvorane, cirkusi, bolnice, �kole, kasarne, NJelezni�ke
stanice, robne ku�e;
� za objekte koji su ugroNJeni zbog korozije gromobranskih
vodova i uzem�iva�a, kao �to su: hemijske
fabrike, rudnici i sl.;
5 godina � za ostale objekte.
7.3 Prilikom pregleda treba naro�ito utvrditi:
a) da li postoji o�te�enje i korozija hvata�ki, odvoda i spojeva;

b) veli�inu otpora rasprostiranja pojedinih uzem�iva�a i svih

uzem�iva�a zajedno (ovo utvr�ivanje merenjem treba vr�iti, po
mogu�stvu, u su�no doba, i to savremenim mernim metodama);
v) koroziju uzem�iva�a (naro�ito u agresivnom terenu) ako ne
zadovo�avaju rezultati utvr�eni merenjem pod b);
g) stanje prik�u�aka metalnih masa na gromobranske vodove, a ako
spojevi nisu vid�ivi, potrebno je merenjem utvrditi da li su
prik�u�ci dobri.
Pri prvom pregledu treba izvr�iti i pregled gromobranskih
instalacija naro�ito u pogledu polaganja vodova, preseka i materijala
i odrediti rokove periodi�nih pregleda po odredbi ta�ke
7.2 pod v) ovih propisa.
7.4 O svakom pregledu treba sastaviti zapisnik, u koji se unose sve
vrednosti dobivene merenjem, i iz njega se mora videti da li je
instalacija ispravna i koje su eventualne popravke na njoj potrebne.
8 GROMOBRANI SA IZVORIMA JONIZUJU�EG ZRA�E�A
8.1 Op�te odredbe
8.11 Odredbe ove glave odnose se na gra�enje i odrNJavanje gromobrana sa
hvata�kama koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja.
Na gra�enje i odrNJavanje gromobrana sa hvata�kama koje koriste
izvore jonizuju�eg zra�enja odnose se i odredbe prethodnih glava
ovih propisa ako odredbama ove glave nije druk�ije odre�eno.
8.12 Hvata�kama u smislu ta�ke 3.202 ovih propisa smatraju se i one
hvata�ke koje imaju glavu sa izvorom jonizuju�eg zra�enja, na primer:
radioaktivni kobalt, radijum i dr.
8.13 Glavni delovi hvata�ki koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja
su:
� izvor jonizuju�eg zra�enja, npr.: Co60, Ra i dr.;
� za�titna radna posuda (radni kontejner) od olova ili �elika;
� metalni �i�ak;
� nosa� hvata�ke;
� pomo�ni delovi i pribor.
8.14 Za hvata�ke iz ta�ke 8.13 ovih propisa opasna zona zra�enja je zona
u kojoj doza radioaktivnog zra�enja prelazi maksimalno dozvo�enu
vrednost. Maksimalno dozvo�ena vrednost je 2,5 mr/h (milirendgena
na �as).
Veli�ina opasne zone zra�enja zavisi od aktivnosti upotreb�enog
izvora i ona za izvor Co60 aktivnosti 100 mCi (milikirija) iznosi
u polupre�niku oko 7 m iznad otvorenog izvora.
Povr�ina ispod ravni hvata�ke treba da bude za�ti�ena od zra�enja
radnom posudom.
8.15 Za gromobrane sa hvata�kama koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja
zahtev iz ta�ke 4.12 ovih propisa ispunjen je ako za�titna
zona gromobrana pokriva celu povr�inu osnove �ti�enih objekata.
Za ovakve gromobrane nije potreban zatvoren kavez.

8.16 Za gromobrane sa hvata�kama koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja

smatra se da je objekt dovo�no za�ti�en ako je njegova
povr�ina osnove pokrivena za�titnom zonom.
Za�titna zona, s obzirom na aktivnost izvora jonizuju�eg zra�enja,
iznosi:
Aktivnost izvora
mCi
100
90
80
70
60
50
40
30
20
Polupre�nik za�titne
zone m
120110100
90
80
70
60
40
30
8.17 Treba voditi ra�una o opadanju aktivnosti izvora jonizuju�eg zra�enja
sa vremenom (npr. za Co60 vreme poluraspadanja, tj. vreme za
koje aktivnost izvora opadne na 50% od po�etne vrednosti, iznosi
5 godina i 4 meseca).
Me�utim, vreme opadanja aktivnosti izvora radijuma i sli�nih
radioaktivnih materija je vrlo dugo (do 1000 i vi�e godina), tako
da, prakti�no, kod hvata�ki sa ovim izvorima zra�enja ne treba
uzimati u obzir opadanje aktivnosti izvora odnosno smanjivanje
za�titne zone i hvata�ke.
8.18 Broj i poloNJaj hvata�ki koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja
zavisi od povr�ine osnove �ti�enih objekata.
Ovakve hvata�ke treba postaviti:
� na najvi�em delu objekta, s obzirom na za�titnu zonu;
� na nosa�ima �ija je visina dovo�na da zra�enje na dva metra iznad
mogu�nog stajali�ta bude ispod maksimalno dozvo�ene vrednosti,
s obzirom na opasnost od zra�enja.
8.2 Posebne odredbe
8.21 Privremeno se ne dozvo�ava upotreba gromobrana sa izvorima jonizuju�eg
zra�enja na objektima za proizvodnju i uskladi�tenje eksploziva.
8.22 Na gromobranske instalacije sa hvata�kama koje koriste izvore jonizuju�eg
zra�enja ne primenjuju se odredbe ta�ke 4.3 ovih propisa
nego odredbe ta�. 8.12, 8.13, 8.15 i 8.18 ovih propisa.
8.23 Izuzetno od odredaba ta�. 4.42 do 4.426 ovih propisa, koje se ne primenjuju
na gromobrane sa izvorima jonizuju�eg zra�enja, broj glavnih
odvoda za hvata�ke koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja,
radi ve�e sigurnosti, mora biti najmanje 2 (dva). Odvode treba po

staviti na suprotnim stranama objekta, a ako to nije mogu�e, razmak

izme�u odvoda treba da iznosi najmanje 10 m.
8.24 U pogledu postav�anja hvata�ki sa izvorima jonizuju�eg zra�enja
na nemetalnim tornjevima, silosima i dimnjacima, primenjuju se
odredbe glave 5, osim odredbe ta�ke 5.11 ovih propisa, s tim �to se
uvek postav�aju dva glavna odvoda, bez obzira na visinu objekata.
8.25 U pogledu tehni�ke dokumentacije gromobranskih instalacija sa
jonizuju�im zra�enjem primenjuju se odredbe glave 6. ovih propisa, s
tim �to se zahteva da ta tehni�ka dokumentacija sadrNJi jo� i:
� statisti�ki prora�un nosa�a hvata�ke i njegovog u�vr��enja;
� prora�un trajnosti izvora jonizuju�eg zra�enja;
� uputstvo u slu�aju nezgoda sa izvorom jonizuju�eg zra�enja.
8.26 U pogledu pregleda i ispitivanja gromobranskih instalacija sa
izvorima jonizuju�ih zra�enja primenjuju se odredbe glave 7. ovih
propisa, s tim �to takva gromobranska instalacija spada u grupu
instalacija �iji je rok periodi�nih pregleda jedna godina i dopunom
da pri pregledu treba obratiti posebnu paNJnju na stabilnost
u�vr��enja hvata�ki u mehani�kom pogledu.
8.3 Mere sigurnosti pri gra�enju i odrNJavanju gromobranske instalacije
sa izvorima jonizuju�eg zra�enja
8.31 Gromobrani sa hvata�kama koje koriste izvore jonizuju�eg zra�enja
moraju biti izvedeni tako da se spre�i �tetno dejstvo zra�enja
na �udski organizam. Nosa�i hvata�ke treba da imaju
prepreke koje onemogu�uju penjanje uz njih.
8.32 Transport i kori��enje izvora jonizuju�eg zra�enja vr�i se prema
Pravilniku o stav�anju u promet i kori��enju radioaktivnih
materija iznad odre�ene granice aktivnosti i o merama za�tite od
*
zra�enja ovih izvora (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 31/65).
8.33 Hvata�ke sa izvorima jonizuju�eg zra�enja smeju se postaviti tek
po�to su zavr�eni svi radovi na izvo�enju ostalih delova gromobranske
instalacije.
8.34 Hvata�ke sa izvorima jonizuju�eg zra�enja mogu postav�ati samo
lica koja imaju dozvolu za rad sa izvorima jonizuju�eg zra�enja
prema Pravilniku o stru�noj spremi lica koja rade sa izvorima jonizuju�ih
zra�enja i na poslovima za�tite od tih zra�enja (�SluNJbeni
list SFRJ�, broj 31/65).
8.35 Svaka hvata�ka sa izvorom jonizuju�eg zra�enja mora biti ozna�ena
propisanim tablicama sa natpisom: �OPASNOST�ZRA�E�E�,
koje moraju biti lako uo�ive sa svih prilaznih strana i uvek
�itke.
*
Navedeni pravilnici stav�eni su van snage dono�enjem Zakona o za�titi od
jonizuju�ih
zra�enja �SluNJbeni list SFRJ�, broj 54/76.
Sada je materija za�tite od jonizuju�ih zra�enja regulisana Zakonom o za�titi od
jonizuju�ih
zra�enja i nuklearnoj sigurnosti �SluNJbeni list SFRJ�, broj 53/91 i �SluNJbeni
list
SRJ�, broj 24/94 i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

8.36 Prilikom primopredaje gromobranske instalacije izvo�a� radova

mora predati korisniku objekta deta�no pismeno upustvo o
postupku u slu�aju nezgoda sa izvorom, tj. u slu�aju mogu�nosti
ozra�avanja okoline iznad maksimalno dozvo�ene doze zra�enja pri
padu ili ru�enju hvata�ke usled poNJara ili nekog ja�eg nepredvi�enog
mehani�kog udara.
8.37 Korisnik gromobranske instalacije sa hvata�kama koje koriste
izvore jonizuju�eg zra�enja mora da odredi jedno lice upoznato sa
uputstvom iz ta�ke 8.36 ovih propisa, koje �e redovno u odre�enim
vremenskim periodima pregledati i proveravati stabilnost u�vr��enja
ovakvih hvata�ki i, u slu�aju potrebe, na vreme izvestiti
korisnika o mogu�nosti eventualne nezgode.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJE�A I URE�AJA OD PO�ARA*
I. OSNOVNE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom odre�uju se tehni�ki normativi za za�titu
elektr�nergetskih postrojenja i ure�aja od poNJara i za za�titu od �irenja
poNJara na objekte u blizini ovih postrojenja i ure�aja.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se prilikom projektovanja,
izgradnje, kori��enja i odrNJavanja elektr�nergetskih postrojenja i ure�aja
za proizvodnju, prenos i distribuciju elektri�ne energije.
�lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektr�nrgetska postrojenja
i ure�aje u prostorijama ugroNJenim od eksplozivne atmosfere
ili zapa�ive pra�ine, u prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima i u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, kao ni na postrojenja elektri�ne
vu�e.
II. ZA�TITA ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A I URE�AJA
ZA PROIZVOD�U, PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRI�NE
ENERGIJE OD PO�ARA
1. Mere za�tite od poNJara
�lan 3.
Radi smanjenja opasnosti od poNJara u elektr�nergetskim postrojenjima
moraju biti ispunjeni slede�i uslovi:
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 74/90.

1) elektri�ne rotacione ma�ine, energetski transformatori i drugi

elektri�nia parati i ure�aji moraju biti za�ti�eni od kratkih spojeva,
zem�ospojeva, opasnih prenapona i nedozvo�enih optere�enja;
2) elektri�ni rasklopni aparati moraju biti bez u�a ili sa malo
u�a;
3) svi aparati i ure�aji moraju se pravilno koristiti i redovno odrNJavati.
�lan 4.
Mere za�tite od �irenja poNJara su:
1) izbor pogodne lokacije elektr�nergetskog postrojenja i pogodnog
razme�taja opreme i ure�aja koji sadrNJe zapa�ive te�nosti;
2) mere za brzo odvo�enje zapa�ivih te�nosti;
3) podesno grupisanje opreme u poNJarne sektore, vode�i ra�una o njenoj
nameni, zna�aju i poNJarnom optere�enju;
4) pravovremeno i pouzdano otkrivanje i jav�anje nastalog poNJara;
5) postav�anje ure�aja za ga�enje poNJara na mestima ugroNJenim od poNJara.
�lan 5.
Radi spre�avanja razornog dejstva eksplozije usled kratkog spoja ili
drugog kvara u elektr�nergetskom postrojenju, moraju se primeniti mere
za rastere�enje od prekomernog pritiska i za bezopasno usmeravanje
eksplozivnog talasa iz ure�aja, odnosno prostorija. U ove mere spadaju: postav�anje

sigurnosnih membrana na merne transformatore ili odu�nika

na energetske transformatore, postav�anje sigurnosnih poklopaca na limene
prefabrikovane �elije razvodnih postrojenja, postav�anje sigurnosnih
membrana na pojedine delove rzavodnog postrojenja izolovanog
sumpor-heksafluoridom (SF6) i sli�ne mere.
�lan 6.
U elektr�nergetskim postrojenjima koja sadrNJe transformatore
ili aparate sa u�em ili drugim izolacionim te�nostima mora se spre�iti
prodiranje u�a, odnosno drugih izolacionih te�nosti u vodotokove, vodne
zahvate ili kanalizaciju i kanale glavnih i pomo�nih strujnih kola odnosnog
postrojenja.
2. Izbor lokacije i dispozicije elektr�nergetskog postrojenja
�lan 7.
Elektr�nergetska postrojenja visokog napona moraju se smestiti
tako da se spre�i �irenje poNJara na susedne zgrade (objekte), i to:
1) u posebnu zgradu (objekat) koja sluNJi isk�u�ivo za sme�taj
elektr�nergetskog postrojenja;
2) u okviru zgrade (objekta) koja sluNJi i za druge namene;
3) na otvoren prostor.
�lan 8.
Ako se elektr�nergetsko postrojenje visokog napona postav�a u
zgradu koja sluNJi isk�u�ivo za sme�taj elektr�nergetskog postrojenja,

dispozicija postrojenja i razme�taj delova postrojenja i ure�aja podloNJnih

poNJaru moraju se izvesti tako da se onemogu�i �irenje poNJara na susedne
zgrade (objekte) koje ne pripadaju ovom postrojenju.
�lan 9.
Ventilacioni otvori i kanali prostorija u koje su sme�teni energetski
transformatori i elektri�ne rotacione ma�ine moraju biti tako
izvedeni da eventualni plamen i gasovi ne ugroNJavaju �ude i susedne
objekte.
�lan 10.
Ako postoji opasnost �irenja poNJara kroz kablovske kanale i rovove,
mora se izvr�iti njihovo protivpoNJarno zaptivanje. Zaptivanje se mora
izvr�iti i pri ulasku i izlasku kablovskih kanala iz zgrade, odnosno poNJarnih
sektora. ProtivpoNJarno zaptivanje izvodi se pomo�u peska ili nekog
drugog negorivog materijala, kori��enjem vatrootpornih premaza za
kablove ili sli�no.
�lan 11.
Energetski transformatori pojedina�ne nazivne snage do 1 600 kVA
mogu se smestiti u istu prostoriju u koju se postav�aju drugi delovi pripadaju�eg
elektr�nergetskog postrojenja (blok visokog napona, niskonaponska
tabla i sli�no), bez postav�anja posebnih pregrada.
�lan 12.
Energetski transformatori pojedina�ne nazivne snage iznad 1 600
kVA sme�teni u zgrade (objekte) moraju se postaviti pojedina�no u prostorije
koje �ine poNJarne sektore.
�lan 13.
Za za�titu i spasavanje u slu�aju poNJara ili eksplozije, kao i za uspe�no
ga�enje poNJara moraju se obezbediti �to je mogu�e kra�i i sigurniji
putevi za evakuaciju.
�lan 14.
Stepeni�ta moraju biti postav�ena odvojeno od pogonskih prostorija
elektr�nergetskih postrojenja i moraju biti za�ti�ena od dejstva
vatre i eksplozije, ili se mora postaviti zasebno pomo�no stepeni�te.
Stepeni�ta se moraju provetravati.
�lan 15.
Izlazi za evakuaciju iz postrojenja moraju biti tako projektovani,
odnosno izgra�eni da ni jedno mesto u postrojenju ne bude uda�eno vi�e od
20 m od izlaza na bezbedan prostor. Izlazi za evakuaciju moraju se jasno
obeleNJiti.
�lan 16.
Vrata pogonskih prostorija, kao i vrata na putevima koji vode od tih
prostorija do stepeni�ta i na bezbedan prostor moraju se otvarati u smeru
izlaNJenja, a otvaranje vrata sa unutra�nje strane mora biti lako izvod�ivo,
bez upotrebe k�u�a ili alata. Vrata moraju biti otporna prema poNJaru.
�lan 17.
Ako energetski transformator ima napravu za ispu�tanje u�a a u
slu�aju poNJara, ova naprava se mora otvarati sa protivpoNJarno za�ti�enog
mesta.
�lan 18.
Ako se elektr�nergetsko postrojenje visokog napona postav�a u
zgradu koja sluNJi i za druge namene, delovi postrojenja podloNJni poNJaru
moraju se smestiti u posebne poNJarne sektore �iji periferni zidovi, tavanice
i podovi moraju imati poNJarnu otpornost od najmanje 90 minuta.
Vrata izme�u poNJarnih sektora moraju imati poNJarnu otpornost od
najmanje 30 minuta.
Izuzetno od stava 1. ovog �lana, ako se elektr�nergetsko postrojenje
visokog napona postav�a u stambenu ili poslovnu zgradu, bolnicu, obdani�te,
�kolu, robnu ku�u, zatvorenu veliku garaNJu ili sportski objekt, delovi
postrojenja podloNJni poNJaru moraju se smestiti u posebne poNJane
sektore �iji periferni zidovi, tavanice i podovi moraju imati poNJarnu
otpornost od najmanje tri sata, a vrata izme�u poNJarnih sektora moraju imati
poNJarnu otpornost od najmanje 60 minuta.
PoNJarni sektori moraju imati pristup sa slobodnog prostora ili iz
prostorije koja je lako pristupa�na sa spo�ne strane. Vrata koja vode na
slobodan prostor moraju biti od negorivog materijala.
Izuzetno od stava 1. ovog �lana, dozvo�eno je da se elektr�nergetsko
postrojenje sa transformatorima pojedina�nih nazivnih snaga do 1 600 kVA
smesti u fabri�ku halu, pod uslovom da su primenjne efikasne mere za
za�titu od pojave i �irenja poNJara.
�lan 19.
Ako se elektr�nergetsko postrojenje visokog napona postav�a na
otvoren prostor, u�ni transformatori moraju biti uda�eni od susednih
zgrada prema slede�oj tabeli:
Transformator nazivne snage MVA Najmanja uda�enost m
do 10 3
preko 10 do 40 5
preko 40 do 200 10
preko 200 15
Ako se elektr�nergetsko postrojenje visokog napona postav�a na
otvoreni prostor u blizini stambene ili poslovne zgrade, bolnice, obdani�ta,
�kole, robne ku�e, zatvorene velike garaNJe ili sportskog objekta,
uda�enosti iz tabele stava 1. ovog �lana moraju se pove�ati dvostruko.
Ako se uda�enosti iz st. 1. i 2. ovog �lana ne mogu ostvariti, za�tita
od �irenja poNJara mora se predvideti pregradnim zidom:
- poNJarne otpornosti od 90 minuta;
- visine do gornje ivice dilatacionog suda tranformatora;
- duNJine koja odgovara duNJini, odnosno �irini slivnog levka (kade)
ispod transformatora, zavisno od poloNJaja transformatora u odnosu na
susedni objekt (zgradu).

Izuzetno od stava 1. ovog �lana, za transformatorske stanice sme�tene

na stubu, uda�enost energetskog transformatora od susednih zgrada
(objekta) mora da iznosi najmanje 3 m.
�lan 20.
Ako se energetski transformatori postav�aju na otvoren prostor
bez me�uprostora, moraju se odvojiti vatrootpornim zidovima.
�lan 21.
Energetski transformatori moraju se postaviti tako da se omogu�i
�to lak�i pristup vozilima za ga�enje poNJara.
3. Odvo�enje u�a
�lan 22.
Svaki energetski transformator ili ure�aj koji pojedina�no sadrNJi
vi�e do 1 000 kg u�a mora imati sabirnu u�nu jamu za brzo odvo�enje ili sakup�anje
u�a. Sabirna u�na jama sastoji se od slivnog levka (kade), re�etke,
u�ne jame, odvoda i sli�no.
�lan 23.
Sabirna u�na jama izvodi se ispod energetskog transformatora ili
ure�aja ili na nekom drugom pogodnom mestu u okviru elektr�nergetskog
postrojenja ili van njega, zavisno od raspoloNJivog prostora i lokalnih
uslova.
�lan 24.
Sabirna u�na jama izvodi se ili pojedina�no, ispod svakog energetskog
transformatora ili ure�aja, ili kao zajedni�ka jama, kad se ista
sabirna u�na jama koristi za vi�e transformatora.
�lan 25.
Ako se sabirna u�na jama postav�a izvan mesta na kome se nalazi
energetski transformator ili ure�aj, na�in njenog izvo�enja bira se zavisno
od lokalnih uslova. Jama se povezuje sa slivnim levkom (kadom) ispod
�ti�enog transformatora ili ure�aja, pomo�u odgovaraju�eg odvoda.
Ako se sabirna u�na jama nalazi na otvorenom prostoru, dozvo�eno je
da u�e u njoj direktno ponire u zem�u ili da se kao sabirna u�na jama koristi
otvoreni rov. Uslov za ovakvo odv�enje u�a je da se zem�a natop�ena
u�em moNJe ukloniti i zameniti novim slojem zem�e i da izlivena koli�ina
u�a ni u kom slu�aju ne moNJe da prodre u vodotokove, vodne zahvate
ili kanalizaciju i u kanale za kablove glavnih i pomo�nih strujnih kola
odnosnog postrojenja.
�lan 26.
Sabirna u�na jama mora imati takvu zapreminu da moNJe da primi ukupnu
koli�inu u�a koju sadrNJi energetski transformator ili ure�aj.

Ako sabirna u�na jama sluNJi za vi�e energetskih transformatora

ili ure�aja, njena zapremina mora biti takva da primi ukupnu koli�inu
u�a energetskog transfomratora ili ure�aja koji sadrNJi najvi�e u�a.
�lan 27.
Sabirna u�na jama izvodi se tako da zapa�eno u�e koje isti�e iz
energetskog transformatora ili naprave ne moNJe goreti u jami. To se postiNJe
postav�anjem sloja �unka ili tucanika na metalnu re�etku ili
mreNJu,kojom se jama odvaja od okolnog prostora, ili kori��enjem dovo�no
dugog i pogodno oblikovanog odvoda, koji spaja slivni levak (kadu) i sabirnu
u�nu jamu.
�lan 28.
Sabirna u�na jama mora se izvesti tako da atmosferske ili podzemne
vode ne ometaju namenu koju ona ima.
�lan 29.
Ako energetski transformator ili ure�aj sadrNJi do 1 000 kg u�a,
izvo�enje sabirne u�ne jame nije obavezno, a umesto sabirne u�ne jame mogu
se koristiti slede�e mere za�tite:
1) ako se elektr�nergetsko postrojenje nalazi u zgradi (objektu) koja
sluNJi i za druge namene, prostorija u kojoj je postav�en energetski
transformator ili ure�aj mora imati dovo�no izdignut prag na vratima
tako da celokupna koli�ina u�a u slu�aju izlivanja ostane unutar prostorije.
Pod ove prostorije, kao i zidovi do visine praga na vratima moraju
biti nepropusni za u�e;
2) ako se elektr�nergetsko postrojenje nalazi na otvorenom
prostoru, u posebnoj zgradi (objektu) koja sluNJi isk�u�ivo za takvu namenu,
kao i u posebnoj jami izvan zgrade (objekta) dozvo�eno je da se u�e razliva
ispod i oko transformatora i da direktno ponire u zem�u, pod uslovom da
su ispunjeni uslovi iz �lana 25. stav 2. ovog pravilnika.
4. Otkrivanje i jav�anje poNJara
�lan 30.
U zgradama sa elektr�nergetskim postrojenjima nazivnog napona od
110 kV i vi�e , odnosno nazivne snage od 20 MVA i ve�e, mora se obezbediti
rano otkrivanje poNJara pomo�u ure�aja za automatsko otkrivanje i jav�anje
poNJara.
Ure�aji za automatsko otkrivanje i jav�anje poNJara moraju se
ugraditi i u prostorije u kojima se nalaze oprema i ure�aji od kojih bitno
zavisi rad elektr�nergetskog postrojenja ili elektr�nergetskog sistema
kao celine, na primer dispe�erski i ra�unski centri, komandne sale i
sli�no.
�lan 31.
Ure�aji za automatsko otkrivanje i jav�anje poNJara moraju se
ugraditi u sve prostorije u podru�ju jednog poNJarnog sektora. Signal pojave
poNJara mora se proslediti dispe�erskom centru ili odgovaraju�em
centru kontrole i uprav�anja.

5. Ure�aji za ga�enje poNJara

a) Pokretni aparati i sprave za ga�enje poNJara
�lan 32.
Za ga�enje poNJara na elektr�nergetskim postrojenjima i ure�ajima
primenjuju se pokretni aparati i sprave za ga�enje koji su prema tehni�kom
uputstvu predvi�eni za ga�enje poNJara na elektri�nim instalacijama.
Za elektr�nergetska postrojenja nazivne snage do 1 600 kVA bez osob�a,
postav�anje ovih aparata u postrojenje nije obavezno.
�lan 33.
Pokretni aparati i sprave za ga�enje koji se smeju upotreb�avati za
ga�enje poNJara elektri�nih ure�aja pod naponom moraju biti jednoobrazno
i upad�ivo ozna�eni natpisom: �Upotreba dozvo�ena za ga�enje pod naponom�.
�lan 34.
Aparati i sprave za ga�enje poNJara kod kojih je sredstvo za ga�enje
elektri�no provod�ivo ne smeju se sme�tati neposredno uz elektri�ne
ure�aje.
Aparati i sprave iz stava 1.ovog �lana moraju imati oznaku da se ne
smeju upotreb�avati za ga�enje poNJara na elektri�nim ure�ajima pod
naponom.
�lan 35.
Za ga�enje manjih poNJara na tlu (npr: manjih koli�ina zapa�enog
razlivenog u�a, kablova i sli�no) moNJe se, uz ostale odgovaraju�e sprave i
sredstva, upotrebiti i suv pesak, koji se �uva na odre�enim mestima u odgovaraju�im

posudama, zajedno sa pripadaju�om lopatom.

Pesak se moNJe upotrebiti i za podizanje manjih nasipa radi spre�avanja
�irenja razlivenog i eventualno zapa�enog u�a.
�lan 36.
Aparati i sprave za ga�enje poNJara u elektr�nergetskim postrojenjima
ne smeju se iznositi iz prostorija u koje su postav�eni niti je dozvo�ena
njihova upotreba u druge svrhe.
b) Stabilni ure�aji za ga�enje poNJara
�lan 37.
Energetski transformatori i elektri�ne rotacione ma�ine nazivnih
snaga preko 40 MVA po jedinici, sme�teni u zgradama, moraju imati
stabilne ure�aje za ga�enje poNJara.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, stabilne ure�aje za ga�enje
poNJara ne moraju imati cevni generatori, elektri�ne rotacione ma�ine
hla�ene vodonikom, kao i druge elektri�ne rotacione ma�ine koje imaju
izolaciju koja je nezapa�iva ili ne podrNJava gorenje, a kod kojih je primenjen
sistem za pravovremeno otkrivanje poNJara.

Energetski transformatori koji se nalaze u izdvojenim elektr�nergetskim

postrojenjima na otvorenom prostoru ne moraju se �tititi stabilnim
ure�ajima za ga�enje poNJara pod uslovom da je poloNJajem
(lokacijom) energetskih transformatora ili postav�anjem vatrostalnih
pregrada spre�eno �irenje poNJara na susedna nase�a ili zna�ajne objekte.
�lan 38.
Pri automatskom aktiviranju stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara,
sistem prenosa komande za glavni zaporni ventil (napravu) mora biti pouzdan,
a izvodi se pomo�u odgovaraju�ih eleektri�nih, mehani�kih, hidrauli�nih
ili pneumatskih naprava.
Aktiviranjem stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara mora se dati
zvu�ni signal uzbune.
Ako se komanda prenosi elektri�nim putem, kao izvor napona koristi
se posebno strujno kolo akumulatorske baterije.
�lan 39.
Aktiviranjem stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara mora se izvr�iti
automatsko odvajanje energetskog transformatora ili elektri�ne rotacione
ma�ine od elektr�nergetske mreNJe. Pored toga, mora se izvr�iti
razmagnetisavanje i isk�u�enje pogona elektri�ne rotacione ma�ine (npr:
isk�u�enje dovoda vode pripadaju�e vodene turbine, odnosno dovoda pare
pripadaju�e parne turbine i sl.), odnosno isk�u�enje ventilatora energetskog
transformatora.
�lan 40.
Aktiviranje stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara iz �lana 39, odnosno
prenos komande na glavni zaporni ventil (napravu) iz �lana 38. ovog pravilnika
izvodi se, po pravilu, tako da se zahteva prethodno delovanje osnovnih
elektri�nih za�tita elektri�ne rotacione ma�ine ili energetskog transformatora
(diferencijalna za�tita, Buholcova za�tita i sl.).
�lan 41.
Pored automatskog aktiviranja ure�aja za ga�enje poNJara, mora
postojati mogu�nost za njegovo nezavisno i neposredno ru�no aktiviranje.
Naprava za ru�no aktiviranje ure�aja za ga�enje poNJara (dugme, ru�ica
i sli�no) mora se nalaziti na uo�ivom, lako pristupa�nom i zaklonjenom
mestu, u blizini za�ti�enog postrojenja. ova naprava mora biti
ozna�ena na upad�iv na�in.
Ako postoji mogu�nost da se naprava za ru�no aktiviranje ure�aja za
ga�enje poNJara nehoti�no aktivira, treba predvideti dve uzastopne
operacije za njeno aktiviranje (npr: razbijanje stakla i pritisak na dugme).
�lan 42.
Sve naprave za rukovanje stabilnim ure�ajem za ga�enje poNJara moraju
biti upad�ivo i jasno ozna�ene odgovaraju�im bojama i natpisima, sa
oznakama njihovih pogonskih poloNJaja. Na prilazima do tih naprava treba,
po potrebi, postaviti i posebne natpise (putokaze).
15 225

�lan 43.
Razmaci izme�u delova pod naponom eleketr�nergetskog postrojenja
i delova stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara moraju odgovarati propisima
o tehni�kim normativima za eleketr�nergetska postrojenja nazivnog
napona iznad 1000 V.
�lan 44.
Delovi stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara moraju biti za�ti�eni
od previsokog napona dodira prema propisima o tehni�kim normativima za
elektri�ne instalacije niskog napona.
�lan 45.
Ako u elektr�nergetskom postrojenju postoji opasnost od eksplozije,
delovi stabilnog ure�aja za ga�enje poNJara koji su bitni za ga�enje moraju
se za�tititi od eksplozije pogodnim sme�tajem, odgovaraju�om konstrukcijom
ili odgovaraju�im merama za smanjenje dejstva eksplozije.
�lan 46.
Ako je postrojenje za�ti�eno stabilnim ure�ajem za ga�enje poNJara
raspra�enom vodom, mora postojati mogu�nost odvo�enja vode, kako se voda
ispu�tena iz ure�aja ne bi razlivala na delove postrojenja.
III. ZAVR�NE ODREDBE
�lan 47.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaNJi Pravilnik
o tehni�kim propisima za specijalnu za�titu elektr�nergetskih postrojenja
od poNJara (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 16/66, 58/72 i 24/75).
�lan 48.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM MERAMA ZA URE�AJE SA SVETLE�IM CEVIMA*
�lan 1.
Pri izvo�enju, upotrebi i odrNJavanju ure�aja sa svetle�im cevima
primenjiva�e se tehni�ke mere sadrNJane u Propisima o tehni�kim merama
za ure�aje sa svetle�im cevima, koji su od�tampani u Dodatku �SluNJbenog
lista SFRJ�, broj 14/67 i �ine sastavni deo ovog pravilnika.
�lan 2.
Postoje�i ure�aji sa svetle�im cevima i ure�aji sa svetle�im cevima
�ije je izvo�enje zapo�eto pre stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se
prilikom prve rekonstrukcije ili zamene pojedinih delova uskladiti sa
odredbama Propisa o tehni�kim merama za ure�aje sa svetle�im cevima iz
�lana 1. ovog pravilnika.
�lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 14/67.
15*

PROPIS I
O TEHNI�KIM MERAMA ZA URE�AJE SA SVETLE�IM CEVIMA
1. OP�TE ODREDBE
1.1 Ovim propisima odre�uju se tehni�ke mere za izvo�enje, upotrebu i
odrNJavanje ure�aja sa svetle�im cevima koji se nalaze na otvorenom
prostoru ili u zatvorenim prostorijama, a prik�u�eni su na
mreNJu niskog napona preko posebnih transformatora.
Ovi propisi primenjuju se i na ure�aje sa svetle�im cevima koji
sluNJe kao signal za upozorenje avionima na opasnost ili za druge
signalne svrhe, a koji su prik�u�eni direktno na vodove visokog
napona.
Ovi propisi ne odnose se na ure�aje na vozilima, elektromedicinske
ure�aje, kao ni na druge ure�aje koji ne sluNJe neposredno za
svetlosne efekte.
1.2 Ako ovim propisima nije druk�ije odre�eno, za instalaciju niskog
napona na primarnoj strani ure�aja sa svetle�im cevima (od prik�u�ka
na mreNJu ili na izvor struje do primarnih steza�ki balasta)
vaNJe Tehni�ki propisi za izvo�enje elektr�nergetskih
instalacija visokog napona, propisi o za�titi na radu, kao i op�te
priznata pravila iz oblasti elektrotehnike.
1.3 Ure�aji sa svetle�im cevima moraju se izvoditi i dimenzionisati
tako da pri njihovoj redovnoj upotrebi ne moNJe nastati nikakva
opasnost za �ude i okolinu.
1.4 Svi sastavni delovi ure�aja sa svetle�im cevima moraju odgovarati
vaNJe�im jugoslovenskim standardima i moraju imati atest.
2. DEFINICIJE POJMOVA
NiNJe navedeni izrazi imaju u smislu odredaba ovih propisa slede�a
zna�enja:
2.01 svetle�e cevi su izvor svetlosti sa hladnim ili toplim elektrodama,
punjene plemenitim gasom pod malim pritiskom i svetle
usled elektri�nog praNJnjenja pod naponom preko 1000 V;

2.02 ure�aj sa svetle�im cevima je ure�aj sa cevima koje proizvode svetlost

za potrebe osvet�enja, reklame, svetlosnih efekata ili
signalizacije. Sastavni delovi tog ure�aja su: svetle�i cevi, vodovi
visokog napona, balasti, vodovi niskog napona i dr.;
203 ure�aji u zatvorenim prostorijama su ure�aji koji se nalaze u
prostorijama, u kojima su sa svih strana za�ti�eni od uticaja vremenskih
nepogoda;
2.04 ure�aji na otvorenom prostoru su ure�aji koji su neposredno izloNJeni
vremenskim nepogodama, kao �to su ure�aji na krovovima,
ure�aji na zidovima zgrada itd. Ure�ajima na otvorenom prostoru
smatraju se i ure�aji na pokrivenim ali otvorenim mestima.
Ako se pojedini delovi ure�aja, kao �to su cevi i vodovi, nalaze na
otvorenom prostoru, a pojedini delovi ure�aja, kao �to su balasti
nalaze u zatvorenoj prostoriji, takav ure�aj smatra se kao ure�aj na
otvorenom prostoru;
2.05 svetle�a skupina je deo ure�aja sa svetle�im cevima, koji je i sa
primarne i sa sekundarne strane elektri�no i prostorno odvojen
od drugih delova ure�aja. Jedna skupina moNJe imati jedno ili vi�e
strujnih kola visokog napona;
2.06 balasti su oni ure�aji koji sadrNJe aktivne i induktivne otpore,
transformatore i kondenzatore, pojedina�no ili u kombinacijama,
a sluNJe za ograni�enje pogonske struje svetle�ih cevi ili za stvaranje
potrebnih preduslova za pa�enje. Oni mogu imati i sredstva za
pobo�anje faktora snage, za uklanjanje radio-smetnji ili za blokiranje
tonfrekventnih komandnih impulsa;
2.07 vodovi svetle�ih cevi su vodovi izme�u sekundarnih steza�ki balasta
i cevi, kao i vodovi izme�u samih cevi;
2.08 spojnice svetle�ih cevi su spojni delovi izme�u podnoNJja (kapa)
cevi i vodova (vijci ili grla);
2.09 obo�ja elektroda su oni delovi svetle�ih cevi koji obuhvataju
elektrode,
2.10 pokrovi su kutije od metala ili od izolacionog materijala, ili i
od jednog i od drugog, koji tako pokrivaju obo�ja elektroda,
podnoNJja i spojnice cevi da su delovi pod naponom za�ti�eni od
dodira. Pokrovi mogu sluNJiti i za drNJanje cevi;
2.11 re�efna tela su �up�a tela na koja se pri�vr��uju cevi i u kojima
se nalaze prik�u�ci i vodovi za cevi, koji su sme�teni tako da su
delovi pod naponom za�ti�eni od dodira;
2.12 drNJa�i svetle�ih cevi su naprave za neposredno drNJanje cevi, a
mogu biti od metala ili od izolacionog materijala;
2.13 uklopne naprave za svetle�e cevi su uklopne naprave ugra�ene na
strani visokog napona balasta;
2.14 napon skupine je najvi�i napon koji se u skupini moNJe pojaviti
izme�u bilo koja dva dela pod naponom. On se obi�no pojav�uje u
praznom hodu kad cevi nisu prik�u�ene;
2.15 napon skupine prema zem�i je najvi�i mogu�i napon prema zem�i,
koji se u skupini moNJe pojaviti;

2.16 strujna staza je najkra�i put kojim struja moNJe prelaziti po

povr�ini izolatora ili kroz spojeve (fuge) sastav�enih izolatora;
2.17 vazdu�ni razmak je najkra�i put kroz vazduh, na kome moNJe nastati
preskok struje.
3. NAPON SKUPINE PREMA ZEM�I, NAPON SKUPINE,
SNAGA
3.1 Najvi�i dozvo�eni napon skupine prema zem�i ure�aja sa svetle�im
cevima moNJe iznositi 7,5 kV.
3.2 Najvi�i dozvo�eni napon skupine ure�aja sa svetle�im cevima
moNJe iznositi, i to:
7,5 kV � za skupine sa neuzem�enim strujnim kolima visokog
napona;
15 kV � za skupine sa strujnim kolima visokog napona koja su u sre-
di�tu uzem�ena.
Navedene vrednosti napona su efektivne vrednosti.
3.3 U normalnom pogonu ne smeju usled izobli�enja naponske krive
nastati temene vrednosti napona skupine ve�e od 12,5 kV za napon
skupine prema zem�i, odnosno od 25 kV za napon skupine.
Za merenje temene vrednosti napona treba upotrebiti sferna
iskri�ta ili druge instrumente pogodne za takva merenja.
3.4 Najve�a dozvo�ena sekundarna nazivna snaga svetle�e skupine
moNJe iznositi 1,2 kVA.
4. ZA�TITNE MERE
4.1 Za�tita od slu�ajnog dodira delova pod naponom
4.11 Svi delovi ure�aja sa svetle�im cevima, koji su pod naponom, moraju
biti za�ti�eni od slu�ajnog dodira.
Ta za�tita mora postojati i kad se sa tih ure�aja uklone delovi
koji se mogu skinuti bez upotrebe alata.
4.12 Poklopci i vrata na ure�ajima moraju biti tako pri�vr��eni da je
skidanje poklopaca i otvaranje vrata mogu�no samo pomo�u alata
ili k�u�a, ako takvim skidanjem odnosno otvaranjem postaju
pristupa�ni delovi pod naponom.
Odredbe stava 1. ove ta�ke ne odnose se na kontakte u grlima, koji
postaju pristupa�ni kad se cev izvadi.
Pri�vr��avanje poklopaca i zatvaranje vrata mora biti takvo da
poklopac odnosno vrata ne smeju popustiti usled potresa, udaraca,
vlade ili zagrevanja u pogonu.
4.13 Spoj svih primarnih strujnih kola koja pripadaju istoj svetle�oj
skupini sa izvorom struje mora biti izveden tako da se u svim polovima
prisilno prekine ako se skinu poklopci balasta odnosno visokonaponskih
uklopnih naprava ili ako se otvore vrata na
orman�i�ima u kojima se nalaze balast odnosno visokonaponske
uklopne naprave.

Spoj sa izvorom struje moNJe se prekidati i kontaktorom (sklopnikom).

4.14 Uz svaki ure�aj sa svetle�im cevima mora se na lako pristupa�nom
i vid�ivom mestu postaviti posebna kutijica sa dugmetom (tipkalom)
za prekidanje spoja i sa staklenim poklopcem sa natpisom:
�U SLU�AJU PO�ARA � RAZBITI STAKLO�
Kutijica treba da bude izra�ena tako da usled razbijanja stakla
dugme prekine struju magneta kontaktora, a kontaktor svaki dovod
primarne struje do tog ure�aja. Ova kutijica mora biti iznutra
osvet�ena kad je ure�aj u pogonu.
4.15 Prisilno prekidanje spoja kad se skinu poklopci ili otvore vrata
orman�i�a, prema ta�ki 4.13 ovih propisa, nije neophodno ako se
ure�aj sastoji samo od jednog balasta, sa jednim visokonaponskim
strujnim kolom i ako se balast i obo�je elektrode nalaze u zajedni�kom
za�titnom ku�i�tu, a ceo ure�aj nije svakom lako
pristupa�an.
4.16 Blaasti moraju biti ugra�eni u za�titna ku�i�ta. Kao za�titna
ku�i�ta mogu sluNJiti i dovo�no velike i podesne kutije za slova,
tj. kutije u koje su sme�tene cevi koje obrazuju slova.
4.17 Obo�ja elektroda moraju biti za�ti�ena od dodira spojnicama
svetle�ih cevi, pokrovima ili drugim vrstama pokriva�a.
Ostali delovi svetle�ih cevi ne moraju biti za�ti�eni od dodira.
4.18 Balasti, uklopne naprave i razvodne kutije, u kojima se nalaze delovi
pdo visokim naponom, moraju biti jasno i trajno obeleNJeni
znakom opasnosti.
4.2. Za�tita od previsokog napona dodira
4.21 Na primarnoj strani balasta treba u smislu Tehni�kih propisa za
izvo�enje elektr�nergetskih instalacija u zgradama, sprovesti
za�titu odgovaraju�om izradom elektri�nih naprava i sastavnih
delova ure�aja, savesnim postab�anjem samog ure�aja i primenom
dopunskih za�titnih mera, kao �to su: izolovanje, uzem�enje, nulovanje
i dr.
4.22 Na sekundarnoj strani treba preduzeti slede�e za�titne mere:
4.221 Svi provodni delovi ure�aja sa svetle�im cevima, koji u slu�aju
kvara mogu do�i pod napon, a koji se mogu dodirnuti, kao �to su
za�titne kutije i drugi delovi balasta, za�titne cevi ili pla�tovi
vodova, metalne konstrukcije na koje je postav�en ure�aj i
sli�no � moraju se prik�u�iti na zajedni�ki za�titni vod.
Ako je vi�e provodnih delova koje treba za�tititi me�usobno
spojeno zakivanjem ili zavarivanjem, dovo�no je jedan od tih delova
spojiti sa zajedni�kim za�titnim vodom;
4.222 U mreNJama u kojima su ispunjeni uslovi za�tite nulovanjem, mora
se za�titni vod spojiti sa nultim vodom;
4.223 U ure�ajima kod kojih je na primarnoj strani primenjeno za�titno
uzem�enje, mora se za�titni vod spojiti sa za�titnim uzem�enjem
na primarnoj strani;

4.224 U ure�ajima kod kojih je na primarnoj strani kao za�tita od previsokog

napona dodira primenjena za�titna naponska sklopka,
mora se i za�titni vod spojiti sa steza�kom koja je na sklopki
predvi�ena za prik�u�ak za�titnog voda.
Za�titni vod i pomo�ni zem�ovod u zgradama moraju biti za�ti�eni
od mehani�kog o�te�enja posebnom mehani�kom za�titom,
npr. polaganjem u cev ili na�inom izvo�enja (posebna NJila vi�eNJilnog
voda ili voda sa pla�tom);
4.225 Ako je kao dopunska za�titna mera na primarnoj strani primenjeno
za�titno izolovanje pa nema za�tite prema ta�. 4.222 do 4.224 ovih
propisa, zajedni�ki za�titni vod sekundarne strane mora se prik�u�iti
na uzem�enje �iji otpor ne sme biti ve�i od 50 oma.
4.23 Ako je neka ta�ka sekundarnog strujnog kola pogonski uzem�ena, tu
ta�ku treba spojiti i sa za�titnim vodom iz ta�ke 4.221 ovih propisa.
4.24 Svi balasti, sve sklopne naprave, sve spojnice svetle�ih cevi, svi
pokrovi, sve kutije za slova i sve metalne konstrukcije, koji su
upotreb�eni za ure�aj sa svetle�im cevima a posebno se montiraju,
moraju imati steza�ku za prik�u�ak za�titnog voda.
4.25 Vijci za prik�u�ak za�titnog voda moraju biti tehni�ki ekvivalentni
prik�u�cima za dovod struje i moraju biti dimenzioni2
sani za prik�u�ak za�titnog voda od 1,5 mm2 do 6 mm.
4.26 Pored vijka za prik�u�ak za�titnog voda mora biti znak uzem�enja.
4.27 Otvoreno poloNJeni za�titni vodovi moraju biti jednoNJi�ni i
moraju imati presek od najmanje 4 mm2 Cu.
Ako su ovi vodovi od drugog materijala, moraju imati bar isto
toliko provodnost. Za�ti�eno poloNJeni vodovi moraju imati presek
od najmanje 1,5 mm2 Cu ili ekvivalentnu provodnost.
Ako se na sekundarnoj strani upotreb�avaju vodovi sa metalnim
pla�tom i dodatnom NJicom ispod pla�ta, moNJe se dodatna NJica
upotrebiti kao za�titni vod sekundarne strane. Na primarnoj
strani to nije dozvo�eno.
4.28 Kod ure�aja postav�enih na otvorenom prostoru moNJe se za�titni
vod spojiti sa gromobranom, ako postoji gromobran.
5. STRUJNA KOLA I SVETLE�E SKUPINE
5.1 Optere�enje vodova primarnih strujnih kola ne sme prekora�iti
ja�ine struje odre�ene Tehni�kim propisima za izvo�enje elektr�nergetskih
instalacija u zgradama. Primarno strujno kolo sme
se osigurati osigura�en od najvi�e 16 A.
5.2 Svako visokonaponsko strujno kolo sme imati samo jedan balast. To
se ne odnosi na aktivne i induktivne otpore.
5.3 Ako jedna svetle�a skupina ima vi�e visokonaponskih strujnih
kola, instalacioni materijal, strujne staze i vazdu�ni razmaci
moraju odgovarati najvi�em naponu skupine prema zem�i.

5.4 Balasti koji pripadaju istoj svetle�oj skupini moraju se prostorno

zajedni�ki postaviti, radi istovremenog odvajanja od napona.
5.5 Vodovi svetle�ih cevi jedne svetle�e skupine moraju biti ode�eni
od vodova druge svetle�e skupine tako da izme�u njih ne moNJe do�i
do prevo�enja napona (npr. polaganjem u posebne cevi).
5.6 Sklopke za prekidanje dovoda struje do jedne svetle�e skupine moraju
istovremeno prekidati sve fazne provodnike za tu skupinu.
PoloNJaji �uk�u�eno� i �isk�u�eno� moraju se jasno raspoznavati.
5.7 Sve sklopke primarne strane, kao �to su sklopke koje prekidaju
kolo pri otvaranju poklopca i sl., a koje pripadaju balastima jedne
svetle�e skupine, moraju biti spojene tako da se otvaranjem samo
jednog za�titnog orman�i�a prekinu svi fazni provodnici balasta
te svetle�e skupine.
Umesto sklopke moNJe se upotrebiti kontaktor.
6. SVETLE�E CEVI
6.1 Na ure�ajima na otvorenom prostoru mora se spre�iti da voda koja
u�e u spojnice i pokrove ne te�e preko prik�u�aka, da se ne bi smanjili
strujne staze i vazdu�ni razmaci.
Otvori za oticanje vode moraju imati pre�nik od najmanje 7 mm.
6.2 Svetle�e cevi moraju se dobro pri�vrstiti pomo�u drNJa�a i
vezova, tako da usled potresa i atmosferskih uticaja ne popuste
prik�u�ci vodova u spojnicama, da cevi na menjaju svoj poloNJaj i da
se spre�i otpadanje ve�ih delova cevi u slu�aju loma.
6.3 Vodovi se na cevi moraju prik�u�iti preko podnoNJja (kape) koje je
stalno pri�vr��eno za cev.
Vod se ne sme spojiti neposredno NJicom koja od elektrode izlazi
kroz zid cevi. �icu koja izlazi od elektrode treba lem�enjem ili
zavarivanjem �vrsto spojiti sa podnoNJjem cevi.
6.31 Oni delovi podnoNJja cevi koji sluNJe za kontakt moraju biti od dobro
provodnog antikorozivnog materijala ili moraju na siguran
na�in biti prevu�eni takvim materijalom.
6.32 Vodovi se za podnoNJje prik�u�uju pomo�u vijaka pre�nika najmanje
M3 ili pomo�u spojnica cevi.
7. BALASTI
7.1 Indikativni otpori ili transformatori ne smeju se prilikom
izvo�enja instalacije spajati na red sa kondenzatorima, nego to
mora biti izvr�eno ve� u toku proizvodnje.
7.2 Izme�u primarne i sekundarne strane balasta ne smeju se naknadno
izvoditi nikakvi galvanski spojevi.
7.3 Transformatori i induktivni otpori moraju biti gra�eni i
dimenzionisani tako da se ni u slu�aju povi�enog napona ni u slu�aju
kratkog spoja ne zagreju niti svoju okolinu iznad temeprature
dozvo�ene za upotreb�eni izolacioni materijal.

7.4 Dozvo�eno povi�enje temperature okoline iznosi:

50� C � na mestu uvoda izolovanih vodova u balast;
70� C � na spo�nem delu ili na povr�ini na koju se balast postav�a
ili pri�vr��uje.
8. SKLOPKE I OSIGURA�I
8.1 Svaki ure�aj sa svetle�im cevima mora na primarnoj strani da ima
glavnu ru�nu sklopku za uk�u�enje i isk�u�enje, koja istovremeno
prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik ako nije uzem�en.
Na sklopki se mora jasno videti poloNJaj �isk�u�eno�. Sklopka
mora da ima oznaku da pripada ure�aju sa svetle�im cevima.
Ako je ure�aj sa vi�e svetle�ih skupina odnosno strujnih kola, na
sklopki se mora nalaziti oznaka da pripada pojedinoj svetle�oj
skupini odnosno strujnom kolu.
8.2 Ako su delovi ure�aja sa svetle�im cevima na sekundarnoj strani
spojeni u svetle�e skupine, glavne mreNJne sklopke na primarnoj
strani moraju istovremeno da prekidaju dovod struje do svih balasta
i drugih naprava koje pripadaju tim skupinama.
8.3 Primarni vodovi ure�aja sa svetle�im cevima moraju biti za�ti�eni
osigura�ima za koje vaNJe propisi o osiguranju vodova.
Osigura�i mogu biti ugra�eni zajedno sa balastima ili odvojeno
npr. na centralnom razdelniku ili u orman�i�u.
Ako su osigura�i ugra�eni zajedno sa balastima, mora da postoji
mogu�nost njihove zamene a da se poklopac balasta ne otvara.
Osigura�i moraju biti uvek pristupa�ni.
Na svim osigura�ima mora biti ozna�eno da pripadaju ure�aju sa
svetle�im cevima.
Ako je ure�aj sa vi�e strujnih kola, mora biti ozna�eno i kom strujnom
kolu ili svetle�oj skupini osigura�i pripadaju.
9. VODOVI I POLAGA�E VODOVA
9.1 Za vodove primarne strane i njihovo polaganje vaNJe Tehni�ki
propisi za izvo�enje elektr�nergetskih instalacija u zgradama.
9.2 Na sekundarnoj strani moraju se upotrebiti specijalni visokonaponski
vodovi za ure�aje sa svetle�im cevima, i to:
9.21 Unutar pokrova i re�efnih tela, kao i u �eli�nim cevima nad i
pod lepom (NJbukom) u suvim prostorijama � vodovi SP/V, SGP/V ili
AG/V;
9.22 u suvim i vlaNJnim zatvorenim prostorijama na otvorenom
prostoru nad lepom � vodovi sa metalnim �avnim omota�em i spo�nim
za�titnim pla�tom od PVC mase, i to PCT 04, RAT 04, GCT 04,
GAT 04.
9.3 Izolacija na svetle�im skupinama kod kojih je jedna ta�ka sekundarne
strane uzem�ena, mora odgovarati naponu skupine prema zem�i,
a na svetle�im skupinama kod kojih ni jedna ta�ka sekundarne
strane nije uzeme�ena, mora odgovarati naponu skupine.

9.4 Pri polaganju vodova ure�aja sa svetle�im cevima treba se

pridrNJavati slede�eg:
9.41 na mestima na kojima postoji mogu�nost mehani�kog o�te�enja,
vodovi moraju biti dovo�no za�ti�eni posebnim za�titnim cevima,
metalnim pokriva�ima i sl;
9.42 vodovi za svetle�e cevi bez metalnog pla�ta ne smeju se polagati
tako da budu pritisnuti na o�tre ivice.
Uda�enost vodova od drugih delova pod naponom mora iznositi
najmanje 5 mm pri naponu od 7,5 kV u suvim prostorijama odnosno
pri naponu od 4,5 kV na otvorenom prostoru.
Pri naponu od 15 kV uda�enost vodova mora iznositi u suvim
prostorijama najmanje 10 mm, a na otvorenom prostoru � najmanje 14
mm;
9.43 u kanalima ili olucima treba vodove pojedinih svetle�ih skupina
polagati pregledno i odvojeno;
9.44 u limena ku�i�ta smeju se vodovi uvoditi samo kroz propisane
uvodnice;
9.45 posebnim merama treba spre�iti da voda koja curi po vodovima ne
do�e do provodnika, kao i da voda koja curi po svetle�im cevima ne
pre�e na spo�ni pla�t vodova. Stoga treba spo�ne slojeve (oplet,
metalni pla�t i sl.) skinuti u duNJini propisane strujne staze.
Krajeve vodova svetle�ih cevi treba, po pravilu, omotati izolacionom
trakom od ve�ta�ke mase koja je otporna prema ozonu i ne
upija vodu;
9.46 spojni vodovi me�u pojedinim svetle�im cevima moraju biti �to
kra�i.
10 URE�AJI NA OTVORENOM PROSTORU I U VLA�NIM
ZATVORENIM PROSTORIJAMA, KAO I NA MESTIMA
UGRO�ENIM OD EKSPLOZIVNIH SME�A
10.1 Za ure�aje na otvorenom prostoru i u vlaNJnim zatvorenim prostorijama
smeju se upotrebiti samo vodovi namenjeni za vlaNJne prostorije.
10.2 Za ure�aje na otvorenom prostoru i u vlaNJnim zatvorenim prostorijama
smeju se upotrebiti samo vodovi namenjeni za vlaNJne prostorije.
10.2 Balasti i ostali pribor, koji se upotreb�avaju na otvorenom
prostoru, moraju biti za�ti�eni od ki�e.
10.3 Postav�anje ure�aja sa svetle�im cevima na mestima ugroNJenim od
eksplozivnih sme�a nije dozvo�eno.
11. SUZBIJA�E RADIO�SMET�I
Ure�aji sa svetle�im cevima moraju, po potrebi, biti snabdeveni
napravama koje spre�avaju �irenje radio-smetnji izazvanih tim
ure�ajima.

12. PROTIVPO�ARNE MERE

12.1 S obzirom da su normalni balasti gra�eni za temperaturu vazduha
okoline od najvi�e 35�S, pri ugradnji takvih balasta treba postupiti
na slede�i na�in:
12.11 balaste treba smestiti tako da u redovnom pogonu temperatura vazduha
okoline ne prelazi 35�S.
Ako se moNJe o�ekivati da temperatura vazduha okoline bude vi�e
od 35�S, treba upotrebiti specijalne balaste gra�ene za povi�enu
temperaturu �to mora biti ozna�eno na samoj napravi;
12.12 otvori za hla�enje u za�titnim orman�i�ima balasta moraju se postaviti
tako da bude omogu�eno nesmetano strujanje vazduha za hla�enje;
12.13 ako se vi�e balasta nalaze jedan do drugog, oni moraju biti me�usobno
uda�eni toliko, da temperatura vazduha njihove neposredne
okoline pri normalnom radu ne prelazi 35�S, kako se ne bi
me�usobno zagrevali;
12.14 ako se balasti moraju postaviti u prostorije ili delove prostorija
u kojima se mogu o�ekivati temperature vazduha vi�e od
35�S (u dvorane za publiku, kuhinje i sl.), treba preduzeti posebne
mere (npr. dovod sveNJeg vazduha i sl.) da u njihovoj okolini temperatura
vazduha nikada ne prelazi 35�S.
12.2 U blizini zapa�enog materijala balasti se moraju postaviti tako
da u slu�aju kvara ne moNJe do�i do poNJara.
Balaste ne treba, po pravilu, sme�tati u izloge u kojima se izlaNJu
zapa�ivi predmeti.
12.3 Razvodni orman�i�i ili razdelnici u koje se balasti sme�taju moraju
biti od nezapa�ivog materijala.
12.4 Ako se pokrovi ili spojnice svetle�ih cevi moraju postaviti jedni
pored drugih, ne smeju se postaviti tako blizu da se me�usobno
greju, a naro�ito ne ako se postav�aju jedni iznad drugih.
Temperatura spojnica svetle�ih cevi ili pokrova ne sme prelaziti
40� S.
12.5 Radi spre�avanja poNJara, vodove svetle�ih cevi treba postaviti na
slede�i na�in:
12.51 na nezapa�ivim zidovima, podlogama ili gra�evinskim elementima
vodove treba polagati tako da ne nastane opasnost od poNJara,
ako usled kvara u izolaciji ili zbog kratkog spoja izgori deo
voda;
12.52 pojedine provodnike treba polagati na me�usobnom odstojanju kao i
na odstojanju izme�u njih i zem�e odnosno izme�u njih i uzem�enih
provodnih delova, tako da u redovnom pogonu to odstojanje bude dovo�na
izolacija protiv kratkog spoja odnosno spoja sa zem�om.

13. STRUJNE STAZE I VAZDU�NI RAZMACI

Na ure�ajima sa svetle�im cevima moraju postojati dovo�no
velike strujne staze i vazdu�ni razmaci izme�u delova pod naponom
raznog polariteta i izme�u delova pod naponom i metalnih delova
koji se mogu dodirnuti. Ove strujne staze i vazdu�ni razmaci
moraju iznositi najmanje:
Napon 380 V 3 kV 7,5 kV 15 kV
Strujna staza (SS) ili vazdu�ni
razmak (VR) SS VR SS VR SS VR SS VR
mm mm mm mm mm mm mm mm
U suvim prostorijama 4 3 16 11 32 20 60 35
U vlaNJnim prostorijama i na otvorenom
prostoru 7 6 25 15 53 28 100 50
14. POSEBNI USLOVI ZA URE�AJE SA SVETLE�IM CEVIMA
Ure�aji sa svetle�im cevima moraju biti �to pristupa�niji radi
popravki i odrNJavanja, i to bez postav�anja skela, lestvica i dr.,
�to bi moglo smetati saobra�aju za duNJe vreme.
Ako se ure�aj nalazi na fasadi zgrade, treba uz njega po mogu�stvu
ugraditi penjalice il ga odmaknuti od ivice krova da bi se mogao
poprav�ati sa prednje strane bez postav�anja skela.
15. ISPITIVA�E URE�AJA SA SVETLE�IM CEVIMA
15.1 Novopostav�eni ure�aji sa svetle�im cevima moraju se pre upotrebe
ispitati da li odgovaraju ovim propisima, vaNJe�im tehni�kim
propisima koji se odnose na ove ure�aje ili delove ovih
ure�aja. Pri tom ispitivanju treba naro�ito utvrditi ispravnost
delova svih za�titnih naprava ugra�enih u ure�aj (maksimalnih
automata, osigura�a i sl.), izolaciono stanje ure�aja prema zem�i,
pogonsku ja�inu struje svakog visokonaponskog strujnog kola itd.
Izolaciono stanje treba ispitati pod naponom koji je 1,5 puta
vi�i od dozvo�enog napona skupine prema zem�i.
Pogonska ja�ina struje ne sme prelaziti nazivnu vrednost nazna-
�enu na natpisnoj plo�ici balasta.
15.2 Na dobro vid�ivom mestu ure�aja sa svetle�im cevima mora se nalaziti
natpisna plo�ica sa slede�im podacima: naziv organizacije
koja je postavila ure�aj, datum postav�anja ure�aja i napon skupine
prema zem�i.
15.3 Korisnik ure�aja sa svetle�im cevima mora imati �emu ure�aja,
koju mora �uvati u svojoj arhivi.
Jednu kopiju �eme treba postaviti na podesno i za�ti�eno mesto
pored samog ure�aja (npr. sa unutra�nje strane vrata orman�i�a za
balaste).

15.4 Ako su pri rekonstrukciji ure�aja sa svetle�im cevima nastale

bitne izmene, treba ponovo izvr�iti ispitivanje prema ta�ki 15.1
ovih propisa, a po potrebi i izmeniti i dopuniti �emu ure�aja.
15.5 Ako rekonstrukciju ure�aja nije izvodila ista organizacija, uz ranije
postav�enu natpisnu plo�icu (ta�ka 15.2) treba dodati i novu
natpisnu plo�icu sa podacima: naziv organizacije koja je rekonstrusala
ure�aj, datum rekonstrukcije ure�aja i napon skupine
prema zem�i.
15.6 Najmanje jedanput godi�nje mora se ure�aj sa svetle�im cevima
pregledati i ispitati prema ta�ki 15.1 ovih propisa, kao i sastaviti
zapisnik o ispravnosti i sigurnosti ure�aja.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM MERAMA ZA POGON I ODR�AVA�E
ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A*
�lan 1.
Na pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih postrojenja primenjiva�e
se tehni�ke mere sadrNJane u Propisima o tehni�kim merama za pogon i
odrNJavanje elektr�nergetskih postrojenja, koji su od�tampani uz ovaj pravilnik
i �ine njegov sastavni deo.
�lan 2.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe Pravilnik
o Tehni�kim propisima za pogon, odrNJavanje i reviziju elektr�nergetskih
postrojenja (�SluNJbeni list FNRJ�, broj 6/57) i Tehni�ki propisi
za pogon, odrNJavanje i reviziju elektr�nergetskih postrojenja, koji �ine
sastavni deo tog pravilnika a objav�eni su u Dodatku �SluNJbenog lista
FNRJ�, broj 6/57.
�lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.
PROPISI O TEHNI�KIM MERAMA ZA POGON I ODR�AVA�E
ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A
1 OP�TE ODREDBE
1.1 Ovim propisima odre�uju se tehni�ke mere za pogon i odrNJavanje
elektr�nergetskih postrojenja.
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 19/68.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o tehni�kim normativima za pogon i odrNJavanje
elektr�nergetskih postrojenja i vodova (�SluNJbeni list SRJ�, broj 41/93) stav�ene
su van snage
odredbe ovog pravilnika koje se odnose na pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih
postrojenja i
vodova.

Na pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih postrojenja obavezno se

primenjuju i za�titne mere utvr�ene drugim propisima.
1.2 U smislu ovih propisa niNJe navedeni izrazi imaju slede�a zna�enja,
i to:
1.21 Pogon su proizvodnja, prenos, raspodela i kori��enje elektri�ne
energije;
1.22 OdrNJavanje je rad na odrNJavanju elektr�nergetskih postrojenja u
tehni�ki ispravnom stanju, u skladu sa uputstvima o odrNJavanju i
uputstvima proizvo�a�a opreme;
1.23 Revizija je periodi�ni pregled elektr�nergetskih postrojenja
radi utvr�ivanja njihovog stanja i pogonske sposobnosti, koji se
vr�i u vremenskim razmacima predvi�enim uputstvima o reviziji;
1.24 Remont je rad koji ima za ci� da se ve�im popravkama i zamenama
dotrajalih delova, u granicama pogonskih potreba, odrNJi elektr�nergetsko
postrojenje u tehni�ki ispravnom stanju, a koji se
vr�i u vremenskim razmacima predvi�enim uputstvima o remontu.
1.3 Radi pravilnog odrNJavanja i kori��enja elektr�nergetskog
postrojenja, kao i radi njegove ve�e pogonske sigurnosti, za elektr�nergetsko
postrojenje mora postojati sre�ena tehni�ka dokumentacija.
1.31 Tehni�ka dokumentacija, zavisno od zna�aja i veli�ine postrojenja,
treba, po pravilu, da sadrNJi:
� glavne karakteristike objekta, postrojenja, ma�ina i aparata;
� uputstva za pogon objekata i postrojenja;
� uputstva za odrNJavanje objekata i postrojenja;
� uputstva za reviziju objekata i postrojenja;
� uputstva za remont objekata i postrojenja;
� rokovnik sistematskog odrNJavanja kojim se reguli�u pojedini
redovni poslovi kao �to su: podmazivanje, zamena u�a, ispitivanje
u�a, zamena pojedinih delova i sl.;
� dosije osnovnog objekta, ma�ine ili aparata sa �emom postrojenja,
koji mora sadrNJavati osnovne podatke;
� dosije gra�evinskih objekata ili njihovih delova, koji mora sadrNJavati
podatke o lokaciji objekta, nosivosti terena, geolo�kom
sastavu zem�i�ta i hidrolo�kim i m eteorolo�kim prilikama,
kao i situacioni plan objekta, plan teme�a objekta i crteNJ svih
delova koji se nalaze u zem�i.
1.32 Pri teku�em odrNJavanju i reviziji treba sastaviti i u tehni�ku
dokumentaciju uneti izve�taj o stanju objekta, ma�ine ili aparata,
sa naznakom �ta treba obezbediti i uraditi za vreme narednog
remonta.
1.33 U odgovaraju�i dosije unose se zapisnici o izvr�enom ispitivanju
funkcionalnosti za�titnih i regulacionih ure�aja, kao i me�uzavisnih
sklopova.
1.34 Sve promene, rekonstrukcije, havarije i njihovi uzroci ili bilo
kakvi radovi koji menjaju osnovne karakteristike objekta, moraju
se uneti u odgovaraju�i dosije.
1.4 Svaki elektr�nergetski objekt mora imati potrebnu pogonsku
dokumentaciju.

1.41 Korisnik elektr�nergetskog objekta duNJan je, u skladu sa vaNJe�im

propisima i pogonskim uputstvima, a na osnovu potreba i iskustava,
odrediti veli�ine koje se moraju ubeleNJavati odnosno
registrovati tokom pogona. Veli�ine treba da budu odre�ene tako
da se mogu kontgrolisati stanje i promene odnosnog objekta, ma�ine
ili aparata, kao i celog pogona.
1.42 Svako elektr�nergetsko postrojenje odnosno njegov deo koji
funkcionalno ili s obzirom na osob�e koje njime rukuje �ini zasebnu
celinu, mora imati pismenu evidenciju:
� o primopredaji duNJnosti smene;
� o naredbama i uputstvima;
� o pogonskim manipulacijama, reagovanjima za�titnih ure�aja,
kvarovima i merama preduzetim za njihovo otklanjanje (operativni
dnevnik);
� o radnim nalozima i dozvolama za rad na pojedinim delovima
postrojenja prilikom odrNJavanja, revizije, remonta i popravki;
� o veli�inama koje pokazuju instrumenti zna�ajni za tehnolo�ki
proces odnosnog dela postrojenja u odre�enim intervalima, a
koje propisuje korisnik (pogonske liste);
� o podacima koji se automatski registruju.
1.43 Pravilnikom radne organizacije treba da se bliNJe odrede rokovi
i na�in �uvanja pogonske dokumentacije.
1.44 Dnevnu pogonsku dokumentaciju mora svakodnevno pregledati i
overavati lice koje je radna organizacija za to odredila.
1.5 Za svaki elektr�nergetski objekt moraju postojati deta�ni
interni propisi o manipulaciji, radu i bezbednosti pri radu, o
odrNJavanju i kontroli postrojenja, kao i o evidenciji o tome.
1.51 Za svako zna�ajnije postrojenje i ure�aj: kotlovsko postrojenje, cevovod,
parnu turbinu, rashladni ure�aj, postrojenje za pripremu
vode, ure�aje za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa, ure�aje
za istovar, drob�enje, uskladi�tenje i transport goriva do kotlovskog
bunkera, elektrofiltre, dimovodne objekte i sl. u term�lektranama;
branu i dovodni organ, hidromehani�ku opremu, cevovod i
vodnu turbinu u hidr�lektranama; motor sa unutra�njim sagorevanjem,
kao i generator, sinhroni kompenzator, energetski transformator,
elektromotor, energetski kablovski vod, razvodno
postrojenje i komandu, ure�aj za relejnu za�titu, elektroautomatiku
i telemehaniku u objektima za prenos i razvo�enje elektri�ne
energije � moraju postojati deta�na pismena uputstva za pogon,
odrNJavanje, reviziju i remont, koja daju proizvo�a�i postrojenja i
ure�aja odnosno projektanti objekta. Takva uputstva moNJe, po potrebi,
dopunjavati tehni�ka sluNJba korisnika.
Jedan primerak ovih uputstava mora se priloNJiti tehni�koj dokumentaciji,
a drugi primerak ista�i na vidno mesto tako da je
pristupa�no pogonskom osob�u (u blizini postrojenja odnosno ure�aja
na koji se odnosi).
1.52 Za glavni pogonski objekt, hladnjake, objekte za transport ug�a,
vodo�istionice, objekte za elektrofiltre i dimovodne objekte,
objekte dovoda i odovoda pogonske vode, kanalizacije, skladi�ta
plina, skladi�ta teku�ih goriva, kao i za sve ostale gra�evinske
16 241

objekte zna�ajne za nesmetan pogon elektrane, moraju se izraditi

potrebna uputstva sa rokovnicima za tehni�ki nadzor i kontrolu i
uputstva za njihov pogon i odrNJavanje.
1.6 Izdavanje naloga, nadzor i neposredne tehni�ke radove u pogonu,
pri odrNJavanju, reviziji i remontu, a od kojih zavisi sigurnost
�udi, imovine odnosno pogona, mogu vr�iti samo lica koja imaju
odgovaraju�e stru�ne kvalifikacije prema pravilniku radne organizacije.
Pravilnikom radne organizacije odre�uju se vreme i na�in na koji
se proverava da li lica kojima je povereno rukovanje i odrNJavanje
ure�aja i postrojenja poznaju propisane mere i uputstva.
1.61 Svi radovi na delovima postrojenja koja su u pogonu ili van pogona,
imaju se izvoditi pod nadzorom odgovornog stru�nog lica.
1.62 Pre po�etka rada, rukovodilac radova treba da dobije od ovla��enog
lica dozvolu za rad, da proveri sprovedene mere obezbe�enja
i da sam spovede dopunske mere obezbe�enja na radnom mestu u
smislu internih propisa o manipulaciji, radu i bezbednosti u postrojenju.
1.63 Po zavr�etku rada, rukovodilac radova proverava ispravnost
izvr�enih radova, daje nalog radnoj grupi da ukloni postav�ena
obezbe�enja i napusti radno mesto. Po zavr�etku radova i uklanjanju
obezbe�enja postav�enih na radnom mestu rukovodilac
radova i lice koje je izdalo dozvolu za rad pismeno konstatuju da su
radovi zavr�eni i da je dozvola za rad prestala.
1.64 Osob�e koje radi sme da se kre�e isk�u�ivo u onim delovima pogonskih
prostorija koje odredi rukovodilac radova.
1.65 Ovla��enim licima koja organizuju rad, vode nadzor ili samostalno
rade u pogonu, moraju biti pristupa�na sva sredstva potrebna
za tu svrhu, kao i tehni�ka i pogonska dokumentacija, radi
pravilnog nadzora i rukovanja postrojenjima koja su im poverena.
1.66 Sva lica zaposlena u pogonu moraju biti dobro upoznata sa uputstvom
za pruNJanje prve pomo�i licima povre�enim od udara
elektri�ne struje i uputstvom o postupku u slu�aju izbijanja poNJara.
1.7 Pristup u prostorije i ogra�ene prostore koji sluNJe isk�u�ivo za
pogon elektr�ngetskih postrojenja, dozvo�en je samo stru�nom
osob�u koje radi u pogonu ili na odrNJavanju, reviziji odnosno
remontu odnosnog postrojenja.
Pristup u navedene prostorije ili prostore dozvo�en je, izuzetno,
i nestru�nim licima u prisustvu odre�enog stru�nog lica, kao i
licima koja rade u pogonu na pomo�nim poslovima a upoznata su sa
obimom opasnosti koja moNJe nastati u vezi sa radom odnosnog
postrojenja.
1.71 Prostorije i ogra�eni prostori elektr�nergetskih postrojenja,
koji se samo povremeno pregledaju ili �iste, moraju biti
zak�u�ani, a k�u�evi se moraju �uvati na odre�enom mestu.
1.8 Pogonske prostorije moraju se odrNJavati u �istom i urednom
stanju i u njima se ne smeju nalaziti predmeti koji nisu funkcionalno
povezani sa namenom tih prostorija, a ometaju pravilan pogon
ili mogu izazvati poNJar.

1.81 Ure�aji za provetravanje i klimatizaciju vazduha, osvet�enje i

grejanje moraju se odrNJavati u ispravom stanju. Instalaciju za
rezervno (pomo�no) osvet�enje treba uredno odrNJavati. Ako postrojenje
nema pomo�no osvet�enje, mora se na odre�enom mestu drNJati
u pripravnosti dovo�an broj akumulatorskih ili baterijskih
ru�nih sveti�ki.
1.82 Celokupan pomo�an izolovan alat i izolaciona oprema, koji
sluNJe za rad u elektr�nergetskom postrojenju, moraju se drNJati u
ispravnom stanju. Ovaj alat i oprema moraju biti ispitani i
atestirani od strane odre�ene ustanove ili laboratorije proizvo�a�a.
1.9 Na svim elektr�nergetskim ure�ajima moraju se nalaziti tablice
sa karakteristikama odnosnog ure�aja.
1.91 Mesta koja su obezbe�ena moraju biti vidno obeleNJena tablicama
na kojima je ozna�eno ko je izvr�io obezbe�enje i broj dozvole za
rad.
2 TERM�LEKTRANE
2.1 Doprema i priprema goriva
a) �vrsto goriv o
2.101 U sklopu rada ure�aja za dopremu i pripremu �vrstog goriva moraju
se kontrolisati i registrovati karakteristi�ni podaci koje odredi
korisnik, a iz kojih se moNJe pratiti tehnolo�ki proces i
stanje postrojenja.
2.102 Ako je ugroNJeno postrojenje za dopremu i pripremu goriva ili osob�e
koje njime rukuje, treba odmah obustaviti rad celog postrojenja
odnosno ugroNJenog dela postrojenja ukoliko taj deo �ini tehnolo�ku
celinu.
2.103 Sve sigurnosne ure�aje, pored redovnih kontrola posle revizije i
remonta, obavezno treba ispitivati u vremenskim razmacima datum
u uputstvu za pogon postrojenja.
2.104 Postrojenje mora biti blokirano tako da ispad jednog ure�aja u
lancu izaziva isk�u�enje svih ostalih ure�aja iza njega � posmatrano
u smeru kretanja goriva.
2.105 Ure�aji za isk�u�enje u slu�aju opasnosti moraju biti postav�eni
celom duNJinom transportnih traka.
2.106 Ure�aji za dopremu i pripremu goriva treba da budu povremeno
podvrgnuti reviziji i remontu. Prilikom odre�ivanja vremenskih
intervala za reviziju i remonte, treba uzeti u obzir i uslove pod
kojima je radilo postrojenje odnosno njegov deo.
2.107 Svi ure�aji za dopremu i pripremu goriva, koji se nalaze u rezervi
ili su u pogonu, moraju se odrNJavati u ispravnom stanju.
2.108 Prilikom radova na odrNJavanju i popravkama ure�aja za dopremu i
pripremu goriva, radna mesta moraju biti propisno obezbe�ena.
16* 243

b) Te�no goriv o
2.111 Pri kori��enju te�nog goriva moraju se kontrolisati i registrovati
karakteristi�ni podaci na osnovu kojih se moNJe utvrditi
potro�nja i kretanje te�nog goriva u tehnolo�kom procesu postrojenja.
2.112 Crpna stanica te�nog goriva, sa pripadaju�im ure�ajima u samom
objektu, mora biti dimenzionirana tako da obezbedi neprekidno
snabdevanje gorionika u postrojenju te�nim gorivom odgovaraju�eg
pritiska.
2.113 Svaki kotao mora imati poseban dovod te�nog goriva od rezervoara
za gorivo. Za svaki dovod te�nog goriva moraju se predvideti
crpke za gorivo odgovaraju�eg kapaciteta, sa rezervom u crpkama
od 100%. Snabdevanje kotlova te�nim gorivom mora biti automatizovano,
sa mogu�no��u manipulisanja i na licu mesta i sa termokomande.
2.114 Rezervoare za te�no gorivo treba povremeno odvodnjavati, a filtre
za odvajanje grube ne�isto�e redovno �istiti.
2.115 Elektri�ni ure�aji crpne stanice za te�no gorivo moraju biti
izvedeni u skladu sa Propisima o elektri�nim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a (Dodatak
*
�SluNJbenog lista SFRJ�, broj 18/67).
2.116 Potrebne posebne mere sigurnosti moraju biti internim propisima
korisnika (ta�ka 1.5) deta�no razra�ene.
2.2 Kotlovska postrojenja
2.201 Prostor oko kotla i svi podesti, galerije i stepenice, moraju biti
lako pristupa�ni i prohodni.
2.202 Za vreme pogona kotlovskog postrojenja svi izlazi na kotlarnici
moraju biti otk�u�ani i slobodni. Vrata se moraju otvarati u
po�e.
2.203 U blizini kotlovskog postrojenja zabranjeno je drNJati lako zapa�ive
te�nosti i predmete koji bi mogli da izazovu poNJar.
2.204 Pre stav�anja kotlovskog postrojenja u pogon, treba proveriti da
li su postav�ena odnosno uzeta u obzir sva propisana obezbe�enja,
da li su uklonjeni oni predmeti koji ne pripadaju kotlovskom
postrojenju i da li je kotao sa svim svojim pomo�nim ure�ajima
spreman za pogon.
2.205 Pre prvog stav�anja u pogon kotlovskog postrojenja, kao i posle
revizije i remonta, obavezno treba ispitati rad svih sigurnosnih i
za�titnih ure�aja, kao i proveriti rad merenja, signalizacije i da�inskog
komandovanja.
*
Pravilnik o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
eksplozivnih
sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70 stav�en je van snage dono�enjem
Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku za�titu (�SluNJbeni list SFRJ�,
broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objav�ena je u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 38/81.
Ovim pravilnikom
stav�en je van snage i Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih
ure�aja za rad u atmosferi eksplozivnih sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, broj 52/68,
kao i neki jugoslovenski
standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske za�tite regulisana jugoslovenskim standardima.

2.206 Stav�anje u pogon i potpa�ivanje kotlovskog postrojenja vr�i se

prema uputstvima za pogon. Prethodno treba provetriti loNJi�ta,
i to najmanje 5 min. ako se za loNJenje koristi ug�ena pra�ina, a
najmanje 10 min ako se za loNJenje koristi gasovito ili te�no gorivo
� ukoliko uputstvima za pogon nije druk�ije odre�eno.
2.207 Za svako kotlovsko postrojenje vodi se dnevni pogonski list u koji
se unose �asovna ili polu�asovna �itanja karakteristi�nih veli�ina
predvi�enih uputstvima za odnosno postrojenje, a na osnovu
kojih se moNJe kontrolisati rad i pogonsko stanje kotlovskog postgrojenja.
Od ovog se mogu izuzeti automatizovana kotlovska postrojenja,
za koja vaNJi poseban na�in poluautomatskog ili automatskog
registrovanja pogonskih podataka.
2.208 Pri poreme�aju rada kotlovskog postrojenja, u dnevni pogonski
list hronolo�kim redom unose se sve zapaNJene pojave, signali i
sli�no, da bi se na osnovu njih mogao analizirati rad sigurnosnih i
za�titnih ure�aja, kao i utvrditi uzrok poreme�aja.
2.209 Kad se utvrde smetnje ili nepravilnosti u pogonu koje bi ugroNJavale
postrojenja ili pogonsko osob�e, kotlovsko postrojenje
treba odmah staviti van pogona.
2.210 Svi delovi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom kotlovskog
postrojenja moraju biti ozna�eni natpisnim plo�icama, pokaziva�em
poloNJaja i numeracijom koja odgovara brojevima datim u uputstvima
za rad postrojenja i u principijelnim �emama.
2.211 Sa kotlova koji se povremeno ili stalno loNJe gasovitim odnosno
te�nim gorivom, treba odmah po prekidu loNJenja izvaditi raspr�iva�e
iz gorionika i odvojiti ih od cevovoda za snabdevanje gorivom.
2.212 Revizija i remont kotlovskog postrojenja vr�e se u vremenskim
intervalima i prema uputstvu isporu�ioca opreme. Ako nije
precizirano uputstvom, revizija se vr�i posle 2000 do 3000 pogonskih
�asova, a remont jedanput godi�nje. Pri odre�ivanju ovih vremenskih
intervala, treba uzeti u obzir uslove pod kojima
kotlovsko postrojenje radi.
2.213 Unutra�nji pregled kotlovskog postrojenja vr�i se najdocnije 2
meseca posle njegovog prvog stav�anja u pogon. Docniji pregledi
vr�e se najmanje jedanput godi�nje. Ako se na�u tragovi korozije,
kamenca ili mu�a, moraju se odmah preduzeti odgovaraju�e mere
radi otklanjanja uzroka tih pojava. Zvani�ni pregledi i ispitivanja
kotlovskih naprava utvrd�eni su Tehni�kim propisima za
izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregreja�a pare i
zagreja�a vode (Dodatak �SluNJbenog lista FNRJ�, br. 7/57, 22/57 i
3/58).
2.214 Kotlovsko postrojenje u hladnoj rezervi treba odrNJavati u ispravnom
stanju kao da je u pogonu. Ako kotlovsko postrojenje treba duNJe
da stoji neiskori��eno, vr�i se njegovo konzerviranje prema uputstvu
isporu�ioca opreme. Pri ponovnom stav�anju u pogon treba
postupiti prema vaNJe�im propisima.

2.215 Pored redovnog osvet�enja, kotlovsko postrojenje mora imati i

pomo�no osvet�enje. Pomo�no osvet�enje mora biti takvo da omogu�i
nesmetan rad osob�u koje rukuje postrojenjem za vreme ispada
iz pogona osnovnog izvora svetlosti. Vodokaze i manometre, kao i
ostale za pogon zna�ajne instrumente i naprave, potrebno je posebno
osvetiliti.
2.216 Kvalitet napojne vode mora ispunjavati zahteve date uputstvima za
odnosno kotlovsko postrojenje i ovim propisima (ta�ka 2.7).
Kontrola kvaliteta vode vr�i se najmanje jedanput u toku jedne
smene.
2.217 Pored obaveznog pregleda i kontrole sigurnosnih ure�aja i blokade
posle revizije i remonta, treba ove ure�aje kontrolisati i
kad to pogonske prilike dozvole.
2.3 Cevovodi i pripadaju�e armature
2.301 Za svaki cevovod mora se izraditi ta�na �ema sa ucrtanim simbolima,
presecima, vrstom materijala cevi i brojevima i karakteristikama
za armature. To je naro�ito potrebno savesno izraditi za
podzemne cevovode ili cevovode u kanalima.
2.302 Ventili, zasuni i ostale armature moraju imati natpise sa brojevima,
�it�ive oznake pravca, cirkulacije i stepena otvaranja �
prema �emi i prema uputstvima, da bi se njima ispravno moglo
rukovati i da bi se spre�ile manipulativne gre�ke i nesre�ni slu�ajevi.
2.303 Ako se cevovod ili njemu pripadaju�a armatura o�teti do te mere
da moNJe ugroNJavati ostali deo postrojenja i osob�e koje rukuje
njime, o�te�eno mesto treba odmah izdvojiti ili obustaviti rad
pripadaju�eg dela pogona.
2.304 Na zaporne organe mora se obratiti posebna paNJnja radi o�uvanja
njihove nepropust�ivosti. Kad to dozvole pogonske prilike, treba
ispitati da li se zaporni organ lako otvara i zatvara.
2.305 Ventile sigurnosti, redukcione ventile, ventile za zatvaranje u
slu�aju prskanja cevovoda, brzozatvaraju�e ventile, kao i ventile
snabdevane prenosnikom ili elektri�nim ure�ajem treba posle
revizije i remonta obavezno ispitati prema uputstvima isporu�ioca
opreme.
2.306 Na cevovodima za sveNJu paru, a naro�ito na cevovodima za visoke
pritiske i temperature, moraju se �e��e pregledati slonci
(nepomi�ni i pomi�ni), kao i drugi nose�i delovi, da izduNJenja
pod dejstvom toplote ne bi stvarala nedozvo�ena naprezanja. Naro�ito
treba paziti na stanje parovoda (pukotine, koroziju, pove�anje
pre�nika i sl.) da bi se izbegla opasnost pri radu. Svi uo�eni nedostaci
moraju se odmah otkloniti.
2.307 Povremeno treba kontrolisati izolaciju radi utvr�ivanja stanja
izolacije a naro�ito radi utvr�ivanja da li je ona dovo�no za�ti�ena
od vodenih kap�ica, vlage, mehani�kih udara i sl. Sva o�te�enja
i nedostatke na izolaciji treba odmah otkloniti.

2.308 Sve cevovode i armature u kojima temperatura iznosi preko 50o C

treba izolovati radi smanjenja gubitaka toplote, postizanja ve�e
pogonske sigurnosti i za�tite pogonskog osob�a.
2.309 Izolacija cevovoda treba da je izvedena tako da na povr�ini
izolacije temperatura ne iznosi vi�e od 45o C.
2.310 Pri prvom stav�anju u pogon, cevovod se mora isprati, i to po potrebi
i luNJinom radi otklanjanja ne�isto�e, a cevovod za sveNJu
paru treba izduvati parom.
2.311 Cevovodi i parovodi treba da se stav�aju u pogon prema uputstvu
isporu�ioca ili konstruktora. Ako uputstvo ne postoji, parni cevovod
treba da se stav�a u pogon laganim otvaranjem zapornih organa
uz intenzivno odvodnjavanje i izduvavanje dok se ne postignu
potrebne vrednosti,a cevovod za te�nost � laganim otvaranjem
zaporinh organa uz intenzivno ispu�tanje vazduha.
Naglo otvaranje zapornih organa zabranjeno je.
2.312 Pri obustav�anju pogona parovoda, treba otvoriti sve organe za
ispu�tanje kondenzata da bi se spre�ila korozija.
2.313 Parovodi se smeju poprav�ati samo za vreme prekida pogona, odnosno
poprav�ati se moNJe samo onaj deo parovoda koji je sasvim isk�u�en
iz pogona.
2.314 Sve popravke parovoda i cevovoda moraju se vr�iti pod nadzorom
stru�nog odgovornog rukovodioca, koji za taj posao izdaje uputstvo
i nalog.
2.315 Deo cevovoda na kome se vr�i popravka mora biti zapornim organima
odvojen od ostalog dela postrojenja. Na mestu rada (na zapornim
organima) moraju biti vidno istaknute tablice obezbe�enja na
kojima je navedeno ko je izvr�io obezbe�enje i po �ijem nalogu.
Preporu�uje se i zak�u�avanje zapornih organa pomo�u lanaca,
skidanje to�kova sa vretena ventila, a pri elektri�om pogonu i isk�u�enje
napajanja elektri�nom energijom (skidanje osigura�a
itd.).
2.316 Ako zaporni organi propu�taju ili ako se vr�i ve�a opravka
(izmena ventila, zavarivanje cevovoda i sl.) treba, pored obezbe�enja
iz ta�ke 2.315 ovih propisa, umetnuti slepu prirubnicu da se
potpuno za�titi od pare i te�nosti onaj deo cevovoda koji se poprav�a.
2.317 Prilikom opravki ma�ina koje su vezane za cevovod, radno mesto
se mora obezbediti prema ta�ki 2.316 ovih propisa.
2.318 Zagrevanje i ispitivanje poprav�enih delova cevovoda treba vr�iti
u prisustvu odgovornog rukovodioca.
2.319 NajstroNJije je zabranjeno ispitivanje cevovoda komprimovanim vazduhom
ili vru�om vodom, ako je na njima prethodno izvr�ena
popravka. U takvom slu�aju cevovode treba ispitivati hladnim vodenim
pritiskom.

2.320 Sve cevovode treba radi bo�eg raspoznavanja i pregleda ozna�iti

slede�im bojama:
Namena
1
Osnovna
boja
2
Oznaka cevovoda
3
BliNJa namena
4
para crvena crveno
crveno-belo-zeleno
crveno-zeleno-crveno
zasi�ena para
pregrejana para
ispusna para
voda zelena zeleno
zeleno-belo-zeleno
zeleno-crveno-zeleno
svetlozeleno
zeleno-NJuto-zeleno
svetlozeleno-crveno-sve-
tlozeleno
zeleno-crno-zeleno
pitka voda
topla voda
napojna voda
bunarska voda
kondenzovana voda
meka voda
otpadna voda
vazduh plava plavo
plavo-belo-plavo
plavo-crveno-plavo
plavo-crno-plavo
vazduh duva�ke
topli vazduh
komprimovani vazduh
ug�ena pra�ina
gas NJuta NJuto
NJuto-belo-NJuto
NJuto-plavo-NJuto
NJuto-zeleno-NJuto
gradski gas (plin)
acetilen
vodonik
ug�en-dioksid
vakuum siva sivo vakuum
2.321 Cevovodi pre�nika do 50 mm treba da budu obojeni po celoj duNJini.
Cevovodi ve�eg pre�nika imaju se na prirubnicama ozna�iti
i strelicama, koje pokazuju smer proticanja, i to na odre�enim razmacima
zavisno od duNJine cevovoda, poloNJaja i bo�eg uo�avanja.
2.4 Ure�aji za uklanjanje pepela i �ake
2.41 Ure�aji za uklanjanje pepela i �ake moraju se koristiti, pregledati
i odrNJavati u skladu sa uputstvima proizvo�a�a odnosno
projektanta postrojenja.
2.42 Deo postrojenja vezan za kotao podleNJe reviziji i remontu zajedno
sa kotlovskim postrojenjem, ako uputstvom iz ta�ke 1.51 ovih propisa
nije druk�ije odre�eno.
2.43 U uputstvima iz ta�ke 2.41 ovih propisa treba predvideti uslove
pod kojima u slu�aju kratkog spoja na delu elektrofiltra ostali
deo filtra moNJe ostati u pogonu.
2.44 Elektrofiltar mora bit isk�u�en za vreme pogona kotla sa te�nim
ili gasovitim gorivom. Filtar se uk�u�uje najranije 10 minuta
posle prelaska na loNJenje kotla �vrstim gorivom.
2.45 Ako se transportuju u otvorenim sudovima ili transporterima na
otvorenom prostoru, pepeo i �aka se moraju ovlaNJiti.
2.5 Parne turbine sa pomo�nim ure�ajima
2.501 Pre stav�anja turbinskog postrojenja u pogon, kao i posle revizije
i remonta, treba ispitati rad svih sigurnosnih, za�titnih i re

gulacionih ure�aja, kao i proveriti rad ure�aja za merenje, signalizaciju

i da�insko komandovanje. Naro�ito treba obratiti
paNJnju na snabdevanje parne turbine u�em i na pritisak u�a iza
glavne i pomo�ne u�ne pumpe.
2.502 Posle izvr�ene revizije i remonta turbinsko postrojenje stav�a
se u pogon pod nadzorom rukovodioca radova i tehni�kog rukovodioca
pogona a prema uputstvima proizvo�a�a.
2.503 Turbinsko postrojenje povremeno treba zaustaviti nekim od sigurnosnih
ure�aja da bi se proverila ispravnost tih ure�aja.
2.504 Pri svakom pokretanju turboagregata snage preko 30 MW, u pogonski
list se svakih 15 min unose karakteristi�ne veli�ine i manipulacije
izvedene za vreme pokretanja. Pogonski list se vodi sve
dok se parna turbina ne optereti.
2.505 Pri pojavi ve�ih vibracija za vreme pokretanja ili pogona od onih
koje su navedene u uputstvu, turboagregat se mora zaustaviti.
Pre i posle svake revizije i remonta turbine, moraju se kontrolisati
vibracije na karakteristi�nim mestima koja su odre�ena u
uputstvu za pogon, i dobiveni podaci odloNJiti u dosije ma�ine.
2.506 Pre i posle revizije i remonta turbinskog postrojenja, moraju se
obavezno izmeriti karakteristi�ni zazori ma�ine (izme�u
statora i rotora, u leNJi�tima, zaptiva�ima i sl.).
2.507 U slu�ajevima koji prema uputstvu za pogon turbinskog postrojenja
ugroNJavaju postrojenje ili pogonsko osob�e, turbinsko postrojenje
mora se odmah zaustaviti.
2.508 Ako uputstvom za pogon nije druk�ije odre�eno, remont turbinskog
postrojenja vr�i se obavezno po isteku jedne godine od dana stav�anja
postrojenja u pogon, a docnije u svakom periodu od jedne do
pet godina. Pri odre�ivanju ovih vremenskih intervala moraju se
uzeti u obzir uslovi pod kojima je parna turbina radila.
2.509 Svi zaporni organi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom turbinskog
postrojenja moraju biti ozna�eni natpisnim plo�icama,
pokaziva�em poloNJaja i brojevima koji odgovaraju brojevima datim
u uputstvima za rad postrojenja i u principijelnim �emama. Pored
natpisa na �ta se odnose, merni instrumenti moraju na skali imati
crvenom bojom obeleNJene najve�e i najmanje vrednosti za odnosno
merno mesto.
2.510 Za svaku parnu turbinu obavezno se kontroli�e vreme zaustav�anja
rotora po prekidu dovoda sveNJe pare. Ako to vreme odstupa od ranije
utvr�enog, mora se na�i uzrok i otkloniti.
2.511 Uputstva za pogon parne turbine moraju sadrNJati dozvo�ene obime
i visine frekvencije, temperature i pritiska pare i relativnih
istezanja pri kojima turbina moNJe trajno raditi. Isto tako, uputstva
moraju sadrNJati podatke o dozvo�enim kratkotrajnim porastima
temperature i pritiska pare. Ovi podaci se daju za
dozvo�eno �asovno i godi�nje trajanje.
2.512 Pre svakog pokretanja turbine, iz rezervoara za u�e treba ispustiti
vodu, kontrolisati nivo u�a, a najmanje jedanput godi�nje izvr�iti
hemijsku analizu u�a. Rezervoare treba dopunjavati smo
u�em istog kvaliteta.

2.513 Parnu turbinu u hladnoj rezervi treba odrNJavati u ispravnom

stanju kao da je u pogonu. Ako se parna turbina ne�e koristiti duNJe
vreme, treba izvr�iti njeno konzerviranje prema uputstvu proizvo�a�a.
2.514 Ispiranje turbine vr�i se u vremenskom periodu i na na�in koji
utvrdi proizvo�a� turbine odnosno tehni�ka sluNJba korisnika.
2.6 Rashladni ure�aji
2.61 Tehni�ka dokumentacija mora sadrNJati toplotne karakteristike
hla�enja cirkulacione vode, koje daje konstruktor hladnjaka.
2.62 Elektr�nergetski objekti moraju za svoj tip hladnjaka imati
deta�no razra�en reNJim rada, kao i reNJim raspodele vode po kondenzatorima,
obezbe�uju�i najcelishodniji vakuum zavisno od reNJima
rada turbine i temperature rashladne vode. Za hladnjake sa
ventilatorima mora biti razra�en reNJim rada ventilatora za razna
godi�nja doba.
2.63 U elektr�nergetskim objektima sa proto�nim ili kombinovanim
hla�enjem, potrebno je na temperaturama niNJim od +5o S vr�iti
recirkulaciju tople vode ispred re�etki crpnih stanica radi
spre�avanja zale�ivanja.
2.64 Pri potpunom obustav�anju rada hladnjaka, treba omogu�iti protok
izvesne koli�ine tople vode da se bazen ne bi zaledio.
2.65 Hladnjaci van pogona sa pr�i�tima u kulama od drveta moraju
biti obezbe�eni od poNJara.
2.66 Hladnjake treba povremeno otakati da bi se odstranio talog i snizio
koncentrat soli iz vode.
2.67 Rashladni tornjevi moraju biti snabdeveni hidrantima, radi pranja
i ga�enja eventualnog poNJara.
2.68 Voda koja se u hladnjake dodaje da bi se nadoknadio gubitak vode
usled isparavanja i otakanja, mora biti bistra i hemijski priprem�ena.
2.7 Priprema vode
2.71 Zbog rada sa hemikalijama opasnim po zdrav�e lica koja njima rukuju,
moraju se primenjivati mere predvi�ene vaNJe�im propisima o
za�titi na radu sa �tetnim materijama.
2.72 Kotlovska postrojenja moraju biti snabdevena odgovaraju�im
ure�ajem za pripremu napojne vode i odgovaraju�om aparaturom sa
stru�nom kontrolom � u skladu sa tipom postrojenja.
2.73 Ure�aj za pripremu vode mora imati odgovaraju�e instrumente da
bi se stalno pratio kvalitet napojne vode.
2.74 Radi deta�nog hemijskog ispitivanja kvaliteta vode, term�nergetski
objekti moraju imati laboratorijsku opremu potrebnu za
ispitivanje vode, pare i kondenzata.
2.75 Uzimanje probnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje treba vr�iti
najmanje jedanput u toku smene, ako uputstvom za pogon nije
druk�ije odre�eno.
2.76 Ure�aj za pripremu vode mora biti takav da daje kvalitet napojne
vode koji odgovara tipu kotlovskog postrojenja da ne bi do�lo do
unutra�njih o�te�enja kotla, odnosno koji odgovara turbinskom

postrojenju u pogledu �isto�e pare da ne bi do�lo do zaso�avanja

turbinskih lopatica.
2.8 Kontrola i regulacija toplotnog procesa
2.81 Ure�aji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa moraju biti
izra�eni i postav�eni tako da obezbe�uju pravilno funkcionisanje
postrojenja kome sluNJe.
2.82 Za ispravno funkcionisanje ure�aja za kontrolu i regulaciju
toplotnog procesa u slu�aju nestanka struje, mora se obezbediti
snabdevanje tih ure�aja iz nezavisnog izvora sa mogu�o��u automatskog
i ru�og uk�u�enja. Za ure�aje koji koriste u�e ili vazduh
pod pritiskom potrebno je isto tako obezbediti rezervno napajanje.
2.83 Svi elementi kontrolnih i regulacionih ure�aja moraju biti
vidno obeleNJeni natpisnim plo�icama ili brojevima koji odgovaraju
obeleNJavanju u principijelnim i deta�nim �emama. Na
skalama instrumenata moraju crvenim oznakama biti obeleNJene
najmanje i najve�e pogonske vrednosti merene veli�ine.
2.84 Ure�aji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa pri normalnom
radu postrojenja, moraju biti stalno u pogonu, a za�titni
organi i signalizacija uvek ispravni i spremni za funkcionisanje.
2.85 Kad bilo koji od osnovnih ure�aja za kontrolu i regulaciju toplotnog
procesa otkaNJe, treba odmah obustaviti rad celog postrojenja.
2.86 Prilikom rada sa ure�ajem koji sadrNJi NJivu, moraju se preduzeti
posebne mere predostroNJnosti. Za takav rad mora biti odre�ena
naro�ita prostorija koja obezbe�uje higijenske i tehni�ke uslove
potrebne za bezopasan rad.
2.87 Radna organizacija treba svojim internim propisom da propi�e
mere bezbednosti koje se sprovode kad se odrNJavanje, revizija ili
remont vr�i za vreme pogona.
2.88 Elektr�nergetski objekti moraju imati potrebne laboratorijske
merne instrumente sa odgovaraju�im atestima, da bi se omogu�ilo
proveravanje ispravnosti rada ure�aja za kontrolu i regulaciju
toplotnog procesa.
3 MOTORI SA UNUTRA��IM SAGOREVA�EM
3.1 Prvo stav�anje u pogon motora sa unutra�njim sagorevanjem, kao i
njegovo stav�anje u pogon posle revizije i remonta, treba vr�iti
pod nadzorom odgovornog rukovodioca odnosnog dela pogona.
3.2 U slu�ajevima koji prema uputstvu za pogon motora sa unutra�njim
sagorevanjem ugroNJavaju postrojenja ili pogonsko osob�e, motor se
mora odmah zaustaviti.
3.3 Ako uputstvom nije druk�ije odre�eno, reviziju motora sa unutra�njim
sagorevanjem treba sprovoditi posle 2000 do 3000 pogonskih
�asova, a remont jedanput godi�nje.
3.4 Motor sa unutra�njim sagorevanjem koji je u hladnoj rezervi mora
se odrNJavati u ispravnom stanju kao da se nalazi u pogonu i treba
ga povremeno pu�tati u rad radi probe. Pri duNJem stajanju motor
se mora konzervirati prema uputstvu proizvo�a�a.

3.5 Svi instrumenti, manipulativni organi i sl. moraju biti vidno

obeleNJeni natpisnim plo�icama ili brojevima koji odgovaraju
obeleNJavanju u �emama i uputstvima.
3.6 Pre i posle svake revizije i remonta motora sa unutra�njim sagorevanjem,
moraju se izmeriti i kontrolisati karakteristi�ni
zazori motora.
3.7 Prilikom odrNJavanja i popravki motora sa unutra�njim sagorevanjem,
radna mesta moraju biti obezbe�ena (ta�ka 1.62).
3.8 Ako se motor sa unutra�njim sagorevanjem stav�a u pogon komprimovanim
vazduhom, treba stalno kontrolisati i sve naprave i
rezervoare za komprimovani vazduh.
4 HIDR�LEKTRANE
4.1 Dovodni organi i brane
4.11 Betonske ili nasute brane treba odrNJavati prema uputstvu iz
investicione tehni�ke dokumentacije, koje moNJe biti dopunjeno
iskustvima ste�enim u toku rada. Korisnik je duNJan sa�initi
rokovnik pregleda za ostale gra�evinske objekte, kao �to su: brane
i kanali, betonski zidovi, dovodni tuneli, zem�ani nasipi, obloge
kanala i kameni naba�aji, ure�aji za spre�avanje i uklanjanje leda,
drenaNJne i oskultacione galerije, rib�e staze, prevodnice za
brodove, plovne komore i akumulacioni bazeni.
Kontrolu stanja brane treba vr�iti prema vaNJe�im propisima o
tehni�kom osmatranju visokih brana. Na osnovu osmatranja i u slu�aju
ve�ih pomeranja terena, treba hitno preduzeti odgovaraju�e
mere radi saniranja.
4.12 Ure�aj za �i��enje re�etki mora u svakom trenutku biti ispravan
i spreman za otklanjanje plove�eg nanosa.
4.13 Ure�aj za otklanjanje nanosa (kompresor, rezervoar, cevni razvod
itd.) kojim se otklanja nanos sa re�etaka dovodnog tunela, mora se
stalno odrNJavati u ispravnom stanju.
4.2 Hidromehani�ka oprema
4.21 Ako postrojenja imaju razgranatu hidromehani�ku opremu kojom se
uprav�a da�inski iz komandne prostorije, treba, i pored toga �to
se kontrola sprovodi preko dobijenih signala, u uputstvima za pogon
i odrNJavanje predvideti odgovaraju�e postupke u slu�aju:
� izvanredno niskog vodostaja;
� velikih i katastrofalnih voda;
� niskih temperatura, koje smrzavaju vodu u blizinu hidromehani�ke
opreme;
� dolaska leda.
4.22 Jedanput u �est meseci treba, po pravilu, izvr�iti puno kretanje
(zatvaranje i otvaranje) svake hidromehani�ke naprave.
Ako postoje pogonske te�ko�e koje onemogu�avaju �estomese�nu
kontrolu, onda kontrolu treba sprovesti najmanje jedanput godi�nje,
i to u periodu kad to pogon dozvo�ava i kad kontrola ne�e naneti
�tetu energetskom sistemu.

4.23 Kontrolu ispravnosti zatvara�a tunelskih ispusta koji se mogu

kontrolisati samo kad su bazeni prazni, treba vr�iti svakih 10
godina.
4.24 Radna organizacija je duNJna da obavesti nizvodna nase�a i sva
zainteresovana lica o nameravanom praNJnjenju akumulacionog jezera
odnosno ispu�tanju velikih voda, da odredi lica koja �e davati
naloge za manipulisanje hidromehani�kom opremom zavisno od
koli�ine vode kao i da predvidi sve potrebne sigurnosne mere u
vezi sa takvim poslom. Radna organizacija je duNJna i da preduzme
sve mere predvi�ene Pravilnikom o tehni�kom osmatranju visokih
brana, kao i da prora�una i odredi domet poplavnog talasa u slu�aju
prskanja brane i da dobijene podatke, zajedno sa obave�tenjem o
na�inu signalizacije uzbune, dostavi nadleNJnim organima.
4.25 Svake godine treba vr�iti revizuju svih hidromehani�kih ure�aja.
Izuzetak �ine grube re�etke i ostali delovi opreme �ija se revizija
ne moNJe izvr�iti bez potpunog praNJnjenja uzvodnog korita
odnosno akumulacionog jezera. Godi�nja revizija obuhvata pregled
svih delova hidromehani�ke opreme, koji su izloNJeni koroziji, habanju,
pr�anju, propu�tanju vode, promeni svojstava materijala, taloNJenju
mu�a ili kre�njaka. naro�itu paNJnju treba pokloniti
zaptiva�ima, povr�inama naleganja, zaptivnim prstenovima,
povr�inama izloNJenim kavitaciji i mehanizmima.
4.26 OdrNJavanju servomehanizma u sklopu automatskog komandovanja hidromehani�kom
opremom treba pokloniti veliku paNJnju.
4.27 Posle sprovedene revizije, hidrauli�ne naprave treba podvr�i
deta�nom ispitivanju kojim �e se utvrditi sigurno funkcionisanje
svih pripadaju�ih pogonskih i sigurnosnih ure�aja.
4.28 Posle pet godina rada elektrane, korisnik moNJe smanjiti program
godi�njih revizija, ako se pokaNJe da na pojedinim delovima
ure�aja i opreme ne dolazi do promena u periodu izme�u dve godi�nje
revizije (nema znatnih o�te�enja od korozije, kavitacije i
sl.).
Korisnik treba, na osnovu iskustava ste�enih u pogonu, stalno da
dopunjava uputstva za pogon, odrNJavanje, reviziju i remont hidromehani�ke
opreme i da utvr�uje vremenske razmake u kojima se pojedini
radovi na reviziji, odrNJavanju i remontu hidromehani�ke
opreme imaju izvr�iti.
Ako korisnik smatra da se rok u kome se vr�i revizija moNJe produNJiti,
treba za to da traNJi saglasnost proizvo�a�a opreme.
4.3 Cevovodi
4.31 OdrNJavanju terena na kome se nalazi cevovod treba pokloniti posebnu
paNJnju. Radi proveravanja stvarnog stanja i njegovog upore�enja
sa pre�a�njim stanjem, u uputstvima za odrNJavanje, reviziju i
remont cevovoda treba da bude odre�en broj godi�njih geodetskih
merenja.
4.32 Ako se pojavi odronjavanje ili klizanje zem�i�ta, treba odmah
preduzeti mere za saniranje terena. Tom prilikom treba proveriti
stanje repernih ta�aka na cevovodima.

4.33 Posle svakog trusnog pomeranja u zoni cevovoda, treba izvr�iti

proveravanje repernih ta�aka na cevovodu.
4.34 Dilatacione delove cevovoda i klizne nosa�e treba odrNJavati u
ispravnom stanju.
4.35 Ako cevovod ima za�titu za slu�aj prskanja, koja dejstvuje na automatske
zatvara�e cevovoda, tu za�titu treba primarno ispitati
najmanje dva puta godi�nje i posle svakog trusnog pomeranja u zoni
cevovoda. Ako to nije mogu�no, treba primeniti sekundarno ispitivanje.
4.4 Vodne turbine, sa pomo�nim ure�ajima
4.41 Reviziju vodne turbine treba, po pravilu, vr�iti svake godine. Godi�nja
revizija obuhvata pregled svih delova turbine koji su izloNJeni
habanju, pr�anju, prodiranju vode, promeni svojstava
materijala i taloNJenju mu�a ili kre�njaka.
Ovu reviziju vr�i pogonsko osob�e ili specijalizovana organizacija
za remont vodnih turbina.
Korisnik vodne turbine, na osnovu rezultata pregleda prilikom
revizije, odlu�uje koji �e se delovi turbine zameniti ili popraviti.
4.42 Pre stav�anja turbine u pogon po izvr�enoj reviziji ili remontu,
treba vr�iti funkcionalnu probu svih ure�aja na turbini (pomo�nih
ure�aja, servomehanizama, turbinskih regulatora, preturbinskih
zatvara�a, centrifugalnih mehanizama, isk�u�iva�a za
povi�ene temperature, ure�aja za brzo zatvaranje i dr.). Centrifugalno
klatno treba primarno ispitati u prisustvu stru�nog lica
odre�enog od strane korisnika.
4.43 Rok za prvu reviziju koja treba da se izvr�i za vreme trajanja
garantnog roka, odre�uju sporazumno korisnik i proizvo�a� turbine.
Ovaj rok ne moNJe biti duNJi od 11 meseci, ra�unaju�i od dana
kad je zapo�eo redovan pogon vodne turbine.
4.44 Posle tre�e revizije moNJe se smanjiti program godi�njih revizija,
ako se pokaNJe da na pojedinim delovima turbine ne dolazi do bitnih
promena u periodu izme�u dve godi�nje revizije.
5 PROIZVOD�A, PRENOS I RAZVO�E�E ELEKTRI�NE
ENERGIJE
5.1 Generatori i sinhroni kompenzatori
5.101 Stav�anje u pogon generatora ili kompenzatora posle revizije odnosno
remonta mora se vr�iti pod nadzorom stru�nog lica odre�enog
od strane korisnika.
5.102 Pre stav�anja ma�ine u pogon treba proveriti da li je uk�u�ena
svetlosna i zvu�na signalizacija za�titnih ure�aja i kontrolnih
mernih aparata i ure�aja. Na svakom svetlosnom znaku mora da
postoji odgovaraju�i natpis. Pre stav�anja ma�ine u pogon posle
izvr�enog remonta, mora se ispitati rad svih za�titnih ure�aja
ma�ine.

5.103 U toku pogona generatora ili sinhronog kompenzatora moraju se

kontrolisati i registrovati veli�ine koje omogu�avaju stalno
pra�enje ispravnosti rada i stanja ma�ine.
5.104 Vibracije osovine ma�ine (udvojena amplituda promene osnovnog
poloNJaja) ne smeju biti ve�e od najve�ih dozvo�enih vibracija koje
je propisao proizvo�a�. Ako se u toku pogona ma�ine pojave abnormalne
vibracije, ma�inu treba odmah zaustaviti.
Dozvo�ene vibracije treba da su navedene u uputstvu za pogon ma�ine.
5.105 U slu�ajevima koji prema uputstvu za pogon ugroNJavaju ma�inu ili
pogonsko osob�e, ma�inu treba odmah zaustaviti.
5.106 Za generatore i sinhrone kompenzatore dozvo�en je trajan pogon sa
strujnom nesimetrijom u granicama najve�e dozvo�ene strune
nesimetrije koje je propisao proizvo�a�.
5.107 Otpor izolacije pobudnog kola generatora ili sinhronog kompenzatora
ne sme biti manji od vrednosti koju je propisao proizvo�a�.
Proizvo�a� propisuje i na�in merenja otpora izolacije,
vremenski period u kome se vr�i merenje, napon megometra i vrednosti
najmanjih otpora izolacije na odre�enoj temperature i namotaja.
Ovi podaci treba da su navedeni u uputstvu za pogon i remont
ma�ine.
5.108 Otpor izolacije namotaja statora generatora ili kompenzatora
treba periodi�no kontrolisati prema podacima proizvo�a�a navedenim
u uputstvu za pogon ma�ine. Ako takvi podaci nedostaju, izmerene
vrednosti otpora treba uporediti sa rezultatima koji su na
pribliNJno istim tmperaturama namotaja dobijeni ranije i prilikom
prvog stav�anja ma�ine u pogon. Ako otpor izolacije znatno
opadne, ma�inu treba podvr�i reviziji a eventualno i remontu.
5.109 Ako je delovala za�tita od unutra�njih kvarova i ako je do�lo do
automatskog isk�u�enja iz pogona, ma�ina se ne moNJe staviti u pogon
pre nego �to se ispita uzrok delovanja, prona�e i otkloni
kvar. Nalog za ponovno pokretanje ma�ine daje stru�no lice odre�eno
od strane korisnika. Ako je delovala za�tita od spo�nih kvarova
(prekostrujna za�tita, za�tita od preoptere�enja,
prenaponska za�tita i sl.), ma�ina se moNJe, posle deta�nog proveravanja
uzroka reagovanja za�tite i donetog zak�u�ka da je za�tita
pravilno reagovala kao sekundarna za�tita, ponovo staviti
u pogon ukoliko ne postoji opasnost ponovnog reagovanja za�tite i
ukoliko ma�ina nije o�te�ena.
5.110 Generatore i sinhrone kompenzatore koji se nalaze u hladnoj rezervi
treba kontrolisati i odrNJavati u ispravnom stanju kao da su
u pogonu.
5.111 Generatori i sinhroni kompenzatori podleNJu periodi�nim revizijama
i remontu. Remont generatora i sinhronog kompenzatora
obavezno treba izvr�iti u roku od jedne godine od dana stav�anja
ma�ine u pogon. Docnije remonti se vr�e po potrebi, a na osnovu
uputstava koja propisuje proizvo�a� i zak�u�aka donetih posle
sprovedene revizije. Pri tom se moraju uzeti u obzir i uslovi pod
kojima ma�ina radi.

5.112 U skladu sa kvalitetom izolacije namotaja ma�ine, trajanjem, obimom

i karakterom remonta, a na osnovu uputstva za pogon, tehni�ka
sluNJba korisnika odlu�uje o tome da li je po zavr�etku remonta
potrebno su�enje namotaja ili ne. Ako je su�enje neophodno potrebno,
treba ga sprovesti u skladu sa uputstvima proizvo�a�a.
5.113 Pri remontu generatora ili sinhronog kompenzatora hla�enog
vodonikom, istovremeno treba podvr�i reviziji i eventualnom
remontu i ceo ure�aj za hla�enje vodonikom. Posebnu paNJnju treba
pokloniti ure�ajima koji obezbe�uju pravilno zaptivanje na ma�ini
i sigurnosnim ure�ajima. Remont ure�aja za hla�enje treba
vr�iti prema uputstvima proizvo�a�a tih ure�aja.
5.114 Cevovodi za hla�enje vodonikom, cevovodi za u�e, cevovodi za
ug�en-dioksid itd., treba da su ozna�eni bojama u skladu sa ta�kom
2.320 ovih propisa.
5.2 Energetski transformatori
5.201 Ako su prilikom isporuke transformatora skinuti provodni izolatori
ili konzervator radi lak�eg prevoza, a kotao napunjen suvim
vazduhom ili inertnim gasom (azotom), potrebno je proveriti
da li pri prevozu nije do�lo do gub�enja suvog vazduha odnosno
inertnog gasa.
Transformator treba, prema uputstvu proizvo�a�a, napuniti ispitanim
transformatorskim u�em.
5.202 Dielektri�na �vrsto�a u�a u transformatoru treba da odgovara
vaNJe�im jugoslovenskim standardima.
5.203 Pre stav�anja transformatora u pogon treba ispitati:
� ispravnost primarnih i sekundarnih veza i rad za�titnih
ure�aja;
� izolaciju namotaja prema ta�ki 5.217 ovih propisa.
5.204 Ventilacija prostora u kome je transformator sme�ten treba da
omogu�i rad transformatora sa punim nazivnim optere�enjem, u
granicama dzvo�enog povi�enja temperature u transformatoru.
5.205 DrenaNJni prostor ispod transformatora, odvodne cevi, jame za
u�e i sl., moraju se odrNJavati u ispravnom stanju.
5.206 Prvo stav�anje transformatora pod napon i njegovo da�e optere�enje,
kao i stav�anje transformatora u pogon posle opravke ili
remonta, treba da vr�i stru�no lice odre�eno od strane tehni�ke
sluNJbe korisnika.
5.207 Transformatori i njima pripadaju�a oprema mogu u pogonu biti
preoptere�ivani iznad nazivne snage samo u skladu sa uputstvima
proizvo�a�a i uputstvima za pogon transformatora.
5.208 Transformatori sa smanjenom izolacijom namotaja u nultoj ta�ki
mogu da rade u direktno uzem�enoj mreNJi bez uzem�enja svoje nulte
ta�ke, ako je nulta ta�ka za�ti�ena odvodnikom prenapona i ako
pri zem�ospoju u mreNJi nulta ta�ka ne dobije nedozvo�eno visoki
prenapon.
5.209 U slu�aju automatskog isk�u�enja transfomatora dejstvom relejne
za�tite od unutra�njeg kvara (Buholcov rele, diferencijalni
rele, za�tita kotla itd.), treba proveriti ispravnost reagovanja

za�tite, a zatim transformator podvr�i pregledu radi utvr�ivanja

mesta na kome je nastao kvar i veli�ine kvara.
U slu�aju isk�u�enja transformatora dejstvom Buholcovog relea,
treba proveriti sastav gasa u releu. Ako se utvrdi da je gas produkt
sagorevanja, transformator mora da ostane van pogona dok se kvar
ne otkloni.
5.210 Prilikom svog pregleda transformatorske stanice, a najmanje dva
puta godi�nje (po�etkom i tokom zime), treba proveriti da li u�e
u konzervatoru nije ispod odre�enog najniNJeg nivoa, pa ukoliko jeste
treba doliti prosu�eno u�e do odre�enog nivoa.
5.211 Jedanput godi�nje treba proveriti ispravnost rada za�titnih
ure�aja transformatora. Ispravan rad Buholcovog relea utvr�uje
se uduvavanjem vazduha u sud sa plovcima, kroz posebne slavine namenjene
za tu svrhu. Posle probe treba iz Buholcovog relea vazduh
ispustiti.
5.212 Jedanput godi�nje treba ispitati dielektri�nu �vrsto�u transformatorskog
u�a. Ako se ne dobije zadovo�avaju�a vrednost, treba
pristupiti filtriranju i su�enju u�a, a po potrebi i dati u�e na
analizu.
5.213 Su�a� vazduha treba stalno kontrolisati i, po potrebi, dolivati
u�e na dno su�a�a vazduha, zameniti materijal za su�enje ili ga
podvr�i su�enju.
5.214 Na transformatorima nazivne snage preko 1000 kVA treba povremeno
ispitati stanje svih delova ure�aja za hla�enje.
5.215 Ako u zimskom periodu transformator hla�en vodom mora biti van
pogona, potrebno je ispustiti vodu iz cevovoda i sistema za hla�enje
i cevi produvati vazduhom, odnosno primeniti sredstva koja
spre�avaju smrzavanje vode.
5.216 Jedanput godi�nje treba na konzervatoru otvoriti donju slavinu da
bi istekla eventualno skup�ena voda.
5.217 Na transformatorima nazivne snage ispod 4 MVA treba meriti otpor
izolacije namotaja najmanje jedanput u �etiri godine, a na transformatorima
nazivne snage od 4 MVA i ve�im � najmanje jedanput u
dve godine.
Namotaje do 1 kV treba ispitivati megometrom od 1000 V, a namotaje
vi�ih napona � megometrom od najmanje 2500 V ili nekom
drugom metodom merenja.
Otpor izolacije treba da je u skladu sa uputstvima proizvo�a�a
transformatora.
5.218 Ako je namotaj transformatora izva�en iz kotla, vra�anje namotaja
u kotao bez prethodnog su�enja treba izvr�iti s obzirom na vreme
koje je transformator proveo van kotla, vlaNJnost okolnog vazduha,
sprovedeno ispitivanje i merenje, kao i na osnovu mi�enja proizvo�a�a
i uputstava za pogon i odrNJavanje transformatora.
5.219 ProtivpoNJarne ure�aje transformatora treba kontrolisati i
odrNJavati prema Tehni�kim propisima za specijalnu za�titu
257
17

elektr�nergetskih postrojenja od poNJara (Dodatak �SluNJbenog

*
lista SFRJ�, br. 16/66).
5.3 Elektromotori
5.31 Najve�u dozvo�enu snagu monofaznog motora i trofaznog motora,
koji se mogu direktno prik�u�iti na mreNJu bez pokreta�a, odre�uje
korisnik mreNJe na koju se taj motor prik�u�uje.
5.32 Pre prvog stav�anja elektromotora u pogon, kao i pre stav�anja
elektromotora u pogon posle remonta, treba ispitati rad njegovih
za�titnih ure�aja.
5.33 Na elektromotorima sa cirkulacionim hla�enjem treba kontrolisati
optere�enje motora i temperaturu leNJi�ta, kao i temperaturu
ulaznog i izlaznog vazduha. Na elektromotorima treba
kontrolisati i registrovati one veli�ine koje je odredila
tehni�ka sluNJba korisnika. Veli�ine moraju biti odre�ene tako
da se prema njima moNJe kontrolisati stanje motora.
5.34 U pogonu treba povremeno kontrolisati da li elektromotor radi
mirno i bez vibracija. Vibracije motora ne smeju biti ve�e od
dozvo�enih najve�ih vibracija koje je propisao proizvo�a�.
5.35 Elektromotore koji se nalaze u rezervi treba kontrolisati i odrNJavati
u ispravnom stanju.
5.36 Pri remontu elektromotora treba vr�iti reviziju i remont
pripadaju�ih ure�aja za automatski rad.
5.37 Remont elektromotora koji rade pod normalnim uslovima treba vr�iti
po potrebi, a prema uputstvima proizvo�a�a i zak�u�cima
donetim posle revizije.
Na elektromotorima koji rade pod teNJim temperaturnim uslovima,
kao i u zapr�anoj sredini, remont treba sprovoditi najmanje
jedanput u dve godine.
5.38 Otpor izolacije namotaja ve�ih elektromotora, koji se nalaze u
normalnom pogonu, treba kontrolisati prema podacima proizvo�a�a
navedenim u uputstvu za pogon motora. Ako se ne raspolaNJe
ovim podacima, izmerene vrednosti otpora treba uporediti sa
rezultatima koji su na pribliNJno istim temperaturama namotaja
dobijeni ranije i prilikom prvog stav�anja motora u pogon. Ako
otpor izolacije znatno opadne, motor treba podvr�i reviziji a
eventualno i remontu.
5.4 Nadzemni elektr�nergetski vodovi
Odredbe ove ta�ke ne odnose se na vodove za elektri�nu vu�u.
5.401 Prvo stav�anje voda pod napon i u pogon moNJe da usledi tek posle
zavr�etka svih potrebnih radova, po�to se prethodno o tome na
pouzdan na�in obaveste sva zainteresovana lica (izvo�a�i radova,
nadzorno i pogonsko osob�e i stanovni�tvo), kako ne bi do�lo do
udesa. Pre nego �to se vod stavi pod napon, treba utvrditi da li su
odstranjeni za�titni kratki spojevi i uzem�enja.
*
Pravilnik o tehni�kim propisima za specijalnu za�titu elektr�nergetskih postrojenja

od poNJara �SluNJbeni list SFRJ�, br. 16/66, 58/72 i 24/75 stav�en je van snage
dono�enjem Pravilnika
o tehni�kim normativima za za�titu elektr�nergetskih postrojenja i ure�aja od
poNJara �SluNJbeni list SFRJ�, broj 74/90.

5.402 Vod se normalno stav�a direktno pod pun napon mreNJe prilikom
prvog stav�anja pod napon. Izuzetno, vod prik�u�en na elektranu
moNJe se postepeno staviti pod napon pomo�u posebnog generatora.
5.403 U mreNJama sa izolovanom nultom ta�kom ili u mreNJama uzem�enim
preko induktivnog otpora (Petersenov kalem) dozvo�ava se
pogon u reNJimu jednofaznog zem�ospoja sve dok se ne prona�e mesto
kvara. NadleNJno pogonsko osob�e ili sluNJba relejne za�tite
mreNJe treba �to pre da prona�e mesto kvara i da deonicu u kvaru
isk�u�i iz pogona.
5.404 Korisnik vodova mora da ima plan preventivnih pregleda i revizija
voda. U�estalost pregleda i revizija zavisi od zna�aja voda,
mesnih uslova, broja isk�u�ivanja dejstvom kratkih spojeva, periodi�nosti
remonta i drugih specifi�nih uslova.
U slu�aju izuzetnih nepogoda i pogor�anja atmosferskih prilika
tj. pri pojavi inja, leda, poplava, �umskog poNJara itd., obavezno
treba poja�ati kontrolu voda. Ovakva kontrola je potrebna i posle
nekoliko uzastopnih isk�u�enja voda nastalih dejstvom za�tite od
kratkog spoja i zem�ospoja.
5.405 Pri revizijama voda, koje se sprovode bez isk�u�enja voda i uz
dozvo�eno penjanje na stub u skladu sa ta�kom 5.410 ovih propisa,
posebno treba proveriti:
1) da li ima ve�ih o�te�enja provodnika usled kratkih spojeva ili
slu�ajnih mehani�kih o�te�enja:
2) da li je do�lo do pove�anja ugiba usled termi�kog preoptere-
�enja provodnika, tj. do trajne deformacije materijala provodnika,
kao i do pove�anja ugiba ili trajne deformacije provodnika i za-
�titne uNJadi usled dodatnog optere�enja od leda;
3) da li je do�lo do vidnog o�te�enja izolatora mehani�kim ili
termi�kim dejstvom zbog kratkog spoja;
4) da li su metalni delovi za spajanje izolatorskih lanaca o�te-
�eni termi�kim dejstvom elektri�nog luka u toj meri da moNJe da
do�e do pada izolatorskog lanca i provodnika;
5) da li je do�lo do prekomerne korozije �eli�nih delova stubova
zbog dotrajalosti ili o�te�enja za�titnih premaza;
6) da li su drveni impregnirani stubovi o�te�eni odnosno da li na
betonskim stubovima ima prskotina i sli�nih o�te�enja zbog de-
jstva atmosferskih padavina;
7) da li su o�te�ene konzole, zem�ovodi, vijci i ostala kon-
strukcija zbog abnormalnih optere�enja od leda u toku zime;
8) da li su o�te�ena uzem�enja mesta na kojima su izolatori pri-
�vr��eni, provodnik za uzem�enje stuba i provodnik za uzem�enje
za�titnog uNJeta;
9) da li su ispravne sve tablice za upozorenje, brojevi stubova i
oznake faza;
10) da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi
mogli da ugroze vod ili osob�e koje izvodi radove i da li uda�-
enost objekata koji se grade odgovaraju Tehni�kim propisima za
17*

gradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova (Dodatak �Slu*

NJbenog lista SFRJ�, broj 24/67)
11) da li ima novih nepropisno izvedenih ukr�tanja sa drugim
objektima ili vodovima;
12) da li su se grane okolnog drve�a pribliNJile vodu toliko da
vi�e ne postoji sigurnosna uda�enost.
5.406 Otpori uzem�enja stubova treba da su u dozvo�enim granicama
predvi�enim Tehni�kim propisima za gradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova. Najmanje jedanput u pet godina mora se proveriti
stanje uzem�enja svakog stuba. Ako se prilikom takvog
proveravanja pokaNJu nezadovo�avaju�i rezultati, treba izvr�iti
dopunu i opravku uzem�enja stuba.
5.407 Periodi i trajanje remonta voda, kao i obim i na�in remonta,
zavisi od nalaza pri izvr�enim revizijama, visine izokerauni�kog
nivoa, broja isk�u�enja zbog atmosferskih praNJnjenja i ostalih
atmosferskih nepogoda, zna�aja voda i mogu�nosti obustav�anja
pogona.
Remonti se vr�e prema prethodno sa�injenom planu remonta, koji
stav�a tehni�ka sluNJba korisnika.
5.408 Radovi na elektr�nergetskom vodu vr�e se samo kad je vod isk�u�en
i obostrano uzem�en.
Umesto pismene dozvole za rad (ta�ka 1.62) moNJe se, izuzetno, nalog
za rad izdati telefonskim putem ili putem radija, pri �emu obe
strane � nalogodavac i rukovodilac radova � treba da u obrasce
izdate i overene od strane tehni�ke sluNJbe korisnika unesu ta�ne
podatke.
Zabranjeno je da se vremenski po�etak rada na vodovima unapred
utvr�uje, tj. prema prohodnom dogovoru.
5.409 Pre po�etka radova, rukovodilac radova proverava nestanak
napona na vodu odgovaraju�im ure�ajem ili tinjalicom, posle �ega
daje nalog da se neposredno ispred i iza radnog mesta svi fazni
provodnici kratko spoje i uzem�e.
Po zavr�etku radova, rukovodilac radova daje nalog svim �lanovima
radne grupe da se povuku sa voda i da se skinu kratki spojevi i
uzem�enja. Posle ovog rukovodilac radova proverava izvr�enje nare�enja
i izve�tava ovla��eno lice koje je izdalo dozvolu za rad o
prestanku radova i o skidanju obezbe�enja. Kad rukovodilac radova
i ovla��eno lice popune odgovaraju�i obrazac prema ta�ki 5.408
ovih propisa, prestaje da vaNJi dozvola za rad i ovla��eno lice izdaje
nare�enje za stav�anje voda pod napon.
5.410 Izuzetno od ta�ke 5.408 ovih propisa, radovi na elektr�nergetskim
vodovima pod naponom dozvo�avaju se samo:
*
Pravilnik o tehni�kim normativima za gradnju nadzemnih elekt�nergetskih vodova
�SluNJbeni list SFRJ�, broj 24/67, stav�en je van snage dono�enjem Pravilnika o
tehni�kim normativima
za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova �SluNJbeni list SFRJ�, broj 51/73.
Pravilnik iz 1973. godine, a �ija izmena je objav�ena u �SluNJbenom listu SFRJ�,
broj 11/80, stav�en
je van snage dono�enjem Pravilnika za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova
nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV �SluNJbeni list SFRJ�, broj 65/88 i �SluNJbeni list SRJ�,
broj 18/
92 i Pravilnika o tehni�kim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih
vodova �SluNJbeni
list SFRJ�, broj 6/92.

1) na vodovima nazivnog napona do 250 V prema zem�i � kad to

pismeno naredi stru�no lice odre�eno od strane korisnika.
Pri ovim radovima moraju se primeniti posebne mere bezbednosti
i mora se upotrebiti odgovaraju�i izolacioni alat.
Radovi pod naponom su izri�no zabranjeni, ako bi na mestu rada
elektri�na varnica mogla da izazove poNJar odnosno eksploziju.
Isto tako, radovi pod naponom se ne dozvo�avaju po nevremenu pra�enom
atmosferskim praNJnjenjima;
2) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zem�i � rad pod
naponom mogu vr�iti samo one radne organizacije koje za takav rad
imaju odobrenje nadleNJnog organa, i koje rad vr�e na osnovu internih
propisa donetih uz saglasnost tog organa;
3) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zem�i, �iji su
provodnici pod naponom � rad na delovima koji nisu pod naponom
(stubovima i konzolama) dozvo�ava se samo kad se vr�i revizija,
boji ili oprav�a stub, ako to konstrukcija stuba omogu�uje, a �to
treba uputstvom o reviziji deta�no propisati. Rad se dozvo�ava
samo ako duNJ voda nema jakog vetra ili nepogode;
4) ako se na istim stubovima nalaze dva ili vi�e voda nazivnog
napona preko 250 V prema zem�i � rad na jednom vodu, koji je
prethodno isk�u�en, moNJe se vr�iti samo onda ako se ostali vodovi
koji su pod naponom ne nalaze u blizini koja moNJe da dovede u
opasnost lica koja vr�e rad, pod uslovom da su preduzete sigurnosne
mere i da se vodovi mogu pouzdano raspoznati.
Ako konstrukcija stuba to omogu�uje, preporu�uje se da se svaki vod
obeleNJi tako da se vodovi mogu raspoznati i me�usobno razlikovati
sa zem�e i sa svake konzole na stubu.
Sigurnosno odstojanje mora da uzme u obzir i duNJinu alata koji se
koristi za te radove.
5.411 Pri penjanju na zajedni�ke stubove elektr�nergetskih vodova
nazivnog napona preko 250 V prema zem�i i telekomunikacionih
vodova, moraju se telekomunikacioni vodovi uzem�iti i kratko
spojiti i kad su elektr�nergetski vodovi isk�u�eni.
5.412 Rastinje ispod elektr�nergetskih vodova mora se redovno se�i
tako da uvek bude obezbe�en sigurnosni razmak.
5.5 Energetski kablovski vodovi
5.501 Svaki kablovski vod treba na svojim krajevima da ima oznaku sa
osnovnim podacima, i to: tip kabla, napon, presek, broj ili neku
drugu oznaku kablovskog voda.
5.502 Najve�e dozvo�eno optere�enje kabla treba da je u skladu sa podacima
proizvo�a�a uzimaju�i u obzir i lokalne specifi�ne uslove
hla�enja. U slu�aju potrebe, naro�ito za kablove od 110 kV i vi�e,
optere�enje treba odrediti uzimaju�i u obzir merene vrednosti
temperature zem�e i specifi�ne termi�ke otpornosti zem�e, kao
i faktor dnevnog optere�enja.
5.503 Ako pogonsko osob�e stalno ne kontroli�e optere�enje kablova,
optere�enje se mora proveravati najmanje dva puta godi�nje, i to u
periodu najve�ih godi�njih optere�enja.

5.504 U slu�aju kvara u kablovskim mreNJama sa nazivnim naponima do 10

kV dozvo�ava se preoptere�enje ispravnih kablova u periodu vr�nih
optere�enja do one vrednosti i onoliko puta koliko za tu vrstu
kabla dozvo�ava proizvo�a� u svojim uputstvima.
5.505 Korisnik mora imati plan preventivnih pregleda i revizija
kablova. U�estalost pregleda i revizija zavisi od zna�aja kablovskog
voda, mesnih uslova, na�ina eksploatacije i drugih specifi�nih
uslova pogona.
5.506 Posle poplava treba pregledati otvorene delove kablovske trase,
kao �to su: kablovski kanali, kablovska okna (�ahtovi) i sl.
5.507 Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV sa
u�em ili gasom pod pritiskom treba kontrolisati sve ure�aje i veli�ine
koje su uputstvima proizvo�a�a date za pogon i odrNJavanje
kablova.
Na kablovima sa u�em pod pritiskom povremeno treba ispitivati,
u skladu sa uputstvima proizvo�a�a, punjenje i kvalitet u�a u sudovima
koji sluNJe za odrNJavanje pritiska u�a. U toku prve tri godine
posle prvog stav�anja kabla u pogon, ispitivanja treba
sprovoditi jedanput godi�nje, a posle tog roka � u vremenskim
intervalima koje je odredio proizvo�a� kabla.
5.508 Kablovske prostore, tunele i okna treba odrNJavati u urednom i
�istom stanju. Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima
su kablovi poloNJeni treba, po potrebi, premazivati za�titnims
redstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moNJe skup�ati
voda, moraju da imaju odgovaraju�u drenaNJu.
5.509 Ispravnost uzem�enja kablova i kablovskih glava, pristupa�nih
kablovskih spojnica i kablovskih nosa�a, treba ispitivati prilikom
periodi�nih pregleda kablova i pribora.
5.510 Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih
povr�inskih i podzemnih kablovskih prostora, treba ispitivati
prilikom periodi�nih pregleda kablova i pribora.
5.6 Razvodna postrojenja i komande
5.601 Na podesnom i dovo�no uo�ivom mestu elektr�nergetskog
postrojenja treba da se nalazi pregledna jednopolna �ema postrojenja
sa osnovnim podacima za aparate, ma�ine i transformatore.
5.602 U neposrednoj blizini jednopolne �eme postrojenja treba ista�i
uputstvo za pruNJanje prve pomo�i nastradalim od elektri�ne
struje, kao i za postupak u slu�aju izbijanja poNJara. Pogonsko osob�e
koje vr�i pogon i odrNJavanje elektr�nergetskog postrojenja
mora biti upoznato sa pruNJanjem prve pomo�i nastradalim od
udara elektri�ne struje, kao i sa rukovanjem vatrogasnim aparatima
u slu�aju izbijanja poNJara na postrojenju.
5.603 Ako se u toku pogona pojavi smetnja koja moNJe da ugrozi �ude odnosno
postrojenje, pogonsko osob�e mora odmah preduzeti odgovaraju�e
mere.

5.604 Posle svakog kona�nog automatskog isk�u�enja prekida�a dejstvom

za�titnih ure�aja, treba ispitati uzrok dejstva i, po potrebi,
pregledati odnosni deo postrojenja, ako se radi o aparatu ili ma�ini
u postrojenju. Posebnu paNJnju treba obratiti na dejstvo za�tite
od unutra�njih kvarova.
Ako nije zapaNJena nikakva nepravilnost ili kvar, moNJe se prekida�
ponovo uk�u�iti. Vremenski interval ponovnog uk�u�enja
odre�uje se u skladu sa uslovima pogona i sa uputstvom proizvo�a�a
prekida�a.
5.605 Za bezbedan rad u elektr�nergetskom postrojenju treba odrNJavati
u ispravnom stanju sredstva za�tite i tablice za upozorenje da se
ne uk�u�uju delovi postrojenja koji su isk�u�eni zbog radova ili
iz kakvih drugih razloga.
Kao sredstva za�tite smatraju se stabilne izolacione podloge,
pregrade, izolovane motke i kle�ta, uNJad za uzem�enje i kratko
spajanje i druga sredstva za�tite.
Za rad u elektr�nergetskom postrojenju nazivnog napona prema zem�i
do 250 V, kao sredstva za�tite smatraju se i gumene rukavice i
gumene cipele, ko je pre upotrebe treba pregledait da nisu o�te�ene.
Sva sredstva za�tite moraju se �uvati na podesnom suvom mestu i
ona moraju odgovarati nazivnom naponu dela postrojenja za koji su
namenjena. Sredstva za�tite moraju biti ispitana i atestirana po
odredbama odgovaraju�ih standarda i kontrolisana u odre�enim
vremenskim razmacima.
5.606 Radovi u elektr�nergetskom postrojenju, kako na delovima koji
provode struju, bilo da su pod naponom ili ne, tako i na delovima
koji su u blizini provodnih delova, treba da se vr�e prema internim
propisima o manipulacijama, radu i bezbednosti rada u
postrojenju, koji se zasnivaju na osnovnim postavkama iz ovih propisa
i sadrNJe deta�na uputstva za rad u postrojenju (ta�ka 1.5).
5.607 Na delovima postrojenja pod naponom radovi su zabranjeni. Izuzetno
se radovi mogu dozvoliti u slede�im slu�ajevima:
1) u postrojenju nazivnog napona do 250 V prema zem�i � kad to
pismeno naredi stru�no lice odre�eno od strane korisnika.
Za rad pod ovakvim uslovima mora se koristiti odgovaraju�i alat i
preduzeti potrebne mere bezbednosti.
Takvi radovi su izri�no zabranjeni, ako bi na mestu rada
elektri�na varnica mogla da izazove poNJar ili eksploziju. Ovo se
naro�ito odnosi na prostore, prostorije i magacine sa zapa�ivim
i eksplozivnim materijalima;
2) u postrojenju nazivnog napona preko 250 V prema zem�i, rad na
delovima postrojenja pod naponom mogu vr�iti samo one radne
organizacije koje za takav rad imaju odobrenje nadleNJnog organa i
koje rad vr�e na osnovu internih propisa donetih uz saglasnost
tog organa.
5.608 Prilikom radova u blizini elektr�nergetskih postrojenja visokog
napona, kad su ona pod naponom, treba primeniti za�titna
sredstva koja onemogu�uju slu�ajan dodir delova pod naponom.

Razmak izme�u delova pod naponom i za�titnih sredstava ne sme

biti manji od slede�ih vrednosti:
Nazivni napon postrojenja Razmak
kV mm
do 10 500
20 i 35 600
60 800
110 1200
220 2000
Za postrojenja nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci mogu
biti i manji, ako se za za�titnu pregradu upotrebi puna plo�a od
izolacionog materijala, koja izdrNJava napon 2,5 kV/mm i ako se ta
plo�a postavi izolovanim alatom (motkom) tako da je isk�u�ena
svaka opasnost od dodira. U tom slu�aju izolacione plo�e (pregrade)
mogu da budu uda�ene od delova pod naponom:
Nazivni napon Razmak
postrojenja mm
kV
do 10 150
20 i 35 300
5.609 Neispravne ili premo��ene rasklopne naprave moraju biti ozna�ene
plo�ama sa upozorenjem. Ako su takve naprave sa da�inskom
komandom, komanda treba da se isk�u�i odnosno blokira.
5.610 Svi radovi u postrojenju, osim normalnog pogonskog rukovanja, mogu
se vr�iti samo u prisustvu rukovodioca radova.
Osob�e koje vr�i radove mora da bude du�evno i telesno zdravo, a
pri radu potpuno trezno i oprem�eno ode�om koja prianja uz telo.
5.611 UNJad primenjena za uzem�enje pri radu mora da su izra�ena od tankih
bakarnih NJica i oprem�ena odgovaraju�im sigurnim steza�kama.
Presek uNJeta treba da je odre�en prema najve�oj struji
kratkog spoja u postrojenju i njegovom trajanju, ali najmanje treba da
iznosi 25 mm2.
5.612 Prilikom izmene neispravnih osigura�a, ne smeju se upotreb�avati
improvizovani i krp�eni umeci ve� samo originalni i
pravilno odabrani.
5.613 U su�nim periodima treba merenjem kontrolisati otpor svih
uzem�enja i proveravati da li su vrednosti u dozvo�enim granicama.

5.614 Metalne konstrukcije postrojenja, nosa�a aparata i samih aparata

treba da su za�ti�ene antikorozivnim premazima, koje treba
kontrolisati i odrNJavati u ispravnom stanju.
5.615 Kablovske kanale i hodnike treba odrNJavati u urednom i �istom
stanju i kontrolisati odvodnjavanje kanala, naro�ito posle velikih
ki�a.
5.616 Pogonske prostorije i prostori za razvodna postrojenja i komande,
moraju biti ozna�eni natpisnim plo�ama. Na ulaze u postrojenja sa
nazivnim naponom preko 250 V prema zem�i, treba postaviti i
plo�e sa upozorenjem na opasnost.
5.617 Razvodna po�a, razvodne �elije, komandna po�a u komandnim
prostorijama i bitne razvodne elemente treba obeleNJiti odgovaraju�im
natpisnim plo�icama i oznakama da bi se izbegla svaka zabuna
pri kretanju i manipulacijama.
5.7. Relejna za�tita, elektroautomatika i telemehanika
5.701 Ure�aji za relejnu za�titu, elektroautomatiku i telemehaniku,
kao sastavni delovi opreme u pogonu, moraju se dobro kontrolisati
i odrNJavati u ispravnom stanju.
5.702 Ure�aji za relejnu za�titu, elektroautomatiku i telemehaniku moraju
se ispitivati povremeno, a najmanje jedanput godi�nje. Ispitivanja
treba preduzeti i posle ve�ih prepravki, remonta, ili
kvarova na objektima kojima ti ure�aji pripadaju, kao i posle ve�ih
prepravki u sekundarnim kolima.
Ispitivanja za�titnih ure�aja treba sprovoditi kako na samim releima
(sekundarno ispitivanje) tako i zajedno sa �ti�enim objektima
(primarno ispitivanje).
5.703 Kasete ispitanih i pode�enih ure�aja treba da plombira stru�no
lice ovla��eno od strane korisnika.
5.704 Ako se neki deo ure�aja za relejnu za�titu, elektroautomatiku ili
telemehaniku skida radi ispitivanja u laboratoriji ili radi zamene,
posle ponovne montaNJe treba ispitati rad celog ure�aja.
5.705 Za ure�aje relejne za�tite, elektroautomatike i telemehanike moraju
postojati sve potrebne �eme i opisi, i svi radovi se moraju
prema njima vr�iti.
5.706 Na plo�ama, pultovima i stalcima, na kojima su sme�teni ure�aji
relejne za�tite, elektroautomatike i telemehanike, moraju da
postoje natpisne plo�ice sa obeleNJenim po�ima ili drugim oznakama
koje lako ukazuju kom aparatu, ure�aju, odnosno postrojenju
pripadaju za�titni relei, elektroautomatika i telemehanika.
5.707 Svi sekundarni prevodnici moraju na svojim krajevima imati podesne
oznake.
5.708 Pri svakom ispravnom ili laNJnom dejstvu relejne za�tite odnosno
elektroautomatike, treba zabeleNJiti dobijene signale i preduzeti
odgovaraju�e mere.
5.709 Prilikom rada na ure�ajima relejne za�tite, elektroautomatike i
telemehanike, treba sprovesti mere obezbe�enja prema internim
propisima radne organizacije o manipulacijama, radu i bezbednosti
rada u postrojenju (ta�. 1.5 i 5.606).

5.710 Ako za ure�aje za�tite, elektroautomatike ili telemehanike proizvo�a�

propisuje posebne uslove u pogledu prostorije za njihov
sme�taj, treba se tih uslova pridrNJavati. Ovo se naro�ito odnosi
na vlaNJnost, vibracije, temperaturu, stepen zaga�enosti okoline
itd.
Ako to zahteva tehnolo�ki proces, moraju se preduzeti dopunske
mere, kao �to su: hla�enje, su�enje, prigu�ivanje vibracija itd.
5.8 Za�tita od prenapona
5.81 U razvodnim postrojenjima na otvorenom prostoru povremeno
treba kontrolisati stepen korozije za�titnih zem�ovodnih
konstrukcija i uNJadi (ako postoje), postav�enih za za�titu od atmosferskih
prenapona.
5.82 Povremeno treba proveriti kvalitet visokonaponskih odvodnika
prenapona na taj na�in �to �e se najmanje u tri godine jedanput skinuti
10% odvodnika iste proizvodnje i ispitati u odgovaraju�oj laboratoriji.
5.83 U slu�aju delimi�nog ili potpunog razaranja odvodnika prenapona
zbog atmosferskih praNJnjenja, treba deta�no pregledati razorene
delove odvodnika da bi se utvrdio uzrok razaranja i spre�ila
naknada sli�na razaranja odvodnika.
5.84 Iskri�ta treba podesiti prema koordinaciji izolacije za aparate
u postrojenju.
5.85 Da bi se u direktno uzem�enim visokonaponskim mreNJama smanjile
eventualne prevelike struje zem�ospoja, pojedina direktna uzem�enja
nultih ta�aka transformatora mogu da se isk�u�e. Isk�u�enja
t reba sprovestio na osnovu dokumentovane analize, s tim da ostanu
uslovi za direktno uzem�ene mreNJe. Istovremeno treba voditi ra�una
da se pri eventualnom isk�u�enju jednog dela mreNJe ne dobije
u preostalom delu mreNJe nedovo�no uzem�ene zbog toga �to su
neke nulte ta�ke isk�u�ene radi smanjenja struje zem�ospoja, a �to
bi imalo za posledicu nedozvo�ene prenapone pri zem�ospoju.
5.86 Pogon mreNJe sa izolovanom nultom ta�kom moNJe da se odvija, ako
kapacitivna struja zem�ospoja te mreNJe nije suvi�e velika.
Preporu�uje se da kapacitivna struja zem�ospoja ne pre�e slede�e
vrednosti:
Nazivni napon mreNJe Kapacitivna struja zem�ospoja
kVA
6 30
10 20
20 15
35 i vi�e 10

Ako kapacitivna struja zem�ospoja pre�e navedene vrednosti,

treba mreNJu razdvojiti ili primeniti uzem�enje nulte ta�ke da bi
se spre�ile prenaponske pojave pri zem�ospoju.
5.87 Sve kvarove i isk�u�enja zbog prenapona treba prou�iti da bi se
spre�ile posledice.
5.88 Povremeno treba kontrolisati uzem�enja postrojenja i ispravnost
spojeva odvodnika prenapona sa sistemom uzem�enja.
6 POMO�NI POGONI
6.1 Akumulatori i akumulatorske prostorije
6.11 Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati.
Ventilacioni otvori treba da su za�ti�eni od ulaska manjih
NJivotinja i pr�av�tine i premazani bojama otpornim prema kiselinama.
Gornji ventilacioni otvor mora da bude na najvi�em mestu
prostorije. Bateriju treba na podesan na�in za�tititi od direktnog
sun�anog zra�enja.
6.12 Na ulaznim vratima akumulatorske prostorije treba postaviti
plo�u sa natpisom �Akumulatorska prostorija � Zabranjeno pu�enje
i upotreba vatre�.
6.2 Pneumatski ure�aji
6.21 U skladu sa uputstvima za odrNJavanje objekata i postrojenja treba
stalno kontrolisati odgovaraju�e merne instrumente da bi pritisak
zbijenog vazduha bio u odre�enim granicama.
6.22 Povremeno treba kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, redukcionih,
zapornih i povratnih ventila, kao i ostale delove pneumatskih
ure�aja. Iz kondenzacionih sudova treba redovne
ispu�tati skup�enu vodu.
6.23 Gubitak vazduha u ure�aju za zbijeni vazduh i u�estalost rada
kompresora treba kontrolisati. Ako se utvrdi da cevi propu�taju
vazduh, mora se kvar odmah otkloniti. U�estalost i trajanje rada
kompresora ne smeju da pre�u vrednosti koje je propisao proizvo�a�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODR�AVA�E
*
ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A I VODOVA
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za pogon i odrNJavanje
elektr�nergetskih postrojenja i vodova.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektr�nergetske objekte
za elektri�nu vu�u i za posebne namene u rudnicima, u elektrohemijskoj
industriji i na sli�nim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a.
�lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) elektr�nergetsko postrojenje (u da�em tekstu: postrojenje) � transformatorska
stanica, odnosno razvodno postrojenje je objekat namenjen za
transformaciju, odnosno razvo�enje elektri�ne energije;
2) elektr�nergetski objekat (u da�em tekstu: objekat) je objekat koji
sluNJi za proizvodnju, prenos, transformaciju ili razvo�enje (distribuciju)
elektri�ne energije;
3) elektri�ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni
prostori, odre�eni prvenstveno za sme�taj i pogon postrojenja, u kojima
smeju da se nalaze samo lica koja odrNJavaju postrojenja ili njima
rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije moNJe biti dozvo�en
samo pod stru�nim nadzorom;
4) elektr�nergetski nadzemni vod (u da�em tekstu: nadzemni vod) je
vod koji sluNJi za nadzemno vo�enje provodnika za prenos i razvo�enje
(distribuciju) elektri�ne energije;
5) elektr�nergetski podzemni vod (u da�em tekstu: podzemni vod, je
vod koji sluNJi za podzemno vo�enje provodnika za prenos i razvo�enje
(distribuciju) elektri�ne energije;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SRJ�, broj 41/93.

6) elektr�nergetski vod (u da�em tekstu: vod) je zajedni�ki naziv za

nadzemni i podzemni vod;
7) pogon je stanje objekta u procesu proizvodnje, prenosa i razvo�enja
elektri�ne energije;
8) opsluNJivanje je uprav�anje i manipulacija pogonom i nadlgedanje
pogona;
9) odrNJavanje objekata je rad kojim se obezbe�uje tehni�ki ispravno
stanje objekta (otklanjanje kvarova, revizija, remont, rekonstrukcija i pogonska
ispitivanja);
10) revizija je periodi�ni pregled objekata radi utvr�ivanja njihovog
stanja i pogonske sposobnosti;
11) remont je rad koji ma za ci� da se ve�im popravkama i zamenama dotrajalih
delova, u granicama pogonskih potreba, objekat odrNJi u tehni�ki
ispravnom stanju.
�lan 3.
Radi pravilnog odrNJavanja i kori��enja objekata, kao i radi njihove
ve�e pogonske sigurnosti, za objekte mora da postoji tehni�ka dokumentacija,
koja, zavisno od vrste, zna�aja i veli�ine objekata, po pravilu, sadrNJi:
1) glavne karakteristike objekta, opreme, ure�aja i aparata, �eme postrojenja
sa osnovnim podacima o glavnim elementima;
2) dosije gra�evinskog dela objekta, sa podacima o lokaciji i nosivosti
terena kao i situacioni plan teme�a objekta i svih delova koji se nalaze
u zem�i;
3) sve promene i rekonstrukcije kojima se menjaju osnovne karakteristike
objekta;
4) izve�taje o reviziji i remontu objekta;
5) zapisnike o ispitivanju funkcionalnosti za�titnih i regulacionih
ure�aja.
Objekti se odrNJavaju prema odgovaraju�im jugoslovenskim stanardima
i propisima o tehni�kim normativima, prema uputstvima proizvo�a�a
i prema internim tehni�kim propisima i godi�njim planovima
korisnika, zasnovanim na pogonskom iskustvu i pra�enju razvoja tehnologije
odrNJavanja.
�lan 4.
Pri odrNJavanju prostorija, postrojenja i pomo�nih ure�aja moraju
biti ispunjeni slede�i uslovi:
1) elektri�ne pogonske prostorije moraju biti �iste i uredne i u
njima se ne smeju nalaziti predmeti koji nisu funkcionalno povezani sa
namenom tih rpostorija.
Elektri�ne pogonske prostorije u koje se povremeno ulazi moraju
biti zak�u�ane, a k�u�evi se moraju �uvati na za to odre�enom mestu;
2) putevi unutra�njih i spo�nih komunikacija u postrojenju ne smeju
biti zakr�eni;
3) ure�aji za provetravanje i klimatizaciju vazduha, osvet�enje i
grejanje moraju se redovno odrNJavati. Instalacije za rezervno (pomo�no)
osvet�enje moraju se uredno odrNJavati;

4) celokupan pomo�ni izolovani alat, izolaciona oprema i druga

sredstva koja sluNJe za rad u elektr�nergetskom postrojenju moraju biti
ispravna.
II. POSTROJE�A
1. Energetski transformatori
�lan 5.
Ako su prilikom isporuke energetskih transformatora (u da�em tekstu:
transformatori) skinuti provodni izolatori ili konzervator radi
lak�eg prevoza, a kotao napunjen suvim vazduhom ili inertnim gasom (azotom),
proverava se i da li je pri prevozu do�lo do gub�enja suvog vazduha,
odnosno inertnog gasa.
Transformator se, prema uputstvu proizvo�a�a, puni ispitanim transformatorskim
u�em.
Dielektri�na �vrsto�a u�a u transformatoru mora da odgovara jugoslovenskom
standardu JUS N.A5.014.
Pre stav�anja transformatora u pogon, ispravnost primarnih i sekundarnih
veza i rad za�titnih ure�aja, kao i izolacija namotaja ispituje
se prema �lanu 10. ovog pravilnika.
�lan 6.
Ventilacija prostora u kome je transformator sme�ten mora da
omogu�i rad transformatora s punim nazivnim optere�enjem, u granicama
dozvo�enog povi�enja temperature u transformatoru.
�lan 7.
Transformatori i oprema koja im pripada mogu u pogonu biti preoptere�ivani
iznad nazivne snage samo prema tehni�kim uputstvima proizvo�a�a
i uputstvima za pogon transformatora.
�lan 8.
Transformatori sa smanjenom izolacijom namotaja u nultoj ta�ki
mogu da rade u direktno uzem�enoj mreNJi bez uzem�enja svoje nulte ta�ke
ako je nulta ta�ka za�ti�ena odvodnikom prenapona i ako pri zem�ospoju u
mreNJi nulta ta�ka ne dobije nedozvo�eno visoki prenapon.
�lan 9.
Rad za�titnih ure�aja energetskih transformatora proverava se:
1) pre prvog stav�anja objekta u pogon;
2) povremeno, a najmanje jedanput u �etiri godine, �to se procenjuje na
osnovu zna�aja i starosti objekta, odnosno u�estalosti delovanja za�titnih
ure�aja.
U slu�aju automatskog isk�u�enja transformatora dejstvom za�titnih
ure�aja od unutra�njeg kvara (Buholcov relej, diferencijalni relej,
za�tita kotla itd.), proverava se ispravnost za�tite, a zatim se
transformator podvrgava pregledu radi utvr�ivanja mesta na kome je nastao
kvar i veli�ine kvara.

U slu�aju isk�u�enja transformatora dejstvom Buholcovog releja,

proverava se sastav gasa u releju. Ako se utvrdi da je gas produkt sagorevanja,
transformator mora da ostane van pogona dok se kvar ne otkloni.
�lan 10.
Dielektri�na �vrsto�a u�a energetskog transformatora ispituje se:
10 pre prvog stav�anja u pogon;
2) posle duNJeg stajanja van pogona;
3) posle ve�ih prepravki transformatora;
4) najmanje svake �etvrte godine, kod transformatora nazivne snage
iznad 4 MVA.
Na energetskim transformatorima mora se meriti otpor izolacije
namotaja, i to;
10 pre prvog stav�anja u pogon, posle duNJeg stajanja van pogona i posle
transporta i ve�ih popravki;
2) povremeno, a najmanje jedanput u toku �etiri godine � na energetskim
transformatorima nazivne snage iznad 4 MVA.
Namotaji do 1 kV ispituju se megaommetrom od 1 000 V, a namotaji vi�ih
napona � megaommetrom od najmanje 5 000 V ili nekom drugom odgovaraju�om
metodom merenja.
Otpornost izolacije mora biti u skladu sa tehni�kim uputstvom proizvo�a�a
energetskih transformatora.
�lan 11.
Prilikom svakog pregleda transformatorske stanice, a najmanje dva
puta godi�nje (po�etkom i tokom zime), proverava se da li je je u konzervatoru
ispod odre�enog najniNJeg nivoa i ako jeste, doliva se prosu�eno
u�e do odre�enog nivoa.
Najmanje jedanput u �etiri godine, na konzervatoru se otvara donja
slavina da bi istekla eventualno skup�ena voda.
�lan 12.
Na transformatorima nazivne snage preko 1 000 kVA povremeno se
ispituje stanje svih delova ure�aja za hla�enje.
Ako u zimskom periodu transformator hla�en vodom mora biti van
pogona, voda iz cevovoda i sistema za hla�enje se ispu�ta i cevi se produvavaju
vazduhom, odnsono primenjuju se sredstva koja spre�avaju smrzavanje
vode.
�lan 13.
Ako je namotaj transformatora izva�en iz kotla, vra�a se u kotao bez
prethodnog su�enja zavisno od vremena koje je transformator proveo van
kotla, vlaNJnosti okolnog vazduha, sprovedenog ispitivanja i merenja.
�lan 14.
ProtivpoNJarni ure�aji transformatora kontroli�u se i odrNJavaju
prema propisu o tehni�kim normativima za za�titu elektr�nergetskih
postrojenja i ure�aja od poNJara.

2. Razvod i komande
�lan 15.
Na podesnom i dovo�no uo�ivom mestu elektr�nergetskog postrojenja
mora da se nalazi pregledna jednopolna �ema postrojenja, sa
osnovnim podacima o aparatima, ma�inama i transformatorima.
�lan 16.
Neispravni ili premo��eni rasklopni ure�aji moraju biti posebno
obeleNJeni i ozna�eni u dokumentaciji. Ako su ti ure�aji sa da�inskom
komandom, komanda mora da se isk�u�i, odnosno blokira.
�lan 17.
Prilikom izmene neispravnih osigura�a ne smeju se upotreb�avati
improvizovani i krp�eni umeci, ve� samo originalni i pravilno
odabrani.
�lan 18.
Povremeno merenje otpornosti uzem�enja vr�i se prema odgovaraju�im
propisima o tehni�kim normativima.
�lan 19.
Razvodna po�a, razvodne �elije, komandna po�a u komandnim prostorijama
i svi razvodni elementi obeleNJavaju se odgovaraju�im natpisnim
plo�icama i oznakama da bi se izbegla svaka zabuna pri kretanju i
manipulacijama.
Elektri�ne pogonske prostorije moraju biti posebno ozna�ene. Na
ulaze postrojenja sa nazivnim naponom preko 250 V prema zem�i postav�aju
se tablice sa upozorenjem na opasnost.
�lan 20.
Kablovski kanali i hodnici odrNJavaju se uredno i �isto i kontroli�u
odvodni kanali, naro�ito posle velikih ki�a.
3. Relejna za�tita, elektroautomatika i telemehanika
�lan 21.
Ure�aji za relejnu za�titu, elektroautomatiku i telemehaniku moraju
se ispitati:
1) pre prvog stav�anja objekta u pogon:
2) posle ve�ih prepravki, remonta ili kvarova na objektima kojima ti
ure�aji pripadaju, kao i posle ve�ih prepravki u sekundarnim kolima;
3) povremeno, zavisno od zna�aja �ti�enog objekta, starosti i u�estanosti
kvarova na ure�ajima, a najmanje jedanput u �etiri godine.
Ispitivanje za�titnih ure�aja sprovodi se zajedno sa ispitivanjem
�ti�enih objekata, a ako nije bilo radova u sekundarnim kolima, dovo�no
je samo ispitivanje releja.

Ku�i�ta, odnosno sklopovi ispitanih i pode�enih ure�aja plombira

stru�no lice koje je ovlastio korisnik.
Ako se neki deo ure�aja za relejnu za�titu, elektroautomatiku ili
telemehaniku skida radi ispitivanja u laboratoriji ili radi zamene, posle
ponovne montaNJe ispituje se rad celog ure�aja.
�lan 22.
Ram, relejne table i ormari za sme�taj ure�aja relejne za�tite,
elektroautomatike i telemehanike moraju da imaju natpisne plo�ice sa
obeleNJnim po�ima ili drugim oznakama koje ukazuju kom aparatu, funkciji
odnosno delu postrojenja pripadaju za�titni relej, elektroautomatike i
telemehanika. Svi sekundarni provodnici moraju se obeleNJiti na svojim
krajevima.
4. Pomo�ni pogoni
�lan 23.
Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati.
Ventilacioni otvori moraju biti za�ti�eni od u ulaska manjih NJivotinja
i pr�av�tine i premazani bojom otpornom na kiseline. Gornji ventilacioni
otvor mora da bude na najvi�em mestu prostorije. Baterija mora biti
za�ti�ena od direktnog sun�evog zra�enja.
Na ulazna vrata akumulatorske prostorije postav�a se plo�a s natpisom
�Akumulatorska prostorija � Zabranjeno pu�enje i upotreba vatre�.
Radovi na odrNJavanju akumulatorskih baterija izvode se prema
tehni�kim uputstvima proizvo�a�a.
Ispravnost na odrNJavanju akumulatorskih baterija izvode se prema
tehni�kim uputstvima proizvo�a�a.
Ispravnost razvoda pomo�nih napona proverava se:
1) pre prvog stav�anja objekta u pogon;
2) posle ve�ih prepravki u kolima;
3) povremeno, zavisno od starosti razvoda i u�estalosti kvarova, a
najmanje jedanput u �etiri godine.
�lan 24.
U skladu sa uputstvima za odrNJavanje objekata i postrojenja, odgovaraju�i
merni instrumenti moraju se kontrolisati da bi pritisak zbijenog
vazduha bio u odre�enim granicama.
Mora se kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, redukcionih,
zapornih i povratnih ventila kao i ostalih delova pneumatskih ure�aja, a
voda iz kondenzacionih sudova mora se redovno ispu�tati.
Mora se kontrolisati gubitak vazduha u ure�aju za zbijeni vazduh i
u�estalost rada kompresora i ako se utvrdi da cevi propu�taju vazduh, kvar
se odmah mora otkloniti. U�estalost i trajanje rada kompresora moraju
biti u granicama vrednosti koje odredi proizvo�a�.
18 273

III. VODOVI
1. Nadzemni vodovi
�lan 25.
Prvo stav�anje voda pod napon i u pogon moNJe da usledi tek posle
zavr�etka svih potrebnih radova, po�to se prethodno o tome na pouzdan
na�in, obaveste sve organizacije koje imaju prik�u�ke na tom vodu i lica
odgovorna za organizaciju rada.
Pre nego �to se vod stavi pod napon, utvr�uje se da li su odstranjeni
za�titni kratki spojevi i uzem�enja. Vod se, po pravilu, stav�a direktno
pod pun napon mreNJe prilikom prvog stav�anja pod napon.
�lan 26.
Pri revizijama voda koje se sprovode bez isk�u�enja voda, posebno se
proverava:
1) da li ima ve�ih o�te�enja provodnika usled kratkih spojeva ili
slu�ajnih mehani�kih o�te�enja;
2) da li je usled termi�kog preoptere�enja provodnika do�lo do
pove�anja ugiba ili do trajne deformacije materijala provodnika, kao i da
li je usled dodatnog optere�enja od leda do�lo do pove�anja ugiba ili
trajne deformacije provodnika i za�titne uNJadi;
3) da li je mehani�kim ili termi�kim dejstvom zbog kratkog spoja
vidno o�te�en izolator;
4) da li su termi�kim dejstvom elektri�nog luka metalni delovi za
spajanje izolatorskih lanaca o�te�eni u toj meri da to moNJe prouzrokovati
pad izolatorskog lanca i provodnika;
5) da li je zbog dotrajalosti ili o�te�enja za�titnih premaza do�lo
do prekomerne korozije �eli�nih delova stubova;
6) da li su zbog dejstva atmosferskih padavina drveni impregnirani
stubovi o�te�eni, odnosno da li na betonskim stubovima ima prskotina
ili sli�nih o�te�enja;
7) da li su zbog abnormalnih optere�enja od leda u toku zime o�te�ene
konzole, zem�ovodi, vijci i ostala konstrukcija;
8) da li su o�te�ena uzem�ena mesta na kojima su izolatori pri�vr��eni,
provodnik za uzem�enje stuba i provodnik za uzem�enje za�titnog
uNJeta;
9) da li su ispravne sve tablice za upozorenje, brojevi stubova i
oznake faza;
10) da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi mogli
da ugroze vod ili osob�e koje izvodi radove i da li je uda�enost objekata
koji se grade u skladu sa odgovaraju�im propisima o tehni�kim
normativima;
11) da li ima novih nepropisno izvedenih ukr�tanja sa drugim objektima
ili vodovima;
12) da li su se grane okolnog drve�a pribliNJile vodu toliko da ne postoji
sigurnosna uda�enost.

�lan 27.
Otpornost uzem�enja stubova mora biti u granicama odre�enim odgovaraju�im
propisom o tehni�kim normativima.
�lan 28.
Rastinje ispod elektr�nergetskih vodova mora se redovno se�i, tako
da uvek bude obezbe�en sigurnosni razmak.
2. Podzemni (kablovski) vodovi
�lan 29.
Na krajevima kablovskog voda mora da se nalazi oznaka sa osnovnim
podacima (tip kabla, napon, presek, broj) ili neka druga oznaka kablovskog
voda.
�lan 30.
Najve�e dozvo�eno optere�enje kabla mora biti u skladu s tehni�kim
uputstvom proizvo�a�a, pri �emu se uzimaju u obzir i specifi�ni lokalni
uslovi hla�enja. U slu�aju potrebe, naro�ito za kablove od 110 kV i vi�e,
optere�enje se odre�uje tako �to se uzimaju u obzir merena vrednost temperature
zem�e i specifi�na termi�ka otpornost zem�e, kao i faktor dnevnog
optere�enja.
U slu�aju kvara u kablovskim mreNJama sa nazivnim naponima do 10 kV,
dozvo�eno je preoptere�enje ispravnih kablova u periodu vr�nih optere�enja
prema tehni�kom uputstvu proizvo�a�a.
�lan 31.
Posle poplave pregledaju se otvoreni delovi kablovske trase, kao
�to su kablovski kanali, kablovska okna (�ahtovi) i sl.
�lan 32.
Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV kontroli�u
se svi ure�aji i veli�ine koje su tehni�kim uputstvima proizvo�a�a
date za pogon i odrNJavanje kablova.
�lan 33.
Kablovski prostori, tuneli i okna odrNJavaju se uredno i �isto.
Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima su kablovi poloNJeni
premazuju se, po potrebi, za�titnim sredstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moNJe skup�ati
voda, moraju da imaju odgovaraju�u drenaNJu.
Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih povr�inskih
i podzemnih kablovskih prostora ispituje se prilikom periodi�nih
pregleda kablova i pribora.
18* 275

IV. ZA�TITA OD PRENAPONA

�lan 34.
U razvodnim postrojenjima na otvorenom prostoru povremeno se
kontroli�e stepen korozije za�titnih zem�ovodnih konstrukcija i uNJadi
(ako postoje) postav�enih za za�titu od atmosferskih prenapona.
�lan 35.
U slu�aju delimi�nog ili potpunog razaranja odvodnika prenapona
zbog atmosferskih praNJnjenja, deta�no se pregledaju razoreni delovi odvodnika
da bi se utvrdio uzrok razaranja i spre�ila sistemska gre�ka.
Iskri�ta se pode�avaju prema koordinaciji izolacije za aparate u
postrojenju.
�lan 36.
Da bi se direktno uzem�enim visokonaponskim mreNJama smanjile
eventualne prevelike struje zem�ospoja, pojedina direktna uzem�enja nultih
ta�aka transformatora mogu da se isk�u�e. Isk�u�enja se sprovode na
osnovu dokumentovane analize, s tim �to moraju biti ispunjeni uslovi za
direktno uzem�enje mreNJe. Istovremeno, pri eventualnom isk�u�enju jednog
dela mreNJe, u preostalom delu mreNJe ne sme se pojaviti nedovo�no uzem�enje,
zbog toga �to su neke nulte ta�ke isk�u�ene radi smanjenja struje
zem�ospoja, a �to bi imalo za posledicu nedozvo�ene prenapone pri zem�ospoju.
�lan 37.
Pogon mreNJe sa izolovanom nultom ta�kom moNJe da se odvija ako
kapacitivna struja zem�ospoja te mreNJe nije suvi�e velika. Dozvo�ene
vrednosti kapacitivne struje zem�ospoja su:
Nazivni napon mreNJe Kapacitivna struja zem�ospoja
kV A
6 30
10 20
20 15
35 i vi�e 10
Ako kapacitivna struja zem�ospoja pre�e navedene vrednosti, mreNJa
se razdvaja ili se primenjuje uzem�enje nulte ta�ke da bi se spre�ile prenaponske
pojave pri zem�ospoju.
�lan 38.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe odredbe
Pravilnika o tehni�kim merama za pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih
postrojenja �SluNJbeni list SFRJ�, br. 19/68, koje se odnose na pogon i odrNJavanje

elektr�nergetskih postrojenja i vodova.

�lan 39.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U SRED�E-
NAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSE�IM
KABLOVSKIM SNOPOM*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za izgradnju
srednjenaponskih nadzemnih vodova samonose�im kablovskim snopom.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgradnju srednjenaponskih
nadzemnih vodova samonose�im kablovskim snopom funkcionalno
vezanih za odnosni objekat (npr. osvet�enje puteva, sportskih objekata, grob�a,
elektronergetskih objekata i sl.).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na neizolovane delove
srednjenaponskih nadzemnih vodova samonose�im kablovskim snopom.
�lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) srednjenaponski nadzmeni vod izveden samonose�im kablovskim
snopom (u da�em tekstu: vod) jeste skup elemenata za nadzemni razvod
elektri�ne energije, �iji je nazivni napon od 1 kV do uk�u�ivo 45 kV, a sastoji
se od upori�ta i jednog ili vi�e sistema provodnika;
2) sistem provodnika je skup provodnika jednog srednjenaponskog
trofaznog sistema u obliku samonose�eg kablovskog snopa srednjeg napona;
3) provodnik je uNJe samonose�eg kablovskog snopa srednjeg napona,
koji kao element voda neposredno razvodi elektri�nu energiju;
4) izolovano uNJe samonose�eg kablovskog snopa srednjeg napona (u da�em
tekstu: izolovano uNJe) je uNJe izolovano izolacijom koja odgovara stepenu
izolacije nazivnog napona;
5) nose�e uNJe samonose�eg kablovskog snopa srednjeg napona (u da�em
tekstu: nose�e uNJe) je pouNJeni snop NJica od istog ili razli�itih materijala;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SRJ�, broj 20/92.

6) samonose�i kablovski snop srednjeg napona (u da�em tekstu: SN

SKS) je pouNJeni snop izlovanih uNJadi oko nose�eg uNJeta;
7) upori�te je stub, zidni nosa�, krovni nosa� i konzola sa opremom,
koje kao element voda sluNJi za prihvatanje SN SKS-a prema nameni u vodu
moNJe da bude nose�e upori�te, ugaono upori�te, krajnje upori�te i upori�te
za rastere�enje i grananje, a sastoje se od glave trupa i teme�nog dela;
8) nose�e upori�te je upori�te za nose�e prihvatanje SN SKS-a u
pravolinijskom delu trase voda;
9) ugaono upori�te je upori�te za nose�e prihvatanje SN SKS-a na mestima
gde trasa vode skre�e;
10) krajnje upori�te je upori�te za zatezno prihvatanje SN SKS-a na
mestima gde se trasa voda zavr�ava;
11) upori�te za rastere�enje i grananje je upori�te za nose�e ili
zatezno prihvatanje SN SKS-a u raznim smerovima i pravcima;
12) trasa voda je niz duNJi koji spajaju projekcije vertikalnih osa
upori�ta ili horizontalnoj ravni;
13) ugao skretanja trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180 oduzme
unutra�nji ugao trase voda;
14) normalno dozvo�eno naprezanje nose�eg uNJeta je naprezanje nose�eg
uNJeta koje se dobija de�enjem 40% sile kidanja nose�eg uNJeta sa ra�unskim
presekom nose�eg uNJeta;
15) najve�e ra�unsko naprezanje je horizontalna komponenta naprezanja
nose�eg uNJeta na istezanje u rasponu, �ija se vrednost odabira, ali
ne moNJe se odabrati ve�a vrednost od vrednosti normalnog dozvo�enog naprezanja
nose�eg uNJeta. Temperatura na kojoj se o�ekuje najve�e ra�unsko
naprezanje je ili -5 �C zajedno sa dodatnim teretom od oble�ivanja SN SKS-a
ili -20 �C;
16) najve�a ra�unska sila nose�eg uNJeta je proizvod najve�eg ra�unskog
naprezanja sa ra�unskim presekom nose�eg uNJeta;
17) raspon je deo trase voda izme�u dva susedna upori�ta odnosnog
voda;
18) po�e raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat
koji je u odnosu sa vodom;
19) duNJina raspona je horizontalna uda�enost izme�u ta�aka prihvatanja
nose�eg uNJeta u rasponu;
20) prelazni raspon je raspon u kojem SN SKS prelaze preko objekta
koji se nalazi u po�u raspona;
21) optere�enje od mase SN SKS-a na ta�ku prihvatanja vertikalno naniNJe
je proizvod poduNJne mase SN SKS-a, gravitacionog ubrzanja i gravitacionog
raspona upori�ta;
22) dodatno optere�enje od oble�ivanja SN SKS-a (u da�em tekstu: obled)
na ta�ku prihvatanja vertikalno naniNJe je proizvod dodatnog tereta
od oble�ivanja SN SKS-a i gravitacionog raspona upori�ta;
23) dodatno optere�enje od pritiska vetra na SN SKS je proizvod
pritiska vetra, spo�a�njeg pre�nika SN SKS-a i poluzbira duNJine susednih
raspona upori�ta;
24) dodatno optere�enje od pritiska vetra na upori�te je proizvod
pritiska vetra, k�ficijenta dejstva vetra na upori�te i projekcija
povr�ine napadnute vetrom u ravni upravnoj na smer vetra;

25) gravitacioni raspon upori�ta (u da�em tekstu: gravitacioni raspon)

je horizontalna uda�enost izme�u temenih ta�aka lan�anica nose�eg
uNJeta susednih raspona upori�ta pri temperaturi nose�eg uNJeta -5 �C zajedno
sa obledom;
26) temena ta�ka lan�anice je najniNJa ta�ka lan�anice;
27) lan�anica je teorijska kriva linija kojom se nose�e uNJe zamenjuje
u grafi�kom i teorijskom predstav�anju SN SKS-a;
28) sigurnosna visina je najmanja dozvo�ena vertikalna uda�enost
izme�u lan�anice u rasponu i tla ili objekta koji se nalazi u po�u raspona
pri temperaturi nose�eg uNJeta 40 �C ili -5 �C zajedno sa obledom, a koja
daje ve�i ugib;
29) sigurnosna uda�enost je najmanja dozvo�ena uda�enost u bilo kom
pravcu izme�u SN SKS-a i objekta koji se nalazi u po�u raspona pri temperaturi
nose�eg uNJeta 40 �C zajedno sa dodatnim optere�enjem od pritiska
vetra;
30) horizontalna sigurnosna uda�enost je sigurnosna uda�enost u horizontalnoj
ravni;
31) ugib je vertikalna uda�enost izme�u prave koja spaja dve ta�ke raspona
u kojima se nose�e uNJe prihvata i lan�anice;
32) trup upori�ta je deo konstrukcije upori�ta koji sluNJi za vertikalno
izdizanje glave upori�ta iznad tla ili objekta koji se nalazi u po�u
raspona;
33) glava upori�ta je deo konstrukcije upori�ta sa opremom;
34) oprema upori�ta je skup elemenata koji sluNJe za prihvatanje nose�eg
uNJeta na konstrukciju;
35) slobodni profil je povr�ina popre�nog preseka saobra�ajnice
potreban za funkcionisanje saobra�ajnice;
36) izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nadzemni
izolovni telekomunikacioni provodnik ili nadzemni telekomunikacioni
kabl ili nadzemni kabl kablovske televizije;
37) zaklonjeni deo voda je onaj deo voda koji je niNJi od okolnih objekata
ili �ume uz koridor voda;
38) koridor voda je prostor u rasponima oivi�en projekcijom nose�eg
uNJeta u horizontalnoj ravni pri temperaturi nose�eg uNJeta 40 �C zajedno
sa pritiskom vetra.
�lan 3.
Na podru�ju gde postoji opasnost od poNJara, opasnost od dodira i potreba
za smanjenjem presecanja �ume ili rastinja, vodovi se grade SN SKSom.
II. ODRE�IVA�E VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I
K�FICIJENTA DEJSTVA VETRA
�lan 4.
Vrednost obleda odre�uje se za povratni period od pet godina.
Vrednost obleda ne moNJe biti manja od 16 N/m, osim kada se vod gradi
na podru�ju gde se oble�ivanje evidentno ne pojav�uje.

�lan 5.
Vrednost pritiska vetra odre�uje se za povratni period od pet godina,
za visinsku zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moNJe smanjiti do 70% vrednosti pritiska
vetra iz stava 1. ovog �lana za zaklonjene delove voda i za trasu voda koja se
nalazi u lokalno geografski zaklonjenom podru�ju, kao i za trasu voda koja
se nalazi u pravcu naj�e��ih vetrova.
Vrednost pritiska vetra ne moNJe biti manja od 500 N/m.
�lan 6.
Vrednosti k�ficijenta dejstva vetra za slede�e oblike upori�ta su:
1) �etvorougaoni presek 1,4
2) poligonalni presek 1,0
3) okrugli presek 0,7
4) dva stuba �etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni
koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostruke
strane preseka) 2,0
5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi
kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog pre�nika)
1,0
6) re�etkasti od profila u ravni 1,4
7) re�etkasti od cevi u ravni 1,1
8) re�etkasti od profila �etvorougaonog preseka 2,6
9) re�etkasti od cevi �etvorougaonog preseka 2,0
10) re�etkasti od profila trougaonog preseka 2,8.
III. OP�TI USLOVI ZA SN SKS, OPREMU ZA PRIHVATA�E,
NASTAV�A�E I SPAJA�E SN SKS
�lan 7.
Konstrukcija izolovanog uNJeta utvr�ena je odgovaraju�im jugoslovenskim
standardima.
Vrednost normalnog dozvo�nog naprezanja odre�ena je u propisu o
tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
�lan 8.
Nastav�anje nose�eg uNJeta vr�i se isk�u�ivo spojnicom koja je od
materijala i oblika koji ne smanjuje mehani�ke karakteristike, a spoj
zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu kidanja manju od sile kidanja nose�eg
uNJeta.
Nastav�anje izolovanog uNJeta vr�i se spojnicom koja obezbe�uje
elektri�nu provod�ivost i izolaciju koja odgovara stupnju izolacije nazivnog
napona.
�lan 9.
Oprema za prihvatanje i spajanje SN SKS-a mora da je otporna na
atmosferske uticaje i da spre�i habanje pla�ta SN SKS-a.

Oprema za prihvatanje SN SKS-a pri skretanju trase voda mora da bude

tako postav�ena da se spre�i habanje pla�ta SN SKS-a.
IV. ODRE�IVA�E VREDNOSTI OPTERE�E�A UPORI�TA
�lan 10.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja upori�ta vr�i se odre�ivanjem
optere�enja elemenata upori�ta, a prema nameni upori�ta u vodu i o�ekivanom
optere�enju.
Pri odre�ivanju vrednosti o�ekivanog optere�enja ne uzima se u obzir
optere�enje upori�ta na torziju, dodatno optere�enje od oble�ivanja
opreme upori�ta, kao ni dodatno optere�enje od pritiska vetra na opremu
upori�ta.
�lan 11.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja trupa i glave upor�ta vr�i se
prema najteNJem od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i to od:
1) dodatnog optere�enja od pritiska vetra na upori�te zajedno sa
dodatnim optere�enjem od pritiska vetra na SN SKS bez redukcija s obzirom
na napadni ugao vetra;
2) rezultante optere�enja najve�ih ra�unskih sila nose�ih uNJadi svih
pravaca;
3) 2/3 najve�e ra�unske sile nose�eg uNJeta najoptere�enijeg pravca sa
zateznim prihvatanjem SN SKS-a.
�lan 12.
Odre�ivanje vrednosti optere�enja za konzole i opremu vr�i se
prema najteNJem od slede�ih o�ekivanih optere�enja, i to od:
1) dodatnog optere�enja od pritiska vetra na SN SKS,
2) optere�enja od mase SN SKS-a i dodatnog optere�enja od oble�ivanja
SN SKS-a.
3) rezultate optere�enja najve�ih ra�unskih sila nose�ih uNJadi.
V. UZEM�E�E I ZA�TITA OD PRENAPONA
�lan 13.
Za upori�ta na kojima nije ostvarena galvanska veza izme�u nose�eg
uNJeta i opreme upori�ta nije potrebno uzem�enje.
Na mestima gde je nose�e uNJe uzem�eno uzem�uje se i ekran provodnika.
Na mestima gde se vr�i uzem�enje kablovske glave uzem�uje se i nose�e
uNJe.

VI. ODRE�IVA�E VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I

SIGURNOSNE UDA�ENOSTI ZA UKR�TA�E, PRIBLI�AVA�E
I PARALELNO VO�E�E VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
�lan 14.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti razmaka, sigurnosne
visine i sigurnosne uda�enosti, mora se obezbediti da ne do�e do habanja
pla�ta SN SKS-a.
�lan 15.
Iznad mesta nepristupa�nih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m.
Upori�ta se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupa�na za
vozila.
�lan 16.
Iznad mesta pristupa�nih za vozila (npr. oko nase�enih mesta, po�a
preko kojih ima po�skih puteva, iznad livada i �umskih puteva i sl.)
sigurnosna visina iznosi 5,0 m.
Kod ukr�tanja pribliNJavanja i paralelnog vo�enja, upori�ta se mogu
postav�ati uz samu ivicu po�skog ili �umskog puta.
�lan 17.
Za ulice u nase�enim mestima i gradovima, sigurnosna visina iznad
trotoara iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja i paralelnog vo�enja, upori�ta se
mogu postav�ati uz samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.
�lan 18.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora zgrada nije dozvo�ena
izgradnja vodova.
Bo�no iznad otvora dimnjaka i ventilacionih otvora sigurnosna uda�enost
iznosi 0,8 m, a bo�no ispod otvora 1,25 m. Za dimnjake i ventilacione
otvore pri �ijem �i��enju nije mogu�e alatom za �i��enje dodirnuti
provodnike, bo�no iznad otvora sigurnosna uda�enost iznosi 0,4 m, a bo�no
ispod otvora 0,2 m.
�
Za nepristupa�ne delove zgrada (npr. krov kosine ve�e od 15 i sl.) sigurnosna
visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m.
Iznad pristupa�nih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili
�
kosi krov kosine do 15 i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m.
Za prozore i spo�na vrata sigurnosna uda�enost, ra�unaju�i od
otvora, iznosi 1,25 m.
Za krovne prozore, od prostora otvaranja prozora sigurnosna uda�enost
iznosi 0,4 m.
�lan 19.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa stogom, su�arom,
senjakom, ambarom ili ko�em, vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne
uda�enosti jednake su vrednostima sigurnosne visine i sigurnosne
uda�enosti odre�ene u �lanu 18. ovog pravilnika.

�lan 20.
Iznad antena televizijskih, radio-fonskih prijemnika i radioprimopredajnika
sigurnosna visina iznosi 1,0 m.
�lan 21.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa gromobranskim
instalacijama vod mora da bude izgra�en prema propisima o tehni�kim
normativima za gromobrane.
�lan 22.
Iznad sportskih objekata, streli�ta, de�ijih igrali�ta, �kolskih
dvori�ta, javnih kupali�ta, kampova, skija�kih staza, pijaca, va�ari�ta,
NJelezni�kih i autobuskih stanica (osim za stajali�ta) grob�a i objekata
u kojima se nalazi lako zapa�iv materijal (npr. benzin, u�e, eksploziv, gas
i sl.) nije dozvo�ena izgradnja vodova.
Kod pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa sportskim objektom, streli�tem,
de�jim igrali�tem, �kolskim dvori�tem, javnim kupali�tem,
kampom, skija�kom stazom, pijacom, va�ari�tem, NJelezni�kom i autobuskom
stanicom, grob�em i objektom u kojem se nalazi lako zapa�iv materijal,
sigurnosna uda�enost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i visina
upori�ta uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
�lan 23.
Pri izgradnji voda kroz �umu i park, pojedino drve�e se moNJe koristi
za prihvatanje SN SKS-a, pod uslovom da se obezbedi za�tita pla�ta SN
SKS-a od habanja.
�lan 24.
Iznad auto-puteva, magistralnih, regionalnih, lokalnih i prilaznih
puteva koji se koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina
iznosi 6,0 m.
Kod ukr�tanja sa auto-putem, magistralnim, regionalnim, lokalnim i
prilaznim putem upori�ta se mogu postav�ati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa putnim pojasom sigurnosna
uda�enost u horizontalnom pravcu iznosi 2,0 m.
Upori�ta prelaznog raspona moraju biti krajnja.
�lan 25.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja, sigurnosna visina
iznosi 1,5 m a od slobodnog profila trolejbusa i tramvaja sigurnosna
uda�enost iznosi 1,25 m.
Ukr�tanje SN SKS-a sa kontaktnim vodom trolejbusa i tramvaja moNJe
se izvesti prihvatanjem na zajedni�kom upori�tu.
Prihvatanje SN SKS-a i kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja na
zajedni�kom upori�tu, mogu�e je pod slede�im uslovima:
1) ako sigurnosna uda�enost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m.
2) ako sigurnosna uda�enost od slobodnog profila trolejbusa ili
tramvaja iznosi 1,25 m.

Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom

trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna uda�enost u horizontalnom pravcu
iznosi 1,25 m.
�lan 26.
Za ukr�tanje, pribliNJavanje, paralelno vo�enje i prihvatanje po
zajedni�kim upori�tima ili upori�tu SN SKS-a sa visokonaponskim vodom,
primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim normativima za izgradnju
nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV,
ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa koridorom
visokonaponskog nadzemnog voda upori�ta se mogu postav�ati uz samu
ivicu koridora.
Ukr�tanje SN SKS-a sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog
napona do 45 kV moNJe se izvesti prihvatanjem na zajedni�kom upori�tu.
Prihvatanje SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV na zajedni�ko upori�te mogu�e je pod slede�im
uslovima:
1) ako je SN SKS ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda,
2) ako je u glavi upori�ta sigurnosna visina tolika da se omogu�i rad
na opremi SN SKS-a u blizini visokog napona, ali ne manja od sigurnosnog
razmaka odre�enog za visoki napon prema propisu o tehni�kim normativima
za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od
1 kV do 400 kV,
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sredini
raspona odre�enog za vertikalni raspored provodnika za visokonaponski
nadzemni vod prema propisu o tehni�kim normativima za izgradnju
nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvatanja SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemngo
voda nazivnog napona do 45 kV na zajedni�kom upori�tu, izolatori visokonaponskog
nadzemnog voda su bez poja�ane mehani�ke i elektri�ne sigurnosti.
�lan 27.
Iznad i ispod drugog SN SKS-a ili provodnika niskonaponskog voda
sigurnosna visina iznosi 1,0 m, a sigurnosna uda�enost 0,5 m.
Kod ukr�tanja, pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa koridorom
voda sa SN SKS-om ili nisokonaponskog voda upori�ta se mogu postav�ati
uz samu ivicu koridora.
Ukr�tanje SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskonaponskog
voda moNJe se izvesti prihvatanjem na zajedni�kom upori�tu.
Prihvatanje SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskonaponskog
voda na zajedni�kom upori�tu mogu�e je pod slede�im uslovima:
1) ako u glavi upori�ta sigurnosna visina iznosi 0,3 m;
2) ako je u glavi upori�ta sigurnosna uda�enost u odnosu na provodnike
niskonaponskog voda jednaka vrednost sigurnosnog razmaka za
niskonaponski nadzemni vod;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina u odnosu na niskonaponski
vod s uNJadima jednaka razmaku u sredini razmaka odre�enog za
vertikalni raspored provodnika za niskonaponski nadzemni vod.

�lan 28.
Iznad i ispod provodnika izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda sigurnosna visina iznosi 0,5 m, a sigurnosna uda�enost
1,5 m.
Kod ukr�tanja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom upri�ta se
mogu postav�ati uz samu ivicu koridora.
Ukr�tanje sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolovanim
provodnicima moNJe se izvesti prihvatanjem na zajedni�kom upori�tu.
Prihvatanje SN SKS-a i izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda na zajedni�kom upori�tu mogu�e je pod slede�im uslovima:
1) ako su provodnici SN SKS-a iznad izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda.
2) ako u glavi upori�ta sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
3) ako u sredini raspona sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
Kod pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa telekomunikacionim nadzemnim
vodom sigurnosna uda�enost u horizontalnom pravcu iznosi 1,0m.
�lan 29.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliNJava teme�u stuba
SN SKS-a sigurnosna uda�enost u horizontalnom pravcu iznosi 0,8 m, a ako
je telekomunikacioni nadzemni vod mehani�ki za�ti�en ona iznosi 0,3 m.
�lan 30.
Iznad najvi�eg vodostaja reka na kojima je mogu�e splavarenje, sigurnosna
visina iznosi 7,0 m.
Iznad gornje ivice nasipa kanala za navodnjavanje ili odvodnjavanje,
sigurnosna visina iznsoi 6,0 m.
�lan 31.
Iznad i ispod slobodnog profila NJi�are, sigurnosna visina iznosi
3,0 m.
Kod pribliNJavanja ili paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
NJi�are, sigurnosna uda�enost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i visina
upori�ta uve�ana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
�lan 32.
Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigurnosna
visina iznosi 2,5 m.
Kod pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom
gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigurnosna uda�enost u horizontalnom
pravcu iznosi 2,5 m.
�lan 33.
Iznad NJelezni�kih i industrijskih pruga sigurnosna visina od gornje
ivice �ine za elektrifikovanu prugu iznosi 12,0 m, a za neelektrifikovanu
prugu 7,0 m.
Za ukr�tanje sa kontaktnim vodom elektrifikovane pruge vaNJe odredbe
propisa o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.

Kod ukr�tanja sa NJelezni�kom i industrijskom prugom upori�ta se

mogu postav�ati uz samu ivicu pruNJnog pojasa.
Kod pribliNJavanja i paralelnog vo�enja sa slobodnim profilom NJelezni�ke
i industrijske pruge, sigurnosna uda�enost u horizontalnom
pravcu iznosi koliko i visina upori�ta uve�ana za 3,0 m ali ne manje od
10,0 m.
Upori�ta prelaznog raspona moraju biti krajnja.
VII. DIMENZIONISA�E, USIDRE�E I TEME�E�E UPORI�TA
�lan 34.
Ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno, upori�ta se dimenzioni�u
prema propisima o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih
elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Upori�ta se dimenzion�tu na osnovu o�ekivanog optere�enja propisanog
u �l. 10, 11. i 12. ovog pravilnika, a upori�ta koja imaju vi�e ravni
simetrije dimenzioni�u se za svaku ravan simetrije.
�lan 35.
Za usidrenje upori�ta primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim
normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
�lan 36.
Za teme�e upori�ta primenjuju se odredbe propisa o tehni�kim
normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
VIII. ZAVR�NA ODREDBA
�lan 37.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM MERAMA ZA IZGRAD�U, POGON I ODR�AVA�E
ELEKTRI�NIH GENERATORA I SINHRONIH KOMPENZATORA
HLA�ENIH VODONIKOM*
�lan 1.
Pri izgradnji, pogonu i odrNJavanju elektri�nih generatora i sinhronih
kompenzatora hla�enih vodonikom primenjiva�e se tehni�ke mere sadrNJane
u Propisima o tehni�kim merama za izgradnju, pogon i odrNJavanje
elektri�nih generatora i sinhronih kompenzatora hla�enih vodonikom,
koji su od�tampani uz ovaj pravilnik i �ine njegov sastavni deo.
Odredbe propisa iz stava 1. ovog �lana koje se odnose na izgradnju ne
primenjuju se na elektri�ne generatore i sinhrone kompenzatore hla�ene
vodonikom, koji se pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nalaze u
izgradnji ili su pu�teni u pogon.
�lan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.
PROPISI O TEHNI�KIM MERAMA ZA IZGRAD�U, POGON I
ODR�AVA�E ELEKTRI�NIH GENERATORA I SINHRONIH
KOMPENZATORA HLA�ENIH VODONIKOM
1 Op�te odredbe
1.1 Ovim propisima odre�uju se tehni�ke mere za izgradnju, pogon i
odrNJavanje elektri�nih generatora i sinhronih kompenzatora hla�enih
vodonikom. Ako ovim propisima nije druk�ije odre�eno, na
elektri�ne generatore i sinhrone kompenzatore hla�ene vodonikom
primenjuju se i odredbe ode�ka 5.1. Propisa o tehni�kim merama
za pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih postrojenja, koji su
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 13/69. Ispravka ovog
pravilnika
je objav�ena u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 19/69.

sastavni deo Pravilnika o tehni�kim merama za pogon i odrNJavanje

elektr�nergetskih postrojenja (�SluNJbeni list SFRJ� broj
19/68) i odredbe Propisa o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a (Dodatak �SluNJbenog
lista SFRJ�, broj 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o
elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
*
eksplozivnih sme�a (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 18/67).
1.2 Korisnik elektri�nih generatora i sinhronih kompenzatora hla�enih
vodonikom duNJan je da se u pogonu pridrNJava i podataka datih
od strane isporu�ioca takvih generatora odnosno
konpenzatora, o pritiscima vodonika, odgovaraju�oj snazi i temperaturi.
1.3 Ku�i�ta i svi delovi koji im pripadaju treba da budu dimenzionisani
tako da unutra�nja eksplozija ne moNJe ugroziti zapo�ena
lica odnosno druga lica.
1.4 Ku�i�te, provodni izolatori, hladnjaci i ostala oprema, koji su u
sklopu elektri�nih generatora i sinhornih komenzatora hla�enih
vodonikom, moraju se ispitivati prema propisima i standardima
po kojima su ti generatori i kompenzatori gra�eni.
1.5 Elektri�ni generatori i sinhroni kompenzatori hla�eni vodonikom
moraju biti dimenzionisani tako da mogu trajno davati nominalnu
aktivnu odnosno reaktivnu snagu, ozna�enu na natpisnoj
po�ici, pri najvi�oj dozvo�enoj temperaturi gasa za hla�enje.
2 Ure�aji za merenje temperature
2.1 Za merenje temperature statorskog namotaja treba ugraditi
najmanje �est termoindikatora.
Termoindikatori se ravnomerno raspore�uju po obimu statora i
ugra�uju na mestima na kojima se predvi�a najvi�a temperatura.
Za elektri�ne generatore hla�ene vodonikom �ija je snaga ve�a od
100 MW, odnosno za sinhrone kompenzatore hla�ene vodonikom �ija
je snaga ve�a od 50 MVAr, preporu�uje se ugradnja aparata za registrovanje
temperature statorskog namotaja.
2.2 Kod elektri�nih generatora i sinhronih kompenzatora hla�enih
vodonikom sa neposredno hla�enim statorskim namotajima treba
kontrolisati temperaturu vodonika za hla�enje na izlazu iz namotaja,
i to sa najmanje tri termoindikatora. Ovi termoindikatori
treba da su u �to je mogu�e te�njem dodiru sa vodonikom za
hla�enje koji izlazi iz namotaja.
2.3 Broj termoindikatora za merenje temperature vodonika za hla�enje
pri izlazu iz hladnjaka, treba odrediti prema prostornoj raspodeli
temperature gasa koji izlazi.
*
Pravilnik o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
eksplozivnih
sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70, stav�en je van snage dono�enjem
Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku za�titu �SluNJbeni list SFRJ�,
broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objav�ena je u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 38/81.
Ovim pravilnikom
stav�en je van snage i Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih
ure�aja
za rad u atmosferi eksplozivnih sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, broj 52/68, kao i neki
jugoslovenski
standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozione za�tite regulisana jugoslovenskim standardima.

3 Ure�aj sistema za hla�enje vodonikom

3.1 Elektri�ni generatori i sinhroni kompenzatori hla�eni vodonikom
treba da imaju:
3.1.1 Ure�aj za vodonik sa potrebnim priborom (instrumentima) za merenje
pritiska vodonika i ure�aj za pode�avanje potrebnog pritiska
vodonika; dva ure�aja za merenje �isto�e vodonika koji rade
nazavisno jedan od drugog i potrebne ure�aje za signalisanje nepropisnog
stepena �isto�e vodonika.
Ovi ure�aji treba da budu postav�eni tako da omogu�avaju brz i
jednostavan uvid u rad elektri�nih generatora i sinhronih kompenzatora
hla�enih vodonikom. Signali za opasnost moraju se prenositi
do mesta sa stalnom posadom.
3.1.2 Ure�aj za punjenje vodonikom i za istiskivanje vazduha ili vodonika
neutralnim gasom (ug�endioksidom ili azotom).
Prik�u�ak za dovod zbijenog vazduha na tabli za razvod i manipulaciju
gasovima (vazduhom, neutralnim gasom, vodonikom), mora
se izvesti preko vid�ivog spo�nog voda �ijim se uklanjanjem prekida
dovod zbijenog vazduha.
Ure�aj za ispu�tanje vodonika, neutralnog gasa i vazduha u
slobodnu atmosferu odnosno van krova zgrade u kojoj se nalazi
elektri�ni generator hla�en vodonikom odnosno sinhroni kom-
penza-tor hla�en vodonikom.
3.1.3 Ure�aj za zaptivanje u�em i, po potrebi, napravu za odstranjivanje
vazduha i vode iz u�a, ako se zaptivanje vr�i u�em. Pritisak u
ure�aju za zaptivanje u�em mora biti ve�i od pritiska vodonika u
elektri�nom generatoru hla�enom vodonikom odnosno u sinhronom
kompenzatoru hla�enom vodonikom, a prema uputstvu proizvo�a�a.
Ure�aj za zaptivanje u�em mora biti izveden tako da rad elektri�nog
generatora hla�enog vodonikom odnosno sinhronog kompenzatora
hla�enog vodonikom ne moNJe biti ugroNJen za slu�aj
ispada ili kvara ma kog bitnog elementa tog ure�aja.
3.1.4 Potrebne merne i alarmne naprave za nadgledanje svih pomo�nih
ure�aja i za utvr�ivanje pojava te�nosti u elektri�nom generatoru
i sinhronom kompenzatoru hla�enim vodonikom; naprave za otklanjanje
te�nosti i naprave za su�enje gasa za hla�enje.
3.2 Cevovodi za hla�enje vodonikom, cevovodi za u�e, cevovodi za
ug�endioksid i sl., treba da su ozna�eni razli�itim bojama u
skladu sa ta�kom 2.320 Propisa o tehni�kim merama za pogon i odrNJavanje
elektr�nergetskih postrojenja.
4 Sigurnosne mere
Mere predvi�ene u ovoj glavi primenjuju se da bi se izbeglo stvaranje
sme�e vodonika i vazduha u opasnoj koli�ini odnosno u koli�ini
koja je zapa�iva i eksplozivnog sastava.
4.1 Ako su kolektor budilice ili klizni prstenovi koji rade u slobodnoj
atmosferi sme�teni u oklop u koji moNJe da prodre vodonik
treba obezbediti dovo�no provetravanje prostora u oklopu, i to
kako za vreme pogona tako i za vreme stajanja elektri�nih generatora
i sinhronih kompenzatora hla�enih vodonikom.
19 289

4.2. Rezervoari za odstranjivanje vazduha (vetrenici) koji pripadaju postrojenju

za vodonik i za u�e za zaptivanje, moraju biti dimenzionisani
tako da izdrNJe ispitni pritisak predvi�en propisima i
standardima po kojima su gra�eni elektri�ni generatori i
sinhroni kompenzatori hla�eni vodonikom.
4.3 Su�ionik gasa mora biti dimenzionisan tako da izdrNJi ispitni
pritisak predvi�en propisima i standardima po kojima je gra�en
elektri�ni generator hla�en vodonikom odnosno sinhroni kompenzator
hla�en vodonikom. Grejno telo moNJe se uk�u�ivati samo
pod uslovom da je prethodno uk�u�en ventilator ili sli�an ure�aj
za ventilaciju. Temperatura grejnog tela ne sme biti vi�a od 3000 C.
Grejno telo treba postaviti �to niNJe, a elektri�ni prik�u�ak
treba da bude zatvorene izrade, tj. ekploziono za�ti�en.
4.4 Merni i kontrolni instrumenti i ure�aji u kojima se za vreme pogona
moNJe da nakupi zapa�iva gasovita sme�a i u kojima se nalaze
strujna elektri�na kola, moraju biti obezbe�ni od eksplozije da bi
se za�titila zapo�ena odnosno druga lica. Za ovu svrhu upotreb�avaju
se konstrukcije eksploziono za�ti�ene ili konstrukcije
koje obezbe�uju dovo�no provetravanje. Eksploziono
za�ti�eni elektri�ni ure�aji moraju na spo�noj strani imati jasno
vid�iv znak: �S� prema ta�ki 15.3 Propisa o elektri�nim postrojenjima
nad nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a.
Elektri�na instalacija i svi elektri�ni ure�aji u sklopu
elektri�nog generatora i sinhronog kompenzatora hla�enih vodonikom
odnosno na mestima na kojima moNJe do�i do stvaranja opasne
sme�e vodonika i vazduha, moraju biti izra�eni kao eksploziono
za�ti�eni.
4.5 Elektri�ni spojevi delova koji provode struju u mernom kolu bez
pokretnih kontakata, moraju biti izra�eni tako da prik�u�ak na
njima bude za�ti�en od nedozvo�enog zagrevanja, od potresa ili
promena izolacionog materijala.
4.6 Ako je u pitanju pojedina�no snabdevanje elektri�nog generatora
odnosno sinhronog kompenzatora vodonikom, broj boca u bateriji
ne sme biti ve�i od broja boca predvi�enog uputstvom proizvo�a�a.
Svaka boca u bateriji mora biti dobro pri�vr��ena i obezbe�ena
od pada i udara. Cela baterija boca sa vodonikom mora biti ogra�ena
i obezbe�ena od �tetnog dejstva koje moNJe prouzrokovati
udar, temperatura, hemikalije, elektri�ni luk i dr.
U pogonu ili pri punjenju elektri�nog generatora odnosno sinhronog
kompenzatora vodonikom, mora se imati rezervna koli�ina neutralnog
gasa koja odgovara zapremini najve�eg ugra�enog takvog
generatora odnosno kompenzatora.
4.7 Ako se vi�e elektri�nih generatora odnosno sinhronih kompenzatora
snabdevaju vodonikom iz zajedni�ke baterije, baterija boca
sa vodonikom mora se postaviti na posebnom mestu izvan ma�inske
sale. Da bi se za�titilo od posledica loma cevovoda ili nezaptivenosti
cevovoda, mora se pre uvo�enja svakog cevovoda pod pritiskom
u zatvorenu zgradu predvideti automatski ventil za brzo
zatvaranje. Pri pojedina�nom i pri centralnom snabdevanju vodo

nikom, strana niskog pritiska napajanja vodonikom mora se

za�titi ventilom sigurnosti.
Ako je batrija postav�ena u zatvorenoj prostoriji, na najvi�em
mestu prostorije moraju se predvideti otvori za prirodnu ventilaciju.
Iznad otvora za prirodnu ventilaciju ne smeju se postav�ati
bilo kakvi elektri�ni ure�aji (ventilatori, sijalice i dr.).
Cevovode koji odvode vodonik, a poloNJeni su u zem�u, treba pokriti
�unkom tako da se omogu�i postepeno izlaNJenje vodonika u
slu�aju da cevovodi propu�taju. Cevovode poloNJene u kanal pogonske
zgrade treba pokriti pokriva�em koji omogu�uje njihovo provetravanje.
Ako je potrebno, treba predvideti i ve�ta�ko
provetravanje.
4.8. U ma�inskoj sali, u teme�ima i u svim prostorijama koje su u blizini
instalacija sa vodonikom, u koje moNJe da prodre vodonik, ne
smeju postojati �up�ine koje su sa gornje strane zatvorene i u kojima
se moNJe vodonik da skup�a.
Mora se voditi ra�una o stalnom dovo�nom provetravanju.
4.9 Skup�anje sme�e vodonika i vazduha u opasnoj koli�ini u ure�aju
za podmazivanje u�em mora se spre�iti. Moraju se na odgovaraju�em
mestu postaviti ure�aji za stalno odstranjivanje sme�e vodonika i
vazduha. Ako, izuzetno treba postaviti elektromotore u struji
gasa, elektromotori moraju biti izra�eni kao eksploziono sigurni
(S-motori) prema Propisima o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a. Cevovodi za
vodonik ili za sme�u vodonika i vazduha moraju biti poloNJeni
tako da se sme�a vodonika i vazduha pri izlazu iz cevovoda ne
moNJe nigde da skup�a. U blizini izlaznog otvora ne sme postojati
nikakav izvor vatre ili varnica.
Prostorije sa u�em za zaptivanje, napravama za punjenje, nadgledanje
i praNJnjenje, kao i sa baterijama boca sa vodonikom, moraju se
stalno i dovo�no provetravati.
4.10 U blizini ure�aja za vodonik, razvodna postrojenja moraju se
graditi i postav�ati tako da u slu�aju kratkog spoja ne mogu da
o�tete ure�aje za vodonik. Elektri�ne instalacije u blizini ure�aja
za vodonik moraju se graditi prema Propisima o elektri�nim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a.
5 Pogon
5.1 Pogon elektri�nog generatora i sinhronog kompenzatora hla�enih
vodonikom mora se vr�iti tako da se u njima ne moNJe stvarati
eksplozivna sme�a vodonika i vazduha. Elektri�ni generator odnosno
sinhroni kompenzator mora imati automatski alarmni ure�aj
za signalisanje smanjenja stepena �isto�e vodonika. Pri
smanjenju stepena �isto�e na 85%, vodonik se mora istisnuti iz
elektri�nog generatora odnosno sinhronog kompenzatora.
5.2 Prilikom punjenja elektri�nog generatora odnosno sinhronog
kompenzatora vodonikom, odnosno prilikom praNJnjenja takvog generatora
odnosno kompenzatora napunjenog vodonikom, ne sme se
19*

potiskivati vazduh vodonikom niti vodonik vazduhom. U takvom

slu�aju elektri�ni generator odnosno sinhroni kompenzator se
mora najpre isprati neutralnim gasom (ug�endioksidom ili azotom)
do stepena �isto�e vodonika od najmanje 90%. Prik�u�ak za
dovod zbijenog vazduha mora se sprovesti vid�ivim spojnim vodom
(ta�ka 3.1.2), i to samo radi izduvavanja neutralnog gasa pri praNJnjenju.
Ovaj prik�u�ak se mora po izduvavanju neutralnog gasa odmah
skinuti.
5.3. Ako se snabdevanje u�em za zaptivanje zaptiva�a na osovini vr�i
poslednjom rezervom u�a, moraju se preduzeti potrebne pogonske
mere (na primer na mreNJi, kotlu) da bi se elektri�ni generator
hla�en vodonikom odnosno sinhroni kompenzator hla�en vodonikom
mogao brzo da zaustavi i isprazni.
Kad se utro�i poslednja rezerva u�a za zaptivanje, elektri�ni
generator hla�en vodonikom odnosno sinhroni kompenzator hla�en
vodonikom mora se odmah zaustaviti.
5.4. Zaptivenost gasa u postrojenju mora se neprekidno nadgledati. Ako
se pri stalnom optere�enju ili manjim promenama optere�enja iznenada
pove�ava gubitak gasa, moraju se preduzeti mere za smanjenje
gubitka gasa. Ako u toku 24 �asa gubitak gasa pre�e vrednost (koli�inu)
koju garantuje proizvo�a�, mora se gubitak gasa smanjiti. Ako
se preduzetom merom to ne postigne, a pri tome je sniNJen i pritisak
gasa pri odgovaraju�em smanjenju optere�enja, treba ispustiti
vodonik.
5.5 Pri pojedina�nom snabdevanju vodonikom, sistem za hla�enje moNJe
da napaja samo jedna boca iz baterije boca sa vodonikom. Pri
centralnom snabdevanju vodonikom, pored automatskog ventila za
brzo zatvaranje (ta�ka 4.7), koji se mora predvideti, treba preduzeti
pogonske mere koje u slu�aju propu�tanja spre�avaju izduvavanje
velikih koli�ina vodonika.
5.6 Ako elektri�ni generator i sinhroni kompenzator hla�en vodonikom
treba da stoje duNJe od 30 dana, mora se prethodno iz njih istisnuti
vodonik.
Hladnjake i sistem za rashladnu vodu treba isprazniti, ako postoji
opasnost od smrzavanja.
5.7 Ako pri opravkama rashladnog ure�aja moNJe do�i do varni�enja
koje nastaje usled mehani�kog udara, varenja i sl., iz rashladnog
ure�aja treba istisnuti vodonik pre nego �to se pristupi opravkama.
5.8 Ako u blizini elektri�nog generatora hla�enog vodonikom odnosno
sinhronog kompenzatora hla�enog vodonikom treba vr�iti zavarivanje,
mora se prethodno prenosnim detektorima ispitati da
li postoji koncentracija eksplozivne sme�e.
5.9 Ako usled izvr�enih radova pri remontu moNJe do�i do promene
kvaliteta zaptivanja, mora se izvr�iti kontrola zaptivanja, kao i
pregledati i, po potrebi, o�istiti ure�aji za hla�enje vodonikom.

Ispravnost rada mernih, regulacionih, sigurnosnih i signalnih

ure�aja mora se proveravati prema uputstvu proizvo�a�a.
6 Ostale odredbe
6.1 U blizini ure�aja za hla�enje vodonikom treba na vidnom mestu postaviti
potrebne �eme i uputstva za rukovanje. Ventili i druga
oprema moraju imati one oznake koje su predvi�ene u �emi.
6.2 Na ure�aju za hla�enje vodonikom treba na vidnim mestima postaviti
tablice sa natpisom da postoji opasnost od eksplozije i da je
zabranjena upotreba otvorene vatre, kao i da je zabranjeno pu�enje.
Tablice sa takvim natpisom treba postaviti na svim mestima na
kojima moNJe do�i do stvaranja sme�e vodonika i vazduha.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJE�A OD PRENAPONA*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom odre�uju se tehni�ki normativi za za�titu od
prenapona, koji se moraju preduzimati pri izgradnji, rekonstrukciji i
eksploataciji elektr�nergetskih postrojenja.
1. Definicije pojmova
�lan 2.
NiNJe navedeni izrazi, upotreb�eni u ovom pravilniku, imaju slede�a
zna�enja, i to:
1) odvodnik prenapona je naprava za za�titu elektri�nih ure�aja i
postrojenja od visokih prelaznih napona, kao i za ograni�enje trajanja
propratne struje;
2) ventilni odvodnik prenapona je odvodnik sa rednim nelinearnim
otporima koji ograni�avaju napon i amplitudu propratne struje i omogu�avaju
njeno blagovremeno ga�enje;
3) cevni odvodnik prenapona je odvodnik sa komorom u kojoj se posredstvom
elektri�nog luka razvija gas za prekidanje propratne struje;
4) iskri�te je sklop od dve ili vi�e me�usobno razmaknutih
elektroda;
5) za�titno iskri�te je jednostruko iskri�te koje sluNJi za za�titu
od prenapona;
6) izolaciono (spo�no) iskri�te cevnog odvodnika prenapona je
iskri�te izvan komore za ga�enje, vezano na red sa iskri�tem u komori;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, br. 7/71 i 44/76.

7) nazivni napon za�titne naprave je najvi�a dozvo�ena efektivna

vrednost naizmeni�nog napona industrijske frekvencije izme�u njenih
prik�u�aka;
8) nazivna frekvencija za�titne naprave je nazivna frekvencija ili
opseg nazivnih frekvencija elektri�ne mreNJe za koju je za�titna naprava
namenjena;
9) probojno praNJnjenje je pojava koja nastaje u izolaciji usled
elektri�nih naprezanja, pri �emu dolazi do sloma napona i protoka
elektri�ne struje;
10) proboj je probojno praNJnjenje kroz �vrsti dielektrik;
11) preskok je probojno praNJnjenje u gasu, u te�nosti ili po povr�ini
�vrstog dielektrika;
12) reagovanje je probojno praNJnjenje izme�u elektroda iskri�ta;
13) udarni talas je talas napona ili struje jednog polariteta, koji bez
znatnih oscilacija naglo naraste do maksimalne vrednosti, a zatim,
obi�no sporije, opadne do nule;
14) puni udarni naponski talas je udarni naponski talas koji nije prekinut
probojnim praNJnjenjem;
15) odrezani udarni naponski talas je udarni naponski talas prekinut
probojnim praNJnjenjem na �elu, temenu ili za�e�u;
16) struja odvo�enja za�titne naprave je udarna struja koja proti�e
kroz za�titnu napravu posle reagovanja njenog iskri�ta;
17) nazivna struja odvo�enja za�titne naprave je udarna struja odre�enog
oblika i odre�ene temene vrednosti, koja sluNJi za razvrstavanje
za�titnih ure�aja u pogledu izdrNJ�ivosti i za�titnih karakteristika;
18) podnosiva udarna struja za�titne naprave je udarna struja odre�enog
oblika i odre�ene temene vrednosti, koja je predvi�ena za proveravanje
propusne sposobnosti za�titne naprave;
19) propratna struja za�titne naprave je struja izazvana naponom
mreNJe, koja proti�e kroz za�titnu napravu prate�i struju odvo�enja;
20) podnosivi, udarni napon je udarni napon odre�ene temene vrednosti
oblika 1,2/50, koji izolacija mora da izdrNJi;
21) jednominutni podnosivi napon je efektivna vrednost naizmeni�nog
napona industrijske frekvencije, koji izolacija mora da izdrNJi za
vreme od jedne minute;
22) jednominutni podnosivi napon cevnog odvodnika je efektivna
vrednost najvi�eg napona industrijske frekvencije dovedenog na
prik�u�ke odvodnika, koji odvodnik mora da izdrNJi bez reagovanja njegovih
iskri�ta;
23) naizmeni�ni napon reagovanja za�titne naprave je efektivna
vrednost najniNJeg naizmeni�nog napona industrijske frekvencije, koji
prik�u�en na za�titnu napravu izaziva reagovanje njenih iskri�ta;
24) udarni napon reagovanja za�titne naprave je najvi�a vrednost
napona koja se dostiNJe pre prolaska struje odvo�enja;

25) 100% udarni napon reagovanja za�titne naprave je udarni napon

odre�enog oblika najniNJe temene vrednosti, koji izaziva reagovanje
za�titne naprave pri svakoj primeni;
26) udarni napon reagovanja na �elu talasa je najvi�a vrednost linearno
rastu�eg napona koja se dostiNJe u trenutku reagovanja iskri�ta
za�titne naprave, za odre�eno vreme do reagovanja ili za odre�enu strminu;
27) preostali napon za�titne naprave je napon na njenim prik�u�cima
u toku proticanja struje odvo�enja;
28) udarni za�titni nivo za�titne naprave odre�en je najvi�om
vredno��u udarnog napona koja se moNJe javiti na prik�u�icma za�titne
naprave pod odre�enim uslovima, i on se brojno izraNJava najvi�om vredno��u
izme�u slede�ih napona:
� udarnog napona reagovanja na �elu talasa pode�enog sa 1,15;
� 100% udarnog napona reagovanja za�titne naprave za talas oblika
1,2/50;
� preostalog napona za datu struju odvo�enja;
29) k�ficijent za�tite je odnos podnosivog udarnog napona opreme
koja se �titi i udarnog za�titnog nivoa za�titne naprave, pri �emu se porede
vrednosti istog polariteta;
30) o�ekivana struja je efektivna vrednost simetri�ne struje kratkog
spoja koja bi se javila u datoj ta�ki mrNJe kad bi za�titnu napravu zamenili
vezom �ija je impedansa jednaka nuli;
31) najvi�i pogonski napon mreNJe je najvi�a efektivna vrednost linijskog
napona koji se pojav�uje u bilo kom trenutku i u bilo kojoj ta�ki
mreNJe pod normalnim pogonskim uslovima, pri �emu se ne uzimaju u obzir
prolazne promene napona usled smetnji ili naglih promena optere�enja;
32) mreNJa sa izolovanom neutralnom ta�kom je mreNJa u kojoj
neutralna ta�ka nema nikakve namerne veze sa zem�om osim preko signlanih,
mernih i za�titnih ure�aja vrlo velike impedanse;
33) mreNJa sa kompenzovanom struom zem�ospoja je mreNJa u kojoj je neutralna
ta�ka spojena sa zem�om preko prigu�nice �ija je reaktansa
tolika da pri zem�ospoju jedne faze induktivna struja najve�im delom
kompenzuje kapacitivnu komponentu struje zem�ospoja industrijske frekvencije;
34) mreNJa sa uzem�enom neutralnom ta�kom je mreNJa u kojoj je
neutralna ta�ka spojena sa zem�om direktno ili preko omskog otpora odnosno
reaktanse male vrednosti;
35) mreNJa sa efikasno uzem�enom neutralnom ta�kom na odre�enom
mestu je mreNJa �iji k�ficijent uzem�enja na tome mestu ne prelazi 80%;
36) mreNJa sa neefikasno uzem�enom neutralnom ta�kom na odre�enom
mestu je mreNJa �iji k�ficijent uzem�enja na tom mestu moNJe pre�i 80%;
37) k�ficijent uzem�enja trofazne mreNJe na odre�enom mestu i za
odre�enu konfiguraciju mreNJe je u procentima izraNJen odnos najvi�eg
efektivnog napona industrijske frekvencije prema zem�i ispravne faze
na tom mestu mreNJe za vreme zem�ospoja jedne faze ili vi�e faza prema
efektivnom linijskom naponu industrijske frekvencije koji bi nastao na
tom mestu posle prestanka kvara;

38) stupanj izolacije elektr�nergetskog ure�aja odre�en je vrednostima

podnosivih napona (jednominutnog podnosivog napona industrijske
frekvencije i podnosivog udarnog napona) koji karakteri�u izolaciju
odnosnog ure�aja s obzirom na njenu dielektri�nu �vrsto�u;
39) prelazni napon uspostav�anja je napon koji se jav�a na krajevima
cevnog odvodnika neposredno posle prekida propratne struje, a koji se
sastoji iz komponente industrijske frekvencije (osnovni harmonik) i komponente
pseudoperiodi�nog odnosno aperiodi�nog oblika;
40) napon uspostav�anja je efektivna vrednost komponente industrijske
frekvencije prelaznog napona uspostav�anja;
41) prelazni napon uspostav�anja kola je prelazni napon uspostav�anja
odre�enog kola uslov�en samo njegovim parametrima;
42) prelazni napon uspostav�anja mreNJe je prelazni napon uspostav�anja
mreNJe na mestu postav�anja odvodnika;
43) nazivni prelazni napon uspostav�anja je prelazni napon uspostav�anja
kola na koji se odnosi nazivni opseg propratnih struja cevnog odvodnika;
44) strmina �ela prelaznog napona uspostav�anja je brzina porasta
prelaznog napona uspostav�anja izraNJena u voltima po mikrosekundi, koja
se utvr�uje propisanim postupkom;
45) temena vrednost prelaznog napona uspostav�anja je najvi�a
trenutna vrednost koju dostiNJe prelazni napon uspostav�anja;
46) amplitudni faktor prelaznog napona uspostav�anja je odnos temene
vrednosti prelaznog napona uspostav�anja i temene vrednosti napona
uspostav�anja;
47) sopstvena frekvencija je frekvencija ili frekvencije kojima
mreNJa oscilira u slobodnom reNJimu;
48) nazivni opseg propratnih struja cevnog odvodnika je opseg struja
izme�u minimalne i maksimalne o�ekivane struje koje cevni odvodnik
mora da prekine pri svom nazivnom naponu a pri odre�enim uslovima u
pogledu strmine �ela i amplitudnog faktora prelaznog napona uspostav�anja,
kao i faktora snage;
49) koordinacija izolacije je uskla�ivanje izolacione �vrsto�e
elektri�ne opreme, aparata i vodova i karakteristika za�titnih naprava;
50) za�titna zona za�titne naprave je rastojanje ispred i iza
za�titne naprave, mereno duNJ provodnika, na kome dolazi do povi�enja
napona iznad za�titnog nivoa, pri �emu napon jo� ne prelazi vrednost
podnosivog napona izolacije.
2. Op�ti uslovi
�lan 3.
Za�titne naprave i za�tita elektr�nergetskih postrojenja od
prenapona moraju ispunjavati op�te uslove koji su predvi�eni slede�im
jugoslovenskim standardima i propisima:
� Koordinacija izolacije u elektrotehnici � JUS N.B0.030;
� Smernice za koordinaciju izolacije u visokonaponskim razvodnim
postrojenjima � JUS N.B0.031;

� Ventilni odvodnici prenapona � JUS N.B2.050;

� Tehni�ki propisi za elektr�nergetska postrojenja iznad 1 000 V
(�SluNJbeni list SFRJ�, broj 14/67).
Proizvo�a�i, projektanti, izvo�a�i i korisnici elektr�nergetskih
postrojenja moraju se pridrNJavati ovih propisa, kao i propisa navedenih u
ovom �lanu.
II. NAPRAVE ZA ZA�TITU OD PRENAPONA
1. Ventilni odvodnici prenapona
�lan 4.
Osnovne karakteristike ventilnog odvodnika prenapona su:
� nazivni napon,
� nazivna struja odvo�enja (klasa),
� nazivna frekvencija,
� naizmeni�ni napon reagovanja,
� 100% udarni napon reagovanja za talas 1,2/50,
� udarni napon reagovanja na �elu talasa,
� preostali napon.
Ove karakteristike i njihove brojne vrednosti date su u jugoslovenskom
standardu � JUS N.B2.050.
Za odvodnike koji se ugra�uju u mreNJe napona 220 kV i vi�ih, proizvo�a�
je duNJan da d� i vrednost komutacionog napona reagovanja definisanog
u jugoslovenskom standardu � JUS N.B2.050.
Ako je odvodnik sklop od vi�e jedini�nih odvodnika, proizvo�a� je
duNJan da ozna�i poloNJaj svakog jedini�nog odvodnika u sklopu.
�lan 5.
Ventilni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se
�titi.
�lan 6.
Nazivni napon, nazivnu struju odvo�enja (klasu) i naizmeni�ni napon
reagovanja odre�uju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika, te oni �ine
osnovu za njegov izbor s obzirom na sigurnost rada. Ostale karakteristike,
kao �to su 100% udarni napon reagovanja za talas 1,2/50, udarni napon
reagovanja na �elu talasa i preostali napon prvenstveno pri nazivnoj
struji odvo�enja, odre�uju udarni za�titni nivo odnosno kvalitet za�tite.
Za odvodnike koji se koriste u mreNJama napona 220 kV i vi�ih, komutacioni
napon reagovanja tako�e odre�uju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika.
�lan 7.
Naizmeni�ni napon reagovanja odvodnika svih klasa, osim odvodnika
klase 10 kA za vrlo te�ke uslove rada, ne sme biti niNJi od nazivnog
napona odvodnika pomnoNJen sa 1,5.

�lan 8.
Udarni napon reagovanja: 100% za talas 1,2/50 i na �elu talasa su dve
najvaNJnije ta�ke na Krakteristici reagovanja odvodnika. Prema tim ta�kama
(vrednostima) vr�i se odnosno proverava uskla�ivanje za�titnog i
podnosivog nivoa sve dok odvodnik ne reaguje.
�lan 9.
Preostali napon predstav�a stvarnu za�titnu karakteristiku posle
ragovanja iskri�ta ventilnog odvodnika prenapona, te se prema njemu i odre�uje
odnosno proverava koordinacija izolacije.
2. Cevni odvodnici prenapona
�lan 10.
Cevni odvodnik prenapona moNJe se primeniti za za�titu transformatorskih
stanica i nadzemnih vodova od prenapona atmosferskog porekla.
Cevni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se
�titi.
�lan 11.
Osnovne karakteristike cevnog odvodnika prenapona su:
� nazivni napon,
� nazivna frekvencija,
� klasa,
� grani�ne propratne struje,
� nazivni prelazni napon uspostav�anja,
� faktor snage pri kratkom spoju,
� podnosivi naizmeni�ni napon,
� 100% udarni napon reagovanja,
� udarni napon reagovanja na �elu talasa,
� razmak spo�nog iskri�ta.
Ako se razmak spo�nog iskri�ta moNJe da pode�ava, proizvo�a� mora
da odredi maksimalni i minimalni dozvo�eni razmak iskri�ta.
3. Za�titna iskri�ta
�lan 12.
Iskri�te kao za�titnu napravu predstav�aju dve metalne elektrode
odre�enog oblika i dimenzija koje se postav�aju na odre�eno me�usobno rastojanje.
Iskri�te se prik�u�uje paralelno izolaciji koja se �titi.
�lan 13.
Za�titno iskri�te se moNJe koristiti kao normalna za�titna
naprava od prenapona u podru�jima sa slabim intenzitetom atmosferskih
praNJnjenja (izokerauni�ki nivo ispod 20) i u slu�aju kad su komutacioni
prenaponi niski u odnosu na napon reagovanja iskri�ta. U takvim slu�ajevima
za�titno iskri�te se mora postaviti na dovo�no veliko rastojanje

od objekata koji se �tite i ostalih objekata, tako da luk pri �irenju ne doti�e
te objekte i ne izaziva o�te�enja na njima.
�lan 14.
Koordinaciono iskri�te za odre�eni stupanj izolacije koristi se u
slu�aju kad je spo�na izolacija poja�ana i ima namenu da �titi opremu od
proboja na unutra�njoj izolaciji. Ono je pode�eno na takav razmak da
reaguje na napon, koji je ne�to vi�i od punog podnosivog napona za taj stupanj
izolacije. Vrednost napona reagovanja ovog iskri�ta mora odrediti
proizvo�a� �ti�ene opreme.
�lan 15.
Iskri�te za lokalizaciju elektri�nog luka sluNJi za otklanjanje
elektri�nog luka od izolacionih povr�ina i spre�avanje o�te�enja izolacije.
Ovo iskri�te moNJe da sluNJi i za raspodelu elektri�nog po�a, a i
kao koordinaciono iskri�te.
�lan 16.
Osnovne karakteristike za�titnog iskri�ta su naponi reagovanja.
Naponi reagovanja iskri�ta zavise, pre svega, od razmaka izme�u elektroda
iskri�ta. Na vrednosti napona reagovanja jako uti�u i oblik elektroda,
vrsta metala od kog su elektrode na�injene, me�usobna dispozicija
elektroda, kao i dispozicija u odnosu na okolne objekte i stanje okoline.
Na udarni napon reagovanja uti�e i strmina dolaze�eg talasa. Naponi reagovanja
zavise od vrste primenjenog napona, te se razlikuju udarni naponi
reagovanja i naizmeni�ni naponi reagovanja. Za iskri�ta koja se koriste u
mreNJama napona 220 kV i vi�eg treba poznavati i komutacioni napon
reagovanja.
Udarni napon reagovanja za�titnog iskri�ta je 100% presko�ni napon
punog udarnog talasa standardnog oblika 1,2/50 onog polariteta koji
daje ve�e vrednosti.
Naizmeni�ni napon reagovanja za�titnog iskri�ta definisan je u
ta�ki 23. �lana 2. ovog pravilnika, a odnosi se na preskok u suvom.
Naponi reagovanja za�titnog iskri�ta imaju izvesno rasipanje
vrednosti usled navedenih uzroka, te ih treba utvrditi ispitivanjem.
�lan 17.
U mreNJama �ija neutralna ta�ka nije uzem�ena, reagovanje za�titnih
iskri�ta dovodi do zem�ospoja, te ako je struja zem�ospoja ve�a od 5 do
10 A a nije predvi�eno isk�u�enje deonice sa zem�ospojem, moNJe do�i do
interminentnog zem�ospoja.
u sistemima sa efikasno uzem�enom neutralnom ta�kom, svako reagovanje
za�titnog iskri�ta predstav�a jednopolni kratak spoj, te iskri�te
mora biti predvi�eno da izrNJi struju jednopolog kratkog spoja na tom mestu.
Otpor uzem�enja za naizmeni�nu struju, a naro�ito za udarnu struju,
treba da je �to manji, a za�titno iskri�te mora najkra�im ptuem biti
vezano za za�titno uzem�enje objekta koji �titi.

4. Izbor naprave za za�titu od prenapona

�lan 18.
Elektr�nergetska postrojenja treba za�titi od prenapona. U tu
svrhu treba koristiti ventilne odvodnike, cevne odvodnike i za�titna
iskri�ta. Izbor za�titne naprave zavisi od zahtevanog stepena i
kvaliteta za�tite.
a) Izbor za�titne naprave s obzirom na vrstu postrojenja
�lan 19.
Za za�titu opreme relativno niske uzduNJne dielektri�ne �vrsto�e
(transformatora, obrtnih ma�ina, opreme sa namotima i sl.) treba koristiti
kvalitetniju napravu, a za opremu velike uzduNJne dielektri�ne
�vrsto�e moNJe se koristiti i druga za�titna naprava. Ventilni odvodnici
prenapona su osnovna za�titna naprava elektrana, transformatorskih
stanica, razvodnih postrojenja i svih ostalih objekata koji sadrNJe
opremu sa namotajima. Cevni odvodnici ili za�titna iskri�ta mogu se
koristiti kao dopunska za�tita takvih objekata, pri �emu se osnovni
za�titni nivo ostvaren ventilnim odvodnikom prenapona ne sme poremetiti.
Cevni odvodnici i za�titna iskri�ta mogu se koristiti i kao
osnovna za�tita opreme manjih objekata i objekata kod kojih se uzduNJna
naprezanja izolacije ne jav�aju odnosno nisu od zna�aja.
b) Izbor za�titne naprave s obzirom na zna�aj postrojenja
koje se �titi
�lan 20.
Sva zna�ajna postrojenja moraju se za�titi od atmosferskih prenapona
odgovaraju�im za�titnim napravama. K�ficijent za�tite takvih
postrojenja ne sme biti manji od uobi�ajenih minimalnih vrednosti (�lan
51). Postrojenja treba �tititi ventilnim odvodnicima prenapona. Zavisno
od postrojenja, pored k�u�ne opreme, mogu se za�titi i njegovi prilazi.
Preporu�ivo je koristiti i dopunsku za�titu cevnim odvodnicima
ili za�titnim iskri�tima.
v) Izbor za�titne naprave s obzirom na lokaciju postrojenja
koje se �titi
�lan 21.
Lokacija postrojenja koje se �titi odre�uje �estinu, amplitudu, strminu
i trajanje atmosferskih prenapona kojima moNJe biti izloNJena njegova
izolacija. Zbog toga se izbor za�titne naprave mora zasnivati i na
njenoj sposobnosti da podnosi naprezanja izazvana atmosferskim strujama
karakteristi�nim za klimatske uslove mesta na kom se nalazi postrojenje
koje se �titi.

U zonama slabih olujnih aktivnosti (izokerauni�ki nivo ispod 20)

mogu se za osnovnu za�titu koristiti cevni odvodnici i za�titna iskri�ta.
U svim ostalim zonama treba za osnovnu za�titu koristiti ventilne
odvodnike prenapona.
�lan 22.
Za postrojenja nazivnog napona 220 kV i vi�ih, za�tita od komutacionih
prenapona mora se posebno razmotriti pri izboru za�titnih
naprava.
5. Utvr�ivanje podataka neophodnih za izbor osnovnih karakteristika
za�titne naprave
a) Udarni izolacioni nivo opreme koja se �titi
�lan 23.
Udarni izolacioni nivo opreme odre�en je podnosivim udarnim naponom
standardnog oblika 1,2/50. Vrednosti podnosivih udanih napona date su
u jugoslovenskom standardu � JUS N.B0.030.
b) Udarni izolacioni nivo vazdu�ne izolacije
�lan 24.
Odgovaraju�a minimalna vazdu�na rastojanja za odre�ene stupnjeve
izolacije i odgovaraju�i udarni podnosivi naponi dati su u jugoslovenskom
standardu � JUS N.B0.031.
v) Izolacioni nivo u odnosu na komutacione prenapone
�lan 25.
Proizvo�a� treba da navede podatke o dielektri�noj �vrsto�i u odnosu
na komutacione prenapone opreme koju treba za�tititi za napone
preko 220 kV.
g) Utvr�ivanje najvi�eg faznog napona na mestu prik�u�ka
za�titne naprave
�lan 26.
Najvi�i fazni napon na mestu prik�u�ka za�titne naprave dobija se
mnoNJenjem najvi�eg dozvo�enog me�ufaznog napona mreNJe k�ficijentom
uzem�enja na mestu prik�u�ka za�titne naprave. Prema vrednostima
k�ficijenta uzem�enja izvr�ena je slede�a klasifikacija:
� k�ficijent uzem�enja nije ve�i od 80% (efikasno uzem�ena
mreNJa) na mestu postav�anja za�titne naprave, ako je u svim uslovima u
mreNJi odnos nulte i direktne reaktanse (X0/X1) izme�u 0 i + 3, a odnos nultog
otpora i direktne reaktanse (R0/X1) izme�u 0 i + 1;
� k�ficijent uzem�enja je ve�i od 80% (mreNJa sa neefikasno uzem�enom
neutralnom ta�kom, mreNJa sa kompenzovanom strujom zem�ospoja

ili mreNJa sa izolovanom neutralnom ta�kom). Ovo je slu�aj u mreNJama koje

su uzem�ene preko omskog ili induktivnog otpora, ili u kojima su neke ili
sve neutralne ta�ke izolovane. U takvim mreNJama k�ficijent uzem�enja
moNJe da bude 100% ili vi�e, ako je odnos X0/X1 negativan;
� ako je odnos reaktansi X0/X1izme�u 0 i - 20, postoje uslovi za rezonansu.
U mreNJama sa izolovanim neutrlanim ta�kama odnos X0/X1 je
obi�no manji od - 20, tako da ne postoje uslovi za rezonansu.
�lan 27.
Uticaj naglog rastere�enja u mreNJi i pove�anje brzine obrtanja ma�ina
mogu da dovedu do pove�anja faznog napona, te to treba proveriti. Po
potrebi, treba korigovati vrednost najvi�eg faznog napona koja je dobivena
prema �lanu 26. ovog pravilnika.
�lan 28.
Veli�inu prenapona usled rezonanse, indukcije od susednih paralelnih
vodova i sli�nih uzroka treba prou�iti, ako se sumnja da ta veli�ina
moNJe biti znatna. Normalno se uticaj ovih prenapona zanemaruje.
d) Procena veli�ine i oblika struje odvo�enja za�titne naprave
�lan 29.
Procena veli�ine i oblika struje odvo�enja za�titne naprave vr�i
se na osnovu za�ti�enosti vodova i postrojenja od direktnog udara groma.
Postoje:
� efikasno za�ti�ena postrojenja i
� neefikasno za�ti�ena postrojenja.
1) Veli�ina i oblik struje odvo�enja za�titne naprave za postrojenja i spojeve
nadzemnog
voda i kablovskog voda efikasno za�ti�enih od direktnog udara groma
�lan 30.
Efikasno za�ti�ena postrojenja su ona postrojenja kod kojih su od
direktnog udara groma za�ti�eni, pored postrojenja, i svi prik�u�eni
vodovi na celoj duNJini ili najmanje na duNJini od 1 km ispred postrojenja.
Otpor uzem�enja teme�a pojedinih stubova, ako vod nije za�ti�en od
direktnog udara groma na celoj duNJini, mora na duNJini od 1 km ispred
postrojenja da bude niNJi od 10 W . Pored toga, potrebno je da verovatno�a da
direktan udar groma na za�ti�enom delu pogodi fazne provodnike ili
druge delove pod naponom, ili da do�e do povratnog preskoka na tom delu,
bude tako mala (0,1%) da se takav rizik moNJe prihvatiti.
�lan 31.
Za�tita od direktnog udara groma nije dovo�no efikasna za vodove
srednjih napona (ispod 100 kV), te se takva postorjenja mogu tretirati i kao
neefikasno za�ti�ena. Na vodovima vi�ih napona, radi postizanja efika�
sne za�tite, za�titni ugao zem�ovodnih uNJadi ne sme biti ve�i od 30 . U
takvom slu�aju najve�a struja odvo�enja (oblika 8/20) kre�e se oko 4 kA u po

strojenjima 110 kV, a oko 10 kA u postrojenjima 400 kV. Ako su vodovi sa

provodnicima
u snopu, struje odvo�enja mogu biti i ve�e.
Strmina struje odvo�enja zavisi od strmine prenapona na za�titnoj
napravi i njenih karakteristika. Maksimalna strmina napona koji dolazi u
postrojenje sa efikasno za�ti�enog voda iznosi od 500 kV/ms do 1500 kV/ms
(�lan 63).
2) Veli�ina i oblik struje odvo�enja za�titne naprave za postrojenja i spojeve
nadzemnog
voda i kablovskog voda neefikasno za�ti�enih od direktnog udara groma
�lan 32.
Izolacija i za�titne naprave u neefikasno za�ti�enim postrojenjima
izloNJeni su bliskim direktnim udarima groma koji mogu stvoriti
izvanredno visoke napone sa veoma velikim strminama, pa i do 4000 kV/ms,
kao i velikim strujama. Te�ki uslovi mogu nastati i usled povratnih preskoka
u blizini za�titne naprave. Zadovo�avaju�i rezultati za�tite postiNJu
se, ako se udarna �vrsto�a izolacije koordinira sa preostalim
naponom na odvodniku koji odgovara struji odvo�enja (oblika 8/20) u opsegu
od 5 do 20 kA.
6. Izbor karakteristika za�titnih iskri�ta
�lan 33.
Isktri�te mora biti konstruisano i postav�eno tako da se
elektri�ni luk �iri na suprotnu stranu od izolatora. Minimalna rastojanja
izme�u putanje elektri�nog luka i povr�ine izolatora treba da iznose
najmanje 0,75 d kod niNJih pogonskih napona, a kod vi�ih ta vrednost
opada sve do 0,3 d gde je d rastojanje elektroda iskri�ta.
�lan 34.
Preporu�uje se primena standardnih iskri�ta �iji su oblici i
dimenzije dati u jugoslovenskom standardu � JUS N.B0.031.
�lan 35.
Za efikasno za�ti�ena postrojenja k�ficijent za�tite treba da
iznosi najmanje 1,25, �to u ve�ini slu�ajeva zadovo�ava. Manja vrednost
moNJe se uzeti jedino ako su uslovi rada mreNJe takvi da usled komutacionih
prenapona �esto dolazi do reagovanja iskri�ta, s tim da iskri�te jo� uvek
�titi postrojenje. Ukoliko se na taj na�in ne moNJe obezbediti dovo�na
za�tita, mora se primeniti dopunska za�tita.
�lan 36.
Za neefikasno za�ti�ena postrojenja vrednost k�ficijenta za�tite
mora biti ve�a i treba je pove�avati sve dok to dozvo�ava nivo unutra�njih
prenapona.
�lan 37.
Iz usvojenog k�ficijenta za�tite odre�uje se potreban udarni napon
reagovanja iskri�ta. Na osnovu odre�enog udarnog napona reagovanja

iskri�ta odre�uje se razmak iskri�ta eksperimentalnim putem. Za ovako

definisano iskri�te treba utvrditi komutacioni napon reagovanja i
uporediti ga sa o�ekivanim nivoom komutacionih prenapona.
7. Izbor karakteristika i primena cevnih odvodnika
a) Izbor nazivnog napona cevnog odvodnika prenapona
1) Normalni uslovi rada
�lan 38.
Nazivni napon cevnog odvodnika prik�u�enog izme�u faznog provodnika
i zem�e mora biti jednak ili vi�i od najvi�eg faznog napona industrijske
frekvencije koji se moNJe pojaviti pod normalnim ili
nenormalnim uslovima rada uk�u�uju�i i slu�aj zem�ospoja.
�lan 39.
U mreNJama sa efikasno uzem�enom neutralnom ta�kom nazivni napon
cevnog odvodnika treba da je jednak ili vi�i od 80% najvi�eg pogonskog
napona mreNJe. Ako k�ficijent uzem�enja nije vi�i od 75%, nazivni napon
cevnog odvodnika moNJe biti jednak ili vi�i od 75% najvi�eg pogonskog
napona mreNJe.
�lan 40.
U mreNJama sa neefikasno uzem�enom neutralnom ta�kom nazivni napon
cevnog odvodnika treba da je jednak ili vi�i od najvi�eg pogonskog
napona mreNJe.
�lan 41.
U mreNJama sa izolovanom neutralnom ta�kom nazivni napon cevnog
odvodnika treba da je jednak ili vi�i od najvi�eg pogonskog napona mreNJe.
Ako je odnos reaktansi H0/H1 izme�u 0 i �20, postoje uslovi za rezonansu, te
se ne mogu dati op�ta pravila za izbor nazivnog napona cevnog odvodnika.
2) Nenormalni uslovi rada
�lan 42.
Ako postoji verovatno�a da �e u mreNJi nastati nenormalno visoki
naponi i da �e se reagovanje odvodnika vremenski podudariti sa takvim povi�enjem
napona, potrebno je da se primeni odvodnik nazivnog napona vi�eg
od onog koji je odre�en u odredbama �l. 38. do 41. ovog pravilnika.
b) Izbor klase cevnog odvodnika
�lan 43.
Za za�titu manjih postrojenja treba koristiti stani�ne cevne odvodnike.
Pri tome u postrojenjima manjeg zna�aja i u manje ugroNJenim
podru�jima treba koristiti cevne odvodnike manje propusne sposobnosti a
u ostalim slu�ajevima � cevne odvodnike ve�e propusne sposobnosti.
305
20

�lan 44.
Za za�titu vodova treba koristiti linijske cevne odvodnike.
v) Izbor ostalih karakteristika cevnog odvodnika
�lan 45.
Grani�ne propratne struje cevnog odvodnika moraju u svom rasponu
obuhvatiti o�ekivanu struju kratkog spoja na mestu postav�anja cevnog odvodnika,
sra�unatu za normalni fazni napon.
Za mreNJu sa izolovanom neutralnom ta�kom, kao i za mreNJu sa
kompenzovanom strujom zem�ospoja, o�ekivanu struju kratkog spoja treba
sra�unati za linijski napon.
�lan 46.
Nazivne vrednosti strmine �ela i aplitudnog faktora prelaznog
napona uspostav�anja, date za odabrani cevni odvodnik u Aneksu, ne smeju
biti manje od odgovaraju�ih vrednosti za mreNJu u koju se odvodnik postav�a.
Aneks iz stava 1.ovog �lana od�tampan je uz ovaj pravilnik i �ini njegov
sastavni deo.
�lan 47.
Faktor snage kratkog spoja, dat za odabrani cevni odvodnik, u Aneksu,
ne sme biti ve�i od vrednosti faktora snage kratkog spoja na mestu postav�anja
odvodnika.
�lan 48.
Minimalna vrednost k�ficijenta za�tite iznosi 1,25.
8. Izbor karakteristika i primena ventilnih odvodnika prenapona
�lan 49.
Nazivni napon ventilnog odvodnika prenapona, koji se prik�u�uje
izme�u faznog provodnika i zem�e, treba da je jednak ili vi�i od proizvoda
k�ficijenta uzem�enja i najvi�eg pogonskog napona mreNJe.
Nazivni napon ventilnog odvodnika za za�titu neutralne ta�ke transformatora,
ako je ona izolovana ili uzem�ena preko impendanse velike
vrednosti, treba da je jednak ili vi�i od 70% najvi�eg pogonskog napona
mreNJe za punu izolaciju transformatora. Za transformatore sa stupnjevitom
izolacijom, ako je neutralna ta�ka vezana za zem�u preko prigu�nice,
nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 58% do 65% najvi�eg pogonskog
napona mreNJe. Ako je nautralna ta�ka uzem�ena preko impedanse
ili otpora, nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 35% do 65%
najvi�eg pogonskog napona mreNJe.
Za�titni udarni nivo odvodnika za za�titu neutralne ta�ke
transformatora ne sme biti vi�i od 83,3% udarnog izolacionog nivoa
neutralne ta�ke transformatora.

Na osnovu sra�unate vrednosti nazivnog napona ventilnog odvodnika,

treba iz standardnog niza nazivnih napona izabrati vrednost koja se podudara
sa ra�unskom ili je ve�a, pod uslovom da za�titni nivo izabranog odvodnika
pruNJa potrebnu sigurnost tj. da se ostvari potrebni k�ficijent
za�tite.
�lan 50.
Objekti niskonaponskih mreNJa �tite se ventilnim odvodnicima
prenapona najmanje klase 1,5 kA. Postrojenja u zonama ja�e olujne aktivnosti
(izokerauni�ki nivo iznad 40), kao i zna�ajnija postrojenja, treba �tititi
ventilnim odvodnicima vi�e klase.
Postrojenja srednjih napona treba �tititi ventilnim odvodnicima
klase 5 i 10 kA. Na podru�jima sa izokerauni�kim nivoom ispod 30, mogu se
koristiti i ventilni odvodnici klase 2,5 kA.
Transformatorske stanice i razvodna postrojenja nazivnog napona
110 kV i vi�ih treba �titi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a nazivnog
napona 400 kV � ventilnim odvodnicima klase 10 kA za vrlo te�ke uslove
rada (po JUS N.B2.050).
Sva visokonaponska postrojenja, bez obzira na nazivni napon, izloNJena
veoma jakim atmosferskim udarima, naro�ito strujama dugog trajanja
(reda milisekunde), moraju se �tititi ventilnim odvodnicima klase 10 kA,
a izuzetno i ventilnim odvodnicima klase 10 kA za vrlo te�ke uslove rada.
�lan 51.
Uskla�ivanje za�titnog nivoa ventilnog odvodnika prenapona i udarnog
nivoa opreme koja se �titi vr�i se izborom k�ficijenta za�tite.
Minimalne vrednosti k�ficijenta za�tite, zavisno od stupnja
izolacije postrojenja, date su u slede�oj tabeli:
Stupanj izolacije K�ficijent za�tite
Si 3,6 2,5
Si 7,2 2
Si 12 1,7
Si 24 1,4
Si 38 1,3
Si 72,5 1,3
Si 123 1,3
Si 123s 1,3
Si 245 1,3
Si 245 s 1,3
Si 245 s1 1,3
Si 420 s 1,2
Si 420 s1 1,2
Si 420 s2 1,2
20* 307

Ovi k�ficijenti za�tite odnose se na odre�ene uslove propisane

jugoslovenskim standardom � JUS N.B2.050 i standardima za odgovaraju�u
opremu, odnoso op�tim jugoslovneskim standardom o koordinaciji izolacije
� JUS N.B0.030.
9. Ostale mere za za�titu od prenapona
�lan 52.
Sva spo�na postrojenja moraju biti za�ti�ena gromobranima, ako
sama konstrukcija ne pruNJa dovo�nu za�titu. Nadzemni vodovi nazivnog
napona preko 20 kV moraju biti za�ti�eni gromobranima (primenom
zem�ovodnih uNJadi ili gromobrana sa �i�cima) na duNJini od najmanje 1
km ispred kostrojenja, pod uslovom da otpori uzem�enja stubova ne budu
ve�i od 10 oma. Sa porastom nazivnog napona preporu�uje se i pove�anje duNJine
deonice voda koju treba za�tititi, naro�ito na kr�evitim podru�jima.
Prilazi dalekovoda nazivnih napona do 20 kV ne moraju se �tititi
gromobranima, ako se nalaze na podru�ju �iji je izokerauni�ki nivo ispod
40, odnosno ako prelaze preko po�um�enih terena ili terena sa velikim
brojem visokih objekata, koji u odnosu na nadzemni vod deluju kao za�tita.
Za�tita prilaza vodova gromobranima u podru�ju niske olujne aktivnosti
(izokerauni�ki nivo ispod 20), bez obzira na visinu nazivnog napona,
nije obavezna.
�lan 53.
Kondenzatori i prigu�nice mogu se koristiti kao dopunska za�tita
rotacionih ma�ina i opreme male uzduNJne dielektri�ne �vrsto�e.
10. Za�tita vodova od prenapona
�lan 54.
Radi za�tite vodova od prenapona atmosferskog porekla mogu se
primeniti slede�e mere:
� za�tita od direktnih udara groma pomo�u zem�ovodih uNJadi postav�enih
na stubove iznad faznih provodnika;
� za�tita od prenapona pomo�u iskri�ta i odvodnika prenapona. Za
ovu svrhu po pravilu koriste se cevni odvodnici, dok se ventilni odvodnici
koriste samo izuzetno.
�lan 55.
Za�tita od direktnih udara groma postiNJe se pomo�u jednog ili vi�e
zem�ovodnih uNJadi postav�enih dovo�no visoko iznad faznih provodnika,
tako da se obezbedi za�titni ugao od najvi�e 30o. Zem�ovodno
uNJe (jedno ili vi�e) treba da je uzem�eno kod svakog stuba, osim u izuzetnom
slu�aju.
Zem�ovodna uNJad nadzemnog voda moraju se povezati sa za�titnim
uzem�enjem postrojenja.

�lan 56.
Ako nadzemni vod koji prolazi ugroNJenim podru�jem nije za�ti�en
zem�ovodnim uNJetom od direktnih udara groma, moNJe se za�tititi
za�titnim napravama, i to prvenstveno cevnim odvodnicima.
�lan 57.
Na stubovima koji su naro�ito izloNJeni direktnim udarima groma:
na prometnim mestima, na prelazima preko reka, NJelezni�kih pruga i
sli�no, a na deonicama koje nisu za�ti�ene od direktnih udara groma,
preporu�uje se postav�anje za�titne naprave, prvenstveno cevnih odvodnika.
U takvom slu�aju nije izli�no postaviti cevne odvodnike i ako postoji
za�tita zem�ovodnim uNJetom.
�lan 58.
Za vodove vrlo visokih napona (220 i 400 kV) neophodno je posebno
razmotriti primenu za�titnih mera na ulazu u postrojenje (za�titno
iskri�te, odvodnik i sl.).
�lan 59.
Na prelazima nadzemnog voda u kablovski vod moraju se postaviti odvodnici
prenapona. Ako kablovski vod predstav�a deo voda sa nadzemnim
deonicama na obe strane, potrebno je postaviti odvodnike na oba kraja.
Ako je duNJina kabla manja od za�titne zone odvodnika, odvodnici se mogu
postaviti samo na jednom kraju kabla.
Ako nadzemni vod ima kablovski ulaz u postrojenje, potrebno je postaviti
odvodnike na oba kraja. Ako je duNJina kabla mala tako da je ceo kabl u
za�titnoj zoni odvodnika, odvodnici se mogu postaviti samo u postrojenju.
Ako je duNJina kabla ve�a, mogu�nost postav�anja odvodnika samo na kraju
kabla prema nadzemnom vodu mora se posebno razmotriti.
�lan 60.
U mreNJama niskog napona, za�titne naprave se postav�aju po potrebi,
a prvenstveno na slede�a mesta: na mesta ra�vanja vodova, na krajeve
duNJih deonica, na ku�ne prik�u�ke, na spojeve kablovskog voda i nadzemnog
voda.
Za�titna naprava se mora postaviti na prik�u�ke nadzemnih vodova
kod usamnjenih ku�a na podru�jima sa izokerauni�kim nivoom iznad 40.
�lan 61.
Za�titne naprave ne smeju se postav�ati u prostorije u kojima se nalaze
lakozapa�ivi materijali, a od zapa�ivih (kao �to je drvo, i sl.) treba
da budu odvojene nezapa�ivim pregradama. Svuda gde postoji mogu�nost povrede
�udi od eksplozije odvodnika, potrebno je postaviti odgovaraju�e za�titne
mreNJe.

11. Za�titna zona i mesto postav�anja za�titne naprave

�lan 62.
Odre�ivanje za�titne zone ispred i iza za�titnog ure�aja vr�i se
prema slede�em obrascu:
L
=
Up
� Uz
2s
V (m)
gde je:
Up � podnosivi udarni napon izolacije u kV,
Uz � udarni za�titni nivo za�titne naprave u kV,
V � brzina prostiranja prenapona duNJ vodova u m/ms,
s � strmina �ela udarnog napona u kV/ms.
Ovaj obrazac se moNJe koristiti kao za zavr�ne stanice samo sa jednim
vodom tako i za stanice sa vi�e vodova, uzimaju�i u obzir najnepovo�niji
slu�aj kad je samo jedan vod prik�u�en na postrojenje, a ostali vodovi
su isk�u�eni.
�lan 63.
Pojedine vrednosti veli�ina u obrascu iz �lana 62. ovog pravilnika
odre�uju se na slede�i na�in:
� minimalni podnosivi udarni napon izolacije odr�uje se prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B0.030, za odre�eni stupanj izolacije odnosno
najvi�i pogonski napon mreNJe. Vrednost napona Up moNJe biti i vi�a, ako
je to predvi�eno posebnim jugoslovenskim standardom za opremu koja se
�titi odnosno ako proizvo�a� to garantuje;
� maksimalni udarni za�titni nivo Uz je tako�e definisan standardom
JUS N.B2.050 i vezan za nazivni napon za�titne naprave. Udarni
za�titni nivo za�titnih iskri�ta uslov�en je rastojanjem elektroda
iskri�ta. Kod cevnih i ventilih odvodnika stvarni za�titni nivo moNJe
biti i niNJi;
� za nadzemne vodove brzina prostiranja je 300 m/ms, a za kablovske 150
m/ms;
� za efikasno za�ti�ena postrojenja strmina S je 500 do 1500 kV/ms
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B0.031.
�lan 64.
Vrednosti iz �lana 63. ovog pravilnika i na osnovu njih izra�unata
vrednost za�titne zone daje najve�a odstojanja za�titnih ure�aja koja
obezbe�uju za�titu sa odgovaraju�om sigurno��u i verovatno�om. Za ta�nije
odre�ivanje za�titne zone u konkretnim slu�ajevima treba izvr�iti
deta�niji prora�un odnosno proveru na modelu.

12. Uslovi prik�u�ivanja za�titne naprave

�lan 65.
Naprave za za�titu od prenapona moraju biti postav�ene i kori��ene
shodno uputstvu proizvo�a�a o njenim uslovima rada u pogledu potrebnog
prostora (minimalna rastojanja od drugih objekata) radnog
poloNJaja (stoje�i i vise�i i sl.), odrNJavanja �isto�e, poloNJaja i izvo�enja
prik�u�nih vodova i sl.
Prik�u�ni vodovi, kako za delove pod naponom tako i za uzem�enje,
moraju biti �to kra�i. Presek prik�u�nih vodova za�titne naprave treba
da je pribliNJan preseku ostalih provodnih visokonaponskih veza. Presek
tih vodova za niskonaponske ventilne odvodnike ne sme biti manji od 10
mm2, za odvodnike nazivnih napona do 40 kV ne sme biti manji do 20 mm a za
odvodnike nazivnih napona preko 40 kV ne sme biti manji od 50 mm2 .
�lan 66.
Sve ventilne provodnike prenapona koji �tite skupocenu opremu,
kao �to su veliki energetski transformatori (preko 20 MVA), kompenzatori
i sl., treba po mogu�stvu snabdeti brojilima reagovanja.
�lan 67.
Uzem�enje naprava za za�titu od prenapona mora biti sigurno i
kvalitetno izvedeno. Uzem�enje za�titne naprave i opreme koja se �titi
mora biti zajedni�ko. Prik�u�ak zem�ovoda na uzem�iva�u (uvod u uzem�enje)
mora biti kod same za�titne naprave ili u njenoj neposrednoj blizini.
Prik�u�ci za uzem�enje za�titne naprave i objekta koji se �titi
moraju se galvanski povezati najkra�im putem.
Za ve�a i zna�ajnija postrojenja �ija su uzem�enja redovno prostrana,
treba za svaki odvodnik ili garnituru odvodnika po mogu�stvu obezbediti
i sopstveno uzem�enje koje je deo zajedni�kog uzem�enja postrojenja.
13. OdrNJavanje i kontrola za�titnih naprava
�lan 68.
OdrNJavanje za�titnih naprava u pogonu sastoji se u redovnom �i��enju,
otklanjanju sponjnih kvarova, otklanjaju korozionih NJari�ta i
sli�no. Proizvo�a� je duNJan da korisniku da potrebna uputstva i podatke
za odrNJavanje i osnovne podatke za kontrolu za�titnih naprava, kojih
korisnik treba da se pridrNJava.
Kontrola za�titnih naprava u pogonu obuhvata merenja odabranih
elektri�nih i neelektri�nih veli�ina, na osnovu kojih se donosi zak�u�ak
o op�tem stanju naprava.
�lan 69.
Kontrolu za�titnog ure�aja treba vr�iti u rokovima i u obimu koji
su odre�eni od strane proizvo�a�a, a u ci�u da se obezbedi siguran pogon
za�titnih naprava i njihovo za�titno dejstvo u �to ve�oj meri.

Kontrola iz stava 1. ovog �lana mora biti u skladu sa Pravilnikom o

tehni�kim merama za pogon i odrNJavanje elektr�nergetskih postrojenja
(�SluNJbeni list SFRJ�, broj 19/68).
III. PRELAZNA I ZAVR�NA ODREDBA
�lan 70.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgra�ena elektr�nergetska
postrojenja i na elektr�nergetska postrojenja za koja je izdato
odobrenje za izgradnju pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 71.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

ANEK S
PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA
1. Nazivni napon cevnog odvodnika odre�uje najvi�u efektivnu vrednost
napona industrijske frekvencije pri kojoj je obezbe�en rad odvodnika
ako su i drugi potrebni uslovi ispunjeni.
2. Nazivna frekvencija. Standardna nazivna frekvencija cevnih odvodnika
iznosi 50 Hz.
3. Klasa cevnog odvodnika. Klasu cevnog odvodnika odre�uju namena i
propusna sposobnost.
U pogledu namene cevni odvodnici se dele na:
� stani�ne, namenjene za�titi manjih transformatorskih stanica, i
� linijske, namenjene za�titi nadzemnih vodova.
Zavisno od propusne sposobnosti odre�ene brojnom vredno��u krat-
kotrajne podnosive udarne struje izraNJene u kA, stani�ni cevni odvodnici
se dele na dve klase:
� stani�ne 30 kA, i
� stani�ne 65 kA
Postoji samo jedna klasa linijskih cevnih odvodnika:
� linijski 65 kA.
Klase cevnih odvodnika zasnivaju se na njihovoj sposobnosti da ispunjavaju
uslove ispitivanja i radne karakteristike utvr�ene propisima. U
nedostatku jugoslovenskih propisa za cevne odvodnike, treba koristiti
preporuke IEC, publikacija 99�2.
4. Grani�ne propratne struje. Postoji minimalna i maksimalna grani�na
propratna struja.
5. Nazivna minimalna propratna struja je efektivna vrednost struje
koja je najmanja u opsegu o�ekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik
mora da prekine pod odre�enim uslovima u pogledu pogonskog napona,
napona uspostav�anja, amplitudnog faktora i faktora snage. Minimalna

propratna struja specificirana je zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika

i data je u koloni 2. tabela I, II i III ovog aneksa.
6. Nazvina maksimalna propratna struja je efektivna vrednost struje
koja je najve�a u opsegu o�ekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora
da prekine pod odre�enim uslovima u pogledu pogonskog napona, napona
uspostav�anja, amplitudnog faktora i faktora snage. Maksimalna propratna
struja specifirana je zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika
i data je u koloni 3. tabela I, II i III ovog aneksa.
7. Nazivni prelazni napon uspostav�anja utvr�en je posebno za minimalnu
i maksimalnu propratnu struju striminom �ela, amlitudnim faktorom
i sopstvenom frekvencijom. Vrednost za faktore koji odre�uju
prelazni napon uspostav�anja zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika
date su u kolonama 4, 5, 6, 7, 8. i 9. tabela I, II i III ovog aneksa.
8. Faktor snage pri kratkom spoju definisan je kao kosinus ugla
izme�u o�ekivane struje u trenutku njenog nastajanja i odgovaraju�eg napona.
�egova vrednost je utvr�ena zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika
i data je za minimalnu i maksimalnu propratnu struju u kolonama
10. i 11. tabela I, II i III ovog aneksa.
9. Podnosivi naizmeni�ni napon cevnog odvodnika. Postoje dva
podnosiva naizmeni�na napona cevnog odvodnika: podnosivi naizmeni�ni
napon izolacije ku�i�ta odvodnika i podnosivi naizmeni�ni napon kompletnog
odvodnika.
10. Podnosivi naizmeni�ni napon izolacije ku�i�ta odvodnika je napon
industrijske frekvencije koji izolaciono ku�i�te cevnog odvodnika
sa uklonjenim iskri�tima i komorom mora da izdrNJi bez preskoka i proboja
u suvom i na ki�i u toku jedne minute. Vrednosti ovog napona odre�ene
su zavisno od nazivnog napona i date su u koloni 2. tabele IV ovog aneksa za
stani�ne odvodnike, a u koloni 2. tebele V ovog aneksa za linijske odvodnike.
11. Podnosivi naizmeni�ni napon kompletnog cevnog odvodnika je napon
industrijske frekvencije koji doveden na kompletni cevni odvodnik
(zajedno sa njegovim spo�nim iskri�tem) ne sme da izazove reagovanje
njegovih iskri�ta. Vrednosti ovog napona odre�ene su zavisno od nazivnog
napona i date su u kononi 3. tabele IV ovog aneksa za stani�ne odvodnike, a u
koloni 3. tabele V ovog aneksa za linijske odvodnike.
12. Udarni naponi reagovanja (100% za talas 1,2/50 i na �elu talasa) su
dve najvaNJnije ta�ke na karakteristici reagovanja odvodnika. Prema odgovaraju�im
vrednostima odre�uje se odnosno proverava uskla�enost za�titnog
nivoa odvodnika i podnosivog nivoa izolacije koja se �titi, za
period do reagovanja odvodnika. Maksimalne vrednosti ovog napona odre�ene
su zavisno od nazivnog napona i date su u kolonama 4. i 5. tabele IV
ovog aneksa za stani�ne odvodnike, a u kolonama 4. i 5. tabele V ovog aneksa
za linijske odvodnike.

Tabela 1.
NAZVINE VREDNOSTI GRANI�NIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG
NAPONA USPOSTAV�A�A I FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU - ZA
STANI�NE CEVNE ODVODNIKE KLASE 30 kA
Nazivni prelazni napon uspostav�anja
Grani�ne
Sopstvena frepropratne
struje kA Strmina �ela Amplitudni
kvencija mono-Faktor snage
(efektivna V/ms faktor
frekventnog pri kratkom
napona uspo-spoju
simetri�na
vrednost)
stav�anja
Nazivni napon
dovodnika
Minimalne
Maksimalne
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
1234567 8 91011
1,5 2�10 40 1,3 1,3 180�910 3640 0,7 0,2
e
4,5
Mora da prekine sve struje do maksimalne grani�ne propratne struj
3
1,5
3
2�10 40 1,3 1,3 120�610 2430 0,7 0,2
1,5
3
3�15 60 1,3 1,3 135�680 2730 0,7 0,2
1,5
3
3�15 60 1,3 1,3 90�450 1800 0,7 0,2
1,5
3
1,5
3
1,5
3
1,5
3
6
4�20
5�25
5�25
6�30
80
100
100
120
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3
90�450
90�455
75�380
80�410
1830
1820
1820
1640
0,7
0,7
0,7
0,7
0,2
0,2
0,2
0,2
1,5
3 6�30 120 1,3 1,3 65�325 1300 0,7 0,2
6
1,5
3 7�35 140 1,3 1,3 65�320 1280 0,7 0,2
6
1,5
3 7�35 140 1,3 1,3 50�260 1036 0,7 0,2
6
1,5
3 7�35 140 1,3 1,3 50�235 956 0,7 0,2
6
315

Tabela 2.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANI�NIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG NAPONA USPOSTAV�A�A I
FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU � ZA STANI�NE CEVNE ODVODNIKE KLASE 65 kA
Nazivni prelazni napon uspostav�anja
Grani�ne
propratne struje Sopstvena frekvencija
Faktor snage pri
Strmina �ela
kA (efektivna Amplitudni faktor monofrekventnog napona
V/ms
uspostav�anja
kratkom spoju
simetri�na
vrednost)
Nazivni napon
odvodnika kV
Minimalne
Maksimalne
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu
grani�nu struju
Za minimalnu
grani�nu struju
Za maksimalnu grani�nu
struju,
za odvodnik
postav�en
na u stavodu
nici
1234 5 6 7 8 91011
2 0,7 0,2 0,16
3
6 i 9
12 i 15
Mora da prekine sve struje do maksimalne
grani�ne propratne struje.
5 0,7 0,2 0,13
10 0,7 0,2 0,10
2 0,7 0,2 0,14
5 0,7 0,2 0,10
10
Vrednosti za strminu �ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju 0,7 0,2 0,08
2 monofrekventnog napona uspostav�anja nisu jo� standardizovane, te ih daje pro-0,7
0,13 0,11
izvo�a�
5
0,7 0,13 0,08
18
10 0,7 0,13 0,065
1,2 0,7 0,10 0,09
2,0 0,7 0,10 0,08
5,0 0,7 0,10 0,07
10 0,7 0,10 0,06

Tabela 3.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANI�NIH PROPRATNIH STRUJA PRELAZNOG NAPONA USPOSTAV�A�A I
FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU � ZA LINIJSKE CEVNE ODVODNIKE
Nazivni prelazni napon uspostav�anja
Nazivni napon
odvodnika kV
Grani�ne pro-
Sopstvena frekvencija
pratne struje kA Stmina �ela Amplitudni Faktor snage pri krat-
(efektivna sime-V/ms faktor
monofrekventnog napona
kom spoju
uspostav�anja
tri�na vrednost)
Za Za Za Za
Za mak- Za mak-Za mak-Za mak-
Minima Mak-minimalnu minimalnu minimalnu minimalnu
simalnu gra-simalnu gra-simalnu gra-simalnu gralne
simalne grani�nu
ni�nu struju
grani�nu
ni�nu struju
grani�nu
ni�nu struju
grani�nu
ni�nu struju
struju struju struju struju
1234 5 6 7 8 91011
9, 12, 15 0,3 1,5 0,7 0,1
18, 20 i 25 0,4 3 0,7 0,1
0,6 6 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
30 i 37 0,3 1,5 0,7 0,1
0,4 3 0,7 0,1
0,9 6 0,7 0,1
1 10 Vrednosti za strminu �ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju
0,7 0,1
monofrekventnog napona uspostav�anja nisu jo� standardizovane, te ih
40 0,3 1,5 daje proizvo�a� 0,7 0,1
50 0,4 3 0,7 0,1
0,9 5 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
60,73 0,3 1,5 0,7 0,1
90, 97, 123 0,4 3 0,7 0,1
i 145 0,9 5 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1

Tabela 4.
KARAKTERISTIKE STANI�NIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA
Jednominutni Jednominutni
100% udarni 100% udarni
Nazivni podnosivi podnosivi
naizmeni�ni naizmeni�ni napon reago-napon reagonapon
napon izolacije napon komplet-vanja oblika vanja na �elu
kV talasa
odvodnika nog odvodnika 1,2/50
kV kV
kV kV
3
4,5
6
9
12
15
18
20
25
30
37
40
30
23
25
30
35
40
46
49
58
66
79
84
4,5
7
9
14
18
23
27
30
38
45
56
60
35
40
45
55
65
70
80
90
110
130
150
162
44
50
57
75
90
100
120
130
150
175
200
236
Tabela 5.
KARAKTERISTIKE LINIJSKIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA
Jednominutni Jednominutni
100% udarni 100% udarni
Nazivni podnosivi podnosivi
naizmeni�ni naizmeni�ni napon reago-napon reagonapon
napon izola-napon komplet-vanja oblika 1,2/ vanja na �elu
kV 50 talasa
cije odvodnika nog odvodnika
kV kV
kV kV
12345
9
12
15
18
20
25
30
37
40
50
60
73
90
97
123
30
35
40
46
49
58
66
78
83
100
117
140
167
180
230
14
18
23
27
30
38
45
56
60
75
90
110
135
145
185
127
150
178
210
250
280
328
410
485
550
620
740
875
1020
1360
155
165
218
275
322
380
415
575
640
750
850
1035
1220
1450
1850

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU OD STATI�KOG
ELEKTRICITETA*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom se odre�uju tehni�ki normativi i mere za�tite od
stati�kog elektriciteta koji se pojav�uje:
1) na mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a gasova, para ili pra�ine
u vazduhu;
2) pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
3) u proizvodnim procesima u kojima ne postoji opasnost od eksplozivnih
sme�a, ali je stati�ki elektricitet potencijalni izvor poNJara,
�teta i smetnji u proizvodnji.
�lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se u proizvodnim procesima u
kojima se stati�ki elektricitet industrijski koristi (na primer: za �i��enje
gasova, za rastav�anje sitnozrnastih materijala, u elektrostati�kim
ure�ajima za preno�enje premaza i sl.) a pritom ne postoji opasnost od
eksplozivnih sme�a.
�lan 3.
Za za�titu od stati�kog elektriciteta koji se pojav�uje u vidu atmosferskog
praNJnjenja (groma) primenjuju se odredbe Pravilnika o tehni�kim
propisima o gromobranima (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 13/68).
�lan 4.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale
i municiju, koji su u upotrebi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 62/73.

�lan 5.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se u zatvorenim prostorijama i
van prostorija, u kojima usled stati�kog elektriciteta postoji opasnost od
eksplozivnih sme�a ili od eksplozivnih materijala i municije.
�lan 6.
Tehni�ki normativi predvi�eni ovim pravilnikom primenjuju se pri
projektovanju, izgradnji, pogonu i odrNJavanju instalacija, ure�aja i opreme.
�lan 7.
Pod koli�inom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisanje koje
imaju svi elektroni u vi�ku ili manjku u jednom telu, koje moNJe biti atom
ili molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u vi�ku, a pozitivno
je naelektrisano ako su elektroni u manjku.
�lan 8.
Elektrostati�ko po�e ili elektri�no po�e je prostor oko naelektrisanog
tela u kome se manifestuje dejstvo elektri�ne sile. Naelektrisano
telo sa svojim po�em sa�injava materijalni sistem.
Elektri�no dejstvo po�a je privla�no kad su naelektrisanja raznoimena, i
odbijaju�i kad su naelektrisanja istoimena.
Ja�ina elektri�nog po�a brojno je jednaka dejstvu sile na jedini�no
naelektrisanje (1 C). E = F/C, gde je: E ja�ina po�a, F elektrostati�ka sila i
C koli�ina elektriciteta.
�lan 9.
Elektri�ni potencijal brojno je jednak elektrostati�koj potencijalnoj
energiji koju ima jedini�na koli�ina elektriciteta.
�lan 10.
Elektri�ni napon (razlika potencijala) izme�u dve ta�ke u po�u
brojno je jednak radu koji treba izvr�iti da se jedinica elektriciteta
prenese iz jedne u drugu ta�ku po�a.
�lan 11.
Probojna �vrsto�a nekog tela je granica do koje se u dielektricima
moNJe pove�avati ja�ina po�a (V/m).
�lan 12.
Influenca je proces pomo�u kog se odvajaju naelektrisanja suprotnih
znakova u provodnicima koji su u elektri�nom po�u.
�lan 13.
Elektri�na indukcija, koja se ozna�ava slovom D, srazmerna je ja�ini
elektri�nog po�a: D = s. E. Konstanta proporcionalnosti predstav�a dielektri�nu
konstantu sredine, koja karakteri�e dielektri�nu prirodu materijala.

�lan 14.
Elektri�ni kapacitet je elektri�na veli�ina koja je brojno jednaka
koli�ini elektriciteta koju treba dovesti na sistem provodnika (kondenzator)
da bi se napon povisio na jedinicu.
�lan 15.
Rad u elektri�nom po�u izraNJava se proizvodom napona i koli�ine
elektriciteta koja se prenosi kroz po�e.
Energija u elektri�nom po�u jav�a se u potencijalnom vidu.
�lan 16.
Varnica je vrsta elektri�nog praNJnjenja koja se sastoji od niza kratkotrajnih
spontanih preskoka naelektrisanja sa jednog na drugi provodnik
pod uslovom da postoji odgovaraju�i napon.
�lan 17.
Najmanja energija pa�enja predstav�a onu energiju koja zagreva materijal
do temperature pa�enja pod uslovom da se odrNJava temperatursko
po�e za �irenje plamena u eksplozivnoj sme�i. Najmanja energija za pa�enje
je mala i iznosi samo nekoliko delova milivatsekundi.
�lan 18.
Pod odvo�enjem naelektrisanja podrazumeva se postupak kojim se naelektrisanje,
koje je sakup�eno u opasnoj koli�ini na odre�enom mestu, odvodi
bez pojave varnice, pri �emu se naelektrisano telo dovodi u
neutralno stanje.
Donja granica eksplozivnosti je najniNJa koncentracija zapa�ivih gasova
ili para u sme�i sa vazduhom, koja mora postojati da bi nastala eksplozija.
Granica eksplozivnosti meri se u gramima po kubnom metru (g/m3).
�lan 19.
Eksplozivna sme�a je sme�a zapa�ivog gasa, pare ili pra�ine u vazduhu
u kojoj se zagrevanje naglo �iri i dovodi do eksplozije.
�lan 20.
Jonizacija je proces odvajanja elektrona od atoma ili molekula (pozitivni
jon), odnosno dovo�enje elektrona atoma ili molekulu (negativni
jon).
Jonizatori koji prouzrokuju jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa �estice,
visoka temperatura, jako elektri�no po�e i sl.
�lan 21.
Galvanska veza je elektri�na veza izme�u pojedinih delova postrojenja,
i to kako me�usobno tako i izme�u postrojenja i zem�e (uzem�enje).
321
21

�lan 22.
Otpornost uzem�enja je zbir otpornosti uzem�iva�a i otpornosti
zem�ovoda.
�lan 23.
Relativnu vlaNJnost vazduha karakteri�e stepen vlaNJnosti koja je
data koli�nikom apsolutne i maksimalne vlaNJnosti. Relativna vlaNJnost
daje se u procentima od 0 (potpuno suv vazduh) do 100% (vazduh zasi�en vodenom
parom). Maksimalna vlaNJnost vazduha zavisi od temperature. Relativna
vlaNJnost se pove�ava uporedo sa porastom temperature okoline
odnosno vazduha.
II. MERE I SREDSTVA ZA ZA�TITU OD STATI�KOG
ELEKTRICITETA
1. Op�te mere za�tite
�lan 24.
Opasnost od stati�kog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu
sakupi toliko naelektrisanje da se preko varnice prazni i da u granicama
eksplozivnosti moNJe zapaliti eksplozivne sme�e gasova, pare i pra�ine
ili eksplozivne materijale.
�lan 25.
Stati�ki elektricitet moNJe i kad nije u pitanju opasnost od eksplozije
izazvati �tetne smetnje u nekim proizvodnim procesima (u tekstilnoj
industriji, grafi�koj industriji i sl.).
�lan 26.
Razvrstavanje zapa�ivih gasova i para u temperaturne klase i u
eksplozivne grupe vr�i se prema Propisima o elektri�nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a (Dodatak �SluNJbenog
lista SFRJ�, broj 18/67) koji su sastavni deo Pravilnika o
elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70).
�lan 27.
Klasificiranje zapa�ivih gasova, para i pra�ine vr�i se prema
Tehni�kim propisima za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih
ure�aja za rad u atmosferi eksplozivnih sme�a koji su sastavni deo Pravilnika
o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u
*
atmosferi eksplozivnih sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, broj 52/68.
*
Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u
atmosferi
eksplozivnih sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, broj 52/68, stav�en je van snage
dono�enjem Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku za�titu �SluNJbeni list SFRJ�,
broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika objav�ena je u �SluNJbenom listu SFRJ�,
broj 38/81.
Ovim pravilnikom stav�en je van snage Pravilnik o elektri�nim postrojenjima na
nadzemnim
mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/87 i 28/80,
kao i neki
jugoslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske za�tite regulisana jugoslovenskim standardima.

�lan 28.
Izuzetno do odredbe �lana 26. i glave III ovog pravilnika, koji utvr�uju
mesta ugroNJena od eksplozivnih sme�a, treba pri novim tehnolo�kim
postupcima i upotrebi novih materijala ispitati da li postoji opasnost
od stati�kog elektriciteta kad je u pitanju postupak u atmosferi eksplozivnih
sme�a. Ako se utvrdi da postoji opasnost od stati�kog elektriciteta,
treba preduzeti odgovaraju�e mere za�tite.
2. Posebne mere za�tite
�lan 29.
Skup�anje stati�kog elektriciteta u proizvodnim procesima spre�ava
se:
1) uzem�enjem;
2) odrNJavanjem odgovaraju�e vlage u vazduhu;
3) jonizacijom vazduha;
4) antistati�kom preparacijom;
5) pove�anjem provod�ivosti lo�e provod�ivih materijala;
6) odvo�enjem stati�kog elektriciteta influencom.
�lan 30.
Uzem�enje se mora primenjivati na svim provod�ivim delovima ma�ina,
bez obzira na to da li se upotreb�avaju i druge mere za�tite od stati�kog
elektriciteta.
�lan 31.
Uzem�enje se izvodi galvanskim vezivanjem svih provod�ivih delova
postrojenja na uzem�iva�.
�lan 32.
Presek fiksno poloNJenog bakarnog provodnika, s obzirom na mehani�ku
�vrsto�u, ne sme da bude manji od 4 mm2. Umesto bakarnih provodnika
moNJe se upotrebiti �eli�na pocinkovana traka najmanjeg preseka 20 h 3
mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno uNJe preseka
10 mm2.
�lan 33.
Kao uzem�iva�i mogu se koristiti svi tipovi uzem�iva�a predvi�eni
odredbama Pravilnika o tehni�kim propisima o gromobranima, odnosno
prik�u�ak postrojenja na postoje�i sistem za�titnog uzem�enja.
�lan 34.
Otpornost sistema uzem�enja za dovo�enje stati�kog elektriciteta
mora biti u granicama odre�enim u ta�. 4.62 i 4.621 Tehni�kih propisa o
gromobranima koji su sastavni deo Pravilnika o tehni�kim propisima o
gromobranima, odnosno odre�enim u ode�ku 8. Tehni�kih propisa za izvo�enje
elektr�nergetskih instalacija u zgradama (Dodatak �SluNJbenog lista
SFRJ�, broj 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o tehni�kim merama
21*

i uslovima za izvo�enje elektr�nergetskih instalacija u zgradama �Slu*

NJbeni list SFRJ�, broj 43/66.
�lan 35.
Sa mesta koncentracije stati�kog elektriciteta, postrojenje mora da
se poveNJe najkra�im putem na sistem uzem�enja.
�lan 36.
Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ili ug�enih
�etkica, prik�u�uju se na sistem uzem�enja. �etkice moraju biti vertikalno
i fiksno postav�ene na rotiraju�u osovinu sa pritiskom na
povr�inu od 0,1 do 0,2 kp/cm2. Obrtni delovi izme�u leNJi�ta i osovine kod
maloga procepa i odgovaraju�eg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu
otpornosti uzem�enja.
�lan 37.
Provod�ivi podovi koji se koriste u sistemu za odvo�enje stati�kog
elektriciteta, moraju imati prelaznu otpornost manju od 10 oma. Prelazna
otpornost podova mora se kontrolisati u vremenskim razmacima koje odre�uje
odgovaraju�a stru�na sluNJba organizacije udruNJenog rada.
Materijali za izradu provod�ivih podova i njihova prelazna otpornost
dati su u slede�oj tablici:
Izmereni
Materijal otpor u
omima
Plo�ice
Daske za brodski pod
Linoleum
Provodna guma
Pe�ene plo�ice
Ve�ta�ki kamen � neprovodan
Obi�ni beton deb�ine 3 cm
Specijalni beton deb�ine 5 cm
Provodni penu�avi pod
Teraco
Provodni teraco
Asfalt
107 � 109
106 � 1010
106 � 1010
102
107 � 1010
1011
105
102
102
105 � 107
103
1010
�lan 38.
VlaNJenje kao sredstvo za otklanjanje opasnosti od stati�kog elektriciteta
moNJe se primeniti samo ukoliko to dopu�ta tehnolo�ki postupak
i svojstva materijala koji se obra�uje.
*
Pravilnik o tehni�kim merama i uslovima za izvo�enje elektr�nergetskih instalacija
u zgradama �SluNJbeni list SFRJ�, broj 43/66, stav�en je van snage dono�enjem
Pravilnika o
tehni�kim normativima za elektri�ne instalacije niskog napona �SluNJbeni list
SFRJ�, broj
53/88.

�lan 39.
Doziranje relativne vlage vr�i se pomo�u ventilacionih klimaure�aja,
ili se para dovodi pomo�u rasprskiva�a (parni mlaz) koji se postav�a
u blizini najve�e koncentracije stati�kog elektriciteta. Pu�tanje
pare kroz cevi i prskalice moNJe u njima da sakupi stati�ki
elektricitet, pa se stoga cevi moraju galvanski povezati na sistem uzem�enja
koji vlaNJenjem odstranjuje stati�ki elektricitet.
�lan 40.
Pri relativnoj vlaNJnosti vazduha od 70% ne pojav�uje se opasnost od
naelektrisanja. Relativna vlaNJnost vazduha moNJe se smanjiti i ispod 70%
kod pojedinih tehnolo�kih procesa pri kojima se moraju primenjivati
propisana sredstva i metode navedeni u glavi III ovog pravilnika.
Merenjem se mora utvrditi da se pri niNJoj vlaNJnosti vazduha ne pojav�uje
stati�ki elektricitet koji izaziva smetnje i �tete a nije opasan u
atmosferi eksplozivnih sme�a.
�lan 41.
Kontrola relativne vlaNJnosti vazduha mora se vr�iti u odre�enim
vremenskim razmacima pomo�u higrometra odnosno pomo�u higrografa.
�lan 42.
Antistati�kom preparacijom pobo��ava se odvo�enje stati�kog
elektriciteta. Radi toga je potrebno povr�inu materijala premazati ili
poprskati tankim slojem provod�ivih materija ili materijal potopiti u
antistatik.
�lan 43.
Sredstva antistati�ke preparacije moraju biti takva da ne uti�u
�tetno na svojstva prepariranog materijala i da ne izazivaju koroziju ma�ina
i njihovih delova. Kod tekstilnog materijala antistati�ka preparacija
mora da bude postojana u pranju.
�lan 44.
U toku tehnolo�kog postupka treba, po potrebi, ponoviti antistati�ku
preparaciju.
�lan 45.
Metalne odvodnike u vidu uzem�enih �etkica, �e�eva, bod�ikavih
odvodnika i kolektora, treba postaviti �to bliNJe materijalu sa kog treba
odstraniti stati�ki elektricitet, ali na tolikoj uda�enosti da ne dodiruju
matrijal (oko 15 mm iznad materijala). Te odvodnike treba postaviti
na oko 100 mm ispred ta�ke sa koje se materijal odvaja od metalnih va�aka
ma�ine.
�lan 46.
Na delovima ma�ina, koji se u toku tehnolo�kog postupka obr�u odnosno
sa kojih se odvaja tekstil ili folijski materijal, mora se iznad mesta
najja�eg naelektrisanja postaviti uzem�ena mesingana �ipka na kojoj su
u razmacima od po 50 mm pri�vr��eni mesingani lan�i�i. Lan�i�i se za

vreme kretanja materijala dodiruju sa njegovom povr�inom i klizanjem odvode

sa njega stati�ki elektricitet.
�lan 47.
Ako odvo�enje stati�kog elektriciteta influencom ne daje zadovo�avaju�i
rezultat, treba ga kontrolisati, a prema potrebi broj mesta za odvo�enje
influencom pove�ati.
Ako primena metode iz stava 1. ovog �lana ne zadovo�ava, treba je dopuniti
drugim metodama odvo�enja stati�kog elektriciteta.
�lan 48.
Da bi se postigla bo�a provod�ivost neprovod�ivog materijala
mora se dodati prirodnoj ili sinteti�koj gumi koloidalni grafit. Kao
dodaci mogu se koristiti i metalni oksidi.
�lan 49.
Provod�ivost te�nosti i rastvora pove�ava se dodavanjem etilnog
alkohola.
�lan 50.
Umesto pove�anja provod�ivosti materijala �esto je dovo�no
pove�ati samo povr�insku provod�ivost. U tu svrhu se povr�ina materijala
premazuje koloidalnim grafitom, �a�om ili glicerinom. Te premaze
treba povremeno obnav�ati.
�lan 51.
Provod�ivost neprovod�ivih materijala zadovo�ava samo onda ako
se specifi�na otpornost smanji tako da ukupna otpornost prema zem�i ne
bude ve�a od jednog megaoma.
�lan 52.
Radi neutralisanja elektrostati�kih pojava na materijalima kod kojih
su potrebne mere za�tite od �teta i smetnji od stati�kog elekriciteta,
upotreb�avaju se visokonaponski ili radioaktivni
eliminatori, koji se postav�aju u blizini mesta na kojima se skup�a stati�ki
elektricitet. Eliminatori se postav�aju prema �lanu 45. ovog pravilnika.
3. Dodatne mere za�tite
�lan 53.
Pri proizvodnji i radu sa eksplozivnim materijalima i municijom
treba, pored mera predvi�enih u ode�cima 1. i 2. ove glave, primenjivati
dodatne mere za�tite koje se odnose na ode�u i obu�u radnika.
�lan 54.
Radnici mogu biti naelektrisani i postati prenosioci stati�kog
elektriciteta. Ako se stati�kim elektricitetom naelektrisano lice pribliNJi
nekom uzem�enom predmetu, dolazi do elektrostati�kog praNJnjenja
�ija varnica moNJe izazvati eksploziju materijala i municije.

�lan 55.
Ode�a radnika ne sme da bude izra�ena od svile, niti sme da sadrNJi
vlakna od sinteti�kog materijala. Ona treba da bude od pamu�nih vlakana,
da bi se spre�ilo da radnik bude nosilac stati�kog elektriciteta.
�lan 56.
Pirotehni�ka obu�a radnika mora da bude od koNJe ili od provod�ive
gume. U �onove se moraju ugraditi mesingane plo�ice radi uspostav�anja
stalne galvanske veze izme�u radnika i zem�e. Elektri�na otpornost
izme�u unutra�nje i spo�a�nje strane obu�e mora da iznosi najmanje 107
oma.
�lan 57.
Radnici zapo�eni u proizvodnji i radu sa eksplozivnim materijalima
i municijom ne smeju da nose prstenje, narukvice i druge metalne
predmete.
�lan 58.
Podovi u prostorijama za proizvodnju i rad sa eksplozivnim materijalima
i municijom mora da ispunjavaju uslove iz �lana 37. ovog pravilnika.
Sve ru�ice, kvake, brave i sl. treba da su povezane na sistem
uzem�enja.
III. MERE I SREDSTVA ZA ZA�TITU OD STATI�KOG
ELEKTRICITETA ZAVISNO OD VRSTE PROIZVOD�E I RADA
SA EKSPLOZIVNIM MATERIJALIMA I MUNICIJOM
1. Proizvodnja privrednih eksploziva u prahu
�lan 59.
Sva postrojenja za proizvodnju privrednih eksploziva u prahu moraju
biti za�ti�ena od stati�kog elektriciteta uzem�enjem saglasno �l. 30. do
36. ovog pravilnika.
�lan 60.
Da bi se spre�ilo punjenje stati�kim elektricitetom dno drobilice
i pokretni obrtni va�ci moraju biti naprav�eni od tvrdog drveta koje je
obloNJeno provod�ivom gumom, radi stalnog odvo�enja stati�kog elektriciteta.
�lan 61.
Sve automatske ili poluautomatske ma�ine za izradu patrona moraju
da budu uzem�ene. Transmisione trake moraju biti od provod�ive gume i
uzem�ene.
�lan 62.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije mora se
odabrati direktan pogon, a ne preko remenica. Ako se pogon sa remenicama
ne moNJe izbe�i, moraju se primeniti mere za�tite prema �lanu 36. ovog
pravilnika.

2. Proizvodnja plasti�nih privrednih eksploziva

�lan 63.
Pri proizovdnji plasti�nih privrednih eksploziva moraju biti
uzem�ene sve ma�ine, i to:
1) mesingana sita;
2) svi okviri na etaNJama;
3) me�alice;
4) ure�aji za patroniranje;
5) pokretni stolovi i transportne trake.
3. Proizvodnja nitroceluloznog baruta
�lan 64.
Hidrauli�na presa u kojoj se proizvodi nitrocelulozni barut, komore
u kojima se su�e barutne trake i ure�aji za se�enje i prosejavanje baruta
moraju se povezati na sistem uzem�enja prema �l. 30. do 36. ovog
pravilnika.
Pare iz komora u kojima se su�i barutna traka i vazduh odvode se sistemom
ventilacije. Ventilatori se moraju uzem�iti preko obrtne osovine.
Radi izbegavanja punjenja stati�kim elektricitetom barutnih zrna
prilikom istresanja, svi okviri moraju biti uzem�eni a istovremeno
treba da se odrNJava relativna vlaNJnost vazduha u su�nici.
�lan 65.
Radi spre�avanja akumulacije stati�kog elektriciteta u barutu pri
su�enju, sve etaNJe i okviri u su�nici moraju biti povezani na sistem
uzem�enja.
Bubanj u kome se vr�i polivanje baruta, me�alica i vibraciona sita
moraju biti uzem�eni.
�lan 66.
Svi sudovi za vreme punjenja barutom moraju da se nalaze na provod�ivom
podu odnosno na uzem�enom stolu koji je prekriven provod�ivom gumom.
4. Proizvodnja crnog baruta
�lan 67.
Gvozdeni cilindri koji se okre�u oko svoje horizontalne osovine,
vibraciono sito koje se nalazi direktno ispod cilindra, drvena sita u kojima
se barut prosejava i su�nice za su�enje baruta, moraju biti uzem�eni.
Drobilica se uzem�uje preko dna ili preko pokretnih va�aka.

�lan 68.
Kroz bubanj se mora postaviti provodnik za uzem�enje da bi se odveo
stati�ki elektricitet koji moNJe da se sakupi usled me�usobnog trenja barutnih
zrnaca.
5. Proizvodnja inicijalnih eksploziva
�lan 69.
Pri proizvodnji NJivinog fulminata u procesu su�enja moNJe se pojaviti
stati�ki elektricitet. �ivin fulminat posle ce�enja sadrNJi 10%
vlage, koja se odvodi u su�nice toplim vazduhom temperature do 35� S.
Su�nice u kojima se su�i NJivin fulminat moraju biti uzem�ene
prema �l. 30. do 36. ovog pravilnika.
Svi okviri metalne su�nice moraju da budu povezani na sistem
uzem�enja. Podovi su�nice moraju da budu izra�eni od provod�ive gume
prema �lanu 37. ovog pravilnika. Pre po�etka praNJnjenja su�nice u prostoriju
se mora uvesti vlaNJan vazduh prema �lanu 40. ovog pravilnika.
�lan 70.
Ure�aji za prosejavanje azid olova moraju da budu povezani na sistem
uzem�enja. Podovi u prostoriji moraju biti od provod�ive gume.
Kontrola svih uzem�enja mora da se vr�i svakih 7 dana.
6. Proizvodnja detonatora
�lan 71.
Prese za proizvodnju detonatora moraju da budu tako uzem�ene da se sa
ko�u�ice prazni stati�ki elektricitet.
Pri proizvodnji detonatora, jedna elektroda mora da bude spojena sa
zidom ko�u�ice da bi se odstranio stati�ki elektricitet. Podloge za
detonator moraju biti povezane na sistem uzem�enja.
�lan 72.
Pri proizvodnji upa�a�a sa mostom moraju se uzem�iti svi ure�aji.
7. Proizvodnja lova�ke municije
�lan 73.
Me�a� komponenata lova�ke municije, kao i levak automata za
doziranje i hidrauli�na presa, moraju se uzem�iti.
�lan 74.
Prilikom prebacivanja plo�ica inicijalne sme�e iz su�nice do �a�ice,
cela traka mora da bude povezana na uzem�enje. Pod prostorija mora
da bude pokriven provod�ivom gumom. u prostoriji se mora odrNJavati relativna
vlaNJnost prema �lanu 40. ovog pravilnika.

8. Proizvodnja sportske municije (malokalibarska i pu��ana)

�lan 75.
Automatska ma�ina za doziranje koja puni �aure mora biti uzem�ena
po�to postoji mogu�nost stvaranja stati�kog elektriciteta pri strujanju
baruta kroz ure�aj.
9. Manipulacija sa privrednim eksplozivima, sportskom i lova�kom municijom;
prevoz i skladi�tenje takvih eksploziva i municije
�lan 76.
Mesta u kojima se koriste eksplozivi, kao �to su: rudnici, kamenolomi,
putevi, mostovi, tuneli i mesta u kojima se vr�e razna miniranja pri
geolo�kim istraNJivanjima i sl., moraju da imaju stalna ure�ena ili privremena
skladi�ta eksplozivnog materijala.
�lan 77.
Radnici moraju imati ode�u i obu�u koja ispunjava uslove iz �l. 55. i
56. ovog pravilnika.
�lan 78.
Vre�e koje se koriste za prevoz eksploziva moraju da budu izra�ene od
provod�ivih materijala odnosno sa ugra�enim metlanim trakama u tkanini.
�lan 79.
Prilikom pakovanja lova�ke i sportske municije i privrednog
eksploziva, stolovi, stolice, ventilatori i sl., moraju biti uzem�eni.
Mora se odrNJavati i potrebna relativna vlaNJnost vazduha u prostorijama
prema �lanu 40. ovog pravilnika.
�lan 80.
Prevoz privrednih eksploziva i lova�ke i sportske municije NJeleznicom
stvara neznatnu opasnost od stati�kog elektriciteta, ali se ipak
vagoni prilikom ulaska u opasnu zonu ili krug skladi�ta moraju uzem�iti
pomo�u steza�ki koje su spojene sa zem�ovidnim provodnicima i sistemom
uzem�enja.
�lan 81.
Prevoz vozilima sa gumenom pneumatikom stvara vrlo povo�ne
uslove za pojavu stati�kog elektriciteta.
Prilikom prevoza vozilima te�nih eksplozivnih materijala mogu se
pojaviti varnice. Radi spre�avanja pojave stati�kog elektriciteta vozila
moraju biti uzem�ena prema �lanu 85. ovog pravilnika.
�lan 82.
Prevoz vazduhoplovom moNJe da bude izvor stati�kog elektriciteta
pri kotr�anju gumene pneumatike po povr�ini aerodroma, pri sudaru sa
vodnim kap�icama ki�e ili sa sneNJnim kristalima koji na sebi nose stati�ki
elektricitet. Prilikom leta moNJe do�i do elektrostati�ke induk

cije ili udara groma kroz olujne oblake. Za�tita vazduhoplova izvodi se
galvanskim povezivanjem celog sistema vazduhoplova i upotrebom elektrostati�kih
provod�ivih gumenih pneumatika.
�lan 83.
U skladi�tima privrednih eksploziva podovi moraju biti izvedeni
od provod�ive gume.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na skladi�ta sportske i lova�ke
municije.
10. Zapa�ive i lo�e provod�ive te�nosti
�lan 84.
Zapa�ive i lo�e provod�ive te�nosti prilikom kretanja u posudama,
odnosno pri protoku kroz cevi ili pri pretakanju, proizvode stati�ki
elektricitet. Pojava stati�kog elektriciteta moNJe da stvori vrlo visoku
potencijalnu razliku izme�u same te�nosti i zidova posude ili cevi.
Zapa�ive i lo�e provod�ive te�nosti navedene su u ta�ki 15.4 Propisa
o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
eksplozivnih sme�a, koji su sastavni deo Pravilnika o elektri�nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a.
�lan 85.
Auto-cisterne sa �eli�nim rezervoarom i �eli�nom konstrukcijom a
sa gumenim pneumaticima moraju biti povezane na uzem�enje sa krajnje
osovine pomo�u provod�ive upletene trake u gumi, koja se za vreme prevoza
stalno vu�e po povr�ini puta i na taj na�in vr�i ulogu pomo�nog uzem�iva�a.
Svi metalni delovi auto-cisterni moraju me�usobno da budue galvanski
povezani u jednopotencijalni sistem.
�lan 86.
Radi spre�avanja skup�anja stati�kog elektriciteta prilikom punjenja
odnosno praNJnjenja cisterne, dovodne cevi moraju se uzem�iti prema
�l. 30. do 36. i �lanu 85. ovog pravilnika. Na kraju kabla koji sluNJi za uzem�enje

mora se postaviti izolovana ru�ica sa ugra�enim prekida�em, �iji

se nepokretni deo spaja sa pokretnim delom tek po�to se prik�u�i kabl na
cisternu.
Prekid� i utika� za kabl iz stava 1. ovog �lana moraju da budu u �S�
izvedbi, i to tipa (St) II A T3.
�lan 87.
Ako spojnice cevi ne garantuju sigurnost galvanske veze, moraju se
premostiti kablovskim stopama i savit�ivim bakarnim uNJetom �iji je
presek najmanje 10 mm2 .
�lan 88.
Sve veze i spojeve treba prethodno pregledati i tek ako su oni pravilno
uk�u�eni i uzem�eni moNJe se pristupiti punjenju odnosno pra

NJnjenju cisterne. Cev za punjenje treba utopiti u cisternu tako da ona bude
najmanje 50 mm uda�ena od dna cisterne.
�lan 89.
Na po�etku punjenja instalacija za praNJnjenje stati�kog elektriciteta,
mora da bude postav�ena i izvedena tako da obezbe�uje praNJnjenje
bez opasnosti stvaranja varnice. Brzina strujanja te�nosti kroz cev
mora da se svede na �to manju meru. U toku da�ih postupaka, brzina strujanja
te�nosti ne sme da prelazi jedan metar u sekundi.
�lan 90.
Na prevoz zapa�ivih i lo�e provod�ivih te�nosti cisternama sa rezervoarom
od plasti�nog materijala (armirani poliester), �ija je
povr�inska otpornost reda 1014 oma/cm odnosno specifi�ni prelazni otpor
do 1015 oma, mora se, pored propisanih za�titnih mera za cisterne sa
�eli�nim rezervoarom, primeniti i jedna od slede�ih dodatnih za�titnih
mera:
1) pove�ati provod�ivost plasti�ne mase ugradnjom mreNJe od mesingane
NJice u unutra�njost zida rezervoara s tim da ukupna otpornost
uzem�enja bude u granicama 106 oma;
2) pove�ati provod�ivost plasti�ne mase antistati�kim sredstvima,
s tim da otpornost rezervoara bude u granicama predvi�enim u ta�ki 1.
ovog �lana;
3) obloNJiti cisternu sa unutra�nje strane aluminijumskim folijama;
4) cisterne sa rezervoarima od plasti�nih materijala koje su u upotrebi
a na koje nije primenjena za�titna mera iz ta�ke 1. ovog �lana, mogu
se i da�e koristiti za prevoz te�nosti pod uslovom da se na ure�aje za punjenje
odnosno praNJnjenje postavi cev od bakarne ili mesingane NJice ili od
perforiranog lima sa otvorima od 3 mm. Cev treba utopiti do dna
cisterne i galvanski je povezati sa provod�ivim delovima cisterne. Cev
za nalivanje goriva koja je galvanski povezana sa cisternom mora da bude
direktno povezana i sa perforiranom cevi tako da ona bude uda�ena od dna
cisterne najmanje 50 mm.
�lan 91.
Te�nost u cisterni sa rezervoarom od plasti�nog materijala prikup�a
usled kretanja stati�ki elektricitet za koji treba, posle galvanskog
povezivanja i uzem�enja, omogu�iti praNJnjenje.
Od trenutka uk�u�enja na sistem uzem�enja mora se �ekati najmanje 15
minuta pre po�etka praNJnjenja ili punjenja cisterne, odnosno obezbediti
brzo praNJnjenje cisterne sa instalacijom sa vi�e prik�u�aka za praNJnjenje.
�lan 92.
Na vagonskim cisternama, pored predvi�enih za�titnih mera
propisanih za auto-cisterne (�lan 86), moraju se pri punjenju odnosno praNJnjenju
da poveNJu i to�kovi vagonskih cisterni na sistem uzem�enja. �elezni�ke
�ine moraju se dodatno uzem�iti. Dodatno uzem�enje vaNJi

naro�ito za elektrificirane pruge koje treba, na stanici za punjenje ili

praNJnjenje, elektri�ki izolovati od glavne pruge.
�lan 93.
Prenosni sudovi i burad sa zapa�ivom i lo�e provod�ivom te�no��u
moraju se galvanski povezati i uzem�iti na mestu punjenja ili praNJnjenja
zajedno sa sudovima koji se pune te�no��u ili se prazne.
�lan 94.
Sudovi sa zapa�ivom i lo�e provod�ivom te�no��u, a naro�ito me�alice
i autoklave, moraju se me�usobno povezati i sa cevima galvanski
spojiti na sistem uzem�enja.
11. Suvo �i��enje ma�inama
�lan 95.
Ma�ine za suvo �i�njenje moraju biti konstruisane tako da se sa
potpuno zatvorenim i nepropusnim sistemom onemogu�i pristup vazduha.
Posle zavr�enog tehnolo�kog postupka, te�nost se ispu�ta a tekstil se
su�i, pre nego �to se ma�ina otvori i isprazni.
Svi provod�ivi delovi ma�ine: pumpe, cevi i rezervoari koji sluNJe
za te�nost kojom se �isti, moraju da budu me�usobno galvanski povezani u
jedan sistem uzem�enja. Ukupna otpornost mora da je manja od 20 oma.
U prostoriji u kojoj se vr�i suvo �i��enje mora se odrNJavati
propisana vlaNJnost vazduha prema �lanu 40. ovog pravilnika.
�lan 96.
Pri �i��enju benzinom i drugim lako zapa�ivim te�nostima primenjuju
se za�titne mere iz �lana 95. ovog pravilnika.
Suva �i��enja mogu se vr�iti i bez posebnih za�titnih mera samo
ako se koriste u procesu �i��enja nezapa�ivom te�nosti ili se u zapa�ive
te�nosti dodaju antistati�ka sredstva.
12. Ispu�tanje komprimiranog vazduha, gasova i para, kao i prskanje
raznim sredstvima
�lan 97.
Stati�ki elektricitet se jav�a i na povr�ini tela na koje udara
mlaz komprimiranog vazduha, gasa ili pare. Stati�ki elektricitet se
stvara i pri ispu�tanju gasova iz rezervoara i cevi.
Prskanjem bojom, lakom i sli�nim sredstvima proizvodi se manja koli�ina
stati�kog elektriciteta, ali se ipak mora da primeni galvansko
povezivanje svih metalnih delova na sistem uzem�enja, ukoliko se u okolnoj
atmosferi mogu da pojave eksplozivne sme�e.

13. Tekstilna industrija

�lan 98.
Za spre�avanje �teta, smetnji i opasnosti koje mogu nastati od stati�kog
elektriciteta u tekstilnoj industriji, moraju se primeniti mere predvi�ene
u �lanu 29. ovog pravilnika.
Ako materijal koji se prera�uje to dozvo�ava, primenjuju se i antistati�ka
sredstva.
U tekstilnoj industriji naj�e��e ne postoji opasnost od eksplozivnih
sme�a gasova i para sa vazduhom, pa se kao mera za�tite moNJe primeniti
i jonizacija vazduha. Svi ure�aji moraju biti povezani na sistem
uzem�enja.
�lan 99.
U pogonima u kojima se vr�i �i��enje tekstilnih materijala raznim
zapa�ivim te�nostima kao �to su benzin, aceton i sl., mora se kao mera
za�tite primeniti suvo �i��enje prema �lanu 95. ovog pravilnika.
14. Industrija papira
�lan 100.
U poslednjoj fazi proizvodnje papira, suv papir se kao lo� provodnik
puni stati�kim elektricitetom prilikom kretanja kroz vazduh, kao i
prilikom trenja po povr�ini ma�ine odnosno me�usobno.
Kad elektrostati�ki potencijal naraste toliko da dolazi do preskoka,
varnica moNJe da izazove pa�enje odnosno eksploziju naslaganih �estica
i pra�ine.
Za otklanjanje �tete, smetnji i opasnosti moraju se primeniti mere
navedene u �lanu 98. ovog pravilnila.
15. �tampanje i litografija
�lan 101.
�tamparske boje koje sporo isparavaju nisu opasne u pogledu stvaranja
stati�kog elektriciteta. Opasne su one �tamparske boje koje se brzo
su�e i zahtevaju brzi rad rotacionih ma�ina. Radi toga se moraju primeniti
mere za�tite predvi�ene za manipulisanje sa zapa�ivim te�nostima.
Sudovi za �tamparske boje moraju se galvanski povezati sa metalnom
konstrukcijom �tamaprske ma�ine.
Provod�ivost �tamparskih boja moNJe se pove�ati antistati�kim
sredstvima.
�lan 102.
Opasnost od eksllozivnih para mora se otkloniti odvo�enjem para sa
mesta na kojima se one stvaraju.

�lan 103.
Stati�ki elektricitet se pojav�uje naro�ito izme�u hartije i
�tamparske ma�ine, a posebno dolazi do izraNJaja kod rotacionih ma�ina
zbog brzog kretanja hartije.
Prilikom galvanskog povezivanja na sistem uzem�enja kod �tamparskih
ma�ina moraju se povezati i obrtni delovi odnosno svi pokretni
delovi ma�ina.
�lan 104.
U prostorijama �tamparije mora se odrNJavati relativna vlaNJnost
vazduha od 70% shodno �lanu 40. ovog pravilnika.
16. Industrija prirodne i sinteti�ke gume
�lan 105.
Stati�ki elektricitet se stvara u me�alici za pripremu gumene
mase prilikom me�anja kau�uka i rastvora u me�alici i slobodnog pada gumene
mase u limene sudove, kao i prilikom razdvajanja gumene sme�e. Stati�ki
elektricitet pojav�uje se i prilikom me�usobnog odvajanja slojeva
platna i gumiranog platna, kao i kod va�aka usled trenja i savijanja gumenog
platna.
�lan 106.
Pored mera iz �lana 29. ovog pravilnika, moraju se preduzeti i slede�e
za�titne mere:
1) galvanski povezati i uzem�iti ne samo kostur ma�ine nego i sve
pomo�ne va�ke i me�alice, kao i posudu za pripremu gumene sme�e;
2) odvoditi stati�ki elektricitet pomo�u uzem�enih bod�ikavih odvodnika
odnosno bakarnih lan�i�a pri�vr��enih na razmacima od po 50
mm na uzem�enim bakarnim �ipkama;
3) pove�ati provod�ivost gumenog materijala ukoliko to dopu�taju
tehni�ka svojstva proizvoda, a to se postiNJe dodavanjem na primer 3% etilnog
alkohola ili 0,1% sir�etne kiseline ili 0,01% magnezijskog oleata.
17. Lakirnice
�lan 107.
Tehnolo�ki postupak u lakirnicima je sam po sebi u manjoj meri izvor
stati�kog elektriciteta, ali zbog velike opasnosti od eksplozije moraju
se primeniti mere za�tite od stati�kog elektriciteta prema �l. 29. i
37. ovog pravilnika.
�lan 108.
U lakirnicama se varnice od stati�kog elektriciteta mogu pojaviti
u kabinama za prskanje raspr�iva�em, zatim usled bru�enja, struganja ili
udaranja, kao i na remenskim prenosima.

�lan 109.
Kabine za prskanje raspr�iva�em moraju imati ure�aje za odvo�enje
zapa�ivih para i dovo�enje sveNJeg vazduha, kao i ure�aje za stvaranje vodene
zavese.
�lan 110.
Bru�enje, struganje i udaranje mogu zapaliti eksplozivnu sme�u, te se
tehnolo�ki postupak ne sme vr�iti unutar zona opasnosti od zapa�ivih
sme�a pare koje su odre�ene u �l. 40. i 64. ovog pravilnika.
�lan 111.
Radi za�tite od stati�kog elektriciteta, u skladu sa �lanom 30. ovog
pravilnika, treba cevi, prskalice i predmet koji se prska (ako je provod�iv)
galvanski povezati me�usobno i sa sistemom uzem�enja celog postrojenja.
�lan 112.
U pogledu otklanjanja opasnosti od stati�kog elektriciteta na
remenskim prenosima vaNJe odredbe �lana 36. ovog pravilnika.
18. Transmisije
�lan 113.
Pri prenosu pokretanja kai�evima stvara se stati�ki elektricitet
usled me�usobnog trenja, savijanja i trenja sa vazduhom.
�lan 114.
Na odvo�enje stati�kog elektiriciteta sa remena na transmisije
treba primeniti slede�e mere:
1) galvanski povezati i uzem�iti sve metalne delove transmisije;
2) odvoditi stati�ki elektricitet influencom, s tim da se za�titne
mere zbog eventualnog iskrenja na metalnim �i�cima �e�eva ili bod�ikavih
odvodnika ne smeju primeniti u prostorijama u kojima se moNJe pojaviti
eksplozivna sme�a;
3) preparirati povr�ine remena antistati�kim sredstvima radi
pove�anja povr�inske provod�ivosti;
4) pove�ati specifi�nu provod�ivost neprovod�ivih kai�eva dodavanjem
provod�ivih materijala.
19. Ma�ine za mlevenje; prenosna i razna druga postrojenja
�lan 115.
Ma�ine za mlevenje i drob�enje odre�ene sirovine koje usled toga
primaju svojstva neprovod�ivog materijala i time postaju nosioci stati�kog
elektriciteta, moraju biti uzem�ene shodno �l. 30. do 36. ovog pravilnika.
�lan 116.
Radi odvo�enja stati�kog elektriciteta, moraju se mere predvi�ene u
�l. 30. do 36. ovog pravilnika primeniti i na transport, elevatore i sve
druge ma�ine i postrojenja kod kojih na�in upotrebe, odnosno materijal
koji prenose, moNJe usled pojave stati�kog elektriciteta izazvati �tete,
smetnje, pa i eksploziju.
�lan 117.
Kao za�titne mere treba primeniti, pored galvanskog spajanja svih
provod�ivih delova i njihovog zajedni�kog uzem�enja, i odrNJavanje relativne
vlaNJnosti vazduha od 70%, shodno �l. 30. do 36. i �lanu 40. ovog pravilnika.
Pri prevozu higroskopnog materijala ne postoji, po pravilu, opasnost
od stati�kog elektriciteta. Zbog toga treba, zavisno od brzine
kretanja pra�inastih �estica, na po�etku proizvodnje ispitati da li su potrebne
mere za�tite od stati�kog elektriciteta. Jedna od mera za spre�avanje
pojave stati�kog elektriciteta kod pra�inastih materija je smanjenje
brzine kretanja.
20. Stati�ki elektricitet �udskog tela i ode�e i obu�e
�lan 118.
Svim licima koja bi mogla pokupiti sa bilo kog dela tela stati�ki
elektricitet treba zabraniti ulaz u pogone u kojima postoji opasnost od
eksplozivnih materijala i municije, ako nisu prethodno oslobo�ena od stati�kog
elektriciteta. To se moNJe posti�i obaveznim praNJnjenjem pomo�u
uzem�enih vrata pre ulaNJenja u ugroNJenu prostoriju.
�lan 119.
No�enje rub�a od svile, sinteti�kih materijala ili vune treba
zabraniti u svim pogonima u kojima stati�ki elektricitet moNJe prouzrokovati
opasnost od eksplozivnih sme�a, eksplozivnih materijala i municije.
�lan 120.
Cipele sa �onovima od neprovod�ive gume ili od drugog neprovod�ivog
materijala ne smeju se nositi u pogonima u kojima postoji opasnost od
eksplozivnih sme�a, eksplozivnih materijala i municije.
IV. INSTRUMENTI ZA ISPITIVA�E STATI�KOG
ELEKTRICITETA
�lan 121.
Instrumenti za ispitivanje stati�kog elektriciteta dele se u tri
grupe, i to:
1) indikatori i detektori stati�kog elektriciteta - pomo�u kojih se
samo utvr�uje da na pojednim mestima postoji stati�ki elektricitet;
22 337

2) elektrometri - kojima se meri stati�ki elektricitet. Upotreb�avaju

se kad treba utvrditi ne samo prisutnost nego i koli�inu stati�kog
elektriciteta;
3) registruju�i instrumenti - koji registruju koli�inu stati�kog
elektriciteta. Upotreb�avaju se kad treba stalno i neprekidno pratiti
koli�inu stati�kog elektricitteta na pojednim mestima.
�lan 122.
Instrumenti za ispitivanje stati�kog elektriciteta mogu, po potrebi,
imati ure�aje koji akusti�ki ili opti�ki signaliziraju opasnu koli�inu
stati�kog elektriciteta, odnosno odgovaraju�e �eme spoja i
ure�aje za prekid pogona koji spre�avaju stvaranje takve koli�ine stati�kog
elektriciteta koja moNJe biti opasna za okolinu.
V. POGONSKI NADZOR, POVREMENA ISPITIVA�A I MERE�A
�lan 123.
Tehni�ka sluNJba organizacije udruNJenog rada za svaki pogon u kome
se mogu pojaviti smetnje ili opasnost od stati�kog elektriciteta svojim
internim aktom, zavisno od vrste pogona i tehnolo�kog procesa, utvr�uje
na�in pogonske kontrole i rokove za povremeno ispitivanje.
�lan 124.
Vr�enje pogonskog nadzora u pogledu stati�kog elektriciteta vr�i
stru�no lice koje za to odredi organizacija udruNJenog rada.
�lan 125.
Ispitivanje vlaNJnosti vazduha u pogonima, u kojima se relativna vlaNJnost
koristi kao za�titna mera od stati�kog elektriciteta, treba vr�iti
svakog sata higroskopom ili higrografom.
�lan 126.
Na mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a i elektrostati�kih
praNJnjenja treba prilikom svake promene u tehnolo�kom procesu eksplozimetrom
ispitati koncentraciju eksplozivnih sme�a.
�lan 127.
Merenje otpornosti sistema uzem�enja treba vr�iti najmanje dva
puta godi�nje, a kontrolno merenje - prilikom svakog �i��enja odnosno
remonta postrojenja.
�lan 128.
Rezultati ispitivanja i svih merenja moraju se unositi u kontrolnu
knjigu stati�kog elektriciteta. Ta knjiga treba da sadrNJi slede�e podatke:
- datum ispitivanja odnosno merenja;
- mesto ispitivanja odnosno merenja;
- instrumente koji su upotreb�eni;

- na�in i rezultate ispitivanja odnosno merenja;

- ocenu rezultata;
- ime, prezime, zvanje i potpis stru�nog lica.
VI. PRELAZNA I ZAVR�NA ODREDBA
�lan 129.
Postoje�a postrojenja, ure�aji, ma�ine i prevozna sredstva, koji su
navedeni u ovom pravilniku, moraju se u pogledu za�tite od stati�kog
elektriciteta dovesti u sklad sa odredbama ovog pravilnika u roku od
�est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 130.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.
22*

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PROJEKTO-
VA�E I IZVO�E�E ELEKTRI�NIH POSTROJE�A U PROSTO-
RIJAMA U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom odre�uju se normativi i uslovi za projektovanje,
izvo�enje, kori��enje i odrNJavanje elektri�nih postrojenja, ure�aja i
instalacija u prostorijama u kojima se radi sa barutima, pirotehni�kim
sredstvima, poroforima, organskim peroksidima, diazo-jedinjenjima,
strelnim i rastrelnim sredstvima, kao i municijom (u da�em tekstu:
eksplozivi).
�lan 2.
Na projektovanje i izvo�enje elektri�nih postrojenja u prostorijama
u kojima se radi sa eksplozivima primenjuju se i ostali vaNJe�i tehni�ki
propisi, ako odredbama ovog pravilnika nije druk�ije odre�eno.
�lan 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na elektri�na postrojenja u prostorijama
u podzemnim rudnicima u kojima se �uvaju eksplozivi, kao i na
pogone na nadzemnim mestima u sastavu rudnika, ako ta postrojenja �ine
galvansku celinu sa podzemnom elektri�nom mreNJom rudnika.
�lan 4.
Ako odredbama ovog pravilnika nije druk�ije odre�eno, na postrojenja
u prostorijama u kojima se izra�uju, obra�uju, �uvaju ili skladi�te
eksplozivi, a ugroNJene su od eksplozivnih smesa ili zapanjive sitne
pra�ine, primnjuju se i Propisi o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a (Dodatak �SluNJbenog
lista SFRJ�, br. 18/67 i 28/70), koji �ine sastavni deo Pravilnika o
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 17/74.

elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih

smesa (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70), kao i Tehni�ki propisi
za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih ure�aja za rad u
atmosferi eksplozivnih smesa, koji �ine sastavni deo Pravilnika o konstrukciji,
izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u atmosferi
*
eksplozivnih smesa (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 52/68).
�lan 5.
Ako odredbama ovog pravilnika nije druk�ije odre�eno, na projektovanje
i izvo�enje elektri�nih postrojenja na plovnim objektgima, avionima
i vozilima kojima se vr�i prevoz eksploziva, primenjiva�e se i odredbe
Pravilnika o prevozu opasnih materija u saobra�aju na putevima (�Slu**
NJbeni list SFRJ�, broj 20/70).
II. OBIM PRIMENE
�lan 6.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se pri izradi tehni�ke dokumentacije,
izvo�enju novih elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija, rekonstrukciji,
pro�irenju i investicionom odrNJavanju postrojenja na
mestima i u pogonskim prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima.
�lan 7.
Tehni�ka dokumentacija za elektri�na postrojenja u prostorijama u
kojima se radi sa eksplozivima obuhvata: odobrene projekte, nacrte izvo�enja
prema stvarnom stanju, zapisnike tehni�kih pregleda, odobrenja za
upotrebu i ostalu tehni�ku dokumentaciju.
�lan 8.
Elektri�na postrojenja ili njihove delove u prostorijama u kojima se
radi sa eksplozivima mogu projektovati samo organizacije ili elektrotehni�ki
stru�njaci, koji su ovla��eni za izvo�enje takvih radova.
III. DEFINICIJE POJMOVA
�lan 9.
NiNJe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja,
i to:
*
Navedeni pravilnici stav�eni su van snage dono�enjem Pravilnika o jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku za�titu �SluNJbeni list SFRJ�, broj 18/81;
ispravka u �SluNJbenom
listu SFRJ�, broj 38/81. Isto tako, navedenim pravilnikom stav�eni su van snage i
neki
jugoslovenski standardi iz ove oblasti. Sada je oblast protiveksplozijske za�tite
regulisana jugoslovenskim
standardima.
**
Pravilnik o prevozu opasnih materija u saobra�aju na putevima �SluNJbeni list
SFRJ�,
broj 20/70, stav�en je van snage dono�enjem Zakona o prevozu opasnih materija
�SluNJbeni list
SFRJ�, broj 24/74. Sada je prevoz opasnih materija regulisan Zakonom o prevozu
opasnih materija
�SluNJbeni list SFRJ�, broj 27/90 i �SluNJbeni list SRJ�, broj 24/94 i propisima
donesenim na
osnovu ovog zakona.
1) elektri�no postrojenje je skup svih montiranih elektr�nergetskih
i telekomunikacionih ure�aja i svih signalnih, za�titnih, kontrolnih
i drugih elektri�ih instalacija, uk�u�uju�i i elektri�ni alat,
koji sluNJe zajedni�koj nameni odnosno jedinstvenom tehnolo�kom procesu;
2) elektri�ni ure�aji su sva pgonska sredstva koja sluNJe za proizvodnju
elektri�ne energije ili koja koriste elektri�nu energiju za svoj
rad (na primer: ure�aji za proizvodnju, prenos i razvod elektri�ne energije,
kao i ure�aji za napajanje energije);
3) elektri�ne instalacije su skup svih vodova i instalacionog pribora
uk�u�uju�i i razvodne table sa pripadaju�im ure�ajima, koji sluNJe za
razvod elektri�ne energije pojedinim tro�ilima;
4) eksploziono sigurno elektri�no postrojenje (Eks-postrojenje) je postrojenje
koje, pri ispravnoj montaNJi i kori��enju u granicama svojih nazivnih
vrednosti, ne�e prouzrokovati pa�enje eksploziva u bilo kom
obliku i na bilo koji na�in u prostorijama ugroNJenim od eksploziva;
5) eksploziono za�titni elektrini ure�aji (S-ure�aji) su elektri�ni
ure�aji koji, pri ispravnoj montaNJi i kori��enju u granicama svojih
nazivnih vrednosti, ne�e prouzrokovati pa�enje eksplozivne smese;
6) gasovi znatno lak�i od vazduha su gasovi �ija specifi�na teNJina
iznosi najvi�e polovinu specifi�ne teNJine vazduha;
7) eksplozivna smesa je smesa zapa�ivog gasa, pare ili pra�ine sa vazduhom,
kod koje se gorenje naglo �iri i usled toga moNJe, pod odre�enim
uslovima, da prouzrokuje eksploziju;
8) stehiometrijska smesa je smesa u kojoj ima upravo toliko gasova i
kiseonika koliko je potrebno da nastupi potpuno sagorevanje bez vi�ka
gasa odnosno kiseonika;
9) donja granica eksplozivnosti je odre�eni najmanji zapreminski deo
(procent) gasa odnosno pare, koji sa vazduhom �ini eksplozivnu smesu;
10) gornja granica eksplozivnosti je odre�eni najve�i zapreminski
deo (procent) gasa odnosno pare, koji sa vazduhom jo� �ini eksplozivnu
smesu;
11) pojava pove�anog pritiska je pojava koja proizilazi od eksplozije
gasova u prostoru ku�i�ta ili delu ku�i�ta u kome nije nastalo po�etno
pa�enje;
12) ta�ka zapa�ivosti (plami�te) zapa�ive te�nosti je najniNJa
temperatura na kojoj se iz te�nosti razvija para u tolikoj koli�ini da se
pome�ana sa vazduhom moNJe zapaliti, ako se nad povr�inu te�nosti
prinese plamen;
13) temperatura pa�eanja (ta�ka samozapa�enja) zapa�ive materije je
najniNJa temperatura na kojoj se ta materija u obliku gasa, pare, maglice
ili pra�ine, pome�ana sa vazduhom moNJe zapaliti ili eksplodirati, bez
stranog izvora pa�enja;
14) temperatura tinjanja nataloNJene pra�ine je najniNJa temperatura
na povr�ini zagrejane podloge koja dovodi do buktanja, uzvitlavanja i pa�enja
5 mm debelog nataloNJenog sloja pra�ine. Temperatura tinjanja sniNJava
se sa porastom deb�ine naslagane pra�ine;

15) grani�na temperatura je najvi�a dozvo�ena temperatura do koje

se sme zagrejati ure�aj;
16) nadtemperatura je razlika izme�u temperature ure�aja i temperature
okolnog prostora u istom vremenu;
17) S-komisija je stalna stru�na komisija nadleNJna za ispitivanje Sure�aja
i za izdavanje atesta o ispravnosti tih ure�aja;
18) slova �Eks� su skra�enica i oznaka na eksploziono sigurnim
elektri�nim postrojenjima, ure�ajima i instalacijama, namenjenim za
prostorije u kojima se radi sa eksplozivima;
19) slovo �S� je skra�enica i oznaka eksplozione za�tite. Oznaka (S) I
ozna�ava eksplozionu za�titu elektri�nih ure�aja u rudnicima. Oznaka
(S) II ozna�ava eksplozionu za�titu elektri�nih ure�aja na nadzemnim
mestima;
20) slovo �(S) � ispitano� je skra�enica i oznaka da je eksploziona
za�tita ispitana;
21) za�tita, u naj�irem smislu re�i, je zatvaranje elektri�nih
ure�aja u ku�i�ta, koje pruNJa potrebno osiguranje od ulaska stranih tela,
vode i pra�ine. Ova za�tita ozna�ava se slovima �IP� i karakteristi�nim
brojem koji se sastoji od dve brojke posle oznake slovima. Prva brojka pokazuje
tip za�tite od prodora stranih tela, pra�ine i tip za�tite od delova
pod naponom, a druga brojka pokazuje tip za�tite od ulaska vode. Zna�enje
pojedinih karakteristi�nih brojeva obrazloNJeno je u dodacima 1. i 2. koji
su od�tampani uz ovaj pravilnik i �ine njegov sastavni deo;
22) za�tita u ku�i�tima je za�tita elektri�nih ure�aja koji su postav�eni
u ku�i�tu i za�ti�eni od mogu�eg namernog ili nasilnog dodira
delova pod naponom;
23) za�tita zatvaranjem je za�tita od mogu�eg dodira delova pod
naponom, stav�anjem upozorenja na poklopac ku�i�ta ili prik�u�ne komore;
24) za�tita blokiranjem od namernog dodira je blokada �ije se dejstvo
moNJe odstraniti obi�nim alatom;
25) za�tita blokiranjem od nasilnog dodira je blokada �ije se dejstvo
moNJe odstraniti samo specijalnim alatom ili nasilnim o�te�enjem;
26) neprodorni oklop (JUS N.S8.101) je za�tita delova elektri�nih
ure�aja zatvorenih u sklopu ku�i�ta, koja mora da izdrNJi pritisak eksplozije
bez o�te�enja i preno�enja eksplozije na spo�nu smesu;
27) pove�ana sigurnost (JUS N.S8.201) je za�tita koja se postiNJe posebnom
izradom elektri�nog ure�aja tako da je oteNJano nastajanje kvarova
pri normalnom radu, koji mogu stvarati iskre, elektri�ne lukove ili prouzrokovati
zagrevanje preko dozvo�ene granice;
28) samosigurnost (JUS N.S8.301) je za�tita koja se postiNJe posebnom
izradom elektri�nog ure�aja tako da iskre i termi�ki efekti, koji bi mogli
nastati u samom ure�aju ili strujnom kolu tog ure�aja, pri normalnim
uslovima rada ili usled kvara prik�u�nog ure�aja, ne mogu zapaliti
eksplozivne smese, uzvitlanu sitnu zapanjivu pra�inu ili pra�inu eksploziva,
u �ijem se prisustvu upoterb�ava ure�aj, odnosno strujno kolo;

29) punjenje �vrstim materijama (JUS N.S8.401) je za�tita delova

elektri�nog ure�aja oblaganjem �vrstim materijama u obliku kompaktnih
ili peskovitih masa tako da ne mogu zapaliti eksplozivne smese;
30) punjenje te�nostima (JUS N.S8.501) je za�tita delova elektri�nog
ure�aja koja se postiNJe stav�anjem tih delova u za�titnu te�nost, tako da
do njih ne mogu dospeti eksplozivne smese;
31) punjenje gasovima (JUS N.S8.601) je za�tita delova elektri�nog
ure�aja koja se postiNJe punjenjem ku�i�ta elektri�nog ure�aja negorivim
(inertnim) gasom ili vazduhom, tako da u ku�i�te ne moNJe da dospe eksplozivna
smesa;
32) naro�ita vrsta za�tite (JUS N.S8.901) je za�tita elektri�nih
ure�aja kojom se spre�ava pa�enje eksplozivnih smesa merama za�tite koje
nisu navedene u vaNJe�im propisima, a koje odobrava S-komisija;
33) pod prostorijmaa odnosno prostorima ugroNJenim od eksploziva
podrazumevaju se:
a) pogonske prostorije u zgradama u kojima, pri proizvodnji, obradi,
preradi, �uvanju i uskladi�tenju eksploziva ili eksplozivnih materija,
mogu nastati pa�enja od elektri�nih pogonskih sredstava odnosno postrojenja
(na primer: radne prostorije, su�ionice, skladi�ta ili delovi
takvih prostorija i dr.);
b) prostorije koje su povezane sa prostorijama navedenim pod a)
pomo�u vrata, prozora, otvora zidova, raznih kanala i dr., ili koje mogu
do�i u vezu sa prostorijama pod a) ako u njih moNJe da prodre pra�ina, sublimati
ili isparenja eksplozivih materija u ugroNJavaju�im koli�inama;
v) ogra�eni prostori na otvorenom zam�i�tu u kojima se proizvodi,
obra�uje, prera�uje, �uva i skladi�ti eksploziv ili eksplozivna materija
i u kojima bi mogla nastati pa�enja od elektri�nih postrojenja;
34) zatvorene prostorije su prostorije u zgradama ili zatvorena mesta
koja nisu trajno otvorena prema slobodnom prostoru;
35) poluotovrene prostorije su prostorije kroz koje moNJe slobodno i
prirodno prolaziti vazduh. Te prostorije mogu imati krov za za�titu od
nevremena i biti ogra�ene NJi�anom mreNJom, zatvorenim bo�nim zidovima
sa uzduNJnim otvorima (dole i gore i sl.), s tim, da konstrukcija krova i
ograda ne spre�ava ulazak vazduha u svaki deo i kroz svaki deo unutra�njeg
prostora;
36) zona opasnosti 0 je prostor ili zatvoreni prostor u kome su zapa�ive
ili eksplozivne supstancije gasova, pare ili zapa�ivih te�nosti
trajno prisutne u koncentraciji izme�u donje i gornje granice eksplozivnosti;
37) zona opasnosti 1 je prostor u kome se koriste i skladi�te zapa�ive
ili eksplozivne supstancije gasova, pare i zapa�ivih te�nosti, odnosno
prostor u kome se rukuje tim supstancijama, a �ije eksplozivne ili
zapa�ive koncentracije mogu da budu uzrok opanosti za vreme normalnog
pogona ili rukovanja;
38) zona opasnosti 2 je prostor u kome se koriste i skladi�te zapa�ive
ili eksplozivne supstancije gasova, pare i zapa�ivih te�nosti, odnosno
prostor u kome se rukuje tim supstancijama, a koje su pod takvom
kontrolom da samo pod nenormalnim okolnostima mogu da prouzrokuju opasne
koncentracije;

39) vreme tE je vreme tokom koga je dozvo�en protok najve�e struje

ure�aja koja se moNJe pojaviti u pogonu, a da grani�na temperatura ure�aja
ne bude prekora�ena;
40) stru�ni odnos IA/IN je odnos izme�u struje pokretanja IA i nominalne
struje IN, pri �emu se struja IA meri neposredno posle prakti�nog
zavr�etka prelazne pojave;
41) minimalna struja pa�enja je najmanja struja �ija iskra moNJe, pod
odgovaraju�im uslovima, zapaliti najzapa�iviju eksplozivnu smesu, uz odre�enu
verovatno�u pa�enja;
42) minimalna energija pa�enja je najmanja energija iskre koja moNJe,
pod odgovaraju�im uslovima i uz odre�enu verovatno�u pa�enja, zapaliti
najzapa�iviju eksplozivnu smesu;
43) rastojanje uz povr�inu (provodna staza) je minimalno rastojanje
izme�u neizolovanih delova pod naponom, mereno uz povr�inu izolatora;
44) vazdu�no rastojanje je najkra�i put meren razapetom niti, po kojem
moNJe nastati prolazak struje ili proboj;
45) za�titni raspor je mesto spajanja pripadaju�ih povr�ina razli�ito
me�usobno spojenih delova ku�i�ta na kojem se pojav�uje plamen eksplozije
od unutra�nje na spo�a�nju stranu;
46) duNJina za�titnog raspora je najmanja duNJina raspora duNJ koga postoji
odre�ena �irina raspora, a meri se od unutra�nje strane do spo�a�nje
strane neprodornog oklopa ku�i�ta;
47) �irina za�titnog raspora je razmak izme�u pripadaju�ih
povr�ina koje �ine taj raspor. Za cilindri�ne povr�ine �irina raspora
je razlika izme�u dva pripadaju�a pre�nika;
48) maksimalni eksperimentalni za�titni raspor je raspor �ije su
dimenzije dobijene posebno odre�enim eksperimentima;
49) maksimalni statisti�ki za�titni raspor je raspor iz ta�ke 47.
ovog �lana na koji je primenjena teorija statistike;
50) maksimalno dozvo�eni radni raspor je raspor �ije dimenzije ne
smeju biti prekora�ene ni pod kojim uslovima u toku upotrebe ure�aja u pogonu;
51) maksimalni rspor je naj�iri raspor koji se moNJe predvideti
prilikom konstrukcije i izrade ure�aja.
IV. PROJEKTOVA�E, IZVO�E�E I NADZOR
�lan 10.
Svako novo elektir�no postrojenje mora biti izra�eno po projektu
koji je odobrilo odgovaraju�e ovla��eno stru�no telo. Projekt takvog
postrojenja mora sadrNJati najmanje:
1) opis oblasti rada sa tehnolo�kim procesom;
2) tehni�ki opis elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija sa
svim potrebnim karakteristi�nim podacima;
3) deta�an nacrt prostorija u kojima se nameravaju postaviti
elektri�ni ure�aji i instalacije;

4) deta�an nacrt elektri�nih instalacija;

5) tropolnu elektri�nu �emu postrojenja;
6) �emu delovanja da�inskog uprav�anja, ako ure�aj nije tipiziran;
7) prora�un celog postrojenja od napojne ta�ke do svih tro�ila, pad
napona, termi�ko optere�enje, kontrolu optere�enja pri kratkom spoju, u
skladu sa vaNJe�im tehni�kim propisima;
8) opis svih predvi�enih za�titnih mera;
9) specifikaciju opreme i predra�un tro�kova.
�lan 11.
Pre po�etka radova treba, u smislu vaNJe�ih propisa o izgradnji investicionih
objekata, zatraNJiti od odgovaraju�eg ovla��enog stru�nog tela
da izvr�i pregled i izda odobrenje za postav�anje i izvo�enje elektri�ih
postrojenja, ure�aja i elektri�nih instalacija.
Odrdba stava 1. ovog �lana odnosi se i na nova postrojenja i izmene i
dopune postoje�ih postrojenja.
Po zavr�enoj izgrdnji novih postrojenja odnosno zavr�etku rekonstrukcije
postoje�ih postrojenja, mora se izvr�iti tehni�ki pregled i
pribaviti dozvola za upotrebu od organa koji je izdao odobrenje za izvo�enje.
Investitor mora priloNJiti i nacrte o izvo�enju prema stvarnom
stanju.
�lan 12.
Za svako elektri�no postrojenje u prostorijama u kojima se radi sa
eksplozivima, mora da postoji potpuna dokumentacija. Ta dokumentacija
mora biti aNJurna i odgovarati stvarnom stanju, a obavezno sadrNJi:
1) �emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona sa tehni�kim podacima i situacionim planom;
2) �emu napajanja niskog napona za sve niskonaponske mreNJe i instalacije
sa situacionim planom, deta�nim nacrtom elektri�nih instalacija
i tehni�kim podacima;
3) kartoteku elektri�nih ma�ina i tro�ila,kao i vodova u pogonu i u
rezervi, sa svim tehni�kim podacima o preuzimanju, kontroli, opravkama i
mestu upotrebe. Navedena kartoteka mora se voditi aNJurno, a rukovodilac
elektrosluNJbe treba da vr�i kontrolu kartoteke svakog meseca;
4) evidenciju o stanju prelaznog otpora uzem�iva�a i mreNJe, odnosno
ure�aja za�titnog i gromobranskog uzem�enja sa rezultatima merenja koja
treba vr�iti najmanje svakih 12 meseci u suvim vremenskim periodima i
posle svakog udara groma u instalaciju ili objekt;
5) evidenciju o redovnim i vanrednim pregledima, koji se vr�e po
pravilniku organizacije udruNJenog rada.
�lan 13.
Organizacije udruNJenog rada i druge organizacije, u kojima se radi sa
eksplozivima, duNJne su da odrede odgovornog elektrotehni�kog stru�njaka
za elektri�na postrojenja radi vo�enja efikasnog nadzora nad tim postrojenjima.

Stru�no lice iz stava 1. ovog �lana odre�uje radove koji se odnose na

odrNJavanje, opravke, dopune i usavr�avanje elektri�nih postrojenja i stara
se o blagovremenosti pregleda i aNJurnosti dokumentacije.
�lan 14.
Elektri�na postojenja, ure�aje i instalacije iz �lana 1. ovog pravilnika
moNJe da izvodi samo organizacija udruNJenog rada koja je registrovana
za takvu delatnost i koja raspolaNJe odgovaraju�im stru�nim kadrom
specijalizovanim za vr�enje tih radova.
V. IZVO�E�E ELEKTRI�NIH POSTROJE�A, URE�AJA I
INSTALACIJA
�lan 15.
Tehni�ka dokumentacija za nova elektri�na postrojenja i elektri�na
postrojenja kod kojih se vr�i bitna rekonstrukcija, a koja bi mogla prouzrokovati
aktiviranje eksploziva ili njihovih sastavnih materija, izra�uje
se po vaNJe�im propisima.
�lan 16.
MontaNJu, rekonstrukciju, opravke i odrNJavanje elektri�nih postrojenja
za�ti�enih u �Eks� izradi moNJe vr�iti samo lice koje je osposob�eno
za izvo�enje takvih radova i koje raspolaNJe elektrotehni�kom
stru�nom spremom i proverenim znanjem iz oblasti tehni�kih i sigurnosnih
propisa, kao i jugoslovenskih standarda koji ure�uju materiju za delatnost
te vrste. Proveravanje znanja operativnog osob�a treba vr�iti
kod odgovaraju�e stru�ne organizacije svake tri godine i posle svake izmene
navedenih propisa, odnosno standarda u okviru nazna�enog roka.
�lan 17.
Organizacije udruNJenog rada i druge organizacije, koje rade sa
eksplozivima, moraju imati pravilnik o radu sa elektri�nim postrojenjima,
odnosno o radu na tim postrojenjima.
Organizacije iz stava 1. ovog �lana moraju imati i pravilnik o
evidenciji navedenih radova za novogradnje, rekonstrukcije, opravke i odrNJavanje
pomenutih postrojenja. Tim pravilnikom treba predvideti i obavezne
povremene preglede u pogledu ispravnosti tih postrojenja, s tim da
rokovi ne smeju biti duNJi od jedne godine.
�lan 18.
Organizacije udruNJenog rada i druge organizacije, koje rade sa
eksplozivima, duNJne su da vode poseban dnevnik o izvr�enim radovima na
elektri�nim postrojenjima, ure�ajima i instalacijama.
U dnevnik se svakodnevno upisuju i svi dnevni, sedmi�ni ili godi�nji
pregledi, koji su predvi�eni kao obavezni po pravilniku organizacije
udruNJenog rada odnosno druge organizacije. U dnevnik se upisuju i manji
radovi (na primer: izmene osigura�a, regulisanje za�titnih releja, izmene
veznih �ema i instalacionih nacrta i dr.).

VI. OP�TE MERE ELEKTRI�NE BEZBEDNOSTI

�lan 19.
Za svaki elektri�ni ure�aj koji se upotreb�ava u prostoriji ugroNJenoj
od eksploziva, mora da postoji bezbedno i pristupa�no mesto sa koga se
komandna tabla moNJe lako dohvatiti i, u slu�aju potrebe, jednostavnim pokretom
isk�u�iti, odnosno prekinuti strujno kolo.
Pri tome se nulti odnosno neutrlani vodi� ili uzem�enje mora prinudno
uk�u�ivati zajedno i istovremeno sa ostalim faznim vodi�ima.
Nulti vod se ne sme uk�u�iti, ako to ne dozvo�ava upotreb�eni na�in
za�tite od previsokog napona dodira.
�lan 20.
Da bi se elektri�ni ure�aj isk�u�io iz mreNJe dozvo�ena je upotreba
utika�a.
Utika� se sme uptoreb�avati kod ure�aja koji iz mreNJe do 250 V prema
zem�i ne uzima vi�e od 16 A, odnosno kod jednosmerne struje vi�e od 10 A.
�lan 21.
Sve elektri�ne ure�aje treba za�titi od uticaja vode i vlage kao i
elektri�nih, mehani�kih, hemijskih i termi�kih uticaja tako da se pri
propisanoj upotrebi obezbede potpuna pogonska sigurnost i za�tita od
eksplozije.
�lan 22.
Vodovi za prik�u�ivanje elektri�nih ure�aja i prenosnih elektri�nih
alata, koji se mogu preme�tati, moraju se tako rasporediti da budu �to
bo�e za�ti�eni od mehani�kih o�te�enja i hemijskih uticaja.
�lan 23.
U pogledu za�tite elektri�nih postrojenja u zgradama i drugim objektima
od atmosferskih prenapona i udara groma vaNJe Pravilnik o
tehni�kim propisima o gromobranima (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 13/68)
i Pravilnik o tehni�kim merama za za�titu elektr�nergetskih postrojenja
od prenapona (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 7/71).
VII. POSEBNE MERE ELEKTRI�NE BEZBEDNOSTI
�lan 24.
Elektri�na postrojenja (Ex-postrojenja) treba tako projektovati,
izvoditi i odrNJavati da ne mogu nastati opasni elektri�ni naboji koji bi
mogli prouzrokovati elektri�ne iskre i upaliti eksplozive u bilo kom
obliku.

�lan 25.
Na mestima koja su ugroNJena od eksploziva mogu se upotreb�avati,
pored elektri�nih postrojenja iz �lana 24. ovog pravilnika, i elektri�na
postrojenja izvedena u slede�im vrstama za�tite, i to:
1) u za�titi �neprodorni oklop�, oznaka (St)II.B � najmanje za grupu gasova
�B�;
2) u za�titi �punjenje gasovima�, oznaka (Sp)II;
3) u za�titi �pove�ana sigurnost�, oznaka (Ss)II, ako su izvedena u
mehani�koj za�titi IP 43. odnosno kod elektri�nih ma�ina najmanje u
za�titi IP 33, a prik�u�ni ormari�i u za�titi IP 43;
4) u za�titi �samosigurnost�, oznaka (Si)II, ako rade i elektri�ni
ure�aji zajedno sa strujnim kolima (koja su povezana sa tim ure�ajima), ali
sa malom elektri�nom energijom koja nije u stanju da prouzrokuje eksploziju.
�lan 26.
Kod svih elektri�nih postrojenja i ure�aja, koji su gra�eni za mesta
ugroNJena od eksplozivnih smesa gasova, a upotreb�avaju se na tim mestima,
otvore za dovod kondenzovne vlage odnosno vode, ako oni postoje, treba
izvesti tako da se onemogu�i prodiranje pra�ine u unutra�njost navedenih
postrojenja i ure�aja.
�lan 27.
Poklopac i za�titni oklop elektri�nog ure�aja moraju biti izra�eni
od takvog materijala koji ne�e prouzrokovati iskre pod udarcima metalnih
predmeta.
�lan 28.
Odgovaraju�om izradom odnosno oblikom spo�a�njih povr�ina
elektri�nih ure�aja treba spre�iti, odnosno oteNJati taloNJenje pra�ine
ili kapi eksploziva i istovremeno olak�ati �i��enje tih �estica sa navedenih
povr�ina.
�lan 29.
Elektri�ne varnice koje bi mogle upaliti eksplozive ili njihovu naslagu,
ne smeju se stvarati na mestima na kojima mogu da izazovu pa�enje
eksploziva.
�lan 30.
Elektri�ni ure�aji smeju se ugra�ivati samo na povr�inama i
mestima na kojima temperatura eksploziva ne moNJe pre�i odre�enu grani�nu
temperaturu.
�lan 31.
Grani�na temperatura iz �lana 9. ta�ka 15. ovog pravilnika sme da
iznosi najvi�e 120�S kod svih eksploziva �ija je temperatura pa�enja odnosno
rastvaranja 180� S ili vi�e.
Za eksplozive sa temperaturom pa�enja odnosno rastvaranja ispod
180� S, elektri�ne ure�aje treba izraditi po posebnim kriterijumima.

�lan 32.
Radi sigurnosti u radu, upotrebu elektri�nih pogonskih sredstava u
prostorijama ugroNJenim od eksploziva treba ograni�iti na najmanju
mogu�u meru.
�lan 33.
Organizacije udruNJenog rada ili druge organizacije moraju svojim
pravilnikom odrediti koja se elektri�na pogonska sredstva (elektri�ne
alatke, bu�ilice, instrumenti i sl.) smeju koristiti i u kojim slu�ajevima
u prostorijama ugroNJenim od eksploziva.
�lan 34.
Nije dozvo�eno postav�ati ure�aje za razdeobu elektri�ne energije,
osigura�e, u�ane prekida�e, sredstva za pokretanje motora, kondenzatore i
pribor za produNJavanje vodova, ako su u pitanju prostorije iz �lana 32. odnosno
33. ovog pravilnika.
VIII. POSEBNE ODREDBE
1. Elektromotori
�lan 35.
Dozvo�ena je upotreba samo kaveznih elektromotora koji su izvedeni
u mehani�koj za�titi najmanje �IP 44� sa kotr�aju�im leNJajima. Prik�u�ni
ormari� mora biti izveden u mehani�koj za�titi najmanje �IP 54�.
Elektromotore treba za�tititi motornim za�titnim prekida�ima
od preoptere�enja, i to u svim fazama, ili sredstvima jednake vrednosti.
Otvori za ulaz vazduha za hla�enje treba da imaju za�titne mreNJe, a otvori
tih mreNJa moraju odgovarati mehani�koj za�titi oznake �IP 20�.
Ne moraju biti za�ti�eni od preoptere�enja elektromotori koji
podnose trajnu struju pokretanja, a pri tome se ne zagrevaju preko dozvo�ene
granice.
Svi elektromotori moraju biti za�ti�eni od kratkog spoja.
�lan 36.
Lopatica ventilatora za hla�enje mora biti tako konstruisana da
bude onemogu�en dodir sa ku�i�tem elektromotora koji bi mogao da prouzrokuje
varni�enje.
2. Transformatori, kondenzatori i usmeriva�i
�lan 37.
Za transformatore, kondenzatore i usmeriva�e vaNJe slede�e odredbe,
i to:
1) dozvo�eno je upotreb�avati transformatore, kondenzatore i usmeriva�e
samo kao ure�aje za merenje, regulaciju i uprav�anje;
2) dozvo�eno je optere�enje ovih ure�aja do 50% nazivne snage, a
najve�a dozvo�ena nazivna snaga iznosi 2 kVA;

3) kondenzatori moraju biti gra�eni za 100% vi�i nazivni napon od

pogonskog napona;
4) suvi usmeriva�i moraju biti gra�eni za 25% vi�i nazivni napon od
pogonskog napona.
Dozvo�ena je upotreba za�titnih transformatora za mali napon.
3. Prekida�i i ure�aji za uprav�anje
�lan 38.
U pogledu prekida�a i ure�aja za urpav�anje vaNJe slede�e odredbe, i
to:
1) u prostorijama ugroNJenim od eksploziva ograni�eno je ugra�ivanje
prekida�a i ure�aja za uprav�anje, i to:
a) prekida�a strujnih kola za osvet�enje do 1000 VA, ali ne vi�e od 16
A pogonske struje;
b) komandnih, grani�nih i pomo�nih prekida�a za pogonska sredstva
do 1000 VA, ali ne vi�e od 16 A pogonske struje;
v) prekida�a za elektromotore i druga induktivna tro�ila do 1000
VA, ali ne vi�e od 16 A pogonske struje;
g) prekida�a za druga pogonska tro�ila do 3000 VA, ali ne vi�e od 16
A pogonske struje;
d) prekida�a i preklopnika za merne ure�aje;
2) NJivini i vakuumski prekida�i ne smeju se opteretiti vi�e od 25%
njihove nazivne snage za ukop�avanje i iskop�avanje, odnosno najvi�e do 250
VA;
3) pri upotrebi prekida�a koji su pretNJeno optere�eni induktivnim
strujnim kolima, moraju se predvideti mere za spre�avanje nastanka opasnih
prenapona.
4. Termi�ki ure�aji i ure�aji za grejanje
�lan 39.
Prik�u�ivanje termi�kih ure�aja i ure�aja za grejanje dozvo�eno je
samo ako su ti ure�aji stalno pri�vr��eni, odnosno ako ih nije mogu�e
preme�tati pod naponom. Te ure�aje treba tako postaviti da bude obezbe�eno
nesmetano odvo�enje toplote. Za ostale slu�ajeve vaNJe odredbe Propisa
o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
eksplozivnih sme�a koji su sastavni deo Pravilnika o elektri�nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a i
Tehni�kih propisa za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih ure�aja
za rad u atmosferi eksplozivnih sme�a koji �ine sastavni deo Pravilnika
o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u
atmosferi eksplozivnih sme�a.

5. Ure�aji za su�enje
�lan 40.
Dozvo�eno je, po pravilu, upotreb�avati samo ormare za su�enje koji
su stalno pri�vr��eni tako da se ne mogu preme�tati.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, ako je radi proizvodnje
neophodno obezbediti preme�tanje tih ormara, mora se njihov pomo�ni dovod
ili kabl dobro pri�vrstiti i stalno prik�u�iti na ure�aj za su�enje.
Nije dozvo�eno prik�u�ivati ormare za su�enje sa utika�ima ili
natika�ima. U pomo�ne prik�u�ne vodove nije dozvo�eno ugra�ivati prekida�e.
Kod su�nica sa prirodnim provetravanjem greja�i moraju biti potpuno
ode�eni od korisnog prostora tako da �estice eksploziva i
eksplozivnih materija ne mogu dospeti do greja�a (zatvaranje najmanje IP
54). Greja�i se moraju tako rasporediti da se na svim mestima u korisnom
prostoru postigne ravnomerna temperatura.
�lan 41.
Temperatura na delovima zida korisnog prostora koji su najbliNJi
greja�ima, na po�etku zagrevanja, odnosno u toku rada, ne sme prekora�iti
temperaturu iznad 15� S, odnosno dve tre�ine temperature na kojoj nastaje
rastvaranje eksploziva.
�lan 42.
Su�nice sa ve�ta�kim provetravanjem mogu raditi samo u struji sveNJeg
vazduha. Pri tom greja�e treba tako blokirati i provetravati da se
mogu uk�u�ivati samo kad provetravanje radi.
U su�nici se mora uvoditi �ist vazduh bez �estica eksploziva.
�lan 43.
Na prednju stranu su�nice treba postaviti kontrolne sveti�ke koje
�e svetleti kad je su�nica u pogonu, odnosno kad temperaturni regulator
uklopi greja�e.
�lan 44.
Su�nice moraju imati na vid�ivom mestu ugra�en termometar koji �e
pokazivati temperaturu najtoplijeg mesta u korisnom prostoru. Termometar
se ne sme ugra�ivati na vrata.
�lan 45.
Su�nice moraju imati pouzdani automatski regulator temperature sa
oset�ivo��u najvi�e do � 2�S. Regulacija temperature treba da deluje
preko ure�aja koji su za�ti�eni od mehani�kog o�te�enja i kod kojih ne
moNJe do�i do otvorenog varni�enja (na primer, pomo�u NJivine sklopke).
Temperaturni regulator treba da bude tako izra�en da ga neovla��ena
lica ne mogu pode�avati.

�lan 46.
Uz regulator temperature treba postaviti i kontrolnik temperature
koji �e isk�u�iti grejanje i dati signal opasnosti �im se radna temperatura
pove�a za 15� S. Regulator temperature treba blokirati kontrolnikom
temperature da bi se pode�avanjem regulatora istovremeno
pode�avali odgovaraju�a temperatura i kontrolnik temperature.
6. Elektri�na ru�na lemila, ure�aji za zavarivanje i drugi
termi�ki ure�aji
�lan 47.
Elektri�na ru�na lemila, ure�aji za zavarivanje i drugi termi�ki
ure�aji smeju se prik�u�ivati, odnosno upotreb�avati samo uz dozvolu
nadleNJne elektr�nergetske inspekcije i inspekcije rada.
Pri radu sa ovim ure�ajima primenjuju se slede�e odredbe, i to:
1) temperature povr�ine greja�a i ure�aja za grejanje na mestima koja
su pristupa�na eksplozivima ili eksplozivnim materijama ne smeju prekora�iti
120�S. Taj uslov se obezbe�uje na�inom konstrukcije ili odgovaraju�im
za�titnim ure�ajima (na primer, automatskim kontrolnicima
temperature);
2) povr�ina ure�aja za grejanje i greja�a mora biti glatka tako da se
moNJe lako i brzo �istiti. Nije dozvo�eno upotreb�avati cevi sa rebrima
ili nastavcima;
3) termi�ki ure�aji koji su punjeni te�nostima, moraju imati pokaziva�
nivoa da bi se nivo mogao spo�a lako uo�iti;
4) na svim termi�kim ure�ajima iz ta�ke 3. stava 2. ovog �lana mora se
namestiti vidna tablica za upozorenje slede�e sadrNJine: �Ure�aj se moNJe
prik�u�iti samo kad je napunjen te�no��u�. Nivo te�nosti treba proveravati
u redovnim vremenskim razmacima. Zaptivke koje propu�taju te�nost
moraju se odmah promeniti. Treba voditi ra�una o opasnosti od
zamrzavanja.
7. Utika�i i utika�ke kutije
�lan 48.
Utika�e i utika�ke kutije dozvo�eno je postav�ati i name�tati samo
sa pripadaju�im sklopkama za blokiranje, tako da se utika� moNJe stav�ati
i vaditi samo pri beznaponskom stanju. Utika� se stav�a u utika�ku kutiju
odozdo na gore, pod uglom od najvi�e 30� prema vertikali. Utika�ke kutije
moraju imati poklopce sa autoamtskim zatvaranjem.
8. Sveti�ke
�lan 49.
Mehani�ka za�tita armatura za sveti�ke mora biti izvedena najmanje
u za�titi od prodora pra�ine i prskaju�e vode, tj. �IP 54� prema Tehni�kim
23 353

propisima za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih ure�aja za rad

u atmosferi eksplozivnih smesa koji �ine sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa.
Armature sveti�ki moraju biti oprem�ene za�titnim staklom.
Dozvo�ena je upotreba stakla ili drugih prozirnih materijala koji su
mehani�ki, termi�ki i hemijski dovo�no otporni. Na svim sveti�kama
treba na dobro vid�ivom mestu ozna�iti najve�u dozvo�enu ja�inu pa�enja
u vatima.
�lan 50.
Sveti�ke se moraju opremiti za�titnom korpicom ili mreNJom. Na
metalne za�titne korpice treba staviti za�titnu oblogu od meke gume ili
odgovaraju�eg materijala ili ih bar treba presvu�i takvim materijalom.
Ako su sveti�ke name�tene tako da ne preti opasnost od mehani�kog o�te�enja,
za�titna korpica nije potrebna.
�lan 51.
Uda�enost za�titnog stakla od sveti�ke mora iznositi najmanje 1,5
mm za grla E 10 i E 14. Kod ve�ih grla uda�enost se odre�uje prema odredbama
Tehni�kog propisa za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih
ure�aja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa, koji �ine sastavni deo
Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za
rad u atmosferi eksplozivnih smesa.
�lan 52.
Skidanje za�titne korpice i stakla mora se vr�iti samo specijalnim
alatom a pri beznaponskom stanju armature.
�lan 53.
Grani�na temperatura na mestima spo�nih povr�ina sveti�ki koje
se najvi�e zagrevaju ne sme, ni u kom slu�aju, biti ve�a od 120� S.
�lan 54.
U armaturama sveti�ki nije dozvo�eno name�tati grla sa prekida�ima.
Ru�ne prenosive sveti�ke moraju biti oprem�ene za�titnim korpicama,
odnosno mreNJom.
�lan 55.
Dozvo�ena je upotreba sijalica sa dvostrukom zavojnicom ali samo
pod uslovom da te sijalice imaju ugra�ene osigura�e.
�lan 56.
Ru�ne prenosive sveti�ke i sveti�ke na radnim mestima moraju biti
oprem�ene sijalicama koje mogu da podnose udarce i potrese.
Ru�ne sveti�ke za osvet�avanje sudova, kada, cisterni i sl. smeju se
prik�u�ivati samo na mali napon. Svaka pojedina sveti�ka mora biti

zasebno prik�u�ena na za�titni transformator sa odvojenim primarnim i

sekundarnim namotajem.
�lan 57.
Tehni�ke karakteristike sveti�ki sa sopstvenim izvorima napona
moraju odgovarati JUS-u N.S8.
�lan 58.
Za ostale slu�ajeve koji nisu regulisani ovim ode�kom vaNJe odredbe
ta�ke 12. Propisa o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroNJenim od eksplozivnih sme�a, koji �ine sastavni deo Pravilnika o
elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a.
9. Kablovi i provodnici
�lan 59.
Kablovi koji nisu poloNJeni u zem�u moraju imati omot od vatrostalnog
materijala.
�lan 60.
Dozvo�ena je uporeba kablova, vodova i provodnika, koji su niNJe navedeni,
a odgovaraju jugoslovenskim standardima.
Treba izabrati kablove i provodnike, koji su otporni prema hemijskim
i termi�kim uticajima na mestu upotrebe, i to:
1) kablove IPO 00 do IPO 33 po JUS-u N.C5.020 i PO 00 do PO 28 odnosno
PP 00 do PP 48 i EP 48 po JUS-u N.C5.220. Navedeni kablovi mogu biti i bez
metalnog pla�ta;
2) instalacione provodnike P/F, P/J, P/MJ i P/MF po JUS-u N.C3.202 do
N.C3.205 (samo za ormare, telekomunikacione i merne vodove);
3) instalacione provodnike PP i PP/J po JUS-u N.C3.220 i N.C3.302;
4) instalacione provodnike GN/A i GN/AJ po JUS-u N.C3.405 i
N.C3.406;
5) provodnike sa gumenom i plasti�nom izolacijom G i P prema jugoslovenskim
standardima.
Za telekomunikacione vodove i vodove koji sluNJe za prik�u�ak mernih
sprava, mogu se, osim kablova, vodova i provodnika pod 1 do 5 stava 2.
ovog �lana, upotreb�avati i kablovi sa metalnim pla�tom TC 10 po JUS-u
N.C4.110 i prik�u�ni gajtani TG 00 do TG 50 po JUS-u N.C2.300 do N.C2.350.
Aluminijumski provodnici energetskih kablova i vodova moraju imati
presek najmanje 16 mm2. Upotreba golih aluminijumskih provodnika
nije dozvo�ena.
23*

IX. IZBOR EKSPLOZIVNE ZA�TITE ELEKTRI�NIH

POSTROJE�A U SLU�AJEVIMA �IHOVOG NORMALNOG
IZVO�E�A
�lan 61.
Sprovo�enje eksplozione za�tite elektri�nih postrojenja u slu�ajevima
njihovog normalnog izvo�enja prikazano je u Pregledu izbora eksplozione
za�tite elektri�nih postrojenja (u da�em tekstu: Pregled), koji je
od�tampan uz ovaj pravilnik i �ini njegov sastavni deo.
Ako izrada postrojenja ili radni postupci odstupaju od uobi�ajenog
stanja, treba izvr�iti izbor prema Pregledu.
U Pregledu oznake eksplozione za�tite obeleNJene su slede�im skra�enicama,
i to:
1) (Eks) = eksploziono sigurna postrojenja u smislu odredaba ovog pravilnika;
2) (S) = eksploziona za�tita u smislu odredaba Propisa o elektri�nim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a, koji �ine sastavni deo Pravilnika o elektri�nim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a i u smislu jugoslovenskog
standarda JUS N.S8;
3) Proizvo�no = izraz koji ozna�ava da elektri�ni ure�aji i instalacije
ne moraju biti u eksplozionoj za�titi, ali moraju odgovarati vaNJe�im
elektrotehni�kim propisima i standardima;
4) Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije = izraz koji ozna�ava da
elektri�ni ure�aji i instalacije ne moraju odgovarati vaNJe�im propisima
o eksplozionoj za�titi, ali moraju biti gra�eni prema vaNJe�im propisima
za vlaNJne prostorije, s tim da se goli izolovani vodovi ne smeju postav�ati
na dohvat ruke ili koristiti za za�titne vodove.
Uz skra�enice navedene su, gde je to potrebno, i pojedinosti sa pozivanjem
na odgovaraju�e �lanove ovog pravilnika.
X. ISPITIVA�E I ODR�AVA�E
1. Ispitivanje
�lan 62.
Ispitivanje eksploziono za�ti�enih (S) elektri�nih ure�aja i
eksploziono sigurnih elektri�nih postrojenja (Eks) vr�i se tipskim ispitivanjem
i ispitivanjem pojedina�nih ure�aja ili postrojenja.
Tipsko ispitivanje vr�i se ispitivanjem samo nekih elektri�nih
ure�aja, uzetih iz serijske proizvodnje, ako ti proizvodi imaju samo oznaku
tipa (a ne i redni raspored oznake tipa) i oznaku rednog fabri�kog broja.
Ako elektri�ni ure�aji iz stava 2. ovog �lana imaju i redni raspored
oznake tipa, ispitivanje svakog proizvedenog elektri�nog ure�aja vr�i se
posebno.
U pogledu tipskog i pojedina�nog ispitivanja radi izdavanja tipskog
i pojedina�nog atesta, kao i u pogledu postupka za eksploziono sigurne

elektri�ne ure�aje sa oznakom (Eks) primenjuju se odredbe Tehni�kih propisa

za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri�nih ure�aja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa, koji �ine sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektri�nih ure�aja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa.
�lan 63.
Tipskim ispitivanjem treba utvrditi eksplozionu za�titu i eksplozionu
sigurnost tipova elektri�nih ure�aja, koji se obeleNJavaju oznakom
(S) ili oznakom (Eks). O izvr�enom ispitivanju izdaje se tipski atest.
�lan 64.
Ispitivanjem pojedina�nih ure�aja koji imaju oznaku (S) ili (Eks),
treba utvrditi eksplozionu za�titu i eksplozionu sigurnost svakog pojedinog
ure�aja doma�e ili strane proizvodnje. Ovo ispitivanje treba vr�iti
na novim elektri�nim ure�ajima, poprav�enim elektri�nim
ure�ajima i elektri�nim ure�ajima �ija je eksploziona za�tita ili eksploziona
sigurnost dovedena u sumnju.
�lan 65.
Eksploziono ispravne elektri�ne ure�aje ispitane prema odredbama
�lana 64. ovog pravilnika, S-komisija obeleNJava oznakom (S) ili oznakom
(Eks) i na njih stav�a plo�icu o izvr�enom ispitivanju sa podacima u smislu
�l. 10. i 11. ovog pravilnika i podacima iz glave 15. Propisa o
elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a, koji �ine sastavni deo Pravilnika o elektri�nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a.
Elektri�ni ure�aji koji se proizvode masovno i imaju tipski atest a
nemaju broj proizvo�a�a, obeleNJavaju se oznakom (Eks) ili oznakom (S), ali
se na njih ne stav�a plo�ica sa podacima o ispitivanju, nego samo NJuti otisak:
�(Eks) ispitano� ili �(S) ispitano�.
�lan 66.
Kupci inostranih elektri�nih ure�aja treba pre nabavke da traNJe od
S-komisije mi�enje o eksploziono sigurnoj za�titi tih ure�aja.
2. OdrNJavanje
�lan 67.
OdrNJavanje i opravke eksploziono sigurnih elektri�nih ure�aja
mogu vr�iti samo stru�na lica koja su ovla��ena za izvo�enje takvih
radova shodno odredbama �l. 4, 13. i 16. ovog pravilnika.
Stru�na lica iz stava 1. ovog �lana odre�uju se pravilnikom organizacije
udruNJenog rada, odnosno druge organizacije.
�lan 68.
Lica kojima treba pismeno poveriti odrNJavanje elektri�nih ure�aja,
moraju obratiti posebnu paNJnju na ispravnost eksploziono sigurne

za�tite elektri�nih ure�aja. DuNJnost je tih lica da se staraju o aNJurnosti

pregleda ovih ure�aja i o rokovima njihovog izvr�enja.
Na�eno stanje mora biti upisano u posebnu knjigu pregleda.
�lan 69.
Zabranjeni su: radovi na odrNJavanju, opravkama i pode�avanju
elektri�nih ure�aja eksploziono sigurne za�tite dok su pod naponom; radovi
u vezi sa izmenama njihovih osigura�a, sijalica, grejnih tela i sl., kao
i radovi na pode�avanju funkcionisanja za�titnih releja i za�titnih automata.
�lan 70.
Sastavne povr�ine, sigurnosni raspori u za�titi neprodornog
oklopa i drugi sli�ni delovi za zatvaranje, moraju biti uvek �isti i premazani
tankim slojem maziva bez kiselina ili drugih sastojaka, koji nagrizaju
povr�inu.
�lan 71.
Vijci koji drNJe ku�i�ta i poklopce, kao i elektri�ne ure�aje za teme�e,
zidove ili ma�inske konstrukcije, moraju biti pritegnuti pomo�u
specijalnog k�u�a uz odre�eni pritisak, da bi se spre�ila povreda navoja.
Ti vijci treba da budu osigurani od popu�tanja pomo�u opruNJne podlo�ke
ili pomo�u sli�nih osigura�a.
�lan 72.
Na ugroNJenim mestima dozvo�eno je otvarati za�titna ku�i�ta
elektri�nih ure�aja samo ako su svi delovi ure�aja u ku�i�tu u beznaponskom
stanju, a pored toga efikasno za�ti�eni od dodira.
Izuzetno od odrecbe stava 1. ovog �lana, licima koja su dobro
upoznata sa elektri�nim ure�ajem dozvo�eno je, pod nadzorom odgovornog
lica, da ostave ulazne steza�ke elektri�nog ure�aja pod naponom u ci�u
kontrole naponskog stanja, i to pri iskop�anom naponu u ostalim delovima
ure�aja.
�lan 73.
Na eksploziono sigurno za�ti�enim elektri�nim postrojenjima ne
smeju se vr�iti izmene koje bi mogle umanjiti njihovu eksplozionu
za�titu. Na postoje�oj eksplozionoj sigurnoj za�titi ne smeju se vr�iti
nikakve izmene bez prethodno pribav�enog mi�enja S-komisije.
Odredba stava 1. ovog �lana vaNJi i za eksploziono za�ti�ena
elektri�na postrojenja na mestima ugroNJenim od eksploziva.
�lan 74.
Radionice koje vr�e opravke eksploziono sigurnih ili eksploziono
za�ti�enih ure�aja duNJne su da stav�aju na njihova ku�i�ta plo�icu sa nazna�enjem
izvr�ene opravke.

PREGLED IZBORA EKSPLOZIONE ZA�TITE ELEKTRI�NIH POSTROJE�A U SLU�AJEVIMA �IHOVOG

NORMALNOG IZVO�E�A
(�lan 61. Pravilnika)
Redni Dozvo�eni elektri�ni ure�aji i instalabroj
Vrste eksploziva i opis mesta Opasnosti cije, odnosno na�in za�tite tih ure�aja i
instalacija
12 3
4
1. Crni barut i njemu sli�ni eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za me�anje, drob�enje, ribanje,
gnje�enje, usitnjavanje u zrnca, prosejavanje,
poliranje, namotavanje
2) me�uskladi�ta za barut u ba�vama, vre�ama
itd.
3) prostorije za pakovanje
4) skladi�ta za otpremu spremnog, upakovanog
baruta
Fina lako zapa�iva pra�ina
Fina lako zapa�iva pra�ina
Mala koli�ina pra�ine
2. Bezdimni nitrocelulozni barut sa rastvara�ima
Mesta:
1) skladi�ta nitroceluloze, ovlaNJene
vodom i rastvara�em
2) prostorije za odstranjivanje masno�e i sl.
alkoholom, za gnje�enje, presovanje i
prethodno su�enje
3) prostorije za rezanje, prosejavanje i
su�enje u vakuumu
4) prostorije za vlaNJenje
5) prostorije za su�enje, grafitiranje, prosejavanje,
otpra�ivanje
6) me�uskladi�ta; prostorije za pakovanje
Opasnost postoji ako se
nitroceluloza osu�i
Eksplozivne sme�e zapa�ivih
para sa vazduhom
Eksplozivne sme�e zapa�ivih
para sa vazduhom i
barutna pra�ina
Suva barutna pra�ina
Pra�ina
Preklopnici za merne ure�aje: (Eks),
�lan 38. ta�ka 1. pod d)
Prekida�i: (Eks), �lan 38.
Sveti�ke: (Eks), �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
Sveti�ke: (Eks), �lan 49.
Sveti�ke: (Eks), �lan 49.
Kablovi i provodnici, prekida�i, sve-
ti�ke: proizvo�no, ali kao za vlaNJne
prostorije
(S) za sredstva za vlaNJenje sa ta�kom
zapa�ivosti ispod 210 C. Kod ostalih
ovlaNJiva�a proizvo�no, ali kao za vlaNJne
prostorije
(Eks) ili (S)
(Eks) ili (S)
(Eks)
(Eks)
(Eks)

12 3
4
7) skladi�ta za otpremu spremnog, zapa-
kovanog baruta
3. Bezdimni nitroglicerinski barut bez rastvara�a
Mesta:
1) skladi�ta za vlaNJne sirovine
2) prostorije sa ribalicama, gnje�ilicama,
va�cima, presama i pruNJastim presama
3) prostorije za rezanje, su�enje, grafitiranje,
prosejavanje, rezanje presovanih
delova
4) me�uskladi�ta; prostorije za me�anje
5) prostorije za pakovanje
6) skladi�ta za otpremu spremnog, zapakovanog
baruta
4. Pikrinska kiselina
Mesta:
1) prostorije za nitriranje, razre�ivanje,
pranje
2) prostorije za su�enje, prosejavanje i
pakovanje
3) me�uskladi�ta
4) skladi�ta za otpremu spremne, upakovane
pikrinske kiseline
Opasnost pri isu�enju
Opasnost pri isu�enju
Pra�ina
Mogu�nost ulaska pra�ine
Vodom raskva�ena kiselina
Pra�ine, pikrati
Pra�ine, pikrati
5. Trinitrotoluol i sli�na aromatska nitrojedinjenja
Mesta:
1) prostorije za mononitriranje
2) prostorije za binitriranje i trinitriranje,
ode�enje za pranje, me�uskladi�te
odlivenih proizvoda, prostorije za
su�enje u vakuum kotlu
Eksplozivne sme�e para sa
vazduhom
Eksplozivne sme�e para sa
vazduhom i sublimati
Kablovi i provodnici � prekida�i, sveti�ke:
proizvo�no, ali kao za vlaNJne
prostorije
(Eks)
(Eks)
(Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvo�no, ure�aji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
(Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvo�no, ure�aji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
(S)
(Eks) ili (S)

12 3
4
3) prostorije za granuliranje, mlevenje,
su�enje, prostorije za pakovanje
4) prostorije za prekristalizaciju sa gorivim
rastvorima
5) me�uskladi�ta
6) skladi�ta za otpremu spremnog, upakovanog
eksploziva
6. Nitropentaheksogen i sli�na nitrojedinjenja
Mesta:
1) prostorije za nitriranje i pranje, me�u-
skladi�ta
2) prostorije za prekristalizaciju sa
zapa�ivim rastvara�ima
3) prostorije za su�enje, prosejavanje i
pakovanje
40 me�uskladi�ta
5) skladi�ta za otpremu spremnog, upakovanog
eksploziva
7. U�ani i NJelatinski eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za nitriranje, odvajanje,
pranje, naknadno ode�ivanje i fil-
triranje, skladi�tenje i odvodnjavanje
sporedne prostorije koje su od prostorija
za nitriranje i drugih prostorija ode�ene
sredstvima protiv ulaska grube pra�ine
i vodenog mlaza (odgovaraju�a
oznaka IP 33)
Pra�ina Prekida�i i ure�aji za uprav�anje,
termi�ki ure�aji, ure�aji za su�enje:
(Eks) �l. 38, 39. i 40.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
Eksplozivne sme�e para sa (Eks) ili (S)
vazduhom
Pra�ina (Eks)
Proizvo�no, ure�aji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
VlaNJan eksploziv (Eks)
Eksplozivne sme�e para sa (Eks) ili (S)
vazduhom
Pra�ina Kao u rednom broju 5 pod 3
Pra�ina Proizvonjno, ure�aji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
Kao u rednom broju 2 pod 7
U�ani eksplozivi Prekida�i i ure�aji za uprav�anje,
termi�ki ure�aji, ure�aji za su�enje:
(Eks) �l. 38, 39. i 40.
Utika�i i utika�ke kutije: (Eks) �lan 48.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
(prozirni delovi od stakla, a od drugog
materijala samo ako je taj materijal
ispitan za upotrebu na pomenutim
mestima)
Merni instrumenti: (Eks)

12 3
4
2) prostorije za proizvodnju sirove barutne Opasnost pri isu�enju (Eks)
mase
3) prostorije za su�enje kolodijum-vune Eksplozivna pra�ina Sveti�ke: (Eks) �lan
49.
(grani�na temperatura 80% C, grupa
pa�enja T 5 prema (S)).
Merni instrumenti: (Eks)
4) prostori za me�anje i gnje�enje Prekida�i i ure�aji za uprav�anje: (Eks)
�lan 38.
Termi�ki ure�aji i ure�aji za grejanje:
(Eks) �lan 39.
sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
5) prostorije za patroniranje (Eks)
6) prostorije za parfiniranje, pakovanje, (Eks)
me�uskladi�tenje
7) skladi�ta za otpremu spremnog, upakova-Proizvo�no, ali kao u rednom broju 2
nog eksploziva pod 7
8. Eksplozivi na bazi amonija�ne �alitre i ostali eksplozivi sli�ni barutu
Mesta:
1) prostorije za mlevenje, prosejavanje i
su�enje �alitre perhlorata, drvenog
bra�na itd.
2) prostorije za rastvaranje aromatskih
nitrojedinjenja
3) prostorije za izradu smese eksploziva
4) prostorije za patroniranje
5) prostorije za parafiniranje, pakovanje i
me�uskladi�tenje
6) skladi�ta za otpremu spremnog, upakova-
nog eksploziva
Pra�ina Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
i u za�titi od pra�ine prema IP
43 (za motore IP33, za razvodne table IP 43)
Sublimati, prskanje eks-(Eks)
ploziva
Pra�ina (Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
u rednom broju 2 pod 7
9. Hloratni eksplozivi
Mesta:

12 3
4
1) prostorije za mlevenje i prosejavanje
hlorata
2) prostorije za me�anje i patroniranje
3) prostorije za kva�enje hloratnih eksploziva,
pakovanje i me�uskladi�tenje
4) skladi�ta za otpremu spremnog, upakovanog
eksploziva
10. �tapini i �tapini sa crnim barutom
Mesta:
1) prostorije za prosejavanje: mesta za
punjenje crnim barutom
2) prostorije za opredanje
3) ostale prostorije
11. Inicijalni eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za kuvanje NJivinog fulminata
(alkohol)
2) prostorije za taloNJenje i pranje
3) prostorije za su�enje, me�anje i prosejavanje,
skladi�tenje smesa za inicijalne
eksplozive sa temperaturom pa�enja
preko 180 �C
4) predprostorije prostorija navedenih u
ta�ki 11. pod 3
5) prostorije za punjenje kapisli
6) prostorije za presovanje kapisli
Pra�ina
Pra�ina
Pra�ina
Pra�ina
Pra�ina eksploziva
Eksplozivne smese para sa
vazduhom
Kristali eksploziva
Pra�ina eksploziva
Pra�ina
Pra�ina
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
i u za�titi od pra�ine prema IP 43 (za
motore IP 33, za razvodne table IP 43)
Kao u rednom broju 8 pod 1
(Eks)
Proizvo�no a ure�aji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
Preklopnici za merne ure�aje (Eks) �lan
38.
Sveti�ke: (Ex) iz �lana 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
Proizvo�no
(S)
(Eks)
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne pro-
storije: Kablovi i provodnici za vlaNJne
prostorije.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instumenti: (Eks)
Prekida�i: (Eks) �lan 38.
(Eks)

364
1 2 3 4
7) prostorije za pakovanje, preglede i za
ostale poslove
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
8) skladi�ta za otpremu spremnih, upakovanih
kapisli
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije:
Kablovi provodnici, prekida�i,
sveti�ke.
9) prostori za punjenje Pra�ina Prekida�i i ure�aji za uprav�anje: (Eks)
�lan 38.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
10) prostorije za presovanje, redovno spojene
sa prostorijama za reviziju, pakovanje,
etiketiranje i ostale prostorije
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
11) skladi�ta za otpremu spremnih i upakovanih
kapica
proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije:
Kablovi i provodnici, prekida�i,
sveti�ke
12) prostorije za proizvodnju mase za poniranje,
poniranje i su�enje
Pra�ina eksplozivne gasne
smese sa vazduhom
(S)
13) prostorije za manipulaciju i ostale
prostorije, otpremna skladi�ta za upakovanu
robu
Proizvo�no
12. Pirotehni�ka, signalna i rasvetna sredstva
Mesta:
1) prostorije za me�anje, prosejavanje i
su�enje, kao i skladi�tenje smesa
Pra�ina Preklopnici za merne ure�aje: (Eks) �lan
38. Termi�ki ure�aji i ure�aji za grejanje:
(Eks) �lan 39.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
2) prostorije za izradu testaste mase
pomo�u rastvaranja
Eksplozivne gasne smese (Eks) ili (S)
3) prostorije za punjenje i presovanje Pra�ina (Eks)
4) radna mesta sa presovanim sastavima (Eks)
5) prostorije za su�enje laka kod signalnih
sredstava
Eksplozivne gasne smese (S)
6) ostale radne prostorije i prostorije za
pakovanje
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije

12 3
4
7) skladi�ta za otpremu spremnih, upakova-Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostonih
pirotehni�kih proizvoda rije: kablovi i provodnici, prekida�i i
sveti�ke
13. Baruti za patrone
Mesta:
1) prostorije za prosejavanje baruta Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)
2) prostorije za punjenje Proizvo�no, ma�ine za punjenje (Eks)
3) ostale prostorije Proizvo�no
4) prostorije sa barutom u otvorenim posu-(Eks)
dama
5) ostale prostorije Proizvo�no
14. Raznovrsna municija
Mesta:
1) pripremne prostorije Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)
2) prostorije za uskladi�tenje, pripremu i Proizvo�no, ali kao za vlaNJne
prostosu�enje
�alitre rije i sa za�titom od prodiranja pra�ine
prema IP 54 (odnosno IP 33 za motore, a IP
54 za razvodne table)
3) prostorije sa rastvorenim eksplozivima Sublimati i pra�ina (Eks)
4) prostorije za mehani�ku obradu Pra�ina (Eks)
5) ostale radne prostorije, ako ima eksplo-Pra�ina (Eks)
ziva u otvorenim posudama
6) prostorije za rad sa upakovanim eksplo-Proizvo�no, ali kao za vlaNJne
prostozivom
za sastav�anje projektila, uvijanje rije
upa�a�a itd.
7) prostorije za preuzimanje i otpremu, kao Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostoi
skladi�tenje gotove municije rije
15. Eksplozivi za proizvodnju otpresaka i naboja za pa�enje
Mesta:
1) prostorije za me�anje, prosejavanje, Pra�ina Prik�u�ci i ure�aji za uprav�anje:
(Eks)
punjenje i merenje �lan 38.
Sveti�ke: (Eks) �lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
2) prostorije za presovanje i obrub�ivanje (Eks)

12 3
4
3) prostorije za rad sa otprescima, za ume-
tanje kapisli i parafiniranje
4) prostorije za pakovanje i preuzimanje, kao
i skladi�tenje gotovih otpresaka i
naboja za pa�enje
16. Eksplozivi za proizvodnju u laboratorijama
Mesta:
1) prostorije za laboratorijsku pro-
izvodnju eksploziva, ispitivanje, obradu i
uskladi�tenje
2) su�nice za eksplozive
17. Ostali eksplozivi, ako su eksplozivni pri proizvodnji ili preradi
Mesta:
1) prostorije u kojima se proizvode, upo-
treb�avaju i obra�uju teku�i eksplozivi
ako je njihova ta�ka zapa�ivosti ispod
55� S ili ako su zagrejani iznad tempera-
ture svoje ta�ke zapa�ivosti
2)
prostorije za proizvodnju u kojima se
upotreb�avaju zapa�ivi rastvara�i sa
ta�kom zapa�ivosti ispod 55� C
3) prostorije za mlevenje, prosejavanje,
su�enje
4) prostorije za proizvodnju u kojima se
nalaze materije u suvom stanju sa tempe-
raturom pa�enja, odnosno raspadanja
ispod 180� S
5) prostorije za me�anje i da�u obradu
6) prostorije za pakovanje i skladi�tenje
(Eks)
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prostorije
(Eks)
(Eks) ili (S)
(Eks) ili (S)
(Eks)
Ne dozvo�ava se upotreba elektri�nih
ure�aja bez posebnog odobrenja
(Eks)
Proizvo�no, ali kao za vlaNJne prosto-
rije
Izvr�ene opravke moraju biti upisane u knjigu pregleda i u knjigu opravki i
obavezno se unose u kartoteku
odnosnog ure�aja. Ova kartoteka se mora voditi aNJurno pre sme�taja oprav�enog
ure�aja u skladi�te, odnosno
pre otpreme tog ure�aja u pogon.
Odredbe ovog �lana odnose se i na radionice koje vr�e opravke za sopstvene pogone.

XI. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE

�lan 75.
Tehni�ke karakteristike elektri�nih postrojenja koja su na dan stupanja
na snagu ovog pravilnika zate�ena u pogonskim prostorijama u kojima
se radi sa eksplozivima, moraju se u roku od jedne godine od dana stupanja na
snagu ovog pravilnika dovesti u sklad sa odredbama ovog pravilnika.
Odredbe stava 1. ovog �lana shodno �e se primenjivati na dokumentaciju
i nacrte elektri�nih postrojenja iz tog stava.
�lan 76.
Organizacije udruNJenog rada i druge organizacije koje imaju pogonske
i druge prostorije u kojima se radi sa eksplozivima, duNJne su u roku
od 30 dana odrediti stru�na lica iz �l. 13, 16. i 67. ovog pravilnika, a u
roku od 90 dana doneti pravilnik shodno �lanu 17. ovog pravilnika. Ovi
rokovi po�inju da teku od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Za postrojenja
koja se tog dana zateknu u pogonu vaNJe odredbe �l. 4, 13, 15, 16. i 18.
ovog pravilnika. Ako se utvrdi da ne postoji tehni�ka dokumentacija za
elektri�na postrojenja, odnosno da ta dokumentacija nije u skladu sa odredbama
ovog pravilnika, treba postupiti na na�in predvi�en ovim pravilnikom
za nova postrojenja.
�lan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.
Tabela 1.
Temperature pa�enja i temperature raspadanja eksploziva
Naziv eksploziva
1 2
Amonijum hlorat 130� C
Tetracen 135 do 137� C
�ivin fulminat 150 do 165� C
Nitromanit 160 do 170� C
Kalcijumazid 180� C
Tetranitrometilanilin 185 do 195� C
Dinitrohlorhidrin 190 do 205� C
Stroncijumazid 194 do 200� C
Nitroceluloza 195 do 205� C
Barijumazid 200 do 210� C
Nitroglicerin 200 do 205� C
Pentaeritrit-tetranitrat 200 do 205� C
Nitroglikol 215 do 220� C
Trinitrorezorcin 220 do 225� C
Tetranitroanilin 220 do 230� C
Heksogen 230� C
Heksanitrodifenilamin 240 do 250� C

1 2
Trinitrokrezol 270 do 290� C
Olovotrinitrorezorcinat 275 do 280� C
Srebroazid 275 do 290� C
Trinitroanisol 280 do 295� C
Trinitrotoluol 295 do 300� C
Pikrinska kiselina 300 do 310� C
Amonijumperhlorat 305 do 310� C
Olovoazid 320 do 360� C
Trinitroksilol 325 do 330� C
Dinitrotoluol 330� C
Trinitronaftalin 350 do 355� C
Trinitrohlorbenzol 395� C
Tabela 2.
Temperature pa�enja i temperature raspadanja eksploziva koji se koriste u
zanatstvu
Naziv eksploziva
�elatinski dinamit 180 do 190� C
Gurdinamit 195 do 200� C
Eksplozivni NJelatin 202 do 208� C
Amon-Gelit 1 205 do 212� C
Eksplozivna �alitra 305 do 315� C
Crni barut 310 do 315� C
Hloratil 1 324 do 332� C
Tabela 3.
Temperature pa�enja i temperature raspadanja peroksida i sredstava za naduvavanje
(porofori)
Naziv
Nitril azoizobuterne kiseline (Azo-izo-butironitril (porofor N) 102 do 105� C
Benzoilperoksid (dibenzoilperoksid) 107 do 110� C
Persir�etna kiselina (peroksisir�etna kiselina) 110� C
Dinitrodimetilsulfid 110� C
Cikloheksanonperoksid (1-Oxy-1-hydroksildicyklohexilperoxid) 118 do 120� C
Butilpermaleinat � tercijalni 134 do 137� C
Butilperbenzoat � tercijalni 136 do 150� C
Metiletilketonperoksid 138� C
Benzolsulfohidrazid 143 do 145� C
Butilperacetat � tercijalni 144 do 150� C
Bis-(terc. � Butilperoxy)-butan 150 do 158� C
Benzoldisulfohidrazid 154 do 158� C
Dinitrozopentametilentetramin 195 do 206� C

Dodatak 1.
Za�tita od dodira delova pod naponom i za�tita ure�aja od prodora stranih
tela i pra�ine
Prva oznaka karakteristi�nog
broja
Tip za�tite
0
Nema za�tite od dodira delova pod naponom.
Nema za�tite ure�aja od prodora stranih tela i pra�ine.
1
Za�tita od slu�ajnog dodira unutra�njih delova pod napo-
nom delovima �ovekovog dela.
Za�tita od prodora velikih stranih tela (� ve�i od 50 mm)
2 Za�tita delova pod naponom od dodira prstima.
Za�tita od ulaska stranih tela srednje veli�ine (� ve�i od
12 mm)
3 Za�tita delova pod naponom od dodira alatom, NJicom ili
predmetima �ija je deb�ina ve�a od 2 mm. Za�tita od ulaska
malih stranih tela.
4 Za�tita delova pod naponom od dodira alatom, NJicom ili
predmetima �ija je deb�ina ve�a od 1 mm.
Za�tita od malih stranih tela (� ve�i od 1 mm), osim
otvora za provetravanje (ulazni i izlazni otvori za rashladna
sredstva) i otvora za ispu�tanje kondenzata iz zatvorenih
ma�ina, koje mogu imati stepen za�tite 2.
5 Potpuna za�tita delova pod napnom.
Za�tita od �tetnih koli�ina pra�ine.
Ulazak pra�ine nije potpuno onemogu�en, ali pra�ina ne
moNJe u�i u koli�ini koja bi ometala normalan pogon.
6 Potpuna za�tita od delova pod naponom.
Za�tita od ulaska pra�ine.
NAPOMENA: Stepeni za�tite navedeni pod 3 i 6 ne odnose se na rotacione
elektri�ne ma�ine
24 369

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTR�NERGETSKA
POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom reguli�u se tehni�ki normativi koji se moraju
primenjivati pri izgradnji i rekonstrukciji elektr�nergetskih postrojenja
nazivnog napona iznad 1000 V izme�u bilo kojih delova u postrojenju
(u da�em tekstu: postrojenje).
Na elektr�nergetska postrojenja u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj
industriji, na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih
sme�a i na elektri�nim NJeleznicama, uk�u�uju�i i ure�aje na vozilima i
kontaktne vodove, kao i na elektr�nergetska postrojenja za posebne namene
(kao �to su: postrojenja za napajanje antenskih ure�aja na planinskim
vrhovima, postrojenja elektrofiltara i sl.) primenjiva�e se posebni propisi.
�lan 2.
NiNJe navedeni izrazi upotreb�eni u ovom pravilniku imaju slede�a
zna�enja, i to:
1) nazivni napon, nazivna struja, nazivna snaga i nazivna frekvencija
su vrednosti kojima se ozna�avaju elektri�ne naprave, vodovi i pribor;
2) dinami�na �vrsto�a je otpornost prema mehani�kom razaranju usled
dejstva spo�a�njih sila ili sila prouzrokovanih dejstvom elektri�ne
struje;
3) termi�ka �vrsto�a je otpornost prema razaranju usled dejstva
toplote prouzrokovane elektri�nom strujom;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 4/74. �lanovi 143, 144.
i 145.
stav�eni su van snage dono�enje Pravilnika o tehni�kim normativma za za�titu
niskonaponskih
mreNJa pripadaju�ih transformatorskih stanica �SluNJbeni list SFRJ�, broj 13/78.
�lan 2 t. 14-40. i �l. 66-158. ovog pravilnika prestali su da vaNJe danom stupanja
na snagu
Pravilnika o tehni�kim normativima za uzem�enja elektr�nergetskih postrojenja
nazivnog napona
iznad 1000 V �SluNJbeni list SRJ�, broj 61/95.

4) dielektri�na �vrsto�a je otpornost na proboj ili preskok

elektri�ne izolacije elektri�nim lukom pri dejstvu elektri�nog napona;
5) pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni
prostori, odre�eni za sme�taj i pogon elektr�nergetskih i drugih postrojenja,
u koje u redovnom pogonu imaju pristup i lica koja nisu zapo�ena
na odrNJavanju postrojenja ili na njihovom rukovanju;
6) elektri�ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni
prostori odre�eni prvenstveno za sme�taj i pogon postrojenja u
kojima se smeju baviti samo lica koja odrNJavaju takva postrojenja ili njima
rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije moNJe biti dozvo�en
samo pod stru�nim nadzorom;
7) zatvorene elektri�ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama
ili ogra�eni otvoreni prostori, odre�eni isk�u�ivo za sme�taj i pogon
elektri�nih postrojenja, koji su u toku pogona tih postrojenja zak�u�ani i
u njima je povremen pristup dozvo�en samo za to ovla��enim licima;
8) vlaNJne, mokre i sli�ne pogonske prostorije su prostorije u kojima
je usled dejstva vlage, toplote, hemijskih ili drugih materija ugroNJena
elektri�na izolacija, te su za obezbe�enje redovnog pogona neophodne posebne
mere;
9) poNJarom ugroNJene pogonske prostorije su prostorije u kojima se
nalaze ili stvaraju lako zapa�ive materije, pa postoji opasnost od izbijanja
poNJara izazvanog pogonom elektri�nih ure�aja;
10) eksplozijom ugroNJene pogonske prostorije su prostorije u kojima
se nalaze ili stvaraju eksplozivne materije, �iju eksploziju mogu izazvati
elektri�ni ure�aji u pogonu;
11) trajan pogon je pogon pri kome se dostiNJe toplotna ravnoteNJa stalna
temperatura naprave u pogonu pri odre�enoj temperaturi okoline;
12) prekidan pogon je pogon pri kome se elektri�ne napreve uk�u�uju
i isk�u�uju u vremenskim razmacima koji nisu dovo�ni da se naprava
ohladi do temperature rashladnog sredstva;
13) kratkotrajan pogon je pogon pri kome se elektri�ne naprave
uk�u�uju i isk�u�uju u vremenskim razmacima u kojima se naprava rahla�uje
do temperature rashladnog sredstva, dok je trajanje pogona nedovo�no
da se pri zagrevanju postigne toplotna ravnoteNJa - usta�ena temperatura;
Ta�ke 14�40. prestale su da vaNJe.
II. POSTROJE�A
1. Op�ti uslovi
�lan 3.
Postrojenja i delovi elektr�nergetskih postrojenja moraju se
projektovati i izvoditi tako da se obezbedi ispravan rad postrojenja i
sigurnost lica zapo�enih na njihovom rukovanju i odrNJavanju i okoline.
Mere za�tite od poNJara postrojenja, njegovih delova i opreme, a posebno
za�tita obrtnih elektri�nih ma�ina, transformatora i induktivnih
otpora, rasklopnih naprava, polaganje elektr�nergetskih vodova i
kablova, sprovode se prema Tehni�kim propisima za specijalnu za�titu
elektr�nergetskih postrojenja od poNJara (Dodatak �SluNJbenog lista
24*

SFRJ�, broj 16/66), koji su sastavni deo Pravilnika o tehni�kim propisima

za specijalnu za�titu elektr�nergetskih postrojenja od poNJara �SluNJbeni
list SFRJ�, broj 16/66.
Za�tita elektr�nergetskih postrojenja od udara groma i postav�anje
gromobranskih ure�aja moraju biti u skladu sa odredbama Pravilnika
o tehni�kim propisima o gromobranima �SluNJbeni list SFRJ�, broj
13/68.
Pojave pri normalnim uslovima rada postrojenja, kao i pri
kvarovima, kao �to su: elektri�na i dinami�ka naprezanja, zagrevanje,
elektri�ni luk ili druge odgovaraju�e pojave (varni�enje, izbacivanje gasova
i dr.), ne smeju ugroziti zapo�eno osob�e i okolinu.
�lan 4.
Na isk�u�enom delu postrojenja treba stvoriti uslove za bezbedan
rad osob�a koje vr�i pregled, zamenu i remont ure�aja, aparata i konstrukcija,
ne smetaju�i susednom delu postrojenja.
�lan 5.
U postrojenju treba obezbediti mogu�nost lakog prevoza opreme.
�lan 6.
Postrojenje treba da bude izgra�eno tako da se pripadaju�i ure�aji i
veze ne preoptere�uju elektri�nim, dinami�kim i termi�kim naprezanjima
pri normalnom radu postrojenja.
�lan 7.
Delovi postrojenja moraju se postaviti pregledno da bi se manipulacije
mogle izvoditi brzo i sigurno.
�lan 8.
Konstrukcije na koje je postav�ena oprema moraju izdrNJati optere�enja
usled teNJine ure�aja, dejstva vetra i zale�ivanja, od sila koje nastupaju
pri manipulacijama, radu ure�aja i pri kratkim spojevima, kao i od
drugih uticaja kojima konstrukcija moNJe biti izloNJena.
�lan 9.
U zonama zaga�enog vazduha koji moNJe �tetno dejstvovati na delove
postrojenja, treba preduzeti posebne mere za siguran rad postrojenja, i to:
1) primeniti postrojenja u zatvorenim prostorijama i oklop�ena
postrojenja;
2) postrojenja postaviti u poloNJaj pogodan s obzirom na naj�e��i
smer vetra;
3) projektovati postrojenja sa �to jednostavnijim �emama;
4) primeniti poja�anu izolaciju postrojenja;
5) obezbediti postrojenja od prodiranja pra�ine, �tetnih gasova ili
pare;
6) u postrojenjima na otvorenom prostoru upotrebiti materijale
otporne prema uticajima sredine;
7) predvideti instalacije za pranje izolatora i sl.

�lan 10.
Na postrojenjima u zonama niskih temperatura vazduha treba, po potrebi,
obezbediti zagrevanje ure�aja i njihovih mehanizama da bi se obezbedio
pravilan rad i spre�ilo oro�avanje.
Izolaciona masa kojom se dolivaju ure�aji mora biti otporna prema
niskoj temperaturi. OdrNJavanje potrebne temperature za releje, brojila i
merne instrumente treba vr�iti prema uputstvu njihovih proizvo�a�a.
�lan 11.
U postrojenjima treba, po pravilu, upotrebiti gole provodnike.
�lan 12.
Spajanje provodnika od razli�itih materijala i njihovo spajanje sa
ugra�enom opremom treba vr�iti tako da se izbegne eventualna pojava
korozije (specijalnim bimetalnim spojnicama ili presvla�enjem).
Lem�enje i upletanje provodnika nije dozvo�eno.
�lan 13.
Pokaziva�e nivoa u�a na ugra�enoj opremi, koju karakteri�u stanje
opreme, treba postaviti tako da se omogu�i bezbedan nadzor osob�u kad je
postrojenje pod naponom (npr. sa strane prolaza, ulaza u �eliju).
�lan 14.
Odstojanje od poda do slavine za uzimanje uzorka u�a iz ugra�ene
opreme treba da iznosi najmanje 200 mm.
�lan 15.
Energetski transformatori i sinhroni kompenzatori sa prisilnim
hla�enjem moraju imati ure�aj za ru�no i automatsko pu�tanje i zaustav�anje
ure�aja za cirkulaciju rashladnih sredstava.
�lan 16.
Zna�ajna postrojenja treba, po pravilu, da imaju sopstveni izvor
elektri�ne energije (ku�ni transformator) za podmirivanje sopstvenih
potreba (osvet�enje, napajanje pomo�nih ure�aja i sl.). Sveti�ke treba postaviti
tako da se omogu�i njihovo bezopasno odrNJavanje (pregled, zamena
sijalica i sl.).
�lan 17.
Zna�ajna postrojenja treba, po pravilu, da imaju telekomunikacionu
vezu.
�lan 18.
Platoi postrojenja treba da imaju dovo�an nagib da bi se odvodila
voda za vreme najja�ih p�uskova.
�lan 19.
Postrojenja na stepenastim platoima treba posebno obezbediti od
bujica.

�lan 20.
Pri odabiranju lokacije za postrojenja posebnu paNJnju treba obratiti
na mogu�nost odronjavanja, bujica i klizanja terena.
�lan 21.
Treba izbegavati postav�anje postrojenja na plavne terene. Ako je
neophodno njihovo postav�anje na plavne terene, treba preduzeti sve potrebne
mere protiv plav�enja postrojenja.
�lan 22.
Razmak izme�u delova postrojenja i drve�a treba da bude toliki da ne
nastane o�te�enje postrojenja pri eventualnom padu drve�a.
�lan 23.
Izgradnju postrojenja na tresetu treba izbegavati.
Ako je neophodno podi�i postrojenje na tresetu treba sloj peska ili
�unka deb�ine 100 mm nasuti po celom terenu ispod postrojenja, uk�u�uju�i
i protivpoNJarnu zonu oko postrojenja �irine najmanje 10 m, ili
preduzeti druge odgovaraju�e mere.
�lan 24.
Prostor oko svih razvodnih postrojenja treba, po pravilu, da bude
ogra�en spo�a�njom ogradom visine najmanje 1,80 m.
�lan 25.
Postav�anje ograde nije neophodno za razvodna postrojenja u zgradama
�uvanih industrijskih objekata i za razvodna postrojenja u zgradama u nase�ima
i gradovima, u koja je na siguran na�in onemogu�en pristup nepozvanih
lica. Ograda nije potrebna ni za transformatorske stanice na
stubovima, ako su delovi pod naponom na visini od najmanje 5 m iznad zem�e.
�lan 26.
Metalne konstrukcije razvodnih postrojenja, naro�ito delove sme�tene
u zem�i i kablovskim kanalima, treba za�tititi od korozije.
�lan 27.
Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti tablice za upozorenje
na opasnost od dodira i pribliNJavanja delovima postrojenja pod naponom.
Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti i natpise koji ozna�avaju
namenu pojedinih po�a, �elija, prostora, prik�u�aka i sl., radi upozorenja
osob�a pri eksploataciji, pregledu i odrNJavanju postrojenja.
�lan 28.
Elektri�na instalacija za za�titu, komandu, merenje, signalizaciju i
osvet�enje, koja se nalazi u blizini naprave sa u�em, treba da ima provodnike
sa izolacijom otpornom prema u�u.

�lan 29.
Svako razvodno postrojenje mora biti izgra�eno tako da se moNJe odvojiti
od napona pomo�u naprava za rastav�anje, sa vid�ivim mestima rastav�anja,
i to kao celina, a kod prostornih postrojenja - i u njegovim
bitnim delovima.
U razvodnom postrojenju treba da se svi ogranci koji sluNJe za razvo�enje
struje isk�u�uju pojedina�no ili grupno pomo�u prekida�a.
Izuzetno prekida�i mogu biti postav�eni i van odnosnog postrojenja
(u susedno postrojenje), ako su na takvom mestu sa kojim se moNJe uspostaviti
brzo i pouzdano sporazumevanje pri manipulacijama.
Izme�u generatora ili transformatora i njemu pripadaju�eg prekida�a
(blok-spoj) nije uvek potreban rastav�a�.
�lan 30.
U ograncima u kojima nije predvi�en rastav�a� za odvajanje ogranka,
treba to ozna�iti natpisom za upozorenje.
�lan 31.
Ako prekida� moNJe da dobije napon obostrano (npr. u prstenastim
vodovima), treba na vid�ivim mestima ispred i iza prekida�a predvideti
rastav�a�e.
�lan 32.
Veza razvodnih po�a sa sabirnicama treba da je izvedena tako da
svaki ogranak ili grupa ogranaka moNJe da se rastavi od sabirnica, ili da
pojedini odseci sabirnica budu odvojeni.
�lan 33.
Polaritet, odnosno redosled faza treba na kablovima i vodovima
vid�ivo ozna�iti na pogodnim mestima.
2. Postrojenja u zgradama
�lan 34.
Nose�e konstrukcije za razvodne ure�aje moraju biti od metala ili od
drugog nezapa�ivog materijala.
Drvo se moNJe upotrebiti samo za za�titne pre�age.
�lan 35.
Hodnici i prostorije za prilaNJenje razvodnim postrojenjima u zgradama
i kod razvodnih nose�ih konstrukcija treba da su dovo�no �iroki i
visoki.
Hodnici i prostorije iz stava 1. ovog �lana treba da su izvedeni tako
da je prolazak lak, a u njima se ne smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da
ometaju prolaNJenje.

�lan 36.
Slobodna �irina hodnika u razvodnim postrojenjima visokog napona
u zgradama mora iznositi, i to:
1) pri jednorednom rasporedu:
� za kontrolu 800 mm
� za rukovanje 1000 mm
2) pri dvorednom rasporedu:
� za kontrolu 1000 mm
� za rukovanje 1200 mm
�lan 37.
Ako su postav�ene samo pre�age prema �lanu 39. stav 1. ta�ka 1.ovog
pravilnika ili su u pitanju duNJi hodnici, preporu�uju se odgovaraju�e �irine
hodnika, ve�e od �irina iz �lana 36. ovog pravilnika.
�lan 38.
Visina od poda do neza�ti�enih delova ure�aja pod naponom u hodnicima
u prostorijama za prilaNJenje treba da iznosi 2.200 mm, uve�ana za
vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz �lana 282. ovog pravilnika,
a za odgovaraju�i napon. Ta visina ne moNJe biti manja od 2.500 mm.
�lan 39.
Rastojanje za�titnih pregrada odnosno pre�aga od delova koji su postav�eni
iza njih i nalaze se pod naponom, treba da iznosi najmanje:
Vrsta za�tite Rastojanje u mm
1) pre�age 100 + vrednost iz tablice VIII iz �lana 282.
ovog pravilnika za odgovaraju�i napon, ali
najmanje 500 mm
2) retke mreNJe otvora 20 do 60 mm 60 + vrednost iz tablice VIII za odgovaraju�i
napon
3) krute mreNJe otvora do 20 mm sa 20 + vrednost iz tablice VIII za odgovaraju�i
pre�nikom NJice od najmanje 2 mm napon
i pregrade od lima
Pri tom visina za�titnih pre�aga iz ta�ke 1. stava 1. ovog �lana
iznosi oko 1,00 m, a visina za�titnih pregrada iz ta�. 2 i 3. tog stava �
najmanje 1,80 m.
Najmanja rastojanja navedena u stavu 1. ovog �lana vaNJe za slede�e
visine delova pod naponom ra�unate od poda, i to:
� za vrste za�tite iz ta�. 1. i 2. stava 1. ovog �lana za visinu do 2,00 m;
� za vrstu za�tite iz ta�ke 3. stava 1. ovog �lana za visinu do 1,80 m;
ako je visina preko 1,80 do 2,00 m vaNJe rastojanja iz ta�ke 2. tog stava.
Za visine preko 2,00 m rastojanja ravni pregrade srazmerno se smanjuju
sa pove�anjem visine i postiNJu vrednost nule kad visina iznosi prema
�lanu 38. ovog pravilnika za ure�aje u prostorijama, odnosno prema �lanu
46. ovog pravilnika za postrojenja na otvorenom prostoru.

Ako su visine za�titnih pregrada za vrstu za�tite iz ta�. 2. i 3.

stava 1. ovog �lana manje od 1,80 m, moraju se obezbediti rastojanja navedena
u ta�ki 1. tog stava.
Ako bi rastojanje navedeno za vrstu za�tite iz ta�ke 1. stava 1. ovog
�lana u celini ili delimi�no bilo premo��eno izolatorima, treba postaviti
vrstu za�tite iz ta�ke 2. odnosno 3. iz tog stava a ne pre�age.
Ako se vrata �elija moraju otvarati radi manipulacija ili pregleda,
a delovi koji su pod naponom su na dohvatu ruke, treba na otvor �elije po
otvaranju vrata postaviti dodatne pre�age (letve). Najmanje rastojanje pre�aga
od delova pod naponom mora odgovarati rastojanjima navedenim za vrste
za�tite iz ta�. 2. i 3. stava 1. ovog �lana.
�lan 40.
Vrata prostorija u kojima se nalaze razvodni ure�aji treba da se otvaraju
upo�e.
Otvaranje vrata sa unutra�nje strane mora biti lako izvod�ivo, bez
upotrebe k�u�a ili alata.
�lan 41.
Ako se visokonaponska �elija moNJe pregledati samo kad se otvore
vrata koja su ina�e zak�u�ana i vode neposredno na otvoreni prostor, mora
se neposredno iza vrata postaviti ograda ili pre�aga radi za�tite od slu�ajnog
dodira delova pod visokim naponom.
�lan 42.
Hodnici u zgradama sa razvodnim postrojenjima, u kojima moNJe da
do�e do jake zadim�enosti ili poNJara, kao i hodnici duNJi od 30 m, treba da
imaju na oba kraja izlaz. Vrata na ovim izlazima treba da se otvaraju iznutra,
i to bez k�u�a.
�lan 43.
Ako se postrojenja nalaze u stambenim zgradama, treba preduzeti mere
za izolaciju tih postrojenja tako da je okolina za�ti�ena od �tetnih
uticaja postrojenja (vibracija, buka, toplota, zadah, zra�enje, vatra i sl.).
Instalacije i njihovi delovi (vodovod, centralno grejanje i sl.) koji sluNJe
stambenom delu zgrade ne smeju prolaziti kroz postrojenja.
3. Postrojenja na otvorenom prostoru
�lan 44.
Celo podru�je razvodnog postrojenja na otvorenom prostoru mora
biti potpuno ogra�eno spo�a�njom ogradom visine najmanje 1,80 m, koja
mora biti izvedena tako da nije mogu� pristup u razvodno postrojenje bez
posebnih pomo�ih sredstava.
�lan 45.
Uz unutra�nju stranu spo�a�nje ograde, u pojasu visokom 6.000 mm i
�irokom 1.500 mm + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz �lana
282. ovog pravilnika, ne sme nikakav deo biti pod naponom.

Minimalna visina provodnika iznad ograde i iznad tla van spo�a�nje

ograde odre�ena je Pravilnikom o tehni�kim normativima za izgradnju
nadzemnih elektr�nergetskih vodova �SluNJbeni list SFRJ�, broj
*
51/73.
�lan 46.
Delovi pod naponom u postrojenju koji su od tla uda�eni manje od 2.500
mm odnosno 2.200 + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz �lana
282. obog pravilnika, moraju biti ogra�eni ili na drugi na�in za�ti�eni
od slu�ajnog pristupa.
�lan 47.
Ako delovi postrojenja nisu ogra�eni u smislu �lana 46. ovog pravilnika
gornja ivica uzem�ene nose�e konstrukcije izolatora visokog napona
mora biti od tla uda�ena najmanje 2.300 mm.
Najmanja za�titna rastojanja iz �lana 39. stav 1. ovog pravilnika
vaNJe i za rastojanje izme�u ograde i izolatora.
�lan 48.
Ako se za unutra�nju ogradu upotreb�avaju pre�age, uNJad ili lanci,
za�titno rastojanje mora iznositi najmanje 300 mm + vrednost iz tablice
VIII iz �lana 282. ovog pravilnika, ali ne manje od 600 mm. Pri upotrebi
uNJadi ili lanaca uzima se u obzir najve�i otklon uNJeta ili lanca u pravcu
delova pod naponom.
�lan 49.
Iznad prolaza koji se koriste za prevoz opreme mora najmanje rastojanje
izme�u najvi�e ta�ke opreme koja se prevozi i delova pod naponom
biti jednako vrednosti minimalnog razmaka iz tablice VIII iz �lana 282.
ovog pravilnika, ali ne manje od 500 mm.
�lan 50.
�irina prolaza za kontrolu i rukovanje treba da iznosi najmanje
1.200 mm, mereno izme�u uzem�enih delova aparata, za�titnih zidova ili
nose�e konstrukcije.
Visina do uzem�enih delova iznad prolaza mora da iznosi najmanje
2.500 mm. Ako to zahteva nesmetan prevoz opreme, ta visina mora biti ve�a.
�lan 51.
Svi aparati, naprave i pomo�ni ure�aji moraju biti konstruisani i
postav�eni tako da bez o�te�enja mogu trajno da izdrNJe temperaturu
okoline i atmosferske uticaje (vlagu, vetar, sneg i led), bez uticaja na njihovo
besprekorno funkcionisanje.
*
Pravilnik o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova
�SluNJbeni list SFRJ�, br. 51/73 i 11/80 stav�en je van snage dono�enjem Pravilnika
o tehni�kim
normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV
do 400
kV �SluNJbeni list SFRJ�, broj 65/88 i �SluNJbeni list SRJ�, broj 18/92 i
Pravilnika o tehni�kim
normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova �SluNJbeni list SRJ�, broj
6/92.

Pri niskim temperaturama treba voditi ra�una o osobinama u�a u

transformatorima i prekida�ima, kao i o kvalitativnim promenama ostalog
upotreb�enog materijala.
Naro�ito treba voditi ra�una o besprekornom dejstvu prekida�a i
rastav�a�a pri niskim temperaturama. Ti aparati ne smeju sami od sebe
dejstvovati pod uticajem jakog vetra ili pod pritiskom snega odnosno leda.
�lan 52.
Za razvodna postrojenja postav�ena na otvorenom prostoru vaNJe i odredbe
�l. 34. do 43. ovog pravilnika koje se odnose na razvodna postrojenja u
zgradama.
4. Nadzemni vodovi
�lan 53.
Dimenzioniranje nadzemnih vodova, me�usobna rastojanja, prelazi i
pribliNJavanja provodnika raznim objektima i dr. reuglisani su posebnim
Pravilnikom o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova (�SluNJbeni list SFRJ�, broj 51/73).
�lan 54.
Za�tita i uzem�enje telekomunikacionih nadzemnih vodova i
kablova koji se uvode ili postav�aju u postrojenju, izvode se prema posebnim
tehni�kim propisima.
III. ZA�TITNE MERE
1. Za�tita od dodira
�lan 55.
Svi delovi postrojenja koji se nalaze pod naponom moraju biti za�ti�eni,
i to:
1) u pogonskim prostorijama � od dodira sa svih strana;
2) u elektri�nim pogonskim prostorijama � od dodira na dohvat ruke,
a od slu�ajnog dodira van dohvata ruke. Delovi elektri�nih ma�ina koji su
pod naponom moraju biti za�ti�eni od slu�ajnog dodira;
3) u zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama � od slu�ajnog
dodira.
Za�titne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se mogu odvojiti
samo pomo�u alata, a vrata da se mogu otvarati samo pomo�u k�u�eva.
�lan 56.
Treba predvideti odgovaraju�e ure�aje da se pri skidanju za�titnih
pregrada one ne mogu da pribliNJe delovima pod naponom.

�lan 57.
Podru�je na dohvat ruke je podru�je koje je ograni�eno sa mesta na
kome se stoji, i to: na gore najmanje 2.500 mm, vodoravno i na dole najmanje
1.250 mm.
�lan 58.
Za�tita od dodira mora biti ostvarena na�inom izvo�enja konstrukcije,
kao na primer: izolovanjem, zatvorenim ku�i�tima, zidovima,
limovima, plo�ama.
�lan 59.
Za�tita od slu�ajnog dodira mora biti ostvarena za�titnom re�etkom,
re�etkastim vratima, ogradama, pre�agama, lancem, a u otvorenim postrojenjima
� ogradama od lanaca, pre�aga i sli�no.
�lan 60.
Za�titne konstrukcije moraju biti mehani�ki dobro i sigurno pri�vr��ene.
�lan 61.
Vrata �elija u pogonskim prostorijama i elektri�nim pogonskim
prostorijama smeju se otvarati, po pravilu, samo pomo�u k�u�eva.
�lan 62.
Pre�age koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od
neprovod�ivog materijala.
�lan 63.
Za�titu od opasnog napona dodira treba izvesti uzem�enjem, a po potrebi
dopuniti i automatskom za�titom.
�lan 64.
Pri nastanku opasnog napona dodira automatska za�tita mora u
najkra�em vremenu prekinuti vezu izme�u mesta kvara i izvora struje.
�lan 65.
Automatska za�tita mora biti sigurna u pogonu. Ispravnost automatske
za�tite treba redovno kontrolisati.
2. Uzem�iva�i i uzem�enje
Specifi�ni otpor zem�e i otpor rasprostiranja
�lanovi 66�158. prestali su da vaNJe.

IV. OSNOVNA OPREMA POSTROJE�A

1. Obrtne elektri�ne ma�ine
�lan 159.
Elektri�ne ma�ine sa pripadaju�im priborom treba da ispunjavaju
savremene uslove za gra�enje elektri�nih ma�ina i za za�titu na radu.
�lan 160.
Svaka ma�ina mora imati natpisnu plo�icu na kojoj su postojano i
razgovetno ubeleNJeni osnovni karakteristi�ni podaci o ma�ini.
Natpisna plo�ica treba da je postav�ena tako da se podaci na njoj
mogu i za vreme pogona bez te�ko�a pro�itati.
�lan 161.
Ma�ina mora biti dimenzionirana tako da moNJe bez o�te�enja ili
pogor�anja pogonskih sposobnosti podneti sva naprezanja koja se mogu pojaviti
tokom pogona postrojenja u �ijem je sastavu.
�lan 162.
Ma�ine koje tokom pogona mogu biti uk�u�ene u paralelan rad, moraju
ispunjavati uslove za nesmetan pogon.
�lan 163.
Ma�ina mora biti postav�ena i ugra�ena tako da su otklonjeni
mogu�i �tetni uticaji okoline na njen pogon, vek trajnja i da je spre�eno
�tetno dejstvo ma�ine (vibracije, buka, toplota, varni�enje, poNJar) na susedne
delove postrojenja i okoline.
�lan 164.
Ma�ina mora biti od okoline izolovana radi spre�avanja preno�enja
mehani�kih vibracija koje mogu prouzrokovati smetnje u pogonu postrojenja
ili nepovo�no uticati na delove konstrukcije postrojenja.
Prik�u�ni vodovi moraju biti izvedeni tako da mogu bez o�te�enja
izdrNJati naprezanja prouzrokovana radom ma�ine.
�lan 165.
PoloNJaj i na�in ugra�ivanja ma�ine treba da omogu�e njeno nesmetano
hla�enje.
Rashladni ure�aji moraju biti izra�eni i postav�eni tako da u ma�inu
ili njene oset�ive delove ne mogu sa rashladnim sredstvima da prodru
strana tela koja bi ugrozila pogon.
�lan 166.
Nesmetan i bezbedan pristup do svih ure�aja na ma�ini koje u toku
pogona treba pode�avati, odrNJavati ili kontrolisati mora biti obezbe�en.
�lan 167.
Delovi konstrukcija postrojenja, bilo da pripadaju samoj ma�ini ili
okolini, ne smeju uticati na smanjenje elektri�ne izolovanosti potrebne
ma�ini.
�lan 168.
Mora postojati mogu�nost potpunog elektri�nog odvajanja ma�ine od
ostalih delova pripadaju�eg postrojenja.
Izuzetno, za sklop generatora sa transformatorom, ako oni predstav�aju
jedinstvenu pogonsku celinu (blok) nisu neophodne naprave za rastav�anje
spoja izme�u generatora i transformatora.
�lan 169.
Ure�aje za za�titu ma�ine treba obezbediti po vrsti i u obimu koji
su potrebni za uredan pogon ma�ine, a zavisno od veli�ine i zna�aja
postrojenja u kome je ma�ina ugra�ena.
�lan 170.
Napravama za za�titu od elektri�nog i mehani�kog preoptere�enja
treba spre�iti naprezanje ma�ine u pogonu preko dozvo�enih granica. Moraju
postojati i naprave koje �e automatskim isk�u�enjem ili kratkim spajanjem
ograni�iti obim razaranja ma�ine u slu�aju njenog kvara.
Pored automatskog pokretanja, treba da postoji i mogu�nost ru�nog
pokretanja naprave za isk�u�enje ma�ine, posredstvom mehanizma ili bez
njega, odnosno za potpuno odvajanje ma�ine od ostalih delova postrojenja
koje je u pogonu.
�lan 171.
Delovi pod naponom i obrtni delovi ma�ina moraju biti za�ti�eni
od slu�ajnog dodira. Ako takva za�tita nije ostvarena samom konstrukcijom
ma�ine, treba je obezbediti izborom poloNJaja ma�ine pri ugra�ivanju,
na�inom ugra�ivanja ili posebnim dopunskim merama.
�lan 172.
Ure�ajima za signalizaciju, merenje i uprav�anje treba omogu�iti
neophodan uvid u pogonska stanja svake ma�ine, kao i regulisanje pogona,
kretanja i zaustav�anja ma�ine.
Vrsta i obim ure�aja iz stava 1. ovog �lana treba da odgovaraju potrebama
pogona, zavisno od veli�ine i zna�aja ma�ine.
�lan 173.
PoloNJaj i na�in ugra�ivanja ure�aja iz �lana 172. ovog pravilnika
mora biti takav da se nadzor, rukovanje i odrNJavanje mogu u toku pogona vr�iti
bez te�ko�a i bezbedno.
�lan 174.
U postrojenjima u kojima ima vi�e ma�ina nije neophodno opremati
svaku od ma�ina onim ure�ajima za merenje i signalizaciju koji se samo povremeno
koriste, ako se ti ure�aji mogu, po potrebi prekop�avati.

2. Transformatori i induktivni otpori

�lan 175.
Trasformatori i induktivni otpori treba da ispunjavaju savremene
uslove za gra�enje.
�lan 176.
Svaki transformator i induktivni otpor mora imati natpisnu plo�icu
na kojoj su postojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci.
Natpisna plo�ica treba da je postav�ena tako da se i u toku pogona
mogu bez te�ko�a i bezbedno pro�itati na njoj napisani podaci.
�lan 177.
Odabrani transformator odnosno induktivni otpor mora biti
dimenzioniran tako da u toku pogona moNJe podneti sva naprezanja koja se
mogu pojaviti u postrojenju u kome je ugra�en, a da pri tom ne nastupe o�te�enja
ili pogor�anja pogonske sposobnosti tih naprava.
�lan 178.
Transformatori koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim
transformatorima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi
transformacije, sprege, naponi kratkog spoja).
�lan 179.
Ako transformator odnosno induktivni otpor nije konstruisan
prema punoj snazi kratkog spoja koja se moNJe javiti u postrojenju, moraju se
preduzeti posebne mere da se spre�i prekora�enje struje kratkog spoja koja
odgovara konstrukciji tih naprava.
�lan 180.
Tranformatore i induktivne otpore treba u postrojenju postaviti
tako da se spre�i �tetno dejstvo okoline na njihov pogon, radne karakteristike
i vek trajanja, kao i da se spre�i �tetan uticaj tih naprava (vibracija,
buka, toplota, varni�enje, poNJar) na susedne delove postrojenja i
okoline.
�lan 181.
Transformatori moraju biti postav�eni i ugra�eni tako da se spre�i
preno�enje �tetnih vibracija na susedne delove postrojenja i prouzrokovanje
smetnji u pogonu, ili o�te�enje gra�evinskih konstrukcija.
Prik�u�ci elektri�nih vodova i cevi za rashladna sredstva moraju
biti izvedeni tako da mogu bez o�te�enja izdrNJati naprezanje koja u pogonu
izazivaju vibracije transformatora odnosno njegovih pomo�nih ure�aja.
�lan 182.
Neoklop�eni induktivni otpori moraju biti ugra�eni tako da se
spre�i nedozvo�no zagrevanje bliskih metalnih delova konstrukcije i da
magnetno po�e prouzrokovano strujom kratkog spoja, ne uti�e �tetno na susedne
�eli�ne konstrukcije ili njihove delove.

�lan 183.
Prilikom postav�anja i ugra�ivanja transformatora i induktivnih
otpora mora se obezbediti njihovo dovo�no hla�enje. Pri tom treba preduzeti
mere da strana tela koja bi tim napravama mogla �tetiti ne prodru do
njih zajedno sa rashladnim sredstvima.
�lan 184.
Mora se obezbediti neometan i bezbedan pristup do komandnih
ormara, pogona regulacionog prekida�a, ventilatora i drugih ure�aja ugra�enih
na transformatorima, koje u toku rada treba kontrolisati, odrNJavati
ili njima rukovati.
�lan 185.
Delovi konstrukcija postrojenja (na primer: delovi stabilnih
ure�aja za protivpoNJarnu za�titu za transformatore sa zem�ospojnom za�titom,
pomo�ne instalacije i sl.) ne smeju smanjiti izolacioni nivo odre�enih
delova transformatora ili induktivnih otpora.
�lan 186.
Mora postojati mogu�nost potpunog elektri�nog odvajanja transformatora
i induktivnih otpora od ostalih delova pripadaju�eg postrojenja u
pogonu.
Izuzetno, za sklopove koji �ine jedinstvenu pogonsku jedinicu nisu
neophodne naprave za rastav�anje spoja izme�u njih. Me�utim, za sam sklop
kao celinu, u odnosu na postrojenje, vaNJe odredbe �lana 168. ovog pravilnika.
�lan 187.
Ure�aje za za�titu transformatora i induktivnih otpora treba
obezbediti po vrsti i obimu koji su potrebni za uredan pogon postrojenja i
same naprave, a zavisno od veli�ine naprave i zna�aja postrojenja.
�lan 188.
Ure�aji za automatsku za�titu od elektri�nog preoptere�enja i od
unutra�njih ili spo�a�njih kvarova treba da budu u skladu sa veli�inom i
opremom transformatora, kao i sa njegovim zna�ajem u postrojenju.
Pored automatskog isk�u�enja, treba da postoji i mogu�nost ru�nog
pokretanja svih naprava za isk�u�enje radi eventualnog potpunog
elektri�nog odvajanja od ostalih delova postrojenja u pogonu.
�lan 189.
Za�tita od dodira delova pod naponom, ako nije ostvarena samom
konstrukcijom transformatora ili induktivnog otpora, mora se obezbediti
na�inom ugradnje ili dopunskim merama pri ugra�ivanju.
�lan 190.
Ure�aji za signalizaciju, nadzor i uprav�anje treba da bude u skladu
sa potrebama odrNJavanja ispravnog pogona.

�lan 191.
PoloNJaj i na�in ugra�ivanja ure�aja iz �lana 190. ovog pravilnika
moraju biti takvi da se nadzor, odrNJavanje i rukovanje njime moNJe u toku
pogona vr�iti nesmetano i bezbedno.
�lan 192.
U postrojenjima u kojima se nalazi vi�e trasformatora, moNJe se, po
potrebi, jedan deo kontrolnih ure�aja koristiti za vi�e naprava, ako se
kontrola vr�i povremeno a ure�aji se mogu prekop�ati sa jedne naprave na
drugu.
3. Merni transformatori
�lan 193.
Strujni i naponski merni transformatori moraju ispunjavati savremene
uslove za gra�enje tih naprava.
�lan 194.
Merni transformatori moraju imati natpisnu plo�icu na kojoj su postojano
i razgovetno ispisani svi bitni podaci o mernom transformatoru.
Natpisna plo�ica treba da je postav�ena tako da se bez te�ko�a mogu
pro�itati ubeleNJeni podaci, a po mogu�nosti - i za vreme pogona mernog
transformatora.
�lan 195.
Merni transformatori treba bez o�te�enja ili pogor�anja osnovnih
karakteristika da podnesu sva naprezanja koja se tokom pogona mogu pojaviti
u postrojenju u koje se ugra�uju.
�lan 196.
Jezgro strujnih transformatora koje sluNJi za prik�u�enje mernih
ure�aja treba da je sa tako malim prekostrujnim brojem i takvom nazivnom
snagom da pri kratkim spojevima ne nastane razaranje prik�u�enih instrumenata.
Treba po potrebi, ugraditi za�titne me�utransformatore.
Jezgro strujnih transformatora namenjeno za prik�u�enje za�titnih
ure�aja treba da je sa tako velikim prekostrujnim brojem da pri struji
kratkog spoja ne nastane prevelika promena u odnosu transformacije.
Nazivnu snagu jezgra treba odabrati prema maksimalno o�ekivanom
prik�u�enom teretu.
�lan 197.
Naponski transformatori treba da su takvi da nazivna snaga i klasa
ta�nosti odgovaraju napravama koje �e biti prik�u�ene u pogonu. Pojave
rezonantnih prenapona treba spre�iti odgovaraju�im merama.
�lan 198.
Pri postav�anju mernih transformatora u postrojenju, treba voditi
ra�una da delovi konstrukcije koji su najbliNJi transformatoru ne smanje
385
25

izolacioni nivo, i da po mogu�nosti, ne oteNJaju pristup prik�u�cima za

vodove sekundarnih kola i natpisnim plo�icama.
�lan 199.
Sekundarna kola mernih transformatora moraju biti sigurno uzem�ena
(�lan 95). Izuzetno, moNJe se odstupiti od tog uslova u za�titnim kolima
�ije funkcionisanje uslov�ava neuzem�en sistem.
�lan 200.
Preporu�uje se da sekundarna kola naponskih transformatora
obezbede od kratkih spojeva. Naprave za obezbe�enje treba odabrati i postaviti
tako da se moNJe lako uo�iti njihovo reagovanje.
�lan 201.
Ako se naponski transformatori prik�u�uju na sabirnice preporu�uje
se postav�anje osigura�a na strani visokog napona naponskih transformatora.
U ostalim slu�ajevima nije neophodno postav�ati osigura�e
na strani visokog napona.
4. Kondenzatori
�lan 202.
Elektri�ni kondenzatori moraju ispunjavati savremene uslove za
njihovo gra�enje.
�lan 203.
Svaki kondenzator mora imati natpisnu plo�icu sa postojanim i razgovetno
ubeleNJenim bitnim podacima.
Natpisna plo�ica treba da je postav�ena tako da se na njoj ispisani
podaci mogu bez te�ko�a pro�itati.
�lan 204.
Kondenzatori moraju biti dimenzionirani prema maksimalnim
naprezanjima koja su predvi�ena ili se mogu o�ekivati u pogonu postrojenja,
a da pri tom ne nastupi o�te�enje kondenzatora. Posebnu paNJnju
treba obratiti na mogu�a povi�enja napona koja bi bila prouzrokovana
spregom sa induktivnim otporima.
Po potrebi, treba predvideti dopunske naprave za ograni�enje preoptere�enja.
�lan 205.
Izolacioni nivo kondenzatora za merenje napona, za za�titu od
prenapona i za telekomunikacione sprege u postrojenjima visokog napona
mora odgovarati nazivnom naponu za koji je postrojenje dimenzionirano,
bez obzira na eventualno niNJi pogonski napon postrojenja.
�lan 206.
U postrojenjima za kompenzaciju reaktivnih snaga treba izbegavati
direktno uzem�enje nulte ta�ke kondenzatora.

�lan 207.
Kondenzatore u postrojenjima treba postaviti i ugraditi tako da se
izbegnu mogu�i �tetni me�usobni uticaji sa susednim delovima postrojenja.
�lan 208.
Odvo�enje toplote mora se obezbediti tako da se i pri najnepovo�nijim
uslovima rada ne prekora�i maksimalna dozvo�ena temperatura kondenzatora.
Ako se odvo�enje toplote ne moNJe obezbediti, mora se predvideti odgovaraju�a
za�tita sa isk�u�enjem kondenzatora.
�lan 209.
Prilikom obezbe�enja hla�enja treba voditi ra�una da zajedno sa rashladnim
sredstvima ne prodru u kondenzatorsko postrojenje strana tela
koja mogu umanjiti izolacioni nivo i prouzrokovati pogoske smetnje.
�lan 210.
Treba omogu�iti nesmetan prilaz napravama za rukovanje i obezbediti
nesmetan prilaz za nadzor u toku pogona.
�lan 211.
Mora postojati mogu�nost da se kondenzatori ili sklop sa kojim oni
�ine nerazdvojnu celinu, potpuno elektri�no odvoje od ostalih delova
postrojenja u pogonu.
�lan 212.
Prekida�i za kondenzatore treba, po mogu�stvu, da istovremeno
isk�u�uju sve polove. Pri izboru prekida�a posebno treba imati u vidu
oteNJane uslove za prekidanje kapacitivnih optere�enja.
�lan 213.
Za uk�u�enje i isk�u�enje kondenzatora ne smeju se upotrebiti prekida�i
kod kojih nije obezbe�eno brzo pokretanje kontakta pomo�u odgovaraju�ih
mehani�kih naprava, kao �to su: opruge, zamajci, vazduh pod
pritiskom i sli�no. Na taj ili na neki drugi na�in, treba obezbediti da
prekida�i isk�u�uju kondenzatorske baterije bez povratnog pa�enja luka.
�lan 214.
Ako postoji opasnost od nedopustivih strujnih udara pri paralelnom
uk�u�enju ili isk�u�enju vi�e grupa kondenzatora, treba predvideti
dopunske ure�aje za ograni�enje tih struja. Dopunske ure�aje treba upotrebiti
ako su provodnici za paralelno povezivanje kondenzatorskih grupa
toliko kratki da se pri nazivnoj struji najmanje kondenzatorske grupe na
njima napon pove�a za manje od 0,1% vrednosti nazivnog napona.
Dopunski ure�aji iz stava 1. ovog �lana nisu neophodni ako proizvo�a�
kondenzatorskih elemenata i prekida�a u atestima garantuje besprekoran
rad postrojenja.
25* 387

�lan 215.
Kondenzatori moraju imati naprave za sigurno i bezopasno praNJnjenje.
�lan 216.
Za praNJnjenje kondenzatora ugra�enih u sklopu sa drugim napravama
(kao �to su: motori, energetski transformatori, merni transformatori,
aktivni i induktivni otpori ili naprave koje se prik�u�uju automatski
pri isk�u�enju kondenzatora), mogu posluNJiti te naprave.
�lan 217.
Ako postoji opasnost pojave visokih prenapona pri praNJnjenju kondenzatora
preko mernih naponskih transformatora, treba koristiti dvopolno
izolovane transformatore u sprezi �V�, prik�u�ene samo izme�u
faznih provodnika, a izbegavati jednopolno izolovane transformatore.
�lan 218.
Vremenska konstanta praNJnjenja ne sme biti iznad 90 sekundi, ako je u
pitanju trajna sprega kondenzatora sa otporom za praNJnjenje.
�lan 219.
Ako se kondenzator prazni preko otpora samo kad je isk�u�en, otpornik
za praNJnjenje mora biti dimenzioniran tako da u roku od 10 sekundi po
isk�u�enju preostali napon ne bude iznad 10% efektivne vrednosti nazivnog
napona kondenzatora.
�lan 220.
Ure�aji za automatsku regulaciju treba da budu konstruisani tako da
do automatskog uk�u�enja ne moNJe do�i pre nego �to preostali napon
padne ispod 10% efektivne vrednosti nazivnog napona kondenzatora.
�lan 221.
Otpornike za praNJnjenje treba dimenzionirati tako da njihova mehani�ka
i termi�ka naprezanja ostanu u dozvo�enim granicama, odnosno da u
redovnom pogonu ne nastane njihovo o�te�enje.
�lan 222.
Ure�aje za za�titu kondenzatora treba predvideti po vrsti i obimu
koji odgovaraju potrebama za obezbe�enje urednog pogona kondenzatora, a
prema uslovima postrojenja u pogonu.
�lan 223.
Radi za�tite od unutra�njih razaranja, treba, po potrebi, upotreb�avati
ure�aje za za�titu od kratkih spojeva, termi�kog dejstva struje,
nesimetrije i prenapona.
�lan 224.
Za�tita od dodira mora se obezbediti dovo�nim za�titnim razmacima
i odgovaraju�im ogra�ivanjem delova pod naponom.

�lan 225.
Kondenzatori sa pripadaju�im konstrukcijama, �ija su ku�i�ta za
vreme pogona pod naponom, moraju biti upad�ivo obojeni i ozna�eni tablicama
koje na to upozoravaju.
�lan 226.
Na prilazu kondenzatora koji nemaju ure�aje za automatsko praNJnjenje
pri isk�u�enju moraju biti postav�ene upad�ive tablice za upozorenje, sa
natpisom: �Pazi! ne dodiruj pre nego �to isprazni�, kratko spoji� i uzem�i�
kondenzatore!�.
�lan 227.
Tablice za upozorenje moraju se postaviti i kad kondenzatori imaju
ure�aje za automatsko praNJnjenje, ako je vreme praNJnjenja duNJe od 60 sekundi.
Na tablicu za upozorenje mora se uneti i podatak o vremenu praNJnjenja.
�lan 228.
Ure�aje za signalizaciju, merenje i uprav�anje treba predvideti
prema potrebama za odrNJavanje ispravnog pogona.
PoloNJaj i na�in ugra�ivanja ure�aja iz stava 1. ovog �lana treba da
bude takav da se nadzor, odrNJavanje i rukovanje njima moNJe vr�iti
bezbedno i bez te�ko�a u toku pogona.
5. Usmera�i
�lan 229.
Usmera�i sa pripadaju�im priborom moraju ispunjavati savremene
uslove za gra�enje naprava te vrste.
�lan 230.
Svaki usmera� mora imati natpisnu plo�icu sa postojanim i razgovetno
ubeleNJenim bitnim podacima o napravi.
�lan 231.
Usmera� i pripadaju�i pribor treba dimenzionirati i opremiti tako
da izdrNJe sva naprezanja koja se mogu javiti u pogonu, bez o�te�enja ili
pogor�anja
pogonskih karakteristika.
�lan 232.
Ako se predvi�a paralelan rad vi�e usmera�a, za takav rad moraju
biti ispunjeni uslovi.
�lan 233.
Usmera� treba postaviti i ugraditi tako da okolni delovi postrojenja
ne uti�u nepovo�no na njegov pogon, pogonske sposobnosti i vek
trajanja.
Sam usmera� treba obezbediti da ne ugroNJava pogon susednih delova
postrojenja.

�lan 234.
Usmera� mora biti ugra�en i oprem�en odgovaraju�im ure�ajima tako
da bude obezbe�eno dovo�no odvo�enje toplote da bi njegova temperatura
ostala u dozvo�enim granicama. Pri tom treba preduzeti mere da zajedno
sa rashladnim sredstvom ne prodru do oset�ivih delova ure�aja strana tela
koja mogu prouzrokovati o�te�enja ili onemogu�iti ispravan pogon usmera�a.
Ako se hla�enje usmera�a vr�i vodom, treba predvideti i mere za
za�titu od korozije.
�lan 235.
U postrojenjima sa velikim jednosmernim strujama treba obratiti posebnu
paNJnju na stabilnost delova konstrukcije postrojenja koji su izloNJeni
uticaju jakih magnetnih po�a.
�lan 236.
Treba preduzeti posebne mere za ograni�enje �tetnog dejstva
usmera�kog postrojenja na obliNJnje telekomunikacione ure�aje.
�lan 237.
Mora postojati mogu�nost da se usmera�i potpuno elektri�no odvoje
od ostalih delova postrojenja pod naponom.
�lan 238.
Ure�aje za za�titu usmera�a treba obezbediti u obimu i po vrsti,
koji odgovaraju potrebama za obezbe�enje ispravnog pogona, a zavisno od veli�ine
i namene postrojenja.
�lan 239.
Pored automatske za�tite od preoptere�enja, treba predvideti i
za�titu od razaranja usmera�a prilikom pojave kvarova.
U slu�aju smetnji u radu samog usmera�a, treba obezbediti automatsko
isk�u�enje usmera�a od svih delova pod naponom. Ako je isk�u�ena mogu�nost
povratnog napajanja sa strane jednosmernog napona, dovo�no je obezbediti
isk�u�enje samo sa strane napajanja naizmeni�nom strujom.
�lan 240.
Usmera� mora biti postav�en tako da je isk�u�ena mogu�nost slu�ajnog
dodira delova pod naponom, ili ako to nije izvod�ivo da je pri slu�ajnom
dodiru delova pod naponom isk�u�ena svaka opasnost. Ovo se
postiNJe ili ugra�ivanjem delova pod naponom uz obezbe�enje dovo�nih za�titnih
razmaka, ili izolovanjem poda, zidova i svih delova koji su uzem�eni
a nalaze se na doma�aju usmera�a i pripadaju�ih delova pod
naponom.
�lan 241.
Delovi usmera�kog postrojenja koji su izloNJeni dodiru, a u pogonu su
trajno pod naponom prema zem�i ili mogu do�i pod napon u slu�aju kvara,
moraju biti uo�ivo obeleNJeni.

�lan 242.
Svi ure�aji za za�titu, merenje i uprav�anje, kao i drugi pribor
konstruktivno povezan sa delovima usmera�a pod naponom, moraju biti na
siguran na�in izolovani tako da je obezbe�eno kontrolisanje, odrNJavanje i
rukovanje postrojenjem.
�lan 243.
Ure�aje za nadzor, regulisanje i komandovanje treba predvideti prema
veli�ini i zna�aju postrojenja.
�lan 244.
PoloNJaj i na�in ugra�ivanja ure�aja za nadzor, regulisanje i komandovanje
moraju biti takvi da se pogon moNJe vr�iti bezbedno i bez te�ko�a.
6. Prekida�i, rastav�a�i i osigura�i (rasklopne naprave)
�lan 245.
Prekida�i, rastav�a�i i osigura�i (rasklopne naprave) moraju ispunjavati
uslove za gra�enje savremenih naprava za prekidanje elektri�nih
struja i rastav�anje delova postrojenja.
�lan 246.
Svaka rasklopna naprava mora imati natpisnu plo�icu na kojoj su postojano
i razgovetno ispisani svi bitni podaci o napravi. Natpisna plo�ica
treba da je postav�ena tako da se na njoj ispisani podaci mogu lako i
bezbedno pro�itati, po mogu�nosti i bez isk�u�enja napona.
�lan 247.
Rasklopna naprava treba da je dimenzionirana tako da moNJe ispunjavati
sve uslove rada postrojenja u redovnom pogonu, bez o�te�enja ili
pogor�anja pogonskih karakteristika. Naprezanja kojima je naprava u pogonu
izloNJena usled naponskih i strujnih optere�enja, kao i trajnih i prelaznih
optere�enja (uk�u�enje, isk�u�enje, kratki spojevi), ne smeju
prema�iti dozvo�ene vrednosti za koje je naprava konstruisana.
�lan 248.
Ako su maksimalno o�ekivane snage kratkog spoja u postrojenju iznad
nazivne snage isk�u�enja prekida�a, on se sme ugraditi samo pod uslovom da
su preduzete mere koje spre�avaju automatsko isk�u�enje svih optere�enja
koja prelaze dozvo�enu nazivnu snagu prekida�a.
�lan 249.
Ako maksimalne struje uk�u�enja u postrojenju prelaze nazivnu vrednost
struje uk�u�enja prekida�a, on se moNJe ugraditi samo pod uslovom da
su preduzete dopunske mere koje obezbe�uju sigurnost lica i okolnih
naprava u postrojenju, npr. postav�anje zapornog organa za spre�avanje
uk�u�enja na kratak spoj, sigurne za�titne pregrade, da�inskog uprav�anja
prekida�em sa bezbednog mesta i sl.
�lan 250.
Na kratkim ogranicma u postrojenju za koje su prik�u�ene naprave
koje prigu�uju snagu kratkog spoja, mogu se izuzetno ugraditi prekida�i
nazivne snage isk�u�enja koja je manja od maksimalne snage kratkog spoja u
postrojenju, ako pri tom nije ugroNJena bezbednost �udi i ako je verovatno�a
pojave kratkog spoja na vezi od prekida�a do naprave prakti�no
isk�u�ena (kratki provodnici uz sigurnu izolaciju).
Prigu�ena snaga kratkog spoja ne sme biti iznad nazivne vrednosti
snage isk�u�enja prekida�a.
�lan 251.
Rasklopne naprave moraju biti postav�ene i ugra�ene tako da ne ugroNJavaju
susedne delove postrojenja.
�lan 252.
Prik�u�ni vodovi moraju biti izvedeni tako da u dovo�noj meri izoluju
susedne delove postrojenja od preno�enja �tetnih mehani�kih potresa
prouzrokovanih radom rasklopne naprave uz obezbe�enje dovo�ne stabilnosti
prema maksimalnim naprezanjima koja se u toku pogona mogu pojaviti
u postrojenju.
�lan 253.
Mora se omogu�iti slobodan izlazak pare i gasova koji se jav�aju pri
radu rasklopne naprave, pri �emu treba imati u vidu izolaciju susednih delova
postrojenja koji mogu biti izloNJeni dejstvu pare ili gasova.
�lan 254.
U postrojenjima u zgradama kod kojih je maksimalna snaga kratkog
spoja iznad 200 MVA, otvori �elija u kojima su sme�teni prekida�i sa velikom
sadrNJinom u�a ne smeju biti uprav�eni ka prostorijama ili prolazima
koji su namenjeni za javni saobra�aj.
�lan 255.
Pogodnim merama treba omogu�iti bezbedno kori��enje izlaza i
stepeni�ta pri pojavi poNJara i spre�iti rezlivanje u�a po postrojenju.
�lan 256.
Rastav�a�i, rastav�a�i za uzem�enje i njihovi pogoni moraju biti izra�eni
i postav�eni tako da je isk�u�ena svaka mogu�nost nenamerne promene
poloNJaja rastavnih ure�aja, na primer: nekontrolisanim pokretom
ruke, usled potresa, usled mehani�kog dejstva struje kratkog spoja ili iz
drugih uzroka.
�lan 257.
Kod kombinovanih konstrukcija rastav�a�a sa rastav�a�ima za
uzem�enje, mehanizmi za pokretanje moraju biti spregnuti tako da ne mogu
biti istovremeno uk�u�ena oba rastav�a�a, odnosno da je pri uk�u�enju
jednog od njih mehani�ki uko�en mehanizam za pokretanje drugog.

�lan 258.
Prekida�i i rastav�a�i �ija je nazivna struja mnja od optere�enja
koja mogu nastati u postrojenju u toku pogona, moraju biti dopunskim merama
za�ti�eni od rada pod uslovima koji prelaze granice njihovih nazivnih
optere�enja.
�lan 259.
Prema uslovima mesta ugra�ivanja rasklopnih naprava, moraju se
preduzeti mere za za�titu od dodira delova pod naponom na mestima ugra�ivanja
predvi�ene u �l. 55. do 65. ovog pravilnika.
�lan 260.
Pogonske poluge za uzem�ene prekida�e i rastav�a�e na stubovima
moraju biti izolovane umecima koji su dimenzionirani za pun nivo izolaicje
naprave tako da pruNJaju potpunu mehani�ku i elektri�nu sigurnost
pri rukovanju.
Manipulativna ru�ica sa pripadaju�im elektri�no provod�ivim delovima
mora biti uzem�ena.
�lan 261.
Za prekida�e �ija nazivna snaga isk�u�enja prelazi 200 MVA, a
temena vrednost struje uk�u�enja 10 kA, nije dozvo�eno neposredno ru�no
uk�u�enje i isk�u�enje na licu mesta, ako pogon prekida�a nema akumulator
energije koji obezbe�uje brzo i bezbedno uk�u�enje i isk�u�enje.
�lan 262.
Radi obezbe�enja od slu�ajnog ili pogre�nog uk�u�enja, pogoni
naprava koji sluNJe za uzem�enje ili elektri�no rastav�anje pojedinih delova
postrojenja od ostalih delova pod naponom moraju imati ure�aje za
blokiranje ili zak�u�avanje.
�lan 263.
Ako prekida�i imaju motorni pogon sa ure�ajem za automatsko ponovno
uk�u�enje, treba spre�iti mogu�nost neNJe�enog u�estalog uk�u�enja
i isk�u�enja.
�lan 264.
Ure�aje za signalizaciju i uprav�anje treba predvideti prema potrebama
za odrNJavanje ispravnog pogona, bezbednost lica koja rukuju postrojenjem
i bezbednost okoline.
�lan 265.
Na prekida�ima koji imaju ru�ni pogon, smer kretanja pogona mora
biti uo�ivo obeleNJen.
U istom postrojenju za sve prekida�e ili rastav�a�e iste konstrukcije
treba da bude isti smer i na�in pokretanja pogona.
�lan 266.
PoloNJaj svakog prekida�a i rastav�a�a mora biti sigurno prikazan i
uo�iv neposredno na licu mesta, a pri da�inskom uprav�anju � i na mestu
sa koga se vr�i uprav�anje odgovaraju�om napravom.

�lan 267.
Rastav�a�i moraju imati dvopolno uprav�anje da bi se otklonilo pogre�no
dejstvo njihovog mehanizma za da�insko pokretanje.
Od uslova iz stava 1. ovog �lana moNJe se odstupiti ako je na drugi na�in
isk�u�ena mogu�nost pogre�nog pokretanja rastav�a�a.
7. Odvodnici prenapona
�lan 268.
Odvodnici prenapona moraju ispunjavati savremene uslove za gra�enje
naprava za za�titu od prenapona.
�lan 269.
Svaki odvodnik mora imati lako uo�ivu natpisnu plo�icu na kojoj
su postojano i razgovetno ispisani bitni podaci o odvodniku.
�lan 270.
Nazivni napon odvodnika treba da je �to niNJi, ali ne sme biti niNJi
od najvi�eg faznog napona mreNJe na mestu na kome se odvodnik postav�a.
Najvi�i fazni napon mreNJe dobija se kad se najvi�i linijski napon mreNJe
pomnoNJi k�ficijentom uzem�enja mreNJe na tom mestu. Pri utvr�ivanju
najvi�eg faznog napona mreNJe treba uzeti u obzir i mogu�a povi�enja
napona mreNJe zbog zaletanja turbina ili zbog naglog rastere�enja.
Nazivnu struju raster�enja treba odabrati prema zna�aju postrojenja,
zna�aju i ceni ko�tanja za�ti�ene opreme, oceni veli�ine struje najteNJeg
rastere�enja kroz odvodnik, visini prenapona pogonskog porekla u postrojenju,
izokerauni�kog nivoa i sl.
Pri izboru odvodnika mora se posebno voditi ra�una o za�titnom nivou
koji odvodnik treba da obezbedi da bi u potpunosti bili ispunjeni zahtevi
koordinacije izolacije. Ova odredba je od posebnog zna�aja za
postrojenja �iji izolacioni nivo ne odgovara pravilima koordinacije izolacije.
Za postrojenja na visini ve�oj od 1000 m potrebno je posebno razmotriti
izbor odvodnika.
�lan 271.
Odvodnik treba postaviti �to bliNJe k�u�nom ure�aju u postrojenju
koji treba za�tititi, vode�i pri tom ra�una i o za�titi ostalih ure�aja.
U prostranijim postrojenjima treba, po potrebi, postaviti vi�e grupa odvodnika.
�lan 272.
Pri postav�anju odvodnika treba voditi ra�una o izmeni rasporeda
elektri�nog po�a oko odvodnika, zbog prisustva okolnih predmeta i
uticaja na za�titne karakteristike odvodnika. U tom pogledu treba se u
potpunosti rukovoditi uputstvima proizvo�a�a.

�lan 273.
Odvodnik treba prik�u�iti na vod i na uzem�enje �to kra�im i neposrednijim
vezama.
�lan 274.
Za�tita od opasnog napona dodira pri reagovanju odvodnika mora se
obezbediti na�inom ugra�ivanja ili ogra�ivanja odvodnika.
�lan 275.
Pri postav�anju odvodnika van zak�u�anih elektri�nih pogonskih
prostorija, moraju biti za�ti�ena lica od povreda usled neispravnog rada
odvodnika (npr. izborom pogodne konstrukcije odvodnika ili pogodnog poloNJaja
za postav�anje odvodnika ili postav�anjem za�titne mreNJe).
�lan 276.
Ure�aji za registrovanje ili brojenje reagovanja odvodnika ne smeju
uticati na za�tine karakteristike odvodnika i moraju biti sposobni da
propu�taju struju rastere�enja odvodnika.
Ako nisu konstruktivni deo odvodnika, ure�aji iz stava 1. ovog �lana
moraju nositi oznaku proizvo�a�a i nazivne struje rastere�enja odvodnika.
�itanje broj�anika ure�aja iz stava 1. ovog �lana mora biti mogu�e i
za vreme redovnog pogona postrojenja.
8. Vodovi i prik�u�ci
�lan 277.
Vodovi i prik�u�ci elektri�ne mreNJe u sklopu postrojenja moraju
biti izvedeni u skladu sa vaNJe�im jugoslovenskim standardima.
�lan 278.
Ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno, na nadzemne vodove
primenjuje se Pravilnik o tehni�kim merama za izgradnju nadzemnih
elektr�nergetskih vodova.
�lan 279.
Vodovi i prik�u�ci moraju biti dimenzionirani i izvedeni tako da
mogu bez primetnih o�te�enja i trajnih deformacija podneti sva
elektri�na i mehani�ka naprezanja koja mogu nastupiti u toku pogona postrojenja
�iji su sastavni deo.
Vrstu voda treba odabrati tako da se obezbedi ispravan pogon u specifi�nim
uslovima odre�enog postrojenja, uz racionalno kori��enje materijala.
Pri odabiranju materijala i dimenzioniranju delova konstrukcije
moraju se odrediti: nazivni napon, vrsta i izolaciona vrednost materijala
za izolaciju, maksimalna dozvo�ena termi�ka i mehani�ka naprezanja svakog
lementa voda, kao i minimalni stepen sigurnosti odnosno �vrsto�e odgovaraju�ih
delova ili sklopova.

�lan 280.
Izolatore golih vodova koji su pod naponom prema zem�i i prema
susednim delovima treba odabrati s obzirom na vrstu postrojenja � u zgradi
ili na otvorenom prostoru, klimatske uslove, napon i potrebnu mehani�ku
�vrsto�u.
�lan 281.
Materijal golih provodnika, veli�inu i oblik preseka i razmak ta�aka
oslonaca treba odabrati prema dozov�enim mehani�kim i termi�kim
naprezanjima usled dejstva maksimalnih struja i spo�a�njih sila, koje bi
mogle opteretiti provodnike u pogonu. Pri tom izazvane deformacije provodnika
ne smeju prelaziti granice elasti�nosti niti dozvo�ene granice
minimalnih rastojanja od susednih delova postrojenja ili zem�e (�lan 282).
�lan 282.
Najmanje dozvo�eni razmaci izme�u golih provodnika i drugih
izolacijom nepokrivenih delova postrojenja pod naponom prema zem�i ili
susednim delovima postrojenja dati su, zavisno od stupnja izolacije, u slede�oj
tablici VIII:
Tabela VIII.
Stupanj izolacije
(JUS N.B0.0310)
Najvi�i pogonski
napon mreNJe
u kV
Podnosivi udarni
napon izolacije
u kV
Minimalni razmak
prema uzem�enim
delovima
u mm
Si 3,6 3,6 45 60
Si 7,2 7,2 60 90
Si 12 12 75 120
Si 24 24 125 220
Si 38 38 170 320
Si 72,5 72,5 325 630
Si 123 123 550 1150
Si 123 s 123 450 920
Si 245 245 1050 2300
Si 245 s1 245 900 1960
Si 420 s2 420 1550 3300
Si 420 s3 420 1425 3050
Vrednosti date u tablici VIII vaNJe za postrojenja na nadmorskoj visini
do 1.000 m. Na nadmorskoj visini preko 1.000 do 3.000 m, minimalni
razmak treba pove�ati za 1,25% za svakih 100 m.
Minimalni razmaci navedeni u tablici VIII zasnivaju se na najnepovo�nijim
uslovima u pogledu promene vazdu�nog pritiska, temperature
i vlage. Preporu�uje se pove�anje razmaka:
� ako su postrojenja na otvorenom prostoru, i to za najvi�e pogonske
napone do 38 kV;

� ako je konfiguracija delova pod naponom i uzem�enih delova posebno

nepovo�na. U takvom slu�aju treba konstrukciju ispitivati udarnim
naponom na odgovaraju�em modelu;
� ako se na svaki na�in nameravaju spre�iti preskoci na izvesnim delovima
postrojenja (na primer na sabirnicama);
� ako je pove�anje minimalnih razmaka potrebno iz razloga sigurnosti
(opasnost od NJivotinja, od dodira stranih lica itd.).
Smanjeni stupanj izolacije ima u oznaci dodatak �s� i sme se upotreb�avati
samo u mreNJama sa efikasno uzem�enom neutralnom ta�kom.
Kao podnosivi udarni napon izolacije smatra se najvi�i napon industrijske
frekvencije, koji ure�aji pod odre�enim uslovima ispitivanja
moraju podneti bez preskoka ili proboja odnosno o�te�enja.
�lan 283.
Ako pripadaju elektr�nergetskim sistemima koji mogu biti u
asinhronom pogonu, za susedne provodnike istog stupnja izolacije, moraju
se obezbediti minimalni razmaci za 20% ve�i od vrednosti predvi�ene u
tablici VIII iz �lana 282. ovog pravilnika.
Za susedne provodnike odnosno delove pod naponom razli�itih stupnjeva
izolacije, moraju se obzbediti minimalni razmaci koji su za 20%
ve�i od minimalnih razmaka datih u tablici VIII iz �lana 282. ovog pravilnika,
koji odgovaraju sistemu vi�eg stupnja izolacije.
�lan 284.
Za provodnike u sastavu oklop�enih postrojenja nisu obavezni minimalni
razmaci prema tablici VIII iz �lana 282. ovog pravilnika, ako za
takva postrojenja postoje atesti o �evrsto�i pri svim uslovima pogona za
koji su ta postrojenja predvi�ena.
�lan 285.
Pri odre�ivanju dimenzija izolovanih provodnika i kablova moraju
se posebno uzeti u obzir uslovi za odvo�enje toplote (na�in polaganja,
toplotna provod�ivost sredine i toplota koju odaju susedni vodovi ili naprave),
kao i naprezanja prouzrokovana udarnim strujama kratkog spoja.
�lan 286.
Spojevi i prik�u�ci moraju biti dimenzionirani tako da obezbe�uju
dovo�nu elektri�nu provod�ivost i mehani�ku �vrsto�u uz odvo�enje
toplote, radi spre�avanja nedozvo�enog zagrevanja i prenosa toplote na
oset�ive prik�u�ne delove elektri�nih naprava.
�lan 287.
Vodovi moraju biti na�injeni i postav�eni tako da njihov pogon ne
uti�e �tetno na susedne delove postrojenja ili okoline. Pri postav�anju
vodova i prik�u�ka mora se voditi ra�una i o tome da se izbegne �tetan
uticaj okoline na vodove u pogonu i na njihovu propusnu mo�, izolovanost,
mehani�ku stabilnost i normalan vek trajanja.

�lan 288.
Odvo�enje toplote mora biti u dovo�noj meri obezbe�eno i pri najnepovo�nijim
uslovima koji mogu nastupiti u redovnom pogonu, da se ne bi
prekora�ila grani�na temperatura dozvo�ena za odgovaraju�u vrstu voda.
Pri tom se moraju primeniti i mere za obezbe�enje nesmetane dilatacije.
�lan 289.
Vod i prik�u�ke treba obezbediti od povreda ili �tetnog dejstva
mehani�kih naprezanja prilikom postav�anja i usled pomeranja susednih delova
postojenja, kao �to su: vibracije obrtnih ma�ina, mehani�ki udari pri
uk�u�enju i isk�u�enju prekida�a i rastav�a�a, potresi na mostovima, pomeranje
tla na mestima ukr�tanja kablovskih vodova sa saobra�ajnicama i sl.
�lan 290.
Za za�titu kablovskih vodova od mehani�kog o�te�enja, pored armature
kabla, a ako to zahtevaju uslovi na mestu polaganja, treba sprovesti
i dopunske mere obezbe�enja voda od naprezanja ili povreda (zmijoliko polaganje
u rastresitom materijalu, polaganje kroz mehani�ki otporne cevi,
pokrivanje opekom, betonskim plo�icama i sl.).
Trasu sa ta�kama bitnim za orijentaciju o poloNJaju podzemnih vodova
treba obeleNJiti na prikladan na�in.
�lan 291.
Pri polaganju kablova, na mestima sastav�anja moraju biti obezbe�eni
dovo�ni polupre�nici krivina da se ne bi povredila izolacija i za�titni
pla�t.
Smatra se da je taj uslov ispunjen, ako su minimalni polupre�nici savijanja
kabla rm jednaki ili ve�i od slede�ih vrednosti koje su izraNJene
pomo�u spo�a�njeg pre�nika kabla d:
1) za jednoNJilne kablove sa papirnom izolacijom, sa glatkim olovnim
pla�tom ili talasastim pla�tom od drugih metala:
rm = 25 h d
2) za jednoNJilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim pla�tom
od aluminijuma za d do 50 mm:
rm = 30 h d
3) za vi�eNJilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim olovnim
pla�tom ili talasastim pla�tom od drugih metala:
rm = 15 h d
4) za vi�eNJilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim pla�tom
od aluminijuma za d do 50 mm:
rm = 25 h d
5) za jednoNJilne i vi�eNJilne kablove sa pla�tom od plasti�ne mase:
rm = 15 h d

�lan 292.
Izuzetno, savijanje neposredno od kablovske glave moNJe se izvr�iti
i sa manjim polupre�nikom krivine, ali ne manjim od 50% od vrednosti iz
�lana 291. ovog pravilnika, ako je pri tom obezbe�ena temperatura od
�
najmanje 30 C, prikladan kalup za savijanje i stru�na radna snaga.
�lan 293.
Pri polaganju kablova u kanale ili po zidovima, a ako pri tom nije
obezbe�eno kontinuelno naleganje na podlugu, razmaci i konstrukcije oslonaca
moraju biti pode�eni tako da polupre�nici krivina kabla na mestima
oslanjanja ne budu manji od vrednosti navedenih u �l. 291. i 292. ovog
pravilnika.
�lan 294.
Prik�u�na mesta, spojevi i nastavci vodova treba da budu rastere�eni
od mehani�kih sila koje mogu umanjiti njihovu predvi�enu elektri�nu
provod�ivost ili prouzrokovati prekid.
Ako rastere�enje od mehani�kih naprezanja nije mogu�e, sastavni delovi
elektri�nih spojnica moraju, pored zahtevana elektri�ne provod�ivosti,
obezbediti i potrebnu mehani�ku �vrsto�u.
�lan 295.
Radi spre�avanja korozije, posebnu paNJnju treba pokloniti elektri�nim
spojevima provodnika od razli�itog materijala u postrojenjima na
otvorenom prostoru ili u vlaNJnim prostorijama.
�lan 296.
Elektri�na izolacija prik�u�nih mesta, spojeva i nastavaka ne sme
imati izolacionu vrednost manju od one za koju je vod izra�en.
�lan 297.
Pored minimalnih razmaka kod provodnika sa izolacionim omota�em,
treba obezbediti i zaptivanje mesta na kojima je izolacioni omota�
otvoren ili prekinut.
Prik�u�ke i uvodna mesta treba izvesti tako da se voda, koja bi se
pojavila usled atmosferskih padavina, kondenzacije ili drugih uzroka, ne
sliva niz provodnike ka prik�u�nim mestima i mestima zaptivanja.
�lan 298.
U uslovima agresivne atmosfere ili zem�i�ta treba upotrebiti
provdnike sa izolacionim omota�em ili premazima koji su otporni na uticaj
takve sredine.
�lan 299.
Kod kablova sa metalnim pla�tom koji su poloNJeni blizu postrojenja
sa uzem�enim pogonskim kolom (tramvaj, usmera�ka postrojenja), treba
za�titi metalni pla�t od termi�kog ili elektrohemijskog dejstva lutaju�ih
struja.

�lan 300.
Metalne pla�teve i druge metalne konstrukcije vodova koji u redovnom
pogonu nisu pod naponom prema zem�i treba uzem�iti.
Posebno treba voditi ra�una o ispravnom spajanju metalnih pla�teva
i pripadaju�ih armatura na spojnicama, ra�vama i kablovskim glavama.
�lan 301.
Vodovi moraju biti za�ti�eni od strujnih, naponskih i drugih naprezanja
koja prelaze dozvo�ene granice za koje su vodovi konstruisani,
ako se ta naprezanja mogu javiti u pogonu i ako za�tita voda nije obezbe�ena
u sklopu za�tite naprave sa kojom je odnosni vod spojen.
Za�tita iz stava 1. ovog �lana treba da bude u skladu sa namenom i
zna�ajem voda u sklopu postrojenja sa kojima je vod spojen.
�lan 302.
Kablovi se ne smeju polagati u zapa�ive materijale ili po zapa�ivim
materijalima.
U zgradama se moraju sa kablova odstraniti za�titni slojevi od materijala
koji moNJe prenositi poNJar.
�lan 303.
Na mestima na kojima se energetski nadzemni vodovi i kablovi ukr�taju
sa postrojenjima druge vrste ili se njima pribliNJavaju treba primeniti
odredbe odgovaraju�ih posebnih propisa.
�lan 304.
Kablovi za merenje, signalizaciju, komandovanje ili druga pomo�na
postrojenja treba polagati odvojeno od kablova visokog napona. Tamo gde to
nije izvod�ivo treba preduzeti posebne mere koje �e ih za�titi u slu�aju
kvara na kablu visokog napona (dovo�ni razmaci, vatrostalne pregrade).
V. POMO�NA POSTROJE�A
1. Ure�aji za sopstvenu potro�nju naizmeni�ne struje
�lan 305.
Snaga i napon za pomo�na postrojenja, kao i trajna i vr�na snaga pri
uk�u�enju njihovih pogonskih ure�aja i pomo�nog osvet�enja, odre�uju se i
dimenzioniraju prema potrebama odnosnog postrojenja.
�lan 306.
Napon pomo�nih ure�aja ne sme biti iznad niti ispod dozvo�ene granice
za pokretanje i pogon uklopnih i drugih ure�aja. Pri izboru dimenzija
provodnika treba voditi ra�una o padu napona u vodovima.

�lan 307.
Odvodi za potro�a�e, koji ne pripadaju pomo�nim ure�ajima postrojenja
ali se napajaju iz istog strujnog izvora, moraju imati posebne osigura�e.
2. Ure�aji za sopstvenu potro�nju jednosmerne struje
�lan 308.
Akumulatorske baterije sme�taju se u posebne akumulatorske prostorije.
Akumulatorske prostorije smatraju se elektri�nim pogonskim
prostorijama.
�lan 309.
Za osvet�avanje akumulatorskih prostorija dozvo�avaju se samo
fluorescentne sveti�ke zatvorene zvonom ili sveti�ke za vlaNJne prostorije
(nepromo�ive izrade).
�lan 310.
Akumulatorske �elije moraju biti pojedina�no izolovane od nose�e
konstrukcije.
Nose�a konstrukcija akumulatorske baterije mora biti izolovana od
zem�e dvostrukim redom izolatora za pogonski napon baterije. Izolatori
ne smeju postati provod�ivi pod dejstvom vlage.
�lan 311.
Da bi se omogu�io bezbedan rad na baterijama napona iznad 250 V, baterije
moraju biti okruNJene hodnikom koji je od zem�e i od svih delova na
potencijalu zem�e izolovan kao i nose�a konstrukcija baterije.
�lan 312.
Zidovi akumulatorskih prostorija u kojima su sme�tene batrije
napona iznad 250 V moraju biti obloNJeni izolovanom ogradom od letava
tako da je isk�u�en istovremeni slu�ajan dodir delova pod naponom i zidova.
Za izolaciju treba upotrebiti visokonaponske izolatore koji pod
dejstvom vlage ne mogu postati provod�ivi.
Stubove, prozore i druge baterije bliske konstrukcije koje su na
potencijalu zem�e treba obzebediti na na�in iz stava 1. ovog �lana.
�lan 313.
Treba predvideti mogu�nost provetravanja akumatorskih prostorija.
Za vreme punjenja akumulatorske baterije potrebna je najmanje petostruka
izmena vazduha na �as.
�lan 314.
U zna�ajnijim postrojenjima treba pomo�u instrumenata obezbediti
kontrolu punjenja, napona, optere�enja akumulatorske baterije i stanja izolacije.
26 401

�lan 315.
Konstruktivnim merama treba akumulatorskim prostorijama obezbediti
potrebnu za�titu od �tetnog dejstva kiselina, pra�ine i direktne
sun�ane svetlosti.
�lan 316.
Na ulaznim vratima akumulatorskih prostorija mora biti natpis:
�Pu�enje zabranjeno�.
3. Ure�aji za vazduh pod pritiskom
�lan 317.
Za ure�aje za vazduh pod pritiskom, koji sluNJe za proizvodnju i raspodelu
vazduha pod pritiskom za pogon elektri�nih aparata i ga�enje elektri�nog
luka, vaNJe odgovaraju�i posebni propisi.
�lan 318.
Ure�aji za vazduh pod pritiskom moraju biti izvedeni tako da odgovaraju
potrebama razvodnog postrojenja u pogledu visine pritiska, zapremine
kotla, kapaciteta kompresora, preseka cevovoda, mogu�nosti zatvaranja,
rasporeda ure�aja i na�ina izvo�enja ure�aja.
�lan 319.
Rezervoari i cevi za vazduh pod pritiskom moraju biti za�ti�eni
spo�a i iznutra od korozije. Oni treba da budu izra�eni od materijala
otpornih prema koroziji ili moraju biti prevu�eni za�titnim sredstvima.
Cevi treba da imaju bar iznutra homogenu prevlaku od materijala
postojanih prema koroziji, koja prilikom polaganja cevi ne�e biti o�te�ena.
�lan 320.
Vazduh koji dolazi u kompresor mora biti �to �istiji i suv�i, bez
pra�ine i hemijskih sastojaka.
Na usisnoj strani kompresora treba postaviti odgovaraju�i filter.
�lan 321.
Ure�aji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da su mesta
za odvodnjavanje ure�aja lako pristupa�na.
�lan 322.
Cevovodi koji su stalno pod pritiskom moraju biti za�ti�eni od
uticaja elektri�nog luka.
�lan 323.
Svi delovi ure�aja za vazduh pod pritiskom kojima se u redovnom pogonu
rukuje ili koji se kontroli�u, moraju bez opasnosti po lica biti pristupa�ni
�ak i kad je visokonaponsko postrojenja pod naponom.

�lan 324.
Ure�aji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da se
mogu lako sprovesti sva propisana ispitivanja tih ure�aja.
�lan 325.
Cevovodi sa elektri�nim ure�ajima i rezervoarima za vazduh pod
pritiskom moraju biti obezbe�eni napravama za zatvaranje.
�lan 326.
Kontrolu pritiska ure�aja za vazduh pod pritiskom treba obezbediti
pomo�u signalnih ure�aja.
4. Signalni ure�aji
�lan 327.
Signalni ure�aji za pokazivanje poloNJaja uk�u�enja i za jav�anje
smetnji na napravama, delovima postrojenja i dr. treba u okviru istog
postrojenja da budu izra�eni po jedinstvenim na�elima.
Signali treba da budu jasno raspore�eni i ozna�eni.
�lan 328.
Ako poreme�aj u dejstvovanju signalnih ure�aja moNJe da ugroNJava
lica ili postrojenja, signalne ure�aje treba opremiti i postaviti tako da,
prilikom poreme�aja u sopstvenom strujnom kolu ili izvoru energije,
ukaNJu na poreme�aj zvu�no ili na neki drugi na�in.
�lan 329.
Signalni ure�aji moraju biti izvedeni i postav�eni tako da ne moNJe
do�i do pogre�nih signala pri bilo kakvom kvaru koji nastane u pogonu.
Slanje signala treba da pobudi neposredno onaj ure�aj na �iji se poloNJaj
treba da ukaNJe signalom. Oda�i�a�i signala treba da su, po mogu�stvu,
postav�eni tako da se mogu posmatrati bez opasnosti.
�lan 330.
Sijalica koja signali�e da se u visokonaponskoj �eliji moNJe
slobodno raditi sme da svetli samo kad je ta �elija isk�u�ena u svim polovima
i sa svih strana.
�lan 331.
Signalni ure�aji koji signali�u pogonsko stanje postrojenja moraju
imati sopstveni signalni vod.
U signalno strujno kolo, osim releja, ne smeju biti uk�u�ene nikakve
druge naprave.
Signalni vodovi mogu se isk�u�iti i jednopolno.
�lan 332.
Signalni prijemnik sme pokazivati kona�an poloNJaj prekida�a ili
drugih naprava tek kad je taj poloNJaj postignut.
26* 403

�lan 333.
Elektri�na ili pneumatska za�tita od pogre�nog rukovanja izvodi
se tako �to se ure�aji mogu uk�u�iti odnosno isk�u�iti samo kad je magnet
za blokiranje pobu�en ili kad vazduh pod pritiskom dejstvuje na ventil za
blokiranje.
�lan 334.
Signalni ure�aji za jav�anje opasnosti ili smetnji moraju biti izvedeni
tako da se vrsta i mesto opasnosti ili smetnje jasno raspoznaju.
�lan 335.
Odredbe �l. 327. do 334. ovog pravilnika odnose se i na signalne
vodove za vazduh pod pritiskom i na njihov izvor � kompresor.
VI. POGONSKE I DRUGE POSEBNE PROSTORIJE
�lan 336.
Na pogonske i druge posebne prostorije primenjuju se odredbe glave III
ovog pravilnika, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove glave.
1. Zatvorene elektri�ne pogonske prostorije
�lan 337.
U zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama kao za�tita od
slu�ajnog dodira smatraju se: pregradni zid izme�u �elija razvodnog
postrojenja, za�titne mreNJe, �vrste i dobro pri�vr��ene ograde, drvene
letve koje mogu da se izvade, ure�aji za automatsko isk�u�enje i blokiranje,
koji omogu�uju pristup delovima postrojenja pod naponom. Upotreba metalnih
lanaca kao za�tita dozvo�ena je samo ako je pri upotrebi isk�u�ena
mogu�nost slu�ajnog dodira delova pod naponom i ako su lanci
uzem�eni.
�lan 338.
Vrata zatvorenih elektri�nih pogonskih prostorija treba da se iznutra
otvaraju samo kvakom, a spo�a samo specijalnim k�u�em. Vrata
predvi�ena za izlaz u slu�aju opasnosti treba da se lako otvaraju i ne treba
da imaju nikakvu bravu niti k�u�eve.
Vrata moraju biti otporna prema vatri i moraju se otvarati prema
spo�nom prostoru.
�lan 339.
Prilazi zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama moraju
biti ozna�eni tablicom za upozrenje sa strelicom.
U prilaze iz stava 1. ovog �lana ubrajaju se i vrata visokonaponskih
�elija (za prekida�e ili transformatore) koja vode neposredno na otvoreni
prostor ili u drugo pogonsko postrojenje.

2. Pogonske prostorije
�lan 340.
U pogonskim prostorijama sa razgranatim elektr�nergetskim instalacijama
treba da postoji mogu�nost da se u slu�aju opasnosti za vreme
pogona mogu delimi�no ili potpuno isk�u�iti elektri�ni ure�aji.
3. VlaNJne, mokre i sli�ne pogonske prostorije
�lan 341.
U vlaNJnim, mokrim i sli�nim pogonskim prostorijama smeju se upotreb�avati
samo kablovi. Ugra�ena oprema treba da je otporna prema dejstvu
vlage (vode).
4. Elektri�ne pogonske prostorije u nastanjenim zgradama
�lan 342.
Transformatori moraju imati sigurnu za�titu od preoptere�enja i
prekomernog zagrevanja.
�lan 343.
Elektri�ne pogonske prostorije moraju biti zak�u�ane.
Elektri�ne pogonske prostorije ne smeju imati otvorene otvore u
druge prostorije.
Zidovi, podovi, tavanice, kanali i vrata elektri�nih pogonskih prostorija
moraju biti od te�ko zapa�ivog materijala. Ako su u prostoriji
sme�teni transformatori u u�u, takva prostorija mora biti od nezapa�ivog
materijala.
�lan 344.
Elektri�ne pogonske prostorije moraju biti razme�tene i provetravane
tako da temperatura vazduha, ako se on upotreb�ava za hla�enje, ne
prelazi najvi�u temperaturu koja je dozvo�ena za ure�aje i da nastali gasovi
mogu neometano da se razi�u.
�lan 345.
Iz elektri�nih pogonskih prostorija vazduh i gasovi treba da izlaze
neposredno na otvoreni prostor.
Otvori moraju biti postav�eni tako da na mestima na kojima se vr�i
saobra�aj ne ugroNJavaju prolaznike.
�lan 346.
Cevovodi koji ne pripadaju elektri�nim pogonskim prostorijama ne
smeju se postav�ati kroz takve prostorije.

5. PoNJarom ugroNJene pogonske prostorije i skladi�ta

�lan 347.
Elektri�ne ma�ine, transformatori, regulacioni ure�aji, prekida�i,
osigura�i, prik�u�ne naprave i sli�ni aparati u kojima iz pogonskih
razloga nastaje strujno prekidanje i zagrevanje, mogu se u poNJarom
ugroNJenim pogonskim prostorijama upotreb�avati samo ako su konstrukcijom
ili drugim sigurnim merama odvojeni od zapa�ivih materijala koji
mogu proizrokovati poNJar.
Pod sigurnim merama podrazumeva se i izvo�enje pri kome se onemogu�uje
odnosno oteNJava dolazak stranih tela do golih provodnika ili obrtnih
delova elektri�nih ma�ina.
Radi hla�enja elektri�ne ma�ine treba omogu�iti nesmetan dovod dovo�ne
koli�ine vazduha.
�lan 348.
Upotrebu prik�u�nih naprava u prostorijama sa lako zapa�ivim
materijalom (seno, slama, boje, benzin i sl.) treba, po pravilu, izbegavati.
Ako to nije mogu�e, u postrojenjima naizmeni�ne struje preporu�uje se upotreba
motora sa kratko spojenim rotorom.
Ako prenosivi motori za promen�ive mesne uslove nisu zajedno sa
svojim priborom ugra�eni u vozila ili sli�ne ure�aje i sa svih strana
zatvoreni, preporu�uje se upotreba motora sa kratko spojenim rotorom.
�lan 349.
Upotreba golih provodnika zabranjena je. Izolovani vodovi moraju
biti poloNJeni u cevima, odnosno kao kablovi ili kao vodovi za vlaNJne
prostorije.
�lan 350.
Vodovi u poNJarom ugroNJenim pogonskim prostorijama moraju se
za�titi od mehani�kog o�te�enja.
�lan 351.
U skladi�tima sena, slame i sl. treba vodove polagati samo ako je to
neophodno. Za tu svrhu treba upotrebiti olovne kablove ili vodove za vlaNJne
prostorije, i rasporediti ih tako da budu �to kra�i.
�lan 352.
Sveti�ke u blizini zapa�ivih materijala treba tako postaviti da se
spre�i dodir zagrejanih delova sveti�ke sa zapa�ivim materijalom.
6. Eksplozijom ugroNJene pogonske prostorije i skladi�ta
�lan 353.
Za izvo�enje postrojenja u pogonskim prostorijama i skladi�tima
koji su eksplozijom ugroNJeni vaNJe Propisi o elektri�nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih sme�a (Dodatak �SluNJbenog
lista SFRJ�, broj 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o elek

tri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od eksplozivnih

*
sme�a (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70).
VII. SPECIJALNA ELEKTRI�NA POSTROJE�A
�lan 354.
Na specijalna elektri�na postrojenja primenjuju se, pored odredaba
glave III ovog pravilnika, i odredbe ove glave.
1. Oklop�ena i sli�na postrojenja
�lan 355.
Vrata oklop�enog ili sli�nog postrojenja koja su spo�a pristupa�na
smeju se otvarati samo specijalnim k�u�evima.
�lan 356.
U oklop�enim postrojenjima najmanji razmaci izme�u delova pod
naponom i uzem�enih delova postrojenja mogu biti manji od razmaka navedenih
u �lanu 39. ovog pravilnika, ako proizvo�a� u atestu potvrdi sigurnost
takvih postrojenja.
2. Stanice za ispitivanja i oglede i laboratorije
�lan 357.
Stalne stanice za ispitivanje i oglede moraju biti okruNJene �vrstom
me�om (zidom ili ogradom) koja mora da bude ozna�ena tablicama za upozorenje
i sveti�kama NJute boje.
Pokretne stanice za ispitivanje i oglede i merna vozila moraju imati
uo�ivu ogradu (pregradu, uNJad ili sl.) radi upozorenja.
�lan 358.
U stalnim stanicama za ispitivanje i oglede, po�a u kojima se radi
pod naponom moraju biti ogra�ena od susednih po�a, ako se u njima istovremeno
vr�e pomo�ni i pripremni radovi.
�lan 359.
Ako u stanicama za ispitivanje i oglede i u laboratorijama pomo�ni
vodovi ili aparati nisu za�ti�eni od slu�ajnog dodira, prolazi i prostor
za rad treba da budu dovo�no �iroki.
*
Pavilnik o elektri�nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroNJenim od
eksplozivnih
sme�a �SluNJbeni list SFRJ�, br. 18/67 i 28/70, stav�en je van snage dono�enjem
Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku za�titu �SluNJbeni list SFRJ�,
broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objav�ena je u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 38/81.
Sada je oblast
protiveksplozijske za�tite regulisana jugoslovenskim standardima.

3. Postrojenja za pogonska ispitivanja i privremena postrojenja

�lan 360.
Na postrojenja koja sluNJe samo za pogonska ispitivanja ne moraju se
primenjivati odredbe glave II i odredbe �l. 55. do 65. ovog pravilnika, ako
se ispitivanje vr�i pod stru�nim nadzorom.
�lan 361.
Privremena postrojenja moraju biti ozna�ena tablicama za upozorenje
i ogra�ena za�titnom ogradom, za�titnom oplatom ili sl., radi
spre�avanja pristupa nepozvanim licima. Ta postrojenja treba, po potrebi,
zak�u�avati.
VIII. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE
�lan 362.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektr�nergetska postrojenja
iznad 1000 V koja su izgra�ena pre stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 363.
Izvo�enje elektr�nergetskih postrojenja iznad 1000 V zapo�eto pre
dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kao i izvo�enje postrojenja za �ije je
gra�enje izdato odobrenje pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika a �ije
izvo�enje otpo�ne u roku od �est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika,
moNJe se nastaviti odnosno zavr�iti po odredbama Pravilnika o
tehni�kim merama za elektr�nergetska postrojenja iznad 1000 V �SluNJbeni
list SFRJ�, br. 14/67 i 13/69.
Na pro�irenje postoje�ih elektr�nergetskih postrojenja iznad 1000
V mogu se primeniti odredbe propisa po kojima su odnosna postrojenja gra�ena.
�lan 364.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaNJi Pravilnik
o tehni�kim merama za elektr�nergetska postrojenja iznad 1000 V �SluNJbeni
list SFRJ�, br. 14/67 i 13/69.
�lan 365.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA UZEM�E�A ELEKTR�NER-
GETSKIH POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za dimenzionisanje
sistema uzem�enja i oblikovanje i izvo�enje uzem�iva�a, zem�ovoda
i za�titnog uzem�enja opreme i metalnih masa, zahtevi u pogledu
izno�enja potencijala, dodatne mere za�tite sekundarnih kola, zahtevi u
pogledu uzem�enja stubova i opreme na stubovima i za uzem�enje pokretnih
transformatorskih postrojenja, za povremeno uzem�ivanje i kratko spajanje,
za uzem�enje gromobranske instalacije postrojenja, kao i zahtevi u
pogledu merenja, kontrole i pregleda sistema uzem�enja.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektr�nergetska postrojenja
nazivnog napona iznad 1000 V.
�lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektr�nergetska postrojenja
u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na
nadzemna mesta ugroNJena od eksplozivnih sme�a, kao i na elektr�nergetska
postrojenja za posebne namene, kao �to su postrojenja na planinskim
vrhovima, postrojenja elektrofiltera i sl.
�lan 3.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) zem�a je zem�a kao fizi�ki objekat (povr�ina zem�e, referentna
zem�a);
2) tlo je zem�a kao materija (vi�eslojno tlo, stenovito tlo), kao i vrsta
zem�e (humus, ilova�a i sl.);
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SRJ�, broj 61/95.

3) referentna (neutralna) zem�a je deo zem�e dovo�no uda�en od uzem�iva�kog

sistema tako da se pri odvo�enju struje sa uzem�iva�kog sistema
u tlo na ovom delu zem�e ne pojav�uju potencijalne razlike (slika 1);
Referentna zem�a
Zem�ovod
za oblikovanje
potencijalaUzem�iva� postrojenja
Uzem�iva�
Slika 1: Napon uzem�iva�a Uu i raspodela potencijala E na povr�ini tla iznad
uzem�iva�a, E0
je raspodela potencijala posle oblikovanja
4) uzem�iva� je jedan provodnik ili vi�e provodnika koji su
poloNJeni u tlo i s njim su u neposrednom kontaktu, ili jedan provodnik ili
vi�e provodnika koji su poloNJeni u beton koji je po velikoj povr�ini u
dodiru sa tlom. Provodnici uzem�iva�a mogu biti trakasti, kruNJni (puni
presek ili uNJe), cevasti i od profilisanog metala.
Uzem�iva�i mogu biti horizontalni, vertikalni i kosi.
Horizontalni (povr�inski) uzem�iva� je uzem�iva� sastav�en od
horizontalno poloNJenih provodnika koji su ukopani u tlo na manjoj dubini
(obi�no 0,5 m do 1 m). Horizontalni uzem�iva� moNJe biti mreNJasti, zrakasti,
u vidu prstenova i kao kombinacija tih oblika.
Vertikalni (dubinski) uzem�iva� je uzem�iva� sastav�en od jednog
ili vi�e �tapnih uzem�iva�a koji su pobijeni vertikalno u tlo i me�usobno
povezani. DuNJina �tapova je obi�no 1 m do 5 m, a moNJe da bude i ve�a
kada su niNJi slojevi tla bo�e provodni od povr�inskih.
Kosi uzem�iva� je �tapni uzem�iva� koso pobijen u tlo;
5) prirodni uzem�iva� je metalni deo koji je u dodiru sa tlom ili vodom
neposredno ili preko betona, pa se pona�a kao uzem�iva� iako mu to
nije osnovna namena, na primer: metalni cevovod, armiranobetonska konstrukcija
u tlu i sl.;
6) kabl kao uzem�iva� je kabl poloNJen u tlo �iji metalni pla�t, elektri�na
za�tita ili armatura nisu izolovani u odnosu na tlo. Bitumenizovana
juta ili tekstil se ne smatraju izolacijom u odnosu na tlo;

7) teme�ni uzem�iva� je uzem�iva� poloNJen u beton, koji je po velikoj

povr�ini u dodiru sa tlom, ili armiranobetonska kosntrukcija u
tlu;
8) uzem�iva� za oblikovanje potencijala je uzem�iva� ili deo uzem�iva�a
koji je oblikovan tako da smanji potencijalne razlike dodira i koraka
kod uzem�enog objekta (slika 1);
9) zem�ovod je provodnik koji spaja ure�aj koji treba uzem�iti sa uzem�iva�em
ili sa sabirnim zem�ovodom. Ako je na vezi sa uzem�iva�em ili
sabirnim zem�ovodom ugra�ena spojnica, rastav�a� i dr., zem�ovod je samo
deo provodnika od mesta ugradnje tog elementa do uzem�iva�a ili sabirnog
zem�ovoda;
10) sabirni zem�ovod je provodnik na koji je prik�u�eno vi�e zem�ovoda.
Sabirni zem�ovod se na vi�e mesta povezuje sa uzem�iva�em;
11) uzem�ivanje je galvansko povezivanje provodnih delova (elektri�no
kolo, ku�i�te aparata, metalna konstrukcija) sa uzem�iva�em, a
izuzetno i sa drugim delovima uzem�iva�kog sistema, ako nije druk�ije
odre�eno;
12) uzem�enje je sveukupnost mera i sredstava u vezi sa uzem�ivanjem;
13) sistem uzem�enja (uzem�iva�ki sistem) je sistem koji �ine me�usobno
galvanski povezani uzem�iva�i, teme�ni uzem�iva�i, za�titni
provodnici nadzemnih vodova, pla�tovi kablova i druge metalne instalacije
koje su u kontaktu sa tlom (na primer: cevovodi);
14) specifi�na elektri�na otpornost (r) je elektri�na otpornost
1 m3 tla do dubine jednake osmini linearne prostorne mere horizontalnog
uzem�iva�a (obim mreNJastog uzem�iva�a, duNJina jednog provodnika zrakastog
uzem�iva�a), odnosno do dubine prodiranja vertikalnih uzem�iva�a.
Kod kombinovanih uzem�iva�a merodavna je ve�a od dve
prethodno navedene dubine.
U tabeli 1 date su srednje vrednosti specifi�ne elektri�ne otpornosti
tla koje se usvajaju pri projektovanju sistema uzem�enja postrojenja
nazivnog napona do 110 kV
Tabela 1. Vrednosti specifi�ne elektri�ne otpornosti tla (r)
Vrsta tla r(Wm)
morska voda 0,2
re�na voda 50
treset 20
humus 20
ba�tenska zem�a 40
ilova�a 40
glinasta zem�a 100
pesku�a 300
pesak 500
kre�njak 700
�unkovita zem�a 3000
kamenito tlo 10000

15) otpornost rasprostiranja uzem�iva�a (Ru) je otpornost koju tlo

suprotstav�a odvo�enju struje sa uzem�iva�a. Ova otpornost ima prakti�no
aktivni karakter. Odre�uje se kao odnos potencijala uzem�iva�a
pri odvo�enju struje ka referentnoj zem�i i te struje;
16) impedansa uzem�enja (Zu) je impedansa koju pri u�estanosti 50 Hz
sistem uzem�enja suprotstav�a odvo�enju struje ka referentnoj zem�i. Ova
impedansa se izra�unava kao paralelna veza otpornosti rasprostiranja
uzem�iva�a i impedansi uzem�enja nadzemnih i kablovskih vodova (slika
2). Impedansom uzem�enja obuhvataju se i prirodni zem�iva�i koji se
nalaze van teritorije uzem�iva�a ili su prostorno odvojeni od uzem�iva�a
(cevovodi, armiranobetonske konstrukcije zgrade, brane i dr.)
ako su uk�u�eni u sistem uzem�enja, kao i uzem�iva�i susednih postrojenja
ili objekata ako sa tim uzem�iva�ima postoji galvanska veza (na primer:
veza preko elektri�ne za�tite kablova, veza preko neutralnog provodnika
niskonaponske mreNJe i sl.).
Slika 2: Raspodela struja u sistemu uzem�enja
Impedansa uzem�enja Zu je jednaka:
1
Z=
u
1
+
�
i
1
Zv i
+
�
k
1
L
Zv k
l
R
u
Indeksi �i� obuhvataju sve nadzemne vodove koji polaze iz postrojenja
i imaju za�titni provodnik. Indeksi �k� obuhvataju sve kablovske vodove
koji polaze iz postrojenja i pona�aju se kao uzem�iva�i;
17) impedansa uzem�enja vodova (Zv) je odnos napona u ta�ki vezivanja
za�titnog provodnika ili pla�ta kabla za uzem�iva� prema referentnoj
zem�i i struje koja se usled ovog napona odvodi u tlo preko za�titnog

provodnika ili pla�ta kabla. Napon u ta�ki vezivanja jednak je naponu uzem�iva�a;
18) udarna otpornost uzem�enja je otpornost koju uzem�enje suprotstav�a
odvo�enju struje atmosferskog praNJnjenja ka referentnoj zem�i na
mestu upada talasa struje atmosferskog praNJnjenja u sistem uzem�enja;
19) za�titno uzem�enje je uzem�enje metalnih delova koji ne pripadaju
strujnim kolima niti su posredno u elektri�nom kontaktu sa njima,
ali u slu�aju kvara mogu da do�u pod napon. Za�titno uzem�enje smanjuje
ovaj napon, kao i potencijalne razlike dodira i koraka kojima mogu da budu
izloNJeni �udi, i na taj na�in ih �titi;
20) radno (pogonsko) uzem�enje je uzem�enje dela strujnog kola kojim
se obezbe�uje NJe�ena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
Radno uzem�enje moNJe da bude direktno i indirektno.
Direktno uzem�enje se izvodi neposrednim vezivanjem za sistem uzem�enja.
Indirektno uzem�enje se izvodi vezivanjem za sistem uzem�enja preko
neke impedanse (aktivne otpornosti, induktivnosti, kapaciteta ili njihove
kombinacije);
21) gromobransko uzem�enje je uzem�enje gromobranske instalacije,
koje sluNJi za odvo�enje struje atmosferskog praNJnjenja u tlo. Gromobransko
uzem�enje treba da ograni�i napon na koji dolazi gromobranska instalacija,
kako bi se spre�ili naknadni (�povratni�) preskoci na pogonska
elektri�na kola i metalne objekte;
22) mreNJa sa izolovanom neutralnom ta�kom je mreNJa kod koje su neutralne
ta�ke svih generatora i energetskih transformatora izolovane
prema zem�i ili su sa uzem�iva�kim sistemom povezane preko mernih za�titnih
kola sa velikom impedansom;
23) mreNJa sa kompenzacijom struje zem�ospoja je mreNJa kod koje je
neutralna ta�ka jednog ili vi�e generatora ili energetskih transformatora
vezana za uzem�iva� preko induktivne otpornosti koja je pode�ena
tako da bude pribliNJno u rezonansi sa kapacitetima mreNJe prema zem�i,
kako bi se bitno smanjila struja zem�ospoja na mestu kvara. Kompenzacija
struje zem�ospoja moNJe da se ostvari i preko transformatora za uzem�enje;
24) mreNJa uzem�ena preko impedanse je mreNJa kod koje je neutralna
ta�ka jednog ili vi�e generatora i/ili energetskih transformatora vezana
za uzem�iva� preko aktivne otpornosti, reaktanse ili impedanse
tako da je struja jednofaznog zem�ospoja bar dva puta ve�a od kapacitivne
komponente struje zem�ospoja mreNJe. Zem�ospojevi u mreNJi isk�u�uju se
automatski delovanjem za�tite;
25) direktno uzem�ena mreNJa je mreNJa kod koje je neutralna ta�ka jednog
ili vi�e generatora i/ili energetskih transformatora neposredno vezana
za uzem�iva�. Zem�ospojevi u mreNJi isk�u�uju se automatski
delovanjem za�tite;
26) napon uzem�iva�a (Uu) je razlika potencijala uzem�iva�a i referentne
zem�e (slika 1);
27) potencijal (E) na povr�ini zem�e je potencijal u odnosu na referentnu
zem�u;
28) potencijalna razlika dodira (Ed) je potencijalna razlika koja postoji
izme�u uzem�enih ure�aja i stajali�ta, a koja moNJe da se premosti

dodirom. Pri dodiru, strujno kolo se zatvara preko ruke (ruku) i stopala
�oveka (slika 1), pri �emu su �ovekova stopala uda�ena 1 m od uzem�enog
ure�aja;
29) napon dodira (Ud) je deo potencijalne razlike dodira kome je
izloNJen �ovek pri dodiru. Napon dodira manji je od potencijalne razlike
dodira za pad napona na prelaznoj otpornosti kontakta stopala-tlo, i prora�unava
se prema izrazu:
Ed
U= ---------------------------------------------
d 3�
1+1 5 � 10 �r
,
r
gde je rr specifi�na elektri�na otpornost povr�inskog sloja tla
izraNJena u Wm;
30) potencijalna razlika koraka (Ek) je potencijalna razlika koja na
povr�ini zem�e moNJe da se premosti korakom duNJine 1 m (slika 1);
31) napon koraka (Uk) je deo potencijalne razlike koraka kome je
izloNJen �ovek kada prekora�i potencijalnu razliku. Napon koraka manji je
od potencijalne razlike koraka za padove napona prelaznih otpornosti
stopala-tlo i prora�unava se prema izrazu:
Ek
U= ---------------------------------------
k 3�
1+6 � 10 �r
r
gde je rr specifi�na elektri�na otpornost povr�inskog sloja tla
izraNJena u Wm;
32) oblikovanje potencijala je pode�avanje raspodele potencijala
radi smanjenja potencijalnih razlika dodira i koraka, koje se izvodi polaganjem
dodatnih provodnika uzem�iva�a (slika 1);
33) zem�ospoj je spoj jedne faze ili vi�e faza sa zem�om ili uzem�enim
ure�ajima.
Zem�ospoj moNJe biti jednofazni, dvofazni, dvostruki i vi�estruki.
Jednofazni zem�ospoj je spoj jedne faze sa zem�om ili uzem�enim
ure�ajem.
Dvofazni zem�ospoj je spoj dve faze sa zem�om na istom mestu ili sa
uzem�enim ure�ajem, odnosno spoj dva ure�aja koji su uzem�eni preko istog
sistema uzem�enja.
Dvostruki zem�ospoj je spoj dve faze sa zem�om na razli�itim mestima
ili sa ure�ajima koji nisu uzem�eni preko istog sistema uzem�enja.
Vi�estruki zem�ospoj je spoj sve tri faze sa zem�om na razli�itim
mestima ili sa ure�ajima koji nisu uzem�eni preko istog sistema uzem�enja;
34) struje merodavne za prora�un uzem�enja su trostruke nulte komponente
struja koje u tranzijentnom periodu teku u trofaznim elementima
elektr�nergetskog sistema (generatori, energetski transformatori, vodovi)
pri zem�ospoju u postrojenju. Me�utim, ako je trostruka nulta komponenta
struje koja umesto kvara doti�e sa strane energetskog transformatora
bar 1,5 puta ve�a od zbira trostrukih nultih komponenti
struja koje doti�u u postrojenje po vodovima (slika 2), ra�una se i

raspodela struja u sistemu uzem�enja za zem�ospoj na vodu van postrojenja, a

za prora�un je merodavan zem�ospoj koji daje ve�e napone uzem�enja;
35) o�ekivane vrednosti struje kvara su struje kvara u elementima
elektr�nergetskog sistema s obzirom na mogu�a uklopna stanja sistema i
njihovo relativno trajanje. Uzimaju se perspektivne vrednosti struje kvara
od 10 godina za nove objekte, odnosno pet godina u toku eksploatacije objekata.
O�ekivana vrednost struje kvara za svaki element elektr�nergetskog
sistema ra�una se pomo�u izraza:
3/ = m � 3/
ooo
gde su:
/oo � o�ekivane vrednosti nulte komponente struje;
/o � najve�a vrednost nulte komponente struje koja moNJe da se pojavi u
predvi�enim uklopnim stanjima elektr�nergetskog sistema;
m � faktor o�ekivanja.
Ako se ne raspolaNJe potrebnim podacima, za prora�un faktora
o�ekivanja usvaja se m = 1;
36) redukcioni faktor voda je deo trostruke nulte komponente struje
voda koji se odvodi u tlo, izraNJen relativno u odnosu na ukupnu trostruku
nultu komponentu struje voda. Redukcionim faktorom se obuhvata uticaj
magnetne sprege faznih i za�titnih provodnika nadzemnog voda, odnosno
magnetne sprege faznih provodnika i metalnog pla�ta ili elektri�ne za�tite
kablovskog voda. Redukcioni faktor se ra�una pomo�u izraza:
Zm
= 1 � -------
r
Z
z
Zm
� me�usobna impedansa za�titnog i faznih provodnika nadzemnog
voda;
Zz
� impedansa za�titnog provodnika.
Kod kablovskog voda u izraz se uvr�tavaju odgovaraju�i parametri za
metalni pla�t ili elektri�nu za�titu kabla.
II. DIMENZIONISA�E SISTEMA UZEM�E�A
�lan 4.
Sistem uzem�enja dimenzioni�e se prema toplotnim optere�enjima i
naponima koji se jav�aju u sistemu uzem�enja.
�lan 5.
Kod dimenzionisanja sistema uzem�enja ra�una se sa normalnim radom
postoje�ih za�titnih ure�aja i prekida�a.
�lan 6.
U postrojenju sa mreNJama razli�itih nazivnih napona, koje ima jedinstveni
sistem uzem�enja, sistem uzem�enja dimenzini�e se tako da za

dovo�i potrebne uslove kod zem�ospoja u bilo kojoj od tih mreNJa, pri �emu
se ne uzima u obzir mogu�nost jednovremenih zem�ospojeva u vi�e mreNJa.
Izbor materijala i preseka uzem�iva�a
�lan 7.
Kao materijal za uzem�iva�e u tlu koriste se pocinkovani �elik sa
slojem cinka bar 70 mm i bakar bez ili sa spo�a�njim slojem cinka, kalaja
ili olova, ili drugi materijali sa odgovaraju�im toplotnim, mehani�kim
i hemijskim karakteristikama.
�lan 8.
Najmanji dozvo�eni preseci provodnika s obzirom na mehani�ka naprezanja
i koroziju za provodnike od pocinkovanog �elika i bakra dati su u
tabeli 2.
Tabela 2. Najmanje mere i obavezni uslovi za uzem�iva�e
Naj-
Materijal
Provodnik
uzem�iva�a
Najmanji
presek mm2
manja
deb�i-
Ostali obavezni
uslovi
na mm
traka 100 4
okrugli 78 kod nastav�enih verpuni
(� 10 mm) tikalnih provodnika
toplo
najmanji pre�nik
20 mm
pocinkovan
�elik cev najmanji pre�nik
2 mm, najmanja deb�ina
2 mm
profilisani 4
�elik
�elik
presvu�en
bakrom
okrugli
puni
za �elik
50
za bakar
30
kod nastav�enih vertikalnih
provodnika
najmanji pre�nik
15 mm
traka 50 2
uNJe 35 najmanji pre�nik NJice
1,8 mm
bakar okrugli puni 35
cev najmanji pre�nik
20 mm; najmanja deb�ina
2 mm

�lan 9.
Najmanji dozvo�eni preseci zem�ovoda su 50 mm2 za pocinkovani �elik
i16 mm2 za bakar.
Dimenzionisanje sistema uzem�enja prema toplotnim optere�enjima
�lan 10.
Najve�e trajno dozvo�ene struje provodnika u sistemu uzem�enja date
su u tabeli 3. Ako ne postoji opasnost od poNJara, vrednosti struja iz
tabele 3 smeju da se pove�aju za 20%.
Tabela 3. Najve�e trajno dozvo�ene struje provodnika u sistemu uzem�enja
Presek mm2
Najve�a trajno dozvo�ena struja (A)
�elik bakar
16 150
25 200
35 280
50 150 480
70 180 590
100 240 780
200 420 1380
�lan 11.
Najmanji dozvo�eni presek provodnika u sistemu uzem�enja (qmin) pri
kratkotrajnom zagrevanju odre�uje se pomo�u izraza:
qmin = k � I �
t
gde su:
qmin � najmanji dozvo�eni presek provodnika za struju I, u mm2;
I � struja merodavna za toplotni prora�un, u kA;
t � trajanje struje I, u s;
k � sa�inilac koji zavisi od vrste materijala provodnika, u
mm2� (kA)-1 � s-1/2, �ije su vrednosti date u tabeli 4.
Tabela 4. Sa�inilac k
Materijal
�elik
Bakar
k
15,0
6,25
417
27

Ako se struja zem�ospoja menja u vremenu s obzirom na delovaenje za�tite

i automatskog ponovnog uk�u�enja, najmanji dozvo�eni presek provodnika
odre�uje se pomo�u izraza:
n
2
qmin = k �
� Ij � tj
j=1
gde su:
Ij � struja kroz provodnik u vremenskom intervalu j, u kA;
tj � trajanje vremenskog intervala j, u s;
n � broj vremenskih intervala.
Kod provodnika uzem�iva�a i zem�ovoda koji su na dva kraja povezani
sa uzem�iva�em, za struju I (struje Ij) u navedenim izrazima uvr�tava se
polovina vrednosti struje merodavne za toplotni prora�un.
Struje merodavne za toplotni prora�un sistema uzem�enja
�lan 12.
U mreNJi sa izolovanom neutralnom ta�kom provodnici uzem�iva�a
ne proveravaju se na toplotna naprezanja kod kvarova. Ako se jednofazni
zem�ospoj u mreNJi isk�u�uje u vremenu koje nije duNJe od 2h, sabirni zem�ovod
i zem�ovodi se ne proveravaju na toplotna naprezanja. Ako se jednofazni
zem�ospoj u mreNJi isk�u�uje u vremenu koje je duNJe od 2h, sabirni
zem�ovod i zem�ovodi dimenzioni�u se:
1) prema tranzijentnoj struji dvofaznog zem�ospoja u postrojenju, koja
se ra�una prema izrazu:
I2 = 0,85 � I3
gde je I3 tranzijentna struja trofaznog kratkog spoja za kvar u postrojenju;
2) prema struji jednofaznog zem�ospoja kao trajnoj struji.
U mreNJama sa kompenzacijom struje zem�ospoja provodnici uzem�iva�a
ne proveravaju se na toplotna naprezanja kod kvarova. Sabirni zem�ovod
i zem�ovodi se proveravaju na struju I2. U postrojenjima sa
prigu�nicama za kompenzaciju struje zem�ospoja sabirni zem�ovod se
proverava i na trajnu struju:
22
Ik = I +I
pG
gde su:
Ip � nazivna struja prigu�nica u postrojenju;
IG � aktivna komponenta struje jednofaznog zem�ospoja mreNJe, koja je
jednaka najvi�e 10% kapacitivne struje jednofaznog zem�ospoja mreNJe.
U mreNJi sa neutralnom ta�kom koja je uzem�ena direktno ili preko
impedanse, sabirni zem�ovod i zem�ovodi dimenzioni�u se prema tranzijentnoj
struji jednofaznog zem�ospoja.

Dimenzionisanje sistema uzem�enja prema dozvo�enim

naponima dodira i koraka
�lan 13.
Dozvo�eni naponi (Udoz) dodira i koraka, u zavisnosti od vremena (t)
trajanja zem�ospoja (kvara), ra�unaju se prema slede�im izrazima:
Udoz = 1 000 V za t � 0,075 s
75
Udo z
za 0,075 s < t � 1,153 s.
=
t
V--
Udoz = 65 V za t > 1,153 s.
Vreme trajanja zem�ospoja t u sekundama odre�uje se za uslove normalnog
delovanja za�titnih ure�aja i prekida�a. U slu�aju uzastopnog uspostav�anja
struje zem�ospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog
uk�u�enja), vreme t se dobija kao zbir pojedina�nih vremena tajanja zem�ospojeva
ako pauze izme�u ponovnih uspostav�anja struja nisu duNJe od 0,5 s.
Ako su te pauze duNJe od 0,5 s, uzima se vreme trajanja t jednog zem�ospoja.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu, pri kvaru u postrojenju naponi dodira koji se jav�aju u toj niskonaponskoj
mreNJi i instalacijama potro�a�a (na primer: izno�enjem
potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mreNJe) ne smeju
da budu ve�i od dozvo�enih napona dodira iz stava 1. ovog �lana.
�lan 14.
Uslovi za dimenzionisanje uzem�enja postrojenja prema naponima
dodira odre�eni su vrstom uzem�enja neutralne ta�ke mreNJe i vrstom
primenjene zem�ospojne za�tite. Uzem�iva� se dimenzioni�e tako da naponi
dodira ne prelaze dozvo�ene vrednosti, �to se dokazuje prora�unom i
merenjima na izvedenom postrojenju pre pu�tanja u pogon.
Ako su ispunjeni posebni uslovi (P) iz �lana 16. ovog pravilnika ili
kada su, zavisno od tih posebnih uslova, primenjene dodatne za�titne mere
(D) iz �lana 17. ovog pravilnika, smatra se da naponi dodira ne prelazedozvo�ene
vrednosti, pa prora�un i merenja nisu obavezni.
�lan 15.
U tabeli 5. u �etvrtoj koloni, utvr�eni su slu�ajevi u kojima su prora�un
i merenje napona dodira obavezni i slu�ajevi u kojima prora�un i
merenja nisu obavezni. Postrojenja se razvrstavaju prema na�inu uzem�enja
neutralne ta�ke mreNJe kojoj pripadaju i posebnim uslovima koje zadovo�avaju.
Na osnovu ova dva podatka utvr�uje se koji red u tabeli 5 odgovara
posmatranom postrojenju. U tre�oj koloni utvr�ene su dodatne za�titne
mere koje moraju da se preduzmu kod postrojenja. Sa A) i sa B)
ozna�ena su dozvo�ena alternativna re�enja. Kada je u redu tabele 5 nabrojano
vi�e posebnih uslova ili vi�e dodatnih za�titnih mera, svi nabrojani
uslovi moraju da budu ispunjeni i sve nabrojane dodatne za�titne mere
moraju da se preduzmu.
27*

Tabela 5. Uslovi izvo�enja sistema uzem�enja

Neutralna ta�ka
mreNJe kojoj
pripada
postrojenje
Posebni uslovi
Dodatne
za�titne mere
Prora�un i
merenje napona
dodira
P1 ne ne
P2 ne ne
Izolovana ili sa
kompenzacijom
struje
zem�ospoja
P4 A) D1, D2, D3,
D4.a)
B) D1, D2, D3,
D4.b)
ne
ne D1, D2, D3, D4.b) da
P6 D1, D3, D4.a) ne
P1 ne ne
Uzem�ena
direktno ili
preko
P3, P4, P5 ne ne
P3 A) D1, D3, D4.b)
B) D2, D3, D4.b)
ne
impedanse P5 A) D1, D3, D4.b)
B) D2, D3, D4.b)
da
P6 D1, D3, D4.a) ne
�lan 16.
Posebni uslovi (P) iz tabele 5 su slede�i:
1) P 1 � napon uzem�iva�a nije ve�i od dvostruke vrednosti dozvo�enog
napona dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika. Vreme isk�u�enja zem�ospoja
ne prelazi 3 s;
2) P 2 � na postrojenje su prik�u�ena najmanje dva kabla koji deluju
kao uzem�iva�i, pri �emu nijedan nije kra�i od 1 km. Ugao koji zaklapaju
trase ovih kablova mora da bude u granicama 90� do 270�. Kablovi mogu da
pripadaju mreNJama razli�itih nazivnih napona. Pri odre�ivanju duNJina
trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prik�u�eni na prolazna postrojenja
ako su pla�tevi kablova, odnosno uzem�iva�i poloNJeni uz kablove
me�usobno galvanski povezani. Struja zem�ospoja mreNJe i zbirna nazivna
struja kompenzacionih prigu�nica ne prelazi 100 A, a vreme isk�u�enja
zem�ospoja ne prelazi 2h.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu preko koje se napajaju zgrade u �ijim elektri�nim instalacijama
je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima izveden teme�ni uzem�iva� i
sprovedene mere izjedna�avanja potencijala prema propisu za elektri�ne
instalacije niskog napona;

3) P 3 � na postrojenje su prik�u�ena najmanje dva kabla koji deluju

kao uzem�iva�i, pri �emu nijedan nije kra�i od 1 km. Ugao koji zaklapaju
trase ovih kablova mora da bude u granicama 90� do 270�. Kablovi mogu da
pripadaju mreNJama razli�itih nazivnih napona. Pri odre�ivanju duNJina
trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prik�u�eni na prolazna postrojenja
ako su pla�tevi kablova, odnosno uzem�iva�i poloNJeni uz kablove
me�usobno galvanski povezani.
Struja zem�ospoja mreNJe ne prelazi 1000 A, a vreme isk�u�enja zem�ospoja
ne prelazi 3s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu preko koje se napajaju zgrade u �ijim elektri�nim instalacijama
je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima izveden teme�ni uzem�iva� i
sprovedene mere izjedna�avanja potencijala prema propisu za elektri�ne
instalacije niskog napona;
4) P 4 � napon uzem�iva�a nije ve�i od trostruke vrednosti dozvo�enog
napona dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu preko koje se napajaju zgrade u �ijim elektri�nim instalacijama
je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima izveden teme�ni uzem�iva� i
sprovedene mere izjedna�avanja potencijala prema propisu za elektri�ne
instalacije niskog napona;
5) P 5 � vreme isk�u�enja zem�ospoja ne prelazi 0,5 s. U slu�aju
primene automatskog ponovnog uk�u�enja, beznaponska pauza prelazi 0,5 s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu preko koje se napajaju zgrade u �ijim elektri�nim instalacijama
je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima izveden teme�ni uzem�iva� i
sprovedene mere izjedna�avanja potencijala prema propisu za elektri�ne
instalacije niskog napona;
6) P 6 � postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu, a radno i za�titno uzem�enje kod tog postrojenja izvedeni
posebno i razdvojeno, saglasno odredbama propisa o tehni�kim
normativima za za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih transformatorskih
stanica.
Napon za�titnog uzem�iva�a kod zem�ospoja na visokonaponskoj
strani ne prelazi 1200 V.
�lan 17.
Dodatne za�titne mere (D) iz tabele 5 su slede�e:
1) D 1 � dodatna za�titna mera sa spo�a�nje strane postrojenja u
zgradi sprovedena je ako je primenjena bar jedna od mera pod a), b) ili v):
a) upotreba elektri�no neprovodnih materijala za spo�a�nje zidove,
uz spre�avanje mogu�nosti dodira uzem�enih metalnih delova;
b) oblikovanje potencijala pomo�u povr�inskog uzem�iva�a spojenog
sa uzem�enjem. Povr�inski uzem�iva� polaNJe se u tlo na rastojanju 1 m od
zida i na dubini od 0,5 m:
v) izolovanje stajali�ta pomo�u izolacionih slojeva koji su tako
raspore�eni da onemogu�avaju dodir metalnih delova rukom sa mesta stajanja
van izolacionih slojeva. Stajali�te je izolovano ako je kao izolacioni
sloj upotreb�en sloj �unka ili krupno tucanog kamena deb�ine
najmanje 10 cm ili sloj asfalta deb�ine najmanje 1 cm;

2) D 2 � dodatna za�titna mera sa spo�a�nje strane postrojenja na otvorenom

sprovedena je ako je primenjena za�titna mera pod g) i bar jedna od
mera pod a), b) ili v):
a) upotreba ograda od elektri�no neprovodnih materijala, ili od
mreNJe sa plastificiranom NJicom i sa stubovima koji su obloNJeni plasti�nom
masom ili sa stubovima betona;
b) oblikovanje potencijala pomo�u povr�inskog uzem�iva�a koji je
poloNJen sa spo�a�nje strane ograde na rastojanju 1 m i na dubinu od 0,5 m;
v) izolovanje stajali�ta pomo�u izolacionih slojeva koji su tako
raspore�eni da onemogu�avaju dodir metalnih delova rukom sa mesta stajanja
van izolacionih slojeva. Stajali�te je izolovano ako je kao izolacioni
sloj upotreb�en sloj �unka ili krupno tucanog kamena deb�ine
najmanje 10 cm ili sloj asfalta deb�ine najmanje 1 cm;
g) ako su vrata u spo�a�njoj ogradi spojena sa uzem�iva�kim sistemom
postrojenja preko za�titnih provodnika niskonaponskih kablova, metalnih
pla�tova kablova, PTT instalacija ili na drugi na�in, na podru�ju
okretanja vrata oblikuje se potencijal ili izoluje stajali�te. Stajali�te
je izolovano ako je kao izolacioni sloj upotreb�en sloj �unka ili
krupno tucanog kamena deb�ine najmanje 10 cm ili sloj asfalta deb�ine
najmanje 1 cm;
3) D3 � dodatna za�titna mera u postrojenju u zgradi sprovedena je ako
je primenjena bar jedna od mera pod a), b) ili v):
a) oblikovanje potencijala polaganjem metalnih mreNJastih konstrukcija
u sve podne konstrukcije zgrade (na primer: mreNJe od trakastog ili
okruglog �elika preseka najmanje 50 mm2 i veli�ine okca 10 m x 10 m ili
mreNJe od gra�evinskog �elika) i njihovo spajanje sa uzem�iva�em postrojenja
na najmanje dva prostorno odvojena mesta. Ako se upotrebe mreNJe od
gra�evinskog �elika, svi izdvojeni delovi ove mreNJe moraju da se poveNJu
najmanje na jednom mestu, a sa uzem�iva�em postrojenja najmanje na dva
mesta;
b) izrada mesta posluNJivanja u obliku metalne re�etke ili plo�e
koja je spojena sa uzem�enim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa
mesta posluNJivanja;
v) izolovanje mesta posluNJivanja za napon uzem�iva�a. Radi izjedna�avanja
potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu
sa mesta posluNJivanja moraju da budu galvanski povezani;
4) D4 � dodatna za�titna mera u postrojenjima na otvorenom
sprovedena je ako su primenjene slede�e za�titne mere:
a) na mestu posluNJivanja primenjuje se najmanje jedna od slede�ih za�titnih
mera;
a1) oblikovanje potencijala pomo�u povr�inskih uzem�iva�a koji se
polaNJu u tlo na rastojanju 1 m od dela koji se posluNJuje i na dubini od 0,5
m, pri �emu se povr�inski uzem�iva� spaja sa svim uzem�enim metalnim
delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluNJivanja;
a2) izrada mesta posluNJivanja u obliku metalne re�etke ili plo�e
koja je spojena sa uzem�enim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa
mesta posluNJivanja;
a3) izolovanje stajali�ta prema dodatnoj meri D1v). Radi izjedna�avanja
potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu
sa mesta posluNJivanja moraju da budu galvanski povezani;

b) polaganje povr�inskog uzem�iva�a u obliku horizontalne mreNJe

koja pokriva povr�inu postrojenja, a ima okca pravougaonog (kvadratnog)
oblika sa dimenzijama koje nisu ve�e od 10 m x 50 m.
�lan 18.
Kod postrojenja nazivnog napona 110 kV i vi�eg, koje je u mreNJi sa
neutralnom ta�kom koja je uzem�ena direktno ili preko impedanse, mora da
se dokaNJe da naponi koraka van postrojenja ne prelaze dozvo�ene vrednosti
prema �lanu 13. ovog pravilnika.
Ako je ispunjen najmanje jedan od uslova P1 do P4 prema �lanu 16. ovog
pravilnika, smatra se da su naponi koraka u dozvo�enim granicama.
Oblikovanje i izvo�enje uzem�iva�a
�lan 19.
Uzem�iva� se oblikuje tako da se, u zavisnosti od raspoloNJivog prostora,
rasporeda opreme i drugih ure�aja koji se uzem�uju, kao i od vrste tla,
postignu povo�ne vrednosti otpornosti rasprostiranja uzem�enja i napona
dodira i koraka.
�lan 20.
Ako se uzem�iva� izvodi u obliku mreNJe horizontalno poloNJenih
provodnika, sve uzem�ene metalne mase na podru�ju uzem�iva�a moraju da
se nalaze unutar spo�a�njeg okvira uzem�iva�ke konture i da budu uda�ene
najmanje 1 m od ovog okvira u horizontalnom pravcu.
�lan 21.
Horizontalni uzem�iva�i polaNJu se u tlo na dubini od 0,5 m do 1 m.
�tapni uzem�iva�i nabijaju se u zem�u vertikalno. �ihova primena je
opravdana kada niNJi slojevi tla u koje prodiru imaju specifi�nu elektri�nu
otpornost koja je manja od specifi�ne elektri�ne otpornosti
vi�eg sloja. Ako se uzem�iva� sastoji od vi�e �tapnih uzem�iva�a, oni
treba da budu me�usobno razmaknuti najmanje onoliko koliko iznosi njihova
dvostruka duNJina.
�lan 22.
Uzem�iva� mora da bude u dobrom kontaktu sa tlom u koje se polaNJe.
Kod kamenitog ili �unkovitog tla u rov za polaganje uzem�iva�a nasipa
se dobro provodna zem�a ili neki drugi dobro provodni materijali (na
primer: bentonit, crveni mu� i dr.), tako da provodnik uzem�iva�a leNJi u
toj zem�i ili tom materijalu.
�lan 23.
Uzem�iva�i moraju da budu galvanski spojeni me�usobno i sa zem�ovodima
zavarivanjem, pomo�u vijaka ili pomo�u steza�ki. Ako je spajanje
izvedeno samo jednim vijkom, taj vijak mora da bude najmanje M10. Kod uNJadi
se koriste kompresioni spojevi. Svi podzemni spojevi moraju da se za�tite
od prodora vlage i korozije, na primer zalivanjem bitumenom preko vijaka
ili steza�ki.

Izvo�enje zem�ovoda
�lan 24.
Metalne mase u postrojenju povezuju se sa uzem�iva�em direktno
preko provodnika uzem�iva�a koji se bez prekidanja izvodi iz tla, galvanski
spaja za metalnu masu i ponovo vra�a u tlo.
�lan 25.
Zem�ovodi i delovi provodnika koji se koriste kao zem�ovodi prema
�lanu 24. ovog pravilnika polaNJu se tako da budu vid�ivi, a ako se
pokrivaju moraju da budu pristupa�ni i za�ti�eni od mehani�kih i hemijskih
o�te�enja.
Pri vo�enju kroz tavanicu i zidove zem�ovodi se polaNJu slobodno,
bez uzi�ivanja.
Dozvo�eno je polaganje zem�ovoda u beton.
�lan 26.
Ugra�ivanje u zem�ovod prekida�a, osigura�a, rastav�a�a i sli�nih
elektri�nih naprava kojima moNJe da se prekine zem�ovod bez upotrebe
alata nije dozvo�eno.
�lan 27.
Zem�ovodi i sabirni zem�ovodi moraju da budu galvanski spojeni
me�usobno i sa drugim metalnim masama u postrojenju zavarivanjem, pomo�u
vijaka ili pomo�u steza�ki. Ako je spajanje izvedeno samo jednim vijkom,
taj vijak mora da bide najmanje M10. Kod uNJadi se koriste kompresioni spojevi.
Svi podzemni spojevi moraju da se za�tite od prodora vlage i korozije,
na primer zalivanjem bitumenom preko vijaka ili steza�ki.
�lan 28.
Metalne mase u postrojenju moraju da se prik�u�e na uzem�iva�
neposredno ili preko zem�ovoda i sabirnog zem�ovoda. Metalne mase koje
su �vrsto i galvanski spojene sa uzem�enim konstrukcijama teme�a ili sa
uzem�enim �eli�nim konstrukcijama ne moraju posebno da se uzem�e.
�lan 29.
�eli�ne nose�e konstrukcije mogu da se koriste za uzem�enje delova
koji su pri�vr��eni za njih ili ugra�eni u njih ako su:
1) nose�e konstrukcije uzem�ene u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
2) provodni preseci nose�ih konstrukcija u skladu sa odredbama ovog
pravilnika;
3) spojna mesta nose�ih konstrukcija galvanski spojena zavarivanjem
ili pomo�u vijaka;
4) nose�e konstrukcije uzem�ene i posle demontaNJe pojedinih delova
konstrukcije;
5) nose�e konstrukcije duNJe od 10 m povezane sa uzem�iva�em najmanje
na dva mesta.

�lan 30.
Delovi nose�e konstrukcije koji se koriste kao sabirni zem�ovod
moraju po celoj duNJini da se ozna�e posebnim premazom u boji ako pri demontaNJi
dela konstrukcije moNJe da do�e do prekida sabirnog zem�ovoda.
Za premaz se koristi NJutozelena boja.
�lan 31.
Nije dozvo�eno kori��enje pla�ta, armature ili elektri�ne za�tite
kabla kao zem�ovoda ili sabirnog zem�ovoda.
�lan 32.
Zem�ovodi armiranobetonskih nose�ih konstrukcija i armiranobetonskih
stubova moraju, da se polaNJu po povr�ini konstrukcije, odnosno
stuba, tako da mogu jasno da se vide, ili neposredno u beton. Zem�ovodi
poloNJeni u beton moraju da imaju lako pristupa�ne prik�u�ke, za�ti�ene
od korozije. Armatura konstrukcije moNJe da se koristi kao zem�ovod ako
je po celoj duNJini zavarena na spojevima i ako preseci provodnih delova
ispunjavaju zahteve ovog pravilnika.
Izvo�enje za�titnog uzem�enja elektri�ne opreme i metalnih masa
�lan 33.
Na uzem�iva� postrojenja moraju da se veNJu svi metalni delovi opreme
i aparata koji ne pripadaju strujnim kolima, kao i svi drugi metalni delovi
koji u slu�aju kvara mogu da do�u pod napon, kao: ograde i mreNJe oko aparata
u postrojenju, konstrukcije protivpoNJarne za�tite, cevovodi, kotlovi, cisterne,
armature armiranobetonskih konstrukcija i sl.
�lan 34.
Na uzem�iva� postrojenja moraju da se veNJu sve metalne mase u tlu
postrojenja, metalni pla�tevi, elektri�ne za�tite i armature kablova,
za�titni i neutralni provodnici niskonaponske mreNJe sopstvene potro�nje,
za�titni provodnici vodova koji ulaze u postrojenje, zem�ovodi
gromobrana i dr.
Na uzem�iva� postrojenja moraju da se veNJu i sva radna uzem�enja,
izuzev radnog uzem�enja javnih (distributivnih) niskonaponskih mreNJa
ako radno uzem�enje mora da bude odvojeno od za�titnog uzem�enja.
�lan 35.
Pokretne metalne konstrukcije, za�titne mreNJe i plo�e, kao i
mreNJe i plo�e koje se skidaju moraju da se uzem�e ako nisu galvanski povezane
sa uzem�enim delovima.
�lan 36.
Zgrade na teritoriji postrojenja na otvorenom moraju da imaju teme�ni
uzem�iva� koji je na vi�e mesta povezan sa uzem�iva�em postrojenja
ili uzem�iva� u vidu prstena, na uda�enju 1 m od teme�a zgrade i na dubini
od 0,5 m.

�lan 37.
Metalni ru�ni to�kovi, poluge i ru�ice na aparatima ne uzem�uju se
posebno ako su u dobrom elektri�nom spoju sa uzem�enim aparatom ili
metalnom konstrukcijom. Uzem�enje je obavezno ako je spoj izveden preko
vratila, zup�anika ili lanca. Kao dodatna za�tita koristi se izolacija.
�lan 38.
Prirubnice provodnih izolatora koje su postav�ene na plo�e od
izolacionog materijala moraju da se uzem�e. Uzem�uju se i kuke za
pri�vr��enje zateznih izolatora i podnoNJja potpornih izolatora ako
nisu u dobrom elektri�nom spoju sa uzem�enim delovima konstrukcije. Vijci
za pri�vr��enje smatraju se dobrim elektri�nim spojevima ako su kontaktne
povr�ine pre spajanja neobojene. Metalni okviri izolacionih
plo�a kroz koje se provode provodnici tako�e se uzem�uju.
�lan 39.
Sekundarna strujna kola mernih transformatora moraju da se uzem�e
na jednoj od prik�u�nih steza�ki. Ako se sekundarna kola vi�e transformatora
me�usobno povezuju, uzem�uju se na jednom mestu. Provodnik za
uzem�enje izme�u prik�u�ne steza�ke sekundarnog kola transformatora i
prik�u�nog vijka za za�titno uzem�enje mora da bude od bakra, preseka
4 mm2 ili vi�e.
�lan 40.
Odvodnici prenapona moraju da se uzem�e �to je mogu�e kra�im zem�ovodom.
Kao zem�ovod ne moNJe da se koristi nose�a metalna konstrukcija.
Dozvo�ena je ugradnja broja�a u zem�ovod.
�lan 41.
Uzem�enje izvla�ivih prekida�a izvodi se tako da se pri izvla�enju
prekida�a veza sa uzem�enjem prekida tek po�to su prekinuta radna i pomo�na
strujna kola prekida�a. Pri uvla�enju prekida�a prvo se uspostav�a
veza sa uzem�enjem, a zatim se uspostav�aju i veze radnih i pomo�nih strujnih
kola prekida�a.
�lan 42.
Kod oklop�enih postrojenja izolovanih gasom mora da se obezbedi
me�usobna galvanska veza metalnih masa oklopa. Oklop mora da bude povezan
na vi�e mesta sa uzem�iva�em postrojenja, a razmak izme�u zem�ovoda
ne sme da bude ve�i od 10 m.
�lan 43.
Metalni pla�tovi energetskih, telekomunikacionih, signalnih i komandnih
kablova moraju da se uzem�e na krajevima, a elektri�ne za�tite
energetskih kablova uzem�uju se najmanje na jednom kraju. Provodnici za
uzem�enje moraju da budu toplotno dimenzionisani kao pla�t, odnosno elektri�na
za�tita kablova.

�lan 44.
Uzem�enje neutralne ta�ke energetskog transformatora izvodi se
preko zem�ovoda koji se prik�u�uje na uzem�iva� na mestu ukr�tanja
provodnika uzem�iva�ke mreNJe. Kod energetskog transformatora nazivnog
napona vi�eg od 110 kV ovaj prik�u�ak se izvodi u posebnom oknu koje
omogu�uje vizuelnu kontrolu spoja.
�lan 45.
Metalne vodovodne cevi u postrojenju moraju da se veNJu na uzem�iva�
postrojenja. Ako je uzem�iva� postrojenja izveden u obliku mreNJe sa
provodnicima od bakra, moraju da se preduzmu mere za spre�avanje elektroliti�ke
korozije, na primer uvla�enjem provodnika ili vodovodne
cevi u plasti�nu cev na mestu ukr�tanja.
�lan 46.
Metalni stubovi spo�a�njih ograda naprav�enih od neprovodnih materijala
moraju da se uzem�e vezivanjem za zajedni�ki uzem�iva� za oblikovanje
potencijala, koji se polaNJe duNJ ograde sa spo�a�nje strane na
uda�enju 1 m i na dubini 0,5 m ili vezivanjem za pojedina�ne uzem�iva�e za
oblikovanje potencijala, koji se izvode oko svakog stuba na uda�enju 1 m i
na dubini 0,5 m. Zajedni�ki zem�iva� moNJe da bude odvojen od sistema uzem�enja
postrojenja. Pojedina�ni uzem�iva�i se ne vezuju za uzem�iva� postrojenja.
�lan 47.
Delovi metalnih spo�a�njih ograda postrojenja moraju da imaju me�usobnu
galvansku vezu. Ograde se uzem�uju preko horizontalnih uzem�iva�a
ili preko pojedina�nih �tapnih uzem�iva�a koji se postav�aju duNJ ograde
u razmacima od najvi�e 50 m. �tapni uzem�iva�i moraju da budu duga�ki
najmanje 1,5 m. Ograde postrojenja mogu da se uzem�e i uzem�iva�em za oblikovanje
potencijala koji se polaNJu duNJ ograde sa spo�a�nje strane na
uda�enju 1 m i na dubini 0,5 m.
�lan 48.
Dozvo�eno je da uzem�enje metalne spo�a�nje ograde bude odvojeno od
sistema uzem�enja postrojenja, radi smanjenja napona dodira. Ako se ograda
postrojenja povezuje sa uzem�iva�em postrojenja, to povezivanje se izvodi
duNJ ograde u razmacima od najvi�e 50 m.
�lan 49.
Unutra�nje metalne ograde i metalni stubovi unutra�njih ograda
naprav�enih od neprovodnog materijala uzem�uju se vezivanjem za uzem�iva�
postrojenja. Ako spo�a�nja ograda postrojenja nije povezana sa uzem�iva�em
postrojenja, unutra�nje ograde se galvanski ne povezuju sa
spo�a�njom ogradom. Sigurno galvansko odvajanje od spo�a�nje ograde
postiNJe se ugradnjom delova ograde od neprovodnog materijala u unutr�anje
ograde na mestima spajanja sa spo�a�njom ogradom. Ugra�eni izolacioni
delovi moraju da budu duga�ki najmanje 2 m.

Izno�enje potencijala iz postrojenja

�lan 50.
Koloseci koji ulaze u postrojenje moraju da se poveNJu sa uzem�iva�em
postrojenja. Izuzetno, koloseci NJeleznice na jednosmernu struju moraju da
se izoluju od uzem�iva�a postrojenja i uzem�e posebnim uzem�iva�em.
�lan 51.
Ako je napon uzem�iva�a postrojenja ve�i od vrednosti dozvo�enog napona
dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika, mora da se dokaNJe da naponi
dodira na mestima posluNJivanja duNJ pruga na rastojanju do 200 m od postrojenja
nisu ve�i od dozvo�enih. Ovaj uslov je ispunjen ako je na mestima posluNJivanja
stajali�te izolovano slojem �unka ili krupno tucanog kamena
deb�ine najmanje 10 cm, ili slojem asfalta deb�ine najmanje 1 cm.
�lan 52.
U koloseke neelektrificirane NJeleznice koji ulaze u postrojenja, na
vi�e mesta moraju da se ugrade izolacioni umeci, tako da se spre�i premo��enje
razdvojenih delova koloseka vagonima ili drugom opremom.
�lan 53.
Ako je napon uzem�iva�a postrojenja vi�e od 1,5 puta ve�i od vrednosti
dozvo�enog napona dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika, metalne
vodovodne cevi koje ulaze u postrojenje moraju da se razdvoje od uzem�iva�a
postrojenja umetanjem cevi od izolacionog materijala. Delovi cevi razdvajaju
se van postrojenja, na mestu ulaska cevovoda u postrojenje. Kod cevovoda
kod kojih je takvo razdvajanje neizvod�ivo zbog konstrukcije, pre�nika i
namene, uslovi bezbednosti od opasnih napona dodira duNJ cevovoda
postiNJu se uzem�enjem cevovoda na vi�e mesta duNJ trase, izolovanjem
cevovoda na delovima izloNJenim dodiru ili oblikovanjem potencijala.
�lan 54.
Ako je napon uzem�iva�a postrojenja vi�e od 1,5 puta ve�i od vrednosti
dozvo�enog napona dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika, za sveti�ke
koje se napajaju iz postrojenja, a nalaze se van ograde postrojenja,
koriste se stubovi od izolacionih materijala ili se preduzimaju slede�e
mere:
1) prik�u�ak napojnog kabla izvodi se preko transformatora za galvansko
razdvajanje. Napojni kabl mora da ima pla�t od izolacionog materijala.
Neutralni provodnik napojnog kabla mora da se poveNJe sa masom
stuba;
2) oko stuba sa sveti�kama polaNJe se uzem�iva� za oblikovanje potencijala
na uda�enju 1 m i na dubini od 0,5 m. Uzem�iva� se povezuje sa masom
stuba.
Odredbe ovog �lana ne primenjuju se na sveti�ke koje se napajaju preko
javnih (distributivnih) niskonaponskih mreNJa.

�lan 55.
Ako se pri zem�ospoju u postrojenju na koje su vezana postrojenja za
neposredno napajanje javnih (distributivnih) niskonaponskih mreNJa,
preko pla�tova, armatura ili elektri�nih za�tita napojnih kablova
iznose potencijali koji u napajanim postrojenjima i da�e u niskonaponskim
mreNJama iinstalacijama potro�a�a mogu da izazovu napone dodira
ve�e od dozvo�enih napona dodira prema �lanu 13. ovog pravilnika, moraju
da se preduzmu mere za ograni�avanje napona dodira na dozvo�ene vrednosti.
Naponi dodira manji su od dozvo�enih napona dodira ako naponi uzem�enja
u postrojenjima za neposredno napajanje javnih (distributivnih)
niskonaponskih mreNJa ne prelaze dvostruku vrednost dozvo�enih napona
dodira. U suprotnom, primenjuje se jedna, ili kombinacija vi�e slede�ih
mera:
1) smanjenje napona uzem�iva�a postrojenja iz koga se iznosi potencijal
(smanjenje struje zem�ospoja, impedanse uzem�enja postrojenja, redukcionih
faktora vodova preko kojih se napaja postrojenje i sl.);
2) preduzimanje dodatnih za�titnih mera u niskonaponskoj mreNJi i
instalacijama potro�a�a (izjedna�avanje potencijala kod potro�a�a i
drugih ugroNJenih objekata niskonaponske mreNJe, za�titno izolovanje i
sl.);
3) skra�enje vremena trajanja zame�ospoja u postrojenju iz koga se iznosi
potencijal, �to se postiNJe odgovaraju�im izborom i pode�avanjem
ure�aja relejne za�tite;
4) izolovanje jednog kraja elektri�ne za�tite kabla koji ima
izolovani pla�t.
Dodatne mere za�tite sekundarnih kola
�lan 56.
U postrojenjima nazivnog napona vi�eg od 110 kV moraju da se primene
dodatne mere za�tite sekundarnih strujnih kola od elektromagnetne indukcije.
�lan 57.
Svi provodnici uzem�iva�ke mreNJe polaNJu se na istu dubinu. Zem�ovodi
moraju da budu �to je mogu�e kra�i. Ako se aparati uzem�uju direktno
preko provodnika uzem�iva�ke mreNJe prema �lanu 24. ovog pravilnika,
pet�a koju ovaj provodnik gradi kratko se spaja u ravni uzem�iva�a.
�lan 58.
Kablovi sekundarnih kola polaNJu se, gde god je to mogu�e, paralelno
sa provodnicima uzem�iva�ke mreNJe. Ako kablovi prave pet�e, moraju da
se poloNJe u istu ravan sa uzem�iva�kom mreNJom.
�lan 59.
Slobodne NJile i metalni pla�tevi kablova sekundarnih veza moraju
da se uzem�e na oba kraja.

�lan 60.
Zem�ovodi u relejnim ku�icama moraju na vi�e mesta da se veNJu za
metalne delove konstrukcije ku�i�ta. Na zidove relejne ku�ice
postav�aju se sabirni zem�ovodi na visini polaganja kablova sekundarnih
kola.
�lan 61.
Komandna tabla na koju se vezuju kablovi sekundarnih kola mora da se
veNJe za uzem�iva� postrojenja posebnim provodnikom uzem�iva�a koji
prati kablove.
Uzem�enje stubova i opreme na stubovima
�lan 62.
Stubovi se uzem�uju saglasno odredbama propisa o tehni�kim normativima
za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova i prema ovom
pravilniku.
�lan 63.
Za�titni provodnici nadzemnih elektr�nergetskih vodova moraju
da se veNJu za uzem�iva� postrojenja u koje ulaze.
�lan 64.
Nose�e konstrukcije rastav�a�a na drvenim stubovima ne moraju galvanski
da se poveNJu sa uzem�iva�em stuba, u kom slu�aju se u poluge za rukovanje
ugra�uju izolatori koji imaju dovo�nu mehani�ku �vrsto�u i
izolacioni nivo koji nije manji od nivoa koji obezbe�uju izolatori faznih
provodnika voda, pri �emu deo poluge ispod izolatora mora galvanski da se
poveNJe sa uzem�iva�em stuba.
Uzem�iva� stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
�lan 65.
Nose�a konstrukcija i poluge rastav�a�a na metalnom ili armiranobetonskom
stubu, kao i na drvenom stubu �iji su metalni delovi me�usobno
povezani moraju da se veNJu za uzem�iva� stuba.
Uzem�iva� stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
�lan 66.
Metalni pla�tovi, armature i elektri�na za�tita zavr�nica energetskih
kablova na stubovima moraju da se uzem�e vezivanjem za uzem�iva�
stuba.
Uzem�iva� stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
�lan 67.
Konstrukcija stuba transformatorskog postrojenja na stubu treba da
omogu�i jednostavnu i pouzdanu galvansku vezi svih metalnih delova koji
nisu pod naponom sa uzem�iva�em stuba, preko sabirnog zem�ovoda. Na
sabirni zem�ovod prik�u�uje se: ku�i�te energetskog transformatora,
ku�i�te kondenzatora, uzem�enje odvodnika prenapona, uzem�enje sekunda

rnih kola mernih transformatora i metalni delovi ostalih visokonaponskih

i niskonaponskih naprava na stubu koji nisu pod naponom.
Kao sabirni zem�ovod moNJe da se koristi metalna konstrukcija
stuba, odnosno najmanje jedna armaturna �ipka armiranobetonskog stuba
pre�nika najmanje 10 mm, koja se proteNJe od vrha do dna stuba.
Pokretna transformatorska postrojenja
�lan 68.
Za�titno uzem�enje pokretnih transformatorskih postrojenja mora
da ispunjava uslove predvi�ene odredbama ovog pravilnika koji se odnose
na dimenzionisanje uzem�enja.
�lan 69.
Pokretna transformatorska postrojenja na vozilima ogra�uju se tako
da se spre�i slu�ajan dodir delova vozila, prik�u�nog stuba i zem�ovoda.
Vozilo mora da ima izolovano stajali�te za osob�e.
�lan 70.
Uzem�enje pokretnog transformatorskog postrojenja koje sluNJi za
napajanje mreNJe niskog napona izvodi se prema odredbama propisa o tehni�kim
normativima za za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih
transformatorskih stanica.
Povremeno uzem�ivanje i kratko spajanje
�lan 71.
Pre izvo�enja radova na vodu, vod se isk�u�uje, kratko se spaja i uzem�uje
najmanje na jednom kraju.
�lan 72.
Zem�ospojnici (rastav�a�i za uzem�enje) moraju da ispunjavaju uslove
predvi�ene vaNJe�im jugoslovenskim standardima.
�lan 73.
Kontakti prenosnih naprava za uzem�ivanje moraju da budu dimenzionisani
za trajnu struju od najmanje 200 A. Za uzem�ivanje se koriste savit�iva
bakarna uNJad preseka najmanje 25 mm2 . Kontakti i uNJad
dimenzioni�u se tako da mogu da izdrNJe struju zem�ospoja najmanje 1 s.
Preseci uNJadi biraju se prema �l. 10. i 11. ovog pravilnika.
�lan 74.
Uklopna kle�ta i uklopne merne motke ne smeju da se uzem�e, a kada
su van upotrebe, moraju da budu za�ti�ene od vlage.

Uzem�enje gromobranske instalacije postrojenja

�lan 75.
Gromobranska instalacija postrojenja galvanski se povezuje sa uzem�iva�em
postrojenja �to je mogu�e kra�im zem�ovodima.
Zem�ovodi koji su postav�eni van ograde postrojenja moraju da se za�tite
od dodira.
III. MERE�A, KONTROLE I PREGLEDI SISTEMA UZEM�E�A
Podela objekata i vrste merenja, kontrole i pregleda sistema uzem�enja
�lan 76.
Prema karakteristikama, uzem�eni objekti se razvrstavaju u slede�e
grupe:
1) OB1 � postrojenja �iji najvi�i nazivni napon iznosi 110 kV i vi�e,
a koja se razvrstavaju u slede�e grupe:
a) OB1.1 � postrojenja �iji je uzem�iva� izra�en od pocinkovanog �elika;
b) OB1.2 � postrojenja �iji je uzem�iva� izra�en od bakarnih provodnika
ili provodnika od drugih metala presvu�enih bakrom;
v) OB1.3 � postrojenja koja se nalaze u zgradi sa teme�nim uzem�iva�em,
a iz postrojenja polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uzem�iva�i
i �ija je ukupna otpornost rasprostiranja najmanje dva puta manja
od otpornosti rasprostiranja uzem�iva�a postrojenja;
2) OB2 � postrojenja �iji je najvi�i nazivni napon niNJi od 110 kV,
osim postrojenja koja neposredno napajaju javnu (distributivnu) niskonaponsku
mreNJu, a koja se razvrstavaju u slede�e grupe:
a) OB2.1 � postrojenja �iji je uzem�iva� izra�en od pocinkovanog �elika;
b) OB2.2 � postrojenja �iji je uzem�iva� izra�en od bakarnih provodnika
ili provodnika od drugih metala presvu�enih bakrom;
v) OB2.3 � postrojenja koja se nalaze u zgradi sa teme�nim uzem�iva�em,
a iz postrojenja polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uzem�iva�i
i �ija je ukupna otpornost rasprostiranja najmanje dva puta manja
od otpornosti rasprostiranja uzem�iva�a postrojenja;
3) OB3 � postrojenja koja neposredno napajaju javne (distributivne)
niskonaponske mreNJe;
4) OB4 � tehnolo�ki kompleks (elektrane, NJelezare, industrijski
kombinati i sl.), koji obuhvata vi�e elektr�nergetskih postrojenja i ima
mreNJu kablova i drugih metalnih instalacija u tlu koje su povezane me�usobno
i sa teme�nim uzem�iva�ima zgrada ili armaturom teme�a zgrade.
Kompleks je ogra�en i pokriva povr�inu od najmanje 160 000 m2.
5) OB5 � podstanice elektri�ne vu�e.

Merenja, kontrole i pregledi sistema uzem�enja

�lan 77.
U tabeli 6 date su vrste obaveznih merenja, kontrole i pregleda koji
se vr�e kod razli�itih uzem�enih objekata.
Ako je uzem�iva� postrojenja izveden delom od pocinkovanog �elika,
a delom od bakra, primenjuju se vrste merenja, kontrole i pregleda predvi�ene
za uzem�iva�e od pocinkovanog �elika.
Tabela 6. Obavezna merenja, kontrole i pregledi
Pri
projektovanju
Pri pu�tanju u pogon ili posle
radova na sistemu uzem�enja
U toku eksploatacije objekta
Objekat r Vp Kgp Zu Ud Uk Vp Kgp Zu Ud Uk T (god)
OB1.1 + + + + +1) +2) + + + +1) +2) 5
OB1.2 + + + + +1) +2) + + + +1) +2) 10
OB1.3 + + + + +1) +2) + + + � � 5
OB2.1 � + � + +1) � + � + +1) � 5
OB2.2 � + � + +1) � + � + +1) � 10
OB2.3 � + � + +1) � + � + � � 5
OB3 � + � + � � + � + � � 10
OB4 � + + + +1) � + + + � � 5
OB5 + + + + +1) +2) + + + + +2) 2
Oznake u tabeli 6 imaju slede�a zna�enja:
+ obavezno;
� nije obavezno
+1) obavezno samo u slu�ajevima predvi�enim tabelom 5;
+2) obavezno samo u slu�ajevima predvi�enim �lanom 18. ovog pravil-
nika;
r specifi�na elektri�na otpornost tla;
Vr vizuelni pregled;
Kgp kontrola galvanske povezanosti opreme i metalnih masa postrojenja;
Zu impedansa sistema uzem�enja;
Ud napon dodira;
Uk napon koraka;
T periodi�nost merenja, kontrole i pregleda
�lan 78.
Kvalitet spojeva i stanja za�tite od korozije sistema uzem�enja
ocenjuje se vizuelnim pregledom (Vp), koji obuhvata:
1) pregled spojeva zem�ovoda sa ku�i�tima uzem�enih ure�aja;
2) pregled veza za me�usobno povezivanje metalnih konstrukcija;
3) pregled veza i spojeva za izjedna�avanje potencijala;

4) pregled veza za uzem�enje neutralne ta�ke energetskog transformatora;

5) pregled svih ostalih vid�ivih delova sistema uzem�enja.
�lan 79.
Za merenje specifi�ne eletri�ne otpornosti tla (r) primenjuje se metoda
sa �etiri sonde ili metoda sa pobijanjem probnog �tapa, zavisno od
terenskih uslova i dimenzija uzem�iva�a.
�lan 80.
Otpornost rasprostiranja uzem�iva�a (Ru) meri se naizmeni�nom
strujom �ija u�estalost nije manja od 16 2/3 Hz niti ve�a od 150 Hz. Kod uzem�iva�a

koji pokrivaju povr�inu koja nije ve�a od 100 m2 koriste se kompenzacione

(mosne) metode ili metode sa merenjem struje i napona. Kod
ostalih uzem�iva�a koristi se samo metoda sa merenjem struje i napona.
Impedansa sistema uzem�enja (Zuz) za postrojenja �iji najvi�i nazivni
napon iznosi 110 Kv i vi�e meri se naizmeni�nom strujom 50 Hz pomo�u
metode sa merenjem struje i napona.
�lan 81.
Kontrola galvanske povezanosti (Kgp) delova opreme i metalnih masa
postrojenja sa uzem�iva�em i me�usobno vr�i se propu�tanjem ispitne
struje ja�ine najmanje 15 A, bez odvajanja na spojnim mestima.
�lan 82.
Merna �ema za metodu sa merenjem struje i napona prikazana je na
slici 3. Za�titni provodnici nadzemnih vodova, metalni pla�tevi i elektri�na
za�tita kablova ne smeju pri merenju da se razdvajaju od sistema
uzem�enja. Prik�u�enjem izvora naizmeni�nog napona 50 Hz izme�u uzem�iva�a
objekta i pomo�nog uzem�iva�a uspostav�a se merna struja Im. Napon
na uzem�iva�u po uspostav�anju merne struje odre�uje se merenjem
raspodele potencijala po povr�ini tla na pravcu koji se bira tako da se
izbegne uticaj magnetnog po�a od uspostav�enog strujnog kola. Impedanca
uzem�enja jednaka je:
U
m
Z = -----------
ur � I
m
gde su:
Um � izmereni napon uzem�iva�a;
Im � uspostav�ena merna struja;
r � redukcioni faktor voda koji se koristi pri merenju.
Merna struja mora da bude dovo�no velika da bi se odstranio uticaj
smetnji na izmerene napone. Za otklanjanje uticaja lutaju�ih struja koristi

se metoda promene polariteta, ili neka druga metoda, u zavisnosti od

opreme koja se koristi i drugih uslova.
Slika 3 Merenje impedanse uzem�enja, napona dodira i napona koraka
�lan 83.
Napon dodira (Ud) meri se izme�u uzem�enih metalnih masa i mogu�ih
stajali�ta na tlu koja su na rastojanju 1 m od uzem�enih masa. Napon dodira
meri se direktno primenom odgovaraju�e opreme koja uk�u�uje otpornost
�ovekovog tela od 1000 W i povr�inu kontakta stopala i tla od 200 cm2 za
svako stopalo. Elektrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na stajali�tu
treba da se opterete silom od 500 N.
Napon dodira moNJe da se odredi i prora�unom na osnovu izmerene potencijalne
razlike dodira, primenom izraza iz �lana 3. ta�ka 29. ovog
pravilnika.
�lan 84.
Napon koraka (Uk) meri se na povr�ini tla izme�u mogu�ih stajali�ta
na tlu koja su na rastojanju 1 m. Napon koraka meri se direktno primenom
odgovaraju�e opreme koja uk�u�uje otpornost �ovekovog tela od
1000 W i povr�inu kontakta stopala i tla od 200 cm2 za svako stopalo. Elektrode
preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na stajali�tu treba da se
opterete silom od 500 N.
Napon koraka moNJe da se odredi i prora�unom na osnovu izmerene potencijalne
razlike koraka, primenom izraza iz �lana 3. ta�ka 31. ovog
pravilnika.
�lan 85.
Izvr�ilac radova na merenju i kontroli na uzem�enju podnosi izve�taj
koji sadrNJi:
1) datum merenja;
2) temperaturu i vlaNJnost tla;
3) opis metode merenja;
4) popis merne opreme;
5) nacrt uzem�enja, mernu �emu i prostorni raspored merne opreme;
6) rezultat merenja i prora�una;
7) dozvo�ene vrednosti merenih veli�ina;
8) ocenu uzem�enja;
9) zapaNJanja;
10) naziv firme i imena lica koji su vr�ili merenje.
28*

IV. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE

�lan 86.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe �lan 2. ta�.
14. do 40. i �l. 66. do 158. Pravilnika o tehni�kim normativima za elektr�nergetska

postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V �SluNJbeni list

SFRJ�, br. 4/74.
�lan 87.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u
�SluNJbenom listu SRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATVIMA ZA ZA�TITU NISKONA-
PONSKIH MRE�A I PRIPADAJU�IH TRANSFORMATORSKIH
STANICA*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za za�titu
niskonaponskih mreNJa za napajanje i razvod elektri�ne energije i pripadaju�ih
transformatorskih stanica visoki/niski napon (u da�em tekstu:
trafostanice) od previsokog napona dodira, strujnog preoptere�enja, od
poNJara i mehani�kih i dinami�kih naprezanja.
�lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektr�nergetska
postrojenja i niskonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj
industriji, na nadzemna mesta ugroNJena od eksplozivnih sme�a, na
elektri�ne NJeleznice, uk�u�uju�i i ure�aje na vozilima i kontaktne
vodove, kao i na elektr�nergetska postrojenja za posebne namene kao �to
su: postrojenja za napajanje antenskih ure�aja na planinskim vrhovima, postrojenja
elektrofiltera, i sli�no.
�lan 3.
NiNJe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja,
i to:
1) zem�a je pojam za op�tu masu tla svake vrste, kao i za teku�e i
staja�e vode;
2) uzem�iti zna�i ostvariti elektri�nu provodnu vezu izme�u metalnog
dela postrojenja i zem�e;
3) uzem�enje je skup me�usobno provodno povezanih uzem�iva�a,
zem�ovoda i sabirnih zem�ovoda;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 13/78. Izmene i dopune
ovog
pravilnika objav�ene su u �SluNJbenom listu SRJ�, broj 37/95.

4) za�titno uzem�enje je uzem�enje metalnih delova elektri�nih

postrojenja koji ne pripadaju strujnom kolu, radi za�tite �udi od previsokog
napona dodira i napona koraka;
5) radno (pogonsko) uzem�enje je uzem�enje metalnih delova koji
pripadaju strujnom kolu elektri�nog postrojenja;
6) zdruNJeno uzem�enje, u smislu ovog pravilnika, je uzem�enje koje se
postiNJe spajanjem radnog i za�titnog uzem�enja u trafostanici, ili kada
se isto uzem�enje koristi kao radno i kao za�titno;
7) uzem�iva�i su metalni delovi koji se nalaze u zem�i i ostvaruju
elektri�nu provodnu vezu uzem�enih delova postrojenja sa zem�om, kao i
neizolovani provodnici koji sluNJe za spajanje postrojenja sa zem�om na
delu u kome su poloNJeni u zem�i;
8) otpornost rasprostiranja uzem�iva�a je otpornost zem�e izme�u
uzem�iva�a i referentne zem�e; pod referentnom zem�om podrazumeva se
podru�je zem�i�ta, a naro�ito njegova povr�ina, koje je od pripadaju�eg
uzem�iva�a uda�eno toliko da se izme�u ma kojih ta�aka tog podru�ja ne
pojav�uju zna�ajnije potencijalne razlike;
9) otpornost uzem�enja je zbir otpornosti rasprostiranja uzem�iva�a
i otpornosti zem�ovoda;
10) teme�ni uzem�iva� (uzem�iva� u teme�u) je uzem�iva� od pocinkovane
�eli�ne trake ili okruglog gvoNJ�a koji se ugra�uje u sloj betona u
teme�u objekta (zgrade); armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade)
moNJe i sama da se koristi kao teme�ni uzem�iva� pod uslovom da su
elementi ove konstrukcije me�usobno galvanski povezani (npr. zavarivanjem);
11) oblikovanje potencijala je postupak pri rasporedu uzem�iva�a kojim
se uti�e na raspodelu potencijala, da bi se smanjio napon dodira i napon
koraka;
12) napon uzem�enja je napon koji pri struji zem�ospoja nastaje
izme�u uzem�enja i referentne zem�e;
13) napon dodira je deo napona uzem�enja koji �ovek moNJe premostiti
dodirom;
14) napon koraka je deo napona uzem�enja koji �ovek moNJe premostiti
korakom duNJine 1 m;
15) napon prema zem�i je pri uzem�enoj nultoj ta�ki napon izme�u
faznog provodnika i uzem�ene nulte ta�ke (neutralnog provodnika);
16) napon gre�ke je napon koji se pri kvaru pojav�uje izme�u provodnih
delova koji normalno nisu pod naponom, ili izme�u tih metalnih
delova i referentne zem�e (koja ima potencijal pribliNJno jednak nuli);
17) naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzem�iva�a
prikazana dijagramom;
18) struja gre�ke je struja koja proti�e kroz o�te�enu izolaciju;
19) struja zem�ospoja je struja koja te�e u zem�u na mestu zem�ospoja;
20) kapacitivna struja zem�ospoja je struja koja nastaje pri
zem�ospoju u elektr�nergetskoj mreNJi koja nije uzem�ena;
21) struja dozemnog kratkog spoja je struja zem�ospoja u mreNJama sa
direktnim uzem�enjem ili uzem�enjem preko dopunske otpornosti za ograni�enje
struje zem�ospoja;

22) dozemni kratak spoj je zem�ospoj u elektr�nergetskoj mreNJi

uzem�enoj direktno ili preko dopunske otpornosti za ograni�enje struje
zem�ospoja;
23) izjedna�avanje potencijala je mera koja se postiNJe galvanskim
povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije za gas,
metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija, itd.) sa uzem�enjem
objekta (zgrade);
24) za�titno izolovanje je dopunsko izolovanje metalnih delova pogonskog
ure�aja koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodirnuti;
25) za�tita pomo�u uzem�enja je neposredno uzem�enje provodnih delova
koji normalno nisu pod naponom, radi za�tite od previsokog napona
dodira;
26) nulovanje je za�tita od previsokog napona dodira koja se postiNJe
povezivanjem provodnih delova koji mogu usled kvara do�i pod napon sa nultim
provodnikom;
27) za�tita pomo�u naponske za�titne sklopke (ZN sklopka) je
za�titna mera pri kojoj sklopka neposredno ili posredno isk�u�uje sve
provodnike elektri�nog ure�aja �iji su provodni delovi, koji ne pripadaju
strujnom kolu, do�li pod previsoki napon dodira;
28) za�tita pomo�u strujne za�titne sklopke (ZS sklopka) je
za�titna mera pri kojoj za�titna sklopka isk�u�uje sve provodnike
elektri�nog ure�aja na na�in opisan u ta�ki 27. ovog �lana, kad se pojavi
struja gre�ke koja odgovara struji isk�u�enja te sklopke;
29) neutralni provodnik je provodnik niskonaponske mreNJe koji je u
trofaznom sistemu prik�u�en na neutralnu ta�ku transformatora snage;
30) nulti provodnik je direktno uzem�en neutralni provodnik u mreNJama
u kojima se, kao za�titni sistem protiv opasnog napona dodira, primenjuje
nulovanje;
31) niskonaponski vod je vod �iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
32) visokonaponski vod je vod �iji je nazivni napon ve�i od 1000 V;
33) nadzemni vod je skup svih delova koji sluNJi za nadzemno vo�enje
provodnika koji prenose i razvode elektri�nu energiju, kojim su obuhva�eni:
provodnici (goli ili izolovani) stubovi, izolatori, konzole,
za�titna uNJad, uzem�iva�i, zem�ovodi i teme�i;
34) me�oviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim
stubovima nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;
35) samonosivi kablovski vod je nadzemni vod �iji su provodnici izolovani
sinteti�kim materijalom i sloNJeni u obliku snopa;
36) elektri�ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili
otvoreni prostori odre�eni prvenstveno za sme�taj i pogon postrojenja u
kojima je dozvo�en pristup samo licima koja odrNJavaju takva postrojenja
ili njima rukuju; ostalim licima pristup u takve prostorije moNJe biti
dozvo�en samo pod stru�nim nadzorom;
37) zatvorene elektri�ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama
ili otvoreni prostori, odre�eni isk�u�ivo za sme�taj i pogon
elektri�nih postrojenja, koji su u toku pogona tih postrojenja zak�u�ani i
u njima je povremeno pristup dozvo�en samo za to ovla��enim licima.

II. ZA�TITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MRE�I I

PRIPADAJU�IM TRAFOSTANICAMA
1. Za�tita od previsokog napona dodira
�lan 4.
Previsok (opasan) napon dodira je napon dodira koji je ve�i od dozvo�enog
napona dodira (Udoz), �ije su vrednosti date u �lanu 5. ovog pravilnika.
�lan 5.
Dozvo�eni napon (Udoz) dodira, u zavisnosti od vremena (t) trajanja
zem�ospoja (kvara), ra�unaju se prema slede�im izrazima:
Udoz = 1000 V za t � 0,075 s
75
= -----V za 0,075 s < t � 1,153 s
Udozt
Udoz = 65 V za t > 1,153 s
Vreme trajanja zem�ospoja t u sekundama odre�uje se za uslove normalnog
delovanja za�titnih ure�aja i prekida�a. U slu�aju uzastopnog
uspostav�anja struje zem�ospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog
uk�u�enja), vreme t se dobija kao zbir pojedina�nih vremena trajanja
zem�ospojeva ako pauze izme�u ponovnih usposav�anja struja nisu duNJe od
0,5 s. Ako su te pauze duNJe od 0,5 s, uzima se vreme trajnja t jednog zem�ospoja.
�lan 6.
Uslovi za dimenzionisanje uzem�enja transformatorske stanice
prema naponima dodira odre�eni su vrstom uzem�enja neutralne ta�ke
mreNJe i vrstom primenjene zem�ospojne za�tite.
Pri zem�ospoju u transformatorskoj stanici naponi dodira koji se
jav�aju unutar i izvan transformatorske stanice, u niskonaponskoj mreNJi
i instalacijama potro�a�a (na primer: izno�enjem potencijala preko
neutralnog provodnika niskonaponske mreNJe), ne smeju da budu ve�i od
dozvo�enih napona dodira.
�lan 7.
Radi spre�avanja nastanka i odrNJavanja previsokog napona dodira,
pri izgradnji i rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih mreNJa moraju
se upotreb�avati samo naprave, ure�aji, vodovi i ostali elementi koji
su izra�eni u skladu sa vaNJe�im propisima.
Elektri�ne instalacije u objektima (zgradama), koje se prik�u�uju na
niskonaponsku mreNJu moraju tako�e biti izvedene u skladu sa vaNJe�im
propisima, i zajedno sa tro�ilima moraju se pravilno i redovno odrNJavati.
�lan 8.
Radi spre�avanja pojave previsokih napona dodira u instalacijama
objekata (zgrada), usled uno�enja opasnih potencijala, potrebno je u objektima
(zgradama) sprovesti mere izjedna�avanja potencijala.
Efikasnost mera izjedna�avanja potencijala proverava se merenjem.
Izjedna�avanje potencijala je uspe�no sprovedeno ako se merenjem ot

pornosti izme�u za�titnog kontakta elektri�ne instalacije i metalnih

delova drugih instalacija dobije vrednost manja od 2 W u ma kojoj prostoriji
objekta (zgrade). Za ve�e objekte (zgrade) dovo�no je izvr�iti merenja
u prostorijama koje su najuda�enije od mesta gde je izvr�eno
galvansko povezivanje, na primer, merenjem na poslednjem spratu objekta
(zgrade). Pri merenju otpornosti U/I metodom, napon merenja ne sme da
pre�e 65 V, pri �emu struja merenja treba da bude ve�a od 5 A.
�lan 9.
Kao za�titne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj
mreNJi primenjuju se:
� nulovanje,
� za�titno uzem�enje,
� za�titno izolovanje,
� za�titne strujne sklopke ili
� za�titne naponske sklopke.
2. Op�ti uslovi za nulovanje u niskonaponskoj mreNJi
�lan 10.
Nulovanje se postiNJe povezivanjem provodnih delova �ti�enog
ure�aja, koji normalno nisu pod naponom, a usled neke gre�ke ili kvarova
mogu do�i pod napon, sa nultim provodnikom.
�lan 11.
Osnovni uslov za nulovanje je da struja gr�ke (Ik) koja nastaje pri
potpunom kratkom spoju faznog provodnika sa nultim provodnikom ili sa
delom naprave, odnosno instalacije, koja je nulovanjem za�ti�ena, bude
ve�a ili bar jednaka struji isk�u�enja (Ii) pripadaju�eg instalacionog
osigura�a, automatskog osigura�a, odnosno za�titnog prekida�a:
Ik � Ii
�lan 12.
Pri odre�ivanju struje gre�ke (Ik) uzima se impedansa cele pet�e
kratkog spoja zajedno sa prelaznim otpornostima. Impedansa pet�e treba
da zadovo�i uslov:
Uf Uf
Zk �-----= --------
Ii kIn
gde je:
Zk = impedansa (W)
Uf = napon faznog provodnika prema zem�i (V)
Ii = kIn � struja isk�u�enja (A)
Ia = nominalna struja osigura�a (top�ivog ili automatskog) ili pode�ena
struja okida�a automatskog prekida�a (A).
Struja isk�u�enja (Ii) za�titnog ure�aja trebna da obezbedi dovo�no
brzo isk�u�enje kvara.

Faktor (k) odnosi se na spo�ne vodove (vazdu�ne i kablovske),

uk�u�uju�i ku�ni prik�u�ak i instalacione osigura�e glavnih razvodnih
vodova u glavnom razvodnom ormanu, i ima vrednosti:
� k � 1,25 za automatske prekida�e sa elektromagnetnim okida�ima,
� k � 2,5 za osigura�e (top�ive ili automatske).
�lan 13.
Grani�na duNJina niskonaponskog voda do koje je za�tita nulovanjem
efikasna moNJe da se orijentaciono proceni iz uslova:
U
f
---------------------------------------------------� 103
NJ A A2
L �
----+ -----� B+
kIn
� Sf S �
n
gde je:
L = grani�na duNJina voda (m)
Uf = napon faznog provodnika prema zem�i (V)
Ii = kIn = struja isk�u�enja u smislu �lana 12 (A)
Sf i Sn = preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm2)
A i B = parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. 1.
Tabela 1.
Kablovski vod
Nadzemni vod
Bakarni Aluminijumski Bakarni Aluminijumski
provodnici provodnici provodnici provodnici
(Cu (Al) (Cu) (Al)
Sf�35 Sf>35 Sf�3,5 S>35
mm2 mm2 mm2 mm2
A19 32 19193232
B 0,01 0,01 0,45 0,34 0,45 0,34
�lan 14.
Proveru osnovnog uslova za primenu nulovanja treba izvr�iti merenjem
impedanse pet�e (Zk) na mestu prik�u�enja nulovanih objekata, bez obzira
na veli�inu procenjene grani�ne duNJine (L) niskonaponskog voda
prora�unate prema uslovu iz �lana 13. ovog pravilnika.
Ova provera vr�i se na objektima koji su najvi�e uda�eni od trafostanice.
�lan 15.
Nulti provodnik niskonaponske mreNJe treba obavezno uzem�iti kod
napojne trafostanice i na vi�e mesta u niskonaponskoj mreNJi.
�lan 16.
Svaki novi objekat (zgrada) treba, po pravilu, da ima teme�ni
uzem�iva� sa kojim se povezuje nulti provodnik niskonaponske mreNJe,

�ime se dobija mala ukupna otpornost uzem�enja i pri nepovo�nim elektri�nim

karakteristikama tla.
�lan 17.
Dozvo�eno je povezivanje nultih provodnika susednih niskonaponskih
izvoda iste trafostanice, kao i povezivanje nultih provodnika niskonaponskih
mreNJa susednih trafostanica, pod uslovom da su preseci nultih
provodnika jednaki, ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
�lan 18.
Izbor minimalnog preseka nultog provodnika visokonaponskog voda
u odnosu na presek faznog provodnika vr�i se u skladu s vaNJe�im propisima
o izvo�enju elektr�nergetskih instalacija u zgradama.
�lan 19.
Bri�e se.
�lan 20.
U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potro�a�a
treba staviti vidno upozorenje da je kao za�titna mera primenjeno nulovanje.
3. Posebni uslovi za nulovanje u kablovskoj niskonaponskoj mreNJi
�lan 21.
Nulti provodnik kablovske niskonaponske mreNJe vezuje se za zdruNJeno
uzem�enje trafostanice, odnosno za radno uzem�enje, ako ono mora da
bude odvojeno od za�titnog uzem�enja.
Za nulti provodnik vezuju se i svi uzem�iva�i objekata (zgrada) nulovane
niskonaponske mreNJe. Raspored ovih uzem�iva�a u odnosu na uzem�iva�
trafostanice, kao i vrednost njihovih otpornosti rasprostiranja nisu
strogo ograni�eni. Izuzetak su samo objekti (zgrade) koji se nalaze na
kraju nekog voda sa jednostranim napajanjem nultog provodnika, a koji nemaju
izvedene teme�ne uzem�iva�e i sprovedene mere izjedna�avanja potencijala,
i �ija otpornost uzem�enja pojedina�no ne sme biti ve�a od 10 W.
�lan 22.
U kablovskoj niskonaponskoj mreNJi nuluju se:
� metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ili u zgradi i prik�u�ne
kutije,
� metalni i armiranobetonski stubovi javnog osvet�enja i saobra�ajne
signalizacije,
� metalni pla�tovi i armature kablova i metalne kablovske glave.
�lan 23.
Nadzemna niskonaponska mreNJa izvedena sa samonosivim kablovima
treba da zadovo�i iste uslove za nulovanje kao i podzemna kablovska
mreNJa.

4. Posebni uslovi za nulovanje u nadzemnoj niskonaponskoj mreNJi

�lan 24.
Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mreNJe uzem�uje se kod
trafostanice i na svakom radijalnom ogranku duNJem od 200 m. Pri tome
ukupna otpornost uzem�enja nultog provodnika niskonaponske mreNJe, merena
u trafostanici bez odvajanja uzem�enja trafostanice, ne sme biti
ve�a od 5 W.
�lan 25.
Uzem�enje svakog radijalnog ogranka mreNJe duNJeg od 200 m izvodi se
pomo�u jednog uzem�iva�a na kraju ogranka, ili sa vi�e uzem�iva�a raspore�enih
na duNJini od najvi�e 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome
ukupna otpornost uzem�enja ovih uzem�iva�a ne sme biti ve�a od 10 W.
Izuzetno, otpornost uzem�enja iz stava 1. ovog �lana moNJe biti ve�a
od 10 W ako se na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u
kojima su izvedeni teme�ni uzem�iva�i i ako je sprovedena mera izjedna�avanja
potencijala.
�lan 26.
Ako u jednom delu niskonaponske mreNJe nisu ispunjeni uslovi za
nulovanje, tada se u ovoj mreNJi moNJe primeniti nulovanje ako su u objektima
na pomenutom delu mreNJe primenjene za�titne strujne ili za�titne
naponske sklopke.
�lan 27.
Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti provodnik
bude u istoj ravni ili ispod faznih provodnika.
Isti raspored provodnika i isti poloNJaj neutralnog provodnika na
glavi stuba treba da bude i kod nenulovanih niskonaponskih mreNJa.
�lan 28.
Gde god je to mogu�e, provodnici op�te potro�nje i javnog osvet�enja
vode se na istim stubovima pri �emu se upotreb�ava zajedni�ki nulti provodnik.
�lan 29.
Metalni stubovi niskonaponske mreNJe, prik�u�ne kutije i kablovske
glave na kablovskim prik�u�cima na nadzemnu mreNJu, ne nuluju se, niti
se primenjuju druge za�titne mere. Isto vaNJi i u slu�aju da se u niskonaponskoj
mreNJi i instalacijama potro�a�a primenjuje za�titno uzem�enje
pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a.
Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mreNJe navedeni u stavu 1.
ovog �lana nalaze na povr�inama kao �to su kupali�ta, igrali�ta, �kolska
dvori�ta, kampovi, i sl. primenjuje se jedna od slede�ih za�titnih
mera:
� za�titno izolovanje (kori��enjem kablovskih prik�u�nih kutija,
kablovskih glava i sl. sa sinteti�kom izolacijom),
� izolovanje stajali�ta �irine najmanje 1,25 m (asfaltiranjem ili
posipanjem krupnim slabo provodnim �unkom),
� oblikovanje potencijala (polaganjem uzem�iva�a na razda�ini od 1
m i na dubini od 0,5 m),

� vezivanje za neki bliski zajedni�ki uzem�iva�,

� za�tita pomo�u strujnih za�titnih sklopki na delu niskonaponskog
voda u kome se nalaze ovi elementi.
�lan 30.
Ako se na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog napona,
za�titne mere od previsokog napona dodira i koraka primenjuju se u
skladu sa vaNJe�im propisima o tehni�kim normativima za izgradnju nadzemnih
elektr�nergetskih vodova tretiraju�i stubove kao delove visokonaponskog
voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mreNJi primenjeno
nulovanje ili neka druga za�titna mera.
5. Primena za�titnog uzem�enja u niskonaponskoj mreNJi
�lan 31.
Za�titno uzem�enje se izvodi spajanjem svih provodnih delova objekata,
koje treba za�tititi od previsokog napona dodira, sa za�titnim uzem�iva�em,
odnosno uzem�iva�ima.
U napojnoj trafostanici mora se uzem�iti neutralni provodnik
niskonaponske mreNJe.
�lan 32.
Za�titno uzem�enje se izvodi kao:
� uzem�enje pomo�u zajedni�kog uzem�iva�a,
� uzem�enje pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a.
�lan 33.
Uzem�ivanje pomo�u zajedni�kog uzem�iva�a ostvaruje se direktnom
vezom za�titnog uzem�iva�a objekta i radnog uzem�enja trafostanice
namenski izvedenim spojem.
Kao zajedni�ki uzem�iva� upotreb�ava se:
� metalni cevovod (vodovod),
� posebno poloNJen uzem�iva�,
� metalni pla�t kabla.
�lan 34.
U slu�aju primene za�titnog uzem�enja pomo�u zajedni�kog uzem�iva�a,
za�tita treba da obezbedi brzo isk�u�enje struje dozemnih kvarova u
za�ti�enom objektu.
Osnovni uslov za primenu ove za�titne mere je da struja gre�ke (Ik)
bude ve�a ili jednaka struji isk�u�enja (Ii) pripadaju�eg instalacionog
osigura�a, automatskog osigura�a odnosno za�titne sklopke:
Ik � Ii
�lan 35.
Ako se objekti niskonaponske mreNJe �tite za�titnim uzem�enjem
pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a treba da budu ispunjeni slede�i uslovi:

65
Ru �
I
i
65
Ro �
I
i max
gde je:
Ru � otpornost za�titnog uzem�enja pojedina�nog uzem�iva�a (W),
Ii � k � In � struja isk�u�enja (A), u smislu �lana 12. ovog pra.
Ii max � najve�a od struja isk�u�enja �ti�enih objekata u niskonaponskoj
mreNJi (A).
�lan 36.
Kablovski razvodni ormani, kablovske prik�u�ne kutije, stubovi javnog
osvet�enja i saobra�ajne signalizacije, ne mogu se uspe�no za�tititi
za�titnim uzem�enjem pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a. Zato se za ove
elemente niskonaponske mreNJe primenjuje jedna od za�titnih mera predvi�enih
odredbama �lana 29. stav 2. ovog pravilnika, bez obzira na mesto
ugradnje.
6. Primena ostalih za�titnih mera u niskonaponskoj mreNJi
�lan 37.
Za�titno izolovanje elemenata niskonaponske mreNJe, kao i kori��enje
strujnih za�titnih i naponskih za�titnih sklopki, vr�i se prema
vaNJe�im propisima za izvo�enje elektr�nergetskih instalacija u zgradama.
7. Uslovi primene nulovanja i za�titnog uzem�enja
u istoj niskonaponskoj mreNJi
�lan 38.
U istoj niskonaponskoj mreNJi dozvo�en je rad objekata �ti�enih
nulovanjem i objekata �ti�enih za�titnim uzem�enjem, pod uslovom da se
pri dozemnom spoju u bilo kojem objektu �ti�enom za�titnim uzem�enjem
na nultom provodniku niskonaponske mreNJe ne pojavi napon ve�i od 65 V, a
ako se pojavi da �e se odrNJati samo najkra�e vreme, tj. do isk�u�enja strujnog
kola delovanjem osigura�a (top�ivog ili automatskog) ili za�titnog
prekida�a.
Uslovi iz stava 1. ovog �lana vaNJe za niskonaponske mreNJe nazivnog
napona 3 h 380/220 V.
�lan 39.
U istoj niskonaponskoj mreNJi dozvo�en je rad objekata �ti�enih
nulovanjem i objekata �ti�enih za�titnim uzem�enjem pomo�u zajedni�kog
uzem�iva�a.

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreNJe

objekti �ti�eni nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu
objekti �ti�eni za�titnim uzem�enjem pomo�u zajedni�kog uzem�iva�a,
nulti i neutralni provodnik ova dva transformatorska rejona se mogu me�usobno
povezati, ukoliko su njihovi preseci jednaki ili imaju vrednosti
dva susedna standardna preseka.
�lan 40.
U istoj niskonaponskoj mreNJi dozvo�en je rad objekata �ti�enih
nulovanjem i objekata �ti�enih uzem�enjem pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a
ako je ispunjen uslov:
Rumin
R � ------------= 0 4 R
o 2 5 , umin
,
gde je:
Ro = ukupna otpornost uzem�enja nultog provodnika celokupne niskonaponske
mreNJe, zajedno sa uzem�iva�ima transformatorskih stanica
i svim ostalim uzem�iva�ima koji se vezuju na nulti
provodnik;
Rumin = najmanja od svih otpornosti uzem�enja objekata �ti�enih pomo�u
pojedina�nih uzem�iva�a.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreNJe
objekti �ti�eni nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu
objekti �ti�eni za�titnim uzem�enjem pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a,
nulti i neutralni provodnik ova dva rejona se mogu me�usobno povezati,
ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog �lana. Ovaj uslov mora biti ispunjen
pre povezivanja nultog i neutralnog provodnika na granici transformatorskih
rejona, pri �emu preseci nultog i neutralnog provodnika treba da
budu jednaki ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
�lan 41.
Ako ukupna otpornost uzem�enja nultog provodnika iznosi Ro � 0,20
W, u istoj niskonaponskoj mreNJi dozvo�en je rad objekata �ti�enih nulovanjem
i objekata �ti�enih za�titnim uzem�enjem pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a
bez provere veli�ine otpornosti uzem�enja pojedina�nih
uzem�iva�a.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreNJe
objekti �ti�eni nulovanjem, a ukupna otpornost uzem�enja nultog provodnika
iznosi Ro � 0,20 W, ovaj nulti provodnik moNJe se vezati za neutralne
(nulte) provodnike susednih transformatorskih rejona nezavisno
od toga kakav je sistem za�tite u njima primenjen, ako su preseci nultih
(neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost dva susedna standardna
preseka.
Uslov Ro � 0,20 W mora biti ispunjen pre povezivanja nultog provodnika
sa neutralnim (nultim) provodnicima susednih transformatorskih
rejona.

�lan 42.
Ako su u jednoj niskonaponskoj mreNJi objekti �ti�eni za�titnim
uzem�enjem pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a, onda se na istu mreNJu mogu
pjedina�no prik�u�iti objekti u kojima je za�tita izvedena nulovanjem,
ako svaki nulovani objekat ispunjava slede�e uslove:
� da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim
za�titnim provodnikom,
� da svaki nulovani objekat ima teme�ni uzem�iva� na koji se vezuje
nulti provodnik, i da je sprovedena mera izjedna�avanja potencijala.
�lan 43.
Ako nije ispunjen ni jedan od uslova navedenih u �l. 40, 41. i 42. ovog
pravilnika, tada se u niskonaponskoj mreNJi i instalacijama potro�a�a u
kojima je sprovedeno nulovanje, zabranjuje upotreba za�titnog uzem�enja
pomo�u pojedina�nih uzem�iva�a bez spoja nultog provodnika sa tim
za�titnim uzem�enjem.
8. Primena za�titnih mera u trafostanicama
�lan 44.
Izbor uzem�enja i uzem�iva�a, kao i njihovo dimenzionisanje, vr�i
se zavisno od parametara visokonaponske i niskonaponske mreNJe, vode�i
ra�una o termi�koj stabilnosti uzem�iva�a i o za�titi od previsokih
napona dodira u trafostanicama, niskonaponskoj mreNJi i instalacijama
potro�a�a.
�lan 45.
Uzem�iva�i trafostanica treba termi�ki da podnesu struje razli�itih
kratkih spojeva u visokonaponskoj i niskonaponskoj mreNJi, zavisno od
vrste uzem�enja neutralne ta�ke visokonaponske mreNJe, i zavisno od na�ina
izvo�enja uzem�enja trafostanica.
�lan 46.
Ra�unska provera i dimenzionisanje uzem�iva�a prema termi�kim naprezanjima
vr�i se za slu�aj pojave dvostrukog zem�ospoja (koji je mogu� jedino
u visokonaponskoj mreNJi �ija je neutralna ta�ka izolovana ili je
primenjena kompenzacija struje zem�ospoja), u slede�im slu�ajevima:
� ako vreme trajnja jednostrukog zem�ospoja nije ograni�eno na
najvi�e 2 h,
� ako se svaki dvostruki zem�ospoj ne isk�u�uje delovanjem za�tite
bez vremenskog odlaganja.
�lan 47.
Prora�un uzem�iva�a trafostanice prema termi�kom naprezanju u
slu�ajevima navedenim u �lanu 46. ovog pravilnika vr�i se prema veli�ini
dela struje dvostrukog zem�ospoja koji prolazi kroz uzem�iva� trafostanice
i zem�u. Ovaj deo struje se dobija mnoNJenjem ukupne struje dvostrukog
zem�ospoja sa redukcionim faktorom, kojim se obuhvata uticaj
metalnih pla�tova visokonaponskih kablova i ostalih metalnih delova

koji se vezuju na uzem�enje trafostanice, na raspodelu struje kvara u trafostanici.

Za nadzemne visokonaponske vodove bez za�titnog uNJeta redukcioni

faktor iznosi r = 1. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa za�titnim
uNJetom je r < 1. Ta�na vrednost redukcionog faktora odre�uje se merenjem.
Za prora�un redukcionog faktora kablova mogu se uzeti i podaci proizvo�a�a
kablova, kao i rezultati merenja izvr�enih u sli�nim uslovima.
Kao ukupna struja dvostrukog zem�ospoja, u smislu ovog pravilnika,
uzima se vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog
spoja.
�lan 48.
U trafostanici se, po pravilu, izvodi zdruNJeno uzem�enje. Izuzetno,
radno i za�titno uzem�enje izvode se kao posebna uzem�enja.
�lan 49.
Ako su ispunjeni uslovi za kori��enje zdruNJenog uzem�enja onda se,
po pravilu, u trafostanici izvodi samo za�titno uzem�enje i na njega prik�u�uje
neutralni (nulti) provodnik.
Izuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog
napona (na primer: trafostanice u obliku �kule� ili na stubu), radno i
za�titno uzem�enje izvode se posebno i naknadno me�usobno poveNJu, ako
postoje uslovi za kori��enje zdruNJenog uzem�enja.
�lan 50.
Za�titno uzem�enje trafostanice sastoji se od uzem�iva�a za�titnog
uzem�enja na koji se vezuju:
� svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih naprava i
ku�i�ta transformatora snage,
� metalni pla�tevi i ekrani energetskih kablova,
� sekundarna strujna kola mernih transformatora,
� uzem�enje visokonaponskih namotaja jednopolno izolovanih naponskih
transformatora,
� ventilni odvodnici prenapona,
� neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mreNJe, ako se za�titno
uzem�enje koristi kao zdruNJeno uzem�enje,
� ostali uzem�iva�i koji mogu da uti�u na smanjenje ukupne otpornosti
za�titnog uzem�enja.
�lan 51.
Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postav�eni objekat,
onda se uzem�iva� za�titnog (zdruNJenog) uzem�enja, po pravilu,
izvodi sa jednom ili dve pravougaone konture i cevnim uzem�iva�ima (sondama)
na uglovima spo�ne konture. Umesto unutra�nje konture, u trafostanicama
sa armiranobetonskim ili metalnim spo�nim zidovima moNJe se
upotreb�avati uzem�iva� u teme�u trafostanice.
Ako iz tehi�kih i ekonomskih razloga nije opravdano postav�anje
cevnih uzem�iva�a (sondi) iz stava 1. ovog �lana (na primer: na kra�kom
zem�i�tu), uzem�iva� za�titnog (zdruNJenog) uzem�enja izvodi se na na�in
koji najvi�e odgovara lokalnim uslovima.
29 449

�lan 52.
Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade),
uzem�iva� za�titnog (zdruNJenog) uzem�enja se izvodi u zavisnosti od lokalnih
uslova, raspoloNJivog prostora i ekonomi�nosti gradnje.
Ako objekat (zgrada) u koji se sme�ta trafostanica ima izveden
teme�ni uzem�iva�, onda se taj uzem�iva� koristi i za za�titno (zdruNJeno)
uzem�enje trafostanice.
�lan 53.
Ako se trafostanica napaja pomo�u visokonaponskih kablova sa
metalnim pla�tovima provodnim prema zem�i, pri prora�unu otpornosti
za�titnog (zdruNJenog) uzem�enja treba uzeti u obzir ulogu ovih pla�tova
kao uzem�iva�a. Za prora�un moNJe se koristiti analogija sa trakastim
uzem�iva�ima, uzimaju da metalni pla�t kabla ima oko dva puta ve�u
otpornost rasprostiranja od otpornosti rasprostiranja trakastog uzem�iva�a
iste duNJine. U tom slu�aju vodi se ra�una o pravcima polaganja kablova,
kao i �injenici da se uticaj kabla kao uzem�iva�a ispo�ava na
duNJini od najvi�e 500 m od trafostanice.
�lan 54.
U niskonaponskoj mreNJi nazivnog napona 3 x 380/220 V neutralnu
ta�ku mreNJe treba direktno uzem�iti spajanjem sa radnim uzem�enjem.
Radno uzem�enje se, po pravilu, povezuje sa za�titnim uzem�enjem
(zdruNJeno uzem�enje), a izuzetno se izvodi kao posebno uzem�enje.
�lan 55.
Ako je odvajanje radnog i za�titnog uzem�enja uslov za spre�avanje
pojave i odrNJavanja opasnih napona dodira u trafostanici i niskonaponskoj
mreNJi, onda nije dovo�no samo fizi�ko odvajanje ovih uzem�enja, ve�
treba merenjem utvrditi da izme�u njih ne dolazi do preno�enja elektri�nog
potencijala.
Smatra se da su radno i za�titno uzem�enje efikasno razdvojeni ako
se na jednom uzem�enju ne moNJe pojaviti potencijal ve�i od 40% potencijala
drugog uzem�enja, s tim �to uzem�iva�i ova dva uzem�enja treba da
budu me�usobno uda�eni najmanje 20 m. Pored toga moraju biti ispunjeni i
slede�i uslovi:
1) niskonaponski kablovski prik�u�ci iz trafostanice do prvog
stuba, odnosno prik�u�ne kutije, moraju biti izvedeni sa kablovima sa izolovanim
pla�tom, a kablovske glave na ovim prik�u�cima u trafostanici
moraju biti od izolacionog materijala;
2) u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se primeniti
nulovanje;
3) neutralni provodnik u trafostanici mora biti postav�en izolovano
u odnosu na metalne delove vezane na za�titno uzem�enje.
�lan 56.
Ako radno uzem�enje treba da bude odvojeno od za�titnog uzem�enja
(iz �l. 59. i 64. ovog pravilnika), tada se radno uzem�enje, po pravilu,
izvodi:

� pomo�u jednog posebnog uzem�iva�a (npr. u vidu trougla sa sondama u

temenima trougla) koji se pomo�u kabla sa izolovanim pla�tom spaja sa neutralnim
provodnikom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici,
ili
� pomo�u uzem�iva�a kod stubova ili objekata niskonaponske mreNJe u
podru�ju pre�nika 200 m oko trafostanice.
Dimenzionisanje uzem�iva�a radnog uzem�enja vr�i se saglasno �l.
10. do 35. ovog pravilnika, a u posebnim uslovima rada visokonaponske
mreNJe navedenim u �lanu 64. ovog pravilnika mora biti ispunjen i uslov iz
stava 2. tog �lana.
9. Dimenzionisanje uzem�enja trafostanica ako je neutralna ta�ka
visokonaponske mreNJe uzem�enja preko male otpornosti
�lan 57.
Ako je neutralna ta�ka visokonaponske mreNJe na koju je prik�u�ena
transformatorska stanica uzem�ena preko male otpornosti, u transformatorskoj
stanici se, po pravilu, izvodi zdruNJeno uzem�enje.
Ukupna otpornost zdruNJenog uzem�enja (Rzdr), uk�u�uju�i i uticaj
kablova kao uzem�iva�a, kao i uticaj uzem�iva�a susednih transformatorskih
stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutalni provodnik
niskonaponske mreNJe, mora da iznosi:
k � U
d do z
� -----------------------
Rzd r r � l
k
gde je:
Udoz = dozvo�eni napon dodira u V;
r = redukcioni faktor visokonaponskog voda koji napaja transformatorsku
stanicu;
Ik = ukupna struja zem�ospoja, u A;
kd = sa�inilac koji odre�uje odnos napona uzem�enja transformatorske
stanice i napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.
�lan 58.
Bri�e se.
�lan 59.
Ako u nekoj trafostanici nije mogu�e ispuniti uslov iz �lana 57.
ovog pravilnika, radno uzem�enje treba izvesti posebno i razdvojeno od
za�titnog uzem�enja, saglasno �l. 55. i 56. ovog pravilnika. U tom slu�aju
se dimenzionisanje ovih uzem�enja vr�i na slede�i na�in:
� ukupna otpornost radnog uzem�enja (Ro) merena u trafostanici bez
odvajanja neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mreNJe od uzem�iva�a
radnog uzem�enja zajedno sa svim uzem�iva�ima objekata (zgrada) i
ostalim uzem�iva�ima koji se vezuju za neutralni (nulti) provodnik
niskonaponske mreNJe, treba da zadovo�i uslove primenjene za�tite od
29* 451

previsokih napona dodira u niskonapnskoj mreNJi i instalacijama potro�a�a;

� ukupna otpornost za�titnog uzem�enja (Rz), merena u trafostanici
bez odvajanja uzem�iva�a za�titnog uzem�enja od drugih uzem�iva�a koji
su vezani na njega, treba da zadovo�i uslov da se pri dozemnom kratkom
spoju u visokonaponskom delu trafostanice na za�titnom uzem�enju ne
moNJe pojaviti, napon ve�i od 60% ispitnog napona izolacije elemenata
niskonaponskog dela trafostanice i prik�u�nih vodova, odnosno treba da
bude ispunjen uslov:
120 0 120 0
R � ---------= ---------
zI r � Ik
z
�lan 60.
Pored ispunjenja uslova iz �lana 59. moraju se u slu�aju odvajanja radnog
i za�titnog uzem�enja preduzeti i posebne za�titne mere u transformatorskoj
stanici i oko nje, tako da vrednosti napona dodira ne budu ve�e
od dozvo�enih napona dodira.
Smatra se da su ti uslovi zadovo�eni, ako je u trafostanici sa metalnim
ili armiranobetonskim spo�nim zidovima poloNJen uzem�iva� u
teme�u, na koji su prik�u�eni svi metalni delovi konstrukcije i aparata u
trafostanici, kao i spo�ni uzem�iva� za�titnog uzem�enja. Ako nije
izveden uzem�iva� u teme�u trafostanice, u trafostanici mora biti
sprovedena jedna od slede�ih dodatnih za�titnih mera:
� stajali�ta za rukovanje treba da su od metala i da se poveNJu sa ostalim
provod�ivim delovima, pri �emu pristup do stajali�ta treba da bude
omogu�en izolovanom stazom �irine najmanje 1,25 m, ili
� stajali�ta za rukovanje ure�ajima treba da se izoluju za najmanje
dvostruki napon uzem�enja, pri �emu svi metalni delovi koji se mogu
dohvatiti sa mesta za rukovanje treba da budu me�usobno povezani.
Oko trafostanice sa metalnim ili armiranobetonskim spo�nim
zidovima izvodi se jedna od slede�ih dodatnih za�titnih mera:
� izolovanje tla �irine 1,25 m oko trafostanice (asfaltiranjem ili
posipanjem krupnim slabo provodnim �unkom), ili
� oblikovanje potencijala (polaganjem uzem�iva�a na razda�ini od 1
m od zida na dubini od 0,5 m).
Izolovanje tla oko trafostanice ili oblikovanje potencijala je obavezno
i u slu�aju da je izveden uzem�iva� u teme�u.
Kod stubnih trafostanica uzem�iva� se postav�a na razda�ini od 1
m od stuba i na dubini od 0,5 m i povezuje se sa svim metalnim delovima
koji mogu da se dohvate sa mesta za rukovanje, kao i sa za�titnim uzem�iva�em
trafostanice.
�lan 61.
Ako se trafostanica nalazi na podru�ju urbanizovanog dela nase�a,
gde nije mogu�e izvr�iti efikasno odvajanje radnog i za�titnog uzem�enja
zbog velike gustine metalnih podzemnih instalacija (cevovodi, uzem�i

va�i zgrada, kablovi sa provodnim pla�tom, itd.), u trafostanici se izvodi

zdruNJeno uzem�enje. Ako nije mogu�e izvesti uzem�enje prema �lanu
57. ovog pravilnika, moraju se preduzeti mere tako da se u visokonaponskoj
mreNJi struja dozemnog kratkog spoja ograni�i na niNJu vrednost. U suprotnom,
trafostanica se ne moNJe prik�u�iti na visokonaponsku mreNJu
koja je uzem�ena preko male otpornosti.
10. Dimenzionisanje uzem�enja trafostanice ako je visokonaponska
mreNJa sa izolovanom neutralnom ta�kom ili sa kompenzovanom
strujom zem�ospoja
�lan 62.
Ako visokonaponska mreNJa na koju se prik�u�uje transformatorska
stanica radi sa izolovanom neutralom ta�kom ili sa kompenzovanom strujom
zem�ospoja, a zem�ospoj se isk�u�uje najkasnije za 2 h, u transformatorskoj
stanici se, po pravilu, izvodi zdruNJeno uzem�enje.
Ukupna otpornost zdruNJenog uzem�enja (Rzdr), uk�u�uju�i i uticaj
kablova kao uzem�iva�a, kao i uticaj uzem�iva�a susednih transformatorskih
stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik
niskonaponske mreNJe, mora da iznosi:
k � U
d do z
� -----------------------
Rzd r I
z
gde je:
Udoz = dozvo�eni napon dodira, u V;
Iz = ukupna kapacitivna struja zem�ospoja galvanski povezane visokona-
ponske mreNJe sa izolovanom neutralnom ta�kom odnosno preostala
struja zem�ospoja visokonaponske mreNJe sa kompenzovanom strujom
zem�ospoja, u A;
kd = sa�inilac koji odre�uje odnos napona uzem�enja transformatorske
stanice i napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.
Izuzetno, ako vreme isk�u�enja zem�ospoja u visokonaponskoj mreNJi
prelazi 3 s, a u elektri�nim instalacijama niskog napona se paralelno
koristi TN i TT sistem ili se koristi samo TN sistem pri �emu pojedine
zgrade nemaju izveden teme�ni uzem�iva� i sprovedene mere izjedna�avanja
potencijala prema propisima za elektri�ne instalacije niskog napona, sa�inilac
kd ima vrednost: kd = 1.
�lan 63.
Bri�e se.
�lan 64.
Ako zem�ospoj u visokonaponskoj mreNJi traje duNJe od 2 �asa, smatra
se da su stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zem�ospoja, koji moNJe
izazvati velika termi�ka naprezanja uzem�iva�a trafostanica i veoma visoke
napone dodira.

U slu�aju iz stava 1. ovog �lana treba izvr�iti odvajanje radnog i

za�titnog uzem�enja, pri �emu moraju biti ispunjeni slede�i uslovi:
1) za�titno uzem�enje mora se izvesti kao uzem�enje u te�kim uslovima,
saglasno �lanu 60. ovog pravilnika. Ako se dvostruki zem�ospoj ne
isk�u�uje delovanjem za�tite bez vremenskog odlaganja, mora se izvr�iti
ra�unska provera preseka elemenata za�titnog uzem�enja u odnosu na
termi�ka naprezanja, na na�in propisan ovim pravilnikom;
2) radno uzem�enje treba da zadovo�i uslove primenjene za�tite od
opasnih napona dodira u niskonaponskoj mreNJi i instalacijama potro�a�a.
Pored toga, ukupna otpornost radnog uzem�enja, merena u trafostanici
bez odvajanja neutralnog (nultog) provodnika od uzem�iva�a radnog
uzem�enja i ostalih uzem�iva�a u niskonaponskoj mreNJi, treba da ima
vrednost koja obezbe�uje da se, u slu�aju proboja izolacije visokog napona
prema radnom uzem�enju, na tom uzem�enju ne moNJe pojaviti i odrNJati napon
od 65 V, odnosno mora da bude ispunjen i uslov:
6 5
R � ----
oI
z
gde je Iz = ukupna kapacitivna, odnosno preostala struja zem�ospoja.
�lan 65.
Ako se trafostanica nalazi na podru�ju urbanizovanog dela nase�a
gde nije mogu�e izvr�iti odvajanje radnog i za�titnog uzem�enja, izvodi se
zdruNJeno uzem�enje, a ova trafostanica se moNJe prik�u�iti samo na visokonaponsku
mreNJu u kojoj je trajanje zem�ospoja ograni�eno na najvi�e 2
�asa.
11. Za�tita od dodira delova naprava i vodova pod naponom u trafostanici
�lan 66.
Za�tita od dodira delova naprava i vodova koji su pod napnom u trafostanici,
mora biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kao: izolovanjem, zatvorenim
ku�i�tima, pregradama, zidovima, limovima, plo�ama i sl.
�lan 67.
Metalni delovi pod naponom, koji su postav�eni na razvodnoj niskonaponskoj
tabli ili u ormanu, moraju biti za�ti�eni od slu�ajnog dodira,
pomo�u pre�aga, mreNJa, zidova, vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od
takvog dodira.
�lan 68.
Razmak izme�u pregrada (pre�aga, mreNJa, pregrada od lima) i delova
koji su postav�eni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora
iznositi najmanje:
1) 200 mm, ako se koriste pre�age;
2) 100 mm, ako se koriste mreNJe otvora 20 do 60 mm;

3) 40 mm, ako se koriste krute mreNJe otvora do 20 mm sa pre�nikom

NJice od najmanje 2 mm,
4) 15 mm, ako se koristi puni lim deb�ine najmanje 1 mm.
Izuzetno, dozvo�eni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima,
�ija su izolaciona svojstva ispitana i zadovo�avaju propisane
uslove.
�lan 69.
Pre�age se mogu koristiti kao za�tita od slu�ajnog dodira samo u
elektri�nim pogonskim i zatovrenim elektri�nim pogonskim prostorijama.
Pre�age koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od izolacionog
materijala.
�lan 70.
Razmak izme�u metalnih delova pod niskim naponom i delova koji
nisu pod naponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije
i sl.) mora iznositi najmanje 15 mm.
�lan 71.
Na ulazima i prilazima u zatvorene elektri�ne pogonske prostorije
moraju se postaviti natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektri�ne
struje.
�lan 72.
Ulaz u zatvorene elektri�ne pogonske prostorije dozvo�en je samo
kroz vrata koja se zak�u�avaju.
Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugra�ena
tako da se onemogu�i ulaz neovla��enim licima, i da se istovremeno
obezbedi nesmetan izlaz licima koja se nalaze u toj prostoriji.
Otvaranje vrata sa unutra�nje strane mora biti lako izvod�ivo, bez
upotrebe k�u�a ili alata.
12. Za�tita od strujnog preoptere�enja
�lan 73.
Za�tita od strujnog preoptere�enja ure�aja i opreme u trafostanici,
kao i za�tita od strujnog preoptere�enja vodova niskonaponske mreNJe
(nadzemih i kablovskih), izvodi se u skladu sa vaNJe�im propisima i
standardima i lokalnim uslovima na mestu primene.
13. Za�tita transformatora snage od strujnog preoptere�enja
�lan 74.
Ure�aji za automatsku za�titu transformatora snage od elektri�nog
preoptere�enja i od unutra�njih ili spo�a�njih kvarova treba da budu u
skladu sa veli�inom transformatora i njegovim zna�ajem.
�lan 75.
Za za�titu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih
kratkih spojeva sluNJe:
� visokou�inski osigura�i koji se, po pravilu, postav�aju na visokonaponskoj
strani transformatora snage, ili
� primarni ili sekundarni prekostrujni releji.
Izuzetno, transformator snage moNJe biti i bez navednih za�titnih
ure�aja ako je obuhva�en nekom efikasnom za�titom na visokonaponskom
izvodu preko koga se napaja trafostanica.
�lan 76.
Nazivna struja visokonaponskih osigura�a ili releja treba da bude
ve�a od nazivne struje transformatora, da ne bi do�lo do isk�u�enja transformatora
iz rada i pri dozvo�enim preoptere�njima i kratkotrajnim
strujnim udarima (npr. pri uk�u�enju).
Nazivna struja za�titnog ure�aja odabira se tako da za�tita deluje i
u slu�aju kratkog spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanici.
Vreme isk�u�enja za�titnog ure�aja mora biti kra�e od vremena
dozvo�enog trajanja kratkog spoja posle trajnog optere�enja nazivnom strujom
transformatora snage u tabeli 2. prema jugoslovenskom standardu
N.H1.010.
Tabela 2.
1.Napon kratkog spoja, uk (%) 4 5 6 7
2.Trajna struja kratkog spoja A Ik
Nazivna struja (A) In 25 20 16,7 14
3.Dozvo�eno trajanje kratkog
spoja, tk (s)
1,8 2,8 4,0 5,5
�lan 77.
Za�tita transformatora snage od preoptere�enja treba da upozori
na nastanak preoptere�enja, i da isk�u�i transformator snage ako preoptere�enje
po veli�ini i trajanju prelazi dozvo�enu granicu. Za ovu
za�titu primenjuje se jedan od slede�ih za�titnih ure�aja:
a) kontaktni termometar;
b) bimetalni releji, ili tromi top�ivi osigura�i;
v) ure�aj za termi�ko preslikavanje (termi�ki relej ili termi�ka
slika).
Pri izboru ure�aja za za�titu transformatora snage od preoptere�enja
treba voditi ra�una o njihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogonskim
uslovima, kao i o ekonomi�nosti.
Smatra se da je za�tita od preoptere�enja efikasna, ako omogu�uje
maksimalno iskori��enje snage transformatora bez bitnog uticaja na
skra�enje njegovog veka trajanja.
�lan 78.
Primena ure�aja za za�titu transformatora snage od preoptere�enja
nije obavezna za svaki transformator, ako se u toku eksploatacije predu

zimaju mere kojima se spre�ava preoptere�enje transformatora snage, kao

�to je precizno planiranje i kontinualno pra�enje razvoja dela potro�nje
koji se napaja iz trafostanice.
�lan 79.
Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim
transformatorima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosno
transformacije, sprege, naponi, kratkih spojeva, odnosi snaga).
14. Za�tita niskonaponskih vodova od strujnog preoptere�enja
�lan 80.
Za za�titu niskonaponskih vodova od strujnog preoptere�enja i kratkotrajnog
strujnog optere�enja u slu�aju kratkog spoja, upotreb�avaju se top�ivi
osigura�i ili automatski za�titni prekida�i.
Za�tita niskonaponskih vodova od strujnog preoptere�enja izvodi se
na odvodima u trafostanici, a po potrebi, i u niskonaponskoj mreNJi (na
primer: na mestima promene preseka, na ku�nim prik�u�cima i sl.).
Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleNJeni odgovaraju�im
nazivima u razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.
�lan 81.
Pri izboru karakteristika niskonaponskih osigura�a ili automatskih
prekida�a treba voditi ra�una o trajnom dozvo�enom strujom
opter�eenju provodnika voda, termi�koj �vrsto�i provodnika pri kratkom
spoju, uslovima odvo�enja toplote, kao i o uslovima primenjene za�tite od
previsokog napona dodira.
�lan 82.
Trajno dozvo�eno optere�enje strujom golih provodnika nadzemnih
vodova uzima se prema tabeli 3, uzimaju�i u obzir dozvo�enu temperaturu
provodnika od 80� S, pri maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40� S.
Tabela 3.
Presek Bakar Aluminijum Alu�elik 6:1
mm2 A A mm2 A
16 115 92 16/2,5 90
25 151 121 25/4 125
35 174 149 35/6 145
50 231 185 50/8 170
70 282 226 70/12 235
95 357 283 95/15 290
120 411 329 120/21 345
150 477 382 150/25 400
185 544 435 185/32 450

Ako je temperatura vazduha niNJa od +40� S, dozvo�eno je optere�enje

provodnika ve�e od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti
dozvo�enih optere�enja golih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se
tako �to se odgovaraju�e vrednosti iz tabele br. 3 pomnoNJe k�ficijentom
�k� prema tabeli br. 4:
Tabela 4.
Temperatura mirnog vazduha � S 30 20 10 0
K�ficijent k 1,12 1,22 1,30 1,41
�lan 83.
Trajno dozvo�eno optere�enje strujom golih provodnika nadzemnih
vodova moNJe se pove�ati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3. i 4,
ako se na osnovu meteorolo�kih podataka moNJe pouzdano zak�u�iti da �e u
vreme najve�eg optere�enja strujom brzina vetra iznositi najmanje 0,6 m/s.
�lan 84.
Ako je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izolatora
izveden pomo�u izolovanih provodnika ili kablova, ove provodnike,
odnosno kablove, treba tako dimenzionisati da njihovo trajno
dozvo�eno strujno optere�enje odgovara dozvo�enom optere�enju nadzemnog
voda navedenog odvoda.
�lan 85.
Trajno dozvo�eno optere�enje strujom provodnika niskonaponskih
kablovskih vodova bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i
provodnika, broj i raspored provodnika u kablu), od temperature sredine u
kojoj se nalazi kabl, od uslova odvo�enja toplote sa kabla (na�in polaganja
kabla, specifi�na toplotna otpornost izolacije, pla�ta i sredine u kojoj
se nalazi kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj
paralelno poloNJenih kablova), kao i od aktivne otpornosti provodnika
kabla.
�lan 86.
Vreme pregorevanja top�ivih osigura�a, odnosno isk�u�enja za�tite
pri kratkom spoju treba da je toliko da se obezbedi termi�ka �vrsto�a provodnika,
i odre�uje se iz uslova:
t � a � NJ
� ISk
�
�
2
,
gde je:
t = vreme pregorevanja osigura�a, odnosno isk�u�enja za�tite (s)
S = presek provodnika (mm2)
Ik = struja kratkog spoja (kA)
a = k�ficijent, koji za parametre navedene u tabeli 5, ima vrednosti
date u istoj tabeli.

Tabela 5.
Vrsta voda Nadzemni vod Kabl
Parametri
sa bakarnim
provodnicima
sa aluminijumskim
provodnicima
sa bakarnim
provodnicima
sa aluminijumskim
provodnicima
Temperatura provodnika
pre kratkog
spoja (�S) 50 70
Temperatura provodnika
u kratkom
spoju (�S) 170 169 160
K�ficijent �a� 0,017 0,007 0,015 0,005
15. Za�tita od poNJara
�lan 87.
Za�tita od poNJara elektr�nergetskih postrojenja i ure�aja, kao i
objekata u blizini tih postrojenja i ure�aja, izvodi se u skladu sa vaNJe�im
propisima za specijalnu za�titu elektr�nergetskih postrojenja od poNJara.
�lan 88.
Celokupna oprema, ure�aji i ostali elementi trafostanice i niskonaponske
mreNJe treba da su tako konstruisani i montirani da ne mogu izazvati
poNJar ve�eg obima, ni ugroziti susedne objekte i objekte u kojima
ili na kojima su montirani.
�lan 89.
Da bi se spre�ilo �irenje poNJara, trafostanica mora biti odvojena
od ostalih objekata. Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog
objekta, odvajanje se vr�i pomo�u pregradnih zidova, ugra�ivanjem vrata od
�vrstog i nezapa�ivog materijala, i sl.
�lan 90.
Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovo�avaju�e
hla�enje, i da gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano odlaziti.
�lan 91.
U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh
mora da izlazi neposredno napo�e. Otvori za ventilaciju moraju biti tako
izgra�eni da na prometnim mestima ne ugroNJavaju prolaznike.
16. Za�tita od mehani�kih i dinami�kih naprezanja
�lan 92.
Celokupna oprema, ure�aji i ostali elementi u trafostanici i u
niskonaponskoj mreNJi moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu
da izdrNJe sva dinami�ka i ostala mehani�ka naprezanja predvi�ena vaNJe
�im propisima i stnadardima, kako u normalnim uslovima, tako i pri kratkim
spojevima i ostalim lokalnim uslovima dodatnih naprezanja (led,
vetar, nosivost tla, prodiranje vode itd.).
Elementi trafostanica i niskonaponska mreNJa ne smeju ugroNJavati
objekte, odnosno delove objekata (teme�i, zidovi, krovne konstrukcije,
itd.), na kojima su ovi elementi montirani.
�lan 93.
Za za�titu od mehani�kih i dinami�kih naprezanja elemenata trafostanica
i niskonaponskih mreNJa primenjuju se vaNJe�i propisi o tehni�kim
normativima za elektr�nergetska postrojenja nazivnog napna iznad
1000 V i tehni�ki normativi za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih
vodova.
III. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE
�lan 94.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na trafostanice i niskonaponske
mreNJe koje su izgra�ene pre stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 95.
Na trafostanice i niskonaponske mreNJe za �ije je gra�enje izdato
odobrenje pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a �ije izvo�enje
otpo�ne u roku od �est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika,
mogu se primenjivati odredbe Pravilnika o tehni�kim normativima za
za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih transformatorskih stanica
�SluNJbeni list SFRJ�, br. 11/74 i 20/74.
�lan 96.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaNJi Pravilnik
o tehni�kim normativima za za�titu niskonaponskih mreNJa i pripadaju�ih
transformatorskih stanica (�SluNJbeni list SFRJ�, br. 11/74 i 20/74).
�lan 97.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe ta�. 7.091,
7.092, 7.093, 7.094, 7.095.1, 7.11, 7.111, 7.112, 8.36 i 8.47. Tehni�kih propisa za

izvo�enje elektr�nergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo

Pravilnika o tehni�kim merama i uslovima za izvo�enje elektr�nergetskih
instalacija u zgradama �SluNJbeni list SFRJ�, broj 43/66.
�lan 98.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaNJe �l. 143, 144.
i 145. Pravilnika o tehni�kim normativima za elektr�nergetska postrojenja
nazivnog napona iznad 1000 V �SluNJbeni list SFRJ�, broj 4/74.
�lan 99.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTR�NERGETSKA
POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPONOM
*
20 kV
�lan 1.
Ovim pravilnikom se propisuju tehni�ki normativi za elektr�nergetska
postrojenja nazivnog napona 10 kV ako rade u mreNJi nazivnog napona 20 kV.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektr�nergetska postrojenja
izgra�ena po propisima o jugoslovenskim standardima i tehni�kim
normativima koji su vaNJili do 2. februara 1974.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na kablovske vodove nazivnog
napona 10 kV.
�lan 2.
Elektr�nergetska postrojenja, u smislu ovog pravilnika su nadzemni
vodovi, razvodna postrojenja i transformatorske stanice, u mreNJi nazivnog
napona 10 kV.
�lan 3.
Ako ovim pravilnikom nije druk�ije odre�eno, na elektr�nergetska
postrojenja shodno se primenjuju i propisi o tehni�kim normativima i jugoslovenskim

standardima za elektr�nergetska postrojenja nazivnog napona

iznad 1000 V, za za�titu elektr�nergetskih postrojenja od prenapona i za
izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova.
�lan 4.
Elektr�nergetska postrojenja mogu se koristiti za rad u mreNJi
nazivnog napona 20 kV pod slede�im uslovima:
1) mreNJa u kojoj se nalaze ta postrojenja mora imati uzem�enu
neutralnu ta�ku preko male impedanse i mora biti oprem�ena ure�ajima za
brzo isk�u�enje u slu�aju kvara;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 10/79.

2) u razvodnim postrojenjima i transformatorskim stanicama mogu se

koristiti rastav�a�i, potporni i provodni izolatori i sabirnice, nazivnog
napona 10 kV, a sva ostala oprema mora biti za nazivni napon 20 kV;
3) minimalni razmaci izme�u golih provodnika i drugih izolacijom
nepokrivenih delova postrojenja pod naponom prema zem�i ili susednim
delovima postrojenja, ne mogu biti manji od razmaka propisanih za stupanj
izolacije 12 Si 28/75, odnosno za nazivni napon 10 kV.
�lan 5.
Elektr�nergetska postrojenja mogu se pod uslovima iz �lana 4. ovog
pravilnika koristiti najvi�e 10 godina od dana stav�anja pod napon 20 kV,
osim opreme na metalnim i betonskim stubovima vodova napona 10 kV, koja
se moNJe koristiti najvi�e 5 godina od dana stav�anja pod napon od 20 kV.
�lan 6.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE URE�AJE
I SISTEME*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom odre�uju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izradi, eksploataciji
i odrNJavanju laserskih ure�aja i sistema (u da�em tekstu: laseri);
2) postupak i na�in ozna�avanja i obeleNJavanja lasera;
3) tehni�ke mere za�tite lasera;
4) na�in rukovanja i odrNJavanja lasera;
5) postupak i na�in obezbe�enja odre�enih svojstava i kvaliteta
lasera pri njihovoj upotrebi;
6) bliNJi sadrNJaj tehni�kog uputstva za lasere.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na laserske ure�aje sastav�ene
od jednog lasera sa ili bez posebnog izvora napajanja, kao i na
vi�e lasera u sloNJenom opt�lektronskom sistemu.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na lasere za prikazivanje
fizi�kih pojava, obradu materijala, skladi�tenje i �itanje podataka (obradu
podataka), prenos i prikazivanje informacija, u industriji, administrativnom
poslovanju, u geodeziji i topografiji, nauci, telekomunikacijama,
medicini, obrazovanju i u zabavne svrhe.
�lan 2.
Osim termina utvr�enih propisom o jugoslovenskom standardu za
termine i definicije za lasere i ure�aje za uprav�anje laserskim zra�enjem,
u ovom pravilniku se upotreb�avaju niNJe navedeni termini, koji
imaju slede�a zna�enja:
1) BEZBEDNI MALI NAPON je napon u laseru koji ne prelazi 50 V
efektivne vrednosti;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 72/87.

2) BEZBEDNOSNA BLOKADA je blokada koja u slu�aju otkaza

lasera ne sme da otkaNJe;
3) BEZBEDNOSNA KONSTRUKCIJA je konstrukcija u kojoj defekt
sastavnih delova ne pove�ava opasnost;
4) DIJAFRAGMA je otvor utvr�ene povr�ine na kojem se mere karakteristike
zra�enja;
5) DIVERGENCIJA SNOPA je prostorni ugao-konusa snopa u kome
je sadrNJano 63% ukupnog fluksa snage zra�enja;
6) DOZVO�ENA GRANICA ZRA�E�A je najve�a vrednost merene
veli�ine zra�enja za datu klasu lasera;
7) GLEDA�E U SNOP su svi uslovi pri kojima je oko izloNJeno
laserskom zra�enju;
8) KONTROLISANI PROSTOR je prostor u kojem se sprovode mere
nadzora i za�tite od laserskog zra�enja;
9) KORISNA PUTA�A je deo putanje laserskog snopa predvi�en za
odre�enu namenu;
10) LASER je generator elektromagnetskog zra�enja u opti�kom opsegu
spektra na principu stimulisane emisije zra�enja;
11) LASERSKI URE�AJI, OPREMA I INSTALACIJE su
ure�aji, oprema i njihove kombinacije, uk�u�uju�i sve potrebne elektri�ne
instalacije, koji su potrebni za rad lasera ili laserskog sistema;
12) NAPRAVA ZA BLOKADU je automatska naprava na za�titnom
ku�i�tu koja spre�ava pristup zra�enju lasera kad se deo ku�i�ta ukloni
ili pomeri;
13) NAPRAVA ZA PRINUDNO ZAUSTAV�A�E je naprava koja
trenutno prekida funkcionisanje lasera u slu�aju opasnosti;
14) NAZIVNI NAPON, NAZIVNA FREKVENCIJA I
NAZIVNA SNAGA OPTERE�E�A su karakteristike mreNJe za napajanje
na koju se prik�u�uje laser;
15) OTVOR je ma koji otvor na za�titnom ku�i�tu kroz koji se emituje
lasersko zra�enje;
16) PRISTUPA�NI POKLOPAC je deo za�titnog ku�i�ta koji
obezbe�uje pristup laserskog zra�enja kada se ukloni ili pomeri;
17) PROVODNIK POD NAPONOM je provodnik kojim se prenosi
elektri�na energija (npr. fazni i neutralni provodnici u trofaznom
sistemu za napajanje);
18) PRO�IRIVA� SNOPA je konstrukcija opti�kih elemenata kojom
se �iri laserski snop;
19) ZATVORENI LASERSKI URE�AJ je laserski ure�aj �ija je
klasa s obzirom na za�titu od zra�enja niNJa od mogu�nosti ugra�enog
lasera;
20) ZA�TITNI PROVODNIK je provodnik koji spaja delove koji
nisu pod naponom sa za�titnim uzem�enjem;
21) ZA�TITNO KU�I�TE su delovi lasera koji spre�avaju pristup
laserskom zra�enju ve�em od dozvo�enih granica za pojedine klase;
22) ZA�TITNO OKLAPA�E su sredstva za spre�avanje nenamernog
izlaganja laserskom zra�enju;
23) ZA�TITNO UZEM�E�E je direktno povezivanje �asije i
za�titnih provodnika na zem�u.

II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODR�AVA�E

�lan 3.
Laser, nezavisno od njegove klase, mora imati za�titno ku�i�te kojim
se pri radu lasera omogu�uje za�tita rukovaoca od laserskog zra�enja
koje je ve�e od dozvo�ene granice zra�enja za lasere klase 1.
�lan 4.
Svi delovi ku�i�ta lasera, koji se uklanjaju ili pomeraju zbog odrNJavanja,
koji dozvo�avaju pristup laserskom zra�enju ve�em od dozvo�ene granice
zra�enja i koji rad lasera ne blokiraju automatski, moraju biti
izra�eni tako da se mogu ukloniti ili pomeriti samo upotrebom alata.
�lan 5.
Pristupa�ni poklopci za�titnog ku�i�ta koji se uklanjaju ili pomeraju
za vreme rada ili odrNJavanja lasera, osim lasera klase 1 i 2, moraju da
imaju napravu za blokadu. Ako je zra�enje ve�e od dozvo�ene granice zra�enja
za datu klasu lasera, naprava za blokadu spre�ava uklanjanje ili pomeranje
poklopca. NepaNJ�ivo aktiviranje naprave za blokadu ne sme da izazove zra�enje
ve�e od dozvo�ene granice zra�enja za odre�enu klasu lasera.
�lan 6.
Mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu ne sme dejstvovati
kada se pristupa�ni poklopac vrati u normalan poloNJaj.
Ako je laser pod napnom ili se baterija kondenzatora nije potpuno
ispraznila, bez obzira na to da li je poklopac uklonjen, odnosno pomeren
ili ne, uk�u�eni mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu mora davati
jasno vizuelno ili zvu�no upozorenje. Vizuelno upozorenje mora biti
jasno vid�ivo i kroz za�titne nao�ari predvi�ene za talasnu duNJinu ili
duNJine koje laser zra�i.
�lan 7.
Laseri klase 3B i klase 4 moraju imati konektor za da�insko blokiranje.
Kada su prik�u�ci konektora otvoreni, zra�enje ne sme pre�i dozvo�enu
granicu zra�enja za lasere klase 1 i klase 2.
�lan 8.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati k�u� za osnovno
uprav�anje, s tim �to laser ne sme da radi ako je k�u� uklonjen.
Pojam �k�u� iz stava 1. ovog �lana uk�u�uje bilo koju kontrolnu napravu
kao �to su magnetske kartice, kombinacije cifara itd.
�lan 9.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 5 moraju imati zvu�no ili vizuelno
upozorenje kada su uk�u�eni, kada se baterija kondenzatora prazni ili kada
ona nije potpuno ispraNJnjena. Vizuelno upozorenje mora se jasno videti
kroz za�titne nao�ari predvi�ene za talasnu duNJinu ili za duNJine koje
laser zra�i.
Ako laser i njegov izvor energije imaju posebna ku�i�ta i ako mogu da
rade na me�usobnom rastojanju ve�em od 2 m, onda laser i njegov izvor energije
moraju ponaosob imati zvu�ne ili vizuelne naprave za upozorenje. Vizuelna
naprava ili naprave moraju biti tako postav�ene da ne zahtevaju
izlaganje laserskom zr�aenju ve�em od dozvo�ene granice zra�enja za lasere
klase 1 i klase 2.

�lan 10.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati jednu ili vi�e
stalno ugra�enih naprava koje spre�avaju pristup lica laserskom zra�enju
ve�em od dozvo�enih granica zra�enja za lasere klase 1 ili klase 2.
Stalno ugra�ene naprave iz stava 1. ovog �lana ne odnose se na prekida�
za snabdevanje lasera energijom, na glavni konektor niti na k�u� za
uprav�anje.
�lan 11.
Komande na laseru moraju biti tako postav�ene da pode�avanje ili
rad lasera ne zahteva izlaganje laserskom zra�enju ve�em od dozvo�ene granice
zra�enja za lasere klase 1 i klase 2.
�lan 12.
Opti�ki sistem, prozor ili ekran za posmatranje koji su ugra�eni u
laser moraju imati dovo�no slab�enje da za�tite rukovaoca od laserskog
zra�enja ve�eg od dozvo�ene granice zra�enja za lasere klase 1. Dijafragma
ili promen�ivi oslab�iva� koji su ugra�eni u opti�ki sistem i prozor
ili ekran za posmatranje, moraju spre�iti:
1) pristup lica laserskom zra�enju ve�em od dozvo�ene granice zra�enja
za lasere klase 1 kada je dijafragma otvorena ili se slab�enje menja;
2) otvaranje dijafragme ili promenu oslab�iva�a kada je mogu�e izlaganje
laserskom zra�enju ve�em od dozvo�ene granice zra�enja za lasere
klase 1.
�lan 13.
Laseri ozna�eni i namenjeni da daju skaniraju�e zra�enje ne smeju, u
slu�aju otkaza u skaniranju ili promene u brzini ili amplitudi skaniranja,
omogu�iti pristup laserskom zra�enju ve�em od granice dozvo�enog zra�enja
lasera date klase.
�lan 14.
Laseri klase 3B i klase 4 koji se koriste u medicini moraju imati merilo
za merenje nivoa ozra�ivanja �udskog tela sa gre�kom ne ve�om od �
20%.
Laseri iz stava 1. ovog �lana moraju imati napravu za pokazivanje
mete.
�lan 15.
Za laserske sisteme sa prenosom zra�enja opti�kim vlaknima, konektori
kablova sa opti�kim vlaknima, ako �ine deo za�titnog ku�i�ta,
ne smeju se odvajati bez alata ako se prekora�uje dozvo�ena granica zra�enja
za lasere klase 1.
Za�titu delimi�no obezbe�uju i mehani�ki oslab�iva�i snopa na konektorima
i duNJina kabla sa opti�kim vlaknima, koja, ako je dovo�na,
slabi snagu zra�enja, tako da se sama duNJina kabla smatra kao deo za�titnog
ku�i�ta.
�lan 16.
Laseri moraju biti tako konstruisani da osim za�tite od laserskog
zra�enja obezbede i:
1) za�titu od elektri�nih opasnosti;
2) za�titu od prevelikih temperatura i poNJara;
3) za�titu od �tetnih zra�enja u normalnim radnim uslovima;
4) za�titu od eksplozija i implozija;

5) za�titu od otrovnih ili korozivnih supstanci koje mogu da nastanu

usled laserskog zra�enja ili usled kvara na laseru i njegovim delovima.
�lan 17.
Laseri mogu biti, u pogledu elektri�nih opasnosti, ure�aji klase I,
klase II i klase III.
�lan 18.
Za lasere klase I, svi pristupa�ni metalni delovi koji mogu biti pod
naponom u slu�aju otkaza moraju se elektri�ki povezati sa prik�u�kom za
za�titno uzem�enje.
Ako postoji vi�e odvojenih delova lasera, svi spojni kablovi moraju
imati provodnik za za�titno uzem�enje, osim koaksijalnih kablova.
�lan 19.
Veza prik�u�ka za za�titno uzem�enje i pristupa�nih metalnih delova
lasera obezbe�uje se na jedan od slede�ih na�ina:
1) direktno provodnikom dovo�nog popre�nog preseka da izdrNJi
struju otkaza;
2) indirektno preko spreNJne (pomo�ne) naprave koja pouzdano radi
kada su pristupa�ni metalni delovi pod naponom.
�lan 20.
Prik�u�ak za za�titno uzem�enje lasera moNJe se spojiti i za provodni
za�titni zaslon (ekran), s tim da zaslon mora biti odvojen od kola
za napajanje i od svih kola koja su s njima u vezi, a izolacija mora biti kao u
�lanu 23. ovog pravilnika.
Veza prik�u�ka za za�titno uzem�enje lasera i zaslona moNJe biti
odvojiva.
�lan 21.
Laseri klase II nemaju prik�u�ak za za�titno uzem�enje.
Za lasere klase II, �iji su �asija i ku�i�te u potpunosti ili delom od
metala ili je �asija izolovana od provodnog ku�i�ta, za�tita se postiNJe
na slede�i na�in:
1) oblaganjem unutra�nje strane ku�i�ta izolovanim omota�em koji
je ekvivalentan izolovanom ku�i�tu oko �asije i onih mesta koja mogu
biti dodirnuta olabav�enim delovima pod naponom;
2) konstrukcijom, tako da puzne staze i vazdu�ni razmaci, izme�u �asije
ili drugih delova pod naponom i ku�i�ta, ne mogu zbog olabav�enih
delova ili NJica, da se smanje vi�e od 50% od vrednosti datih u tabeli 1.
Uslov iz ta�ke 2. stava 2. ovog �lana ispunjen je ako se dva nezavisna
otkaza ne pojave istovremeno, vijci i navrtke sa podlo�kama ne olabave i
NJice mehani�ki pri�vr��ene i posebno lem�ene ne olabave.
�lan 22.
Puzne staze i vazdu�ni razmaci izme�u delova lasera koji su
direktno spojeni sa izvorom za napajanje ne smeju imati vrednosti manje od
vrednosti iz kolone 3 tabele 1.
30*

468
Tabela 1.
Puzne staze i vazdu�ni razmaci
Nazivni napon ili napon izolacije
U
Izme�u pristupa�nih metalnih
delova lasera klase II
Izme�u pristupa�nih metalnih
delova lasera klase I i izme�u
drugih kola lasera klase I i klase
II
Jednosmerni napon ili
efektivna vrdnost sinusoidnog
naizmeni�nog napona
Vr�na vrednost naizmeni�nog
napona ili kombinovani
napon
Vazdu�ni
razmak Puzna staza Vazdu�ni
razmak** Puzna staza**
24 < U < 60 34 < U < 85 3(2)* 3(2)* 2(1)* 2(1)*
60 < U < 250 85 < U < 354 4(3)* 4(3)* 3(2)* 3(2)*
250 < U < 450 354 < U < 630 5 7 3,5 4,5
450 < U < 650 630 < U < 920 6 9 4 6
650 < U < 1000 920 < U < 1400 8 13 5,5 9
1000 < U < 1500 1400 < U < 2100 15 18 10 12
1500 < U < 2000 2100 < U < 2800 18 21 12 14
2000 < U < 2500 2800 < U < 3600 20 23 14 15,5
2500 <  DDDD 3600 < U  DDDD *** *** *** ***
* Vrednosti u zagradama odnose se na minijaturne komponente (�tampana kola,
mikromodul, itd.).
** Za lasere klase II sa dvostrukom izolacijom, vrednosti u koloni 5 i 6 odnose se
posebno na osnovnu izolaciju i posebno na dopunsku izolaciju.
*** Nije dozvo�eno upadanje stranih tela u ku�i�te.

�lan 23.
Izolacija lasera mora imati odgovaraju�u dielektri�nu �vrsto�u da
bi se spre�ili elektri�ni i termi�ki proboji i varni�enje.
Izolaciona otpornost ne sme biti manja od 1 MW.
Odvodna struja ne sme biti ve�a od 100 mA.
�lan 24.
Uslovi za elektri�nu izolaciju lasera moraju biti ispunjeni i ako nastaju
gasovi ili isparenja pri normalnoj upotrebi.
Uslovi iz stava 1. ovog �lana postiNJu se stav�anjem elektri�ne
opreme lasera u hermeti�ko ku�i�te ili odstranjivanjem gasova i isparenja
pomo�u aspiratora.
�lan 25.
Ako laser ili njegova instalacija radi pri naponima vi�im od
napona utvr�enih u tabeli 1, mora se obezbediti za�tita od upada u ku�i�te
stranih tela pre�nika ve�eg od 1 mm.
�lan 26.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti
za�ti�eni od dodira alata, NJica i drugih stranih predmeta deb�ine ve�e
od 1 mm sa delovima pod naponom ili sa delovima u ku�i�tu lasera.
�lan 27.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti
za�ti�eni od prodora ki�e ako se ku�i�te naginje pod uglom od 60� ili manjem
u odnosu na vertikalnu osu.
�lan 28.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti
za�ti�eni od prskaju�ih te�nosti iz ma kog smera.
�lan 29.
Elektri�ni kablovi na laseru moraju biti takvi da izdrNJe napon dva
puta ve�i od nazivnog napona lasera.
�lan 30.
Kablovi koji imaju mehani�ku za�titu moraju biti tom za�titom
elektri�ki spojeni sa delovima lasera pristupa�nim na dodir.
Odredba iz stava 1. ovog �lana odnosi se i na slu�aj ako se mehani�ka
za�tita kabla koristi kao povratna strujna putanja kola kablova.
�lan 31.
Kablovi lasera na koje se prik�u�uje okidni napon, kao i kola lasera
na koja dolazi okidni napon moraju izdrNJati napon 1,1 puta ve�i od nazivnog
napona i broj okidnih impulsa duplo ve�i od broja impulsa u normalnom
radnom periodu praNJnjenja.

Okidna kola moraju izdrNJati i rad bez optere�enja.

�lan 32.
Kod impulsnih lasera mora se voditi ra�una i o najmanjem polupre�niku
savijanja kablova.
�lan 33.
Utika�i i uti�nice lasera ne smeju biti opasni na dodir ni kada se
utika�i izvade iz uti�nica.
Napon na kontaktima mora pasti ispod bezbednog malog napona u periodu
od dve sekunde od odvajanja kontakta utika�a iz uti�nice.
Utika�i lasera sa naponima iznad 1 kV moraju biti za�ti�eni od nenamernog
razdvajanja.
�lan 34.
Spojevi kablova na laseru moraju biti za�ti�eni od povla�enja i
savijanja.
Omotavanje provodnika u �vor ili omotavanje oko pomo�nih naprava
ili navoja u laseru nije dozvo�eno.
Pleteni provodnici se moraju na krajevima tako pri�vrstiti da se
spre�i trenje provodnika.
�lan 35.
Naprave za mehani�ko rastere�enje provodnika moraju biti bezbedne
i ne smeju biti pod naponom.
�lan 36.
Za lasere klase I svi pristupa�ni delovi, koji mogu do�i pod napon u
slu�aju otkaza, moraju biti me�usobno povezani za�titnim provodnikom.
Metalne cevi se ne smeju koristiti za za�titni provodnik ali se
mogu na oba kraja spojiti sa za�titnim provodnikom.
Ako su sastavni delovi normalno montirani na �asiji, �asija se
moNJe smatrati za�titnim provodnikom, s tim da se u slu�aju pomeranja
ovih delova spojevi ne smeju prekinuti.
Za laser klase II spajanje �asije za za�titni provodnik nije dozvo�eno.
�lan 37.
Kablovi, sastavni delovi i naprave za povezivanje moraju biti tako
postav�eni da u slu�aju proboja izolacije ili prekida NJice napon na
pristupa�nim delovima ne pre�e vrednost bezbednog malog napona.
�lan 38.
U normalnim radnim uslovima temperatura lasera ne sme da pre�e dozvo�enu
vrednost prema tabeli 2.
Vrednosti utvr�ene u tabeli 2 predstav�aju vrednosti u usta�enom
reNJimu rada koji nastaje posle vremena od 4 h.

Tabela 2.
Porast temperature
Deo lasera
Dozvo�eni porast temperature
U normalnim radnim
uslovima
U uslovima otkaza
�S �S
1 2 3
Spo�ni delovi:
1) Metalni delovi, dugmad, ru�ica itd. 30 65
2) Metlana ku�i�ta lasera ili njegovih
delova*
40 65
3) Nemetalni delovi, dugmad, ru�ice
itd.
50 65
4) Nemetalna ku�i�ta lasera ili njegovih
delova*
60 65
Delovi u ku�i�tu od drveta ili izolacionog
materijala
** **
Namotaji transformatora i kalemova:
1) �ice sa izolacijom od neimpregnisane
svile, pamuka itd.
55 75
2) �ice sa izolacijom od impregnisane
svile, pamuka itd.
70 100
3) �ice lakirane u�anim smolama 70 135
4) �ice sa izolacijom od polivinilformaldehida
ili poliuretana
85 150
Magnetska jezgra zavisno od namotaja
Izolacija gajtana za napajanje oNJi�enja
polivinil-hloridom: bez mehani�kog
naprezanja
60 100
sa mehani�kim naprezanjem 45 100
Izolacija gajtana za napajanje i oNJi�enja
prirodnom gumom
45 100
* Za male povr�ine gde se brzo uo�ava mesto zagrevanja, koje se obi�no ne dodiruje
u normalnim radnim
uslovima, dozvo�eno je 60� S.
** Porast temperature zavisi od vrste izolacionog materijala.
Prirodna i sinteti�ka guma se ne smatraju termoplasti�nim materijalima.
Za plasti�ne materijale tipi�ne vrednosti porasta temperature su:
� u normalnim radnim uslovima: temperatura 10� S niNJa od temperature omek�avanja;
� u uslovima otkaza: temperatura omek�avanja.

�lan 39.
Pristupa�ni delovi lasera (uk�u�uju�i i kontakte prik�u�aka) ne
smeju do�i pod napon.
Delovi lasera pod naponom iznad 1 kV smeju postati pristupa�ni
samo uz upotrebu alata.
�lan 40.
Osovine za uprav�anje laserom koje su pod naponom moraju biti
za�ti�ene.
Spo�a�nje ru�ice, dugmad i sl., ako su pri�vr��ene na delove pod
naponom, moraju biti od izolacionog materijala.
�lan 41.
Otvori za ventilaciju ne smeju da omogu�e ulaz stranih tela u ku�i�te
lasera i moraju biti obezbe�eni tako da ne moNJe do�i do strujnog
udara.
Otvori, predvi�eni za ubacivanje odvrtke ili drugog alata za potrebe
pode�avanja lasera, moraju biti obezbe�eni tako da ne moNJe do�i do strujnog
udara.
Delovi lasera koji se mogu dodirnuti pri skidanju poklopca ne smeju
biti pod naponom.
�lan 42.
Ako do�e do kvara lasera u toku njegovog rada, ne sme do�i do porasta
temperature, izbijanja poNJara i ispu�tanja otrovnih i korozivnih gasova
i para.
Dozvo�eni porasti temperature iz stava 1. ovog �lana dati su u koloni
2 tabele 2. Ako laser ima termostat, osigura�e ili za�titne otpornike,
vrednosti iz tabele 2 su vrednosti koje se smeju dobiti dva minuta
posle uk�u�enja lasera. Ako laser nema termostate, vrednosti temperature
u tabeli 2 su vrednosti u usta�enom reNJimu rada koji nastaje posle
vremena duNJeg od 4 h.
�lan 43.
Za�tita od direktnog ili indirektnog dodira delova lasera pod
naponom mora da radi i u slu�aju otkaza.
Termostati ili sli�ne naprave moraju da odvoje laser od faznog provodnika
mreNJe za napajanje, odnosno od svih provodnika ako se faza mreNJe
za napajanje jednozna�no ne moNJe da identifikuje.
�lan 44.
Ku�i�te lasera mora biti tako konstruisano da se pomo�u utika�a
moNJe potpuno odvojiti od mreNJe za napajanje.
Utika� mora biti takav da ne postoji rizik od elektri�nog udara
usled praNJnjenja kondenzatora, odnosno mora postojati naprava za prinudno
zaustav�anje.

Ako se laserski sistem sastoji od dva ili vi�e odvojenih delova

uslovi iz st. 2. i 3. ovog �lana moraju biti ispunjeni za te delove za sve
napone ve�e od bezbednog malog napona.
�lan 45.
Laseri moraju imati napravu za odvajanje od mreNJe za napajanje koja:
1) izoluje kola od izvora za napajanje i ima samo dva stabilna poloNJaja;
2) ima indikator �ije pokazivanje �Isk�u�eno� je mogu�e samo ako je
dozvo�en razmak na svim kontaktima;
3) ima mogu�nost da se zak�u�a u poloNJaju �Isk�u�eno� (npr. katancem
za lasere klase 3 i 4);
4) razdvaja sve neuzem�ene provodnike mreNJe za napajanje, uk�u�uju�i
i neutralni provodnik, u slu�aju da se koristi jedan izvor za napajanje;
5) ako se koristi vi�e izvora za napajanje ima mogu�nost da spre�i
opasnost ili o�te�enja koja mogu da budu posledica neistovremenog
isk�u�enja za napajanje.
�lan 46.
Kola za osvet�enje lasera koja nisu izolovana napravom za odvajanje
od mreNJe moraju imati svoj sosptveni prekida� na laseru ili instalaciji
za napajanje.
�lan 47.
Kapacitet prekidanja naprave za odvajanje od mreNJe mora biti jednak
kapacitetu prekidanja naprave za prinudno zaustav�anje.
�lan 48.
Dopunski prekida� za praNJnjenje baterije kondenzatora mora postojati
i on sluNJi za aktiviranje rukom pre�i��enja, odrNJavanja i opravke
lasera.
�lan 49.
Naprava za prinudno zaustav�anje ne mora da isk�u�i i pomo�na kola
koja ne predstav�aju opasnost.
Ru�ica ili taster za aktiviranje naprave za prinudno zaustav�anje
mora biti crvena, jasno vid�iva i brzo dohvat�iva za rukovaoca.
Na povr�ini oko crvenog tastera mora postojati NJuti okvir.
Ako postoji vi�e radnih mesta na laserskom sistemu ili instalaciji,
svako radno mesto mora imati taster za aktiviranje naprave za prinudno
zaustav�anje.
�lan 50.
Elementi bezbednosnih kola kao �to su kablovi, provodnici i prekida�i
moraju biti predvi�eni za nazivni napon ne manji od 250 V, a izolaciona
otpornost ne sme biti manja od 1 MW. Savit�ivi kablovi moraju
biti pouNJeni i preseka ne manjeg od 0,75 mm2.
Otpornost kontakta prik�u�aka ne sme biti ve�a od 0,5 mW.

Bezbednosna kola se ne smeju aktivirati pri oporavku napona posle

pada napona izvora za napajanje niti pri otvaranju kola.
�lan 51.
Kvar lasera ne sme izazvati neodgovaraju�e zra�enje lasera.
�lan 52.
Referentne vrednosti uticajnih veli�ina za ispitivanje karakteristika
lasera date su u tabeli 3.
Tabela 3.
Referentne vrednosti uticajnih veli�ina
Jedinica a b c
Temperatura � S 20 � 2 23 � 2 27 � 2
Relativna vlaNJnost % 65 � 5 50 � 5 65 � 5
Atmosferski pritisak kPa 86 do 106
�lan 53.
Nazivni uslovi rada lasera su:
� temperatura od 15� S do 35� S;
� relativna vlaNJnost od 45% do 75%;
� atmosferski pritisak 86 kPa do 106 kPa;
� napon izvora napajanja 0,9 Un do 1,1 Un, gde je Un nazivna vrednost
napona napajanja.
III. OZNA�AVA�E I OBELE�AVA�E
�lan 54.
Prema za�titi od laserskog zra�enja, laseri mogu biti klase 1, klase
2, klase 3A, klase 3B i klase 4.
Laseri kao elektri�ni ure�aji nogu biti ure�aji klase I, klase II i
klase III, pri �emu se laseri klase III ne napajaju niti sadrNJe u sebi napon
ve�i od bezbednosti malog napona i ne mogu izazvati opasnost od elektri�nog
udara.
�lan 55.
Elektri�na kola lasera i laserskih instalacija dele se na dve grupe,
i to na:
1) kola i delove koji su direktno vezani sa izvorom za napajanje ili
kola i delove koji nisu dovo�no izolovani od izvora za napajanje (npr. gasne
i vakuumske cevi i poluprovodni�ke komponente);
2) interna kola koja su preko transformatora povezana sa izvorom za
napajanje.

�lan 56.
Laseri moraju imati oznaku na ku�i�tu utvr�enu propisom o jugoslovenskom
standardu za obeleNJavanje laserskih ure�aja, zatvorenih prostorija
i terena.
�lan 57.
Laseri moraju na ku�i�tu imati trajno obeleNJene i slede�e podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sedi�te proizvo�a�a,
2) oznaku tipa,
3) energiju i talasnu duNJinu ili energije i talasne duNJine laserskog
zra�enja,
4) nazivni napon, nazivnu frekvenciju i nazivnu snagu napajanja,
5) grafi�ke simbole upozorenja za opasnost od laserskog zra�enja,
elektri�nog udara, a po potrebi i od pregrevanja, poNJara, eksplozije,
implozija, jonizuju�eg zra�enja, otrovnih i kerozivnih supstanci,
6) obeleNJene prik�u�ke za prik�u�enje drugih ure�aja u sistemu,
7) prik�u�ak za za�titno uzem�enje.
�lan 58.
Ponovno obeleNJavanje lasera je neophodno ako se promene njegove
karakteristike i njegova klasifikacija.
�lan 59.
Delovi za�titnih ku�i�ta lasera koji se pomeraju moraju biti
obeleNJeni simbolima upozorenja.
IV. TEHNI�KE MERE ZA�TITE
�lan 60.
Konektor za da�insko blokiranje lasera klase 3B i klase 4 mora biti
spojen sa glavnom napravom za prinudno zaustav�anje ili sa prostorom,
vratima ili nepokretnom blokadom.
Neutralizaciju konektora za da�insko blokiranje lasera sme izvr�iti
samo stru�no osposob�eno lice.
�lan 61.
Neovla��eno kori��enje lasera klase 3A, klase 3B i klase 4 spre�ava
se zak�u�avanjem komande za uk�u�enja.
�lan 62.
NeNJe�eno izlaganje posmatra�a laserima klase 3A, klase 3B i klase
4 spre�ava se pomo�u oslab�iva�a snopa ili zaustav�anjem snopa.
�lan 63.
Ulazi u prostorije ili za�titna ku�i�ta koja sadrNJe lasere klase
3A, klase 3B i klase 4 moraju biti obeleNJeni simbolima upozorenja.

�lan 64.
Snop koji emituju laseri klase 2, klase 3A, klase 3B i klase 4 mora se
zavr�iti na kraju korisne putanje materijalom koji difuzno refelktuje
ili koji je apsorber.
Otvorena laserska putanja postav�a se uvek iznad ili ispod nivoa o�iju.
Jedna vrsta za�tite je da su laserski snopovi zatvoreni, na primer u
cevi.
�lan 65.
NeNJe�ene refleksije zra�enja lasera klase 3B i klase 4 moraju se
spre�iti. Ogledala, so�iva i delite�i snopa moraju biti �vrsto montirani,
pri �emu je dok laser zra�i dozvo�eno kontrolisano kretanje.
�lan 66.
Pri radu sa laserima klase 4 mora se koristiti za�titno odelo
otporno na plamen i toplotu.
�lan 67.
�tetna sporedna zra�enja koja nastaju pri radu lasera moraju se spre�iti
za�titnim oklapanjem.
�lan 68.
Za�tita od elektri�nog udara i od eksplozije unutar lasera mora da
se osigura bezbednosnom konstrukcijom lasera.
�lan 69.
Laseri klase 3 i klase 4 ne smeju se koristiti za prikazivanje fizi�kih
pojava, za obradu informacija za administrativno poslovanje, u obrazovanju
i u zabavne svrhe.
�lan 70.
Za lasere klase 2 i klase 3A mere za�tite se zahtevaju za spre�avanje
neprekidnog gledanja u snop.
Primena opti�kih pomagala (na primer, dogled ili durbin) predstav�a
rizik i kod lasera klase 3A nije dozvo�ena.
�lan 71.
Laseri klase 3B predstav�aju opasnost kako od direktnog snopa tako
i od reflektovanog snopa. Da bi se spre�ilo direktno gledanje snopa i
kontrolisala refleksija, moraju se primeniti slede�e mere za�tite:
1) laser sme da radi samo u kontrolisanoj prostoriji,
2) neNJe�ene refleksije moraju se spre�iti,
3) laserski snop mora se zavr�iti na kraju korisne putanje difuznim
materijalom takve boje i reflektivnsti tako da je mogu�e pozicionirati
snop, a opasnost od refleksije smanjiti na minimum. Uslovi za bezbedno
gledanje difuzne refleksije lasera vid�ivog zra�enja klase 3B su:
� najmanje rastojanje ekrana i oka 13 cm i najduNJe vreme gledanja 10 s;

� no�enje odgovaraju�ih nao�ara za za�titu od laserskog zra�enja ako

nisu ispunjeni uslovi prethodne alineje;
� ulaz u prostoriju se mora obeleNJiti laserskim znakom upozorenja.
�lan 72.
Laseri klase 4 izazivaju povrede od direktnog snopa, od refleksija i
od difuznih refleksija. Osim mera iz �lana 71. ovog pravilnika za lasere
klase 4 moraju se preduzeti i slede�e mere za�tite:
1) oklopiti putanju snopa, s tim da se pristup prostoriji sa laserom
sme dozvoliti samo rukovaocima sa propisanim za�titnim nao�arima i
za�titnom ode�om;
2) koristiti da�insko uprav�anje;
3) dobro osvetliti prostoriju gde se nosi za�tita za o�i od laserskog
zra�enja, s tim da svetle obojene difuzne povr�ine zidova pobo��avaju
ovaj uslov;
4) zaustaviti snop vatrostlanim opekama ili drugim refrakcionim
materijalom dovo�ne deb�ine s tim da se mora voditi ra�una da glazirane
povr�ine ne produNJe izlaganje i tako pove�aju refleksiju. Moraju se koristiti
pogodne hla�ene neravne metalne mete, kao �to su konusi ili apsorberi;
5) moraju se preduzeti posebne mere za�tite od neNJe�enih refleksija
u nevid�ivom spektru u podru�ju dalekog infracrvenog laserskog
zra�enja, kada se snop i meta okruNJuju materijalom neprozirnim na talasnoj
duNJini lasera (�ak i dub�e metalne povr�ine mogu postati jako refleksne
na talasnoj duNJini od 10,6 mm gasnog CO2 lasera).
�lan 73.
U geodeziji i topografiji koriste se, po pravilu, laseri klase 1 i
klase 2.
Ako se u geodeziji i topografiji upotrebe laseri klase 3A, prostori
na kojima se koriste ovi laseri moraju se obeleNJiti laserskim znakom
upozorenja.
Gledanje u snop nije dozvo�eno, a gledanje pomo�u opti�kih instrumenata
(teodoliti itd.) � samo prema tehni�kom uputstvu proizvo�a�a
opti�kih instrumenata.
Laserski snop se mora ograni�iti na kraju korisne putanje.
Putanja laserskog snopa mora biti ispod ili iznad nivoa o�iju rukovaoca.
Laserski snop se ne sme upraviti u ogledala i sli�ne reflektuju�e
povr�ine.
Laser klase 3A, kada se ne koristi, mora se �uvati od neovla��ene
upotrebe.
�lan 74.
Ako je neophodno da se u geodeziji i topografiji koriste laseri klase
3B, pored uslova iz �lana 73. ovog pravilnika ne sme se dozvoliti ulazak u
snop koji ima slede�e karakteristike:

1) opseg talasnih duNJina laserskog zra�enja od 400 nm do 700 nm;

2) snaga zra�enja ve�a od 5 x 10-3W;
3) trajanje ozra�ivanja duNJe od 3,8 x 104s.
Pri drugim uslovima trajanja ozra�ivanja i opsega zra�enja dozvo�ene
su granice zra�enja date za lasere klase 1.
�lan 75.
Za lasere klase 3B i klase 4 koji rade na otvorenom prostoru osim
mera za�tite iz �lana 73. ovog pravilnika mora se preduzeti i slede�e:
1) sve osob�e koje ne nosi za�titne nao�are i za�titnu ode�u mora se
ukloniti sa putanje snopa i koristiti sva raspoloNJiva sredstva za
osiguranje putanje snopa;
2) prolaNJenje vozila i aviona mora se zabraniti na rastojanjima na
kojima je snaga snopa zra�enja ve�a od snage za lasere klase 1;
3) sve povr�ine koje mogu da izazovu refleksiju moraju se ukloniti sa
putanje snopa.
V. BLI�I SADR�AJ TEHNI�KOG UPUTSTVA ZA LASERE
�lan 76.
Tehni�ko uputstvo za lasere mora sadrNJati slede�e:
1) firmu, odnosno naziv ili znak proizvo�a�a;
2) oznaku tipa lasera;
3) podatke o izvoru za napajanje i to:
a) nazivni napon ili opseg nazivnog napona,
b) nazivnu frekvenciju,
v) nazivnu snagu optere�enja;
4) podatke o klasi lasera s obzirom na za�titu od laserskog zra�enja;
5) podatke o klasi lasera s obzirom na za�titu od elektri�nog udara;
6) podatke o najve�oj energiji, trajanju impulsa i talasnoj duNJini ili
opsegu talasnih duNJina laserskog zra�enja;
7) podatke o lokaciji laserskih otvora;
8) podatke o ostalim neNJe�enim pojavama i to:
a) sporedno ultra�ubi�asto, vid�ivo i infracrveno zra�enje,
b) neNJe�eno jonizuju�e zra�enje,
v) opasnost od pregrevanja i poNJara,
g) opasnost od eksplozije i implozije,
d) opasnost od elektri�nog udara,
�) opasnost od stvaranja otrovnih i korozivnih gasova i isparenja;
9) obja�njenje grafi�kih simbola za lasersko zra�enje i za ostale neNJe�ene
pojave;
10) obeleNJavanje prik�u�ka za za�titno uzem�enje;
11) obeleNJavanje prik�u�ka za prik�u�enje drugih ure�aja u sistemu;
12) redosled prik�u�ivanja lasera i njihovog pribora u sistem sa
izvorima za napajanje i me�usobno, kao i upozorenje na sve postupke koji
mogu da dovedu do opasnosti;
13) podatak o tehni�kim merama za�tite ako laser klase 2 zra�i kroz
atenuator;
14) postupak kalibracije merila za lasere koji se koriste u medicini;
15) deta�ne podatke o pravilnom postav�anju, odrNJavanju i bezbednoj
upotrebi lasera;
16) podatke o merama bezbednosti pri odrNJavanju, o servisiranju i o
ponovnoj kalibraciji;
17) postupak �i��enja.
�lan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objav�ivanja
u �SluNJbenom listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NA POSTROJE�A
I URE�AJE U RUDNICIMA SA POVR�INSKOM EKSPLOATA*
CIJOM MINERALNIH SIROVINA
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za elektri�ne
instalacije, postrojenja i ure�aje koji �ine galvansku celinu sa elektri�nom
mreNJom (osim vazdu�nih vodova) u rudnicima sa povr�inskom eksploatacijom,
odnosno povr�inskim kopovima.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektri�ne instalacije,
postrojenja i ure�aje u podzemnim delovima rudnika.
�lan 2.
NiNJe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju slede�a zna�enja:
1) povr�inski kop rudnika su svi prostori koji se izra�uju ili odrNJavaju
u ci�u istraNJivanja, otvaranja, pripremanja ili otkopavanja leNJi�ta
mineralnih sirovina na povr�ini, uk�u�uju�i i pripremu mineralne
sirovine ako se postrojenje nalazi u tim prostorima;
2) elektri�ne pogonske prostorije su prostorije koje su odre�ene za
pogon elektri�nih ma�ina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvo�en
samo stru�nim licima koja tim ma�inama i aparatima rukuju;
3) elektri�ne zatvorene (zak�u�ene) pogonske prostorije su prostorije
koje su zatvorene i u koje mogu da ulaze samo stru�na lica;
4) elektr�nergetsko postrojenje je skup elektri�nih ure�aja i instalacija
koji sluNJe zajedni�kom ci�u;
5) elektri�ni ure�aji su pogonska sredstva koja sluNJe za proizvodnju,
prenos, razvo�enje, merenje i kori��enje elektri�ne energije;
*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, br. 66/87 i 16/92.

6) dojavni ure�aji su ure�aji koji posredno ili neposredno sluNJe za

predaju obave�tenja ma koje vrste;
7) signalni ure�aji su ure�aji koji se posredno ili neposredno koriste
za preno�enje nekog unapred dogovorenog opti�kog ili akusti�kog signala
sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za
preno�enje obave�tenja iz jednog izvora;
8) elektri�ne instalacije su skup vodova i instalacionog pribora
koji sluNJe za razvo�enje elektri�ne energije do pojedinih potro�a�a;
9) prenosiva pogonska sredstva su ure�aji, ma�ine, transformatori i
dr. na etaNJama kopa ili radili�tima, sa aparatima za uk�u�ivanje,
uprav�anje i pokretanje tih ure�aja, kao i ure�aji za osvet�avanje, koji se
povremeno preme�taju, odnosno �ije se mesto upotrebe menja;
10) trajno postav�eni elektri�ni ure�aji ili delovi elektri�nih
ure�aja i kablova su ure�aji, odnosno delovi koji nisu privremeno postav�eni
i ne sadrNJe prenosna pogonska sredstva niti su na njih vezani;
11) trajni pogon je pogon u kome pogonski ure�aj (ma�ine, aparati i
dr.) postiNJu postojanu temperaturu;
12) isprekidani pogon je pogon u kome se sukcesivno smenjuju periodi
pogona i mirovanja, ali su periodi mirovanja znatno kra�i od vremenske
konstante zagrevanja;
13) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da
pogonski ure�aji ne postiNJu postojanu temperaturu;
14) nazivni napon, nazivna ja�ina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija
su vrednosti za koje su elektri�ni ure�aji gra�eni i ozna�eni;
15) napon prema zem�i je najve�i napon koji moNJe nastati na delovima
pod naponom ili ostalim provod�ivim masama:
a) u slu�aju zem�ospoja kod izolovanih IT sistema mreNJe bez pogonskog
uzem�enja;
b) u slu�aju zem�ospoja ili jednopolnog kratkog spoja kod uzem�enih
TT i TN sistema mreNJe sa pogonskim uzem�enjem;
16) napon dodira je pad napona u telu �oveka prilikom dodira u slu�aju
struje gre�ke;
17) da�inski uprav�ani ure�aji su ure�aji kod kojih se strujna kola
uk�u�uju ili isk�u�uju stranim uticajem (na primer: mehani�kim,
elektri�nim, elektroopti�kim, pneumatskim, akusti�nim, magnetskim i
dr.);
18) rasklopni ure�aji su elektri�ni ure�aji koji sluNJe za posrednoili
neposredno uk�u�enje i isk�u�enje strujnih kola;
19) razvodni ure�aji su elektri�ni ure�aji koji sluNJe za razvo�enje
elektri�ne energije na vi�e ogranaka ili potro�a�a;
20) rasklopni aparati su elektri�ni aparati koji sluNJe za uk�u�enje
i isk�u�enje strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i optere�enih
strujnih kola;
21) prekida� je rasklopni aparat koji moNJe prekinuti nastali kratki
spoj. prekidna snaga ozna�ava se kod aparata do 1 000 V u kA za odre�eni na31
481

pon, a kod aparata od 1 000 V i vi�e u MVA za odre�eni napon, �to ozna�ava
grani�nu mo� za koju je prekida� gra�en;
22) sklopka je rasklopni aparat koji, po pravilu, moNJe uk�u�ivati i
isk�u�ivati normalno optere�ena strujna kola do nazivnih veli�ina za
koje je aparat gra�en. Sklopka nije predvi�ena za prekidanje struje kratkog
spoja;
23) kontaktor je rasklopni aparat koji uk�u�uje i isk�u�uje strujna
kola pomo�u elektromagneta �ija je mo� uk�u�enja i isk�u�enja, po pravilu,
osam do deset puta ve�a od nazivne ja�ine struje trjanog optere�enja,
odgovara zahtevima motornog pogona, a nije namenjen za prekidanje kratkog
spoja i gra�en je za veliki broj uk�u�enja i isk�u�enja;
24) rastav�a� je rasklopni aparat pomo�u koga se moNJe prekinuti
strujno kolo i naponski razdvojiti, sa vid�ivim pogonskim stanjem;
25) rastav�a�ka naprava je svaki elektri�ni ure�aj pomo�u koga se
strujno kolo moNJe vid�ivo rastaviti (rastav�a�i, sklopke, osigura�i,
uloNJni noNJevi, rastavni kontakti kod izvla�ivih ure�aja i dr.);
26) rastavna sklopka je rastav�a� sa vid�ivim pogonskim stanjem,
uk�u�enim ili isk�u�enim koji ima svojstva sklopke, odnosno koji moNJe
uk�u�ivati i isk�u�ivati nazivne struje za koje je gra�en. Upotreb�ava se
za napne od 1 000 V i vi�e;
27) rastavni prekida� je rastav�a� sa vid�ivim pogonskim stanjem,
uk�u�enim ili isk�u�enim, koji delimi�no ima svojstva prekida�a, odnosno
moNJe prekinuti kratki spoj ograni�enog intenziteta i uk�u�ivati i
isk�u�ivati nazivne struje trajnog optere�enja za koje je gra�en. Upotreb�ava
se za napone od 1 000 V i vi�e;
28) motorni za�titni kontaktor je rasklopni aparat za uk�u�enje
elektri�nih ma�ina u mreNJu i njihovo isk�u�enje iz mreNJe, koji sadrNJi i
elemente za�tite motora, kao �to su bimetalni releji za za�titu od
preoptere�enja i strujni osigura�i za za�titu od kratkog spoja;
29) motorni za�titni prekida� je rasklopni aparat za uk�u�enje
elektri�nih ma�ina u mreNJu, njihovo isk�u�enje iz mreNJe i za njihovu
za�titu, koji uz prekida�e sadrNJi elemente za�tite motora kao �to su: bimetalni
releji ili okida�i za za�titu od preoptere�enja, kratkospojni
okida�i ili releji za za�titu od neNJe�enog pogona ma�ina posle
nastanka napona i prilikom prekomernog sniNJenja napona, ili koji sadrNJi
kombinaciju od nekoliko pomenutih ure�aja;
30) za�titni prekida� je sklopni aparat za sklapanje i za�titu strujnih
kola od preoptere�enja, sa bimetalnim relejima ili okida�ima i za
prekidanje kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima ili okida�ima, ili
koji sadrNJi nekoliko pomenutih ure�aja;
31) utika�ka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastav�anje
kablova i vodova, kao i za prik�u�ivanje kablova i vodova na odgovaraju�e
elektri�ne ure�aje;
32) prekostrujni za�titni ure�aji su za�titni elementi koji prilikom
nedozvo�enog pove�anja struje prekidaju ili prouzrokuju prekidanje
strujnog kola. To su:
a) top�ivi osigura�i;

b) za�titni prekida�i sa odgovaraju�im prekostrujnim, odnosno

elektromagnetskim okida�ima ili relejima;
33) strujni za�titni ure�aj je ure�aj oset�iv na struju gre�ke koja se
poja�uje kao rezultat (zbira) trenutnih vrednosti struje svih pogonskih
provodnika (faza), pri �emu se sumiranje struje provodi zbirnim strujnim
transformatorima koji deluju na isk�u�enje odgovaraju�eg rasklopnog aparata
(npr. strujne za�titne sklopke ili prekida�a);
34) naponski za�titni ure�aj je ure�aj oset�iv na napon koji se pojav�uje
na pristupa�nom provodnom delu elektri�nog ure�aja zbog gre�ke na
elektri�noj izolaciji i koji preko nezavisnog pomo�nog uzem�enja utvrdi
napon gre�ke ure�ajem unutra�nje otpornosti 10 puta ve�e od otpornosti
kola od pomo�nog uzem�enja, ali ne manjeg od 8 W, pri �emu otpornost rasprostiranja

pomo�nog uzem�enja ne sme biti ve�a od 800 W;

35) kontrolnik je elektri�ni ure�aj namenjen za kontrolu i ispitivanje
nekog elektri�nog pogonskog stanja ili elektri�ne sposobnosti
elektri�nog ure�aja ili instalacije, za signalisanje opasnog stanja koje bi
moglo nastati, ili za isk�u�enje o�te�enog kontrolisanog dela
elektri�ne mreNJe, odnosno ure�aja ili instalacije;
36) mreNJni kontrolnik je ure�aj za trajnu kontrolu izolacionog
stanja mreNJe i dojavu opadanja izolacije vrednosti otpora, odnosno
zm�ospoja, koji prilikom zem�ospoja isk�u�uje mreNJu ili deo mreNJe sa
napona;
37) kontrolnik rasvetne mreNJe je ure�aj za trajnu kontrolu izolacionog
stanja rasvetne mreNJe i njeno isk�u�enje sa napona prilikom
zem�ospoja;
38) kablovski kontrolnik je ure�aj za kontrolu izolacije pre
uk�u�enja, za napon do 1 000 V, ili kontrolu zem�ospoja u pogonu mreNJe ili
dela mreNJe za napon ve�i od 1 000 V, koji ima mogu�nost kontrole strujnog
kola uzem�enja jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrole mehani�kog
o�te�enja kola uzem�enja potro�a�a ili kabla;
39) kratki spoj je provodni spoj izme�u razli�itog elektri�nog
potencijala vodova ili drugih delova elektri�nih ure�aja pod naponom,
koji nastaje usled gre�ke na izolaciji ili zbog njihovog posrednog ili neposrednog
dodira;
40) spoj sa masom je provod�ivi spoj koji gre�kom nastaje izme�u pogonskih
delova elektri�nih ure�aja pod naponom i provod�ivih delova
koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i koji ne smeju do�i pod napon;
41) struja gre�ke je struja koja te�e zbog gre�ke u izolaciji;
42) napon gre�ke je napon koji nastaje izme�u dva dodiru pristupa�na
provod�iva tela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu, ili koji
nastaje izme�u jednog takvog dela i zem�e;
43) zem�ospoj je provod�ivi spoj izme�u zem�e ili uzem�enog
predmeta sa delovima pod naponom prema zem�i;
44) struja zem�ospoja je struja koja te�e izme�u pogonskog strujnog
kola i zem�e usled gre�ke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno neposrednog
dodira delova tog strujnog kola sa zem�om ili sa uzem�enim predmetom;
31*

45) uzem�enje je provodni spoj izme�u zem�e i delova ure�aja koji se

ostvaruje pomo�u ure�aja za uzem�enje;
46) pogonsko uzem�enje je provodni spoj izme�u nekog dela pogonskog
radnog strujnog kola, �vora mreNJe i dr., i uzem�iva�a. Ono moNJe biti:
a) direktno ili neposredno, ako osim otpornosti uzem�enja ne
sadrNJi druge otpornosti;
b) indirektno ili posredno, ako osim otpornosti uzem�enja sadrNJi
jo� i omske, induktivne ili kapacitivne otpornosti u kolu uzem�enja,
radi ograni�enja struje gre�ke;
47) uzem�iva�i su trakasti, �ipkasti, cevni i plo�asti metalni delovi
koji leNJe u zem�i;
48) centralni uzem�iva� je uzem�iva� koji ispunjava uslove uzem�enja
celokupne mreNJe povr�inskog kopa, bez obzira na napon mreNJe;
49) glavni uzem�iva� je uzem�iva� koji ispunjava uslove uzem�enja
pri naponu do 1 000 V za mreNJu jedne transformatorske stanice, koja
predstav�a jednu galvansku celinu;
50) pomo�ni uzem�iva� je uzem�iva� koji smanjuje otpor uzem�enja u
mreNJi uzem�enja, i to na isturenim delovima mreNJe, ili predstav�a
pomo�no uzem�enje prilikom primene sistema za�titnog spoja na napon
gre�ke;
51) dovodi uzem�iva�a su delovi uzem�iva�a koji su neizolovani poloNJeni
u zem�u, a ako su poloNJeni van zem�e ili izolovani u zem�i, oni su
delovi provodnika za uzem�enje;
52) sabirni provodnik za uzem�enje je provodnik na koji se paralelno
prik�u�uje vi�e provodnika za uzem�enje;
53) instalacija za uzem�enje je skup uzem�iva�a, sa provodnicima za
uzem�enje i sabirnim provodnicima za uzem�enje;
54) provodnik za uzem�enje (zem�ovod) je svaki provodnik koji spaja
delove ure�aja koji treba da se uzem�e sa uzem�iva�em, ako je poloNJen izvan
zem�e ili je izolovan u zem�i;
55) otpornost uzem�enja je zbir otpornosti uzem�iva�a i otpornosti
provodnika za uzem�enje;
56) otpornost uzem�iva�a je prelazna otpornost rasprostiranja
elektri�ne struje izme�u metalne povr�ine uzem�iva�a i zem�e;
57) za�titni provodnik je provodnik koji deo ure�aja koji se �titi
spaja s uzem�iva�em � kod za�titnog uzem�enja, ili s neutralnim provodnikom
� kod nulovanja, ili s naponskom za�titnom sklopkom � kod naponskog
za�titnog spoja, ili sa zem�om � kod strujnog za�titnog spoja.
Za�titnim provodnikom, u smislu ovog pravilnika, ne moNJe proticati
pogonska struja, a njegova dimenzija predvi�ena je za struje izjedna�enja
potencijala, i to:
a) za IT sisteme mreNJe � struja kod zem�ospoja, ako se napon
isk�u�uje kod zem�ospoja, u protivnom � struja dvopolnog kratkog spoja;
b) za TT i TN sisteme mreNJe � za maksimalne struje kratkog spoja
koje se o�ekuju u mreNJi, a za IT sisteme bez isk�u�enja napona kod
zem�ospoja � za dvopolni kratki spoj;
58) neutralni provodnik je provodnik spojen s neutralnom ta�kom
izvora struje, namenjen za prolaz pogonske struje izvora napona izme�u
faze i neutralne ta�ke;
59) kombinovani neutralni i za�titni provodnik (PEN provodnik) je
jedan jedini provodnik spojen s neutralnom ta�kom izvora struje, a istovremeno
je za�titni provodnik i neutralni provodnik;
60) delimi�no kombinovani za�titni i neutralni provodnik je kombinovan
neutralni za�titni provodnik na zajedni�kom delu mreNJe do izvora
struje sa odvojenim za�titnim i neutralnim provodnikom na nekom
ogranku mreNJe;
61) direktni dodir je neposredan dodir sa provodnim delovima koji su
u normalnom pogonu pod naponom;
62) indirektni dodir je dodir pristupa�nih provodnih delova koji
do�u pod napon samo u slu�aju gre�ke na elektri�noj izolaciji.
�lan 3.
Za elektri�ne ure�aje i instalacije rudnika mora se obezbediti:
1) �ema napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona, sa tehni�kim podacima;
2) situacioni plan svih elektri�nih ure�aja i instalacija za visoki
napon;
3) �ema pojedinih niskonaponskih mreNJa, kao i �ema signalnih i dojavnih
ure�aja;
4) situacioni plan niskonaponske mreNJe, sa potrebnim tehni�kim
podacima;
5) kartoteka elektri�nih ma�ina, aparata i ure�aja, u pogonu i u
rezervi, koja mora sadrNJati tehni�ke podatke o njihovom preuzimanju, kontrolama,
opravkama, godini izrade, mestu upotrebe ili uskladi�tenja;
6) tehni�ka dokumentacija pojedinih ure�aja (ma�ina, transformatora,
aparata i dr.) koji sluNJe za vaNJnije objekte (na primer: za bagere,
odlaga�e, transportne trake, pumpe itd.);
7) podaci o stanju prelaznih otpornosti uzem�enja, dielektri�noj
�vrsto�i transformatorskih u�a i ispitivanju za�titnih releja, �ije
aNJuriranje mora biti u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
8) podaci o pregledima u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
II. ELEKTRI�NI URE�AJI I INSTALACIJE
�lan 4.
Dozvo�eni naponi kod pojedinih sistema elektri�ne mreNJe za napajanje
ma�ina i ure�aja su:
1) kod IT sistema:
� za mreNJu srednjeg napona � do 20 000 V;
� za mreNJu niskog napona � do 1 000 V (+ 15%);
� za rasvetnu mreNJu i signalizaciju � do 250 V;
2) kod TN sistema:

� visoki napon �- nije dozvo�en;

� niski napon � do 1 000 V.
Sistem mreNJe TT nije dozvo�en za strujna kola iznad 25 A.
Za elektri�nu vu�u dozvo�en je napon do 1,5 kV.
Za ru�ne prenosne sveti�ke i da�insko uprv�anje koje nije stalno poloNJeno
dozvo�en je napon do 50 V.
Za stalno poloNJeno da�insko uprav�anje moNJe se upotreb�avati
nazivni napon uprav�anog ure�aja do 500 V, ako ne postoji opasnost od kapacitivnih
struja ili struja gubitaka koje bi mogle pomeriti ili gre�kom
aktivirati da�insko uprav�anje.
Ovim ograni�enjem nisu obuhva�eni nazivni naponi visokonaponske
mreNJe za dovod energije rudniku ili kopu.
�lan 5.
Za sve elektri�ne ure�aje od �ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost
pogona i �udi moraju biti obezbe�ene rezerve za dovo�no napajanje
elektri�nom energijom.
�lan 6.
U elektri�nim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama moraju postojati jasne i lako uo�ive mogu�nosti
napajanja za odnosna rasklopna ili razvodna postrojenja, preko �eme,
oznake i sl.
�lan 7.
Pogonska sredstva moraju se posebno za�tititi od mehani�kih o�te�enja
i hemijskog uticaja, kao i od o�te�enja koje mogu prouzrokovati voda
i pra�ina.
�lan 8.
Za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima, pored bakra,
moNJe se upotreb�avati i aluminijum ako su steza�ke sabirnica izra�ene
sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni provodnici.
�lan 9.
�eli�ni provodnici za provo�enje struje mogu se upotreb�avati:
1) za povratni provodnik elektri�ne vu�e (�ine);
2) za za�titni provodnik mreNJe za�titnog uzem�enja, ali samo
pocinkovani;
3) za specijalne savit�ive kablove, izdrNJ�ive na zatezanje, kod kojih
su bakarni provodnici mehani�ki oja�ani �eli�nom NJicom.
�lan 10.
Izolacioni materijal mora biti takav da sigurno izoluje u uslovima
primene i da je otporan na sve uticaje vlage, pra�ine, pr�av�tine, u�a,
toplote i dr.
�lan 11.
Elektri�na pogonska sredstva i ure�aji mogu se upotreb�avati samo u
granicama svojih nazivnih vrednosti za koje su ugra�eni, s tim �to moraju,

bez deformacija ili �tetnih posledica, izdrNJati sva naprezanja koja bi na

mestu ugradnje mogla prouzrokovati struja kratkog spoja.
U pogledu mehani�kih naprezanja prilikom kratkog spoja, sredstva i
ure�aji iz stava 1. ovog �lana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu
udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugradnje.
III. TEHNI�KE MERE ZA�TITE OD DODIRA DELOVA
POD NAPONOM
1. Za�tita od direktnog dodira
�lan 12.
Instalacije do 1 000 V i iznad 1 000 V moraju pod normalnim uslovima
eksploatacije imati za�titu od direktnog dodira.
Zahtevi iz stava 1. ovog �lana ne odnose se na:
1) ograni�enje napona koji je bezopasan na dodir.
Za�tita malim naponom je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog
kola izveden kao:
a) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom
izolacije izme�u primara i sekundara, pri �emu primarni napon ne
prelazi 1 000 V, a moNJe biti izveden, na primer:
� fizi�ki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima:
� izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izme�u
primarnog i sekundarnog namotaja ili sa uzem�enim zaslonom koji odvaja
primarni namotaj od sekundarnog namotaja;
b) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sugurnosni transformator
(npr. motor-generator sa izlovanim namotajima);
v) elektrohemijski izvori ili drugi izvori nezavisni od strujnih
kola ve�eg napona, npr. agregati ako najve�i napon strujnog kola iz odredbe
pod a) ne prelazi 25 V u normalnom pogonu i u slu�aju gre�ke zadovo�eni
uslovi u pogledu mera za�tite od opasnosti elektri�nog udara, pod uslovom
da je sprovedena jo� i za�tita od direktnog dodira delova pod naponom;
2) ograni�enje energije ako akumulirana energija (A) iznosi 20 mJ, a
ukupni elektri�ni naboj (O) 1 mC;
3) nulti i za�titni provodnik.
�lan 13.
Pregrade i ku�i�ta, u smislu ovog pravilnika, koriste se za za�titu
od dodira delova elektri�nih instalacija koji se nalaze pod naponom.
Minimalni vazdu�ni razmaci izme�u instalacionih provodnika, sabirnica
i uzem�enih delova (pregrade i ku�i�ta) moraju odgovarati vrednostima
datim u tabeli 1 ili tabeli 2.

Tabela 1.
Vazdu�ni razmaci za unutra�nje instalacije
Maksimalni nazivni napon (kV) 1 3 6 10 20 30 45 60 110
Minimalni razmaci za instalacije izloNJene
prenaponima, u mm
40 65 90 115 215 325 520 700 1000
Minimalni razmaci za instalacije za�ti�ene
od prenapona ili prik�u�ene kablovima,
u mm
40 60 70 90 160 270 380 520 950
Tabela 2.
Vazdu�ni razmaci za spo�ne instalacije
Maksimalni nazivni napon (kV) 10 20 30 45 60 110 150 220
Minimalni razmaci za instalacije izloNJene
prenaponima, u mm
150 215 325 520 700 1100 1550 2200
Minimalni razmaci za instalacije za�ti�ene od
prenapona ili prik�u�ene kablovima, u mm
150 160 270 380 520 950 1350 1850
Razmaci u tabelama 1 i 2 ne odnose se na fabri�ki izra�ena postrojenja prema
propisima o jugoslovenskim
standardima.
Napomena: Prilikom utvr�ivanja vrednosti datih u tabelama 1. i 2. uzeta su u obzir
odstupanja napona (sistema)
za 20% od nazivnog napona sistema mreNJe. Vrednosti u tabelama mogu predstav�ati
razmake izme�u provodnika
i uzem�enih delova kod TN ili TT sistema primenom faznog napona prema zem�i.
Za vrednosti u tabelama nisu uzeti u obzir otpornost provodnih staza ni razli�iti
nivoi napona kao ekstremno
nepovo�ni uslovi okoline.
�lan 14.
Svi delovi pod naponom moraju biti unutar ku�i�ta ili za�ti�eni pregradama koje
obezbe�uju najmanji
stepen mehani�ke za�tite, prema tabeli 3.

Tabela 3.
Minimalna mehani�ka za�tita od direktnog dodira ku�i�tima ili pregradama
(primenjiva samo za delove pod naponom)
Napon, naizmeni�ni (V) Unutar pogonskih prostora Unutar prostora elektri�nih Unutar
zatvorenih elektri�postrojenja
ure�aja nih pogonskih prostorija
50 < U < 1000 V Kompletna za�tita IP2X ili
IP4X za gornju povr�inu prepreke
ili ku�i�ta u koje se
moNJe u�i. Primenjuje se na
u�vr��ene delove ku�i�ta
ili pregrade
x x
Delimi�na za�tita IPIX ako je
U < 660 V ili ako se istovremeno
dohvat�ivi delovi
razli�itog napona nalaze unutar
dohvata ruke. Potpuna
za�tita IP2X ako je U > 600V
ili IP4X ako je U > 660 V za
gornju povr�inu prepreke ili
ku�i�ta u koje se moNJe u�i
primenjuje se na u�vr��ene
delove ku�i�ta ili ogradi
Bez za�tite IP0X ako je U <
660 V. Delimi�na za�tita
IP0X ako je U > 600 V ili ako se
istovremeno dohvat�ivi
delovi razli�itog napona
nalaze unutar dohvata ruke
x x
x x
U > 1000 V Potpuna za�tita IP5X unutar
dohvata ruke
Potpuna za�tita IP5X unutar
dohvata ruke
Delimi�na za�tita
x
Delimi�na za�tita IP2X izvan Delimi�na za�tita IPIX
dohvata ruke x
IPIX izvan dohvata ruke
gde je: U � nazivni linijski napon instalacije;
x � Za elektri�ne pogonske prostore i zatvorene elektri�ne pogonske prostorije
smatra se da je za�tita
ekvivalentna IP1X postignuta sme�tajem izvan dohvata ruke ili postav�anjem
pregrada, re�etki, za�titnih
mreNJa itd.
xx � Upotreba prik�u�nica u podu nije isk�u�ena, ali takve prik�u�nice moraju biti
pokrivene kad nisu u
upotrebi.

U slu�aju jednosmernog napona, vrednosti iz tabele uve�avaju se za 1,5,

odnosno za vrednosti do 1 500 V i iznad 1 500 V.
�lan 15.
Pregrade i ku�i�ta elektri�nih ure�aja moraju biti u�vr��eni na
mestu upotrebe.
Pregrade i ku�i�ta iz stava 1. ovog �lana, prema njihovoj veli�ini i
rasporedu, moraju biti dovo�no stabilni i trajni da ispunjavaju uslove i
optere�enja normalnog pogona.
�lan 16.
Skidanje pregrade ili otvaranje ku�i�ta ili dela ku�i�ta (vrata,
poklopac, prepreka i sl.) smeju se vr�iti samo pod slede�im uslovima:
1) obaveznom upotrebom k�u�a ili alata;
2) blokadom, kad skidanje pregrade ili otvaranje ku�i�ta bez upotrebe
k�u�a ili alata uslov�ava isk�u�enje napona svim delovima iza pregrade
ili u ku�i�tu koji se mogu dodirnuti. Ponovo stav�anje pod napon
mora biti mogu�e samo posle postav�anja pregrade ili zatvaranja ku�i�ta.
Pri praNJnjenju akumulirane energije u kondenzatorima ili sistemu
kablova koji mogu prouzrokovati opasnost od strujnog udara moraju se preduzeti
posebne mere;
3) automatskim isk�u�ivanjem napona delova pod naponom iza
pregrade ili u ku�i�tu pre mogu�eg dodira koji moNJe prouzrokovati skidanje
pregrade ili otvaranje ku�i�ta. Ponovo stav�anje pod napon mora
biti mogu�e samo posle postav�anja pregrade ili zatvaranja ku�i�ta;
4) unutra�njim zaklonom koji se mora postaviti tako da se onemogu�i
dodir delova pod naponom kad je pregrada skinuta ili ku�i�te otvoreno.
Zaklon mora ispuniti zahteve prema tabeli 1, osim u pogledu
osigura�a i sijalice. Zaklon moNJe biti pri�vr��en trajno ili privremeno,
odnosno postupkom skidanja pregrade ili otvaranja ku�i�ta. Zaklon
se sme skinuti samo pomo�u alata ili k�u�a. Zaklon moNJe biti za�titni
zatvara� koji izvla�enjem konektora automatski zaklanja deo konektora
koji ostaje pod naponom;
5) skidanje pregrade ili otvaranje ku�i�ta za osigura�e i sijalice
bez upotrebe alata ili k�u�a ili bez isk�u�enja napona sme se vr�iti
samo ako su istovremeno ispunjeni slede�i uslovi:
a) da postoji druga prepreka unutar skinute pregrade ili otvorenog
ku�i�ta koja spre�ava slu�ajni dodir sa ostalim delovima pod naponom
koji nisu za�ti�eni drugim merama. Druge prepreke ne smeju da spre�avaju
namerno dolaNJenje u kontakt s delovima pod naponom. Skidanje druge
prepreke mora biti mogu�e samo alatom ili k�u�em;
b) da nazivni napon delova pod naponom iza druge pregrade ne bude
ve�i od 660 V.
�lan 17.
Elektri�na izolacija mora biti takva da spre�i bilo koji dodir sa
delovima pod naponom.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno prekriveni izolacijom, koja
se moNJe skinuti samo o�te�enjem.
Kvalitet izolacije mora ispuniti zahteve za odgovaraju�e
elektri�ne ure�aje.

�lan 18.
Ako je prostor u kome se kre�u lica ogra�en pregradom koja obezbe�uje
stepen za�tite manji od IP2X, uda�enost se ra�una od ugra�ene
pregrade i dr., na primer, od za�titne mreNJe ili pregrade za delimi�nu za�titu.
�lan 19.
Delimi�na za�tita ubacivanjem prepreka mora spre�iti slu�ajni dodir
delova pod naponom.
�lan 20.
Za�tita od slu�ajnog dodira u pogonu postav�anjem prepreke postiNJe
se ako se slu�ajni dodir s delovima pod naponom spre�ava pomo�u pregrade,
poluge i sl., ili se slu�ajni dodir s delovima pod naponom spre�ava ako se
delovima pod naponom rukuje npr. pomo�u zaslona ili za�titne ru�ke na
osigura�u.
�lan 21.
Minimalne mere prolaza za rukovanje, nadzor i odrNJavanje namenjene
obezbe�enju od direktnog dodira moraju za zatvorena postrojenja odgovarati
vrednostima prema tabeli 4.
�lan 22.
Prolaz za odrNJavanje, nadzor i rukovanje mora ispunjavati slede�e
zahteve:
1) za postrojenja nazivnog napona 1 000 V i manje, prolaz za nadzor,
odrNJavanje i rukovanje duNJine ve�e od 20 m mora imati prilaz sa oba kraja;
2) za postrojenja nazivnog napona iznad 1 000 V, prolaz za nadzor, odrNJavanje
i rukovanje duNJine preko 6 m mora imati prilaz sa oba kraja.
Za veoma duge prolaze mora se obezbediti vi�e prilaza;
3) prilazna vrata moraju biti izvedena tako:
a) da se otvaraju prema spo�a;
b) da imaju slobodan prostor izvan vrata najmanje 1,5 m2, s pribliNJno
jednakom duNJinom i �irinom.
2. Za�tita od indirektnog dodira
�lan 23.
Za�tita od indirektnog dodira u slu�aju zem�ospoja mora biti sprovedena
za nazivne napone do 1 000 V i iznad 1 000 V, i to:
1) automatskim isk�u�enjem izvora napona unutar utvr�enih uslova
napona i vremena, ili
2) ograni�enjem napona gre�ke ispod grani�ne dozvo�ene vrednosti
kod koje nije zahtevano isk�u�enje napona napajanja.
�lan 24.
Svi provodni delovi izloNJeni dodiru moraju biti spojeni na
za�titni provodnik, a delovi jednog postrojenja me�usobno povezani radi
izjedna�enja potencijala.
Pogonsko uzem�enje sistema mreNJe, ako je sistem uzem�en, mora biti
spojeno na uzem�iva� u neposrednoj blizini transformatora ili generatora.

Tabela 4.
MINIMALNA �IRINA PROLAZA ZA NADZOR, POSLU�IVA�E I ODR�AVA�E UNUTRA��E INSTALACIJE
(Razmaci u mm)
Mere u mm
Potpuna za�tita prema tabeli 3 Delimi�na za�tita ili bez za�tite prema zahtevima
tabele 3
Razmak izme�u Razmak izme�u
prepreke ili prepreke ili Delovi pod naponom na jednoj strani Delovi pod naponom na
obe strane
ru�ki sklopki a ru�ki sklopnih sa IP1X ili IP0X za�titom sa IP1X ili IP0X za�titom
Makzida
ure�aja
simalni
nazivni
napon
(kV)1
Visina
ispod
prepreke
ili
Visina
delova
pod
Razmak izme�u zida i delova pod
naponom
Prolaz ispred
plo�e za uprav�anje
Visina
delova
pod
Razmak izme�u delova pod naponom i
provodnicima sa obe strane
Slobodan prolaz
izme�u
uprav�a�kih
celina
napoku�i�ta
napo-
OdrNJ. Posl. nom OdrNJavanje PosluNJivanje
iznad iznad
nom
OdrNJavanje
PosluNJivanje
nivoa
poda
nivoa
OdrNJ.
Posl.
OdrNJ.
Posl.
Ip1X
IP0X
Ip1X
IP0X
OdrNJ.
Posl.
poda
IP1X
IP0X
Ip1X
IP0X
1 2000 700 700 700 700 2300 10000 1000 1000 700 700 2300 1000 1000 1200 1200 900
1100
3 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1165 1500 800 1000 2500 1330 2000 1530
2200 1000 1200
6 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1190 1500 800 1000 2500 1380 200 1580 2200
1000 1200
10 2000 800 1000 1000 1200 2500 1015 1300 1215 1500 800 1000 2500 1430 2000 1630
2200 1000 1200
20 2000 800 1000 1000 1200 2500 1115 1300 1315 1500 800 1000 2500 1630 2000 1830
2200 1000 1200
30 2000 800 1000 1000 1200 2550 1225 1325 1425 1525 800 1000 2550 1850 2050 2050
1000 1200
45 2000 800 1000 1000 1200 2700 1420 1520 1620 1720 800 1000 2700 2240 2440 2440
2640 1000 1200
60 2000 800 1000 1000 1200 2800 1600 1700 1800 1900 800 1000 2800 2600 2800 2800
3000 1000 1200
110 2000 800 1000 1000 1200 3250 2000 2100 2200 2300 800 1000 3250 3400 3600 3600
3800 1000 1200
OdrNJ. = odrNJavanje
Posl. = posluNJivanje

Ako postoji za�titni provodnik, mora biti posebno uzem�en, izvan

uticaja uzem�iva�a pogonskog uzem�enja uzem�enog sistema mreNJe. Ako
postoje povo�na mesta za uzem�enje ili za uzem�iva�e, za�titni provodnik
mora biti na njih prik�u�en na svim raspoloNJivim mestima da bi
potencijal za�titnog provodnika u slu�aju gre�ke u mreNJi bio �to manji,
odnosno �to bliNJi potencijalu zem�e.
Za�titni provodnik moNJe biti i goli elektri�ni neizolovani provodnik.
�lan 25.
Za�titni ure�aj mora automatski isk�u�iti izvor napona
elektri�ne instalacije koju �titi ako zbog gre�ke u tom delu mreNJe dodirni
napon ne moNJe biti odrNJan u bilo kojoj ta�ki instalacije na vrednost
jednaku ili manju od dozvo�enog napona dodira Ud.
Maksimalna vrednost napona dodira sme iznositi:
Ud � 50V (efektivna vrednost naizmeni�nog napona).
Za oteNJane uslove primene moNJe se utvrditi i niNJa vrednost (25V
naizmeni�nog napona).
�lan 26.
Karakteristike za�titnih ure�aja ili mera moraju odgovarati:
1) za nazivne napone mreNJe � 1000 V, prema slici 1;
2) za nazivne napone mreNJe iznad 1 000 V, prema slici 2.
Za postrojenja kod kojih je u�estalost gre�ke ve�a od gre�ke koja se
moNJe o�ekivati (npr. kod vlaNJne i provodne okoline) vreme delovanja
za�tite ograni�ava se na 100 ms.
�lan 27.
U sistemu mreNJe nazivnog napona do 1 000 V i iznad 1 000 V, ako se
prilikom isk�u�enja zbog gre�ke za vreme trajanja gre�ke od nastanka do
isk�u�enja pojavi napon dodira ve�i od dozvo�enog napona dodira,
isk�u�enje napona na delu mreNJe s gre�kom mora uslediti u najkra�em mogu�em
vremenu (bez ka�njenja).
�lan 28.
Pri preduzimanju mera za�tite od opasnog napona dodira mora se
uzeti u obzir sistem mreNJe u odnosu na uzem�enje i karakteristike
za�titnih ure�aja.
�lan 29.
Sistem mreNJa ozna�ava se sa dva slova, i to:
1) prvo slovo se odnosi na uzem�enje izvora napajanja i zna�i:
T � direktan spoj sa zem�om u jednoj ta�ki;
I � svi provodnici pod naponom izolovani prema zem�i ili jedna
ta�ka spojena sa zem�om preko impedanse;
2) drugo slovo se odnosi na uzem�enje elektri�nih ure�aja i instalacija
i zna�i:
T � direktan elektri�ni spoj izloNJenih provodnih delova sa zem�om,
nezavisno od uzem�enja sistema mreNJe;
N � direktan elektri�ni spoj izloNJenih provodnih delova sa uzem�enom
ta�kom sistema napajanja (uzem�ena ta�ka sistema je normalno
neutralna ta�ka).

Sistem mreNJe � 1000 V

Maksimalni dozvo�eni dodirni
napon i vreme delovanja za�tite
Dozvo�eni Maks. vreme delododirni
napon vanja za�tite
(5)
Maksimalno dozvo�eno vreme delovanja za�tite
5.0
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.01
V)
V)
10 20 30 50 100 200 300 500(
Dozvo�eni dodirni napon (
(V)(s)
< 50 ��
50 5
75 1
90 0.5
110 0.2
150 0.1
220 0.05
280 0.03
Slika 1
� 1 000 V
V
V) s)
20
10
5.0
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.02
V
DELOVA�E ZA�TITE OD NAPONA GRE�KE ZA MRE�E NAPONA
Sistem mreNJe iznad 1000
Maksimalni dozvo�eni dodirni
napon i vreme delovanja za�tite
Dozvo�eni
dodirni
napon(
Maks. vreme delovanja
za�tite(
10 20 30 80 100 200 300 500
� 50 ��
80 5
120 1
Maksimalno dozvo�eno vreme delovanja za�tite
(5)
150 0.5
180 0.4
300 0.1
420 0.05
550 0.03
Slika 2 Dozvo�eni dodirni napon (V)
DELOVA�E ZA�TITE OD NAPONA GRE�KE ZA MRE�E IZNAD 1000 V

Tabela 5.
Sistemi mreNJa i uslovi upotrebe
Oznaka Sistem mreNJe
Za�t.
ure�aj
Uslovi za upotrebu
PZ Dozvo�eno do
I�25A Rz = ;Ia<Ip;
Ip Ia = k.I
k�zavisi od ta
Ud
Ia
-
U
3 Rt Rz+( )
-�
SZ Ip�Ip(~5 A)
TT NZ Up = Ip �Rz Ua�Ud
TN(C
PZ
Struja gre�ke treba
da bude:
Ip= >k�I�Ia
k � zavisno od ta
Napon gre�ke je kod
TNC>TNC/S>TNS>Ua
UN+Ip�RN>
>U+Ip�RN>IpRZN
U
3 Zp�
-
D
TN
(C/S) SZ
Struja gre�ke je
Ip Ia( SA)~>>

Oznaka Sistem mreNJe

Za�t.
ure�aj
Uslovi za upotrebu
TN(S)
NZ
Napon gre�ke je uvek
Ug� Ud
U
3
-
>>
IT(Z)
SZ
KI
Struja gre�ke treba
da bude:
Ig >Ia; 0,03 A <
<Ia<1A
Ug<U/.�3<>Ud
Rz�Ud�ZT�200 U
I � IC � U � v � Co
za Ri � 100
U
3 ZT�
-�
IT(K)
Unutarnja otpornost KI,
mora biti > 200 U
Rz� ;
za Ri�100W/V; Ig =U v Co
Grani�na otpornost
Ri�20W/V
Ud
Ig
-
496

Oznake u tabeli 5 imaju slede�e zna�enje:

U �nazivni napon mreNJe, u V;
U�napon usled gre�ke, u V;
g
Rz �otpornost za�titnog uzem�enja, u W;
Ia �struja delovanja za�tite, u A;
k �k�ficijent (mnoNJite�) nazivne struje za�titnog elementa, kod
kog se prekida struja u zahtevanom vremenu (ta)
�struja gre�ke, u A;
g
R �otpornost pogonskog uzem�enja neutralne ta�ke transformatora,
u W;
UN �pad napona na delu zajedni�kog pogonskog i za�titnog neutralnog
provodnika, u V;
RN �otpornost neutralnog provodnika, u W;
�otpornost za�titnog neutralnog provodnika, u W;
RZN
ZT �impedansa izme�u neutralne ta�ke transformatora i uzem�enja,
u W;
Ic �kapacitivna struja gre�ke, u A;
CO �kapacitivna provod�ivnost faze prema zem�i, u W-1;
Ri �elektri�na otpornost izolacije prema zem�i, u W.
Elektri�no povezivanje odnosi se na elektri�no spajanje (uz �to
manju impdansu) provodnih delova elektri�nih ure�aja (ku�i�ta) na ta�ku
uzem�enja radi zatvaranja strujnog kola struje gre�ke.
Prema na�inu ozna�avanja, mogu�i su slede�i sistemi mreNJa:
1) TN sistem - nulovanje;
2) TT sistem � za�titno uzem�enje;
3) IT sistem � izolovani sistem.
Zahtevi za pojedine sisteme mreNJa dati su u tabeli 5, koja je sastavni
deo ovog pravilnika.
�lan 30.
U TN sistemima mreNJa ta�ke uzem�enja sistema (u trofaznim mreNJama
je neutralna ta�ka trofaznog namotaja spojenog u zvezdu) i svi pristupa�ni
provdni delovi elektri�nih ure�aja i instalacija su me�usobno
galvanski povezani za�titnim provodnikom. U slu�aju gre�ke na izolaciji
izme�u faznog i za�titnog provodnika, kroz za�titni ure�aj prote�i
�e struja kratkog spoja i isk�u�iti napajanje o�te�enog dela instalacije
ili ure�aja, prekidanjem struje kratkog spoja.
U slu�aju gre�ke (prema pristupa�nim provodnim delovima
elektri�nog ure�aja ili uzem�enja), potencijal za�titnog provodnika i na
njega spojenih pristupa�nih provodnih delova mora se �to manje razlikovati
od potencijala zem�e. Za�titni provodnik mora biti spojen na
vi�e mesta tako da se ostvari �to manja impedansa ukupnog uzem�enja. Ako
se pojavi gre�ka izme�u faznog provodnika i uzem�enih pristupa�nih provod�ivih
delova, napon dodira mora biti ograni�en.
�lan 31.
Svi pristupa�ni delovi metalne konstrukcije ure�aja moraju biti
spojeni na mestu pogonskog uzem�enja sistema mreNJe pomo�u za�titnog
provodnika.
497
32

�lan 32.
Preseci provodnika za�titnih ure�aja moraju biti odabrani tako da
prilikom kratkog spoja na bilo kom mestu u mreNJi izme�u faze i za�titnog
provodnika ili na njega spojenih pristupa�no provod�ivih delova
prekidanje struje kratkog spoja usledi u vremenu kra�em od 5 s. zahtev je
ispunjen ako je:
Zg x Iz �Uo
gde je:
Z� impedansa pet�e gre�ke;
g
Iz � struja koja obezbe�uje delovanje za�tite od kratkog spoja kra�e od
5s, ili u vremenu prema tabelama na slikama 1 i 2;
Uo �fazni napon prema neutraljon ta�ki.
Napomena: 1. U instalacijama vrednost Zg moNJe biti izra�unata ili
odre�ena merenjem.
2. Vrednost napona dodira zavisi od napona sistema mreNJe i impedanse
za�titnog kola, faznog provodnika i impedanse izvora.
Ako zahtev iz stava 1. ovog �lana nije ispunjen, mora se koristiti
dodatni za�titni provodnik ili odgovaraju�a mreNJa uzem�enja.
�lan 33.
Za TN(C) sistem mreNJe (slika 3) za�titni i neutralni provodnik
mogu se koristiti kao kombinovani (zajedni�ki) provodnik, i to puni provodnik
kod fiksne elektri�ne instalacije, preseka najmanje 10 mm2, ako za�tita
od previsokog napona dodira nije izvedena pomo�u strujne za�tite
sklopke.
U instalacijama u kojima je ovaj provodnik sabirnica, on mora biti
izolovan negorivim izolacionim materijalom.
TN(C), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i
za�titna funkcija objedinjene u jednom provodniku kroz ceo sistem.
Za�titni i neutralni provodnici moraju biti kombinovani u zajedni�kom
provodniku u celoj mreNJi, osim za prik�u�ke potro�a�a, u kom
slu�aju su odvojeni.
POGONSKO
UZEM�E�E
Slika 3

�lan 34.
Za�titni provodnik ne sme biti prekinut dok je pod naponom. Prekostrujnim
za�titnim ure�ajem mogu�e je obuhvatiti i zajedni�ki provodnik
samo ako za�titni ure�aj istovremeno prekida sve fazne provodnike.
�lan 35.
TN(C) S (slika 4), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su
neutralna i za�titna funkcija objedinjene u jednom provodniku, i to samo
u jednom delu sistema.
Pri izvo�enju delimi�no kombinovanog za�titnog i neutralnog provodnika,
u bilo kojoj ta�ki mreNJe od koje se za�titni i neutralni provodnik
izvode odvojeno moraju se na tom mestu me�usobno spojiti, a od tog
mesta do potro�a�a izvode se kao odvojeni provodnici.
Neutralni provodnik mora biti izolovan i poloNJen na isti na�in
kao fazni provodnik.
POGONSKO
UZEM�E�E
Slika 4
�lan 36.
Kroz ceo TN(S) sistem (slika 5) neutralni i za�titni provodnik moraju
biti razdvojeni.
Za�titni (Z) i neutralni (N) provodnici odvojeni su u celoj instalaciji
(5-vodni sistem).
Ako su za�titni i neutralni provodnici poloNJeni odvojeno u celoj
mreNJi koja �ini jednu galvansku celinu, me�usobno se spajaju samo u
neutralnoj ta�ki izvora.
32*

Neutralni provodnik mora biti u celoj mreNJi izolovan i poloNJen

zajedno i na isti na�in kao i fazni provodnici.
POGONSKO
UZEM�E�E
Slika 5
�lan 37.
Za�titni provodnik mora biti NJuto-zelene boje. U postoje�im instalacijama
u kojima za�titni provodnik nije NJuto-zelene boje, mora se, na
po�etku i na kraju, kao i na svim prik�u�nim mestima, ozna�iti NJuto-zele-
nom bojom.
Zajedni�ki za�titni i neutralni provodnik ozn�ava se kao za�titni
provodnik.
Provodnik koji se koristi samo kao neutralni provodnik ozna�ava se
svetloplavom bojom.
�lan 38.
Radi za�tite od gre�ke u mreNJi, moraju se upotreb�avati prekostrujni
za�titni ure�aji oset�ivi na preveliku struju (rastavni osigura�i
ili elektromagnetski okida�i ili releji), kao i strujni za�titni
ure�aji oset�ivi na struju gre�ke.
Za�tita sistema mreNJe koji sadrNJe zajedni�ki neutralni i za�titni
provodnik kombinovan u jednom provodniku (TN(C) sistem) mora se sprovesti
samo za�titnim ure�ajima oset�ivim na preveliku struju.
�lan 39.
Ako se upotrebi strujni za�titni sklopni ure�aj (prekida� ili
sklopka), izloNJeni provod�ivi delovi ne moraju biti spojeni na za�titni
provodnik ako su spojeni na bilo koji uzem�iva� ili uzem�enje �ija je
otpornost uzem�enja takva da pouzdano aktivira strujni za�titni ure�aj.
Ako posebni uzem�iva� ne postoji, izloNJeni provodni delovi (ku�i�ta)
moraju biti spojeni na za�titni provodnik na strani izvora energije
strujnog za�titnog ure�aja.

�lan 40.
Ako kod TN sistema nazivnog napona do 60 V direktna gre�ka izme�u
faznih provodnika i zem�e nije isk�u�ena (npr. potpuno izolovanje delova
pod naponom), mora se ispuniti slede�i uslov:
R Ud
p
-
<
R
uz
U �Ud
o
gde je:
R� ukupna otpornost uzem�ene neutralne ta�ke (pogonsko uzem�enje);
p
� predvi�ena najniNJa otpornost uzem�enja izloNJenih provodnih de-
Ruz
lova koji nisu spojeni na za�titni provodnik preko kojih moNJe
do�i do spoja faze na zem�i;
Uo � fazni napon;
Ud � dozvo�eni napon dodira.
Sve metalne konstrukcije postrojenja moraju se spojiti na za�titni
provodnik. Ispod vazdu�nih vodova mora se postaviti za�tita spojena na
za�titni provodnik.
�lan 41.
Kod TT sistema mreNJe neutralna ta�ka mreNJe mora biti neposredno
spojena na uzem�iva� provodnika za uzem�enje, dozvo�enog preseka da ne
umanjuje struju gre�ke koja kroz njega proti�e. Pristupa�ni provodni delovi
(ku�i�ta) moraju se spojiti ili pojedina�no ili grupno ili svi
zajedno na jedan uzem�iva� ili na vi�e me�usobno neuticajnih uzem�iva�a.
POGONSKO
UZEM�E�E
ZA�TITNO
UZEM�E�E
Slika 6
Svi izloNJeni provodni delovi elektri�nih ure�aja i instalacija moraju
se povezati sa uzmem�iva�em koji je elektri�no nezavisan od uzem�iva�a
pogonskog uzem�enja (sl. 6). Ovakvih uzem�iva�a moNJe biti jedan ili
vi�e.
�lan 42.
Ako se ceo sistem mreNJe nalazi na pokretnom ili prenosivom sredstvu
metalne konstrukcije, konstrukcija tog sredstva ili postrojenja moNJe
se koristiti kao vod za uzem�enje ako �ini galvansku celinu, na koje moraju
biti prik�u�ena sva prik�u�ena mesta elektri�nih ure�aja.
U slu�aju gre�ke izme�u faznog provodnika i provodnog dela izloNJenog
dodiru, napon dodira ne sme pre�i dozvo�ene granice.
�lan 43.
Ako se koristi neutralni provodnik, on mora biti poloNJen i izolovan
kao i fazni provodnik.
�lan 44.
Svi pristupa�ni provodni delovi elektri�ne opreme za�ti�eni
za�titnim ure�ajima moraju biti me�usobno povezani i spojeni pomo�u
za�titnog provodnika na zajedni�ki uzem�iva�.
Ako je nekoliko za�titnih ure�aja u nizu, zahtevi iz stava 1. ovog
�lana odnose se na svaku grupu provodnih delova izloNJenih dodiru, za�ti�enih
tim za�titnim ure�ajima.
Razli�iti pristupa�ni provodni delovi (ku�i�ta) koji istovremeno
mogu biti dodirnuti moraju biti spojeni na zajedni�ki uzem�iva�.
Uslovi delovanja za�tite smatraju se ispunjeni ako je:
Iz x Rz � Ud
gde je:
Iz -struja koja obezbe�uje pouzdano delovanje za�tite i isk�u�enje
za�titne sklopne naprave unutar odre�enog vremena za predvi�eni napon
dodira. Ako je kori��ena strujna za�titna sklopka, struja Iz odgovara
nazivnoj struji delovanja za�titnog ure�aja, odnosno struji pode�ene
oset�ivosti za�tite;
Ud � predvi�eni maksimalni dozvo�eni napon dodira za dati slu�aj,
zavisno od vremena delovanja za�tite;
Rz otpornost uzem�enja (odnosno uzem�iva�a) delova izloNJenih dodiru.
�lan 45.
Radi za�tite od gre�ke u mreNJi moraju se upotrebiti:
1) prekostrujni za�titni ure�aji oset�ivi na preveliku struju
(top�ivi osigura�i, elektromagnetski releji ili okida�i);
2) strujni za�titni ure�aji oset�ivi na struju gre�ke;
3) naponski za�titni ure�aji oset�ivi na preveliki napon gre�ke
(naponski za�titni prekida�).
�lan 46.
Kod IT sistema neutralna ta�ka izvora snage izolovana je od zem�e
ili je posebno uzem�ena preko impedanse, a provodni delovi izloNJeni dodiru
(ku�i�ta) spojeni su na jedan uzem�iva� ili vi�e uzem�iva�a ili pojedina�no,
ili grupno, ili je spojeno vi�e me�u sobom neuticajnih
uzem�iva�a.
Ako nastane jedna gre�ka na izolaciji i ako je struja gre�ke preko
provodnih delova izloNJenih dodiru dovo�no mala i otpornost uzem�enja
takva da ne dosegne dozvo�eni napon dodira, ne mora do�i do isk�u�enja

izvora. Mere za otklanjanje nastale gre�ke na izolaciji moraju biti preduzete

neposredno posle gre�ke kako bi se onemogu�ila pojava dve istovremene
gre�ke (zem�ospoja) koje prouzrokuju kratki spoj.
IMPEDANSA ZA
UZEM�E�E
ZE
R
S
T
POGONSKO
UZEM�E�E
Slika 7
Sistem u kome izvor napajanja TN ili TT sadrNJi impedansu izme�u neutralne
ta�ke i zem�e radi ograni�enja struje gre�ke na veoma malu vrednost
(reda veli�ine kapacitivnih struja kod izolovane neutralne ta�ke)
zadovo�ava i definiciju IT sistema, pa se takvim i smatra (sl. 7, 8 i 9).
POGONSKO
UZEM�E�E
IMPEDANSA ZA
UZEM�E�E
ZE
ZA�TITNO
UZEM�E�E
R
S
T
Slika 8
�lan 47.
Neutralna ta�ka sistema (ta�ka uzem�enja sistema) moNJe biti izolovana
od zem�e ili posredno uzem�ena preko impedanse. Upotreba ve�ta�ke
neutralne ta�ke je dozvo�ena, na primer, radi smanjenja prenapona ili
oscilacija.

�lan 48.
Ako se kod IT sistema koristi neutralni provodnik, on mora biti
izolovan i poloNJen kao i fazni provodnik. Preko neutralnog provodnika
se ne sme napajati potro�a� ako mu je namenjena funkcija za�tite, odnosno
ako �ini deo strujnog kola za�tite.
�lan 49.
Ukupna otpornost uzem�enja Rz (W) svih provodnih delova izloNJenih
dodiru, spojenih pomo�u za�titnog provodnika na uzem�iva�, mora ispunjavati
slede�i uslov:
Ig x Rz � Ud
gde je
� struja gre�ke u slu�aju prve gre�ke izme�u faznog provodnika i
g
provodnog dela izloNJenog dodiru (zem�ospoja). Vrednost struje Igje rezultat
kapacitivne i radne otpornosti izolacije mreNJe i ukupnog
otpora uzem�enja elektri�ne instalacije (A).
Ud � predvi�eni dozvo�eni napon dodira (V).
�lan 50.
a) Zem�ospoj (spoj faze i uzem�enih delova).
Ako napon dodira pre�e dozvo�enu granicu, za�titni ure�aj mora isk�u�iti
napon izvora. Ako napon gre�ke ne dostigne predvi�eni dozvo�eni
napon dodira, napon izvora se ne isk�u�uje:
1) ako se trenutno moNJe isk�u�iti napon izvora u slu�aju slede�e
gre�ke zem�ospoja na drugoj fazi (faza-zem�a-faza);
2) ako mreNJni kontrolnik pokazuje i signalizira pojavu prve gre�ke
zem�ospoja prema provodnim delovima izloNJenim dodiru, pomo�u opti�kog
i akusti�kog signala koji ukazuje na potrebu otklanjanja gre�ke bez odlaganja.
Pri tom kontrolnik ili kombinacija sistema za�tite mora biti
izvedena tako da omogu�uje selekciju gre�ke radi isk�u�enja samo o�te�enog
ogranka;
3) ako se kod prenosnih i pokretnih ure�aja (na primer: samohodnih
postrojenja) i sistema mreNJe prema slici 8 pogon moNJe obustaviti odmah
posle prve gre�ke, uzimaju�i u obzir prakti�ne uslove i stepen opasnosti.
b) Faza � zem�a � faza (kratki spoj kao posledica dva zem�ospoja)
Posle pojave prvog zem�ospoja za�titni ure�aj mora isk�u�iti napon
pri pojavi drugog zem�ospoja. Uslovi za�tite su jednaki kao za sisteme
mreNJe TN ili TT, zavisno od toga da li su provodni delovi izloNJeni dodiru
me�usobno povezani za�titnim provodnikom.
Upotreba mreNJnog kontrolnika ili odgovaraju�e kombinacije za
za�titu od zem�ospoja je obavezna.
�lan 51.
Dozvo�ena je upotreba slede�ih za�titnih ure�aja:
1) mreNJnog kontrolnika za trajnu kontrolu izolacije mreNJe sa dvostepenim
delovanjem (slika 9), koji:

� daje opti�ku i/ili akusti�ku signalizaciju kod opadanja izolacije

(zem�ospoja ispod 50 W/V i napon gre�ke manjeg od dozvo�enog napona dodira;
� isk�u�uje napon izvora kod zem�ospoja za napon gre�ke > Ud uz
opti�ku signalizaciju gre�ke;
2) ure�aja za za�titu od zem�ospoja;
3) prekostrujnih za�titnih ure�aja oset�ivih na preveliku struju
(top�ivi osigura�i, elektromagnetski releji i okida�i);
3) prekostrujnih za�titnih ure�aja oset�ivih na preveliku struju
(top�ivi osigura�i, elektromagnetski releji i okida�i);
4) strujnih za�titnih ure�aja oset�ivih na struju gre�ke;
5) naponskih za�titnih ure�aja (samo kod specijalnih primena)
oset�ivih na preveliki napon gre�ke na provodnim delovima izloNJenim
dodiru.
MRE�NI
KONTROLNIK
UZEM�E�E
Slika 9
�lan 52.
Svaka mreNJa napajanja iz posebnog transformatora mora imati
najmanje jedan glavni uzem�iva� preko koga je uzem�ena mreNJa za�titnog
uzem�enja. Ako se vi�e TS nalazi u neposrednoj blizini, za njih se moNJe koristiti
jedan zajedni�ki glavni uzem�iva�.
Sve mreNJe za�titnih uzem�enja u jednom sistemu etaNJa kopa rudnika
moraju biti galvanski spojene u op�tu mreNJu za�titnog uzem�enja kopa, na
koju mora biti spojen i centralni uzem�iva�. Centralni uzem�iva� mora
ispunjavati uslove visokonaponske mreNJe kojoj pripada. Ako se glavnim
uzenm�iva�em obezbede potrebni zahtevi centralnog uzem�iva�a, nije
neophodno povezivati glavne uzem�iva�e sa centralnim.
�lan 53.
Glavni i centralni uzem�iva�i postav�aju se na mesta koja obezbe�uju
najniNJi otpor uzem�iva�a. Centralni uzem�iva�i moraju se ukopati u

vlaNJnu zem�u odvodnih kanala u kojima se stalno sakup�a voda ili u vodosabirnike
pumpnih stanica. Kod suvih kopova centralni uzem�iva� moNJe
se postaviti i van kopa.
�lan 54.
Ako se jednim glavnim ili centrlanim uzem�iva�em ne moNJe ispuniti
zahtev u pogledu otpornosti uzem�iva�a ili u pogledu za�titnog
voda, u svaku mreNJu za�titnog uzem�enja postav�aju se pomo�ni uzem�iva�i,
i to na najisturenijim mestima mreNJe.
�lan 55.
Pri izra�unavanju maksimalno dozvo�ene otpornosti uzem�enja za
mreNJu za�titnog uzem�enja, mora biti ispunjen zahtev sistema niskonaponske
mreNJe svake pojedine transformatorske stanice, isk�u�uju�i pri
tom uticaj centrlanog uzem�iva�a.
�lan 56.
Maksimalno dozvo�ena otpornost centralnog uzem�enja mora odgovarati
celokupnoj mreNJi napona od 1 000 V i vi�e, koja �ini jednu galvansku
celinu i moNJe sadrNJati jedan ili vi�e uzem�iva�a, sme�tenih na
podru�ju te mreNJe i spojenih sa op�tom mreNJom uzem�enja na kopu.
�lan 57.
Uzem�iva�i se moraju izvesti tako da budu za�ti�eni od korozije i
elektroliti�kog nagrizanja. Deb�ina zida uzem�iva�a, bez obzira na to
kakvog je oblika, ne sme biti manja od 3 mm.
Spoj za�titnih provodnika sa uzem�iva�ima mora biti pristupa�an,
vid�iv i rastav�iv, radi merenja prelaznog otpora. Uzem�iva�i se moraju
osigurati od o�te�enja prilikom �i��enja rupa (npr. za�titnim slojem
�unka).
Za spajanje glavnih i centralnih uzem�iva�a bakarni za�titni provodnik
mora imati presek od najmanje 50 mm2, a provodnik od pocinkovane
�eli�ne trake � od najmanje 100 mm2, pri �emu traka ne sme biti tanja od 3
mm.
�lan 58.
Provodnici kroz koje u pogonu te�e struja, osim �ina koje sluNJe kao
povratni vod vozne NJice, ne smeju se koristiti kao za�titni provodnici
ni onda kad su uzem�eni, osim ure�aja ili delova instalacija za�ti�enih
posebnim napravama, tzv. kontrolnicima koji za�ti�uju instalaciju od
kvara ili o�te�enja.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na za�titni provodnik koji
je deo strujnog kola za signalizaciju, telekomunikacije i sl., ako napon
izvora nije ve�i od 24 V.
�lan 59.
U prostorijama u kojima je nazivni napon ispod 1 000 V, kao za�titni
provodnik mora se koristiti poseban provodnik u kablu koji se vid�ivo
razlikuje od ostalih provodnika u kablu.

Boja za�titnog provodnika je NJuto-zelena.

Presek bakarnog za�titnog provodnika u kablu do 16 mm2 mora biti
najmanje jednak preseku radnih NJila, a kod ve�ih preseka mora iznositi
najmanje polovinu preseka faznih provodnika.
Kod slobodno vise�ih kablova sa nose�im uNJetom i nose�e uNJe moNJe
se koristiti kao za�titni provodnik ako leNJi u zajedni�kom omota�u sa
ostalim provodnicima i ako njegova provod�ivost odgovara potrebnoj provod�ivosti
za�titnog provodnika.
Ako struja zem�ospoja nije ve�a od 10 A kod IT sistema mreNJe sa ograni�enom
strujom zem�ospoja i ako je, saglasno �lanu 50. ovog pravilnika,
onemogu�ena pojava struje kratkog spoja preko za�titnog provodnika (dvostruki
zem�ospoj), presek za�titnog provodnika za sve preseke faznih
2
provodnika iznad 10 mm2 moNJe iznositi 10 mm.
�lan 60.
Ako se za�titnim ure�ajem zem�ospoja isk�u�uje napon izvora u prostorijama
u kojima je napon od 1 000 V i vi�e, kao za�titni provodnik mogu
se koristiti metalni pla�t i metalni oplet kabla.
Metalni oplet kabla ne sme se upotreb�avati kao za�titni provodnik
ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije izveden tako
da su svi elementi metalnog opleta sigurno i �vrsto galvanski povezani.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 2. ovog �lana, za�titni provodnik
mora leNJati u zajedni�kom kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovarati
zahtevu iz stava 1. ovog �lana.
Ako se metalni oplet ili pla�t koristi kao za�titni provodnik,
mora se prilikom spajanja premostiti sigurnim spojem kojim se i metalno
telo spojke povezuje sa za�titnim provodnikom.
�lan 61.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ure�aje za�titni
provodnik mora imati presek koji je jednak preseku provodnika koji vodi
najve�u struju. Ako se kao za�titni provodnik umesto bakra koristi neki
drugi materijal, njegov presek mora biti po elektri�noj provod�ivosti
jednak zahtevanom preseku bakarnog provodnika.
�lan 62.
Ako za�titni provodnik leNJi u zajedni�kom omota�u kabla sa ostalim
provodnicima, i ku�i�te elektri�nog ure�aja moNJe �initi deo
za�titnog provodnika. U tom slu�aju, u ku�i�tu prik�u�nog orman�i�a
mora biti posebna steza�ka za prik�u�ak za�titnog provodnika i ku�i�ta.
Deo za�titnog provodnika mogu �initi i dva me�usobno sastav�ena
ku�i�ta kad se njihovim sastav�anjem ostvaruje siguran i dobar elektri�ni
spoj me�u njima preko obra�enih povr�ina sa osiguranim vij�anim
me�usobnim spojem.
Ako se kao deo za�titnog provodnika koristi vi�e od dva sastav�ena
ku�i�ta ili ako me�u ku�i�tima nije ostvaren siguran elektri�ni spoj,

ku�i�ta se me�usobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbe�uje siguran

i trajan elektri�ni spoj me�u njima.
�lan 63.
U elektri�nim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama
izvan tih prostorija, za�titni provodnik moNJe se polagati i odvojeno od
kablova.
Za�titni vod od bakra iz stava 1. ovog �lana mora imati minimalni
presek od 25 mm2. Umesto bakarnog provodnika moNJe se upotreb�avati i
pocinkovana �eli�na traka, koja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm
�iroka. Za�titni provodnik mora biti za�ti�en od slu�ajnog mehani�kog
o�te�enja i spojen sa mreNJom za�titnog uzem�enja tako da je onemogu�eno
elektrolitsko razaranje spoja. Za�titni provodnk mora biti poloNJen
tako da se moNJe lako nadzirati i odrNJavati.
Ako je za�titni provodnik poloNJen odvojeno, ku�i�ta pojedinih pogonskih
sredstava moraju se spajati paralelno sa za�titnim provodnikom i
on ne sme predstav�ati deo spo�njeg za�titnog provodnika. Ku�i�ta mogu
biti deo za�titnog provodnika samo kod prelaza od spo�nog za�titnog
provodnika na za�titni provodnik u kablu. U tom slu�aju spo�na steza�ka
za uzem�enje mora biti na istom delu ku�i�ta na kojem je i steza�ka za uzem�enje
u ku�i�tu. Odvojeno polaganje za�titnog provodnika nije dozvo�eno
kod pokretnih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ure�aja.
�lan 64.
Kod za�titnih provodnika nije dozvo�eno upotreb�avati nikakve
prekostrujne za�titnike, osigura�e i sl.
Sklopke, utika�ke naprave i sl. koje prekidaju za�titni provodnik
mogu se koristiti samo ako su izra�ene tako da prekidanjem za�titnog provodnika,
ili istovremeno, sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u
pogonu pod naponom.
�lan 65.
Svi pristupa�ni provodni delovi mehani�ke za�tite elektri�nih
postrojenja koji usled o�te�enja mogu do�i pod napon, moraju biti spojeni
sa za�titnim provodnikom �vrstim i provodnim spojem.
U provodne delove iz stava 1. ovog �lana spadaju i metalni opleti i
pla�tovi kablova i provodnika, gornji i donji delovi metalnih spojki, kao
i metalni delovi drugih neelektri�nih ure�aja koji su u blizini elektri�nih
ure�aja, osim metalnih struktura koje �ine galvansku celinu, ako su
bilo gde uzem�eni (transporteri, cevovodi itd.).
IV. ZA�TITA OD PREOPTERE�E�A I KRATKOG SPOJA
�lan 66.
Elektri�ni ur�aji i instalacije moraju biti za�ti�eni od nedozvo�enog
preoptere�enja i kratkog spoja u skladu sa namenom i za�titom
ure�aja i vodova kojim se napajaju.

�lan 67.
U slu�aju nedozvo�enog preoptere�enja, elektri�ni ure�aji i vodovi
pod naponom moraju biti za�ti�eni jednim za�titnim elementom ili sa
vi�e za�titnih elemenata za automatsko isk�u�enje izvora napona.
�lan 68.
Za�tita iz �lana 66. ovog pravilnika postiNJe se upotrebom jednog od
slede�ih za�titnih ure�aja:
1) rasklopnog za�titnog ure�aja za za�titu od preoptere�enja i kratkog
spoja, koji mora odgovarati naponu i biti sposoban za prekidanje bilo
koje struje, uk�u�uju�i i predvi�enu maksimalnu struju kratkog spoja na
mestu na koje je sklopni ure�aj postav�en. Kao rasklopni ure�aji mogu se
koristiti za�titni prekida�, top�ivi osigura�i za preoptere�enje i
kratki spoj i za�titni prekida�i u kombinaciji sa osigura�ima;
Upotreba za�titnih rasklopnih ure�aja �ija je rasklopna struja manja
od predvi�ene maksimalne struje kratkog spoja na mestu ugradnje mogu�a je
ako su ispunjeni uslovi iz �lana 80. ovog pravilnika;
2) za�titnih rasklopnih ure�aja samo za za�titu od preoptere�enja,
�ija je karakteristika delovanja obrnuti odnos vremena i struje i �ija je
rasklopna struja ispod predvi�ene struje kratkog spoja. Kao rasklopni ure�aj
mogu se koristiti za�titne sklopke;
3) za�titnih rasklopnih ure�aja samo za za�titu od kratkog spoja,
koji se mogu instalirati samo ako je za�tita od preoptere�enja postignuta
na drugi na�in. Ovakvi rasklopni ure�aji moraju odgovarati nazivnom
naponu i biti sposobni da prekinu bilo koju struju kratkog spoja.
Takvi za�titni rasklopni ure�aji mogu biti: za�titni prekida�i i
top�ivi osigura�i.
�lan 69.
Vodovi i kablovi moraju imati za�titni ure�aj koji automatski prekida
sve struje preoptere�enja koje teku provodnicima pre nego �to prouzrokuju
grani�ne nadtemperature, i to u dodiru sa izolacijom, kod spojeva
steza�ki i u neposrednoj okolini provodnika, osim u slu�ajevima iz stava
3. ovog �lana.
Elektri�ni ure�aji i postrojenja koji mogu prouzrokovati preoptere�enje
ili biti preoptere�eni, moraju se za�tititi za�titnim i sklopnim
ure�ajem za automatsko isk�u�enje izvora napajanja.
Odredbe st. 1. i 2. ovog �lana ne primenjuju se na ure�aje �ije bi neo�ekivano
isk�u�enje napona moglo ugroziti �ude ili prouzrokovati �tete,
odnosno ugroziti mehani�ka, tehnolo�ka ili elektri�na postrojenja. Takvi
slu�ajevi mogu nastati, na primer:
� strujna kola pobude naizmeni�nih i jednosmernih ma�ina;
� elektromagneti za dizanje i ko�enje;
� pumpe za protivpoNJarnu za�titu i odvodnjavanje;
� elevatori (u nekim slu�ajevima primene);
� dizalice (u nekim slu�ajevima primene);

� posebne hidrauli�ne pumpe;

� glavni pogon otkopne ma�ine;
� neke transportne trake;
� neka strujna kola za prekidanje struje;
� signalizacija i osvet�enje za nuNJdu.
Za�tita optere�enja moNJe biti postignuta dodatnim ograni�enjem
struje do dozvo�ene veli�ine i trajanja.
Upotreba zajedni�ke za�tite optere�enja za elektri�ni ure�aj i prik�u�eni
vod pod naponom je dozvo�ena.
�lan 70.
Vrednosti pode�avanja za�tite ure�aja i vodova od preoptere�enja
su:
1) nazivna veli�ina struje pode�avanja za�tite od preoptere�enja (In)
ne sme biti ve�a od maksimalno dozvo�ene struje provodnika. Kod podesivih
ure�aja nazivna struja za�tite (In) smatra se stvarno pode�enom vredno��u;
2) kod za�titnih prekida�a struje pode�ena za�tita mora odgovarati
uslovima dozvo�ene trajne struje;
3) veli�ina nazivne struje osigura�a mora biti prilago�ena karakteristikama
primenjenog osigura�a i odabrana tako da pri svim odnosima
struje i vremena delovanja za�tite budu u skladu s odredbom �lana 69. ovog
pravilnika;
4) veli�ina nazivne struje pode�ene za�tite termi�ki oset�iv
za�titnih ure�aja (bimetala) mora biti prilago�ena karakteristici delovanja
ure�aja tako da kod svih odnosa struje i vremena delovanja za�tita
bude u skladu sa �lanom 69. ovog pravilnika;
5) za�tita paralelno spojenih provodnika zajedni�kim za�titnim
ure�ajem mora biti pode�ena na zbir dozvo�enih struja pojedinih provodnika
ako su elektri�ne karakteristike paralelno spojenih provodnika
jednake (materijal provodnika, izolacija, na�in polaganja, duNJina i presek)
i ako ti provodnici nemaju nikakvih ogranaka po svojoj duNJini kojoj je
namenjena za�tita.
�lan 71.
Osigura�i za za�titu opreme i pripadaju�ih vodova od preoptere�enja
moraju biti postav�eni u instalaciji na mestu svake promene struje
izazvane smanjenjem preseka provodnika ili materijalom provodnika ili
izolacijskim materijalom ili na�inom polaganja, osim pod uslovima navedenim
u �lanu 69. stav 3. ovog pravilnika i kad za�tita od preoptere�enja
provodnika ve�e dozvo�ene struje za�ti�uje i provodnik manje dozvo�ene
struje.
Alternativna za�tita od preoptere�enja moNJe biti postav�ena u
bilo kojoj ta�ki po duNJini polaganja voda ako se pomo�u nje �titi svaki
deo voda u kome se menja presek, materijal provodnika, vrsta izolacije, izrada
i na�in ili mesto polaganja instalacije i ako su provodnici za�ti

�eni od struje kratkog spoja u skladu s odredbama �lana 74. ovog pravilnika
(da u vodu nema ogranaka po celoj duNJini).
Za�tita iz stava 2. ovog �lana moNJe izostati ako duNJina poloNJenog
voda nije ve�a od 3 m, ako na njemu nema ogranaka provodnika, ako je tako
izveden da umanjuje, pod uslovima o�ekivane upotrebe, opasnost optere�enja
usled gre�ke, ako nije poloNJen u blizini zapa�ivog materijala i ako ne
ugroNJava osob�e.
�lan 72.
Automatsko isk�u�enje napona izvora prilikom nastanka struje kratkog
spoja mora biti takvo da za�titni ure�aj obezbedi prekidanje struje
koja te�e u strujnom kolu provodnika pre nego �to uve�ana struja bude
uzrok opasnosti zbog termi�kog ili mehani�kog delovanja u provodnicima,
ma�inima ili elektri�nim ure�ajima.
�lan 73.
O�ekivane vrednosti maksimalnih i minimalnih struja kratkog spoja
u instalaciji moraju se utvrditi odgovaraju�im prora�unom, mreNJnim analizatorom
i merenjem u instalaciji.
Prilikom prora�una maksimalne struje kratkog spoja mora se koristiti
mreNJa konfiguracije koja daje minimalne impedanse, a izra�unata
vrednost uz nazivni napon uve�ava se za 10%.
Prilikom prora�una minimalne struje kratkog spoja mora se koristiti
mreNJa konfiguracije koja daje maksimalne impedanse, a izra�unata
vrednost smanjuje se za 20%.
Za postav�anje za�titnog ure�aja na napojnoj strani potro�a�ke
mreNJe moraju se obezbediti slede�i podaci:
1) maksimalna vr�na vrednost udarne struje kratkog spoja radi dinami�kih
i mehani�kih naprezanja strujom kratkog spoja;
2) maksimalna struja kratkog spoja radi dimenzioniranja struje prekidanja
za�titnih sklopnih ure�aja;
3) minimalna struja kratkog spoja radi pouzdanog delovanja za�titnih
ure�aja protiv kratkog spoja.
�lan 74.
Svaki rakslopni ure�aj za za�titu od kratkog spoja mora ispuniti
slede�e zahteve:
1) rasklopni ure�aj ili struja prekidanja mora zadovo�iti nazivni
napon i o�ekivane vrednosti maksimalne struje kratkog spoja na mestu postav�anja.
Manja rasklopna struja, odnosno rasklopna snaga dozvo�ena je na
strani napajanja ako je postav�en drugi za�titni rasklopni ure�aj koji
ima traNJenu rasklopnu snagu. U tom slu�aju karakteristike oba ure�aja moraju
biti tako usagla�ene da energija koja prolazi kroz za�titni
rasklopni ure�aj na strani napajanja ne prelazi vrednost koju podnosi
za�titni rasklopni ure�aj na strani potro�nje i prik�u�eni vodovi koji
se �tite;

2) sve struje kratkog spoja u bilo kojoj ta�ki instalacije moraju biti
prekinute u vremenu koje ne prelazi dozvo�eno vreme iz stava 2. ovog
�lana.
Dozvo�eno zagrevanje pri kratkom spoju
Dozvo�ena temperatura u odnosu na primenu izolacije ograni�ava
trajanje kratkog spoja od 0,2 w do 5 w, �to zavisi od vrste provodnika i
kablova. Vrednosti dozvo�enih temperatura pri kratkom spoju za razne materijale
date su u tabeli 5a.
Tabela 5a.
Maksimalna Faktor �k�
Radna
Vrsta materijala za temperatura Kada je provodnik
izolaciju temperatura kratkog
S � spoja S� Bakar Aluminijum
Polovinil-hlorid (R) 70 160 115 75
UmreNJena poliet. (X) 90 250 142 93
Etilen-propilen (Er) 90 250 142 93
Prirodna guma (G) 60 200 140 92
Silikon guma (Si) 125 250 123 80
Butil guma (V) 90 220 130 85
Impreg. papir (Ip) 85 200 125 81
Pod pretpostavkom adijabatskog zagrevanja uz po�etnu temperaturu,
maksimalno dozvo�ena pogonska temperatura za normalan rad i vreme potrebno
da sturja kratkog spoja prouzrokuje grani�ne temperature izra�unavaju
se prema izrazu:
t
A
= k---
I
gde je:
t � vreme, u s;
A � presek provodnika, u mm2;
I � efektivna vrednost struje kratkog spoja, u amperima;
k � k�ficijent (faktor), �ija vrednost zavisi od vrste provodnika i
izolacije i data je u tabeli 5a.
�lan 75.
Ure�aj za za�titu od struje kratkog spoja mora biti postav�en na
mestima na kojima je smanjen presek provodnika ili drugih promena karakteristike
prema �lanu 74. stav 1. ta�. 1. i 2. ovog pravilnika.
Ure�aj za za�titu od struje kratkog spoja ne mora se postaviti na
mestima smanjenja preseka provodnika ili drugih promena ako su istovremeno
zadovo�eni slede�i uslovi:
1) ure�aji za za�titu postav�eni na strani izvora energije na �ijem
ogranku se menja presek ili ima drugih promena iz �lana 74. ovog pravilnika
moraju imati takve karakteristike da za�ti�uju ceo vod u vremenu
delovanja za�tite;

2) duNJina ogranka provodnika preseka S2 postav�enog na strani

potro�nje od mesta gde se presek provodnika smanjuje ne sme pre�i vrednost
odre�enog dijagrama na slici 10, u odgovaraju�oj razmeri.
M O
V
L11)
L22)
V
C
(S(S
Slika 10
gde je:
MB � L1, maksimalna duNJina provodnika preseka S1 za�ti�enog
za�titnim ure�ajem u ta�ki M;
MC � L2, maksimalna duNJina provodnika preseka S2 za�ti�enog
za�titnim ure�ajem u ta�ki M.
Maksimalna dozvo�ena duNJina ogranka od ta�ke O preseka S2, za�ti�enog
od kratkog spoja za�titnim ure�ajem u t�aki M odre�uje uda�enost
OB.
DuNJine L1 i L2 utvr�uju se na odgovaraju�i na�in, s obzirom na
nazivni napon, impedansu izvora, parametre provodnika kablova i karakteristike
za�titnog ure�aja.
Za�titni ure�aj protiv kratkog spoja ne mora se postaviti u slede�im
slu�ajevima:
� kad je kabl duNJine do 3 m poloNJen tako da nije izloNJen o�te�enju;
� kod mernih strujnih kola u kojima neo�ekivano isk�u�enje napona
napajanja moNJe prouzrokovati ve�e opasnosti od kratkog spoja.
�lan 76.
Kod za�titnih ure�aja pouzdanost aktiviranja za�tite od kratkog
spoja utvr�uje se na bazi elektromagnetskog delovanja struje kratkog spoja
tako da je minimalna struja kratkog spoja koja se o�ekuje najmanje za 1,25 do
1,5 puta ve�a od pode�ene struje za�tite, pri �emu vreme delovanja
za�tite zavisi od za�titnog ure�aja i pode�enosti vremena delovanja.
Kod top�ivih osigura�a pouzdanost aktiviranja za�tite od kratkog
spoja utvr�uje se minimalnom strujom kratkog spoja pri kojoj odgovaraju�e
vreme delovanja prema karakteristici osigura�a zna�i i vreme delovanja
za�tite od kratkog spoja.
513
33

�lan 77.
Ure�aj za za�titu od preotere�enja �ija je mo� prekidanja struje kratkog
spoja pri nazivnom naponu jednaka ili ve�a od vrednosti o�ekivane
stuje kratkog spoja na mestu na kome je postav�en, moNJe se smatrati i za�titom
od kratkog spoja provodnika od te ta�ke do potro�a�a.
�lan 78.
Karakteristike za�titnih rasklopnih ure�aja moraju biti usagla�ene
tako da energija koja proti�e rasklopnim ure�ajem za za�titu od
struje kratkog spoja ne pre�e vrednost koju moNJe podneti, bez o�te�enja,
rasklopni ure�aj za za�titu od preoptere�enja.
�lan 79.
Smatra se da su provodnici koji napajaju samo trajno prik�u�ene
ure�aje odgovaraju�e za�ti�eni od prekomerne struje ako potro�a� ne
moNJe lako povu�i ve�u struju od dozvo�ene struje optere�enja prik�u�enih
provodnika i ako su ispunjeni zahtevi iz �lana 71. ovog pravilnika.
�lan 80.
Kod provodnika koji se napaja iz izvora koji ne daje struju ve�u od
dozvo�enog optere�nja provodnika (npr. neke vrste transformatora,
transformatori za zavarivanje, termo-elektri�no generirane energije,
neki elektrohemijski izvori itd.) za�tita od preoptere�enja i kratkog
spoja nije obavezna.
V. POSEBNI ZAHTEVI ZA ELEKTRI�NE URE�AJE
�lan 81.
Eleketri�ne ma�ine, transformatori, kondenzatori, isprav�a�i i
akumulatori moraju biti za�ti�eni od prodora stranih tela, pra�ine i
vode, u skladu sa odgovaraju�im jugoslovenskim standardima za za�titu
elektri�ne opreme.
Elektri�ne ma�ine, transformatori, kondenzatori, isprav�a�i i
akumulatiri moraju biti obezbe�eni od mehani�kih o�te�enja i imati odgovaraju�e
hla�enje.
Prilikom ugradnje elektri�nih ure�aja u prostore sa temperaturom
okoline ve�om od nazivne temperature potrebno je smanjiti pogonsko optere�enje
na odgovaraju�u vrednost, prema uputstvu proizvo�a�a.
�lan 82.
Elektri�ne ma�ine na radili�tima (za otkopavanje i pripremu) i na
mestima koja su izloNJena mehani�kim o�te�enjima moraju biti otporne
prema mehani�kim o�te�enjima i potresima.
Svaka elektri�na ma�ina mora biti preko odgovaraju�eg rasklopnog
aparata, prik�u�ena i za�ti�ena od preoptere�enja i kratkog spoja.
Ako se ma�ina napaja savit�ivim kablom, kabl se mora uvesti u prik�u�ni
orman�i� kroz odgovaraju�u uvodnicu koja spre�ava da se kabl preo�tro
savija ili o�te�uje.

�lan 83.
Transformatori predvi�eni za montaNJu na kopu moraju biti zatvoreni
i izvedeni tako da odgovaraju uslovima upotrebe (npr. moraju biti za�ti�eni
od potresa). Ovaj zahtev se ne odnosi na transformatore u
zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama.
Transformatori sa naponom ve�im od 50 V na gornjoj naponskoj strani
moraju biti izra�eni tako da se mogu isk�u�iti pod optere�enjem i ostati
u beznaponskom stanju.
Ure�aj za isk�u�enje ne sme biti uda�en od transformatora vi�e od
100 m. U slu�aju opasnosti, isk�u�enje moNJe biti i da�insko, osim za
merne naponske transformatore.
Transformatori snage iznad 630 KVA moraju biti za�ti�eni na gornjoj
ili donjoj napojnoj strani za�titnim prekida�ima.
�lan 84.
Transformatori za napajanje kola: signalizacije, uprav�anja, dojave i
malog napona moraju biti izvedeni tako da ne moNJe do�i do preskoka gornjeg
napona na namotaj donjeg napona.
�lan 85.
Kondenzatori snage mogu se puniti samo nezapa�ivim sredstivma �ija
je upotreba dozvo�ena u zatvorenim prostorijama.
Kondenzatori se smeju upotreb�avati samo ako njihova struja praNJnjenja
ne uti�e na strujna kola za�titnog ure�aja.
�lan 86.
U slu�aju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora mora se automatski
prilagoditi jalovoj struji.
�lan 87.
Kondenzatori snage moraju biti prik�u�eni tako da se posle
isk�u�enja bezopasno isprazne. Bezopasno praNJnjenje ne�e biti postignuto
ako se kod jednog kompenziranog motora isk�u�enjem motora ne zaustavi
rotor (na primer. kod vi�emotornog pogona).
Sklopni aparat za kondenzator snage mora odgovarati zahtevima odre�enim
u uputstvu proizvo�a�a kondenzatora.
�lan 88.
Kod stalnih akumulatorskih baterija pojedine �elije moraju biti
izolovane prema okviru, a okvir prema zem�i. U tu svrhu mogu se upotreb�avati
samo izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju provod�ivi.
�lan 89.
Ku�i�ta sklopnih aparata, razvodnih ure�aja i prik�u�nih orman�i�a
moraju biti konstruisana tako da odgovaraju uslovima rada i da su za�ti�ena
od dodira delova pod naponom i prodora stranih tela, pra�ine i
33*

vode, u skladu sa propisima o jugoslovenskim standardima za za�titu

elektri�ne opreme.
Rasklopni aparati moraju da budu obezbe�eni od mehani�kog o�te�enja,
da imaju odgovaraju�e hla�enje i da su elektri�ki za�ti�eni od preoptere�enja
i kratkih spojeva.
�lan 90.
Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se
sastoji od jednog ili vi�e aparata, mora imati rastav�a�ku napravu, odnosno
rasklopni aparat, ili vi�e njih, pomo�u kojih se moNJe sigurno odvojiti
od napona radi izvo�enja radova (ili intervencija). Za rasklopne i
razvodne ure�aje sa vi�e dovoda, u neposrednoj blizini radili�ta u svakom
dovodu mora biti predvi�ena jedna rastav�a�ka naprava.
Svaki rasklopni i razvodni ure�aj koji prati radili�te menjaju�i,
po potrebi, mesto, ako ima vi�e od tri odvoda, mora imati u blizini radili�ta
(ne da�e od 50 m) na dovodu rasklopni aparat kojim se moNJe isk�u�iti
i odvojiti od napona pod teretom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog �lana ne odnose se na uprav�a�ke, signalne i
dojavne strujne krugove (strujna kola), koji u ci�u uprav�anja, signalizacije
i dojave dolaze iz drugih postrojenja i koji moraju biti posebno
obeleNJeni.
�lan 91.
Kod prekida�a i kod sklopnih i razvodnih ure�aja nazivnog napona od
1000 V i vi�e, koji se nalaze van zatovrenih elektri�nih pogonskih
prostorija, rastav�a�i u dovodu moraju biti blokirani prekida�em iza
sebe, osim u�inskih rastav�a�a i rastavnih sklopki.
Prekida�i, rastavne sklopke i top�ivi osigura�i nazivnog napona od
1000 V i vi�e moraju imati i rastav�a� koji omogu�ava beznaponsko stanje,
osim kod:
1) izvla�ivih sklopki i prekida�a, koji se izvla�enjem odvajaju od
napona;
2) top�ivih osigura�a ispred naponskih transformatora do grani�ne
snage od 1000 VA.
�lan 92.
Rasklopni i razvodni ure�aji napona mreNJe od 1000 V i vi�e, zatvorene
izrade, postav�eni van elektri�nih pogonskih postrojenja, moraju
biti konstruisani i montirani tako da je otvaranje njihovih vrata mogu�e
samo ako su isk�u�eni i ako pri otvorenim vratima ne moNJe do�i do slu�ajnog
dodira sa naponom.
Blokada vrata je obavezna samo ako se iza vrata ne nalazi mreNJa ili
druga za�tita od slu�ajnog dodira i ako vrata nisu zak�u�ana.
�lan 93.
Svi sklopni ure�aji, kao �to su prekida�i, sklopke, rastav�a�i itd.,
moraju biti instalirani tako da se ne mogu slu�ajno uk�u�ivati (npr. pad
predmeta, potresanje) i da su lako pristupa�ni za kori��enje i kontrolu.

�lan 94.
Neoklop�eni rasklopni ure�aji mogu biti postav�eni samo u zatvorenim
elektri�nim pogonskim prostorijama u kojima je pristup dozvo�en
samo posebno stru�no osposob�enim licima. Izvan takvih prostorija mogu
se upotreb�avati samo oklop�eni i zatvoreni rasklopni ure�aji.
�lan 95.
Neizolovani delovi sklopnog aparata i razvodnog ure�aja koji su u
pogonu pod naponom moraju prema zem�i imati minimalne razmake
propisane u �lanu 13. ovog pravilnika.
�lan 96.
Ako se sklopni aparati ili osigura�i mogu opsluNJivati samo kad su
vrata razvodnog po�a, odnosno rasklopnog ure�aja otvorena, preko poluge
ili pomo�u kle�ta, i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu
videti samo kad su vrata otvorena, iza tih vrata mora postojati jo� jedna
za�tita od slu�ajnog dodira, na kojoj mora biti napisano vidno upozorenje
o visokom naponu, a, po potrebi, mogu biti izrezani i otvori za posluNJivanje.
�lan 97.
Svi elementi rasklopnog i razvodnog ure�aja moraju biti prilago�eni
rasklopnoj snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moNJe nastati.
�lan 98.
Na razvodnim ure�ajima i rasklopnim aparatima, sa ugra�enim
elementima nazivnog napona od 1000 V i vi�e, mora biti ta�no nazna�ena
rasklopna snaga i maksimalna struja kratkog spoja za koju su gra�eni.
�lan 99.
Pri naponu od 1000 V i vi�e, dozvo�ena je uptoreba samo mernih
ure�aja prik�u�enih na sekundarna kola mernih transformatora koja u jednom
polu moraju biti uzem�ena.
�lan 100.
Blokiranje elektri�nih rasklopnih i razvodnih ure�aja, naro�ito u
njihovim signalnim kolima, mora biti ispravno i ne sme se eliminisati
njihovo delovanje.
�lan 101.
Rasklopni aparat i prik�u�nici na razvodne ure�aje moraju biti jasno,
na trajno pri�vr��enim natpisima, ozna�eni kom delu mreNJe ili pogonskom
sredstvu pripadaju. Kod sistema �elija natpis mora biti vid�iv
pri otvorenim i zatvorenim vratima, prilikom eventualnog prolaska
pozadi, i mora biti nazna�eno pode�avanje kratkospojnih okida�a i potrebne
nazivne struje osigura�a, kao i drugih za�titnih elemenata.
Kod razvodnih ure�aja iznad 1000 V osnovna funkcija razvoda i tok
energije moraju biti spo�a vid�ivi. Svaki razvod mora biti vidno ozna�en
propisanim oznakama.

Goli vodivi i sabirnice kod napona od 1000 V i vi�e, moraju biti

ozna�eni bojama prema odgovaraju�em jugoslovenskom standardu.
�lan 102.
Kod nazivnog napona od 1000 V i vi�e, za svaku �eliju moraju biti
predvi�ene dovo�no dimenzionirane, pristupa�ne i �vrste steza�ke za
prik�u�ak uzem�enja na metlani oklop.
Sklopna i razvodna postrojenja � plo�e, okviri ili ormani koji nisu
pristupa�ni sa zadnje strane, moraju biti gra�eni tako da se dovodni
kablovi mogu prik�u�viati s prednje strane. Kod metalnih plo�a dozvo�eno
je provo�enje kablova i vodova kroz pojedine otvore na plo�i samo uz
upotrebu za�titnih cilindara od izolacionog materijala ili odgovaraju�ih
uvodnica.
�lan 103.
Elektri�ni ure�aji koji bi zbog neispravnog rukovanja mogli biti
opasni i koji bi mogli prouzrokovati materijalne �tete ili bi sami mogli
biti o�te�eni, moraju se smestiti u zatvorene elektri�ne pogonske
prostorije.
Zatvorene elektri�ne pogonske prostorije moraju biti ozna�ene i
stlano zak�u�ane. Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je neovla��enim
licima ulaz strogo zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje
napona od 1000 V i vi�e, na vratima se mora nalaziti tablica sa
propisanim upozorenjem o visokom naponu.
�lan 104.
U blizini prilaza svakom elektri�nom postrojenju moraju postojati
odgovaraju�i vatrogasni aparati. Aparati moraju biti konstruisani za ga�enje
poNJara na elektri�nim postrojenjima.
U zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama ne smeju se drNJati
u�a ili druge lakozapa�ive te�nosti, odnosno materijali.
�lan 105.
U svakoj elektri�noj pogonskoj prostoriji, zatvorenoj ili otvorenoj,
na vidnom mestu pored elektri�nog ure�aja (uprav�a�kog dela) mora postojati
jednopolna �ema, sa uputstvima za rukovanje elektri�nim ure�ajima.
Ako je principijelna jednopolna �ema nacrtana spo�a na samom
ure�aju, ona mora biti posebno istaknuta u elektri�nim pogonskim prostorijama.
Na opremi moraju postojati lako �it�ivi natpisi, i to na sigurno
pri�vr��enim tablicama.
Svi elektri�ni ure�aji na radili�tima moraju biti izvedeni kao
prenosivi ili pokretni i moraju odgovarati uslovima primene.
�lan 106.
Za uk�u�ivanje i isk�u�ivanje mogu se upotreb�avati samo rasklopni
aparati koji uk�u�uju i isk�u�uju u svim polovima.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na:

1) prekida�e i sklopke za postrojenje vozne NJice sa povratnim vodom

preko �ina;
2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa
nazivnim naponom do 65 V;
4) sklopke u uprav�a�kim strujnim kolima;
5) ugra�ene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih
sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko
sredstvo moNJe biti u svim polovima isk�u�eno u neposrednoj blizini
preko druge sklopke, ili odvojeno utika�em;
6) uprav�a�ke sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih
motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini,
koja isk�u�uje u svim polovima;
7) sklopke rasvetnih i signalnih ure�aja i sl., ako ti ure�aji mogu
biti isk�u�eni na napojnoj strani u svim polovima.
�lan 107.
Prekida�i sa magnetskim okida�ima ili relejima moraju se posle
okidanja blokirati da se prekida� (samozapor kratkospojnih okida�a ili
releja) ne bi mogao ponovo uk�u�iti usled kratkog spoja.
Prekida�i i sklopke moraju biti sme�teni tako da se usled udara, potresa
i sl. ne mogu sami uklopiti.
�lan 108.
U neposreno uzem�enim mreNJama (TT i TN sistemima) namotaji
uklopnih magneta ili uklopni elementi moraju biti spojeni tako da se
preko eventualnog zem�ospoja uprav�aju�ih vodova ne mogu uk�u�iti, a kapacitivna
struja u neuzem�enim mreNJama mora biti u kolu uprav�anja
ograni�ena tako da magneti sklopke ili uklopni element ne moNJe stupiti
u dejstvo.
Kod rasklopnih aparata sa da�inskim uprav�anjem, mora se proveriti
kapacitet NJila u vodovima, napon uprav�anja, kao i eventulani posredni
elementi (releji, poja�ala i sli�no), tako da sklopke i da�insko
uprav�ani prekida�i sigurno deluju.
�lan 109.
Sklopke i za�titni prekida�i s radnim naponom ispod 1 000 V mogu
imati samozapore posle delovanja za�tite.
Sklopke uprav�ane sa mesta ili da�inski ili prekida�i sa radnim
naponom od 1 000 V i vi�e moraju imati samozapor koji spre�ava ponovno
uklapanje posle automatskog isklapanja usled delovanja za�tite sve dok se
zapor namerno ne oslobodi.
�lan 110.
U postrojenjima sa nazivnim naponom od 1 000 V i vi�e smeju se upotreb�avati
samo rastav�a�i kod kojih je mogu�e sigurno rastav�anje strujnog
kola u svim polovima i kod kojih je to jasno vid�ivo.

�lan 111.
Uprav�anje rasklopnim aparatima mora biti jednostavno. U jednakim
rasklopnim aparatima na�in i konstrukcija uprav�aju�eg mehanizma moraju
biti svuda isti.
Kod razli�itih rasklopnih aparata mora se uprav�ati pokretima istog
pravca. Taj pravac treba da bude na ure�ajima jasno ozna�en.
�lan 112.
Okida�i i releji na rasklopnim aparatima moraju odgovarati
termi�kim i dinami�kim optere�ima kratkog spoja svog ugradnog mesta i
nikakvim sredstvima ne sme biti spre�eno njihovo delovanje.
�lan 113.
Malou�ni sklopni aparati smeju se puniti samo u�em koje je odredio
proizvo�a� za odnosni aparat, a karakteristike u�a moraju odgovarati
propisu o jugoslovenskom standardu za u�a za sklopne aparate.
�lan 114.
Pokreta�i (napu�ta�i) i otpornici moraju biti postav�eni tako da
je omogu�eno odvo�enje toplote.
Pokreta�i i sli�ni aparati sa otpornicima u u�u moraju imati ugra�enu
posebnu napravu koja automatski isk�u�uje navedene aparate ako temperatura
u�a dostigne 100� S.
Odredba stava 2. ovog �lana ne odnosi se na aparate kojima pri trajnom
pogonu temperatura ne moNJe porasti vi�e od 100� S.
Rotorski pokreta�i za jednofazne i trofazne motore moraju biti
izvedeni tako da ne moNJe biti prekinuto rotorsko kolo preko pokreta�a.
Pokreta�i koji ne odgovaraju ovom zahtevu mogu se upotreb�avati samo juz
primenu posebne za�titne otpornosti, preko koje rotorsko strujno kolo
motora ostaje stalno zatvoreno.
�lan 115.
Utika�ke naprave mogu se upotreb�avati ako su blokirane tako da se
kontaktni delovi glavnih provodnika rastav�aju ili spajaju samo ako nisu
optere�eni ili ako je rastav�anje i spajanje mogu�e samo uz pomo� alata
ili k�u�a.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na utika�ke naprave sa nazivnim
naponom do 220 V i nazivnom strujom do 25 A naizmeni�ne li do 6 A jednosmerne
struje i na utika�ke naprave koje se pre spajanja ili rastav�anja
mogu dovesti u beznaponsko stanje na licu mesta.
�lan 116.
Za prik�u�ak prenosivog potro�a�a mogu se upotreb�avati samo
prik�u�nice sa za�titnim kontaktom. Spajanje za�titnog voda mora
nastupiti pre spajanja glavnih vodova, a rastav�anje posle. Prik�u�nica
mora biti izvedena tako da se ne moNJe u nju utisnuti utika� bez za�titnog
kontakta.

�lan 117.
Radi za�tite od dodira, za�ti�eni kontaktni delovi moraju biti na
dovodu, a neza�ti�eni na odvodu, izuzev utika�ke naprave za punjenje akumulatorskih

baterija. Utika� mora biti tako u�vr��en na prik�u�nicu da

je nemogu�e slu�ajno odvajanje utika�a od prik�u�nice.
�lan 118.
Ako se u istom pogonu koriste i utika�i za razli�ite napone,
frekvencije i vrste struje, mora biti onemogu�eno stav�anje utika�a u
prik�u�nicu drugih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora postojati
posebna vrsta prik�u�nica u koje se mogu staviti samo utika�i istog
napona.
�lan 119.
Top�ivi osigura�i, koji se ne mogu zamenjivati kad nisu pod naponom,
moraju biti izra�eni i postav�eni tako da se mogu bez opasnosti zameniti
odgovaraju�im pomo�nim sredstvom.
Kod top�ivih osigura�a sa narezom i glavom za uvrtanje, delovi sa
narezom moraju biti prik�u�eni na odvod struje. Od toga se izuzimaju
osigura�i na mestima na kojima se moNJe pojaviti napon sa dovodne strane
ako odvod nije ta�no odre�en.
Oprav�eni top�ivi umeci ne smeju se upotreb�avati. Dozvo�ena je
upotreba samo originalnih umetaka koje su ispitali i ozna�ili proizvo�a�i,
sa jasnom oznakom da su brzi ili tromi ili specijalni rudni�ki (kombinovani
sa nazna�enom nazivnom strujom). Osigura�i moraju biti
ispravni, snabdeveni odgovaraju�om glavom (poklopcem) i neo�te�enim
za�titnim staklom u glavi.
�lan 120.
Sva mesta rada i mehanizacija na povr�inskom kopu moraju biti osvet�eni.
�lan 121.
Rasvetne armature moraju biti izvedene za spo�nu montaNJu, a nosa�i
rasvetnih armatura (stubovi) moraju da izdrNJe silu vetra na mestu upotrebe.
�lan 122.
Za signalizaciju trenutnim ga�enjem svetlosti smeju se upotreb�avati
izvori svetla sa kratkim vremenom ga�enja i pa�enja.
�lan 123.
Sveti�ke na nazivnom naponu ve�em od 50 V moraju biti za�ti�ene
staklom ili odgovaraju�im materijalom.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na fluorescentne sveti�ke
postav�ene u zatvorenim prostorijama. Najmanji stepen za�tite za sve sveti�ke
mora biti IP 44.
Rasvetna armatura mora se za�titi mreNJom od �eli�ne NJice pre�nika
najmanje 3 mm i otvora najvi�e 10 cm.

�eli�na mreNJa se ne mora staviti kod rasvetnih armatura postav�enih

na visini iznad 2,5 m.
�lan 124.
Dovodni provodnici u samoj sveti�ci moraju biti izolovani izolacijom
otpornom prema unutra�njoj temperaturi sveti�ke.
Elektri�ni provodnici u kablu ne smeju biti optere�eni sopstvenom
masom sveti�ke ili prik�u�nog kabla, a sveti�ka mora biti pri�vr��ena
ili obe�ena tako da svojom masom ne optere�uje kabl.
Prik�u�ni kabl mora biti pri�vr��en na sveti�ku tako da sveti�ka
ne izgubi osobine mehani�ke za�tite i da se eventualnim zatezanjem ne
o�teti kabl.
�lan 125.
Rasvetno postrojenje moNJe se napajati naponom do 220 V prema zem�i,
s tim da se granica ne sme prekora�iti ni u slu�aju kvara. Rasvetno postrojenje
prik�u�eno na jednosmernu mreNJu moNJe se napajati i naponom ve�im
od 220 V prema zem�i ako je rasvetna instalacija izvedena kao stalna i
ako su upotreb�ena samo izolovana grla �iji su spo�ni delovi u celini izra�eni
od izolacionog materijala.
�lan 126.
Pad napona u rasvetnoj mreNJi moNJe biti toliki da napon rasvete ne
odstupa od nazivnog napona za vi�e od 5%, nezavisno od promene napona u
mreNJi.
�lan 127.
Svako strujno kolo osvet�enja mora biti za�ti�eno od kratkog spoja
top�ivim ili automatskim osigura�ima. U top�ivim osigura�ima moraju
se upotreb�avati samo odgovaraju�i umeci (patrone) koji deluju brzo, bez
usporavanja. Nazivna struja za�titnog ure�aja sme iznositi maksimalno 16
A kod jednosmerne, a 25 A kod naizmeni�ne struje.
�lan 128.
Sveti�ke i pribor mogu se upotreb�avati samo ako su izolovani za
radni napon najmanje 250 V.
Za nazivni napon ve�i od 50 V smeju se upotreb�avati samo grla sveti�ki
koja odgovaraju propisima o jugoslovenskim standardima za sijali�na
grla.
Grla sveti�ke sa sijalicom koja ima NJarnu nit moraju biti u �eliji za
punjenje akumulatorskih baterija za�ti�ena tako da je nemogu�e odvijanje
sijalice.
Odredba stava 3. ovog �lana ne primenjuje se na prostorije u kojima se
pune isk�u�ivo male baterije.
Malim baterijama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se baterije
koje prilikom punjenja uzimaju najvi�e 0,5 kW snage (nazivna struja punjenja
x nazivni napon punjenja).

�lan 129.
Za rasvetna strujna kola mogu se koristiti prenosivi kablovi sa bakarnim
provodnicima najmanjeg preseka 2,5 mm2, a mogu se upotreb�avati i
provodnici preseka 1,5 mm2 ako su posebno mehani�ki za�ti�eni od o�te�enja
(npr. u za�titnoj cevi).
�lan 130.
Rasvetna instalacija IT sistema nazivnog napona ve�eg od 50 V mora
biti za�ti�ena ure�ajem koji �e trajno kontrolisati otpornost izolacije
i opti�ki i akusti�ki signalizirati pad vrednosti otpora izolacije ispod
50 W/V.
�lan 131.
Kao za�titno uzem�enje rasvetne mreNJe nazivnog napona ve�eg od 50
V koristi se mreNJa op�teg uzem�enja pogonske trafostanice iz koje se
napaja ta rasvetna mreNJa.
�lan 132.
Signalni ure�aji moraju biti napajani iz izvora koji je galvanski
odvojen od elektr�nergetske mreNJe.
Najve�i dozvo�eni napon za signalne ure�aje je 220 V, s tim da se pri
naponu ve�em od 50 V primenjuju za�titne mere od napona dodira.
�lan 133.
U instalaciji signalnih ure�aja pojedina strujna kola moraju se
�tititi od kratkog spoja, a izvori struje od preoptere�enja.
Odredba stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na strujna kola u kojima
struja kratkog spoja nije ve�a od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja
izvora napajanja signalnog ure�aja nije ve�a od dozvo�enog trajnog optere�enja
kabla ili voda.
�lan 134.
Ure�aji signalnog postrojenja za davanje signala moraju biti instalirani
tako da nije mogu�e slu�ajno davanje signala.
�lan 135.
Svi ure�aji signalnog postrojenja moraju imati odgovaraju�i stepen
za�tite, najmanje IP 44, i moraju biti zatvoreni tako da se mogu otvarati
bravom ili alatom.
Ako ure�aj ima vi�e od dva prik�u�na mesta, prik�u�ni delovi svih
ure�aja moraju biti posebno ozna�eni da pogre�no prik�u�ivanje ne
izazove smetnje u pogonu.
�lan 136.
Na mestu davanja signala mora da postoji kontrola datog signala, tj.
odnosni ure�aj mora da signalzira prekid u strujnom kolu ure�aja za davanje
signala.
�lan 137.
Prilikom primene za�titnih mera, kao za�titno uzem�enje moNJe se
koristiti mreNJa za�titnog uzem�enja elektr�nergetske mreNJe, na koju se
uzem�uju svi signalni ure�aji.

�lan 138.
Telefonske centrale moraju biti takve da je mogu�e ispravno opsluNJivanje
svih aparata prik�u�enih na centralu i mora postojati mogu�nost
prijema poziva kod zauzetih pojedinih kombinacija istovremenih veza, operatorom
na ATC.
Telefonske centrale moraju biti napajane tako da je obezbe�en njihov
rad najmanje jo� 10 h posle prekida napajanja iz elektr�nergetske mreNJe.
U slu�aju napajanja iz posebnog izvora mora uvek postojati 100% rezerve.
�lan 139.
Telefonski aparati postav�aju se na mestima koja obezbe�uju sigurnost
�udi i pogona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sklopna
postrojenja, glavne trafostanice, glavna mesta transporta i pretovara,
zborna mesta grupe radili�ta ili vaNJnijih radili�ta, mesto na kome se
rukuje eksplozivom, dispe�erski centri sigurnosne sluNJbe, energetike ili
transporta, raskrsnice, NJelezni�ke stanice i sl.).
Na vrlo prometnim mestima (NJelezni�ke stanice, raskrsnice) na
kojima nije instaliran telefon, moraju biti postav�eni znakovi koji pokazuju
pravac i uda�enost od najbliNJeg telefonskog aparata.
�lan 140.
Na mestima na kojima je usled buke oteNJano sporazumevanje, telefonski
aparati moraju se staviti u zatvorene kabine ili, izuzetno, u zaklone
koji za�ti�uju aparat sa svih strana, osim sa pristupne strane i
odozdo. Takav za�titni zaklon treba da bude od materijala koji apsorbuje
buku. Montirani telefonski aparati moraju da imaju, pored mikrotelefonske
kombinacije, jo� i pomo�nu slu�alicu za drugo uvo.
�lan 141.
Pozivni ure�aj telefonskog aparata mora da daje prodoran signal, a u
prostorijama sa intenzivnom bukom i pozivni signal mora delovati na posebno
jak signalni ure�aj od najmanje 90 dB na 1 m uda�enosti, koji se
uklapa pozivnim znakom, a isklapa podizanjem mikrotelefonske kombinacije
ili posebnim delovanjem na signalne ure�aje.
Ure�aj iz stava 1. ovog �lana mora da uklapa signalni ure�aj u slu�aju
prim�enog pozivnog signala.
�lan 142.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene i za�ti�ene najmanje IP 44, sa
poklopcima koji se mogu otvarati samo pomo�u alata.
�lan 143.
Za radio-veze na kopu moraju postojati posebni kanali svake tehnolo�ke
celine za obostrano komuniciranje sa dispe�erom i zajedni�ki kanal
kojim dispe�er oda�i�e vesti svim tehnolo�kim celinama.

�lan 144.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilago�ena za
promenu poloNJaja. Ona mogu biti ugra�ena na druga postrojenja ili posebno
izvedena kao rasklopne i razvodne baterije koje prate radili�te,
odnosno ostala prenosiva postrojenja.
�lan 145.
Prenosiva pogonska sredstva za nazivni napon ve�i od 220 V moraju se
prik�u�ivati samo savit�ivim kablovima. Ako se takav kabl za vreme
njegovog pogona pomi�e, ili je u pogonu izloNJen naro�itom mehani�kom
o�te�enju, a poloNJen je bez mehani�ke za�tite, mora se za�tititi posebnom
kontrolnom napravom koja isk�u�uje napon sa kabla u slu�aju:
1) prekida za�titnog uzem�enja ili kontrolnog provodnika;
2) kratkog spoja izme�u kontrolnog provodnika i za�titnog uzem�enja;
3) mehani�kog o�te�enja kabla spo�a, pri �emu se konstrukcijom kabla
mora osigurati da prvenstveno do�e do pojave opisane u ta�. 1. i 2. ovog
�lana ili se mora obezbediti odgovaraju�a za�tita.
�lan 146.
Napojni savit�ivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava treba, po
pravilu, da budu prik�u�eni na ta sredstva utika�kom napravom, s tim da se
na kraju kabla nalazi natika�, a na pogonskom sredstvu utika�.
Odredba stava 1. ovog �lana ne odnosi se na sredstva snage do 1 kW kod
kojih utika�ka naprava moNJe biti i na drugom kraju voda, niti na pogonska
sredstva kod kojih nema potrebe za odvajanjem od kabla. Odse�ke savit�ivog
kabla za prenosna pogonska sredstva mogu�e je spajati samo pomo�u utika�ke
naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vi�e njih me�usobno �vrsto
povezanih moraju biti napajani posebnim vodom. Od tih vodova, kao i sa samih
prenosivih ure�aja nije dozvo�eno izvoditi ogranke.
�lan 147.
Svako strujno kolo prenosnog osvet�enja napajanog iz mreNJe napona
ve�eg od 50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mreNJe i posebno
osigurano od opadanja otpornosti izolacije ispod granice iz �lana 130
ovog pravilnika. U njemu se mora automatski isk�u�iti napon u napojnom
vodu sveti�ke pomo�u sklopnog za�titnog ure�aja. Nazivni napon ve�i od
220 V nije dozvo�en.
�lan 148.
U instalaciji prenosivog osvet�enja napona ve�eg od 50 V do 220 V
svaka druga armatura mora biti rastav�ena utika�kom napravom, a kablovi
i provodnici spojeni samo tom napravom.

�lan 149.
Ru�ni elektri�ni alat, greja�i kablovske mase i lemilice mogu biti
napajani strujom maksimalnog napona do 220 V, aparati za vulkanizaciju i
zavarivanje � strujom napona najvi�e do 1000 V.
VI. KABLOVI I VODOVI
�lan 150.
Neizolovani vod moNJe da se upotreb�ava samo:
1) kao vozna NJica;
2) kao za�titni vod u elektri�nim i zatvorenim elektri�nim pogonskim
prostorijama i u rasklopnim i razvodnim postrojenjima sa nazivnim
naponom od 1 000 V i vi�e;
3) kao sabirnica i spojni provodnik u rasklopnim i razvodnim
postrojenjima.
�lan 151.
Za povr�inske kopove koriste se kablovi i izolovani provodnici
prema propisima o odgovaraju�im jugoslovenskim stnadardima.
�lan 152.
Za stalno poloNJene kablove moraju se koristiti armirani kablovi
ili kablovi sa za�titnim provodnikom postav�enim koncentri�no oko
svih faznih provodnika zajedno ili oko svakog faznog provodnika pojedina�no.
�lan 153.
Spo�ni za�titni sloj (pla�t) kabla mora biti mehani�ki otporan.
Na savit�ivim kablovima spo�ni za�titni sloj mora biti homogen i otporan
prema cepanju i habanju.
�lan 154.
Metalni omota� kabla mora biti izveden tako da svi elementi
omota�a budu me�usobno galvanski spojeni u celom preseku, i to najmanje na
duNJini od 10 pre�nika kabla. Metalni omota� se ura�unava u presek
za�titnog voda.
�lan 155.
Presek kabla odre�uje se na osnovu ja�ine struje trajnog optere�enja.
Ako temperatura okoline iznosi 25� S, dozvo�ena ja�ina struje trjanog
optere�enja za odre�eni presek ne sme biti ve�a od vrdnosti navedenih u
tabeli 6 ovog pravilnika. Ako je temperatura okoline ve�a od 25� S, dozvo�ena
ja�ina struje trajnog optere�enja odre�uje se prema tabeli 7 ovog pravilnika.

Tabela 6. Preseci kablova u zavisnosti od struje trajnog optere�enja za

temperaturu okoline 25� S
Nazivni K a bl o vi t i p a
presek
provodnika u
mm2
Gn
0,6/1KV
A
EpN
0,6/1 KV
A
EpN
3,6/6 KV
A
EpHN
12/20 KV
A
EpHN
20/35 KV
A
1,5 21 28 � � �
2,5 28 39 � � �
4 38 52 � � �
6 51 66 � � �
10 66 91 88 � �
15 88 120 121 129 �
25 125 165 154 159 �
35 145 200 187 197 200
50 182 251 233 246 253
70 228 308 282 304 309
95 273 369 340 365 372
120 317 433 392 425 434
150 378 496 445 490 �
185 411 565 510 559 �
Nazivni
presek
provodnika
u
mm2
PP
0,6/1 KV
A
PHP
3,6/6 KV
A
K a bl o
XP:EpP
0,6/1 KV
A
vi t i p a
XHP:Ep HP
3,6/6 KV
A
XHP:Ep HP
12/20 KV
A
XHP:Ep HP
20/35 KV
A
1,5 18 � � � � �
2,5 25 � � � � �
4 34 � � � � �
6 44 � � � � �
10 60 � � � � �
16 80 86 105 120 � �
25 105 110 134 154 � �
35 130 135 160 186 214 �
50 160 165 198 223 250 271
70 200 205 247 280 315 335
95 245 250 306 345 383 410
120 285 285 360 398 437 474
150 325 325 420 453 492 541
185 370 370 478 530 565 604
240 430 430 550 620 654 678

Tabela 7. Dozvo�eno strujno optere�enje u zavisnosti od

temperature okoline
Dozvo�eno strujno optere�enje u % vrednosti
Temperatura
navedenih u tabeli 6
okoline do �S
do 1 KV 6 KV 20 KV 35 KV
20 106 108 106 106
25 100 100 100 100
30 92 93 95 98
35 85 87 89 92
40 75 79 84 89
45 65 71 77 83
50 53 61 69 75
Navedena optere�enja odnose se na slu�aj kad su kablovi poloNJeni na
me�usobnom rastojanju jednakom najmanjem pre�niku kabla.
Odre�eni presek kabla mora odgovarati odabranoj za�titi od preoptere�enja
i od kratkog spoja.
Kontrola zagrevanja kabla maksimalnom strujom tropolnog kratkog
spoja mora se izvr�iti, pri �emu maksimalno zagrevanje kabla kratkim
spojem mora odgovarati uslovima iz �lana 74. ovog pravilnika.
�lan 156.
Odre�eni presek kabla mora odgovarati padu napona, koji ni za jednog
potro�a�a ne sme iznositi vi�e do 15% u najnepovo�nijem slu�aju. Kao
najnepovo�niji slu�aj, u smislu ovog pravilnika, smatra se pu�tanje
najoptere�enijeg
pogona u rad, uz normalno optere�enje ostalih potro�a�a
prik�u�enih na tu trafostanicu, pri �emu se moraju uzeti u obzir i padovi
napona usled induktivne otpornosti ako iznose vi�e od 10% od vrednosti
pada napona usled radne otpornosti kabla.
�lan 157.
Kablovi i vodovi, bez obzira na dimenzionisani presk prema odredbama
�l. 155. i 156. ovog pravilnika, moraju imati najmanje slede�e preseke
bakarnog provodnika:
1) pri nazivnom naponu do 1 000 V:
a) stalno poloNJeni kablovi i vodovi 1,5 mm2
b) privremeno poloNJeni kablovi i vodovi 2,5 mm2
v) privremeno ili povremeno poloNJeni vodovi koji, osim
NJila za uprav�anje i za�titu, sadrNJe i druge NJile, i vodovi
za ru�ni alat u ma�inskim i elektri�nim pogonskim
prostorijama 1,5 mm2
2) pri nazivnom naponu ve�em od 1 000 V:
a) u zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama 10 mm2
b) izvan prostorija 16 mm2

Odredbe ta�. 1. i 2. ovog �lana ne odnose se na signalne i dojavne

vodove.
�lan 158.
Za savit�ive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na
ventilisane kalemove mora se smanjiti dozvo�eno trajno strujno optere�enje
prema broju namotanih slojeva, i to:
1) jedan sloj kabla na 85 %;
2) dva sloja kabla na 65 %;
3) tri sloja kabla na 45 %;
4) �etiri sloja kabla na 35%.
�lan 159.
Kablovi moraju biti poloNJeni tako da ne sme do�i do:
1) torzionog naprezanja i stvaranja �vora � osmice, pri �emu se kabl
odmotava i namotava tako da se savija samo oko osovine bubnja;
2) pritiskanja kabla koje bi mu deformisalo presek. Kabl mora biti
slobodno poloNJen ili u�vr��en samo odgovaraju�im kablovskim steza�kama;
3) o�te�enja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze
iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske za�titne mere
da kablovi i vodovi ne padaju (na primer, zasloni).
�lan 160.
Kablovi moraju biti poloNJeni tako da im se po celoj duNJini i u
svako vreme moNJe pristupiti. Od toga se moNJe odstupiti samo ako im je potrebna
posebna mehani�ka za�tita, i to u slede�im slu�ajevima:
1) ako su u pitanju kablovi do 10 m duNJine;
2) ako kablovi prolaze kroz zidove i u ostalim specifi�nim slu�ajevima.
�lan 161.
Izvan zatvorenih elektri�nih pogonskih prostorija nije dozvo�eno
trajno polagati kabl na tlo. Kablovi i vodovi moraju biti zaka�eni, u
razmacima, po pravilu, od 2 do 3 m na posebnim nosa�ima i na tolikoj razda�ini
od ure�aja u pogonu da ne do�e do o�te�enja kabla. U elektri�nim pogonskim
prostorijama kablovi mogu biti poloNJeni i u odgovaraju�e
kablovske kanale. Ako su kablovi poloNJeni na tlo, moraju se za�tititi da
ih transportna sredstva ne bi o�tetila (npr., na stazama i putevima
transporta).
Odredbe stava 1. ovog �lana ne odnose se na kablove za�ti�ene od spo�a�njih
o�te�enja odgovaraju�im kontrolnicima ili odgovaraju�im ure�ajima.
�lan 162.
Stalno poloNJeni kablovi moraju se pri�vrstiti ili obesti na
razmaku od najvi�e 6 m, i to tako da je kod vi�eparalelnih energetskih
kablova razmak me�u njima jednak najmanje pre�niku susednog deb�eg kabla.
Kabl, po pravilu, ne sme se pri�vrstiti na elemente opreme koji su izloNJeni
potresima ili se �esto preme�taju.
529
34

�lan 163.
Kablovi koji prolaze kroz stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani,
nego slobodno poloNJeni. Pri uvo�enju kabla u komore, prolazni otvori
moraju biti zaptiveni pomo�u gline, peska ili drugog nezapa�ivog materijala.
�lan 164.
Signalni i komandni kablovi napona do 50 V, kao i dojavni kablovi u
stalnim instalacijama moraju biti uda�eni najmanje 100 mm od ostalih
energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti
uda�eni najmanje 100 mm od kablova visokog napna. U nedostatku mesta za
sme�taj kablova, navedena rastojanja mogu se smanjiti, ali ne manje od 50 mm.
�lan 165.
Ako se pojedini provodnici kablova spajaju ili prik�u�uju, spojna
mesta moraju se me�usobno trajno i sigurno pri�vrstiti. Za prik�u�ivanje
tih provodnika moNJe se upotreb�avati samo spoj kojim se onemogu�uju
�tetni uticaji. Sigurno i �vrsto spajanje moNJe se izvesti pomo�u vijaka,
koncentri�nih spojki, klinova, tvrdim lem�enjem, presovanjem, zavarivanjem
ili mekim lem�enjem uz mehani�ko oja�anje.
�lan 166.
Ako se prik�u�uju provodnici preseka preko 16 mm2, koristi se odgovaraju�a
kablovska papu�a, pod uslovom da prik�u�ni element nije
predvi�en za prik�u�ak bez kablovske papu�e.
�lan 167.
Prik�u�no ili spojno mesto provodnika kabla ili voda moraju imati
istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prik�u�nom
ili spojnom mestu ne sme biti o�te�en niti mu se presek sme smanjiti.
�lan 168.
Prik�u�na ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak
me�u provodnicima, kao i izme�u njih i ostalih delova bez napona, bude dovo�an
i trajno obezbe�en.
�lan 169.
Za�titni provodnici u kablu ili vodu moraju na prik�u�nom mestu
biti tako prik�u�eni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom
prinudnom izvla�enju kabla za�titni provodnik bude poslednji razdvojen.
Odredbe stava 1. ovog �lana ne odnose se na vodove prenosnih pogonskih
sredstava, koji su za�ti�eni odgovaraju�im za�titnim napravama
(kontrolnicima), kao ni na armirane kablove.
�lan 170.
Kablovi se mogu spajati samo odgovaraju�im spojnim priborom, odnosno
odgovaraju�im postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojke moraju
biti pri�vr��ene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojka mora
obezbediti siguran spoj i za�titu provodnika.

�lan 171.
Me�usobno spajanje kablova sa razli�itom izolacijom, kojima ne odgovara
zajedni�ka zalivna masa, izvodi se suvo, u zatvorenoj kutiji, osiguranim
vij�anim steza�kama.
�lan 172.
Kablovi na radili�tima smeju se spajati samo utika�kim napravama
ili pom�u u�vr��enih odgovaraju�ih ormari�a.
Utika�ke naprave moraju biti blokirane tako da se kontaktni delovi
glavnih provodnika rastav�aju ili spajaju samo u neoptere�enom stanju, ili
se rastav�aju i spajaju samo pomo�u alata ili k�u�a. Odredba stava 2. ovog
�lana ne odnosi se na utika�ke naprave sa nazivnim naponom od 220 V i
nazivnom strujom od 25 A naizmeni�no ili do 6 A jednosmerne struje.
Za prik�u�ak prenosnog potro�a�a mogu se upotreb�avati samo utika�ke
kutije sa za�titnim vodom. MontaNJa za�titnog voda mora se izvr�iti
pre spajanja glavnih vodova, a demontaNJa posle rastav�anja.
Utika�ka kutija mora biti izvedena tako da se utika� ne moNJe uta�i
bez za�titnog kontakta.
Kontaktni delovi moraju biti na dovodu za�ti�eni od dodira. Utika�
sa utika�kom kutijom mora biti tako spojen da se ne mogu slu�ajno odvojiti.
Postav�anje utika�ke kutije na grlo sijalice nije dozvo�eno.
Ako se u istom pogonu koriste i utika�i za razli�ite napone, mora se
onemogu�iti stav�anje utika�a u utika�ku kutiju drugih nazivnih napona.
Za svaki nazivni napon mora postojati posebna vrsta utika�ke kutije namenjene
samo za utika�e tog napona.
�lan 173.
Savit�ivi kablovi sa o�te�enim spo�nim slojem mogu se poprav�ati
hladnim ili toplim vulkaniziranjem, pod uslovom da kabl zadrNJi
prvobitnu karakteristiku.
Pod poprav�anjem, u smislu stava 1. ovog �lana, podrazumeva se poprav�anje
koje obuhvata ceo obod kabla.
�lan 174.
Savit�ivi kablovi pre�nika iznad 30 mm mogu se savijati na prik�u�nim
uvodnicima po radijusu koji je pet puta ve�i od pre�nika kabla.
�lan 175.
Armirani kabl moNJe se spajati sa savit�ivim gumenim kablom preko
razvodnog ormari�a ili na drugi odgovaraju�i na�in. Savit�ivi kablovi
mogu se me�usobno spajati samo utika�kom napravom ili preko zatvorenog
razdelnog ormari�a � osiguranim vija�nim steza�kama.
�lan 176.
U rudnicima sa povr�inskom eksploatacijom mineralnih sirovina
mogu se upotreb�avati kablovi koji su izra�eni prema odgovaraju�im jugoslovenskim
standardima. Kablovi se koriste prema uputstvu proizvo�a�a
za odre�ene uslove primene.
34*

532
Tabela 8.
Energetski kablovi
Red.
broj
Opis konstrukcije
Oznaka
po JUS-u
Nazivni
napon V
Na�in
upotrebe
Podru�je primenjivanja
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog obeleNJja 1 000 U zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama i
ure�ajima
1.1 Kablovi sa izolacijom i pla�tom od PP 00 U zatvorenim elektri�nim
termoplasti�ne mase na bazi polivinilpogonskim
prostorijama i
hlorida, prema standardu ure�ajima
JUS N.S5.220
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propi-EpP 00 U zatvorenim elektri�nim
lena i pla�tom od termoplasti�ne mase pogonskim prostorijama i
na bazi polivinil-hlorida, prema stanure�ajima
dardu JUS N.C5.240
1.3 Kablovi sa izolacijom umreNJenog od XP 00 U zatvorenim elektri�nim
polietilena i pla�tom od termopogonskim
prostorijama i
plasti�ne mase na bazi polivinil-hlo-ure�ajima
rida, prema standardu
JUS N.S5.230
2 Kablovi sa za�titnim provodnikom 6 000 Samo za stalno U prostorijama samo za
postav�enim koncentri�no preko jezgra polaganje horizontalno polaganje, u
kojima ne postoji opasnost od
mehani�kog o�te�enja
2.1 Kao pod 1.1 PP 40
2.2 Kao pod 1.2 EpP 40

1 2 345
6
2.3 Kao pod 1.3 XP 40
3 Kablovi sa za�titnim provodnikom 6 000 Nije dozvo�eno pre-U prostorijama samo za
raspode�enim oko svake kablovske NJile me�tanje s jednog horizontalno polaganje, u
mesta na drugo kojima ne postoji opasnost od
mehani�kog o�te�enja
3.1 Kao pod 1.1 PP 80
(PHP 80)
3.2 Kao pod 1.2 EpP 80
(EpHP 80)
4 Kablovi sa armaturom preko unutra-1 000 Nije dozvo�eno pre�njeg
pla�ta me�tanje s jednog
mesta na drugo
4.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PP 41 Kao pod 3
�eli�nih traka EpP 41
XP 41
4.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PP 44 Na svim mestima
pocinkovanih okruglih �eli�ih NJica i EpP 44
zavojnicom od pocinkovane �eli�ne XP 44
trake
4.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PP 45 Na svim mestima
pocinkovanih p�osnatih �eli�nih NJica EpP 45
i zavojnicom od pocinkovane �eli�ne XP 45
trake
5 Kablovi sa slabo provod�ivim slojem 6 000 Nije dozvo�eno prepreko
provodnika i preko izolacije i sa 10000 me�tanje s jednog
elektri�nom za�titom oko svake NJile mesta na drugo
5.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PHP 81 U prostorijama u kojima ne
�eli�ne trake preko jezgra kabla EpHP 81 postoji opasnost od mehani�-
XHP 81 kog o�te�enja

534
1 2 3 4 5 6
5.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PHP 84 Na svim mestima
pocinkovanih okruglih �eli�nih NJica
preko jezgra kabla i otvorenom zavoj-
nicom od pocinkovane �eli�ne trake
5.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PHP 85
pocinkovanih p�osnatih �eli�nih NJica
preko jezgra kabla i otvorenom zavoj-
nicom od pocinkovane �eli�ne trake
6 Te�ki rudarski kablovi sa izolacijom
na bazi prirodne, sinteti�ke ili eti-
len-propilen-gume, unutra�njim pla�tom
od gume i spo�nim pla�tom na
bazi polihloroprena (unutra�nji i spo�a�nji
pla�t mogu da budu ura�eni u
jednom sloju)
6.1 Kao pod 6, prema standardu GN 50 750 Preme�tanje je U zatvorenim prostorijama i

JUS N.C5.350 dozvo�eno po van zatvorenih prostorija

potrebi
6.2 Kao pod 6, sa za�titnim provodnikom GN 55 1 000 U prostorijama za
koncentri�no postav�enim preko jezgra EpN 55 neposredno napajanje raznih
kabla, prema standardu JUS N.C5.353 EpN ma�ina, ure�aja i aparata
(GN) 55, 1 kV
6.3 Kao pod 6, sa za�titnim provodnikom GN 53 1 000 Za neposredno napajanje
koncentri�no postav�enim oko svake EpN 53 ma�ina, razvodnih ure�aja i
NJile, uz mogu�nost ugra�ivanja aparata
komandnih NJila, prema standardu JUS
N.C5.353 EpN (GN) 53, 1 Kv
7 Te�ki rudarski kablovi EpN 63 1 000 Preme�tanje je Za neposredno napajanje
dozvo�eno po pokretnih ma�ina sa pripotrebi
k�u�kom na kablovski kontrolnik
i da�inskim
uprav�anjem pogona

1 2 3 4 5 6
8 Kao pod 6, samo �to je preko izolacije
postav�en sloj od poluprovodnog
materijala s jednom neizolovanom
NJilom u me�uprostorima izme�u faznih
NJila, kao i jednom izolovanom kontrolnom
NJilom, a preko unutra�njeg pla�ta
postav�en je, koncentri�no, za�titni
provodnik, prema standardu JUS
N.C5.360 EnH EpN 63, 1 kV
9 Visokonaponski rudarski kabl sa ekra-EpN 78/53 6 000 Preme�tanje je Na kopovima
za napajanje bagnom
preko provodnika, izolacijom od dozvo�eno po era i ostalih potro�a�a
etilen-propilen-gume, unutra�njim potrebi
pla�tom od gume, bakarnim opletom i
poluprovod�ivom trakom i komandnim
provodnikom i dva neizolovana bakarna
provodnika i spo�nim pla�tom od
polihloroprena, prema standardu JUS
N.C 5.364 EpN 64,6 kV
10 Visokonaponski rudarski kabl, sa ekra-EpN 78 6 000 Preme�tanje je Za napajanje
TS i drugih
nom preko provodnika, izolacijom od dozvo�eno po potro�a�a
etilen-propilen-gume, ekranom izolapotrebi
cije, poluprovodnom trakom i sa tri
izolovana za�titna provodnika
Visokonaponski rudarski kabl sa ekra-EpN 74 6 000 Preme�tanje je Za napajanje TS i
drugih
nom preko provodnika, izolacijom od povremeno potro�a�a, osim pokretnih
etilen-propilen-gume, unutra�njim bagera
pla�tom od gume i koncentri�nim
za�titnim provodnikom od bakarnih
NJica sa protivzavojnicom, omotom od
izolacione trake i spo�nim pla�tom
od polihloroprena, prema standardu
JUS N.C5.364
535

536
1 2 3 4 5 6
11 Vi�eNJilni provodnik sa izolacijom i PP/J 250 Preme�tanje je
pla�tom od PVC, prema standardu JUS dozvo�eno po
N.C3.301. Spo�ni pla�t je u plavoj boji potrebi
1 Fleksibilni kablovi sa izolacijom od GN/J 250 Preme�tanje je Za prik�u�ak
telefona i
gume i pla�tom od polihloroprena. dozvo�eno po signalizaciju
Spo�ni pla�t je u plavoj boji za sigurpotrebi
nosna strujna kola, a u crnoj boji za
ostale svrhe.
Tabela 9.
Kablovi za vodove za signalizaciju i telekomunikacije
Red.
broj
Opis konstrukcije
Oznaka
po JUS-u
Nazivni
napon V
Na�in
upotrebe
Podru�je primenjivanja
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog obeleNJja 1 000 Nije dozvo�eno U zatvorenim pogonskim
propreme�tanje
s jedstorijama
i postrojenjima
nog mesta na drugo
1.1 Kablovi sa izolacijom i pla�tom od PP 0
termoplasti�ne mase na bazi poli-
vinil-hlorida, prema standardu JUS
N.C5.220
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propi-EpP 00 U zatvorenim pogonskim prolena
i pla�tom od termoplasti�ne mase storijama i ure�ajima i
na bazi polivinil-hlorida, prema stanpostrojenjima
dardu JUS N.C5.240

537
1 2 3 4 5 6
1.3 Kablovi sa izolacijom od umreNJenog
polietilena i pla�tom od termoplasti�ne
mase na bazi polivinil-hlo-
rida, prema standardu JUS N.C5.230
XP 00 U zatvorenim pogonskim prostorijama
i ure�ajima i
postrojenjima
2 Kablovi sa armaturom preko unutra�njeg
pla�ta
1 000 Nije dozvo�eno
preme�tanje s jednog
mesta na drugo
2.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
�eli�nih traka
PP 41
EpP 41
XP 41
2.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
pocinkovanih okruglih �eli�nih NJica
i zavojnicom od pocinkovane �eli�ne
trake
PP 44
EpP 44
XP 44
2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
pocinkovanih p�osnatih �eli�ih NJica
i zavojnicom od pocinkovane �eli�ne
trake
PP 45
EpP 45
XP 45
3 Telekomunikacioni kablovi TK 32 125 Nije dozvo�eno
preme�tanje s jednog
mesta na drugo
3.1 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom
od polietilena, unutra�njim PVC
omota�em, omotom od pocinkovanih
okruglih �el�nih NJica i spo�nim PVC
omota�em sa paricama i jednom NJutozelenom
NJilom
TP 34-OV
N2) x 2 x 0,8
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno preme�tanje
s jednog
mesta na drugo
Za povr�inske kopove i za
podzemne instalacije
3.2 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom
od polietilena, unutra�njim PVC
omota�em, opletom od pocinkovanih
p�osnatih �eli�nih NJica i spo�nim
PVC omota�em sa paricama i jednom
NJuto-zelenom NJilom
TP 34-CV
H2) x 2 x 0,8
+ 1,4
225

538
1 2 3 4 5 6
3.3 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom
od polietilena, unutra�njim
TP 33-CP
N2) x 2 x 0,8
225 Za stalne i povremene
instalacije
Za povr�inske kopove,
postav�anje na upori�tima
polietilenskim omota�em, opletom od + 1 x 1,4
pocinkovanih p�osnatih �eli�ih NJica
i spo�nim polietilenskim omota�em
sa paricama i jednom NJuto-zelenom
NJilom
4 Signalni kablovi 1)
4.1 Provodnik sa polietilenskom izolacijom
i unutra�njim PVC omota�em,
TP 34-OV
M3) x 1 x 1,4
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno premeomotom
od pocinkovanih okruglih + 1 x 1,4 �tanje s jednog
�eli�nih NJica i spo�nim PVC omotamesta
na drugo
�em, sa signalnim NJilama i jednom mesto
NJuto-zelenom NJilom
4.2 Kablovi sa polietilenskom izolacijom
i unutra�njim PVC omota�em, opletom
TP 34-OV
M3) x 1 x 1,4
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno premeod
pocinkovanih p�osnatih �eli�ih + 1 x 1,4 �tanje s jednog
NJica i spo�nim PVC omota�em sa mesta na drugo
signalnim NJilama i jednom NJuto-zele-mesto
nom NJilom
4.3 Kablovi sa polietilenskom izolacijom,
unutra�njim polietilenskim omota�em,
Tp 33-CP
M3) x 1 x 1,4
225 Za stalne i povremene
instalacije
Za povr�inske kopove,
postav�anje na upori�tima
opletom od pocinkovanih p�osnatih + 1 x 1,4
�eli�ih NJica i spo�nim polietilenskim
omota�em sa signalnim NJilama
i jednom NJuto-zelenom NJilom
5 Kombinovani signalno-telekomuni-
kacioni kablovi1)

1 2 3 4 5 6
5.1 Kablovi sa polietilenskom izolacijom,
unutra�njim PVC omota�em, omotom od
TP 34-OV
M3) x 1 x 1,4
375/225 Za stalne i povremene
instalacije
pocinkovanih okruglih �eli�nih NJica
i spo�nim PVC omota�em sa paricama,
+ 1 x 1,4
N2) x 2 x 0,8
signalnim NJilama i jednom NJuto-zeleom + 1 x 1,4
NJilom
5.2 Kablovi sa polietilenskom izolacijom,
unutra�njim PVC omota�em, opletom od
TP 34-CV
M3) x 1 x 1,4
375/225
pocinkovanih p�osnatih �eli�nih NJica
i spo�nim PVC omota�em sa paricama,
+ 1,4 + TP
N2) x 2 x 0,8
signalnim NJilama i jednom NJuto+
1 x 1,4
zelenom NJilom
5.3 Kablovi sa polietilenskom izolacijom,
unutra�njim polietilenskim omota�em,
TP 33-CP
M3) x 1 x 1,4
375/225 Za stalne i povremene
instalacije
Za povr�inske kopove,
postav�anje na upori�tima
opletom od pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i spo�nim polieti+
TP
N2) x 2 x 0,8
lenskim omota�em sa paricama signala +1 x 1,4
6 Radiofrekventni kablovi sa izola-RF 75 375/225 Za stalne i povre-Za povr�inske
kopove,
cijom od polietilena, opletom od RF 50 mene instalacije postav�anje na upori�tima
bakarnih NJica i pla�tom od PVC, impeprema
odgovadanse
50 ili 75 raju�im jugoslovenskim
standardima
1) Kablovi prema standardu JUS N.C4.015.
2) N � broj parica u telekomunikacionom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS
N.C4.015.
3) M � broj NJila u signalnom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.
539

VII. ELEKTRI�NA VU�A

1. Postrojenja vozne NJice
�lan 177.
Za napajanje elektri�nih lokomotiva preko vozne NJice moNJe se
koristiti samo jednosmeran napon, koji ni na kom mestu ne sme biti ve�i
od 1 500 V.
�lan 178.
Vozna NJica i eventualni napojni vod moraju biti dimenzionisani
tako da ni na kom mestu ne do�e do pada napona ve�eg od 30% od nazivnog
napona. Presek vozne NJice ne sme biti manji od 50 mm2 .
�lan 179.
Vozna NJica mora biti postav�ena na kerami�kim ili drugim odgovaraju�im
izolatorima.
Postrojenja sa voznom NJicom kod kojih se �ine upotreb�avaju kao povratni
vod, NJice za ve�anje i natezanje, kao i drugi pribor za ve�anje moraju
biti izolovani od ostalih metalnih delova.
Razmak izme�u vozne NJice i transportnih sredstava mora biti
najmanje 0,5 m, s tim da kontaktni vod ne bude na dohvatu ruke (na primer,
zabrana pristupa).
�lan 180.
Na kraju vozne NJice moraju se predvideti potrebne mere da delovi ne
bi do�li pod napon kad se oduzima�em pre�e kraj.
Kraj vozne NJice mora biti ozna�en posebnom sveti�kom, koja se mora
razlikovati od signalne ili rasvetne sveti�ke.
�lan 181.
Postrojenje vozne NJice mora biti oprem�eno tako da se potpuni
kratki spoj na ma kom mestu prekida bez usporenja, a o�te�eni deo vozne
mreNJe moNJe se tek posle 5 do 10 s probno opet staviti pod napon. Ako ponovo
do�e do prekida, o�te�eni deo mreNJe ne sme se vi�e staviti pod napon
dok se ne odstrani kvar.
�lan 182.
Rastva�a�ka naprava mora biti postav�ena najvi�e na svakih 1 000 m
vozne NJice. Svaki ogranak vozne NJice od glavne pruge, ako je duNJi od 100 m,
mora na po�etku imati rastav�a�ku napravu. Rastav�a�ka naprava mora
biti spo�a vid�iva, a njeno ku�i�te � metalno i spojeno sa �inama. Rastav�a�i
moraju biti postav�eni tako da ih strujni oduzima� ne moNJe premostiti.
Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogu�eno, a
od napojnih ta�aka � samo ako su te ta�ke uda�ene od izvora energije vi�e
od 100 m.
�lan 183.
Za popre�na spajanja koja sluNJe za izjedna�enje napona izme�u voznih
NJica mogu se upotreb�avati samo izolovani vodovi.

�lan 184.
Na prilazima pruzi sa postrojenjem vozne NJice moraju biti postav�eni
natpisi koji upozoravaju da je vozna NJica pod naponom.
�lan 185.
Za postrojenja sa dvopolno poloNJenom voznom NJicom mora biti
predvi�en ure�aj za kontrolu izolacije, koji isk�u�uje postrojenje vozne
NJice sa napona ako izolacioni otpor padne ispod 100 W/V.
�lan 186.
Pragovi, �ine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi,
moraju da izdrNJe optere�enje transportnih sredstava.
�lan 187.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko �ina, svi spojevi �ina moraju
imati siguran elektri�ni spoj dovo�no provod�iv i mehani�ki otporan.
�ine se spajaju zavarivanjem.
Ako �ine nisu spojene zavarivanjem, njihov sastav mora biti premo��en
sigurnim spojnim mostom tako da elektri�na otpornost spoja ne bude
ve�a od otpornosti jedne �ine ugra�enog profila, duNJine 6 m.
U razmacima najvi�e od 50 m �ine pruge moraju biti me�usobno
metalno spojene pomo�u �eli�ne pocinkovane trake preseka najmanje 50 mm
x 5 mm (najbo�e zavarivanjem ili ekvivalentnim elektri�nim spojem).
Krajnje ta�ke skretnica i raskrsnica moraju se premostiti jakim pocinkovanim
trakama ili na drugi na�in kojim se obezbe�uje da otpor spoja ne
dube ve�i od otpora jedne �ine ugra�enog profila, duNJine 6 m.
�lan 188.
Spajanje �ina elektrovu�e sa op�tom mreNJom za�titnog uzem�enja,
cevovodima i sl., ili sa �inama pruge koja nema voznu NJicu nije dozvo�eno.
Armature kablova koji napajaju mreNJu vozne NJice jednosmerne struje
ne smeju se spajati sa op�tom mreNJom za�titnog uzem�enja, ali moraju da
budu spojene sa �inama ako se one koriste kao povratni vod.
�lan 189.
Ako je pruga vozne NJice oprem�ena signalnim sveti�kama koje sluNJe
vu�nom pogonu, opti�ki signali sa zelenom, crvenom i NJutom svetlo��u
moraju biti �vrsto postav�eni. Sveti�ke za druge svrhe ne smeju biti izvedene
tako da se ne mogu razlikovati od signalnih sveti�ki.
VIII. ELEKTRI�NO PA�E�E MINA
�lan 190.
Kao izvori struje za pa�enje mina mogu se koristiti:
1) ru�ni elektri�ni ure�aji za pa�enje mina;
2) neprenosivi elektri�ni ure�aji, napajani strujom iz posebnog
izvora samo za automatsko programirano pa�enje.

Izvori za pa�enje mina moraju pri najve�oj dozvo�enoj otpornosti

strujnog kola prik�u�enih detonatora obezbediti strujni impuls intenziteta
najmanje 1 A sa strminom porasta minimalno 1 ms, s tim da struja
impulsa ne bude manja od 3 (Ams).
�lan 191.
Za spajanje detonatora sa izvorom struje moraju se upotreb�avati izolovani
vodovi. Prilikom izvo�enja automatskog centralnog pa�enja cela
mreNJa vodova za pa�enje mora biti izvedena posebnim kablovima u kojima
ne sme biti nikakvih drugih strujnih kola i koji nisu u vezi sa pa�enjem
mina.
�lan 192.
Elektri�no pa�enje detonatora sa mosti�em moNJe se vr�iti na radili�tima
na kojima intezitet lutaju�ih struja, meren priborom unutra�njeg
otpora od 3 W do 5 W, ne prelazi 0,09 A. Ako je za merenje uzet
ampermetar druge otpornosti, njegovi rezultati prora�unavaju se onako
kao bi to pokazivao ampermetar unutra�nje otpornosti od 3 W do 5 W.
�lan 193.
Za za�titu elektri�nih detonatora od uticaja lutaju�ih struja, u blizini
izvora struje mora se predvideti mosti� za kratko spajanje, umetnut u
liniju za pa�enje. Na mestu prik�u�ka detonatora linija za pa�enje mora
se tako�e kratko spojiti drugim mosti�em.
�lan 194.
Na jedan izvor za pa�enje mina ne sme se prik�u�iti ve�i broj detonatora
od broja za koji je izvor izra�en.
Kod ru�nih elektri�nih izvora detonatori se ne smeju spajati paralelno
sa izvorom. Kod centralnog automatskog pa�enja mogu se predvideti
i paralelni ogranci, ako je sistemom prethodno obezbe�ena kontrola otpornosti
svih prik�u�enih detonatora.
IX. POSEBNO UGRO�ENI PROSTORI
�lan 195.
Na mestima na kojima je u vazduhu stalno uskovitlana pra�ina tako da
je sme�a pra�ine i vazduha eksplozivna, elektri�ni ure�aji moraju odgovarati
zahtevima odgovaraju�ih jugoslovenskih standarda za protiveksplozijsku
za�titu.
�lan 196.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija moraju biti dobro provetravane.
Za osvet�avanje akumulatorskih stanica moraju se upotreb�avati
protiveskplozijski za�ti�ene sveti�ke.
�lan 197.
U prostorije za uskladi�tenje eksplozivnog materijala mogu se od
elektri�nih ure�aja upotreb�avati samo nepokretne sveti�ke za stalnu
rasvetu i telefoni izvedeni sa protiveksplozijskom za�titom prema od

govaraju�em jugoslovenskom standardu. Sklopni aparati i drugi pripadaju�i

elektri�ni ure�aji moraju biti sme�teni izvan tih prostorija.
Vodovi moraju biti izvedeni od jednog komada bez spojnih i razvodnih kutija,
a elektri�ni ure�aji u normalnom pogonu i u slu�aju gre�ke ne smeju
se zagrevati vi�e od 120 �C.
�lan 198.
Elektri�ne instalacije i ure�aji u prostorijama za sme�taj zapa�ivih
te�nosti �ije pare mogu sa vazduhom stvarati eksplozivne sme�e moraju
odgovarati jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku za�titu
prostorija na nadzemnim mestima.
X. ODR�AVA�E, ISPITIVA�E, PREGLEDI I POPRAVKE
ELEKTRI�NIH URE�AJA I INSTALACIJA
�lan 199.
Elektri�ni ure�aji i instalacije moraju se stalno kontrolisati i
odrNJavati u ispravnom stanju. O�te�ene delove elektri�nih ure�aja i
instalacija treba zameniti novih ili ispravnim delovima.
�lan 200.
U elektri�ne pogonske prostorije visokog napona i u zatvorene pogonske
prostorije zabranjen je ulazak neovla��enim licima.
�lan 201.
U elektri�ne prostorije za pogon visokog ili niskog napona, kao i u
blizini elektri�nih postrojenja, ne smeju se ostav�ati predmeti koji tamo
ne pripadaju.
�lan 202.
Stav�anje ili �uvanje zapa�ivih predmeta u blizini elektri�nih
ure�aja i instalacija, a naro�ito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod
otpornika i dr.), nije dozvo�eno.
�lan 203.
Stav�anje ili ve�anje odela na ku�i�ta elektri�nih ure�aja i na
elektri�ne instalacije (npr.: na razvodne baterije, sklopnike, prekida�e i
dr.) nije dozvo�eno.
�lan 204.
U visokonaponske �elije i u rezervne �elije koje su stalno isk�u�ene
ne moNJe se ostav�ati nikakav materijal niti �uvati u tim �elijama.
�lan 205.
Za svu vaNJniju elektri�nu opremu od koje zavisi sigurnost �udi i pogona
moraju u skladi�tu biti obezbe�eni potrebni rezervni delovi.
�lan 206.
Rezervni materijal (npr. savit�ivi kablovi, ku�i�ta rasklopnih i
razvodnih ure�aja i dr.) mora se �uvati na odre�enim mestima, odnosno u
posebnim prostorijama predvi�enim za te svrhe.

�lan 207.
Ako nedostatak (kvar) na elektri�nom ure�aju ugroNJava radnike koji
rade u njegovoj blizini, ili bi se elektri�ni ure�aj ili instalacija mogla
jo� vi�e o�tetiti, taj ure�aj se mora isk�u�iti iz pogona.
�lan 208.
Radovi u blizini elektri�nih ure�aja i instalacija visokog napona
zbog kojih bi moglo do�i do slu�ajnog dodira delova pod naponom mogu se
izvoditi samo ako za to postoje uputstva.
�lan 209.
Pre po�etka radova na opravkama i revizijama mora se proveriti da
li je elektri�ni ure�aj bez napona. Posebno se mora proveriti:
1) da li su isk�u�eni ure�aji od vodova pod naponom u svim fazama,
odnosno polovima;
2) da li se isk�u�enje ure�aja osigurava odstranjivanjem top�ivih
umetaka osigura�a, koji se moraju �uvati tako da ne budu pristupa�ni drugim
licima, ili blokiranjem ure�aja da ga ne bi pod naponom uk�u�ilo
neovla��eno lice;
3) da li je na mestima isk�u�enja kod rasklopnog aparata ili
osigura�a postav�eno upozorenje da se radi na ure�aju;
4) da li je da�inska komanda van delovanja;
5) da li su uzem�eni elektri�ni ure�aji kratko spojeni u svim dovodima,
a ako postoji opasnost od povratnog napona � i u svim odvodima.
Posle svakog zavr�nog rada prvo se mora ukloniti alat, a zatim odstraniti
kratko spajanje i uzem�enje. Nakon toga se elektri�ni ure�aj sme
ponovo uk�u�iti.
�lan 210.
U slu�aju poNJara moraju se isk�u�iti elektri�ni vodovi koji vode do
delova kopa ugroNJenih poNJarom.
�lan 211.
Na odgovaraju�im mestima, u pogonima, moraju biti istaknuta uputstva
koja upozoravaju na opasnost od elektri�ne struje, kao i uputstva za
rukovanje i odrNJavanje elektri�nih ure�aja.
�lan 212.
U elektri�nim pogonskim prostorijama mora postojati vidno istaknuta
jednopolna �ema i uputstva za rad i odrNJavanje postrojenja.
�lan 213.
O�te�eni elektri�ni ure�aji ne smeju se upotreb�avati. Svaki ure�aj,
ako nije ispravan, mora se odmah isk�u�iti i moNJe se ponovo uk�u�iti
tek posle otklanjanja kvara.
�lan 214.
Elektri�ni ure�aji, naro�ito oni u zatvorenim elektri�nim pogonskim
prostorijama, moraju se poveremeno �istiti i za�tititi od koro

zije. Sva za�titna sredstva, kao i za�titna stakla rasvetnih armatura i

prozora za posmatranje unutra�njih ku�i�ta, moraju biti �isti.
�lan 215.
Gumeni zaptiva�i moraju biti od meke, elasti�ne gume. Ako zaptiva�
nije vi�e elasti�an, mora se zameniti novim.
�lan 216.
Vijci koji drNJe poklopce ili delove ure�aja moraju biti u punom
broju i �vrsto pritegnuti.
�lan 217.
Rad na delovima ure�aja pod naponom ve�im od 50 V nije dozvo�en.
Otvaranje orman�i�a i ku�i�ta sa nezaklonjenim delovima pod naponom
nije dozvo�eno.
�lan 218.
Otvaranje ku�i�ta elektri�nih ure�aja dozvo�eno je samo kad svi
neza�ti�eni unutra�nji pristupa�ni delovi nisu pod naponom.
�lan 219.
Uzem�enje i kratko spajanje delova prethodno isk�u�enih strujnih
kola elektri�nih ure�aja u pogonu pod naponom mogu vr�iti samo posebno
stru�no osposob�ena lica.
�lan 220.
Pregorele osigura�e mogu zamenjivati samo posebno stru�no osposob�ena
lica, pri �emu se moraju staviti novi top�ivi umeci osigura�a,
iste vrednosti struje.
�lan 221.
Umeci osigura�a ne mogu se poprav�ati, odnosno premo��avati. Potrebni
rezervni umeci osigura�a moraju biti na pogodnim i lako pristupa�nim
mestima.
�lan 222.
Ako kontrolnik u mreNJi niskog napona signali�e nedovo�nu izolaciju
mreNJe prema �lanu 51. ovog pravilnika, gre�ka se mora odmah na�i
i otkloniti.
�lan 223.
VaNJniji elektri�ni ure�aji i instalacije moraju se pregledati u svakoj
smeni, i to pre pu�tanja u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvr�iti
kontrola funkcionalnosti ure�aja.
�lan 224.
Redovni pregledi elektri�nih ure�aja moraju se vr�iti najmanje u rokovima
odre�enim u tabeli 10 ovog pravilnika. Rezultati tih pregleda upisuju
se u kontrolne knjige.
Pregledom se mora izvr�iti kontrola elektri�nih ure�aja, instalacija
i za�titnih ure�aja, vizuelno i odgovaraju�im merenjima.
545
35

546
Tabela 10.
Rokovi za redovne preglede elektri�nih ure�aja i instalacija
Redovni pregledi elektri�nih ure�aja i instalacija
Red.
broj
Elektri�ni ure�aji
smenski dnevni
Rokovi za pregled ure�aja
nede�ni mese�ni tromese�ni polugodi�nji
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Vazdu�ni vodivi i kablovi visokog
napona na povr�ini, kojima se napajaju
postrojenja rudnika XXXX
2. Glavne transformatorske stanice koje
imaju uklopni�ara
1) Rasklopni ure�aji
2) Transformatori
3) Razvodno postrojenje
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
3. Transformatorske stanice
1) Rasklopni ure�aji visokog napona
2) Transformatori
X
X
X
X
X
X
X
X
4. Elektri�ne ma�ine visokog napona i
isprav�a�i XXXX
5. Elektri�ne ma�ine niskog napona XXXX
6. Razvodni ure�aji niskog napona XXXX
7. Pokretni i prenosivi elektri�ni
jiure�aXXXH
8. Rasklopni i razvodni ure�aji niskog
napona (prekida�i, sklopke, sklopnici
itd.), transportni pogonski ure�aji,
trake, savit�ivi kablovi i vodovi i
ostalo XXXX

1 2 34567 8
9. Signalno-sigurnsoni ure�aji (mreNJa,
signalizacija, rasveta itd.)
10. Stalno poloNJeni kablovi
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
XX
XX
X
X
X
X
X
X
X
X
X
XX
X
X
X
X
XXX
X
16. Ure�aji za elektri�no pa�enje mina XXH
17. Merni i ostali aparati sa ugra�enim
izvorom elektri�ne energije ili sa
sopstvenom prenosivom baterijom XXXX
18. Ure�aji za uzem�enje i prik�u�na mesta
uzem�iva�a (kod trafostanica) XXXX
11. Rasvetna tela stalno postav�enih osvet�enja,
sa instalacijom
12. Rasvetna tela i instalacije prenosivog
osvet�enja na radili�tima
13. Elektri�na vu�a
1) Postrojenja vozne NJice
2) Lokomotiva za voznu NJicu
3) Akumulatorske lokomotive
4) Elektri�ni ure�aji na ostalim
lokomotivama
14. Signalni ure�aji
a) transporta
b) radili�ta H
15. Dojavni ure�aji
1) Aparati i radio-ure�aji
2) Razvodnici i mreNJa
3) Centrale i ostalo
35*
547

�lan 225.
Novopostav�eni, zamenjeni, pro�ireni i preme�teni elektri�ni
ure�aji i instalacije moraju se pre stav�anja u pogon pregledati. Podaci o
izvr�enom pregledu unose se u knjigu pregleda.
�lan 226.
Kod svih elektri�nih ure�aja punjenih u�em mora se redovno proveravati
nivo u�a.
�lan 227.
Posle svake periodi�ne revizije, glavnog remonta ili vanrednog
remonta, elektri�ni ure�aj mora da bude potpuno ispravan.
�lan 228.
Poprav�ene ma�ine ili aparati kod kojih su prilikom popravke
izmenjeni nazivni podaci moraju imati dopunsku tablicu sa rednim brojem
i godinom popravke, kao i oznakom radionice u kojoj je izvr�ena popravka.
Pored toga, moraju biti ozna�eni promenjeni nazivni podaci, npr. kod
motora koji su bili premotani na drugi napon.
�lan 229.
Svaka poprav�ana ma�ina, aparat ili vod moraju se pregledati pre
nego �to se ponovo stave u pogon.
�lan 230.
O svakoj popravci mora se voditi knjiga, u koju se moraju uneti podaci
o gre�kama, na�inu poprav�anja, o novoname�tenom ili novoizra�enom sastavnom
delu, na�inu i rezultatu ispitivanja itd.
�lan 231.
Savit�ivi kablovi moraju se odmah zameniti �im se primeti da je
izolacija njihovih provodnika o�te�ena. O�te�eni spo�a�nji pla�t takvih
kablova moNJe se poprav�ati na licu mesta po hladnom ili toplom postupku.
�lan 232.
Prilikom radova na odrNJavanju elektri�nih ure�aja i instalacija,
delovi ure�aja i instalacija moraju se isk�u�iti sa napona.
�lan 233.
Ispitivanje izoalcionog stanja i druga elektri�na merenja aparatima
koji nisu trajno ugra�eni u postrojenje moNJe vr�iti samo posebno stru�no
osposob�eno lice.
�lan 234.
Svaki elektri�ni ure�aj posle popravke ili remonta mora biti ispitan.
Postupak ispitivanja je slede�i:

1) funkcionisanje ure�aja ispituje se isprobavanjem ure�aja, stav�anjem

u pogon i isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehani�kog
dela, leNJajeva, poluga i sl., prema tabeli 10;
2) elektir�no ispitivanje sastoji se od prethodnog merenja otpornosti
izolacije i merenja odgovaraju�ih elektri�nih veli�ina u praznom
hodu ili pod optere�enjem, prema tabeli 10 ili po potrebi;
3) elektri�na za�tita ispituje se prethodnim pode�avanjem za�tite
prema pogonskim veli�inama i ispitivanjem bez napona, davanjem nominalnih
pravih vrednosti struja, odnosno onih veli�ina za koje postoji
za�tita. Ova ispitivanja se vr�e jedanput godi�nje.
�lan 235.
U svim elektir�nim ure�ajima punjenim izolacionim u�em mora se
ispitati dielektri�na �vrsto�a u�a, i to kod visokonaponskih ure�aja
najmanje jedanput godi�nje, a kod niskonaponskih ure�aja � jedanput u dve
godine.
�lan 236.
Najmanje jedanput godi�nje mora se ispitati cela mreNJa uzem�enja, i
to:
1) merenjem otpornosti uzem�enja svih uzem�iva�a;
2) merenjem neprekidnosti za�titnog provodnika na svim potro�a�ima
i pripadaju�oj opremi i vaNJnijim pogonskim mestima kao �to su:
transformatorske stanice, pogonske prostorije i sl.
XI. PRELAZNA I ZAVR�NA ODREDBA
�lan 237.
Tehni�ke karakteristike postrojenja i ure�aja u rudnicima koji su u
upotrebi pre stupanja na snagu ovog pravilnika uskladi�e se sa odredbama
ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 238.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NA POSTROJE�A,
URE�AJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM
EKSPLOATACIJOM*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom odre�uju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvo�enju privremenih
i stalnih elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija u rudnicima
sa podzemnom eksploatacijom, kao i elektri�nih postrojenja, ure�aja
i instalacija koji se nalaze na povr�ini rudnika, a �ine galvansku celinu
sa podzemnom elektri�nom mreNJom pri ugradnji, kori��enju i odrNJavanju
elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija;
2) na�in ozna�avanja i obeleNJavanja elektri�nih postrojenja, ure�aja
i instalacija i njihovih delova koji uti�u na bezbednost i za�titu NJivota
i zdrav�a �udi, �ovekove NJivotne i radne sredine i dru�tvenih sredstava;
3) tehni�ke mere za�tite od poNJara, eksplozija i drugih tehni�kotehnolo�kih
nezgoda;
4) postupak, na�in i interval obav�anja obavezne povremene tehni�ke
kontrole elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija;
5) na�in rukovanja elektri�nim postrojenjima, ure�ajima i instalacijama,
na�in njihovog odrNJavanja, obaveznost uputstva o rukovanju i odrNJavanju
i posebna stru�na osposob�enost za rukovanje.
�lan 2.
Navedeni izrazi, u skladu s ovim pravilnikom, imaju slede�a zna�enja:
1) podzemni (jamski radovi) radovi u rudnicima su sve jamske prostorije
koje se izra�uju ili odrNJavaju radi istraNJivanja, otvaranja, pripremanja
ili otkopavanja leNJi�ta korisnih mineralnih sirovina;
*
Ovaj pravilnik je obajv�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, br. 21/88 i 90/91.

2) metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u njima postoji

mogu�nost nastajanja eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane pra�ine
i vazduha;
3) jamske prostorije ugroNJene poNJarom su sve podzemne prostorije u
kojima moNJe do�i do pojave poNJara bez obzira na vrstu izvora;
4) otkopi i radili�ta pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami,
uk�u�uju�i i izra�ene saobra�ajnice neposredno vezane za otkope pripreme
koje su od otkopa uda�ene do 10 m a od otkopa i radili�ta pripreme
do 50 m;
5) posebno provetravane jamske prostorije su prostorije u koje se potrebna
koli�ina sveNJeg vazduha dovodi ili iz kojih se kori��eni vazduh
odvodi vetrenim cevima ili ekvivalentnim ventilacionim objektima;
6) elektri�ne pogonske prostorije su prostorije koje su, uglavnom, odre�ene
za pogon elektri�nih ma�ina i aparata i u koje je pristup, po pravilu,
dozvo�en samo stru�nim licima koja tim ma�inama i aparatima
rukuju;
7) elektri�ne zatvorene (zak�u�ane) pogosnke prostorije su prostorije
u koje, s vremena na vreme, ulaze samo stru�na lica, a koje su ina�e
zatvorene, odnosno zak�u�ane;
8) elektr�nergetska postrojenja sa�injavaju skup montiranih
elektri�nih ure�aja i instalacija;
9) elektri�ni ure�aji su pogonska sredstva koja sluNJe za proizvodnju
i kori��enje elektri�ne energije, kao �to su sredstva za proizvodnju, prenos,
razvo�enje, merenje i kori��enje elektri�ne energije;
10) dojavni ure�aji su ure�aji kojima se posredno ili neposredno predaju
obave�tenja ma koje vrste;
11) signalni ure�aji su ure�aji koji se posredno ili neposredno koriste
za preno�enje nekog unapred dogovorenog opti�kog ili akusti�kog signala
sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvorna
preno�enja obave�tenja;
12) elektri�ne instalacije su skup vodova i instalacionog pribora
koji se koriste za razvo�enje elektri�ne energije pojedinim potro�a�ima;
13) protiveksplozijski za�ti�eni elektri�ni ure�aji su svi
elektri�ni ure�aji namenjeni za prostore ugroNJene eksplozivnom atmosferom,
zapa�ivim gasovima, parom ili pra�inom, a koji se ozna�avaju
slovom �W�;
14) samosigurni strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i termi�ki
efekti nastali u normalnom radu ili u slu�aju kvara ne mogu zapaliti
eksplozivne sme�e niti uzvitlanu sitnu pra�inu u �ijem se prisustvu upotreb�ava
ure�aj ili strujno kolo;
15) samosigurni ure�aji su ure�aji u kojima su sva strujna kola samosigurna;
16) pridruNJeni ure�aji su oni u kojima strujna kola ili delovi kola
nisu sva samosigurna ve� sadrNJe i kola koja mogu uticati na sigurnost
samosigurnih kola;

17) temperatura tinjanja nataloNJene pra�ine je najniNJa temperatura

na povr�ini zagrejane podloge koja jo� dovodi do zapa�enja 5 mm debelog
nataloNJenog sloja pra�ine. Temperatura tinjanja se sniNJava sa pove�anjem
deb�ine naslage;
18) elektri�na pogonska sredstva su sredstva koja sluNJe za proizvodnju,
prenos, razvo�enje, merenje i potro�nju elektri�ne energije;
19) prenosna pogonska sredstva su ure�aji, ma�ine, transformatori i
dr., na radili�tima sa aparatima tih ure�aja za uk�u�ivanje, uprav�anje i
pokretanje, kao i ure�aji za osvet�avanje, provetravanje itd., koji se povremeno
preme�taju sa napredovanjem radili�ta;
20) stalno instalisani elektri�ni ure�aji ili delovi elektri�nih
ure�aja i kablova jesu takvi ure�aji, odnosno delovi koji nisu privremeno
postav�eni i ne sadrNJe prenosna pogonska sredstva niti su na njih vezani;
21) trajni pogon je pogon u kome pogonski ure�aji (ma�ine, aparati
itd) postiNJu postojanu temperaturu;
22) isprekidani pogon je pogon u kome se periodi�no niNJu periodi
rada i mirovanja, a mirovanja su znatno kra�a od vremenske konstante zagrevanje.
Zbir vremena perioda rada i perioda mirovanja sa�injava trajanje jednog
ciklusa;
23) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da
pogonski ure�aji ne postiNJu postojanu temperaturu. Mirovanja su dovo�no
duga da se postigne temperatura rashladnog sredstva;
24)nazivni napon, nazivna ja�ina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija
su vrednosti za koje su elektri�ni ure�aji gra�eni i ozna�eni;
25) pogonski napon je srednji napon koji postoji vremenski i
prostorno u proizvo�nim ta�kama mreNJe;
26) napon prema zem�i je najve�i napon koji moNJe nastati na delovima
pod naponom ili ostalim provod�ivim masama:
a) kod izolovanih IT sistema mreNJe bez pogonskog uzem�enja u slu�aju
zemnjospoja;
b) kod uzem�enih TT sistema i TN sistema mreNJe sa pogonskim uzem�enjem
u slu�aju zem�ospoja ili jednopolnog kratkog spoja;
27) dodirni napon je pad napona u telu �oveka prilikom dodira;
28) strujni osigura�i su za�titni elementi koji prilikom nedozvo�enog
pove�anja struje ili visokih dodirnih napona prekidaju ili prouzrokuju
prekidanje strujnog kola. To su:
a) top�ivi osigura�i;
b) za�titni prekida�i sa odgovaraju�im nadstrujnim, odnosno kratkospojnim
okida�ima ili relejima;
29) da�inski uprav�ani ure�aji su ure�aji kod kojih se strujna kola
uk�u�uju ili isk�u�uju nekim stranim uticajem (na primer: mehani�kim,
elektri�nim, elektroopti�kim, pneumatskim, akusti�nim, magnetskim ili
termi�kim putem), ako taj uticaj nije izvr�en rukom na samom ure�aju;
30) sklopni ure�aji su elektri�ni ure�aji koji sluNJe posredno ili
neposredno za sklapanje strujnih kola, odnosno uk�u�enje i isk�u�enje;

31) razvodni ure�aji su elektri�ni ure�aji koji sluNJe za razvo�enje

elektri�ne energije na vi�e ogranaka ili potro�a�a;
32) sklopni aparati su elektri�ni aparati koji sluNJe za sklapanje
(uk�u�enje i isk�u�enje) strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva
i neoptere�enih strujnih kola;
33) prekida� je sklopni aparat koji moNJe prekinuti nastali kratki
spoj. Prekidna snaga ozna�ava se kod aparata do 1000 V � u kA za odre�eni
napon, a kod aparata za napone od 1000 V i vi�e � MVA za odre�eni napon,
�to ozna�ava grani�nu mo� za koju je prekida� gra�en;
34) sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu uk�u�ivati
i isk�u�ivati normalno optere�ena strujna kola do nazivnih veli�ina za
koje je aparat gra�en. Nije predvi�en za prekidanje struja kratkog spoja;
35) kontaktor je rasklopni aparat koji uk�u�uje i isk�u�uje strujna
kola pomo�u elektromagneta. Sklopna mo� je, po pravilu, osmostruka do
desetostruka nazivna struja trajnog optere�enja. Odgovara zahtevima motornog
pogona, a nije namenjen za prekidanje kratkog spoja. Gra�en je za veliki
broj uk�u�enja i isk�u�enja;
36) rastav�a� je rasklopni aparat pomo�u koga se moNJe prekinuti
strujno kolo i naponski razdvojiti sa vid�ivim pogonskim stanjem;
37) rastav�a�ka naprava je svaki elektri�ni ure�aj pomo�u koga se
strujno kolo moNJe vid�ivo rastaviti. To mogu biti rastav�a�i, sklopke,
osigura�i, uloNJni noNJevi, rastavni kontakti kod izvla�ivih ure�aja itd.;
38) rastavna sklopka je rastav�a� sa vid�ivim pogonskim stanjem
uk�u�enog ili isk�u�enog stanja, koji ima svojstva sklopke, odnosno moNJe
sklapati nazivne struje za koje je gra�en. Upotreb�ava se za napone od 1000
V i vi�e. Ne moNJe prekidati kratki spoj;
39) rastavni prekida� je rastav�a� sa vid�ivim pogonskim stanjem
uk�u�enog ili isk�u�enog stanja, koji delimi�no ima svojstva prekida�a,
odnosno moNJe prekinuti kratki spoj ograni�enog intenziteta i sklopiti
nazivne struje trajnog optere�enja za koje je gra�en. Upotreb�ava se za
napone od 1000 V i vi�e;
40) motorni za�titni kontaktor je rasklopni aparat za uk�u�enje i
isk�u�enje elektri�nih ma�ina u mreNJu. Pored sklopnika, on sadrNJi i
elemente motorske za�tite, na primer: bimetalne releje za za�titu od
preoptere�enja i strujne osigura�e za za�titu od kratkog spoja;
41) motorni za�titni prekida� je rasklopni aparat za isk�u�enje i
uk�u�enje elektri�nih ma�ina u mreNJu i za njihovu za�titu. Pored prekida�a,
on sadrNJi elemente motorske za�tite, na primer: bimetalne releje
ili okida�e za za�titu od preoptere�enja, kratkospojne okida�a ili releje
za za�titu od neNJe�enog pogona ma�ina posle nestanka napona i prilikom
prekomernog sniNJenja napona ili kombinaciju nekoliko pomenutih
ure�aja;
42) za�titni prekida� je aparat za sklapanje i za�titu strujnih kola
od preoptere�enja, sa bimetalnim relejima ili okida�ima i za prekidanje
kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima, okida�ima ili kombinacijom pomenutih
ure�aja;

43) utika�ka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastav�anje

kablova i vodova, kao i za prik�u�ivanje kablova i vodova na odgovaraju�e
elektri�ne ure�aje;
44) kontrolnik je elektri�ni ure�aj namenjen za kontrolu i ispitivanje
nekog elektri�nog pogonskog stanja ili elektri�ne sposobnsoti
elektri�nog ure�aja ili instalacije, kao i za signalisanje opasnog stanja
koje bi moglo nastati ili za direktnu intervenciju u vidu isk�u�enja
o�te�enog kontrolisanog dela elektri�ne mreNJe, odnosno ure�aja ili za
instalaciju;
45) mreNJni kontrolnik je ure�aj za trajnu kontrolu izolacionog
stanja mreNJe i dojavu opadanja izolacije, odnosno zem�ospoja. Kod
zem�ospoja isk�u�uje mreNJu ili deo mreNJe sa napona, u prose�nom vremenu
do 110 ms (zbir vremenskog reagovanja kontrolnika i sklopnog aparata),
�to garantuje proizvo�a�;
46) kontrolnik rasvetne mreNJe je ure�aj za trajnu kontrolu izolacionog
stanja rasvetne mreNJe i za njeno isk�u�enje sa napona prilikom eventualnog
zem�ospoja;
47) kablovski kontrolnik je ure�aj za kontrolu izolacije pre
uk�u�enja pod napon (u instalacijama do 1000 V) i kontrolu zem�ospoja u
pogonu mreNJe ili dela mreNJe (za napon iznad 1000 V). Mora imati i kontrolu
strujnog kola uzem�enja jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrolu
mehani�kog o�te�enja kabla;
48) uklopni zapor je konrolni ure�aj kojim se kontroli�e ispravnost
dela mreNJe pre stav�anja pod napon;
49) kratki spoj je provod�ivi spoj izme�u razli�itog elektri�nog
potencijala kod vodova ili kod drugih delova elektri�nih ure�aja pod
naponom koji nastaje zbog gre�ke na izolaciji ili zbog njihovog posrednog
ili neposrednog dodira;
50) spoj sa masom je provod�ivi spoj koji nastaje zbog neke gre�ke
izme�u pogonskih delova elektri�nih ure�aja pod naponom i provod�ivih
delova koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i ne smeju do�i pod napon;
51) struja gre�ke je struja koja nastaje zbog gre�ke u izolaciji;
52) napon gre�ke je napon koji nastaje zbog gre�ke izme�u dva pristupa�na
provod�iva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu
ili izme�u jednog takvog dela i zem�e;
53) zem�ospoj je provod�ivi spoj izme�u zem�e ili uzem�enog
predmeta i izolovanih provodnika ili delova ure�aja koji su pod naponom
prema zem�i;
54) zem�ospojna za�tita je za�tita koja u slu�aju zem�ospoja i nedovo�ne
elektri�ne izolacije isku�uje napon u o�te�enom delu mreNJe;
55) zem�ospojna blokada je ure�aj kojim se proverava elektri�na izolacija
mreNJe ili dela mreNJe pre uklopa napona i dozvo�ava uklop napona
samo pri ispravnoj elektri�noj izolaciji;
56) struja zem�ospoja je struja koja te�e izme�u pogonskog strujnog
kruga i zem�e zbog gre�ke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno nepo

srednog dodira delova tog strujnog kruga sa zem�om ili sa uzem�enim predmetom;
57) uzem�enje je provodni spoj, pomo�u ure�aja za uzem�enje, izme�u
zem�e i delova ure�aja koji se moraju uzem�iti;
58) pogonsko uzem�enje je provod�iva veza izme�u nekog dela pogonskog
radnog strujnog kola, �vora mreNJe i dr., i uzem�iva�a i moNJe biti:
a) direktno ili neposredno, ako osim otpora uzem�enja ne sadrNJi
druge otpore;
b) indirektno ili posredno, ako osim otpora uzem�enja sadrNJi jo� i
omske, induktivne ili kapacitivne otpore u kolu uzem�enja;
59) uzem�iva�i su metalni delovi koji leNJe u zem�i. Delovi voda
uzem�iva�a koji leNJe neizolovani u zem�i smatraju se delovima uzem�iva�a.
Postoje trakasti, �ipkasti, cevni, plo�asti i kombinovani uzem�iva�i;
60) centralni uzem�iva� je uzem�iva� koji ispunjava uslove uzem�enja
celokupne mreNJe podzemnog prostora, bez obzira na napon mreNJe;
61) glavni uzem�iva� je uzem�iva� koji ispunjava uslove uzem�enja
pri naponu do 1000 V za mreNJu jedne transformatorske stanice koja
predstav�a jednu galvansku celinu;
62) pomo�ni uzem�iva� je uzem�iva� koji smanjuje otpor uzem�enja
kod mreNJe uzem�enja, i to na isturenim delovima mreNJe ili predstav�a
pomo�no uzem�enje prilikom primene sistema za�titnog spoja na napon
gre�ke;
63) dovidi uzem�iva�a su vodovi koji su u zem�u poloNJeni neizolovano;
64) sabirni provodnik za uzem�enje je provodnik na koji je
prik�u�eno vi�e provodnika za uzem�enje;
65) instalacija za uzem�enje je skup uzem�iva�a sa provodniicma za
uzem�enje i sabirnim provodnicima za uzem�enje;
66) provodnik za uzem�enje je svaki provodnik koji spaja delove
ure�aja koji treba da se uzem�e sa uzem�iva�em, kad je poloNJen izvan zem�e
ili izolovan u zem�u;
67) otpor uzem�enje je zbir otpora uzem�iva�a i otpora provodnika
za uzem�enje;
68) otpor uzem�iva�a je prelazni otpor rasprostiranja elektri�ne
struje izme�u metalne povr�ine uzem�iva�a i zem�e;
69) za�titni provodnik je provodnik koji spaja deo ure�aja koji se
�titi s uzem�iva�em � kod za�titnog uzem�enja, ili s nultim provodnikom
� kod nulovanja, ili s naponskom za�titnom sklopkom � kod naponskog
za�titnog spoja, ili sa zem�om � kod strujnog za�titnog spoja. Za�titnim
provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati pogonska struja;
70) nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom ta�kom izvora
struje;
71) kategorisano strujno kolo je strujno kolo koje ne moNJe ni iskrom
ni termi�kim efektom nastalim u normalnom radu ili u nazna�enom slu

�aju kvara zapaliti eksplozivnu sme�u sve do neposrednog uk�u�enja nesamosigurnog

strujnog kola na kategorisano kolo ili do uk�u�enja nesamosigurnog
kola koje, prebojem preko gre�ke, moNJe uticati na kategorisano
strujno kolo koje je s njim u istom kablu.
�lan 3.
Za nova elektr�nergetska postrojenja, kao i za elektr�nergetska postrojenja
kod kojih treba izvr�iti bitnu rekonstrukciju u pogledu
elektri�nih ure�aja i instalacija, izra�uje se tehni�ka dokumentacija koja
sadrNJi:
1) obrazloNJenje odabranih i usvojenih re�enja;
2) tehni�ki opis elektri�nih ure�aja i instalacija, sa potrebnim
podacima o njihovim karakteristikama;
3) kartu dela jame u koji se postav�aju elektri�ni ure�aji i instalacije
sa projektovanim ure�ajima;
4) nacrt prostorije u koju se nameravaju postaviti elektri�ni ure�aji
i instalacije, ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;
5) jednopolnu �emu postrojenja;
6) �emu delovanja kod da�inskog uprav�anja, kad ure�aj nije tipski;
7) prora�un celog dovoda od napojne ta�ke do potro�a�a, s obzirom na
pad napona i termi�ko optere�enje, kao i kontrolu zagrejavanja kratkim
spojem;
8) mere za�tite od tehni�ko-tehnolo�kih nezgoda;
9) podatke o potrebnoj opremi za izvo�enje radova;
10) podatke o radovima koji se izvode u rudnicima.
�lan 4.
Za svaku jamu mora postojati tehni�ka dokumentacija svih postoje�ih
elektri�nih ure�aja i instalacija, koja sadrNJi slede�e podatke, i to:
1) �emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona;
2) situacioni plan svih elektri�nih ure�aja i instalacija za visoki
napon;
3) �emu pojedinih niskonaponskih mreNJa, kao i �emu signalnih i dojavnih
ure�aja;
4) situacioni plan niskonaponske mreNJe;
5) podatke o preuzimanju, kontroli, eventualnim opravkama, godini
izrade, mestu upotrebe ili mestu uskladi�tenja elektri�nih ure�aja i
instalacija;
6) tehni�ke podatke o pojedinim ure�ajima (ma�inama, transformatorima,
aparatima itd.) koji sluNJe za vaNJnije objekte (na primer: za
izvozne ma�ine, glavne pumpe, ventilatore itd.);

7) podatke o stanju prelaznih otpora uzem�enja, dielektri�noj �vrsto�i

transformatorskih u�a i ispitivanju za�titnih releja;
8) podatke o pregledima elektri�nih ure�aja i instalacija.
II. ELEKTRI�NI URE�AJI I INSTALACIJE
�lan 5.
Sistemi mreNJa i dozvo�eni nazivni naponi (me�ufazni) za elektr�nergetsku
mreNJu u jami jesu:
1) kod IT sistema:
� za mreNJu visokog napona � do 10 000 V;
� za mrNJeu niskog napona � do 1 000 V;
� za rasvetnu mreNJu i signalizaciju � do 250 V;
2) kod TN sistema:
� visoki napon � nije dozvo�en;
� za rudnike ugroNJene od poNJara i metanske jame � samo do 130 V
nazivnog napona, i to samo u sistemu TN-S;
� niski napon � do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadrNJe
zapa�ive i eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S ili TNC/S.
Sistem mreNJe TT nije dozvo�en.
U oznaci sistema mreNJe TT prvo slovo ozna�ava na�in uzem�enja zvezdi�ta
transformatora (I-izolovano, T- direktno uzem�eno), a drugo slovo
ozna�ava uzem�enje potro�a�a (T-direktno uzem�eno, N-nulovano).
Sistem mreNJe TN moNJe imati varijante TNS (za�titni provodnik ZN
u celoj mreNJi je odvojen od nultog voda N-5-NJilno nulovanje), TNC (nulti
vod i za�titni provodnik su u jednom provodniku � NJilno nulovanje) i
TNC/S (na delu mreNJe bliNJe transformatoru primenjen je sisten TNC, a u
pojedinim ograncima TNS � me�ovito 4 i 5-NJilno nulovanje).
Za elektri�nu vu�u dozvo�en je jednosmerni napon do 660 V.
Za ru�ne prenosne sveti�ke i da�insko uprav�anje koje nije stalno
poloNJeno dozvo�en je napon do 50 V.
Za stalno poloNJeno da�insko uprav�anje moNJe se uptoreb�avati
nazivni napon uprav�anog ure�aja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapacitivnih
struja ili struja gubitaka, koje bi mogle poremetiti ili gre�kom
aktivirati da�insko uprav�anje.
�lan 6.
Elektri�ni ure�aji od �ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost pogona
i �udi moraju imati rezervno napajanje elektri�nom energijom, na
primer pumpna postrojenja, glavna ventilaciona postrojenja ili sistem za
pra�enje ventilacionog stanja.

�lan 7.
U elektri�nim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama moraju postojati vid�ive �eme, oznake napajanja
sklopnih ili razvodnih postrojenja.
�lan 8.
Pogonska sredstva moraju biti posebno za�ti�ena od mehani�kih
o�te�enja i hemijskog uticaja, kao i od �tete koju mogu prouzrokovati voda
i pra�ina, �to se potvr�uje izve�tajem o tipskom ispitivanju.
�lan 9.
Magnezijum, cink i njihove legure, osim mesinga, nisu dozvo�eni za
provo�enje elektri�ne struje.
�lan 10.
Kao mateirjal za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima
moNJe se, pored bakra, upotreb�avati i aluminijum ako su steza�ke sabirnica
izra�ene sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti
i bakarni provodnici.
�lan 11.
�eli�ni provodnici za provo�enje struje mogu se upotreb�avati
samo:
1) za povratni provodnik elektri�ne vu�e (�ine);
2) za za�titni provodnik mreNJe za�titnog uzem�enja, ali samo
pocinkovani;
3) za specijalne gib�ive kablove, �vrste na zatezanje kod kojih su bakarni
provodnici mehani�ki oja�ani �eli�nom NJicom;
4) za samosigurna kola i ure�aje.
�lan 12.
Mogu se uptoreb�avati samo izolacioni materijali koji ispunjavaju
uslove utvr�ene odgovaraju�im jugoslovanskim standardima.
�lan 13.
U elektri�nim ure�ajima nije dozvo�ena uptoreba drveta, �kri�aca
ili mermera za pri�vr��enje delova pod naponom.
�lan 14.
Elektri�na pogonska sredstva i ure�aji mogu se upotreb�avati samo u
granicama nazivnih vrednosti za koje su gra�eni.
U pogledu mehani�kih naprezanja prilikom kratkog spoja elektri�na
pogonska sredstva i ure�aji iz stava 1. ovog �lana moraju biti dimenzionisani
za maksimalnu udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu
ugradnje.
III. TEHNI�KE MERE ZA�TITE
1. Za�tita ograni�enjem napona
�lan 15.
Za�tita ograni�enjem napona je sprovedena ako je izvor napajanja
strujnog kola izveden kao:
1) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom
izolacije izme�u primara i sekundara, pri �emu primarni napon ne
prelazi 1000 V, a moNJe biti izveden (na primer: fizi�ki odvojenim namotajima
na raznim stubovima ili kalemima i izolacijom ispitanom posebno
visokim ispitnim naponom izme�u primarnog i sekundarnog
namotaja ili sa uzem�enim zaslonom koji odvaja primarni od sekundarnog
namotaja);
2) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sigurnosni transformator
(na primer, motor-generator sa izolovanim namotajima);
3) elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola
ve�eg napona (na primer: agregati).
Ako najve�i napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu ili
u slu�aju gre�ke, pored za�tite od opasnosti elektri�nog udara mora biti
izvedena i za�tita od direktnog dodira delova pod naponom.
�lan 16.
Kod transformatora napajanih na primarnoj strani naponom ve�im
od 50 V, kod kojih je mogu�a gre�ka izme�u primarnog i sekundarnog namotaja,
postojanje opasnog dodirnog napona spre�ava se spajanjem dela pod
naponom sekundarnog strujnog kola sa za�titnim sistemom primarnog kola
ili spajanjem pristupa�nih provod�ivih delova ku�i�ta ure�aja sekundarnog
kola sa za�titnim sistemom primarnog kola ili kombinacijom dva
prethodna na�ina.
Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj
vezi sa delovima pod naponom primarnog kola, osim ako je primarno kolo
sistema TN.
Sklopnici, releji i pomo�ne sklopke moraju biti izolovani na na�in
na koji je izolovan sigurnosni transformator izme�u strujnih kola malih
napona i kola ve�eg napona.
Uti�nice i utika�i ne smeju se zamenjivati uti�nicama u utika�ima
vi�eg napona. Ako su uti�nice i utika�i izvedeni prema stavu 1. ovog
�lana, moraju imati poseban za�titni kontakt, s tim da se ne smeju upotrebiti
utika�i bez za�titnog kontakta.
�lan 17.
Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a
ako to nije mogu�e, strujna kola malih napona za�ti�uju se izolacionom
pregradom, uzem�enim provod�ivim zaslonom ili pojedina�nom ili grupnom
dodatnom izolacijom.

2. Za�tita ograni�enjem energije izboja

�lan 18.
Za�tita ograni�enjem energije izboja vr�i se ograni�enjem struje
gre�ke na vrednost bezopasnu do 25 mA, odgovaraju�im unutra�njim otporom
izvora ili ograni�enjem vremena trajanja gre�ke kao funkcije veli�ine
struje gre�ke, ograni�enjem energije izbora, pri �emu maksimalno
dozvo�ena koli�ina elektriciteta koja se moNJe izbiti dodirom iznosi 1
mC, a vr�na vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 mA za naizmeni�nu
struju i 2 mA za jednosmernu struju.
3. Za�tita od direktnog dodira
�lan 19.
Za�tita od direktnog dodira odnosi se na za�titu od dodira delova
pod naponom. Sprovodi se preprekama ili zatvaranjem u ku�i�ta ili
ormare i izolovanjem delova pod naponom.
�lan 20.
Za�tita preprekama ili zatvaranjem u ku�i�te sprovodi se tako da se
delovi pod naponom �tite mehani�kom za�titom na jedan od slede�ih na�ina:
1) otvori za posluNJivanje ili otvori neophodni za funkcionisanje
ure�aja �tite se za�titom najmanje IP 20;
2) poklopac ku�i�ta ili prepreka �tite se za�titom najmanje IP 40.
�lan 21.
Dodatne za�titne mere (blokiranje) od otvaranja ku�i�ta ili
skidanja prepreka moraju biti izvedene tako:
1) da nije mogu�e otvaranje bez posebnog k�u�a (brave) ili alata;
2) da je mogu�e otvaranje samo pri isk�u�enom naponu na ure�aju;
3) da se bez upotrebe k�u�a ili alata u samom po�etku otvaranja
obezbe�uje automatsko isk�u�enje napona na delovima u ku�i�tu ili iza
prepreke;
4) da je kod ure�aja do 500 V, bez k�u�a ili alata, zamena osigura�a
ili sijalica bez isk�u�enja napona mogu�a ako delovi pod naponom imaju
unutra�nju pregradu koja onemogu�ava slu�ajan dodir delova pod naponom.
Ponovno uk�u�enje napona za slu�ajeve iz ta�. 1. i 2. mora da bude
omogu�eno samo nakon uspostav�anja odgovaraju�e za�tite.
4. Za�tita delova pod naponom izolovanjem
�lan 22.
Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji
se ne moNJe skinuti bez razbijanja i koji ima izolaciona svojstva utvr�ena
propisima o jugoslovenskim standardima za rudarske kablove.

5. Za�tita od napona gre�ke

�lan 23.
Za za�titu od napona gre�ke primenjuju se op�te za�titne mere,
dodatno izolovanje, izolovani prostori, elektri�no odvajanje i sistemi
za�tite mreNJe.
�lan 24.
Op�te za�titne mere primenjuju se samo kao dodatna mera uz primenjeni
sistem za�tite mreNJe.
�lan 25.
Dodatno izolovanje obav�a se poja�anom izolacijom delova pod naponom
i potpunom izolacijom elektri�nog ure�aja (ku�i�ta od izolacionog
materijala).
�lan 26.
Izolovani prostor je za�titna mera koja spre�ava istovremeni dodir
delova razli�itog potencijala u slu�aju gre�ke na funkcionalnoj izolaciji
elektri�nih ure�aja, tj. izme�u dva dohvat�iva provod�iva dela
elektri�nog ure�aja ili jednog dohvat�ivog provod�ivog dela elektri�nog
ure�aja i bilo kog drugog provod�ivog dela.
Na mestima iz stava 1. ovog �lana ne smeju se postav�ati uzem�eni
za�titni provodnici.
Zahtevi iz stava 1. ovog �lana su ispunjeni ako mesto ima izolovane
podove i zidove, odnosno izolacioni otpor prema zem�i u bilo kojoj ta�ki
ve�i od 50 k W, a izme�u dohvat�ivih provod�ivih delova ve�i od 2 m
rastojanja.
Postav�eni elektri�ni ure�aji i provod�ivi delovi moraju biti
stalno u�vr��eni.
Napon gre�ke se ne sme pro�iriti provod�ivim delovima na druga
mesta izvan izolovanih prostora, �to se spre�ava izolovanjem ili uzem�enjem
provod�ivih delova koji izlaze iz ovog prostora.
�lan 27.
Elektri�no odvajanje radi za�tite od strujnog udara u slu�aju gre�ke
na funkcionalnoj izolaciji elektri�nog ure�aja obav�a se pod slede�im
uslovima:
1) svako strujno kolo mora biti namenjeno za napajanje samo jednog
elektri�nog ure�aja �ija struja nije ve�a od 16 A;
2) strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora
ili motor-generatora s me�usobno izolovanim namotajima i visokim
stepenom izolacije izme�u primara i sekundara, a prenosni sigurnosni
transformator mora biti dodatno izolovan;
3) nazivni napon izvora napajanja moNJe na primarnoj strani iznositi
najmanje 500 V, a na sekundarnoj najvi�e 380 V;
4) vod�ivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj ta�ki
biti spojeni sa drugim strujnim kolima ili sa zem�om, izolacija odvojenog

strujnog kola mora biti kvalitetna, a prik�u�ci moraju biti izvedeni posebno
savit�ivim kablovima;
5) dohvat�ivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa
za�titnim vodom i sa dohvat�ivim vid�ivim delovima drugih kola;
6) pri radu u metalnim kotlovima transformator (ili izvor) mora
biti postav�en izvan kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim
stajali�tem;
7) savit�ivi prik�u�ni kablovi moraju biti vid�ivi po celoj duNJini
i spo�a mehani�ki neo�te�eni.
�lan 28.
Izolaciono stanje mreNJe utvr�uje se istosmernom strujom. Izolaciono
stanje mreNJe moNJe se utvrditi i nauzmeni�nom strujom, s tim da se u
tom slu�aju mora odrediti onaj izolacioni otpor koji bi se dobio merenjem
sa istosmernom strujom.
Na utvr�ivanje izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni
otpori ili odvodi same mreNJe.
�lan 29.
Svaki deo mreNJe odvojen sklopkom ili osigura�ima, pre prvog stav�anja
u pogon mora imati izolacioni otpor najmanje 1000 W/V nazivnog napona,
osim delova mreNJe na postrojenjima sa voznom NJicom i povratnim
vodom preko �ina.
Izolacija mreNJe koja �ini galvansku celinu mora iznositi najmanje
100 W/V nazivnog napona za vreme pogona. Izuzetno, za rudnike metala i
nemetala ova vrednost moNJe biti najmanje 50 W/V.
Ako izolacioni otpor padne ispod 40 W/1 V nazivnog napona u mreNJama
napona do 1000 V, odnosno ispod 20 W/V, izuzetno za rudnike metala i
nemetala 10 W/V u mreNJama napona do 660 V, mreNJa se ne sme staviti pod napon,
odnosno ispod ove granice izolacije napon mreNJe ili njenog o�te�enog
dela mora se odmah isk�u�iti.
�lan 30.
Ako se izolacija mreNJe koje nemaju ugra�en ure�aj za ispitivanje izolacije
za vreme pogona meri u beznaponskom stanju ili pre uklopa (zem�ospojna
blokada), onda:
1) za mreNJe nazivnog napona do 100 V merni napon iznosi najmanje 100 V;
2) za mreNJe nazivnog napona od 100 V do 1000 V merni napon iznosi
najmanje koliko i nazivni napon mreNJe;
3) za mreNJe nazivnog napona od 1000 V merni napon iznosi najmanje
1000 V.
6. Sistemi za�tite mreNJe
�lan 31.
Za automatsko isk�u�enje izvora gre�ke naizmeni�ne struje kod svih
mreNJa napona ve�ego od 50 V mora biti primenjen jedan od sistema za�tite.

�lan 32.
Za�titni ure�aji moraju automatski da isk�u�e napon mreNJe ili
dela instalacije ako je gre�kom prouzrokovan napon dodira slede�ih
efektivnih vrednosti; 50 V za delove instalacije stabilnih ure�aja s
dohvat�ivim provod�ivim delovima, koji se normalno ne drNJe u ruci, odnosno
25 V za delove instalacije sa ure�ajima �iji su provod�ivi delovi
predvi�eni da se drNJe rukom (na primer ure�aji koji se napajaju preko utika�a).
Ako to nije mogu�e osigurati, vreme isk�u�enja za�titnim ure�ajem
mora odgovarati dijagramima na crteNJima br. 1 i 2 i tabelama 1 i 2.
5,0
1,0
0,5
0,2
0,1
0,05
0,03
0,01
Vreme delovanja za�tite, s
V
Efektivna vrednost napona dodira
10 50 100 200 300
Slika 1 Maksimalno dozvo�eno vreme delovanja za�tite
Tabela 1.
Napon dodira (V) 20 50 70 80 110 150 220 280
Vreme delovanja (s) 5 1 0,5 0,4 0,2 0,1 0,005 0,003
36*

Tabela 2.
Dozvo�eni dodirni
napon (V) 50 80 120 150 180 300 420 550
Maksimalno vreme
delovanja za�tite (s) 5 1 0,5 0,4 0,1 0,05 0,03
Maksimalno dozvo�eno vreme delovanja za�tite (s)
20
10
50
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.02
10 20 50 80 100 200 300 500 V
Dozvo�eni dodirni napon (V)
Slika 2 Delovanje za�tite napona gre�ke za mreNJe iznad 1000 V
�lan 33.
Sistemi za�tite zavise od sistema uzem�enja mreNJe i potro�a�a i
svojstva za�titnog ure�aja.

�lan 34.
Za ure�aje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi za�tite
mreNJe prema �lanu 5. ovog pravilnika, za koje se mogu upotreb�avati slede�i
za�titni ure�aji za automatsko isk�u�enje gre�ke:
IT sistem (KI) - kontrolnik izolacije
(SZ) � strujna za�titna sklopka (SZ)
TN sistem : (SZ) � strujna za�titna sklopka (SZ)
(NZ) � naponska za�titna sklopka (NZ)
(PZ) � prekostrujna za�tita osigura�ima ili elektromagnetnim
okida�ima
Za�titni ure�aji za automatsko isklapanje gre�ke moraju delovati
na nazivne napone mreNJe do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne
napone mreNJe iznad 1000 V prema slici 2 i tabeli 2.
Za prostore ugroNJene poNJarom ili eksplozivnom atmosferom
prose�no vreme delovanja za�tite ne sme biti duNJe od 0,11 s, �to �ini prose�nu
vrednost od 10 uzastopnih merenja uz grani�ne uslove nepovo�nije
gre�ke.
7. Za�titno uzem�enje izolovanih sistema
�lan 35.
Za�titno uzem�enje izolovanih sistema primenjuje se samo kod mreNJa
sa izolovanim zvezdi�tem u kojima nijedna ta�ka mreNJe u normalnim pogonskim
uslovima nije posredno ili neposredno uzem�ena osim u mreNJama
iz �lana 40. ovog pravilnika.
Za�titno uzem�enje izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi metalni
delovi, koji zbog gre�ke mogu do�i u vezu sa naponom, neposredno
spojeni na jedan sabirni uzem�eni provodnik, koji se koristi samo sa mreNJnim
kontrolnikom koji trajno pokazuje izolaciono stanje mreNJe i upozorava
na opasnost od visokih dodirnih napona i drugih neNJe�enih pojava.
�lan 36.
Prilikom primene za�titnog uzem�enja izolovanih sistema u podzemnim
mreNJama proizvod prelaznog otpora uzem�enja i struje zem�ospoja
mreNJe ne sme biti ve�i od 50 V, pri �emu se struja zem�ospoja izra�unava
prema obrascu:
Iz = 0,2 � l� U
gde je:
Iz � struja em�ospoja (A),
l � duNJina mreNJe (km),
U � nazivni napon (kV).

�lan 37.
MreNJni kontrolnik u sistemu za�titnog uzem�enja na mreNJu napona
do 1000 V mora ispunjavati slede�e uslove:
1) da ima unutra�nji otpor preko 200 W/V nazivnog napona mreNJe pri
najnepovo�nijem izolacionom otporu;
2) da za mreNJe napona vi�e od 500 V napon merenja izolacionog
otpora ne sme iznositi vi�e od 10% od nazivnog napona mreNJe. Ako merni
napon prelazi 50 V mora odgovarati uslovima navedenim u �lanu 34. ovog
pravilnika;
3) da signalizira pad izolacionog otpora ispod 100 W/V;
4) da isklopi napon mreNJe kad izolacioni otpor padne na vrednost
ispod 40 W/V u mreNJama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni
otpor padne ispod 20 W/V u mreNJama nazivnog napona do 660 V, u prose�nom
vremenu do 0,110 s;
5) da onemogu�i uk�u�enje napona mreNJe kada je vrednost izolacionog
otpora u mreNJi ispod dozvo�enih granica iz t. �d�;
6) da trajno meri izolacioni otpor mreNJe;
7) da postoji mogu�nost da se na kontrolnik mogu prik�u�iti spo�ni
opti�ki i akusti�ki signali u slu�aju pada izolacije ispod dozvo�ene granice,
a obavezno je prik�u�iti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj elektri�noj
pogonskoj prostoriji, a ugra�eni signal nije vid�iv van prostorije;
8) da postoji mogu�nost da se kontrolnik ispita namerenim uspostav�anjem
zem�ospoja.
�lan 37a.
U izolacionim mreNJama nazivnog napona iznad 1 000 V sa sistemom
za�titnog uzem�enja obavezna je trajna kontrola otpora izolacione meNJe
prema zem�i u glavnom po�u.
MreNJni kontrolnik mora isk�u�iti mreNJu ako izolacioni otpor
padne ispod 10 W/V u vremenu od 1 s (u koje je uk�u�eno i vremensko zatezanje
isklopa).
U odvodima za jame ugroNJene opasnim gasovima i eksplozivnom pra�inom
obavezna je i ugradnja dodatne zem�ospojne za�tite, koja mora delovati
u vremenu propisanom u �lanu 34. ovog pravilnika.
Manipulacija u mreNJi, a naro�ito postupak uklapanja posle gre�ke u
izolaciji mora se odrediti tehni�kim uputstvom.
�lan 38.
U mreNJama sa nazivnim naponom najvi�e 220 V i napojnog izvora do
10 kVA, kao i u signalnim i rasvetnim mreNJama, mreNJni kontrolnik ne
mora imati svetlosni i zvu�ni signal ako ure�aj pri potpunom zem�ospoju
na bilo kom mestu sam isk�u�uje struju u prose�nom vremenu do 1 s.
U rudnicima ugruNJenim eksplozivnim smesama prose�no vreme
isk�u�enja ne sme biti duNJe od 0,11 s.
�lan 39.
Kontrolnik rasvetne mreNJe napajan iz transformatora snage do 10
kVA, kao i signalne instalacije u oknima kroz koje se ne voze �udi moNJe
imati samo svetlosnu signalizaciju opadanja izolacionog otpora mreNJe is

pod 100 W/V ako se pri �istom dvostrukom zem�ospoju na bilo kom mestu napon
isk�u�uje u vremenu od 1 s i ako je za�titni provodnik istog preseka
kao i fazni provodnik.
U rudnicima ugroNJenim eksplozivnim smesama prose�no vreme
isk�u�ivanja ne sme biti duNJe od 0,11 s.
�lan 40.
U mreNJama sa za�titnim uzem�enjem izolovanih sistema sa naponom
preko 1000 V izme�u neke ta�ke mreNJe i zem�e moNJe se uklopiti prigu�nica
radi prigu�ivanja struje zem�ospoja. U takvim slu�ajevima umesto
mreNJnog kontrolnika obavezna je primena odgovaraju�e zem�ospojne za�tite.
�lan 41.
MreNJa napajana iz posebnog transformatora mora imati najmanje jedan
glavni uzem�iva� preko koga je uzem�ena mreNJa za�titnog uzem�enja.
Ako se vi�e trafostanica nalazi u neposrednoj blizini, moNJe se koristiti
zajedni�ki glavni uzem�iva�.
MreNJe za�titnih uzem�enja u jednoj jami rudnika mogu biti me�usobno
spojene u jedinstvenu op�tu mreNJu za�titnog uzem�enja jame, na
koju mora biti spojen i centralni uzem�iva�. Centralni uzem�iva� mora
ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za visokonaponsku mreNJu
kojoj pripada.
�lan 42.
Glavni i centralni uzem�iva�i postav�aju se na mesta koja obezbe�uju
najniNJi otpor uzem�iva�a i mogu se ukopavati u vlaNJnu zem�u odvodnih
kanala u kojima se stalno sakup�a voda ili u vodosabirnike pumpnih
stanica i sl.
Centralni uzem�iva� moNJe se postaviti i van jame.
�lan 43.
Ako se postav�anjem glavnog ili centralnog uzem�iva�a ne mogu
ispuniti uslovi za otpor uzem�iva�a ili za�titnog voda propisani ovim
pravilnikom, u svaku mreNJu za�titnog uzem�enja postav�aju se pomo�ni
uzem�iva�i na najisturenija mesta mreNJe.
Pri izra�unavanju maksimalno dozvo�enog otpora uzem�enja za
mreNJu za�titnog uzem�enja mora biti ispunjen zahtev iz stava 1. ovog
�lana za svaku pojedinu transformatorsku stanicu, isk�u�uju�i pri tom
uticaj centralnog uzem�iva�a.
�lan 44.
Otpor centralnog uzem�enja mora odgovarati mreNJi napona preko
1000 V, koja �ini galvansku celinu, a moNJe imati jedan ili vi�e uzem�iva�a
sme�tenih napo�u ili u jami.
�lan 45.
Uzem�iva�i moraju biti za�ti�eni od korozije i elektrolitskog
nagrizanja.
Deb�ina uzem�iva�a, bez obzira na oblik, ne sme biti manja od 3 mm
za pocinkovanu �eli�nu traku, a za bakar 2 mm.

Spoj provodnika za uzem�enje sa uzem�iva�em pod zem�om mora biti

zavaren.
Spoj za�titnih provodnika sa uzem�iva�em mora biti pristupa�an,
vid�iv i rastav�iv, radi merenja prelaznog otpora.
Bakarni za�titni provodnik, kojim se spajaju glavni i centralni
uzem�iva�i mora imati presek najmanje 50 mm2, a provodnik od pocinkovane
�eli�ne trake najmanje 100 mm2, s tim da ne sme biti tanji od 3 mm.
�lan 46.
Provodnici kroz koje u pogonu te�e struja, osim �ina koje sluNJe kao
povratni vod vozne NJice, ne smeju se koristiti kao za�titni provodnik ni
onda kad su uzem�eni, osim ure�aja ili delova instlacija za�ti�enih
kontrolnicima koji za�ti�uju instalaciju od kvara ili o�te�enja.
Odredba stava 1. ovog �lana odnosi se na za�titni provodnik koji je
deo samosigurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u
kome napon izvora nije ve�i od 24 V.
�lan 47.
Za�titni provodnik u kablu u postrojenjima sa nazivnim naponom ispod
1000 V mora biti NJuto-zelene ili crvene boje, odnosno za�titni provodnik
u poluprovodnoj gumi mora imati uzduNJno �tampanu belu traku.
Presek bakarnog za�titnog provodnika u kablu do 10 mm2 mora biti
najamnje jednak preseku radnih NJila, a za ve�e preseke mora iznositi
najmanje 10 mm2, pri �emu mora odgovarati uslovima maksimalno dozvo�enog
otpora uzem�enja tro�ila.
Kod slobodno vise�ih kablova sa nose�im uNJetom kao za�titni provodnik
moNJe se koristiti nose�e uNJe ako leNJi u zajedni�kom omotu sa
ostalim provodnicima i ako njegova provod�ivost odgovara potrebnoj provod�ivosti
za�titnog provodnika.
�lan 48.
U postrojenjima sa naponom preko 1000 V kao za�titni provodnik
mogu se koristiti metalni pla�t i metalni oplet kabla, s tim da se pri
spajanju moraju premostiti spojem kojim se metalno telo spojke povezuje sa
za�titnim provodnikom.
Metalni oplet kabla ne sme se upotreb�avati kao za�titni provodnik
ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden
da su svi elementi metalnog opleta sigurno i �vrsto galvanski povezani.
Ako ovaj zahtev nije ispunjen, za�titni provodnik mora leNJati u zajedni�kom
kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovarati zahtevu iz odredbe
�lana 47. ovog pravilnika.
�lan 49.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ure�aje za�titni
provodnik mora imati presek jednak najmanje preseku provodnika koji vodi
najve�u struju.
Ako se kao za�titni provodnik umesto bakra upotreb�ava neki drugi
materijal, njegov presek mora biti po elektri�noj provod�ivosti ekvivalentan
preseku bakarnog provodnika.

�lan 50.
Ako za�titni provodnik leNJu u zajedni�kom omotu kabla sa ostalim
provodnicima, ku�i�te elektri�nog ure�aja predstav�a dio za�titnog
provodnika. U tom slu�aju, u ku�i�tu prik�u�nog ormari�a mora postojati
posebna steza�ka za prik�u�ak za�titnog provodnika kojom se postiNJe siguran
i �vrst spoj za�titnog provodnika i ku�i�ta. Deo za�titnog provodnika
predstav�aju i dva me�usobno sastav�ena ku�i�ta ako se
sastav�anjem ku�i�ta me�u njima ostvaruje siguran i dobar elektri�ni
spoj preko obra�enih povr�ina sa osiguranim vij�anim me�usobnim spojem.
Ako se kao deo za�titnog provodnika upotreb�ava vi�e od dva sastav�ena
ku�i�ta ili ako me�u ku�i�tima nije ostvaren siguran elektri�ni
spoj, ku�i�ta se me�usobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbe�uje
siguran i trajan elektri�ni spoj me�u njima.
�lan 51.
U elektri�nim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama
van tih prostorija, za�titni provodnik se moNJe polagati odvojeno od kablova.
Za�titni provodnik od bakra mora imati presek najmanje 25 mm2 .
Umesto bakarnog provodnika moNJe se upotreb�avati i pocinkovana �eli�na
traka, koja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm �iroka.
Za�titni provodnik mora biti za�ti�en od slu�ajnog mehani�kog
o�te�enja i spojen sa mreNJom za�titnog uzem�enja tako da je onemogu�eno
elektrolitsko razaranje spoja. Za�titni provodnik mora biti poloNJen
tako da se moNJe lako kontrolisati i odrNJavati.
Ako je za�titni provodnik poloNJen odvojeno, ku�i�ta pojedinih pogonskih
sredstava spajaju se paralelno sa za�titnim provodnikom i on ne
sme predstav�ati deo spo�nog za�titnog provodnika. Ku�i�ta mogu biti
deo za�titnog provodnika samo pri prelazu od spo�nog za�titnog provodnika
na za�titni provodnik u kablu, s tim da spo�na steza�ka za uzem�enje
mora biti na istom delu ku�i�ta na kome je i steza�ka za uzem�enje u ku�i�tu.
Odvojeno polaganje za�titnog provodnika nije dozvo�eno kod savit�ivih
kablova niti kod prenosnih i pokretnih ure�aja.
�lan 52.
Kod za�titnih provodnika nije dozvo�eno upotreb�avati prekostrujne
za�titne osigura�e.
Sklopke i utika�ke naprave koje prekidaju za�titni provodnik moraju
biti takve konstrukcije da prekidanjem za�titnog provodnika pre ili
istovremeno sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom.
�lan 53.
Svi metalni delovi mehani�ke za�tite elektri�nih postrojenja (npr.
metalni opleti i metalni pla�tevi kablova i provodnika, gornji i donji
delovi metalnih spojki, metalni delovi neelektri�nih ure�aja i sl.) koji,

zbog o�te�enja, mogu do�i pod napon moraju biti spojeni sa za�titnim provodnikom
�vrstim i provod�ivim spojem.
Odredba stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na delove koji predstav�aju
galvansku celinu i koji su uzem�eni (transporteri, vodovi itd.), odnosno
na delove koji ne predstav�aju galvansku celinu i nisu uzem�eni
(podgrada).
�lan 54.
U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska srdstva koja na odgovaraju�em
pristupa�nom mestu imaju posebnu steza�ku za za�titni provodnik,
s tim da steza�ka mora biti ozna�ena znakom uzem�enja i vijcima
sa crveno obojenom glavom.
8. Nulovanje
�lan 55.
Nulovanje se sastoji od spajanja svih provod�ivih delova elektri�nih
ure�aja, koje treba za�titi od previsokog napona dodira, sa uzem�enom
nultom ta�kom trofaznog transformatora ili sa uzem�enom sredi�nom
ta�kom jednofaznog transformatora preko neutralnog provodnika ili posebnog
za�titnog provodnika koji je na odr�enim mestima spojen sa neutalnim
provodnikom.
Nulovanje se koristi u spo�nim mreNJama nazivnog napona ispod 1000
V, a u podzemnim mreNJama nazivnog napona naizmeni�ne struje ispid 130 V
sa uzem�enom nultom ta�kom transformatora nulovanje se koristi samo
ako se na nultom provodniku u slu�aju gre�ke ne jav�a napon ve�i od 50 V, a
ako se pojavi ve�i napon, on se moNJe odrNJati najvi�e do 1 s.
Izuzetno, nulovanje se moNJe koristiti u jami i za ure�aje sa naponom
ispid 1000 V kod malih objekata samo ako predstav�a ogranak spo�ne
mreNJe u kojoj je nulovanje primenjeno kao za�titna mera.
�lan 56.
Pri primeni nulovanja struja gre�ke koja nastaje pri potpunom kratkom
spoju izme�u faznog i nultog provodnika ili pri kratkom spoju faznog
provodnika sa masom ure�aja koji se �titi mora biti jednaka ili ve�a od
struje isk�u�enja ugra�enog za�titnog ure�aja (osigura�a ili za�titnog
prekida�a).
Struja gre�ke odre�uje se (prora�unava se) na osnovu otpora cele pet�e
kratkog spoja zajedo sa prelaznim otporima, prema slede�em obrascu:
U
f
R � -----;
pI
i
gde je:
Rp � otpor pet�e (W),
UU
ff
I� I = ------� R � -----
i grR pI
pi
Uf � fazni napon izme�u faze i zem�e (V),
Ii � struja isk�u�enja (A),
Igr � struja gre�ke.
Otpor pet�e prora�unava se i meri pre stav�anja instalacije u pogon,
kao i prilikom redovnih kontrola mreNJe.

Struja isk�u�enja izra�unava se prema slede�em obrascu:

Ii = k � In
gde je:
In � nazivna struja za�titnog elementa, a faktor �k� iznosi:
� za brze osigura�e do 100 A : k = 3, preko 100 do 200 A : k = 3,5 i preko 200 A
: k = 4;
� za trome osigura�e do 200 A : k = 5, a preko 200 A : k = 6;
� za nadstrujne okida�e: k = 1,3.
�lan 57.
Pri primeni nulovanja u podzemnim prostorijama moraju biti ispunjeni
i slede�i uslovi:
1) na za�titni provodnik koji je spojen sa nultom ta�kom transformatora
ili sa nultim provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti
svi pristupa�ni metalni delovi elektri�nih ure�aja;
2) nulti provodnici moraju u svim ograncima i�i u smeru faznih provodnika
i leNJati u zajedni�kom omotu armiranog ili savit�ivog kabla;
3) presek nultog i za�titnog provodnika mora biti jednak preseku
faznih provodnika do 16 mm2, a kod ve�eg preseka mora imati najmanje
vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
Nazivni presek nultog provodnika
Nazivni presek faznih provodnika
izolovani provodnici goli
(mm2) i kablovi provodnici
mm2)(mm2)
25 16 25
35 16 35
50 25 50
70 35 50
95 50 50
120 70 70
150 70 70
185 95 95
240 120 120
300 150 150
400 185 185
4) u slu�aju kratkog spoja delova pod naponom i nultog ili za�titnog
provodnika na bilo kom mestu mreNJe, struja gre�ke se mora isk�u�iti u
vremenu kra�em od maksimalnog vremena delovanja za�tite propisanog u
�lanu 32. ovog pravilnika;
5) top�ivi osigura�i za za�titu od kratkog spoja moraju se pri upotrebi
staviti u sve faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4;

6) pri upotrebi za�titnog prekida�a sa magnetskim okida�ima,

okida�i se moraju staviti u sve faze, a struja okidanja moNJe biti pode�ena
najvi�e na 80% od najmanje mogu�e struje kratkog spoja na mestu ugradnje;
7) u nulti provodnik se ne smeju ugra�ivati sklopne naprave niti
top�ivi osigura�i koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provodnika.
Dozvo�eno je umetanje u nulti provodnik namotaja prekida�a radi
isk�u�enja napona;
8) otpor svih uzem�iva�a pogonskog uzem�enja u mreNJi jedne
transformatorske stanice ne sme prelaziti 1,5 W kod nazivnog napona do
220 V, a kod primene drugih nazivnih napona izra�unava se najve�i dozvo�eni
otpor;
9) nulti provodnik se uzem�uje u blizini transformatorske stanice,
a u nadzemnoj mreNJi i na kraju svkog ogranka duNJeg od 200 m. Otpor uzem�enja
nultog provodnika u ograncima koji sluNJe za za�titu u slu�aju prekida
nultog provodnika u mreNJi, kao i uzem�enja u blizini
transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 W;
10) u mreNJi u kojoj je primenjeno nulovanje zabranjeno je za�titno
uzem�enje bez spoja sa nultim provodnikom;
11) u instalaciji potro�a�a nulti provodnik mora biti isto ili
ekvivalentno izolovan kao i fazni provodnici. Boja nultog provodnika
mora biti plava.
�lan 58.
Ako u mreNJi u kojoj je primenjeno nulovanje potro�a�i nisu
isk�u�ivo trofazni, odnosno ako nultim provodnikom proti�e struja monofaznih
potro�a�a, pored nultog provodnika mora postojati odvojeni za�titni
provodnik na koji se vezuju ku�i�ta svih potro�a�a u mreNJi jedne
transformatorske stanice u kojoj je primenjeno nulovanje.
Za�titni provodnik mora biti provod�ivo spojen sa nultim provodnikom
na ulazu u podzemnu prostoriju ili na prvom razvodu transformatorske
stanice. U instalaciji potro�a�a za�titni provodnik mora
biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti provodnik i mora biti
jednako ili ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. Za�titni
provodnik mora biti po celoj duNJini posebno ozna�en.
9. Za�titni spoj na struju gre�ke
�lan 59.
Za�titni spoj na struju gre�ke koristi se samo ako je taj sistem primenjen
na celoj mreNJi koja �ini galvansku celinu.
Za�titni spoj na struju gre�ke sastoji se od ure�aja koji registruje
struju zem�ospoja, odnosno struju gre�ke i koji prouzrokuje isk�u�enje
o�te�enog dela mreNJe ili potro�a�a.
�lan 60.
Za�titni spoj sa strujom gre�ke, sa uzem�enim zvezdi�tem ili sa
uzem�enom nultom ta�kom transformatora koristi se u jamskim prostorijama
samo kod ure�aja sa nazivnim naponom ispod 1000 V, pri �emu moraju
biti ispunjeni slede�i uslovi:

1) sklopke, sklopnici ili prekida�i na koje deluje ure�aj za�titnog

spoja sa strujom gre�ke moraju se prekidati u svim polovima;
2) zvezdi�te transformatora moNJe biti uzem�eno direktno ili posredno;
3) svi metalni delovi i ku�i�ta elektri�nih ure�aja koji zbog gre�ke
mogu do�i pod napon moraju biti me�usobno spojeni sabirnim uzem�enim
provodnikom koji je najmanje na jednom mestu sigurno uzem�en, tako da
predstav�a uzem�enje za zvezdi�te mreNJe;
4) uzem�iva�i i sabirni uzem�eni provodnik, kao i prelazni otpor
uzem�enja moraju u svemu ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom
za nulovanje mreNJe;
5) isk�u�enje prekida�a, sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog delovanja
struje gre�ke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano;
6) posle isk�u�enja prekida�a, sklopke, odnosno sklopnog aparata
zbog delovanja stuje gre�ke aparat se ne sme sam od sebe uk�u�iti (aktivirati);
7) isk�u�enje zbog struje gre�ke mora nastupiti kad izolaciono
stanje ogranka mreNJe koji se napaja preko aparata sa primenjenim spojem na
struju gre�ke ne ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom;
8) na svakom rasklopnom aparatu mora postojati mogu�nost namernog
izazivanja struje gre�ke, odnosno zem�ospoja radi ispitivanja ispravnosti
ure�aja za�titnog spoja na struju gre�ke;
9) svaki ogranak mreNJe, odnosno motorni pogon mora biti za�ti�en
rasklopnim aparatom sa ure�ajem za�titnog spoja na struju gre�ke;
10) sistem za�titnog spoja na struju gre�ke sa uzem�enim zvezdi�tem
ili nultom ta�kom mreNJe koristi se samo kao sistem za�tite u celoj jami,
a ne u nekim ograncima ili u delovima jame.
Za�titni spoj na struju gre�ke u neuzem�enim mreNJama moNJe se
koristiti samo ako su ispunjeni uslovi iz ta�. 1, 3, 5, 6, 7. i 8. ovog �lana.
10. Za�titni spoj na napon gre�ke
�lan 61.
Za�titni spoj na napon gre�ke koristi se samo kod ure�aja nazivnog
napona ispod 1000 V, pri �emu ovaj ure�aj u slu�aju napona gre�ke do 50 V
isk�u�uje za�titnu sklopku ili prekida� u vremenu do 1 s.
Za�titni spoj na napon gre�ke sastoji se od za�titne sklopke ili
prekida�a sa naponskim navojem gre�ke i ure�ajem za ispitivanje, za�titnog
provodnika, pomo�nog uzem�iva�a i provodnika za pomo�no uzem�enje.
�lan 62.
Za primenu za�titnog spoja na napon gre�ke u podzemnim prostorijama,
moraju biti ispunjeni slede�i uslovi:
1) sklopke i prekida�i sa naponskim navojem gre�ke moraju biti u
skladu sa jugoslovenskim standardima za ove ure�aje;
2) navoj napona gre�ke mora biti spojen kao merilo napona tako da
reaguje na napon izme�u za�ti�enih delova ure�aja i pomo�og uzem�enja;

3) provodnik za pomo�no uzem�enje mora biti celom svojom duNJinom

izolovan;
4) za�titni provodnik i provodnik za pomo�no uzem�enje moraju biti
tako poloNJeni da su za�ti�eni od mehani�kog o�te�enja;
5) za�titne sklopke za napon gre�ke moraju imati za�titnu izolaciju;
6) kao pomo�ni uzem�iva� mora se upotreb�avati posebni uzem�iva�,
koji je od drugih uzem�iva�a uda�en najmanje 20 m;
7) otpor uzem�enja pomo�nog uzem�iva�a ne sme biti ve�i od jedne
desetine otpora mernog ure�aja za�titne sklopke, ali ne ve�i od 500 W;
8) u mreNJama sa neuzem�enom nultom ta�kom ili sredi�njim provodnikom
dozvo�ene su sklopke ili prekida�i sa za�titnim spojem na napon
gre�ke samo ako imaju najmanje dvopolni ure�aj za ispitivanje.
11. Za�tita od kratkog spoja, preoptere�enja i nestanka napona
�lan 63.
Transformatori, elektri�ni potro�a�i, kablovi i provodnici moraju
biti osigurani od prevelike struje, kao i od kratkog spoja.
�lan 64.
Elektri�ni motori, bez obzira na izvor napajanja, po pravilu, moraju
biti za�ti�eni od posledica prekomernog sniNJenja napona. Kad napon, nakon
nestanka, ponovo do�e, motor ne sme sam krenuti.
Odredba iz stava 1.ovog �lana ne odnosi se na automatske tehnolo�ke
procese, kod kojih ma�ine rade u tehnolo�kom nizu sa odgovaraju�im
predradnjama i predvi�enim merama sigurnosti.
�lan 65.
Osiguranje od preoptere�enja zbog prevelike struje postiNJe se,
popravilu, termi�kim relejima ili okida�ima (bimetalima) ili pomo�u
strujnih osigura�a, odnosno magnetski usporenih releja.
�lan 66.
Za�tita od struje kratkog spoja postiNJe se za�titnim prekida�ima
sa brzim magnetskim relejima ili okida�ima ili strunim osigura�ima.
�lan 67.
Podnaponska za�tita postiNJe se elektromagnetskim relejima ili
okida�ima koji omogu�avaju uk�u�enje prekida�a ili sklopke samo pod
normalnim naponom. U slu�aju nestanka napona ili preniskog napona,
isk�u�uje se prekida� ili sklopka ili se to isk�u�enje vr�i sklopnikom
sa elektromagnetskim sklapanjem u odgovaraju�em spoju.
�lan 68.
Ure�aji za za�titu od preoptere�enja i kratkog spoja (releji,
okida�i, osigura�i) moraju biti u trofaznim mreNJama nazivnog napona ispod
1000 V postav�eni u sve tri faze. U trofaznim mreNJama niskog napona

sa neuzem�enom nultom ta�kom, odnosno sa izolovanim sistemom mreNJe i

trajnom kontrolom izolacije mreNJe mreNJnim kontrolnikom koji zadovo�ava
zahtevima za�tite od kratkog spoja po brzini delovanja u slu�aju istovremenog
kratkog spoja i zem�ospoja, ure�aji za za�titu od
preoptere�enja i kratkog spoja mogu biti postav�eni samo u dve proizvo�ne
faze, osim za glavni prekida� mreNJe iza transformatora koji mora
imati za�titu u sve tri faze. Za trofazne mreNJe nazivnog napona iznad
1000 V ure�aji za za�titu od preoptere�enja i kratkog spoja mogu biti postav�eni
samo u dve faze pod uslovom da su postav�eni uvek u istim fazama
u celoj mreNJi jednog napona.
�lan 69.
Ure�aji koji �tite kablove i provodnike moraju biti instalisani i
za svaki ogranak u kojem je dozvo�eno optere�enje manje od prethodnog
ogranka (iz smera napajanja). Za�tita moNJe biti prilago�ena i prema
najmanjem preseku ogranka, a ako bi bila stav�ena u prethodni provodnik,
nije potrebno posebno �tititi ogranak.
�lan 70.
Kablovi ili provodnici koji predstav�aju ogranak od glavnog kabla
ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od slede�ih uslova:
1) ako je duNJina ogranka manja od 5 m i ako je njegov presek za najvi�e
tri standardna preseka manji od preseka glavnog kabla ili provodnika i
ako su oba voda od standardnog materijala;
2) ako je ogranak za�ti�en od kratkog spoja i preoptere�enja zajedno
sa glavnim vodom;
3) ako je na kraju ogranka upotreb�ena za�tita od preoptere�enja i
kratkog spoja napajanog potro�a�a, a struja za�tite od preoptere�enja
ogranaka odre�ena prema preseku voda i ako je ogranak za�ti�en od kratkog
spoja zajedno sa glavnim vodom od koga se odvaja.
Kablovi ili provodnici koji ne predstav�aju ogranak od glavnog kabla
ili provodnika ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od slede�ih
uslova:
1) ako se nalaze u sklopnim postrojenjima, a postoji mogu�onst njihovog
preoptere�enja. Za takve kablove predvi�a se ve�i presek od preseka
odre�enog tabelom za dozvo�ena optere�enja kablova;
2) ako su upotreb�eni kao spojni provodnici izme�u ma�ina,
transformatora, kondenzatora, akumulatora, sklopnih ure�aja i sl. u
elektri�nim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri�nim pogonskim
prostorijama;
3) ako bi delovanje upotreb�enih osigura�a moglo biti opasno i
�tetno po sigurnost rada ure�aja i za same ure�aje, kao �to su radna strujna
kola, pobudna strujna kola istosmernih ma�ina i sl.

12. Za�tita od preoptere�enja

�lan 71.
Kablovi i vodovi se od nedozvo�enog zagrevanja, zbog preoptere�enja,
�tite strujnim osigura�ima.
Strujni osigura�i, kao za�tita od preoptere�enja, postav�aju se na
po�etku ili na kraju za�ti�enog kabla ili voda.
Za strujne osigura�e od preoptere�enja uzimaju se bimetalni okida�i
ili releji, sa automatskim za�titnim prekida�ima, odnosno uz za�titne
prekida�e, ili njima ekvivalentne ure�aje (npr. elektronska za�tita).
Svakom preseku kabla mora odgovarati odre�ena za�tita od preoptere�enja
i krtkog spoja. Najvi�e nazivne vrednosti top�ivog osigura�a �A�
kao za�tite od preoptere�enja kablova navedene su u tabeli 4. Za vi�eNJilne
savit�ive kablove sa izolacijom tipa EpN nominalne vrednosti
osigura�a mogu se pove�ati za najvi�e 37% od vrednosti navedenih u tabeli
4.
Tabela 4.
Nazivni presek
mm2 1,5 2,5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 180
Vi�eNJilni
savit�ivi kablovi
A
20 25 32 50 63 80 100 125 160 200 260 300 350 �
Vi�eNJilni
armirani kablovi za
stalno polaganje
A
20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 224 260 300 350
�lan 72.
Ako je za za�titu od preoptere�enja upotreb�en za�titni prekida�,
releji, odnosno okida�i moraju biti pode�eni najvi�e na vrednosti trajnog
optere�enja prema tabeli 10 i prema odredbama �l. 225. do 239. ovog pravilnika.
�lan 73.
Kabl sa radnim naponom preko 1000 V za�ti�en je od preoptere�enja
ako je zbir optere�enja pojedinih tro�ila prik�u�enih na taj kabl u
granicama njegovog dozvo�enog optere�enja i ako su pojedina tro�ila
za�ti�ena od preoptere�enja prema odredbama ovog pravilnika.
�lan 74.
Svi transformatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti
osigurani od preoptere�enja bimetalnim okida�ima, relejima ili za�titom
od povi�enja temperature.
Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti za�ti�eni od preoptere�enja
ako su za�ti�ena pojedina strujna kola koja napaja.

�lan 75.
Transformatori se ne moraju �tititi od preoptere�enja ako su ispunjeni
slede�i uslovi:
1) ako su prik�u�eni potro�a�i takve prirode da ne moNJe do�i do
preoptere�enja transfromatora;
2) ako snaga naponskog transformatora nije ve�a od 1000 VA;
3) ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju.
�lan 76.
Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu kojim
se uprav�a imati termi�ke releje, okida�e ili za�titu od pove�anja
temperature, u svim fazama koje deluju na njegov motorni za�titni prekida�
ili sklopnik.
Od preoptere�enja se moNJe �tititi i grupa motora koja �ini tehnolo�ku
celinu, tako da zastoj pojedinog motora ili cele grupe tehnolo�ki
bude istovremen.
�lan 77.
Termi�ki releji ili okida�i koji su optere�eni strujom motora
direktno (primarni � za nazivni zalet) ili preko strujnih transformatora
(sekundarni � za te�ki zalet) moraju biti pode�eni najvi�e na nazivnu
struju motora.
Izuzetno, ure�aji iz stava 1. ovog �lana mogu biti pode�eni na struju
motora razli�itu od nazivne ako je to odre�eno uputstvom.
Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida kra�e od
vremena rada, tako da se ure�aj ne moNJe ohladiti na temperaturu okoline,
za�tita od preoptere�enja pode�ava se na vrednost manju od In, dok se pri
isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida duNJe od vremena rada
za�tita od preoptere�enja moNJe podesiti na vrednost ve�u od In.
�lan 78.
Motori snage do 2 kW ili ja�ine struje do 4A za�ti�uju se od preoptere�enja
i od kratkog spoja top�ivim osigura�ima ili za�titnom
sklopkom.
Kod pojedina�no kompenziranih motora releji ili okida�i moraju
biti pode�eni na smanjenu struju koju prouzrokuje komepnzacija.
�lan 79.
Isprav�iva�i se za�ti�uju od preoptere�enja na na�in propisan odredbama
ovog pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane
za donjenaponsku stranu transformatora primenjuju na isprav�enu stranu
isprav�a�a.
Pretvara�i (jednoarmaturni ili grupa) za�ti�uju se od preoptere�enja
u dovodu na na�in propisan odredbama ovog pravilnika za elektri�ne
rotacione ma�ine, a u odvodu na na�in propisan odredbama ovog pravilnika
za transformatore, odnosno isprav�a�e.
577
37

�lan 80.
Za za�titu otpornika od preoptere�enja moNJe se koristiti za�tita
od pove�anja temperature.
Ostali potro�a�i �tite se od preoptere�enja, ako za to postoji potreba,
otpornicima, reostatima i dr.
13. Za�tita od kratkog spoja
�lan 81.
Za�titni prekida�i, odnosno top�ivi osigura�i, koji se koriste kao
za�tita od kratkog spoja, moraju imati rasklopnu mo� ve�u od maksimalne
vrednosti struje tropolnog kratkog spoja koja se moNJe o�ekivati na mestu
ugradnje. Za�titni prekida�i, odnosno top�ivi osigura�i moraju sigurno
isk�u�ivati i najmanju struju �istog dvopolnog kratkog spoja.
Ako za�titni prekida� nije gra�en za prekidanje maksimalne struje
kratkog spoja, ispred njega se moraju ugraditi osigura�i odgovaraju�e
rasklopne snage. Ako nisu primenjeni strujni ograni�iva�i kao za�tita od
kratkog spoja, top�ivi i osigura�i odgovaraju�e rasklopne snage moraju se
ugraditi ispred za�titnog prekida�a i u slu�aju da �ti�eni ogranci nisu
gra�eni za tako veliku vr�nu vrednost udarne struje kratkog spoja ili tu
ulogu mora preuzeti prthodni prekida�.
�lan 82.
Najvi�a struja tropolnog kratkog spoja koja se moNJe o�ekivati u nekoj
ta�ki mreNJe izra�unava se prema obrascu:
1 1 � U
,
Ikm 204------------------------3 � Zmin
gde je:
� struja tropolnog kratkog spoja u kA;
Ikm
U � nazivni napon u kV;
Zmin � minimalni prividni otpor mreNJe do te ta�ke u W/fazi.
Prividni otpor mreNJe ili impedansu Z treba izra�unavati od mesta
za koje se provodi prora�un za maksimalne pogonske kapaciteta izvora i
transformatora, i to za vreme predvi�ene eksploatacije, na osnovu minimalne
vrednosti impedanse mreNJe koja se moNJe o�ekivati.
Minimalna struja �istog dvopolnog kratkog spoja, koja se moNJe o�ekivati
u nekoj ta�ki mreNJe, izra�unava se prema obrascu:
0 8 � U
= ---------------------
Ikn2
,
� Z
max
gde je:
Ikn - dvopolna struja kratkog spoja u kA;
U � nazivni napon mreNJe u kV;
Zmax � maksimalna impedansa mreNJe do najuda�enije ta�ke ogranka za
koji ra�unamo struju kratkog spoja koja se o�ekuje u pogonskim uslovima
rada u W/fazi;

0,8 � faktor koji uzima u obzir samo pove�ani radni otpor provodnika
kabla kod pogonske temeprature u odnosu na raspoloNJive podatke
za temperaturu od 20 oC.
Pri prora�unu maksimalne impedanse treba ra�unati sa minimalnim
kapacitetima izvora i transformatora koje treba o�ekivati u slu�aju smanjenog
kapaciteta eksploatacije ili minimalne rezerve usled kvarova.
Smanjenje struje kratkog spoja zbog elektri�nog luka ne prora�unava se ako
mreNJa ispunjava uslove iz �lana 68. za primenu za�titnih ure�aja u samo
dve faze. Ako mreNJa ne ispunjava uslove iz �lana 68, kao minimalna struja
kratkog spoja uzima se polovina izra�unate vrednosti dvopolne struje
kratkog spoja prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8.
�lan 83.
Kablovi i provodnici �tite se od kratkog spoja strujnim osigura�ima
ili drugim za�titnim napravama, koje moraju biti postav�ene na po�etku
kabla, odnosno provodnika u pravcu napajanja.
Pod strujnim osigura�ima, u smislu stava 1. ovog �lana, podrazumevaju
se nadstrujni okida�i ili releji za�titnih prekida�a, kao i top�ivi
osigura�i.
�lan 84.
Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odre�uje
se tako da izra�unata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude manja od
nazivne struje strujnih osigura�a pomnoNJene sa faktorima navedenim u tabeli
5.
Tabela 5.
Najmanji faktor nazivne strujne za�tite
Nazivne struje top�ivih osigura�a
Broj Vrsta za�tite do od 100 preko
100 A do 200 A 200 A
1 Brzi ulo�ci 3 3,5 4
2 Spori ulo�ci 5 5 6
3 Nadstrujni okida�i � � 1,3
�lan 85.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom top�ivi
osigura�i, ako su namenjeni kao za�tita od kratkog spoja, moraju biti odabrani
prema tabeli 6. Prilikom upotrebe za�titnih prekida�a, minimalna
struja dvopolnog kratkog spoja mora biti 1,5 puta ve�a od vrednosti
na koju su pode�eni brzi nadstrujni prekida�i, odnosno releji.
Najve�a nominalna struja top�ivih osigura�a, zavisno od struje dvopolnog
kratkog spoja, navedena je u tabeli 6.
U rudnicima ug�a i u pogonima ugroNJenim poNJarom mogu se upotreb�avati
samo top�ivi ulo�ci osigura�a, koji pri najmanjoj struji dvopolnog
kratkog spoja prekidaju kratak spoj u vremenu najduNJe od 1 s.
37*

�lan 86.
Strujni osigura�i u donjem i gornjem naponskom delu me�ovitih
mreNJa mogu se, radi selektivne za�tite od kratkog spoja, stepenovati u
vremenima prekidanja, s tim da vreme usporenog prekidanja u jednoj jami
moNJe iznositi najduNJe 3 s.
Tabela 6.
Brzi top�ivi ulo�ci Spori top�ivi ulo�ci
Najmanja struja Maksimalne
dvopolnog kratkog nazivne vrednosti
spoja ulo�ka
AA
Najmanja struja Maksimalne
dvopolnog kratkog nazivne vrednosti
spoja ulo�ka
AA
7 210 2
13 419 4
20 629 6
34 10 55 10
53 15 83 15
75 20116 20
103 25 163 25
154 35 217 35
245 50 385 50
282 60 445 60
396 80 584 80
520 100 770 100
662 125 1035 125
880 160 1310 160
1160 200 1860 200
1330 225 2090 225
1590 260 2420 260
1920 300 2850 300
2240 350 3470 350
2880 430 4510 430
3550 500 5250 500
4260 600 6540 600
�lan 87.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom struja kratkog
spoja mora biti prekinuta najduNJe 1 s, s tim da usporenje moNJe iznositi
najduNJe 1,5 sekundu u slu�aju selektivnog prekidanja kratkog spoja.
�lan 88.
Kratki spoj u kablovima provu�enim kroz glavno okno pri nazivnom
naponu preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporenja.

�lan 89.
Transformatori se �tite od struje kratkog spoja transformatora na
dovodnoj strani ili sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom
koji je na po�etku za�ti�en od kratkog spoja, onda se ova za�tita moNJe
koristiti za za�titu transformatora.
Transformatori se �tite od struje kratkog spoja top�ivim osigura�ima
ili za�titnim prekida�em sa nadstrujnim okida�ima ili relejima,
ali tako da pri kratkom spoju na jednom od odvoda za�tita transformatora
ne deluje tako dugo dok predvi�eni osigura�i ne prekinu taj kratki spoj.
Vremensko usporenje delovanja za�tite transformatora ne sme biti duNJe
od 0,6 s.
Za�tita od kratkog spoja moNJe se postaviti u zajedni�kom dovodu za
vi�e transformatora ako je time svaki transformator za�ti�en od delovanja
kratkog spoja.
�lan 90.
Naponski transformatori snage do 1 000 VA �tite se od struje kratkog
spoja na donjenaponskoj strani.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog �lana, naponski transformatori ne
moraju biti za�ti�eni od struje kratkog spoja ako je merni transformator
proizveden kao otporan prema struji kratkog spoja.
�lan 91.
Strujno kolo neposrednog napajanja elektri�nih rotacionih ma�ina
�titi se od struje kratkog spoja motornim za�titnim prekida�em sa brzim
nadstrujnim okida�ima, odnosno relejima ili top�ivim osigura�ima, tako
da za�tita od struje kratkog spoja ne deluje na pu�tanje ma�ine u rad, ili
ekvivalentnim elektronskim ure�ajima.
�lan 92.
Ako se elektri�ne rotacione ma�ine �tite od struje kratkog spoja
brzim nadstrujnim (magnetskim) okida�ima ili relejima, motorski
za�titni prekida� ili sklopnik mora imati rasklopnu mo� ve�u od najve�e
struje na mestu ugradnje.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 1. ovog �lana, ispred sklopke, prekida�a
ili sklopnika ugra�uju se top�ivi osigura�i.
Ako se elektri�ne rotacione ma�ine za�tite od struje kratkog spoja
okida�ima, odnosno relejima, oni moraju biti pode�eni tako da deluju �im
struja pre�e vrednost struje uk�u�ivanja motora, a struja �istog dvopolnog
kratkog spoja koja se moNJe o�ekivati na tom mestu mora biti najmanje 1,5
puta ve�a od vrednosti prema kojoj su pode�eni okida�i, odnosno releji.
�lan 93.
Ako se elektri�ne rotacione ma�ine �tite od struje kratkog spoja
top�ivim osigura�ima, upotreb�avaju se brzi tromi ili kombinovni ulo�ci
(posebni rudni�ki), koji su do veli�ine struje uk�u�ivanja motora
tromi, a preko te veli�ine brzi. Nazivna vrednost osigura�a mora od

govarati nazivnoj snazi motora, s tim da osigura�i odgovaraju za�titi od

struje kratkog spoja na na�in propisan odredbama ovog pravilnika.
Pri isprekidanom pogonu sa trajanjem perioda ispod 4 min nazivna
struja osigura�a moNJe biti jednaka najvi�e 1,2-strukoj vrednosti kvadrata
srednje vrednosti ja�ine struje.
�lan 94.
Kondenzatori snage moraju biti za�ti�eni od delovanja kratkog
spoja. Ako se kondezatori upotreb�avaju kao pojedina�na komepnzacija
motora, onda se smatraju za�ti�enim od struje kratkog spoja zajedni�kom
motornom za�titom motora ili zajedni�kim top�ivim osigura�ima, pri
�emu za�tita mora biti pode�ena prema vrednosti kompenzirane struje.
Kod kondenzatora za grupnu komepnazaciju svakoj bateriji mora se
dodati posebna za�tita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se za�titni
prekida�i, ali se mogu upotrebiti i top�ivi osigura�i.
�lan 95.
Isprav�a�i i pretvara�i �tite se od struje kratkog spoja na dovodnoj
i odvodnoj strani, tako da pri kratkom spoju ne do�e do o�te�enja
isprav�a�kih elemenata.
�lan 96.
Ostali elektri�ni potro�a�i snage ispod 4 kW smatraju se za�ti�eni
od struje kratkog spoja ako je mesto prik�u�ka za�ti�eno od kratkog
spoja.
14. Elektri�ne ma�ine, transformatori, kondezatori, isprav�a�i i
akumulatori
�lan 97.
Elektri�ne ma�ine, transformatori, kondezatori, isprav�a�i i
akumulatori moraju biti za�ti�eni od dodira delova pod naponom,
prodora stranih tela i pra�ine i od ulaska vode mehani�kom za�titom
najmanje IP 43, prema propisima o jugoslovenskim standardima.
Elektri�ne ma�ine, transformatori, kondezatori, isprav�a�i i
akumulatori moraju biti postav�eni tako da imaju odgovaraju�e hla�enje,
da su osigurani od preoptere�enja i kratkog spoja i da su osigurani od mehani�kih
o�te�enja ako nisu gra�eni za te�ke uslove rada u rudniku (zatrpanost
i dr.).
Pri ugradnji elektri�nih ure�aja u prostore sa temperaturom
okoline iznad nazivne, pogonsko optere�enje mora biti smanjeno na odgovaraju�u
vrednost prema tehni�kom uputstvu.
�lan 98.
Elektri�ne rotacione ma�ine na radili�tima (otkop i priprema)
moraju biti otporne na mehani�ke o�te�enja.
Svaka elektri�na ma�ina mora biti prik�u�ena i za�ti�ena od
preoptere�enja i kratkog spoja preko odgovaraju�eg sklopnog aparata.

Ako se ma�ina napaja strujom savit�ivim kablom, kabl se mora uvesti

u prik�u�ni ormar�i� kroz odgovaraju�u trubastu uvodnicu koja spre�ava
da se kabl preo�tro savija i o�te�uje.
�lan 99.
Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju
biti zatvorene izrade, s tim da delovi pod naponom ve�im od 50 V budu
za�ti�eni od dodira spo�a. Odredba iz stava 1. ovog �lana ne primenjuje se
na transformatore u zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama i
na transformatore sme�tene u sklopne ormare sa ure�ajima za isk�u�enje
transformatora sa naponom preko 50 V na gornjoj naponskoj strani.
Izuzetno od stava 1. ovog �lana, u slu�aju nuNJde transformatori se,
osim mernih naponskih transformatora, mogu isk�u�ivati i da�inski.
U podzemnim prostorijama upotreb�avaju se samo suvi transformatori.
Suvi transformatori se postav�aju na svako mesto pod slede�im
uslovima:
1) da budu za�ti�eni od udara transportnih sredstava;
2) da se na mestu postav�anja ne sakup�a voda;
3) da ku�i�ta transformatora budu uda�ena od boka rudarske prostorije
najmanje 200 mm.
�lan 99a.
Postoje�i u�ni transformatori mogu se upotreb�avati samo u komorama
izra�enim od negorivog materijala, a novi se ne smeju ugra�ivati.
Komora transformatora mora biti zatvorena, ali i ventilirana ulaznom
vazdu�nom strujom kroz posebne ventilacione otvore. Ventilacioni
otvori moraju se sami od sebe nepropusno zatvoriti kad se u komori razvije
vatra, tako da komora ostane bez ventilacije i nepropusno zatvorena.
Vrata i otvori komore moraju biti izvedeni tako da se spo�a mogu lako
nepropusno zatvarati bez o�te�enja vrata, poklopaca, otvora i naprava namenjenih
u te svrhe. Uvodi kablova u komoru moraju biti nepropusni, npr.
zaptiveni peskom ili glinom.
U�ni transformatori se moraju postaviti iznad sabirne jame za skup�anje
i odvo�enje u�a, iz koje se ono moNJe odstraniti. Sabirna jama mora
biti tolike zapremine da primi celu koli�inu u�a iz transformatora,
uzimaju�i u obzir da je jama punjena krupnim kamenjem radi lak�eg hla�enja
eventualno zapa�enog u�a. Gornji sloj punjenja sabirne jame, koji se sastoji
od sitnog �unka, mora biti debeo najmanje 20 cm, a zrna �unka ne smeju
biti ve�a od 30 do 50 mm.
U neposrednoj blizini komore transformatora mora se nalaziti aparat
za ga�enje poNJara prouzrokovanog elektri�nom strujom. �egova izrada
mora odgovarati upotrebi u podzemnim prostorijama. Pred samom komorom
moraju se nalaziti sanduk sa peskom i lopata.
U�ni transformator sme�ten u komori mora se automatski isklopiti
sa napona �im se komora nepropusno zatovri. Za transformatore
snage do 110 kVA automatsko isklapanje moNJe biti zamenjeno signalizacijom
nepropusnog zatvaranja i isklapanjem transformatora sa napona rukom
sa spo�ne strane komore.
U�ni transformatori mogu se upotreb�avati samo sa konzervatorom
u�a radi odu�ke i moraju biti postav�eni tako da se spo�a moNJe lako

videti nivo u�a. Pored toga mora postojati mogu�nost uzimanja probnih
uzoraka u�a. U�ni transformator snage do 1 000 VA mora biti gra�en i postav�en
tako da se nivo u�a moNJe u svako doba lako ispitati.
U�ni transformatori snage iznad 200 kVA moraju biti snabdeveni
�Bucholz� relejima koji na sklopku deluju sa strane napajanja ili kontaktnim
termometrima, odnosno termi�kim sondama koje transformator
isk�u�uju kad prekora�i dozvo�enu temperaturu.
�lan 100.
Kod transformatora za napajanje kola signalizacije, uprav�anja, dojave
i malog napona (sigurnosni) ne sme do�i do preskoka gornjeg napona na
namotaj donjeg napona.
�lan 101.
Kondenzatori mogu biti punjeni samo nezapa�ivim sredstvima koja se
mogu upotrebiti u podzemnim prostorijama.
Kondenzatori se mogu upotreb�avati samo ako njihova struja praNJnjenja
ne uti�e na strujna kola ure�aja sigurnosti.
�lan 102.
U slu�aju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora automatski
prilagoditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije do�e
do pove�anja napona za vi�e od 5%.
�lan 103.
Kondenzatori se posle isk�u�enja moraju bezopasno isprazniti.
�lan 104.
U podzemnim prostorijama nije dozvo�ena upotreba isprav�a�a sa
u�em.
�lan 105.
�elije stalnih akumulatorskih baterija moraju biti izolovane
prema okviru, a okvir prema zem�i, s tim da se mogu upotreb�avati samo
izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju provod�ivi.
Upotreba akumulatora sa delovima od celuloida nije dozvo�ena u
podzemnim prostorijama.
15. Sklopna postrojenja, razvodna postrojenja i elektri�ne
pogonske prostorije
�lan 106.
Ku�i�ta sklopnih aparata, razvodnih ure�aja i prik�u�nih ormari�a
moraju biti za�ti�ena od dodira delova pod naponom i prodora
stranih tela, pra�ine i vode, a prema odgovaraju�im propisima o jugoslovenskim
standardima.

Sklopni aparati moraju biti osigurani od mehani�kog o�te�enja, moraju

imati odgovaraju�e hla�enje i moraju biti elektri�ni za�ti�eni od
preoptere�enja i kratkih spojeva i, po pravilu, instaliraju se u ulaznoj vazdu�noj
struji.
�lan 107.
Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se
sastoji od jednog ili vi�e aparata, mora imati rastav�a�ku napravu, odnosno
sklopni aparati ili vi�e njih, pomo�u kojih se moNJe sigurno odvojiti
od napona radi izvo�enja radova ili intervencije u beznaponskom stanju. Za
sklopne i razvodne ure�aje sa vi�e dovoda, u neposrednoj blizini u svakom
dovodu mora biti postav�ena rastav�a�ka naprava.
Svaki sklopni i razvodni ure�aj koji prati radili�te menjaju�i, po
potrebi, mesto, ako ima vi�e od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni
aparat kojim se moNJe isklopiti i odvojiti od napona pod teretom. U hodnicima
sa nagibom do 15� sklopni aparat moNJe biti uda�en najvi�e 100 m, a
pri nagibu ve�em od 15� � najvi�e 25 m od �ela radili�ta.
�lan 108.
Kod prekida�a i kod sklopnih i razvodnih ure�aja nazivnog napona
preko 1 000 V, koji se nalaze van zatvorenih elektri�nih pogonskih prostorija,
rastav�a�i u dovodu moraju biti blokirani prekida�em iza sebe.
Prekida�i, u�inski rastav�a�i i rastavne sklopke, kao i top�ivi
osigura�i nazivnog napona ve�eg od 1 000 V moraju u neposrednoj blizini
imati i rastav�a� protiv povratnog napona koji im omogu�ava postizanje
beznaponskog stanja.
Odredba stava 2. ovog �lana ne primenjuje se na sklopke i prekida�e
koji se izvla�enjem odvajaju od napona, kao i na top�ive osigura�e ispred
naponskih transformatora grani�ne snage 1 000 VA.
�lan 109.
Vrata sklopnih i razvodnih ure�aja, zatvorene izrade napona preko
1000 V i postav�ena van elektri�nih pogonskih prostorija moraju biti
konstruisana i montirana tako da je njihovo otvaranje mogu�e samo u isklop�enom
stanju i da kada su otvorena ne mogu do�i u slu�ajan dodir sa naponom.
�lan 110.
Svi sklopni ure�aji, kao �to su prekida�i, sklopke, rastav�a�i itd.
ne smeju se slu�ajno uk�u�iti (npr. padom predmeta, zaru�avanjem, potresanjem
itd.) i moraju biti lako pristupa�ni.
�lan 111.
U podzemnim delovima rudnika upotreb�avaju se bezu�ni ili malou�ni
sklopni aparati i bezu�ni ostali elektri�ni ure�aji, osim u�nih
napu�ta�a.

a) nadzor ure�aja s jedne strane v) nadzor ure�aja s obe strane

b) posluNJivanje ure�aja s obe strane g) posluNJivanje ure�aja s jedne strane
Slika 3
�lan 112.
Neoklop�eni sklopni ure�aji postav�aju se samo u zatvorenim
elektri�nim pogonskim prostorijama u koje je pristup dozvo�en samo
stru�nom osob�u, a van takvih prostorija upotreb�avaju se samo oklop�eni
i zatvoreni sklopni ure�aji.
�lan 113.
Sklopni i razvodni ure�aji moraju biti pristupa�ni za posluNJivanje
i odrNJavanje.
Sklopni i razvodni ure�aji smatraju se pristupa�nim ako su postav�eni
prema slici 3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8.
Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog ure�aja koji su u pogonu pod
naponom moraju prema zem�i imati razmake prema tabeli 9.
Tabela 7. Minimalno potrebni razmaci za posluNJivanje i nadzor
Oklop�eni i zatvoreni ure�aji
Razmak
prema
slici
Otvoreni ure�aji u
zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama
U zatvorenim
elektri�nim pogonskim
prostorijama
Slobodno u podzemnim
prostorijama
Napon mreNJe
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vi�e
(m)
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vi�e
(m)
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vi�e
(m)
a 0,8 0,8
b 1,2 1,4
c 0,8 1,0
d 1,0 1,2
0,6 0,8 0,6 1,0
0,8 1,2 0,6 1,3
0,81,0 � �
0,61,0 � �

Tabela 8 . Najmanji dozvo�eni me�usobni razmak neizolovanih delova pod naponom

Za I s po d
Pogonski napon u (kV) 1 1 3 6 10
Minimalni dozvo�eni razmak (mm) 40 15 60 75 90
Razmak izme�u delova pod naponom razli�itih mreNJa, kao i izme�u
delova iste mreNJe, ako je mogu� njihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne
napone ve�e od 1 000 V i moNJe biti uve�an za 20% razmaka navedenih u tabeli
8.
�lan 114.
Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim
elektri�nim prostorijama koji nisu za�ti�eni od dodira postav�aju se u
pristupnom prostoru (prolazu) najmanje 2,5 m iznad tla, a delovi pod naponom
ve�im od 1 000 V moraju biti za�ti�eni od direktnog dodira prema odredbama
ovog pravilnika.
�lan 115.
Ako se sklopni aparati ili osigura�i mogu posluNJivati samo pri
otvorenim vratima razvodnog po�a, odnosno sklopnog ure�aja, preko poluge,
ili pomo�u kle�ta i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke
mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza vrata mora postojati dopunska
za�tita od slu�ajnog dodira na kojoj mora biti napisano vidno upozorenje
na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za posluNJivanje.
Uda�enost ovih ure�aja za za�titu delova pod naponom od ure�aja pod
naponom data je u tabeli 9. Vrednosti navedene u tabeli ne primenjuju se za
po�a sa izvla�ivim prekida�ima na kolicima, kod kojih je za�titom od
prevod�ivih materijala onemogu�en slu�ajan dodir delova pod naponom.
Tabela 9.
Za I s po d
Pogonski napon u (kV) 1 1 3 6 10
Minimalni dozvo�eni razmak (mm) 70 45 90 105 120
�lan 116.
Kod ure�aja sa nazivnim naponom od 1 000 V i vi�e, kod kojih �irina
vrata iznosi vi�e od pola zida ormara, vrata moraju imati mreNJom za�ti�en
prozor za posmatranje, ili iza vrata moraju biti druga vrata od metalne
mreNJe, ili se konstrukcijom ormara mora onemogu�iti dodir sa
delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon prethodno ne isk�u�i.
Sklopni i razvodni ure�aji moraju biti gra�eni tako da je pri radu na
jednom od isk�u�enih delova (po�a) isk�u�ena mogu�nost slu�ajnog dodira
sa susednim delovima pod naponom.
Ormari i kosturi sklopnih i razvodnih ure�aja moraju biti gra�eni
od materijala otpornog prema vatri.

�lan 117.
Rasklopna snaga elemenata sklopnog i razvodnog ure�aja mora odgovarati
rasklopnoj snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moNJe nastupiti
na tom mestu.
�lan 118.
U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sklopne ure�aje sa ugra�enim
elementima nazivnog napona preko 1 000 V moraju se navesti podaci o
rasklopnoj snazi i najve�oj struji kratkog spoja za koju su naprav�eni.
�lan 119.
Pri naponu ve�em od 1 000 V upotreb�avaju se samo merni ure�aji prk�u�eni
na sekundarna kola mernih transformatora, pri �emu sekundarna
kola moraju u jednom polu biti uzem�ena.
�lan 120.
Blokiranjem elektri�nih sklopnih i razvodnih ure�aja ne sme se eliminisati
njihovo delovanje.
�lan 121.
Trjano pri�vr��enim natpisima mora biti ozna�eno kome delu
mreNJe ili pogonskom sredstvu pripadaju sklopni aparat i prik�u�ci na
razvodne ure�aje. Natpis koji ozna�ava sistem �elija mora biti vid�iv
kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao i sa zadnje strane sistema.
U rudnicima ug�a i u pogonima ugroNJenim poNJarom moraju biti vid�ivo
nazna�eni mesto pode�avanja kratkospojnih okida�a i vrednosti ja�ine potrebne
nazivne struje osigura�a i drugih za�titnih elemenata.
Kod razvodnih ure�aja napona manjeg od 1 000 V svaki razvod mora biti
vidno ozna�en svojim oznakama, a na razvodnom ure�aju moraju biti vid�ivo
ozna�eni osnovna funkcija razvoda, tok energije i stanje.
Goli vodovi i sabirnice razvodnih ure�aja napona ve�eg od 1 000 V moraju
biti ozna�eni odgovaraju�im bojama.
�lan 122.
Steza�ke za prik�u�ak uzem�enja na metalni oklop na svakoj �eliji
razvodnog ure�aja napona ve�eg od 1 000 V moraju biti odgovaraju�e dimenzionisane,
pristupa�ne i �vrste.
Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postrojenja (plo�e,
okviri ili ormari) koji nisu pristupa�ni sa zadnje strane moraju se
prik�u�ivati s prednje strane. Kablovi i vodovi kod metalnih plo�a provode
se kroz pojedine otvore na plo�i samo uz upotrebu za�titnih �aura od
izolacionog materijala.
�lan 123.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom uvo�enje gib�ivih
kablova i vodova u razvodna i sklopna postrojenja izvodi se preko
za�titne trubaste uvodnice kojom spre�ava njihovo o�tro savijanje i
o�te�enje. Trubasta uvodnica mora biti zaptivena, ne sme propu�tati pra�inu
i prskaju�u vodu i mora �tititi vod od zatezanja i uvijanja.

�lan 124.
Elektri�ni ure�aji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu �tetu
moraju se postaviti u zatvorene elektri�ne pogonske prostorije.
Zatvorene elektri�ne pogonske prostorije moraju biti kao takve
ozna�ene i stalno zak�u�ane. K�u� od tih prostorija smeju imati samo
stru�no osposob�ena lica za rukovanje elektri�nim ure�ajem. Na vratima
mora biti istaknuto upozorenje da je neovla��enim licima ulaz strogo
zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje napona ve�e od 1 000 V, na
vratima se mora nalaziti tablica sa upozorenjem na visoki napon.
�lan 125.
Pri svakom elektri�nom postrojenju gde postoji opasnost od poNJara
postav�aju se vatrogasni aparati u sveNJoj vazdu�noj struji u blizini prilaza.
Aparati moraju biti gra�eni za ga�enje poNJara u jami i za ga�enje poNJara
na elektri�nim postrojenjima.
U otvorenim i zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama ne
smeju se drNJati u�a ili druge lake zapa�ive te�nosti, odnosno materijali
koji se lako pale.
U svakoj elektri�noj pogonskoj prostoriji sa prekida�ima ili drugim
ure�ajima sa ukupnom zapreminom u�a preko 50 l moraju biti priprem�eni
pesak, lopata i vatrogasni aparat za ga�enje poNJara.
�lan 126.
U zatvorenoj ili otvorenoj elektri�noj pogonskoj prostoriji pored
uprav�a�kog dela elektri�nog ure�aja mora biti postav�ena jednopolna
�ema sa uputstvom za rukovanje elektri�nim ure�ajima. Ako je jednopolna
�ema nacrtana spo�a na samom ure�aju, onda ne mora biti posebno istaknuta
u otvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama.
Elektri�ni ure�aji na radili�tima moraju biti izvedeni kao prenosivi
ili pokretni.
16. Aparati za sklapanje i za�titu
�lan 127.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom upotre�avaju se samo
sklopni aparati koji se sklapaju u svim polovima.
Izuzimaju se slede�i sklopni aparati:
1) prekida�i i sklopke za postrojenja vozne NJice sa povratnim vodom
preko �ina;
2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa
nazivnim naponom do 65 V;
4) sklopke u uprav�a�kim strujnim kolima;
5) ugra�ene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih
sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko
sredstvo moNJe biti u svim polovima isklop�eno u neposrednoj blizini
preko druge sklopke ili odvojeno utika�em;

6) uprav�a�ke sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih

motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini
koja isklapa u svim polovima;
7) sklopke rasvetnih i signalnih ure�aja u oknu (kod izvozne ma�ine
i sl.), ako su ure�aji na napojnoj strani u svim polovima isklop�eni;
8) samosigurna strujna kola.
�lan 128.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom prekida�i sa
magnetskim okida�ima ili relejima moraju se blokirati posle okidanja
radi kratkog spoja kako se prekida�, odnosno za�titna sklopka (samo zapor
kratkospojnih okida�a ili releja) ne bi mogla bez posebne intervencije
ponovo uk�u�iti. Pri izvedbi automatske selektivne za�tite sa automatskom
proverom mesta kratkog spoja moNJe se izvesti automatsko ponovno
uklapanje.
Prekida�i i sklopke postav�aju se tako da se usled udara, potresa,
pada krovine i sl. ne mogu sami uklopiti.
�lan 129.
Kod sklopnih aparata sa da�inskim uprav�anjem navoji uklopnih
magneta ili uklopni elementi u nulovanim mreNJama moraju biti spojeni
tako da se preko eventualnog zem�ospoja uprav�aju�ih vodova ne mogu
uklopiti. U neuzem�enim mreNJama kapacitivna struja mreNJe mora biti
ograni�ena tako da magneti sklopnika ili uklopni elementi ne mogu stupiti
u dejstvo, a da nastupom zem�ospoja do�e do trenutnog isklopa pogona.
�lan 130.
Kod sklopnika i za�titnih prekida�a s radnim naponom ispod 1 000 V
moNJe se upotreb�avati samozapor prije ponovnog uk�u�enja, a posle
isk�u�enja do koga je do�lo delovanjem za�tite.
Uprav�anje sklopke ili prekida�i sa radnim naponom od 1 000 V
(uprav�ane sa mesta ili da�inski) moraju imati samozapor koji spre�ava
ponovno uklapanje posle automatskog isklapanja zbog delovanja za�tite sve
dok se zapor ne oslobodi.
�lan 131.
U elektri�nim postrojenjima sa nazivnim naponom preko 1 000 V upotreb�avaju
se samo jasno vid�ivi rastav�a�i kod kojih je mogu�e sigurno
rastav�anje strujnog kola u svim polovima.
�lan 132.
Kod razli�itih sklopnih ure�aja uprav�anje se vr�i pokretima istog
pravca, s tim da taj pravac na ure�ajima mora biti jasno ozna�en.
�lan 133.
Sklopni aparati uronjeni u u�e ne mogu se postav�ati u jamu.

�lan 134.
Okida�i i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termi�kim
i dinami�kim optere�enjima kratkog spoja na mestu ugradnje.
�lan 135.
Malou�ni sklopni aparati smeju se puniti samo u�em koje odredi
proizvo�a�.
�lan 136.
Upu�ta�i i otpornici moraju biti postav�eni tako da je omogu�eno
potrebno odvo�enje toplote.
Upu�ta�i sa otporima u u�u, osim napu�ta�a kojima pri trajnom pogonu
temperatura u�a ne moNJe narasti vi�e od 100�S moraju imati ugra�en
aparat koji se automatski isk�u�uje ako temperatura u�a dostigne 100�S.
U rotorskim upu�ta�ima za jednofazne i za trofazne motore ne sme
se prekinuti rotorsko kolo preko upu�ta�a. Ako do�e do prekida rotorskog
kola preko upu�ta�a, uk�u�ivanjem za�titnog otpora rotorsko
strujno kolo motora mora ostati stalno zatvoreno.
�lan 137.
Utika�ke naprave, osim utika�kih naprava nazivnog napona do 220 V i
sa nazivnom strujom do 25 A naizmeni�no ili 6 A istosmerne struje, blokiraju
se rastav�anjem ili spajanjem kontaktnih delova glavnih provodnika
samo u neoptere�enom stanju ili rastav�anjem ili spajanjem pomo�u alata
ili k�u�a.
Za prik�u�ak prenosivog tro�ila upotreb�avaju se samo uti�nice sa
za�titnim vodom. Za�titni vod se spaja pre spajanja glavnih vodova, a rastav�a
posle spajanja glavnih vodova.
Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utika�i za razli�ite napone,
u utika�ku kutiju stav�aju se samo utika�i istih nazivnih napona. Za svaki
nazivni napon mora postojati posebna vrsta utika�ke kutije namenjena
samo za utika�e tog napona.
�lan 138.
Radi za�tite od dodira, za�ti�eni kontaktni delovi utika�ke naprave
za punjenje akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a
neza�ti�eni na odvod, s tim da se utika� ne sme slu�ajno odvojiti od uti�nice.
�lan 139.
Utika�i za razli�ite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se stav�ati
u uti�nicu drugih nazivnih napona.
�lan 140.
Top�ivi osigura�i koji se ne mogu menjati u beznaponskom stanju moraju
biti izra�eni i postav�eni tako da se bez opasnosti mogu zameniti odgovaraju�im
pomo�nim sredstvom.
Delovi nareza top�ivih osigura�a sa narezom i glavom za uvrtanje,
osim osigura�a koji se nalaze na mestima na kojima se moNJe pojaviti
povratni napon, moraju biti prik�u�eni na odvod struje.
U osigura�e se stav�aju samo originalni ulo�ci, sa jasnom oznakom
da li su brzi, tromi ili specijalni rudni�ki (kombinovani sa nazna�enom
nazivnom strujom). Osigura�i moraju biti ispravni, snabdeveni odgovaraju�om
glavom (poklopcem), neo�te�enim za�titnim staklom u njoj i odgovaraju�im
posebnim vijkom koji onemogu�ava upotrebu ve�e nazivne
struje.
17. Osvet�enje
�lan 141.
Za stalno elektri�no osvet�enje mogu se koristiti svi poznati
izvori svetlosti.
Za signalizacione svrhe sa trenutnim ga�enjem svetlosti upotreb�avaju
se izvori svetlosti sa kratkim vremenom ga�enja i pa�enja.
�lan 142.
Izvori svetlosti, osim fluorescentnih sveti�ki u obliku cevi koje
se upotreb�avaju u potpuno zatvorenim pogonskim prostorijama, moraju
biti za�ti�eni prozirnim ku�i�tem ili njegovim delom koji osigurava
mehani�ku za�titu sveti�ke najmanje IP 44.
Rasvetna armatura, osim rasvetne armature postav�ene stalno na visini
od 2,5 m u permaniziranim prostorijama, kao i signlanih natpisa i
signalnih svetala (semafora) mora biti za�ti�ena �eli�nom mreNJom od
NJice preseka najmanje 3 mm i otvora najvi�e 10 cm.
�lan 143.
Dovodni provodnici u samoj sveti�ci moraju biti izolovani izolacijom
otpornom prema unutra�njoj temperaturi sveti�ke.
Elektri�ni provodnici u kablu ne smeju biti optere�eni sopstvenom
teNJinom sveti�ke ili prik�u�nog kabla, a sveti�ka svojom teNJinom ne
sme optere�ivati kabl.
Prik�u�ni kabl koji se pri�vr��uje na sveti�ku ne sme biti o�te�en
eventualnim zatezanjem.
18. Osvet�enje napajano iz mreNJe
�lan 144.
Elektri�na mreNJa za osvet�enje mora biti galvanski odvojena od
ostale elektri�ne mreNJe i napajana iz posebnog transformatora za osvet�enje.
Transformator se moNJe napajati iz mreNJe do 1 000 V nazivnog napona,
s tim da se na njega ne sme prik�u�iti pogonski motor, osim
prenosnog ru�nog elektri�nog alata i instalacija signalizacije.
Rasvetno postrojenje moNJe se napajati naponom do 220 V prema zem�i.
Ako je rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotreb�ena samo
izolovana grla �iji su spo�ni delovi izra�eni potpuno od izolacionog
materijala, rasvetno postrojenje prik�u�eno na istosmernu mreNJu moNJe se
napajati naponom ve�im od 220 V prema zem�i.

�lan 145.
Napon rasvete u rasvetnoj mreNJi ne moNJe odstupati od nazivnog
napona vi�e od 5%, nezavisno od promene napona u napojnoj mreNJi.
�lan 146.
Strujno kolo osvet�enja mora biti osigurano od kratkog spoja. U
osigura�ima se mogu upotreb�avati samo ulo�ci koji deluju brzo bez usporavanja.
Nazivna struja za�titnog ure�aja iznosi najvi�e 15 A kod istosmerne
struje, a 25 A kod naizmeni�ne struje.
�lan 147.
Sveti�ke i pribor moraju biti izolovani najmanje za radni napon
250 V.
Za nazivni napon ve�i od 50 V upotreb�avaju se samo grla koja odgovaraju
propisima o jugoslovenskim standardima za sveti�ke.
Za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima koriste
se grla najmanje E14 i V15, s tim da se manja grla mogu koristiti samo za
signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima nazivnog napona
manjeg od 50 V.
Grla sveti�ke sa sijalicom sa NJarnom niti u stanici za punjenje
akumulatorskih baterija, osim u stanici za punjenje malih baterija, moraju
se za�tititi od odvijanja sijalice.
Malim baterijama, u skladu sa ovim pravilnikom, smatraju se baterije
koje prilikom punjenja uzimaju najvi�e 0,5 kW snage (nazivna struja
punjenja x nazivni napon punjenja).
�lan 148.
Za rasvetna strujna kola koriste se pokretni kablovi sa bakarnim
provodnicima najmanjeg preseka 2,5 mm2, kao i provodnici preseka 1,5 mm2,
ako su posebno mehani�ki za�ti�eni od o�te�enja (npr. u za�titnoj cevi)
ili ako se nalaze u zatvorenim pogonskim prostorijama, odnosno perma-ni-
ziranim jamskim prostorijama.
U zajedni�kom kablu za osvet�enje mogu se postaviti i provodnici za
bezbaterijsku telefoniju, kao i ostali pomo�ni provodnici za da�insko
uprav�anje i signalizaciju ako njihov eventualni spoj sa rasvetnim vodovima
ne moNJe prouzrokovati �tetu na materijalu ili dovesti u opasnost
osob�e od napona gre�ke.
�lan 149.
Rasvetna instalacija nazivnog napona iznad 50 V mora biti za�ti�ena
ure�ajem koji isklapa napon u kablu kad izolacija rasvetne mreNJe
padne ispod vrednosti propisane �lanom 29. ovog pravilnika.
�lan 150.
Ako se rasvetna instalacija povremeno preme�ta ili produNJava, potrebno
je umetnuti odgovaraju�i broj utika�kih spojnica radi lak�eg preme�tanja
instalacije, s tim da se posle svake druge armature moNJe
umetnuti po jedna utika�ka naprava.
593
38

�lan 151.
Kao za�titno uzem�enje rasvetne mreNJe nazivnog napona ve�eg od 50
V koristi se mreNJa op�teg uzem�enja pogonske trafostanice iz koje se
napaja ta rasvetna mreNJa.
b) Osvet�enje napajano iz vozne NJice postrojenja elektri�ne vu�e
�lan 152.
Ako je napojni vod kra�i od 5 m, u slu�aju prik�u�enja sveti�ki na voznu
NJicu postrojenja rudni�ke elektri�ne vu�e postav�aju se strujni
za�titni ure�aji. Osigura�i se postav�aju neposredno na prik�u�ak na voznu
NJicu.
Kod sveti�ki prik�u�enih na voznu NJicu postrojenja elektrovu�e sa
povratnim vodom preko �ina, ne sme se kao za�titni vod uptoreb�avati
vod kroz koji te�e struja.
�lan 153.
Rasvetno postrojenje prik�u�eno na voznu NJicu, koje nije isk�u�ivo
namenjeno voznom pogonu, moNJe se prik�u�iti na voznu NJicu samo na istom
horizontu, pri �emu duNJina voda od vozne NJice iznosi najvi�e 50 m.
Kod rasvetnog postrojenja prik�u�enog na voznu NJicu �iji je napojni
vod duNJi od 10 m stav�a se sklopni aparat, neposredno iza prik�u�ka na
voznu NJicu, tako da se napojni vod moNJe isklopiti sa napona.
�lan 154.
Kod sveti�ki prik�u�enih na voznu NJicu postrojenja elektrovu�e sa
povratnim vodom preko �ina uzem�eni vod kojim proti�e struja moNJe biti
poloNJen slobodno i neizolovan, na uda�enosti od najmanje 1,5 m od �ina.
Vod mora biti izra�en od materijala otpornog prema mehani�kim naprezanjima
i hemijskom uticaju. Ako se kao vod koristi pocinkovana �eli�na
traka, njen presek mora iznositi najmanje 50 mm2, a deb�ina najmanje 2,5 mm.
v) Turbo-sveti�ke pokretane komprimiranim vazduhom
�lan 155.
Turbo-sveti�ke imaju sopstveni generator elektri�ne energije, pokretan
komprimiranim vazduhom, koji mora davati nazivni napon izvora
svetlosti pri radnom pritisku od 3,5 bara.
Turbo-sveti�ke nazivnog napona ve�eg od 50 V moraju prestati da daju
napon ako se povredi za�titno staklo, odnosno prozirna za�tita, ili ako
sveti�ke izgube nepropusnost, tj. ako mehani�ki budu o�te�ene.
�lan 156.
Kod sveti�ki sa sijalicom sa NJarnom niti napon moNJe iznositi
najvi�e 24 V, a kod fluorescentnih izvora svetlosti napon moNJe iznositi
120 V, s tim da nazivni napon moNJe iznositi najvi�e 120 V.

�lan 157.
Svaka turbo-sveti�ka ili grupa takvih sveti�ki mora biti spojena
sa mreNJom komprimiranog vazduha preko posebnog sabirnika od najmanje
5 l, koji sluNJi za odvajanje kondenzovane vode iz komprimiranog vazduha i
mora imati slavinu za odvod vode.
g) Osvet�enje na lokomotivama
�lan 158.
Lokomotive se napajaju elektir�nom energijom za osvet�enje iz pogonske
energije same lokomotive, iz posebnog akumulatora ili iz vozne
NJice.
�lan 159.
Lokomotiva mora imati reflektore sa obe strane u pravcu voNJnje i
oni, po pravilu, imaju po dva svetla, i to:
1) glavno svetlo za osvet�enje pruge, koje na uda�enosti od 35 m daje
osvet�enost od 4 lx i
2) pomo�no svetlo, koje ne sme bacati mlaz svetlosti da�e od 5 m i
daje osvet�enost od 2 lx.
�lan 160.
Nazivni napon izvora svetlosti na lokomotivama ne sme biti ve�i od
220 V, a po pravilu, iznosi 24 V.
Kao izvor svetlosti na lokomotivama koriste se samo sijalice sa
NJarnom niti otporne prema tre�enju i sa bajonet-grlom.
�lan 161.
Elektri�na instalacija na lokomotivama mora biti dvopolno izolovana,
a kod nazivnog napona osvet�enja iznad 50 V svi metalni delovi koji
nisu pod naponom moraju se spojiti sa masom lokomotive.
Strujno kolo za osvet�enje lokomotive mora biti posebno osigurano
odgovaraju�im osigura�ima koji se postav�aju na pristupa�nom mestu u
kabini voza�a.
�lan 162.
Svetlo za svaki pravac voNJnje posebno ili istovremeno za oba pravca
mora paliti odgovaraju�im sklopnim ili preklopnim aparatima iz kabine
voza�a.
�lan 163.
Razvodne kutije i sklopni aparati moraju biti u za�titi IP 54.
d) Individualno osvet�enje
�lan 164.
Kao izvor elektri�ne energije za ru�ne ili naglavne rudarske akumulatorske
sveti�ke koriste se samo elektri�ni akumulatori.
Naglavne rudarske sveti�ke moraju ispunjavati uslove utvr�ene propisom
o jugoslovenskom standardu za naglavne rudarske sveti�ke.
38*

Za ru�ne ili naglavne akumulatorske sveti�ke koriste se samo sijalice

sa NJarnom niti i sa bajonet-podnoNJjem i grlom, s tim da su oba
kontakta izvedena na dno podnoNJja.
Za ru�ne ili naglavne akumulatorske sveti�ke mogu se upotreb�avati
sijalice s navojem, s tim da moraju biti osigurane od odvrtanja.
Sijalice s navojem moraju imati najmanje 25 lx pri nominalnom naponu umanjenom
za 10% i moraju goreti najmanje 400 h uz nazivni napon.
�lan 165.
Ru�ne rudarske sveti�ke, ru�ni reflektori i naglavne sveti�ke,
koji se prilikom svakog punjenja moraju otvarati moraju biti snabdevene
magnetskim zatvara�em, tako da se ne mogu otvoriti bez elektromagnetske
naprave.
Naglavne rudarske sveti�ke �iji se akumulatori pune kroz samu sveti�ku
moraju biti zatvorene tako da se ne mogu otvoriti bez upotrebe specijalnog
alata ili naprave.
Elektrolit akumulatora za rudarske sveti�ke, ru�ne ili naglavne ni
u kom poloNJaju ne sme izlaziti iz akumulatora.
�lan 166.
Akumulator za rudarske ru�ne ili naglavne sveti�ke mora imati
najmanje takav kapacitet da posle 12-satnog normalnog optere�enja odgovaraju�om
sijalicom napon akumulatora ne padne ispod nazivnog napona za
vi�e od 10% kod olovnog akumulatora, a 25% kod nikal-kadmijumovog akumulatora.
�lan 167.
Strujno kolo naglavne sveti�ke mora biti osigurano osigura�em od
kratkog spoja.
�lan 168.
U naglavnim rudarskim sveti�kama spoj akumulatora i sveti�ke se
moNJe izvesti specijalnim savit�ivim i mehani�ki otpornim kablom (gajtanom).
�lan 169.
Naglavna rudarska sveti�ka mora pored normalnog svetla imati i
pomo�no svetlo, bilo da sijalica ima dva vlakna ili da sveti�ka ima dve
sijalice. Pomo�no svetlo mora sa punim akumulatorom da svetli najmanje
24 sata, uz smanjeni intenzitet svetlosti.
19. Lampara za akumulatorske sveti�ke
�lan 179.
Lampara mora biti sme�tena u blizini okna ili ulaza u jamu, odnosno
od odstojanju od najvi�e 1 000 m, a najmanje 10 m. Za privremene radove sveti�ke
mogu donositi iz udanjenije lampare ako broj sveti�ki nije ve�i od
20, i ako korisnik sveti�ki napu�ta jamu za najvi�e 10 sati nakon �to mu
se izda sveti�ka.

�lan 171.
Lampara mora biti dobro osvet�ena i ventilirana tako da se spre�i
opasna koncentracija izdvojenog gasa prilikom punjenja baterija i mora
imati potrebne prostorije za odrNJavanje, popravke, pripremanje i sme�tanje
sveti�ki.
U jednoj prostoriji lampare moNJe se drNJati samo jedna odre�ena vrsta
sveti�ki, npr.:
1) sveti�ke sa olovnim akumulatorom;
2) sveti�ka sa nikal-kadmijumovim akumulatorom.
�lan 172.
Isprav�a�ki ili pretvara�ki ure�aj za punjenje akumulatorskih sveti�ki
mora se nalaziti u dobro ventilisanom prostoru, da ne bi bio izloNJen
parama elektrolita. U�ni isprav�a�i moraju biti postav�eni u
posebnu prostoriju.
�lan 173.
Lampare za akumulatorske rudarske sveti�ke moraju imati slede�e
prostorije, i to:
1) za prijem, �i��enje, pripremanje elektrolita i nalivanje akumulatora;
2) za sme�tanje i izdavanje sveti�ki;
3) za punjenje akumulatora, odnosno sveti�ki;
4) za rukovodioca lampare, ako ima vi�e od 1000 sveti�ki;
5) za prijem, odrNJavanje i izdavanje aparata za indikaciju rudni�kih
gasova i oksida, kao i pripremnu radionicu za popravku.
Kod lampara za samoposluNJivanje prostorija iz ta�. 2. i 3. stav 1. ovog
�lana mogu biti zajedni�ke.
�lan 174.
Temperatura u lampari ne sme biti niNJa od + 10�C. Lampara se
zagreva na jedan od slede�ih na�ina:
1) grejanjem toplom vodom ili parom;
2) grejanjem toplim vazduhom sa elektri�nim aerotermima, koji se nalaze
van lampare, a dobijaju sveNJ vazduh sa mesta koje nema veze sa lamparom.
�lan 175.
Lampare se moraju odrNJavati potpuno �iste i zabranjeno je u njima drNJati
ma kakve predmete koji ne spadaju u opremu ili pribor potreban za
normalan rad lampare.
Stavovi na kojima se sveti�ke �iste, poprav�aju i pune elektrolitom,
odnosno na kojima se sveti�ke otvaraju, moraju biti posebno ventilirani
odozgo naniNJe ili u ravni stola.
materijal (krpe) za �i��enje elektri�nih sveti�ki treba posle upotrebe
staviti u limene sanduke sa poklopcem.
�lan 176.
Lampara mora biti snabdevena protivpoNJarnim sredstvima.

�lan 177.
Samospasioci se sme�taju posebno u prostoriju lampare.
�lan 178.
Stolovi, odnosno mesta za punjenje akumulatora moraju biti snabedevena
instrumentima kojima se kojima se kontroli�e ispravnost punjenjea
sveti�ki, odnosno akumulatora.
U lamparama za samoposluNJivanje svako mesto punjenja mora imati
instrument za odre�ivanje intenziteta punjenja i stanja nabijenosti akumulatora.
�lan 179.
Iz lampare se moNJe izdati samo potpuno ispravna sveti�ka, a neispravna
sveti�ka se mora odstraniti i staviti me�u neispravne.
�lan 180.
U svakoj lampari treba na vidnom mestu da budu istaknuta uputstva za
rukovanje odnosnom vrstom sveti�ki, kao i natpisi o zabrani pu�enja, upotrebe
vatre i upotrebe ma�ina koje izbacuju iskru.
20. Signalni ure�aji
�lan 181.
Signalni ure�aji se napajaju iz izvora koji je galvanski odvojen od
elekt�nergetske mreNJe.
Najve�i dozvo�eni napon za signalne ure�aje je 220 V, s tim da se pri
naponu preko 50 V primenjuje za�tita od dodira i opasnih dodirnih napona.
�lan 182.
Strujna kola signalnih ure�aja, osim strujnih kola u kojima struja
kratkog spoja nije ve�a od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora nije
ve�a od trajnog optere�enja kabla ili voda, �tite se od kratkog spoja, a izvor
napajanja od preoptere�enja.
�lan 183.
Vodovi tehnolo�ki razli�itih singalnih ure�aja vode se istim kablom
samo ako je u slu�aju gre�ke osigurana ispravnost signalizacije.
Lokalni telefonski vod transportnog postrojenja moNJe biti postav�en
u signalnom kablu transportnog postrojenja ako telefonski ure�aj
svojim radom ili pozivom ne moNJe ni u slu�aju gre�ke uticati na signalne
ure�aje. Ostali telefonski vodovi ne postav�aju se u signalnom kablu
transportnog postrojenja.
�lan 184.
Davaju�i ure�aj signalnog postrojenja (npr. dugme) mora biti instalisan
tako da se onemogu�i slu�ajno davanje signala.

�lan 185.
Ure�aji signalnog postrojenja moraju biti u odgovaraju�oj za�titi IP
54. Ure�aji signalnog postrojenja mogu se otvarati samo odgovaraju�im k�u�em
ili alatom.
Ako ure�aj ima vi�e od dva prik�u�na mesta, prik�u�ni delovi svih
ure�aja moraju biti ozna�eni prema odredbama ovog pravilnika.
�lan 186.
Na mestu davanja signala mora postojati kontrola datog signala ili
odre�eni ure�aj koji signalizira prekid u strujnom krugu dava�a.
�lan 187.
Prik�u�ni delovi signalnih strujnih kola moraju se odvojiti od
ostalih strujnih energetskih kola tako da se normalnom upotrebom alata
ne mogu me�usobno spojiti.
�lan 188.
Signalni ure�aji mogu se uzem�iti na op�tu mreNJu za�titnog
uzem�enja elektr�nergetske mreNJe.
Kao za�titni vod za�titnog uzem�enja koristi se metalni omot sa
metalnim opletom kabla. Sam metalni oplet kabla ne sme se uptreb�avati
kao za�titni vod.
�lan 189.
Signalni ure�aj za svaku rudni�ku izvoznu ma�inu ili izvozni vito u
niskopu, kojima se voze �udi, mora biti napajan iz posebnog transfromatora
na koji ne sme biti prik�u�en nikakvo drugo tro�ilo.
Signalizacija postrojenja kojima se ne voze �udi moNJe se napajati i
iz rasvetne mreNJe.
�lan 190.
Instalacija signalnih ure�aja transportnih postrojenja kojima se
voze �udi mora biti za�ti�ena posebnim kontrolnicima od opadanja
izolacije signalne mreNJe, bez obzira na to da li je signalna mreNJa napajana
istosmernom ili naizmerni�nom strujom,kao i ure�ajima koji upozoravaju
na sniNJenje nazivnog napona signalizacije preko 10% i vi�e.
U slu�aju pada izolacije signalne mreNJe ispod 20 W/V nazivnog
napona ili pada napona preko 10% nazivnog napona, mreNJa se isk�u�uje. U
slu�aju trenutnog pada napona, mreNJa se ne isk�u�uje.
�lan 191.
Instalacija signalnih ure�aja izvoznih postrojenja kojima se prevoz
�udi mora biti izvedena armiranim kablovima. Za signalne ure�aje
transportni ure�aji kojima se ne voze �udi ili koji sluNJe samo za produb�ivanje
okna ili niskopa mogu se koristiti pokretni kablovi sa gumenom
ili plasti�nom izolacijom.

�lan 192.
Signalni ure�aji izvoznih postrojenja kojima se prevoze �udi moraju
ispunjavati uslove odre�ene propisom o tehni�kim normativima pri prevozu
�udi i materijala oknima rudnika.
�lan 193.
Signalni ure�aji mogu se napajati iz rasvetne mreNJe samo ako napon
osvet�enja u slu�aju kvara rasvetne mreNJe ne moNJe poremetiti proces
signalizacije.
rasvetna mreNJa moNJe se koristiti za signalizaciju, s tim da se
u tom slu�aju koristi i za osvet�enje.
Signalizacija moNJe biti ugra�ena u sklopni sistem da�inskog
uprav�anja samo pod uslovom da se u slu�aju eventulanog kvara na signalnom
ili uprav�aju�em kolu mogu isk�u�iti samo da�inski uprav�ani ure�aji,
odnosno pogon.
�lan 194.
Za izvo�enje signalnih instalacija sa naponom iznad 24 V koriste se
izolovani kablovi prema odredbama ovog pravilnika.
Za davanje signala moNJe se koristiti specijalni kabl u kome se zakretanjem,
odnosno savijanjem kabla ili pritiskom na kabl izaziva me�usobno
spajanje provodnika, bez upotrebe posebnih davaju�ih ure�aja.
21. Dojavni ure�aji
�lan 195.
Rudni�ke telefonske centrale moraju biti izvedene tako da je mogu�e
ispravno posluNJivanje svih javmskih aparata prik�u�nih na centralu, s
tim da se i pri zauzetosti pojedinih kombinacija mora obezbediti prijem
istovremenih veza.
Rudni�ke i nadzemene telefonske centrale, ako su na njih prik�u�eni
telefonski aparati podzemnih prostorija, moraju raditi najmanje 10 h posle
prekida napajanja iz elektrotenergetske mreNJe. U slu�aju napajanja iz posebnog
izvora mora postojati uvek 100% rezervne energije.
�lan 196.
Glavna telefonska centrala sa izlazom na op�tu telefonsku mreNJu
van podru�ja rudnika ne sme da se postav�a u podzemne prostorije.
�lan 197.
Prema napajanju, u podzemnim prostorijama koriste se slede�i
sistemi telefonske mreNJe:
1) sa lokalnom baterijom � �LB�
2) sa centralnom baterijom sa posluNJivanjem � �CB�
3) sa automatskim biranjem i centralnom baterijom � �CBA�
4) telefonija bez baterije � �BB�
5) radio-telefonija � �RB�.

�lan 198.
Telefonija bez baterija moNJe se upotreb�avati samo kao nevezani
ogranak glavne telefonske mreNJe ili kao jedina telefonska mreNJa u
rudniku.
�lan 199.
Telefonski aparati se postav�aju svuda gde to zahteva sigurnost
�udi i sigurnost pogona rudnika (npr.: crne stanice, glavna razvodna i
sklopna postrojenja, glavne trafostanice, glavni jamski ventilatori,
glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta za grupu radili�ta ili
za vaNJnija radili�ta, mesto gde se rukuje eksplozivom, dispe�erski centri
sigurnosne sluNJbe, energetike ili transporta, raskrsnice, NJelezni�ke
stanice, mesta u rejonima koja su u susedstvu poNJarnih po�a i sl.).
Na prometnim mestima (npr. NJelezni�ke stanice, raskrsnice) na
kojima nije instaliran telefon moraju biti postav�eni natpisi sa oznakom
pravca i uda�enosti do najbliNJeg telefonskog aparata.
�lan 200.
Na mesta na kojima je zbog buke oteNJano telefonsko sporazumevanje,
telefonski aparati postav�aju se u zatvorene kabine ili u za�titne otvorene
zaklone.
Za�titni otvoreni zaklon izra�uje se od materijala koji apsorbuju
buku. Telefonski aparati montirani u za�titnim otvorenim zaklonima
moraju imati, pored mikrotelefonske kombinacije, i pomo�nu slu�alicu.
�lan 201.
Telefonski aparati u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene
izrade i sa za�titom najmanje IP 44.
�lan 202.
Pozivni ure�aj telefonskog aparata mora davati prodoran signal. U
prostorijama sa intenzivnom bukom pozivni signal mora delovati na posebno
jak signalni ure�aj sa najmanje 90 dB na 1 m uda�enosti, koji se uklapa
sa pozivnim znakom, a isklapa tek podizanjem mikrotelefonske kombinacije
ili posebnim delovanjem na signalne ure�aje. Pozivni signal posle
toga mora biti u stanju da opet uklapa signalni ure�aj u slu�aju prim�enog
pozivnog signala.
�lan 203.
Telefonske linije u podzemnim prostorijama izvode se kao dvoNJilne
i izolovane prema zem�i, i to:
1) stalne linije u glavnim hodnicima i povremeno stalne linije � armiranim
kablom koji mora po�injati i zavr�avati u odgovaraju�oj razvodnoj
kutiji;
2) prenosne ili povremene linije i prik�u�ci pojedinih telefona
stalnog karaktera � savit�ivim kablom i izolacijom od gume ili
plasti�ne mase.
Pojedini spojevi, razvodi i ogranci u telefonskim razvodnim kutijama
izvode se posebnim spojkama, mostovima i sl., tako da se kablovski

prik�u�ci ne moraju dirati, s tim da se mostovi, spojke i sl. mogu potpuno

odvajati od svih NJila kabla bez diranja u kablovske prik�u�ke.
�lan 204.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene izrade, mehani�ke za�tite
najmanje IP 44, sa poklopcima koji se mogu otvarati samo pomo�u alata.
Za prostore ugroNJene eksplozivnom atmosferom razvodne kutije za
telefonsku mreNJu moraju imati mogu�nost odvajanja od napona svake linije.
22. Prenosiva pogonska sredstva
�lan 205.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilago�ena
promeni poloNJaja. Ona mogu biti ugra�ena na druga postrojenja ili posebno
izvedena kao sklopne i razvodne baterije koje prate radili�te odnosno
ostala prenosiva postrojenja.
�lan 206.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom, prenosiva pogonska
sredstva za nazivni napon ve�i od 220 V prik�u�uju se samo savit�ivim
kablovima. Ako se savit�ivi kabl za vreme pogona pomi�e ili je u
pogonu izloNJen naro�itom mehani�kom o�te�enju, a poloNJen je bez mehani�ke
za�tite, mora se za�tititi kontrolnom napravom koja isk�u�uje napon
sa kabla i spre�ava njegovo uk�u�enje pod napon, i to u slu�aju:
1) prekida za�titnog provodnika, pove�anja otpora ili prekida
kontrolnog voda, zbog lo�ih spojeva u steza�kama ili uti�nicama;
2) kratkog spoja izme�u kontrolnog provodnika i za�titnog uzem�enja;
3) mehani�kog o�te�enja kabla spo�a, pri �emu se konstrukcijom kabla
mora osigurati da prvenstveno do�e do pojava opisanih u ta�. 1) i 2)
ovog �lana.
Kontrolna naprava (kontrolnik kabla) ne sme dozvoliti uklop
napona ako kablovska elektri�na izolacija ne iznosi najmanje 100 W/V nazivnog
napona.
�lan 207.
Ako su prenosiva pogonska sredstva sa nazivnim naponom iznad 50 V
do 220 V, a telefonski ure�aji i induktorski signalni ure�aji napona iznad
65 V, koji se za vreme pogona preme�taju ili se upotreb�avaju na otkopima,
odnosno u otkopnim hodnicima, i prenosni aparati za vulkaniziranje
sa nazivnim naponom iznad 50 V, galvanski odvojeni od energetske mreNJe,
moraju se za�tititi kontrolnom napravom, koja ih �titi od napona gre�ke,
odnosno od opadanja izolacije odvojene mreNJe, pre uklopa i za vreme
pogona.
�lan 208.
Napojni savit�ivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava koji se
pomi�u pod naponom mogu se prik�u�iti na prenosna pogonska sredstva i
uti�kom napravom, s tim da se na kraju kabla nalazi uti�nica, a na pogonskom
sredstvu utika�.
Kod prenosivih sredstava snage 1,2 kW utika�ka naprava se moNJe prik�u�iti
na jedan od krajeva voda, ali ne na pogonska sredstva kod kojih

nema potrebe za odvajanjem kabla. Odse�ci savit�ivog kabla za prenosna

pogonska sredstva spajaju se samo pomo�u utika�ke naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vi�e njih me�usobno �vrsto
povezanih napajaju se posebnim vodom, s tim da se sa tog voda, kao i sa samih
prenosnih ure�aja ne smeju izvoditi ogranci.
MreNJa koja napaja prenosiva ili ru�na pogonska sredstva deli se na
manja strujna kola koja se napajaju iz posebnih transformatora ili pretvara�a
preko utika�ke naprave.
�lan 209.
Prenosiva pogonska sredstva koja se za vreme pogona mogu pokretati
ili prenositi ili odgovaraju uslovima za promenu mesta moraju biti
snabdevena da�inskim uprav�anjem napona do 50 V kojim se sa svakog radnog
mesta i u svako doba ure�aj moNJe isklopiti sa pogonskog napona.
Ova odredba se ne odnosi na ru�ne sveti�ke i pogonske sredstva kod
kojih struja sluNJi za zagrevanje.
Glavni vodovi u dovodu pogonskih sredstava sa nazivnim naponom iznad
220 V na otkopima moraju posle isklapanja biti bez napona.
Uprav�aju�a strujna kola u savit�ivim vodovima, koji se u pogonu povla�e
ili prenose i sadrNJe samo provodnike za uprv�anje, kao i strujna
kola ru�nih sveti�ki mogu se napajati samo naponom do 50 V.
Uprav�aju�e strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti
izvedeno tako da se pri prekidu uprav�aju�eg strujnog kola ure�aj isklapa
od napona, a pogonski motori moraju ispunjavati uslove iz �lana 129. ovog
pravilnika.
Uprav�a�ko strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti
kategorisano kao strujno kolo koje ne dozvo�ava uklapanja prenosnog pogonskog
sredstva u slu�aju kratkog spoja u uprav�a�kom strujnom kolu i koje
dovodi do isklapanja prenosnog pogonskog sredstva u slu�aju prekida ili
kratkog spoja u uprav�a�kom strujnom kolu.
�lan 210.
Ru�ne sveti�ke moraju biti spojene sa izvorom struje (napajanja)
pomo�u utika�ke naprave. Ako se ru�ne sveti�ke upotreb�avaju u prostorijama
akumulatorskih baterija, za�titna mreNJa sveti�ki oblaNJe se izolacionim
materijalom.
�lan 211.
Svako strujno kolo prenosivog osvet�enja napajanog iz mreNJe sa
naponom preko 50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mreNJe i posebno
osigurano od opadanja otpora izolacije ispod 20 W/V. Nazivni napon
napajanja preko 220 V nije dozvo�en.
�lan 212.
U instalaciji prenosivog osvet�enja napona iznad 50 V do 220 V svaka
druga armatura mora biti rastav�iva utika�kom napravom, a kablovi i
provodnici spojeni samo utika�kom napravom.

�lan 213.
Ru�ni elektri�ni alat, greja�i kablovske mase i lemilice mogu se
napajati strujom napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivanje
strujom napona do 1 000 V.
�lan 214.
Pogonska sredstva u otklopnim hodnicima i posebno provetravanim
otkopnim pripremama, sa nazivnim naponom ve�im od 1 000 V moraju biti
za�ti�ena kontrolnikom kojim se prouzrokuje isklapanje napona u napojnom
vodu u slu�aju njegovog mehani�kog ili elektri�nog o�te�enja. U
slu�aju stalne ugradnje dovodnog voda u posebno provetravane otkopne
hodnike, ne mora se postaviti kontrolnik ni posle zavr�etka radova.
23. Kablovi i vodovi
�lan 215.
Goli i neizolovani vod moNJe se upotreb�avati samo kao vozna NJica,
za�titni vod u elektri�nim i zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama
i kao sabirnica i spojni provodnik u sklopnim i razvodnim postrojenjima
sa nazivnim naponom od 1 000 V i preko 1 000 V.
Ako metalna armatura kabla nije obavijena kontraspiralom i ako svi
njeni elementi nisu sigurno i �vrsto galvanski vezani, metalna armatura se
ne sme koristiti kao za�titni vod. Za�titni provodnik mora biti sastavni
deo kabla. Presek za�titnog provodnika u kablu mora biti jednak preseku
faznih NJila kod kablova sa bakarnim provodnikom do 10 mm2, a kod ve�ih
preseka, presek za�titnog provodnika mora iznositi najmanje 10 mm2 .
Ako je elektri�na otpornost nose�eg uNJeta kod samonosivih kablova,
manja ili jednaka elektri�noj otpornosti faznih NJila za preseke do 10
mm2, odnosno ako je jednaka elektri�noj otpornosti bakarnog provodnika
preseka 10 mm2 za fazne provodnike preseka preko 10 mm2, nose�a NJila se
moNJe koristiti kao za�titni vod.
�lan 216.
Kablovi i izolovani provodnici moraju ispunjavati uslove utvr�ene
propisom o jugoslovenskim standardima za kablove i izolovane vodove za
energetske kablove u rudnicima.
�lan 217.
Ako je za�titni provodnik u kablu izolovan, on mora biti obojen
NJuto-zelenom bojom.
Kod konstrukcije gde je za�titni provodnik u poluprovodnoj gumi
crne boje, provodnik mora biti ozna�en belom �tampanom trakom celom
duNJinom i kroz ovaj provodnik ne sme proticati pogonska struja.
Pogonskom strujom, u skladu s ovim pravilnikom, ne smatra se struja
kontrolnog, mernog i uprav�a�kog strujnog kola.
�lan 218.
Ako se provodnik troNJilnog kabla koristi kao vod za uzem�enje,
njegova izolacija mora biti zelene ili crne boje.

�lan 219.
Za stalno poloNJene kablove koriste se armirani kablovi ili
kablovi sa za�titnim provodnikom postav�enim koncentri�no oko jezgra
kabla ili oko svakog provodnika posebno.
�lan 220.
Gumeni ili plasti�ni spo�ni za�titni sloj (pla�t) kabla mora celom
svojom duNJinom biti trajno obojen, i to:
1) crveno � za kablove radnog napona ve�eg od 1600 V;
2) NJuto-zeleno - kablove radnog napna ispod 1600 V;
3) svetlosivo ili crno � za komandno-signalne ili dojavne kablove;
4) svetloplavo � za samosigurne instalacije.
Crveno obojen spo�ni za�titni sloj kabla i voda moNJe se upotreb�avati
za radni napon do 1600 V ako je na uvodnom i prik�u�nom mestu kabla,
odnosno voda to ozna�eno.
�uto obojeni spo�ni za�titni sloj kabla moNJe se koristiti u
komandno-signalne svrhe ako je na uvodnom i prik�u�nom mestu kabla ozna�eno
da su namenjeni za tu svrhu.
Odredba iz stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na kablove i vodove
koji ne pripadaju samosigurnim strujnim kolima ako su poloNJeni u
elektri�ne pogonske prostorije i ako se nalaze na vozilu ili na ma�ini za
dobijanje supstancije.
�lan 221.
U rudnicima ug�a i pogonima ugroNJenim poNJarom, spo�ni za�titni
omota� kablova mora biti izra�en od samogasive sme�e.
�lan 222.
Spo�ni za�titni sloj (pla�t) kabla mora biti mehani�ki otporan.
Na savit�ivim kablovima spo�ni za�titni sloj (pla�t) mora biti homogen
i otporan prema cepanju i habanju.
�lan 223.
Elementi metalnog omota�a kabla moraju biti me�usobno galvanski
spojeni u celom preseku, i to najmanje na duNJini od 10 pre�nika kabla, s tim
da se metalni omota� ura�unava u presek za�titnog voda.
�lan 224.
Ako su slobodno oka�eni, kablovi i vodovi za polaganje u oknima i
hodnicima sa nagibom preko 50� moraju imati najmanje petostruku sigurnost
u odnosu na optere�enje sopstvenom masom.
Ako je kabl najmanje na svakih 6 m rastojanja rastere�en, odnosno pri�vr��en
mora imati trostruku sigurnost samonosivosti u odnosu na optere�enje
mase slobodno vise�eg kabla.
a) Dimenzionisanje kablova i vodova
�lan 225.
Dozvo�eno strujno trajno optere�enje kablova odre�uje se u zavisnosti
od preseka kabla i temperature okoline prema tabelama 10 i 11.
Odredba iz stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na kablove poloNJene
na me�usobnom rastojanju od najmanje jednog pre�nika kabla.

606
Tabela 10.
Nazivni K a bl o vi t i p a Nazivni K a bl o vi t i p a
presek
provodnika
mm2
GN
0,6/1 kV
A
EpN
0,6/1 kV
A
EpN
3,6/6 kV
A
presek
provodnika
mm2
PP
0,6/1kV
(A)
PHP
3,6/6 kV
(A)
XP; EpP
0,6/1kV
(A)
XHP; EpHP
3,6/6 kV
(A)
1,5 18 24 � 1,5 17,5 � � �
2,5 24 33 � 2,5 24 � � �
4,0 32 44 � 4,0 32 � � �
6 40 55 � 6,0 41 � � �
10 58 79 62 10,0 57 � � �
16 76 104 87 16,0 76 90 96 105
25 99 135 112 25 101 120 130 140
35 122 166 137 35 125 145 160 173
50 149 204 170 50 151 175 195 206
70 188 256 210 70 192 220 247 257
95 226 305 247 95 232 265 305 313
120 260 351 295 120 269 310 355 360
150 295 405 355 150 309 355 407 410
185 337 465 385 185 353 405 469 469
240 415 480 551 553

�lan 226.
Za instalacije na povr�ini rudnika dimenzionisanje kabla vr�i se
prema propisima za izgradnju nadzemnih elektr�nergetskih vodova.
Tabela 11.
Dozvo�eno strujno optere�enje u % vrednostima
Temperatura okoline navedenim u tabeli 10
�
do C
do 1 kV 6 kV
20
25
30
35
40
45
50
106
100
92
85
75
65
53
106
100
93
87
79
71
61
�lan 227.
Presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati za�titi od preoptere�enja
i od kratkog spoja prema tabelama 4. i 5, a kablovi u rudnicima
ug�a i pogonima ugroNJenim od poNJara i prema tabeli 6.
Maksimalno zagrevanje provodnika u kratkom spoju ne sme biti ve�e
od vrednosti datih u tabeli 11a. koloni 2.
Uslov iz stava 2. ovog �lana ispunjen je ako je trajanje kratkog spoja:
2
k
t = ----(s)
2
J
gde je:
t � trajanje kratkog spoja, u s,
J � efektivna vrednost gustine struje kratkog spoja, u A/mm2 ,
k � faktor, �ije su vrednosti date u tabeli 11a, kada je provodnik od
bakra (kolona 3) i aluminijuma (kolona 4)
Tabela 11a.
Vrsta materijala
za izolaciju
Radna temperatura
T1 (�C)
Mah. temperatura
kratkog
spoja
T2 (�C)
Faktor �k� za provodnik
Bakar
(Cu)
Aluminijum
(Al)
1 2 3 4
PVC 70 160 115 75
EPR 90 250 142 93
UPET 90 250 142 93
Silikon-guma 125 250 123 80
Butil-guma 90 220 130 85
Papir 85 200 125 81

�lan 228.
Odre�eni presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati padu napona,
koji ni za jedno tro�ilo ne sme iznositi vi�e od 15% u najnepovo�nijem
slu�aju.
Kao najnepovo�niji slu�aj, u skladu sa ovim pravilnikom, smatra se
pokretanje pogona koji uzrokuje najve�i pad napona uz normalno optere�enje
ostalih tro�ila prik�u�enih na tu trafostanicu, osim ako je tehnolo�ki
redosled pokretanja pojedinih pogona odre�en samim tehnolo�kim
procesom. Pri prora�unu se moraju uzeti u obzir i padovi napona usled induktivne
otpornosti ako iznose vi�e od 10% od vrednosti pada napona
usled radne otpornosti kabla.
�lan 229.
Kablovi i vodovi, osim signalnih i dojavnih vodova i vodova samosigurnih
strujnih kola, moraju imati najmanje slede�e preseke bakarnog
provodnika:
1) pri nazivnom naponu do 1 000 V:
a) stalno poloNJeni kablovi i vodovi u svim podzemnim prostorijama
1,5 m2
b) privremeno poloNJeni kablovi i vodovi u svim podzemnim
prostorijama 2,5 m2
v) privremeno ili povremeno poloNJeni vodovi za uprav�anje
i za�titu, sa vi�e od pet NJila; privremeno ili povremeno poloNJeni
vodovi koji, osim NJila za uprav�anje i za�titu, sadrNJe
i druge NJile; vodovi za ru�ni alat u rudnicima i ma�inskim
i elektri�nim pogonskim prostorijama koje nisu ugroNJene eksplozivnim
gasovima 1,5 m2
2) pri nazivnom naponu ve�em od 1000 V:
a) u zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama 10 mm2
b) u ostalim podzemnim prostorijama 16mm.2
�lan 230.
Za savit�ive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na
kalemove, trajno strujno optere�enje iz tabele 11. smanjuje se prema broju
namotanih slojeva, i to:
prvi sloj na 60%
drugi sloj na 45%
tre�i sloj na 35%
�etvrti sloj na 28%
vi�e od �etiri sloja na 25%.
b) Polaganje kablova i vodova
�lan 231.
Kablovi i vodovi moraju biti poloNJeni tako da ne sme do�i do:
1) torzionog naprezanja i �vora-osmice, pri �emu se kabl odmotava i
namotava tako da se savija samo oko osovine kalema;

2) pritiskanja kabla koje bi mu deformisale presek. Kabl mora biti

slobodno poloNJen ili u�vr��en samo odgovaraju�im kablovskim steza�kama;
3) o�te�enja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze
iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske za�titne mere
da kablovi i vodovi ne padaju (na primer, zasloni).
�lan 232.
PoloNJeni kablovi i vodovi moraju u svako vreme po celoj duNJini
biti pristupa�ni, osim ako im je potrebna posebna mehani�ka za�tita, i
to u slede�im slu�ajevima:
1) ako su kablovi i vodovi duNJine do 10 m;
2) ako kablovi i vodovi prolaze kroz bu�otinu u steni i u ostalim
sli�nim slu�ajevima.
�lan 233.
Izvan zatvorenih elektri�nih pogonskih prostorija nije dozvo�eno
trajno polagati kabl na pod. Kablovi i vodovi moraju biti zaka�eni u
razmacima, po pravilu, od 2 m do 3 m na posebnim kukama i na tolikoj razda�ini
od ure�aja u pogonu da u slu�aju ispadanja sa kuka ne do�e do o�te�enja
kabla, odnosno voda. U elektri�nim pogonskim prostorijama kablovi mogu
biti poloNJeni i u odgovaraju�e kablovske kanale. Na opasnim mestima kablovi
se moraju osigurati od mehani�kih o�te�enja, na primer od vagoneta
ako su poloNJeni u transportnim hodnicima.
Odredba stava 1. ovog �lana ne primenjuju se na kablove za�ti�ene od
spo�a�njih o�te�enja odgovaraju�im kontrolnicima kao ni na kablove namenjene
za bu�ilice.
�lan 234.
Stalno poloNJeni kablovi moraju se pri�vrstiti na razmak od
najvi�e 6 m, i to tako da je kod vi�e paralelnih kablova razmak me�u njima
jednak najmanje pre�niku susednog deb�eg kabla. Kabl se ne sme pri�vrstiti
na elemente opreme koji su izloNJeni potresima, �estom preme�tanju
ili zagrevanju.
�lan 235.
Kablovi i vodovi moraju se oka�iti ili pri�vrstiti tako da se ne
mogu o�tetiti ni deformisati ve�anjem ili pri�vr��ivanjem.
�lan 236.
Kablovi koji prolaze kroz bu�otine, stene, zidove i sl. ne smeju biti
zazidani nego slobodno poloNJeni. Pri uvo�enju kabla u komore, prolazni
otvori moraju biti zaptiveni glinom, peskom ili drugim nezapa�ivim
materijalom. Pri sprovo�enju kablova kroz vrata protiv vode, prolazak kabla
mora biti zaptiven gumom.
�lan 237.
Bri�e se.

�lan 238.
Savit�ivi kablovi koji sluNJe za napajanje elektri�nih ure�aja za
produb�ivanje okna, za odvodnjavanje i sl. moraju se pri�vrstiti na nose�e
�eli�no uNJe.
�lan 239.
Telekomunikacioni, signalni, komandni i dojavni kablovi, kao i
kablovi samosigurnih strujnih kola u stalnim instalacijama moraju biti
uda�eni najmanje 100 mm od drugih energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti
uda�eni najmanje 100 mm od kablova visokog napona. U nedostatku mesta za
sme�taj kablova navedena rastojanja se mogu smanjiti, ali ne smeju biti
manja od 50 mm.
Visokonaponski kablovi polaNJu se, po pravilu, na suprotnu stranu
jamske prostorije od ostalih kablova.
v) Spajanje i prik�u�ivanje kablova
�lan 240.
U slu�aju spajanja ili prik�u�ivanja pojedinih provodnika kablova
spojna mesta se moraju me�usobno trajno i sigurno pri�vrstiti. Za
prik�u�ivanje provodnika upotreb�ava se samo spoj kojim se obezbe�uje da
ne do�e do �tetnih uticaja (vlage, temperature, pra�ine i sl.). Sigurno i
�vrsto spajanje izvodi se pomo�u vijaka, koncentri�nih spojki, klinova,
tvrdim lem�enjem, presovanjem, zavarivanjem ili mekim lem�enjem uz mehani�ko
oja�anje.
�lan 241.
Ako se prik�u�uju provodnici preseka ve�eg od 16 mm2, koristi se odgovaraju�a
kablovska papu�a, s tim da priku��ni element nije predvi�en za
prik�u�ak bez kablovske papu�e.
�lan 242.
Prik�u�no ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora imati
istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prik�u�nom
ili spojnom mestu ne sme biti mehani�ki oslab�en, o�te�en niti mu se
presek moNJe smanjiti.
�lan 243.
Prik�u�na ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak
me�u provodnicima, kao i izme�u njih i ostalih delova bez napona, bude dovo�an
i trajno osiguran.
�lan 244.
Za�titni provodnici u kablu ili vodu moraju na prik�u�nom mestu
biti tako prik�u�eni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom
prinudnom izvla�enju kabla za�titni provodnik bude poslednji razdvojen.
Odredba iz stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na vodove prenosnih
pogonskih sredstava za�ti�enih kontrolnicima i na armirane kablove.

�lan 245.
Kablovi se mogu spajati samo odgovaraju�im spojnim priborom, odnosno
odgovaraju�im postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojnice
moraju biti pri�vr��ene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojnica
mora obezbediti siguran spoj i za�titu provodnika. Proizvo�a� kablova je
duNJan dati uputstvao za montaNJu kablovskih spojnica i zavr�etaka, kao i
za spajanje kablova prilago�enih rudni�kim uslovima.
�lan 246.
Prilikom me�usobnog spajanja kablova sa razli�itom izolacijom,
kojima ne odgovara zajedni�ka zalivna masa, spajanje se izvodi suvo u zatvorenoj
kutiji sa osiguranim vija�nim steza�kama.
�lan 247.
Kablovi i vodovi na radili�tima, osim kablova samosigurnih strujnih
kola spajaju se samo utika�kim napravama ili pomo�u u�vr��enih odgovaraju�ih
ormari�a.
Utika�ke naprave, osim utika�kih naprava nazivnog napona 220 V i
nazivne struje 25 A za naizmeni�nu struju i 6 A za jednosmernu struju, moraju
biti blokirane tako da se kontaktni delovi glavnih provodnika rastav�aju
ili spajaju samo u neoptere�enom stanju, ili tako da je rastav�anje i
spajanje mogu�e samo uz pomo� alata ili k�u�a.
Za prik�u�ak prenosnog tro�ila mogu se upotreb�avati samo utika�ke
kutije sa za�titnim vodom.
MontaNJa za�titnog voda mora se izvr�iti pre spajanja glavnih
vodova, a demontaNJa posle rastav�anja.
Utika� utika�ke kutije ne sme se utaknuti bez za�titnog kontakta.
Kontaktni delovi za�ti�eni od dodira moraju biti za�ti�eni na dovodu.
Utika� mora onemogu�iti odvajanje utika�a od utika�ke kutije.
Nije dozvo�eno postav�anje utika�ke kutije na grlo sijalice.
�lan 248.
Savit�ivi provodnici izolovani gumom sa o�te�enim spo�a�njim
slojem mogu se poprav�ati hladnim ili toplim vulkaniziranjem najvi�e na
pet mesta na duNJini kabla od 50 m.
Popravkom, u smislu stava 1. ovog �lana, smatra se poprav�anje celog
omota�a kabla.
�lan 249.
Savit�ivi kablovi pre�nika ve�eg od 30 mm mogu se savijati na prik�u�nim
uvodnicima po radijusu koji je pet puta ve�i od pre�nika kabla.
�lan 250.
Armirani kabl spaja se sa savit�ivim gumenim kablom preko razvodnog
ormari�a ili na na�in odre�en uputstvom proizvo�a�a. Savit�ivi
kablovi se mogu me�usobno spajati samo sa utika�kom napravom ili preko
zatvorenog razdelnog ormari�a sa osiguranim vija�nim steza�kama.
39*

�lan 251.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom koriste se kablovi i
vodovi navedeni u tabelama 12. i 13.
Tabela 12. Energetski kablovi
Redni
broj Opis konstrukcije Oznaka po
JUS-u
Nazivni
napon u
V
Na�in upotrebe
Podru�je primenjivanja
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog
obeleNJja
1000 Za stalno polaganje
U zatvorenim
elektri�nim pogonskim
prostorijama i
ure�ajima
1.1 Kablovi sa izolacijom
i pla�tom od
termoplasti�ne mase,
prema jugoslovenskom
standardu za energetske
kablove
Pp 00 U zatvornim
elektri�nim pogonskim
prostorijama i
ure�ajima
1.2 Kablovi sa izolacijom
od etilenpropilena
i pla�tom
od termoplasti�ne
mase
EpP 00 U zatvornim
elektri�nim pogonskim
prostorijama i
ure�ajima
1.3 Kablovi sa izolacijom
od umreNJenog
polietilena i pla�tom
od termoplasti�ne
mase
XP 00 U zatvornim
elektri�nim pogonskim
prostorijama i
ure�ajima
2 Kablovi sa za�titnim
provodnikom postav�enim
koncentri�no preko
jezgra kabla
6000 Za stalno polaganje
U podzemnim prostorijama
samo za horizontalno
polaganje,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani�kog
o�te�enja
2.1
2.2
2.3
Kao pod 1.1
Kao pod 1.2
Kao pod 1.3
PP 40
EpP 40
XP 40
3* Kablovi sa za�titnim
provodnikom raspode�enim
oko svake
kablovske NJile
6000 Za stalno polaganje
U podzemnim prostorijama
samo za horizontalno
polaganje,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani�kog
o�te�enja
3.1 Kao pod 1.1 PP 80
(PHP 80)
3.2 Kao pod 1.2 EpP 80
(EpHP 80)
3.3 Kao pod 1.3 XP 80
(XHP 80)

1 2 3 4 5 6
4
4.1
Kablovi sa armaturom
preko unutra�njeg
pla�ta
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od dve
�eli�ne trake
PP 41
EpP 41
XP 41
1000 Za stalno polaganje
Kao pod 3
4.2
4.3
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od pocinkovanih
okruglih
�el�nih NJica i otvorenom
zavojnicom od
�eli�ne trake motanom
u suprotnom
smeru
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od pocinkovanih
p�osnatih
�eli�ih NJica i
otvorenom zavojnicom
od �eli�ne pocinkovane
trake motanom
u suprotnom smeru
PP 44
EpP 44
XP 44
PP 45
EpP 45
XP 45
U podzemnim prostorijama
za horizontalno
i vertikalno
polaganje i na mestima
gde postoje ve�e
visinske razlike,
uk�u�uju�i i metanske
jame
U podzemnim prostorijama
za horizontalno
i vertikalno
polaganje, uk�u�uju�i
i metanske jame
5*
5.1
5.2
5.3
Kablovi sa slabo provod�ivim
slojem
preko provodnika i
preko izolacije i sa
elektri�nom za�titom
oko svake
NJile
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od ove
�eli�ne trake preko
jezgra kabla
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od pocinkovanih
okruglih
�eli�nih NJica preko
jezgra kabla i otvorenom
zavojnicom od pocinkovane
�eli�ne
trake
Kao pod 1.1, 1.2, i 1.3,
sa armaturom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica
preko jezgra kabla i
otvorenom zavojnicom
od pocinkovane
�eli�ne trake
PHP 81
EpPH 81
XHP 81
PHP 84
EpHP 84
XHP 84
PHP 85
EpHP 85
XHP 85
6000
10000
Za stalno polaganje
U podzemnim prostorijama
samo za horizontalno
polaganje,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani�kog
o�te�enja, uk�u�uju�i
i metanske jame
U podzemnim prostorijama
za horizontalno
i vertikalno
polaganje, uk�u�uju�i
i metanske jame
U podzemnim prostorijama
za horizontalno
i vertikalno
polaganje, uk�u�uju�i
i metanske jame
613

1 2 3 4 5 6
6 Te�ki rudarski
kablovi sa izolacijom
na bazi prirodne,
sinteti�ke ili eti-
len-propilenske
gume, sa unutra�njim
pla�tom od gume i
spo�nim pla�tom na
bazi polihloroprenskog
kau�uka (unutra�nji
i spo�a�nji
pla�t mogu da budu
ura�eni u jednom
sloju)
6.1 Kao pod 6, prema jugo-GN 50 750
slovenskim standar-EpN 50
dima za rudarske
kablove
Preme�tanje je U podzemnim prodozvo�eno
po storijama nemetanpotrebi
skih jama i metanskim
jamama I stepena
opasnosti
6.2 Kao pod 6, sa za-GN 55 1000 U podzemnim pro�titnim
provodni-EpN 55 storijama za nepokom
koncentri�no sredno napajanje
postav�enim preko je-raznih ma�ina, urezgra
kabla, prema jugo-�aja i aparata, uk�uslovenskim
�uju�i i metanske jame
standardima za rudarske
kablove
EpN (GN) 55,1 kV
1
2 1� fazni provodnik
3 2 � unutra�nji pla�t
3 � za�titni provodnik
4 4 � spo�ni pla�t
6.3 Kao pod 6, sa za�titnim
provodnikom
koncentri�no
postav�enim oko
svake NJile, uz mogu�nost
ugra�ivanja komandnih
NJila, prema
jugoslovenskim standardima
za rudarske
kablove
EpN (GN) 53,1 kV
GN 53 1000 U podzemnim pro-
EpN 53 storijama za neposredno
napajanje
raznih ma�ina, ure�aja
i aparata, uk�u�uju�i
i metanske jame
1
2
1 � fazni provodnik
3 2 � za�titni provodnik
3 � unutra�nji pla�t
4 4 � spo�ni pla�t

1 2 3 4 5 6
6.4 Kao pod 6, samo sa
skra�enim korakom
pouNJenja NJila prema
jugoslovenskom
standardu za rudarske
kablove
GN 58
EpN 58
750 U podzemnim prostorijama
za napajanje
bu�ilica, uk�u�uju�i
i metanske jame
7 Te�ki rudarski
kablovi kao pod 6
7.1 Kao pod 7, samo �to je GN 60 1000 U podzemnim propreko
izolacije po-EpN 60 storijama za napajanje
stav�en sloj od polu-raznih ma�ina i
provodnog materijala ure�aja, uk�u�uju�i i
i �to je za�titni metanske jame
provodnik obavijen
poluprovodnim materijalom,
prema jugoslovenskim
standardima za rudarske
kablove
EpN (GN) 60,1 kV
1
2
1� fazni provodnik
3 2 � za�titni provodnik
3 � poluprovodni�ka traka
4 4 � spo�ni pla�t
7.2 Kao pod 7, samo �to je GN 61 1000 U podzemnim proza�titni
provodnik EpN 61 storijama za napajanje
pode�en u tri jednaka raznih ma�ina i
dela i postav�en u meure�aja,
uk�u�uju�i i
�uprostorima faznih metanske jame
NJila, prema jugoslovenskim
standardima
za rudarske kablove
EpN (GN) 61,1 kV
1 � fazni provodnik
2 � za�titni provodnik
3 � poluprovodni�ka traka
4 � unutra�nji pla�t
5 � spo�ni pla�t

1 2 3 4 5 6
7.3 Kablovi kao pod 7, sa GN 62 1000 U podzemnim prodva
komandna pro-EpN 62 storijama za napajanje
vodnika i sa jednim raznih ma�ina, bu�iza�titnim
provodnilica
i ure�aja, uk�ukom
obavijenim po�uju�i
i metanske jame
luprovodnim slojem
postav�enim u tre�em
me�uprostoru,
prema jugoslovenskim
standardima za rudarske
kablove
EpN (GN) 62,1 kV
1
2
3 1 � fazni provodnik
4 2� za�titni provodnik
3 � poluprovodna traka
5
4 � unutra�nji pla�t
5 � komandni provodnik
6 6 � spo�ni pla�t
8 Kao pod 6, samo �to je
preko izolacije postav�en
sloj od poluprovodnog
materijala, u me�uprostorima
izme�u
faznih NJila � dve komandne
i jedna kontrolna
NJila, a preko
unutra�njeg pla�ta �
koncentri�no-za-
�titni sloj, prema jugoslovenskim
standardima za rudar-
EpN 63*
GN 63
1000 Preme�tanje je
dozvo�eno po
potrebi
U podzemnim prostorijama
za neposredno
napajanje
kombajna i pokretnih
ma�ina sa prik�u�kom
na kablovski kontrolnik
i da�inskim
uprav�anjem pogona,
kao i za otkopnu rasvetu,
uk�u�uju�i i
metanske jame
ske kablove EpN
(GN) EpN 63,1 kV
1 � fazni provodnik
2 � komandni i kontrolni provodnik
3 � kontrolni provodnik
4 � poluprovodna traka
5 � unutra�nji pla�t
6 � za�titni provodnik
7 � spo�ni pla�t
* Najve�i dozvo�eni radni napon 1600 V

1 2 3 4 5 6
9 Visokonaponski rudarski
kabl sa ekranom
provodnika, izolacijom
od etilenpropilena,
unutra�njim
pla�tom od
gume, koncentri�nom
elektir�nom za�ti-
EpN 64 6000 Preme�tanje je
dozvo�eno po
potrebi
U podzemnim prostorijama
za razvod
elektri�ne energije,
uk�u�uju�i i metanske
jame
tom, omotom od izolacionih
traka, komandnim
provodnikom koncentri�no
postav�enim
i spo�nim pla�tom
od polihloroprena,
prema jugoslovenskim
standardima
za rudarske kablove
EpN 64,6 kV 1
2
3
4
5
6
1 � fazni provodnik
2 � unutra�nji pla�t
3 � koncentri�ni za�titni provodnik
4 � izolacione i poluprovodni�ke trake
5 � koncentri�ni komandni provodnik
6 � spo�ni pla�t
10 Visokonaponski rudarski
kabl, sa ekranom
provodnika, izolacijom
od etilenpropilena,
ekranom
izolacije, unutra�njim
pla�tom od poluprovodne
gume,
za�titnim provodnikom
koncentri�no postav�enim,
omotom od
izolacionih traka,
komandnim provodnikom
koncentri�no postav�enim
i spo�nim
pla�tom od polihloroprena,
prema jugoslovenskim
standardima
za rudarske
kablove
EpN 65,6 kV
EpN 65 6000 Preme�tanje je
dozvo�eno po
Kao pod 9
potrebi
10000 � Kao pod 9, ali samo za
nemetanske jame
1 � fazni provodnik
2 � unutra�nji poluprovodni pla�t
3 � koncentri�ni za�titni provodnik
4 � izolacione i poluprovodne trake
5 � koncentri�ni komandni provodnik
6 � spo�ni pla�t

Tabela 13. Telekomunikacioni kablovi

RedniOpis konstrukcije Oznaka po Nazivni Na�in upo-Podru�je primenjibroj
JUS-u napon u trebe vanja
V
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog
obeleNJja
1000 Za stalno polaganje
U zatvorenim pogonskim
prostorijama
i ure�ajima u jamskim
prostorijama, uk�u�uju�i
i metanske
jame bez mehani�kih
o�te�enja
1.1 Kablovi sa izola-PP 00
cijom i pla�tom od
termoplasti�ne mase,
prema jugoslovenskim
standardima za
energetske kablove
1.2 Kablovi sa izolacijom
od etilenpropilena
i pla�tom
od termoplasit�ne
mase
EpP 00 U zatvorenim pogonskim
prostorijama
i ure�ajima u jamskim
prostorijama, uk�u�uju�i
i metanske
jame bez mehani�kih
o�te�enja
1.3 Kablovi sa izolacijom
od umreNJenog
polietilena i pla�tom
od termoplasti�ne
mase
XP 00 U zatvorenim pogonskim
prostorijama
i ure�ajima u jamskim
prostorijama, uk�u�uju�i
i metanske
jame bez mehani�kih
o�te�enja
2 Kablovi sa armaturom
preko unutra�njeg
pla�ta
1000 Za stalno polaganje
U zatvorenim pogonskim
prostorijama
i ure�ajima u jamskim
prostorijama, uk�u�uju�i
i metanske
jame bez mehani�kih
o�te�enja
2.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od dve
�eli�ne trake
PP 41
EpP 41
XP 41
U podzemnim prostorijama
samo za horizontalno
polaganje,
na mestima na kojima
ne postoji opasnost od
mehani�kog o�te�enja,
uk�u�uju�i i
metanske jame
2.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od pocinkovanih
okruglih
�eli�nih NJica i otvorenom
zavojnicom od
�eli�ne trake motanom
u suprotnom
PP 44
EpP 44
XP 44
U prostorijama za
horizontalno i vertikalno
polaganje i na
mestima gde postoje
ve�e visinske razlike,
uk�u�uju�i i metanske
jame
smeru

1 2 3 4 5 6
2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
PP 45
EpP 45
Za horizontalno i
vertikalno polaganje
cinkovanih p�osna-XP 45
tih �eli�nih NJica i
zavojnicom od dve �eli�ne
trake
3 Rudni�ki telekomunikacioni
kablovi 1)
3.1 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PVC
omota�em, omotom od
pocinkovanih okruglih
�eli�nih NJica i
spo�nim PVC omota�em
sa paricama i jednom
signalnom NJutozelenom
NJilom
TP 34-OV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno
preme�tanje s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim prostorijama,
uk�u�uju�i
i metanske jame
3.2 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PVC
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
TP 34-CV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 � �
spo�nim PVC omota�em
sa paricama i jednom
NJuto-zelenom
NJilom
3.3 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PE
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
TP 33-CP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i povremene
instalacije
�
spo�nim PE omota�em
sa paricama i jednom
signalnom NJilom
4 Rudni�ki signalni
kablovi 1)
4.1 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PVC
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
spo�nim PVC omota�em
sa signalnim NJilama
i jednom NJutozelenom
NJilom
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno
preme�tanje s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim prostorijama,
uk�u�uju�i
i metanske jame
4.2 Sa PE izolacijom
unutra�njim PVC
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
spo�nim PVC omota�em
sa signalnim NJilama
i NJuto-zelenom
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalno polaganje
i dozvo�eno
preme�tanje s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim prostorijama,
uk�u�uju�i
i metanske jame
NJilom
619

1 2 3 4 5 6
4.3 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PE
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i povremene
instalacije
�
spo�nim PE omota�em
sa signalnim NJilama
i jednom NJuto-zele-
nom NJilom
5 Rudni�ki kombinovani
signalno-te-
lekomunikacioni
kablovi 1)
5.1 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PVC
omota�em, omotom od
pocinkovanih okruglih
�eli�nih NJica i
spo�nim PVC omota�em
sa paricama, signalnim
NJilama i
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225 � �
jednom NJuto-zelenom
NJilom
5.2 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PVC
omota�em, opletom od
pocinkovanih p�osnatih
�eli�nih NJica i
spo�nim PVC omota�em
sa paricama, signalnim
NJilama i
TP 34-CV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225 � �
jednom NJuto-zelenom
NJilom
5.3 Sa PE izolacijom,
unutra�njim PE
omota�em, opletom od
pocinkovanih �eli�nih
p�osnatih NJica i
spo�nim PE omota�em
sa paricama, signalnim
NJilama i jednom
NJuto-zelenom
TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225 Za stalne i povremene
instalacije
U podzemnim prostorijama,
uk�u�uju�i
i metanske jame
NJilom
6 Radio-frekventni
kablovi sa izolacijom
od polietilena, opletom
od bakarnih NJica
i pla�tom od PVC,
impendanse 50 ili 75
RF 75
RF 50
Prema odgovaraju�em
JUS
Preme�tanje
dozvo�eno po
potrebi
U podzemnim prostorijama
24. Elektri�na i ostala vu�a
a) Postrojenja vozne NJice
�lan 252.
Za napajanje elektri�nih lokomotiva preko vozne NJice koristi se
samo jednosmerni napon, koji ne sme biti ve�i od 600 V.

�lan 253.
Na voznoj NJici i napojnom vodu, ako postoji, ne sme do�i do pada
napona ve�eg od 30% od nazivnog napona. Presek vozne NJice ne sme biti
manji od 50 mm.
�lan 254.
Visina gole NJice, ra�unaju�i od gornje ivice �ine, ne sme biti manja
od 2,2 m. Ako navedenu visinu nije mogu�e posti�i, visina vozne NJice od
gornje ivice �ine moNJe iznositi 1,8 m, s tim da se moraju preduzeti slede�e
za�titne mere, i to:
1) za�tita vozne NJice izolacionim ili teNJe zapa�ivim materijalom;
2) postav�anje signala da je vod pod naponom, koji se moraju videti sa
svakog mesta u hodniku sa voznom NJicom kroz koji prolaze �udi.
Ako vozna NJica prolazi kroz specijalne prolaze (npr. kroz vodna ili
ventilaciona vrata), ona se moNJe postaviti na visinu od najmanje 1,8 m, s
tim da se na oba prilaza postave signali da je vozni vod pod naponom.
�lan 255.
Ako je vozna NJica neza�ti�ena, uda�enost dela oduzima�a struje koji
je pod napnom od metalnih delova (profila, cevi, kablova itd.) u visini vozne
NJice iznosi najmanje 10 cm.
Uda�enost vozne NJice od zapa�ive drvene podgrade krova prostorije
iznosi najmanje 20 cm. Uda�enost vozne NJice od prirodnog krova, kada je podignuta
oduzima�em struje, ne sme biti manja od 5 cm. Uda�enost od metalnih
delova mora iznositi najmanje 10 cm.
�lan 256.
Vozna NJica se postav�a na kerami�ke ili njima sli�ne izolatore.
Kod postrojenja sa voznom NJicom kod kojih se �ine upotreb�avaju kao
povratni vod, NJice za ve�anje i natezanje, kao i drugi pribor za ve�anje
moraju biti izolovani od ostalih metalnih delova.
Vozna NJica mora biti elasti�no pri�vr��ena.
Izuzetno, u rudnicima metali�nih ruda gde su povo�ni uslovi vozna
NJica moNJe se kruto pri�vrstiti (postaviti).
�lan 257.
Na kraju vozne NJice mora se postaviti grani�nik da stena ili drugi
delovi ne bi do�li pod napon kad se sa oduzima�em do�e do kraja.
Kraj vozne NJice se ozna�ava posebnom sveti�kom, koja se mora razlikovati
od signalne ili rasvetne sveti�ke.
�lan 258.
Potpuni kratki spoj na bilo kom mestu vozne NJice mora se prekinuti
bez usporenja, a o�te�eni deo mreNJe moNJe se ponovo staviti pod napon nakon
5 do 10 s. Ako ponovo do�e do prekida, o�te�eni deo mreNJe se ne sme
stav�ati pod napon dok se ne odstrani kvar.

�lan 259.
Najvi�e na svakih 1000 m vozne NJice mora biti postav�ena rastav�a�ka
naprava. Svaki ogranak vozne NJice od glavne pruge, ako je duNJi od
100 m, mora na po�etku imati rastav�a�ku napravu. PoloNJaj rastav�a�ke
naprave mora biti spo�a vid�iv, a njegovo ku�i�te mora biti metalno i
spojeno sa �inama. Rastav�a�i ne smeju biti premo��eni strujnim oduzima�em.
Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogu�eno, a
odvajanje od napojnih ta�aka � samo ako su te ta�ke uda�ene od izvora energije
vi�e od 100 m.
�lan 260.
Za popre�na spajanja, koja sluNJe za izjedna�enje napona izme�u voznih
NJica, upotreb�avaju se samo izolirani vodovi.
�lan 261.
Na prilazima pruzi sa postrojenjem vozne NJice moraju biti postav�eni
svetle�i natpisi razli�ito obojeni od ostalih signalnih sveti�ki
kojima se upozorava da je vozna NJica pod naponom.
�lan 262.
Postrojenje sa dvopolno poloNJenom voznom NJicom mora biti snabdeveno
ure�ajem za kontrolu izolacije, koji postrojenje vozne NJice isklapa
sa napona ako izolacioni otpor padne ispod 100 W/B.
b) Pruge i kolosek za postrojenje vozne NJice
�lan 263.
Pragovi, �ine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi moraju
biti takvi da izdrNJavaju optere�enje predvi�enih transportnih sredstava
da usled lomova ne bi do�lo do opasnih lutaju�ih struja.
�lan 264.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko �ina, svi spojevi �ina moraju
imati siguran elektri�ni spoj dovo�no provod�iv i mehani�ki otporan.
�ine se, po pravilu, spajaju varenjem, a ako �ine nisu spojene varenjem,
spoj �ine premo��ava se sigurnim spojnim mostom tako da elektri�ni otpor
svakog spoja ne bude ve�i od otpora jedne �ine ugra�enog profila duNJine
6 m. U razmacima najvi�e od 50 m �ine pruge moraju biti me�usobno
metlano spojene pomo�u �eli�ne pocinkovane trake preseka najmanje 50 mm
x 5 mm varenjem ili na drugi odgovaraju�i na�in. Krajnje ta�ke skretnica i
raskrsnica premo��uju se jakim pocinkovanim trakama ili na neki drugi
na�in kojim je osigurano da otpor spoja ne prelazi otpor jedne �ine ugra�enog
profila duNJine 6 m.
�lan 265.
�ine elektrovu�e ne smeju se spajati sa op�tom mreNJom za�titnog
uzem�enja, sa cevovodima i sl. ili sa �inama pruge koja nema voznu NJicu.

Armature kablova koji napajaju mreNJu vozne NJice jednosmernom strujom

ne smeju se spajati sa op�tom mreNJom za�titnog uzem�enja.
�lan 266.
Ako je pruga vozne NJice oprem�ena signalnim sveti�kama koje sluNJe
vu�nom pogonu, postav�eni opti�ki signali moraju biti samo zelene, crvene
i NJute svetlosti. Sveti�ke za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako
da bi se mogle zameniti sa signalnim sveti�kama.
�lan 267.
Na stanicama gde u vagonete za vreme voNJnje ulaze i izlaze �udi, vozna
NJica mora biti bez napona. Uklop�enost ili isklop�enost napona na
voznoj NJici ozna�ava se opti�kim signalom vid�ivim sa svakog mesta u
vozu, s tim da se umesto signala u tu svrhu mogu koristiti i svetle�i
natpisi, osim ako je vozna NJica za�ti�ena od nenamernog dodira.
25. Lokomotive
Akumulatorske lokomotiv e
�lan 268.
Na lokomotivama se upotreb�avaju te�ki izolovani vodovi sa gumenim
pla�tom i sa pla�tom od otpornih ve�ta�kih masa, prema tabelama
12. i 13.
Vodovi moraju biti za�ti�eni od mehani�kog o�te�enja.
Izolacija vodova mora biti za�ti�ena od maziva, kiselina, luNJina i
zagrejanih otpornika.
Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje
motora do 100 A iznosi 25 mm2, kod jednosmerne struje motora od 150 A
2
iznosi 35 mm2, a kod jednosmerne stuje motora od 200 A iznosi 50 mm.
Najmanji presek voda od baterije do kontrolera mora biti jednak presecima
kod jednosmerne struje motora pomnoNJenim brojem motora.
�lan 269.
Za�tita vodova glavne sturje na lokomotivi od delovanja struje kratkog
spoja postav�a se u vod izme�u baterije i kontrolera.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne �tite se od preoptere�enja
ako motiri na granici klizanja sa k�ficejentom trenja 0,25 ne uzimaju
struju ve�u od struje za jednosatni rad motora pomnoNJene sa 2,5.
Lokomotive sa napajanjem preko vozne NJice
(trolej-lokomotive )
�lan 270.
Elektri�ne lokomotive sa oduzima�em struje grade se samo za jednosmernu
struju i za napone do 600 V.

�lan 271.
Oduzima� struje mora biti izra�en tako da se sa mesta rukoanja moNJe
bezu opasnosti spustiti i u�vrstiti.
Svi delovi oduzima�a struje koji su pod naponom moraju biti izolovani,
osim kliznih komada ili kliznih papu�ica. Svi metalni delovi oduzima�a
koji nisu pod naponom provod�ivo se spajaju sa nose�om
konstrukcijom lokomotive.
�lan 272.
Kod oduzima�a struje koji nemaju ograni�enja sa strane, raspoloNJiva
�irina mora iznositi najmanje 300 mm. Pri odstupanju u pogledu visine
gornjeg voda od normalnog poloNJaja u granicama � 100 mm, oduzima� struje
mora raditi bez eventualnog zadrNJavanja.
Stremenasti oduzima�i moraju se preklopiti kad se promeni pravac
voNJnje.
U lokomotivskoj vu�i ne mogu se koristiti koturasti ili va�kasti
oduzima�i.
�lan 273.
Na trolej-lokomotivama upotreb�avaju se te�ki izolovani vodovi sa
gumenim pla�tom, posebno izgra�eni za rudnike i te�ki izolovani vodovi
sa pla�tom od otpornih ve�ta�kih masa, prema tabelama 12. i 13. ovog pravilnika.
Goli neizolovani vodovi smeju se upotreb�avati samo za prik�u�ivanje
delova koji su provod�ivo spojeni sa pogonski uzem�enim polom.
Izolovani vodovi moraju biti za�ti�eni od mehani�kog o�te�enja, a
njihova izolacija mora biti za�ti�ena od dejstva maziva, kiselina, luNJina
i zagrejanih otpornika.
�lan 274.
Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje
motora od 100 A iznosi 25 mm2, kod jednosmerne struje motora od 150 A
iznosi 35 mm2, kod jednosmerne struje motora od 200 A iznosi 50 mm2, kod
jednosmerne struje motora od 250 A iznosi 75 mm2 i kod jednosmerne struje
motora od 300 A iznosi 95 mm2.
Najmanji presek voda od oduzima�a do kontrolera jednak je presecima
kod jednosmerne struje motora pomnoNJenim brojem motora.
�lan 275.
Za�tita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje kratkog
spoja postav�a se u blizini oduzima�a, a u vodu � izme�u oduzima�a i
kontrolera, pri �emu se ne sme koristiti top�ivi osigura�.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne �tite se od preoptere�enja
ako motori na granici klizanja sa k�ficijentom trenja 0,25 ne uzimaju
struju ve�u od struje za jednosatni rad motora pomnoNJene sa 2,5.
�lan 276.
Strujni vodovi za ko�nicu moraju se iskop�avati samo u kontroleru, i
njihov presek mora biti isti kao presek strujnih vodova u motoru.

�lan 277.
Lokomotive moraju celom duNJinom kabine imati metalni krov, koji
mora biti spojen s podvozjem.
Kombinovane lokomotiv e
�lan 278.
Za kombinovane lokomotive vaNJe odredbe za lokomotive sa oduzima�em
struje iz vozne NJice i za akumulatorske lokomotive.
�lan 279.
Konstrukcija lokomotive ne sme omogu�avati da oduzima� stoji pod
naponom kad nestane napona u voznoj NJici, kad on isklizne ili kad se povu�e
sa NJice.
26. Elektri�no zavarivanje
�lan 280.
Pri elektri�nom lu�nom zavarivanju, napon praznog hoda elektri�nog
izvora (generatora) ne sme biti ve�i od 65 V. Ru�ke na drNJa�u
elektroda moraju biti u celini izolovane.
�lan 281.
Ako je agregat za zavarivanje prik�u�en na voznu NJicu jamske lokomotive
kod koje �ine sluNJe kao povratni vod, pogonski motor agregata
prik�u�uje se na �ine pomo�u izolovane NJice, s tim da ku�i�te motora
mora biti uzem�eno na uzem�eni za�titni vod.
�lan 282.
Uzem�eni pol izvora struje za zavarivanje spaja se sa komadom koji se
vari posebnim vodom.
Elasti�ni spojevi komada koji se vari vodom pomo�u ku�i�ta sa
oprugama nisu dozvo�eni.
27. Elektri�no pa�enje mina
�lan 283.
Kao izvori struje za pa�enje mina koriste se:
1) ru�ni elektri�ni ure�aji za pa�enje mina;
2) stacionirani elektri�ni ure�aji, napajani strujom iz posebnog
izvora samo za automatsko programirano pa�enje, bilo dela jame ili cele
jame.
Izvori za pa�enje mina u ug�enokopima i pogonima koji su ugroNJeni
poNJarom moraju pri najve�em otporu strujnog kola prik�u�enih upa�a�a
osigurati strujni impuls intenziteta najmanje 1 A, sa strminom porasta
625
40

najvi�e 1 ms i uz trajanje impulsa najvi�e 4 ms, s tim da energija impulsa

ne bude manja od 3 Ws a za kondenzatorske ma�ine 1,5 mWs/W.
�lan 284.
Za spajanje upa�a�a sa izvorom struje upotreb�avaju se �itavom duNJinom
izolovani vodovi prema propisima za elektri�no pa�enje mina.
MreNJa vodova za pa�enje mina kod automatskog centralnog pa�enja ivodi
se posebnim kablovma u kojima ne sme biti drugih strujnih krugova koji ne
sluNJe pa�enju mina.
�lan 285.
Linijom za pa�enje mina smatraju se, u skladu sa ovim pravilnikom,
vodovi kola koji spajaju ure�aj za pa�enje sa upa�a�ima.
Pri produb�ivanju okna, linija za pa�enje izvodi se pomo�u uNJeta na
bubnju ili savit�ivog voda ekvivalentnog vodovima prema tabelama 12. i
13. ovog pravilnika. Vodovi za pa�enje ne smeju se postav�ati pored ostalih
kablova i vodova.
Linije za pa�enje ne mogu biti postav�ene unutar jednog vi�eNJilnog
kabla ili savit�ivog voda s drugim provodnicima elektr�nergije ili teletehnike.
�lan 286.
Elektri�no pa�enje mina upotrebom mostnih upa�a�a moNJe se obav�ati
na radili�tima na kojima intenzitet lutaju�ih struja, meren priborom
unutra�njeg otpora od 3 do 5 W ne prelazi 0,06 A. Ako je za merenje uzet
ampermetar drugog otpora, njegovi rezultati prera�unavaju se na unutra�nji
otpor od 3 do 5 W.
�lan 287.
Za za�titu upa�a�a od uticaja lutaju�ih struja, u liniju za pa�enje u
blizini izvora struje ume�e se most za kratko spajanje. Mesto prik�u�ka
upa�a�a kratko se spaja sa linijom za pa�enje drugim mostom.
�lan 288.
Na jedan izvor za pa�enje mina ne sme se prik�u�iti ve�i broj upa�a�a
od broja za koji je izvor gra�en.
Kod ru�nih elektri�nih izvora upa�a�i se ne smeju spajati paralelno
sa izvorom. Kod centralnog automatskog pa�enja mogu se postaviti i paralelni
ogranci, ako je sistemom prethodno obezbe�ena kontrola ispravnog
otpora svih prik�u�nih upa�a�a.
Ispravnost otpora strujnog kola mora se kontrolisati pre pa�enja
samo ommetrom.
�lan 289.
U podzemnim prostorijama koje nisu u direktnoj vezi sa spo�nim prostorom
preko okna spajanje upa�a�a za pa�enje mina moNJe se vr�iti samo
ako na povr�ini u tom trenutku nema atmosferskih praNJnjenja.

V. ELEKTRI�NA POSTROJE�A, URE�AJI I INSTALACIJE U

RUDNICIMA UGRO�ENIM OPASNIM GASOVIMA I
PRA�INAMA
�lan 290.
Svaka prostorija u metanskoj jami razvrstava se u jedan od dva stepena
opasnosti od metana prema propisu o tehni�kim normativima za podzemnu
eksploataciju ug�a i prema odgovaraju�im jugoslovenskim standardima.
Prostorije II stepena opasnosti u kojima postoje uslovi za mehani�ka
o�te�enja elektri�nih ure�aja smatraju se prostorijama sa posebno te�kim
uslovima rada, odnosno to su svi otkopi i radili�ta sa separatnim
provetravanjem.
�lan 291.
U prostorijama I stepena opasnosti mogu se upotreb�avati
elektri�ni ure�aji koji nisu izra�eni kao protiveksplozijski za�ti�eni
ali odgovaraju uslovima okoline, dok se u prostorijama II stepena opasnosti
upotreb�avaju samo protiveksplozijski za�ti�eni elektri�ni ure�aji.
�lan 292.
U metanskim jamama mogu se upotreb�avati elektri�ne mreNJe sa
najvi�im nazivnim naponom od 6000 V.
�lan 293.
U metanskim jamama upotreb�avaju se s�ede�i elektri�ni ure�aji:
1) u prostorijama I stepena opasnosti � ure�aji bez protiveksplozijske
za�tite, koji su izra�eni za uslove rada u rudnicima, moraju imati
mehani�ku za�titu najmanje IP 43, a otpornost na udar mora biti, i to:
� na mestima sa te�kim uslovima rada najmanje 10 J;
� na ostalim mestima 4 J, �to se mora dokazati izve�tajem o ispitivanju;
2) u prostorijama II stepena opasnosti � protiveksplozijski za�titni
elektir�ni ure�aji u slede�im vrstama protiveksplozijske za�tite � do
granice koncentracije jamskog gasa kod koje se isk�u�uje napon mreNJe tog
dela jame ili cele jame:
Exde � neprodorni oklop s idnirektnim uvodom i prik�u�ne kutije
�iji delovi pod naponom moraju odgovarati uslovima jugoslovenskog
standarda za pove�anu sigurnost;
sklopni aparati da�inski uprav�ani ili s automatskom elektri�nom
za�titom samo u ku�i�tima sa elektri�nim zatvaranjem i blokadom da se
moNJe staviti i drNJati pod naponom samo pri potpuno ostvarenoj protiveksplozijskoj

za�titi;
Exia I � samosigurnost kategorije �ia� ili �ib� bez ograni�enja;
Exib I
Exe I � pove�ana sigurnost prik�u�ne kutije i sabirni�ki ormari�i s
komponentama u odgovaraju�oj vrsti za�tite. Sveti�ke se mogu koristiti
samo ako su mehani�ki prilago�ene uslovima rada;
40* 627

Exm I � ugra�ene komponente od �vrstog materijala moraju biti s dovo�nom

mehani�kom za�titom s obzirom na uslove upotrebe, a celi ure�aj
(oznaka x) mora biti prilago�en uslovima rada;
Exp I � upotreba je dozvo�ena izuzetno ako je pouzdano osiguran dotok
nezaga�enog vazduha, �to zna�i u blizini stepena I ako je isk�u�ena mogu�nost
da do�e do zaga�enja dovodnog vazduha, jamskim gasom ili uz natpritisak
ostvaren inertnim gasom iz posebnog izvora. Uslovi upotrebe moraju
biti odre�eni a ure�aj posebno ozna�en;
Exp I � za�tita uz prik�u�ne kutije u izvedbi Exd ili Exe s elektri�nom
izolacijom pove�ana sigurnost;
Exs I � prema odgovaraju�im propisima o jugoslovenskim standardima.
�lan 294.
Preko dozvo�enih granica koncentracije jamskog gasa u pogonu mogu
ostati:
a) samosigurni ure�aji sa vlastitim izvorom napajanja kategorije Exib
i koji nisu prik�u�eni na mreNJu;
b) kategorisana strujna kola kategorije Exa I;
v) samosigurni ure�aji kategorije �ia� sa vlastitim izvorom napajanja
koji su prik�u�eni na mreNJu sistema IT, sa trajnom kontrolom izolacije,
kategorisanim kolom (a) i brzodeluju�om zem�ospojnom za�titom prema
�lanu 37. ovog pravilnika.
Napajanje spo�a ili iz neugroNJenog dela jame do ure�aja mora se
obav�ati odvojenim oklop�enim kablom iz izvora koji ne napajaju ugroNJeni
deo jame. Napajanje se mora isk�u�iti pri prekora�enju dozvo�ene
koncentracije metana u vazduhu u svim polovima, uk�u�uju�i i uzem�enje,
sklopnom napravom za nazivni napon mreNJe.
Veza sa ure�ajima za isklapanje energetske mreNJe ili sa sistemom za
prenos podataka mora se ostvariti pomo�u �veznog �lana� sa strujnim kolom
kategorije �ia�;
g) sistemi za da�inski prenos podataka izvode se posebnom mreNJom sa
armiranim kablovima i galvanski odvojeni od ostalih sistema ili strujnih
kola. Sva strujna kola sistema moraju biti kategorije Exia i moraju
biti za�ti�ena od atmosferskog praNJnjenja.
Kola koja ostaju pod naponom u ugroNJenom prostoru moraju biti kategorije
�ia�.
Izvor mora biti za�ti�en od atmosferskog praNJnjenja i prenapona.
�lan 295.
U jamama �iji su delovi ugroNJeni eksplozivnim jamskim gasom upotreb�avaju
se protiveksplozijski za�ti�eni elektri�ni ure�aji, kao i u
neugroNJenim delovima jame koji su pod uticajem prostora II stepena
opasnosti. Rasvetni i telefonski ure�aji moraju u takvim jamama biti
protiveksplozijski za�ti�eni i u neugroNJenim delovima jame.
�lan 296.
U ugroNJenom delu metanske jame moraju se isk�u�iti elektri�na
postrojenja kad koncentracija metana u izlaznoj ventilacionoj struji
pre�e maksimalno dozvo�enu koncentraciju.

�lan 297.
U metanskim jamama ne mogu se upotreb�avati kablovi i provodnici
izra�eni od aluminijuma.
a) Separatno provetravane prostorije
�lan 298.
U separatno provetravanim prostorijama moraju se koristiti
elektri�ni ure�aji u S izvedbi.
�lan 299.
Elektromotori ventilatora koji sluNJe za separatno provetravanje
postav�aju se na mesta kroz koja struji vazduh u kojem je koncentracija
metana manja od maksimalno dozvo�ene koncentracije za odnosnu prostoriju,
s tim da se pre stav�anja pod napon utvrdi ispravnost izolacionog otpora
instalacije.
�lan 300.
Kod prekida separatnog provetravanja ili nedovo�nog separatnog
provetravanja mora se isk�u�iti napon elektri�ne instalacije u separatno
provetravanom delu. Ponovni uklop napona moNJe nastupiti neposredno
nakon uspostav�anja separatnog provetravanja samo ako je prekid
bio dovo�no kratak da se nije mogla poremetiti provetrenost separatno
provetravanog dela.
Pre stav�anja pod napon elektri�nih instalacija i ure�aja mora se
utvrditi:
1) da li je separatno provetravani deo provetren;
2) da li koncentracija metana ne prelazi dozvo�enu granicu;
3) da li elektri�na instalacija odgovara odredbama �lana 29. ovog
pravilnika i
4) da li su kablovi koji se u pogonu pomi�u neo�te�eni.
�lan 301.
�lan 301. bri�e se.
b) Izbor za�tite pojedinih ure�aja
�lan 302.
Cevni ventilatori i bu�ilice upotreb�avaju se samo u protiveksplozijskoj
za�titi � neprodorni oklop.
�lan 303.
Transformatori treba da budu suhi i izgra�eni u protiveksplozijskoj
za�titi � neprodorni oklop ili punjeni �vrstim materijama.
Transformatori kod kojih je struja na strani niNJeg napona manja od 1
A moraju biti gra�eni u protiveksplozijskoj za�titi � neprodorni oklop
ili punjenje �vrstim materijalima, osim:

1) transformatora koji su potpuno za�ti�eni od delovanja kratkog

spoja;
2) transformatora i mernih transformatora kod kojih prik�u�eni
potro�a�i onemogu�avaju pojavu preoptere�enja (na primer, merni naponski
releji, merni instrumenti i signalne sijalice). Oni mogu biti
za�ti�eni ostalim vrstama protiveksplozijske za�tite.
Za transformatore iz stava 2. ovog �lana nije potrebna nikakva
za�tita od prevelike struje ili od zagrevanja, a za transformatore iz
stava 2. odredba pod 1 nije potrebna za�tita ni od kratkog spoja.
�lan 304.
Otpornici koji nisu konstruisani za trajan rad moraju imati temperaturnu
ili strujnu za�titu.
�lan 305.
Na radili�tima pripreme, otkopne pripreme i otkopa upotreb�avaju
se elektri�ne ma�ine, transformatori i ure�aji za rastav�anje energetskih
kablova samo sa protiveksplozijskom za�titom � neprodorni
oklop, a na mestima sa te�kim uslovima � rada � specijalni ure�aji za takve
uslove.
Za spajanje elektri�nih ure�aja za signalizaciju i uprav�anje koji su
�vrsto postav�eni na osnovnoj plo�i, mogu se upotreb�avati prik�u�ne
kutije u protiveksplozijskoj za�titi � pove�ana sigurnost.
Elektri�ni ure�aji, elektri�ne ma�ine, transformatori i ure�aji
za nastav�anje energetskih kablova mogu imati prik�u�ne kutije u
protiveksplozijskoj
za�titi � pove�ana sigurnost.
�lan 306.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa
ne smeju se upotreb�avati ure�aji punjeni te�nostima, osim visokonaponskih
automatskih malou�nih prekida�a koji po jednom polu nemaju
gorivog u�a vi�e od 5 l i koji se upotrb�avaju u otkopnim hodnicima ili u
separatno provetravanim hodnicima otvaranja, razrade i pripreme u odgovaraju�oj
vrsti protiveksplozijske za�tite.
v) Instalacije elektri�nih ure�aja
�lan 307.
U metanskim jamama ne mogu se upotreb�avati elektri�ni sistemi sa
uzem�enom nultom ta�kom, osim signalnih komandnih strujnih krugova do
50 V, strujnih krugova na sekundarnoj strani mernih strujnih i naponskih
transformatora i strujni krugovi Exi, ako svojom izradom ne uti�u na smanjenje
izolacionog otpora mreNJe.
�lan 308.
Svi sklopni aparati, osim samosigurnih strujnih kola moraju biti
uk�u�eni u sve faze, odnosno polove odnosnog strujnog kola.

�lan 309.
Pri da�inskom uprav�anju pri kome bi mogle nastati pale�e iskre
da�insko uprav�ani ure�aji se moraju isk�u�iti.
Odredba stava 1. ovog �lana ne primenjuje se na sklopne ure�aje u
zatvorenim pogonskim elektri�nim prostorijama ako su tamo sme�teni
sklopni aparati pomo�u kojih se ure�aji mogu odvajati od napona, na grani�ne
sklopke kod izvoznih strojeva u oknu, ako nisu ugra�eni u posebno
provetravane jame, kao ni na sklopne ure�aje na lokomotivama.
Izuzimaju se da�inski dojavni ure�aji u povr�inskim i slepim oknima
i kod NJelezni�kih ure�aja ako se sva signalna mesta i svi razdelnici
mogu u svim fazama ili polovima isk�u�iti sa napona pomo�u rastavnih
steza�ki ugra�enih u razdelnik ili nekim drugim ekvivalentnim protiveksplozijski
za�ti�enim ure�ajima kojima ne smeju rukovati nepozvana i
nestru�na lica.
Kao da�insko uprav�anje smatra se i delovanje elektri�ne za�tite.
�lan 310.
Pri stalno poloNJenom da�inskom uprav�anju duNJina provodnika
ograni�ava se tako da kapacitivna struja ne prelazi vrednost jedne tre�ine
struje koja bi mogla aktivirati da�insko uprav�anje, pri �emu gre�ka na
izolaciji ne sme dovesti do nekontrolisanog aktiviranja da�inskog
uprav�anja.
�lan 311.
Merni ure�aji �ija protiveksplozijska za�tita postoji samo u sklopu
sa posebnim za�titnim mernim transformatorima ili za�titnim otpornicima
smeju se upotreb�avati samo s njima. Na takvim mernim transformatorima,
odnosno za�titnim otpornicima ozna�ava se kom ure�aju
pripadaju.
Svi pristupa�ni delovi koji kod otvorenog ku�i�ta ostaju pod naponom
moraju biti za�ti�eni preprekom od slu�ajnog dodira, i to najmanje sa
IP 20, osim delova u samosigurnim strujnim kolima.
�lan 312.
Struje kratkih spojeva moraju biti eliminisane u �to je mogu�e kra�em
vremenu, a najkasnije za 0,1 s, i to:
1) kod za�titnih prekida�a ako vreme prekidanja prekida�a nije duNJe
od 0,1 s, a minimalna struja dvopolnog kratkog spoja je najmanje 1,5 puta ve�a
od pode�ene struje delovanja za�tite;
2) kod top�ivih osigura�a ako je karakteristikom delovanja
osigura�a i veli�inom minimalne struje kratkog spoja osigurano �to
kra�e vreme prekidanja struje kratkog spoja, a najda�e za 0,1 s.
Minimalnom strujom kratkog spoja smatra se vrednost prema �lanu
82. umanjena za uticaj eventualnog elektri�nog luka. Ovaj uticaj se moNJe
zanemariti ako ne umanjuje struju kratkog spoja za vi�e od 10%.
Ako struje kratkog spoja nije mogu�e eliminisati ure�ajima iz stava
1. ovog �lana, brzo delovanje za�tite obezbe�uje se, i to:
1) za mreNJe nazivng napona do 660 V � 10% i izolacionog otpora ispod
20 W/V � isklopom napona mreNJe u prose�nom vremenu od 0,1 s, mereno

uz kapacitet mreNJe po fazi prema zem�i od 1 mF i grani�ni otpor

zem�ospoja od 20 W/V nazivnog napona mreNJe;
2) za elektr�nergetske mreNJe nazivnog napona od 1 000 V � 15% i
izolacioni otpor ispod 40 W/V � isklopom napona mreNJe u prose�nom
vremenu od 0,1 s, mereno uz kapacitet mreNJe po fazi prema zem�i 1 mF i
grani�ni otpor zem�ospoja od 40 W/V nazivnog napona mreNJe.
Selekcija isklapanja struje kratkog spoja dozvo�ena je samo u prostorijama
izvan II stepena opasnosti. Periodi selekcija isklapanja struje
kratkog spoja ne smeju biti duNJi od 0,30 s.
Odredbe ovog �lana odnose se samo na mreNJe koje su izvedene kablovima
kod kojih je za�titni provodnik koncentri�no raspode�en oko svakog
faznog provodnika.
�lan 313.
U metanskim jamama svi dojavni ure�aji, osim telefona, moraju se
za�titi od kratkog spoja.
�lan 314.
Namotaji ma�ina i namotaji izmeni�nih magneta �tite se od preoptere�enja
automatskim za�titnim sklopnim aparatima sa strujnim
termi�kim okida�ima ili relejima, sme�tenim u svim fazama, odnosno polovina
ili drugim vrstama za�tite koje pouzdano �tite motor od preoptere�enja.
�lan 315.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa
ako su sveti�ke koje se napajaju iz mreNJe izloNJene mehani�kim o�te�enjima,
sijalice se moraju automatski odvojiti od napona i u slu�aju
o�te�enja za�titnog stakla.
�lan 316.
Instalacija osvet�ena u prostorijama otvaranja, razrade, pripreme,
otkopne pripreme i otkopa ne sme biti prik�u�ena na istosmernu struju.
U instalacije osvet�enja mora se ugraditi dovo�an broj sklopnih
aparata ili uti�nica kojima se instalacija moNJe odvajati od napona u svim
fazama ili polovima.
�lan 317.
U prenosnim i pokretnim sveti�kama i na lokomotivama upotreb�avaju
se samo sijalice otporne na udar.
�lan 318.
Ventilatori za osnovno provetravanje cele jame koji se nalaze izvan
podzemne prostorije protiveksplozijski se za�ti�uju ako se elektri�ni
ure�aji nalaze u izlaznoj vazdu�noj struji (motori u aksijalnim ventilatorima)
ili ako izlazna ventilaciona struja moNJe ugroziti njihovu okolinu
zbog kvara ili lo�eg funkconisanja rada motora.
Izrada ventilatora mora biti takva da struganjem rotora i statora
ne moNJe do�i do pa�enja eksplozivne atmosfere, a rotor mora izdrNJati i
20% ve�i broj obrtaja od nominalnog broja obrtaja.

g) Elektri�ni ure�aji i instalacije lokomotiva

�lan 319.
Elektri�ni delovi akumulatorskih lokomotiva moraju biti protiveksplozijski
za�ti�eni.
�lan 320.
Ku�i�ta otpornika na lokomotivima mogu se sa spo�ne strane zagrevati
najvi�e do 200�S ako su otpornici trajno uk�u�eni na 75% jednosatne
struje motora.
�lan 321.
Kod lokomotiva sa voznom NJicom uda�enost neza�ti�ene vozne NJice
od ivice prirodnog �vrstog stropa iznosi najmanje 300 mm, a od metalnih
delova najmanje 100 mm.
�lan 322.
Kombinovane lokomotive se u prostorijama II stepena opasnosti upotreb�avaju
samo sa baterijskim pogonom.
Elektri�ni delovi i ure�aji kombinovanih lokomtiva osim
elektri�nih delova koji sluNJe samo za pogon iz vozne NJice u prostorijama
II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski za�ti�eni.
�lan 323.
Elektri�ni ure�aji na neelektri�nim lokomotivama pri upotrebi u
prostorijama II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski za�ti�eni.
�lan 324.
Protiveksplozijski neza�ti�eni da�inski termometri mogu se upotreb�avati
samo ako su prik�u�eni na izvore �ija elektri�na energija
nije dovo�na za pa�enje eksplozivne sme�e ili za prekora�enje granice dozvo�enog
zagrevanja.
�lan 325.
Klinasto remenje na lokomotivama izra�uje se od provod�ive gume i
mora biti antistati�ko.
d) Elektri�ni ure�aji u prostorijama ugroNJenim opasnom pra�inom
�lan 326.
Na mestima gde moNJe nastati eksplozivna sme�a pra�ine sa vazduhom
elektri�ni ure�aji moraju biti protiveksplozijski za�ti�eni u vrsti
za�tite � neprodorni oklop, natpritisak ili samosigurna strujna kola i u
pove�anoj sigurnosti mehani�ke za�tite najmanje IP 54, a prema jugoslovenskom
standardu JUS N.S8.011.
�lan 327.
Elektri�ni ure�aji moraju imati dopunsku za�titu od ulaska pra�ine,
a ostali ure�aji, kao i prik�u�ne kutije rotacionih ma�ina treba
da su za�ti�eni od ulaska sitne pra�ine radi spre�avanja taloNJenja pra
�ine u ure�aju, kao i od prskaju�e vode iz sakog pravca ili mlaza vode iz
svakog pravca (IP 54). Rotacione ma�ine moraju odgovarati mehani�koj
za�titi najmanje IP 54.
�lan 328.
Povr�inske temperature vodoravno postav�enih i do 60� prema horizontali
nagnutih elektri�nih ure�aja moraju u trajnom pogonu i u pra�inom
nepokrivenom stanju biti najmanje za 75� niNJe od temperature
tinjanja 5 mm debelog sloja nataloNJene pra�ine. Za deb�e slojeve koriste
se niNJe temperature tinjanja. Kod pra�ina kod kojih ne nastaje tinjanje povr�inska

temperatura elektri�nih ure�aja u trajnom pogonu moNJe iznositi

najvi�e dve tre�ine temperature pa�enja uskovitlane eksplozivne
pra�ine i vazduha.
Temperatura elektri�nih ure�aja nagnutih preko 60� prema horizontali,
na kojima je usled rada onemogu�eno taloNJenje pra�ine, u trajnom
pogonu iznosi najvi�e dve tre�ine temperature pa�enja uskovitlane
eksplozivne sme�e pra�ine i vazduha.
�lan 329.
Ako temperatura tinjanja ili pa�enja pra�ine, koja ugroNJava mesto
postav�anja elektri�nog ure�aja, iznosi manje od 350�S, mora se izvr�iti
jedno od slede�ih merenja zagrevanja pra�inom nepokrivenih povr�ina:
1) merenje u trajnom pogonu sa nominalnim opter�enjem ure�aja;
2) merenje s optere�enjem koje se stvarno pojav�uje u pogonu.
Merenje pod 1 i 2 treba vr�iti posebno za nagibe iz stava 1. �lana
328. a posebno za slu�ajeve iz stava 2. �lana 328. ovog pravilnika. Izmerene
temperature povr�ina upisuju se na elektri�ni ure�aj. Merenja se mogu
obav�ati na pojedina�nom ure�aju ili na uzorku.
�lan 330.
Na mestima u prostoriji ili ure�ajima na kojima ima zap�ive pra�ine
gde ne mogu nastati eksplozivne smese uskovitlane pra�ine i vazduha,
elektri�ni ure�aji moraju:
1) biti u �vrstom ku�i�tu za�tite IP 54, ali ne moraju imati protiveksplozijsku
za�titu;
2) biti gra�eni tako da povr�inska temperatura njihovog ku�i�ta
zadovo�ava odredbe �lana 328. ovog pravilnika.
�) Osvet�enje u stanicama za punjenje akumulatorskih baterija
�lan 331.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija mogu biti sme�tene
samo u I stepenu opasnosti, odnosno na mestima koja nisu ugroNJena eksplozivnim
jamskim gasovima.
Za osvet�avanje akumulatorskih stanica u metanskim i nemetanskim
jamama upotreb�avaju se protiveksplozijski za�ti�ene sveti�ke. Ako su u
akumulatorskim stanicama u nemetanskim jamama sme�teni ili se samo
pune mali prenosni akumulatori, mogu se upotreb�avati sveti�ke koje
nisu protiveksplozijski za�ti�ene.

e) Elektri�ni ure�aji u prostorijama ugroNJenim eksplozivnim

materijalom
�lan 332.
U prostorijama (ni�ama) za uskladi�tenje eksplozivnog materijala
od elektri�nih ure�aja upotre�avaju se samo nepokretne sveti�ke za
stalnu rasvetu izvedene sa protiveksplozijskom za�titom. Sklopni aparati
i drugi pripadaju�i elektri�ni ure�aji moraju biti sme�teni izvan
tih prostorija.
VI. ODR�AVA�E, PREGLEDI, POPRAVKE I ISPITIVA�E ELE-
KTRI�NIH POSTROJE�A, URE�AJA I INSTALACIJA
�lan 333.
Elektri�na postrojenja, ure�aje i instalacije u zatvorenim elektri�nim
pogonskim prostorijama mogu nadzirati i poprav�ati samo posebno
stru�no osposob�ena lica.
�lan 334.
Na elektri�noj pogonskoj prostoriji visokog napona i na zatvorenoj
pogonskoj prostoriji mora se nalaziti natpis �Zabranjen ulazak neovla��enim
licima�.
�lan 335.
U elektri�nim pogonskim prostorijama visokog ili niskog napona,
kao i u blizini elektri�nih postrojenja ne smeju se ostav�ati predmeti
koji nisu sastavni delovi elektri�nih postrojenja.
�lan 336.
Nije dozvo�eno stav�anje ili �uvanje zapa�ivih predmeta u blizini
elektri�nih ure�aja i instalacija, a naro�ito u blizini onih koji se zagrevaju
(npr. kod otpornika i dr.).
�lan 337.
Nije dozvo�eno ve�ati ili stav�ati bilo kakve predmete na ku�i�ta
elektri�nih ure�aja i na elektri�ne instalacije (npr. na razvodne baterije,
�titnike, prekida�e i dr.).
�lan 338.
U visokonaponskim �elijama i u rezervnim �elijama koje su stalno isk�u�ene
ne sme se ostav�ati i �uvati nikakav materijal.
�lan 339.
Pre po�etka radova na popravkama i revizijama moraju biti ispunjeni
slede�i uslovi:
1) ure�aji moraju biti isk�u�eni od vodovoda pod naponom u svim fazama,
odnosno polovima;
2) elektri�ni ure�aji se isk�u�uju odstranjivanjem uloNJaka
osigura�a ili blokiranjem uk�u�enja pod naponom;

3) na mestima isk�u�enja kod sklopnog aparata ili osigura�a postav�a

se uputstvo o na�inu ponovnog uk�u�enja;
4) ako postoji da�inska komanda, ona se za vreme radova stav�a van delovanja
5) elektri�ni ure�aji se uzem�uju i kratko spajaju u svim polovima, a
ako postoji opasnost od povratnog napona, uzem�enje i kratko spajanje se
izvode u svim odvodima, osim ako je na neki drugi na�in osigurano da se
ure�aj ne moNJe staviti pod napon.
�lan 340.
U slu�aju poNJara, moraju se isk�u�iti elektri�ni vodovi koji vode
do delova jame ugroNJenih poNJarom.
�lan 341.
U elektri�nim pogonskim prostorijama mora postojati vidno istaknuta
jednopolna �ema, uputstvo za rad i uputstvo o odrNJavanju postrojenja.
�lan 342.
Elektri�ni ure�aji u zatvorenim elektri�nim pogonskim prostorijama
moraju se, po potrebi, �istiti i za�tititi od r�anja. Za�titna
sredstva, kao i za�titna stakla rasvetnih armatura i prozirni otvori za
posmatranje unutra�njosti ku�i�ta moraju se odrNJavati u �istom stanju.
�lan 343.
Gumeni zaptiva�i, ako postoje, moraju biti od meke elasti�ne gume.
Ako zaptiva� nije vi�e elasti�an, mora se odmah zameniti novim.
�lan 344.
Sve za�titne povr�ine neposredno-oklopne protiveksplozijske
za�tite u pogonu moraju se redovno �istiti i premazivati beskiselinskim
masno�ama. Elektri�ni ure�aji u skladi�tu pregledaju se najmanje jednom
godi�nje.
�lan 345.
Vijci koji drNJe poklopce ili delove ure�aja, a posebno na protiveksplozijski
za�ti�enim ure�ajima, moraju biti u punom broju, �vrsto
pritegnuti i osigurani od popu�tanja.
�lan 346.
Delovi ure�aja pod naponom ve�im od 50 V ne smeju se poprav�ati pod
naponom. Ormari�i i ku�i�ta sa nezaklonjenim delovima pod naponom ne
smeju se otvarati. U metanskim jamama zabranjen je svaki rad pod naponom i
ispod 50 V. U metanskim jamama ne smeju se zamenjivati ulo�ci osigura�a i
sijalice pod naponom.
Ku�i�ta pod naponom mogu se poprav�ati i otvarati samo kod samosigurnih
strujnih kola i elektri�nih ure�aja.

�lan 347.
Otvaranje ku�i�ta elektri�nih ure�aja dozvo�eno je samo kad su svi
neza�ti�eni unutra�nji delovi u beznaponskom stanju.
�lan 348.
Ku�i�ta protiveksplozijski za�ti�enih elektri�nih ure�aja ne
smeju se otvarati na na�in koji bi o�tetio njihovu protiveksplozijsku
za�titu.
�lan 349.
Uzem�enje i kratko spajanje delova elektir�nih ure�aja u pogonu pod
naponom obav�a se samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
�lan 350.
Ku�i�ta pod naponom, dojavni i signalni ure�aji do 50 V poprav�aju
se i otvaraju samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
�lan 351.
Pregorele osigura�e mogu zamenjivati samo stru�no osposob�ena
lica, pri �emu novi ulo�ci osigura�a moraju biti iste vrednosti struje.
�lan 352.
Ulo�ci osigura�a ne smeju se poprav�ati, odnosno premo�tavati.
Potrebni rezervni ulo�ci osigura�a moraju biti na pogodnim, lako
pristupa�nim mestima.
�lan 353.
Ako mreNJni kontrolnik u mreNJi niskog napona signali�e nedovo�nu
izolaciju mreNJe, prema �lanu 29. ovog pravilnika, mesto gre�ke se
mora odmah na�i i otkloniti.
�lan 354.
Rudarske individualne sveti�ke moraju biti ispravne, odrNJavati se
u �istom stanju i ispitivati jednom mese�no, otvaranjem i kontrolisanjem
spo�nih delova i elektrolita.
�lan 355.
Radi kontrole i pravilnog odrNJavanja elektri�nih ure�aja i instalacija,
moraju se vr�iti povremeni pregledi. Prilikom svakog pregleda
mora se dati ta�an izve�taj sa nazna�enjem svih nedostataka.
�lan 356.
Elektri�ni ure�aji i instalacije u jami pregledaju se pre svakog pu�tanja
u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvr�iti kontrola funkcionalnosti
ure�aja.
�lan 357.
Obaeznu povremenu tehni�ku kontrolu, vizuelnim pregledom
elektri�nih ure�aja u jami obav�aju u vremenskim intervalima navedenim
u tabeli 14. posebno stru�no osposob�ena lica.

Tabela 14.
Redovni pregledi elektri�nih ure�aja i instalacija
Red.
br.
Elektri�ni ure�aji
Rokovi za pregled ure�aja
smenski
dnevni
nede�ni
mese�ni
tromese�ni
polugodi�nji
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Vazdu�ni vodovi i
kablovi visokog
napona na povr�ini
kojima se napaja jama x x x x
2 Glavne transformatorske
stanice koje
imaju uklopni�ara
a) rasklopni ure�aji x x x x
b) transformatori x x x x
v) razvodno postrojenje x x x x
3 Transformatorske stanice
a) sklopni ure�aj V. N x x x x
b) transformatori x x x x
4 Elektri�ne ma�ine
visokog napona i
isprav�a�i
a) na povr�ini x x x x
b) u jami x x x x x
5 Elektri�ne ma�ine
niskog napona
a) metanske jame x x x x x
b) ostale jame x x x x x
6 Izvozne ma�ine za
prevoz �udi
a) elektropogonski
ure�aji x x x x
b) signalni i sigurnosni
ure�aji x x x x
7 Izvozne ma�ine
kojima se ne voze �udi
i vitlovi
a) elektropogonski
ure�aji xx

1 2 3 4 5 6 7 8
b)signalni i sigurnosni
ure�aji x x x
8 Razvodni ure�aji
niskog napona
a) metanske jame
b) ostale jame
x x
x
x
x x
x
9 Pokretni i prenosni
elektri�ni ure�aji na
radili�tima
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
10 Sklopni i razvodni
ure�aji niskog napona
(prekida�i, sklopke,
sklopnici itd.),
transportni pogonski
ure�aji, trake, grabu�ari,
savit�ivi
kablovi i vodovi i
ostalo
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x
11 Kontrolni ure�aji
(mreNJni, provetravanja,
signalizacije,
rasvete itd.)
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x
12 Stalno poloNJeni
kablovi
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
13 Rasvetna tela stalno
poloNJenih osvet�enja
sa instalacijom
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
14 Rasvetna tela i
instalacije prenosnog
osvet�enja u formaciji
i na radili�tima
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
639

1 2 3 4 5 6 7 8
15 Elektri�na vu�a
1) postrojenja vozne
NJice
2) lokomotive sa
voznom NJicom
3) akumulatorske
lokomotive
4) elektri�ni ure�aji
na ostalim lokomotivama
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
16 Signalni ure�aji
a) transporta x x x x
b) radili�ta x x x x
17 Dojavni ure�aji
a) aparati i radioure�aji
x x x x
b) razvodnici i mreNJe x x x x
v) centrale i ostalo x x x x
18 Ure�aji za elektri�no
pa�enje mina
a) metanske jame x x x
b) ostale jame x x x
19 Elektri�ne sveti�ske
sa sopstvenim izvorom
svetlosti x x
20 Merni i ostali
aparati sa ugra�enim
izvorom elektri�ne
energije ili sa
sopstvenom prenosivom
baterijom x x x x
21 Ure�aji za uzem�enje i
prik�u�na mesta
uzem�iva�a (kod trafostanica)
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x x
640

1 2 3 4 5 6 7 8
22 Elektri�ni ure�aji i
instalacije glavnih
ventilatora
a) metanske jame x x x
b) ostale jame x x x
�lan 358.
Novopostav�ene, zamenjene, pro�irene i preme�tene elektri�ne
ure�aje i instalacije moraju pre stav�anja u pogon ispitati stru�no osposob�ena
lica. O obav�enom ispitivanju sa�injava se izve�taj.
�lan 359.
Na protiveksplozijski za�ti�enim elektri�nim ure�ajima ne smeju
se vr�iti nikakve izmene koje bi mogle smanjiti njihovu protiveksplozijsku
za�titu.
�lan 360.
Na poprav�enom elektri�nom ure�aju mora biti stav�ena oznaka o
izvr�enoj popravci.
�lan 361.
Poprav�ene elektri�ne ma�ine, odnosno aparati kod kojih su prilikom
popravki izmenjeni nominalni podaci moraju imati dopunsku plo�icu
sa rednim brojem, godinom popravke, oznakom radionice u kojoj je popravka
izvr�ena i podacima o promenjenim nominalnim podacima (npr. kod motora
koji su bili premotani na drugi napon).
�lan 362.
O svakoj popravci u jami ili u rudniku mora se sa�initi izve�taj u
koji se unose podaci o gre�kama, na�inu poprav�anja, o novoname�tenom
ili novoizra�enom sastavnom delu, na�inu i rezultatu ispitivanja.
�lan 363.
Ako je izolacija provodnika savit�ivih kablova o�te�ena, kabl se
zamenjuje novim ili se o�te�eni spo�a�nji pla�t takvih kablova poprav�a
po hladnom ili toplom postupku.
�lan 364.
Prilikom popravki i radova na odrNJavanju elektri�nih ure�aja i
instalacija, odnosni delovi ure�aja i instalacija moraju se isk�u�iti sa
napona.
�lan 365.
Ispitivanje izolacionog stanja i druga elektri�na merenja aparatima
koji nisu trajno ugra�eni u rudni�ke ure�aje vr�i samo stru�no osposob�eno
lice.
Ispitivanje iz stava 1. ovog �lana u metanskim jamama vr�i se na
mestima na kojima nema eksplozivnog jamskog gasa.
641
41

�lan 366.
Izolaciono stanje mreNJe viskog napona kontroli�e se stalno ugra�enim
ure�ajem za kontrolu stanja izolacije koji automatski isk�u�uje
elektri�nu mreNJu sa napona u slu�aju zem�ospoja.
U nemetanskim jamama i prostorijama I stepen metanskih jama dozvo�ena
je, umesto isklopa, samo signalizacija zem�ospoja.
�lan 367.
Kod svakog elektri�nog ure�aja posle popravke mora se proveriti:
1) funkcionalnost ure�aja isprobavanjem ure�aja, stav�anjem u pogonsko
stanje i isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehani�kog
dela, leNJajeva, poluga i sl.;
2) vrednost otpora izolacije prethodnim merenjem i drugih elektri�nih
veli�ina u praznom hodu ili pod optere�enjem;
3) elektri�na za�tita prethodnim pode�avanjem za�tite prema potrebnim
pogonskim veli�inama;
4) protiveksplozijska za�tita pregledom svih za�titnih i zaptivnih
povr�ina, mehani�ke ispravnosti ku�i�ta i prik�u�nih kutija, pokretnih
delova, ispravnosti blokada i prik�u�aka za uzem�enje, a u slu�aju
popravki delova bitnih za protiveksplozijsku za�titu, po potrebi, i eksplozijom.
�lan 368.
O izvr�enim proverama elektri�nih ure�aja mora se sa�initi poseban
izve�taj.
�lan 369.
U svim elektri�nim ure�ajima punjenim izolacionim u�em, u�e se
mora ispitati u pogledu dielektri�ne �vrsto�e, i to kod visokonaponskih
ure�aja najmanje jednom u dve godine, a kod niskopanonskih ure�aja jednom u
tri godine.
Za sve elektri�ne ure�aje punjene u�em mora se kontrolisati da li je
nivo u�a dovo�an, a kvalitet u�a se mora redovno ispitivati, zavisno od
vrste elektri�nog ure�aja.
�lan 370.
MreNJa uzem�enja se proverava:
1) merenjem prelaznog otpora svih uzem�iva�a najmanje jednom u �est
meseci, kao i nakon izvr�ene montaNJe, a pre stav�anja u pogon;
2) merenjem prelaznog otpora uzem�enja ili neprekidnosti za�titnog
voda na svim potro�a�ima i pripadaju�oj opremi najmanje jednom
godi�nje i nakon izvr�ene montaNJe, a pre stav�anja u pogon.
�lan 371.
Podaci o merenju i ispitivanju mreNJe uzem�enja vode se u knjizi
evidencije tih podataka.

VII. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE

�lan 372.
Tehni�ke karakteristike elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija
uskladi�e se s odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana
stupanja na snagu ovog pravilnika.
�lan 373.
Posle stupanja na snagu ovog pravilnika u prostorijama II stepena
opasnosti u metanskim jamama ne mogu se upotreb�avati kablovi tipa GN50.
Kablovi �ije tehni�ke karakteristike nisu u skladu s odredbama ovog
pravilnika moraju biti zamenjeni u roku od pet godina od dana stupanja na
snagu ovog pravilnika.
U rudnicima metala gde postoje povo�ni uslovi u postoje�im instalacijama
za nazivni napon do 6 000 V mogu se do prve zamene koristiti ve� instalisani
kablovi tipova: NKB, NAKB, NKBA, NAKBA, PP41, PP44 i PP45
ako ispunjavaju zahteve bezbednosti propisane ovim pravilnikom.
Instalisani kablovi tipa PP41, PP44 i PP45 za nazivni napon do 6 000
V mogu se do prve zamene koristiti i u ostalim rudnicima ako ispunjavaju
zahteve bezbednosti propisane ovim prvilnikom.
�lan 374.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaNJi Pravilnik
o tehni�kim propisima za elektri�na postrojenja u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom �SluNJbeni list FNRJ�, br. 10/62 i �SluNJbeni list
SFRJ�, br. 9/64 i 16/67 i Pravilnik o tehni�kim normativima za kablove i
vodove u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom �SluNJbeni list SFRJ�,
br. 38/78.
�lan 375.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.
41*

PRAVILNI K
O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRIBUCI-
ONE SISTEME I ZAJEDNI�KE ANTENSKE SISTEME*
I. OP�TE ODREDBE
�lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki uslovi i zahtevi koji moraju
biti ispunjeni pri izgradnji, rekonstrukciji, upotrebi i odrNJavanju
kablovskih distribucionih sistema (u da�em tekstu: KDS) i zajedni�kih
antenskih sistema (u da�em tekstu: ZAS) za prijem i dsitribuciju radio-di-
fuznih i drugih signala u stambenim i drugim objektima; tehni�ke mere za�tite
sastavnih delova tih sistema; obezbe�enje svojstava, karakteristika
i kvaliteta radio-difuznih i drugih signala; postupak, na�in i intervali
vr�enja obavezne tehni�ke kontrole odgovaraju�ih instalacija i na�in
odrNJavanja kablovskih distribucionih sistema i zajedni�kih antenskih
sistema.
�lan 2.
Termini koji se koriste u ovom pravilniku utvr�eni su u jugoslovenskom
standardu JUS N.N6.170.
�lan 3.
KDS se sastoji od prijemnih antena, glavne stanice sa ure�ajima za
poja�avanje, pretvaranje i oblikovanje signala i razvodne instalacije s izlaznim
prik�u�cima i vodovima prijemnika.
ZAS se sastoji od prijemnih antena, ure�aja za poja�avanje i pretvaranje
signala i razvodne instalacije s izlaznim prik�u�cima i vodovima
prijemnika.
�lan 4.
KDS i ZAS moraju se izvesti tako da se korisnicima osigura signal
svih radio-difuznih sluNJbi za koje postoji minimalna ja�ina elektromagnetnog
po�a na mestu postav�anja KDS, odnosno ZAS, pri kojoj degrada*
Ovaj pravilnik je objav�en u �SluNJbenom listu SFRJ�, broj 66/87.

cija kvaliteta slike i zvuka ne sme biti manja od ocene 4 utvr�ene u

jugoslovenskim standardima JUS N.N6.134 i JUS N.N6.135.
�lan 5.
KDS i ZAS moraju se projektovati, izvoditi, upotreb�avati i odrNJavati
tako da ne ometaju prijem radio-difuznih signala drugim korisnicima
radio-difuznih prijemnika, kao ni rad radio-komunikacijskih
sluNJbi.
II. TEHNI�KI USLOVI I ZAHTEVI ZA IZGRAD�U I
ODR�AVA�E KDS I ZAS
�lan 6.
Tehni�ku dokumentaciju za KDS i ZAS mogu izra�ivati lica koja su
posebno stru�no osposob�ena za oblast telekomunikacija i koja ispunjavaju
uslove odre�ene zakonom.
�lan 7.
Tehni�ka dokumentacija izra�uje se na osnovu slede�ih tehni�kih
podataka:
1) o urbanisti�ko-tehni�kim uslovima za odgovaraju�u lokaciju;
2) o ja�ini elektromagnetnog po�a i kvaliteta prijemnih signala na
mestu izgradnje i postav�anja KDS i ZAS;
3) o prijemnim i ometaju�im signalima;
4) o slobodnim kanalima za pretvaranje i o razovju radio-difuzne i
kablovske televizije;
5) ostalih podataka kao �to su podaci o lokalnim programima, o drugim
signalima i dr.
Podaci iz stava 1. ta�. 2, 3. i 4. ovog �lana dobijaju se i neposrednim
merenjem na lokaciji izgradnje i postav�anja KDS, odnosno ZAS.
�lan 8.
Tehni�ka dokumentacija za KDS, pored zahteva i uslova propisanih
zakonom, mora sadrNJavati i:
1) polazne podatke za izradu projekta, navedene u �lanu 7. ovog pravilnika;
2) izvod iz urbanisti�ko-tehni�ke dokumentacije koja se odnosi na
KDS;
3) prora�un celog sistema;
4) pregled nivoa napona u svim ta�kama sistema;
5) situacioni plan sa ucrtanim objektima, lokacijom glavne stanice,
lokacijom antenskog stuba, lokacijom ure�aja i trasama vodova;
6) blok-�emu sistema, blok-�emu glavne stanice i �emu primarne,
sekundarne i distribucione mreNJe;
7) crteNJ antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) na�in za�tite od elektri�nog udara i gromobranske za�tite;
9) na�in polaganja vodova;
10) crteNJ osnove spratova, sa unutra�njim razvodom i ure�ajima.

�lan 9.
Tehni�ka dokumentacija za ZAS, pored zahteva i uslova propisanih
zakonom, mora sadrNJavati i:
1) polazne podatke za izradu projekta, navedene u �lanu 7. ovog pravilnika;
2) izvod iz urbanisti�ko-tehni�ke dokumentacije koja se odnosi na
ZAS;
3) prora�un celog sistema;
4) pregled nivoa napona u svim ta�kama sistema;
5) situacioni plan objekta u odnosu na susedne objekte na kojima se
o�ekuje promena uslova prijema radio-difuznih signala u smislu ometanja;
6) deta�nu �emu sistema, �emu distribucione mreNJe i lokaciju
opreme;
7) crteNJ antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) na�in za�tite od elektri�nog udara i gromobranske za�tite;
9) crteNJe osnova spratova, sa unutra�njim razvodom i ure�ajima.
�lan 10.
Tehni�kom dokumentacijom za KDS, odnosno ZAS mora se predvideti
mogu�nost prijema i distribucije radio-difuznih signala posredstvom satelita,
kao i signala podataka.
�lan 11.
Tehni�ka dokumentacija mora biti izra�ena tako da omogu�i
pove�anje broja primanih i distribuiranih kanala, kao i prik�u�enje na
drugi sistem.
�lan 12.
U tehni�koj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS mesto za postav�anje
antenskog stuba mora se odabrati tako da se zadovo�e slede�i uslovi:
1) da su ja�ine elektromagnetskih po�a svih NJe�enih signala dovo�no
velike i da reflektovani signali ne stvaraju primetne smetnje prijemnim
signalima;
2) da se smanje interferencije od neNJe�enih signala;
3) da se izbegnu smetnje od elektri�nih ure�aja, ma�ina, vozila i dr.;
4) da je omogu�en lak pristup radi odrNJavanja.
�lan 13.
Antenski stub mora biti uda�en od nadzemnih elektr�nergetskih
vodova najmanje za uda�enost od najniNJe do najisturenije ta�ke stuba sa
prijemnim antenama.
Nije dozvo�eno postav�anje antenskog stuba ispod ili iznad nadzemnih
elektr�nergetskih vodova.
�lan 14.
Visina antenskog stuba mora biti tolika da najniNJa prijemna antena
bude na ve�oj visini od 2,5 m od podnoNJja antenskog stuba. Minimalno odstojanje
prijemnih antena na antenskom stubu mora biti prema slede�oj tabeli:

Minimalno odstojanje prijemnih antena na antenskom stubu, u m

Frekvencijski opseg VHF I VHF II VHF III UHF IV/V
VHF I 2,50 1,40 1,40 0,80
VHF II 1,40 1,00 0,80 0,80
VHF III 1,40 0,80 0,80 ,080
UHF IV/V 0,80 0,80 0,80 0,80
Horizontalni razmak izme�u antenskog stuba i UHF antena mora biti
ve�i od 0,5 m.
Za postav�anje paraboloidnih antena mora se u tehni�koj dokumentaciji
predvideti poseban nosa�.
�lan 15.
Antenski stub mora zajedno sa antenama da izdrNJi sva stati�ka i
dinami�ka naprezanja kojima je izloNJen usled uticaja vetra i leda.
Vrh antenskog stuba ne sme se njihati vi�e od jedne osmine talasne duNJine
najvi�eg prijemnog kanala.
�lan 16.
Konstrukcija antenskog stuba mora biti takva da omogu�ava pristup
svakoj anteni.
�lan 17.
U tehni�koj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS moraju se odabrati
prijemne antene namenjene za KDS, odnosno ZAS. Za svaki primani TV-ka-
nal za frekvencijske opsege VHF I, VHF III, UHF IV i UHF V mora se obezbediti
posebna antena.
�lan 18.
U gra�evinskoj tehni�koj dokumentaciji objekta odre�enog za glavnu
stanicu KDS mora se predvideti posebna prostorija za sme�taj ure�aja i
opreme glavne stanice, minimalne zapremine 20 m3, sa otvorima za dovod i
odvod vodova i ventilaciju. Prostorija mora imati posebno kolo za napajanje
iz mrNJe 220 V i prik�u�ak za uzem�enje. Na otvore prostorije mora
se postaviti odgovaraju�i za�titnik protiv glodara i insekata. Osvet�enje
prostorije mora biti ja�e od 600 luksa.
�lan 19.
U objektu u koji se postav�a ZAS mora se predvideti mesto za sme�taj
ku�i�ta zajedni�kog antenskog ure�aja.
Ku�i�te zajedni�kog antenskog ure�aja mora se postaviti na mesto
koje je za�ti�eno od vlage, koje nije podloNJno vibracijama i gde je
osigurana prirodna ventilacija. Ku�i�te se mora zak�u�avati i moraju se
obezbediti otvori za dovod i odvod vodova, kao i posebno kolo za napajanje
iz mreNJe 220 V i prik�u�ak za uzem�enje.

�lan 20.
U tehni�koj dokumentaciji za KDS sa vi�e od 1000 izlaznih prik-�u-
�aka mora se predvideti ure�aj za rezervno napajanje glavne stanice
elektri�nom energijom.
�lan 21.
U prostoriji glavne stanice, odnosno u ku�i�tu zajedni�kog antenskog
ure�aja mora biti predvi�ena najmanje jedna slobodna dvopolna
�uko-prik�u�nica za napajanje mernih ure�aja iz mreNJe 220 V.
�lan 22.
U tehni�koj dokumentaciji glavne stanice KDS svi prijemni kanali
se, po pravilu, frekvencijski pretvaraju.
Prilikom izbora kanala za distribuciju TV signala u KDS, odnosno
ZAS ne smeju se odabrati slede�e kombinacije kanala:
1) susedni kanali;
2) parovi kanala 5/10, 6/11 i 7/12 u opsegu VHF III;
3) parovi kanala sa razlikom od devet kanala u oposegu UHF.
Prilikom izbora kanala za distribucije FM signala zvuka u frekvencijskom
opsegu VHF II ne smeju se odabrati frekvencije nosioca koje
stvaraju frekvencijske razlike od 10,7 � 0,1 MHz ili 5,5 � MHz.
Ako i pored mera preduzetih za smanjenje radio-frekvencijskih
smetnji pri distribuciji S kanala u KDS, odnosno ZAS, postoji mogu�nost
interferencije sa signalima drugih fiksnih radio-sluNJbi, smetnje se moraju
izbe�i izborom S kanala na kojima ne�e nastati interferencija.
�lan 23.
Za prora�un nivoa signala u primarnoj, sekundarnoj i distribucionoj
mreNJi KDS koriste se slede�i podaci:
1) broj distribuiranih kanala;
2) broj predvi�enih kaskadno vezanih poja�ava�a;
3) odnos signal/�um;
4) odnos signal/intermodulacija;
5) odnos signal/unakrsna modulacija;
6) slab�enje kabla zavisno od frekvencije;
7) promena slab�enja kabla zavisno od temperature;
8) predvi�eni frekvencijski opseg za distribuciju.
�lan 24.
Maksimalni, minimalni i radni nivoi poja�ava�a izra�unavaju se
prema slede�im obrascima:
20
SI�602
�
1) URmax = Umax 3
log (n - 1) - 10 logm - 10 logp -
2
2) URmin = 2 dBmV + F + A + 10 logm + 10 logp + S/N
URmax + URmin
3) UR= --------------------------------------------
2
gde je:
URmax � maksimalni radni nivo poja�ava�a, u dBmV

URmin � minimalni izlazni nivo poja�ava�a, u dBmV

Umax � maksimalni iz lazni nivo poja�ava�a za odnos signal/unakrsna
modulacija 60 dB, u dBmV za dva TV-signala (nazna�en u tehni�kom uputstvu
proizvo�a�a)
UR � radni izlazni nivo poja�ava�a, u dBmV
n � broj predvi�enih kanala za distribuciju
m � broj predvi�enih kaskadno vezanih poja�ava�a
p � broj razli�itih nivoa mreNJe u jednom pravcu prenosa, na primer,
ako u pravcu prenosa postoji primarna, sekundarna i distribuciona mreNJa,
p = 3
S/I � zahtevani odnos signal/unakrsna modulacija na izlaz poja�ava�a
izraNJen u dB
2dBmV � nivo termi�kog �uma na otporniku od 75 W
F � faktor �uma poja�ava�a, u dB
A � poja�anje poja�ava�a, u dB
S/N � minimalni odnos signal/�um (43 dBmV)
Do kona�nog broja poja�ava�a i nivoa signala dolazi se metodom
iteracije. Izra�unavanje UR vr�i se za svaki nivo mreNJe posebno.
�lan 25.
Linijski poja�ava�i i drugi ure�aji u primarnoj i sekundarnoj mreNJi
moraju biti sme�teni u ormare koji se postav�aju iznad zem�e ili oknima
na najvi�em nivou. Ormari za spo�a�nji razvod moraju biti naprav�eni
tako da za�tite ure�aje od uticaja okoline.
�lan 26.
Kod vodova primarne i sekundarne mreNJe kod kojih usled temperaturnih
razlika dolazi do promene slab�enja signala za vi�e od + 2 dB,
mora se primeniti autoamtska regulacija nivoa.
�lan 27.
Kod KDS vodovi primarne i sekundarne mreNJe postav�aju se podzemno
i/ili nadzemno.
Kod podzemnog postav�anja vodovi se polaNJu prema slici 1.
Mere u m
Na slici je:
1 � traka za upozorenje
2 � plasti�ni za�titnik
3 � pesak
4 � vod
Slika 1 � Podzemno postav�anje vodova

Ako se vod nastav�a, mesto nastav�anja mora biti uda�eno od ose kabla
najmanje 1,5 m da bi se izbeglo o�te�enje spojnice pri sleganju terena.
Nastav�anje se izvodi prema slici 2.
Mesto nastav�anja vodova mora se ozna�iti u projektu izvedenog
stanja. Prilikom polaganja voda u rov i njegove montaNJe, sva savijanja
vodova moraju biti u skladu sa dozvo�enim radijusima savijanja vodova, a
vu�ne sile moraju biti u skladu sa dozvo�enim vu�nim silama za odgovaraju�e
tipove kablova.
Mere u m
1 � spojNa slici je:
nica
2 � vod
Slika 2 � Nastav�anje podzemno postav�enih vodova
�lan 28.
Unutra�nji razvod signala u stambenim i drugim objektima mora biti
odvodnog tipa, tako da svaka izlazna prik�u�nica bude nezavisna od druge.
�lan 29.
Prilikom projektovanja unutra�njeg razvoda KDS i ZAS, razlika nivoa
signala izme�u bilo koje dve prik�u�nice mora biti manja od 3 dB od
razlike izme�u maksimalnih i minimalnih nivoa utvr�enih jugoslovenskim
standardom JUS N.N6.172.
�lan 30.
Prilikom projektovanja distribucione mreNJe KDS, odnosno ZAS
mora se omogu�iti prenos signala u direktnom smeru u frekvencijskom opsegu
od 47 MHz do 600 MHz.
�lan 31.
Slab�enje vodova distribucione mreNJe mora biti manje od 12 dB/100
m/200 MHz za ogranke, a manje od 8 dB/100 m/200 MHz za grane.
�lan 32.
Vodovi unutra�njeg razvoda signala u novoizgra�enim stambenim i
drugim objektima kod KDS, odnosno ZAS polaNJu se u odgovaraju�e cevi ili
kanale. Cevi za polaganje vodova unutra�njeg razvoda, osim jednog dela
ogranka, polaNJu se u zidove zajedni�kih prostorija objekta.

�lan 33.
Kod objekta za ZAS, projektom se mora predvideti mogu�nost postav�anja
kabla od budu�eg prik�u�ka na KDS do ku�i�ta zajedni�kog antenskog
ure�aja.
�lan 34.
Za povezivanje koaksijalnih vodova i poja�ava�a u primarnoj i sekundarnoj
mreNJi moraju se koristiti konektori tipa IEC 169�2 ili 3,5/12. Za
RF merne ta�ke koriste se konektori tipa IEC 196�2, a za videofrekvencijski
opseg konektori tipa BNC.
III. TEHNI�KE MERE ZA�TITE
�lan 35.
Antenski stub, zatezna uNJad, antene i ostali delovi antenskog
sistema moraju biti za�ti�eni od korozije i uticaja ultravioletnog zra�enja.
�lan 36.
Antenski stub sa prijemnim antenama, radi za�tite od atmosferskih
praNJnjenja, uzem�ava se prema propisma za uzem�enje.
�lan 37.
Antenski vodovi moraju se u�vrstiti duNJ nosa�a antena i antenskog
stuba tako da se spre�e naprezanja i vibracije vodova. Antenski vodovi
mogu se postav�ati duNJ unutra�njih zidova antenskog stuba. Sva savijanja
vodova moraju biti u skladu sa dozvo�enim radijusima savijanja vodova.
IV. ODREDBE O OBEZBE�E�U KVALITETA SIGNALA
�lan 38.
Posle zavr�etka radova na izvo�enju KDS, odnosno ZAS, sistem se
obavezno pu�ta u probni rad. Za vreme probnog rada mere se nivoi napona
prijemnih signala na ulazu i izlazu poja�ava�a i pretvara�a i na svim izlaznim
prik�u�cima radi provere da li su unutar granica utvr�enih jugoslovenskim
standarodm JUS N.N6.172.
Rezultati merenja nivoa napona signala unose se u izve�taj o ispitivanju,
koji je sastavni deo tehni�ke dokumentacije.
Posle zavr�etka merenja, uz svaku izlaznu prik�u�nicu mora se priloNJiti
vod prijemnika prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.191 i popunjena
kartica prema slici 3.

Kablovski distribucioni i zajedni�ki antenski sistemi

IZLAZNA PRIK�U�NICA
RASPORED TV KANALA I PROGRAMA
TV kanal TV program Broj na programatoru*
Organizacija odgovorna za odrNJavanje
...................................................................................
............................................................
Adresa: ...........................................................................
.....................................................
Telefon: ..........................................................................
....................................................
VaNJi
do: ...............................................................................
................................................
* Podatak je informativan
Slika 3 � Kartica za izlaznu prik�u�nicu KDS, odnosno ZAS
�lan 39.
KDS, odnosno ZAS mora se odrNJavati u ispravnom stanju i na taj na�in
osigurati na izlaznim prik�u�nicama bez prekida kvalitetan signal,
ocene 4 ili ve�e, radio-difuznih i drugih signala. Ako i pored preduzetih
mera za smanjenje radio-frekvencijskih smetnji pri distribuciji signala u
KDS, odnosno ZAS postoji pri upotrebi interferencija sa signalima drugih
fiksnih radio-sluNJbi ili ako signali KDS, odnosno ZAS ometaju rad
druge fiksne radio-sluNJbe, smetnje se moraju otkloniti izborom drugih
kanala za distribuciju.
�lan 40.
Radi odrNJavanja KDS i ZAS vr�e se redovni �estomese�ni pregledi
tih sistema, koji obuhvataju:
1) pregled prijemnih antena i otklanjanje eventualnih kvarova;
2) kontrolu nivoa i kvaliteta prijemnih signala u glavnoj stanici,
odnosno ku�i�tu zajedni�kog antenskog ure�aja i kontrolu nivoa i
kvaliteta distribuiranih signala na izlaznim prik�u�nicama u stanovima;
3) proveru rada ure�aja i njihovo pode�avanje;
4) zamenu neispravnih ure�aja i delova sistema.
�lan 41.
Radi otklanjanja iznenadnih kvarova, vr�e se hitne intervencije na
ure�ajima i delovima sistema. Kvar nastao na jednom delu sistema mora se
otkloniti u roku od 48 sati od prijave kvara, a kvar nastao na celom
sistemu mora se otkloniti u roku od 24 sata.

�lan 42.
Kompletan primerak tehni�ke dokumentacije za KDS mora se nalaziti
u glavnoj stanici, a kompletan primerak tehni�ke dokumentacije za
ZAS � u ku�i�tu zajedni�kog antenskog ure�aja.
�lan 43.
O odrNJavanju sistema mora se voditi knjiga odrNJavanja.
Knjiga odrNJvanja mora biti sme�tena u glavnoj stanici, odnosno u ku�i�tu
zajedni�kog antenskog ure�aja.
U knjigu odrNJavanja unose se slede�i podaci:
1) opis poprav�enih kvarova i/ili opis pregleda;
2) broj naru�bine, tip i naziv proizvo�a�a ugra�enog ure�aja i/ili
dela;
3) firma, odnosno naziv i sedi�te organizacije udruNJenog rada ili
ovla��ene zanatske radnje koja redovno odrNJava sistem, datum popravke
i/ili pregleda;
4) potpis lica koje je izvr�ilo popravku i/ili pregled;
5) overa odgovornog lica korisnika KDS, odnosno ZAS da je popravka
ispravno ura�ena i/ili da je pregled ispravno izvr�en.
Uz knjigu odrNJavanja mora biti priloNJen izve�taj o ispitivanju, sa�injen
za vreme redovnog pregleda. Izve�taj o ispitivanju mora da potvrdi
da su utvr�eni zahtevi za KDS, odnosno ZAS ispunjeni i mora ga potpisati
stru�njak koji je vr�io ispitivanje.
V. ZAVR�NA ODREDBA
�lan 44.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav�ivanja u �SluNJbenom
listu SFRJ�.

654

SADR�AJ
Strana
ZAKON O STANDARDIZACIJI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -3
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -3
II. Standardi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 9
III. Propisi o tehni�koj i konstrukcionoj sigurnosti i o kvalitetu
proizvoda, robe i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -13
IV. Odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta - - - - - - - - - -14
V. Mere za obezbe�enje kvaliteta i tehni�ke i konstrukcione sigurnosti
proizvoda i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -15
VI. Standardizacija u oruNJanim snagama Socijalisti�ke Federativne Repu-
blike Jugoslavije, za potrebe civilne za�tite i za potrebe organa unu-
tra�njih poslova 28
VII. Me�unarodna saradnja i informisanje u oblasti standardizacije - - - - -29
VIII. Inspekcijski nadzor i upravne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - 30
IH. Isprave o ovla��enju za vr�enje nadzora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - -31
H. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - 31
HI. Ovla��enja za dono�enje propisa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - -33
HII. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -35
ZAKON O SISTEMIMA VEZA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - 36
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -36
II. Sistemi veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -42
III. Radio-veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - -48
IV. Mere za obezbe�enje veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -59
V. Me�unarodne veze - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -61
VI. Inspekcijski nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -62
VII. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - 66
VIII. Ovla��uju�e odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 72
IX. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -74
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NE INSTA-
LACIJE NISKOG NAPONA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - -75
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -75
II. Ure�aji i oprema za izvo�enje elektri�nih instalacija - - - - - - - - - - - -
-76
III. Tehni�ke mere za�tite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -96
IV. Postupak i na�in kontrolisanja i verifikacije svojstava, karakteri-
stika i kvaliteta elektri�nih instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
-106
V. Zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -110

Strana
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U NADZEM-
NIH ELEKTR�NERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD
1 kV DO 400 kV - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - -111
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -111
II.Uslovi prora�una - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 114
III.Provodnici i za�titna uNJad - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - 116
IV.Raspored provodnika i za�titne uNJadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - 122
V.Izolatori i izolatorski lanci - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - 125
VI. Stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - 130
VII. Uzem�enje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - 133
VIII. Prelazak vodova i njihovo pribliNJavanje objektima - - - - - - - - - - - - -
- -137
IX. Drveni stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - 155
X. �eli�ni stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - 159
XI. Armiranobetonski stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -163
XII. Usidrenje stubova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - 165
XIII. Teme�i - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - 166
HIV. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -174
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U NISKONA-
PONSKIH NADZEMNIH VODOVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
175
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -175
II. Odre�ivanje vrednosti obleda, pritiska vetra i k�ficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 178
III. Op�ti uslovi za uNJad i opremu za prihvatanje, nastav�anje i spajanje
uNJadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - -179
IV. Odre�ivanje vrednosti razmaka u sredini raspona - - - - - - - - - - - - - - - -
-179
V. Op�ti uslovi za samonose�i kablovski snop i opremu za prihvatanje,
nastav�anje i spajanje samonose�eg kablovskog snopa - - - - - - - - - - - - - -
-180
VI. Odre�ivanje vrednosti optere�enja upori�ta - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - 181
VII. Uzem�enje i za�tita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - -182
VIII. Odre�ivanje vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti za
ukr�tanje, pribliNJavanje i paralelno vo�enje vodova sa odnosnim ob-
jektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -182
IX. Dimenzionisanje upori�ta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -187
X. Usidrenje upori�ta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -187
XI.Teme�i upori�ta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 187
XII. Zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -188
PRAVILNIK O TEHNI�KIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA - - - - - - 189
Tehni�ki propisi o gromobranima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - -189
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJE�A I URE�AJA OD PO�ARA - - - - - - - - -218
I.Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 218
II. Za�tita elektr�nergetskih postrojenja i ure�aja za proizvodnju, pre-
nos i distribuciju elektri�ne energije od poNJara - - - - - - - - - - - - - - - -
-218
III. Zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -226
PRAVILNIK O TEHNI�KIM MERAMA ZA URE�AJE SA SVETLE�IM
PROPISI O TEHNI�KIM MERAMA ZA URE�AJE SA SVETLE�IM
PRAVILNIK O TEHNI�KIM MERAMA ZA POGON I ODR�AVA�E
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -227
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -228
ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239

Strana
PROPISI O TEHNI�KIM MERAMA ZA POGON I ODR�AVA�E
ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODR�A-
VA�E ELEKTR�NERGETSKIH POSTROJE�A I VODOVA - - - - - - -268
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 268
II. Postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 270
III. Vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - -274
IV. Za�tita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -276
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA IZGRAD�U SRED�E-
NAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSE�IM KABLOVSKIM
SNOPOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - 277
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 277
II. Odre�ivanje vrednosti obleda, pritiska vetra i k�ficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 279
III. Op�ti uslovi za sn sks, opremu za prihvatanje, nastav�anje i spajanje sn sks
280
IV. Odre�ivanje vrednosti optere�enja upori�ta - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - 281
V. Uzem�enje i za�tita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -281
VI. Odre�ivanje vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne uda�enosti za
ukr�tanje, pribliNJavanje i paralelno vo�enje vodova sa odnosnim ob-
jektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - 282
VII. Dimenzionisanje, usidrenje i teme�enje upori�ta - - - - - - - - - - - - - - -
- -286
VIII. Zavr�na odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -286
ODR�AVA�E ELEKTRI�NIH GENERATORA I SINHRONIH
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU ELEKTRO-
PRAVILNIK O TEHNI�KIM MERAMA ZA IZGRAD�U, POGON I
KOMPENZATORA HLA�ENIH VODONIKOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 287
ENERGETSKIH POSTROJE�A OD PRENAPONA - - - - - - - - - - - - - - - -294
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 294
II. Naprave za za�titu od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - -298
III. Prelazna i zavr�na odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -312
ANEKS PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA - - - - - - - - - 313
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU OD STA-
TI�KOG ELEKTRICITETA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - 319
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 319
II. Mere i sredstva za za�titu od stati�kog elektriciteta - - - - - - - - - - -
-322
III. Mere i sredstva za za�titu od stati�kog elektriciteta zavisno od vrste
proizvodnje i rada sa eksplozivnim materijalima i municijom - - - - - - -327
IV. Instrumenti za ispitivanje stati�kog elektriciteta - - - - - - - - - - - - -
-337
V. Pogonski nadzor, povremena ispitivanja i merenja - - - - - - - - - - - - - - - -
- 338
VI. Prelazna i zavr�na odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -339
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PRO-
JEKTOVA�E I IZVO�E�E ELEKTRI�NIH POSTROJE�A U PRO-
STORIJAMA U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA - - - - - - - - -340
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 340
II. Obim primene - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -341
III. Definicije pojmova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 341
IV. Projektovanje, izvo�enje i nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - -345
V. Izvo�enje elektri�nih postrojenja, ure�aja i instalacija - - - - - - - - - -
-347
VI. Op�te mere elektri�ne bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - -348
VII. Posebne mere elektri�ne bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -348
VIII. Posebne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -350

Strana
IX. Izbor eksplozivne za�tite elektri�nih postrojenja u slu�ajevima nji-
hovog normalnog izvo�enja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - -356
X. Ispitivanje i odrNJavanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - 356
XI. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -367
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTR�NERGET-
SKA POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V - - - - - - - - - - 370
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -370
II. Postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 371
III. Za�titne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - -379
IV. Osnovna oprema postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - 381
V. Pomo�na postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 400
VI.Pogonske i druge posebne prostorije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - 404
VII. Specijalna elektri�na postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - -407
VIII. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - -408
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA UZEM�E�A ELEK-
TR�NERGETSKIH POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA IZNAD
1000 V - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - 409
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -409
II. Dimenzionisanje sistema uzem�enja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - 415
III. Merenja, kontrole i pregledi sistema uzem�enja - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - 432
IV. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -436
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ZA�TITU NISKONA-
PONSKIH MRE�A I PRIPADAJU�IH TRANSFORMATORSKIH
STANICA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -437
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -437
II. Za�titne mere u niskonaponskoj meNJi i pripadaju�im trafostanicama 440
III. Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - 460
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTR�NERGET-
SKA POSTROJE�A NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPO-
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE URE�AJE
NOM 20 kV - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - 461
I SISTEME - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - 463
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -463
II. Izrada, eksploatacija i odrNJavanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - 465
III. Ozna�avanje i obeleNJavanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -474
IV. Tehni�ke mere za�tite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - -475
V. BliNJi sadrNJaj tehni�kog uputstva za lasere - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - 478
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NA PO-
STROJE�A I URE�AJE U RUDNICIMA SA POVR�INSKOM EKS-
PLOATACIJOM MINERALNIH SIROVINA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 480
I. Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -480
II. Elektri�ni ure�aji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - -485
III. Tehni�ke mere za�tite od dodira delova pod naponom- - - - - - - - - - - - - -
- 487
IV. Za�tita od preoptere�enja i kratkog spoja - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - 508
V. Posebni zahtevi za elektri�ne ure�aje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -514
VI. Kablovi i vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - -526
VII.Elektri�na vu�a - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - 540
VIII. Elektri�no pa�enje mina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - 541
Strana
IX. Posebno ugroNJeni prostori - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -542
X. OdrNJavanje, ispitivanje, pregledi i popravke elektri�nih ure�aja iinstalacija -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - -543
XI. Prelazna i zavr�na odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - -549
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRI�NA PO-
STROJE�A, URE�AJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA POD-
ZEMNOM EKSPLOATACIJOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- 550
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 550
II. Elektri�ni ure�aji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - 557
III. Tehni�ke mere za�tite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -559
V. Elektri�na postrojenja, ure�aji i instalacije u rudnicima ugroNJenim
opasnim gasovima i pra�inama - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -627
VI. OdrNJavanje, pregledi, popravke i ispitivanje elektri�nih postrojenja,
ure�aja i instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - 635
VII.Prelazne i zavr�ne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -643
PRAVILNIK O TEHNI�KIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRI-
BUCIONE SISTEME I ZAJEDNI�KE ANTENSKE SISTEME - - - - - 644
I.Op�te odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - 644
II. Tehni�ki uslovi i zahtevi za izgradnju i odrNJavanje kds i zas - - - - - - -
-645
III. Tehni�ke mere za�tite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -651
IV. Odredbe o obezbe�enju kvaliteta signala - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - -651
V. Zavr�na odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -653