Biotehnički fakultet

Podgorica

Seminarski rad
Upravljanje visokim temperaturama

Mentor: Prof. dr Nataša Mirecki Student: Semir Gutić

Br.indeksa: 1/18

Podgorica, Novembar 2018

1
Sadržaj
Uvod............................................................................................................................................................4
Regulisanje visokih temperatura unutar zaštićenog prostora......................................................................7
Metode zaštite od pregrejavanja....................................................................................................................8
Prirodna ventilacija..................................................................................................................................8
Veštačka ili prinudna ventilacija.............................................................................................................10
Zasenjivanje mrežama...........................................................................................................................12
Zasenjivanje premazivanjem.................................................................................................................14
Senzorska oprema..................................................................................................................................15
Vizuelna WEB kontrola...........................................................................................................................17
Zaključak....................................................................................................................................................20
Literatura...................................................................................................................................................21

2
3
 Uvod

Za normalni rast i razvoj svih živih organizama imaju značaj različiti kako spoljašnji (prirodni) tako
i unutražnji (nasljedne osobine) faktori.

Tako i u biljnom svijetu imamo mnogo faktora koji utiču i determinišu kako će neka bilja da se
razvija. Što se tiče spoljašnjih faktora, ima ih mnogo, a jedan od najznačajnijih, bez kojeg ne
može da funkcioniše biljni organizam, jesu klimatski faktori, odnosno svjetlost, vlažnost, vazduh i
temperature.

Ako biljka nije makar minimalno obezbijeđena sa navedenim činiocima klimatskih faktora, ona
ne može da raste i da se razvija. Potrebe za navedene činioce su različite, i zavise od jedinke do
jedinke. Tako da neke biljke podnose manjka svjetlosti, neke ne. Neke podnose viška vlage, dok
druge ne itd… Sve to zavisi od spomenutih unutrašnjih faktora, tj. od genetičkih konstitucija od
kojih koje su naslijedile od svojih predaka…

U ovom seminarskom radu ćemo se dotaći uticaja jednog činioca od klimatskih faktora, koji se u
literature često među prvim spominje, a to je temperature, odnosno zahtejv biljaka za
optimalnom temperaturom, uticaj temperature na rast i razvoj samih biljaka, regulisanje
temperature unutar zaštićenog prostora i tome slično.

Kao što rekoh, temperature ima veliki uticaj na život biljaka, međutim šta se konkretno s tim
misli?

˝ Direktan uticaj temperature na rast i razviće

Toplota je vegetacioni faktor, od koga u velikoj meri zavisi intenzitet porasta i razvića biljaka i svi
fiziološki procesi kao što su: klijanje, cvetanje, oplođenje, dozrevanje itd. Svaka promena toplote
ima jak uticaj na biljku. Pri tome su podjednako štetne suviše niske kao i suviše visoke
temperature. Jače zahlađenje izaziva poremećaj u rastu i razvitku pa i uginuće biljaka. Visoka
temperatura, izaziva gubitak vode, pa se radi toga smanjuje pritisak (turgor) u ćelijama i biljka
vene. Takva se biljka posle teško oporavlja, pa često ugine. Temperatura u osnovi deluje na dva
načina: ona, s jedne strane, pospešuje brzinu rasta i diferenciranje, al s druge, ubrzanjem
razvića, skraćuje dužinu pojedinih faza, a time i vegetacioni period.

4
Uticaj temperature na razviće

Temperatura, odnosno količina toplotne energije, predstavlja jedan od najbitnijih ekoloških

faktora za razvoj semena. Za proces klijanja određenog semena važna su tri osnovna
temperaturna praga: temperaturni minimum (ispod kojeg se proces klijanja prekida),
temperaturni optimum (gde ovaj proces teče najpovoljnije) i temperaturni maksimum (iznad
kojeg se ovaj proces takođe prekida). Sa stanovišta formiranja prinosa od izuzetnog je značaja
uticaj temperature u fazi formiranja i nalivanja zrna, odnosno formiranja korisnog prinosa, ali i
drugih produktivnih organa. Visoke temperature skraćuju dužinu perioda formiranja i nalivanja
zrna, značajno smanjuju masu 1000 zrna, a time i prinos zrna. Temperatura je fizički parametar
koji određuje toplotno stanje tela, odnosno mera kojom se utvrđuje količina toplotne energije
koju neko telo poseduje.

Uticaj temperature na rast

Količina toplotne energije, koja se izražava preko temperature sredine u kojoj živa bića žive,
predstavlja jedan od najbitnijih ekoloških faktora. Razlog tome leži u činjenici da se svi
biohemijski i fiziološki procesi mogu odvijati smo u određenom opsegu temperature, odnosno u
prisustvu određene, ni suviše male, ali ni suviše velike količine toplotne energije. Tako, na niskim
temperaturama (u uslovima male toplotne energije) zamrzava se voda u ćelijama i tkivima, zbog
čega se prekidaju biohemijske reakcije koje se odvijaju u vodenoj sredini živih ćelija. Nasuprot
tome, na visokom temperaturama (u uslovima prevelike količine toplotne energije) raskidaju se
hemijske veze u složenim visokoorganizovanim organskim molekulima. Za svaki fiziološki proces
mogu se razlikovati tri osnovne, kardinalne temperaturne tačke: temperaturni minimum-ispod
koga se dati fizološki proces prekida, temperaturni optimum-pri kome ovaj proces teče
najpovoljnije i temperaturni maksimum-iznad koga se dati fizološki proces takođe prekida.
Temperaturni optimum uvek se nalazi biže temperaturnom maksimumu nego minimumu.
Minimum i maksimum su kritične tačke razvića, jer kada biljka pređe donju ili gornju granicu,
ona umire. Možemo reći da temperatura na kojoj prestaje život neke biljke predstavlja nulu
njene životne temperature, odnosno specifičnu nultu tačku. Ova nulta temperatura različita je
za pojedine biljke i može biti u mnogim slučajevima veća od 00 C. Kardinalne tačke važe i za
ostale vegetacione činioce (vlaga, svetlost, hrana i dr.) koji uslovljavaju život biljaka.
Napomenućemo već iznetu činjenicu da sa porastom temperature, povećava se intenzitet
fizioloških procesa. Ono što je bitno napomenuti je da disimilacija može da se odvija i na
temperaturama nešto nižim od 0o C. Akumulacija organskih materija zavisi od dnevnog hoda
temperature. Povećanje akumulacije doprinose visoke temperature danju i niske temperature
noću. Dok do njenog smanjenja dolazi tokom prohladnih dana i toplijih noći.

5
Sledeći proces na koji utiče temperature je transpiracija. Ona se povećava sa porastom
temperature. Kako temperatura utiče na fiziološke procese u biljci, time utiče i na tempo razvića
biljke. Viša temperatura uslovljava kraći međufazni period, a samim tim i brži razvoj biljke. Rast
biljke se smanjuje sa porastom temperature iznad optimuma, a potpuno se zaustavlja kada
temperatura dostigne kardinalnu tačku maksimuma.

Odnos biljka prema toploti

Toplotna suma predstavlja sumu svih prosečnih srednjih dnevnih temperatura od početka do
kraja životnog ciklusa biljaka u toku vegetacije. Prema veličini toplotnih suma, koje pojedine
biljke zahtevaju, one su razvrstane u tri gupe: prva grupa biljaka koje zahtevaju više od 2000 ° C
sume srednjih dnevnih temperatura. Druga grupa biljaka zahteva manju od 1700 ° C. Mada, na
razviće deluju i drugi činioci, kao što su dužina dana, variranje temperature u toku dana,
interakcija činilaca među sobom˝1

S obzirom kao što smo vidjeli da temperature utiče na sve procese unutar biljaka, moramo
strogo voditi računa o optimalnoj temperature da vlada unutar zaštićenog prostora u kojem
proizvodimo neku vrstu povrća.

U zaštićenom prostoru je smanjen uticaj spoljašnjih faktora, posebno kod plastenika i staklenika,
gdje imamo mikroklimat koji se u mnogome razlikuje od spoljašnje sredine. Manipulaciom
mikroklime unutar zaštićenog prostora mi osposobljavamo optimalne uslove za normalni rast i
razvoj povrća, u onom dobu godine u kojem na otovrenom ne bi mogli da ga proizvodimo, sa
posebnim akcentom na zimske dane.

Međutim, kako je biljka pod uticajem čovjeka, i njegovim regulisanjem mikroklimata,

neophodno je da je proizvođač ili radnik uvijek svjestan što se dešava unutar zaštićenog
prostora, kako bi mogao blagovremeno da reaguje na neke nepredvidive potencijalne probleme.

Što se tiče regulisanje temperature unutar zaštićenog prostora, moramo biti svjesni da kako
imamo poteškoće sa niskim temperaturama zimi, zbog čega smo primorani da na neki način
zagrijavamo zaštićeni prostor, kako bi biljkama optimalnu temperature stvorili, tako i u ljetnjim
mjesecima, posebno na mediteranskom dijelu, gdje su ljeta suva i sa vrlo visokim
temperaturma, moramo se snalaziti na različite načine da rashladimo prostor kako ne bi biljka
patila od visokih temperature i time doživljavala stresove, koji vode na disbalasnt u njenom
rastu i razvoju.

Na koji način to radimo i omogućavamo biljkama da u eksternim spoljašnjim temperaturama

ona normalno raste i razvija se u zaštićenom prostoru , vidjećemo u nastvaku ovog rada.

1 http://studenti.rs/download/?f=25245
6
 Regulisanje visokih temperatura
unutar zaštićenog prostora

U zaštićenom prostoru do visokih temperature dolazi upravo od sunčanih zraka koji padaju
direktno na samu površinu zaštićenog prostora, kao i temperature vazduha u okolini zaštićenog
prostora. Moramo da nađemo način kako da izbalansiramo, tj. smanjimo uticaj ovih
temperature i zraka na unutrašnjost samog prostora, a to ćemo uspjeti upravo na sledeće
načine.

Prvo ćemo spomenuti značaj korišćenja folija sa difuznim efektom i mrežama za zasjenu koje
mogu biti različite boje, u zavisnosti od mjesta na kojem se nalazi smai objekat, ako je objekat na
toplijim mediternskim mjestima onda se koriste svjetlije boje, a najbolje se pokazala bijela boja
koja propušta difuznu svjetlos, tj. svjetlosni dio sunčevog spektra a odbija infracrveni odnosno
toplotni dio spektra…

˝Period visokih letnjih temperatura traje u umereno-kontinentalnoj klimi mnogo kraći

vremenski period nego na Mediteranu, te na tunelskim objektima višak sunčeve radijacije
poželjnije rešiti primenom mreža za zasenu sa procentom redukcije od 20 do 35 %. ˝ 2

˝ Tokom dana optimalna temperatura unutar plastenika se kreće između 18ºC i 25ºC za većinu
plasteničkih kultura. Vrednost optimalne temperature zavisi od vrste, ali i od razvojne faze kroz
koju biljka prolazi. Temperatura tokom noći treba da je nešto niža, ali ne sme biti ispod 10ºC.
Najniža temperatura tokom noći ne treba da se spušta ispod 15ºC. Ova vrednost je za većinu
povrtarskih kultura donja granica pri kojoj biljke ne doživljavaju stres od niskih temperatura.

Temperatura iznad 35ºC deluje izrazito negativno na biljke i može da dovede do uvenuća.
2https://www.researchgate.net/publication/281865879_Uticaj_nacina_primene_razlicitih_polietilenskih_folija_na
_energetsku_efikasnost_hortikulturne_proizvodnje_u_zasticenom_prostoru
7
Metode zaštite od pregrejavanja

Ventilacija plastenika može biti prirodna i veštačka. Bez obzira o kakvoj ventilaciji se radi, cilj je
da se snizi temperatura unutar plastenika, da se regulišu vlažnost vazduha i sadržaj CO2.

Prirodna ventilacija

Ovo je pasivan način ventilacije, koji se odvija kroz postojeće otvore na plasteniku (krovna slika1,
bočne slika3 i čeone otvore slika 2).

Slika 13

3https://www.google.me/search?q=Bo
%C4%8Dna+ventilacija+plastenika&rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=iw36oSIz9BG
mjM%253A%252Cn5_ui0rfc1lJkM%252C_&usg=AI4_-
kTgUY1YF9V9zERyE2W_2R45lElE9w&sa=X&ved=2ahUKEwj1l96nz83eAhWstYsKHWF-
D4kQ9QEwAHoECAYQBA#imgrc=LHaZ8sVA-0-KiM:
8
 Slika 2 4

Slika 35
4https://www.google.me/search?q=Bo
%C4%8Dna+ventilacija+plastenika&rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=iw36oSIz9BG
mjM%253A%252Cn5_ui0rfc1lJkM%252C_&usg=AI4_-
kTgUY1YF9V9zERyE2W_2R45lElE9w&sa=X&ved=2ahUKEwj1l96nz83eAhWstYsKHWF-
D4kQ9QEwAHoECAYQBA#imgdii=3tvXzikGROtl-M:&imgrc=y1pw-l6Alr1ynM:
5https://www.google.me/search?q=Bo
%C4%8Dna+ventilacija+plastenika&rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=iw36oSIz9BG
9
Uspešnost prirodne ventilacije zavisi od razlike u temperaturi spoljašnosti i unutrašnjeg
prostora, položaja i veličine otvora na plasteniku, smera vetra. Hladan vazduh je teži i on pada
na dole, potiskujući topliji vazduh na gore. Dobrim pozicioniranjem i veličinom otvora utičemo
na brzinu izmene vazduha u plasteniku, a sprečavamo pojavu "mrtvih" uglova u kojma se vazduh
ne izmenjuje ili se slabo izmenjuje.

Prednosti ovakve ventilacije su da već kod postavljanja plastenika možemo uticati na broj i
veličinu otvora, jednostavna i laka primena. Ovakav vid ventilacije ne zahteva nikakve dodatne
troškove, ali je potrebno redovno nadgledanje temperature i praćenje stanja, kako bi se ručno
otvarali ili zatvarali otvori na plasteniku.

Nedostatak je što kroz otvore u plastenik dospevaju štetočine i prouzrokovači oboljenja. – Kao
riješenje za ovaj problem koristimo antiinsekticidne mreže, međtuim treba da se void računa o
tome da ne budu preguste, kako ne bi spriječili povetravanje, što nam je bio i osnovni cilj sa
otvaranje otvora.

Veštačka ili prinudna ventilacija

Ovo je ventilacija kod koje se koriste posebni uređaji, koji vrše razmenu vazduha ili hlađenje u
unutrašnjosti plastenika. Najčešće se u tu svrhu koriste razni ventilator (slika 4, 5 i 6) čijom se
upotrebom povećava efikasnost ventilacije. Ventilatori mogu da budu različite snage, da se
ručno uključuju i isključuju, ventilatori sa termoregulatorom ili može da se postavi potpuno
automatizovan sistem.

mjM%253A%252Cn5_ui0rfc1lJkM%252C_&usg=AI4_-
kTgUY1YF9V9zERyE2W_2R45lElE9w&sa=X&ved=2ahUKEwj1l96nz83eAhWstYsKHWF-
D4kQ9QEwAHoECAYQBA#imgrc=-KSKdQrHW0giXM:
10
 Slika 46
7
Slika 5

6 https://www.google.me/search?rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&sa=1&ei=683oW8XnO-
SyrgTgpISgDg&q=ventilatori+u+plasteniku&oq=ventilatori+u+plasteniku&gs_l=img.3...1206.1679.0.2276.2.2.0.0.0.0
.94.182.2.2.0....0...1c.1.64.img..0.0.0....0.r_1RDst0Sy8#imgrc=M0hf8hsiz_m5YM:
7 https://www.google.me/search?rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&sa=1&ei=683oW8XnO-
SyrgTgpISgDg&q=ventilatori+u+plasteniku&oq=ventilatori+u+plasteniku&gs_l=img.3...1206.1679.0.2276.2.2.0.0.0.0
.94.182.2.2.0....0...1c.1.64.img..0.0.0....0.r_1RDst0Sy8#imgrc=4iDUPJsJ-G9UeM:
11
 Slika 68

Prednost ovakvog načina ventilacije je da je efikasniji, da kod boljih verzija nije potrebno
prisustvo proizvođača, neki sistemi su jeftini i pristupačni, laki za postavljanje, dok drugi
zahtevaju mnogo više ulaganja i obučene radnike. Za rad ovakvih sistema ventilacije potrebna
je električna energija, dodatna oprema, redovno servisiranje.

Zasenjivanje mrežama

Ovo je najčešći način zasenjivanja. Proizvođači mreže rado koriste, zbog jednostavnosti
primene, dobrog efekta zasenjivanja, prolaska vazduha kroz mrežu, dodatne zaštite od vetra i
grada. Prednost mreža je što se dobija ujednačeno zasenjivanje na zaštićenoj površini, ne samo
da pravi senu već i raspršuje svetlost i toplotne zrake. Postavljene mreže su mobilne, odnosno
mogu se prebacivati sa jednog plastenika na drugi (Slika 7 i 8).

8 https://www.google.me/search?rlz=1C1GCEA_enME801ME801&tbm=isch&sa=1&ei=683oW8XnO-
SyrgTgpISgDg&q=ventilatori+u+plasteniku&oq=ventilatori+u+plasteniku&gs_l=img.3...1206.1679.0.2276.2.2.0.0.0.0
.94.182.2.2.0....0...1c.1.64.img..0.0.0....0.r_1RDst0Sy8#imgrc=wiZxWYh7EscowM:
12
 Slika 79

Slika 810

Mreže za zasenjivanje podsećaju na vreće koje se koriste za pakovanje poljoprivrednih proizvoda

(vreće za pakovanje krompira). Gustoća tkanja zaštitnih mreža može biti različita i od toga zavisi
procenat zasenjivanja, koji se kreće od 10% do 90%.

Ove mreže se izrađuju od različitih materijala, mogu biti i različito obojene. U proizvodnji rasada
povrća, začinskog, lekovitog i ukrasnog bilja, najčešće se koriste zelene mreže. U proizvodnji se
koriste bela ili crna. Najčešće se koriste bele mreže, koje upijaju UV zračenje i odbijaju svetlosne

9https://www.google.me/search?rlz=1C1GCEA_enME801ME801&biw=1536&bih=706&tbm=isch&sa=1&ei=Es_oW-
3fOO3irgSWkr64BQ&q=mre%C5%BEe+za+zasenu+plastenika&oq=mre
%C5%BEe+za+zasenu+plastenika&gs_l=img.3...16675.17342.0.17984.4.4.0.0.0.0.112.365.3j1.4.0....0...1c.1.64.img..
0.0.0....0.e7ZE1W2ZR58#imgdii=62LB7vxNOY_uTM:&imgrc=X-lsEYiPuREDZM:
10https://www.google.me/search?
rlz=1C1GCEA_enME801ME801&biw=1536&bih=706&tbm=isch&sa=1&ei=Es_oW-3fOO3irgSWkr64BQ&q=mre
%C5%BEe+za+zasenu+plastenika&oq=mre
%C5%BEe+za+zasenu+plastenika&gs_l=img.3...16675.17342.0.17984.4.4.0.0.0.0.112.365.3j1.4.0....0...1c.1.64.img..
0.0.0....0.e7ZE1W2ZR58#imgrc=ISyN8YgSwgXnyM:
13
zrake. Neke mreže mogu biti postavljene i za zasenu useva na otvorenom (paprike, maline), a
tada je poželjno mreže postaviti pod malim nagibom zbog oticanja padavina.

Zasenjivanje premazivanjem

U cilju zasenjivanja, proizvođači vrše premazivanje folije plastenika. Najčešće se premazivanje

vrši krečom, koji je razređen i u koji se mogu dodati razne materije koje obezbeđuju bolje
prijanjanje kreča za foliju i smanjuju ispiranje kreča zbog kiše. Najčešće se dodaju cement,
mleko, ulje.

Zasenjivanje se radi i premazivanjem glinovitom zemljom, koja je razređena ili specijalnim

materijama, koje se mogu nabaviti na tržištu. Za premaz od gline uzme se 2kg do 3kg gline i
rastvori u 10l vode. Nakon rastvaranja, rastvor se dobro procedi i vrši se premazivanje ili
prskanje prskalicama.

Prednost premaza je u jednostavnosti primene, ali postoji opasnost od oštećenja folije,

zagađenja plastenika zbog dodavanja raznih boja i materija, nestručne upotrebe.11

Osim navedenog danas imamo isto regulisanje cijele mikroklime kompjuterskim načinom,
međutim ovaj način proizvodnje zahtjeva poveće investicije.

˝Struktura sistema za kontrolu mikroklime Sistem za kontrolu klime (sl. 1) uključuje senzorsku
opremu, kontrolnu jedinicu, centralni PC (Personal Computer) za nadzor, relejnu jedinicu i
izvršne jedinice.

11 https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/zastitite-plastenik-od-pregrejavanja/33318/

14
Sistem za kontrolu klime [35] PC i kontrolna jedinica su povezane magistralom za promet
podataka. Kontrolna jedinica ima standardizovane ulaze (portove). Ona omogućava nadgledanje
više spoljašnjih/unutrašnjih parametara i može da kontroliše veći broj izvršnih jedinica. Svi
uređaji su povezani sa centralnim kompjuterom, pa je moguće grafičko analiziranje podataka i
procesa koji se odvijaju u sistemu, kao i arhiviranje.

Kontrolna jedinica je snabdevena tastaturom i LCD ekranom. Na kontrolnoj jedinici postoji

mogućnost ručnog podešavanja kontrolnog panela (Control Panel – alat koji omogućava
podešavanje osnovnih parametara operativnog sistema ili hardvera) na kontrolnoj jedinici, za
podešavanje automatske ili ručne kontrole individualnih izvršnih jedinica u sistemu.

Kao dodatna oprema postoji mogućnost primanja naknadnih informacija o temperaturama više
tačaka u određenim tačkama u plasteniku, kao i informacije o temperaturama u cevima za
navodnjavanje. Time se obezbeđuju parametri- informacije o ulazu toplotne energije.

Senzorska oprema

Termometar (sl. 2) je uređaj koji određuje temperaturu vazduha. Sem određivanja, kod novijih
termometara, postoji i mogućnost arhiviranja ovih podataka u memoriju. Memorije mogu
skladištiti velike količine podataka (preko 50.000 podataka) i služe za dugotrajno arhiviranje
podataka. Za prenos podataka sa termometra do PC potrebna je oprema: kabal za vezu i
odgovarajući softver (sl. 3) Da bi funkcionisao kao data loger, neophodan je RS modulator.

Psihrometar (sl. 5) je uređaj koji se u plastenicima koristi za istovremeno merenje temperature i

vlažnosti vazduha. Ukoliko se u plasteniku vrši kontrola temperature i relativne vlažnosti
vazduha grejanjem i ventilacijom, neophodan je kao deo opreme.

15
Senzori za kišu (Sl. 10) služe za davanje podataka sistemu o početku padavina, na osnovu čega
dolazi do zatvaranja krovnih i bočnih otvor

Kontrolna jedinica (sl. 18) predstavlja deo sistema za kontrolu mikroklime u plastenicima, koji
služi za nadgledanje i kontrolu celog procesa. U svom sastavu ima sve potrebne hardverske
komponente koje mu omogućavaju da samostalno vrši kontrolu celog sistema, a može biti i
povezan sa centralnim kompjuterom. Na osnovu signala koje dobija od senzora, vrši aktiviranje
izlaznih uređaja čime se dobija zaokružena celina.

16
Ventilatori (sl. 24) spadaju u grupu turbomašina, a namenjeni su za potiskivanje ili usisavanje
gasova i vazduha. Prema obliku radnog kola ih delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). U
plastenicima se uglavnom koriste aksijalni čija je karakteristika veliki protok, a relativno nizak
pritisak

Ventilator je bitan element u sistemu kontroli klime, zbog važnosti dobrog provetravanja, čak i u
zimskom period. Cilj je sprečavanje stvaranja ustajalog i vlažnog vazduha, kao i regulacija
temperature.

Vizuelna WEB kontrola

U poslednjih nekoliko godina upotreba mobilnih telefona, u procesu kontrole mikroklimatskih

uslova u zaštićenom prostoru, je u porastu. Ranije generacije mobilnih telefona nisu imale
mogućnost uspostavljanja veze sa Internetom, već su samo slali izveštaje na određene
(memorisane) brojeve mobilnih telefona. Najnovija inovacija u daljinskoj kontroli predstavlja
WEB kontrola. Ona omogućava kontrolu klimatskog kontrolera i mikser stanice, praktično iz bilo
kog mesta u svetu. Od opreme je potreban samo kompjuter sa Internet browser–om (Internet
Explorer, Opera, Mozilla …) i veza sa Internetom. Sistem je dizajniran tako da se mogu koristiti i
najnovije generacije mobilnih telefona sa relativno malim ekranom i HTML browser-om, tako da
je moguće mobilnim telefonom izvršiti proveru vrednosti praćenih parametara u plasteniku, kao
i vršiti podešavanje sistema za regulaciju mikroklime . Prenos podataka je moguć samo u 3G
mreži, zbog brzine prenosa i veličine podataka (MB).˝12

Postoji joše jedan metod s kojim možemo da uspijemo da snizimo temperature, a to je

zamaglivanjem.

Zamagljivanje sistemom za navodnjavanje ima dvije funkcije:

12 https://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/399/PT_04-2007%20-%20Momirovic.pdf?
sequence=1&isAllowed=y
17
• snižavanje temperature vazduha i biljaka

• olakšavanje i ubrzavanje ožiljavanja reznica

U ljetnom periodu zbog intenzivnog zračenja sunca je temperatura vazduha u zaštićenim

prostorima ali i temperatura lista izrazito visoka. Visoke temperature su štetne za biljke.
Snižavanje temperature lista (mogu biti za 10¨C više od temperature vazduha) se može postići
zasjenjivanjem. Zasjenjivanje djeluje negativno na fotosintezu zbog smanjivanja intenziteta
svjetla.

Smanjivanje temperature lista je moguće postići zamagljivanjem biljaka. Za prelazak vode iz

tekućeg u gasovito agregatno stanje je potrebna energija. Tanak sloj vode koji se stvara pri
zamagljivanju na biljkama isparava. Potrebna energija za isparavanje se oduzima biljkama, na taj
način se snižava temperatura biljnog tkiva. Takvi sistemi su potpuno automatizirani.

Sistem za zamagljivanje

Bitno je da listovi budu kontinuirano prevučeni tankim slojem vode. Za to je potrebno učestalo
zamagljivanje od nekoliko sekundi. Kod vegetativnog razmnožavanja je značaj zamagljivanja
višestruk. Za sigurno i brzo ožiljavanje reznica je potrebna toplota i vlažnost vazduha. Funkcija
vlažnog zraka je u tome što reznice u atmosferi sa visokom vlažnošću vazduha smanjuju
transpiraciju. Zamagljivanjem reznica se može zamjeniti prekrivanje reznica folijama. Folije imaju
funkciju održavanja vlažnosti zraka i supstrata ali one smanjuju prodiranje svjetlosti do reznica.13

13 https://www.veleri.hr/files/datotekep/nastavni_materijali/k_poljoprivreda_3_polj/P10-
Voda_i_navodnjavanje.pdf
18
 Zaključak

Temperatura je faktor spoljašnje sredine koji jako utiče i od kojeg mnogo zavise biljke, a posebno
ono jednogodišnje. Vidjeli smo kakav ima temperature uticaj i značaj na sam rast i razvoj biljaka,
a time i direktan uticaj na samu proizvodnju.

Da bi nam proizvodnja u zaštićenom prostoru bila uspješna i da bi mi mogli profitirati od nje,

neophodno je prije svega da se ˝potkujemo˝ znanjem i iskustvom o načinu radnja i regulisanja
mikroklimata unutar objekta.

Uspješnost proizvodnje zavise od naše sturčnosti. Osim znanja i iskustva, zahtjeva i određenu
investiciju, kao što smo vidjeli postoje dosta jefitini metodi kojima možemo regulisati i sniziti
temperature u vrelim ljetnjim mjesecima. Međutim, ako imamo sredstava , naravno da je bolje
da pređemo na navedeni automatizovani sistem, koji je monogo prezicniji i koji je mnogo
produktivniji nego što bi mi bili sa primjera radi povetravanjem ili sjenčenjem…

Jedan od obaveznih poteza pri proizvodnji u zaštićenom prostoru, jeste da se makar nabavi
oprema kao što je termometar i psihometar, tj za očitavanje temperature koja se nalazi u
Objektu, kako bi blagovrmemo i precizno mogli odrediti vrijeme za naše intevrenisanje.

Naime, uz znanje, dovoljnu investiciju i nabavku neophodne opreme proizvodnja u zaštićenom

proizvodnju može biti profitabilna.

19
 Literatura

https://www.veleri.hr/files/datotekep/nastavni_materijali/k_poljoprivreda_3_polj/P10-
Voda_i_navodnjavanje.pdf

https://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/399/PT_04-2007%20-
%20Momirovic.pdf?sequence=1&isAllowed=y

https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/zastitite-plastenik-od-pregrejavanja/33318/
https://www.researchgate.net/publication/281865879_Uticaj_nacina_primene_razlicitih_polieti
lenskih_folija_na_energetsku_efikasnost_hortikulturne_proizvodnje_u_zasticenom_prostoru

http://studenti.rs/download/?f=25245

https://www.researchgate.net/publication/281865879_Uticaj_nacina_primene_razlicitih_polieti
lenskih_folija_na

20