Горска служба спасавања

Србије

Станица Београд

Скрипта за семинар и
основни курс ГСС-а
„Основе техничког
спасавања“

Новембар
2016.

1
Садржај

1. Oпрема ..................................................................................................................... 3
Лична опрема........................................................................................................... 3
Заједничка опрема................................................................................................... 4
2. Сидришта ................................................................................................................. 8
Природна сидришта ............................................................................................... 8
Вештачка – ‘man made’ сидришта ..................................................................... 10
3. Системи за извлачење и спуштање ..................................................................... 11
Сан Бернард (’z’ систем) ..................................................................................... 11
Модификовани контратег (контрабаланс) ....................................................... 12
Штафетно преузимање ....................................................................................... 15
Качење носила UT 2000 за транспорт по стрмом терену .............................. 16
Комуникација у току организоване спасилачке акције (штафетног
преузимања)........................................................................................................... 17
4. Евакуација унесрећеног са абзел линије............................................................. 18
Постављање ужета-вертикале за абзел (спуштање) ......................................... 18
Спуштање унесрећеног који није у несвести ..................................................... 21
Подизање унесрећеног .......................................................................................... 23
5. Спасилачки комплет ............................................................................................. 25

2
 1. Oпрема

Бављење спасилаштвом, а нарочито неком врстом техничког спасавања, захтева

добро познавање опреме и њених карактеристика. Постоји велика разноврсност
опреме која се користи у спасавању, а техничку опрему угрубо, можемо поделити
на:

Личну опрему
Заједничку опрему

*овде се нећемо бавити питањем екипне опреме

Лична опрема

У личну опрему спасиоца спадају (Слика

1):

1. Шлем
2. Пењачки појас
3. Гри-гри
4. Карабинер са аутоматском капијицом
5. Гуртна, најлонска, тракаста шивена,
120 cm
6. Малпа
7. Узенгија
8. 2х овални карабинер са навртком
9. Осветљење (електрична лампа)

Препоручљиво је имати и:
10. Резервно светло + батерије
11. Сат
12. Рукавице (зимске,
техничке..)
13. Астрофолија
14. Свеће и упаљач
15. Прусици
16. Мобилни
телефон
17. Пиштаљка Слика 1 - Спасилац са личном техничком опремом и
18. Папир и оловка чеоном лампом која је у џепу
19. Прва помоћ (лични комплет)

3
Заједничка опрема

Заједничка опрема која се користи у организованим спасилачким акцијама се према типу може
поделити на:
1) опрему за приступ повређеном и евакуацију;

2) опрему за хитну медицинску помоћ (комплет спасиоца или спасиоца

лекара);
3) опрему за транспорт по површини;

4) опрему за комуникацију и сигнализацију.

Опрема за приступ и евакуацију

Опрема за приступ до повређеног треба да омогући постављање инсталације за сигурно и безбедно
кретање спасилаца по експонираном терену. У опрему за
приступ спада техничка опрема: ужад, гуртне, карабинери
итд.

Уже је основни реквизит било које спасилачке акције.

Користи се за пењање, спуштање, извлачење, осигуравање и
транспорт. У спасавању се користе статичка ужад пречника
не мањег од 10 mm (Слика
2).
Слика 2 - Уже, основни реквизит било какве
спасилачке акције

Карабинери су елементи опреме који служе за спајање ужета са сидриштем, за осигуравање,

за навезивање и за прављење разних врста конструкција за дизање, спуштање, транспорт и
друго. Облик карабинера и облик врата карабинера одређују његову намену. У спасавању се
користе карабинери са навртком који су овалног и крушкастог облика (Слика 3).

Слика 3 - Различите врсте карабинера

Гуртне - У ГСС-у тренутно се због својих карактеристика највише користе

најлонске шивене тракасте гуртне (Слике 4). Користе се и гуртне типа
`dyneema’ али због одређених проблематичних карактеристика које долазе до
изражаја при високим температурама (услед трења гуртне о гуртну или ужета о
гуртну), не користе се у спасилачким акцијама овог типа.
Слика 4 – тракаста, шивена,
најлонска гуртна

4
Гри Гри – првенствена намена ове справе је за спуштање низ уже и осигуравање пењача, а може се
користити и за пењање уз уже (Слика 5).

Слика 5 – Гри гри

Малпа (Жимар) – справа која се користи за пењање уз уже. Има “зубиће” који су закривљени на једну
страну и омогућавају да уже несметано пролази на једну страну али онемогућавају пролаз на другу страну
(Слика 6).

Слика 6 –Малпа, њен механизам и позиционирање на ужету

Узенгија – део опреме који заједно са малпом олакшава пењање уз уже (Слика 7).

Блокер – скоро идентична справа као малпа, али за разлику од малпе, блокер нема Слика 7 - узенгија
ручку. Користи се за пењање уз уже или подизање терета (Слика 8).

Слика 8 – 'затворен'и 'отворен' блокер

5
Ролица (котурача) – справа која омогућава пролазак ужета кроз њу са што мање трења (Слика 9).
Користи се када имамо потребу да преусмеримо силу, која се јавља при подизању/спуштању неког терета,
у неком другом правцу. Напомена: ролница је пекарски производ, а не део спасилачке опреме!

Слика 10 – ролница –
Слика 9 - различити типови РОЛИЦА пекарски производ

Pro traxion - справа која нам много олакшава евакуацију унесрећеног било то спуштањем или подизањем
(Слика 11). Справа у себи садржи котурачу и „зубиће“, који су значајни код подизања терета. Значај је у
томе што на једну страну уже несметано пролази, док га на другу страну блокирају “зуби”, тако што се
веома плитко зарију у ткање кошуљице ужета.

Слика 11 – Pro traxion

Опрема за хитну медицинску помоћ (комплет спасиоца или комплет спасиоца лекара)

Комплет спасиоца - Овде спада стандардизован садржај нашег медицинског ранца са свим
имобилизационим и санитетским материјалом.

Комлет спасиоца лекара – Ова опрема представља комплет за пружање хитне медицинске
помоћи од стране спасиоца-лекара, а не спасиоца-лаика. Спасилац-лекар ће са собом имати
минималан прибор за указивање хитне помоћи. Искуствено говорећи, то је исти онај комплет који
се налази у возилима хитне помоћи, само прилагођен томе да га може носити један човек на
терену.

6
Опрема за транспорт

Транспорт повређеног коришћењем носила је један од кључних захтева спасилачке акције. Носила
или носила са повређеним се могу транспортовати навезивањем на уже (спуштањем, подизањем
или траверзирањем-хоризонтални транспорт), вучењем, вожењем или ношењем. Начин
транспорта зависи од терена и врсте носила којом се располаже.

У овом тренутку у Горској служби спасавања Србије најраспрострањеније универзално носило је UT

2000. Сходно заступљености носила UT 2000, сваки спасилац је дужан да зна и уме правилно да га
склопи и користи (Слика 12 и 13).

Слика 13 – Носило припремљено за

Слика 12 – Носило са монтираним точком
вертикални транспорт

Опрема за комуникацију и сигнализацију

Опрема за комуникацију и сигнализацију има двоструки значај. Омогућава комуникацију

спасилачког тима са повређеним или унесрећеним лицима и омогућава међусобну комуникацију
чланова спасилачког тима. Обе намене имају огроман значај у акцији спасавања.

У средства која се могу користити за сигнализацију спадају: пиштаљка, мегафон, разнобојни

светлећи штапови и лампе.

Комуникација између спасилаца је веома важан део организоване спасилачке акције јер омогућава
складну координацију рада спасилачких тимова. Потребно је на неки начин обезбедити да
спасилачке екипе међусобом једноставно и лако комуницирају. Везу је могуће остварити
дозивањем гласом, помоћу телефона и помоћу ручних и стационарних радио станица.

7
 2. Сидришта

Сидриште је било која привремена или трајна конструкција која служи да се повежу
особа, уже или терет и: стена, снег, лед или било који други медијум, укључујући и
објекте које је човек направио. деф. Душан Бранковић

Једна од основних подела сидришта је према начину настанка и она могу бити:

Природна (дрво, стена/громада/болдер и сл.)

Вештачка – „man made“ (бандере, стубови, заштитне ограде, возила и сл.)

Наведена сидришта су битна за овај курс и кроз ову скрипту се неће улазити у друге типове
сидришта и њихове поделе.

Код постављања било којих сидришта, веома је битна добра процена чврстине сидришта,
безбедности места на којем се ради, правац у којем ће бити оптерећено сидриште и сл.
Правилна процена долази са искуством и делом користећи здрав разум.

Ако постоји сумња у неко сидриште (дрво, стену и сл.) не треба га користити, већ треба
пронаћи друго сидриште које испуњава безбедоносне захтеве.

Природна сидришта

Дрвеће – да би уопште размишљали да ли је неко дрво погодно за коришћење у спасилачкој

акцији оно мора бити довољно масивно/широко, као репер се може узети да је минимални
пречник стабла нешто већи од човечије натколенице (бутине).

Сидришна тачка се може направити помоћу гуртни или кратежа (парче статичког ужета не
мањег од 10 mm и дужине 5, 7 или 9 m), тако што се обавију око стабла што ближе корену.

Кратеж се обавије обавезно два пута око стабла водећи рачуна да не сме бити притегнут уз
стабло целом дужином. Крајеви кратежа се спајају са две 'шестице' тако да чворови буду један
иза другог на размаком од 20 cm. Слободан крај такође мора имати дужину минимум 20 cm.
Чворови (шестице), којим су спојени крајеви кратежа, се морају налазити на средини једног
крака, између сидришта (нпр. дрвета) и сидришне тачке (карабинера), у који се даље
постављају различите инсталације (Слика 14).

Слика 14 - Постављање кратежа око дрвета

8
При постављању сидришта помоћу гуртни довољно је једанпут обавити гуртну око стабла.
Крајеве гуртне треба спојити челичним карабинером само када се на ту сидришну тачку
поставља систем, за постављање абзел линије користи се алуминијумски карабинер (Слика 15).

У случају када је пречник стабла сувише

велик, па је постављена гуртна кратка или
прави велики угао када се укопча у
карабинер (Слика 16), гуртне се могу
спојити одговарајућим чвором и тако
добити потребна дужина и/или
одговарајући угао између крајева гуртни.

Напомена: код коришћења било којих

сидришта правилна процена долази са
искуством и делом користећи здрав разум.
Веома лош избор је дрво које је 3 метра
широко, а унутра је труло и није више
чврсто везано за земљу кореном (нема
лишћа, нових зелених изданака, гране лако
пуцају, стабло је напукло и шупље и сл.)! Слика 15 - Постављање гуртне око дрвета

Стена/громада/болдер

Сам начин постављања гуртне или кратежа око неке стене се не разликује много од
постављања на дрво. Гуртна или кратеж се могу поставити око стене/громаде или провући кроз
њу.

Слика 16 – Силе које се јављају код добро постављене

и лоше постављене гуртне (лево), и приказ гуртне постављене око природног сидришта (десно)

Стена/громада има много оштрих ивица које могу озбиљно оштетити или чак пресећи кратеж и
гуртну, тако да их обавезно морамо заштити (ранцем, подлошком и сл.) на месту где додирују
стену.

9
Напомена: као и код избора адекватног дрвета као сидриште, и овде је упозорење да
безбедност одрђене стене није везано само за њену величину. Громада може бити тешка
неколико десетина тона, али да стоји климаво наслоњена на неки камен где може мало јачи
ветар да је помери. Исто тако, стена не сме да буде трошна, крта и да даје шупаљ звук када се
удари.

Вештачка – ‘man made’ сидришта

Овде спадају бандере, разни стубови, заштитне ограде поред коловоза, возила и др.

Постављање кратежа на бандере, стубове, заштитне ограде се врши по истом принципу

као и код постављања на дрво, са обавезном заштитом (ранац, подлошка и сл.) на делу
где је уже у контакту са металом/бетоном.
Постављање гуртни на сва вештачка сидришта се разликује у томе што се стављају две
гуртне и наравно, заштићују тамо где су у контакту са конструкцијом на коју се
постављају.

Напомена: не треба слепо веровати вештачким сидриштима, датум производње или уградње
није гаранција безбедности. Треба обратити пажњу да ли негде има знакова корозије, да ли је
добро укопано у земљу итд. Треба искористити целокупно своје знање, искуство и здрав разум,
јер ће то сидриште оптерећивати унесрећени, други спасиоци и спасилац који прави сидриште!

Возила су мало већи проблем, првенствено због покретљивости. Коришћењу возила,

као сидришта, прибегавамо онда када нам је то последња опција и немамо ни једно од
горе наведених сидришта у околини.
Возило мора да стоји попреко (нормално) на правац кретања носила, да је мотор
угашен и у брзини, да је подигнута ручна кочница и да су стопе/камење подглављене
под точкове.
Најбоље је да се гуртне или кратеж постављају на задњу осовину, обмотају око осовине
и обавезно заштите на месту контакта са возилом.

Напомена: возила остављамо као последњу опцију зато што, захтевају озбиљну процену и
искуство, и због тога што мање више, све на возилу оштећује опрему са којом ми радимо.
Оштре металне ивице могу озбиљно да оштете или чак исеку гуртну или кратеж. Гориво, уље и
сва мазива такође могу озбиљно да оштете опрему.

Ако сумњате у неки комад опреме, макар мало, немојте га користити!

10
 3. Системи за извлачење и спуштање

Сан Бернард (’z’ систем)

Системи за извлачење терета имају за циљ

да редукују силу која је потребна за
подизање одређеног терета.
Сан Бернард такође познат и као 'z' систем,
је систем који се користи када је потребно
само извлачење терета (Слика 17).

Слика 17 - Приказ употребе система Сан Бернарда у реалној

ситуацији
Потребна опрема:
- опрема за постављање сидришта: 1х кратеж или одређен број гуртни; 1х челични карабинер

- 1х pro traxion
- 1х уже одговарајуће дужине
- 3х овална карабинера са навртком
- 1х блокер
- 1х ролица
Спасиоцу који поставља сидриште, или систем на
сидриште, инсталација је у нивоу струка и лице му је
окренуто према сидришту и/или систему тако да се
лева и десна страна посматрају у односну на
спасиоца.

Гуртна или кратеж се правилно ставе око изабраног

сидришта и за њих се качи челични карабинер тако
да је капијица карабинера окренута на горе и да се
отвара од сидришта, тако спасилац увек може брзим
погледом да види и провери да ли је навртка
карабинера забрављена.
На челични карабинер се ставља про-траксион и то
тако да су вратанца (лице справе) увек окренута на
горе ка спасиоцу и челични карабинер се обавезно
забрављује. Затим се правилно проплете уже, и то Слика 18 - Приказ 'z' система
тако да са леве стране справе излази крај ужета који иде на носила и који ће бити оптерећен, а
са десне излази неоптерећен крај ужета. На доњу (мању) рупу на 'pro traxion-у’ се након
стављања ужета обавезно ставља карабинер са навртком који се забрављује.
На оптерећен крај ужета се поставља блокер окренут ка носилима, на блокер се качи овални
карабинер са навртком и ролица. Кроз ролицу се провлачи слободан (неоптерећен) крај ужета
(Слика18).

11
Извлачењ е терета помоћу Сан Бе рнард система врше
максимално три спасиоца!

Напомена: на крају ужета који је намењен за носила мора

обавезно да буде везан чвор “осмица” и одмах изнад њега један
двоструки
„сигурносни” чвор (он служи за обележавање ужета које је
намењено за носила) (Слика 19). На другом слободном крају тог
ужета увек мора бити везан чвор из безбедносних разлога .

Слика 19 – Правилно означено уже

од спасилачке инсталације
Модификовани контратег (контрабаланс)

Систем модификованог контратега се користи за излачење терета. Спасилац који је контратег

се креће у супротном правцу у односу на жељени правац кретања терета, спасилац иде
низбрдо, а носила узбрдо.
Систем контрабаланса се поставља тако што се на једном крају ужета налази терет (спасилац
који прати носила са унесрећеним), а на другом крају ужета се налази спасилац који користећи
своју тежину извлачи носила (контратег). Дакле, спасилац који представља контратег, постави
уже у одређени систем и крећући се низбрдо помаже или самостално извлачи спасиоца који
прати носила и унесрећеног на горе.

Контрабаланс користи тежину једног спасиоца да олакша евакуацију, насупрот тежине

спасиоца који прати унесрећеног који може бити у носилима.

Потребна опрема:
- опрема за постављање сидришта: 1х кратеж или одређен број гуртни; 1х челични карабинер
- 1х pro traxion
- 1х уже одговарајуће дужине
- 2х карабинера са навртком (1х овални)

Гуртна или кратеж се правилно ставе око изабраног сидришта, и за њих се качи челични
карабинер, тако да је капијица карабинера окренута на горе и да се отвара од сидришта, тако
спасилац увек може брзим погледом да види и провери да ли је навртка карабинера
забрављена.
На челични карабинер се ставља
'pro traxion' тако да су вратанца
(лице справе) увек окренута на
горе, ка спасиоцу, и челични
карабинер се обавезно
забрављује. Затим се правилно
проплете уже, и то тако да са
леве стране справе излази крај
ужета који иде на носила и који
ће бити оптерећен, а са десне је Слика 20 – Правилно постављање ужета у pro traxion

12
неоптерећен крај ужета. На доњу (мању) рупу на 'pro traxion-u’ се, након проплитања ужета и
затварања справице, обавезно ставља карабинер са навртком који се забрави (Слика 20).

Крај ужета који иде на носила се правилно обележи са чвором 'осмицом' и једним двоструким
'сигурносним' чвором. Затим се у ушицу `осмице` качи овални карабинер са навртком који се
даље качи у челични карабинер који је гуртнама везан за узглавље носила (глава унесрећеног
је увек окренута узбрдо).

Пратилац носила се позиционира се једне стране носила укачен пупковином у челични

карабинер који је везан код узглавља носила, или је
укачен за носила код ногу унесрећеног и усмерава
носила са доње стране (Слика 21).

Спасилац који је контратег правилно проплиће свој

гри-гри и ставља га на своју централну гуртну на
појасу, а малпу са пупковином и узенгијом ставља
на уже изнад гри-гри-а, на другом крају ужета се
налази унесрећени (Слика 21).
Напомена: у тренутку када контратег оптерети
систем, пратилац носила не сме да растерети
систем, јер би при томе дошло до неконтролисаног
покретања спасиоца контратега, и потенцијално се
могу угрозити и спасилац и унесрећени. Док
контратег може да растерети систем захваљујући
'pro traxion-у' који блокира уже задржавајући терет.
Растерећење не сме бити нагло или без претходног
наговештаја пратиоцу носила.
Слика 21 – Позиција спасилаца у систему за
подизање помоћу контратега
На крају ужета где је контратег, обавезно је
везан чвор, због безбедности. Када су носила и
пратилац спремни, контратег оптерећује
систем, и ако терен то омогућава, спушта се
полако ка носилима, трудећи се да што више
оптерети систем својом тежином не би ли
олакшао евакуацију, пазећи при томе да не
угрози безбедност пратиоца и унесрећеног
(Слика 22).

Спасилац-контратег може да се мимоиђе са

носилима, ако терен то дозвољава, а ако нема
могућности за тим, транспорт може да се
заустави док се спасилац-контратег попне до
сидришта помоћу малпе и гри-гри-а и понови
операцију док носила не стигну на унапред
планирано место.

Слика 22 – Евакуација унесрећеног помоћу Напомена: обратити пажњу да чвор од носила

модификованог контратега 'не забијемо' у 'pro traxion', јер се након тога
тешко одглављује.

13
Ако терен не дозвољава (експониран, крушљив, клизав итд.), да се спасилац толико спусти,
онда се он качи пупковином у карабинер који је закачен и забрављен за доњи крај 'pro traxion-
а', и понавља операцију описану раније, само са много мањим ходом.

Систем за спуштање

Код система Сан Бернард спуштање унесрећеног се врши сличним корацима као за систем
контрабаланс, али спасилац сада користи своју тежину и гри-гри да спусти унесрећеног.

Спасилац - контратег који спушта терет, или носила са унесрећеним, се качи пупковином у
карабинер који је закачен и забрављен за доњи крај 'pro traxion-а'. Плете гри-гри на
неоптерећен крај ужета, ставља гри-гри на појас, и натеже систем како би могао да одбрави
'pro traxion' (механизам који блокира уже у справи)(Слика 24). У договору са пратиоцем,
лагано, помоћу гри-гри-а, попушта и спушта унесрећеног и пратиоца (Слика 23).

Напомена: на крају ужета где је спасилац који врши спуштање се обавезно налази
'сигурносни' чвор*.

*Чвор на неоптерећеном крају ужета служи да онемогући ужету да `процури'/прође кроз

справу којом осигуравамо (спуштамо) терет, односно носила.

Слика 23 – Попуштање носила помоћу гри-гри-а

Слика 24 – Код попуштања 'зуби' справице морају бити у отвореном

положају

14
Штафетно преузимање

Овај систем се користи када имамо дуже стрме деонице, неприступачне падине и када са
најдужим ужетом које имамо, не можемо евакуисати унесрећеног директно до безбедне
локације, или је терен такав да евакуација не може да се изврши по правој линији уз/низ
падину.

Постављају се два независна система за излачење један изнад другог на удаљености растежаја
ужета којим се излачи терет. Носила се подижу Сан Бернардом или контратегом до првог
(доњег) сидришта. У челични карабинер који се налази код узглавља носила се качи овални
карабинер са ужетом од следећег горњег система и обавезно се забрављује. Горњи систем се
полако натеже док не преузме сву тежину носила и тек тада се искачиње карабинер са ужетом
са доњег система. Доњи систем се расформира и по потреби пребаци изнад како би се
формирао следећи систем за преузимање (Слика 25).

Спуштање се такође може вршити на овај начин, само обрнутим редоследом радних операција,
користећи раније описане системе за спуштање.

Слика 25 – Приказ штафетног преузимања

15
Качење носила UT 2000 за транспорт по стрмом терену

За качење UT 2000 носила за транспорт по стрмом терену потребне су нам две гуртне од по 60
cm и челични крушкасти карабинер са аутоматском капијицом. Код узглавља, у угловима
носила, гуртне се провуку око конструкције носила (обратити пажњу где су варови и које
шипке су носеће), везивањем `каубојског` чвора се осигурају, а затим се споје помоћу челичног
крушкастог карабинера са аутоматском капијицом (Слика 26).

Слика 26 – Постављање гуртни на УТ 2000 за транспорт по стрмом терену

Спасилац пратилац носила, може се качити пупковином и у челични карабинер, ако се налази
са стране док прати носила или за саму конструкцију носила ако му одговара нека друга
позиција. Може се направити и код ногу исти систем качења као и код главе, помоћу две
гуртне од 60 cm.

16
Комуникација у току организоване спасилачке акције (штафетног преузимања)

Хијерархија у оваквим спасилачким акцијама се незнатно разликује од хијерархије у

претрагама где имамо вођу акције, и различите тимове и по потреби вође тих тимова. Додатак
овом поретку је спасилац који је пратилац носила.

Вођа акције је дужан да организује људе у тимове, да тимовима издели конкретне задатке, да
испрати њихово извршавање и да комуницира са другим релевантним службама. Док не крене
сама евакуација унесрећеног, преко вође мора да прође готово свака комуникација, осим оне
између чланова истог тима.

Пратилац носила је задужен за унесрећеног и део опреме која је неопходна да се он евакуише и

да му се укаже прва помоћ (медицински ранац, носила и сл.). Ако постоји потреба у тиму за
приступ може бити и спасилац лекар. Пратилац (или спасилац лекар) има задатак да приступи
унесрећеном, да му укаже прву помоћ, да га упакује у носила и да прати унесрећеног у току
евакуације. Када вођа акције да знак да евакуација може да крене, 'главну реч' преузима
пратилац носила! Вођа акције је од тог тренутка највише медијум који служи да што више
олакша посао пратиоца носила и наравно и даље има последњу реч у било каквој кризној
ситуацији.

Један од највећих проблема у спасилачким акцијама је прекомерна прича. Када евакуација

крене, једина комуникација која би требало да постоји је између вође акције, пратиоца носила
и вође екипе код које су носила! Сви остали спасиоци би требало да буду максимално тихи и
дисциплиновани да би могли да чују све команде и што пре да их изврше.

Комуникација између пратиоца и вође одређене екипе мора да буде кратка и јасна. Показало се
да три речи завршавају 90 % комуникације у току евакуације, а то су: НАТЕГНИ,
ПОПУСТИ и СТОП .

Сваки спасилац у било ком тренутку ако увиди проблем ( или да ће се ући у проблем), може и
мора да викне кратко и јасно СТОП. Евакуација моментално стаје, и на вођи акције је да увиди
шта се дешава и како је најбоље да се евентуални проблем реши што брже и максимално
безбeдно.

ПРИМЕР: Евакуација се врши уз 100 m стрмог-експонираног терена, имамо две двочлане

екипе, пратиоца носила и вођу акције. Екипе 1 и 2 су добиле задатак да направе системе за
извлачење и да јаве вођи кад заврше. Пратилац носила је пружио прву помоћ унесрећеном и
упаковао га је у носила. Екипе 1 и 2 јављају да су спремне. Пратилац носила качи носила на
систем од екипе 1 и јавља вођи да је спреман и да су носила укачена. Вођа даје знак да
евакуација може да крене. Пратилац се обраћа вођи екипе 1: „екипа 1 НАТЕГНИ“. Екипа 1
извлачи носила и пратиоца (у тишини) све време слушајући на неке додатне команде од
пратиоца носила. Носила стижу да краја система екипе 1, на носила се качи уже од система
екипе 2 и пратилац се обраћа вођи екипе 2: „екипа 2, НАТЕГНИ“. Носила су и даље укачена на
уже од екипе 1! Екипа 2 полако натеже носила, и када пратилац процени да су носила преузета,
тек тада откачиње уже од екипе 1.

17
 4. Евакуација унесрећеног са абзел линије

Све чешће се на акцијама које обезбеђује ГСС срећемо са деоницама где организатори
постављају ужарију низ које људи (учесници, планинари итд.) абзелују (спуштају се) са
минималном или никаквом обуком. Вероватноћа да тада крене нешто наопако је велика. Неки
најчешћи сценарији су, да се унесрећеном коса упела у справу за спуштање или да падне у
несвест, у току абзела, и остане заглављен на пола вертикале (погодио га је камен нпр.). Ово
су ситуације које, са мало вежбе и мало више знања, могу брзо и безбедно да се реше.

Слика 27 – Унесрећени коме се коса уплела у

справицу за спуштање

Постављање ужета- вертикале за абзел (спуштање)

Ако се нађемо у ситуацији да унесрећени беспомоћно виси на ужету, спасилац мора

приступити постављању сидришта и ужета за абзел. На врху стене, на адекватној локацији, и
релативно близу вертикале на којој виси унесрећени, 2-3 m од ње, спасилац треба да нађе
адекватне објекте (дрво,
стена/громада, возило итд.) на које
ће да постави сидриште и уже за
абзел.

Спасилачка вертикала за абзел се

увек састоји од два сидришта:
главног – носећег и помоћног
сидришта.

Слика 28 – Правилна поставка главног и помоћног сидришта

18
 Помоћно сидриште - код
постављања спасилачке вертикале,
увек прво постављамо помоћно
сидриште! Ово сидриште служи да
преузме оптерећење у случају отказа
главног сидришта. Помоћно
сидриште се увек налази на нешто
вишој локацији него главно, и увек
се трудимо да за њега нађемо засебно
дрво/стену/болдер. Само у неким
случајевима можемо искористити
исти објекат и за помоћно и за главно
сидриште, нпр. ако је изабрани
објекат довољно масиван и
задовољава тражене безбедносне
аспекте у много већој мери.

За његову конструкцију користимо

само уже, тако што један крај ужета
по којем ћемо се спуштати вежемо
помоћу чвора „пратеће осмице“ за Слика 29 – Правилна поставка вертикале за абзел
изабрани објекат. Чвор је „сложен“ и слободан крај – „патрљак“ је мин. 15 cm. Одатле уже иде
до објекта на ком постављамо главно – носеће сидриште.

„Стомак“ који се прави од ужета између чворова помоћног и главног сидришта, не сме бити
превише кратак (да ломи чвор на главном сидришту) и не сме бити превише дугачак, јер у
случају отказа главног сидришта, долази до великог динамичког удара на систем, који чине
уже, помоћно сидриште, спасилац и унесрећени.

Главно – носеће сидриште, као што му име каже, оно носи оптерећење које долази од
спасиоца и унесрећеног. Прави се помоћу гуртне/кратежа, који се обавије/пребаци/провуче око
стене/дрвета/возила, затим се качи алуминијумски овални карабинер са навртком. Капијица
карабинера је увек окренута ка спасиоцу, а навртка се забрављује од сидришта (низбрдо). На
ужету које нам долази од помоћног сидришта правимо чвор „осмицу“, обавезно водимо рачуна
о дужини „стомака“ између чворова, и качимо је у припремљени карабинер.

Напомена: на другом крају ужета, пре спуштања, обавезно везати чвор из

безбедносних разлога.

19
Примери неправилно постављених сидришта:

- На Слици 30, види се погрешно постављено главно-носеће сидриште, које се налази доста
изнад помоћног сидришта, и у случају отказа главног сидришта постоји велики пад док
оптерећење не преузме помоћно сидриште.

Слика 30 – Високо постављено главно сидриште

- На Слици 31, се види велики отклон између помоћног и главног сидришта, што представља
опасност у случају отказа главног сидришта.

Слика 31 – Превелики отклон између главног и помоћног сидришта

20
Спуштање унесрећеног који није у несвести

1. Спасилац у појасу са шлемом и одговарајућом личном опремом, поставља на безбедно

сидриште своје уже за абзел које је паралено и релативно близу вертикали где се налази
унесрећени.

2. Од додатне опреме са собом носи 1х шивену тракасту гуртну од 120 cm, 2х овална
карабинера са навртком и маказе. Спасилац се спушта гри-гријем и при томе пази да не угрози
унесрећеног, никад се не спушта директно изнад њега и поебно пази да не обори лабаво
камење. Спушта се до висине унесрећеног, никако испод њега, боље је чак и да остане изнад
унесрећеног 15-20 cm.

3. Кад је дошао у висину унесрећеног качи малпу изнад гри-гри-а ради осигурања.

4. Припрема 2 овална карабинера са наврткама и гуртну од 120 cm. Један овални карабинер за
који је закачена гуртна качи на карабинер од гри-гри-а, са оне стране где је унесрећени, а други
карабинер качи за централну гуртну (или централни карабинер) на појасу унесрећеног. Затим
гуртну која је припемљена и укачена за спасиоца, провлачи (не копча у карабинер)
кроз карабинер код унесрећеног, па провлачи кроз свој карабинер и тако три пута и сваки
пут је дотеже, а четврти пут укопча гуртну у свој карабинер и обавезно забрави капијице
на оба карабинера.

Поента овога је да се унесрећени осигура за спасиоца и уједно, без неке веће муке, да
се спасилац приближи на оптималну раздаљину од 20-30 cm.

21
Слика 32 – Како треба да изгледа гуртна када се проплете и
закачи унесрећеном за појас

Слика 33 – Проплитање гуртне

Слика 34 – Један овални карабинер је закачен Слика 35 – Оба овална карабинера који
за карабинер од гри-грија спасиоца, а спајају спасиоца и унесрећеног обавезно
други за централну гуртну унесрећеног забравити!!!

22
5. Након што смо осигурали себе (са малпом) и унесрећеног за себе (гуртном), можемо да
наставимо даље. Ако је коса упала у справицу узимамо маказе и пажљиво сечемо косу, водимо
рачуна о унесрећеном, а посебно о ужету. Када то завршимо, спасилац полако попушта
справицу док се скроз не растерети. Сада обојица висе на вертикали од спасиоца на једном гри-
гри-у.

Слика 36 – Позиција унесрећеног Слика 37 – Пазити на леђа и главу

након евакуације са његове вертикале унесрећеног док се спуштамо

5а. Нешто бржа варијанта је, ако унесрећени није у несвести и само му је коса ушла у справицу.
Након што смо осигурали себе (са малпом) и унесрећеног за себе (гуртном), можемо да
наставимо даље. Малпу са пупковином и узенгијом качимо на вертикалу унесрећеног.
Унесрећени ће уз помоћ спасиоца да згази у узенгију и сам пробати да мало устане и да
довољно растерети справицу да би спасилац могао да извади косу из ње. Затим спасилац
натеже справицу од унесрећеног што више може и говори му да
полако седне у појас.

6. Позиционирамо унесрећеног да је између ногу спасиоца и мало

испод и да је леђима окренут ка стени. Пазећи на унесрећеног
полако крећемо да се спуштамо.

6а. Ако је ситуација као што је описано у тачки 5а, унесрећени се

сам спушта док је и даље осигуран за спасиоца који се спушта
паралелно са њим.

Слика 38 – Унесрећени устаје помоћу

малпе и узенгије од спасиоца

23
Спуштање унесрећеног који је у несвести

1. Спасилац у појасу са шлемом и одговарајућом личном опремом поставља на безбедно

сидриште своје уже за абзел које је паралено и релативно близу вертикали где се налази
унесрећени.

2. Од додатне опреме са собом носи 1 шивену, тракасту гуртну од 120 cm, 2х овална
карабинера са навртком, маказе. Спасилац се спушта гри-гријем и при томе пази да не угрози
унесрећеног, не спушта се никад директно изнад њега и пази на лабаво камење. Спушта се до
висине унесрећеног, никако испод њега.

3. Кад је дошао у висину унесрећеног качи малпу изнад гри-гри-а ради осигурања.

4. Припрема 2 овална карабинера са наврткама и гуртну од 120 cm. Један овални карабинер за
који је закачена гуртна качи на карабинер од гри-гри-а, са оне стране где је унесрећени, а други
карабинер качи за централну гуртну (или централни карабинер) на појасу унесрећеног. Затим
гуртну која је укачена за спасиоца, провлачи (не копча у карабинер) кроз карабинер
код унесрећеног, па провлачи кроз свој карабинер и тако три пута и сваки пут је дотеже, а
четврти пут укопча гуртну у свој карабинер и обавезно забрави капијице на оба карабинера.
Поента овога је да се унесрећени осигура за спасиоца и, уједно без неке веће муке да се
спасилац приближи на оптималну раздаљину од 20-30 cm.

5. Након што смо осигурали себе (са малпом) и унесрећеног за себе (гуртном), можемо да
наставимо даље. Полако попуштамо справицу од унесрећеног и преузимамо га на наш гри-гри.
Након што смо растеретили справицу од унесрећеног, скидамо је са ужета.

6. Позиционирамо унесрећеног да је између ногу спасиоца и мало испод и да је леђима окренут

ка стени. Пазећи на унесрећеног полако крећемо да се спуштамо.

24
Подизање унесрећеног

Ова техника се ради исто било да је унесрећени при свести или не.

1. Спасилац у појасу са шлемом и одговарајућом личном опремом поставља на безбедно

сидриште своје уже за абзел које је паралено и релативно близу вертикали где се налази
унесрећени.

2. На независно сидриште поставља се систем за извлачење помоћу 'pro traxion-a', Сан Бернард.

Слика 39 – Приказ система за подизање Сан

Бернард

3. Крај ужета који ће бити оптерећен је правилно обележен (осмица са једним двоструким
сигурносним) и спасилац га качи за себе за своју централну гуртну са доње стране (испод
карабинера од гри-гри-а).

Слика 40 – Качење вертикале Слика 41 – Обратити пажњу где

којом ће се подизати унесрећени качимо карабинер са вертикалом
и да се не уплетемо са њом

25
4. Од додатне опреме са собом носи 1 шивену, тракасту гуртну од 120 cm, 2х овална
карабинера са навртком, маказе. Спасилац се спушта гри-гријем и при томе пази да не угрози
унесрећеног, никад се не спушта директно изнад њега и веома пази на лабаво камење. Спушта
се до висине унесрећеног, никако испод њега. Спасилац је закачио за своју централну гуртну и
друго уже које ће се користити за извлачење.

5. Кад је дошао у висину унесрећеног, качи малпу изнад гри-гри-а ради осигурања.

6. Припрема 2 овална карабинера са наврткама и гуртну од 120 cm. Један овални карабинер за
који је закачена гуртна качи на карабинер од гри-гри-а, са оне стране где је унесрећени, а други
карабинер качи за централну гуртну (или централни карабинер) на појасу унесрећеног.Затим
гуртну која је укачена за спасиоца, провлачи (не копча у карабинер) кроз карабинер код
унесрећеног, па провлачи кроз свој карабинер и тако три пута и сваки пут је дотеже, а четврти
пут укопча гуртну у свој карабинер и обавезно забрави капијице на оба карабинера. Поента
овога је да се унесрећени осигура за спасиоца и уједно без неке веће муке да се спасилац
приближи на оптималну раздаљину од 20-30 cm.

7. Када је осигурао унесрећеног за себе, качи карабинер са ужетом, које ће да се користи за

извлачење, са доње стране централне гуртне (или централног карабинера), испод његове
справице и обавезно забрављује.

Слика 42 – Качимо вертикалу за Слика 43 – На супротну страну од

извлачење за централну гуртну карабинера са гуртном
унесрећеног

8. Јавља спасиоцима на врху да су спремни и каже им да крену да дижу, лагано. Унесрећени се

подиже 10-15 cm док се не растерети његова справa. Спасилац јавља да се заустави, скида
справицу од унесрећеног са вертикале и качи је на појас.

9. Након овога ако је унесрећени при свести и ако је безбедно, извлачење се може вршити мало
брже. Спасилац је и даље везан за унесрећеног и упоредо са њим се и спасилац пење уз своју
вертикалу.

26
 5. Спасилачки комплет

Списак опреме која треба да се налази у спасилачком комплету за акције у општим

планинским условима:

2x ранац мин. 35-40 l

4x шлем
4x пењачки појас
4x гри-гри
4x малпа + узенгија
4x triactlock овални карабинер (са аутоматском бравицом)
10x гуртне 120 cm
4x гуртне 60 cm
16x OK карабинера (8 OK кар. плавих, за личну опрему спасиоца)
2x челични карабинер
1x челични HMS (за носило UT 2000)
2x protraxion-a
2x attach карабинер
2x блокер
2x ролица
2х кратеж (7-9 m)
2x уже 50-60 m

Ову опрему би требало расподелити у два ранца, тако да се са сваким ранцем може направити
један комплетан и независан систем за извлачење или спуштање.

САВЕТ

Спасиоци и будући спасиоци, похађање једног семинара „основе техничког спасавања” или
основног курса ГСС-а, није ни приближно довољно за самостално и самоуверено владање
ситуацијом у спасилачкој акцији која захтева коришћење ових техника. Знање и вештине које
се стекну на основном курсу или на семинару се сташно брзо заборављају и захтевају
константан ангажман да до тога не дође. Треба наставити рад на себи, како кроз спасилачка
вежбалишта, на којима ћете провежбати и подсетити се свега што је рађено на семинару, тако
и кроз приватне акције и боравак на терену и у окружењу у коме ће потенцијално и бити
спасилачких акција.

У реалној ситуацији, и спасилац који савршено зна ОТС технику, неће моћи сам да одради целу
организовану спасилачку акцију!

Зато је врло важан тимски рад, да будете упућени једни на друге, познавање ко како размишља
и које су слабе и јаке стране ваших колега спасиоца. Са таквом сарадњом ће се сваки
потенцијални проблем много безбедније, лакше и брже решити.

Безбедност увек и пре свега!

27