U SUSRET EVROFI Proleéni razvoj i priprema péelinjih drustava za glaunu pasu Prof. dr Miéa Mladenovié Mr NebojSa Nedié Dipl. ing. Sladan RaSié Pravilnim gajenjem péela moze se poveéati efikasnost iskoriSéenja péelinje paSe i procenat oprasivanja medonosnih biljaka. Cilj rada svakog péelara je da usaglasi razvoj péelinjih drustava sa raspolozivim prirodnim izvorima postizanjem najveceg broja izletnica u punom cvetanju glavne pa&e. Svako péelinje drustvo ima svoj maksimalan nivo razvoja i broj péela, ali uspeSno péelariti podrazumeva prepoznavanje tih maksimalnih nivoa produktivnosti i njihovo odabiranje. U suprotnom péelarenje postaje ekstenzivno i pored obilja nektara i polena. Brze promene koje se deSavaju u poljoprivredi mogu usloviti da se umesto velikog broja proseénih dru8tava gaji mali broj jakih dru8tava. Mali broj izletnica u prolece nece biti u moguénosti da sakupi potrebne kolicine polena i obezbedi uspegan i brzi razvoj péelinjih drustava. Shvatanje osnovnih odnosa izmedu péelinjeg drustva i polaganja jaja, razvoja legla i produ- kcije, kao i vremena razvoja drustva, je neophodno za postizanje najvecih prinosa bez obzira na sistem péelarenja. Svi planirani radovi na péelinjaku direktno su povezani sa meteoroloskim éiniocima mesta u kome se péelari i usloviieni su kapacitetom medonosne flore. U zavisnosti od agroekoloskih uslova naéa zemlja raspolaze dovoljnim brojem vrsti biljaka stimulativne paSe koje svojim polenom i slatkim nektarom mogu uticati na bri proleéni razvoj legla srednje jakih péelinjih zajednica. Ako su drugtva uspeSno prebrodila period bioloSkog (klube bez legla) i ekoloSkog (klube sa leglom) mirovanja, sa cvetanjem sljive dzanarike nastaje buran proleéni razvoj péelinjih druStava. Ovo je period pune aktivnosti péelara na péeli- njaku. 72PCELARENJE ZA BUDUCNOST Mnogo poslova se mora u serijama uraditi za relativno kratko vreme. Bez obzira na veliéinu péelinjaka i tip koSnice, svaki péelar bi tre- balo da uradi naroéito sledede poslove: kontrolu utopljavajuéeg materijala, kontrolu ventilacije, kontrolu koligine rezervne hrane, prihranjivanje péeli- njeg drustva, prvo prosirenje péelinjeg gnezda, stimulativno nadrazaino prihranjivanje péelinjeg drustva, glavni prolecni pregled péela, progirenje gnezda u voénoj padi, progirenje prostora u koSnici (delokacija nastavaka kod nastavijaéa), spretavanje nagona za rojenje u voénoj paéi. Za ovaj vremenski period utopljavanje je pozelinije nego u jesen ili zimi, zbog sve intenzivnijeg razvoja legla. Osnovna uloga utopliavajuceg materijala je ne samo da saéuva stvorenu toplotu péelinjeg gnezda i tako utiée na smanjenu potrognju meda, veé i da ublazi nagle temperaturne oscilacije, nepovoljan uticaj vetra i veliku vlaznost vazduha. Zbog éestih kasnih proleénih mrazeva u nasim podrudjima, brii je razvoj utvrden upravo kod utoplienih zajednica. Zbog najmanjeg koefici- jenta provodljivosti toplote i najnize cene koStanja, utvrdeno je da su stiro- por i novinska hartija najpogodniji kao utopljavajuéi materijal. Ovaj mate- rijal se najée&ée postavija u zbeg za mraénu ventilaciju, a pri tom se pre- gradnom daskom plodiste suzi do zadnjih zaposednutih ulica sa péelama Kraj marta je poslednji trenutak da neutopliena drustva dobiju utopliava- juéi materijal, (ukoliko ga na vreme veé nisu dobila) i pravi je trenutak za uobiéajenu proveru valjanosti materijala. Pravilno je da se viazan i ubudali materijal zameni novim i suvim, ili isti prosu&i, provetri i ponovo vrati u ko8nicu, Ovo ponovno utopliavanie veé utopljenih zajednica se pokazalo opravdano i svrsishodno, jer su takva péelinja drusiva imala kontinuiran razvoj legla bez obzira na nepovoline atmosferske uslove. Takode zapazeno je da utopliene zajednice ne podlezu ranim toplim jutarnjim zracima, jer dobar utopljavajuéi materijal usporava hladenje i zagrevanje koSnice i tako “obezbedjuje" péelama spoljnu temperaturu na kojoj pcele mogu sigurno izlaziti i ulaziti u kognicu. Prema tome, péele ce izleteti od kasnih jutamjih Gasova do veternjih sati Dok god postoji opasnost od kasnijih proleénih mrazeva, utoplja- vajuci materijal se dri u ko8nici. U pojedinim krajevima na8e zemlje pogo- tovo u_ brdsko-planinskom delu, poslednjih godina se deSavalo da i poéetkom maja pada sneg a tada u kosnici ima najvige legla. Utopliavajuci materijal je vie nego potreban u ovom periodu. On se drZi u koSnici dok se ne ustali temperatura iznad +16°C, ali je sigumije zadrZati ga do poéetka cvetanja bagrema. Utopljavajuci materijal se zatim skida, zbog 73U SUSRET EVROFI bolje ventilacije ko8nica i boljeg provetravanja péela i bréeg sazrevania meda. Plastiénu foliju neki péelari drée iznad plodi8ta prvog nastavka sa leglom, a kod drugih do poéetka cvetanja bagrema, Sa vecim dnevnim unosima, folija se skida i péele sa velikim brojem novoizlezenin péela Preuzimaju ulogu regulisanja mikroklime kognice i uz depresionu razliku vazduha koSnice obezbeduju optimaino provetravanje. PRIHRANJIVANJE DRUSTAVA RADI OBEZBEDIVANJA MINIMALNE KOLICINE REZERVNE HRANE ‘Ako se olvaranjem konica utvrdi da su péele siromasne sa hra- nom onda taj problem treba odmah reSavati prihranjivanjem. Ako je vreme prohladno, onda treba dodavati oplemenjene medne pogate, a ako noéna temperatura prelazi +10°C, onda se moze poteti sa_prihranjivanjem sirupom, ali u malim dozama koje péele mogu da raznesu u prvim veéernjim satima. Kada noéna i dnevna temperatura poraste iznad +10°C, a to je po pravilu, krajem marta i poéetkom aprila, pristupa se intenzivni- jem prihranjivanju, sve dok se ne postigne minimum rezervne hrane od 8 kg. Posle toga, moze se nastaviti i sa stimulativnim prihranjivanjem péeli- njih drustava. Pod pojmom rezervne hrane podrazumeva se kolitina meda i cvetnog praha koja je dobro rasporedena u saéu. Mnogim ispitivanjima Sirom sveta je utvrdena neophodna koligina hrane za neki fiziolo8ki mini- mum po péelinjo} zajednici, zavisno od geografske Sirine, nadmorske visine, jaéine péelinjih drustava, zdravstvenog stanja itd, Prema Fararu, za 86 dana zimovanja (novembar-februar), jedno péelinje drustvo tro8i oko 4,5 kg hrane, a za narednih 28 dana oko 5,5 kg, a kasnije za 26 dana oko 8 kilograma hrane. Opasnost od hroniénog gladovanja péela otklanja se pregiedom kognica i u zavisnosti od spoljaSnjih uslova, intervencijom sa pogatéama ako je hladno, ii Seéemim sirupom ako je toplije. Kao ori- jentacija za procenu kolitine zaliha hrane u koénici potrebno je znati da 1 kvadratni decimetar saéa sa medom odgovara teZini od 300-350 g., odnosno 2,5-3 kvadratna decimetra sa obe strane okvira sadrZi 1 kilogram meda. Kolitina meda i polena u konici kod proleénog razvoja direktno utiée na koliginu iscedenog meda u bagremovoj paai. Ispitivanjima je utvrdeno da péele duze Zive 4-6 dana, kao i da se péele radaju neato krupnije i teze u ko8nicama sa veéom zalihom hrane. Ako se ovome doda i mlada plodna matica, onda jedno jako péelinje drustvo sa dosta 74