UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

ZAVRŠNI RAD

BLOKADA NA IGRAČU SA LOPTOM U KOŠRACI

I METODIKA TRENINGA

Student::Stikić Nikola Mentor:: red. prof. dr Sasa Jakovljević

red. prof. dr Milivoje Karalejić

as. Radivoj Mandić

Beograd, 2012.

1
 Sadržaj:

1.Uvod ..........................................................................................................................4

1.1 Definicije osnovnih pojmova...................................................................................7

2. Predmet, cilj i zadaci rada…………………………………….…..………………...9
3. Saradnja dva igrača primenom blokada u košarci....................................................10
3.1Saradnja dva igrača u napadu u košarci .................................................................10

3.2 Kratak istorijat………………………………………….………………………. 12

3.3 Definicija i osnovni principi………………………………………….………….14

3.3.2 Tehnika i taktika postavljanja blokada u košarci.…………………..……........17

3.3.3 Greške u saradnji dva igrača primenom blokada u košarci…………...…….....17
3.3.4 Osnovni razlozi za igranje “P&R”…………………………………………......18
3.3.5 Osnovni principi blokade na igraču sa loptom u košarci…………………........18
3.4 Faze izvoñenja blokade na igraču sa loptom u košarci……………………….....19
3.5 Preduslovi za izvoñenje blokade na igraču sa loptom u košarci…………………20
3.6 Vrste blokada na igraču sa loptom u košarci……………………………...…......21
3.6.1 Školska blokada na igraču sa loptom u košarci na vrhu reketa…..………........21
3.6.2 Blokada na igraču sa loptom u košarci pored bočne linije terena……..............22
3.6.3 Sekundarna blokada na igraču sa loptom u košarci…………………................23
3.6.4 Blokada na igraču sa loptom u košarci iz uručenja i finta uručenja…..……….23
3.6.5 Blokada na igraču sa loptom u košarci u zadnjem polju………..………...….. 23
3.6.6 Piken pop-(“Pick and popp”-P&P)………………………………………….....24
3.6.7 Dupla blokada na igraču sa loptom……………………………………….…...24
3.7 Vrste izlazaka iz blokade na igraču sa loptom…………………….……………..24
3.8 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci……………………………...27
3.8.1 Odbrana odblokade na igraču sa loptom u košarci provlačenjem......................27
3.8.2 Obilaženje, prolazak izmeñu blokade i “guranje blokera”……….…….............27
3.8.3 Odbrane od blokade na igrača sa loptom u košarci preuzimanjem……........….28
3.8.4 Izlazak na igrača sa loptomu košarci i finta izlaska…………….….…..……...29

2
3.8.5 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci usmeravanjem..…..........29
3.8.6 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci udvajanjem…..…..........30
4.Metodika treninga - Vežbe za blokadu na igraču sa loptomu košarci …...……...31
4.1 Metodika učenja blokada u košarci…………………………………………....31
4.2 Metodika usavrsavanja........................................................................................34
4.3 Stručne napomene…………………………………………………..….…..….36
5. Zaključak……………………………………………………………..…..…......38
6. Literatura………………………………………………………………….….....40

3
1. Uvod

Košarka kao timska igra, zahteva od igrača, veštinu, inteligenciju, nadigravanje, osobine
koje su zauzele mesto ispred surove snage, brzine i grubosi. Pet igrača koliko igra na terenu
omogućava mnogo kombinatorike i kreativnosi. Košarka je polustrukturalni, visoko dinamični
sport, koji je planetarno veoma popularan, i kojim se bavi mnoštvo ljudi, bez obzira na pol,
godine, rasu ili kontinent na kom žive. U Srbiji, po mišljenju mnogih, košarka zauzima vodeće
mesto na listi najpopularnijuh sportskih igara. Najbolji dokaz za to je i činjenica da je naša
zemlja u mnogim zemljama sveta poznata i kao “zemlja košarke”.

Košarka se decenijama razvijala da bi stekla status modernog i planetarno popularnog1

sporta. Kao što su istoričari fudbala tražili i našli početke ove igre u antičkom vremenu preko
grčkog “episkirosa” i rimskog “kalčija”, tako su istoričari košarke sa jakom dozom neskrivene
pristrasnosti prisvajali uzgredne činjenice iz ostataka materijalne kulture starih naroda i stvarali
odreñene hipoteze o dalekim pretečama košarke. Počeci se vezuju za doba Maja i Inka, koji su
živeli na teritoriji današnje Južne Amerike, koji su imali igru koja je bila na neki način slična
današnjim košarkaškim aktivnostima, kao i za doba Acteka i Olmeka. Igra koja je po mnogim
istoričarima bila preteča košarke kod Maja je bila “tlač-tli”, kod Acteka “pokta-pokta”, a kod Inka
“olamalicli”. Jedna od zanimljivijih hipoteza o nastanku košarke, vezana je za period Kortesovih
osvajanja u Srednjoj Americi. Biskup Dijego de Sanda zapisao je 1528. godine sledeće: “Na
dvoru španskog vladara Karla V u Granadi, s jeseni 1527. godine bilo je u modi posmatranje igre
loptom izmeñu dva tima crvenokožaca, koje je Hernando Kortes uz silna blaga svom vlastodršcu
doterao na poklon iz Srednje Amerike. Pravougli teren, dimenzija 40 x 15 metara bio je ograñen
kamenim zidom na kojem su sedeli i posmatrali čudnu igru španski vladar Karlo V i njegova
svita. U centru igrališta je bio postavljen visok stub na čijem se vrhu nalazio kameni prsten širok
taman toliko da kroz njega može da proñe kugla od sirovog kaučuka teška 2,5kg. Košarka u
današnjem obliku nastala je na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, u Springfildu,
Masačusets, tako da se prethodno navedene hipoteze o vezi pradavnih igara južnoameričkih
indijanaca Olmeka, Maja, Asteka i Inka moraju odbaciti, jer nisu mogle biti dostupne stvarnom

1
Pavlović, M. (2000). Teorija i metodika košarke I. Beograd: Viša trenerska škola

4
tvorcu košark, dr Džejmsu Nejsmitu (slika 2.), kanadskom lekaru i profesoru fizičkog vaspitanja
na Univerzitetu YMCA u Springfildu, koji je živeo u vremenskom razdoblju od 1861. do 1939.
godine. Izazvan nezadovoljstvom i nemotivisanošću dece zbog veoma dosadnog Ling-ovog
sistema vežbanja, on je odlučio da napravi dvoransku igru koja će monotone elemente tog
sistema (gimnastaka i marširanje), zameniti elementima koji će zadovoljiti dečiji sportski duh i
koja će omogućiti deci da vežbaju u toku zime. Kombinacijom osobina i elemenata poznatih
igara, napravio je igru sličnu rukometu, sa košem sa čvrstim dnom i loptom, koja je brzo postala
veoma popularna i vremenom se razvila u jedan o najlepših sportova na svetu, što moderna
košarka s pravom i jeste.

Pritom, on je postavio 5 fundamentalnih principa igre:1

1. Lopta će biti okrugla, velika i laka i njome će se baratati samo rukama(slika 1)
2. Svaki igrač može da se postavi na bilo kom delu igrališta i može da primi
loptu u svakom trenutku bez ograničenja
3. Biće zabranjeno nošenje lopte i trčanje sa njom u rukama
4. Dve ekipe igraće zajedno jedna protiv druge na istom terenu, ali se zabranjuje
svaki lični kontakt i nasrtanje na telo protivničkog igrača
5. Cilj će biti uzdignut i malih dimenzija, da bi se primenjivala veština, a ne
snaga, i biće horizontalno postavljen.

O veoma popularnoj igri na YMCA koledžima pisao je 1892.

godine i “Njujork Tajms”. 1894. godine je o 13 tačaka igre po
Nejsmitu, u posebnoj publikaciji pisala i kompanija “Spalding and
Bros”, koja i današnjeg dana svoj poslovni interes vezuje za uspon
i razvoj košarke.

Slika 1: Košarkaška lopta

1
Pavlović, M. (2000). Teorija i metodika košarke I. Beograd: Viša trenerska škola

5
 Prva utakmica odigrana je 21.decembra 1891. godine i to sa fudbalskom loptom. U
svakoj ekipi je bilo po 9 igrača, jer je razred sa kojim je Nejsmit eksperimentisao imao 18
učenika. Utakmicu je sudio sam Nejsmit, a strelac prvog koša bio je Vilijem Čejz. Kod nas, prvi
pisani dokument u kome se govorilo o “basket ballu”, je list “Politika” u kome je interpretirana
knjiga “Gimnastičarske igre” od A.Brazdila, za šta je zaslužan Mirko Popović. Ipak, sa pravom,
izvornom američkom košarkom u našoj zemlji, sreli smo se 1924. godine i to u Beogradu. Njen
propagator bio je predstavnik Lige Crvenog krsta Vilijam Vajlend, koji je putovao po Evropi, da
bi se upoznao sa igrama ovog kontinenta, istovremeno demonstrirajući igre sa američkog tla.

Tokom razvoja, pravila su se menjala, kao i dimenzije terena, težina lopte, broj igrača, ali
i akcije koje su korišćene u samoj igri. Tako je nastala i igra 2:2, kao i njena najbolja varijanta
"P&R", koja je kulminirala 90-ih godina 20-og veka, a danas i postala najvažniji element u
strategijama mnogih trenera.

Slika 2 : Džejms Nejsmit, osnivač košarke

1.1 Definicije osnovnih pojmova

Za bolje i lakše razumevanje ovog rada neophodno je adekvatno definisati i obrazložiti

osnovne pojmove. Termini će se u daljem toku rada dosledno koristiti kako su definisani.

Tehničko – taktički element (sin. motorička navika, motorička informacija) –

automatizovano umenje, odnosno onaj stepen vladanja motornom aktivnošću pri kojem je
upravljanje osloboñeno kontrole viših nivoa centralnog nervnog sistema. ˝Tehnički˝ znači da se
elemenat izvodi racionalno, bez suvišnih kretnji. ˝Taktički˝ znači da se radi o elementima koji se
primjenjuju u uslovima utakmice.

6
 Akciona celina predstavlja skup tehničko- taktičkih elemenata koje igrač primenjuje od
trenutka kada je došao u posed lopte, do momenta kada lopta više nije u njegovom posedu. U
radu će se uzimati u obzir akcione celine u cilju realizacije napada (završavaju se šutem na koš).
Akcione celine mogu biti jednostavne, sastavljene od 2-3 elementa, ili pak složenije od 5 pa i
više elemenata.

&R) je napadačka akcija koja predstavlja saradnju dva

Piken rol (PICK and ROLL-P&
igrača sa blokadom na igraču sa loptom.(slika 4.)

Blokada je nastojanje igrača u napadu da svojim telom spreči odbrambenog igrača u

njegovoj odbrambenoj funkciji prema saigraču napadača.(slika 3.)

Ekran je vrsta bloka u kojem je igrač, koji ga postavlja u posedu lopte, leñima okrenut
igraču odbrane, nakon čega uručuje loptu saigraču sa ciljem, da on njegov položaj iskoristi za
šut.
Dribling predstavlja aktivnost košarkaša koji manipuliše loptom, krećući se više
horizontalno po terenu jer se igrač odbrane nalazi na njegovoj liniji prodora.

Prodor je, u širem smislu, svako kretanje igrača u posedu lopte ka košu koji napada.
Meñutim, u užem smislu ( za razliku od voñenja ), igrač pri kretanju po liniji prodora najčešće
koristi dvokorak nakon kojeg upućuje loptu na koš.

“Dubinsko” dodavanje je pas prema igraču koji prima loptu u samoj blizini koša ( u
reketu ).

“Povratno dodavanje” primenjuje igrač koji je loptu primio u blizini koša, najčešće
leñima u odnosu na njega. Zbog procene da okolnosti nisu povoljne za pokušaj da realizuje
napad, on vraća loptu jednom od igrača na “spoljnoj” poziciji ( najčešće beku ili krilu ).

7
 " Mis mec"(MISS-MATCH) je situacija u kojima igrač sa loptom u napadu ima drastičnu
prednost u odnosu na igrača koji ga čuva, pa je ili viši i jači, ili niži ali spretniji i brži, što se
najčešće dešava kada doñe do preuzimanja u napadu.

Udvajanje je usaglašena aktivnost 2 igrača u fazi odbrane, u kojoj oni udvajaju igrača
koji dribla, pokušavajući da ga spreče da doda loptu svom saigraču, koji se deblokirao, kako ovaj
ne bi postigao koš.

Linija pomoći je zamišljena linija koja povezuje tačke koje se nalaze na sredini čeonih
linija.

Slika 3 : Blokada Slika 4 : “Pick and roll”

8
2. Predmet, cilj i zadaci rada

Predmet rada je blokada na igrača sa loptom košarci i metodika treninga .

Cilj diplomskog rada je analiziranje situacija u napadu i odbrani u trenutku kada se pravi
blokada na igraču sa loptom u košarci. Analiziranje, tehnike i taktike postavljanja blokada, vrsta
blokada, greški koje se javljaju kod ovog segmenta igre, osnovnih principa, faza izvodjenja i
metodike treninga kod blokade na igrača sa loptom.

Zadaci rada su prikupljanje i analiziranje literature, razgovor sa trenerima, praćenje

treninga.

9
3. Saradnja dva igrača primenom blokada u košarci

Saradnja dva igrača primenom blokada je jedan od najvažnijih delova košarkaške igre,
dok “P&R”, kao njen najvažniji deo, predstavlja jedan od najlepših, najsloženijih i
najspecifičnijih elemenata. “P&R”, zapravo, predstavlja saradnju 2 igrača u napadu primenom
blokade na igraču sa loptom u cilju ostvarivanja odreñene prednosti nad igračem u odbrani.

3.1 Saradnja dva igrača u napadu u košarci

Košarka je kolektivna igra što samo po sebi podrazumeva saradnju. Načini saradnje se uče
vremenom i bazirani su na osnovnim pravilima koja igrači moraju da znaju i poštuju. Prvo što bi
igrač trebalo da nauči je da saradnja nije pomoć kada ne možeš sam, već da je potrebna svakom
igraču da bi bio još uspešniji i bolji. Logika proizilazi iz principa da bi napad uvek trebalo da
završi igrač koji se nalazi u najpovoljnijoj poziciji od svih pet igrača u fazi napada. Svi igrači
treba da se trude da tu poziciju ostvare sopstvenom inicijativom istovremeno sarañujući sa
saigračima.

U dinamici igre, napad izvode svih pet igrača, kao što odbranu izvodi cela ekipa. Kako se
za napadače proučavaju i primenjuju ofanzivna koordinisana kolektivna kretanja koja su u stanju
da dovedu do pozitivnog rezultata sa velike, srednje i male razdaljine, tako se i za odbrambene
igrače proučavaju i primenjuju odgovarajuća defanzivna kretanja, koja mogu da spreče pozitivne
rezultate napadača. Zbog toga se u napadu normalno susreću faze koordinisanih kolektivnih
kretanja kojima, u odbrambenoj igri, odgovaraju takoñe faze koordinisanih kolektivnih kretanja.
Takve faze se i u odbrani i u napadu dele na kretanja dva protiv dva, tri protiv tri, četiri protiv
četiri, i najzad, pet protiv pet. 2

Osnovna saradnja u košarci bazira se na saradnji dva i tri igrača, a u samom radu
tematika je bazirana na saradnji dva igrača.
2
Primo, Đ. (1975). Košarka: Odbrana. Beograd: NIP „Sportska knjiga“

10
 Osnovni principi koje igrači moraju da poštuju, savladani su još u obuci sa najmlañim
uzrasnim kategorijama. Učenje i poštovanje principa i pravila, doprineće razumevanju igre,
napredovanju igrača i igračica i njihovom stasavanju u košarkaškom smislu.

Postoji nekoliko elementarnih pravila kojih se treba striktno pridržavati, a to su:3

─ Kada se doda lopta ide se u efikasnu kretnju radi demarkiranja

─ Kada se primi lopta, ukoliko nije situacija za postizanje lakog
pogotka, sačeka se da se vidi šta rade saigrači
─ Svaki igrač treba da se kreće uz istovremeno poštovanje inicijative
drugog.

Saradnja je uslovljena kako poznavanjem tehnike i taktike, tako i komunikacijom meñu

igračima. Lakoća i način komuniciranja se vremenom uvećavaju, sa povećanjem dužine
vremenskog perioda koji igrači provode zajedno. Što su duže zajedno u uslovima treninga i
utakmica, ali i u ostalim uslovima socijalne interakcije, oni bolje i komuniciraju. Podizanje nivoa
znanja i navikavanje na meñusobnu saradnju omogućiće im nalaženje raznovrsnijih rešanja i
uspešnije nadigravanje sa protivnikom. Komunikacija meñu igračima se može obavljati:
gestovima ruku, glave, glasom, a u nekoj poodmakloj fazi razvoja komunikacija može da posluži
i kao dodatni način za nadmudrivanje i zavaravanje protivnika. Lakoća i nivo komunikacije su
najbolji dokaz igračkog znanja i zrelosti.

Najčešći vid saradnje izmeñu dva igrača u napadu je dodavanje. Postoje različiti vidovi
dodavanja koji se mogu koristiti u različite svrhe. Primarni cilj dodavanja je asistencija, koja
predstavlja dodavanje saigraču koji se nalazi u povoljnoj situaciji u blizini koša, čime mu
omogućujemo postizanje pogotka. Dodavanje se primenjuje i u varijanti “dodaj i utrči”, koja
predstavlja najjednostavniji i najstariji vid saradnje izmeñu dva igrača u napadu. Ovde napadač,
u zavisnosti od ponašanja odbrane, ima dva rešenja:

3
Karalejić, M., Ahmetović, Z., Jakovljević, S., Novović, M. (1998). Košarka: Priručnik za trenere. Beograd: Košarkaški
savez Srbije

11
 ─ Utrčavanje ka košu ispred odbrambenog igrača
─ Utrčavanje ka košu iza odbramenog igrača

Napadač treba uvek da teži ka prvoj varijanti, kako bi sprečio odbrambenog igrača da
ometa liniju dodavanja i povratni prijem lopte. Kada odbrambeni igrač uspe da zatvori liniju
dodavanja, onemogući napadačku kretnju a samim tim i prijem lopte, napadač menja pravac
kretanja i utrčava iza leña odbrambenog igrača. Akcija “dodaj i utrči” zahteva oštra i precizna
dodavanja, “čitanje odbrane”, promene brzine i pravca kretanja.

Posle dodavanja, najvažniji vid saradnje izmeñu dva igrača u napadu, je saradnja izmeñu
dva igrača primenom blokada. Blokada je element koji napadači primenjuju u cilju
omogućavanja saigraču da se oslobodi svog direktnog čuvara, postavljanjem u njegov
potencijalni pravac kretanja. Primenom blokada igrači mogu da sarañuju sa i bez lopte.

Saradnja izmeñu dva igrača primenom blokada bez lopte, bazira se na korišćenju
različitih vrsta blokova, koji se mogu koristiti u različite svrhe kao što su: pomoć saigraču da
ostvari što bolji napadački položaj, pomoć saigraču u demarkiranju, pomoć saigraču u postizanju
koša, ulazak u odreñenu napadačku akciju, ostvarivanje “mis mec” situacija i dr.

Saradnja izmeñu dva igrača primenom blokada sa loptom, bazira se na raznim

varijantama uručenja i "P&R" igre, koje se mogu koristiti u iste svrhe kao i blokovi bez lopte, s
tim što je ovaj vid saradnje dosta opasniji jer je lopta već u posedu jednog od dvojice igrača.

12
3.2 Kratak istorijat

Kao što je već pomenuto u uvodnim razmatranjima, košarka je nastala na tlu Sjedinjenih
Američkih Država, u Springfildu, Masačusets, 1891. godine , a njen idejni tvorac bio je kanadski
lekar i profesor fizičkog vaspitanja na YMCA koledžima, Džejms Nejsmit. U okviru svojih pet
fundamentalnih principa igre, on je rekao: “Dve ekipe igraće zajedno jedna protiv druge na istom
terenu, ali se zabranjuje svaki lični kontakt i nasrtanje na telo protivničkog igrača (4. Nejsmitov
princip)”. U početku košarka je tako i igrana – bez fizičkog kontakta, tako da blokovi nisu bili
mogući. Tridesetak godina kasnije, sve više počinje da se koristi fizički kontakt, dok
sedamdesetih godina 20. veka počinje sve više trenera da primenjuje odreñene vrste blokova.
Saradnja dva igrača u napadu primenom blokada kulminirala je devedesetih godina 20.veka,
kada ovaj vid saradnje postaje najvažniji segment u strategijama mnogih trenera "P&R" danas
prestavlja jednu od najvažnijih napadačkih opcija mnogih ekipa, koja se primenjuje u različite
svrhe.

Mnogi igrači služe se ovom opcijom u napadu, a neki od najboljih "P&R" igrača su:
Dimitris Dijamantidis, Marselinjo Uertas, Stiv Neš, Toni Parker, Erazem Lorbek kao i naš Miloš
Teodosić i dalje jedan najboljih igrača Evrope. Ipak, po mom i mišljenju većine, najbolji "P&R"
tandem svih vremena su legendarni Džon Stokton i Karl Meloun(slika 5.), a u Evropi su to
Dimitris Dijamantidis i Majk Batist, pod rukovodjenjem naseg Željka Obradovića.

Slika 5 : Karl Meloun i Džon Stokton

13
3.3 Definicija i osnovni principi

Blokada na igraču sa loptom, "P&R" je napadačka kretnja koja predstavlja naspecifičniji

vid saradnje izmeñu dva igrača u napadu, koji podrazumeva primenu blokade za igrača sa
loptom u cilju dezorijentacije odbrambenog igrača i sprečavanju istog u izvoñenju odbrambenog
zadatka kako bi jedan od napadača lakše postigao pogodak.

Prema školskim definicijama u kreiranju učestvuju dva igrača, od kojih je jedan u posedu
lopte (najčešće je to bek čuvan od strane, takoñe, beka) i kreće se smerom ka protivničkom košu.
Drugi (centar) mu prilazi s prednje strane, najčešće pod uglom od 90, i postavlja pik (više volim
da kažem blok, deluje prirodnije) kojim usporava ili, u boljoj varijanti, potpuno zaustavlja
protivničkog beka. Bek tada prolazi pored tog bloka (PIK), a saigrač koji ga je postavio nakon
tog prolaska okreće se leñima oko protivnika koga je markirao (ROL) i kreće se paralelno sa
svojim bekom dalje u smeru koša(slika 6.). Tada sledi dodavanje od strane beka koje se pretvara
u asistenciju u slučaju efikasnog završetka od strane centra.

Slika 6 : “Pick and roll”

14
3.3.1 Vrste blokada u košarci

Postoji mnogo vrsta blokada koje su podeljene u odnosu na više kriterijuma.

U odnosu na položaj tela prema odbrambenom igraču, blokovi se mogu praviti leñima ili
grudima. U košarci su mnogo češći blokovi koji se prave grudima, jer daju veće šanse za
uspešno deblokiranje, što je veoma bitno.

U odnosu na broj igrača, blok može napraviti jedan, dva ili tri igrača. Pojedinačan blok
pravi jedan igrač u cilju pomoći saigraču da se oslobodi od protivnika. Dva igrača mogu
napraviti “dupli blok”, kada se pri postavljanju bloka postavljaju jedan pored drugog, ili
“uzastopni blok”, kada se pri postavljanju bloka postavljaju jedan iza drugog. Tri igrača
postavljaju blok veoma retko, najčešće u situacijama kada je neophodno pogoditi šut za tri poena
ili dati koš u jako kratkom vremenskom period.

U odnosu na posed lopte, oba igrača koja sarañuju primenom blokada, mogu biti sa i bez
lopte. Igrač koji koristi blok, imao ili nemao loptu, ima zadatak da što bolje pročita odbranu, i da
iskoristi blok da bi popravio sopstveni položaj u odnosu na odbrambenog igrača. Igrač koji
postavlja blok mora da ispoštuje sve principe u oba slučaja, s tim što kada ima loptu radi
uručenje a u suprotnom "P&R".

U odnosu na karakter kretanja, blokovi mogu biti u mestu i u kretanju. Ako se igrač koji
postavlja blok ne pomera (ostaje u mestu), a njegov saigrač navodi svog čuvara na blok i
saigrača koji ga čuva, naziva se “navoñenje na blok” . Ako se oba igrača kreću jedan ka
drugom, a u trenutku ukrštanja jedan od njih se za trenutak zaustavi da bi se saigrač oslobodio,
naziva se blokada “u kretanju ili ukrštanjem”.

U odnosu na teren, blokade se mogu podeliti na: vertikalne, kada se igrač pri njihovom
postavljanju kreće paralelno sa bočnom linijom, horizontalne, kada se kreće paralelno sa
čeonom linijom, i dijagonalne. Vertikalne mogu biti spoljašnje , kod kojih se igrač koji postavlja

15
blok kreće od koša prema sredini terena (tzv. “slepa blokada”), i unutrašnje, kada se igrač kreće
sa spoljnih pozicija ka košu.

U odnosu na poziciju koju igrač pri postavljanju blokade ima u odnosu na odbrambenog
igrača, blokada može biti: prednja, ispred igrača odbrane, tzv. “ekran”, leñna, tzv. “slepa” i
bočna. Ekran je vrsta blokade kod koje se igrač koji je u posedu lopte postavlja leñima prema
odbrambenom igraču, nakon čega uručuje loptu saigraču, što bi on trebalo da iskoristi da uputi
šut na koš.

3.3.2 Tehnika i taktika postavljanja blokada u košarci

Tehnika i taktika postavljanja blokada deli se na:

1. Tehniku i taktaku igrača koji postavlja blok

2. Tehniku i taktiku igrača koji koristi blok

Tehnika i taktika igrača koji postavlja blok

Kada igrač postavlja blok mora da vodi računa o udaljenosti od odbrambenog igrača da bi
mogao da ga uoči na vreme i izbegne potencijalni sudar sa istim. Ukoliko se igrač koji postavlja
blokadu ne nalazi u vidokrugu igrača odbrane, što se dosta često dešava pre svega kod korišćenja
“slepog bloka”, ta razdaljina bi trebala da bude oko jednog koraka. Inače, ta razdaljina može da
bude i manja ali je osnovno pravilo da nema kontakta. Kada se pravi blokada, veoma je važno da
stopala budu paralelno postavljena, malo šire od širine ramena, dok bi težište uvek trebalo da
bude malo pomereno prema zadnjem delu stopala. Glava treba da bude u produžetku kičmenog
stuba, kolena treba da budu savijena a trup prav (ove tri poslednje stavke su veoma bitne u
prevenciji od povreda). Igrač pri pravljenju blokade može da koristi ruke samo u slučaju kada mu
je neophodno da zaštiti stomak i grudi, pri eventualnom sudaru sa protivničkim igračem. Kada
postavljamo blokadu na igraču koji je niži od nas ruke su nam na meñunožju, kada postavljamo
na igraču koji je viši od nas ruke su nam na grudima a kada je igrač približno naše visine onda
jednu ruku postavljamo na grudi a drugu na meñunožje. U svakom od ova tri slučaja, laktovi ne

16
bi smeli da štrče izvan zamišljenog cilindra tela igrača, već bi trebali biti unutar istog, pri čemu
ruke moraju biti potpuno savijene u laktovima, dok su šake stisnute u pesnicu.

Tehnika i taktika igrača koji koristi blok

Igrač kojem se postavlja blokada treba da napravi fintu kretanja u suprotnu stranu od one
sa koje mu dolazi blokada. On blok mora da iskoristi tek onda kada mu je postavljen, tačnije u
trenutku kada se bloker zaustavio. Pri korišćenju bloka treba da proñe toliko blizu saigraču čiji
blok koristi, da time onemogući igraču koji ga čuva da proñe izmeñu njih.

3.3.3 Greške u saradnji dva igrača primenom blokada u košarci

Pri saradnji igrača primenom blokada, mogu se javiti 3 vrste grešaka:

1. Greške koje pravi igrač koji postavlja blokadu

2. Greške koje pravi igrač koji koristi blokadu
3. Greške koje istovremeno prave dva saigrača koja sarañuju

Greške koje pravi igrač koji postavlja blokadu

Postoji veliki broj grešaka a najčešće su: pre korišćenja blokade ne pravi fintu pre odlaska
u blok, laktovi ne ostaju unutar cilindra, ne postoji paralelan stav pri postavljanju blokade, igrač
se “ne otvara” na vreme ili uopšte ne radi deblokadu, nedovoljan zakorak pri korišćenju bloka,
preteran kontakt sa igračem u odbrani ili kretanje u bloku što predstavlja faul u napadu itd.
Trener je dužan da odreñenim vežbama ispravi ove greške da ne bi došlo do njihove
automatizacije.

17
Greške koje pravi igrač koji koristi blokadu

Najčešće greške ove vrste su: da pre nego što iskoristi blokadu ne napravi fintu kretanju u
suprotnu stranu od strane na koju će zapravo da krene, nepravovremenost korišćenja blokade,
nedovoljno dobro navoñenje što automatski ostavlja prostor odbrambenom igraču da proñe
ispred ili izmeñu, nedovoljno dobro “čitanje” odbrane, biranje loših izlaznih rešenja itd. Trener je
dužan da odreñenim vežbama ispravi ove greške da ne bi došlo do njihove automatizacije.

Greške koje istovremeno prave dva saigrača

Ove greške su posledice loše saradnje dva igrača u napadu, i jasan su znak da treba
usavršavati odreñene elemente.

3.3.4 Osnovni razlozi za igranje “P&R”

Postoji 4 osnovna razloga a to su:

1. Uvodna kretnja, kojom se najčešće započinje odgovarajuća napadačka akcija

2. Prenos lopte na drugu stranu, koji se koristi na sopstvenoj polovini tako što
visoki igrač štiti svojim telom napadača sa loptom, najčešće organizatora igre, kako
bi ovaj lakše preneo loptu na protivničku polovinu

3 . Prodor lopte po dubini, što daje mogućnost za različita rešenja u napadu

brojčane ili taktičke, u cilju lakšeg postizanja pogotka.

4. Stvaranje prednosti, brojčane ili taktičke, u cilju lakšeg postizanja pogotka

18
3.3.5 Osnovni principi blokade na igraču sa loptom u košarci

Pri izvoñenju blokade na igraču sa loptom moraju se poštovati odgovarajući principi. 4

Principi za igrača koji postavlja blok

Igrač koji postavlja blokadu treba:

1) Da prikrije svoju nameru na koju će stranu da napravi blok koristeći fintu kretanja
na stranu suprotnu od one gde odlazi u blok
2) Da se postavi pod optimalnim uglom u odnosu na igrača odbrane i zauzme takav
položaj iz kog može najlakše da se “otvori” ka košu ili lopti
3) Da zauzme što veći prostor u odnosu na potencijalni pravac kretanja odbrane
4) Da pravovremeno “izañe” iz blokade (tzv. “otvaranje”) tj. da što brže krene ka
košu kada njegov saigrač iskoristi blokadu
5) Nakon otvaranja iz blokade ostavi igrača odbrane iza sebe tj. stekne odreñenu
prednost.

Principi za igrača koji postavlja blok

Igrač koji koristi blok treba da:

1) Fintom utrčavanja (demarkiranja) na suprotnu stranu, od one gde očekuje

blokadu, odvuče pažnju igrača odbrane
2) Pravovremeno iskoristi blokadu tj. da u trenutku kada ju je saigrač postavio, što
brže proñe tik pored njega
3) Pri prolasku ne ostavi mogućnost igraču odbrane da se “provuče” ispred blokade,
prolazeći veoma blizu saigrača koji ju je postavio.

4
Rubin, P. (2000). Košarka: Metodika i tehnika. Novi Sad: Falultet fizičke kulture

19
3.4 Faze izvoñenja blokade na igraču sa loptom u košarci

Za igrača koji postavlja blokadu postoje 3 osnovne faze izvoñenja:

1. Priprema za izvoñenje bloka, koja je osnovni preduslov za uspešno izvoñenje

“P&R-a”, jer ukoliko se jave greške već u ovoj fazi, preostale dve takoñe neće
moći da se izvedu u potpunosti uspešno.
2. Postavljanje bloka, što je logično najvažnija faza, i ukoliko je uspešno sprovedena
u delo, omogućeno je igraču sa loptom da ostvari prednost u odnosu na
odbrambenog igrača, a samom blokeru da se kvalitetno “otvori”.
3. Otvaranje iz bloka (zavisno od kretanja odbrane), je finalna faza kod izvoñenja
P&R-a”, čiji je cilj ostvarivanje što bolje pozicije u odnosu na odbrambenog
igrača i postizanje laganog pogotka.

Za igrača koji koristi blokadu, takoñe postoje 3 osnovne faze:

1. Priprema za korišćenje bloka, koja predstavlja preduslov za uspešno korišćenje

bloka, je veoma bitna, pre svega sa aspekta pravovremenosti izvoñenja.
2. Korišćenje blokade, predstavlja najvažniju fazu u celokunom izvoñenju “P&R-a”,
jer se njome ispunjava osnovna uloga same blokade, a to je ostvarivanje prednosti
nad igračem u odbrani.
3. Završnica u zavisnosti od igrača u odbrani, u kojoj napadač treba da “čitajući”
odbranu izabere najoptimalnije moguće rešenje koje će mu omogućiti postizanje
koša.

20
3.5 Preduslovi za izvoñenje blokade na igraču sa loptom u košarci

Postoji 3 preduslova (najvažnija faktora) za uspešano izvodjenje blokade na igraca sa

loptom to su:5

1. U s k l a ñ e n o s t s a i g r a č a
2. P r a v o v r e m e n o s t
3. “Č i t a n j e o d b r a n e”

3.6 Vrste blokada na igraču sa loptom u košarci

Izbor varijante blokade, na igracu sa loptom, zavisi od:

─ Karakteristika igrača u timu

─ Trenerske filozofije
─ Pripreme za utakmicu
─ Mesta na terenu na kome se izvodi “P&R” (van zone ili u zoni šuta, u sredini ili
na bočnoj liniji, dubina i daljina od koša)

Postoji mnogo varijanti “P&R -a”: školski “P&R” na vrhu reketa, “P&R” pored bočne
linije terena, sekundarni “P&R” uručenje, finta uručenja, “P&R” u zadnjem polju, “P&P",
“P&R” protiv zonske odbrane, dupli “P&R” i dr.

3.6.1 Školska blokada na igraču sa loptom u košarci na vrhu reketa

Ova vrsta “P&R -a”: radi se na dva načina: sa blokadom koja je pod uglom od 45 stepeni
u odnosu na bočnu liniju, i pod uglom od 90 stepeni u odnosu na bočnu liniju. Školski “P&R” se
najčešće koristi za ulazak u odreñenu kretnju ali i u situacijama kada nam je potrebno probijanje

5
Maljković, B. (2006). Važnost blokiranja. Trener (38), 4-8.

21
odbrane po dubini. Osnovna i veoma značajna razlika izmeñu pomenute dve varijante školskog
“P&R -a” je što kod postavke pod 90 stepeni napadač sa loptom ima mogućnost da izabere
stranu na koju će da ode nakon iskorišćenog bloka, dok mu je kod postavke pod 45 stepeni to
unapred odreñeno, što odbrani za nijansu olakšava zadatak (ako je blok pod uglom od 45 stepeni
u odnosu na levu bočnu liniju, pravilno je odabrati odlazak na desnu stranu i obrnuto).

3.6.2 Blokada na igraču sa loptom u košarci pored bočne linije terena

Ovo je najčešće primenjivana varijanta “P&R -a” . Uglavnom se koristi kao finalni deo
odreñenih napadačkih akcija, da bi se kroz igru 2:2 omogućilo postizanje pogotka, mada nisu
retke situacije kada se ovaj vid koristi kada je potrebno doći do koša za kratak vremenski period.
Pri njegovom izvoñenju, bloker mora da se postavi paralelno sa bočnom linijom. Dobre
odbrambene ekipe često u ovim situacijama koriste usmeravanje, da bi skratile teren napadačima
i smanjili im broj rešenja.

3.6.3 Sekundarna blokada na igraču sa loptom u košarci

Predstavlja vid primene “P&R -a” u tranzicionoj igri. Izvodi se tako što visoki igrač,
odmah nakon što je lopta osvojena u odbrani i preneta na protivničku polovinu, postavlja blok
igraču sa loptom na nekoh 10-ak metara od koša, dok je ovaj još u punom zaletu. To napadu
omogućuje prednost u odnosu na odbranu i daje mu mogućnost lakog postizanja poena iz kontri i
polukontri. Krucijalna stvar za uspešno izvoñenje ove varijante “P&R -a” je odgovor ostale
trojice napadača, pri čemu bekovi i krila koja trče uz bočne linije, moraju da se, u trenutku
obavljanja sekundarnog “P&R -a”, pomere ka gore, da bi napadač imao mogućnost da ih razigra
za šut sa distance ili poludistance, dok drugi visoki igrač mora da ode u trenutku kada napadač sa
loptom odabere stranu, na istu tu, da bi mogao da bude upošljen.

22
3.6.4 Blokada na igraču sa loptom u košarci iz uručenja i finta uručenja

Uručenje se najčešće radi na srednjim pozicijama, a osnovna karakteristika je to što igrač

sa loptom pravi blok igraču bez lopte. Posle dodavanja igrač sa loptom utrčava ka košu i kada ne
primi povratno dodavanje menja pravac i dolazi iza leña igrača sa loptom. U momentu kada mu
priñe, igrač sa loptom napravi pivot za 180 stepeni, okrene leña odbrani i uruči mu loptu.
Uručenje se može iskoristiti za šut služeći se igračem koji uručuje loptu kao ekranom, ili za
prodor. Posledice uručenja često su situacije 2:1 ili “mis mec” situacije u kojima s koriste razlike
u visini i brzini. Osnovni problemi kod uručenja su mogućnost da se igrač po prijemu lopte
udvoji, kao i prerano okretanje igrača koji uručuje loptu, čime on može odbrani da nagovesti
sledeće akcije. S vremena na vreme, veoma uspešno igrač koji uručuje loptu može da uradi fintu
uručenja i da dobrim i agresivnim, ujedno i iznenadnim pivotom, napravi sebi prednost i
omogući lako postizanje koševa.

3.6.5 Blokada na igraču sa loptom u košarci u zadnjem polju

Varijanta “P&R -a”, koja se koristi na sopstvenoj polovini terena tako što visoki igrač
štiti svojim telom napadača sa loptom, najčešće organizatora igre, kako bi ovaj lakše preneo
loptu na protivničku polovinu. Ovo se koristi kada je organizator igre pod velikim pritiskom od
strane igrača koji ga čuva.

&P)
3.6.6 Piken pop-(“Pick and popp”-P&

Predstavlja posebnu varijantu “P&R -a”, koja se koristi kada u ekipi imamo igrača koji
igra na poziciji krilnog centra ili centra, ali ima izrazito dobar šut. Sve faze su istovetne kao i kod
školskog “P&R -a”, s tim što “otvaranje” nakon postavljanja blokade ne ide prema košu već
spolja. Tada igrač dobija loptu na udaljenosti 5-7m od koša i rešava šutem sa poludistance ili
distance. U Evropi su to sjajno radili Dijamntidis i Focis u Panatanikosu, Sani Meterio i Mirza
Teletović u spanskoj ligi ili nasi Marković i Teodosić sa Veličkovićem i Savanovićem u
reprezantaciji.

23
 &P)
3.6.6 Piken pop-(“Pick and popp”-P&

U savremenoj košarci veoma često se u odbrani igra zona. Da bi se što bolje nosile sa
tim, ekipe u napadu moraju imati što više rešenja, tačnije moraju biti raznovrsne. Jedno od
rešenja koje se često primenjuje je i “P&R” na srednjoj poziciji, pri čemu se pravi blok na igraču
u prednjoj liniji zone, što rezultira brojčanom prednošću za napad.

3.6.7 Dupla blokada na igraču sa loptom u košarci

Često se u igri susrećemo sa situacijama da je jedan blok nedovoljan da se nadigra

odbrana i postigne lagan poen. Tada se kao jedno od veoma dobrih rešenja nameće dupli “P&R”.
Igrač koji je koristio blokadu, nadriblava uglavnom na stranu, dok se bloker ne otvara po dubini,
već ide brzo da postavi još jednu blokadu. Često, se se ova varijanta primenjuje i iz uručenja.
Odbrani je dosta teško da se nosi sa duplim blokom, pre svega igraču koji čuva napadača sa
loptom, i to bi napad trebao da iskoristi.

3.7 Vrste izlazaka iz blokade na igraču sa loptom u košarci

Uspešno izveden “P&R” ostavlja napadačima mogućnost za pronalaženje raznovrsnih

rešenja. Ipak, dobra realizacija zavisi od mnogo faktora, kao što su: deo terena na kome dva
igrača sarañuju, karakteristike preostale trojice napadača koji indirektno učestvuju u izvoñenju
“P&R -a”, discipline izvoñenja, filozofije igre i taktike, ali je svakako najvažniji faktor čitanje
odbrane. Ukoliko je odbrana dobro pročitana, napad može da primeni upravo onaj izlazak koji
najviše odgovara datoj situaciji.

Ukoliko odbrana “P&R” brani “provlačenjem” napadač pri odrañivanju blokade treba da
čak malo i ramenom zakači svog saigrača koji mu pravi blok, da bi ostvario prednost u odnosu
na igrača koji ga čuva. On tada ima mogućnost da šutne sa poludistance ili distance, a najbolje

24
rešenje je da prodre do kraja. Ukoliko neko izañe na njega, on može da asistira. Naravno, uvek
postoji i mogućnost da se lopta doda saigraču nakon što se ovaj otvori iz pika. Ukoliko je gužva
u reketu, on može da naskoči na 2-3m od koša i da na taj način realizuje napad.

Veoma dobro rešenje predstavlja i dupli “P&R”, koji je detaljnije objašnjen u

prethodnom poglavlju, kao i dupli pas. Kada igrač nakon “P&R-a”, uposli saigrača, može da
nastavi sa kretanjem ka košu, dobije povratni pas i završi napad šutem iz reketa ili dvokorakom.
Ako ga neko preuzme, on ima mogućnost da asistira slobodnom saigraču.

Ekipe koje u sastavu imaju kvalitetne šutere, mogu da insistiraju na “P&R-u”, sa srednjih
pozicija, pri čemu se svesno ide na prodor po dubini. Odbrana od ove varjante “P&R-a”, mora
da se brani skupljanjem, što bi napadač sa loptom trebalo da iskoristi za izbacivanje lopte
saigračima na šut. Igrači koji treba da šutiraju moraju da prate igrača sa loptom i da popravljaju
liniju dodavanja, jer je to preduslov za stvaranje dobre pozicije.

Ukoliko je igrač koji koristi blokadu izrazito dobar šuter, a odbrana ipak pokušava da
brani “P&R”, obilaženjem, napadač to mora da kazni šutem preko bloka, što u ovom slučaju
predstavlja ekran.

Kada odbrana “P&R”, brani agresivnim izlaženjem na driblera pod 45 ili 90 stepeni ili
još bolje udvajanjem, idealno rešenje je prelazak sa 2:2 na 3:3 saradnju, pri čemu se uključuje
bek na strani lopte koji ima zadatak da primi loptu i sačeka blokera da se otvori i spusti u blizinu
koša. Kada ostvari dobru poziciju, dodaje mu se lopta i on rešava “leñima”.

Kada se radi “P&R”, pred bočne linije, a odbrana brani usmeravanjem, napadač sa
loptom treba kada god je to moguće, da probija u sredinu, jer mu to ostavlja ceo teren za
iznalaženje rešenja.

Najspecifičnije su svakako “mis mec” situacije. To su situacije koje su posledica

preuzimanja kao načina odbrane od “P&R-a”, kada se dešava da visoki igrači ostaju sa niskim, a

25
niski sa visokim. Ovo napad mora obavezno da iskoristi, jer su to u principu hendikep situacije.6
Prvo rešenje je korišćenje prednosti visokog igrača u odnosu na niskog. Taj igrač treba da primi
loptu što bliže košu, i da koristeći sopstvenu snagu i visinu nadigra igrača koji ga čuva. Ukoliko
ova opcija ne proñe, radi se izolacija za niskog igrača, koji ima zadatak da koristeći prednost u
brzini nad visokim igračem, nadigra istog prodorom.

Prethodno navedene situacije su one koje najčešće vidimo na košarkaškim terenima, što
ne znači da su i jedine. U igri 5:5 postoji još sjaset rešenja koja su veoma produktivna. Svaka
ekipa treba da teži da ima što veći broj rešenja jer je to čini boljom.

3.8 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci

U cilju treninga napadača u "P&R" neophodno je da oni poznaju osnovne načine odbrane
od "P&R". Košarkaši moraju da posmatraju odbrambene igrače, oni koji ih čuvaju i koji su im
blizu, napadač bez lopte prvo posmatra poziciju odbrambenog igrača, zatim najblize odbrambene
igrače i prema tome pravi rekcije….pravilno čitanje odbrane , dovodi do uspesne realizacije
napada.

Osnovni preduslov za uspešnu odbranu od blokada je verbalna komunikacija. Dogovor u

odbrani je ustvari dopunsko tehničko sredstvo kolektivne igre u odbrani. Osnovni cilj
komuniciranja je zbijanje odbrambenih redova. Najčešće se komunicira glasom, mada se neretko
to radi i mimikom i gestikulacijom. Treneri nikako ne bi smeli ovaj metod odbrambene igre da
zapostave pošto se pokazao kao važan i veoma koristan, posebno u izbegavanju blokada. Često
je igrač koji čuva igrača koji treba da koristi blokadu, poreokupiran njegovim čuvanjem i ne vidi
da se sprema blokada, čak i kada ima dobar periferan vid i uz to je dobar odbrambeni igrač.
Upravo tada, njegovi saigrači imaju zadatak da ga o tome obaveste, a najčešće to radi igrač koji
čuva blokera (koriste se komande “pazi blok”, “blok desno (levo)” i dr. Nedostatak komunikacije
je jedna od osnovnih grešaka u saradnji dva igrača primenom blokada.

6
Petković, A. (2003). Rešavanja hendikep i višak situacija. Diplomski rad, Beograd: Fakultet fizičke kulture.

26
 Pet osnovnih varijanti odbrane od “P&R-a”, su iskakanje, potiskivanje ili izgurivanje,
usmeravanjem, udvajanjem i preuzimanjem.. Pored njih koriste se i udvajanje, “bampiranje”,
agresivni izlasci pod 45 i 90 stepeni, prolazak izmeñu blokera i saigrača, usmeravanje i “guranje
blokera”.

3.8.1 Odbrana odblokade na igraču sa loptom u košarci provlačenjem

Provlačenje prestavlja najteži i najsloženiji vid odbrane od “P&R-a”, ali ujedno i najbolji
način odbrane od istog. Da bi se odbrambeni igrač u situaciji blokade uspešno odbranio
neophodno je da ima mogućnost za dobru anticipaciju pokreta napadača, veliku brzinu refleksa i
dobar rad nogu. Ukoliko odbrambeni igrač savlada ovu tehniku biće u mogućnosti da se
suprostavi napadu na najbolji mogući način. Zadatak igrača koji čuva napadača sa loptom u ovoj
tehnici je da mu se maksimalno približi, i da uz dozvoljen kontakt, proñe zajedno sa njim ispred
blokade, čime će onemogućiti napadača da iskoristi blokadu i njene prednosti. Redosled kojim bi
trebalo da proñe je: ruka, noga, kukovi, pri čemu mora da bude okrenut prema igraču bočno, a
ne licem. Napadač je time u velikom broju slučajeva “oteran” na 9-10m od koša, izgubio je na
vremenu, a najveća prednost ove tehnike je u tome što preostali odbrambeni igrači nisu morali da
se pomeraju i da pomažu, tako da su ostali uz svoje igrače. Ovaj vid odbrane od“P&R-a”, je
neophodan u agresivnoj odbrani. Ukoliko igrač koji se “provlači” uvidi da neće na vreme ili
dovoljno dobro to da uradi, obavezno treba da traži pomoć od saigrača.

3.8.2 Obilaženje prolazak izmeñu blokade i “guranje blokera”

Obilaženje je najmanje efikasan metod odbrane od blokada, jer ostavlja previše prostora
igraču sa loptom a samim tim i mnogo mogućnosti. Bazira se na tome da odbrambeni igrač koji
čuva igrača sa loptom u punom luku obilazi blokadu, i prolazi iza nje. Treba biti veoma oprezan
kod izvoñenja ovog tipa odbrane od “P&R-a”, jer igrač sa loptom može bez problema da
iskoristi blok kao ekran i da šutne. Kada se igra protiv ekipa koje u svojim redovima imaju
vrhunske šutere, trebalo bi izbegavati ovaj metod odbrane.

27
 Da bi mu olakšao posao njegov saigrač može na trenutak da ostavi svog čoveka, da se
pomeri unazad da bi mu otvorio prostor kroz koji može da proñe. Ovo je poseban metod
odbrane, koji se zove odbrana od “P&R”, prolaskom izmeñu blokade. Ovaj metod je tehnički i
na fizičkom planu manje zahtevan od provlačenja, a često jednako uspešan. U agresivnoj odbrani
ipak je neophodna odbrana od blokade provlačenjem. Razlog za njegovu primenu je kontrola
igrača koji postavlja blokadu. Blago povlačenje radi pomoći saigraču je “mač sa dve oštrice”, jer
u tom trenutku oba odbrambena igrača nemaju potpunu kontrolu nad protivnicima što može
prouzrokovati probleme.

Posebna varijanta obilaženja je varijanta u kojoj se vrši “guranje blokera”. U granicama

dozvoljenog, odbrambeni igrač koji čuva blokera, pokušava da ga izgura dalje od koša, kako bi
svom saigraču omogućio da u što manjem luku i što pre stigne igrača kog čuva, kako bi ovaj
imao što manje prostora za eventualnu realizaciju.

3.8.3 Odbrane od blokade na igrača sa loptom u košarci preuzimanjem

Metod koji se smatra za tehnički savršen. Razlog za to je činjenica da se u odbrambenom

poretku ništa ne menja nakon odrañenog “P&R-a”, jer svakog od dva igrača koji su ga radili i
dalje čuva po jedan odbrambeni igrač. On se često primenjuje kada igrač koji čuva igrača koji
koristi blokadu ne može da stigne svog protivnika, pa traži pomoć u vidu preuzimanja. Jasno je
da je komunikacija u ovom slučaju od krucijalnog značaja. Ipak postoji dosta opasnosti koje krije
ovaj metod. Defanzivna efikasnost ekipe se definitivno smanjuje, jer nakon preuzimanja ne
čuvaju se oni igrači za koje je trener smatrao da treba da budu čuvani baš od odreñenih igrača u
odbrani. Najveća opasnost ovog vida odbrane, jesu “mis mec” situacije, koje daju veliku
prednost napadačima. Preuzimanje je veoma primenjivo u situacijama kada je ostalo malo
vremena do kraja napada ili do kraja perioda ili cele utakmice, kada mnogi treneri ne žele da
rizikuju da doñe do laganog pogotka.

28
3.8.4 Izlazak na igrača sa loptom u košarci i finta izlaska

U modernoj košarci se veoma često primenjuje ovaj metod odbrane. Izlazak može biti
pod uglom od 45 i 90 stepeni. Najčešće se primenjuje kada igrač koji čuva igrača sa loptom,
kasni sa provlačenjem, mada je redovno i deo taktike mnogih trenera. Agresivnim izlaskom vrši
se pritisak na driblera, i pruža se mogućnost igraču koji ga čuva da bude u što boljoj poziciji
nakon“P&R-a”. Cilj je isterati driblera daleko od koša, u pokušaju da ga primoramo da zaustavi
dribling i uhvati loptu. Nakon toga vraća se visoki igrač na svog protivnika. Nekad je neophodno
zbog visokog izlaska na driblera, da najbliži saigrač preuzme njegovog igrača, a da se on po
dubini spusti na igrača koga je ovaj do tada čuvao.

Takoñe, primenjuje se i fintiranje izlaska na igrača sa loptom, koje se zove bampiranje.

Bampiranjem se daje mogućnost igraču koji čuva driblera da ga stigne. Koristi se i da bi se
dribler poremetio i da bi mu se skratio broj rešenja. Ono mora biti agresivno jer u suprotnom
napadač to može da iskoristi i da proñe izmeñu dva odbrambena igrača, i time svojoj ekipi
omogući višak.

3.8.5 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci usmeravanjem

Usmeravanje je metod koji se uglavnom koristi kao odbrana protiv “pick and roll-a” koji
se radi pored bočnih linija košarkaškog terena. Prednost ovog metoda je u tome što omogućuje
odbrani da brani manji deo terena, uglavnom sveden na jednu četvrtinu. Igrač koji čuva napadača
sa loptom se svesno odmiče od svog protivnika i usmerava ga u ćošak terena, ne dozvoljavajući
mu da ga probije u sredinu. Probijanje u sredinu upravo je glavni zadatak koji ima napadač koji
je usmeren. Često se nakon uspešnog usmeravanja u ćošak terena radi udvajanje igrača sa
loptom, dok preostala trojica formiraju odbrambeni trougao. Igrači u odbrani moraju biti veoma
oprezni sa izborom razdaljine, jer prevelika pruža mogućnost za šut, ali i za prodor izmeñu dva
odbrambena igrača (ko god da je gledao Manua Đinobilija, zna o čemu pričam).

29
3.8.6 Odbrana od blokade na igraču sa loptom u košarci udvajanjem

Ovo je metod koji se najreñe koristi, jer zahteva perfektno izvoñenje i odsustvo grešaka
pošto u suprotnom napad kažnjava iste. Udvajanje se koristi kada je organizator igre veoma
nizak, kada je igrač koji u tom trenutku koristi blokadu slab na pritisak, kada je loš dodavač a
dobar prodor igrač, kada primetimo da nekom igraču nije dan i da mnogo greši, a trenutak koji se
smatra idealnim za udvajanje je onaj kada napadač sa loptom zaustavi dribling. Kada je igrač
veoma nizak radi se udvajanje sa visoko podignutim rukama, jer tada igrač koji je u posedu lopte
mora da baca lob pas koji je spor i veoma rizičan, jer daje šansu odbrambenim igračima da ga
preseku. Ovaj metod se često koristi kao faktor iznenañenja.

30
4. METODIKA TRENINGA -Vežbe za blokadu na igraču sa
loptom u košarci

Blokada na igraču sa loptom, “P&R”, kao jedan od najspecifičnijih elemenata košarkaške

igre, zahteva i specifičan metodski postupak pri obučavanju, i mnogo vežbe kako bi se doveo na
visok nivo izvoñenja.

4.1 Metodika učenja blokada u košarci

Postoje različiti metodski postupci, jedan od njih je po P. Rubinu7. Da bi naučili

najosnovnije stvari, potrebno nam je 5 vežbi.
Vežba 1. Igrači se rasporeñuju u kolone, na postojeće
koševe. Kolona igrača koji vežbaju postavljanje
blokade, nalazi se na centralnoj poziciji terena, izvan
linije 6,75m. Po jedan igrač “odbrane” nalazi se
postavljen na krilnoj poziciji u blizini linije 6,75m,
licem okrenut ka srednjoj liniji terena. Čelni igrač iz
kolone, pre nego što postavi blokadu na jednoj strani
terena, demarkira se (pravi fintu utrčavanja, suprotno
od strane gde treba da stavi blokadu). Nakon
postavljanja blokade, otvara se prema košu, tražeći
loptu daljom rukom od njega (dijagram 1). Igrač treba
da postavi blokadu svaki put na drugu stranu. Igrači
“odbrane” mogu da se menjaju posle npr.
svakih 10 postavljanja blokada “na njima”. Igrač u
odbrani se sve vreme ne pomera.
Dijagram 1
Vežba 2. Razlika u odnosu na organizaciju prethodne vežbe je u tome što se sa svake strane
terena, na krilnoj poziciji, postavlja kolona igrača, koji čekaju da iskoriste blok (Dijagram 2a).

7
Rubin, P. (2000). Košarka: Metodika i tehnika. Novi Sad: Falultet fizičke kulture

31
Pre nego što iskoriste blok, prolazeći usko pored saigrača koji ga je postavio, treba da fintiraju
utrčavanje na suprotnu stranu, čime odvlače pažnju igrača odbrane. Kada je blok iskorišćen,
igrač koji ga je pravio treba da se otvori ka košu (Dijagram 2b). Oba igrača, nakon “otvaranja” i
utrčavanja nakon “korišćenja” bloka pralaze na suprotnu stranu terena i menjaju uloge (kolone).
Igrač u odbrani se za vreme izvoñenja vežbe ne pomera.

Dijagram 2a Dijagram 2b

Vežba 3. Organizacija vežbe je identična prethodnoj. Igrač koji postavlja blok pravi fintu
utrčavanja na suprotnu stranu u odnosu na igrača koji očekuje blok. Čelni iz kolone igrača koji
koriste blok je u posedu lopte i pravi fintu prodora na suprotnu stranu, od one sa koje mu saigrač
postavlja blok. Kada mu je blok postavljen, prekorakom treba da postavi prednji deo stopala što
bliže igrači koji mu je blok postavio, uz istovremeno potiskivanje lopte ka tlu (dribling). Potom
može da šutira iz dvokoraka ili da doda loptu igraču koji se “otvorio” iz bloka (Dijagram 3).
Napomena: Pri otvaranju iz bloka igrač bi trebalo da se što bolje postavi na potencijalni pravac
kretanja igrača odbrane.

32
 Dijagram 3

Vežba 4. Postavljanje horizontalne blokade igrača

koji dribla. Igrači u posedu lopte su u koloni na
centralnoj poziciji terena izvan linije koja
označava 6,75m. Nakon finte prodora, driblaju
daljom rukom od koša ka poziciji krila (Dijagram
4). Zaustavljaju se naskačući leñima u odnosu na
čeonu liniju. Potom, prave zadnji pivot, čineći
korak nogom bližom košu. Loptu pri tome
odvode na bok, koji je dalje od koša (tj.
eventualnog igrača odbrane). Kada ponovo doñu
na red, rade to isto samo na suprotnu stranu
terena.

Dijagram 4

33
Vežba 5. Razlika u odnosu na prethodnu vežbu je u tome što se na krilnoj poziciji postavlja
kolona igrača kojima se, nakon postavljanja bloka sa loptom ona uručuje. Kada igrač u posedu
lopte krene da dribla ka njima, oni treba da “isprazne” stranu utrčavajući ka košu (Dijagram 5a).
Kada njihov “saigrač” naskoči leñima od koša, oni treba da krenu ka njemu i prime loptu
uručenjem. Igrač koji je uručio loptu, treba da se “otvori”ka košu ili od njega (Dijagram 5b).

Dijagram 5a Dijagram 5b

4.2 Metodika usavršavanja

Sve saradnje dva igrača u napadu, plod su dugotrajnih vežbanja. Igrači se na početku uče
tj.obučavaju, a posle toga se radi na usavršavanju. Već na početku trenažnog procesa uključuju
se vežbe saradnje dva i tri igrača, vežbe se rade u zamišljenim i stvarnim situacijama
kontranapada, brzog napada i pozicionog napada.

Obučavanje se izvodi jednostavnim vežbama koje imaju mali broj taktičkih zahteva i one se
rade bez učesca odbrane. Sve linije kretanja i tehnika moraju biti precizno izvedene. Sa

34
poboljšanjem individualne tehnike i taktike treba da se uvode zahtevnije vežbe sa više kretnji i
dodavanja.

Ubrzo bi trebalo postaviti diorigovanu odbranu, u kojoj se pokazuju različita rešenja zavisno
od mogućih reakcija odbrambenih igrača. Na taj način igrači uče igru tipičnim situacijama, što
će biti osnova za rešavanje atipičnih situacija. Tokom vežbanja trebalo bi insistirati na stalonom
čitanju odbrane, sto ce doći do punog izražaja prilikom vežbanja u situacionim uslovima.

Princip rada za usavršavanje je da se vežbe izvode u uslovima igre ili otežanim u odnosu na
igru. Izvodjenje vežbanja u uslovima igre , tj.situacionim uslovima podrazumevaju tipičan način
igre i napada i odbrane. Npadači pokušavju da sprovedu odredjenu saradnju izmedju igrača, dok
im se odbrana intezivno suprostavlja. Izvodjenje vežbanja u otežanim uslovima podrazumeva
vežbanje u tzv.hendikep situacijama kada se na neki način u napadu otežava igra (daje se
prostora i vremenska prednost odbrambenim igrčima).

Medod usavršavanja podrazumeva, grupnu taktiku napada, saradnju 2, 3, 4, igrača, uslov je da

akcije igrača budu uskladjene i pravovremene a da u vidnom polju imaju igrače koji ne učestvuju
neposredno u duelu.

Grupnu taktiku napada (blokade na igraču sa loptom) počeli bi sa igrom 2-2, prvo na pola
terena, pa na jednoj četvrtini ili unutar 6.75. Odbrana bi na početku bila dirigovana, a kasnije
situaciona. Koristile bi se sve vrste blokada koje smo nabrojali ranije.

Prelazak na igru 3-3, sve isto radimo, samo igrač koji ne učestvuje u pravljenju blokade i
nema loptu u posedu, pokušava da utrči iza ledja ili spred protivnika i primi loptu od igrača koji
su učestvovali na početku akcije, ili se i on uiključuje praveći blok igraču sa loptom , ili varijanta
gde on prima loptu prethodnim demarkiranjem i očekuje blokadu.

5-5, počinje igrom 5-0 sa idejom da upamte osnovne linije kretanja. Mnogo vremena se
provodi u vežbanju individualnih i grupnih akcija koje su deo napada. Zatim se uigravaju
pojedine linije napada, linije spoljašnjih, linije unutrašnjih , ili što je nama posebno važno

35
odredjene strane napada, saradnje unutrašnjih i spoljašnjih igraca. Vežbanje 5-5 počinje u
uslovima dirigovane odbrane, gde oni dobijaju zadatak kako da se brane. Tendencija igre 2-2 ,
blokada ne igraču sa loptom, zahteva da igrači prazne odredjene prostore stvarajući uslove za
takvu igru. Sihronizacija i pravovremenost, napadači moraju da imaju komunikaciju,da
posmatraju svoje saigrače, da bi mogli pravovremeno da reaguju, utrče prema košu, naprave
blokadu. Dinamika napada , podrazumeva stalno kretanje igrača i onih koji ne učestvuju u igri
2-2, razmenjivanjem blokada , jer će time vezati odbranu i onemogućiti pomaganje. Utrčavanja
prema košu dominiraju, ali se mora paziti da nikako dva igrača utrče na isti prostor, kako bismo
došli u situaciju da iskoristimo blokadu na igraču sa loptom ili u neku od situacija koju smo
opisali u pretkodnim poglavljima.

4.3 Stručne napomene

Saradnja dva igrača u napadu je veoma složen segment košarkaške igre, zato pri
obučavanju moramo da se pridržavamo svih pravila i principa koji su za “P&R”, igru
karakteristični, ali i opštih didaktičkih pravila. Sa obukom ovog elementa počinjemo tek onda
kada su igrači za to sazreli, tj. kada su tehničko-taktički aspekt poznavanja ove igre, doveli na
nivo koji ispunjava očekivanja ovog zahtevnog elementa.

Pri obučavanju i uvežbavanju “pick and roll-a” javljaju se i mnoge greške, koje moramo
na vreme ispraviti da ne bi došlo do njihovog automatizovanja, tačnije stvaranja motornog
dinamičkog stereotipa, koji bi u tom slučaju predstavljao pogrešan automatizam8 (pogrešno
naučena kretanja ili imitacija nekih tehnika sa mnogo grešaka).

Ukoliko nakon nekoliko pokušaja da se otklone greške, to ne uspevamo da uradimo, treba

da pokušamo sa radom bez lopte, pa da polako prelazimo na diktirane kretnje, pa na igru sa
pasivnom odbranom, zatim poluaktivnom, i na kraju, kao vrhunac sa aktivnom, tačnije u realnim
uslovima igre.

8
Krsmanović, B., Berković, L. (1999). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture

36
 Uvežbavanje “pick and roll-a” je konstantna radnja, koja zahteva permanentno učenje.
“Pick and roll” je neophodno uvežbavati i u situacijama 5:5, a najčešće se koriste 3 kretnje:
“pesnica”, “dijamant” i “rogovi”.

37
5. Zaključak

Košarka je polustrukturalni, dinamičan olimpijski sport, koji decenijama unazad

predstavlja jedan od planetarno najlepših i najpopularnijh sportskih igara. Od trenutka kada je
Džejms Nejsmit napravio ovu prelepu igru, 1891. godine u Springfildu, ona se postepeno
razvijala, da bi danas, 120 godina kasnije, zasluženo postala ono što jeste- najatraktivniji sport na
svetu. Veoma važno mesto, ona zauzima i u našoj zemlji, za šta je najbolji dokaz pregršt medalja
u svim kategorijama ovog sporta. Zato i ne treba da nas čudi da smo u mnogim zemljama sveta,
poznati upravo kao “zemlja košarke”, što je već pomenuto u uvodnom izlaganju.

Uporedno sa razvojem košarke, razvijala se i saradnja izmeñu igrača koja danas

funkcioniše na izuzetno visokom nivou, predstavljajući segment košarkaške igre koji je
najznačajniji za njeno uspešno igranje. Najvažniji vid te saradnje svakako se odnosi na saradnju
dva igrača u napadu i odbrani, koja može da se odvija na nebrojeno mnogo načina, dok je
“P&R”, koji kao što sam već napomenuo u radu, jeste saradnja dva igrača u napadu, primenom
blokade na igraču sa loptom, predstavlja najsloženiji, najspecifičniji i najatraktivniji deo te
saradnje.

Blokada na igraču sa loptom u košarci pokazala se kao neiscrpna tema za razmatranje. Za

uspešno sprovodjenje odredjene saradnje potebni su igrači koji imaju dobru individualnu tehniku
i taktiku, što prestavlja veoma bitan faktor. Naznačeno je da napad u mnogome zavisi od odbrane
i da ga treba postaviti u skladu sa tim. Ovaj detalj pokazuje povezanost u košarci, gde je
praktično nemoguće biti uspešan ako se ne poznaje celokupna materija. Obučavanje i
usavršavanje blokade na igraču sa loptom izvodi se odredjenim varijantama vežbanja. Učenje se
izvodi najčesce bez odbrane i sa dirigovanom odbranom, gde je akcenat na preciznosti i
pravilnim taktičkim rešenjima. Usavršavanje se izvodi u situacionim i nadsituacionim(otežanim
uslovima), gde se razvijaju tehnika i taktika.

Košarka, zajedno sa svojim pravilima, će se menjati, razvijati i usavršavati sa psihološkog,

tehnološkog, tehničkog, taktičkog i mnogih drugih aspekata. Ali, jedno je sigurno, saradnja dva

38
igrača u napadu i odbrani, uvek će biti jedan od najvažnijih segmenata ove prelepe igre, dok će
se kao vrhunac te saradnje uvek isticati upravo blokada na igracu sa loptom.Kosarka ima svoju
filozofiju,svoje zahteve i principe koji se moraju slediti ako se zeli njen stalni napredak I
permanentno postizanje sve visih i visih dometa u toj igri.

39
6. Literatura

1. Karalejić, M., Ahmetović, Z., Jakovljević, S., Novović, M. (1998). Košarka: Priručnik za
trenere. Beograd: Košarkaški savez Srbije
2. Krsmanović, B., Berković, L. (1999). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Novi Sad:
Fakultet fizičke kulture
3. Maljković, B. (2006). Važnost blokiranja. Trener (38), 4-8.
4. Novosel, M.(1975). Kako da postanem kosarkas. Zagreb: Naprijed
5. Pavlovic, M. (2000). Teorija i metodika kosarke I. Beograd: Visa trenerska skola
6. Petkovic, A.(2003). Resavanja hendikep i visak situacija. Diplomski rad,
Beograd:Fakultet fizicke kulture.
7. Primo, Đ. (1975). Kosarka: Odbrana. Beograd: NIP ″Sportska knjiga″
8. Rubin, P. (2000). Kosarka: Metodika I tehnika. Novi Sad: Fakultet fizicke kulture
9. Rubin, P. (1998). Kosarka-Taktika. Novi Sad:Graph style

40