Iskazni račun – Tautologije

Ekvivalencije  Kontrapozicija (I⇒II)⇔(¬II⇒¬I)

 Ekvivalent implikacije (I⇒II)⇔(¬I∨II)
 Dvostruka negacija I⇔¬¬I  Negacija implikacije ¬(I⇒II)⇔(I∧¬II)
 Zakon komutativnosti  Ekvivalent ekvivalencije (I⇔II)⇔((I⇒II)∧(II⇒I))
o (I∧II)⇔(II∧I)
o (I∨II)⇔(II∨I) Implikacije
 Zakon asocijativnosti I⇔II
o ((I∧II)∧III)⇔(I∧(II∧III))  Modus ponens (I∧(I⇒II))⇒II
o ((I∨II)∨III)⇔(I∨(II∨III))  Modus tollens (¬II∧(I⇒II))⇒¬I
 Zakon distributivnosti  Modus tollendo ponens ((I∨II)∧¬I)⇒II
o (I∧(II∨III))⇔((I∧II)∨(I∧III))  Pojednostavljenje (I∧II)⇒I
o (I∨(II∧III))⇔((I∨II)∧(I∨III))  Dodavanje I⇒(I∨II)
 De Morganovi zakoni  Spajanje I∧II⇒(I∧II)
o ¬(I∧II)⇔(¬I∨¬II)
o ¬(I∨II)⇔(¬I∧¬II)

Predikatski račun – Zakoni

1. (∀x)P⇔¬(∃x)¬P "Svaki x je P" je isto kao "Ne postoji x koji nije P"
2. (∃x)P⇔¬(∀x)¬P "Postoji x koji je P" je isto kao "Nije tačno da 'svaki' (nijedan) x nije P"
3. (∀x)(∀y)P⇔(∀y)(∀x)P "Redosled univerzalnih kvantifikatora nije bitan"
4. (∃x)(∃y)P⇔(∃y)(∃x)P "Redosled egzistencijalnih kvantifikatora nije bitan"
5. (∃x)(∀y)P⇒(∀y)(∃x)P !! "Ako postoji neki (jedan te isti) za sve, onda za svakog postoji neki. Obrnuto
ne važi, tj. ako za svakog postoji neki to ne znači da postoji istovetan neki za
sve"
6. (∀x)(P∧Q)⇔(∀x)P∧(∀x)Q
7. (∀x)P∨(∀x)Q⇒(∀x)(P∨Q) "Ako bar jedno od tvrđenja P i Q važi za sve elemente domena, onda
!! i P∨Q važi za sve elemente domena. Obrnuto ne važi, jer iako P∨Q važi za
sve elemente domena, može da se desi da se domen može razbiti na dva
podskupa tako da na jednom važi samo P, a na drugom samo Q "
8. (∃x)(P∨Q)⇔(∃x)P∨(∃x)Q
9. (∃x)(P∧Q)⇒(∃x)P∧(∃x)Q "Ako postoji element domena x za koji važi P∨Q, tada je jasno da oba
!! tvrđenja P i Q važe za taj element x (konjukcija iskaza je tačna jedino ako su
oba iskaza tačna). Obrnuta implikacija ne važi, jer vrednost x iz domena za
koju je tačno P ne mora biti ista vrednost domena za koju važi Q. Ono što
deluje zbunjujuće je da na desnoj strani implikacije u zakonu
promenljiva x može istovremeno da uzme dve različite vrednosti domena. To
zapravo i jeste tačno jer se istinitost formula (∃x)P i (∃x)Q računa nezavisno
jedna od druge, a promenljiva koju posmatramo je vezana, pa je situacija ista
kao da bismo imali dve različite promenljive sa istim nadimkom. Drugim
rečima, (∃x)P∧(∃x)Q⇔(∃x)P∧(∃y)R, gde je R formula dobijena od formule
Q zamenom svakog pojavljivanja vezane promenljive x vezanom
promenljivom y."
10. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P∨(∀x)Q)⇔(∀x)(P∨Q)
11. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P∧(∀x)Q)⇔(∀x)(P∧Q)
12. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P∨(∃x)Q)⇔(∃x)(P∨Q)
13. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P∧(∃x)Q)⇔(∃x)(P∧Q)
14. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P⇒(∀x)Q)⇔(∀x)(P⇒Q)
15. Ako se x ne pojavljuje u P onda (P⇒(∃x)Q)⇔(∃x)(P⇒Q)
16. Ako se x ne pojavljuje u Q onda ((∃x)P⇒Q)⇔(∀x)(P⇒Q)
17. Ako se x ne pojavljuje u Q onda ((∀x)P⇒Q)⇔(∃x)(P⇒Q)