Zahar Prilepin

OBITELJ

ruskojj jezika prevela Rudm ila M eeanin

Sam izdat B 9 2 , B eo g rad 2 0 1 5 .

 Autorova reč

Pričali su da mi je pradeda u mladosti bio galamdžija i opak. U na-

šim krajevima postoji lepa reč koja određuje takav karakter: ćaknut.
D o same starosti on je bio čudnovat: kad bi pored naše kuće pro-
lazila krava, izdvojena od stada, sa medenicom o vratu, pradeda je po-
nekad mogao da ostavi svaki posao i žustro izađe napolje, u brzini gra-
beći šta mu se nađe pri ruci - svoj krivi štap od grane oskoruše, čizmu,
staru cimentu. S praga bi, užasno psujući, gađao kravu stvarčicom koja
mu se obrela u krivim prstima. Mogao je i da potrči za uplašenim gove-
dom, obećavajući ovozemaljske kazne i govečetu, i njegovim gazdama.
„Mahniti vrag!“ - govorila je baka o njemu. Ona je to izgovarala
kao „mahnati vrog!“ Za sluh neuobičajeno ,,a“ u prvoj i zvučno ,,o“ u
drugoj reči su me opčinjavali.
,,A“ mi je ličilo na pradedovo besomučno, gotovo trouglasto, uvis
vrljavo oko, kojim se u ljutini bečio - pri čemu bi drugim okom škiljio.
Sto se tiče ,,vroga“ - kad god je pradeda kašljao i kijao, meni se činilo
da izgovara tu reč: „Aaa... vrog! Aaa... vrog! Vrog! V rog!“ Pretposta-
vljao sam da pradeda pred sobom vidi đavola, pa viče na njega i tera
ga. Ili da kašljanjem svaki put ispijuvava po jednog đavola, koji mu se
zavukao unutra.
Ponavljajući za bakom na slogove rastavljeno: ,,mah-na-ti vrog!“ -
osluškivao sam svoj šapat: u poznatim rečima najednom bi se obrazo-
vale promaje iz prošlosti, u kojoj je pradeda bio sasvim drugačiji: mlad,
na zlu glasu i neobuzdan.

5
 Baka je pamtila: kada je ona, udajom za dedu, došla u kuću, pra-
deda je strahovito tukao ,,mamicu“ - njenu svekrvu, moju prababu. Pri
čemu je svekrva bila stasita, snažna, surova, za glavu viša i u ramenima
šira od pradede - ali se bojala njega i slušala ga je bez pogovora.
Da bi udario ženu, pradeda je morao da se popne na klupu. Oda-
tle je zahtevao da mu ona priđe, hvatao bi je za kosu i iz sve snage je
malom, žestokom pesnicom tukao po uhu.
Zvao se Zahar Petrovič.
„Ciji je to momak?“ - ,,Ma Zahara Petrova.“
Pradeda je bio bradat. Brada mu je bila poput čečenske, malo ko-
vrdžava, još nije bila sva osedela - mada su retke vlasi na pradedovoj
glavi bile bele-belcate, lelujave, paperjaste. Kada živinsko perje iz sta-
rog jastuka prione za pradedovu glavu - nije moglo odmah da se raz-
likuje.
Perje bi mu skidao neko od nas, neustrašive dece - ni balta, ni de-
da, ni moj otac nisu nikad doticali pradedovu glavu. Cak i kada su zbi-
jali dobroćudnc šalc o njcmu - uvek su to činili samo u njegovom od-
sustvu.
Rastom je bio nizak, već u četrnaestoj sam ga nadrastao, mada se,
naravno, do tog doba Zahar Pctrov pogurio, jako je hramao i pomalo
urastao u zemlju - bilo mu je osamdeset osam ili osamdeset devet: u
ličnoj lcarti rnu je bila upisana jedna gođina, a on se rodio neke dmge,
ili ranijc ili, naprotiv, kasnije od daturna u dokumentu - s vremenom
jc to i sam zaboravio.
Baka je priČala da se pradeda prodobrio lcada je prevalio šezdesetu
- ali samo prcma đeci. Iznad svega je voleo unučad, hranio ih, zaba-
vljao, kupao - po seoskim merilima, sve je to bilo čudnovato. Ona su,
sva po redu, spavala sa njim na peći, pod njegovom ogromnom, čupa-
vom, mirisnom opaklijom.
Mi smo dolazili u rodnu kuću u goste - i u šestoj godini, čini mi
se, mene je takođc nekoliko puta zadesila ta sreća: jaka, gusta vuna opa-
klije - miris joj pamtim i dan-danas.
Sama opaklija je bila kao starostavno predanje - iskreno se verova-
lo: nju je nosilo i nije rnoglo da iznosi sedam pokolenja - sav naš rod
se grejao i utopljavao tom vunom; njom su zimi pokrivali tek oteljenu
telad i tek oprašenu prasad, koju su prenosili u brvnaru da se ne bi po-
smrzavala u štali ili svinjcu; u ogromnim rukavima mogla je godinama
mirno da živi tiha, domaća mišja porodica, a ako se dugo vrzmaš po
ćoškovima i budžacima opaklije, mogao si da nađeš krdžu, koju nije

6
popušio pradedov pradeda pre jednog stoleća, mašnu iz venčane halji-
ne babe moje bake, ogrizak šećera koji je moj otac izgubio u svom
gladnom posleratnom detinjstvu, pa tražio tri dana i nije ga našao.
A ja sam ga našao i pojeo, naizmenično sa krdžom.
Kada je pradeda umro, opakliju su izbacili - šta god ja ovde da tra-
bunjam, ona je bila starudija nad starudijama i mirisala je užasno.
Devedeseti rođendan Zahara Petrova slavili smo, za svaki slučaj,
tri godine uzastopno.
Pradeda je sedeo, na prvi glupi pogled sav važan, a u stvari veseo
i pomalo lukav: kako sam vas obmanuo - doživeo sam devedesetu i sve
naterao da se okupe.
Pio je on, kao i svi naši, sve do duboke starosti na ravnoj nozi s
omladinom i posle ponoći - a proslava bi počinjala u podne - kad oseti
da mu je dosta, iagano bi ustajao od stola i, braneći se od bake koja mu
priskače u pomoć, odlazio prema svom ležaju ne gledajući ni u koga.
D ok je pradeda izlazio, svi za stolom su ćutali i nisu se mrdali.
„Kao generalisimus ide...“ - rekao je, sećam se, moj kum i rođeni
stric, koji je sledeće godine ubijen u ludačkoj tuči.
T o , da je pradeda tri godine robijao u logoru na Solovkama, sa-
znao sam još kao dete. Za mene je to bilo gotovo isto kao da je on od-
lazio po gunjeve u Persiju za vreme Alekseja Najtišeg1 ili s obrijanim
Svjatoslavom2 stizao do Tmutarakane.
O tome se nije naročito razglašavala priča, ali, s druge strane, pra-
deda se ipak tu i tamo prisećao čas Ejhmanisa, čas vodnika Krapina, čas
pesnika Afanasjeva.
Dugo sam mislio da su Mstislav Burcev i Kučerava - drugovi iz pra-
dedovog puka, i tek kasnije sam se dosetio da su sve to bili logoraši.
Kada su mi solovecke fotografije dospele u rukc, na čudan način,
odmah sam prepoznao i Ejhmanisa, i Burceva, i Afanasjeva.
Doživljavao sam ih gotovo kao blislcu, mada povremeno i rđavu
rodbinu.

1 Aleksej Najtiši (AneKceti MnxaPinoBMH TnutaiiiiiMii). Aleksej Mihajlovič (1629-1676)

- ruski car (od 1645), drugi predstavnik dinastije Romanovih na ruskom prestolu.
(Prim. prev.)
2 Svjatoslav (CBaTOcnaB-b PlropeBUHb P iopmkobmm, 942-972) - knez novgorodski
(945-969), veliki knez kijevski (945-972), slavni vojskovođa iz dinastije Rjurikovič.
(Prim. prev.)

7
 Razmišljajuđ sada o tome, uviđam kako je kratak put do istorije -
ona je tu. Ja sam dodirivao pradedu, pradeda je gledao u oči svece i de-
mone.
Ejhmanisa je uvek nazivao „Fjodor Ivanovič“, u glasu se čulo ka-
ko se pradeda prema njemu odnosi s osećanjem teškog poštovanja. Po-
nekad pokušavam da zamislim kalco su ubili tog lepog i pametnog čo-
veka - osnivača koncentracionih logora u Sovjetskoj Rusiji.
Lično meni pradeda nije pričao ništa o soloveckom životu, mada
bi ponekad, za zajedničkom trpezom, obraćajući se isključivo odraslim
muškarcima, prvenstvcno mom ocu, govorio talco nešto ovlaš, kao da
svaki put završava neku priču o lcojoj je bilo govora rnalo ranije - na
primer, pre godinu, ili deset, ili četrdeset godina.
Sećam sc, majka, pomalo razmećući se pred starcima, proveravala
je kako stoje stvari sa francuskim jezikom moje starije sestre, a pradeda
je odjednom podsetio mog oca - koji je, izgleda, slušao tu priču - ka-
lco je slučajno dobio radnu naredbu da sakuplja šumske plodove, pa u
šumi neočekivano susreo Fjodora Ivanoviča a ovaj je na francuskom za-
podenuo razgovor sa jednim od zatvorenika.
Pradcda bi brzo, u dve-tri rečenice, svojim promuklim i raznovr-
snim glasom nabacivao neku sličicu iz prošlosti - a ona je bila vrlo upe-
čatljiva i vidljiva. Pri čemu je pradedov izgled, njegove bore, njegova
brada, paperje na njegovoj glavi, njegov smeh - nalik na zvuk kada se
metalnom kašikom grebe po tiganju - sve je igralo ulogu, ne manjeg
nego većeg značaja od samog govora.
Još su bile priče o balvanima u oktobarskoj ledenoj vodi, o ogrom-
nim i smešnim soloveckim metlicama, o prebijenim galebovima i psu
zvanom Blek.
Svog crnog štenca-avlijanera ja sam takođe nazvao Blek. Stenac se
igrao i udavio je jedno letnje pile, zatim i drugo, a perje je rasturio na
doksatu, pa posle i treće... uglavnom, jednom je pradeda zgrabio za rep
štenca lcoji je u skokovima jurio poslednje pile po dvorištu, zamahnuo
i tresnuo ga o ugao naše kamene lcuće. Na prvi udar štene je užasno za-
cvilelo, ali je posle datgog - umuklo.
Pradedove ruke su do devedesete godine posedovale ako ne snagu,
onda žilavost. Solovecka prekaljenost kapilara održavala mu je zdravlje
čitavog veka. Pradedovog lica se ne sećam, osim brade i u njoj iskoše-
nih usta koja nešto žvaću - zato odmah, čim zatvorim oči, vidim njego-
ve ruke: krivih plavo-crnih prstiju, u prljavim kovrdžavim vlasima. Pra-
dedu su i zatvorih zbog toga što je zverski isprebijao opunomoćenika.

8
Zatim, čudom ga nisu zatvorili još jednom, kada je svojeručno pobio
domaću stoku, koju su nameravaii da mu podruštvljavaju.
Kada ja gledam svoje ruke, pogotovu u pijanom stanju, s izvesnim
strahom otkrivam kako iz godine u godinu iz njih izrastaju pradedovi
krivi prsti, sedih tučanih noktiju.
Pradeda je pantalone nazivao pelengiri, britvu - secikesa, karte -
sveci, a jednom, kad sam dokoličio i leškario sa knjigom, za mene je ka-
zao: „...O , hvata zjala...“ - ali bez zlobe, šaljivo, čak kao da odobrava.
Tako, kao on, nije govorio više niko, ni u porodici, ni u čitavom
seiu.
Neke pradedove priče deda je prenosio po svome, moj otac - u
novoj verziji, a kiun - na treći način. Baka je o pradedovom logorskom
životu uvelc govorila sa sažaljive i ženske tačke gledišta, koja ponekad
kao da ulazi u protivrečnost sa muškim pogledom.
Ipak je pomalo počinjala da mi se sklapa opšta shka.
O Galji i Artjomu pričao je otac, kada mi je bilo petnaest godina
- upravo kad je nastupilo doba raskrinkavanja i pokajničke jurodivosti.
Otac je uzgred i ukratko nabacao taj siže, koji me je već tada neobično
iznenadio.
Baka je takođe znala m priču.
Još nikako ne mogu čak ni da zamislim kako je i lcada je prađeda
ispričao ocu sve to - zaista je bio škrt na rečima; ali, eto, ipak mu je is-
pričao.
Kasnije, kada sam sve priče spajao u jednu sliku i poredio ih s
onim što se, saglasno podacima, pisanim izveštajima i raportima nađe-
nim u arhivama, zaista događalo, primetio sam da se kod pradede niz
događaja spojio ujedno i da su se neke stvari dešavale uzastopno - dok
su zaista bile razvučene na jednu, a ponekad i na tri godine.
S druge strane, šta je istina ako nije ono što se pamti.
Istina je ono što se pamti.
Pradeda je umro kada sam ja bio na Kavkazu - slobodan, veseo,
kamufliran.
Za njim je malo po malo odlazila u zemlju gotovo sva naša
ogromna porodica, ostali su jedino njegovi unuci i praunuci - sami,
bez odraslih.
Moram da se pravim kako sam sada ja taj odrasli, mada nisam na-
šao nikakvu neobičnu razliku između sebe četrnaestogodišnjaka i sebe
sadašnjeg.
Osim što je mom sinu četrnaest godina.

9
 Dogodilo se da sam ja stalno, kada su umirali svi m oji starci, bio
negde daleko - i nijednom nisam dolazio na sahrane.
Ponekad mislim da su m oji dragi živi - inače, kuda bi se svi pode-
vali?
Nekoliko puta sam sanjao kako se vraćam u svoje selo i pokuša-
vam da nađem pradedovu opakliju, puzim i derem ruke po nekim žbu-
novima, uzbuđeno i besmisleno skitam duž rečne obale, pored hladne
i prljave vode, posle sam se obreo u šupi: stare grabulje, stare kose, zar-
đala gvožđurija - sve se slučajno stropoštava na mene, osećam bolove;
zatim se zbog nečeg penjem na senik, vrzmam se tamo, zadihavam se
od prašine, i kašljem: „Vrog! Vrog! V rog !“
Ništa ne nalazim.

10
Prva knjiga

11
 - Ilfa itfr o id aujourd 'hui.
- Froid et humide.
- Q uel sale temps, une veritable ficvre.
- Une veritablepeste...34
5
- Monasi su ovde, sećate se, govorili: ,,U radu se spasavamo!“ -
rekao je Vasilij Petrovič i za trenutak preneo zadovoljne, često škiljave
oči sa Fjodora Ivanoviča Ejhmanisa na Artjoma. Artjom je zbog nečeg
klimnuo glavom, iako nije razumeo o čemu govore.
- C ’est dm s l’effort que se trouve notre salut'C - upitao je Ejhmanis.
- C/est bien celaF - odgovorio je Vasilij Petrovič sa zadovoljstvom
i zamlatarao glavom tako snažno da je prosuo na zemlju nekoliko šum-
skih plodova iz korpe, koju je držao u rukama.
- Pa, daklc, i mi smo u pravu - rekao je Ejhmanis osmehujući se i
naizmenično gledajući u Vasilija Petroviča, u Artjoma i u svoju saput-
nicu, koja, međutim, nije odgovarala na njegov pogleđ.
- N e znam kako je ovde sa spasenjem, ali monasi su se razumeli u
rad.
Artjom i Vasilij Petrovič, u ovlaženoj i prljavoj odeći, crnih kole-
na, stajali su na mokroj travi i povremeno se premeštali s noge na no-
gu, a rukama, koje su im primile miris zemlje, razmazivali po obrazi-
ma šumsku paučinu i komarce. Ejhmanis i njegova žena su jahali: on -

3 - Danas je hladno.
- Hladno i vlažno.
- O v o nije vreme nego groznica.
- Nije vreme nego kuga (fr).
4 - U radu se spasavamo? (fr.)
5 - Upravo tako! (fr.)

13
na jogunastom doratu, ždrepcu, ona - na postarijem, izgleda nagluvom
šarcu.
Opet je zarominjala kiša, mutna i bodljikava za jul. Dunuo je ve-
tar, neočekivano hladan čak i za ta mesta. Ejhmanis je klimnuo glavom
Artjomu i Vasiliju Petroviču. Zena je ćutke povukla dizgine ulevo, kao
da ju je nešto naljutilo.
- Položaj joj nije lošiji od Ejhmanisovog - primetio je Artjom, gle-
dajući za konjanicima.
- Da, da... - odgovorio je Vasilij Petrovič tako da je bilo jasno: sa-
govornikove reči mu ne dopiru do sluha. Spustio je korpu na zemlju i
ćutke sakupljao prosute bobice.
- Od gladi se teturate - rekao je Artjom, ili šaljivo, ili ozbiljno, dok
je odozgo gledao kapu Vasilija Petroviča. - Sestočasovni rad nam je već
odzvonio. Ceka nas divan klopanjac. Danas je krompir ili heljda, šta
mislite?
Iz šume se prema putu kretala još nekolicina ljudi iz brigade bera-
ča šumskih plodova.
Ne čekajući da prestane nasrdjiva rosulja, Vasilij Petrovič i Artjom
su pošli prema manastiru, Artjom je hramuckao - dok je brao bobice,
uganuo je nogu.
On se takođe umorio, ništa manje od Vasilija Petroviča. Uz to,
Artjom očigledno opet nije ispunio normu.
- Na ovaj posao više neću da idem - rekao je tiho Artjom, mučen
ćutanjem, Vasiliju Petroviču. - Dođavola i ti šumski plodovi. Najeo
sam ih se za nedelju dana - ali bez ikakve radosti.
- Da, da... - ponovio je još jednom Vasilij Petrovič, ali najzad je
došao sebi i neočekivano odgovorio: - Zato smo bez straže! Citav dan
ne vidimo ni one sa crnim obodima, ni goničku četu, ni ,,leoparde“, Ar-
tjome.
- Ali sledovanje će mi biti prepolovljeno i ručak bez glavnog jela
- parirao je Artjom. - Bakalar je kuvan, tuga je zelena.
- Pa, hajde da vam ja dospem - predložio je Vasilij Petrovič.
- Tada će obojici nedostajati norma - podsmehnuo se blago Ar-
tjom. - Tešlco da će mi to doneti radost.
- A znate li vi kakvih me je poslova koštalo dobijanje današnje rad-
ne naredbe... Pa, ipak nije vađenje panjeva, Artjome - živnuo je malo
Vasilij Petrovič. - A vi ste, uzgred, zapazili čega još nema u šumi?
Artjom je zaista zapazio nešto, ali nikako nije mogao da shvati šta
tačno.

14
 - Tam o ne krešte oni prokleti galebovi! - Vasilij Petrovič je čak za-
stao pa, pošto je porazmislio, pojeo je jednu bobicu iz svoje korpe.
U manastiru i u porti nije moglo da se prođe od galebova, uz to,
za ubistvo galeba propisana je ćelija - načelnik logora Ejhmanis je zbog
nečeg cenio taj kreštavi i drski solovecki soj; neobjašnjivo.
- U borovnici su soli gvožđa, hrom i bakar - podeho je znanje Va-
silij Petrovič i pojeo još jednu bobicu.
- Zato se ja osećam kao bakarni6 konjanik - rekao je mračno Ar-
tjom. - A konjanik je hrom.
- Još, borovnica poboljšava vid - relcao je Vasilij Petrovič. - Eto,
vidite zvezdu na hramu?
Artjom se zagledao.
-I?
- Koliko krakova ima ta zvezdar - upitao je Vasilij Petrovič kraj-
nje ozbiljno.
Artjom se zagledao jednu sekundu, zatim je sve shvatio, i Vasiliju
Petroviču je bilo jasno da se ovaj dosetio - obojica su se tiho nasmejala.
- Dobro je što ste samo višeznačno klimali glavom, a niste razgo-
varali s Ejhmanisom - sva usta su vam u borovnici - procedio je lcroz
smeh Vasilij Petrovič i postalo im je još smešnije.
Dok su posmatrali zvezdu i smejali se tim povodom, sustigla ih je
brigada - i svako je smatrao za potrebno da im zaviruje u korpe, koje
su stajale na putu.
Vasilij Petrovič i Artjom su ostali na izvesnom ođstojanju, sami.
Smeh je brzo prestao, a Vasilij Petrovič se najednom namrgodio.
- Znate, to je sramotna, to je odvratna crta - izustio je teško i s
mržnjom. - Malo li je što se jednostavno odlučio da porazgovara sa
mnom - on mi se obratio na francuskom! I odmah sam spreman da mu
sve oprostim. Pa čak i da ga zavolim! Sad ću ja da odem i pojedem ono
smrdljivo varivo, a zatim legnem na prične i hranim vaške. A on će da
jede meso, a zatim će mu doneti šumske plodove koje smo mi, evo, ov-
de sakupili. A on će uz borovnicu da pije mleko! Ma, dužan sam, opro-
stite velikodušno, da mu se ispljujem u ove šumske plodove - ali, ume-
sto toga, ja ih nosim sa zahvalnošću za to što taj čovek zna francuski i
spušta se do mene! AJi, moj otac je takođe znao francuski! I nemački,
i engleski! A kako sam ja bio bezobrazan prema njemu! Kako sam

6 Aluzija na Puškinovu poemu Bronzani konjanik (M eftH bm BcaflHHK). Meflb - bakar,

ali i legure bakra, ovde: bronza. (Prim. prev.)

15
ponižavao oca! Kakve sve drskosti nisam činio ovde, ja, stara panjina?
Kako mrzim sebe, Artjome! Neka me đavo nosi!
- Dobro, dobro, Vasilije Petroviču, dosta je - nasmejao se Artjom
več drugačije; za poslednji mesec dana uspeo je da zavoli te monologe...
- Ne, nije dobro, Artjome - rekao je Vasilij Petrovič strogo. - Ov-
de sam počeo da uviđam, evo šta: aristokratija - nije to nikakva plava
krv, ne. Jednostavno, ljudi su iz generacije u generaciju dobro jeli,
dvorske cure su im sakupljale šumske plodove, nameštale im postelju i
kupale ih u sauni, pa im posle češljale kosu. Oni su se iskupali i iščeš-
ljali do te mere da su postali aristokratija. Sada smo se mi ukaljali u bla-
tu, zato su oni - na konju, oni su uhranjeni, oni su umiveni - i oni će...
dobro, neka neće oni nego njihova deca - takođe biti aristokratija.
- Neće - odgovorio je Artjom i pošao, s blagom pomamom raz-
mazujući kišne kapi po Ucu.
- Mishte, neće? - upitao je Vasilij Petrovič sustižući ga. U glasu
mu je zvučala očigledna nada da je Artjom u pravu. - Onda ću ja, po
svoj prilici, da pojedem još jednu bobicu. ...Pojedite je i vi, Artjome, ja
častim. Držite, evo vam čak dve.
- Ma, manite se - odbio je Artjom. - Slaninu nemate?

* * *

Što je bliži manastir, tim su glasniji - galebovi.

Obitelj je bila ćoškasta - nebrojani uglovi, zapuštena - užasno pro-
padanje.
Telo joj je izgorelo, ostale su promaje, mahovinasti obluci zidova.
Ona se uzdizala tako teško i ogromno, kao da je nisu sagradili sla-
bi ljudi već je odjednom, čitavim svojim kamenim trupom pala sa ne-
besa i sve je ovde ulovila u zamku.
Artjom nije voleo da gleda u manastir: želeo je da što pre uđe na
kapiju - da bude unutra.
- Druga je godina kako čamim ovde, a kad ulazim u tvrđavu ruka
mi svaki put krene da se prekrsti - poverio se Vasilij Petrovič šapatom.
- Neka se prekrsti - odgovorio je iz sveg glasa Artjom.
- Na zvezdu? - upitao je Vasilij Petrovič.
- Na hram - odbrusio je Artjom. - U čemu vam je razlika - sa zve-
zdom, bez zvezde, tu je hram.

16
 - Odmah bi mi prste odlomili, bolje je da ne ljutim budale - re-
kao je Vasilij Petrovič pošto je razmislio, pa čalc je i ruke salcrio što du-
blje u rukave sakoa. Ispod salcoa je nosio iznošenu košulju od flanela.
- ...A u hramu je rulja maltene svetaca na trospratnim pričnama...
- završio je svoju misao Artjom. - Ili malo više, alco se uzmu u obzir i
oni ispod prični.
Portu je Vasilij Petrovič uvek presecao brzo, oborenih očiju, kao
da se trudio da bez potrebe ne privlači ničiju pažnju.
U porti su rasie stare breze i stare lipe, najviša je bila topola. Ali
Artjomu se posebno sviđala oskoruša - njene bobice su nemilice brali,
ili za kuvanje odvara, ili samo da žvaću nešto kiselkasto - a ispostavilo
se da je nepodnošljivo gorka; samo na temenu videlo joj se još nelcoli-
lco grozdova, zato je Artjoma sve to podsećalo na majčinu frizuru.
Dvanaesta radna četa Soloveckog logora zauzimala je jednopirgnu
prostoriju trpezarije bivše saborne crkve u ime Uspenja Presvete Bogo-
rodice.
Zakoračili su na drveni vetrobran, pozdravili dežurne - Cečena, či-
ji paragraf i prezime Artjom nilcako nije mogao a nije naročito ni želeo
da zapamti, i Afanasjeva - antisovjetslca agitacija, kako se sam pohvalio
- lenjingradskog pesnika lcoji se veselo zainteresovao: „Kalco jc jagoda
u šumi, Tjom o?“ Odgovor je glasio: „Jagođa je u Moslcvi, zamenik je
načelnika GePeU7. A u šumi - mi smo.“
Afanasjev se tiho nasmejao, Cečen, kako se učinilo Artjomu, nije
ništa razumeo - alco se to može naslutiti po njihovom izgledu. Afana-
sjev je sedeo zavaljen, koliko je to bilo mogućno, na holdici, a Cečen jc
čas lcoračao tamo-ovamo, čas čučao.
Sat na zidu pokazivao je petnaest do sedam.
Artjom je strpljivo sačekao Vasilija Petroviča, lcoji je iz lcante na
ulazu zahvatio vodu i srlcutao je, zadihan, a za to vreme Artjorn bi u
dva gutljaja ispraznio cimentu... zaista, ispio je ukupno tri pune cimen-
te, a četvrtu izlio sebi na glavu.
- M i dovlačimo tu vodu! - relcao je nezadovoljno Cečen, s nelcom
mukom izvlačeći iz usta svaku rusku reč. Artjom je izvadio iz džepa ne-
lcoliko zgnječenih šumskih plodova i rekao: ,,Na“; Cečen je uzeo ne

7 G P U ili G P U N K V D RSFSR (rocy,qapcTBeHHoe noHHTnnecKoe ynpaB/ieHMe) -

Državna politička uprava u N K V D RSFSR, osnovana na predlog V. I. Lenjina, na IX
kongresu Sovjeta. Pod tim nazivom traje od 6.2.1922 do 2.11.1923, raniji naziv je
bio VČK, a posle: O G P U u SN K SSSR. (Prim. prev.)

17
shvatajući šta mu daje, a kad se dosetio, gadljivo ih je zakotrljao po sto-
lu; Afanasjev je redom hvatao svaku bobicu i ubacivao je u usta.
Na ulazu u trpezariju odmah ih je udario smrad od lcoga su se, za
dan u šumi, odvikli - neokupana ljudska gadost, prljavo, iznošeno me-
so; nikakva stoka ne smrdi kao čovek i insekti koji žive na njemu; ali
Artjom je pouzdano znao da će već za sedam minuta da se navikne, i
da se zaboravi, i da se sjedini sa tim smradom, sa tom galamom i psov-
kama, s tim životom.
Prične su bile napravljene od okruglih, uvek neobrađenih pritki i
nestruganih dasaka.
Artjom je spavao na drugom spratu. Vasilij Petrovič - tačno ispod
njega: već je stigao da obuči Artjoma kako je leti najbolje da se spava
dole - tu je svežije, a zimi - gore, „...zato što se topli vazduh diže,
kuda?...“ Na trećem spram je obitavao Afanasjev. N e samo što je bio u
najvećoj vmćina nego je tamo još i neprestano kapalo s tavanice - tm-
le padavine stvarala su isparenja od znoja i disanja.
- A vi kao i da niste vernik, Artjome? - nije prestajao odozdo Va-
silij Petrovič, pokušavajući da nastavi razgovor, započet napolju, dok se
istovremeno bavio svojom iznošenom obućom. - Deca veka, je li? Na-
čitali ste se svakakvog đubreta u detinjstvu, po svoj prilicir flbip 6yn
tpbi/fi u pantalonama, navje89 čari na umu, B og je umro svojom smrću,
tako nešto, je li?
Artjom nije odgovarao već osluškivao donose li večem - mada su
retko imali priliku da jedu pre vremena.
Na sakupljanje šumskih plodova on je nosio hleb - s hlebom je bo-
rovnica bila bolja, ali na kraju, nije utoljavala nasrtljivu glad.
Vasilij Petrovič je postavio cipele na pod, s onom tihom pažnjom
koja je svojstvena nerazmaženim ženama lcoje pred spavanje skidaju
svoj nakit. Zatim je dugo pretresao stvari i najzad kukavno zaključio:
- Artjome, opet su mi ukrali kašiku, zamislite samo.
Artjom je odmah proverio svoju - da li je na svom mestu: da, i
manjerka mu je na mestu. Zgnječio je stenicu dok je preturao po stva-
rima. Njemu su već krali manjerku. Tada je od Vasilija Petroviča uzeo
u zajam 2 2 kopejke lokalnog soloveckog novca i u prodavnici kupio
manjerku, posle čega je na dnu nje izgrebao ,,A“, kako bi, ako je ukra-
du, prepoznao svoju stvar. Pri tome je odlično znao da oznaka gotovo

8 Stih A. Kručoniha, smisao reči je u zvučanju. (Prim. prev.)

9 Navi - mitološka bića kod južnoslovenskih naroda. (Prim. prev.)

18
nema smisla: ako manjerka ode u drugu četu - zar će ti dati da pogle-
daš gde je ona i ko je omazuje.
Zgnječio je još jednu stenicu.
- Zamislite samo, Artjome - ponovio je još jednom Vasilij Petro-
vič, ne čekajući odgovor, dok je ponovo pretresao svoj ležaj.
Artjom je progunđao nešto neodređeno.
- Sta? - pitao je Vasilij Petrovič.
- Zamisiio sam - odgovorio je Artjom i, da bi utešio druga, do-
dao - kupićete je u prodavnici. A sada ćemo večerati mojom.
Artjom uopšte nije morao ni da njuška - večeri je stalno prethodi-
lo pevanje Mojseja Solomonoviča: taj je imao zadivljujuće čulo za hra-
nu i svaki put bi počinjao da zavija nekoliko minuta pre nego što de-
žurni unesu kazan sa kašom ili supom.
Sa podjednakim oduševljenjem pevao je sve odreda - romanse,
operete, jevrejske i ukrajinske pesme, pokušavao čak i na francuskom
jeziku, lcoji nije znao - što se moglo zaključiti po očajničkim grimasa-
ma Vasilija Petroviča.
- Zivela sloboda, sovjetska vlast, radničko-seljačka volja! - pevao
je Mojsej Solomonovič tiho, ali jasno, čini se, bez ikakve ironije. Loba-
nja mu je bila duguljasta, lcosa crna, gusta, oči izbuljene, začuđene, usta
velika, upadljivog jezika. Dolc je pevao, pomagao se rukama, kao da u
vazduhu lovi reči koje su proletale mimo njega, i gradi kulu od njih.
Afanasjev i Cečen su, sitnim korakom, na motkama uncli cinkanu
kantu, zatim još jednu.
Za večeru su se postrojavali po vodovima, to je uvek trajalo naj-
manje jedan sat. Vodom Artjoma i Vasilija Petroviča komandovao jc
zatvorenik, kao što su i oni, bivši milicioner Krapin - ćutljiv, surov čo-
vek priraslih ušnih resica. ICoža lica bila mu je uvelc crvena, kao ošure-
na, a čelo ispupčeno, strogo, nekako posebno jalco na izgled, odmah
podseća na davno viđene stranice iz udžbenika zoologije ili medicin-
skog priručnika.
U njihovom vodu, osim Mojseja Solomonoviča i Afanasjeva, bili su
raznovrsni kriminalci i recidivisti, terski Kozak Lažečnikov, tri Cečena,
jedan metuzalem Poljak, jedan mladi Kinez, delija iz Malorusije koji je
u Građanskom ratu uspeo da se bori za desetak atamana a u pauzama i
za crvene, Kolčakov oficir, generalov posilni zvani Samovar, desetak cr-
nozemskih seljaka i feljtonist iz Lenjingrada, Grakov, koji je zbog nečeg
izbegavao komunikaciju sa svojim zemljakom Afanasjevom.

19
 Još i ispod prični, na nepodnošljivom smedištu koje je vladalo ta-
mo - na gomilama dronjaka i smeća, dva dana boravi besprizornik ko-
ji je pobegao iz ćelije ili iz osme čete, gde su uglavnom i bili takvi kao
što je on. Artjom ga je jednom nahranio kupusom, ali više nije, među-
tim, besprizornik je ipak spavao što bliže njemu.
„Kalco on sluti, Artjome, da ga mi nećemo odad?“ - zainteresovao
se retorički Vasilij Petrovič, sa najblažom samoironijom. - „Zar nam je
izgled tako ništavan? Jednom sam čuo da odrasli muškarac, nesposo-
ban za podlost ili, u krajnjem slučaju, za ubistvo, izgleda dosadno. A?“
Artjom je oćutao, da ne bi odgovarao i obarao svoju mušku cenu.
O n je stigao u logor pre dva i po meseca, od četiri mogućne rad-
ne kategorije dobio je prvu, koja mu je obećavala dostojan posao na bi-
lo kojim parcelama, bez obzira na vremenske prilike. D o juna je bora-
vio u karantinskoj, trinaestoj četi, mesec dana je odradio na utovarima
i istovarima u luci. Kao fizikalac, Artjom se oprobavao još u Moskvi,
od svoje četrnaeste - i na m nauku je bio sviknut, što su odmah proce-
nili desetari i naredbodavci. Još kad bi ga malo bolje hranili i davali ma-
lo više da spava, bilo bi mu sasvim dobro.
Iz karantinske su preveli Artjoma u dvanaestu četu.
I ta četa nije bila od lakih, režim joj je malo blaži nego u karantin-
skoj. U dvanaestoj se takođe radilo na zajedničkim poslovima, često su
rintah bez satnice, dok ne ispune normu. Nisu imali pravo na lično
obraćanje upravi - isključivo preko komandira vodova. Sto se tiče Va-
silija Petroviča i njegovog francuskog - Ejhmanis je prvi zapodenuo
razgovor u šumi.
Citav jun su dvanaestu terali delom na balvane, delom na čišćenje
smeća u samom manastiru, delom na krčenje panjeva i još na kosidbu
trave, u ciglanu, na opsiuživanje železničke pruge. Ljudi iz grada naj-
češće nisu umeli da kose, drugi nisu valjali za istovar, neko je dospevao
u lazaret, neko u ćeliju - partije su beskrajno menjali i mešali.
Ealvane - najteži, najneugodniji i najmokriji posao - Artjom je za
sada izbegao, ali sa panjevima se namučio: nikada mu nije bilo ni na
lcraj pameti do koje mere se drvo čvrsto, duboko i raznovrsno drži za
zemlju.
- Kad ne bismo seldi pojedinačno korenove nego odjednom,
ogromnom silom iščupali panj - on bi u svojim beskrajnim repovima
izvadio komad zemlje veličine kupole crkve Uspenja! - psovao je ili se
oduševljavao Afanasjev u svom slikovitom maniru.
Norma je bila po glavi zatvorenika - dvadeset pet panjeva dnevno.

20
 Vredne zatvorenike, stručnjake i majstore su prevodili u druge če-
te, u kojima je režim bio malo lakši - ali Artjom još nikako nije mogao
da odluči gde od njega mogu imati vajde i šta zaista ume on, nedouče-
ni student. Pored toga, odiuka je tek - pola posia; trebalo je da te vide
i pozovu.
Posle panjeva telo ga je bolelo, kao satrveno - izjutra mu se činilo
da više nema snage za rad. Artjom je primetno omršao, počeo da sanja
jelo, da stalno traži i oštro oseća miris hrane, ali još ga je vukla mladost,
nije se predavala.
Valjda mu je pomogao Vasilij Petrovič, lcoji sc predstavio kao biv-
ši sakupljač šumskih plodova - uostalom, tako je i bilo - dobio je na-
redbu da sakuplja bobice i provukao za sobom Artjoma - aii večera je
svakog dana stizala u šumu hladna i nije biia po normi: očigledno, za-
tvorenici-dostavljači su usput poprilično čalabrcali, a poslednji put su
potpuno zaboravili da nahrane sakupljače šumskih plodova i pozivali su
se na to da su oni dolazili, ali bobičare, raštrkane po šumi, nisu našli. Na
dostavljače se neko žalio, rebnuli su im po tri dana i noći ćelije, ali od
toga bobičari nisu postali sitiji.
Za večeru su danas dobili heljdu, Artjom od dctinjstva jede brzo,
ali ovde, sedeći na ležaju Vasilija Petroviča, uopštc nijc primetio kako
mu je nestala kaša; obrisao je kašiku o postavu sakoa i predao jc stari-
jem drugu, koji je sedeo držeći manjerku na kolenima i taktično glcdao
u stranu.
- Spasi, Bože - rckao je tiho i tvrdo Vasilij Petrovič, zahvatajući
raskuvanu, bljutavu kašicu, kuvanu na slinavoj vodi.
- Aha - odgovorio je Artjom.
Cim je ispio vrelu vodu iz konzerve, koja mu je zamenjivala ci-
mentu, poskočio je rizikujući da sruši prične na sebe, svukao je košulju
pa nju i obojke razvukao ispod sebe, kao čaršaf, da bi se prisušili, zavu-
kao je ruke u šinjel, zamotao glavu šalom i gotovo odmah utonuo u za-
borav, uspeo je samo da čuje kako Vasilij Petrovič tiho govori bespri-
zorniku, koji je imao običaj da za vreme jela blago cima ljude za pan-
talone:
- Ja vas neću hraniti, jasnoi Pa, vi ste mi ukrali kašikur
Zbog toga što je besprizornik ležao pod pričnama, a Vasilij Petro-
vič sedeo na njima, sa strane se moglo učiniti da razgovara sa duhovi-
ma, preteći im glađu i gledajući ispred sebe strogim očima.

21
 Artjom je uspeo još i da se nasmeši svojoj misli, a osmeh mu je
skliznuo sa usana kad je već spavao - ima čitav sat do večernje proziv-
kc, zašto bi gubio vreme.
U trpezariji se neko tukao, neko je psovao, neko plakao; Artjomu
je bilo svejedno.
Za sat je uspeo da usni kuvano jaje - obično kuvano jaje. Iznutra
mu je sijalo žumance - ispunjeno suncem, zračilo je toplinu, milinu.
Artjom ga je s poštovanjem dodirnuo prstima - i prsti su mu se zagre-
jali. Pažljivo je razlomio jaje, belance se raskomađalo na dve polovine,
u jednoj je ležaio dozvano žumancc, bezbožno golo, kao da pulsira - i
bez probanja moglo bi se reći da je ono neopisivo, do vrtoglavice slat-
lto i melco. Odnekud je u snu iskrsnula krupna so - i Artjom je poso-
lio jaje, jasno gledajući kako pada svako zrnce i kako posrebruje žuman-
ce - melcano zlato je u srebru. Neko vreme Artjom je gledao raspolu-
ćeno jaje, nije imao snage da odluči odaltle da počne - od belanca ili
žumanea. Molitveno se sagnuo prema jajetu, da bi pažljivim pokretom
polizao so.
Za tren oka se prenuo, čim je shvatio da liže svoju slanu ruku.

* *

Tz dvanacste nisu smeli da izlaze noću - lcibla je do jutra ostajala

ncposredno u četi. Artjom se navikao da ustaje između tri i četiri sata
- išao bi još žmurcći, po scćanju, i u pospanoj besomučnosti slđdao sa
sebe svrabljive stcnice, nijc viđco put... zato ni s kim nije delio svoje vr-
šenje nužde.
U povratltu je već pomalo razlilcovao ljude i prične.
Besprizornilt jc spavao neposredno na podu, videla mu se prljava
noga; „...ltalto još nije lipsao...“ - pomislio je Artjom usput. Mojsej So-
lomonovič je pcvljivo i raznovrsno hrkao. Zaspali Vasihj Petrovič, pri-
metio jc po bogzna ltoji put Artjom, izgleda sasvim drugačije - zastra-
šujuće pa čalt i neprijatno, kao da je iz budnog čoveka izbijao neki dru-
gi, nepoznati.
Smeštajući se na još neoltlađeni šinjel, Artjom je polupijanim oči-
ma osmotrio trpezariju sa sto pedeset zaspalih zatvorenika.
,,Divljaštvo!“ - pomislio je uplašeno i začuđeno, dok je sklapao
oči. - „Leži čovek, ne radi ništa, i tako... veći deo... života...“

22
 Na dmgom kraju je planula šibica - neko nije izdržao, došlo mu
je da pri svetlu zadavi makar jednu porodicu stenica. Stenice su čak i
noću neprestano milele po nogarima prični, po zidovima, padale su i
odnekud odozgo...
Na mali blesak šibice Artjom je otvorio oči, video je kako se neko
iz dmgog voda mašio tuđe vreće. Pogledom se susreo sa lopovom,
okrenuo se i zaboravio ga zauvek.
Odmah ga je probudilo jutarnje zvono u pet sati, a nekoJiko tre-
nutaka kasnije Afanasjev je zaurlao:
- Ceto, ustaj!
Danas je Artjom mrzeo Afanasjeva; juče je vilcao dmgi dežurni,
grlenim glasom - i njega je mrzeo.
Trenutak kasnije Mojsej Solomonovič, loše vidljiv u odvratnoj po-
lutami, već je pevao:
- Gde ste sada, ko vam prste ljubi? Kuda ode vaš mali Kinez Li?
Artjom je popreko pogledao u Kineza, koji je noćivao sasvim bli-
zu, ali ovaj, izgleda, nije čuo reči pesme: sedeo je na svom dmgom
spratu, milovao vrat i lice, kao da pod mkama ponovo nalazi sebe, svo-
je telo i svest.
- T i, bre, operetska pevačice, umuJcni! - viJcnuo je neko od krimi-
nalaca koji još nisu ustali s prični.
Mojsej Solomonovič se spotakao na sredini reči.
- A ja valjda tilio - rekao je u nigdinu, šireći ruke.
Cutao je Mojsej Solomonovič, ipak, kratko - uskoro je opet, jedva
čujno, zapevušio nešto - unosili su hranu.
M ogao bi da stane u red i čeka četrdeset minuta dok dođe do hra-
ne - ali Artjom je razvijao u sebi trpeljivost, da ne bi uzalud gubio
vreme.
Premestio se i seo ispod sijalice, uspeo je da se okrpi i prelista Jo-
kaini časopis Solovecka ostrva, koji su izdavali sami zatvorenici u logom
- Vasilij Petrovič ga je uzeo u biblioteci, očigledno, da bi na odgova-
rajućem nivou podržavao jetko neprijateljstvo prema logorskoj admini-
straciji. Artjom je u časopisu najčešće čitao pesničku stranicu - treba re-
ći, sasvim slabu, osim što je Boris Sirjajev skretao pažnju na sebe nasto-
janjem da ponavlja mđe misii. Je li on oslobođen ili još nije?... Pesme
iz časopisa, kakve god da su, Artjom je učio napamet - i ponekad ih
ponavljao u sebi, ne shvatajući ni sam zašto.
Tek pošto se razabrao u svim tim stvarima, Artjom je stao u red:
ostala je tek nekolicina ijudi.

23
 - Artjome, niste se prcdomisiilir - zainteresovao se Vasilij Petro-
vič, vraćajući mu opranu kašiku.
- Ne, neću da idem - odgovorio je Artjom s osmehom, odmah
shvatajući da je u pitanju radni nalog. - Ne brinite za mene, nema po-
trebe.
- Poslaće vas na balvane, dragi m oj, i propištaćete. Niste vi prvi.
Odustanite - kazao je strogo Vasilij Petrovič. - Pet dana uzastopno ja
sam na šumskim plodovima odrađivao normu i po - danas su me po-
stavili za starešinu. Uskoro će na severoistočnoj obah stasati ribizla i
malina, imajte na umu. Osim toga, tu lcod njih raste divna bobica šik-
ša - pa, to je sika, veoma je korisna, sudeći po nazivu.
- Ncću - ponovio je Artjom. - Meni je sa mojom... šikšom sve u
redu.
- U šumi može da se vidi pravi poljski bumbar - kao kod nas, u
Tulskoj guberniji - dodao je Vasilij Petrovič, već sasvim bespomoćno.
- A koprivu visine čoveka, sećate se, sa vama sam glcdaor A ptice? Ta-
mo pevaju ptice!
-T a m o jedna ptica tako štekće - kao da škljocaju zatvaračem, nepri-
jatno - rekao je Aitjom. - A komaraca je trostruko više u šumi. Neću.
- Vama tek predstoji da preživite zimu - rekao je Vasilij Petrovič.
- V i još ne znate šta je solovecka zima!
- A vi ste spremni da i zimi bcretc šumske plodove? - podsmeh-
nuo se Artjom i odmah ukorio sebe zbog izvesne drskosti, ah Vasilij
Petrovič je prešao preko toga.
Mojsej Solomonovič jc ne samo pevao, već i slušao sve. Iznenada
se obreo pored prični Vasilija Petroviča, prekinuo je pesmu i upitao:
- Oslobađa se mesto u brigadi? Artjom neće? I ima pravo - on je
mlad, zao, jak! Vasilije Petroviču, mogao bih ja, makar privremeno, da
zamenim Artjoma. Ne gledajte me tako neprijateljski, vi čak i ne znate
kako ja tačno vidim šumski plod u travi, imam dar!
Vasilij Petrovič je samo odmahnuo rukom i otišao na neke svoje
poslove.
- Tako, dogovorili smo se? - zvao ga je Mojsej Solomonovič, umi-
ljato gledajući za njim. - Odužiću vam se, ovih dana očekujem paket
od mamice.
Mamicom je Mojsej Solomonovič nazivao i ženu, i samu majku,
nekolicinu svojih tetaka različitog stepena srodstva i, čini mi se, još
nekog.

24
 - A vas, Artjomc, čeka izuzetna lekovita voda u Soloveckoj banji
- rekao je Mojsej Solomonovič, namigujuči mu okom, velikim kao ja-
je. - Trogodišnja kura daje garanciju jakog zdravlja za čitav vek. Pa do-
bili ste tri godine?
Artjom je skočio sa svojih prični i upitao ,,A vi?“ - tako nekako da
se Mojsej Solomonovič odmah izgubio.
- Tikvane - rekao je Artjomu Krapin, koji se odjednom stvorio
pored prični. - Crći ćeš.
On je imao običaj: izgrdi, pa posle stoji još trenutak, čeka odgo-
vor. Artjom je ćutao, ugrizao jc usnu i gledao mimo komandira voda,
u mislima su mu biie dve reči: „Prokleti kreten“. Artjom se bojao da će
ga istući, ali još više se bojao da će svi videti kako ga tuče.
Mojsej Solomonovič se tobože bavio stvarima i pretresao svoje
bluze, ali po leđima se videlo: iz sve snage je načuljio uši, da čuje kalco
će se sve završiti.
Komandovali su postrojavanje za jutarnju prozivku.
Postrojavali su se u hodniku. Na izlazu su se predugo zadržavali,
kavgu su zametnuli Cečeni, namrštenih čela, koji su se uvek držali za-
jedno, a Krapin, u čijoj je ruci bila toijaga - palica za tuču - poterao je
kriminalce, koje nije voleo izrazito i zlobno, ali oni su mu uzvraćali
pritajenom mržnjom; toljagom je, pored ostalih, kao slučajno mlatnuo
i Artjoma, ali Artjom je bio siguran da jc Krapin video koga tuče, i da
ga je namerno udario.
- Bolir - upitao ga je saosećajno Vasilij Pctrovič, dok su se postro-
javali, videći kako se Artjom iskrivio.
- M oja mama se šalila kada smo brat i ja predveče ulazili i tražili
joj večeru: ,,A dečacima-ludacima debelom motkom po guzicama!“ -
setio se odjednom Artjom i neveselo se osmehnuo. - Kad bi znala...
Dok se mučio u stroju, iz glave mu nije izbijao Krapin. Gledao je
ispred sebe pa ipak, na deset metara sleva, do reza u oku, video je ko-
so crveno čelo i priraslu ušnu resicu.
Artjom nikako nije hteo da bude uzrok namrgođene pažnje i ne-
shvadjive ljutnje komandira voda: ovde nemaš kome da se žahš, upra-
vu nećeš naći - zato će za tebe lično... brzo da nađu upravu.
Od prvog dana u logoru znao je jedno: najvažnije je da te ne raz-
hkuje, ne pamti i ne vidi niko od onih koji ne moraju da te vide - ah
sad se dogodilo upravo obrnuto. Artjom se nije plašio bola - ne bi ga
previše ponizilo ni kad bi dobio kao jednak među svima ostahma; muč-
no je kad su te zbog nečeg obeležih.

25
 „Kad bi tom kretenu dali moj radni nalog“ - mislio je Artjom tu-
žno i istovremeno zlobno. - ,,Ja se ne plašim nikakvog rada! Možda že-
lim u udarnike, da bi mi prepolovili rok kazne! Ne mogu da sakupim
toliko borovnica i te, majku joj njenu, šikše.“
D ok je razmišljao o svemu tome, nije primetio kako je prozivka
zatvorenika došla do njega, a prenuo se tek kad su ga gurnuli laktom.
- K oji broj > - upitao je užasnuti Artjom suseda, to beše Kinez, a
ovaj je, lomeći jezik, ponovio svoj broj u stroju - Artjom se setio da je
upravo taj broj zazvučao maločas, pa je naveo sledeči.
Perifernim pogledom je uhvatio još jedan Krapinov mahniti
pogled.
„Sta je ovo!“ - opsovao je sebe i, kao u detinjstvu kad mu se de-
šava besmisleno i nasrdjivo nizanje nezgoda, poželeo je da zaplače.
- Mirrrno! Na sredinu ravnaj se! - zaurlao je komandir čete.
Komandir čete bio im je Gruzin - po nadimku ili po prezimenu
Kučerava - onizak, izbuljenih očiju, zacakljenih zalizaka, tip koji je Ar-
tjoma tvrdo podsećao na đavola. Kao i svi komandiri četa, bio je ode-
ven u tamnosivo odelo sa našivcima sive boje i sa šapkom, koju nije vo-
leo da nosi pa bi je često skidao i prljavom maramicom odmah otirao
znoj sa glave.
- Zdravo, dvanaesta četo! - dreknuo je Kučerava, bečeći mahnite
oči.
Artjom je, kao što su ga učili, izbrojao do tri pa iz sveg glasa
dreknuo:
- Zdravo! - želeo je da se izdvoji makar drekom: a zar će neko da
zapazi tvoju žustrinu u zajedničkom horu?
Komandir čete je dežumom u logom raportirao o brojnom stanju
i odsustvu događaja.
Cekist je primio raport i odmah otišao.
- Otpadnici, lopuže, džabalebaroši i ništaci! - s primetnim akcen-
tom obratio se stroju komandir čete, koji je izgledao kao da je čitave
noći pio, a spavao jedan sat pred samo ustajanje; oči su mu bile crve-
ne, čime se sličnost s đavolom još više pojačavala.
- Ponavljam upozorenje: za kartanje i za pravljenje karata...
Zatim je komandir čete, ne stideći se manastirskih zidina, gadno
opsovao, pri čemu je još i pobrkao padeže - ne „...tvoju majku“ već
zbog nečeg „...tvojoj majci“. Posle je dugo ćutao dok se prisećao i, iz-
gleda, s vremena na vreme dremao.

26
 - 1 drugo! - setio se on, ljuljajući se. - U septembru će da obnovi
rad škola za zatvorenike u logoru. Skola ima dva odeljenja. Prvo - za
likvidaciju potpune nepismenosti, drugo - za polupismene. Drugo se,
sa svoje strane, deli na još tri dela: za slabe, za srednje, za relativno ja-
ke. Osim opšte i matematičke pismenosti, učiće... ono... poznavanje
prirode s geografijom... i još poznavanje društva.
Stroj se tiho podsmevao; neko se zainteresovao hoće li na geogra-
fiji učiti kako se najkraćim putem stiže iz Solovki u London, i hoće li
nepismeni, uzgred, da nauče i engleski jezik.
- Da, naučiće - odgovorio je odjednom komandir čete, čim je tvr-
dim uhom začuo razgovore u stroju. - Biće specijalni kružoci engle-
skog, francuskog i nemačkog jezika, a biće i literarni i naturalistički
kružoci - sa poslednjim rečima je jedva izašao na kraj, ali Artjom je ulo-
vio smisao.
Pored Artjoma je stajao Kolčakov oficir Burcev, uvek utegnut, za-
lizan, vrlo precizan u poslovima i pokretima - njegov uspešno izbrija-
ni obraz je gadljivo podrhtavao dok je ICučerava govorio. Karakteristič-
no, u vodu je pored Burceva bio rjazanski seljak i bivši crvenoarmejac
Avdej Sivcov, uzgred budi rečeno, polupismen.
Komandir čete, dolc se borio sa rečima, donekle se i sam rasanio.
- Polovina od vas ne ume da čita i piše. - ,,A druga polovina go-
vori na tri jezika“ - pomislio je mračno Artjom, ispod oka gledajući u
Burceva. - Najbolje bi bilo pokositi sve vas! Ali sovjetska vlast je rešila
da vas obuči, kako biste se opametih. Nepismeni su obavezni da uče,
ostali - po želji. Oni koji žele, mogu već sad da se upišu - komandir
čete je nezgrapnim pokretom obrisao usta i mahnuo rukom, što je tog,
za njega teškog jutra označilo komandu „voljnoti.
- Cim se upišemo u školu, bićemo oslobođeni rada? - doviknuo
je neko kada se stroj već poremetio i zagalamio.
- Skola počinje posle rada - odgovorio je komandir čete tiho, ali
svi su ga čuli.
Neko se prezrivo nasmejao, grohotom.
- A vama umesto posla da damo školu, šakali? - zaurlao je odjed-
nom komandir čete, i svi su odjednom prestali da se smeju.
Naredbe za rad su određivaii tu - za stolovima su sedeii naredbo-
davci, raspoređivali su ko će kuda.
D ok je Artjom čekao na red, Krapin je prišao jednom od stolova
- čim je ugledao komandira voda, Artjoma su zasvrbela leđa, upravo
tamo kuda je dobio toljagom.

27
 Svrab ga nije obmanuo - Artjomu je Krapin u povratku dobacio:
- Privikavaj se na novo mesto boravka. Uskoro ćeš tuda zauvek.
Vasilij Petrovič, koji je stajao napred, okrenuo se i upitno pogle-
dao u Artjoma - ovaj je slegnuo ramenima. Između lopatica su mu se
kotrljale kapi znoja. Levo koleno mu je jako i gadno drhtalo.
Naredbodavac je upitao za Artjomovo prezime, pa mu namignuo
u mutnom svetlu „slepog miša“ i rekao:
- T i ćeš na groblje.
Avdej Sivcov je sve vreme tražio red za upis u školu. Nije bilo ni-
kakvog reda.

* * *

Posao, ispostavilo se, nije spadao u najteže, badava se plašio.

A na rastanku se čak izgrlio sa Vasilijem Petrovičem - ovaj je opet,
kao što je i nameravao, otišao da bere šumske plodove, i ovoga puta je
sa sobom poveo M ojseja Solomonoviča.
- Artjom e... - počeo je svečano Vasilij Petrovič, držeći ga za ra-
mena.
- Dobro, dobro - odmahivao je on, kako se ne bi sasvim raspek-
mezio. - Da je Krapin hteo da me kazni, poslao bi me na glinaru... Sad
ću da saznam šta je groblje. Možda su me u pojce odredili.
U Soloveckom manastiru je ostao jedan aktivan hram - svetog
Onufrija, a nalazio se na groblju. Otkako je na čelo logora došao Ejh-
manis, ponovo su dozvolili da sc tamo održavaju službe i svaki zatvo-
renik, koji je imao ,,eagu“ - stalnu propusnicu za izlazak van teritorije
manastira - mogao je da ode u hram na službu.
- Pojce u Onufrijevoj - da! U crkvama Sovjetske Rusije nema ta-
kvih - rekao je Vasilij Petrovič osmehujući se. - Mojsej Solomonovič
se i mda nudio, Artjome. Ali tamo se već postrojio čitav red operskih
umetnika. Takvi baritoni i basovi, oh...
Artjoma, naravno, nisu uputili u pojce, već na rušenje starog gro-
blja na drugoj strani ostrva.
Sa njim, u brigadi su bili Avdej Sivcov, Cečen Hasajev, Kozak La-
žečnikov koji se uvek predstavljao imenom i patronimom: „Timofej
Stepanič“ - što je, uzgred budi rečeno, sasvim pristajalo njegovoj kovr-
džavoj bradi i kosmatim veđama: „Takvoj bradi i obrvama je obavezan

28
patronim“ - govorio je Vasilij Petrovič tim povodom Artjomu u svom
toplom maniru, bez imalo sarkazma.
- Zašto da lomimo krstače? - upitao je Sivcov stražara kada su
došli.
Razgovor sa stražarima bio je potpuno zabranjen - ali zabrana je
često kršena.
- Ovde če da bude tor za stoku - rekao je stražar mrzovoljno; po
njegovom izgledu nije bilo jasno da li se šali ili govori istinu.
- I manastir su pretvorili u stočni tor, sad im je na redu groblje -
kazao je tiho seljak.
Stražar je oćutao i, čim je seo na klupicu pored krajnjeg groba, iz-
vadio je cigaretu iz tabakere.
„Sigurno ju je oduzeo od nekog lokalnog jadnička" - pomislio je
uzgred Artjom.
Cuvar nije imao pušku - straža je često išla bez oružja; a na mno-
gim poslovima uopšte nije bilo straže.
Stražu su činili bivši čekisti, lcoji su dospeli u logor - uglavnom,
treba reći, bezuslovni šljam.
Pričalo se da stražar, sticajem povoljnih okolnosti - i, naravno, kad
je naoružan - može da ubije zatvorenika: za grubost ili ako je bacio oko
na neku njegovu stvar, poput ove tabakere, a posle će da slaže o njemu
lcako „umalo nije pobegao, druže komandire“.
Ali Artjom lično nije viđao takve slučajeve, nije naročito verovao
u govorkanja, osim toga, on nije imao skupih stvari a bekstvo nije pla-
nirao. Nema lcuda da beži - pred njim je čitav život, ne može ga pre-
stići.
Stigao je desetar, kome su usput privlačili pažnju šumski plodovi;
jednu sekiru je držao u ruci, a drugu - pod miškom. Još izdaleka je,
pljujući nesažvakanu bobicu, zaurlao:
- Sto stojite? Za sav posao - jedan dan! Da do večeri ovde ne bu-
de ni groblja, ni krstova... ni spomenika! Sve dovlačite na jednu gomi-
lu! D ok ne obavite posao - nema povlačenja! Makar do jutra ovde za-
bušavali! Spavaćete mi u grobovima, ali nećete otići odavde!
- 1 skelete vadimo napolje? - upitao je Sivcov.
- Iz tebe ću ja da izvadim skeiet napolje! - zaurlao je još glasnije
desetar.
- Ajde, na posao, konjino izjahana! - dreknuo je iznenada stražar
na Sivcova, skačući sa klupe.

29
 Sivcov je odskočio, kao od razbuktalog ugarka, uhvatio se za sta-
ru krstaču, prišrafljenu na grobu, i pao uporedo sa njom. Time je i za-
počet posao.
„Groblje ko groblje“ - smirivao je Artjom sebe. - „Kad sečeš dr-
vo, ono je barem živo, a ovde su svi mrtvi.“
U početku je Artjom brojao imena sahranjenih monaha, ali posle
sat vremena već ga je izdalo pamćenje. Upamtio je samo jedan datum
- svog rođenja, ali pre sto godina, istog dana i takođe u maju. Datum
smrti bio je decembar 1843.
,,Malo...“ - pomislio je Artjom podsmevajući se ili pokojniku, ili
sebi; i još je pomislio: - „Sta će biti tamo kod nas 1943?“
Bilo je sunčano; sunčanog dana uvek se kovitla kudikamo manje
gnusobe.
D o pojasa se svukao prvo Artjom, zatim Cečen, a posle i Lažečni-
kov. Jedino je Sivcov ostao u svojoj košulji: kao i većini seljaka, vrat mu
je bio preplanuo, u borama, a na okovratniku košulje videlo se da mu
je telo - belo.
Svi su pomalo pomahnitali: ostrvljeno su lomili krstove, ako im
odolevaju - sekli su ih, Sivcov je spretno rukovao sekirom koja mu je
poverena; ograde su rasldimavali pa, ako nisu padale, razvaljivali su ih
i gazili. Nadgrobne spomenike su najpre odnosili na jedno mesto i
slagali pažljivo, kao da još mogu zatrebati i da će ih pokojnici posle iz-
nova raspoređivati po grobovima, čim pronađu svoja imena.
- Izvinite što vas uznemiravamo - govorio je Kozak Lažečnikov,
čitajući imena - ...Jeliseje Savatjeviču... Tihone Mironoviču... izvinite i
vi, Pantelejmone Ivaniču... - a posle se zadihao, oblio znojem, umuk-
nuo. Posle sat vremena već su, bez ikakvog poštovanja i milosti, oba-
rali svaki spomenik, uz povilc ga dizali, vuldi psujući promuklo i baca-
li, pa kako padne.
Kao da im se oduševljenje svetotatstvom povremeno odražavalo
na licima.
,,Je li u tome greh, nije?“ - mislio je opet rasejano Artjom, dok je
teško dahtao i svaki čas otirao čelo. - ,,Da ja ležim u zemlji - mene bi
vređalo... što krsta iznad mene nema... a nadgrobni kamen sa mojim
imenom je... oboren i pomešan... s ostalim... daleko od groba?“
O d misli ga je trgao Sivcov - ugrabio je trenutak i dok je prolazio
pored stražara, tiho mu je kazao:
- A o konjima nemoj tako, milkane. Na konju jaše sav seljački svet.
Lično ti si čitavog života u gradu, po svoj prilici? Potičeš od fabrilcanata?

30
 - Šta? - nije shvatio stražar; Sivcov je odneo svoj slomljeni drveni
krst do zajedničke gomile, na kojoj ih je bilo oko stotinu, ako ne i više.
- Ni mrtvima, ni živima... boljšaci mira... ne daju - šaputao je se-
ljak kojeg je ćutanje, izgleda, mučilo više nego sve ostale.
Posao su završili neočekivano brzo - sve mrtvace su iz cuga po-
bedili.
Krstovi su izgledali jezivo: kao da se dogodila velika bitka između
invalida-štakara.
Vatru je s jedne strane potpalio desetar, koji nije uskraćivao sebi
zadovoljstvo, a sa druge - Cečen, koji se zatim sve žešće i žešće vrzmao
oko vatre, žurno popravljajući razbuktalo drvo i bacajući u sami žar
ono što mu se osipalo pred noge.
Vatra je bila visoka, suva, prava.
- Oni su već u raju, svi - govorio je Sivcov o krstovima, ne da bi
smirio Artjoma nego, pre će biti, sebe. - Mrtvima nisu potrebni krsto-
vi, krstovi su potrebni živima - a za žive ovde nema rodbine. M i smo
sada odrođeni.
Kada je vatra dogorela, desetar je dosadno razgledao mesto bivšeg
groblja. N ije imalo šta da se radi na toj ružno razrovanoj, oplićaloj i -
zaprepašćenoj zemlji. Osim da se nadgrobni spomenici odnesu još da-
lje, pobacaju u vodu ili zakopaju - ali ta naredba nije dobijena.
Artjom je odjednom bolno osetio da su svi mrtvaci od sada i zau-
vek u zemlji - goli. Bili su pokriveni, a sad - kao deca bez ćebadi u
hladnoj kući.
,,Pa šta?“ - pitao je sebe. - „Šta da se radi sa tim?“
Odmahnuo je glavom i - zaboravio se, zaboravio.
U tvrđavu su pošli pre mraka.
Cečen je izgledao uobičajeno namrgođen, ali kao da mu nešto iz-
nutra nije davalo mira. Već na prilazu, kad je iz manastirskih zidova,
napravljenih od oblutaka, počeo da dopire njihov naročiti, teški zadah,
odjednom je čvrsto izgovorio:
- D a su nama kazali da srušimo svoje groblje - nilco ga ne bi tak-
nuo. Um ro bi, ali ga ne bi taknuo. A vi ste ga srušili.
- Lažeš, džukelo - pocrveneli Lažečnikov je odmah iskrivio razja-
reno lice.
- Džukela mi kaže - odgovorio je Cečen gotovo rastavljajući reči
na slogove.
Lažečnikovu se napregla debela, neka koštana žila na vratu, da se
činilo: ako je prekineš - i glava će mu se zavahti na stranu. Zakoračio

31
je prema Čečenu, unapred šireći ruke i razmičući prste, kao u nameri
da zagolica Čečena ispod boka, ali stražar je viknuo: ,,Ajde!“ - i gur-
nuo Lažečnikova u leđa.
- U četi ćemo dovršiti razgovor - sugerisao je Lažečnikov Čečenu.
Ali trenutak kasnije, nije izdržao:
- Ja sam od terskih. Kada su pritiskali vas, lopove - vi svoja gro-
blja niste vukli za sobom, nama ste ostavljali svoje pokojnike, da ih mi
gazimo.
- Da, da - saglasio se Čečen, a to njegovo ,,da, da“ zazvučalo je
kao krilc neke krupne nakostrešene ptice. - V i to možete: najpre izga-
zite mđe groblje, a posle i svoje.
Lažečnikov je opet sav uzdrhtao, naglo se osvrnuo u uzaludnoj na-
di da se stražar nekuda izgubio - ali nije, on je išao, a lice mu je bilo
ravnodušno.
- Ti, je li, ne čuješ kalco ovde ruže hrišćane? - upitao je Lažečni-
kov iz dubine duše.
- Koga ti pitaš o hrišćanima? - narugao se kratko Čečen, ispod
oka gledajući u stražara. - V i više nemate svog Boga - lcakav vam je to
Bog, ako mu je vera takva!
- I Čečeni su nekad bili hrišćani, davno... - rekao je odjednom Ar-
tjom, koji je u detinjstvu bio opčinjen pripovestima Bestuževa-Marlin-
slcog i u jednom dahu pročitao sve što je našao o Kavkazu.
Hasajev je pogledao u Artjoma onako kako gledaju dete koje neo-
čekivano upadne u razgovor odraslih, i pošto je oćutao, samo je mrdao
vihcama.
Artjom je u sebi grdio sebe: zašto si se umešao, ludače.
„Joj, ludače“ - ponavljao je dok su išli kroz manastirsku portu. -
„Joj, ludače, ludače, ludače, čitav dan si ludak...“
Ponavljao je to tako često da je čak zaboravio i kojim povodom gr-
di sebe.
U četi su svima dali po kolač s kupusom, za udarnički rad.
- I ne znam šta da radim sa njim - da ga sažvaćem ili da se uda-
vim - rekao je Sivcov mršteći se na kolač, kao da je ovaj bio živ; pa ipak
ga je pojeo, a posle sakupljao mrvice s kolena.
D o večere im je ostajalo još sat vremena, i Artjom je uspeo da od-
spava, pošto je primetio da su se u četi Lažečnikov i Hasajev razišh, ni-
su ni pokušavali da završe razgovor.
Lažečnikov je na pričnama prebirao svoje iznošene prnje, pažljivo i
cepidlački, kao što je, po svoj prihci, kod svoje kuće u Tereku pregledao

32
konjsku zapregu ili ribarski pribor, a Čečen se tiho sašaptavao sa svoji-
ma - izdaleka je izgledalo da razgovaraju, ne rečima nego znakovima,
gestovima, brzim kezovima usta.

* * *

Artjoma je probudio Vasilij Petrovič; tada se razleglo i pevanje

Mojseja Solomonoviča o šumici i slavuju - dabome, dašak berbe šum-
skih plodova.
- Kako vam zavidim, Artjome - tako tvrd san - govorio je Vasilij
Petrovič, a glas mu je bio prijatan, kao da je isplivavao odnekud iz de-
tinjstva. - Čak mi nije jasno zbog čega su mogli da uhapse mladića ko-
ji u paklu spava snom pravednika. Večera, Artjome, ustajte.
Artjom je otvorio oči i u blizini ugledao nasmejano lice Vasihja
Petroviča, a još bliže - njegovu ruku, kojom se držao za ivicu Artjomo-
vih prični.
Kad je shvatio da mu se drug konačno probudio, Vasilij Petrovič
je namignuo Artjomu i seo na svoje prične.
- Pravednici, koliko sam ja uspeo da primetim, spavaju rđavo -
odgovorio je Artjom dok se namerno lagano spuštao sa prični i istovre-
meno istezao mišiće.
D ok je s apetitom večerao odvratnu kašu od prosa, Artjom je raz-
mišljao o Vasiliju Petroviču, istovremeno slušajući ga, uobičajeno prič-
ijivog. _
Najpre se Vasilij Petrovič raspitivao kakva je bila radna naredba na
groblju, pa zavrteo glavom: „Sasvim su pobesneli, sasvim...“ - ispričao
je zatim kako je našao mesta bogata šumskim plodovima i kako ga je
Mojsej Solomonovič obmanuo - uopšte nema oko za borovnicu; pre
će biti da je on zaista ćorav. „Trebalo bi da ide u kooperativnu jedini-
cu...“ - dodao je Vasilij Petrovič.
Artjom je odjednom shvatio šta mu izgleda čudno na Vasiliju Pe-
troviču. Da, pametno hce koje je u nečemu sačuvalo soj, žmirkanje, dr-
žanje glave, bistar pogled, uvek obuzet nečim - a istovremeno, ruke su
mu suve, čvrste, gusto pokrivene behm maljama - pri čemu je sam Va-
silij Petrovič bio tek prosed.
Artjom je nesvesno upamtio te ruke još dok su brale bobice - pr-
sti Vasihja Petroviča su posedovah neobičnu sigurnost u pokretima, što

33
je u nekim slučajevima svojstveno slepcima - kada pouzdano znaju šta
je oko njih.
„Kao da su mu ruke nekog drugog čoveka“ - mislio je Artjom dok
je omazivao manjerku koricom hleba veličine kopejke. Hleb su im iz-
davali za nedelju dana odjednom, Artjomu su ostale još dve funte10 -
naučio je da čuva hleb, kako bi ga imao makar do subote uveče.
- Znate, Artjome, kada sam ja tek dospeo ovamo, uslovi su bili
malo drugačiji - pričao je Vasilij Petrovič. - Pre Ejhmanisa ovde je vla-
dao drugi načelnik logora, prezivao se Nogtev - redak reptil, čak i me-
đu čekistima. Svaku etapu logoraša je sam dočekivao i prilikom njiho-
vog ulaska u manastir lično bi ubijao po jednog čoveka - iz revolvera:
bam - i smejao se. Najčešće bi odabrao sveštenika ili kaera.11 Kako bi
svi, čim kroče, znali da vlast ovde nije sovjetska nego solovecka - često
je to govorio. Ejhmanis to ne govori, primećujete, a pogotovu ne pu-
ca po novim etapama. Ali što se tiče porcija - tada su se još dešavale
čudne stvari. Kada je severni front Bele armije bežao, ovde su ostavili
velike zalihe: šećer u kockama, američku slaninu, neke neviđene kon-
zerve. Neću reći da su nas kljukali time, ali ponekad nam je štošta do-
spevalo na trpezu. T e godine ovde su još boravili politički zatvorenici
- esdeci, eseri i ostali anarhisti koji su se s boljševiđma razilazili u deta-
ljima, ali su se saglašavali u suštini - eto, tako su hranili i njih, zaista,
kao komesarsku decu. A oni, pored svega ostalog, uopšte nisu radili.
Zimi su se klizali na sličugama, leti se klatili na šezlonzima i polemisa-
li, polemisali, polemisali... Sada, po svoj prilici, pričaju o svojoj straš-
noj soloveckoj prošlosti - ali oni, Artjome, nisu ni videli Solovke.
Vasilij Petrovič je u uprtnjači na leđima doneo pečurke koje je, oči-
gledno, nameravao da osuši, a u svojeračno i čvrsto sašivenoj vrećici na
grudima je sačuvao malo šumskih plodova. Pošto je seo, neko vreme je
mahao vrećicom tako da bude vidljiva onome ispod prični. Ubrzo su se
pojavile dve prljave rake, šaka skupljenih u pregršt - u nju je i cmoknu-
la kašica od zgnječenih bobica. Nokti na rukama su bili upadljivi.
- A ja mu nijednom nisam video lice - rekao je odjednom Artjom
i glavom pokazao besprizornikove ruke, koje su odmah nestale.
- Ali, hajdemo na vazduh, da prošetamo u manastira - predložio
je Vasilij Petrovič, pošto je poćutao. - Danas je kod njih pozorište - u

10 Funta - mera za težinu = 409,5 grama. (Prim. prev.)

11 Kaer - kontrarevolucionar, skraćenica zvanične oznake KR. (Prim. prev.)

34
porti nema mnogo ljudi, kao obično. U z to, ja imam jedan vrlo prija-
tan poslić.
Artjom je sa zadovoljstvom pristao.
Pored male mermerne kule za osveštavanje vodice bila su dva sta-
rinska topa na lafetima. Artjom ih je zbog nečeg često sanjao, a to je
bio zastrašujući, bolan san. Staviše, Artjom je zbog nečeg bio siguran
da je taj san s topovima prvi put sanjao još pre Solovki.
Došli su do slcvera između Svjatitelskog i Blagoveštenskog paviljo-
na. Artjom nije bio ni potpuno sit ni dobro ispavan, ali ipak je malo
odspavao, ipak je pojeo toplu hranu i zato je povremeno mladićki ze-
vuckao osećajući se gotovo zadovoljan. Vasilij Petrovič, koji je uvek
razmišljao o nečemu nimalo slučajnom i potrebnom, žurio je malo na-
pred - sa svojim kačketom engleskog kroja, obaveznim čak i leti - valj-
da se stideo ćelavosti glave.
Veče je bilo je presvetlo, vazduh raskošan, nebo zasićeno i marlji-
vo išarano, a iza dh tihih boja osećala se kupola, jedno nevidljivo
uporište.
,,U takvo nebo, kao u zvona, može se udarati“ - rekao je jednom
Afanasjev.
Sa zapada su poterani čuperci mračnog oblaka, ali on je još bio
daleko.
„Kako za bradu vuku taj oblak u pakao“ - pomislio je Artjom,
osmišljeno podražavajući Afanasjeva, pa se osmehnuo sebi što mu to
nije loše ispalo: možda će početi da piše poeziju? O n - da, voleo je po-
eziju, samo o tome nije nikad nikom govorio: a što bi?
Na skveru je stajala ili se šetala nekolicina pravoslavnih sveštenika,
gotovo svi su bili u starim, zakrpljenim i prekrpljenim mantijama, ali
bez krstova na prsima; jedan - sa crvenoarmejskim šlemom, s koga je
skinuta zvezda: na ovakve stvari odavno niko nije obraćao pažnju, sva-
ko je nosio šta može. Vasilij Petrovič je glavom skrenuo pažnju Artjo-
mu da na klupici sede ksendzi12, usredsređeni i pomalo nadmeni.
- Kao što sam primetio, vi ste se, Artjome, zadivljujuće brzo uklo-
pih u solovecki život - govorio je Vasilij Petrovič. - Cak i stenice vas neš-
to naročito ne ujedaju - nasmejao se on, ah odmah se uozbiljio i nasta-
vio: - Suvišna pitanja ne postavljajte. Razgovarajte malo i poslovno. Ne-
mojte biti ni grubi, ni glupi. Ovde se mnogi u prva tri meseca srozaju -
ih postaju fitilji, ih idu u tastere, ih počnu da se ulizuju kriminakima, ne

12 Ksendz (poljski) - katolički sveštenik. (Prim. prev.)

35
znam čak ni šta je gore. V i, vidim, niste preduzimali ništa posebno, a
izbegli ste sve te opasnosti, kao da ih nije ni bilo. Rad vam za sada po-
lazi za rukom - za njega ste osposobljeni, što je retkost za pametnog i
razboritog čoveka. Ništa ne uzimate za ozbiljno - a to je takođe zavi-
dan kvalitet. V i ste vrlo vitalni, kao što vidim. Spremni ste za dug ži-
vot. Ako ne budete pravili greške - sve čete postići.
Artjom je pažljivo pogledao u Vasiiija Petroviča; bilo mu je prijat-
no da čuje sve to, ali umereno, umereno prijatno. Pogotovu što je Ar-
tjom znao i svoje ludačko, Ijuto, teško objašnjivo ponašanje, a Vasilij
Petrovič - još nije.
- Ovde je mnogo mčnjava, kavgi - nastavio je ovaj - a vi ste, kao
što sam primetio, sa svima sasvim srdačni, a prema vama su svi ravno-
dušni u potrebnoj meri.
- Nisu svi - rekao je Artjom.
- Pa da, pa da, Krapin. Ali, možda je to slućajnostr
Artjom je slegnuo ramenima misleći o tome kako je sve to čudno,
da ne kaže divljačko: izvučen iz svog života, kao iz utrobe, dospeo je
na ostrvo - ako tu i nije kraj sveta, zaista jeste kraj države - čuva ga stra-
ža, ako se bude pogrešno vladao - mogu ga ubiti - a istovremeno šeta
skverom i razgovara tim tonalitetom, kao da mu sada predstoji povra-
tak kući, majci.
- Koliko se sećam, on nikome nije naročito naškodio - nastavio je
Vasilij Petrovič o Krapinu. - Ali, ako vam krene naopako s komandi-
rom čete - tek tada će biti nevolja, nevolja! Kučerava je ljuskavac.
Uostalom, vas će obavezno da prevedu nekuda, u malo lalcšu četu, u
kancelariju... imaćete vi svoju keliju - tada me pozovite u goste, da po-
pijemo čaj.
- Vasilije Petroviču - zainteresovao se Artjom - a što vi do sada
niste učinili ništa da biste otišli što dalje od zajedničkih poslovar T o je,
kao što kažete, osnovni zakon za svakog robijaša koji namerava da pre-
živi Solovke - a vi lično? V i sigurno znate mnogo toga, osim šumskih
plodova.
Vasilij Petrovič je brzo pogledao u Artjoma, sklonio rulce iza leđa
pa odgovorio:
- Artjome, ma ja sam se ovde već nekako navikao. Sta će meni
druga četa, moja je četa - šuma. Evo vam male pouke: uvek se trudite
da odaberete posao za koji uzimaju manje Ijudi. O n je prostiji. Pogo-
tovu što ja spadam u drugu kategoriju - mene neće poslati da obaram

36
drveće. Tako da ja nemam kuda da žurim, odrobijaću svoje ovako. U
detinjstvu sam bio kapriciozan - ovde mi je odlično mesto za smirenje.
Zvučalo je potpuno neubedljivo, ali Artjom nije rekao ništa, samo
je jednom, pa još jednom ironično pogledao u Vasilija Petroviča, do-
bro je što je ovaj brzo skrenuo razgovor na drugu temu:
- Obratite pažnju, na primer, na ove sagovornike. Znate li ko su
oni? Izuzetni ljudi - takve jednostavno nećete videti na ulicama Moskve
i Petrograda. Jedino na Solovkama! Sleva je, dakle, Sergej Ljvovič Bru-
silov - sinovac generala Brusilova, lično onog što umalo nije dobio
Drugi otadžbinski rat, a posle je odbio da se bori protiv boljševika. Ser-
gej Ljvovič, ako me nisu doveli u zabludu, kapetan je Baltičke flote -
to jest, bio je. Ali i ovde, on ima neke veze s lokalnom, soloveckom flo-
tilom. Razgovara on s gospodinom Violarom... Violar je još ređa pti-
ca: meksički konzul u Egiptu.
- Zalutao je na putu iz Amerike u Afriku i dospeo na Solovkcr
- Otprilike tako! Pri čemu je zalutao skretanjem u Tiflis - osmeh-
nuo se Vasilij Petrovič. - Zena mu je Ruskinja, a tačnije, Gruzinka.
Ako ćemo sasvim precizno - gruzinska kneginja, zanosna lepotica, sa-
mo je malo tanušna, za moj ukus...
- Otltud znate? - zainteresovao se Artjom sa neočekivanom rado-
znalošću.
- Slušajte, Artjome! - Vasilij Petrovič je blago podigao svoju sedu
ruku, lcao da zaustavlja užurbanog sagovornika. - Ne tako davno go-
spodin Violar je odlučio da svrati u otadžbinu svoje žene, da ode u go-
ste, da uživa u gruzinskoj kuhinji i ostalom. Umesto toga, tifliski G PU
ga je uhapsio i sproveo ovamo. Trebalo bi da se kod našeg komandira
čete zainteresujem u čemu je tu stvar, ali ja se trudim da previše ne iz-
lazim na oči našem Kučeravi.
- A žena? - prekinuo ga je nestrpljivo Artjom.
- A žena je takođe ovde - nastavio je Vasilij Petrovič već šapatom,
zato što su se približavali Brusilovu, koji je mirno i sa bezuslovnim do-
stojanstvom slušao sagovornika, i Violaru, koji je aktivno gestikulisao;
razgovor je vođen na engleskom. - A ona je, naravno, u ženskoj baraci.
Za trenutak, dok su prolazili pored tog para, zaćutali su.
- A evo i ovoga koga tražim - obradovao se Vasilij Petrovič. -
Vladičica mi je obećao pavlačicu s crnim lukcem.
Artjom je uspeo da pomisli kako je lepa reč - ,,vladičica“, ali još jače
je delovalo spominjanje pavlake s crnim lukom, pa je za tren oka osetio

37
kako su mu usta puna pljuvačke - čak i njemu samom postade smešno,
kako to nije ljudski, kao da je on neki pas.
- Oče Jovane! - rekao je Vasilij Petrovič.
U susret im je dolazio nasmejan, onizak čovek u mantiji, široke
očešljane riđe brade, duge, blago kovrdžave i ne baš čiste kose - oči-
gledno nije mlad, ali ipalt je bio još lep: fina, malo povijena linija nosa,
male uši, pomalo upali obrazi, gotovo neprimetne obrve, dobroćudno
žmirkanje.
Vasilij Petrovič se poklonio, otac Jovan je brzim pokretom prekr-
stio njegovo teme i pružio mu mršavu pegavu ruku za celivanje.
U tom pokretu, primetio je Artjom koji u crkvu nije ulazio zbog
elementarnog neverovanja, uopšte nije bilo čak ni aluzije na ponižava-
nje ljudskog dostojanstva već je postojalo nešto sasvim suprotno, što je
uzdizalo upravo Vasilija Petroviča.
Artjom je s toplim čuđenjem uhvatio sebe na pomisli kako i sam
želi da poljubi tu ruku - čak ga nije omela gordost, već bojazan da će
to učiniti nekako nepravilno. On je ostao da stoji malo podalje, ali otac
Jovan je i njega pozdravio umiljatim klimanjem glave - ni u tom gestu
nije bilo nikakve poruke ltoja bi uvredila Artjoma; to jest, sveštenik mu
nije govorio: nije važno što nisi prišao da te blagoslovim, shvatam ja
kako ti je to teško, ali i opasno u današnje vreme, koje nije lako. Ne,
sveštenik ga je pozdravio tako, kao da se nije desilo ama baš ništa i da
mu je bezuslovno drago što vidi Artjoma, koji je verovatno dobar i do-
brodušan mladić.
- ICako ste, oče Jovane? - upitao je Vasilij Petrovič.
- Milošću Božjom zdrav sam - odgovorio je ovaj vrlo ozbiljno i
nastavio, kao da ne govori o svom telu nego o nečemu odvojenom od
njega, sa čime je on na zabavan način povezan da bi ga nadgledao. -
Svi udovi mi rade besprekorno i bez muke. Na kolenu mi je buknula
neka zaraza, ali, daće Bog, proći će sama. Inače, ponekad mi je jeza u
srcu - zimu u srcu ću da preživim lakše nego solovecku zimu. Srce, ako
traži - nalazi sebi utočište u Ijubavi raspetog za nas, a lcada su noge bo-
se i krsta ukočena - ne može se daleko otići - nasmejao se otac Jovan,
smeh je prihvatio Vasilij Petrovič, Artjom se takođe osmehnuo: ne to-
liko rečima, koliko čari koja je izbijala iz svake reči ovog vladičice.
- Ali treba imati na umu, mili - govoreći to, vladičica Jovan je hra-
muckao i pogledao u Artjoma koji mu je prilazio zdesna, pa onda za
trenutak bacio pogled u Vasilija Petroviča, s leve strane - sile pakla i so-
vjetska vlast nisu uvek - jedno isto. M i se borimo, ne protiv ljudi nego

38
protiv nematerijalnog zla i njegovih duhova. U životu pod vlašću So-
vjeta ne može biti zla - ako se ne zahteva odricanje od vere. Ti si du-
žan da braniš svetu Rusiju - zato što se Rusija nije nikuda denula: evo,
ona nam leži ispod nas i greje se našom slabom brigom. Samo da ne
zaboravimo jednu reč: Rus, a sve je drugo - zemaljska taština. V i mo-
žete da odete u kolhoz ih u komunu - šta je rđavo u tome? - najvažni-
je je da ne klevećete Hristovo ime. Postoji načelnik logora, postoji na-
čelnik države, a postoji načelnik života - i svako ima svoj posao i svoj
teški zadatak. Načelnik logora može i da ne zna za načelnika života, on
ima barem sto čekista i puk obezbeđenja za pomoćnike, na raspolaga-
nju su mu Informaciono odeljenje, glinara i Sekirka - zato načelnik ži-
vota pamti sve o svima, pa i o meni i vama. Ne gunđajte, trpite do kra-
ja - bespogovornim podnošenjem uvreda idemo u zagrljaj načelniku ži-
vota, njegova nežnost če biti neuporedivo čistija i svedija od svih ze-
maljskih blaga, tako kratkotrajnih, tako besmislenih.
Artjoma je ispunjavala svaka reč koju je otac Jovan izgovarao: smi-
rivala ga je, ne nekakva odjednom otkrivcna teška istina već sama ver-
balna ligatura - pletenije sloves.
Jedino mu je odvratio pažnju - crnac: debelih usana, izrazito crn,
visok, prolazio je pored njih i osmehnuo se Artjomu pokazujući odlič-
ne zube, među kojima nije bilo prednjih.
- Poslovi i brige nas satiru - govorio je otac Jovan, slatko žmirka-
jući, kao od sunca. - Onom zatvoreniku koji se ovde savija nad kance-
larijskim stolom, kao nad splavom na moru - lakše je. Onome koji sc
krevelji na pozorišnim binama - takođe je lakše, hrane ih za posao ko-
ji vole. A onome kome su zapali zajednički poslovi - kudikamo je teže.
Naše dugokoso pleme - tada je otac Jovan tresnuo svojom grivom koja
se malo zalepršala i tiho se nasmejao - uzimaju u upravu i u stražare,
zato što nemaju običaj da kradu. Nije se svima tako posrećilo, nema
spora! Uz to, mnogi od stradalnika koji su dospeli ovde ne čuvaju ni
svoju braću po nesreći već, naprotiv, tovare suvišna bremena na isto ta-
ko slabe i ponižene, kao što su i sami. I potuca se neutuljena iskra Hri-
stova čas u tasteru, čas u fitilju, čas u zatvorenom u ćehju. Ali, kakve
god bile naše brige, pamtite da nam je on, još pre svog rođenja, kroz
proroka Isaiju predskazao: „Koga ću pogledati? Samo krotkog i ćutlji-
vog!“ Koračajte kroz život čvrsto, ah neprestano osećajte krotkost i
strahopoštovanje prema onome ko će svoju blagodatnu pomoć neizbe-
žno dati svima koji su služili Njemu!

39
 Artjom se okrenuo na stranu dok je Vasilij Petrovič posluživao
vladičicu Jovana šumskim plodovima, a ovaj mu je, sa svoje strane, pre-
dao svoj zamotuljak.
Vračali su se gotovo pijani, vodili su posrtljiv razgovor i sami su po-
srtali, puni nasmejane, gotovo detinjaste radosti. Raspoloženje im nisu
kvarili čak ni nasrdjivi, kreštavi galebovi koji su im leteli iznad glava.
Susreli su ženu - još sasvim lepu, od četrdeset godina, zabrađenu
šalom, u iznošenim cipelama, muškim pantalonama i muškom sakou,
koji je držala preklopljen na grudima. Artjom je gledao u nju sve dok
se nisu razmimoišli.
Iznad glavne kapije pričvršćivali su ogroman plakat s natpisom:
„Novi put pokazaćemo zemlji. Vladar sveta biće rad!“
- A, pa to mu je naš razgovor sugerisao... - rekao je Vasilij Petro-
vič, imajući na umu Ejhmanisa. - O monasima koji su se spasavali ra-
dom?
- Mislite? - odgovorio je Artjom. - Teško da je...
U susret im je banuo Mojsej Solomonovič, koji je najpre hodao
ćutke, ali na nekoliko koraka do Artjoma i Vasilija Petroviča odjednom
je zapevao - bez reči, kao da se još nisu našle reči, ali muzilca je već is-
krsnula.
Oni su se međusobno nasmešili i razišli - neće valjda da mu pri-
hvate pesmu.
- Kunem vam se - prošaputao je Artjom Vasiliju Petroviču - on
oseća hranu! U prisustvu jela počinje da peva!
- Odakle vam to? - upitao je Vasilij Petrovič, ali čvršće je stegao
zavežljaj.
Stazice u manastirskoj pord bile su posute peskom, svuda su zasa-
đene leje ruža, za čije je gajenje bila određena nekolicina zatvorenika.
Artjom je, bogzna koji put, na različite načine zamišljao otprilike ova-
kav razgovor: ,,Na Soloveckom si robijao? Sta si radio? - Uzgajao sam
retke sorte ruža! - O , prokleti boljševički jaram !“
Na jednom od centralnih cvećnjaka bio je izložen slon od belih ka-
menova.
SL O N je označavao: CotiOBEUKHE fiArEPH o co B o ro HA3-
HAHEHHfl.13

13 Solovecki logori za posebnu namenu. (Prim. prev.)

40
 * * -X-

Da svojim pirovanjem ne bi uznemiravao kriminalce u četi, da ga

ne bi delio ni s kim i da ne bi povlađivao pevačkom nadahnuću Mojse-
ja Solomonoviča, Vasilij Petrovič je predložio čudesan plan večere: u
keiiji jednog svog poznanika belogardejca.
- Burcev će da nam se pridruži, oni takođe imaju posluženje za nas
- priredićemo gozbu - Vasilij Petrovič je bio uzrujan i uzbuđen, kao
pred sastanak. - Da li je danas neki praznik, Artjomer Poželjno je da
nije boljševički? - upitao je saginjući se prema Artjomu pa, pošto se od-
makao, namignuo mu je na najbajniji način.
Po Artjomovom shvatanju, Vasilij Petrovič je predstavljao gotovo
idealan tip ruskog intelektualca - za koji se još ne zna hoće li da preži-
vi u Sovjetskoj Rusiji: dobroćudan, liberalan... sa blagim humorom...
jedina pogrdna reč bila mu je nečuvena „trtvaci"... blago naivan i po-
malo sklon sentimentalnosti... ah pri tome je posedovao urođeno ose-
ćanje sopstvenog dostojanstva.
Njihovo drugarstvo, neobjašnjivo nečim posebnim, dogodilo se u
prilikama koje, eto, ne spadaju u sasvim obične.
Još dok je Artjom bio u trinaestoj četi, dobio je prvi paket od
majke.
Već je bio svedok kako kriminalci oduzimaju od zatvorenika na-
mirnice ili stvari donesene u četu i, dok je sumračno razmišljao šta će
biti sa njim, na putu u četu odgrizao je i gutao ogromne komade do-
bijene konjske kobasice.
Tada je prvi put pred Artjoma iskrsnuo Vasilij Petrovič: dvanaesta
i trinaesta četa su bile susedne, smeštene u različitim prostorijama istog
hrama.
- Vidim vaše sumnje, mladiću - rekao je pošto se predstavio, zbu-
njen svojom ulogom ili glumeći m zbunjenost. - Pa vi ste iz karantin-
sker D eo vaše etape lopovi su svukli još na putu, u potpalubljima paro-
broda „Gleb Boki“. Ostale svlače i oduzimaju im hranu već u četi. I ja
sam svojevremeno prošao lcroz sve to. Imam za vas prost predlog. Teš-
ko mi je, u stvari, nemogućno da dokažem časnost svojih namera - ce-
livanje krsta u današnje vreme nije najubedljiviji postupak, a časnu bolj-
ševičku ne mogu vam dati jer nisam boljševik. Ah znam kako da vam
sačuvam taj paket. Saslušaćete me?

41
 Artjom je razmislio pa klimnuo glavom, malo čvršće stiskajući ke-
su u kojoj su bile sabijene majčine đakonije.
- Ako pošiljku predate u moje ruke, ja ću, sa svoje strane, da je sa-
krijem kod svog dobrog poznanika - vladike Petra, upravnika magaci-
na Prvog odeljenja. A on će da sačuva vaše namirnice u celini. Kada se
obratite meni, možete odade da uzimate ono što vam je potrebno, sva-
ko veče, posle večere - i pre večernje prozivke.
Artjom je neko vreme posmatrao svog novog poznanika i neoče-
kivano rešio da mu poveruje.
- Sta vam dugujem za tor - samo je upitao Artjom.
- Nekako ćemo se već obračunati - odgovorio je Vasilij Petrovič
mirno.
Artjom nije odugovlačio, sutradan posle večere je našao Vasilija
Petroviča. Ovaj nije tražio nadoknadu, ali Artjom ga je, naravno, poča-
stio voblom14. Pogotovu što, izgleda, niko nije zavirivao u paket: kad
je Artjom prvog dana potamanio kobasicu, prebrojao je suvu voblu, a
vrećice sa šećerom i suvim voćem vezao svojim čvorom i tačno bi pri-
metio da su sad drugačije vezane.
Ovoga puta su se raspričali detaljno.
Artjom je, naravno, mogao pretpostaviti da Vasilij Petrovič održa-
va vezu sa njim u očekivanju sledeće pošiljke - ali ljudski osećaj ga je
uporno ubeđivao da stvari stoje drugačije: ovde, mislio je on, postoji
obična ljudska blagonaklonost - pa zašto se ne bi dobro odnosio pre-
ma Artjomu, nije se loše odnosio ni prema samom sebi.
„Tim pre što ovde svi treba da žive“ - završio je Artjom refleksije
povodom toga. - „Zar je intelektualac - taj koji mora prvi da crkne?“
Zatim su Artjoma preveli iz karantinske u dvanaesm četa, istog
dana, zbog prevremenog oslobađanja je otišao običnjak koji je spavao
na prični iznad Vasilija Petroviča, pa je Artjom zauzeo prazno mesto.
Sledeći paket je ponovo skrivao preko Vasilija Petroviča, a i ovo-
ga puta ga je podelio sa njim.
Kada su tražili šumske plodove, u trenutku predaha, Vasilij Petro-
vič je ukratko ispričao Artjomu priču o tome kako je dospeo na Solovke.
Godine 1924. Vasilij Petrovič je, preko već davnašnjih poznansta-
va, nekoliko puta dospevao na večernje žurke u francuskoj ambasadi:
nedavna polugladna prošlost ratnog komunizma je svima stvorila navi-
ku da jedu za rezervu, a Francuzi su nas hranili.

14 Vobla - riba koja živi u Kaspijskom jezeru, vrsta šarana. (Prim. prev.)

42
 „Serviraju lepo, ali nema šta da se pojede“ - žalio se, ipak, Vasilij
Petrovič.
Otižao je jednom, dvaput, treći put su ga u povratku zamolili da
sedne u auto i odvezli ga u O G P U .15 Okarakterisali su ga kao francu-
skog špijuna, mada je istraga bila glupa i nije mogla da dokaže apsolut-
no ništa.
- Sramota! - ljutio se Vasilij Petrovič, međutim, rezultat je bio te-
žak: član 58, stav 6 - špijunaža.
- A šta je kod vas? - upitao ga je tada Vasilij Petrovič trljajući ru-
ke kao da Artjom namerava da ga počasti, na primer, kuvanim krom-
pirom.
- Kod tuđe žene sam popio kiselo mleko - zaradio sam korbač i
Sibir - otarasio ga se Artjom.
- Artjome, meni je svejedno, ali vi morate znati da ovde nije takav
običaj - rekao je Vasilij Petrovič praveći se pomalo strog, u maniru do-
brog nastavnika. - Alco vas, na primer, kriminalci upitaju zbog čega ste
dospeli na Solovke - moraćete da im odgovorite. Zatim, zar o svom
članu niste pričali na istrazi, kada ste robijali u ćeliji? U ćeliji je teško
oćutati - mogu pomisliti da ste im podmetnuti.
- Glupost - rekao je Artjom. - Upravo podmetnuti je naučen da
lepo laže.
- Da niste običnjak? - navaljivao je još Vasilij Petrovič. - Ali izgle-
date kao pravi pravcati kaer! Ne verujem da ste vi u stanju da ukradete!
Artjom se smeškao i klimao glavom, ali nije mu odgovorio. Išao
sam bezobzirno, živeo bezobzirno, prgav, vetropirast. Sudbina mi je
zabiberila - sada živim u nemilosti. Meni je najvažnije - da se nikad ne
setim oca, inače će da me pojede stid i prepukne mi srce.
- ...Pa i komunicirate većinom s kaerima - nastavio je Vasilij Pe-
trovič, pogledajući u Artjoma.
- Komuniciram s normalnim ljudima - odgovorio je zato što se
od njega očekivao ma kakav odgovor.
- I kao normalan čovek odnosite se prema boljševicima? - posta-
vio je neočekivano pitanje Vasilij Petrovič.
- Imam mlađeg brata - pionir je i veoma čuva svoju crvenu mara-
mu. Ali ja nemam nikakve veze s boljševicima. Dogodili su se i šta sad.

15 O G P U (06teflMHeHHoe rocyflapoBeHHoe no/iHTMHecKoe) - Objedinjena državna

politička uprava u SN K SSSR (1923-1934). (Prim. prev.)

43
Neka ih - odgovorio je Artjom, smišljeno izgovarajući reč po reč, to
jest, u maniru lcoji mu nije svojstven.

* * *

D ok je Vasilij Petrovič seckao crni lukac, Artjom je razgledao ke-

liju.
Bio je iskreno začuđen.
Visoka izbeljena tavanica. Daščani pod, ne tako davno ofarban u
braon boju. Oprani prozor je gotovo veličine čoveka. Svega dva ležaja.
Jedan nije namešten - na njemu su daske. Zato je na drugom - ćebe sa
tigrom, vidi se snežnobela posteljina, jastuk je protresen i, izgleda, mi-
risan. Iznad kreveta - polica s knjigama: nekoliko engleskih romana,
Rasin, neki Leonov, delo Lopov je s pantljikom postavljenom nedaleko
od početka, Dostojevski, Mereškovski, Blok - kojeg je Artjom brzo
zgrabio i otvorio s osećajem kao da je to bilo pismo za njega lično.
Pročitao je nekoliko stihova - zatvorio je oči, proveravao pamti li
kako je tamo dalje - pamtio je; marljivo je vratio tom na svoje mesto.
Sto je bio pokriven stolnjakom, na stolu - električna lampica s aba-
žurom oslikanim akvarelom, u uglu ikonica s kandilom, o ekserčiću
srebrni krst - Artjom ga je dotakao i maio zaljuljao.
U prozorskoj niši bili su smešteni fotografija žene i porculansko
psetance - belo sa crnim tufnama, zadignutog repića, okrnjenog na sa-
mom kraju.
,,A i u logoru se može tako živeti...“ - pomislio je Artjom. - ,,Po-
sle ćeš još i da se sećaš toga...“
- Da, Artjome, da, tako se može živeti čak i u logoru - potvrdio
je Vasilij Petrovič.
Artjom nikada ne bi poverovao da je tu misao mogao izgovoriti
naglas - mlad je čovek, nije nimalo sklon sklerozi - međutim, za trenu-
tak se ipak dvoumio.
- Pa, da - rekao je čim se pribrao. - N ije teško pogoditi. A šta je
sa Burcevom? Gde je on?
Vasilij Petrovič mu nije odgovorio, na domaćinski način je izvadio
činiju iz ručno rađenog kredenca i u nju izručio pavlačicu.
Pošto je Artjom proučio nameštaj, seo je na jaku hoklicu između
stola i prozora, nastojeći da ne gleda kako Vasilij Petrovič nožem sipa

44
crni lukac u činiju pa velikom kašikom počinje sve to da meša i poma-
lo posipa solju - o, kako je poželeo da oliže tu kašiku!
Artjom je uzeo porculansko psetance, malo ga vrteo u rukama pa
pažljivo prešao prstom po liniji krnjatka na repiću, neprestano gutaju-
ći pljuvačku.
- Ah, Artjome, kako sam ja voleo da hranim svog psa - uspravio
se Vasilij Petrovič i, pošto je lirski šmrcnuo nosom, pesnicom je obri-
sao oko. - Pa ja nisam pravi lovac, ja više... radi izgleda. Puščicu na ra-
me, pa u šumicu. Ugledam neku pticu, dignem cev - ona se uplaši, uz-
leti, a ja psujem: jrAh, đavole! Neka je đavo nosi, Fete“ - psa sam zvao
Fet, radi šale ili iz ljubavi prema Fetu, ne znam čega je tu bilo više...
Mezernicki je valjda imao Feta? - Vasilij Petrovič je brzo bacio pogled
u policu sa knjigama i odmah zaboravio zašto je tamo gledao.
Govorio je, kao i obično, skačući sa petog na deseto, ali Artjom je
sve razumevao - šta je tu nerazumljivo.
- Psujem ja psa - pričao je Vasilij Petrovič - kao da sam se ozbilj-
no spremao da opalim. A moj Fet, po njušci mu se vidi, talcođe je valj-
da kao ljut, saoseća sa mnom. Drugi put ja, naučnik, već laga-a-ano po-
dižem cev, Fet se takođe pritaji i - sav je u iščekivanju! A ja gledam u
tu pticu - i, znate, nemam nimalo snage da povučem oroz. Pošteno re-
čeno, tu pušlcu, kao po pravilu, nisam ni punio. Ali kad cev dižeš uvis
i nišaniš - ipak ti se čini da je napunjena. I u duši je tako jezivo, takav
trepet.
Artjom je postavio psetance na svoje mesto i uzeo ženski portret,
ne toliko da bi gledao u njenu sumnjivu divotu - „majka, valjda?“ - ko-
liko radi pokušaja da staklom uhvati poslednje sunčeve zrake i baci
ždraku po zidu.
- 1 traje to, možda, minut, ali, pre će biti, manje - zato što je teš-
ko držati minut pušku u tom položaju. A Fet, naravno, neće da izdrži
i zalajaće. Ili na mene, ili na pticu - više ne znam na koga. Ptica mi opet
uzleće... A ja se smejem, i tako mi je lepo u duši. Kao da sam ja tu pti-
cu pustio na slobodu.
„Otrcanost jedna...“ - pomislio je bez ljutnje Artjom, s vremena
na vreme dižući oči i s osmehom klimajući glavom Vasiliju Petroviču.
- I eto, vraćamo se mi kući - priča ovaj - gladni, svojim putelj-
kom, da seljaci ne bi videli kako sam opet bez ulova, mada su oni iona-
ko uvek znali... A Nađa nam je već pripremila večeru - meni je nešto
skuvala, a Fetu od jučerašnjih ostataka... - zapeo je tu najednom Vasilij
Petrovič i ćutao nekoliko sekundi. - Ali i ja odlijem jučerašnjeg ščija u

45
njegovu činiju, udrobim hlepca, ne žalim čak, na primer, ni prženu dži-
gericu, nego povrh toga razbijem još i jaje - on je, znate, zbog nečeg
voleo presna jaja... I eto, iznesem mu ja tu činiju, on sedi, čeka... Po-
stavim je ispred njega - sedi, gleda... Kao da se ustručavao da jede pre-
da mnom. Ui je to možda neko drugo osečanje. Ja odem podalje, ka-
žem: „Jedi, mili, jedi!“ A on, kao nerado, kao da mu je prvi put, poč-
ne da obilazi tu činiju sa različitih strana i da je njuška.
Artjom je ponovo progutao pljuvačku: kada bi se usudio da otvo-
ri usta - pljusnula bi na stolnjak.
„Cudno je što mi to nilcad nije padalo na pamet“ - Artjom je br-
zo, ne pomislio nego čak munjevito zamislio. - ,,Po svoj prilici, to je
vrlo ukusno: boršč, odozgo naslažem prženu džigericu, nalomim hle-
ba pa ga utapkam kašikom tako da hleb upije taj boršč... I povrh toga
razbijem dva ili najbolje tri kokošja jajeta, da se nezgrapno razliju po
hlebu i ponegde pomešaju sa borščom, a samo žumance če ipak da
ostane na vrhu... I trenutak ću to da mirišem, pa posle odjednom na-
valim na jelo, da gutam zalogaje te džigerice s kupusom, hleba sa jaje-
tom ...“
- Artjome, čujete li me? - pozvao ga je Vasilij Petrovič.
- Idite dođavola - odgovorio mu je s mukorn Artjom. - Hajde da
jedemo što pre. Gde su naši domaćini? Kako ste rekli - Mezernicki?

* * *

Prvi je stigao Burcev - klimnuo je glavom Artjomu kao dobrom

poznaniku, mada oni, čudna stvar, za mesec i po dana nisu razmenili ni
nekoliko reči - sve nekako nisu imali prilike.
Ali ta uređena kelija je odjednom zbližavala one koji su dospeli
ovamo: osećali su se kao izabrani i pridruženi - čistoj hrani, počišće-
nom i sveže opranom podu, blistavom jastuku, čistom stolnjaku i por-
culanskom psetancetu.
Burcev, znao je Artjom iz kazivanja Vasilija Petroviča, posle Gra-
đanskog rata je radio u varijeteu, zatim negde na administrativnoj du-
žnosti. Okolnosti svog hapšenja nije naročito otkrivao.
O n je većinom ćutao; kad ima vremena - čituckao je nešto jedno-
stavno iz manastirske biblioteke, ali Artjom je uspeo da zapazi i začudi se
što, kad god se u prisustvu Burceva povede razgovor o nečem zanimlji-
vom ili ako se neko usudi da mu se neposredno obrati, on je nekoliko

46
puta podržavao razgovore na najrazličitije teme: od koreografske
umetnosti Isidore Dunkan, preko razlika između Arkdka i Antarktika
do pisama Konstantina Leontjeva Solovjovu i očigiednih prednosti Br-
jusova nad Baljmontom - tu temu je, naravno, zapodenuo Afanasjev.
Poslednji put Burcev je zadivio Vasilija Petroviča neočeldvanim pozna-
vanjem šumskih plodova i lova, kada je rekao da tamo gde raste patu-
ljasta kupina valja loviti belu jarebicu, a gde je brusnica - tražiti tetre-
ba; mada nedaleko od brusnice može da se vidi i medved. Vasilij Pe-
trovič se iskreno smejao sasvim ozbiljnoj napomeni o medvedu da je
Burcev imao sve šanse da dospe u brigadu bobičara - ali on lično nije
želeo.
U blizini se nalazio Sivcov i, čim je čuo razgovor, odjednom se se-
tio kalco je na frontu video medveda koga je artiljerijska četa naučila da
dodaje granate, ali Vasilij Petrovič ga nije uzeo za branje šumskih plo-
dova; a i Burcev nije nastavljao temu o medvedu.
Potajno prisluškujući Burcevljov lagani govor, Artjom je za scbe
uviđao da patuljasta kupina sazreva naopako: od crvene u ćilibarski žu-
tu boju, i da njeni muški cvetovi daju više plodova od ženskih, a bru-
snica može da nadživi svaki hrast - zato što živi po trista godina.
O Brjusovu i Baljmontu bi Artjomu bilo još zanimljivije nego o
bobičastim plodovima: Baljm ont je bio jedini pesnik koji je prijao nje-
govoj majci; međutim, Artjom se još nije usuđivao da priđe Burcevu.
Sve mu je izgledalo besmisleno - jedeš bakalar pa posle, šetkajući duž
prični, odjednom se zainteresuješ: a vi ste ovde sinoć govorili o simbo-
listima...
Pri tome izgleda da Burcev, u suštini, nije loš čovek; i pored neke
svoje spoljašnje otuđenosti i namrgođenosti, ovih dana je prihvatio čak
i jevrejsku pesmu Mojseja Solomonoviča - tako da je i sam Mojsej So-
lomonovič zaćutao od čuđenja.
- Mezernicki već dolazi, naredio je da postavljamo sto - relcao je
Burcev. - Ovde negde mu je...
Burcev je otvorio drveni ofarbani sanduk ispod prozora - Artjom
je odmah osetio miris hrane.
- Danas imamo slaninu s belim hlebom - kazao je Burcev prosto.
- Pa, vi se dobro poznajete? - upitao je u tom trenutku Vasilij Pe-
trovič, iii Burceva imajući na umu Artjoma, ili obratno: rezultat je da su
se njih dvojica još jednom mirno, sa simpatijom, susreli očima - a u tom
kratkom pogledu bila je sadržana i mladalačka topla ironija prema užur-
banom starijem drugu, i sporazum, koji se sam po sebi podrazumevao,

47
o tome kako nemaju potrebe da objašnjavaju Vasiliju Petroviču razlo-
ge njihovog ne naročito bliskog poznanstva, pogotovu što nisu nikom
poznati - tako se desilo.
- Ovo je Artjom - nastavio je Vasilij Petrovič, ltoji nije ulovio nji-
hovo zgledanje. - Dobar, darežljiv i jak mladić, pored svega ostalog,
odličan fizikalac, potajni ljubitelj poezije i prosto jedna pametnica; vi
ćete se slagati!
Artjom, koji je sve vreme predstavljanja zurio u sto, skeptički je
žvakao praznim ustima, ali to nije delovalo na Vasilija Petroviča.
- Naše Solovke su čudno mesto! - govorio je on. - Ovo je najčud-
niji zatvor na svetu! Staviše: eto, mi mislimo da je svet ogroman i čud-
novat, pun tajni i čari, užasa i divote, ali imamo neke argumente za
pretpostavku da danas, evo, ovih dana, Solovke jesu najneobičnije me-
sto koje čovečanstvo poznaje. Ništa ne podleže objašnjenju! Artjome,
znate li vi da su ovde jednom, zimi, na goroseči, zbog neizvršavanja za-
datka ostavili u šumi trideset ljudi - i svi su se smrzli? Da su trojicu bes-
prizornika, koji su ubili i pojeli jednog ovdašnjeg galeba, uz saglasnost
Ejhmanisa, postavili ,,za komarca“ tako što su ih gole vezali za drveće?
Besprizornike su, naravno, ubrzo odvezali, ostali su živi - ali čitavog ži-
vota će da nose crne fleke od ujeda. O, naš načelnik logora veoma vo-
li floru i faunu. Znate li da je ovde organizovana biološka stanica koja
proučava dubine Belog mora? Da, po Ejhmanisovoj odluci, logoraši
uspešno uzgajaju njufaundlendskog vizona, polarne lisice, činčile, crno-
smeđe lisice, crvene lisice i srebrne, kanadske lisice? Da ovde postoji
sopstvena meteorološka stanica? U logoru, Artjome! U kojoj takođe
rade zatvorenici!
Artjom je slegnuo ramenima, nije bio naročito začuđen - bilo mu
je gotovo svejedno: komarci, lisice, meteorološka stanica... Evo pavla-
čice s crnim lukcem!
- Dobro, a znate li vi - rekao je Vasilij Petrovič - da u bivšem
Petrogradskom hotelu, koji je tu iza Uprave, na prvom spratu bo-
rave solovecki monasi koji spadaju u slobodne najamnike, a na drugom
- čekisti. I - druže se! Jedni drugima idu u goste!
- Tako su belci doplovljavali u novu zemlju i u početku odlazili u
goste kod domorodaca, pa posle, kada ovi nisu pokazivali želju da se
pokrste i podele zlato, spaljivali su im naseobine a na njih napujdavali
pse... koje, treba reći, Indijanci nikad nisu videli - zamislite užas tih di-
vljaka! - rekao je Burcev, bez ikakve zlobe, dok je s očiglednim zado-
voljstvom seckao slaninu na najfmije latice; na poslednjim rečima je

48
podigao glavu i osmehnuo se nekom ko je tiho ušao u keliju i stao iza
Artjomovih leđa.
T o je bio Mezernicki - Artjomu je brzo klimnuo glavom u smislu:
sedite, sedite - i odmah se, nasmejan, uključio u razgovor:
- Razhka je jedino u tome što oni nisu hteli da otpočnu pokršta-
vanje, a naši monasi - neče da prestanu.
- Gospodine Mezernicki, zar je to povod za šale?! - pljesnuo je ru-
kama Vasilij Petrovič.
- Druže Mezernicki - ispravio ga je ovaj. - Muzičar duvačkog or-
kestra Mezernicki, čast mi je! - i, bez pauze, nastavio je započeti govor:
- Dobro, evo vam drugi primer: Vasilij Petrovič je, po svoj prilici, za-
podenuo temu o paradoksima Solovki - ne izgleda li vam zabavno što
u zemlji u kojoj je pobedio boljševizam, u prvom koncentracionom lo-
goru koji je organizovala država, polovinu administrativnih dužnosti
obavljaju glavni neprijatelji komunista - belogardejski oticinr A episko-
pi i arhiepiskopi, osumnjičeni vrlo često za antisovjetsku delamost, ču-
vaju boljševičku i logorsku imovinu! Cak i ja, poručik Mezernicki, za
njih sviram na trubi - iz tog istog razloga što sami nisu obučeni za to,
ali spremni su da mene, isldjučivo zbog tog umcća, oslobode zajednič-
kih radova. Znate šta ću vam ja reći? Reći ću vam da jc borba protiv
sovjetske vlasti besmislena. Sami ne mogu ništa! Postcpeno, lcorak po
korak, mi ćemo ih zameniti svuda i na svakom mestu - od pozorišnih
podijuma do Kremlja.
Burcev je značajno pogledao u vrata, ali Mezernicki je samo od-
mahnuo rukom:
- Koješta! Koliko juče, to sam govorio lično Ejhmanisu.
- Govorio ili ne govorio - tvoja je stvar, suština jeste u tome što
je sve to lakomisleno - odgovorio je Burcev bez ljutnje i čak s osrne-
hom. - T i si ovde već tri godine, prijatelju m oj, i otrgao si se od real-
nosti. T i bolje vidiš šta je tamo sa duvačima, ali ovi pomalo uče da iz-
laze na kraj sa privredom...
- N e znam, ne znam - prekinuo ga je Mezernicki, kojem se kudi-
kamo više sviđalo da govori sam. - Dragi gosti, obratite pažnju: na za-
jedničkim poslovima od oficira radi jedino Burcev, i to zbog njegove,
izvinite, mon šer, besmislene tvrdoglavosti, a ostali... - počeo je tu da
savija prste Mezernicki sećajući se - inspektor odeljenja za snabdevanje,
starešina logora, inženjer-telefonist, agronom, dva šefa proizvodnje i
dva šefa radionica!... Nisu svi, nisu svi!.. N a železničkoj pruzi su naši!

49
N a elektrani - naši! U štampariji - naši! U radio-centru - naši! Topo-
grafijom se bave naši! Pa čak su i u fabrici oružja - naši!
- I neshvatljivo je kako smo mi, s takvim talentima, izgubili u ra-
tu protiv boljševika - primetio je tiho Burcev, ne obraćajući se nikom.
- Pored toga - govorio je Mezernicki, opet ne obraćajući pažnju
ni na koga - uzmite u obzir da sam ja od 1920. godine apsolutno apo-
litičan. Komandovanje Belom armijom mene je, svojom glupošću i
podlošću, jednom i zauvek pomirilo sa boljševicima. AJi zašto da negi-
ramo realnost. Solovke su odraz Rusije, gde je sve kao u uveličavaju-
ćem staldu - prirodno, neprijatno, očigledno!
Burcev je, umesto odgovora, grizao usne, kao u nedoumici - za-
vršio je sečenje hleba i posmatrao sto kao da je to bila mapa uspešno
započetih borbenih dejstava.
Artjom ih je proučavao pogledom, studiozno i brzo - Burceva i
Mezernickog.
Burcev je bio onizak, krivonog, pomalo talasaste tamnosmeđe ko-
se, crnook, tankih usana... prsti su mu bili tanki, kao i ručni zglobovi,
što je izgledalo čudno za čoveka angažovanog na zajedničkim poslovi-
ma, mada ne naročito dugo: koliko se sećao Artjom, Burcev se pojavio
na Solovkama mesec dana pre njega, u prvoj prolećnoj etapi.
Mezernicki je bio visok, povijen, prave i pomalo masne lcose, če-
sto je šmrckao nosom, kao čovek zavisan od kokaina - za šta ga nije bi-
lo mogućno osumnjičiti na Solovkama. O n je raznovrsno gestikulisao;
Artjom mu je uočio odavno nepodsečene nokte.
T o se naročito videlo kada je Mezernicki crno oivičenim noktom
pridržavao belu laticu slanine, lcoja se raznežila u toplini.

* * *-

Spor se brzo završio: pavlaka s crnim lukom, beli hleb i slanina su

pomirili sve.
Najteže je bilo jesti sporo, Artjom je obratio pažnju - nije samo
njemu.
Zatim su Vasilij Petrovič i Burcev počeli da igraju dame: Vasilij
Petrovič - primetno uzbuđen partijom, Burcev - gotovo ravnodušan
prema rasporedu snaga na kvadratićima, Mezernicki nije loše svirao na
mandohni, Artjom je tiho gustirao poluležeći na golom krevetu, i po-
nekad mu je padalo na pamet: „...Kako su ovo dobri ljudi, kako želim

50
da im budem od koristi...“, ponekad kao da bi zadremao, ali budio se
zbog toga što mu je jedna ista nasrdjiva muva sletala na lice.
Sa sakoa je na dasku pala stenica: Artjom je požurio da je ubije.
...Pošto su se oprostili sa Mezernickim, u porti su naišli na uzbu-
đeni i pocrveneli narod koji je išao iz pozorišta. Neko, kao što je to red,
još je komentarisao predstavu, neko je već mislio o sutrašnjem poslu i
žurio da se naspava - ali opšti osećaj, kao i uvek, bio je divljački: zatvo-
renici idu naizmenično s upravom logora i slobodnim najamnicima, že-
ne su našminkane, neke su odevene sasvim po modi, i neld od muška-
raca nisu u prnjama.
Cim je ugledao pozorišnu publiku, Vasilij Petrovič je odmah, je-
dva da se i oprostio, otišao u čem, Burcev je brzo ispušio cigaretu i
klimnuo glavom Artjomu - kao da i nije bilo njihovog prećutnog uza-
jamnog razumevanja u keliji.
Zato se pojavio Afanasjev, naspavan posle svog dežurstva i, sude-
ći po izgledu, vrlo zadovoljan.
On je bio riđ, razbarušen, povećih usana - zaista mu je priličilo
dobro raspoloženje.
- Iz pozorišta? - upitao ga je zainteresovano Artjom; ipak je uz
mandolinu uspeo, izglcda, da odspava petnaestak minuta - ponovo je
osećao, naravno, ne bodrost već jednu oživljenost.
Afanasjev je klimnuo glavom.
- Sta su davali? - upitao je Artjom.
- Pa - odmahnuo je veselo Afanasjev - Lunačarskog. Mada svc to,
Artjome, impresionira, čak i sa Lunačarskim. Kakva tamo kaerčica igra,
a? Došlo mi je da zaplačem.
Afanasjev mu je govorio još nešto o predstavi, zbrkano - kao da je
želeo da mu objasni rediteljevu zamisao, ali u glavi je ipalc imao isklju-
čivo kaerčicu.
Setali su napred-nazad portom, lcoja uveče brzo opusti, Artjom je
klimao, klimao, klimao glavom i nije čak ni primetio kako je Afanasjev
prešao na drugu temu, najvažniju za njega.
- Tjom o, zamisli samo kakve ću pesme da napišem kad se vratim!
U pesme ću da ufuram reči kakvih tamo nije bilo nikad! Fitilj! Pelen-
giri! Droce! Poema ,,Zez“, zamisli? Pa kod nas zaista nije robijao nije-
dan pesnik!
- Dekabristi su robijah - setio se Artjom.
- Ma kakvi su ti tamo pesnici! - poricao je ponovo Afanasjev.
- Majakovski je valjda robijao - setio se još Artjom.

51
 - Ma kakav ti je tamo on - nije se opet saglasio Afanasjev. - Nije
sve isto, nije ovo! Solovke su, Tjom o - poseban slučaj! Ovo nam je neš-
to kao odiseja - kada je on u gostima kod Polifema...
- Pa da, Polifem, pelengiri, droce - biće to... papazjanija! - pod-
smehnuo se Artjom, čim se setio pavlake s crnim lukcem.
- Ma, šta ti razumeš! - naljutio se čak malo Afanasjev. - Buduć-
nost poezije je u kvrgavim, slučajnim rečima. Lom onosov je pisao o tri
stila - uzvišeni, srednji, niski - treba zahvatiti još niže, iz balege, iz sep-
tičke jame, i pomešati s uzvišenim stilom - imaće smisao, veruj mi!
- Po meni, na taj način možeš da sačiniš jedino basnu: „Polifem i
fitilj“ - podbadao je Artjom namerno Afanasjeva.
- Kako vam je zanimljiv razgovor, o mitologiji - rekao je neko tiho.
Obojica su se odjednom osvrnula i ugledala Ejhmanisa. Ukočili su
se, kao da su ih skroz probola dva eksera.
- Dobro veče! - rekao je mirno Ejhmanis.
- Zdravo! - uzviknuo je Afanasjev, kao što su uvek vikali na pro-
zivci; što se tiče Artjoma, zapedjan u misli kao u zapaljenu odeću, gro-
zničavo je pokušavao da se seti: jesu li u poslednjem minutu stigli da
izgovore neku kontrarevolucionarnu glupost ili ne.
- Zdravo, građanine načelniče! - uzviknuo je i Artjom. Tako je
trebalo da se odgovara na pozdrav načelnika logora.
Na Ejhmanisovu primedbu povodom mitologije niko nije riziko-
vao da mu odgovori.
Ejhmanis je klimnuo glavom u smislu - voljno. Po svoj prilici, on
se uputio prema kapiji - kao i uvek, bez obezbeđenja, samo sa svojom,
onom istom saputnicom koja je i sada, kao i prilikom prošlog susreta,
u šumi, gledala u stranu.
Izbliza se ispostavilo da je Ejhmanis viši od srednjeg rasta - viši od
Artjoma i Afanasjeva - da je stasit, suvonjav i namirisan kolonjskom
vodom. Bio je u dobrom civilnom odelu: braon sako, pantalone, du-
boke šimi cipele.
Pred kapijom, primetio je Artjom, čekao ga je crvenoarmejac dr-
žeći dva konja za uzde.
Ejhmanis je živeo na četiri vrste16 od manastira, nedaleko od Sava-
tijevog skita, u Makarijevoj pustinji. Pričalo se da je tamo sagradio sebi
ogromnu arktičku kuću, što je karakteristično - namerno daleko od svo-
jih potčinjenih čekista. Ejhmanis se retko pojavljivao na prozivkama,

16 Vrsta - mera za dužinu (1, 06 km). (Prim. prev.)

52
kudikamo češće, kažu, bavio se lovom, biobaštom, rasadnikom ariša i
četinara koje su te godine počeli da sade po čitavom ostrvu...
Artjom je oprezno, ispod oka posmatrao njegovo lice. Pravilne, iz-
razite crte lica, ali su po nečemu - retkog tipa i čak prefinjene, kosa za-
češljana unazad, beli, prilično krupni zubi, oči nasmejane a istovreme-
no kao da su nepokretne - bio je lep, ličio je na jednog čuvenog pesni-
ka iz prve decenije velca i mogao je da pobudi simpatije. Jedino u lini-
ji jagodica - suviše ljigavoj, od koje je lice izgledalo mršavije nego što
jeste - bilo je nešto neprijatno i bolesno.
Artjom se nije usudio ali je želeo da baci pogled u Ejhmanisovu
saputnicu.
- V i radite u dvanaestoj četi, Afanasjeve? - upitao je Ejhmanis s
osmehom.
- Da! - klimnuo je riđom glavom Afanasjev i, radi tačnosti, do-
dao: - Upravo!
Ejhmanis im je ponovo klimnuo glavorn, sada već opraštajući se, i
par se uputio prema kapiji.
- Dođavola! - nasmejao se tiho Afanasjev kada su začuli zveckanje
kopita. - A ja vrteo: Polifem, Polifem... Nismo stigli da kažemo ništa?
Valjda nisrno?
Artjom se takođe osmehivao, sa nejasnim osećanjem.
Pošto nije dočekao odgovor, Afanasjev je rekao:
- Kažu, on sve zatvorenike zna po imenu!
- Ma nemoj - odgovorio je Artjom, pošto je porazmislio. - Koli-
ko hiljada ih je ovde? Petnaest četa!... Ne, nije mogućno.
- Pa, dobro, dobro - saglasio se brzo Afanasjev, ali odmah se do-
nekle predomislio: - Polovinu - sigurno! Zna šefove proizvodnji, ko-
mandire četa, vodnike, desetare, glumce, muzičare, sveštenike... To svi
kažu! I mene, eto, odnekud pamti.
- Da rezimiramo: on zna narod koji mu je potreban - pretposta-
vio je Artjom s donekle izveštačenom ozbiljnošću.
- Misliš? - obradovao se Afanasjev, koji nije začuo ironiju, mada je
do tog trenutka razlikovao sve intonacije. - Možda će najzad da me iz-
vuku iz dvanaeste čete. Bilo kuda! Samo mi je žao što ne umem ništa da
radim rukama. Sta ću, đavo me odneo, pisao sam pesme! Da nisam, bio
bih topograf. Ili stolar. Ili bih umeo da udaram u doboš. Ili, na kraju
krajeva, da spremam nešto ukusno. Znaš li da ovde, u lazaretu, radi biv-
ši kuvar Lava Trockog? D a ovde imaju svog dvorskog slikara - preziva
se Braz? O n je bivši profesor Carske akademije za slikarstvo!

53
 - Onda zamoli da budeš dvorski pesnik Ejhmanisu - predložio je
Artjom. - Pisaćeš mu ode za svako jutro. „Oda za Ejhmanisovu pose-
tu uzgajalištu činčila!“
- Samo se ti rugaj - odmahnuo je Afanasjev.
- Zašto te je onda pitao u kojoj si ćetir Tu su mogućna dva objaš-
njenja: ili te zove u dvorske pesnike, ili će da te prevede na Sekirku. Sta
ti se više sviđa?
Sekirkom su nazivali kaznenu izolaciju na Sekirovoj gori, koja se
nalazila kod bivše crkve, na osam vrsta od tvrđave. O toj izolaciji su pri-
čali neveselo: tamo su ubijali ljude.
Afanasjev je izgledao ispunjen nadom i čutao, verovatno samo za-
to što se plašio da ćc oterati sreću, za sada neznano kakvu.
- A ko je to bio sa njimr - upitao je tiho Artjom, ne objašnjavaju-
ći mu i ne pokazujući glavom stranu na koju su oni odjahali; ionako je
sve bilo jasno.
- T o jc Galja, Ejhmanisova kurva, slobodna najamnica, radi u ISO
- Informaciono-isledničkom odeljenju - odgovorio je Afanasjev tihom
brzalicom bez ikakvih emocija. - Tebe još nije pozivala?
Od reči koju je Afanasjev izgovorio Artjom je ustreptao i srce mu
sc steglo: zamalo čak da izgubi dah. Zenu nije imao već četiri meseca.

* * *

Da ih nisu dizali u pet nego makar u šest - život bi im bio kudi-

kamo lakši. Ali prozivke su stalno bile dugotrajne, dešavala se zbrka i
sa radnim naredbama, zbog toga su ipak kasno dospevali na posao, po-
nckad oko devet; a kada je trebalo da se ide daleko, po nekoliko vrsta,
onda i još kasnije.
Prvo, Artjom se setio kako ga je sinoć hvalio Vasilij Petrovič; pa
dabome, robijaški život mu je krenuo uobičajenim tokom: najvažnije je
da se ne broje dani, ali on je prestao da ih broji posle tri dana, čim je
prihvatio sve onakvo kakvo jeste. Ostajalo mu je malo - da istrpi, da
preživi; uostalom, za sada nije video nikakve razloge za umiranje - i ov-
de se živelo. Ziveli su slabi, zaguljeni, glupi, potpuno nesposobni za ži-
vot - čak i oni.
Zatim se Artjom setio Krapina, i pomalo mu se uzdrmala jaka gra-
đevina.
Citavog jutra se trudio da mu ne izlazi pred oči - uspeo je.

54
 Vasilij Petrovič je kupio kašiku: odmah se pohvalio.
Afanasjev je hodao zamišljen: skinuli su ga sa dužnosti dežurnog,
iako su ga kao tek postavili. T o je bila dobra dužnost, topla, pogotovu
zimi. Za mesto dežurnog su se grabili i držali se svim kandžama.
Umesto Afanasjeva počeo je da dežura Cečen - Hasajev; njihov
treči sunarodnik, najmlađi, takođe se stalno vrteo u četi. Kozak Lažeč-
nikov se sada trudio da što brže prolazi pored dežurnih, i to gledajući
u pod, a potpuno je prestao da pije vodu iz bureta pored stražarskog
mesta.
Na prozivci je komandir čete Kučerava psovao tako besmisleno,
nepodnošljivo i gadno da je Artjom osetio laku mučninu.
Zapala mu je naredba na balvane; Artjom se nije začudio - sve je
vodilo ka tome.
„Balvani pa balvani, da vidimo šta je to...“ - ohrabrivao se Artjom,
već zadovoljan time što ga Krapin nije opaučio toljagom još jednom -
umesto toga, komandir voda je vadio dušu iz nekog kriminalca koji ni-
je žurio da pođe na posao u gaćama: pantalone nije imao.
- Sumu obarašr - upitao je Afanasjev sumorno Artjoma. - 1 ja ću.
Osim njih, ista naredba je zapala Mojseju Solomonoviču, Lažeč-
nikovu, Sivcovu, Kinezu, kriminalcu kojeg je prebijao Krapin, još
dvojici iste fele i jednom neupadljivom, onižem čovečuljku kojeg je
Artjom pamtio jedino po tome što neprestano gunđa, kao da teši sa-
mog sebe.
Stajali su u porti i čekali dcsetara. Od jutra večito ne shvataš gde
ti je bolje da budeš: u četi svi urlaju i psuju, a napolju su ti neumorni
galebovi, ogladneli u toku noći. Artjomu je jednom, tek što je bio pri-
speo na Solovke, isto tako izjutra, galeb zgrabio hleb koji je čuvao za
kasnije. T o su primetih kriminalci i narugali mu se - bilo je uvredljivo.
Artjom se gotovo ozbiljno zarekao da će, pred odlazak na kontinent,
otkinuti krilo jednom galebu - da ne crkne odmah i da shvati, gad, ka-
ko je to kada te nešto boli.
Uopšte, trebalo se čuvati galebova - zaista su mogli da napadnu i
kljunu u oko tako da oka više ne bude. Artjom je još u četi sakrio hleb,
i to ne u pantalone nego u gače - tamo je takođe bio pogodan džepić.
Tim hlebom nije nameravao nikog da čašćava, a nije se gadio scbe.
- Zašto više ne dežuraš? - upitao je, ipak, Afanasjeva. - Kao da si
bio samo zamena. N ije najteži posao. M ogao si da stvaraš poeziju - bi-
lo je vremena.

55
 Artjom je pogledao u Afanasjeva i shvatio da ovaj nema naročitu
želju da se šali na tu temu.
- T o se odiučuje u IS O - odgovorio je nehotice Afanasjev. - Ga-
lja i ja se nismo složili u karakterima.
U blizini je stajao Vasilij Petrovič, nekako je čudno pogledao u
Afanasjeva i okrenuo se.
- A za Cečene je zamolio Kučerava - dodao je Afanasjev malo ka-
snije. - Oni su sve susedi tamo po planinama.
Artjom je klimnuo glavom pa, kako Afanasjev nije bio raspoložen,
prošao kod Vasilija Petroviča, koji je opet dobio radnu naredbu bez
straže, da sakuplja šumske plodove, i čekao je svoju brigadu.
- Samo nemojte da mi izjavljujete saučešće, Vasilije Petroviču -
zamolio ga je Artjom na nekoliko koraka, osmehujući se od uva do uva.
- Smejte se, smejte - kazao je tužno Vasilij Petrovič pa lakim po-
krctom uhvatio Artjoma za lakat i pomalo ga okrenuo u stranu; Artjom
se mladalački smejuljio i pokorio mu sc.
- Vi ste, vidim, u prijateljstvu s Afanasjevom - izgovorio je Vasi-
lij Petrovič razgovetno i tiho. - Ja ću vama reći da na dužnost dežur-
nih određuju strogo tastere, tako da...
- Njega su upravo skinuli s dužnosti - odgovorio je Artjom malo
glasnije nego što bi trebalo, a tada je Vasilij Petrovič svojim vrlo sigur-
nim i neprirodno jakim prstima povukao za laktić Artjoma i odveo ga
još dalje, na stranu od kolone sveštenika koji su se u stroju uputili na
svoj stražarski posao.
Sveštenici su išli, neko žurno, neko se, naprotiv, trudio da ide sta-
loženo, ali stroj ih je sve pobrkao. Nad njima su šestarili galebovi, koji
bi ponekad naglo sletali... I te brade, i te mantije, i ti galebovi koji su
belim izmetom ponckad škropili odežde sveštenika - sve se najednom
zaustavilo u Artjomovim očima i bilo mu je jasno da će viđeno upam-
titi za čitav život - mada ga nije ništa zapanjilo, ni uvredilo, ni ganulo.
Prosto jc osetio da će ga upamtiti.
- Sesta četa nije mačji kašalj - rekao je neko glasno i podrugljivo.
- Sesta četa - anđeoska! - jen, dva, i na nebesa. Zbog čega stradaju? Ni
rečju, ni delom, ni pomislima. Bez krivice, u ime tvoje, Gospode.
- Gledajte - govorio je Vasilij Petrovič vrlo mirno. - Ono je Jev-
genij Zernov, episkop Priamurski i Blagoveštenski. Ono je Prokopij,
arhiepiskop Hersonski... Juvenalij, arhiepiskop Kurski... Pahomij, arhi-
episkop Cernigovski... Grigorij, episkop Pečorski... Amvrosij, episkop
Podoljski i Braclavski... Ičiprijan, episkop Semipalatinski... Sofronij,

56
episkop Jakutski - zamenio je sve same hladnoće drugom nepogo-
dom... Eno i našeg vladičice, oca Jovana...
Vasilij Petrovič je u znak pozdrava malčice sagnuo glavu, vlađičica
Jovan, hramuckajuči i zbog toga žureći više od drugih, zamahao je vese-
lo rukom - u tom gestu bilo je nečeg, ili vrlo detinjastog, ili starozavet-
no odraslog. Kao da je dete govorilo: ,,Ja ne očajavam“, a starostavni čo-
vek ponavljao: ,,Ne očajavajte ni vi“ - i to sve u jednom zamahu.
- Otkuda ga tako dobro znate? - upitao je Artjom.
- Zašto dobro? - odgovorio je Vasilij Petrovič. - Samo su nas za-
jedno dovezli ovamo, u istom potpalublju. Svi su bili ljuti i klonuli - a
on se osmehivao, šalio. Nisu ga dirali čak ni kriminalci. Pored njega se
nekako oštro oseća da smo svi mi - deca. I to je, Artjome, tako toplo,
ponekad tako potrebno osećanje. V i, po svoj prilici, još ne shvatate...
Artjom se osvrnuo na sve strane i zainteresovao:
- A ono tamo, na skveru, što je govorio o sovjetskoj vlasti - šta vi
mislite, je li istina?
Vasilij Petrovič je slegnuo ramenima i brzim pokretom sklonio ru-
ke iza leđa.
- Sve je istina. Istina je, na primer, da vi možete biti taster - vidco
vas je prvi put u životu.
Artjom se nasmejao, primećujući u sebi da tako strogog Vasilija
Petroviča još nije viđao, pa je promenio temu:
- Ovde mi rekoše da Ejhmanis pamti gotovo čitav logor po ime-
nima...
- Vrlo je mogućno - odgovorio je Vasilij Petrovič zamišljeno.
- A vi... sve te sveštenike... kad ste ih upamtili, zašto?
- Ejhmanisovo je da ih čuva, a moje da živim sa njima - rekao je
ravnodušno Vasilij Pctrovič, glcdajući pravo ispred sebe. - Zapamtio
sam ta lica i, ako se vratim, kod kuće ću da ih rasporedim kao ikonice.
Artjom nije odgovorio, ali je na dečji način pomislio: a po čemu
su oni veći sveci od mene? Ja takođe jedem čorbu sa suvom voblom ili
sa bezokim glavama usoljene ribe i umesto mesa - lipsalu konjetinu;
zato oni stražare, a ja sad odoh da teglim balvane.
Vasiiij Petrovič je odmahnuo glavom i, da bi malo snizio patetiku,
progovorio je sasvim drugim tonom, kudikamo poverljivije, i najed-
nom postao onaj čovek koji se sviđa Artjomu:
- Ja sam tada pomislio... odavde, iz Solovki, svetost je otišla još u
doba Alekseja Mihajioviča - verovatno znate tu priču, Artjome, kada je
1666. godine manastir ustao protiv Nikonove reforme? Ali posle deset

57
godina opsade su ga zauzeli, a pobunjene monahe i trudnike17 - sve su
kamenovali, da ne bi prljaii sablje i trošili barut. Otkako se to dogodilo
- od tada na Solovkama nije bilo više ni monaških podviga, ni svetaca.
Više od dvesta godina manastir se ljuljao na talasima - nije to mali rok.
Kao da se spremao za nešto. I eto, nećete mi verovati, Artjome, meni
se čini da je došlo vreme za novo podvižništvo. Ruska crkva će upravo
odavde da započne novi preporod... V i ste, po svoj prilici, još bili de-
te, ne sećate se da je vazduh bio težak pre dolaska boljševika.
„Kao kod nas u baraci?“ - hteo je da ga upita Artjom ali nije, na-
ravno.
- Intelektualac je omrznuo popa - nabrajao je Vasilij Petrovič. -
Ruski seljak je omrznuo popa. Ruski pesnik - i taj je omrznuo popa!
Sramota me je da priznam - ali i ja sam, Artjome, omrznuo popa... I
ne shvataš odmah zbog čega! Zbog toga što je ruski pop pio i nije se
treznio? A šta je trebalo da radi? Jer ljudi mrze, ne zbog tuđe budalaš-
tine nego zbog svoje praznine, kudikamo češće... V i niste bili u Dru-
gom otadžbinskom ratu, ja jesam i svedočim: kada su vojnicima pred-
lagah da se ispovede pre boja - devet od deset su odbijali. To sam gle-
dao svojim očima i već tada - čudeći se samom sebi! - shvatio sam: iz-
gubićemo rat, ali revoluciju nećemo izbeći - narod je ostao bez vere.
Jedino tako je i moglo sve da se završi!... D a se završi - i odmah poč-
ne. Ovde.
- U trinaestoj četi - setio se odjednom Artjom i nije prećutao - ki-
bla je stajala u oltaru. Sećate se? U mojoj partiji je bio jedan sveštenik
- nijednom nije otišao tamo. Ustajao je noću i izlazio napolje, u zajed-
nički klozet. Kad god ode - zauzimali bi njegovo mesto na pričnama.
Ujutro ustajemo - on sedeći spava negde u ćošku, zamalo se nije smr-
znuo.
- I šta vi mislite? - upitao je Vasilij Petrovič.
Artjom je očigledno hteo da naljuti svog druga - to je bilo tvrdo i
neobjašnjivo osećanje.
- Ja mishm: ludak - odgovorio je Artjom.
Vasiliju Petroviču je zadrhtala vilica - kao da je pred njegovim oči-
ma Artjom gurnuo bolesnika; okrenuo se.

17 Trudnik - lice koje dobrovoljno živi i besplatno radi u manastiru, a potpuno je slo-
bodno od manastirskih obaveza, ne pripada bratiji, nije iskušenik i može da ode po
želji. (Prim. prev.)

58
 Već ga je čekala okupljena partija sa korpama; stigao je i Artjomov
desetar, odjednom je zaurlao, kao da su mu vrelu vodu pljusnuli na
stomak.
- M a idem - kazao je Artjom, više sebi nego desetaru, inače bi mo-
gao da dobije i po zubima.
Desetar je bio takođe logoraš, koji je robijao za tri ili za pet ubi-
stava, rodom - Moskovljanin. Prezivao se Sorokin. Kao da je lučio pri-
krivenu ljudsku gadost - izgleda da je ona izbijala iz njega uporedo sa
znojem: kakav god bio smrad u baraci - Artjom bi, čim se približi So-
rokinu, osećao njegov dah. Ispod Sorokinovih pazuha uvek su bili tam-
ni krugovi, već okoreli od soli, vlažne ruke su mu sitno drhtale, čekinja
na licu bila mu je takođe vlažna a izgledala je kao da to nisu dlake ne-
go prljavština, poput one što ostaje na podu senika - bodljikave, praš-
njavo-travnate ospe.
Sorokin je, kako se pričalo, bio ljubitelj smišljenog zabavljanja iži-
vljavanjem na logorašima - mada, treba reći, kaere nije tukao. Po neo-
glašenom zavetu logorske administracije, uopšte nisu imali običaj da
diraju kaere, a oni koji žele da malo divljaju, revanširali su se na obič-
njacima.
Na posao su išli kroz šumu, sustigli su partiju Vasilija Petroviča,
ovaj se osvrnuo i pogledom susreo s Artjomom - i odmah se okrenuo,
mršteći se bolno, kao od oštrog uboda.
Artjomu je došlo da u sebi žali što je odbio odlazak na šumske plo-
dove, ali je oterao te misli. O tome, da je bez potrebe bio drzak prema
Vasiliju Petroviču, nije razmišljao. Karakter mu nijc pakostan, ali tu cr-
tu - da odjednom takne u otvorenu ranu - on je dobro znao. I nije ni-
malo žalio zbog toga.
„Možda ne volim kad otvaraju ono što boli...“ - pomislio je Ar-
tjom i ovlaš se osmehnuo.
„...O veri mi priča“ - pomislio je još ,,a on je iz svoje brigade uklo-
nio Mojseja Solomonoviča... Nije se sažalio...“
Sorokin je čitavim putem urlao i psovao, nije bilo jasno na koga i
kojim povodom, kao da se od jutra zarazio bacilom od Kučerave. Cak
i stražari su ga gledali popreko.
Artjom je odjednom zamislio kako odlama veliku granu, malo ve-
ću od Sorokinove toljage, i oštro, dugotrajno bije desetara po zatiljku.
T o bi bila sreća.
I odjednom bi nastala takva tišina...

59
 Pošli bi da beru šumske plodove, spevali bi pesmu, naložili bi
vatru...
A ovalco ne peva čak ni Mojsej Solomonovič.
Artjom je razmenio pogled s Afanasjevom - ovaj je, izgleda, maš-
tao o istom.
Sumom su izašli na kanal koji, kao što je rekao Lažečnikov, spaja
Danilovo jezero sa jezerom Pert. Sa goroseča su kanalom spuštali trup-
ce, zvane balvani. Artjom ih je posmatrao s obale, pogledom kakvim
bi, po svoj prilici, gledali neku izdašnu, grabljivu rečna neman, koju bi
trebalo za škrge izvlačiti na obalu.
- Postoje dva zlatna dana - juče i sutra - govorio je cvrcin, čove-
čuljak od metar i po, koji je stajao pored Artjoma. - Juče je već prošlo,
Gospod se pobrinuo za to. Sutra poveravam Njemu, pobrinuće se On
i za njega. I ostaje mi jedan dan - danas. Kada ja molitveno obavljam
svoj posao.
- Ovaj? - upitao je Artjom pokazujući glavom balvane koji su
plovili.
Covečuljak je pogledao u Artjoma, pa u balvane, i nije odgovorio.
- Balvane morate dostavljati na strugaru - oglasio je desetar zada-
tak za sve okupljene. - Zajednička lekcija je za danas: sto balvana... U
šta buljite?
- E, a gde su kuke, konopci? - upitao je kriminalac, koji je već ju-
tros popio batine od Krapina.
- Konopac ćeš imati kad te budu vešali! - zaurlao je desetar.
- Pa, onda kuke - nije prestajao kriminalac i, naravno, dočekao je
svoje: Sorokin se zaleteo na njega, još izdaleka preteći mu toljagom -
kriminalac se branio i čak odmahivao mršavim, prljavim rukama, do-
bio je i po rukama, i po bokovima, i po tintari. Samo je uzvikivao: „Se-
fe! Sefe! Šta to radiš?“
Na kriminalčevom obrazu se odvalio komad lcože, iz ruke mu je ta-
kođe šikljala krv. „Svlači se, u vodu, ko metak! Ja ću tebi toljagu u gr-
kljan, da ti se glava ne bi teturala!“ - urlao je desetar. Kriminalac je svu-
kao svoje dronjave pantalone - ispod pantalona je bio go, desetar je pre-
mlaćenog povukao za košulju u vodu - košulja se pocepala nadvoje.
D a ne bi prošli kao on, ostali su i sami počeh žurno da se svlače.
- Kuda, bre! - zaurlao je desetar odustajući najzad od kriminalca,
koji je iz sve snage otrčao u vodu do pojasa, stao tamo i otirao krv. -
Svukli se, bre, ko u kordebaletu! Najmlađi - u vodu, ostali primaju

60
balvane na obali! Tupavi mrsomudi, nabijem vam ga majci u min-
džosavu!
„Zna za kordebalet, vidi ti njega“ - mislio je Artjom dok je svlačio
pantalone.
- Kučka, hladna je - rekao je neko od kriminalaca ulazeći u vodu.
,JMa nije, taman kakva treba da bude“ - pomislio je Artjom. -
„Noću padaju kiše, malo se ohladila... Zato, kad si u vodi - manje je
komaraca...“
- Na, krvopije, ne morate čak ni da ujedate, ližite me - pretučeni
kriminalac je pružio krvavu ruku komarcima i nasmejao se promuklo;
suđeći po njegovom izgledu, činilo se da naročito ne haje za batine ko-
je je dobio od desetara.
Niko nije hteo da ostane na obali, blizu desetara: jedan za drugim,
u vodu su ušli Sivcov, Afanasjev, Mojsej Solomonovič. Covečuljak-ki-
kirez je hodao duž obale tamo i ovamo, sve ponavljajući: „Dok ima
zadnjica - biće i krivica!“ - a zatim je i on zagazio u vodu.
Rastom je Mojsej Solomonovič bio za glavu viši od svih - gacao
je i gacao u vodi, a sve mu je bila plitka; ali čim je ugazio čovečuljak,
odmah se nekalco izgubio do podbratka i sada je samo uzdisao: „Bože
moj! Spasi, Gospodi!“ Napravio je još koračić - i zamaio da potpuno
nestane.
- Kuda si ti zapeo, stenico! - zaurlao je desetar na njega. - Ajde,
na obalu! Sta ćeš ti tamo, stenico, da mi jašiš na balvanima? I ti, dugaj-
hjo, ovamo - pokazao je na Mojseja Solomonoviča. - Ruke su ti taman
za prihvatanje trupaca, bićeš umesto kuke.
Sivcovljevo telo je još bilo jalco, na leđima mu se video sasvim kra-
snorečivi ožiljak, izgleda, od sablje. Ožiljalc na Lažečnikovu pružao se
od ramena gotovo do sise. Kriminalci su bili istetovirani.
„Eto, okupili se sve neki...“ - pomisho je neodređeno Artjom, is-
pod oka gledajući u svoje čisto telo, čak i bez dlaka na prsima.
Afanasjev je, uostalom, takođe bio bez osobenih znakova, samo u
sitnim mladežima.
Artjom je pažljivim koračanjem po dnu došao do prvog balvana -
upravo mu je bio u visini grudi - i obema rukama povukao drvo na se-
be, oduvavajući komarce.
Tiho psujući, prebijeni kriminalac mu je pritekao u pomoć.
- Caga - predstavio se.

61
 Na Ćaginom licu je bilo nekoliko bubuljica i još dve na vratu. Do-
nja usna mu je bila oklembešena - nehotice, dođe ti da je uhvatiš u dva
prsta i navučeš Ćagi na nos.
Kriminalac mu je pružio ruku i, istovremeno, dok ju je Artjom ste-
zao, podrugljivo rekao:
- Drži pet, G PU daje deset.
Artjom je duboko udahnuo na nos i nije odgovorio.
- U redu, ne pišaj u pantalone, pišaj u vodu - nije prestajao krimi-
nalac i sve je bacao poglede u Artjoma.
- T i ćeš ovde da pričaš svoje izreke ili možda, hajde, daj da radi-
mo? - rekao je Artjom, zato što je trebalo da kaže več nešto.
- Zenska će tebi da daje, a ti brčkaj đoku u njoj - rekao je lcrimi-
nalac i ponovo se nasmejao, podrugljivo gledajući u Artjoma. - Tako,
daj bez daj. Dosta mi je desetara.
- Slušaj - sagnuo se prema njemu Artjom, nastojeći da govori
umereno miroljubivo. - Imaš ortake - tada je Artjom glavom pokazao
druge kriminalce, koji su sa ljutim interesovanjem prisluškivali njihov
razgovor - budi ti sa njima, a ja ću sa svojim drugarom. Važi?
Afanasjev je stajao tu, donekle namerno rasejan i kao da ga ne za-
nima tuđi razgovor.
Ćaga je gurnuo balvan tako da ivicom pogodi Artjoma u grudi, i
tek posle toga napravio koralc nazad. Naposletku je još, kliznim udar-
cem dlanom po vodi, blago isprskao Artjoma.
Ovaj mu nije odgovorio: uzvraćanje prskanjem izgledalo mu je
glupo, a da ga zbog toga odmah udari u čelo - valjda ni to nije postu-
pak velike pameti. Obrisao je kapi s lica, i to je sve.

* * *

,,A u vodi je malo lakše...“ - razmišljao je Artjom da bi odagnao

od sebe odvratne misli o kriminalcu, onom istom Ćagi, kako su ga
zvali - „posao je lakši od onog na obali. Zato što je jedna stvar - u
vodi gurati balvane prema obali, a druga je stvar - tegliti ih na sebi
kopnom.“
Ali Artjom nije pogodio, naravno.
Balvane su morali da doguraju do obale, zatim da ih - vlažne, kli-
zave i užasno teške - uhvate za jedan kraj, dok su drugi prihvatali M oj-
sej Solomonovič i patuljasti čovečuljak, pa da ih iznose na kopno.

62
 Ako su četiri čoveka mogla da izađu na kraj sa balvanom - znači
da je bio najmanje veličine.
Za sada je u toku bilo mlado drvo, nevelikog obima i dužine koja
ne prelazi pet metara - često i malo manje. Ali u vodi su se videli i ta-
kvi džinovi, koje ne bi bilo sramota da nosi čitav vod.
Pored toga, obala je bila kamenita - koračanje njome, dok jedva
držiš balvan, bilo je mučno.
Sivcovu je za parnjaka dopao Kinez. Sivcov je zbog nečeg nazivao
Kineza ,,zečetina“. „Daj, zečetino, gazi dublje...“ - ponavljao je, ne bez
zadovoljstva. - „Kakav tantuz...“
Patuljasti čovečuljak nikako nije mogao da uskladi posao sa M oj-
sejom Solomonovičem. Prvi balvan, koji su dogurali Artjom i Afana-
sjev, još nekako su, psujući i sitno koračajući, pomogli da ga odvuku
što dalje od vode, ali sledeći balvan je čovečuljak ispustio, Caga je za-
urlao na njega - ovaj je odmah zaplakao, nelcako na dečji način.
- Ja sam radio u kancelariji! - zajecao je on. - Na papirima! A ko-
liko meseci me prinuđavaju da kidam iznutrice! Više nemam snage!
,,Jurodivi“ - pomislio je Artjom ljutito.
- Sefe, neka se on nosi u materinu, za koji će nam! - doviknuo je
Caga i smesta, žurno veslajući rukama, otišao u dubinu, čim se desetar
uputio prema njemu. Na Caginim leđima su takođe bile bubuljice, jed-
na do druge, kao beloglavi insekti, idu plećkom, preko kičme i dole do
zadnjice.
Premarajući ruke i prenaprežući noge, s mukom su napola izvukli
desetak balvana na obalu.
,,...A desetar je rekao da je lekcija - sto!“- pomislio je Artjom oša-
mućeno, ali još je bio u stanju da se u mislima razonodi.
S obale je trebalo da vuku balvane na strugaru.
D ok su prvi balvan dizali na ramena, čučeći i prenaprežući leđa,
Artjom je stigao da ga omrzne kao živo biće - pomamno, pronicljivo.
„Kako si ti, džukelo, težak, klizav, barem da su ti svu njušku isekli
sekirom, gade...“
Užurban, Artjom je prvi odlazak obavio bez košulje. Još na pola
puta je golo rame odrao o drvo.
Put je bio dalek, po džombama i žbunju. Artjom je neprestano
mahao rukama da bi rasterao komarce. Afanasjev, premda pesnik, bio
je izdržljiv kao kamila: „Dobar si u plesu, T jo m o!“ - rekao je, teško di-
šući na nos.

63
 Čelo balvana nosili su Sivcov i Kinez, Artjom je netremice gledao
u Kinezov crni potiljak.
U strugari je pištala testera - ne videći put, Artjom je po zvuku
shvatio da su blizu, još bliže, još... evo, izgleda da su stigli. N a ,,tri, če-
tiri“ - komandovao je Afanasjev - zbacili su balvan - na trenutak je pla-
nula zahvalnost u čitavom telu. Eto, samo komarci...
Iz prostorije je izašao muškarac, osoran, poguren od posla, pogle-
dao u pridošlice i bez pozdrava se vratio unutra.
Artjom se vraćao gotovo trkom - svojoj košulji.
- Kuda juriš? Uželeo si se posla? - doviknuo je za njim Afanasjev.
Mokre gaće su mu odvratno visile. Artjom je osećao svoju smr-
znutu, skvrčenu i nakostrešenu mošnicu. Odjednom se setio da je za-
boravio na hleb u džepiću, gurnuo je ruku - tu je, prsti su se uvalili u
vlažnu i odvratnu mekoću. Okliznuo se na džombi, pao i nehotice je
izbacio napred ruku - upravo tu koja je stiskala hleb.
Ostalo mu je malo na prstima: Artjom je ležao na travi, stomakom
osećajući hladnu, muljevitu vodu... oblizivao je ruke u hlebnoj kaši.
- O , pritajio se - zaorio se pozadi Afanasjevljev glas. - U zasedi
čekaš jelena? Ili loviš žabe?
Artjom se digao, osetio je: svakog časa može da zaplače. Vrteo je
glavom, da to ne bi video Afanasjev.
Ovo mu je bio poslednji hleb, ostala su još dva dana na prosenoj
kaši i bakalaru.
...Pribrao se, stisnuo zube, obrisao oči, naterao je sebe da se okre-
ne i osmehnuo se Afanasjevu. Uspelo mu je - iskezio se.
Sivcov nije žurio da se vrati i zbog nečeg se kretao čučeći. Bere
šumslce plodove, setio se Artjom.
O n nije želeo šumske plodove. Dovukli su dva balvana - ostalo je
još devedeset osam.
U sledećoj turi postalo im je toplije, mada je dan bio hladan.
Obratio je pažnju na Sivcova - taj kao da je bio u sukrvici: Artjom
je prvo pomislio da je razbio slepoočnicu u paramparčad. Ispostavilo
se - šumski plodovi: protiv komaraca je namazao njušku, promućurni
seljak.
U povratlcu je i Artjom pokušao da nađe neku bobicu, makar i
šikšu. Prvi put nije uspeo - desetar Sorokin se dosađivao na obali pa
je pošao u susret odocnelim radnicima: opet se razgalamio, kao da je
opljačkan.

64
 Drugi put je Artjom nabasao na riznicu bobica - bogzna kakav je
to šumski plod, ali sav se izmazao. Utrljavao ga je ostrvljeno, kao da je
saznao da mu se smrt prikrala do samog srca, a tu se našla živa bobica,
može da ga sačuva.
...Barem su prestali da mu sleću u oči i na čelo.
Patuljastog čovečuljka, čije ime nije znao niko, sada su psovali svi
odreda, osim Mojseja Solomonoviča. Covečuljak bi svaki čas zastajao
da predahne, čim ustane - odmah je nastojao da se spotakne i obori
balvan, kukao je i vikao.
Kada je sunce prevalilo podne, čovečuljak je odbio da radi.
Hramljući na obe noge, prišao je desetaru i kazao:
- Ubij me, ja ne mogu.
- I ubiću te - odgovorio je desetar i počeo da ga ubija: čovečuljka
je oborio s nogu, gazio mu lice, nekoliko puta mu je uterao čizmu u
slabinu, pri čemu je vikao: - ’Oćeš da radiš, lenčugo?
Zaposleni su stali - odmor za sve. Neko je čak zapalio cigaretu. Je-
dino se Kinez okrenuo, seo i zatvorio oči, kao da je nestao.
- Ja ne mogu! Ne ubijaj! - uzvikivao je čovečuljak slabim glasom.
- Ne mogu! N e ubijaj me!
Artjom je takođe tupo gledao u to. „Cas ’ubij!’, čas - ’ne ubijaj!xt
- primetio je u trenu, u sebi.
Ako bi sada ubili čovečuljka, Artjom verovatno ne bi ništa osetio.
„...Kako je, ipak, čudan izraz: ’Ne ubijaj m c!’“ - primetio je opet
Artjom. - „Nikad nisam čuo tako ncšto...“
Kad je neko viknuo: „Dobar si, slušaj!“ - u nekom deliću trena Ar-
tjom nije shvatao čak ni da je to uzviknuo lično on. Po Artjomovom
obrazu je krenula poderotina - sok šumskih plodova se osušio, a usta
su se otvorila i kao da mu se obraz pocepao nadvoje.
Desetar se bez ikakvog razmišljanja okrenuo i već u okretu je hit-
nuo toljagu u Artjoma, kao u čisto polje.
Artjom je jedva uspeo da se sagne, inače bi ga strefila tačno u čelo.
- Donesi je, šakale - komandovao mu je desetar.
Artjom nije gledao desetaru u oči, niti u druge logoraše. Izbečio
se u dvojicu stražara - oni su posmatrali sve što se dešavalo s jednim je-
dinim i vrlo jednostavnim osećanjem: želeh su da im neko pruži razlog
za razjarenost. Jedan se čak pridigao i sve se premeštao s noge na no-
gu - bio je nestrpljiv.
Artjom je odšao po toljagu - bila je blizu, na kamenju. N e dižući
oči, dao ju je desetaru.

65
 Za čitav taj mučni trenutalt nije mu pala na pamet ni jedna jedina
misao, samo je ponavljao: „A dečacima-ludacima debelom motkom po
guzicama.“
Cim se desetar dočepao toljage, zamahnuo je na Artjoma - ali
ovaj, brzinom koja mu nije svojstvena ni u neltoj nepoznatoj odvratnoj
žurbi^ uvrnuo se i poguren pojurio u vodu - posao, posao čeka.
Cak i košulju nije skinuo - u njoj je odmah zagazio u vodu do sa-
mog grla.
Ostali su takođe krenuli za Artjomom.
- Prevazilazi moje snage, građanine desetare - preklinjao je čove-
čuljak desetara na obali, rastavljajuči reči na slogove. - Pre-va-zi-la-zi
mo-je sna-ge. Srce mi se zaglavilo u grlu! Pa umreću!
Kada su Artjom i Afanasjev priterali sledeći balvan uz obalu, ispo-
stavilo se da je desetar smislio za čovečuljka, umesto posla, drugo zani-
manje.
Covečuljak se popeo na panjić i počeo da uzvikuje:
- Ja sam zabušant! Ja sam zabušant! Ja sam parazit sovjetske vlasti!
Caga se zacerekao, drugi kriminalci su se taltođe kikotali.
- Ja sam zabušant! Ja sam zabušant! Ja sam parazit sovjetske vla-
sti! - ponavljao je čovečuljak, kao navijen.
- Dve hiljade puta, ja brojim - rekao je desetar Sorokin, zadovo-
ljan sobom.
Stražari, kršni momci, takođe su pucali od smeha.
Cim su izvukli na obalu deset balvana, opet su se uputili u struga-
ru. Leva ruka mu je bila sva odrana o žbunje - kada su usput plesali po
džombama, kačili su se za sve što im se nađe pri ruci. Sada je Artjom
zamenio stranu s Afanasjevom, i kačio se desnom.
Iza leđa im je stalno odjekivalo:
- Ja sam zabušant! Ja sam zabušant! Ja sam parazit sovjetske vlasti!
U povratku Artjom je dobro iscedio košulju, ali, čudna stvar, vla-
žna tkanina je bila još hladnija nego skroz mokra.
Sok šumskih plodova mu se sprao s lica, na nove bobice nije na-
basavao.
Iz zamaha je tukao komarce - na dlanu su mu ostajale hrpe crve-
nih fleka - znači, sletali su odjednom u rojevima.
Umesto njih sletali su novi, bezbrojni.
Covečuljak je kratko izdržao, već posle pola sata je jedva pištao.
Desetar ga je s vremena na vreme podsticao toljagom.

66
 Doneli su im ručak; čovečuljak, ispod oka gledajući u jelo, posled-
njom snagom je uzviknuo o zabušantu i parazitu pa kroćio prema
obroku, ali desetar nije shvatao lcuda će on.
- Kuda ćeš, pojačka stenico? Kuda si krenuo? - zaurlao je desetar.
- Misliš da si zaradio za hranu? Kakav je ručak za lenčugu? Hiljadu ka-
znenih batina!
Artjom čak nije gledao šta se dešava, samo je čuo da tuku po ži-
vom i nezaštićenom, uz onaj užasni zvuk na koji se nije navikao do svo-
je dvadeset sedme.

* * *

„Šta je ovo?“ - mislio je bespomoćno i isprekidano Artjom jedući

ručak. - „Zašto se sve podudarilo? D o sada sam ih nekako izvrdavao!...
Šta sad da radim sa tim Cagom? Iza njega je čopor kriminalaca... Ne-
će biti sa mnom Vasilij Petrovič... A i zašto sam ga uvredio.L A sa de-
setarom? Kakva sramota! Kako sam bežao od njega - sramota! Zašto
ga nisam ubio?...“
Artjoma nikad nilto nije tulcao, osim oca. Ali otac - kad je to bi-
lo L . Cak i ime mu je zaboravio.
Uz to, ostalo je još sedamdeset komada balvana - kao da nisu ni
počeli.
Afanasjev, koji je odnekuda imao snage da govori, pričao je o Ce-
čenima. Artjom ga je malaksalo slušao, ponekad padajući u zaborav.
Pogotovu što je čovečuljak još pištao:
- Ja sam zabušant! Ja sam zabušant! Ja sam parazit... sovjetske...
vlastiL. Ja sam zabušant... Parazit...
- Ne zabušavaj, zabušante - osokolio se desetar Sorokin. - Najpre
dva puta o zabušantu, posle - parazit. Inače zvuči neskladno. I glasni-
je, glasnije! Ajde!
Artjom je na zemlji našao malo praviju i ukusniju grančicu - oglo-
dao joj je krajeve i stavio je u zube. Sedeo je i noktima češao kolena -
podsticao je cirkulaciju krvi.
,,Ne smem da klonem! N e smem da crknem pre vremenaL - po-
navljao je u sebi i grickao grančicu.
Zatim je ispljunuo grančicu, nekoliko puta se ugrizao za ruku -
probao je svoju osetljivost.

67
 - ...Ne shvataš kakav je karakter tih ljudi - pričao je stalno Afana-
sjev, pokušavajući da govori tako da se može čuti od čovečuljkove vi-
ke. - Jedan mladi Cečen je otišao u magacin po porciju hleba, a doneo
tri. Kako ih je tamo nagovorio, šta im je kazao, ja ne znam... Valjda su
saosećajni - ali istovremeno su nemilosrdni... i naivni kao deca, i luka-
vi... Cudan narod!
Za pola sata, dok su ručali, Artjom je malo predahnuo, mada ga je
spolja, naprotiv, hvatala drhtavica: po koži su mu mileli mravi, kao le-
dene vaške.
Bilo bi lepo kad bi sad ovde sazrelo i pojavilo se ogromno sunce,
usijano i zlatno, kao samovar - maštao je Artjom žmureći. M ogao bi
najpre da ispruži ruke gotovo do njega, samo da ga ne dotakne dlano-
vima. Posle bi se okrenuo i za trenutak prislonio leđa - da mu iz košu-
lje, uz šištanje, izbije para; najvažnije je da stigne da se odmakne pre
nego što košulja prione uz samovar, inače će da se napravi rupa... ali
ako se bude odmicao lagano a ne ođskakanjem od samovara, tkanina
će da se odlepi uz sitno pucketanje - i leđima će tada biti lepo, slatko.
Posle će da okrene i noge, a pete će da zategne - pete su mu bile lede-
ne do te mere da mogu pravo u vatru...
- Građanine desetare, možemo li da zapalimo vatru r - upitao je
Caga.
- Leto je, kakva vatra, vreme je da radite, šakali - odgovorio je de-
setar i odmah zaurlao: - Na posao, šakali! Tck ste počeli, a već ste lip-
sali!
Artjom je požurio do balvana izvučenih na obalu, s nekom nadom
da će se zagrejati.
Stražari su šišarkama gađali zabušanta i parazita, ovaj nije ni po-
kušavao da se ukloni, samo je ponekad rulcama pravio meke, hvatačke
pokrete, svaki put kao da će da uhvati šišarku i nikad je nije hvatao. Po-
nekad ga zvekne po čelu - nišanili su mu, očigledno, u usta i nikako ni-
su mogli da pogode.
- Građanine desetare! - nije prestajao Caga. - Operetska pevačica
nam ostade bez parnjaka, osim toga, on je rmpalija, ometa tok... peti
točak, a ne radnik. Neka nam peva - on voli da peva. Eto, postavite
M ojseja na susedni panjić.
Desetar bi poslao Cagu u lepu materinu, ali drugi kriminalci su ta-
kođe podržavali Caginu molbu - iz vode im nije bilo opasno da se ina-
te. Najzad je jedan stražar odobravajuće namignuo desetaru, mada je

68
upravo stražaru bilo svejedno - za razliku od desetara, on nije odgova-
rao za lekciju.
- Dođi ovamo, Solomone - rekao je desetar i odmah obratio pa-
žnju: - A ti, što si utihnuo? Hajde, hajde, zabušant i parazit! Urlaj na
sav glas, jodom te u usta mazana!
Mojseja Solomonoviča su zaista postavili na panjić. O n se bespo-
moćno osvrtao, kao da unaokolo ne vidi hranu, a bez nje ne ume da
počne pesmu, pogotovu što mu je patuljasti čovečuljak očigledno sme-
tao... ali, pošto je nekoliko puta uzdahnuo, Mojsej Solomonovič je od-
jednom zapevao.
Najpre - beskonačnu o tome kako me je rođena majka ispraćala;
zatim, kad je video da su stražari živnuli - ,,Jabučicu“, pri čemu se ne-
prestano šljapkao po obrazima, punim komaraca - „Raspali, bubnju!“
- podstrekavao ga je na to Caga - zatim nešto cigansko, a kad je zavr-
šio ,,Cigančicu“, odjednom je zapevao pesmu o sokolu, koja je Artjo-
mu bila nepoznata: „Rastuži se mlad vedar sokole, sedeći soko utam-
ničeni. U zlaćanome, u kaveziću, na srebrenome, na sedalcetu...“
- Pesma o Sekirki - nasmejao se tiho Afanasjev.
Na Sekirki, pričalo se, postojala su sedala, kao za kokoši, samo ma-
lo deblja - na njima su kažnjeni zatvorenici morali da scdc po čitavih
dvadeset četiri sata. Posle nekoliko sati telo bi bolelo i jaukalo prekli-
njući da prekinu to mučenje, ali nije smelo da bude prekidanja - za bi-
lo koji pokret su tukli trostruko žešće, pa ga posle ipak vraćali na ko-
košje sedalo.
Zabavni čovečuljak je sve vreme jaukao svoju govoranciju, već su
se privikli na njegovo promuklo kokodakanje, a kad god bi umuknuo
- dok se prema njemu ne uputi desetar, vitlajući toljagom - postajalo
im je nekako čudno i neobično. A kad desetaru ostane nekoliko kora-
ka do panjića, zaorilo bi se piskavo ,,Ja sam zabušant!“ - i sve je dola-
zilo na svoje mesto: voda, balvan, zabušant, peva Mojsej Solomonovič,
zvonjava u ušima, crni krugovi pred očima. Voda se takođe kretala kru-
žno, i krugovi u očima su se čas brkali sa mreškanjem vode, čas su se
spajali sa njim...
Smučavalo mu se, bolela ga je glava, krv mu je, topla, tekla niz rame.
M ojseju Solomonoviču nije smetao čovečuljak.
„Zalbu zbori mlad vedar sokole“ - pevao je Mojsej Solomonovič
- ,,na zaletna, na svoja krilašca, na uredne, na sitne peruške: a joj vi,
moja krila, krilašca, uredne moje sitne peruške!“

69
 - Kontru diže, a ove budale ne čuju - smejao se stalno Afanasjev,
mada sada mučno, i gurao balvan prema obali.
Afanasjevljeve sise, primetio je Artjom, postale su gotovo crne.
„Odnosila ste mene, krilašca, od vetrova, i od vihorova“ - izvijao
je Mojsej Solomonovič - ,,od silne kiše, kiše jesenje, od jesenje, od one
poslednje... Ne odneste vi mene, krilašca, od nabasalog dobrog delije,
od tog gospodarevoga lovca!“
„Sta radi...“ - pomislio je Artjom ... ali več je na jedvite jade mislio,
kao da prinuđava svaku misao da se pomeri sa mesta.
Došlo je vreme da opet tegle balvane na strugaru. Tamo su ih ka-
lupili - takođe je to naporna briga.
Tamaneći komarce, Artjom je primetio da mu se na obrazu već
formirala krvava korica. Pomislio je: eto, nakupilo bi se toliko krvi, da
je nisu već isisali.
Pred večc su desetar i stražari sami podložili i - najzad su zapalili
vatru. Ponekad su davali argatnicima da se ogreju minut-dva.
Stražari, začuo je Artjom, počeli su da navaljuju na desetara kako
je vreme za povratak. Ovaj je psovao da lekcija nije urađena krivicom
lene i spore stoke - logoraša.
Neko vreme Artjom se nadao, do vrelog usijanja u zaleđenim gru-
dima, da će sad sve da prestane... ali desetar se nekako dogovorio sa
stražom.
Poslednji normirani balvan su izvlačili na obalu već u močvarnom
sjaju bele solovecke noći.
Niko nije progovarao, lcao da su pozaboravljali svc poznate reči.
Mojsej Solomonovič je lično zatražio od desetara da pomogne za-
vršavanje posla i on ga je pustio - naslušali su se. Zato je čovečuljak,
stojeći na panjiću, vikao o zabušantu.
- U pečurke - prošaputao mu je odjednom Afanasjev. - Ne misliš
da je on to namerno?
Artjom nije mislio.
...Prožeta smradom i komešanjem ljudi, trpezarija u lcoju su došh
tek posle jedanaest sati noći, izgledala im je kao rodna, dugoočekivana,
draga kuća.
Tam o je bio šinjelčić.
Artjom je pojeo hladnu kašu ne gledajući u manjerku, ispio pola
cimente tople vode, položio ispod sebe vlažno rublje, uvukao se u ši-
njelčić i nestao. Možda je čak i umro.

70
 * * *

Kad su Čečeni komandovali: „Četo, ustaj!“ - Artjom je upravo sa-

njao dug i sadržajan san. Da je ustao, umio se, izvukao ispod sebe oboj-
ke, pantalone i košulju - prisušili su se, dobro je - pri čemu je Vasilij
Petrovič brundao nešto skačući s teme na temu, a zatim je iz svoje vre-
će najednom izvadio valjenke i dao ih Artjomu: nosi, kaže, jer balvani
nisu mačji kašalj; Artjom ih je odmah obuo i, na čudan način, osetio
kako je sav u valjenkama - unutra je mirisalo vrlo oporo i toplo, poma-
lo kiselkasto, ali tako mu je čak i bolje - pošto se malo baškario, izuo
je valjenke i uputio se na jutarnju prozivku; sve vreme, i u trpezariji, i
na prozivci, čovečuljak-palčić je urlao o zabušantu i parazitu, to nije
omelo prebrojavanje. „Dvesta pedeseti, pun stroj do desetog!“ - uzvik-
nuo je Artjom i tada shvatio da je zaboravio da jede - kako to, kakav
užas, ali kad su jeli ostali, gde je bio on, zar na kibli - ali na red se če-
ka najmanje sat, šta je on čitav sat radio na kibli? - čim je Artjom do-
bio radnu naredbu da bere šumske plodove, o, hvala Bogu, hvala Bo-
gu, hvala Bogu, požurio je nazad u trpezariju, odnekud je pouzdano
znao da je Vasilij Petrovič uzeo i sačuvao njegovu prosenu kašu - s ve-
likim parčetom butera, koga nije video već četiri meseca - i stavio ju je
pod šinjelčić, da se ne ohladi, tamo je curio i topio se buter - tako je
majka ostavljala kašu Artjomu, kada je bio mali, zamotavajući tanjir u
staro ćebe; u nastojanju da izbegne susrete sa Ćagom, Krapinom i de-
setarom Sorokinom, Artjom je gotovo dotrčao do svojih prični, za
njim su Čečeni dovikivali nešto, takođe uvredljivo, poslednjih dana sve
mu je išlo naopačke, jedino je kaša mogla da ga spase; „Tamo je još i
kolačić!“ - doviknuo je Vasilij Petrovič, Artjom se popeo na prične, za-
vukao se nazad u šinjel, savio je noge da ne bi štrčale napolje, zažmu-
rio je kako bi mu čak i oči zadržale toplinu... samo gde je kaša? Sta je
sa kašom?
- Četo, ustaj! - zaurlao je još jednom uporni Čečen; nije prošao ni
tren od kada je prvi put uzviknuo ,,Ustaj!“
- Četo, ustaj! - zaurlao je i treći put.
- Sto ti, bre, kukuričeš kao pevac, po tri puta? - povikali su na Če-
čena, Artjom se već probudio čim je prepoznao Ćagin glas, mada je
jednom rukom ipak slepo pipao prične ispod i pored sebe - da nije le-
gao na kašu, da je nije prosuo.

71
 - Ko je rckao ,,pevac“ ? - upitao je glasno Čečen. ,,Pevac“ je izgo-
vorio s dugim ,,i“ - ,,piivac“.
Kako mu se spavalo. Za san bi Artjom bez razmišljanja dao da mu
odseku mali prst. Pogotovu mali prst na nozi. O n je sasvim nepotre-
ban na nozi. Po jedan mali prst za po jedan sat sna.
Pojavila se Afanasjevljeva ruka sa kolačićem - Artjom je zbog ne-
čeg uplašeno pogledao da li je Afanasjevljev mali prst na mestu - da, na
svom je mestu - a zatim se obrazovala iscerena njuška petrogradskog
pesnika:
- Sinoć si spavao kad su nam doneli... Za udarnički rad. Samo za-
misli šta me je koštalo da ga ne pojedem. Mirisao sam ga svu noć. Osta-
vi ga za danas, da još pomirišem?
Uz Afanasjevljev ludački smeh, Artjom je uzeo kolačić i odmah ga
strpao u usta, celog - upravo to je i sanjao. Kolačić je bio pravi, sa ku-
pusom, Artjom ga je žvalcao i osećao kako mu se mrvi lice: svi oni ju-
čerašnji komarci, zamešeni sa krvavim bobicama... ili obratno...
- Kad bi te videla majka rođena - rekao je Afanasjev; on je sinoć
nekako uspeo da se umije.
Trebalo je da što pre saskoči - mogao bi da bane Krapin, ali i Ku-
čerava: oni su svakog jutra obilazili redove, nemilosrđno terajući uspa-
vane logoraše; dešavalo se, i rebra su im lomili.
Te noći Artjom prvi put nije ustajao na ldblu - morao je da ide sa
svima; pa ništa, podneo je, strpeo se. Visoki čabar sa daskom, posta-
vljenom popreko - naspram njega, licem u lice, stoji red i ponekad
podstrekava. Ćaga je, da ne bi gledali u njega, počeo, tobože u šali, da
muze svoj ud, sve plašeći ih: „Sad ću! Jo j, sad ću! Već nailazi! Razila-
zitc sc!“
Kiblu, primetio je Artjom, iznose dva fitilja koje su Cečeni unaj-
mili za krdžu. Provlačili su toljagu kroz uši čabra i nosili ga u centralni
klozet.
Na toj istoj toljazi za kiblu, Čcčeni su uneli kazan s kašom.
Iako tom toljagom nisu mešali kašu u kazanu, ipak mu je bilo ne-
prijatno. Ali ne toliko da izgubi apetit.
Karakterni Artjom nije odoleo hrani - među prvima je stao u red,
čak je smetnuo s uma da je tu negde i Ćaga, tako da, uzgred budi re-
čeno, nije odgovorio ni na Čečenovo pitanje - ,,gle potuljenog podla-
ca“ - pomislio je Artjom. U redu je bilo dobro, tesno, veselo, pogoto-
vu što su mu se osuših košulja i pantalone, samo nije bilo nikakvih va-
ljenki.

72
 Pošto je jeo, osećao se mnogo pouzdanije.
Trebalo je takođe da požuri po vrelu vodu - običaj je da vrela vo-
da nestaje.
„Ako Caga nasrne - udariću ga“ - odlučio je.
Vasilij Petrovič je prišao, pogledao u Artjomovo lice i zavrteo gla-
vom.
- Culi stcr - upitao je. - Burcev je danas postao komandir ode-
ljenja.
Artjom se ćutke obradovao što mu je Vasilij Petrovič oprostio: ju-
tro je dobro počelo, možda će tako biti i dalje.
- Dobro je... Mada se on i ja... nismo zbližili do te mere da bih...
gajio nade... - odgovarao je Artjom pijuckajući vrelu vodu.
Ipak ga je vrlo jako hvatao san, i bolela ga je modrica na nozi, i
užasno su ga mučili dlanovi, odrani o žbunje - Artjom ih je priljublji-
vao uz konzervu sa vrelom vodom i od udvostručenog bola osećao je
čak i neko zadovoljstvo.
- O n je sasvim pristojan čovek - rekao je Vasilij Petrovič, zbog ne-
čeg sažaljivo. Od njega se, uzgred budi rečeno, vrlo jako osećao beli
luk.
Artjom je takođe želeo belog luka ali nije želeo da ga sažaljevaju, i
sasvim svesno je odlučio da, ipak, ne moli Vasilija Petroviča da ga po-
vede u bobice: karakter.
Došao je Afanasjev, kucnuli su se konzervama sa vrelom vodom,
Artjom se nasmešio i osećajući obraze izujedane komarcima, rekao:
- A ti si sila. Primetio sam to još kad smo krčiJi panjeve.
- Artjome, prikane, dešavalo mi se, na slobodi, da ne jedem po tri
dana - odgovorio je Afanasjev. - Nabavim negde komad hleba - pa
opet posle tri dana. A ovde za ručak imam supu i kašu, uveče opet ka-
šu. Kad god poželim - potrudim se i napravim salatu od haringe s cr-
nim lukom. Kad sasvim pošandrcam - odem i kupim bombone u pro-
davnici. Zar je sreća u torne?
- Bombone? - začudio se Artjom ne podržavajući razgovor o sre-
ći. - Otkud ti novac? Uštedeo si, je li?
- Zašto? D obio sam ga na kartama. Hoćeš marmelade?
Afanasjeva je zaista imao marmeladu i počastio je Artjoma.
Od slatkoće je čak u mozak udaralo: tako mirisan, mučan ukus.
,,Ja sam se od detinjstva bavio sobom, vrteo se na vratilu, učio sam
čak i boks, radio kao fizikalac - ali ovo je pesnik! A vitalno je stvorenje -
divio se Artjom gledajući u Afanasjeva. - 1 karakter mu je jednostavan!...

73
Ipak sam ja čak nekako ćoškast, i tim ćoškovima se zakačim čas za Ća-
gu, čas za Krapina... Ali Afanasjev uopšte nema nikakvih ćoškova, on
se uliva u život - i teče kroz život... Premda nije, sklonili su ga iz de-
žurnih?...“
- ...Cuješ li me? - upitao je nasmejani Afanasjev, koji mu je nešto
ispričao.
Artjom je odrično zavrteo glavom, ponovo se osmehnuo i odjed-
nom zapevao:
- ,,Ne idem po somotu, ni po plišu, već idem, idem po oštrome
nožu...“ Otkud ja znam ovu pesmu? Nikad je nisam čuo.
- Kako nisi čuo - začudio se dobrodušno Afanasjev - juče ju je pe-
vao Mojsej.

* * *

„Čovek - vitalna je stoka“ - mislio je Artjom idući na balvane.

Srce mu je pumpalo krv, oči su se probudile, san ga je napustio,
duša oživela.
„Sad tako govoriš - a ako te ova radna naredba zadesi do novem-
bra?“ - zapitao se Artjom. - „Zamisli kako je u novembru, i to u kana-
lu, i do guše...“
Oterao je pomisao, nije hteo da zamisli; osvrnuo se na manastir.
„Nad mahovinom raste i na svakom vetru stoji kameno...“
Jučerašnja partija je bila u punom sastavu, opet su - možda iz po-
dlosti, poveli čak i zabavnog čovečuljka. On se zvao Filip - saznao je
Afanasjev. Filipčić je ubio svoju majku i zbog toga se obreo u Solovec-
koj obitelji.
- Ako ne budeš radio, večeras ću da ti izvadim oko i nateram te da
ga pojedeš - obećavao mu je tiho Ćaga.
- Argatovaću naredbu svaku, dok mi ne iskopaju raku - odgovo-
rio je kratko i jedva čujno Filip.
Posle onog što mu je Afanasjev ispričao o Filipu, Artjom se neho-
tice klonio čovečuljka. Od njegovih reči, kao pomazanih uljem iz kan-
dila, povraćalo mu se.
Ćim su došli do mesta, Mojsej Solomonovič je napravio tri kruga
oko svog panjića - ne bi li ga i danas pozvali da se popne.
Ali, niko nije dao znak.

74
 „Ah, kakva šteta“ - govorio je sav izgled M ojseja Solomonoviča. -
„Kakva šteta, ah.“
Posle jučerašnjeg koncerta Artjom je s interesovanjem bacao po-
glede u Mojseja Solomonoviča: po svemu sudeći, to je bio zanimljiv
čovek.
Ne čekajući da ih desetar potera, Artjom je zagazio u vodu. Na
glavu je namotao košulju, ramena je namazao obalskim blatom.
- Građanine desetaru, danas je opet stotka? - zainteresovao se Ca-
ga. - Nije li prevelika lekcija? - i odmah je živahno, kao dvonogi konj,
otrčao u vodu.
Desetar Sorokin nije bio lenj i gađao je Cagu toljagom.
- Vrati mi mog šaljivdžiju, šakale - komandovao je desetar; tolja-
ge su nazivali još i šaljivdžijama.
- On je utopljenik, građanine desetare - odgovorio je Caga, mar-
ljivo glumeći traženje.
- Daću ja tebi ,,utopljenika“! O n je drven, kao i ti! Traži!
Artjom je uhvatio sebe u čudnom osećanju: poželeo je da desetar
popritegne Cagu, natera ga da mu donese šaljivdžiju i nekoliko puta
kazni tim istim štapom.
Ali lukavi Caga nije vraćao toljagu, ma koliko urlao Sorokin.
Pošto se naurlao, desetar je otišao da puši sa stražarima. A posle
su se sva trojica uputila nekuda: po svoj prilici, po šumske plodove? Na
rastanku, Sorokin je viknuo da im je današnja lekcija već sto pedeset
balvana - zbog toljage im je dodao po pedeset.
- A čak i da je po dvesta, ovde ima posla za još nedelju dana - do-
bacio je Lažečnikov, ispod rulce osmatrajući kanal.
- Cago, bre, malo nam je da i tebe utopimo - opsovao je Afana-
sjev, uostalom, bez naročite žustrine.
Artjom se opet začudio: Afanasjev je mogao dozvoliti sebi da ta-
kvim tonom govori sa kriminalcem. Staviše, Caga mu je sasvim srdač-
no odgovorio:
- Ma nosi se, Afanase. Idi, u zubima mu odnesi toljagu. Baš kao
tvoj drugar juče.
Artjom, iako je stajao u vodi, osetio je kako su mu iznutrice poli-
li nečim vrelim, lepljivim, sramotnim.
Više nije imao kud.
- T i, kriminalče! - uzviknuo je Artjom, a jačina sopstvenog glasa
je uzbudila i njega samog, i podržala ga. - Začepi svoju gubicu!

75
 Odbijajući se od tih balvana, Artjom je pošao prema Ćagi, trude-
ći se da ide što brže.
- Sta vam je, dobar je - nasmejao se iskreno Afanasjev.
- E j, frajeru, dođi kod mene - pozvao je Ćaga Artjoma, ltoji mu
je ionako prišao na dva koraka; Artjom se izveštio i odjednom desnom
rukom raspalio direktan, zadivljujuće dug udarac Ćagi u čelo, i to tako
precizno da mu je najpre naglo zabacio unazad glavu, rizikujući da mu
polomi vratne pršljenove, a zatim se Ćaga čitavim telom stropoštao na-
pred - srećom, na balvan, inače bi otišao pod vodu.
Dvojica kriminalaca su mu pohrlila u pomoć, ali tada se umešao
Afanasjev:
- Njihov je obračun! Njihov razgovor! Kad dvojica govore - osta-
li stoje!
Ćagu su pridigli sa balvana, kolutao je očima i neko vreme nije
mogao čak ni da razgovara, samo je mumlao.
Logoraši su čutke radili. Lažečnikov se mrštio. Sivcov je često
šmrcao. Kinez se, po običaju, nalazio negde duboko u sebi. Mojsej So-
lomonovič je uvek zauzimao takvo mesto kako bi se jednako nalazio
daleko od svake opasnosti. Lilip je stenjući i mumlajući trčao duž vo-
de, kao da će velika riba iz nje svakog časa morati da mu uskoči pravo
u ruke.
Artjomu je sve istovremeno drhtalo i likovalo unutra.
Pljunuo je i vratio se da gura balvane prema Afanasjevu - veselo
začuđenom, a uz to i donekle zagonetnom.
Artjom je grizao usne i nastojao da previše ne gleda ispod oka u
Ćagu, ali ipak je malo bolećivo osluškivao: hoće li ovaj opet početi da
ga vređa.
S vremena na vreme Artjom je morao da se tuče. O n nije bio skion
tome, međutim, umeo je da se tuče prilično dobro: trebalo je samo da
prelomi u sebi urođeno nemanje želje da udari čoveka po nezaštićenom
i ranjivom licu - a dalje je sve išlo samo po sebi.
Kriminalci su izveli Ćagu na obalu, vrteli su se oko njega nudeći mu
pomoć... izgleda da je on dreknuo na njih, pa su ponovo ušli u vodu.
- Nije loše, nije loše - rekao je Afanasjev, osmehujući se i dalje.
Prijatna taština terala je Artjoma da izrazi svoju hladnokrvnost. Za
to mu je najviše pogodovalo ćutanje.
- A da nam odrecituješ pesme - predložio mu je posle nekoliko
minuta.

76
 Afanasjev se zamislio, kao da odlučuje hoće li da govori ozbiljno
ili ne, a zatim je vrlo ozbiljno odgovorio:
- Svoje ovde još nisam napisao, a pređašnje se ne računaju. A tu-
đe neću. Ovde ću da živim bez pesama, kao bez žene. Posle će mi biti
slađe da probam.
I odmah je promenio temu:
- Tjom o, što se ti laćaš najtežih trupaca, nije mi jasno. Snaga ti je
do mojega, video sam. Pa, pričuvaj je. Biraj lakše - tanke, vitke balva-
ne. Devojke treba birati malo mekše, ovde... čemu...
Desetar se neprimetno vratio, verovatno je još izdaleka primetio
zabušanta Cagu, pa je put od šumarka savladao maltene skokom. U ru-
ci mu je bila nova toljaga.
Konkretno Cagi je danas bio težak dan: dok je dotrčao do vode,
dobio je deset puta preko kičme.
Posle toga je radio kao poluonesvešćen, a oko ručka se, najednom,
direktno u vodi ispovraćao. Sa otromboljene usne mu je visila balava
nit sve dok je nije obrisao, osvrćući se zloslutnim očima.
Sva ta hlebna sluz i nesvarena lcaša su neko vreme lelujale na po-
vršini.
U jednom trenutku Artjom je uvideo da mu nije ostalo ni trunke
ponosa zbog svoje kratke i očigledne pobede - ne zato što se Caga je-
dva kretao, sav pospan i pokisao, nego zato što je današnji dan bio još
teži od jučerašnjeg.
I balvani su za noć postali nekalco teži, i vetar je duvao još nasrtlji-
vije, i komarci se nisu gubili čak ni na vetru.
- Kad u takvom roju letite tamo-ovamo, dovucite mi balvan do
strugare - grdio je Afanasjev komarce.
Uopšte, Afanasjev se sve više sviđao Artjomu - o tome bi malo
ozbiljnije razmišljao da nije raznobojnih zvezda lcoje mu igraju u očima.
Odnekud izdaleka zaorila se rika desetara Sorokina - opet je ka-
žnjavao zabavnog Filipčića zato što nema snage ni volje za rad.
Sam Filip mu je predložio da urla o zabušantu, mada, mora se pri-
znad da je sasvim izgubio glas.
- Cujete? - obratio se desetar stražarima. - On opet želi da urla o
zabušantu, a neće da radi!
Stražari su se smejali; Fihpa su oborili na zemlju i još jednom ga po-
učavali toljagom, on je vikao i bezuspešno pokušavao da se izmigolji.

77
 Danas Artjomu ne bi palo na pamet da se založi za njega. Svoj ju-
čerašnji postupak uopšte nije pamtio i, uprkos žarkoj želji, nije umeo
ni da ga objasni.
Obuzela ga je tiha pomućenost.
Artjom je često treptao i lagano ponavljao: evo, plove mi zvezde
pred očima, evo, plove, a ako ih ulovim, a ako ih ulovim i skuvam.
I zamislio je supu - pozlačenu, aromatičnu, kako širi najnežniji
miris.
Prokapljivalo je pravo u supu, a zatim kao da se nebo pocepalo -
grunuo je zaglušujući pljusak, mehurast, bučan i bockav.
Udarao je po mozgu tako da zvoni i klokoće u glavi.
Artjom je osećao jezu, od koje su mu se ruke ukrutile, pokreti -
otupeli, a prsti - odrveneli.
U vodi je bilo bolje nego na kopnu - i svi su, osim Filipa, zagazi-
li u kanal, stajali su tamo među mehurovima, u bunilu i gruvanju kiše.
Desetar i stražari su odmah otrčali do najbližeg drveća, tamo su
čekaii i pušili.
Filip je nešto prigovarao i išao tamo-ovamo obalom, kao da usred
ltiše traži mesto gde ne proltišnjava.
Kiša je padala deset minuta i rasterala komarce.
Ali, nije stigla ni da se rasprši izmaglica posle ltiše, kad su komar-
ci, kao po komandi, počeli da se vraćaju, mahnito zujeći.
,,Ne bi li bio pljusak ognjeni, usijani“ - maštao je Artjom.
Put do strugare i nazad više ga nije grejao. Zato su mu pete jedva
osećale bol, pa je Artjom čak sa izvesnom ozlojeđenošću gazio po ka-
menju, granju, šišarkama.
Filip je sada radio u paru sa oniskim Lažečnikovom, mada dvo-
struko širim od njega.
Već je padalo veče kad se odjednom ućutao Filipčić, koji je nepre-
stano šaputao nešto; nekoliko minuta ponašao se oprezno i čudno.
Artjom i Afanasjev su stenjali i krkljali vadeći iz vode naredni, po-
sebno težak balvan - a Filip se najednom, pred Artjomovim očima do-
setio i - očigledno smišljeno - oslobodio je ruke. Lažečnikov je poku-
šao da zadrži balvan - ali kakor Balvan je krajem snažno lupio tačno po
Filipovoj nozi.
- Ej! Sta to radiš? - otelo se Artjomu.
- Joj! - zaurlao je Filip. - Joj! - hteo je da arlaukne još i pripre-
mljeno „Ispustio sam!“, ali bol mu je, očigledno, bio tako jak da je
imao snage samo za „Isp! Isp! Isp!...“

78
 Afanasjev i Artjom su takođe zbacili svoj kraj, stali su i nisu se mr-
dali.
Jedino je Lažečnikov, ništa ne shvatajući, bezuspešno pokušavao
da mu razgleda povredu i ponavljao:
- Nisi slomio?
Došao je desetar i, bez ikakvog razmišljanja, ščepao Filipa za kosu
i povukao - ne nekuda niti s određenim ciljem, već prosto od besa - i
vukao ga praveći krugove sve dok mu u stisnutoj pesnici nije ostao ko-
vrdžavi pramen.
- Džukelo šakalska! - urlao je Sorokin. - Koga si ti hteo da obma-
neš? Takve džukele ja imam pravo da lično davim! Svim samosecima i
samolomcima sledi smrt! T i ćeš da crkneš sad!
Artjom, bezvoljan i gluv, prošao je do jedva žive vatrice lcoju su
maločas zapalili stražari.
Bio je apsolutno uveren da će Filip sada da umre.
Mojsej Solomonovič je glasno uzdisao. Artjomu se zbog nečeg
učinilo da se ovaj moli.
Pošto se desetar Sorokin sit nazabavljao i ostavio Filipa na zemlji,
uputio se takođe prema vatri - bacio je na plamen čuperak kose koji je
držao u ruci, i komandovao: „Ajcte, gonite se svi u vodu!“
- Nemoj da me ubiješ! - uzvikivao je opet Filip isprekidanim gia-
som, koji kao da nije nalazio sebi put u prenapregnutom grlu.
Sorokin je smislio nešto i pozvao kriminalce - ubrzo su mu oni
odnekud doneli jak panj od pud i po.
Pošto je na vatri prisušio panj, Sorokin je zapisivao oiovkom i na-
glas izgovarao zapisano: „Donosilac ovoga Zabušant Parazitovič Sa-
molomov upućuje se na previjanje noge. Posle previjanja molim da ga
vratite na balvane radi završavanja lekcije“ .
Stražari su se smejali - pri čemu je Artjom tvrdo osećao da se sve
ovo već jednom događalo pa se sada ponavlja, samo glasnije i nasr-
tljivije.
- Diži se, šakale! - viknuo je Sorokin čim je završio svoj posao. -
Misliš da nisi u stanju da radiš na jednoj nozi? Možeš! Možeš i bez no-
gu, jodom te u usta mazana!
- Nisam namerno! - pištao je promuklo Filip.
- Ili da te ucmekam toljagom po glavi i bacim u kanal - ili ustaj i
nosi pismo u manastir! - predložio je krajnje ozbiljno Sorokin, mahni-
to stiskajući jak štap.

79
 Artjom je vrlo jasno video čoveka spremnog, pa čak i željnog da
ubije.
I Filip je ustao.
Panj je najpre nosio ispred stomaka, tri koraka - pa ispustio... na-
tovario ga je na grbaču i išao minut, daleko koračajući zdravom nogom
i vrio sitno - povređenom, pri čemu je prirodno plakao... ubrzo je i
sam pao... dalje je kotrljao panj ispred sebe.
Artjom nije gledao za njim, čuo je stenjanje i žalbu. Ponekad je Fi-
lip uzvikivao lcao da ga skroz probadaju usijanom šipkom - verovatno
lcada se nezgodno oslanjao na povređenu nogu.
Završili su lekciju još docnije nego juče: desetar se ponovo dogo-
vorio sa stražarima. Zarađivao je sebi uslovno-prevremeno, stoka.
- Rešio sam da kupim bič - rekao je Afanasjev Artjomu kada su
dovukli poslednji balvan i nemoćno se vraćali sa strugare na treptavu
vatricu. - I znam kako.
Ponoćna kiša ih je terala do samog manastira. Gazili su blato do
članaka.
Videći mutne manastirske lampione, Artjom je osetio da mu kiša
ne bije u potiljak i ramena... već da on vuče za sobom kišu kao ogrom-
nu mrežu, punu ledene i drhtave ribe.

* * *

Noću se u četi obesio zatvorenik iz njihovog voda.

Sve su digli pre pet, čim je dežurni otkrio mrtvaca.
Artjom se probudio, kao da su mu slomili san - kao kost, uz krcka-
nje - i otvoreni prelom je išao kroz lobanju, koja mu je pucala od bola.
...Načelstvo čete se užurbalo: možda je ubistvo. Ali logoraši su
tačno znali da nije - on je bio fitilj, mrcina, nije bio nikom zanimljiv,
robijao je četvrtu godinu, rebnuli su mu pet, nedavno je odležao deset
dana i noći u ćeliji, i to ga je dokrajčilo.
Razbuđeni Kučerava je nekoliko puta opaučio toljagom dežurnog
- što nije dovoljno pazio. Cečen je bečio mahnite oči, ali Kučeravine su
bile još mahnitije.
Mrtvac je visio u daljem uglu, smislio je da se obesi na ivici prič-
ni, konopac je zakačio za motke na trećem spratu. Omču je napravio
od košulje, koju je iscepao na duge komade.

80
 Niko ništa nije čuo. Logoraš na prvom spratu je spavao, glavom
prema obešenikovim ledenim nogama, sve dok nije dobio toljagom od
Kučerave.
Mrtvaca su užasno psovali zbog prelomljenog sna.
Dežurnima su naredili da skinu leš - tučeni je poslušno krenuo i
presekao konopac, a dole su ga ipalc prihvatali oni fitilji lcoji iznose ki-
blu. Dvojica drugih Cečena su im komandovala i podvikivala.
Leš su izneli i položili ga napolje, ispred ulaza.
Dotrčao je pas jednog logoraša, zvani Blek, onjušio leš i seo uz
njega. U porti je živeo još i jelen zvani Miška - ah danas se držao na
distanci, mada bi ujutro, čim se pojave logoraši, odmah žurio kod njih:
dešavalo se da ga neko počasti hlebom, pa čak i šećerom - daleko od
toga da su svi stanari živeli u bedi. Posle bi Miška u svakoj gužvi lalco
nalazio te koji su mu davali šećer.
Ustao je Artjom, u stanju gotovo alkoholnog pijanstva, nije se se-
ćao ni desetog dela od onog što se dogodilo juče i vrlo sporo je uviđao
šta se dešava danas.
Ošamućen, prolunjao je trpezarijom, gotov da zaspi na licu mesta
u hodu, a pre će biti da je već spavao.
Izašao je napolje, usput je primetio da Caga opet bljuje, i tim po-
vodom nije ništa pomislio.
Iznad leša su kreštali galebovi, nekako naročito nastrano, kao da
su ugledali dušu koja se uznosila, pa im se nije svidela - želeli su da je
iskljuju, kao tuđu, gubavu, suvišnu u tom nebu.
Kada je jedan galeb počeo da se spušta nisko kako bi, izgleda, sle-
teo pravo na leš, odjednom je Blek zalajao neobično ljuto. Galeb je po-
hrlio uvis, ali pritajio je uvredu. Trenutak kasnije, iznad Bleka je već še-
starilo nekoliko galebova nastojeći da mu proleću iznad sarne tintare -
on je sedeo pribrano, kao da i sam ume da uzleti u svakom trenu i po-
cepa bilo koga u vazduhu; samo je ponekad mrdao nosom.
Artjom je pljunuo kiselu pljuvačku pod svoje noge pa se vratio u
trpezariju i legao na svoje mesto. Osećao je nelagodnost, zimogrožlji-
vost, stanje pred povraćanje.
Artjomova odeća se nije osušila. Očigledno, njegovo telo noćas ni-
je moglo da pruži potrebnu toplotu. Naprotiv, šinjelčić mu se ovlažio
i, neshvatljivo od čega, postava je postala nekako khzava.
Prišao mu je Burcev.
- Komande za leganje nije bilo - rekao je on.

81
 Artjom je otvorio oči i pogledao ga, želeo je da mu se molećivo
osmehne ali nije imao snage, pospano je pomislio: „Belogardejska ba-
raba...“ - i zatvorio oči: možda će da se izgubi.
I zaspao je.
Ustajanje je ipak bilo za četvrt sata - ali tih četvrt sata mirovanja
značili su neprocenjivo mnogo. Još da mu je sedam do deset sati miro-
vanja, bilo bi sasvim dobro.

* * *

Prva misao: zar je nestao Burcev? Da li se uvredio, zanima me, ili

nije?
Dm ga misao: a je li bio leš, nije, ili ga je sanjao? Možda je sanjao
i Burceva?
Leš je ležao na svom mestu. Blelc je stalno čuvao mrtvaca. Gaiebo-
vi su hodali u blizini, gledajući popreko u nepokretno ljudsko oko i is-
plaženi jezik.
- Sećaš se šta sam ti rekao juče? - upitao je Afanasjev Artjoma po-
sle doručka.
Kupiti bič, bičevati - značilo je ,,bekstvo“.
Artjom nije odgovorio, nije mu čak ni klimnuo glavom.
Sedeli su na Artjomovim pričnama, u mkama su držali vrelu vo-
du. Bilo je tek sedam izjutra. Artjom je bestidno ljuštio jučerašnje bla-
to sa članaka. Afanasjev je bio ravnodušan.
Trenutak ranije, pre nego što se Afanasjev popeo gore, stavio je
marmeladu u pmženu raku besprizornika lcoji je boravio pod prična-
ma. Sada su dvojica dmgova s drugog sprata gledali kao se ponovo po-
javila raka. Otvoreni prljavi dlan je neko vreme valjda tražio nešto - ta-
kvim pokretom obično pokušavaju da odrede pada li ili ne pada kiša.
Više nije padala marmelada; mka se izgubila.
Neko vreme su ćutali, tiho kunjajući od neispavanosti.
- Odavde ne beže - kazao je Artjom i stresao se.
- Beže - odgovorio je Afanasjev, žestoko, na dečji način navalju-
jući na ,,ž“ u sredini reči.
Još malo su sedeli.
Ni o kalcvom bekstvu Artjom nije hteo čak ni da pomišlja.
- Kao da si bio dmgačije raspoložen prema ovdašnjem živom - iz-
govorio je Artjom jezikom koji jedva izlazi na kraj s teškim rečima.

82
 - Lud si, Tjomo? - prošištao je Afanasjev. - To, što i ovde mogu
da preživim, ne znači da ću ja ovde da živim... Osim toga, ako ostanem
u dvanaestoj - tu mogu i da me ubiju. Zimi lako ubijaju.
- Hoću još vrele vode - rekao je Artjom silazeći sa prični tako, kao
da su ga svu noć žvakali pa ispljunuli nesažvakanog.
Kada je stavljao cimentu na svoje prične, primetio je da mu od na-
petosti drhti rulta - kako će sad da diže balvane, ako jedva drži praznu
konzervu.
Trebalo je da ode još i u sušionicu, da odnese stvari - imao je re-
zervne pantalone, imao je i sako. Presvukao se u suvu odeću i, bez ob-
zira na leto, uvukao se u šinjel.
- Idem s tobom - rekao je Afanasjev.
Sušionica je bila u istočnom delu tvrđave; opsluživala je uglavnom
administraciju, ali ponekad su radnici, takođe robijaši, mogli da se smi-
luju i uzmu dronje od običnih logoraša.
Prošli su pored obešenika, zbog razgovora ga nisu ni pogledali.
Mrtvi jezik, uočen perifernim vidom, jedva da je dotakao ljudsko, go-
tovo nedodirljivo u Artjomu.
Ako bi Artjom i razmislio o tome, zaldjučio bi: to ne leži čovek;
zatim: šta je čovek - evo, on je hodao zemljom, gledao, slušao i razgo-
varao - ali leži nešto drugo, prema kome ne može ni da bude nikakvog
saosećanja.
Afanasjev je stalno plašio Artjoma prcdstojećom zimom:
- ...Zbog neispunjavanja normc su svukli i ostavili na mrazu... On
se ukočio. To nije vikanje ,,Ja sam zabušant!“ A ledeni leš jc ostao iza
klozeta do samog proleća, dok nije počelo otkravljivanje...
Artjom se odjednom setio reči Vasilija Petroviča da za dežurne od-
ređuju samo tastere. Pa on je govorio o Afanasjevu!
- Zašto mi to pričaš? - preltinuo je Artjom Afanasjeva.
Iz sušionice im je u susret izašao namrgođeni čekist, pa Afanasjev
nije odgovorio.
U sušionici su već stajala sedmorica ljudi, jadničaka rnokre odeće
- pri čemu je nekolicina bila gola do pojasa: nisu imali odeću za pre-
svlačenje.
- Kuda ti vučeš svoje prnje, idi, suši ih pod guzicom! - dernjao se
primalac, drska njuška.
Sve mu je odjednom postalo jasno.
- Covek je čovelcu - balvan - rekao je Afanasjev napolju.

83
 * * *

U četi je Burcev tukao Kineza.

Kinez je ležao na svojim pričnama i nije hteo ili nije mogao da
ustane za posao.
Burcev ga je za okovratnik svukao s prični.
Kineza nisu držale noge, tada ga je Burcev pustio, ali odmah se sa-
gnuo pa počeo pomamno da ga drmusa za malena prsa i da jednim bo-
lesno oštrim, Artjomu nepoznatim glasom uzvikuje:
-U s ta j! Ustaj! Ustaj!
T o „ustaj!“ je zvučalo kao da svaki put ostrvljeno zatvaraju poklo-
pac klavira.
„Gle kako...“ - razmišljao je Artjom malaksalo. - „Zamisli: tek je
samo komandir odeljenja. I takav je. A da li bi mogao da tako radi sa
mnomr“
Banuo je odnekuda Vasilij Petrovič, sav kao kvočka, nakostrešen,
ili od užasa, ili od čuđenja.
- Mstislave! - ponavljao je stalno. - Mstislave!
,,Ko nam je MstislavU - nikako nije mogao da shvati Artjom:
zbog nečeg nije nikada čuo da neko oslovljava Burceva imenom.
Burcev se ispravio i, ne gledajući u Vasilija Petroviča, pošao pre-
ma izlazu: komandovali su postrojavanje za prozivku.
Usput je Burcev brisao dlanove, kao da je upravo oprao ruke.
Vasilij Petrovič je pomogao Kinezu da ustane.
- Tjom o, a zar ti ne izgleda čudnovato - brbljao je po običaju uz-
buđeni Afanasjev, dok je četa pokušavala da se postroji. - Kina je bog-
zna gde. Tamo negde hodaju Kinezi, žive svoj mravlji život, i tamo je
rodbina ovog našeg... kako mu je ime?... rodbina govori kineski, jede
pirinač, gleda u kinesko sunašce - ali njihov sin, unuk, muž leži na ne-
kim Solovkama i bije ga komandir odeljenja Burcev?
Artjom je razumeo o čemu govori Afanasjev, ali sve te apstrakcije
nisu mogle da ga uzbude. Evo, Burcev ga je začudio, da. On je išao na-
pred-nazad i posmatrao kalco se postrojava odeljenje. Burcev je izgle-
dao usredsređen. Vasilij Petrovič je doveo Kineza, Burcev nije reago-
vao, kao da se desilo ono što se moralo dogoditi.
Prolazeći pored Artjoma, Burcev je zastao, zaškiljio i rekao:
- O, tebe ne prepoznajem. Ojačao si.

84
 Artjom je pokušao da se osmehne, ali odjednom je jasno uvideo
da za dva dana komarci samo što mu nisu pojeli podnadulo, grozniča-
vo, bolesno lice i da mu se Burcev mga.
„Grebeni kicoš“ - pomislio je Artjom. - „Sad če i on da me bije u
čelo? Hoće li to ikad prestati ili ne...“
,,On mi se osvetio za to što jutros nisam ustao sa ležaja“ - dosetio
se Artjom trenutak kasnije.
Posle toga nije mogao da se ponada ni u kakvu radost, ali sudbina
je odigrala u svom žanm: Artjoma i Afanasjeva su skinuli sa balvana.
Uputili su ih, istina, neshvadjivo kuda.
„Kome da zahvalim?“ - mislio je Artjom. - „Sreći? Gde je ona -
moja sreća?... Ili Vasiliju Petroviču?“
Ali Vasilij Petrovič, izgleda, nije imao ništa s tim.
Artjom je nastojao da ne gleda u Krapinovo strmo, obareno čelo,
kako ne bi ništa pokvario.
Možda se pobrinuo Afanasjev?
Ali Afanasjev se pravio toša, samo se nasmejao i lukavo pogledao
u Artjoma:
- Najvažnije je da ne čistimo centralni klozet - sve ostalo nam po-
goduje.
Na putu u čem, kada se usporilo kretanje, neko je gurnuo Artjo-
ma u leđa, zabolelo ga je; on se brzo osvrnuo. Iza njega su bili krimi-
nalci.
Podaije je stajao Caga, gledao je mutno, kao da mu se nešto u gla-
vi ugasilo. Ispod očiju su mu bili prirodno crni kolutovi.
- Obrao si zelen bostan, strašilo - rckli su Artjomu.
- Sta se desilo, bratijo? - okrenuo se odmah i zalepršao zamašće-
nim riđim čuperkom Afanasjev, koji je išao pored njega.
- N e mešaj se, Afanase - odgovorili su mu.
Artjom se okrenuo i napravio korak napred. Još jednom su ga, su-
rovo i oštro, izgleda, koščicama prstiju, uboli ispod plećke. Više se ni-
je ni osvrtao, naprotiv, pokušavao je da se što brže progura, ali napred,
kao za inat, spori logoraši su tapkali, kao pod vodom.
Pozadi su se grohotom nasmejali izgovarajući nešto uvredljivo i
gadno.
Artjom se iz sve snage potmdio da ih ne čuje - i nije ih ni čuo.
Spopadala ga je drhtavica, mke stisnutih pesnica držao je u džepo-
vima.

85
 Napolju su i dalje urlali galebovi - bilo mu je neobjašnjivo zašto je
priroda dodelila nevelikoj pdci umeće da ispušta do te mere odvratan
zvuk.
- Ne uzbuđuj se - rekao mu je Afanasjev vrlo mirno. - Sredićemo.
Kao da je topla igla ubola Artjoma ispod srca - svalca dobra reč le-
či, od nje se i krv zagreva. Ali to nije pokazivao, naravno, a nije bilo ni-
kakvih osnova da mu veruje. Pa da, Afanasjev je s kriminalcima igrao kar-
te, izgleda, s rizikom po sebe - ali zašto bi mu on to sređivao i kako?
- U mladosti sam i ja krao, Tjom o - kazao je Afanasjev, kao da ču-
je misli svog prijatelja. - Poznajem sve Piterane. Pokušaćemo da nađe-
mo valjane reči. Petljanje sa njima ti je kao pisanje poezije: uloviš rimu
- i na konju si. A za sada ti koračaj kao lovac, naša radna naredba su
metlice.
- Kakve metlice? Otkud znaš? - trgao se Artjom.
- Pa dogovorio sam se, Tjom o - rekao je Afanasjev. - Krapinu je
takođe potrcban novac. Pravićemo metlice za parna kupatila. Narudž-
ba je stigla od gradskih parnih kupatila iz Arhangeljska. D ok nije poče-
lo opadanje lišća.
- A što si onda tamo mleo o klozetima? - upitao je Artjom.
- Plašio sam te - nasmejao se Afanasjev, riđi čuperak mu se tako-
đc zatresao u taktu smeha. - A ovde, eto, toliki narod hoće da te zapla-
ši, čitav red, zato...
- Ja se ne plašim - relcao je Artjom, iako to, izgleda, nije bilo istina.
- Ne, prikane - Afanasjev je odjednom promenio ton - plaši se
njih: kad ih je više od jednog, nema ničeg strašnijeg... A ponekad mo-
žemo i da se nagodimo. Ali najvažnije je, Tjom o - danas smo na me-
tlicama! I bez straže!
Afanasjev je poskočio i pokušao da udari galeba koji im je kružio
iznad glava, ptica je pohrlila uvis, čim je histerično zaurlala nešto neza-
mislivo.
- Prostitutko! - dobacio je Afanasjev za njom pa, već obraćajući se
Artjomu, retorički ga upitao: - Cuo si kako me je ona nazvala?
Sustigle su ih taljige s lešom obešenika. Na jeziku mu je stajala ma-
sna muva, nije se plašila truckanja.
Artjom se odjednom setio da od jutros nije video zabavnog Filip-
čića.
Jutro se oteglo suviše dugo, vreme mu je da pređe u dan.

86
 * * *

- K o je razgovarao sa mnom? - upitao je Artjom, tek pošto se već

sasvim smirio.
,,Zaokružiću“ - rekao je sebi.
- Bandit Saferbekov. Iskasapio je ženu, spakovao komade u korpu
i poslao na izmišljenu adresu u Semah.
- A Caga - ko je on ?
- Džeparoš. Ali valjda je i on neku babu smrtno uplašio.
- A otkud mu taj nadimak?
- Video si mu usnu? Ona mu je kao ćaga - odmah je svima poka-
zuje...
Artjom je zavrteo glavom:
- I ti se družiš s tim šljamom?
Afanasjev se sarkastično iskreveljio:
- A ovde postoje drugi?
Artjom je slegnuo ramenima: bilo je očigledno da postoje.
- Misliš da je manje krvi na bilo kojem bivšem čekisti iz devete če-
te? - zainteresovao se Afanasjev. - Tam o svaki ima po tuce takvih kor-
pi u ličnom dosijeu.
- Ne govorim ja o njima.
- Nego o kome? Pogledaj Burceva - šta bi sa njim za jedan dan!
Odredili ga za komandira odeljenja! A naš Mstislav je od plemića, po
svoj prilici. Uskoro će sebi da nabavi korbač, kladim se. Cekisti su, mi-
sliš, džukele, a kaeri - svi nevini, kao što ovde pričaju o sebi? Aha!
- Na kaerima je druga krv - rekao je Artjom tiho.
- Kakva druga? Ta ista. Najpre je mokra, a posle se zgrušava.
- T i shvataš o čemu ja govorim - ponovio je jogunasto Artjom.
- A tvog Vasilija Petroviča ne volim - nastavio je Afanasjev vese-
lo, ali s noticom gadljivosti. - Mušičav tip. Znaš h kako sam se upo-
znao sa njim? Nosim ja paket od mamice, on me hvata za rukav u hod-
niku - još dok sam bio u karantinskoj četi: hoćeš, kaže, da ti sačuvam
paketić?
Artjom je poćutao, pa ga zapitao:
- A šta je loše u tome?
- A što bih ja sa njim delio paket?
- Tada moraš da ga deliš s kriminalcima.

87
 - Upravo tako. A tvoje prvo pitanje je bilo: „Zašto se družiš s tim
šljamom?“
Artjom je izdahnuo vazduh i miroljubivo kazao:
- Mani me se.
Afanasjev se glasno nasmejao, vrlo zadovoljan sobom.
- T i si cinik, Afanasjeve - rekao je Artjom već sasvim dobroduš-
no, s jednim, treba priznati, poštovanjem. - Možeš da postaneš izvan-
redan sovjetski pesnik. Ne neki tamo satelit nego najautentičniji.
- Mogao bih - saglasio se Afanasjev vrlo ozbiljno. - Ali neću da
postanem. I karte su mi dovoljne da bih varao. Ali to ne prodajem.
- A ti uopšte ne veruješ boljševiđma? - upitao je Artjom malo ka-
snije.
- Ja? - prenuo se Afanasjev, pa čak zgrabio svoj čuperak u pesni-
cu i blago ga cimao. - U nečemu im verujem, zašto ne bih. Samo bolj-
ševici uopštc ne veruju meni!
1 ponovo sc nasmejao.
Pošto su nasekli i nalomili hrastovo i brezovo granje, dodeljenim
kanapom su ga vezivali u metlice, kojima su se branili od komaraca.
Danas se zadesilo da greje suncc, koje je isušivalo nedavnu vlagu,
i odabrali su mesto za sunčanje - tako da im je bilo vrlo dobro, čak ču-
dcsno. Nikako nisu želeli da razmišljaju ko se danas mrzne i satire bal-
vanima.
- A gde igrate? - upitao jc Artjom, imajući na umu karte. - Zbog
toga mogu da vas deportuju na Sekirku.
- Na Sekirku... - kazao je Afanasjev pođrugljivo. - 1 šta sad? Igra-
mo gde god možemo - igra je jače od straha, ona nam je umesto ovog
kurvinskog soloveckog života, ona ga pomračuje... Za razbijanje pro-
tivnika za sada ima mnogo mesta: igramo u prozorskim nišama... ima
nekoliko nastanjenih, još neprovaljenih tavana, postoji mesto iza drva...
U četi takođe igraju ponekad, zar nisi video? Ali love nas, džukele, pri-
tiskaju nas.
Afanasjev je sanjalački gledao nekuda daleko, kao da u mislima ši-
ri karte.
- T i dobro igraš? - zapitao je Artjom.
- Igram? - nasmejao se Afanasjev. - Ne, m je nešto drugo. T o ni-
je igra - to je, Tjom o, varanje. Tu igranje - nema smisla, važna je jedi-
no obmana. U detinjstvu sam želeo da izvodim trikove u cirkusu, pro-
sto sam ludeo za tim. Trikove nisam dobro naučio, ali eto, s kartama
mogu štošta... A sama igra je već - peta stvar. Najvažnije je, ako želiš

88
da pobediš - da imaš svoj špil. Ili, u krajnjem slučaju, trećeg čoveka.
Cela stvar je u špiiu: kako ga izmešaš - tako češ i odigrati, Tjom o.
Artjom je poćutao.
- A otkud ti karte?
- Pravljene svetaca je takođe - moja zabava - pričao je Afanasjev s
vidljivim zadovoljstvom.
„...Kakav pesnik“ - pomislio je Artjom veselo.
- Kriminalci odlaze u biblioteku, nastavljaju planski proces preva-
spitavanja i uzimaju podeblji roman... Seku stranice iz knjiga, papir le-
pe hlebnim lepkom - kad sc hlcb prelije vrclom vodom i ocedi, oceđe-
na tečnost je lepljiva. A posle sapunom, rastvorenim u mastilu, preko
šablona crtaju karte, to su ,,sveci“, ,,špilovi“ - završio je Afanasjev into-
nacijom učitelja pa podigao metlicu i zapitao: - Steta, na brezovoj me-
dici ne možemo da odletimo kao Baba Jaga, je li, Tjomo? Sad bismo ti
i ja seli i - adio, drugari!
- Baba Jaga leti na metli - odgovorio je Artjom.
- A šta je metia? Brezova metlica! - nije se slagao Afanasjev.
O ni su već napravili sto pedeset metlica, ali trebalo im je još pe-
deset.
- Hajde da napravimo pravu metlu, možda će i da nam poleti? -
zabavljao je samog sebe Afanasjev.
Otišao je do obilato nalomljenih grana, odabrao najduže i vezao
ih u nakaznu metlicu, veličine kao pola čovelca.
- A? - smejao se Afanasjev pokušavajući da je uzjaše i tako po-
begne.
- Nemamo više uzica - rekao je Artjom podsmešljivo. - Nemamo
čime da vezujemo metiice. Ako ne završimo lekciju, daće nam trista
grama hleba, a ja ga ionako nemam.
- Ali ja znam čime ćemo - snašao se odmah Afanasjev. - Video
sam ovde bačenu bodljikavu žicu.
- Misliš, treba? - upitao je Artjom, tronut novim riđim drugom.
- A što, ne treba? - odgovorio je Afanasjev. - Rekli su: potrebne
su nam metiice - eto, imaće jake revolucionarne metlice.
Otišao je po bodljikavu žicu - i vratio se s dugim repom, jedva ga
je vukao za sobom. Izlomio je bodljikavu žicu i, grcajući od smeha, na-
pravio je „solovecku metlicu“ tako što je raskošne brezove grane vezi-
vao bodljikavom žicom.
Artjom je takođe napravio svoju, isto takvu metlicu.

89
 - „...Okrvavljena metlica zore!...“ - odrecitovao je Afanasjev raz-
mahujući novom tvorevinom. - Znaš li ovaj stih? ,,I izlemaće im debe-
le zadnjice okrvavljena medica zore!“ Serjoga kao da je u vodu gledao!
- Ne, ne znam taj stih - priznao je Artjom, pošto nije naročito po-
verovao Afanasjevu: verovatno ga je sam sačinio.
Pošto je vezao grane bodljikavom žicom a jednu dugu, kandžastu
bodljikavu žilu vešto sakrio usred mirisnih grana, Afanasjev je napravio
„sekirsku medicu“.
- Jo j, ala će da probija! - vikao je Afanasjev. - D o koske! - pro-
bao je na sebi i još više se oduševio.
Artjom nije zaostajao.
Afanasjev i Artjom su gotove solovecke i sekirske medice zavukli
što dublje među ostale, obične, pa nastavili svoj posao,
„Cekistička metlica“ je već bila s dve žile bodljikave žice. Medicu
sa tri rogate žile izlomljene bodljikave žice nazvali su „Uspomena na
prerano otišlog druga Đeržinskog“.
- Zamisli! - grcao je od smeha Afanasjev i vrteo riđom glavom, lo-
veći pesnicom svoj čuperak; smeh mu je takođe bio nekako riđ, pegav,
raštrkan. - Tjom o, samo zamisli! Došla čekistička njuška u saunu! Haj-
de, kaže, saundžijo, išibaj me! Išibaj me, saundžijo, tako da se sve puši,
da se ništa ne vidi! Hajde, viče čekist iz klobuka pare, preznoj-de ti me-
ne dvema metiicama! A čim je saundžija počeo da ga šiba, čim je po-
čeo!... Cekist jauče! Saundžija se trudi! Cekist jauče! Valjda pokušava
da se prevrne! Saundžija još žešće! Još zlobnije! Još češće! Još jače! Još
se preznojava!... Cekist je umuknuo već odavno! Saundžija se potrudio,
potrudio, pa se i on pomalo smirio... I eto, para se raspršila, saundžija
stao pa gleda: naokolo krv... komadići mesa!... umesto čekiste - krvavi
kupusL. negde je oko, negde obraz.L. negde leđa, negde dupeL kao u
mesari.L. a u saundžijinim rukama, umesto metlice - dve žice naniza-
nih ražnjića.L. i tada ulazi drugi čekist - zamisli, Tjom o, tu sliku! Ula-
zi! Drugi! Cekist! I ogromnim dečjim očima gleda sve to! Slika „Saun-
džija i čekist“, bre! „Nisu očekivali“! Peredvižniki18 bi plakali!...
Artjom se tako smejao da mu se zavrtelo u glavi: zavlačio je pesni-
cu u usta i grizao sebe da se ne bi ošamutio od smeha.

18 Peredvižniki - slikari realisti, koji su ulazili u demokratsko stvaralačko udruženje

„T o Ba p n m e cT BO nepeflBM)KHbix xyflo>KecTBeHHbix BbicTaBO K" (1870-1923), najveće u
Rusiji u drugoj polovini XIX veka. (Prim. prev.)

90
 Metlicu ,,surovo čekističko dupe“ pravili su dugo, zajednički. Ona
je bila ogromna i debela - mogla se držati samo obema rukama, a nije
bilo lako ni da se podigne. U njoj je bilo desetak bodljikavih žiia.
Uglavnom, tom metlicom se moglo zaista unakaziti, najvažnije je bilo
- zamahnuti kako treba.
Dve vitke brezove grančice, spletene s jednom žilom bodljikave ži-
ce, nazvali su „trnova metlica kaerska“.
Bilo im je tako veselo da umalo nisu prevideli desetara.
D ok ovaj nije dovukao do njih svoju sivkastomodru gubicu, uspe-
h su da malo sakriju svoje tvorevine.
- Sve je gotovo, šefe! - raportirao je Afanasjev, suzdržavajuči smeh
s jednim neizdržljivim naporom, činilo se, sad će skroz da pukne.
- Tu je izgleda više - rekao je desetar, posle ćutanja.
- M nogo više! Udarničkim tempom u režimu borbenog zadatlca!
- opravdao se Afanasjev neuobičajeno zvonlco.
Artjom je gledao u stranu, niz lice su mu tekle suze, najsrećnije u
poslednjim mesecima.
- Uzmite za sebe, da se poparite! - predložio je Afanasjev, talco
glasno kao da je desetar stajao na drugoj obali reke.
- Sto se dernjašr - upitao je desetar.
Afanasjev je oborio oči i bolno ugrizao svoju usnu. Pegice na nje-
govom licu postale su izrazite, kao da su ih pripekli.
Desetar se malo petljao pa izabrao tri metlice, svalcu je onjušio,
kao da su pred njim bili njegovi obojci: tu su briga o sebi i nežnost pre-
ma sebi bile podjednako pomešane s jedva primetnom gadljivošću.

* * *

Na Solovke je stizala nova etapa, zatvorenici su sa zadovoljstvom

gledali kako od pristaništa idu novajlije. Tuđi strah ih je grejao, ra-
dovao.
Trinaestu, lcarantinsku četu su dotukh namrtvo. Logoraše koji su
u njoj proveli mesec-dva, odatle su raspoređivali po drugim četama. U
dvanaestu je odmah dospelo četrdeset ljudi.
Kada su Afanasjev i Artjom došh u četu, kriminalci, radoznah kao
čavke, vrteli su se oko dvojice najupadljivijih pridošhca - bili su to In-
dusi Kurez-šah i Kabir-šah.

91
 Zaista, osim svojih imena oni su malo toga mogli da kažu. Kurez-
šah uopšte nije znao ruski jezik, Kabir-šah ga je valjda razumeo, ali vi-
še je voleo da se osmehuje.
- Ama baš nijednu reč na mskom ne znaš r - pitao je Caga, po obi-
čaju, šepureći se sakoom na golom telu.
„Povratio se...“ - pomislio je Artjom neprijateljski.
Posle dosadnih iznuđivanja s tupim šalama, neprestano nasmejani
Kabir-šah je priznao kriminalcima da su uhapšeni zbog špijunaže.
- Nije loše, a? - nasmejao se Afanasjev, penjući se na svoje prične.
- Spijun, a ne zna mski jezik. Kako li je špijunirao? Brojao je koliko pa-
sa i koliko konja ima u Moskvi? Da bi uvideo hoće li Moskovljani du-
go da istraju u slučaju još jedne revolucije?
Artjom je zavrteo glavom na Afanasjevljeve šale.
Krapin je odveo Induse od kriminalaca i smestio ih nedaleko od
Artjoma. Sasvim blizu pokazao je mesto još jednom - sasvim mladom
momčiću sa studentskim kačketom.
- Tu ćeš da živiš - rekao mu je Krapin.
Klateći nogama, Artjom je s osmehom posmatrao mladića.
- T o je komandir voda? - upitao je momčić šapatom, čim se Kra-
pin okrenuo.
Artjom je klimnuo glavom.
Momak je pružio ruku i predstavio se: M itja Sčelkačov.
Krapin je već odlazio, ali odjednom se okrenuo i upiljio u Artjoma.
„Sta još?“ - pomislio je Artjom stežući vilice.
Krapin je napravio tri tvrda koraka, prišao mu sasvim blizu - ma-
lo je bazdio na haringu - Artjom se ušeprtljao ne znajući kako je bolje
da postupi: da ostane na pričnama ili da se spusti dole.
- Sedi - kazao je tiho Krapin, napravio pauzu pa lagano i promu-
klo progovorio: - Ti valjda nisi rđav tip, šta m praviš od sebe? T i nisi
jajara, ni šalabajzer, ni mućak. Hoćeš brzo da se pretvoriš u fitilja? Imaš
čitavu zimu za to.
Artjom je klimnuo glavom, još ne shvatajući ništa.
Krapin je otišao, Artjom je i dalje sedeo i ponekad šmrcao - raz-
mišljao je.
Nikako nije mogao da poveruje da mu Krapin, po svemu sudeći,
uopšte ne želi zla. Inače, zašto bi mu kazao sve to?
- Dragi moj - pozvao ga je šapatom Vasilij Petrovič dižući se sa svo-
jih prični. - Ja, između ostalog, imam pravi čaj. Ako o tome ne budete
razglasili čitavoj četi, možemo mirne duše da udvoje uživamo u njemu.

92
 Afanasjev se gore tako zakoprcao, da je bilo jasno: sluša. Ali, on
ipak ne bi pio s Vasiiijem Petrovičem, pomislio je Artjom.
- Vidim kako vam gore oči - rekao je Vasilij Petrovič, kad su seli
na njegove prične i udisali miris čaja, marljivo, kao da su želeli da ga
potpuno apsorbuju. - Vidim vam oči i čuo sam Krapina. Nekako sam
unapred slutio da će sve tako i da se okrene. Imate sreće, Artjome. Do-
bra zvezda je sijala nad vašom krstionicom.
- Sa koliko krakova? - upitao je Artjom, i opet su se malo nasme-
jali, srčući čaj.
- Malo sam se raspitao o Krapinovoj sudbini - počeo je Vasilij Pe-
trovič tiho. - Kada je radio u miliciji, jednom je tako marljivo sasluša-
vao nekog bandita da je taj umro. Izgleda, sad se to naziva „prekorače-
nje punomoćja“. U moje vreme su mogli da rane, ali ne sećam se nijed-
nog slučaja da je policija nekog ubila prilikom saslušavanja. Uostalom,
tada nije ni bilo kriminalaca - takvih, kakvi su sada.
Vasilij Petrovič je udahnuo aromu čaja i nastavio, neke reči je po-
činjao šapatom, a završavao ih samo usnama, bez zvuka:
- Eto, to je o našem komandiru voda. Za bandita, kojeg je ubio
Krapin, osvetili su mu se užasno: zaklali su mu desetogodišnjeg sina.
Tada je Krapin još jednom prekoračio punomoćja - zauzeo je neku ja-
zbinu, tamo je bez ikakvc potrebe upucao nekoliko osoba, uključujući
neku ženu i jednog sovjetskog administrativnog radnika koji je došao
da se malo zabavi.
Artjom je pažljivo slušao ne znajući kakve zaldjučke da izvede.
- Cudno - skrenuo je s teme Vasilij Petrovič, odjednom, u svom
maniru. - U Građanskom ratu su ubijali na hiljade! Na mnogima visi
po leš, po tri, po deset leševa! Ovde je jedan stražar vilcao kako je stre-
ljao sto belogardejaca u samo jednoj, dvađesetoj godini! I odjednom se
završio rat! I sad više uopšte ne sme nikog da ubija! A ljudi se navikli!
Krapin, ja mislim, najiskrenije ne razume lcako su njega, bivšeg crveno-
armejca, zatvorili zbog ubistva nekohcine kriminalaca, slučajne žene i
tog, neka je čak i administrativni radnilc - ali taj je krenuo podlim
putem!
- Vasilije Petroviču - rekao je Artjom s blagim podsmehom, kako
mu reči ne bi izgledale kao molba za savet - ja samo jedno ne razu-
mem: kako da čitavu tu priču primenim na sebe?
- Pa, Artjome - uzvratio je Vasilij Petrovič s odglumljenom stro-
gošću. - V i biste samo da učite poeziju napamet - da, da, primetio sam
taj vaš mali greh, nemojte se zbunjivati, vi suviše primetno mrdate

93
usnama, i to sve vreme jednu istu rečenicu... Učite poeziju, ali u ljud-
skim dušama takođe može štošta da se pročita. Evo, čitam vam: naš ko-
mandir voda Krapin mrzi kriminalce. Zapazili ste: na Solovkama kraj-
nje retko tuku kaere, što se tiče našeg Krapina - uopšte ih ne dira. Ali,
eto, s kriminalcima je, naprodv, stalno u sukobu... I nisam siguran da
će uvek izlaziti kao pobednik. Za današnje vlasti, ma kolilco to bilo čud-
no, ološi i lopovi - blislti su im sa socijalne tačke gledišta. A Krapin ne
može da pojmi: zbog čega im to može biti blizak društveni ološ? Za
razliku od boljševičkih idealista, Krapin je uveren da se ološ ne može
prevaspitati. I da ga ne treba ni spasavati. Ali vi ste, eto, Artjome - mo-
žda vredni spasenja. Tako, u najmanju ruku, misli Krapin. Kada vas je
udario motkom - on vas je, znate, kao mladog bika, usmeravao na pra-
vi put. Pa, neće valjda da vam objašnjava rečima - to je ispod njegovog
položaja. Ali, zato što vi ne možete da se urazumite toljagom, Krapin
je učinio neobično silan postupak: on je razgovarao sa vama. Cenite to,
Artjome.
Artjom se sav pretvorio u uho da mu prsti zamalo nisu prionuli za
zagrejanu konzervu.
- A znate li šta još imam? - užurbao se Vasilij Petrovič. - Đevre-
lce, da ne poverujete. Tačnije, đevrek. Malo je suv, ali evo ovako - Va-
silij Petrovič je s izvesnim naporom prelomio đevrek na dva relativno
jednaka dela pa, pošto je odoka procenio, veću polovinu je pružio Ar-
tjomu.
„Ipalc je Afanasjev onako nepromišljeno o njemucc - mislio je ma-
laksali i zahvalni Artjom. - „Ništa ne razume naš pesnik. Vasilij Petro-
vič je divan i drag čovek...“
- Eto, gledam u đevrelc i s gorčinom u srcu, sve se sećam kako ne-
kad od sitosti i gluposti nisam dovršavao jelo - podeho je Vasilij Petro-
vič. - Pamtim, bio je post, a ja s ulice došao na ručak, čalabrcnuo sam
i nisam hteo da jedem zapečenu heljdinu kašu s crnim lukom! Luk mi
se učinio nesimpatičan! Kaša - malo prepečena! Na trpezi je bila još i
smrznuta brusnica sa šećerom - desert. A ja se pre toga, na pijaci, naj-
eo đevreka. Otac me je oterao od trpeze - post je post!... Oh, Artjome,
kakva nevolja. Užasnu glupost sam učinio. Tako se kajem, tako se
kajem...
Vasilij Petrovič je umočio đevrek u svoj čaj i sedeo, ukočen. Ar-
tjom se sve bečio hoće li đevrek početi da mu se raspada u vreloj vodi
- tada će biti neukusan.

94
 - A još se sećam, kao dečak bazao sam pijacom. A žena sa kupu-
som me je počastila korenom - iz mirisne kace ga je izvadila, kao ča-
robnu ribicu! - grizi, lcaže, krezavi, kad dokrajčiš mlečnjake - izrašće ti
novi. A ja sam se plašio rastanka sa svojim zubima da nisam hteo. Za-
hvalio sam, otišao malo dalje i bacio koren kupusa u sneg. Sad bih se
zario licem u sneg, kao pas, i po mirisu bih ga našao. On je bio - ka-
kva sreća! - hrskav u zubima! Oh. Oh, Artjome.
- A koliko jaja nisam pojeo na Vaskrs! - uspalio se Vasilij Petro-
vič. - Natrpam pune džepove ofarbanih jaja - za tucanje s dečacima.
Potučem desetak - svi džepovi su mi u crvenoj ljusci. I posle izmrvim
jaja živini... A ta živina je na Vaskrs bila sita - nije kao mi sada. A sa-
mi uskršnji kolači! Jer je mama mesila i čokoladni! I od pistaća! Poje-
deš komadić ovog, komadić onog - i već si sit. Majčica je posle čašća-
vala sve u porti, a meni nije bilo čak ni žao - prejeo sam se. Posle izla-
zim ujutro - a na kredencu stoji tanjir s okorelim uskršnjim kolačem, i
mislim: ah, neću, kako mogu... Tog klinju - koji nije hteo - sad bih šče-
pao za uho i uvrnuo mu uši!
Vasilij Petrovič se neveselo nasmejao i čak napravio pokret kojim
hvataju za uho.
- Ili evo, sećam se, smuđ s pečurkama... Kao iz bajke!... O n je bio
kao beli vitez, Artjome!
- Dosta je, dosta, dosta! - usprotivio se Artjom, grizući đevrek s
nekom ostrvljenošću. - Prestanite! Odmah!
Ispod prični se pomolila prljava ruka; dlan se otvorio.
Vasilij Petrovič je s vidnim sažaljenjem odgrizao đevrek, ostavio je
sasvim malo parče i hteo da ga spusti na podmetnuti dlan, ali odjed-
nom se jaredomislio.
- Cujte - pozvao je on. - Pa, hajde, izađite ovamo. Barem da se
upoznamo. Sto da vas hranim na neviđeno.
Artjom je na brzinu pojeo svoj đevrek - ko zna šta će sad tu da iz-
mili, možda je stvorenje slcroz osuto krastama.
Ali nije, besprizornik je još izgledao kao čovek, samo neverovatno
prljav, vrlo mršav i, što je najvažnije, gotovo go. Kao odeću je koristio
džak - to jest vreću s rupama za ruke i glavu, ali na nogama nije imao
ničeg - jedino u predelu prepona nosio je veliku konzervu, vezanu uzi-
com. Očigledno mu je ona zamenjivala gaće.
- Da... - rekao je Vasilij Petrovič. - Kakva vam je... e-e... oprema.
Evo, sedite na hoklicu u ovaj ćoškić, tu vas niko neće videti.

95
 Po izgledu, besprizorniku nije bilo više od dvanaest. Kosa mu je
bila toliko prljava da joj se boja, čini se, više nije mogla odrediti. S uši-
ma mu se takođe dešavalo nešto neverovatno, Artjom se potrudio da
ne zagleda u njih - izgleda da su bile prepune prljavštine.
- H oćete li čaja? - ponudio je Vasilij Petrovič. O , samo nemojte u
tu vašu konzervu, momče. Ja imam rezervnu. Artjome, hoćete li da
nam donesete još vrele vode?
Sa rezervnom konzervom Vasilija Petroviča Artjom se uputio pre-
ma furunici; tamo se motao dežurni Cečen - onaj isti sa kojim su ovih
dana išli da ruše groblje.
- Cečeni nikada nisu bili hrišćani - rekao je ovaj potcenjivački, gle-
dajući u Artjoma.
- Kako hoćeš - odgovorio je Artjom. - Mogu li da ugrejem vodu?
Vasilij Petrovič je našao još đevreka i pregršt suvog voća. Bespri-
zornik je sve to odmah ubacio u vrelu vodu pa počeo da pije, kao da se
nije bojao ni da će se opeći.
- Kažite nam barem nešto - predložio je Vasilij Petrovič.
- Sta? - upitao je ravnodušno besprizornik.
- Imate li majku? - upitao je Vasilij Petrovič.
Besprizornik je klimnuo glavom.
- A oca?
Besprizornik je razmislio pa ponovo klimnuo glavom.
- A kako vam je ime?
- Sivi.
- A odakle ste rodom?
- Od Arhangeljska.
- Cime se bavi vaša majka?
- Otkud znam, ja sam ovde.
- D obro, a čime se bavila?
- Majka? Cistačica u parnom kupatilu.
- A otac?
- Imam
v t
oca.
- Cime se on bavio?
- Napijao se svakoga dana. Isterivao je majku na mraz - grejali
smo se u konjušnicama.
Sivi je dugo ćutao, zatim je, očigledno umoran od dugog razgo-
vora, rešio da skrati put.

96
 - Jednom je otac pio sa seljakom - posvađali su se, pa ga je ubio.
Novac je našao ispod pazuha. Majci je rekao: ,,Pa, šta da se radi - haj-
de da se navikavamo na taj posao!“
Vasilij Petrovič, obeshrabren, spustio je na prične čak i svoju kon-
zervu. Tiho, zbog nečeg prelazeči na ,,ticc, upitao ga je:
- I ti si navikao?
- Jednom smo vrlo dugo ubijali seljaka, nikako nismo mogli da ga
ubijemo. Mnogo je vikao, i sve smo zamazali krvlju. I otišao sam. Daj-
te mi još đevreka, video sam da ga imate.
Vasilij Petrovič je uzdahnuo i izvadio đevrek.
- A šta si ti radio? Krao si?
- Od bogatih može da se krade - odgovorio je ubedljivo Sivi.
- A od siromašnih?
Sivi je razmislio i nije odgovorio. Imao je, izgleda, odličan manir
- da jednostavno ne odgovara na neprijatna pitanja.
- A od koliko godina kradeš? - nije prestajao Vasilij Petrovič.
- A otkad znam za sebe - uvek lcradem. Pišite - od treče godine.
- Ja ne pišem - rekao je tiho Vasilij Petrovič.
- A što me onda? Sta vas briga?
M itja Sčelkačov je takođe prisluškivao razgovor, pošto se preme-
stio na pričnama da bi iskosa gledao u čupavu tintara Sivog.
Za to vreme Artjom je kopao po svojim osečanjima: „Meni ga je
žao? Ui mi nije žao? Cini mi se, gotovo da ga ne žalim. Šta, ja sam sa-
svim oguglao?cc
Sivi uopšte nije bio glup - iz govora je bilo jasno, i Artjom se za-
čudio: kako to?
I, tek pošto je razmislio o govora, odjednom je shvatio jednu čud-
nu i vrlo važnu stvar o sebi: u njemu zaista gotovo da nije bilo sažalje-
nja - zamenjivalo ga je ono što ponekad nazivaju osečaj za lepo, a sam
Artjom bi ga definisao kao osećaj takta u odnosu na život.
On je oduzimao štenad od dvorišne klinčadije koja su mu se ruga-
la ili se zauzimao za slabe gimnazijalce, ne iz sažaljenja već zato što je
to narašavalo njegovu predstavu o tome kalco treba da bude. Artjom se
setio Afanasjeva i svoju misao je završio njegovim rečima: ,,...To se ni-
je rimovalo!“
Na Solovkama je Artjom neočekivano počeo da uviđa kako, ne-
sumnjivo, opstaju jedino urođena osećanja koja su iznutra odgajena
uporedo s kostima, sa žilama, s mesom - a predstave se raspršuju prve.

97
 Razgovor s klincem prekinula je zlobna graja u onom uglu, u ko-
jem su čoporativno boravili kriminalci. Sivi je odmah nestao, kao da ga
nije ni bilo - odneo je i posudu sa neispijenim čajem.
Artjom je oslušnuo i za tren oka shvatio u čemu je stvar.
Kriminalci, svi odreda, skrivali su svoje stvari ili cepali pantalone,
košulje, pa čak i obuču - samo da ne bi išli na posao: teranje golih bi-
lo je zabranjeno.
Ozlojeđeni Krapin je počeo da svlači do gole kože one koji su se
vratili iz dnevne radne smene, lcako bi obukao polaznike na nočne rad-
ne naredbe.
- Meni je sve vlažno! Ujutro će da bude još vlažnije! Da idem u
mokromr - urlao je neko.
- A oni će da saznaju šta je cepanje! Simulanti truh! - urlao je Kra-
pin, toljagom ubeđujući čas jednog, čas drugog. Pomagao mu je valj-
da Burcev, ali, kako se učinilo Artjomu, s kriminalcima je bio uzdrža-
niji nego sa Kinezom.
Kada je Krapin svojeručno svukao pantalone sa Saferbekova, koji
je ležao na pričnama, svima je bilo jasno da nemaju kud. Caga se rastao
sa svojim sakoom - košulju mu je pocepao još desetar Sorokin. Prema
Krapinovim nogama su poletele cipelc, košulje, čizme.
- Uzećemo te na zub - rekao je Saferbekov pokrivajući noge ka-
putom, nesumnjivo oduzetim od nekog nesrećnika.
Krapin, bez ikakvih upozorenja o svojim namerama i kao da je
unapred znao da Saferbekov neće oćutati, iz okreta ga je raspalio tolja-
gom po licu, pa posle još nekoliko puta opaučio po rukama - kad je Sa-
ferbekov, kukajući od bola, zaklonio glavu.
- Uzećeš me na zub - kazao je Krapin, teško dahćući. - Prebroj
svoje zube, za sada.
Nogom je zgrnuo gomilu odeće i noćnoj partiji komandovao:
- Oblačite se, topla je.
Videlo se da je nema dovoljno za sve, te je Krapin hodao između
redova i naređivao svlačenje Lažečnikovu, Sivcovu i mnogonapaćenom
ICinezu. U Artjoma, Afanasjeva i Vasihja Petroviča nije čak ni pogle-
dao. Mojsej Solomonovič je vrlo ubedljivo spavao, kao da bi ga to mo-
glo spasti - ali, eto, vredelo je, spaslo ga je.
N a tome bi mogao da se završi dan. N a nesreću, bilo je vremena
za još jedan događaj.

98
 * * *

Posle gnjavatorske večernje prozivke otišla je noćna partija, i kao

da se sve utišalo.
Saferbekovu su doneli bokal vode i lcrpu - dugo je mnivao lice,
odrao sasušenu krv s obrva i prinosio uz usne šalce, pune rumene teč-
nosti. Kriminalci su s napregnutom pažnjom gledali u Saferbekova,
kao da je na taj način mogao da spere zlato.
Artjom je priznao sebi da oseća prirodnu, ogromnu, vrlo poštenu
i vrlo radosnu zluradost.
Možda ga je ona i upropastila.
Saferbekov je dugo pipao rasklimane zube i uhvatio Artjomov po-
gled - ovaj se odmah okrenuo, prućio se na svoje prične, stišao se, pri-
premio se za spavanje, čak je i zadremao - dan je bio dug, dug, dug,
rep mu se gubio, bilo je gotovo nemogućno da mu dopre do početka:
besprizornik Sivi crnog uha, punog cerumena, pio je vrelu vodu, dvo-
jica Indusa su se osmehivala i blago klatila, metlice su bile mirisne i šuš-
tale su, Afanasjev se grohotom smejao tresući riđom glavom, kao da
mu je slama u kosi, slama i sunce, a još pre toga obcšenik mu se rugao
isplaženim jezikom, i muva...
Afanasjeva su za to vreme pozvali da ode kod kriminalaca, Artjom
nije hteo da misli o tome, on jc već spavao, čestito i tvrdo... ali ipak su
ga gurnuli.
Otvorio je oči. Mljacnuo je suvim ustima. Gorela je jedna sijalica,
a kroz otvorena vrata je dopiralo svetlo iz vetrobrana dežurnih.
Mnogi logoraši su spavali, ali neko je bazao između prični, neko
je lenopsovao, a M itja Sčelkačov je igrao šah s jednim Indusom.
- Sta jer - rekao je Artjom, sve pokušavajući da nađe pljuvačku u
ustima.
- Tjom o, uglavnom, dogovor je sledeći - počeo je Afanasjev brzo,
valjda u želji da što pre završi dosadan posao. - Sledeću pošiljku dehš
popola sa Cagom. O n je stradao.
- Kakvu pošiljku? - seo je Artjom na prične. - Moju? Ma, neka se
nosi on.
- Tiho - rekao je Afanasjev nižim tonom. - Pa, pošiljka ti još nije
stigla. Sačekaj. Ko zna šta će se sve desiti dok stigne. Nemoj da žuriš.
Artjom se iskezio - užasno je želeo da opsuje. I Afanasjev se oči-
gledno osećao neugodno.

99
 - Nisi smeo da ga tučeš, Tjom o - pokušavao je da mu objasni Afa-
nasjev, čim je naštimovao onaj neobični i lažni ton, kojim se odrasli po-
nekad obraćaju deci, unapred uviđajući da im je sopstvena pravičnost
klimava i sramna. - Shvataš, u njihovoj sredini ne sme da bude tuče telc
onako. Potreban je debeli razlog! Kriminalci, primetio si, Tjom o, mo-
gu da viču jedan na drugog užasnim rečima: čini se, sad će pući. Ali, to
im je kao igra izdržljivosti. Udaranje je dozvoljeno jedino za pravu,
krvnu uvredu. A ti si digao rulcu na njega zaista zbog sitnice. On se ša-
lio! Ali, sad on bljuje od svakog jela! Ja nisam bio u stanju da im obja-
snim tvoj postupak talco da bi oni razumeli kalco si ti u pravu.
- Ma, za koji će mi krasni njihovo razumevanje uopšte - ljutio se
Artjom, koga je spopala ne toliko lakomost na konjsku kobasicu - ma-
da mu je bilo stalo i do nje - koliko jedna neočekivana, bolesna, jeziva
uvređenost zbog majke: ona tamo ide na pijacu i poslednju paru daje
za poklon njemu, kupuje sinčiću delikatese - a on će time da hrani po-
ganog Ćagu.
- Artjome, mnogo ih je, oni mogu da te ubiju, sve znaš - šaputao
je Afanasjev pridržavajući Artjoma za koleno, ali tada je, privučen raz-
govorom, banuo i sam Caga, go do pojasa i vrlo zadovoljan.
Afanasjev se okrenuo i preprečio mu put, lcako Ćaga ne bi mogao
da prođe do Artjomovih prični.
- Svoj ti nije svoj, na putu mi ne stoj - rekao je Ćaga Afanasjevu.
- Ja stojim na svom mestu, Ćago - odgovorio je vrlo dostojanstve-
no Afanasjev. - Ti nisi ovdc krčio put.
- Preneo si mu! - upitao je Ćaga Afanasjeva, klateći se s jedne na
drugu stranu, i podrugljivo bacao poglede u Artjoma. - Neka sve po-
šiljke deli popola u toku godine. Pred mojim očima.
- Jednu, Ćago - ponovio je Afanasjev jogunasto, ali više ne ona-
ko oštro, kao što mu je malopre odgovorio.
- Kakvu, bre, jednu, Afanase! - ciknuo je Ćaga osećajući lcako na-
dolazi njegova, a splašnjava tuđa snaga. - Sve! Sve, Afanase! I moj ti je
savet: ne mešaj se mnogo u tuđa posla! T i nisi lopuža. T i si frajer, iako
se baviš svecima.
Afanasjev se nije micao s mesta. Ćaga se još jednom zaklatio iz
strane u stranu, oklembešena usna mu se takođe zaklatila; pošto nije
dočekao odgovor, otišao je.
Artjom je ćutao i zurio nekuda u stranu, ukoso - ne videći kuda
gleda i ne shvatajući šta ga je tamo privuklo.
Najzad je shvatio: to je bila noga Mojseja Solomonoviča.

100
 Mojsej Solomonovič je ležao, glavu je pokrio pokrivačem, ali no-
ga mu je podrhtavala onako kako ne drhti spavaču.

* * *

Afanasjev je od jutra skitao negde - videii su se tek na prozivci,

klimnuo je glavom Artjomu, ovaj mu je uzvratio i odmah se setio, s
blagim gađenjem, jučerašnjeg ,,Afanase“.
„Afanase, Afanase...“ - ponovio je nekoliko puta u sebi, kao da
traži rimu.
Saferbekovljeva njuška je bila užasna. Za vreme prozivke je kinuo
- i ispljunuo zub. Posle je stajao, tiho jaukao i pritiskao dlan uz usne.
Neko od fitilja uslužno je pronašao zubič i vratio ga Saferbekovu,
za šta je odmah dobio šamar.
Artjom se trudio da ne gleda u Saferbekova, držao se što bliže ko-
mandiru voda Krapinu i načelstvu uopšte.
„...Zivot je kao zidni sat s klatnom... baca te tamo-ovamo...“ - mi-
sho je neveselo Artjom dok je išao sa prozivke i gledao u Krapinov po-
tiljak, istovremeno prisiljavajući sebe da se ne okreće: verovatno je ne-
gde u blizini štrčao Caga sa svojim poganim, bolesnim, bezubim cere-
njern - „...baca me... a ja se obema rukama držim za zidni sat... usko-
ro ću da sletim naglavačke...“
Kada su se posle prozivke vratili u četu - ispod prični su za noge
izvlačili besprizornika.
Videći to, Vasilije Petrovič i Artjom su stali kao ukopani.
Artjomu je izgledalo čudno što se klinac nimalo ne opire niti puš-
ta glas - već se pripremio za šalu na račun toga, čak se malo okrenuo
prema Vasiliju Petroviču - i tada je shvatio, po licu starijeg druga, da
nema mesta za smeh.
Besprizornik je bio udavljen: dečja usta su nakrivo otvorena, tanak
vrat kao da je polomljen, oči iskolačene... još i smrad... ona konzerva
mu je sletela sa bedara i otkrila još sasvim male i užasno prljave polne
organe.
„Drugi za dvadeset četiri sata“ - pomislio je brzo Artjom. - ,,A ako
sutra budu mene povlačili? D o đavola, neće, to ne može biti. Zašto
mener“
Rasejan i umoran, seo je na ležaj kod Vasilija Petroviča.

101
 Dežurni Ćečeni su iznosili klinju - za ruke i za noge - videlo se da
je lak, kao da je prazan iznutra.
„Kucalo je srce - i ne kuca“ - mislio je Artjom začuđeno. - „To je
sve.“
Nelco vreme Vasilij Petrovič je tražio u vreći nešto što mu, izgle-
da, uopšte nije bilo potrebno... zatim je odjednom prekinuo svoje pre-
mranje i upitao:
- Artjome, a šta vi mislite, čime se sada bavi Isus Hristos? Neki
posao mora imati, ne?
Pošto je Artjom progutao pljuvačku, pažljivo je pogledao u Vasi-
lija Petroviča i pomislio: ,,...A zaista? Čime?“
- Pa on mi je noćas vratio kašiku na mesto - dodao je Vasilij Pe-
trovič, a Artjom je najpre pomislio da govori o Hristu. - Takođe je čo-
vek. Vratio je ukradenu kašilcu... Ili je samo hteo još bobica.
Artjom je seđeo ćutke i pomalo se ldatio.
- Zato sad imam dve kašike, Artjome - završio je mirno Vasilij Pe-
trovič, mada je po njegovoj intonaciji bilo jasno da uopšte ne misli o
kašikama nego o nečem drugom.
Zaorila se Kučeravina vika: čitao je bukvicu Krapinu.
- Kod tebe je besprizornik živeo ispod prični! Možda kod tebe
može da se organizujc i štab kontre? Disciplina na stranu! Služba na
stranu! Čime sc ti uopštc baviš, Krapine? Pisani izveštaj će danas biti o
tebi! Za sada, zavlači se pod prične, proučavaj situaciju! Posle ćeš nam
referisati koga još ima tamo!
Kučerava sc rugao, glas mu je bio pun sarkazma.
Krapin je ćutao.
Vasilij Petrovič je gurnuo Artjoma: treba izaći napolje, dok i njih
nijc uzco na zub.
Solovecko nebo je postalo teže i bliže - galebovi su s naporom po-
lctali uvis.
Jelen Miška je često podrhtavao bokovima, kao da se smrzava.
Blek je njuškao.
Odasvud se osećala uznemirenost i opasnost.
„Trebalo bi da se premestim iz ove čete“ - mislio je Artjom. - „AJi
kuda?“
- Nekako je sve ioše, napeto... I sve jedno za drugim, jedno za
drugim... - rekao je Vasilij Petrovič, osvrćući se.
U očekivanju svojih radnih naredbi otišli su malo na stranu od ru-
Ije, gde se po običaju mnogo psovalo i prepiralo.

102
 Vasilij Petrovič je povremeno uzdisao, Artjom je klimao glavom
brinuči svoju brigu i nastojao da ne gleda u logoraše iz svoje čete - ne-
gde u rulji bili su i njegovi neprijatelji.
- Cuo sam sinoć kako je dolazio Caga... - počeo je oprezno Vasi-
lij Petrovič.
- Trebalo bi da tražim drugo mesto boravka - nastavio je odmah
Artjom, čak pre nego što je stigao da se začudi otkuda Vasilij Petrovič
naslućuje njegove misli. - Kakve još čete postoje ovde? Hajde da ih na-
brajamo zajednički, možda ćemo i da smislimo nešto.
Vasilija Petroviča nije trebalo nagovarati.
- U trinaestoj ste već bili - rekao je. - Dvanaesta vam je dosadila,
trebalo bi da odete iz nje, saglasan sam. Jedanaesta je četa negativnog
elementa, to je ćelija, tuda nikome ne bih posavetovao. Deseta je kan-
celarijska. Sa vašom očiglednom pismenošću, tamo vam je pravo me-
sto. U devetu nećete dospeti - to je takozvana doušnička četa, u njoj su
sve sami bivši čekisti, i to redovi, odnosno nepogodni za upravne po-
slove u logoru, zato rade u obezbeđenju i u nadzoru.
Artjom je klimao glavom: u suštini, znao je sve to, i Vasilij Petro-
vič je znao da on zna, ali analiza im je pomagala da se smire, da raščla-
ne sve po redu i davala im je još možda i lažnu, ali ipak nadu: šta ako
prilikom nabrajanja otkriju neprimetni izlaz, na koji su slučajno zabo-
ravili.
- Osma je mesto za neopevani šljam, tamo žive leopardi, vi to zna-
te. Sedma je umctnička, to nije najgore mesto u Soloveckoj obitelji. Da
slučajno niste bili u gimnazijskoj pozorišnoj sekciji? Zaista bi vam od-
govaralo nekoliko ldasičnih uloga - nije mu bilo jasno da li se Vasilij
Petrovič šali ili ne. - Sesta je stražarska. Tamo je takođe dobro, ali u še-
stu, po Ejhmanisovoj naredbi, uzimaju jedino lica iz bivšeg sveštenstva.
A vi valjda niste popović, Artjome?
- Nisam čak ni Nikitič - odmahnuo je ovaj.
- U petoj su požarnici - produžio je Vasilij Petrovič - tamo je za-
ista divno, ali ako u umetnike još nekako i može da se dospe zahvalju-
jući talentu, a u kancelariju - zbog umeća, na primer, da se tačno raču-
na i lepo piše, za požarnu službu je potrebna jedino protekcija. Ili, ka-
ko ovde lcažu, veza - sreća. M i ne gorimo često, oni nisu namučeni po-
slom, sve više igraju dame. M i nemamo protekciju, zato idemo dalje.
Cetvrta četa - muzičari su soloveckih orkestara. Niste sakrili od mene
neki muzički talenat? Možda vi, Artjome, svirate na trubi? Ne? I bada-
va. Treća četa - čekisti su najvišeg ranga i službenici ISO -a. Tako da

103
treću uopšte ne razmatramo. Druga - stručnjađ na odgovornim du-
žnostima koji mogu da se iskažu, recimo, u oblasti nauke - ovde je Va-
silij Petrovič opet pažljivo pogledao u Artjoma, ali ovaj mu nije odgo-
vorio na pogled, i tada je on dovršio: - U prvoj su zatvorenici iz vrho-
va logorske administracije: starešinstvo, rukovodioci preduzeća i po-
moćnici rukovodilaca. D o prve čete treba sazreti... A možda i ne treba.
- Sve? - upitao je Artjom.
- Zašto - rekao je Vasilij Petrovič. - Postoji još i četrnaesta - ta-
mo su ,,zabranjenici“ : zatvorenici koji rade samo u zidinama tvrđave -
da ne bi pobegli. Kuvari, lakeji i konjušari kod čekista. U suštini, hteli
su da ih kazne lišavanjem mogućnosti da se šetaju Soloveckim ostrvom,
a samo su im poboljšali stanje. I sami uporedite: jedna je stvar posao
na balvanima, a druga je stvar - češljanje repa komesarevom konju.
Petnaesta četa je majstorska: tesari, stolari, pinteri... A postoji još i če-
ta koja uopšte ne radi - tamo se dospeva lako i bez ikakve protekcije,
ona se naziva?...
- Groblje, znam - odgovorio je Artjom bez osmeha. - Solovecko
groblje.
Izlaz nisu našli. Kad se sve uzme u obzir, odgovarala bi mu jedi-
no deseta, kancelarijska čcta - ali Artjom nije znao nikog odade, a i zaš-
to bi njega pozivali na toliko privilegovano mesto. Nije on jedini u lo-
goru lcoji umc da čita knjige i računa razlomcima. Ovde se na svakom
koraku viđaju i malo pametniji od njega.
- Steta što nisam belogardejac, ovde ih odmah vode kuda treba -
kazao jc zamišljeno Artjom.
- A ko ste vi? - zainteresovao se i ovoga puta Vasilij Petrovič.
- Ma, niko - odmahnuo je Artjom. - Moskovljanin, vetropir, či-
talac knjiga - nemam za šta da se zakačim.
Vasilij Petrovič je uzdahnuo, u smislu da je to tačno, dabome, Ar-
tjom nema za šta da se zakači: družimo se, družimo, ali niste mi rekli
ništa o svom životu.
Artjom je po očima Vasilija Petroviča shvatio da su na pomolu ne-
ke loše novosti, osvrnuo se i odmah ugledao Cagu - približavao im se
gegajući. Uzbuđen, u svom jutros vraćenom sakou na golo telo. Crni
kolutovi ispod očiju još mu se nisu izgubili. Na glavi - inženjerski kač-
ket, uzet odnekud. Oštro je podigao ruku - Artjom se malo štrecnuo,
a Caga se još više iskezio, popravio je štit kačketa i upitao:
- Sve si shvatior U pošti imam svog čoveka, tako da, ako počneš
da vrdaš...

104
 - O n je shvatio sve - rekao je odjednom Vasilij Petrovič.
Caga je zapeo, pogledom odmerio Vasilija Petroviča pa se vratio
Artjomu i ipak je dovršio rečenicu:
- ...počneš da vrdaš - od tebe če lično da naprave konjsku kobasi-
cu. Konju!
U stopu za Cagom, na pet metara iza njega, išla su još trojica kri-
minalaca pa su staii. Razgovaraii su o nečem sporednom, vrlo sigurni
u sebe.
,,On će sad svaki čas da mi prilazi?“ - pomislio je Artjom gledaju-
ći Cagi u oči i ne odgovarajući ništa.
Artjom se odjednom setio da je jednom u detinjstvu gledao čove-
ka kako žurno prelazi reku po santama, kad se već kretao led. T o je bio
zastrašujući i bezobziran poduhvat - upadanje u ledenu vodu izgleda-
lo je sasvim obično. Kuda je žurio taj čovek, Artjom nije znao ili je s
godinama zaboravio - ali tačno je zapamtio svoje dečje misli: da, ma
koliko se drugi klinci na obali oduševljavali begunčevom odvažnošću i
ludilom, lično on ne želi da to ponovi.
A tu je osetio da je u toj istoj - samo prinudnoj ulozi: kao da su
ga izgurali i kazali: beži! - i nema izbora. Samo kuda da beži: druga
obala se ne vidi.
Sada je on stajao na santi - i mogao bi da skoči; ali nije.
Caga je otišao.
- Da-s, neprijatno - rekao je Vasilij Petrovič mirno, trenutak ka-
snije.
„Urekao me jeK - pomislio je s neočekivanom zlobom Artjom o
Vasiliju Petroviču, mada nije bio sujeveran otkad zna za sebe. - „Samo
je rekao kako mi sve dobro ide... Urekao me je, matori džukac!“
- Kuda ćete danas? - upitao je Vasilij Petrovič.
Artjom je poćutao razmišljajući kako da izbegne odgovor, ali pre-
ćutkivanje bi bilo sasvim loše.
- Ja sam valjda u tvrđavi... - kazao je tiho. - Ne znam kakav mi je
posao.
- A ja opet u bobice - rekao je Vasilij Petrovič. - Eno, moji već
stoje. Odoh ja.
Kad je već odlazio, okrenuo se i dodao:
- Artjome, ne očajavajte. Bog postoji. On će nas nadgledad, verujte.

105
 -X- * *

D o samog ručka Artjom nije imao nikakav posao.

Sa njim su bili Mitja Sčđkačov i Avdej Sivcov.
Dugo su čekali desetara u porti. Suštala je oskoruša, lišće joj se na
suncu prelivalo i sijalo, pogotovu ako se gleda poluotvorenim očima.
Bazao je jelen Miška i dizao glavu na šum lišća.
Artjom je seo na klupicu, nakostrešio se, pritvorio oči i pokušavao
ako ne može da utone u zaborav, makar da se ogreje na suncu. Caga
mu nije izbijao iz glave. U z to, Sivcovu se nije sedelo na klupici - uz-
vrpoljio se, hteo je da krene i nađe desetara, samo nije znao kuda će.
Videći da mu parnjak sedi zatvorenih očiju, Sivcov kao da se i ni-
je obraćao neposredno njemu, međutim, govorio je računajući, ipak,
da ga čuje Artjom.
- Eto tako, dreždaćemo očekujući njega, ali ipak ćemo mi biti
krivci... - govorio je tiho Sivcov, ali pri tome i sam nije išao nikuda, sa-
mo je mučio ionako utučenog Artjoma.
,,Blento“ - pomislio je žučno Artjom. - „Blento seoski...“
N ije izdržao i, ne otvarajući oči, upitao je:
- Hoćeš na posao, je li?
Sivcov je počeo tačno od onog mesta na kojem je stao:
- Eto tako, dreždaćemo očekujući njega, ali ipak ćemo mi biti
krivci!
- Pa idi tamo i radi nešto - rekao je Artjom, zbog nečeg promu-
klo. - Počisti stazice...
- Da nisu to naredili? - upitao je brzo i sa nadom Sivcov.
Artjom je zažmurio snažno, kao od bola.
,,Blento“ - pomislio je još jednom, ali već bez ljutnje, zbog nečeg.
Nije bio nimalo raspoložen da se podsmeva Sivcovu - Artjom
uopšte nije imao tih sklonosti, niti mu je raspoloženje bilo pogodno za
ruganje, a što je najvažnije: ionako je osećao nadmoć nad tim selja-
kom... Osećao bi je i nad Cagom - kad bi Caga bio sam.
,,A kako bi bilo dobro“ - sanjario je Artjom na dečji način - ,,kad
bi svaki čovek bio sam - i odgovarao bi jedino za sebe. Tako nikad ne
bi izbio ni rat, zato što je velika tučnjava mogućna samo kada se oku-
pljaju ogromne i ozlojeđene rulje... I ovde, na Solovkama - ko bi me-
ne dirao? A tim pre, ja ne bih nikog dirao. I bio bi mir, uvek i u
svemu...“

106
 Artjom je sve mislio i mislio o tome, nastojeći da mu se misao kre-
će po prostoj i pravoj liniji, zato što je dobro znao: čim počne da raz-
mišlja malo dublje i ozbiljnije o svemu tome - odmah će uvideti da mu
je u glavi čist hir, naivan i ništavan.
Mitja Sčelkačov se šetkao tamo-ovamo, razgledao je manastirske
građevine, prljave kao leđa besprizornika, zidove, kupole, razbijene kao
jaja. Nije odlazio mnogo daleko - da bi držao na oku parnjake, svaki
put se vraćao kako bi potvrdio svoje prisustvo, ali Artjom se ipak lju-
tio i na njega.
- Sedite, M itja - rekao je tiho, kada mu je sledeći put prišao Sčel-
kačov, nekako sav nasmejan i nadahnut, neprijatno je bilo gledati ga. -
Sedite i ne vrtite se - ako vas vidi administracija, strpaće vas u ćeliju
zbog dokonog šetkanja, da znate - obraćajući se na ,,vi“ čoveku mno-
go mlađem od sebe, Artjom je uhvatio sebe u pomisli da podražava
Vasilija Petroviča.
- Ali nismo mi krivi - rekao je Sčelkačov osmehujući se i dalje.
- Krivi smo - ponovio je Artjom zatvorenih očiju.
Sivcov, koji je do tada stajao, takođe je seo - Artjom je odjednom
shvatio da ga ta dvojica slušaju.
Ščelkačov - u redu, on je mlađi, mada ne mnogo, pa, možda pet
godina - zar je to vreme? Pogotovu što je Ščelkačov, po svemu sudeći,
bio istinski obrazovan, za razliku od Artjoma: to se nekako odmah ose-
ćalo, po svim njegovim manirima i govoru.
Ali Sivcov je bio stariji tačno petnaest godina - Artjom bi mu mo-
gao biti gotovo sin, osim toga, izgleda da je i robijao poduže, a imao
je nešto više seljačke promućurnosti, i obilje životne mudrosti... ali i on
je tu.
- Ja uopšte pravim mnogo grešaka - priznao je odjednom Ščelka-
čov kao mališan, nekako sasvim bezazleno. - Već su me prebili u ka-
rantinskoj četi. Užasno se bojim kad biju. Dobro, odatle su me preve-
li kod vas. A kad bi mi bar neko objasnio kako da se ponašam. Šta ne
treba raditi.
- Eto, ne treba hodati - rekao je Artjom, opet ne otvarajući oči.
Po Sivcovljevom i Ščelkačovljevom ćutanju bilo mu je jasno da ga
slušaju i čekaju šta će još da im kaže. Sivcov - sa blagom seljačkom
opreznošću i nastojeći da mu veruje s merom, a Ščeikačov - gotovo ši-
rom otvoren.

107
 Artjom je tihim i jednim stidljivim znanjem uviđao da u svom sa-
dašnjem stanju nema nikakvog prava da ikog poučava, a istovremeno
se uzdizao iznad sebe.
U početku je zlurado želeo da zaplaši Sčelkačova, ali nije: smešno
i glupo je to kad plaše i samog tebe - gotovo da su te zaplašili.
- Ne pokazuj da se odmaraš - rekao je Artjom. - Cak i kada bazaš
besposlen - pravi se da si u poslu. Radi, nemoj sporo, ali ni brzo. Ra-
di kao što dišeš - nemoj da gubiš dah, ovde nikuda nečeš odocniti. Ne
pokazuj dušu. Ne pokazuj karakter. N e pokušavaj da budeš jak - ovde
ti je najbolje da budeš neprimetan. N e budi grub. Pritaji se. Trpi. Ne
žali se - govorio je Artjom zatvorenih očiju, kao da diktira ili, ako će-
mo još tačnije - sluša nekog i ponavlja za njim.
- Nemoj odmah ujutro da pojedeš sav hleb, video sam da si ga po-
jeo za doručak. Ostavi: ako ga jedeš danju, imaćeš više snage. Kad
ogladniš - poželiš da ga ukradeš. Kad počneš da kradeš - prestaješ da
pošmješ sebe, mada to, možda, i nije nevolja. Gore je kad te uhvate.
Kad uhvate - mogu da ubiju. Galebovi ne smeju da se love i jedu, znaš
za to? Ialco želiš. Danas, kad smo išli na jutarnje postrojavanje - Kra-
pin je toljagom poterao četu. Zamalo nije udario tebe, video sam. Do-
bro je ako te udare po leđima, leđa zaceljuju; gore je kad dobiješ po gla-
vi. Cim zahladni - nosi kapu i podmeći nešto meko ispod kape. Ako te
udare po glavi - neće biti rane. Leti ne nosi kapu: obavezno ćeš da je
skineš i okačiš negde o granu - i ukrašće ti je. Ili ćeš da je zaboraviš. Ali
uvek će da je ukradu pre nego što je ti zaboraviš. Cigarete nosiš u ta-
balteri - skloni tabakeru, inače će da ti je oduzmu. Cudno je da ti je ni-
su oduzeli u karantinskoj.
- Nisam je pokazivao - rekao je brzo Mitja.
- Najbolje je da uvek pušiš krdžu - nastavio je Artjom usredsređe-
no - i nemoj da je nosiš u duvankesi - duvankesu takođe oduzimaju -
nego u džepovima.
Poučavanje mu je bilo neobično prijatno. I sam Artjom nije mo-
gao da se doseti kada je i odakle je shvatao sve to - ali, eto, shvatao je
i osećao da govori ono što je potrebno.
Glumeći staru kosku, Artjoma je ispunjavala ne samo važnost -
kao da mu je nadolazila snaga i sam je počeo pomalo, po bogzna koji
put, da veruje u to kako je žilav, bistar i kako će sa svima izaći na kraj.
Kada je Artjom za trenutak ućutao, čuo je da se promenila sadrži-
na tišine - tišina je postala nekako gušća i napregnutija.
Otvorio je jedno oko - tako je, dovršio je glumljenje.

108
 Tiho im je prišao Krapin i slušao Artjoma.
Artjom je otvorio drugo oko i lagano ustao.
- Odmaknimo se za razgovor - rekao je Krapin neuobičajenim
glasom: umoran, miran - nije nikakav komandir voda već samo čovek.
- T i ne uči Sivcova. Tvoje učenje će da mu škodi. On ionako živi
ispravno. Ali, eto, studenta učiš pravilno, koristiće mu - rekao je Kra-
pin čim su se odmakli na nekoliko koraka i odmah, bez ikakvog prela-
za, počeo o nečem drugom: - Kučerava će da me ukloni - a ko će do-
ći da me zameni, ja ne znam. Sredio sam ti da ceo mesec imaš radne
naredbe u tvrđavi... Pa, eto, i Sčelkačov. Sve, što sam mogao. Nemam
drugu vezu. Dalje se snalazi sam - govorio je Krapin brzo, odsečno,
valjda mu je to ponašanje bilo novina. - A kriminalce sam poslao na
balvane. I Saferbekova, i Cagu, i sav taj šljam. Možda će se tamo uto-
piti. A ako se ne utope - vrti se kako znaš i umeš. U zatvoru takođe
ima šta da se nauči. T i bi trebalo da izglođeš svoje uglove. Lopta se ko-
trlja - kroz. život se treba kotrljati. To je sve.
Krapin je otišao, Artjom je neko vreme tapkao u mestu, želeo je
da se smiri ali nije bio u stanju, pa se vratio kod Sivcova i Sčelkačova s
osmehom na licu, zadovoljan, kao da je iznutra ogrejan.
Kao da se nije dogodilo ništa naročito: ionako mu je odnedavno
bilo jasno da Krapin nije loš prema njemu - ali ovde mu je otvoreno
govorio o tome.
,,I uopšte: doneo mu je lošu vest, premestiće ga“ - pokušavao je
Artjom da ubedi sebe, ali ipak nije mogao da obuzda silnu radost.
- Rublju ti je poklonio, je li? - upitao je Sivcov nasmejanog Artjo-
ma. N e prestajući da se osmehuje, Artjom je pomislio da je neosnova-
no verovao u Sivcovljevu poslušnost - Sivcovljeva seljačka, lukava za-
tvorenost bila je jača od bilo čega.
- Reče mi da je u novinama objavljen zakon: svima iz seljačkog
staleža nabaciti po još jednu godinu, zato što oni umeju i vole da rade,
a ljude iz grada raspustiti, jer od njih nema nikakve koristi. Iz kog si ti
staleža, Avdeje? - upitao je Artjom, uveseljavajući sebe.
Sivcov ga je za trenutak posmatrao pažljivo i mučno, a zatim je ne-
zadovoljno odmahnuo rukom:
- Glupa ti je šala, ne vredi ni šuplja boba.
- A ja sam poverovao! - nasmejao se Sčelkačov. - Poverovao sam
i obradovao se! Kakva sramota!

109
 * * *

Desetar Sorokin se pojavio pred sam ručak i zaista je zaurlao:

- Sto sedite? Sto niste legli da spavate, direktno tu?
Sivcov je ustao, Sčelkačov skočio, zato je Artjom sedeo i gledao u
desetara odozdo naviše, malčice škilječi.
- Noge su ti se oduzele? - upitao je Sorokin srozavajući sa svog
poganog krkljanja gotovo na faiset.
- A ti ne urlaj - inače ću te prijaviti Kučeravi da si nas ostavio bez
posla - odgovorio je Artjom ustajući.
Sorokin se presekao.
- Valjda nam je sad ručak? - upitao je retorički Artjom, uzgred
osećajući kako gadno smrdi Sorokin, i odmah se lakim korakom upu-
tio na položaj čete.
Za pola minuta Artjoma su sustigle senke Sivcova i Sčelkačova.
- Da ste posle ručka ovde, jodom vas u usta mazana!- viknuo je
Sorokin za njima.
- Biće izvršeno! - odgovorio je Artjom ne okrećući se i rukom na-
pravio onaj gest... pri tome je krajem oka primetio da ga Sčelkačov gle-
da prirodno oduševljen.
„Trenutno sam ja zafrknuo desetara, ali on će mene svakako zafr-
kavati deset puta višc“ - polagao je račune Artjom sebi s osmehom, pa
izveo u poslednje vreme već uobičajeni zaključak: - „Joj, ludače. Luda-
a-ače.“
- Juče sam slušao kako vam je prilazio onaj kriminalac - niste se
uplašili - rekao je Sčelkačov.
Artjom nije odgovorio.
Ako je Caga na balvanima, barem ga neće bid na ručku.
„Inače bi M itja imao sve šanse da se odmah razočara u mene“ -
pomislio je Artjom s neveselom ironijom.
- A ja bih im odmah dao pošiljku - rekao je Sčellcačov, smejući se
čak malo radosnije nego što bi trebalo. - Sve bih odmah dao!
Kada su posle ručka izašli, opet nije bilo Sorokina; tada se čak i
Artjom zabrinuo, mada to nije pokazivao. Ipak više nije sedao na klu-
picu - stao je nasred manasdrske porte, namešteno opušten.
Prošao je nekuda pop sa crvenoarmejskim šlemom. Kicoš u la-
kovanim cipelama i štapom - očigledno je iz umetničke čete. „Ili iz
časopisa“ - dodao je Artjom. Pod stražom su nekuda sproveli trojicu

110
leoparda - mršavih, prljavih, njušlce su im u krastama, gadno je gleda-
ti ih, sve nadahnuće su mu pokvarili.
Sivcov je zapazio nekog svog poznanika, pošao je da se raspita kod
njega je h video desetara Sorokina... Sčelkačov se opet zagledao u arhi-
tckturu... Artjom je ugledao jelenče - poželeo je da se ogreje o umilja-
tu i mirisnu toplinu.
Tako se dogodilo da se on uputi prema jelenčetu istovremeno sa
ženom, a da je nije primetio. T o je bila Galina iz ISO -a, u ruci je nosi-
la šećer. Kada ju je Artjom ugledao da ide s druge strane, zdesna, već
mu je bilo nezgodno da se pravi kako je pošao na drugu stranu. Obo-
je su prišli jđenčetu gotovo u isto vreme, i ta okolnost je prinudila Ar-
tjoma da kaže ,,Zdravo!“
Uopšte, on nije imao nikakvo pravo da se pozdravlja sa njom -
kao što niko od zatvorenika iz dvanaeste čete nije mogao da se direkt-
no obraća načelstvu; ali, možda ona nije znala odakle je on. Sta ako je
on požarnik iz pete čete.
Galina je biia u vojničkoj bluzi i suknji. Odlično izglancane čizmi-
ce na štiklama.
Ispod vojničke bluze bile su vrlo upadljive, krupne dojke.
- V i se pozdravljate sa mnom ili sa jelenom? - upitala je Galina
strogo i brzo pogledala u Artjoma.
- M i smo se videli - rekao je Artjom češkajući jelena Mišku na jed-
nom mestu, kao da ga tamo svrbi.
- Je lir - upitala je Galina prosto. - Nisam obratila pažnju na vas.
„Kučka jeđna“ - pomislio je Artjom s neobjašnjivom nežnošću.
Ona je dala šećer jelenu i otišla, nije čak ni klimnula glavom Ar-
tjomu.
On nije mogao da odvoji oči od nje. Izgleda da je Galina to uvi-
đala - hod joj je bio izazovan.
Jelen je napravio korak napred, očigledno nezadovoljan time što
ga Artjom češe na jednom mestu.
- A i ja bih da jedem šećera - rekao je tiho Artjom, da bi nekako
suzbio svoje teško i zagušljivo uzbuđenje.
Zamislio je kako jede šećer sa tople ruke, dok joj gleda linije na
dlanu i ručni zglob, a sluša čist i jedva osetan miris ženskog znoja. Kad
posle lizne dlan na tom mestu gde je bio šećer, biće sladak.
Od šećera ga je otrgao Sorokin - ovoga puta nije urlao, ali ipak je
posmatrao Artjoma.

111
 - Čitav dan ste hvatali zjala - zvocao je on. - D a vas ne žiga u ko-
stima?
- Od čega? Imali smo posao - nije izdržao Artjom: napao ga je pr-
kosan stih. - Građanin Ejhmanis je prolazio danas, naredio nam je da
prebrojimo manastirske galebove.
Sorokin se na sekundu zagrcnuo, a posle je shvađo da ga pravi bu-
dalom.
- Sve zbijaš šaiu? Sad ću da te zapamtim - rekao je.
Nešto mu je, ipak, smetalo da odmah izgazi Artjoma.
Dobili su posao, nije bio najteži nego najprljaviji: da raskrče depo-
niju đubreta kod bolničice.
Bolničica je dvospratna zgrada nedaleko od kapije na tvrđavi.
Pored bolničice se nalazilo nekoliko žutih monaških ležajeva - iz-
neli su ih sami bolesnici, očigledno po uputstvima lekara, i grejali se na
suncu, izlažući mu skorbutne noge. Galebovima se, zbog nečeg, nije
naročito sviđalo sve to.
„Posle takvog posla ona te sigurno ne bi nahranila šećerom“ - raz-
mišljao je lakomisleno Artjom, nastojeći da se ne zagleda u gnojave za-
voje i krpe, prožete polucrknutom ljudetinom.
Svu tu prljavštinu su tovarili u kolica, koja su odvozili iza kapije
naizmenično, čas M itja, čas Sivcov, čas Artjom: sa kolicima im je bilo
najveselije - ipak je šetnja, vetrić.
D ok je okretao naredna kolica đubreta, Artjom je odjednom pri-
mctio ženska lica na prozorima drugog sprata - i zagledao se.
Rasterao je galebove: leteli su za svakim kolicima, pomalo uzbu-
njeni mirisom pokrenute gadosd - činilo im se, sigurno, da kolica mo-
gu da odvezu nešto jestivo od njih. Morao je da ode. N a rastanku je
dvama prstima odao čast mladim ženama. One su se nasmejale.
- A kako bi ti o meni referisao Kučeravi? - upitao je odjednom So-
rokin Artjoma kada se ovaj, bez naročite žurbe, vraćao sa praznim ko-
licima. Verovatno je sve vreme razmišljao o Artjomovoj pretnji da ga
opanjka kod komandira čete. - Vama, đavolima, zabranjeno je da se di-
rektno obraćate načelstvu?
,,Po svoj prihci, do ručka se bavio nekim svojim gnusnim poslovi-
ma“ - dosetio se Artjom. - ,,I sad se treseA
- A ja bih pismeno - rekao je Artjom nastojeći, ipak, da govori ta-
ko da bude jasno: nije ozbiljan.
- Satruhćeš - rekao je za njim Sorokin, ali ne naročito ubedljivo,

112
 ,,Ma nemoj“ - mislio je Artjom. - „Vozim bolnički otpad, ali
smrad od Sorokina je ipak jači. Zar neko može da ga voli? Majka? Ze-
na? Deca? Bog, na kraju?“

* * *

Veče se bližilo - vračale su mu se misli o Cagi. Artjom je uhvatio

sebe na tome da detaljno zamišlja kako se Caga okliznuo i pao na dno...
počeo je da izronjava - i glavom o balvan sa oštrom grančicom - i na-
nizao je tintaru direktno na granu...
...ili je, po običaju, bio drzak prema desetaru - a ovaj nije proce-
nio udarac - i udario je Cagu po potiljku tako da mu je oduzeo pam-
ćenje i razum. Sad ide Caga, bale mu do pupka, nikog ne prepoznaje...
...ili su kriminalci nahuškali Cagu da prave bič, i to se dešavalo. Ali
straža im je brzo prozrela namere i pri pokušaju bekstva... Artjom je ja-
sno video Cagu, kojeg je metak pogodio, na primer, u kičmu, pa leži,
trepće i ne može da se mrdne.
,,Ah, kakva sreća!“ - mislio je Artjom.
Zatim se otresao od samog sebe: lcakva je to budalaština! Kakva
budalaština!
Pokušavao je da rasuđuje ozbiljno: ,,Pa, ne ubijaju me. D ok mi
stigne pošiljka - smisliću nešto. A možda, da im dam deo? I što se ti
Ijutiš na Vasilija Petroviča i Afanasjeva? Sta, oni će da umiru za tebe?
Oni se nekako iskobeljavaju. U či i ti. Krapin ti je rekao: uči. Eto, uči.“
U četi se sudario s Afanasjevom: ovaj se osmehnuo Artjomu, a Ar-
tjom mu se iskreno obradovao da umalo nije zagrlio pesnika - čak mu
je pružio ruku, ali se ograničio time što je potapšao Afanasjeva po ra-
menu.
- U stvari, kriminalci su platili Kučeravi da ukloni Krapina - ispri-
čao je za minut Afanasjev poslednje novosti Artjomu. - A šta Kučera-
va? Zenska mu je u administrativnoj jedinici, uh, tako je strašna - kao
moja duša posle šljokanja. Novac mu je potreban za nju: mora nelcako
da je ulepša. O n bi za novac uradio bilo šta. A ICrapin je namučio kri-
minalce - sam si video. Oni su najpre hteli da iskasape Krapina, ali po-
sle su zaldjučili da im je jednostavnije da se dogovore sa Kučeravom.
Afanasjev je uhvatio svoj čuperak, osmehujući se.
- ICo nam je sad komandir čete? - pitao je Artjom.

113
 - Kako ko je? - začudio se Afanasjev. - Burcev je vršilac dužnosti.
Krapin je privremeno udaljen. Ali više se neće vraćati, naravno. Preveš-
će ga nekud.
- Zbog besprizornikar - začudio se Artjom.
- M a, u redu je - smejao se Afanasjev. - Mislim, da su pod prič-
nama našli deset crknutih leoparda - ne bi se ništa desilo... Premda ni-
su, naravno: ubistvo neposredno u četi - takođe nije šala. Uglavnom,
mislim da je Kučerava sve pravilno opisao u svojim izveštajima načel-
stvu. Najvažnije je, razumeš, opisati kako treba.
- A šta Ejhmanisr - pitao je Artjom.
- A ti zaista često viđaš Ejhmanisa? - smejao se Afanasjev. - O n se
bavi svojim odgajahštima, lovom, odlazi u pozorište... O n neće da se
upetljava u te trice i kučine, baš ga briga za jednog od komandira čete!
- A zašto Burcev?
- Kučerava je prepreden - objasnio je Afanasjev. - Mada je uklo-
nio Krapina zbog kriminalaca, on neće da ostaje jedan na jedan s kri-
minalcima: ako se oni osile u četi, biće teško i njemu lično. Eto, i or-
ganizuje sebi podršku u vidu Burceva.
Artjom je postavljao pitanje za pitanjem, pri čemu je sam misho:
„Gle, psećeg života! Ja sam se uvek interesovao za kudikamo važnije
stvari: koja je lcnjiga objavljena Gorkom - koja lepa devojka žuri Nikit-
skom ulicom, da je sustignem? - trebalo bi da nađem Baljmontovljevu
poslednju zbirku - majka peče nešto sa sirom, idem da pogledam - ka-
žu, pojavio se neki Piljnjak - i nije čitan... a ovde mi je Krapin! Ovde
je neki tamo Burcev, đavo da ga nosi! Sta to znači?
A, pa jasno mi je zašto je Sorokin danas tako smeran - prekinuo
je Artjom samog sebe. - Komandira čete su skinuli, treba se ponašati
malo skromnije, dok se ne slegne prašina... A on se smucao negde po-
la dana...“
Afanasjev je otišao nekuda, zato je banuo Vasilij Petrovič, noseći
bobice, uostalom, sa tom istom temom.
- A primetih ste kako se naš generalov posilni od samog jutra vr-
zma oko Burceva? - nasmejao se on jedva čujno.
Bivši generalov posilni je po navikama ličio na generala - iako je
bez aristokratskog člana zakona, zato je pompezan i naduven, zbog če-
ga su ga i prozvah Samovar.
- Samovar? - nasmejao se Artjom tonom Vasilija Petroviča. - Ali
i istina je!

114
 - A naš Mstislav nije protiv - govorio je Vasilij Petrovič, mada na-
smejan, ali sa jednom gorčinom, dok je posluživao Artjoma brusnicom.
- Nije imao priliku da bude general na slobodi - na Solovkama će se
nageneralisati do mile volje. Jedite brusnicu. Kažu, ovde je ima do no-
vembra - i pogledao je Artjoma u smislu: Steta što ste, ipak, pobegli
od tako blagoslovene radne naredbe.
Videći da im se vraća sused, Vasilij Petrovič je tiho upitao:
- Vi ste sve s Afanasjevomr Nesreća još ide u stopu za vama - ne-
mojte da vas obrlate pre vremena.
Artjom je čak donekle spontano potapšao Vasilija Petroviča po ko-
lenu: do-bro-o! Sve je u redu!
Vasilij Petrovič je neveselo klimnuo glavom: aha-aha. Aha-aha-
aha.
Brusnica je kisila.
,,Ja bih šećera“ - pomislio je još jednom Artjom, žmureći.
Plot mu je zvonila i zahtevala život.

* * *

Artjom nije ni video kad se vratio Ćaga - na večernjoj prozivci još

nije bilo otišlog na radnu naredbu: balvani.
Međutim, ma koliko Artjom maštao, ujutro se pojavio Caga, živ,
mada očigledno satrven radom, povrh toga, još je i pobolevao: govorio
je kroz nos i teško šmrkao sline, kao da su merile po pola kilograma.
- Citav dan sam čekao: pošiljke nema, a zdravlje mi je sve gore -
procedio je Caga hvatajući za lcošulju Artjoma, koji je sa čistorn ma-
njerkom išao prema svojim pričnama. - Daj mi šinjel - rekao je Caga.
- Evo ti šipak - odgovorio je Artjom. Kako je držao manjerku u
desnoj ruci, tom manjerkom je opaučio Cagu po čelu - bilo je zvonko
i veselo.
Caga nije bio sam - na Artjoma je nasrnula još nekolicina krimi-
nalaca, on se, poput igrača, izvio na jednu, pa na drugu stranu, zatim
je ukoso skočio na svoje prične, kao da mu je tamo, ispod šinjela, bio
napunjeni revolver.
Ali nije bilo nikakvog revolvera, i bežanje je bilo besmisleno.
Shvatajući to, Artjom se ipak osmehivao i, dok je levom rukom
bacao hoklicu pod noge jednom od kriminalaca, istovremeno je uspeo
da primeti M itju Sčelkačova kako ustaje na pričnama, Afanasjeva

115
spremnog da skoči sa svog mesta - ali ipak nije skakao, Vasilija Petro-
viča kojem za sada nije bilo jasno šta da preduzme, Mojseja Solomono-
viča otvorenih usta kao da će da zapeva, pa čak i Samovara, neobično
strogog lica, koji hrli da, za svaki slučaj, čuva od uništenja Burcevljeve
prične.
Burceva lično Artjom nije video - ali upravo on je ščepao Artjoma
za okovratnik. Još je dobro što ga je Artjom odmah prepoznao, inače
bi i Burcev dobio manjerkom po bledom obrazu.
- U čemu je stvar? - vilcnuo je Burcev. - ICakve su to igrer Brzo
na mesto!
- Postrojavanje pored prični! - povikao je dežurni Hasajev. - Po-
strojavanje pored prični!
U četu su brzo ulazili Kučerava, nekolicina činovnika iz ISO -a,
crvenoarmejci iz nadzorne čete. Počela je premetačina.
Zavlačili su se pod prične, pretresali vreće sa stvarima, prevrtali
odeću.
- Sefe, zašto mi cepaju postavu?! - uzvikivali su u susednom vodu.
Neko je dobio po zubima.
Neko je bučno nastojao da rije po svojim stvarima, da iznova sa-
krije ono što je bilo zabranjeno - tog su hvatali za nogu, vukli nadole
sa prični, učili ga čizmom po slabinama.
Artjom je, teško dišući i grozničavo razmišljajući, brzo pogledao
čas u kriminalce, čas zbog nečeg u Burceva lcoji je, vrlo ozbiljnog izgle-
da, pratio Kučeravu i s vremena na vreme zavirivao u prnje tih ljudi, s
kojima je već nekoliko meseci ovde spavao.
Sorokin je takođe bio ovde i pravio gužvu, kao ostali - mada to
uopšte nije bila njegova briga.
„Zaklaće me danas ili me neće zaldati?“ - pitao se Artjom i, ne bez
zadovoljstva, primetio da se, zbog nečeg, ne boji.
„Sto bi se ti bojao“ - odgovorio je samom sebi. - „Tebe ne lcolju.
Stojiš pod stražom crvenoarmejaca... Videću ja tebe kad zaista počnu
da kolju... Kad bi barem premetačina trajala do same večeri. A od ju-
tra - nova premetačina.“
Polako je došao red i na Artjoma - nije čak ni gledao šta traže ta-
mo kod njega: imao je malo stvari, za sada nije stekao nikakva dobra.
- Ciji je džak? - upitao je crvenoarmejac odnekud odozgo; Artjom
je za to vreme posmatrao Burcevljeve cipele. Za mazanje obuće
komandni sastav je mogao da se služi burencetom ribljeg ulja, koje je

116
stajalo ispred ISO -a. Burcevu, kao vršiocu dužnosti, nije sledovalo bu-
rence, ali on ga je očigledno već koristio.
- Cija je vreća? - ponovio je giasno Kučerava.
Burcev je gurnuo Artjoma u grudi:
- Zaspao si?
Artjom se okrenuo i ugledao kalco crvenoarmejac odozgo pruža
špil lcarata.
Vasilij Petrovič je napravio korak u stranu.
Artjom je zbog nečeg zaključio da njemu pružaju karte i uzeo ih,
ne misleći zašto to čini, iako je Kučerava već bio spreman da svojim ču-
pavim prstima prihvati špil. Nekoliko sekundi Artjom je u rukama dr-
žao svece, mahinalno zaključujući da srp i čekić, naslikani na gornjoj
karti, označavaju keca, a da je s mukom naškrabani crvenoarmejac, ko-
ji se nalazio ispod lceca, bio pub.
Burcev je zgrabio špil od Artjoma i predao ga Kučeravi, nekoliko
karata se rasulo.
- Pokupi - relcao je Burcev.
- U ćeliju ćeš - pripretio je Kučerava.
- Nisu moje - Artjom je stajao i osmehivao se.
- AJha, moje su - saglasio se Kučerava. - Samo ih čuvam u tvojoj
vreći.
Desetar Sorokin, dežurni Cečen i crvenoarmejci koji su stajali u
blizini, nasmejali su se.
- Pokupi - ponovio je Burcev.
- Goni se ti, poručniče, u mindžu kobilju - rekao je razgovetno
Artjom, razjaren i rasejan istovremeno.
Artjoma je prvo udario Sorokin - bio je potpuno spreman da se
obračuna. Udarac je bio jak - iz zamaha, ali glup.
Pohitao je Cečen Hasajev, otpozadi je zgrabio Artjoma ispod ru-
ku i pokušavao da ga drži: bijte, ko hoće? Artjom je snažno opalio po-
tiljkom nazad - pogodio je dežurnog u obraz...
Posle se sve odvijalo trostruko brže: Burcev je bolno, precizno i
uvredljivo udario Artjoma u lice - u tom trenutku Cečen je olabavio za-
hvat, i Artjom je odgovorio Burcevu isto takvim, preciznim i uvrediji-
vim udarcem odozdo, s podvlačenjem, verovatno da bi mu...
...dalje su ga već tukli svi odreda, čak i Kučerava se, izgleda, po-
trudio...
Artjom je odjednom shvatio da ga mogu i obogaljiti, pa se postarao
da padne, zavrti i sklupča na prljavom podu, makar da skloni glavu pod

117
prične, ali vukli su ga za noge... nekoliko puta je otvarao oči, video je
čizme, cipele, nečije ruke, ponovo je zažmurio, trpeo je, nije vikao, na-
stojao je da se čuva... dok ga nisu odalamili ispod rebara - izgubio je
dah, sitno izmrvljene zvezde ispunile su sav bezvazdušni i crni nebeski
svod, a zatim su ga teškim vrhom obuče potrefili tačno u slepoočnicu.
„Eto kako. Eto kako. Eto kako...“ - ponavljao je A rtjom dok je br-
zo, kao kamen padao na dno.

* * *

Artjom je, kao i svi ostali bolesnici i obogaijeni, ležao na manastir-

skom ležaju s visokim naslonom. Ležanje mu nije bilo naročito udob-
no, ali je meko: na svakom ležaju bio je dušek, nabijen slamom.
Osvestio se još u putu.
„Zar nose da me sahrane?“ - pomislio je i štrecnuo se. - „Ubili, pa
vuku da me sahrane?“
Sve lice mu je bilo u krvavoj kaši, u grudima kao da je zaboden ko-
lac, usta su mu otišla nekuda u stranu i zalepila se, u slepoočnici mu je
svakog sekunda kucalo i užasno ga udaralo u oko. Oči mu se talcođe ni-
su otvarale. U slepoočnici je pulsiralo tako da mu se činilo: glava je pr-
sla i mozak se pomalo prosipa, kao vrela kaša iz oborene činije.
Artjom je prešao jezikom po ustima, našao je zube, čak je bio u
stanju da se zadivi: ima zube, čudo jedno, mogao je zaista da ostane
bez njih... zato su mu usne gotovo kao zašivene. Pomalo ih je vlažio
pljuvačkom - razdvojile su se - i još jače je osetio kako mu je na licu
ogromna brada - krvava, hrapava brada.
Po kreštanju galebova on se dosetio - napolju je. Po glasovima:
nose ga dežurni Čečeni.
Osečao je mučninu i žeđ.
- Ko je to? Opet premlačeni? - zaorio se glas. Glas je odavao sta-
novnika Azije ili Kavkaza.
- Nije, doktore Ali, pao je - odgovorio je dežurni tako tužno, kao
da govori o detetu.
- Sa drveta? - upitao je Ali. Po umom , kojim je bila izgovorena ta
šala, Artjomu je bilo jasno da je lekar ponavlja po stoti put.
- Ne - odgovorio je dežurni vrlo ozbiljno. - Sa zemlje - i coknuo
jezikom.

118
 Artjoma su smestili u sobu za prijem, dugo su ga pregledali i pipali
svuda; to je počelo čak i da ga smiruje - barem neko brine o njemu.
Našli su mu pocepanu ranu na slepoočnici, mnogobrojne modri-
ce, doktor Ali je izrazio sumnju da ima pukotinu na rebru i potres
mozga.
Dali su mu čašu špiritusa, Artjom ga je ispio grčeći se - i odmah
su mu zašili slepoočnicu, čim su oprali samo deo tintare, i to oko rane.
Doktor Ali je radio brzo - Artjom je trpeo i trpeo, tek što je hteo da
arlaukne, a već mu komanduju: diži se i tutanj.
Ustao je i - smučilo mu se; dobro je, ugledao je slivnik, tu je iz-
bljuvao prosenu kašu sa kupusom - sve je gadno smrdelo na špiritus.
Vasilij Petrovič je doneo Artjomove stvari. Kada je Artjom išao
hodnikom u zajedničku bolničku sobu, Vasilij Petrovič ga je pozvao i
digao uvis vreću, gestom pokazujući da će stvari predati lekarima.
- Svece su vratili:1 - razlepio je usne Artjom i smogao snage da se
našali, ali Vasilij Petrovič ga nije čuo.
Artjom nije ponovio pitanje: od sopstvenog glasa zamalo nije opet
izgubio svest.
Prvog dana nisu ga više ničim lečili, samo su ga naterali da se oku-
pa - u prizemlju, u velikoj kadi, punoj jedva uzmlačene vode. Artjom se
umalo nije utopio u njoj, nije valjano sprao ni sapun, brže-bolje je iza-
šao napolje; lice - i to je zaboravio da opere; dalje nije pamtio ništa...
...Bolesnike je obilazila postarija medicinska sestra, u belom man-
tilu i s povezačom, ona mu je dala termometar i led - da ga stavi na sle-
poočnicu.
Vratila se po termometar posle pola sata, za to vreme Artjom je
uspeo da odspava. Led ispod slepoočnice se topio, ali san mu je bio gli-
bovit, napet, sparan, mučan.
- Sta mi je tamo? - upitao je Artjom gledajući u termometar.
- Temperatura - odgovorila je medicinska sestra.
- Visoka? - upitao je Artjom. Sve vreme su mu se slepljivale čas
oči, čas usne. U slepoočnici se tiskala gusta krv, nalik na pijavicu.
- Da.
Opet je zaspao.
Zatim je ležao i rukom dodirivao visok drveni naslon ležaja - ob-
likom ga je podsećao na talas. Artjom se odmah setio da je u svom de-
tinjstvu imao ovakav ležaj - nalazio se u gostinskoj sobi. Omiljeno me-
sto za igranje - Artjom je po samoj ivici naslona na ležaju vodio kara-
vane: malene konje-igračke i trojicu vojnika razhčite boje. Citavo to

119
društvo išlo je kobajagi planinom i ponegde gubilo nekog: čas bulja-
vog grenadira, čas strelca s odiomljenim kopljem, čas rimskog legiona-
ra. Zbog nečeg su uvek preživljavali konji.
Misli, koje su pred veče navirale u Artjomovu glavu, bile su neo-
čekivane.
„Zar smo mi zbog toga pravili revoluciju?“ - mislio je i noktima
češao sapun sa svojih grudi, mada nikad nije učestvovao ni u kakvoj re-
voluciji. - „Zbog toga - da bi mene kaer Burcev tukao po licu? Ta ne-
dotučena belogardejska gnjida? Ti Čečeni - zbog čega oni robijaju? Ve-
rovatno su se klali protiv sovjetske vlasti, džukele! A Sorokin - zaista je
prirodni ljudožder! Zašto revolucija nije pobila sve njih? Zašto oni
smeju da me tuku?“
Jednim istim rečima Artjom je razmišljao o tome vrlo dugo, mo-
žda sat ili još više. Došao je do toga da sumračno mašta o tome kako
će da piše o svemu i obavesti administraciju. O čemu to može da ih
obavesti, Artjom nije znao, ali kao dete, do suza je želeo osvetu - bilo
mu je slatko da zamišlja kako odvode Kučeravu, Sorokina, Burceva, de-
žurne - sve, Cagu takođe, i Saferbekova.
Na Solovkama, streljanje su nazivali svakojako. Jedni su govorili:
odvođenje nalevo. Drugi - pod razmah. Treći - slanje na Mesec. Cetvr-
ti - u šesnaesm četu. Uostalom, slanje u šesnaestu četu je bio naziv za
svaku smrt - bilo da je u pitanju bolest, samoubistvo ili nešto drugo.
Artjom je vrlo snažnim osećanjem, u lcojem su se mešah vatrena
pomama i nepodnošljivo sažaljenje prema samom sebi, želeo smrt svi-
ma njima i u mislima je davao komande: Kučerava? Pod razmah! - a
Kučcrava brizne u plač i razmazuje suze po neobrijanoj njušci. Soro-
kin? Nalevo! - i Sorokin zasmrdi još jače, još gadnije, pa se hvata za
prične, ali ga vuku napolje. Burcev? Na Mesec! - i posmatrao je kako
Burcev bledi i odjednom viče: „Zbog čega? U čemu je stvar? Kakav
Mesec, dođavola!“ - ali ga ne slušaju.
Neočekivano se Artjom setio romana Zila Verna Sa Zemlje mi
Mesec.
„Cekaj, kako glasi njegov puni naslov? - zapitao se Artjom, zastao
je za trenutak i setio se: Sa Zemlje na Mesee pm vim putem za 97 casova, i
20 minuta.
„Postoji li ovde, na Solovkama, barem još jedan čovek koji je čitao
tu knjigu?“ - razmišljao je Artjom i naravno, znanje o Zilu Vernu je
doživljavao kao svoju očiglednu i neospornu prednost. U suštini, samo
to znanje bilo bi sasvim dovoljno da Artjoma hitno puste odavde - i

120
pogotovu da ne dozvole da ga tuku pred čitavom četom! Zbog tuđih,
podmetnutih karata!
,,A, pa to mi je podmetnuo Afanasjev!“ - sinulo je Artjomu tako
oštro da ga je ponovo udaralo u slepoočnicu, a odade - u oko.
Tiho mu je prišao, sudeći po odeći, bivši sveštenik i zatražio:
- A da vi nemate hlepca?
- Cega? - nije razumeo Artjom.
- Hlepca - zatražio je još jednom, žalosno, sveštenik.
Bez obzira na vrućinu, preko mantije je obukao žensku bluzu.
- Nemam ja ničeg - odbrusio je Artjom i sakrio glavu pod po-
krivač.
,,Afanasjev!“ - ponavljao je u sebi Artjom u mraku. ,,A ko bi jošr
Pa, eto, taj pesnik je ološ. Ološ. Kakav ološ. Ubiću tog ološa!“
Artjoma je nelco dirao direktno po glavi - lcroz pokrivač. On je,
psujući, izvukao glavu napolje i ponovo ugledao sveštenika: ovaj nije ni
odlazio.
- A šećerca? - upitao je. - Sećerca nemate?
- Odlazi! - viknuo je Artjom. - Odlazi, pope! - i zavukao se opet
pod pokrivač, ali uspeo je da primeti kako je sveštenik pljesnuo ruka-
ma - uostalom, donelde namešteno - pa počeo sitno da se lcrsti,
- M a, tornjaj se! - oterao je prosjaka još neko, ali Artjom više ni-
je gledao.
D o same večere nije se izvlačio ispod pokrivača. Bio je histeričan.
U mralcu, u smradu svog tela, svoje sasušene krvi, Artjoma je obuzeo
vrlo ubedljiv strah: sad je počelo da mu se čini kako moraju doći po
U ega. . . . .
,,A kako bi inače?“ - mislio je on. - ,,Ti si udario komandira voda!
Kod tebe su našli zabranjene karte! T i si zapodenuo tuču s rukovod-
stvom. Tebe naprosto mogu da streljaju!... Gospode Bože m oj!“ - ša-
putao je Artjom gotovo plačući i spreman da zaurla iz sveg glasa. - ,,Ma-
mice! Oni će me ubiti! Izvešće me iza lcapije i streljati. I zatrpaće me ze-
mljom. I počeće da me jedu crvi. Evo ovde, gde su mi sisice. Evo ovde,
gde mi je stomak. Evo ovde, gde mi je lice“ - Artjom je opipavao čita-
vog sebe: uši, usne, slabine, noge. - ,,I sve zbog onog ološa! Zbog Afa-
nasjeva! Zbog onog stihoklepca! Kockara-varalice! Trebalo je da ga
udavim! Da ga ubijem noću! A ako ih obavestim da im je on predao
škart metlice - zbog toga meni mogu da oproste? AJi ja - lično ja sam
ih predao sa njim! Mene će još žešće da kazne... A kako, kako još žešće?
Sta može biti žešće od streljanja, idiote? Prokleti idiote!... Mamice!“ -

121
ponavljao je on i iz sve snage stiskao vilice da bi ućutao, da ne bi pri-
vlačio ničiju pažnju. - „Mamice! Neka me spase neko!“ - i pipao se
opet.
- Ej! T i tamo drkaš, je li? - upitao je neko i svukao mu pokrivač:
Artjom je zubima pokušavao i nije bio u stanju da uhvati tkaninu, za-
to se ugurao u naslon ležaja.
- O - rekao je čovek koji mu je svukao pokrivač, sudeći po izgle-
du, kriminalac - kakva njuška. Obriši njušku. Sav si u krvi... Imaš li
duvana?
- Nemam - nije čak rekao već odahnuo Artjom.
Bolesnici su živnuli, počeli su da se pridižu sa svojih ležajeva: od-
jekivalo je lupanje vangh sa jelom.
I Artjom se odjednom pridigao, obhzujući usne.
Medicinska sestra, koja je stavljala termometar Artjomu, donela
mu je vreću: on je potražio i našao manjerku.
Dosetio se da mu je Vasihj Petrovič stavio manjerku - Artjom je
sigurno nije stavio, bacio ju je na svoje prične kad su komandovali po-
strojavanje za premetačinu. Zbog nečeg je potražio i svece...
Za večeru su im doneli vinegret od krompira, cvekle, šargarepe i
kupusa, bakalar i prosenu kašu. Sve je bilo nepodnošljivo ukusno.
Ljut na pulsiranje slepoočnice, Artjom je jeo i obamirao od odu-
ševijenja koje je, na čudan način, bilo čak jače nego strah od smrti, ko-
ji ga je maločas spopadao. Na jeziku je osećao plot: krutu cveklinu, hr-
skavu kupusnu i raspadajuću krompirovu - sve je to mešao s ukusom
prosene kaše i začinjavao hlebom; u glavi mu se vrtelo, kao od zalju-
bljenosti i indme, i sitno mu se mrvila krvava brada.
Bolesnik na krevetu sa desne strane sve vreme je ispod oka gledao
u Artjoma - naravno, Artjomu se učinilo da ga zanima njegova večera,
pa je zažmurio kako bi jače osetio riblje telo bakalara i aromu natrule
šargarepe.
- Sećam se, vi ste se zauzeli za mene - rekao je taj bolesnik, pošto
nije dočekao Artjomov uzvratni pogled.
Artjom je ispod oka pogledao u pravcu glasa. Opa, pa to je Filip-
čić. Artjom je čak potražio u bhzini panjić - sa Sorokinovim pismom:
a šta ako je tu, ispod kreveta, čeka kad će Fihpčiću da zaceli noga.
- Ja? - začudio se Artjom Fihpčićevim rečima: svoje zastupništvo
je potpuno zaboravio. - Toga nije bilo - rekao je.
I okrenuo se.

122
 * * *

N oć je prespavao - kao zatrpan teškom zemljom. Čak mu nije

smetalo rebro - jer, kako je legao pljoštimice i odozgo stavio jastuk na
glavu, tako je i ležao.
Stenice i vaške se nisu zapatile u bolničici.
„Tako je čudno“ - razmišljao je izjutra Artjom , oprezno pipajući
konce na slepoočnici. „Svih ovih meseci jedem malo, stalno sam na teš-
kom poslu. Kada sam argatovao u luci - danima sam bio na vlažnim
promajama. Kada sam na balvanima - u vodi sam bio od jutra do mra-
ka, a nisam se prehladio. Uopšte se nisam razboleo! Nisam imao čak ni
sline.“
Artjom, istina, nije osećao temperatum - naprotiv, posle mčka mu
je bilo bolje, počeo je da se smimje - pogotovu što juče niko nije do-
šao po njega.
Pa, slepoočnicu su mu zašili, oko je puno suza, lice se nadulo, u
rebm ga je žigalo, na levom boku uopšte nije mogao da leži, još mu se
povraćalo - ali sve je podnošljivo. Krvi je bilo mnogo, ali sva je curila
iz slepoočnice i iz nosa - a i nos mu je bio na svom mestu, nisu ga
slomili.
Artjom je odlučio da za sada nikom ne govori o tome već da se iz-
ležava koliko god bude mogao.
Sakriven ispod svog pokrivača, tiho se protezao i u zbrkanim, po-
lusanjivim mislima prebirao sve lepo, mirisno i ukusno, što je imao pri-
like da okusi u poslednje vreme.
Suvo voće, pločica čokolade i konjska kobasica bili su u majčinoj
pošiljci... Miris kobasice je primila i čokolada, ah to je uopŠte nije po-
kvarilo. Suvo voće iz dmgog paketa, po savetu Vasilija Petroviča, uma-
kali su u vrelu vodu - i pili, dok im je slatko izbijao znoj.
Zatim slanina, pavlačica sa crnim lukcem - o, ispostavilo se da je
to pravo blaženstvo.
Eto, samo Burcev... tamo je bio Burcev. Neka ide dođavola
Burcev.
Bilo je još i kuvano jaje.
...A gde je ono bilo? M a, nije ga bilo nigde, jednom ga je sanjao,
pre tri dana. Ah, kakvo je tek bilo jaje u snu! Iz takvog jajeta verovat-
no bi se izlegao zlatni petiić.
Sinoćni vinegret...

123
 Treći put su mu izmerili temperaturu - i opet su u istoriju bolesti
zapisali trideset devet sa dva.
Za dorueak su doneli dve voble, pržene na fokinoj masti, i bareni
krompir u ljusci - istina, jedan. Ali opet su bile radost, i opčinjenost, i
vrtoglavica od oduševljenja.
„Kod kuće ti to ne bi jeo, tu voblu bi izbacio kroz prozor“ - po-
kušavao je Artjom da podbada sebe, ali trudio se da ne veruje samom
sebi.
Cim se prilagodio, Artjom je počeo da proučava obližnje susede i
situaciju.
Preko čitavog zida ogromne bolničke sobe, kao u većini drugih
manastirskih prostorija, bila je neprekrečena freska.
Freska je prikazivala bolesnike - a među njima je, izgleda, bio Hri-
stos. O n je pridržavao jednog bolesnika - sedobradog starca.
Artjom nije bio naročito upućen u biblijske priče i nije znao taj siže.
Trenutak je uživao u fresci, zatim se okrenuo ljudima.
Osim jurodivog Filipa i sveštenika-prosjaka koji je stalno koračao
između manastirskih ležajeva, gotovo svi bolesni logoraši su Artjomu
izgledali slični, kao sušena vobla.
O n se setio da je juče, da, dolazio neki kriminalac po duvan, ali sa-
da, dok je osmatrao bolničku sobu, Artjom nije mogao da ga prepozna
- naprotiv, bio je spreman da osumnjiči gotovo svakog da je to bio on.
Pošto se oprezno pridigao na rukama - u rebrima ga je ipak bole-
lo - Artjom je seo nastojeći da se ne grbi, pa zavirio šta je tamo, s dru-
ge strane visokog naslona na ležaju.
Tam o je bio isti takav ležaj, a na ležaju je sedeo otac Jovan - onaj
isti vladičica koji je Vasilija Petroviča čašćavao pavlakicom sa crnim
lukcem.
Otac je ušivao mantiju.
Oni su se susreli očima.
- Dobro jutro, vladičice - rekao je Artjom, donekle iznenađujući i
samog sebe.
- Kako ti je zdravlje, mili? - upitao je vladičica prosto i nežno. -
Vidim, i tebe su zašili!
Artjom nije našao reči koje bi mu izgledale pogodne - i samo se
osmehnuo sležući ramenima: sve je u redu, valjda, zašili su me, da.
- A sa sveštenikom ne treba ni tražiti posebne reči - rekao je Jo-
van i pregrizao konac. - Koje su u srcu - na vrhu su jezika, njih i go-
vori. Posebne reči su često od lukavog - osmehnuo se vladičica.

124
 „Tako dakle...“ - pomislio je Artjom začuđeno i pipnuo konce na
slepoočnici.
Zbog nečeg mu je to bilo gotovo prijatno.
- A šta je s poezijom? - upitao je. - Poezija - uvek su posebne reči.
- Misliš, mili? - upitao je otac. - A ja mislim da je najbolja poezi-
ja - upravo kad je sa vrha srca uzeta. A kad se samo odabiraju posebne
reči - tada je i poezija bezuspešna.
Artjom je odavno nepodsečenim noktima počešao obraz koji ga je
svrbuckao. Letimično je pogledao u prste i ugledao krvavu koricu is-
pod noktiju: nastrugao je jučerašnju krv.
- A kakve reči su vam sada na samom vrhu? - zapitao je Artjom:
zbog nečeg je želeo da razgovara sa vladičicom.
- Da nije vredan tuge vaš i moj kukavni izgled - rekao je vladiči-
ca osmehujući se. - Da, ako smo se već okupili ovde - vaistinu je to vo-
lja Božja. A ovde se nisu okupili samo nevini, tačno? Svako misli o se-
bi da je potpuno nevin - da, neće svako da prizna, čak ni sebi, s kakvom
je krivicom došao ovamo. Jedan ima zlehude reči, drugi - lopovske pu-
ste snove, treći - drugačiju velevažnu grešku. I što bismo se sada žalili
mi, solovecki stanovnici? Nas su ovamo doveli protiv naše volje, a de-
da Savatije - osnivač manastira - sam je doplovio. A nije bio ni mlad!
Sta ti misliš, mili, Savatiju se učinilo da je ovde lalco? Deda je došao na
pusto ostrvo ~ šest godina je proživeo, nije gajio ništa, osim repe, nije
ga niko hranio, nije imao ni krov nad glavom, niko mu nije ložio vatru
u njegovoj staroj straćari, uopšte nije imao nikakav nameštaj. Ali živeo
je, starao se! A šta mi? Samo uvreda i srčana zbrlca, umesto pokajanja
- ako ne za one grehove koje nam pripisaše nerazumne sudije, onda ba-
rem za nelce druge.
Artjom je opipao glavu, prstima je našao ispod lcose krupnu, zbog
nečeg malo vlažnu čvorugu, pipao ju je i ponekad se mrštio, ali ipak je
nastavio da sluša vladičicu.
- Za čoveka kao da i nema greha ako taj greh niko nije video! -
govorio je otac Jovan. - Zar ne, mili? N ije uhvaćen - nije lopov. Bog
je jedini koji zna svakog lopova, i za sve nepokajane ima svoje, sto hi-
ljada puta strašnije Solovke.
- A čemu onda Solovke na zemlji, kad su nam i tamo pripremlje-
ne? - pitao je Artjom. On, naravno, nije verovao ni jednoj jedinoj reči
vladičice, međutim, njegov tihi i umiljati govor mu je pružao duševno
zadovoljstvo.

125
 - Pa kažem ti, mili: kod Boga su Solovke za nepokajane - prema
tome, bolje je pokajati se na vreme, a zemaljske Solovke - nisu najgo-
re mesto za pokajanje. Ovde su bezmalo pet stotina godina živeli teš-
ko, isto kao i mi. Znaš šta piše o tom životu u Pateriku soloveckom :
„Truđahu se postom i molitvama skupno i ručnim radom... ponekad
zemlju kopahu motikama... ponekad drva za stubove manastira pripre-
mahu i vodu od mora crpljahu... i u ostalim poslovima truđahu se i rib-
ni lov činjahu... i tako se svojim znojevima i hranom hranjahu." Sta se
promenilo? M nogo li je razlike od današnjih dana? Mitarstva su jedna
ista. Put je isti.
I ovde je vladičica - Artjom je od čuđenja čak opsovao - namig-
nuo. Ali u istom trenu vratio je sebi tihu, mada nasmejanu, dostojan-
stvenost.
- I evo šta još pamtim - rekao je vladičica. - Citao sam juče o so-
loveckom arhimandritu Vartolomeju: „Miris se širi od njegovog tela,
prijatanA A u tom času on je već jedanaest nedelja mrtav! Sta da kažem
ovde, rnili? M i mirišemo gore od nekih mrtvaca! Da, kupaju nas retko,
hrane oskudno, vaška živi na nama, i bolest je u nama. Ali najgori
smrad, mili, potiče od neokajanog greha! Njega je najteže oprati!
Drugi sveštenik, koji je neprestano kružio po sobi tražeći hleb,
trudio se da ne prilazi ležaju vladičice. A kada je vladičica Jovan prime-
tio da mu je prosjakova putanja sasvim blizu, gotovo u granicama do-
stupnosti - ako ne ruke, onda pogotka cipelom - izuo je sa svoje noge
m istu cipelu i pokazao mu oštm i očiglednu nameru da će ga gađati.
Sveštenik-prosjak, prikrivajući se rakom, otrčao je nekoliko koraka - i
stajao na odstojanju, istežući tanki vrat, poput uplašene ptice, sve dok
vladičica nije bacio svoju cipelu na pod, uz nogu.
- Daću ja tebi! - zapretio je vladičica prosjaku.
Artjom je s mukom savladavao smeh, ali uzgred je obratio pažnju
na to da se vladičici, kada je pretio, pegava ruka nije stegla u pesnicu
već uobičajeno - u prstohvat. Taj prstohvat je bio okrenut prema sa-
mom vladičici, i tresao je njime kao da se brzo posipa solju.

* * *

Merenje temperature posle račka ipak je pokazalo istih trideset de-

vet sa dva.

126
 - A što se ti nikako ne okupaš? - upitala je postarija medicinska se-
stra i prstom ovlaš dotakla Artjomov obraz. - Idi okupaj se, inače če
dolctor da grdi.
Ovlašni dodir - aii u duši mu se zalelujalo nešto oporo, i sad se le-
luja. U najranijem detinjstvu Artjom je imao neku igračku - poput ma-
le vage. Cim je takneš - dugo traži ravnotežu: to se moglo posmatrati
dugo, sve dok ti se ne zavrd u glavi.
Artjom je čak prislonio dlan uz obraz, da dodir ne bi brzo nestao.
,,A ona je, po svoj prilici, takođe zatvorenica?“ - pomislio je Ar-
tjom. - ,,I nju su osudili. I ona mora da se pokaje za nešto, kao što ka-
že vladičica? T o je smešno!“
- Samo ne idi pod tuš - kazala je postarija medicinska sestra. - Ne
smeš na glavu. Pogotovu s takvom temperaturom.
jyA ovde postoji i tuš?“ - trgao se Artjom.
Ali nije odšao da se olcupa, sve se izležavao i protezao - zapalo mu
je to zadovoljstvo: ne ide nilcud već samo leži i leži.
Ležanje - uopšte nije dosadno. Ležanje je veselo.
„Cudno da sam u detinjstvu više voleo da se igram nego da ležim“
- pomislio je budalasto Artjom. - „Trebalo je da ležim i ležim. Pa po-
sle čitavog života da se igram...“
Došao je doktor. Sama njegova pojava je izazvala laku drhtavicu i
promaju.
On je bio istočnog tipa - veoma lep, raskošne crne brade, pamet-
nih, tamnih, višnjevih očiju, koje podsećaju na pseće. Verovatno mu je
majka bila Ruskinja a otac - južnjačke krvi. Ili obratno.
Doktor, brz i beo, kao jedrenjak se kretao između manastirskih
ležajeva.
„Kao jedrenjak višnjevih očiju...“ - po navici, Artjom je glumio
Afanasjeva.
Za doktorom su išli bolničari i medicinske sestre, puni poštovanja.
Bolesnika je bilo oko stotinu. Sa nekima je doktor podugo razgo-
varao, drugima uopšte nije prilazio. Ali svi su ga očekivali, čak i kraj-
nje iscrpljeni bolesnici pokušavali su da se pridignu na laktove, da mu
otpevaju nešto - molbu, žalbu...
- Doktore Ali - zvali su ga povremeno čas s jedne, čas sa druge
strane. Doktor nije odgovarao.
Po isprekidanim replikama doktora i njegove pratnje, Artjom je
zaključio da znatan deo logoraša koji tu leže čine oboleli od tuberkulo-
ze, skorbuta i sifilisa. Druga polovina su premlaćeni i obogaljeni - žrtve

127
stražara, desetara, komandira: Artjom nije bio jedini. Bilo je još neko-
liko samosečenih i samopolomljenih, poput Filipa, i nekoliko onih ko-
je su kriminalci iskasapili, ali ih nisu dotukli.
- Hlepca nemate, doktore? - pitao je sveštenik-prosjak doktora
Alija.
Sveštenik je po čitavim grudima imao jezive gnojne lcraste, koje je
ponosno pokazivao - kao solovecko ordenje.
- Nemam hlepca - odgovorio je doktor ozbiljno. - Imam ldizmu.
Da nečete klizmu?
Artjom se maio štrecnuo.
- Od komunizma - samo klizma - odgovorio je sveštenik nezado-
voljno i podsmešljivo, umečuči u obe reči nepotrebno umekšavanje slo-
va z, što je primetno pojačalo podsmešljivost.
- Oče, kad hoćete hleba - tražite od neba - odgovorio mu je, u
istom stilu, doktor Ali, čime je, mora se priznati, u Artjomu odmah po-
budio simpatiju, lcoju je maločas izgubio. Njegovom izgovoru, narav-
no, posebnu čar je pridavao meki istočnjački akcenat.
- Oh, oh, oh - ponavljao je vladičica Jovan, slušajući taj prazni
razgovor.
Došao je red i na Artjoma.
- Tu boli? Tu? - pitao je brzo doktor Ali. - Izgleda, nije ništa.
Mučnina? Pokažite zenicu.
- Kako da je pokažem? - nasmejao se Artjom, mada ga je doktor
već uhvatio za podbradak. - Gledajte.
- Kolika mu je temperatura? - pitao je Ali postariju medicinsku se-
stru, koja je išla za njima s otvorenom istorijom bolesti.
Prsti su mu bili jaki i vrući. „Ako je meni trideset devet sa dva“ -
pomislio je Artjom - „koliko li je tek njemu? Cetrdeset dva?“
- Zašto nije okupan? - rekao je doktor, čalc ne obraćajući se Artjo-
mu već svom osoblju koje je stajalo iza njega. - I, po svoj prilici, ima
vašlce. Pri ovalcvoj vašljivosti trbušni tifus može da bukne direlctno u la-
zaretu! Eto, biće sramota!
Bilo je jasno da dolctor Ali govori ne tolilco radi svoje pratnje ne-
go u ime nekog opšteg značaja svoje uprave.
Telc što je doktor otišao, postarija medicinska sestra je mahnula
istorijom bolesti Artjomu: hajde-de, idi olcupaj se, smesta!...
- Gde je taj tuš? - pitao je Artjom soloveclcog monaha, koji je sada
služio u lazaretu. Bivši monasi su nosili svoje lcape nalcrivo - jednostavno

128
su mogli da se razlikuju od ovamo deportovanih sveštenika ltoje mona-
si, uzgred budi rečeno, nisu voleli.
Monah mu je gestom pokazao kuda ćc.
- Vodu ne prosipaj! - viknuo je za njim jaldrn, ali nekim proze-
blim glasom.
U prostoriji sa tušem nije bilo nikog: zaobilaze je.
Tuš je činila metalna kanta, puna vode, sa kante je visio metalni la-
nac; očigledno, on je davao slobodu vodi.
Artjom se brzo svukao, snažno je cimnuo lanac, polili su ga krivi
mlazevi nekakvog mulja, ali toplog, prijatnog.
Zabacujući glavu da ne bi pokvasio uzoran šav na slepoočnici, br-
zo je stao pod te mlazeve, tiho se smejao i rukama se milovao po gru-
dima.
Po čitavom telu jurcala mu je crna voda.
„Kako sam prljav!“ - pomislio je Artjom, zbog nečeg sa zadovolj-
stvom. - „Ili je voda takva?“
Očima je potražio sapun, nije ga našao, počeo je pomamno da se
trlja rukama - svuda, izuzev bolnih rebara.
Zbog te svoje petljavine u vodi najpre je zaključio da je pričuo žen-
ski smeh... prestao je da se mrda - i odmah se uverio: ne, nije pričuo.
Na gornjem spratu su se smejale žene, mlade i gole. One su se takođc
kupale tamo.
„Gole i bele“ - pomislio je Artjom, iz sve snage upijajući njihov
smeh i glasove: čak i usta je otvorio. U usta su mu upadale kapljice iz
mša.
Bele i gole.
- Jodom te u usta mazana! - izgovorio je Artjom lagano, naglas,
tu tuđu i neshvatljivu psovku. - Jodom. U usta. Dirao je sebe jen, dva,
tri - i uz ženski smeh, sve dugotrajno nagomilavano rasprskavalo mu
se u ruci.

* * *

Artjom se vraćao lak, mokar, pun snage.

U povratku je opet susreo monaha, mislio je da će ga grditi što je
prolio vodu, ali ovaj je klimnuo glavom: eno, čeka te tamo. I krivim pr-
stom mu je pokazao sobičak.
U sobičku, na klupici, sedeo je Vasilij Petrovič.

129
 Pored klupice su bila zavrljačena okrvavljena i pocepana nosila, ne-
koliko kofa, jedna - puna starih zavoja, i još neko lekarsko smeće.
- Badava, Artjome, ne ličite na bolesnika - rekao je dobronamer-
no strogo Vasilij Petrovič. - Na vašem mestu, ja bih se trudio da više
odgovaram toj ulozi. A koliko ja vidim, vama je sve luk i voda - pru-
žio je čak i ruku da bi dodirnuo kosu mladog druga, ali nije je dotakao,
naravno.
Artjom se osmehnuo.
- Tamo vas, između ostalog, zamalo nisu ubili - rekao je Vasilij
Petrovič. - Pamtite li?
Artjom nilcako nije želeo da se seća toga, pa je napravio neodređe-
nu grimasu. Dok mu je temperatura visoka i na tintari šavovi - neče ga
poterati nazad u čem, a tamo neka bude šta će bid.
Po svemu sudeći, ipak će da ga ubiju, shvatao je Artjom, ali nije
umeo dugo da se plaši toga: strah mu traje po nekoliko sati.
- Kakve su novosd tamo kod vas?
Sada je Vasilij Petrovič poćutao, napravio je pauzu i nije odgova-
rao: po svemu sudeći, spremao se za drugi razgovor.
- Kako je Burcevr - upitao je Artjom, pozirajući svoju limenu rav-
nodušnost, čak ne Vasiliju Petroviču već samom sobi.
- Burccvr - ponovio je pitanje Vasilij Petrovič, očigledno ogorčen.
- Mstislav - da, zagonetan je. U početku, kada se desilo ono sa Kine-
zom, mislio sam da... Da je on onako Kineza zato što je u crvenoj voj-
sci bilo suviše mnogo Kineza. A Burcev je od Kolčakovljevih - kod njih
je bilo posebno mnogo nevolja sa njima. A sad, eto, vi...
Artjom je hrnknuo.
- Ali uopšte, vi ste ga bez potrebe nazvali poručnikom - progovo-
rio je malo življe Vasilij Petrovič, kao da još pokušava da shvati Burce-
va. - Poručnik mu je uvreda.
- To jest, da sam ga nazvao pukovnikom, on se ne bi uvredio? -
upitao je Artjom osmehujući se.
Vasilij Petrovič je, sdsnutih usana, prećutao: Artjom je bio u pravu.
- Lažečnikova su maločas prebili - rekao je Vasilij Petrovič. - Išao
sam kod vas, unosili su ga u četu, a ležao je iza drvljanika... Sav je crn.
I nije jasno ko ga je tukao. Valjda nije načelstvo.
- A ja, čini mi se, znam ko je - rekao je Artjom sećajući se razgo-
vora između Hasajeva i Kozaka na groblju.
Vasihj Petrovič se zbog nečeg nije raspitivao koga je Artjom imao
u vidu.

130
 - Ovde svi pomalo podivljaju - kazao je Vasilij Petrovič nakon što
je počutao još malo. - Strašno - jer je živa duša.
Artjom je razmislio i vrlo tvrdo odgovorio:
- Baš me briga. Psiha.
Na tome su počeli da se rastaju.
Vasilij Petrovič je doneo bobica - počastio je Artjoma.
- Hvala - rekao je iskreno Artjom, sa zadovoljstvom odmeravaju-
či fišek u ruci. - Verovatno bi trebalo da odaspem monahu na ulazu?
- Već sam mu dao - rekao je Vasilij Petrovič mirno i pomalo su-
vo. - Ovamo se uopšte ne sme, morao sam da ga podmitim... Sad vam
je, nadam se, sve jasno o Afanasjevu? - upitao je Vasilij Petrovič, već
dižući se.
Artjom je trepnuo - u tom smislu da mu je jasno, jasno. Odavno
mu je sve jasno.
- Znate li, Artjome, kako se dobija urok? - počeo je odjednom
Vasilij Petrovič, izgleda, o sporednoj temi. - Kad u čoveku postoje ne-
ki začeci bolesti - tada mu se prima ta gadost ili slabost. Vama je ov-
de, lcoliko je to mogućno, sve bilo dobro, zato što je sve unutar vas bi-
lo pravilno ustrojeno. Ja sam vam se divio. Cak sam i učio ponešto od
vas. „Tako treba“ - mislio sam - ,,bez ikakvih znakova ljudske rastroje-
nosti, slabosti ili podlosti.“ A posle se desilo nešto - i povukao si no-
gu. Znate li kako su vas sve tukli? Mene bi ubili, da rni se tako zalorni-
lo. A vi, eto, trčite. Možda vas je vaše izazivanje dovelo u nepriliku, Ar-
tjome? Razmislite o tome... Ovde ne smete da pobeđujete, eto šta tre-
ba da shvatite. U tamnici ne smete da pobeđujete. Uvideo sam da se
čak i u ratu ne sme pobeđivati - samo još nisam našao odgovarajuće re-
či za to...
Artjom je ustao i stegao ruku Vasiliju Petroviču. Odlučio je da sa-
da, ovog trenutka ne misli o njegovim rečima - da ih ostavi za kasnije:
recimo, pokušaće da ih osmisli pred spavanje. Najvažnije stvari se uvi-
đaju na pragu sna - ponekad se činilo Artjomu. Samo ima jednu zač-
koljicu: posle izjutra ne pamtiš šta si uvideo. Nešto si verovatno uvi-
deo, ali šta - zaboravio si.
A možda ne treba ni pamtiti?
- Artjome, pa vas čeka ćelija, shvatate? - rekao je Vasihj Petrovič
već u hodniku.
Sve raspoloženje mu je pokvario.

131
 * * *

,,A šta si ti mislio?“ - rugao se sebi Artjom u povratku. - „Daće ti

dvostruko sledovanje? Kolač sa kupusom?“
- Sta su to tebi doneli, podeli - rekao je kriminalac koji je vrebao
Artjoma na ulazu u bolničku sobu.
Da je to bilo izgovoreno bezobrazno - Artjom bi mu zlobno od-
govorio: šta će da izgubi posle svega što mu se desilo. Ali kriminalac
mu se obratio s osmehom - čak donekle molećivo. M ogao bi da ga od-
bije, da mu veselo kaže: „Ali to nije tvoja stvar!“ - i svi bi to shvatili
kako treba, bio je uveren Artjom. Makar zato što kriminalac ovde nije
bio u društvu: pokušavao je da igra karte sa bilo kim - jednom je pred-
ložio čak i vladičici Jovanu; i zaista se dosađivao.
- Da ti dam bobicu? - upitao je Artjom.
- Stvarno - odgovorio je kriminalac i odmah šakama napravio ku-
daču.
Artjomova potajna, ne sasvim svesna želja je bila, dozvolite da ka-
žem, da pridobije Boga kriminalaca: a šta ako nahrani ovog - onda će
i Caga da mu se otkači, kao čičak?
- D obro, nemaš ti četiri ruke - rekao je Artjom odasipajući razne
šumske plodove u prljave šake.
- Sta? - nije razumeo kriminalac.
Na šakama su mu bile nepojmljive tetovaže, primetio je Artjom, i
još mu se video neki plavičasti crtež na grudima - u okovratniku lcošu-
lje, koja mu je bila za tri broja veća od potrebne veličine.
Obrazi su mu bili upali, oči krmeljive, u licu je izgledao poput ri-
be: napred su mu isturene usne, zatim idu oči, podbradak mu je bio
gotovo potpuno iskošen; ako ga udariš u bradu - smrskaćeš mu ja-
bučicu.
Kriminalčev nadimak je bio Skrga.
- Hoćeš ženu? - rekao je kriminalac i lagano izručio gotovo sve
bobice u usta. Usne je takođe otvarao nekako na riblji način. Artjom se
potrudio da ne zaviruje u kriminalčevu vilicu, kako ne bi ugledao i ri-
blji sitne, oštre zubiće.
- Ohoho - rekao je Artjom, očigledno i namerno ironičan, gleda-
jući kriminalca u čelo - iskošeno i jedva primetoo. - A otkud ti žena?
- Ja nemam ženu - progovorio je kriminalac donekle bezobraznim
tonom: Artjom je znao taj njihov manir - bore se svakom rečju u

132
svakom muškom razgovoru za svoje poene, kalco bi prvom prilikom
zgnječili sagovorničića, kao stenicu.
- A ko ima? - upitao jc Artjom veselo: šta god to bilo, hteo je da
pljune na te manire - i videlo se kako hoće da ih pljune, čak i nisko če-
lo je moglo da to nasluti.
Kriminalac je naslutio i uzdržanije nastavio:
- Tam o je ženski lazaret - kriminalac je prstom pokazao uvis. -
Postoje rubaljske, postoje polarubaljske i postoje petparačke žene. Ov-
dašnji monaščić može da ti organizuje sastanak. Pola rublje njemu, po-
lovinu meni - malo ću da stražarim, a posle tebe da se okoristim. I za
ženu - kakvu već izabereš.
- Ja nemam novac - rekao je odjednom Artjom.
- A šta imaš? - upitao je kriminalac i čak dvama prstima, i to za-
mazanim sokom od bobica, malčice je potkačio Artjoma za rukav.
- Skloni-de ruke što pre - rekao je Artjom umiljato.
Kriminalac ih je sklonio, malo sporije nego što bi trebaJo, ali od-
mah je predložio:
- A u karte?
Artjom nije čak ni odgovorio: hodnikom su nosili novog bolesni-
lca, nosači - poznata lica; dvanaesta četa je ponovo obezbedila popu-
njavanje lazareta.
Napred je išao monah, pokazivao im je put. Lažečnilcova - po iz-
gledu prirodno neživog - vukli su Hasajev i parnjak, ali i nelco treći, ko-
ga je monah sve vreme zaklanjao.
Eto, banuo je onaj koga Artjom nije očelcivao da vidi - Afanasjev.
Staviše, u prolazu mu je namignuo dok je sitno koračao držeći ivicu
sulcnenog pokrivača na lcome je ležao onesvešćeni Lažečnikov. Neispa-
vana njuška - opet se, sigurno, kartao sa kriminalcima.
Otpozadi je svu tu povorku terala postarija medicinska sestra.
- Tebe sam hteo da vidim! Nametnuo sam se Cečenima za po-
moćnika! - prošaputao je Afanasjev kada je izlazio iz bolničke sobe. -
Ovamo se ne možeš probiti. Ali ovdašnji bolničari neće da tegle bole-
snike - zato... Kako si? Tako su te tukii - a tebi samo nos nabubrio i
konci na slepoočnici! Zašili?
- Zašili - ponovio je Artjom pokušavajući da u sebi raspali nepri-
jateljstvo prema tom riđem stvoru, i nikalco nije uspevao.
Afanasjev se uhvatio za svoj čuperak, uobičajeno, kao da isproba-
va čvrstinu svoje glave: hoće ii da sleti, hoće li da je otkinu.

133
 - „Ne idem po somotu, ni po plišu, već idem, idem po oštrome
nožu....“ - otpevao je Afanasjev, s nežnošću gledajući u Artjoma.
Artjomu je, protiv njegove volje, sevnulo: ,,Ne, nije on, nije...“ Ar-
tjom je želeo da ubedi samog sebe, pri čemu tu nije imao čime da se
zavarava: svece mu je podmetnuo Afanasjev, a ko bi još.
- Idemo, Afanase - pozvao ga je Hasajev.
- Aha, sad ću doći - odgovorio je Afanasjev ne okrećući se.
- Oni su Kozaka? - upitao je Artjom, očima pokazujući Cečene.
- A lco bi - odgovorio je Afanasjev glumeći strogoću i odmah re-
šio da ga upita: - Verovatno misliš da sam ti ja svecer Artjome, kunem
ti se Bogom ...
Artjomu je odjednom sinulo kako da završi sve to:
- Afanase, a daj mi rublju u zajam? A najbolje dve.
Artjom nipošto ne bi tako grunuo - nije imao naviku, ali u tom
trenutku učinilo mu se da je to prosto, pa čak i spasilačko.
Afanasjev je sa zadovoljstvom dao i naposletku mu još jednom na-
mignuo.
- Doći ću opet! - rekao je hvatajući se za čuperak.
- Aha - odgovorio jc Artjom. - Samo nemoj više da dovlačiš ni-
kog iz čete. Ovde više nema slobodnih kreveta.
Afanasjev, vrlo zadovoljan šalom i još, izgleda, time što je dao dve
rublje, nasmejao se glasno.
- Hej - vratio se s pola puta Afanasjev. - Evo ti još rublja, drži.
Kupi hranu...

* * *

Lažečnikov se osvcstio ali nije mogao da govori, samo je treptao i

disao. Iz brade su mu iščupali pramenove, a iz odrane kože na vilicama
telda je krv. Kozakove kosmate veđe su bile gotovo propete, kao da su
užasnute. Teško je bilo videti ga.
- Možda si žedan? - upitao je Artjom Tim ofeja Stepanoviča.
Postarija medicinska sestra je oterala Artjoma:
- Idi ti na svoje mesto, i bez tebe znaju, daćemo mu sve.
On je otišao, zavukao se pod pokrivač, tu su ga ubrzo sustigle vru-
će i nasrtljive misli: šta za tu mladost znači jedan doživljaj u kupatilu.
N ije izdržao, izvirio je na svetlo. Iz džepa je izvukao zgužvanu ru-
blju i uživao u njoj, imao je osećaj da je to slika obnažene devojke.

134
 Rublja je ulivala nadu u zapanjujuću i dugo očekivanu radost - ta-
ko ogromnu da je jedva mogao da je smesti u svest.
„Crnka? Plavuša? Riđa?“ - mislio je grozničavo Artjom. - „Kakva
će da bude? Za rublju može da bude vrlo lepa... Kovrdžava ili prava ko-
sa? A šta - može da je svuče skroz? Da joj skine svu odeću?“
Na rublji je pisalo: „Logor Za Posebne Namene O G PU “. Niže:
„Obračunska priznanica“. Još niže: „Prima se od zatvorenika za plaća-
nje isključivo u ustanovama i preduzećima Logora Za Posebne Name-
ne O G P U “.
„Zašto ne piše ništa o plaćanju za rubaljske lepotice?“ - ludirao se
Artjom.
Isunu govoreći, bilo ga je pomalo stid, ali ta dugo očekivana, ži-
votinjska radost je bila kudikamo jača - ona ga je zaglušavala da mu je
ponekad svest padala u vodu.
„Zatim, zar njoj nije potrebna rublja?“ - pravdao se Artjom sa-
mom sebi i pipao konce na slepoočnici. - ,,Pa, nju niko ne prinuđava,
tačno?“
Sveštenik-prosjak je iskoristio priliku kada je zadremao vladičica
Jovan i ponovo prišao Artjomovom ležaju - ovaj je rublju žurno strpao
u džep.
Videći da Artjom nije srdačno raspoložen, sveštenik je počeo da
gura zadremalog Filipčića:
- N ije ostao repić haringe od ručka? Otpaci od krompira, možda?
- Idite, oče, nemam, i sami smo gladni - žalosno ga je molio Fi-
lipčić, za razliku od mnogih drugih, ali sveštenik se rasrdio upravo na
njega-
- „Sami smo gladni...“ - imitirao ga je. - Ništa, ništa. Da je svi-
nje, bilo bi i svinjetine.
- O čemu vi govorite, oče? Za šta me korite? - žalio se plačljivo
Filipčić, ali ga više nisu slušali.
Sveštenik-prosjak bi samo na prvi pogled mogao da izgleda kao
duševni bolesnik: ne, pri pažljivom zagledanju postaje jasno da je on,
po svoj prilici, bio zdrav - i sigurno nije luđi od bilo kojeg logoraša.
Govor mu je služio kao garancija za to. Cesto su sveštenika čašćavali,
pogotovu kada dođu novi bolesnici iz onih četa u kojima je život bio
malo bolji, pa su povremeno dobijali dvostruke, a ponekad i trostruke
plate - majstori iz petnaeste čete, ćate iz desete, stručnjaci iz druge. A
tada je on postajao precizan u rečima i pronicljiv.
Zvao se Zinovij.

135
 Sveštenik je posebno voleo šećer.
Bolesni logoraši - u prvom redu vernici - težili su njemu, sve dok
ne upoznaju vladičicu Jovana i ne pređu u drugu, takoreći, parohiju.
Otac Zinovij je očigledno bio ljubomoran.
Lice mu je bilo nerazgovetno, kao da je zasuto peskom i maleno,
nalik na skupljeno u prstohvat. Kosa - redca, smeđa, duga, bezvoljna.
Njegovo dosadno prosjačenje lako je smenjivala njegova drskost i
gadljivost - pogotovu prema onim bolesnicima lcoji ga nisu nijednom
počastili niti su imali nameru da to učine - očigledno, Filipčić je spadao
u talcve. Ipak, sveštenik-prosjak se bojao svakog nasilja i, čim se ukaže
opasnost od surovc odmazde - odmah bi odstupao i pritajivao se.
Razgovori su mu uvek imali psovački i nemiran karakter: sovjet-
sku vlast nije voleo promućurno i raznovrsno, a to nije krio.
Međutim, svalci put je izdaleka pristupao temi.
- Kako je sve pravilno uređeno u čovekovom bukvaru - objašnja-
vao je Zinovij obolelom od skorbuta, sa jezivim ranama na desnima,
lcoje uopštc nisu uznemiravale sveštenika. - U čitavom bukvaru zame-
ni mesta jednoj, samo jednoj rcči - i govor će da se pretvori u galima-
tijas. Tako i čovekova svest. Ona je krhlca! Covek misli da misli - a čak
nije u stanju ni da dokuči svoju svest. I eto on, koji ne ume da shvati
svoju svcst, rizikuje da misli i objašnjava Boga. A Bog se može jedino
čuti. Promeni mesto jednom slovu u čovekovoj svesti - i pri spoljašnjoj
dostojanstvcnosti tog čovcka uslcoro će postati vidljivo da mu je zbrka
i palcao u svim pojmovima. E to, talco i boljševici - nastavljao je svešte-
nik, prelazeći na šapat. - Pobrkali su sva slova, i ostali smo bez pame-
ti. Kao da su ista dela, i ona ista mitarstva, a kad pogledaš - odmah se
vidi đa su nam oči okrcnute naopako i uši uvrnute unutra.
Zilavi monah, od bivših soloveckih, lcoji je neprimemo došao da
uzme posteljinu izlcčenog logoraša, vraćenog u svoju četu, zakačio se,
kao čičalc, za jcdnu reč raspričanog sveštenika i ciknuo, kao da se odav-
no spremao za to i pripremio reči:
- A što se vi žalite? - govorio je i čak nogom u prljavoj čizmi po-
vremeno udarao o pod. - M i smo ovde na Solovkama i pre vas živeli
ovako, pa čak i teže. Ustajali smo u tri ujutro - a vi tu u šest! I radili
smo do mraka. Monasi su terali radnike-trudnike, baš kao što teraju i
vas - čekisti!
Sveštenik Zinovij se odmah stišao i nije zapodevao polemiku.
Artjom se pridigao na svom ležaju i pogledao u vladičicu Jovana.
Zeleo je da čuje objašnjenja kavge koja se desila.

136
 Ovaj se spremno odazvao na Artjomov pogled - kao da ga je
čekao.
- Ostrvo belih galebova i crnih monaha su nazivali Solovke - re-
kao je otac Jovan trenutak kasnije. - Ovde im je bilo teško, istina je.
- Tako, vi ste na njegovoj strani? - upitao je tiho Artjom o monahu.
- Nema nikakih strana, mili - odgovorio je otac Jovan. - Sunce
kruži - ono je svuda. I Bog je svuda. Na svakoj strani.
- 1 na strani boljševika? - upitao je Artjom. Sveštenikovi odgovo-
ri mu se nisu naročito svideli.
Otac Jovan se osmehnuo i, izgleda, rešio da počne ispočetka:
- Monasi su i u pređašnjim vremenima osećali nedostatak ljubavi
prema sveštenstvu. Oni žive u bezbračju, u neprekidnom radu, u veli-
koj oskudici. Verovatno su smatraii kako imaju pravo da ukore nekog
od nas za povlađivanje ploti. Sta, neću ni ja da kažem kako je sve to kle-
veta. Ali čim su boljševiđ ovde, na Solovkama zatvorili manastir, mno-
gi monasi su pošli da služe čekistima. Sad se oni, mili, ubrajaju u OG-
PU - u pomoćnike u gazdinstvu - i vlastodržački se ponašaju prema za-
tvorenicima-arhijerejima, kao da vrše svoju tajnu osvetu. A zbog čega
nam se svete? Svako od nas je na svom mestu. M i smo na robiji - oni
su na slobodi.
- Onaj monah je grdio kako je njihova sloboda uvek bila kao vaša
robija - rekao je Artjom.
Vladičica Jovan je klimao glavom osmehujući se toplo i bezazleno.
- Biće veliko čudo ako sovjetska vlast prelomi sve uvrede, pokida
sve lažne okove i bude u stanju da izgradi ispravno opštežiće! - odgo-
vorio je kao da je otpevao malu muzičku frazu.
- Gde će njihova sloboda biti kao naša robi... - počeo je podruglji-
vo Artjom, ah otac Jovan je stavio prst na usne: pst-t-t.
Artjom se najzad dosetio da sveštenik jednostavno ne žeh da pred
drugima razgovara o svim tim teškim temama.
- Cuj tog obnovljenca! - viknuo je odjednom sa svog mesta sveš-
tenik-prosjak koji je, kako se ispostavilo, posedovao sluh grabljivih zve-
ri. - Crvenoarmejci su mu silovali popadiju - a on sve priča o opšteži-
ću! Cuj ga, on će tebi da trdja!
Artjom se bojao da pogleda u vladičicu, ah kada je ipak okrenuo
glavu, video je kako otac Jovan tiho sedi, prephće prste i šapuće nešto.
Sačekao je da prestanu grdnje, podigao oči i ponovo se osmehnuo Ar-
tjomu: eto, kaže, kako je.

137
 * * *

- Našao si rublju? - pitao je Škrga uveče: kako je predosećao.

- Našao sam - rekao je Artjom tuđom glasom, lagano osećajući
zagušljivo i mučno uzbuđenje.
Kada su doneli večeru, kriminalac se ponovo uputio prema Artjo-
mu, ali se ispostavilo - neće kod njega.
Škrga je seo na ležaj kod Filipčića, prstima mu je uhvatio manjer-
ku i zatražio:
- Cekaj, ne jedi! Daj-de.
Filip mu je, ništa ne shvatajući, dao svoju manjerku: Škrga je ustao
i poneo je sebi. Usput je pojeo sve što se nalazilo u manjerci i, tačno
pored svog ležaja, okrenuo se nazad i vratio mu praznu posudu, stavio
je u rulte Filipčiću.
Sve je to bilo drsko i prosto da se Artjom preko volje nasmešio -
krivim i začuđenim osmehom.
Kriminalac je primetio taj osmeh i klimnuo glavom Artjomu, kao
ortaku.
Situacija je bila rđava i besmislena.
Teško da bi Artjomu sada palo na pamet da se zauzme za bilo ko-
ga... ali sigurno nije želeo da bude Škrgin ortak. Ali je ispalo kao da
jeste.
„Kao da sam zbog rubaljske ženske gledao sve to ćutke!“ - ljutio
se Artjom.
Filipčić je minut zurio u svoju manjerku, a zatim je tiho zaplakao.
Vladičica Jovan, koji nije video ništa ah je primetio uplakanog su-
seda, ustao je sa svog mesta i hramuckajući, prišao mu.
- Šta je, mili? - pitao je Filipa.
- Ma, ništa - odgovorio je Artjom, osećajući da će ga zbog svega
toga, ipak, biti stid od vladičice. - Na, jedi - tutnuo je Filipčiću svoju
netaknutu manjerku.
A ovaj je primio poklon.
- Šta je bilo? - pitao je vladičica več Artjoma.
- Gladan je - odgovorio je.
Filip je brzo i, povremeno jecajući, pojeo sve načisto.
„Prosena kaša“ - rekao je sebi Artjom, nastojeći da ne gleda kako
jedu drugi.

138
 - Kad lopov postigne cilj, vode ga na vešala - relcao je odjednom
Filip glasno.
Artjom najpre nije razumeo kome se on obraća, o čemu govori.
Porazmislio je i zaključio da su reči upučene Skrgi. A još gluplje je bi-
lo to što je Filip opet doživeo Artjoma gotovo kao zastupnika - zato je
i digao glas.
Skrga, na sreću, nije to dokučio.
Filip je pružio manjerku Artjomu.
- Sto pružaš? - upitao je ljutito. - Idi, peri, vratićeš mi je opranu.
Tek kada je Filip počeo da ustaje, Artjom se polako setio da ovaj
do sada nije ni ustajao. Tačno, nije bazao po bolničkoj sobi već je stal-
no spavao ili tupo gledao u tavanicu. Ispod Filipčićevog ležaja bila je
svojeručno napravljena štaka: oslanjajući se na nju, ustao je i, nespret-
no držeći manjerku, napravio prvi korak. Jedna noga mu je bila ampu-
tirana ispod kolena.
- Kurvo! - opsovao je Artjom, u mahu seo i osetio oštar bol u re-
brima. - Kurvo! - ponovio je, ovoga puta već zbog bola.
Preplašeni Filip je stao i osvrnuo se: psuju li njega. Vladičica Jo-
van je tužno i paćenički skupio obrve, kao da su ga bolno gurnuli u
grudi. Jedino je Skrga, žurno se vraćajući odnekud iz hodnika, spretno
i kao da nije bilo ništa obišao Filipa, sagnuo se prema Artjomovom le-
žaju i našao kako će da se našali:
- Već zoveš? Ovamo ne sme da se privodi. Moraćeš sam da odeš
do nje.
Savlađujući bol, Artjom je malo sedeo, zatim je upitao:
- Sta, već sad?
- A ti misliš da im je potrebna duga priprema? - pitao je Skrga
svojim ribljim ustima. - Digne dupe i donese ti ga.
„Njega možeš upecati udicom, na crva“ - pomislio je Artjom gle-
dajući u ta usta.
Monah je čekao na kraju hodnika, tobože popravljajući prozorski
okvir, koji je zaboravio odmah, čim su mu prišli Artjom i Skrga.
- Daj pola rublje - rekao je monah.
Glas mu je bio utrobni, kako se začinjao u grudima tako se i raz-
legao odatle.
- Gde je ženska? - pitao je Artjom ne pokazujući novac. Izgleda
da više nije imao nikakvu želju. Više mu to nije bila radost već valjda
obaveza, samo nije jasno na koga se odnosi.

139
 - Šta je, došao si u javnu kućuc’ - pitao je monah iz svoje utrobe.
- Šta još da ti pokažem?
- Daj mu pola rublje, frajeru - rekao je Škrga, koji je iz nekog raz-
loga ponovo osetio svoju snagu.
Artjom je šmrknuo i nije smislio kalto da se ponaša: da ode, treba-
lo bi da ode, ali bolesno je poželeo da vidi: ipak, riđa, plavuša ili crn-
ka? Samo da je vidi i to je sve.
- Na, podelite - Artjom je digao uvis solovecku rublju. Monah je
uzeopapir u pesnicu, jednim pokretom ga sakrio i otiŠao nekuda.
Škrga je bolno gurnuo Artjoma u slabinu: idi za njim.
„Trebalo bi mu iščupati škrge“ - pomislio je Artjom, ali krenuo je
za monahom.
- Ovo je moja soba - rekao je monah i stao ispred vrata. - Zena
je tamo. Ne palite svetlo. D ok odem da izbacim đubre - morate zavr-
šiti. Ne ležite mi na krevet. Parite se stojeći.
Artjom je ćutao.
Monah je gurnuo vrata: bila su otvorena. Unutra je bio jedva ra-
zaznatljiv i mirisan polumrak.
- Ne pomišljaj, kažem, da pališ svetlo - ponovio je monah i oti-
šao. - Za ženu sleduje trideset dana ćelije.
- I večno gorenje u paklu - rekao je Artjom, valjda samom sebi.
- A za ponovno sleduje pola godine izolatora - bubnjao je utrob-
no monah, odlazeći. - I s pravom.
„Kakav farisej“ - pomislio je Artjom, još neodlučan da uđe.
- Hajde već jednom - gurnuo ga je Škrga, i opet ga je zabolelo.
- Ti, džukelo - okrenuo se Artjom - ako me još jednom dotak-
neš... Jasno, džukelo?
Škrga je lovio nešto svojim ustima ali pri tome su mu oči bile m-
pe, drske: Artjom je iz blizine razlikovao njihov beli nemir.
Zakoračio je u sobu, zatvorio vrata za sobom, potražio rezu - i na-
šao, namakao ju je.
Okrenuo se i pokušavajući da barem išta vidi, navikavao se na po-
lumrak.
- Ovde sam - razlegao se ženski glas.
Ona je sedela na stolici pored prozora.
Artjom je napravio dva koraka - ona je ustala u susret njemu.
- Evo, osloniću se o prozorsku dasku, a ti navali - rekla je ona; dah
joj je mirisao na prosenu kašu. Artjom nikako nije mogao da joj vidi lice.

140
 - M oramo što brže - rekla je zadižući svoju odeću, koja je u mra-
ku podsećala na prepravljenu vreću: možda je tako i bilo.
- Kakva ti je kosa? - upitao je Artjom hvatajući joj šakom pramen.
Kroz prozor, pokriven nečim, spolja se jedva probijala svetlost lampi-
ona, ali boja kose nije mogla da se vidi.
- Ti si došao da me šišaš, je H? - nasmejala se pušačkim glasom.
- Umukni - rekao je Artjom, desnom rukom prelazeći preko že-
ninog lica: čelo, nos, usne...
- Sta ti je, bre, gmižeš po meni kao slepac - opsovala je ona i šljap-
nuia Artjoma po ruci.
Nos joj je bio tanak, čelo čisto, koža suva, ispucala, usne ženske,
mekane.
Artjom joj je tutnuo rublju u ruku i poŠao.
Zaboravio je gde beše reza na vratima, zapetljao se - žena mu se
kratko i neprijatno narugala iza leđa.
- Ima li još ko? - upitala je ona i štucnula kada je Artjom, najzad,
otvorio vrata.
- Nema - odgovorio je on.
U hodniku je odmah ugledao Skrgu, kako stoji na gotovs.
- Sad ja - relcao je Skrga i požurio da se progura pored Artjoma.
Artjom ga je ščepao za okovratnik i na kriminalčevo uho tvrdo
prošaputao:
- Evo ti rublja. Ne diraj je, budi dobar. Pođi sa mnom.
Skrga je opsovao, aii rublju je zgrabio i ugurao u džep.
- Hajdemo, hajdemo - ponovio je Artjom i povukao Skrgu za sako.
I sam nije znao zašto je uradio sve to.

* * *

Raspoloženje mu je bilo suviše gadno: sve je opet navaljivalo i pri-

tiskalo ga - očekivanje ćelije, Caga, Burcev, Sorokin, Kučerava... ili će
da ga streljaju? Jer mogu i da ga streljaju? Stići će pošiljka od majke, a
njega zakopali. U pošiljci je kobasica - ko će da je pojede? Ili će da vra-
te pošiljku? „Smatramo za potrebno da vam saopštimo da, iz razloga
streljanja vašeg sina, pošiljku vraćamo zbog nepotrebnosti.“
Artjom se grčevito uhvatio rukama za pokrivač i sedeo. Novom
samoosakaćenom bez dva prsta su menjali zavoj, urlao je.

141
 - Leti je samosakaćenje - redak slučaj, zimi ih je tušta i tma - go-
vorio je neko u blizini. - A prošle zime je na jednom sektoru bio dese-
tar: svakom samoosakačivaču je odsecao još i uho. I vešao ga iznad vra-
ta. Tako je kod njega visila čitava ogriica. Stigla mu solovecka uprava
u inspekciju, a on referiše: četrdeset samoosakaćivača je kažnjeno odse-
canjem ušiju! I njega ti - predlože za nagradu!
„Sve trabunjaju“ - misiio je Artjom.
Lažečnikov je jedva dolazio svesti, nije ništa jeo niti je mogao da
govori. Grudi su mu pocrnele, a brada se sparušila, kao da je sasečena
u korenu.
Artjom se setio kako je uhvatio bubamaru lcada su uništavali gro-
blje, a Lažečnikov je to primetio i rekao: „Kod nas tu bubicu nazivaju
Aijonka“. I nad bubamarom je promumlao: „Aljonka, Aljonka, poleti
na nebo, tamo tvoja dečica, sede kraj sapetica.“
,,Poleti“ je izgovarao „paljti, paljti“ - bilo je smešno: kršni Koza-
čina, bradonja kosmatih veđa, a šapuće nad bubicom.
- Sta je sapetica? - nasmejao se Artjom.
- A, žensko grešno mesto - rekao je Lažečnikov i zaškiljio. - Ali
ako ćemo po pravilu - korpa od vrbovog pruća, to i jeste sapetica. Ta-
kva je šala.
„Trebalo je juče da uradim sve s onom kurvom“ - grdio je sebe
Artjom, u svojim mislima žureći s jednog na drugo. - „Trebalo je da
nju svu raščerupam na komade, svu svučem, razgledam, onjušim, da
svuda zađcm prstima... Jer kad ću sad? Ma nikad!“
Pri torne Artjom nije osećao nikakvo uzbuđenje, i plot mu je bila
mlohava i pospana.
Filip je ranije krio svoju nogu u pokrivaču, a sada je patrljak izla-
gao napolje i provetravao ga. Iznad patrljka su kružile muve.
Svoju manjerku nije prao: možda se nadao da mu zbog toga Skr-
ga neće oduzimati jelo.
Obližnji bolesnik skorbutaš je posle svakog obroka iščeprkavao zu-
be iz usta. Kako mu je Artjom jednom video užasne rane na desnima,
sad više nije mogao da se oslobodi tog sećanja.
Artjomu su izmerili temperaturu - ovoga puta je trideset devet sa
tri.
„Možda imam groznicu?“ - mislio je. - ,,A što ne osećam ništa?
Kad bih pao u bunilo - možda me tada ne bi dirali. Prokieta svesti, gu-
bi se!“

142
 Došao je Škrga, za koga mu uopšte nije bilo jasno od čega boluje.
Bio je raspoložen kao da je Artjom sada - vaška, pa mu ostaje da zgnje-
či noktom tu vašku.
- Rekli su mi da će tebe poslati u ćeliju - počeo je odmah Škrga.
- Znaš kuda ćeš da odeš? Na glinaru.
Artjom je ćutao.
- Znaš li šta je glinara? Podrum ispod južnog zida. Na dnu je gli-
na, koju treba mesiti nogama. Od jutra do večeri si u glini do kolena.
Porcija - 3 00 grama hleba. Po propisu, u podrum staje trideset ljudi,
ne više, ah obično uteruju oko stotinu. Svi leže na betonskom podu -
bez pokrivača, bez ičeg. Ostavljaju im jedino veš. Ako nema veša - go-
li. Hrane se iz jednog čabra, ali ne daju im manjerku, zato jedu tako, iz
ruku. Da bi se crklo - potrebno je nedelju dana. Tebi će sigurno da reb-
nu mesec, a verovamo i više.
- Cemu sva ta priča? - zapitao je Artjom.
- A, daj mi sako, ionako ti nije potreban - rekao je Škrga.
- Otkači se - rekao je Artjom.
Škrga se osmehnuo: otvorio je svoja riblja usta i ukazali su se zai-
sta riblji, simi i prljavi zubi.
- I nađi još pet rubalja - rekao je Škrga. - Inače ću dostaviti da si
bio sa ženom. Nabaciće ti još mesec dana. Nabavi ih do ručka.
Na te reči, Filipčić je zario nogu u pokrivač.
Vladičica Jovan, koji uopšte nije slušao razgovor već je naslutio
nešto, pridigao se sa svog mesta i, u svom umilnom manim, zamolio
je Škrgu:
- Mili, idi-de ti na svoje mesto, lezi malo i odmori se; ti ne znaš
za mir, nikako da se skrasiš na mestu.
Šltrga ga je poslušao i pošao, ali se setio nečeg i vratio se zbog sa-
opštenja:
- Iz tvoje čete ti pomčuju: stigla ti je pošiljka, čeka te u pošti. Tre-
ba je uzeti i doneti ovamo, a ja ću da vidim šta ću sa njom... Da? Po-
zdrav od Cage, jasno? Napiši pismo lcako bismo podigli pošiljku, mi
ćemo da nađemo odgovarajućeg čoveka za to. Napiši: ,,Ja ležim u laza-
rem i molim da umčite pošiljku“. T o može. A ja ću tvoje pismo da do-
turim monahu - i on će sve da sredi.
Vladičica Jovan je sačekao završetak govora pa ponovo legao, ali
je bio uznemiren i vrteo se.
Ubrzo je ustao i ne čekajući domčak, teško hramljući izašao iz bol-
ničke sobe. N ije ga bilo prilično dugo, ali vratio se veseliji.

143
 Pojeo je svoj ohlađeni doručak koji mu, naravno, nije niko dota-
kao, zarumenio se i jedva čujno je zapevušio nešto.
Posle sat i po pozvali su vladičicu - teško je, od jednog do drugog
ležaja izlazio u hodnilt, ali posle svega minut vremena vratio se sa vre-
čom, koju je spustio na Artjomov ležaj.
Artjom se protegao prema vreći - žignulo ga je u rebru - tada ju
je promućurno uhvatio levom rukom i smestio na kolena: pa dabome,
pošiljka od majke.
Kako je ona mirisala! T o je bilo prosto nemogućno. Artjom se
osvrnuo na sve strane: svi su morali da osete taj raznovrsni miris, koji
oduševljava i omamljuje.
Cak i da ne zaviruje u vreću nego samo da za trenutak zatvori oči,
Artjom bi mogao da navede gotovo sve što je bilo u njoj: nozdrve mu
je golicao senf, teško se rasplinjavao beli miris slanine, fino i oštro se
vijorio žuti miris limuna, obmotavao ga je raznobojni miris suvog vo-
ća, prašnjavo i sipkavo mirisao je pirinač, maglovito i teško odavao se
čaj, blago, malkice svetlucajući mirisao je šećer, u šećeru i senfu plivala
je suva riba zlateći se i mazeći se, a kobasica - ah, ta konjska kobasica
- uopšte nije mirisala na konje, ona je mirisala na mesni razvrat, plot,
život...
- Vladičico Jovane! - ganuti i začuđeni Artjom se okrenuo prema
svešteniku. - Kako ste saznali? Kako ste je uzeli?
Vladičica je prstom dao znak Artjomu da ne govori tako da ga svi
čuju.
Artjom je pokrio vreću pokrivačom i prešao kod vladičice na ležaj.
- U pošti radi samo naš dugokosi brat - govorio je šapatom vla-
dičica i smejuljio se. - Nagovorio sam ga!... Inače, vidim da se suviše
mnogo ruku pruža prema tvojoj pošiljci. Najvažnije je da ona stigne te-
bi, a posle ćeš ti, mili, sam da odlučiš koga treba, a koga ne treba po-
častiti. I ne ljuti se na njih! Filipa ne vređaj - s posla je, ranjen, slomlje-
ne noge, nosio ogroman panj, pao je, onesvestio se od bola i umora.
Odležao je dan. Administracija je misliia: pobegao je, tražili su ga sa
psima. Cim su ga našli - psi su mu još jednom pocepali nogu. Posle su
ga saslušavali dva dana. Zatim su ga bacili u glinaru. D ok su shvatih da
kažnjavaju nedužnog - tamo mu je buknula takva bolest da su morali da
mu seku nogu. I sad će on, bez noge, da skakuće do same smrti! Ti si do-
bar, ne kori ga zbog njegovog praznoslovlja. Putem svog praznoslovlja
on se takođe kreće prema Bogu... I na Skrgu se ne ljuti! Je li lako čove-
ku da živi s takvim nadimkom? Pa i on je stvoren po slici i prihci - ah svi

144
ga zovu Škrga, gore nego psa - tako niko neće da nazove ni psa, mili...
I ne ozlojeđuj se zbog sveg tog nereda oko tebe. Ako ti Gospod poka-
zuje sav taj nered - znači, hoće da te pobudi na uspostavljanje reda u
tvom srcu. Sve, što vidimo d i ja - prosvećenje je naše svesti. Za to sa-
mo treba zahvaljivati Gospodu, a ne poricati!... Pa, idi, idi kod svojih
poklona.
Cerupanje pošiljke pred očima svih Artjom je smatrao za pravo
preterivanje, ali nije bio u stanju da se uzdrži od grickanja konjske ko-
basice.
Odgrizao je jedan, odgrizao je drugi zalogaj - i očima se susreo sa
Škrgom. Ovaj je izgledao obeshrabren.
Artjom nije skretao pogled i pomamno je otkinuo zubima još ko-
mad kobasice. Ne gledajući, rukom je probrljao po vreći i po mirisu na-
šao venčić suvih jabulca - izvadio ga je i jeo uz kobasicu.
Škrga je dao znak Artjomu, pokazujući mu vrata na hodniku.
Ovaj mu je, sa srećnim osmehom, klimnuo glavom: idem, idem
odmah, dragi druže.
- Ne idi nikuda, mili - pozvao ga je vladičica, ali bilo je kasno. Ar-
tjom je tako, sa kobasicom i jabukama, izašao u hodnilc.
- T i nisi razumeo, frajeru... - počeo je Škrga.
- Kako nisam razumeo - začudio se Artjom. - Sve sam razumeo.
Venčić jabuka je stavio u zube, da mu ne smeta.
Škrga je spretno zagnjurio od prvog udarca, ali ga je drugi - ie-
vom rukorn - pogodio. Nezgoda je bila u tome što je Artjom u levoj
držao još i kobasicu, pa mu je udarac bio slab. Artjom je dobio odgo-
vor po rebrima - izgleda da je Škrga znao lcuda udara. Zabolelo ga je,
kao da mu se jedno rebro odlomilo i zarilo nekuda u najnežnije tltivo.
Artjom je zamahnuo. Ispljunuo je jabuke. U očima mu se mutilo.
Škrga je sada nišanio da ga pogodi u slepoočnicu, pri čemu je držao pr-
ste kao ptica - kandže.
„Hoće da mi odreši konce na slepoočnici...“ - uviđao je Artjom,
budalasto strahujući. - „Ako mi razveže konac, i moja će tintara... kao
cipela... da se razjapi... sve će da mi ispadne...“
Jabuke su im hrskale pod nogama.
Neko je iskočio iz bolničke sobe, digao je dreku: ,,Ej! Ludaci! E j!“
Artjom je uočio kako hodnikom ide monah, u ruci mu je cepani-
ca - takođe za njih.

145
 Zaplašio ga je levom, ispod Škrgine ruke je umakao od udarca ta-
ko da mu se obreo iza leđa, i desnom ga, zaobilaznim putem, opalio u
zatiijak.
Vrata na bolničkoj sobi bila su otvorena, pa je Škrga uleteo u nju
i tamo negde zatutnjao.
Artjom je podigao kobasicu s poda, jabuke već nije sakupljao, pa
požurio za Škrgom.
Monah, shvatajući da je zakasnio, iz sve snage je zavrljačio cepani-
cu - kao da je čitavog života živeo sa njom i mrzeo je, pa eto, sada je
rešio da je izbaci.
Cepanica je udarila u zid tako da je prsla.

* * *

Temperatura mu je opet bila visoka.

Zato je spavao kao riba u ledu: čvrsto, nije ništa čuo, nije se sećao
nikog.
Ujutro je nakupio đakonija - odneo ih je vladičici Jovanu.
- Ništa mi ne treba, mili - odbijao je on tužno. - Eto, daj prosja-
ku. A meni ništa ne treba. Ćime ću da ti uzvratim, mili? Ja uzimam sa-
mo kada mogu da počastim druge - ali ovde i sam možeš da nahraniš
sve koje hoćeš. Neću ovde, pored tebe, da dajem darove tvoje mamice
drugima u sobir N ije lepo. Bolje idi sam, nahrani onog koga bi najma-
nje želeo da obraduješ: sada već možeš, sada si ga ti pobedio, budi do-
bar prema njemu, tebi to pristaje, mili.
- Može i bez toga - rekao je Artjom.
Artjomu su tog jutra skinuli konce, a Škrgu su, naprotiv, još juče
zašili: kada je padao, rasekao je čelo i polovinu riblje njuške, uključuju-
ći i usne. Izgledao je besprimerno i na čudan način, sada je ličio na dve
ribe odjednom.
- Sad ti je i jezik razdvojen, zmijo? - upitao je Artjom i, na putu
u klozet, seo kod Škrge, na njegov manastirski ležaj. Škrga se pomerio,
da bi napravio mesto za gosta, i nije govorio, od bola je cvileo i drhtao
vihcama.
U povratku, Artjom je opet svratio kod Škrge, obrisao je svoje
mokre ruke o njegov pokrivač, u koji se i useknuo.
Neko vreme je razgledao kriminalca.
Taj šav, preko celog kriminalnog lica, zabavljao je Artjoma.

146
 - Predlažem ti da zameniš nadimak. Da ne budeš Škrga nego Kor-
set - predložio je Artjom rugajući mu se.
Skrga je ćutite gutao: gutanje je bilo bolno.
Za ručak je Artjom oduzeo Skrgi manjerku sa vinegretom.
- T i ionako ne možeš da žvaćeš - rekao je. - Samo cokćeš, samo
upropašćuješ jelo. Tebi ću ja, Škrgo, u đubretu da navadim crva. Gu-
taćeš ih bez žvakanja.
Škrga od tuposti nije razumeo šta mu govori Artjom, i nije ćak ni
pokušavao da odbrani svoju porciju.
Artjoma nije bilo briga da li ga razume, samo se veselio.
Vinegret je dao Filipčiću. Ovaj nije hteo da uzme, tada je Artjom
jednostavno izručio porciju iz Škrgine manjerke u Filipčićevu manjer-
ku, a praznu posudu je odneo kriminalcu.
Pružio mu je: uzmi. Škrga je u zao čas rešio da pokaže karakter,
nije pružio ruku da uzme posudu.
Artjom se nije uzdržao i praznom manjerkom je oštro udario Škr-
gu po glavi.
Ovaj se zgrčio od iznenađenja, šavovi na usnama su mu se razišli,
potekla je krv.
Pošto se nauživao, Artjom je otišao na svoj ležaj, legao i posma-
trao kriminalca: ovog je spopala i tresla groznica.
Izbezumljen, dotrčao je do Artjomovog ležaja, plašio se da ga tak-
ne i samo je uzvikivao:
- Ukokaće te! Ukokaće te! - Škrga je na svakom ,,k“ pljuvao krv;
i - Artjom se zapanjio, kao dete - suze iz kriminalčevih očiju nisu tekle
nego vrcale, čudo jedno.
- Tebi su se pocepala usta - pakostio je Ajrtjom ne ustajući. - Idi
doktoru Aliju, zamoli ga da ti prišije usta na mesto. Inače ćeš da pre-
hladiš svoje škrge.
- A! - urlao je Škrga već bez reči. - Mia!
- Gospode, Bože moj milostivi - šaputao je vladičica, koga Artjom
nije video iza naslona ležaja. - Gospode Bože moj!
Ubrzo su odveli Škrgu na ponovno ušivanje.
Minut kasnije ušla je postarija medicinska sestra i odmah - kod
Artjoma.
On je mislio da će mu sada očitati bukvicu zbog Šltrge, ali isposta-
vilo se da je nešto drugo. Rukom mu je dotakla čelo i odmah, nimalo
gore od Škrge, zaurlala:

147
 - Tebi je temperatura normalna! T i si zdrav! Zašto d je uvek tri-
deset devet? Gde ti greješ termomctarr Ti znaš, kako to?... Ovo je si-
mulant! Ti! Simulante! - kuljale su reči iz nje, neumesno i zbrkano.
D o sada se Artjomu činilo da je ona sasvim inteligentna - mislio
je da je to neka nesrečna kaerka - i prezime joj je bilo zvučno, valjda
Veromlinska ili slično, a sada - kao da su je zamenili.
- Otkud ja znam zašto mi je trideset devet? - začudio se Artjom.
- Nigde ja ne grejem toplomer! Sama ga greješ negde! - O n se nikad
ne bi obratio postarijoj medicinskoj sestri na ,,ti“, ali ona je tako urla-
la, tako je urlala.
- Sta to radite! - gotovo da je plakao vladičica, koji je ustao i pri-
šao da bi smirio buku.
D ok je postarija medicinska sestra držala vakelu Artjomu, tresnuo
je vratima i ušao doktor Ali, sav nakostrešen i razjaren, čak i brada mu
je učcstvovala u uzbuđenju.
- Takvih, kao što si ti, u mom lazaretu - neče biti! - procedio je
on stoječi na deset koraka do Artjomovog mesta. - Pakuj stvari! Izle-
češ odavde kao metak! - zalepršao je svojim belim jedrom i otišao.
Artjom je sedeo nepokretan, držeči vreču u rukama.
Srce mu je lupalo glasno, sumanuto.
Pokušavao je da dovede do kraja barem ilcakvu misao - u okviru jed-
ne rečenice - ali samo se batrgao od termometra do doktora Alija, oda-
de do kriminalčevih usana pa ponovo nazad, i nikako da išta razume.
Vladičica Jovan je sedeo u blizini.
- T i si kao dete, mili - govorio je žurno i žalosno. - Samo, ovde
decu ne teraju u ćošak nego odmah polažu u mrtvački sanduk! Pomo-
li se sam, a ja se neprekidno molim za tebe i...
S druge strane je seo bolesnik koji je uvek tiho ležao na svom me-
stu, pored vladičice Jovana - krupan, odavno nebrijan muškarac veli-
kog nosa, velikih usana, zgužvanih obraza.
- Ja sam glumac, prezivam se Slabukovski - rekao je on brišući
znoj sa lica i teško dišući. - Ali stvar nije u tome... Cuo sam kako su
vas grdih... Ja sam primetio ono na šta vi niste obraćali pažnju - ona
vam uvek daje topiomer posle mene... I ne stresa ga... Ja imam vatru...
K oji dan vatru... A oni vama mere temperaturu - i upisuju moju... Tek
sad sam shvatio... T i ljudi - koga oni mogu da leče? Sav taj personal
može jedino da sahranjuje. V i imajte na umu - ja sam spreman da po-
tvrdim da je vaš toplomer bio s mojom temperaturom...

148
 Artjom nije stigao ni da se obraduje, kad po njega stiže crvenoar-
mejac iz čete obezbeđenja. O ramenu mu je visila puška.
O n je glasno izgovorio Artjomovo prezime, sa greškom i nepra-
vilnim akcentom.
Artjomu su se osušila usta i odsekle noge.
Pouzdano je znao da proziva njega, i tu nema nikakve zbrke.
Crvenoarmejac je ponovio prezime, opet praveći drugu grešku u
njemu i još jednom je odoka promenio akcenat - koji je opet bio po-
grešan.
Sve te greške su zvučale kao da Artjoma već počinju da melju u
mlinu za meso.
Crvenoarmejac je opsovao i treći put izgovorio prezime, dodajući:
- ...K o je Artjom, majku mu motlcom u grkljan!
- Evo ga, sedi! - relcao je Filipčić, lcoji je sedeo i ralcom pokazivao
Artjoma. - Ovde je! Evo ga!
Artjom je uzeo vreću i, ne gledajući ni u lcoga, uputio se prema
izlazu.
Poslednje što mu je proletelo pred očima: vladičica mu je pega-
vom rakom prekrstio leđa.

* * *

- Kuda ćeš vreću? Ponesi još ćebe i jastulc - rekao je crvenoarme-

jac kezeći se. - U stvari, povuci i ležaj. Bićeš kao Ivan-luđak na peći.
Lice mu je bilo kao pečeni krompir u ljusci, lcoji je pulcao u osmeh.
,,Brbljivac...“ - jedna jedina reč je Artjomu pala na pamet, ali ona
mu je pobudila sposobnost za mišljenje.
Artjom je morao da se vrati nazad, do svog ležaja.
Vladičica je primio vreću u rake i ubedljivo mu rekao:
- Sačuvaću je do tvog povratka.
Napolju je padala kiša, Artjoma su priveli u ISO , uspeo je da ma-
10 pokisne, i da se ukoči, i da se nadiše.
D o sada nije bio u toj zgradi - niti je stremio u nju.
Pošto su prošli pored dežurnih koji su dole pili vraću vodu, pope-
11 su se na dragi sprat, crvenoarmejac je odškrinuo vrata bez ikakvog
natpisa i viknuo:
- Priveo sam zatvorenika iz lazareta! - i naveo prezime, koje je i
četvrti put preinačio.

149
 Artjom se čak nasmejao - tiho, ali iskreno. Sigurno ga nisu prive-
li na streljanje - već je bilo veselo.
U kabinetu je sedela Galina za glomaznim i ružnim stolom.
Ili je, možda, lično ona bila vitka i na ženski način poslovna do te
mere da je sto izgledao preterano kabast, grub.
Na stolu se nalazila pisaća masina, lcabasta i teška, kao traktor.
Citava prostorija, osim prozora i zida iza Galininih leđa, bila je
zakrčena stalažama. U njima su, očigledno, držali dosijee logoraša.
Ona je bez ijedne greške izgovorila Artjomovo prezime:
- Gorjainovr
- Da. Ja sam.
- Artjom?
- Artjom Gorjainov. Da.
Galina je pipala papire na stolu, ali videlo se da ionalco sve pamti
odiično.
- Sedite - rekla je minut kasnije, kao da je zaboravila da on stoji.
„Sve si ti upamtila...“ - pomislio je Artjom i seo na hoklicu pored
stola.
Hoklica je bila klimava.
On je pokušao, malo se pridižući, da je namesti što sigurnije, ali
Galja je zahtevala:
- Sedite mirno.
Artjom je seo, međutim, morao je da bude napregnutih nogu -
sve vreme mu se činilo: sad će da se stropošta na pod, zajedno sa sto-
licom. Cak ga je zatištalo u slepoočnici i žignulo u rebru.
„Bolje bi bilo da stojim ...“ - pomislio je Artjom.
- Evo dostave... - Galina je čitala jedan od papira i mrštila se: oči-
gledno, od ispravki i besmislica pisanog govora - ,,...u toku provere na-
šao sam u vreći Gorjainova kockarske karte...“
- Karte nisu moje. Ja ne umem da se kartam. Podmetnuli su mi -
rekao je brzo Artjom.
Galina je podigla oči - bile su zelene boje - i vrlo mirno, gotovo
bez emocija, izgovorila je:
- Ja. Još. Ništa. Nisam. Pi. Ta. La.
Artjom je zaćutao.
Galina je olovkom počešala čelo, žurno, kao da je tamo maločas
bila muva a sad je ostao svrab od muvinih nogu.
Iza Galininih leđa, na zidu, visih su blistavi, čisti - očigledno, izglan-
cani - portreti Trockog i Đeržinskog. Zbog nečeg nije bilo Lenjina.

150
 Nastojeći da ne privlači pažnju, Artjom je ispod oka gledao na jed-
nu, pa na drugu stranu - šta ako je još negde glavni boljševik, za sada
neprimećen... uostalom, nije trebalo da vrti glavom - Galja je malo po-
merila papire i Artjom je ugledao na stolu, pod staklom, portret Lenji-
na iz Ogonjoka i uz njega - Ejhmanisa, portret izrezan iz novina i nale-
pljen na debeli papir ili karton: da se ne bi izgužvao ni izbrisao.
- Otkuda karte? - pitala je Galina.
- Ja vam objašnjavam - ponovio je strpljivo Artjom. - Nisu moje.
Podmetnuli su mi.
- Afanasjev? - upitala je brzo Galina.
- Zašto? - upitao je Artjom, zaklatio se i s mukom održao na
stolici.
- Afanasjev igra karte.
- Možda igra, ali ih ne crta - slegnuo je ramenima Artjom.
- Ali karte su mogle biti njegove? - pitala je Galina.
Artjom je opet slegnuo ramenima, ali ovoga puta nije rekao ništa.
Galina je ironičnim pogledom ocenila taj gest. Artjom se osećao
glupo: „Sležem ramenima, kao gimnazijalac...“
- Indus Kurez-šah zaista ne ume da govori ruski? - zazvučalo je
neočekivano pitanje.
- Ne znam. On je tek došao, a ja sam ... dospeo u bolnicu - osmeh-
nuo se Artjom.
- Vasilij Petrovič nije govorio ništa o svojoj prošlosti?
- Nešto jeste...
- Šta?
- Bavio se lovom. Imao je psa Feta. On je iz obrazovane porodi-
ce, otac mu je govorio nekoliko jezika... - Artjom je iznenada shvatio
da zapravo ne zna ništa o Vasiliju Petroviču.
- Za vreme Građanskog rata čime se on bavio? - pitala je ravno-
dušno Galina, dok je i dalje razgledala razne papire na stolu i, s vreme-
na na vreme, olovkom dodirivala svoju slepoočnicu. Gledajuči to, Ar-
tjom je i sam jako poželeo da se počeše tamo, gde su mu još juče bili
konci.
- Ratovao je - odgovorio je neubedljivo Artjom.
- Sa kim?
Artjom je ćutao u nedoumici. Trebalo je da nekako pametno i ne-
uvredljivo odgovori: sa vama? Sa boljševicima?
- Slušajte, pitajte njega, ja zaista ne znam. Jednostavno, uvek sam
bio uveren da on robija kao kaer - odgovorio je Artjom.

151
 Njega je kudikamo više uzbuđivalo to što u prostoriji nesumnjivo
miriše parfem. Cak se malo opio od tog mirisa: nikakve parfeme nije
osećao već bogzna otkad.
- A što vi niste ratovali? - upitala je Galina.
- Sa kim? - pitao je ovoga puta Artjom.
Galina, za razliku od njega, nije dugo birala reči.
- Sa nama - odgovorila je jednostavno. - Ili protiv nas.
Artjom je u sebi zapazio da i ,,sa nama“, i „protiv nas“ može u pot-
punosti da znači jedno isto, i da ovde nema naročitog izbora.
- Pa vi znate, ja zbog svojih godina nisam podlegao pozivu.
- Afanasjev nije pričao da li se sastajao sa pesnikom Sergejom Je-
senjinom uoči njegovog samoubistva? - pitala je Galina.
„Slcače s mesta na mesto“ - pomislio je brzo Artjom i odmah od-
govorio:
- Nije.
Galina je zubićima marljivo prihvatila sam vrh olovke. U jednoj od
susednih prostorija neko je bolno i kratko vrisnuo - kao da su udarili
čoveka, i on je odmah izgubio svest.
Galina nije ođreagovala na vrisku, nije čak ni digla pogled, samo
jc sklonila olovku i vrhom jezika brzo oblizala usne.
- Vidite, Gorjainove - rckla je malo glasnije nego što je govorila
do tada. - Kod vas su nađene karte - zabranjena stvar. Odakle su one
iskrsnule, vi ne znate. T o jc pod jedan. Zaslužili ste nedelju dana ćeli-
je... Zapodenuli ste tučnjavu s komanđivom voda i komandirom čete.
Nepotčinjavanje naređcnjima saradnika administracije - još od neđelju
dana do pola godine ćclije. A za napad na saradnike administracije -
najvišu meru socijalnc zaštite, to jest streljanje. T o je pod dva.
- Ja ga nisam napadao - rekao je Artjom, Galina rnu je odgovori-
la vertikalnim dizanjem olovke: tišina, jasno?
- Na ovome možemo da završimo, ali to nije sve - produžila je
ona. - Prinuđavanje žene na snošaj - još mesec dana ćelije.
„Monah otkucava? Ili Skrga?“ - pomislio je Artjom oblivajući se
odvratnim znojem. Sekundu se dvoumio: da kaže kako nije imao nika-
kav ,,snošaj“, ili ne vredi? - ali nije stigao.
- Falsifikovanje potpisa prilikom dobijanja pošiljke, kao rezultat
zavere sa zatvorenicima iz kategorije antisovjetski nastrojenog svešten-
stva. Još od tri dana do dve nedelje ćehje - Artjom je trepnuo, kao da
su mu sručili na glavu nešto nepotrebno, poput slamne trine. - Najzad,

152
simulacija za vreme boravka u lazaretu. „...Bolesnik Gorjainov... simu-
lirao je groznicu...“ - pročitaia je Galina na jednom od listića.
- Zašto bih simulirao ako sam ,,bolesnik“? Pa i sami vidite šta oni
pišu? - odgovorio je Artjom brzo, s jednom, za sebe neočekivanom,
podrugljivom drskošću. - Tam o je medicinska sestra - nije ona lekar,
đavo bi ga znao ko je ona...
- Umukni - rekla je odjednom Galina prostački. Od njenog glasa
Artjomu je srce sišlo u pete; njene usne, koje su mu se maločas učinile
lepe i uzbuđivale ga, sada su mu izgledale tanke, zlobne, bapske. - Vas
možemo odmah da likvidiramo. A možemo da vas zatvorimo u ćeliju
tačno do kraja vašeg roka izdržavanja kazne.
- Da tamo lipšem? D o kraja mog roka? M ogu da vam objasnim
svaki slučaj - nije se predavao Artjom; u glavi mu se vrtelo, shvatao je
kako mora iz sve snage da žuri, da užasno žuri.
- Umukni - ponovila je još jednom Galina, samo giasnije i zlob-
nije.
Artjom je na pola reči zatvorio usta, kao da je uhvatio muvu. Se-
deo je s tom muvom u ustima: nestrpljivo je želeo da zine i izgovori još
stotinu reči - pa čak i hiljadu najpotrebnijih reči, sve su mu bile u usti-
ma, svrbele ga i udarale.
Tri minuta su ćutaii.
,,To je sve“ - ponovio je Artjom. - ,,To je već sve... to je izaziva-
nje, o kome su mi govorili... T o je već sve, tačno. Ili treba reći nešto?
Ne, to je sve. Zašto ne padam u nesvest od straha? Jer je sve...“
- Strašno? - upitala je Galina; u uglu njenih gadnih bapskih usa-
na zatreperio je osmeh.
Artjom je progutao pljuvačku i oćutao.
U uglu kabineta, iza njenih leđa, umesto sefa nalazio se sanduk,
zakijučan katancem. U njemu su, po svoj prilici, čuvani najvažniji do-
kumenti.
„Ili ona tamo drži svoje gaće?“ - pomislio je besno Artjom.
- Postoji drugi izlaz - kazala je Galina. - Zato što ste mlad čovek,
i lanac slučajnosti... Mogla bih da navedem.
„Nisam mnogo mlađi od tebe, kučko“ - pomislio je Artjom i od-
mah, bez prekida: - „Mila, rođena, najdraža, najrođenija, ne ubijaj me,
ljubiću ti noge, molim te!“
- V i, čini mi se, možete da stupite na put prevaspitavanja - govo-
rila je Gahna rečima koje su joj očigledno bile tuđe, ah za ovakav slu-
čaj nisu ni postojale druge reči - ...i da izađete po isteku roka ili čak

153
ranije - kao normalan, dobar, ispravan sovjetski čovek, Ali potrebno je
da se pripremite, kako se ovakvi slučajevi ne bi ponovili, da?
- Naravno - rekao je Artjom.
Disao je na usta. Jezik mu je bio suv. Osećao je svoj suvi jezik i su-
va, hladna nepca.
- D a vama ne bi podmetali karte - mi moramo znati ko ih može
podmetnuti, je li tako?
- Tako je - odgovorio je Artjom, već shvatajući sve.
- Da ne bi bilo simulanata. Da logorašima ovde ne bi tajno orga-
nizovali parenje, kao za pse. Da ljudi, koji dospeju ovamo zbog prekr-
šaja učinjenih sovjetskoj vlasti, ne bi previše namnožavali svoje krivice.
Najbolje je da se sve unapred sprečava, a ne dovodi do ćehje iii najviše
mere socijalne zaštite, tako je?
- Tako je - ponovio je Artjom, grozničavo misleći šta da radi kad
se završi sve to nabrajanje.
- V i i ja ćemo da potpišemo papir da ćete vi - meni! hčno meni!
- da doprinosite i pomažete u svim teškim slučajevima. Njih je mno-
go! Zato što desetari, komandiri vodova i četa iz sastava tih istih zatvo-
renika često naopako shvataju svoje zadatke pa, nadgledajući posao i
disciplinu, i sami ljuto krše disciplinu. Zato što kontrarevolucionari,
kojima sovjetska vlast daje mogućnost da isprave svoju krivicu, samo je
pojačavaju antisovjetskim govorima koji mogu, kao i u Građanskom
ratu, da postanu sudski predmeti. Zato što lopovi i ubice - svi ti krimi-
nalci! - nesavesno koriste najbliže srodstvo sa radničkom klasom i pre-
tvaraju se u ljuti asocijalni element sa uzajamnim jemstvom, pijanstvom
i kartanjem. V i ne želite da živite usred svega toga?... Koliko još osta-
jete ovde, na Solovkama?
- Više od dve i po godine - odgovorio je Artjom.
- Eto, razmislite kako ćete da ih proživite - rekla je Galina. - Da
odležite u ćeliji? Ili... izađete po zasluženoj amnestiji, pošto odrobijate
polovinu? Ko vam je kod kuće? Majka? Nevesta?
- Majka.
- Mama čeka... Zašto vam ona ne piše pisma?
Artjom je zapeo.
- Tako je ispalo. Salje mi pakete. Tek što je poslala - odgovorio je
on i odmah se setio da Galina zna za paket, pa čak i za to kako ga je
Artjom dobio.

154
 - Jao - kazala je Galina nekako sasvim pitomo, čim je ugledala još
jedan papir na stolu. - Imate još i tučnjavu u lazaretu. V i ste prebili
Alekseja Jahnova.
- Koga? - začudio se Artjom. - Skrgu, je li?
- Kakvu škrgu? - upitala je Galina, uostalom, bez nekog naroči-
tog interesovanja, već pružajući Artjomu neki najvažniji listić s otkuca-
nim slovima. - Eto, tu je forma, potrebno je samo da se potpišete.
- Slušajte - Artjom je čak nesvesno napravio pokret kako bi hokli-
cu pomerio nazad, ali opet umalo nije pao. - Nemam više ništa... - pri-
digao se i postarao da čvršće postavi hoklicu - nemam ama baš ništa da
kažem o prekršajima. Ali u svemu sam saglasan sa svakom vašom reč-
ju. T o je potrebna stvar!
- Pa, potpisujte se - kazala je Galina, i dalje držeći listić visoko.
Cak se pridigla kako bi Artjomu bilo bliže da ga dohvati, a levom ru-
kom je popravljala suknju pozadi.
Artjom je protiv volje pogledom odmerio Galininu figuru. Bila je
lepa... ta suknja... i taj, dođavola, parfem... Njen stomak - kako li on
miriše? Ako je stomak bez odeće?
- Hajde, znate kako ćemo da uradimo - zatražio je Artjom osme-
hujući se i ulažući u svoj zahtev sve svoje snage, svo jestastvo, svu ne-
žnost, sve ljudsko, sve časno, sve najsrdačnije. - Ja ću da odem i razmi-
slim o svemu, i sigurno ću vam biti koristan. Pomoći ću vam. A vi će-
te mene da pozovete - makar čak i sutra... ili prekosutra - i ja ću već
da dođem... - „Kako da kažem?a - mislio je Artjom. - ,,Sa dostavom?
Kakva gadost! Sa pričom? A što ne bih sa romanom? Da neću sa poe-
zijom?“ - ...ja ću da dođem i već nešto... važno da vam ispričam. Ka-
ko biste uvideli da sam sposoban za rad. Da sam potreban. I tada će-
mo odmah da potpišemo sve to. Ali sada - još nisam uradio ništa, a već
potpisujem. A ako ne mognem da uradim ništa?
- Možete, vidim ja, Artjome - nazvala ga je prvi put imenom, to
je zazvučalo tako golo, tako oštro, tako prijatno, kao da mu je pokaza-
la stomak, malo golog stomaka... ili ugledala malo njegovog golog te-
la i to telo nazvala po imenu...
- Ne, molim vas - Artjom nije znao kako da je oslovi. - Ja vas mo-
lim. I obećavam. Sta, ja sad potpišem... a nikakve koristi od mene? Po-
trebno je da već postoji korist. Na sledećem sastanku ja...
- ,,Sastanku...“ - oponašala ga je tiho Gahna, sedajući na mesto.
Još minut je ćutala, očigledno nezadovoljna.

155
 - Pa, nadam se - kazala je Galina s blagim neprijateljstvom. - On-
da, uzmite svoje stvari i vratite se u četu. V i ste zdravi?
- Zdrav sam - odgovorio je Artjom, mada je ubedljivo pomislio:
,,Ja sam užasno bolestan. Uskoro ću da crknem.“
Galina je opet olovkom počešala svoju slepoočnicu.
Slepoočnica joj je bila bleda, malčice upala. Na olovku je pao crni
pramen.
- Tako, karte nisu vaše? - pitala je Galina.
- M a, nisu. Ja ne umem da se kartam, kažem.
- A šta umete? - izgovorila je Galina oneobičeno, misleći o nečem
drugom.
- Ne znam... - Artjom je pogledao u pramen i, iznenađujući sa-
mog sebe, našalio se najluđom šalom koja mu je u tom trenutku mo-
gla pasd na pamet. - Umem da se Ijubim.
Galina je odmakla olovku od slepoočnice, kao da joj je smetala da
podigne začuđene oči.
Ironično je osmotrila Artjoma. Otok s one polovine lica, na kojoj
su ga ušivali, još mu nije potpuno spao... taj nabubreli nos, znojavo če-
lo, prljava kosa, suve usne... oči koje gledaju pravo, u kojima su se po-
mešali drskost i blagi strah istovremeno...
Ona je napravila kratak pokret olovkom: izlazi odavde, budalo.

* * *

Na iskrzanom, izgacanom, od dve drvene oblice napravljenom

pragu Informaciono-isledničkog odeljenja, Artjom se neko vreme osvr-
tao tražeći svog crvenoarmejca.
Porazmislio je i rešio da se vrati nazad - samo mu fali još jedan
prekršaj.
„Kako li će to da nazovu?“ - mislio je Artjom umorno. - „Bekstvo
od straže?“
Dole, na stražarskom mestu, zaustavili su ga:
- Koga tražiš?
Crvenoarmejac koji je sprovodio Artjoma sedeo je tu, o nečem je
ćaskao sa starešinom stražarskog mesta.
- Njega - pokazao je Artjom.
- Sta hoćeš? - upitao je crvenoarmejac.
- Pustili su me nazad u lazaret - rekao je Artjom.

156
 - I šta hoćeš od mcncr D a te nosimr - upitao je crvenoarmejac i
gurnuo starešinu stražarskog mesta: vidi čudaka.
Obojica su se grohotom nasmejala pokazujući tamna usta crnih
zuba.
- Da ti dam kompasr - viknuo je starešina za njim, i ponovo se za-
čuo njihov grohomi smeh.
„Mornar je“ - pretpostavio je Artjom ravnodušno, kao da se već
počeo smrzavati.
Napolju je večernje solovecko sunce zracima probijalo oblake.
Zraci su blago i ovlaš išli iznad zidina tvrđave, i sve u vazduhu izgleda-
lo je zaslađeno.
Na pum u lazaret Artjom je razmišljao o svemu istovremeno, valj-
da izbegavajući da misli o najvažnijem - ali ti pokušaji su mu bili uza-
ludni.
„...Sunce sija...“ - setio se Afanasjeva i imitirao ga - „samo bih da
se sankam pri tom zalasku...“
„...Boji se da ću ga zakopati...“ - podsmevao se bez osmeha Afa-
nasjevu. - „Tri mblje mi je dao! Lukava riđa bitanga...“
Ali ipak nije bio ljut na lenjingradskog pesnika. Setio se vladičice
Jovana i vreće u kojoj mu je bila pošiljka, pa pomislio: „...Sad ću od-
mah da pojedem sve... ugušiću se, ali ću da pojedem - ionako idem u
četu... Možda će me ostaviti da prenoćim u lazaretu?... Da padnem
pred noge doktora Aliju?... Ne, ueće mi uspeti...“
I dalje je mislio: „ICako ljudi mogu da zavole Boga kad jedino on
zna za svu tvoju podlost, tvoj lopovluk, tvoj greh? Mi mrzimo sve ko-
ji znaju za nešto rđavo o nama? Ja mrzim onu kučku Galinu. Ona zna
da me može pritezati. Ona me je pritegla! Sta sad da radim?“
Zatim je malo mislio o Burcevu, o Cagi, i još o Skrgi - a kad se
setio kako je Skrga, sa svojom zašivenom ribljom njuškom postao ja-
dan i bedan, nasmejao se glasno.
Zgadilo mu se od svog sopstvenog smeha - sada ga je taj nepo-
trebni i nemogućni osmeh na licu naterao da se vrati na ono što je mo-
rao da shvati: ,,Od mene će da naprave potkazivača. Ili će da me ubiju
u četi. Kalco da se iskobeljam? Kako? Možda će opet sve dobro da se
završi?“
I sam sebi je odgovorio: „Ali, eto, večeras će kriminalci da te ise-
ku na komade - i završiće ti se dobro...“
Slab ljudski razum je dobacio Artjomu rešenje: da se vrati kod Ga-
line, potpiše sve i zamoli je da ga odmah premesti u dragu četu.

157
 Jednim delom svesti Artjom je sugerisao sebi kako je to sramota,
kako on neće tako da postupi zato što nije potkazivač i zato što neće da
moli nikog ni za šta, pogotovu to stvorenje... ali istovremeno je uviđao
da se ne vraća u ISO iz sasvim drugog razloga.
I taj razlog je izgovorio naglas: „Ona te neće premestiti nikuda,
idiote! Koga ćeš ti da otkucavaš u novoj četi, gde ne znaš nikoga? I što
bi te ona premeštala? Zato što si se uprpior Nemaju oni drugog posla
nego da sve preplašene premeštaju s mesta na mesto...“
„Sta znači uprpio?“ - grdio je Artjom razjareno samog sebe. -
„Danas ili sutra će da me ubiju! Da me izbodu! Kalco to da prihvatim?
Dođavola, otvorenog srca? Sta sam ja, bik za klanje?tt
Izmučen tim razgovorom dvaju svojih lica, pao je na ležaj u laza-
retu.
Trenutak kasnije vladičica Jovan mu je doneo vreću sa pošiljkom.
I s naporom - očigledno ga je mučilo bolesno koleno - seo je pored
njega. . . . ,
- Hvala, vladičice - relcao je Artjom i uzeo vreću.
Zaista bi trebalo da sedne na ležaj - nije lepo ležati pored svešte-
nika - ali nije imao nimalo snage: jedva je mrdnuo rukom i predomi-
slio se.
- A lezi, lezi - rekao je vladičica Jovan. - Tek će da ti zatreba
snaga...
Oni su poćutali.
Cim je Artjom poželeo da mu čuje glas, vladičica je progovorio,
kao da mu je već bogzna koji put čitao misli.
- Sve tražiš, mili, istinu ili čast. Ali istina ili čast su ovde - i poka-
zao mu je vladičica Jevcmitelje. - Uzmi, poklanjam ti. Tebi je to potreb-
no, vidim. Cim čitavom dušom shvatiš da Carstvo Božije jeste u vama
- biće ti mnogo lakše.
- Neću - relcao je Artjom tvrdo. - Ne treba.
- Jo j, nisi u pravu, mili - rekao je vladičica krijući jevcm ddje. - Pa,
daj Bože da te onda... Daj Bože da prevaziđeš sve.
Vladičica još nije stigao da ode, a u bolničku sobu su već ušli po-
starija medicinska sestra i monah. ,,Po mene“ - shvatio je Artjom.
- Idem, idem - rekao je glasno, s mesta, zato što je medicinska se-
stra već otvorila usta da grdi i potera Artjoma.
Nije imao šta da uzme: vreća sa stvarima mu je ionako bila neot-
pakovana, odatle je vadio samo manjerku i kašiku.
Vreću sa pošiljkom vladičica Jovan je prevezao svojim čvorom.

158
 Filip je ležao zatvorenih očiju, patrljak noge je isturio napolje. La-
žečnikov je gledao u Artjoma, ali kao da ga nije sasvim prepoznavao.
Artjom je usput svratio kod njega, u hodu razvezujući pošiljku - u po-
šiljci je bio šećer, nasuo je Kozaku pun čanak.
- Ti? - upitao je Lažečnikov jedva čujno; zazvučalo je kao da mu
se na vrhu jezika nalazio glas ,,t“, pa ga je izgurao.
Artjom nije odgovorio.
Skrga se sakrio pod pokrivač, Artjomu je došlo da ga razgolid, da
ga naposletku svuče, ali je odustao, pogotovu što se postarija medicin-
ska sestra premeštala s noge na nogu, kao da stoji na vrelom podu.
- Da nemaš još nešto? - zapitao je sveštenik Zinovij, videći kako
je sipao šećer Lažečnikovu.
Artjom je zavirio u vreću, uhvatio nepojedenu konjsku kobasicu i
tutnuo je u ruke svešteniku.
- A šećerca? - pitao je već iza Artjomovih leđa. —I ja bih šećerca?
N a bolničkom stražarskom mestu Artjoma su zaustavili: očigled-
no su tražili njegovu otpusnu listu, a zatim još i doktora Alija, da bi je
potpisao - sve na brzinu, samo da ga što pre izbace.
Vladičica Jovan, bez obzira na bolnu hromost, izašao je da isprati
Artjoma i žurno, kao da se neće viđati, šaputao:
- Ja, evo, ovako razmišljam: ti nisi zgrešio danas - i Rusija je iz-
držala.
O n je valjda slutio šta se događalo s Artjomom u ISO , i zbog to-
ga je Artjomu bilo joŠ gore u duši i razdražljivije.
- Ovde svi greše - odgovorio je brzo Artjom; zbog nečeg se ose-
ćao kao na železničkoj stanici, vreme mu je da otputuje, i sad su sve re-
či bile suvišne, ali on ih je ipak izgovarao - .. .greše sto puta više od nas.
- A ti ne odgovaraj za njih već za Rusiju - izgovorio je kao brza-
licu vlađičica Jovan. - Oni greše, a ti uravnotežuj. Pravedno delo ima
veću težinu nego greh!
- Ne! - odgovorio je Artjom, s mukom uzdržavajući zlobu. - Gre-
šiš i - spasavaš se, a pravednost te ne diže ni za korak iznad zemlje ne-
go te vuče na dno.
- Bog vidi pravdu i neće brzo da je kaže - čak nije govorio već sa-
svim bespomoćno molio vladičica.
- Njega bi trebalo u ISO , neka im tamo kaže sve - odgovorio je
Artjom s osmehom, koji je bio tuđ na njegovom licu - od osmeha su
mu se zgrčile čak i vilice.

159
 - Anđeo ti je u pomoći, mili - rekao je vladičica čim je monah
otvorio vrata Artjomu: tornjaj se.
- Gde god je prosto - tu ima više od sto anđela, a gde god je za-
mršeno - nema ni jednog jedinog - drznuo se naposletku Artjom. Iz-
govorio je sve to glasno, ali nije se osvrnuo. Više nije želeo da vidi vla-
dičicu.
U četu je Artjom išao poslovno, kao na pecanje. Iz vreće je vadio
šećer, koji mu je majka poslala, i jeo ga iz ruke: trenutak kasnije postao
je sladak, lepljiv, hrapav - oko lica su mu vitlale muve, zbog pohlepe i
čuđenja zaletale su se i udarale ga čas u obraze, čas u čelo. Artjom se
branio mahanjem i posle otirao pošećerenom rukom.
- Za Rusiju odgovaraj! - dražio je naglas Artjom odsutnog vladi-
čicu i zubima krckao šećer. - Ali, eto, sutra kad me pozovu kod Galjen-
ke - za svu Rusiju ću i da odgovaram. Za tu Rusiju ću sve da im is-
pričam.
I nasmejao se glasno - iz usta mu je prsnuo šećer na sve strane.
Cekist, koji je pored njega išao iz parnog kupatila - na golom te-
lu jakna od foke, bez obzira na toplotu - nezadovoljno se osvrnuo na
smeh, ali Artjomu je bilo svejedno.
- Vaše Jem nđelje - grdio je Artjom - nije pomirilo čak ni vladiči-
cu Jovana sa prosjakom Zinovijem, niti njih dvojicu - sa monahom. Sa
kim ono može da pomiri mener
Susreo je jelena Mišku, koji se takođe protezao prema šećeru.
„Noć ću da preživim ili neću?“ - mislio je pošto je seo direktno na
zemlju pa lice i rulce naizmenično podmetao jelenu: ovaj je žurno obli-
zivao Artjoma, često trepćući.
Nad njima su se vrzmali galebovi i histerično kreštali.
U tremu za dežurne Cečeni su se osmehnuli Artjomu, kao dugo
očekivanom.
- Zdravo, brate! - rekao je Hasajev i čak ga potapšao po ramenu.
- A što ti nisi u ćeliji?
Artjom je u sebi hmknuo, nije mu odgovorio i čvrsto je zakoračio
u svoju smrdljivu dvanaestu konjušnicu, štenaru, klanicu, mašinu za
mlevenje mesa.

* * *

Čim je Artjom ušao u četu, Mojsej Solomonovič je zapevao.

160
 Pesma mu je bila nepoznata i tužna: ,,On je bio u kožnoj jakni, tri-
deset rana na grudima...“
Artjom nije očekivao da će videti Cagu, ali odmah je susreo nje-
gov pogled. Ovaj se nasmešio, čak sa nekom umiljatošću razgledajući
vreću u Artjomovim mkama.
Artjom je razgrtao masu logoraša i ne odgovarajući na javljanje
onih koji su ga pozdravljali, požurio je na svoje prične.
Vasilij Petrovič mu je ustao u susret, valjda se spremao da ga za-
grli, ali Artjom je promumlao nešto nerazgovetno, popeo se gore i ta-
mo već pristupio poslu koji jc nameravao da obavi.
- M itja - pozvao je Sčelkačova. - Ne slušaj ti mene, živi po svom...
Evo, bolje ti je da se poslužiš.
Izvadio je iz vreće dve suve ribe bez očiju.
- A vi? A ti? - pitao je Sčelkačov.
- A mene prevode u dragu četu, na povišeno sledovanje - odgo-
vorio je Artjom. - Trostraka porcija! Mojseje Solomonoviču, dođite,
dođite ovamo. Prestanite da pevate za trenutak.
Ovaj je odmah došao.
- Lepo pevaš, Solomoniču. Ne kvariš pesmu. Otpevaj mi, znaš ko-
ju? ,,Ne idem po somotu, ni po plišu, već idem, idem po oštrome no-
žu...“ Znaš, imao sam plišane pantalone i ne baš somotsku nego svilenu
košulju. I još, otac mi je, kroz posebnu daščicu sa prorezima, giancao
dugmad na gimnazijskom mundira. Zamisli, imao sam oca. Otpevaj ?
- ,,Ne idem po somotu“? - ponovio je Mojsej Soiomonovič sa za-
dovoljstvom, klimajući glavom i osmehujući se. - Da, da - ali nije za-
pevao već žurno, dok se Artjom ne predomisli, uzeo je smrtno zatvo-
renu konzervu suncolcretovog ulja.
- Afanasjeve! Riđa bitango! - obradovao se Artjom kad je zadre-
mali riđi pesnik s trećeg sprata spustio svoj čudesni čuperak. - A za te-
be imam iznenađenje! Sta nam je u ovoj limenci? Bombone! Za gric-
kanje! Drži!
Kurez-šah i Kabir-šah su dobili ostatke šećera u zasebnoj kesici, za
dvoje, pa su se dugo osmehivali i klanjali. Avdeju Sivcovu je pripalo
poslednje parče kobasice.
- Da te dočeka tvoj konjić, Sivcove! - poželeo je Artjom.
Feljtonist Grakov, koji je ćutke čekao da dođe na red, udostojen je
vezice đevreka.
- Jao, i ti si tu, Samovare - začudio se Artjom. - Drži bungur i ne
deh ga sa svojim generalom. Njega i sad dobro hrane.

161
 - Kakvog generalar - upitao je Samovar, dostojanstveno primaju-
ći poklon.
- Feldmaršala - postideo se Artjom. - Feldmaršala Burceva.
Samovar se uvredio, videlo se po svim njegovim lukovima iznad
obrva, ali bungur mu nije vratio.
- Jedite, mili, uskoro ću da vas izdam do koske. Ako doživim - ša-
putao je Artjom i posmatrao logoraše.
Oni su se zaista odmah latili jela: čudno bi bilo da ostavljaju za za-
lihu ono čime su počašćeni.
- Vasilije Petroviču - lakim skokom Artjom se obreo dole. - Gle-
dajte koliko čaja sam vam doneo! D o zime će vam sigurno biti dovolj-
no... I oraha. A gde je naša zečetina? Gde nam je žuća Kinez? Za nje-
ga imam pirinač.
- Kinez?... Kineza je komandir voda Mstislav Burcev preveo u će-
liju - odgovorio je Vasilij Petrovič, gledajući u Artjoma više tužno ne-
go radoznalo.
- Tako dakle - uzvratio je Artjom, tonom kao da su mu saopštili
zanimljivu svetsku novost - ...Vasilije Petroviču, ja bih vama dao čita-
vu svoju pošiljku, ali zbog nje bi vas naši kriminalci zaklali - rekao je
Artjom piskavim šapatom.
Vasilij Petrovič se namrštio: izgleda da mu je bila boina situacija u
kojoj je Artjom morao da izigrava budalu. On nije mogao da ga preki-
ne, ali nije hteo ni da ga trpi.
U najmanju ruku, Artjom je tako shvatio sve to, ali više nije mo-
gao da se zaustavi.
Kada se pojavio Caga, koji se zadržao tražeći drugove, vreća je bi-
la prazna.
- Spremio sam ti polovinu, ali gle, kakva nezgoda: sve su mi raz-
neli - rekao mu je Artjom. - Evo, uzmi barem vreću. Od nje možeš da
sašiješ sebi haljinu.
Caga ga je ćutke gledao, kvrge su mu igrale. Pri tome mu se usna
zagonetno oklembesila i malčice mrdala.
Objavljivali su večernju prozivku, čuo se Kučeravin obesni i pijani
glas. Između redova je pošao Burcev, u ruci je držao bodež. Zamahi-
vao je njime.
- Noćas će da ti dođe Zagib Ivanovič - rekao je Caga Artjomu. -
Sačekaćeš ga? Ili možeš sad, na licu mesta, da se obesiš.
- Zašto bih se vešao? - upitao je Artjom. - Sačekaću ga.

162
 Afanasjev je sedeo na svojim pričnama i posmatrao sve, ne govo-
reći ni reči.
Zagib Ivanovič bilo je ovde ime smrti.

* * *

Smrt nije došla kod Artjoma: Ćagu i Šaferbekova su poslali na

noćne radove, Krapin nije lagao... Kriminalci su iz svog ćoška nekoli-
ko puta bacali poglede u Artjoma.
On ih je čekao dugo - izgleda, sve dok nije svanulo: bojao ih se,
stezao je vilice, zamišljao kalco će da arlaukne ako mu priđu... ili će po-
četi da se koprca po pričnama, gazeći i zavlačeći se pod tuđe pokri-
vače...
...gnječio je stenice i svaki put mislio: i tebe ću evo, ovako, kao ste-
nicu... i tebe ću evo, ovako...
...ponekad se zaboravljao, u glavi mu je nešto padalo, cičalo, tač-
no iznad glave urlali su mu galebovi.
Trzao se na kašalj ili škripu prični, budio sc sav u znoju: ali niko
nije stajao pored njega, nije bilo nikakvih galebova, jedino hrkanje i
škrgut zuba.
„Trebalo bi da nabavim gusku“ - mislio je Artjom ; misli su mu bi-
le spore, kao da ide po biatu i mora svaku reč da izvlači, kao nogu iz
lepljivog mulja. - ,,Da nabavim sebi gusku... Vežem je uzicom... kad
dođu da me kolju - guska će mi zagakati, zalepetaće krilima... sve ćc da
probudi.“
Pred jutro je Hasajev u vetrobranu za dežurne počeo da pravi bu-
ku kantom, a to je razumu, svrabljivom od užasa i umora, izgledalo
umirujuće: pa, kad nečim larmaju - šta će sad da mu se desi? Ništa...
Zar je dežurnom potrebno da zakolju nekog? Uopšte mu nije po-
trebno...
Tek sada je zaspao čvrsto, i usnio lcako je opet u ISO -u kod Gali-
ne i kako je sve potpisao.
I u duši mu je tako lako, tako dobro...
Na jutarnjoj prozivci Artjom je stajao kao zaražen kugom. Zvuci
su mu dopirali unakaženi, izdaleka, kao pod vodom. Hodali su mutni
ljudi, vazduha nije bilo spolja, samo iznutra. Svaki čas se moglo dogo-
diti da im između nogu zapliva ošamućena solovecka riba.
Riba se zaista pojavila.

163
 Izveli su pred stroj lopova koji je iz kuhinje ukrao haringu. Kaznu
je verovatno smislio Kučerava, izvršavao ju je Sorokin: haringom je tu-
kao krivca po licu. Ovaj se nije izmicao, trpeo je, samo je zatvarao oči.
Posle trećeg udarca obraz mu je prokrvavio.
Artjom je otuđeno i bez sažaljenja mislio: ,,A šta ako bi meni pred-
ložili da mene, umesto da me zakolju, biju haringom još dve i po go-
dine? Pristao bih. Zamisli: da me biju haringom.“
- Haringu će posle da bace ili će da je ubace u čorbu? - upitao je
neko u blizini.
N a razvođenju se pojavio nepoznat, snažan, mlad muškarac s na-
očarima. On je za vreme egzekucije gledao u stranu, ponekad je dodi-
rivao naočari: izgleda da mu se to nije sviđalo.
Posle tradicionalne maloumne psovke, koju je prourlao Kučerava,
dali su reč neznancu.
- Zovem se Boris Lukjanovič - rekao je on suvo i ne mnogo gla-
sno, ali basom.
- Ja se bavim pripremanjem logorske spartakijade, posvećene sle-
dećoj godišnjici Oktobra. Interesuju me oni koji su se ozbiljno bavili
sportom: trčanje, skokovi, plivanje, boks, tegovi, fudbal.
- Trčanje preko granice se prihvata? - zapitao je neko. Zaorio se
smeh.
- A plivanje za balvanima? - upitali su na drugom mestu.
Zacerekali su se još vesđije.
- A brojanje komaraca - je li to sport ili privatna zabava?
Svima je bilo vrlo smešno.
,,To je ono“ - shvatio je Artjom. Iskoračio je iz stroja:
-Ja!
- Stani u stroj! - prošištao je Burcev.
Artjom se nije mrdnuo s mesta: još ga ne primećuje, ah mora, mo-
ra, rnora da ga primeti, pozove, spase.
„Zovi me što prc, ej, cvikerašu! Za tebe ću da skačem na sve stra-
ne! Sa loptom na glavi i s tegom na nozi! H ajde!“
Boris Lukjanovič je šapnuo nešto Kučeravi.
- Dođi ovamo! - uperio je Kučerava debeh i krivi prst u Artjoma.
- Pazi, ako folira! - I već obraćajući se svima, dodao je: - Svi samo-
zvanci dobijaju po tri dana ćehje!
Boris Lukjanovič se namrštio: reči o ćehji izgledale su mu takođe
neumesne.

164
 Sada je Artjom gledao u stroj, uhvatio je sebe na pomisli da nikad
nije video četu sa te strane.
„Ali prijatno je stajati ovako...“ - mislio je Artjom začuđeno. Od-
mah mu se svidelo da se oseča kao načelstvo.
Afanasjev se osmehivao i namigivao Artjomu.
„Tako je to, Afanase, ali ovamo ne uzimaju ni mađioničare, ni koc-
kare“ - razmišljao je Artjom s ironičnom osvetoljubivošću.
Ugledao je Sčelkačova i dodao: „...ni šahiste, M itja!“
Feljtonist Grakov se premeštao s noge na nogu, po svoj prilici po-
kušavajući da se seti neke vrste sporta kojim se bavio nekad, ali na ču-
dan način je to zaboravio. Bolcs? Ne, sigurno nije. Tcgovir Objektivno
nije. Plivanje? Teško da jeste. Fudbal? Nije čak ni video kako to izgie-
da. Možda skokovi? A šta su skokovi? Kako se izvode?
Slična osećanja navirala su Mojseju Solomonoviču, lcoji jc već po-
kušavao da se probije u umetničku četu, i kao da su se spremali da ga
prevedu, ali još uvek su se dvoumili. Sada je on rešavao pitanje: pliva-
ti ili ne plivati - a i plivaju li na spartakijadama, pa i godišnjica je Ok-
tobra - daleko ćeš da otplivaš u oktobru.
Sivcov je stajao utučeno i otuđeno, kao da nije razumeo ni o če-
mu je reč: čak se nije smejao kada su šaljivdžije galamile o trčanju i bal-
vanima.
Našlo se svega troje poželjnih - očigledno, Kučeravine pretnje su
delovale.
Odmah posle razvođenja ta trojica su se uputila sa Borisom Lukja-
novičem na proveru sportskih navika.
Artjom nije osećao uzbuđenje nego potpuno neumesnu ravnoduš-
nost. Zbog ncčeg je bio siguran da će ga uzeti. Disao je na nos, razma-
zivao komarce po licu, koračao gledajući pred noge.
Kad je Artjom bio pravi klinac, kratko se bavio boksom: oko tri
meseca. Zaista mu je išao od ruke, a onda je iz sve snage grunuo rat...
Počelo je mnogo štošta.
Nemajući nikakvih predispoziđja za tučnjavu niti za ugnjetavanje
kržljavih i bojažljivih, Artjom je ipak bio najjači u svom razredu, u gim-
naziji, najbolji na razboju i vratilu, a povremeno se čak donekle kočo-
perio svojom prirodnom spretnošću i umećem da precizno, oštro uda-
ra u zube i obara s nogu.
Pri tome nikad nije umeo da se razjari kako treba.
Posle gimnazije je kudikamo ređe bio u prilici da se tuče.

165
 Jednom, kad mu je bilo devetnaest, dvojica malo starijih od njega
pokušala su da ga opljaćkaju - da mu svuku kaput. Artjom je procenio
šanse i razumno rešio da im pobegne. Najpre je čilo potrčao, ali kaput
mu je saplitao noge, ometao trčanje - odjednom se okrenuo i snažno
udario prvog, koji ga je sustigao, da se ispostavilo - pukao mu je obraz.
Valjda nije trebalo da dođe do toga, ali Artjom je to video ubedlji-
vo i jasno, da se i sam uplašio, pa zbog toga potrčao dvostruko brže. ,
Još se potukao i kad je dodatno zarađivao kao fizikalac. Tamo je
bio čikica, takođe fizikalac, dvostruko veći - i premlatio bi Artjoma da
nije bio trcšten pijan, pa zbog toga neuredan u zamahu. Artjom je do
krvi razbio pesnicu o njega, ali, gubeći dah i iznurujući se, ipak ga je
pobedio... Na posao, istina, više nije otišao. I odlučio je da digne ruke
od tog posla, inače bi opet morao da se obračunava s tim rasplodnim
bikom. Mada taj slučaj, u poređenju s ovim što se sada radilo oko Ar-
tjoma, izgleda sasvim smešan.
Uglavnom, lista službenih podataka nije izgledala naročito ube-
dljiva - ali nije smetala Artjomu da sada bude miran.
Eto, samo nije spavao. I još taj ožiijak na slepoočnici. Ako ga po-
gode - i opet se razjapi? Hoće ii ga opet primiti u lazaret? Najverovat-
nije neće. Ići ćc otvorenog mozga, dok mu sav ne iscuri.
,,A s kim ću da se tučem?“ - razmišljao je Artjom. - „Zar sa ovim
cvikerašem? Skinuće naočari? Dobro bi bilo da uopšte ne vidi bez na-
očara.“
Odlučili su da sportsku bazu sagrade iza manastira. Pored novog,
dugog, još neukrovljenog ambara videla se poljana, pogodna valjda za
igranje loptom; malo podalje su ukopali vratilo... to je, zaista, sve.
Radili su građevinari - naravno, logoraši: dvojica - dole, dodava-
la su daske, a dvojica gore su ih primala. Desetar, koji je odnekuda do-
vukao sebi sena, leškario je u ambaru i posmatrao. U rukama mu je bio
bilijarski štap, slomljen na sredini.
- Ovde ćemo... - rekao je Boris Lukjanovič, kratkovido se osvrću-
ći: nosio je fasciklu, nije imao gde da je spusti.
Cučnuo je i u spisak, hvatan prljavim prstima, upisao sve dovede-
ne iz dvanaeste čete. Artjom je zavirio u spisak - tamo je već bilo tri-
deset ili otprilike toliko prezimena.
- Od koga da počnemo? - upitao je Boris Lukjanovič i odmah sam
izabrao, klimajući glavom Artjomu: - Hajde, od vas... Kažite, bavili ste
se boksom? Koliko ozbiljno?... Uostalom, sad ćemo da vidimo... Sako,
verovatno, treba skinuti? Bokserske rukavice nemamo, zato sam našao,

166
evo, ove divne pletene... Probajte. Dobre su vam? Na pletene rukavice
ja ću, sa svoje strane, da navučem... radničke ru-ka-vi-ce! Zbog nema-
nja sportskog - radnički inventar, ho-ho.
„Kako je intehgentan čovek, zar će on sad da me bije po licu?cc -
mislio je dobronamerno podsmešljivi Artjom. - „Kad je već radnički
inventar, zašto mi ne da držalicu lopate, bila bi fora...“
Jedino što se Artjomu ozbiljno nije sviđalo jeste nametljiva pažnja
građevinara koji su zabatalili svoj posao i međusobno razmenjivali pod-
smehivanje.
- A šta, kod vas je obustava? - upitao je Artjom desetara: od nei-
spavanosti često se ponašao kao pripit.
- Gledaj svoja posla, oni imaju puš-pauzu - odgovorio je desetar
nezadovoljno.
- Ne obraćajte pažnju - rekao je tiho Boris Lukjanovič. On je za-
ista bio vrlo srdačno i dobrodušno raspoložen, a iza svake njegove reči
zvučao je osećaj dostojanstva koje ima svoju težinu. Artjom je pošto-
vao takve ljude.
- Baš ovde ćemo? - upitao je Artjom kada je Boris Lukjanovič ta-
kođe navukao pletene rukavice, a preko njih radničke rukavice, pa tim
šapama oprezno skinuo naočari i predao ih najbližem logorašu iz dva-
naeste čete, koji se predstavio kao trkač i skakač.
- Možemo da izađemo napolje - rekao je Boris Lukjanovič razgi-
bavajući se uz krckanje kostiju.
Krckanje je bilo impresivno.
„Ako on ovako krcka“ - pomislio je sa zebnjom Artjom - „mogu
da zamislim kako ću ja sad da zakrckam.“
Tek da se pokaže, zaskakutao je na jednoj, pa na drugoj nozi, od-
mah je shvatio da se suviše klati i počeo da razgibava vrat i glavu, kao
da pokušava da je zavrće ih odvrće.
„Trebalo je da se prikažem kao trkač“ - pomislio je naposletku Ar-
tjom. - „Makar me ne bi tukli po glavi...“
Boris Lukjanovič je poveo borbu lagano i oprezno, samo nagoveš-
tavajući udarce. Posle pola minuta Artjom se već smirio, a posle minut
sa izvesnom ljutnjom je o protivniku pomislio: „...Ponaša se uvereno,
kao da mu nije ni na kraj pameti... da mogu da ga oborim ...“
Artjom je iznenadio sebe i prešao u napad, dočekan je direktom u
glavu, ali nije se smirio, upornim trzajem mu se približio i izveo „dvoj-
čicu“ - udarac levom pa desnom.

167
 Boris Lukjanovič se nije zateturao već, naprotiv, osmehnuo se za-
dovoljno i ldimnuo mu glavom: nastavite, nastavite, vrlo dobro.
Posle tri minuta Artjom je počeo da se zamara.
- M nogo žuriš - rekao je Boris Lukjanovič, i dalje nastojeći da se
nalazi u odbrani i prepuštajući Artjomu da radi sam.
Logoraši, koji su radili na krovu, prepuzili su što bliže njima, da
bi gleđali megdan.
Shvatajući da mu je snaga na izmaku, Artjom je počeo otvoreno da
opseda Borisa Lukjanoviča - ovaj se kretao meko, ruke je držao visoko
ispred lica, primamljivo pogledajući u rupu između moćnih šaka...
,,...M a kalco ću da ti...“ - ponavljao je Artjom - ,,...ma kalco ću da
ti dam... ma kako... tebi bi...“
Zatim je u Artjomovom grudnom košu nestao vazduh i obrazo-
vao se ogroman zagušljiv oblak koji mu je odjednom ispunio svu iznu-
tricu. Očima punim suza Artjom je gledao naokolo i otvorenih usta
mučno čekao kad će već jednom da udahne.
Propustio je svega jedan, vrlo kratak i sasvim neprimetan udarac u
pleksus.
Dvojica logoraša koji su posmatraii borbu, sađa su se smejali, a
Boris Lukjanovič se zaista izgubio negde.
„Meni se snieju?“ - pomislio je Artjom sa sporom i zagušljivom
tugom. - „Zar sam ja smešan?...“
U sebi je smogao snage da se malo ispravi i pogleda u smejače. Ne,
stvar nijc bila u njemu, hvala Bogu... U trenutku kada je Artjom pro-
pustio udarac, logoraš koji je sedeo na ivici zida nije se održao i pao je
dolc, pravo na đesetara.
Boris Lukjanovič je odmah požurio kod njih, uplašen da je dese-
tar zadavljen... ali sve je dobro prošlo.
Na čudan način Artjomu se, uporedo sa vazduhom, vraćao i sluh
- desetar je užasno psovao - a zbog nečeg i njuh: mirisalo je na sveže
istrugane daske, ali ranije to nije ni primećivao - pa čak i razum: od-
jednom je shvatio da Boris Lukjanovič, koji je reagovao na logorašov
pad, nije primetio u kakvom je kukavnom stanju bio Artjom, pogođen
pravo u grudi.
- Sta vam je na slepoočnicir - upitao je Boris Lukjanovič kada se
vratio; on nije izgubio čak ni dah. - Ožiljak? Skorašnji? Pa, nije to niš-
ta, zaceliće za mesec i po dana. Trudio sam se da ne udaram tuda.
,,Ti si se zaista trudio da ne udaraš“ - pomisho je zahvalno Artjom.

168
 Boris Lukjanovič je zbacio radničke rukavice, svukao pletene ruka-
vice pa mahnuo drugim kandidatima: hajde, sad vi.
- A ja? - upitao je Artjom, žurno skidajući sa sebe znojave plete-
ne rukavice i još ne naiazeći vazduh u dovoljnoj količini. - A šta ću ja?...
Mogu Li za sada da budem maio sa vama?
- Zašto ,,za sada“, ja vas uzimam - dobacio je Boris Lukjanovič iz-
lazeći napolje. - Moraćete, naravno, da se potkujete - dodao je i osvr-
nuo se: - Posedujete prirodne navike ali je profesionalnih umeća - ma-
lo manje.
,,On je to ’malo manje’ rekao u smislu da ih nema uopšte“ - dose-
tio se odmah Artjom i, bez obzira na to uviđanje, za tren oka je postao
srećan, do te mere da je užasno poželeo da napravi neki besmisleni
ispad.
Desetar je stalno psovao i povremeno čak hrlio da bije, ali pali lo-
goraš se opet popeo na vrh, što dalje od greha, i dreždao je gore.
Artjom je požurio da s ostalima gleda trkača ili skalcača, ali odjed-
nom se setio kakvu radost je obezbedio sebi. Kako je znao!
Kada je razdavao pošiljku, nije rešio da im da režanj slanine, senf
i limun. Kalcvo god da mu je bilo stanje po povratku iz iazareta, koli-
ko god se spremao da umre, ruka mu nije posezala za tim jelima: sa-
krio ih je u sako.
Seo je uza zid ambara, pljunuo je dugu balu jednom, pljunuo je
drugi put... i gledajući u sunce, počeo je da jede, pomamno kidajući
tvrda vlakna slanine i zalivajući je limunom. Senf mu se razbrljao u dže-
pu, te je Artjom povremeno zavlačio prste u džep, vršljao rukom, a po-
sle oblizivao svu tu gorčinu, pa ponovo cedio limun u usta i zubima ki-
dao slaninu.
Gledao je sve vreme uvis, u nebo, žmirkao je...
Kao da je u svoja usta iscedio sunce: kiselo, masno, gorko.

* * *

- Boravićete u keliji - rekao je Boris Lukjanovič. - Na treninge do-

lazite sami, bez desetara - nema desetara. Zatim gimnastika, i...
- A može danas?
- Šta?
- U keliju?
- A kad biste?

169
 Artjom čak nije otišao u dvanaestu četu po stvari: rešio je da sače-
ka povratak Vasilija Petroviča sa svoje bobičaste radne naredbe i zamo-
li ga da mu ih donese.
N ije smeo da otera sreću koja ga je zadesila.
Prvih pola sata Artjom nije mrdao ni korak od Borisa Lukjanovi-
ča: kao da mu je on bio garant čudesne sreće. Pogotovu što je Boris
Lukjanovič ostalu dvojicu iz dvanaeste vratio u četu: „Cim zatreba -
pozvaće vas“ - rekao im je on, a te budale su mu izgleda poverovale,
zato je Artjomu bilo sve jasno i uhvatio je sebe kako oseća tihu i samo-
zadovoljnu zluradost: a mene je uzeo, a mene je uzeo!
D ok je Boris Lukjanovič posmatrao ambar i grickajući usne, dugo
prebrojavao upisane u svoj spisak, Artjom je visio o vratilu, ialco sad ni-
je imao nikakvu želju da to radi.
„Ponašam se kao da mi je četrnaest godina i pokušavam da se
udvaram tievojcL - mislio je Artjom čekajući kad će na vratima da se
pojavi Boris Lukjanovič, kako bi iz zamaha, trzajem osedlao vratilo -
nekad je umeo da uradi tu stvar.
Sake su ga ubrzo zabolele, jednostavno više nije mogao da visi,
morao je da osedla vratilo ne čekajući pažnju sportskog načelstva.
,,A on je logoraš, baš kao i ja“ - pomislio je Artjom skačući s vra-
tila. - „Zanima me kako su mu poverili sve to...“
Ruke su mu mirisale na gvožđe, slaninu i senf.
D ok se Artjom oblizivao kao mačak - obrazi su mu prijatno i slat-
ko goreli od limuna i svinjske masti - umalo nije izgubio iz vida Bori-
sa Lukjanoviča, koji je krenuo dalje, svojim poslom.
I pored sve svoje ljudske privlačnosti Boris Lukjanovič, izgleda, ni-
je bio naročito razgovorljiv i posle tri minuta je bacio brz i zamišljen
pogled u Artjoma, koji je žurio za njim.
,,On može pomisliti da sam taster i vratiti me u četu“ - pomislio
je Artjom s odvratnim, zagušljivim strahom kakav nije osećao, izgleda,
čak ni od Caginih i Saferbekovljevih pretnji.
A kuda da se dene?
Oni su stali ispred ulaza u Trojicku crkvu, gde se nalazila trinaesta,
Artjomu već poznata četa. Boris Lukjanovič je, očigledno, došao ovamo
u potrazi za sledećim srećnicima: upravo se bližilo vreme ručka.
- V i možete da ručate u svojoj četi, ali posle idite u novo boraviš-
te - rekao je strogo Boris Lukjanovič.
- A mene će da puste tamo? - upitao je Artjom.

170
 - Dođavola, zaista - odgovorio je Boris Lukjanovič i nasmešio se
do te mere ljupko da bi se Artjom tom cvikerašu, ako ga pozove pr-
stom, obisnuo o vrat, kao stečenom starijem bratu.
„Trebalo je da ostavim limun i počastim ga, idiot!“ - opsovao je
Artjom.
Boris Lukjanovič ga je ponovo upitao za prezime pa podatke, ko-
je mu je Artjom izdiktirao na slogove, zapisao na neki papir, koji je već
potpisalo nečitico načelstvo - i predao ga Artjomu: „Tog i tog preko-
mandovati na raspolaganje... i obezbediti gorenavedenim...“
- Biće izvršeno! - rekao je glasno Artjom primajući papir, mada
mu nije ništa naređeno.
- Vi ipak ručajte! - viknuo je Boris Lukjanovič za njim. - I sutra,
mislim, možete da se naspavate - na te reči Artjom se osvrnuo. - Imam
mnogo posla! Moram negde da nađem sastav!
Kelija, u koju je upućen Artjom, nalazila se u bivšem Namesnič-
kom paviljonu na prvom spratu. Stroga, bela zgrada visokih prozora
Artjoma je po nečemu podsećala na njegovu gimnaziju.
Dežurni na stražarskom mestu marljivo mu je objasnio lcuda da
ide.
Cim je Artjom otvorio vrata svoje lcelije, ugledao je čoveka. Ležao
je na drvenom, grubom, sldepanom krevetu bez posteljine, glave zavu-
čene pod vreću sa stvarima. Njegov spoljašnji izgled je očigledno doka-
zivao da ne može učestvovati ni u lcakvim takmičenjima. U najboljem
slučaju igrao je lopte u detinjstvu, u društvu rođaka, mada teško da je
i to.
Covek je malo ležao, pa seo i zagledao se u Artjoma - pre će biti
Ijutito nego uplašeno.
Na nogama su mu bile ogromne, tople cipele, u neskladu sa sezo-
nom, kao da je tek došao spolja... ali pri tome mu je lice bilo pospano
a kosa razbarušena.
- Ko ste vh - upitao je nimalo srdačno.
- Mene su odredili da boravim ovde - rekao je Artjom osmatraju-
ći keliju - potpuno je ista kao kelija Mezernickog - i ujedno je u sago-
vornikovoj ruci zapazio do pola pojedenu, neočišćenu šargarepu.
- Ovaj krevet je namenjen za m oju majku - napomenuo je čovek
vrlo strogo i čak pružio ruku, kao da pokazuje kako na drugi, talcođe
drveni i nezastrven krevet ne sme čak ni da se sedne; tek tada je prime-
tio da drži šargarepu i pokušao da je spusti na drveni stočić pored kre-
veta, što mu je nekako teško polazilo za rukom, jer mu se šargarepa

171
zalepila za dlan. Očigledno, čovek je uzeo da ruča šargarepu i zaspao
pre nego što je stigao da je pojede.
„Tako dakle“ - pomislio je Artjom gledajuđ u šargarepu i pokuša-
vajući da shvati o kakvoj majci ovaj govori; uostalom, zbunjenost mu
je bila gotovo vesela: tu očigledno postoji nekaltva budalaština, koja
mora dobro da se reši.
- A gde je vaša majka? - upitao je Artjom.
- Ona još nije stigla - odgovorio je važno čovek, dok je prljavom
i posle šargarepe lepljivom šakom začešljavao svoju razbarušenu grivu,
od čcga se ona još više kostrešila na sve strane.
- M ogu li da boravim ovde dok ona ne dođe? - upitao je Artjom
s osmehom.
- Ne - odgovorio je nakostrešeni. - Znam ja kako se to dešava:
najpre vi zauzmete mesto, a posle mama neće imati gde da boravi.
- Ali ja imam papir - rekao je Artjom. - 1 ipak ću da secLnem. Ne-
ćemo reći vašoj mami da sam ja sedao na njen krevet.
Cim je Artjom seo, nakostrešeni je hitro ustao, i izgledao je ljuti-
to, valjda je nameravao da gosta odmah izbaci napolje, što je, naravno,
izgledalo zabavno u spoju sa njegovim ugnutim grudnim košom i du-
gim rukama, od sve samih tankih kostiju.
- M a, pogledajte - rekao je Artjom osmehujući se i pružajući mu
papir.
Ovaj ga je uzeo u rulce.
- V i ste Artjom? - upitao je. - Gorjamovr
- Da. A vi?
- A ja sam Osip - odgovorio je nakostrešeni krajnje nezadovoljno,
pa zamahnuo papirom i tvrdo izjavio: - Ovo je greška! Morate hitno
da odete i razjasnite. Kažite im da gorenavedena izjava ne odgovara
stvarnosti!
- Dajte vi meni... gorenavedeni dokument - zamoho je blago Ar-
tjom, zato što je Osip suviše široko razmahivao rukom u kojoj je sti-
skao papir. - Obavezno ću sve da razjasnim, dozvolite mi samo da pre-
dahnem.
- Razjasnićete? Obećavate? - upitao je Osip, s onom strogošću ko-
ju glume u razgovoru sa detetom.
- A kad vam stiže mama? - upitao je Artjom.
- Uskoro - odgovorio je Osip i brzo dodao: - Ah moraćete da se
iselite mnogo ranije, kako bih ja stigao - rukom je pokazao keliju: če-
tiri koraka u dužinu, tri u širinu - da pripremim sve...

172
 - Tako će i biti - obećao je Artjom.
Neko vreme su proveli u tišini: Artjom nije imao stvari pa nije
imao čime da se pozabavi, ali nije hteo da odlazi iz kelije.
Zato je pouzdano osećao da u sobi ima povrća, pored šargarepe
na stolu.
- Izgleda da vi imate suvi obrokr - upitao je otvoreno Artjom. -
Dajte da nam spremim salatu za dvoje, a posle ću sve da vam vratim,
čim dobijem svoje slcdovanjcr
Osip se zamislio, više radi izgleda, digao je pogled u tavanicu i,
pošto je napravio pauzu, odlučno je odgovorio:
- Zašto da ne - i tada je ispod ležaja izvukao sanduk s hranom.
Tu su bili krompir, griz, usoljena riba - Osip je značajno napome-
nuo da je to šaran - šargarepa, crni luk, repa, makaroni, bungur i kon-
zerve mesa.
Artjomu se čalc zavrtelo u glavi.
- Ja ne znam šta da radim sa tim - priznao je odjednom Osip, dr-
žeći šargarepu u jednoj, a krompir u drugoj ruci, tako da je Artjoma
podsetio na monarha sa kuglom i skiptrom.
Zato je Artjom znao.
Ubrzo je Osip Vitaljevič Trojanski glasno i poletno, najrazličitijim
povodima delio svoja otkrića i zaključke s Artjomom.
- Na severo-zapadnom delu ostrva, Belo jezero su preimenovali...
u Crveno! - Njegovo nosato i ne naročito simpatično lice, zasuto ožilj-
cima od boginja, postajalo je nadahnuto i gotovo privlačno. - Sveto je-
zero uz tvrđavu - ovde je Osip podigao uvis prst, tanak i dug kao olov-
ka - sada nazivaju Radno! Stalna zbrlca! Teško mi je da dovedem u red
svoje predstave o ostrvu. A što je najvažnije - oni! - Osip je još više po-
dizao prst, kao u pokušaju da probode nekog ko mu visi iznad glave. -
Oni misle da će, ako preimenuju svet - promeniti svet. Ali ako vas ne
zovu Andrej nego, recimo, Serafim - hoćete li vi da postanete drugi
čovekr
- Ja sam Artjom - popravio ga je Artjom. O n je postavio na sto
grubo nasečenu salatu od repe, šargarepe i crnog luka, pa počeo spret-
no da čisti ribu.
- Da, bezusiovno, izvinite - saglasio se Osip i nastavio, s vremena
na vreme obhzujući usne, zbog čega su mu one, očigledno, i leti bile
ispucale: - Um esto promene naziva, bolje da su nam obezbedili hranu.
V i ne možete čak ni da zamishte kakva raznovrsnost ribe može da se
nađe u ovim vodama. Haringa i bakalar - jasno, to i ovamo dospeva,

173
mada užasno spremljeno, jeo sam ih u karantinskoj. Ali ovde žive tri vr-
ste lista, bakalar koljalt, zubatac, snetac, glamci - pomorci ih nazivaju
„morslce škorpije“, do deset vrsta čikova - među ribama redak oblik ko-
ji rađa žive mladunce! A još losos, dve vrste gregoraca bodonja - trobo-
dlja i devetobodlja... A jezera? Ovde je veliko mnoštvo jezera - više od
trista! I u njima žive balavac, karaš, grgeč, štuka, crvenperka. I nalazi se
čak i pastrmka! I sve se to može jesti! Ali mi ih ne jedemo! Zaštor
Artjom se još nije snašao s odgovorom, kad Osip poče da izlaže
svoja nova razmišljanja:
- Treba razmisliti kakve sve fatamorgane postoje ovde. V i još ni-
ste postali svedok ovdašnjih fatamorganar O, čudno. Kemska obala,
obično nevidljiva, pogotovu sa niskih mesta na ostrvu, ponekad se uka-
zuje na horizontu i izgleda blizu! Mala ostrva, koja se nalaze na nekoj
udaljenosti od nas, povremeno izgledaju spljoštena i pridignuta uvis. A
ostrvo Kutuzov ponekad dobija zaista fantazmagoričan oblik - čas iz-
gieda kao džinovska kapa, čas kao pečurka, čas visi u vazduhu kao ba-
lon!... Treba razmisliti: možda smo i mi - fatamorgana? Eto, vama i
meni se čini da ležimo u zatvoru, a mi smo - stanovnici pečurke? Ui
putnici balona?
- Ui vaške ispod lcape - rekao je Artjom, kako mu se učinilo,
umesno.
Ali Osip ga je strogo pogledao i odmah sve postavio na svoja
mesta:
- Francuski geometar Monž je već odavno objasnio u čemu je tu
stvar. Uzroci su u različitoj čvrstini gornjih i donjih slojeva vazduha -
i u tom prelamanju svetlosnih zrakova, koje se zbog toga dešava!

* * *

Bez obzira na geometra Monža, Artjom se osećao kao u fatamor-

gani. Trebalo je da se što čvršće drži rukama za balon, da ne bi ispao.
Ispostavilo se da je on sada pričvršćen za drugu četu.
Vasilij Petrovič je govorio da su u njoj okupljeni stručnjaci na od-
govornim dužnostima, ali sve je bilo nekako drugačije. Pored privred-
nika i ekonomista, većinom kaera, tu su bili još i naučni radnici, čiji je
predstavnik taj isti Osip, a takođe računovodstveni i kancelarijski radni-
ci iz Administrativne i Vaspitno-prosvetiteljske jedinice. Buduću sport-
sku svetkovinu, lcako je shvatao Artjom, pustili su linijom vaspitavanja i

174
prosvećivanja - zato su raznovrsnu publiku, koju je sakupio Boris Lu-
kjanovič, prevodili takođe ovamo.
Ustajanje u drugoj četi bilo je u devet ujutro.
Izvesnu teškoću video je u tome da uveče smiri Osipa, zato što je
neprestano pričao. A prve noći Artjom je, bez ikakve griže savesti, za-
spao usred narednog monologa svog druga naučnika, ali ovaj, izgleda,
nije ništa primetio.
Zato se ujutro Osip probudio prirodno napačen: činilo mu se da
su mu čitavo lice zamazali stolarskim lepkom.
Artjom je otišao po vrelu vodu, ujedno se osvrtao malo pažljivije.
Kelije su bile s obe strane prostranog hodnika. Grejanje je bilo za-
jedničko, zapazio je Artjom. Ravno složena drva u niši zida - očigled-
no, tu su ih držali još i monasi.
Pored drva je bila obuća: čizme, cipele, kaljače.
„Ovde ne kradu!“ - uviđao je začuđeno Artjom.
Odmereno započet dan nastavljao se sasvim dobro.
Svratio je na trenutak zabrinuti Boris Lukjanovič i uručio Artjomu
na ruke 8 rubalja i 2 7 kopejki soloveckog novca. U z novac - specijalnu
dozvolu za slobodan odiazak u prodavnicu i proiazak na teritoriju tvr-
đave bez straže.
Osip je već imao takav dokument; štaviše, on je imao pravo slo-
bodnog izlaska na obalu mora, ali u Artjomovoj propusnici je označe-
no da mu je ta mogučnost uskraćena.
,,A meni i nije potrebno“ - pomislio je Artjom razgledajući propu-
snicu, koju je držao u desnoj ruci, dok je u levoj stiskao novac.
- Trknite sutra u kancelariju i potpišite se za sve to - naredio je
Boris Lukjanovič žureči dalje. - Inače sve dajem na svoju odgovornost.
Obradovani Artjom je pozvao Osipa da se natovare u soloveckom
kiosku - nalazio se upravo u tvrđavi, u kapeli prepodobnog Germana.
Ali kiosk je bio zatvoren.
Tada su se uputili u ,,Rozmag“ van oblasti tvrđave. Artjom se ose-
čao svečano i uzbuđeno, gotovo kao mladoženja.
Cinilo mu se da stražari na kapiji sada moraju da im oduzmu sve
papire kao falsifikate a da zadržane pod stražom pošalju u ISO , gde se
Galja verovatno već načekala Artjoma... ali nisu, pustili su ih mirno i
čak nekako obično.
„Kako je sve čudno“ - priznao je sebi Artjom, neprestano oseća-
jući škakljivi svrab u grudima.
Cak i galebovi su urlali radosno i oduševljeno.

175
 Dešavalo se, Artjom je bez straže išao u šumsko voće - ali tamo je,
ipak, bio radni zadatak i nikom ne bi palo na pamet da, umesto na rad,
lcrene svojim poslom. A on je ovde išao, bez ikakvih obaveza prema
ikome, i bez ikakve pratnje.
Osip, uzgred budi rečeno, uopšte nije bio svestan te divote: njega
su na zajedničkim radovima u karantinskoj držali svega nedelju i po da-
na, pa ga odmah odredili u Jodprom - u proizvodnju, kako je on ob-
jasnio Artjomu, joda od morskih algi.
Svakoga dana Osip je odlazio u laboratoriju, smeštenu na obali
pristaništa Uspešnosti, lcoju je, uzgred budi rečeno, stigao da izgrdi
zbog toga što nema najpotrebnije stvari za rad.
,,Na balvane bih ja tebe, tamo ima sve što je potrebno” - mislio je
Artjom bez zlobe.
,,Rozmag‘c je bila uredna drvena koliba, koja se nalazila na zelenoj
livadici, dalelco od svih ostalih građevina: bilo je nečeg bajkovitog u
svemu tome.
Unutra je mirisalo kao majčina pošiljka: na jelo i sapun, sitost i
brižnost.
Robu su prodavala četvorica prodavaca, takođe logoraša, prepu-
nih svoje važnosti - na takav posao se ne dospeva bez debele veze.
„Izbor u ’Rozmagu’ nije obeshrabrujući već prost i samouveren,
kao sovjetska vlast“ - rekao je jednom Vasilij Petrovič.
Tako je i bilo.
Kilogram haringe koštao je rublju i trideset, kobasice - dve i pe-
deset, šećera - šezdeset tri kopejke. Kolonjska voda - pet rubalja i dva-
deset pet kopejki, engleska zihernadla - trideset kopejki komad.
Imali su dve vrste bombona i marmeladu - onu istu, kojom je Afa-
nasjev čašćavao Artjoma. Pšenični hleb, čaj. Kalajni tanjiri, kašike, ci-
mente. Prašak za zube, puder, rumenilo, grožđana mast, češljevi. Pro-
davah su i primus, furunicu-bubnjaru, tučani lončić i ogromnu šerpu.
Na odeljenju odeće u ponudi su bile valjenke, ženske cipele od pu-
sta, pantalone, jakne, kape i ogroman broj raznovrsne obuće, haodčno
natrpane u nekoliko sanduka.
- Da kupimo kolonjsku vodu, je h? - rekao je Artjom. - I uz nju
marmeladu. Da utrljavamo kolonjsku vodu i jedemo marmeladu. Ka-
ko vam se čini taj raspored za večeras?
- Da, može - podržao ga je Osip sasvim ozbiljno. - Ah ja nemam
novac - izjavio je brzo. - Hoćete h da mi kupite?... Tu... - potražio je
gotovo nasumice i prstom mu pokazao zihernadlu.

176
 „Gle Ančutke...19" - pomislio je Artjom, ali mu je, naravno, kupio:
lično ga je doveo u prodavnicu.
Osip je odmah gurnuo u džep zihernadlu, nije je ni pogledao.
Artjom je kupio još pola kilograma kobasice, šest bombona, tanjir
i kašiku - juče nije video Vasilija Petroviča.
„Trebalo bi da kupim bubnjaru“ - razmišljao je Artjom i odmah
se podrugljivo posvađao sa samim sobom: - ,,A siguran si da češ bora-
viti u kcliji? Poći ćeš ti, druškane m oj, opet na zajedničke radove! I
bubnjaru ćeš zimi da tegliš u šumu!“
U povratku, pored kuhinja su naišli na trojicu fitilja lcoji su iščeki-
vali iznošenje otpadaka na smetlište. Trebalo je da dospeju tu tačno on-
da kad kuvar iznese kantu pa se, po već formiranoj tradiciji, na trenu-
tak vrati u kuhinju. Za to vreme fitilji bi kopah u kanti i nalazili nešto,
neko kupusni list, neko riblju glavu.
Oni su i sami ličili na ribe obrasle retkim ljigavim dlakama, ili na
očerupanu živinu, u retkom perju i prljavim Ijuspama.
Artjom se malo naljudo što mu kvarc raspoloženje.
- Zašto to rade? - užasnuo se Osip. - Slušajte, morate da im date
kobasicu - zgrabio je Artjoma za rukav. - T i ljudi su gladni, a mi ima-
mo još hrane.
- Da, sad ću da im dam - istrgnuo mu je rulcav Artjom, uz zlobu
koju i sam nije očekivao. - Dajte im vi svoju zihcrnadlu, talco je najbolje.
- Sta će njima zihcrnadlar - nije prestajao Osip. - Oni su gladni!
- Idite dođavola - kazao je Artjom i pošao brže.
Minut kasnije Osip ga je sustigao.
Ruku je držao u onom džepu u koji je zavukao zihernadlu.
„Istina, hteo je da im da, je li>“ - pomislio je Artjom s blagim pre-
zirom.
- Sta vam je, niste videli fitilje? - upitao je, gotovo skamenjen.
- Fitilje? - ponovio je Osip i čim je shvatio o čemu mu govori, od-
govorio: - Ne, zbog nečeg nisam to viđao.
Reč ,,to“ je zazvučala kao da je Osip u svojim dugim prstima iz-
neo nešto neprijatno, poput dečje pelene.
- Pa, zamislite da je ,,to“ - fatamorgana - rekao je Artjom. - Po
Monžu.

19 Ančutka - zli duh, nečista sila u istočno-slovenskoj mitologiji; nalik je na đavola, ali
ima krila i živi u vodi i po močvarama. Naziv je baltičkog porekla, znači „patkica".
(Prim. prev.)

177
 - Po Monžur - ponovio je Osip pa poćutao, a zatim dodao: - Ne,
ovo nije fatamorgana.
- Zašto ste se vi uopšte obreli ovde? - upitao je brzo Artjom.
- Smestili su me u zatvor - objasnio je Osip.
- Ma nemojte mi reći - rekao je Artjom.
Već su sđgli pred svoj Namesnički paviljon.
- Ej! - pozvali su, po svemu sudeći, Artjoma. - Stoj-de!
On se osvrnuo i ugledao Cagu, Saferbekova i Skrgu, koji su žuri-
li da mu prepreče put.
„Sest rubalja i 22 kopejke, pola kilograma kobasice, šest bombo-
na“ - nabrajao je u sebi Artjom sve što bi mogao odmah da izgubi i gu-
rao Osipa na vrata paviljona. Ne računajući život, koji je zaboravio.
- Valjda zovu nas - rekao je Osip, malo se upirući u stražarsko
mesto dežurnih.
- Ne-ne-ne, ne nas - šaputao je Artjom bolno ga gurajući, spre-
man da Osipa nabaci na ramena i trkom pojuri na prvi sprat: naučnik
je bio kržljav i pod odećom zaista neprijatno gibak, kao da je napravljen
od kostiju haringe.
Artjom se sagnuo nad prostorom između stepeništa i, odozdo ne-
vidljiv, začuo je lupanje vrata pa odmah povik dežurnog.
- Kuda? - pitao je dežurni, sudeći po glasu, dižući se sa svog mesta.
- Eto potrebna su nam ona dvojica... lcoja su prošla - rekao je br-
zo i pomalo šuškajući bezubi Saferbekov, svojim gnusnim glasom.
Artjomu je lupalo srce, kao padavičaru.
- Po mene? - upitao je Osip, dok ga je Artjom pridržavao za ru-
kav. - Možda su iz laboratorije?
- Stojte na mestu! - naredio mu je šapatom Artjom.
- Odakle ste? - pitao je dole dežurni.
- Nama je potreban Artjom Gorjainov - rekao je Skrga.
Artjom je čak uzdrhtao. Njegovo ime nije bilo teško saznati, ali ka-
da je iz Skrginih usta čuo svoje prezime, Artjom je ipak osetio kratak
napad gadljivosti. Jedna je stvar da taj ništak traži neznano koga, nahk
na Artjoma, a druga kad je ovako. Artjom je imao osećaj da ga je Skr-
ga svojim nepodsečenim kandžama ščepao za okovratnik.
- Ko god da vam treba, idite po propusnicu - odgovorio je dežurni.
Artjom se nagnuo i ugledao kako dežurni tera kriminalce prema
izlazu.
Skrga se okrenuo, kao da je znao da ga Artjom čuje, i viknuo:
- Nikuda se nećeš denuti, razumeš, frajeru?

178
 * * *

„O čemu mislim?!“ - razmišljao je Artjom noću, uz kreštanje ga-

lebova, koji nikad ne ćute, i Osipove zajedljive priče. - „Sto se ja pona-
šam kao dete?! M ogu da odem kod Galine i napričam o Skrgi, i o Sa-
ferbekovu - da ih zanavek zatvore u ćeliju... A šta mogu da joj lcažem
kad ne znam ništa? Fućka mi se, pitaću Afanasjeva. Ili ću jednostavno
da slažem. Da slažem nešto užasno, pa da te ništake umore u glinari...“
Malčice mrdajući usnama, Artjom je nagovarao sebe i nije slušao
Osipove redovne paradokse o dosadnom, ledničkom, đubravom, alu-
vijalnom pejzažu Solovki.
Po strasti, kojom je Artjom ubeđivao sebe, činilo se da je u njemu
sve spremno na taj korak i da će ujutro odmah da ode u ISO ...
...Ali Artjom, naravno, nije otišao nikud i, dok je pijuckao jutar-
nju vrelu vodu uz grickanje kobasice iz prodavnice i šargarepe iz Osi-
povog suvog obroka, nije se čak ni sećao svog noćašnjeg nadahnutog i
grozničavog trabunjanja.
U deset je Boris Lukjanovič organizovao fiskulturu za sve buduće
velikomučenike soloveckog sporta. Zatim su se razbijali na grupe: atle-
tičari su trčali, skakači - skakali, fudbaleri su šutirali krpenu loptu: za
sada im nisu davali pravu - postojala je jedna jedina. Pojavila su se dva
borca i desetak delija, napabirčenih iz svih četa, da dižu tegove. Tego-
va je takođe bilo malo, za njih su stajali u redu, uostalom, bez naroči-
te radosti.
Pored boraca i dizača tegova, odabrana je mlada gradska, student-
ska ekipa - zato je situacija i bila nestašna, smešna, mnogo su se ludirali.
Jednom im je izletela lopta, a pored igrališta je prolazio sveštenik
Zinovij, iskrsnuo je bogzna odakle. Povikali su mu: „Dugokosi, do-
daj!“ - ali on im je pljunuo na loptu, i to je neizrecivo razveselilo sve.
Tada je neko predložio da za sveštenstvo uvedu takmičenje u bacanju
kandila - studenti su se opet valjali od smeha.
Artjom je odjednom primetio da se jedino Boris Lukjanovič i on
nisu smejali.
Po godinama Artjom je među njima bio na sredini - svi studenti
su bili mlađi od njega od pet do sedam, a dizači tegova - stariji po se-
dam do deset godina.

179
 Čim se zagledao, bilo mu je jasno da je i Boris Lukjanovič - goto-
vo njegov vršnjak, možda je dve godine stariji. Ipak, iskustvo opštenja
s ljudima, pa i sa boljševičkim načelstvom, bilo mu je očigledno veće.
Artjom je u sebi priznavao dominaciju Borisa Lukjanoviča, ali to
nije pokazivao: držao se dostojanstveno, kao da su oni na ravnoj nozi,
tvrdo, na korak do familijarnosti. Boris Lukjanovič je, izgleda, opazio
to, jednom se obratio Artjomu za sitnu pomoć, obratio mu se i drugi
put - Artjom je bio tačan, brz i promućuran. Treći put Boris Lukjano-
vič je već sa njim razmenio šalu, govoreći o ostalima na terenu u tre-
ćem licu. Artjom nije razvijao šalu i nasmejao se kao od srca, ali ume-
reno: tako treba, osećao je.
„Boris Lukjanovič ima pravo da se postavlja malo iznad ostalih, ali
ja nemam razloga“ - shvatao je Artjom.
Pred ručak je Boris Lukjanovič otišao, pošto je zamolio Artjoma
da pripazi na opštu disciplinu.
Zašto ne bi: Artjom mudro nije dirao dizače tegova i borce, a stu-
denti su, sami po sebi, sa zadovoljstvom igrali do samog ručka.
Boris Lukjanovič se vratio olco četiri sata, s nekim belim
momkom.
- Valjda sam ti našao partnera - glavom je pokazao novajliju - u
ćeliji! Samo, za sada me ne puštaju na Sekirku.
„Prešao je na ’ti’“ - zapazio je sa zadovoljstvom Artjom, razgleda-
jući belog: do sada mu je Boris Lukjanovič samo jednom rekao ,,ti“, ka-
da su se tukli - ali tada je situacija podrazumevala neku bliskost.
Novoprivedeni je bio za pola glave viši od Artjoma, u redđm, ne-
urednim čekinjama, preplašen i znojav.
„Zar sam i ja izgledao ovako?“ - pomislio je Artjom i gadljivo cim-
nuo ramenom.
- Ali, hajde ti - predložio je Boris Lukjanovič, pružajući Artjomu
radničke rukavice. - Sta će meni, ti si nam bokser.
Pogledajući u protivnika, Artjom je uviđao svoju prednost. T o je
bilo nesimpatično, ali ipak neodoljivo osećanje. Jer beli, pre svega, ni-
je znao da je i sam Artjom ovde drugi dan. Naprotiv, bio je uveren da
mu se zalomilo društvo prekaljenih majstora, koji su već odavno skinu-
ti sa zajedničkih poslova. Očigledan strah belog je pojačavao Artjomov
osećaj, i čitavim svojim nezavisnim izgledom je isticao: da, mi se ovde
veselimo, da, sada ću ja, znojavi klipane, da izdrobim tvoje rebraste
bokove.

180
 Čak i pažnja okoline Artjoma ovoga puta nije zbunjivala već mal-
čice uzbuđivala. Dizači tegova su prvi ostavili svoje tegove, ubrzo su
došli i borci. Fudbaleri su još igrali, ali mnogi su već usporavali trčanje
i otvoreno buljili u Artjoma i belog.
- Spremni? - upitao je Boris Lukjanovič.
Artjom je rukavicom dotakao čelo.
- Slepoočnica je dobro? - setio se odjednom Boris Lukjanovič.
- Podmetaću mu drugu stranu - odgovorio je Artjom; Boris Lu-
kjanovič je, suzbijajući osmeh, klimnuo glavom.
Sve se desilo vrlo brzo: Artjom ga je zaplašio sleva, zapiašio zde-
sna, brzo je shvatio da beli eskivira: bez obzira na to što ruke drži pra-
vilno i, izgleda, ume da se kreće, i dalje se veoma plaši... pa ga je, pri
prvoj bezazlenoj mogućnosti, tresnuo u zube, kudikamo žešće nego što
bi trebalo.
Beli je pao.
Galebovi, lcoji se ponašaju besmisleno, tada su se zaista nasmejali.
Jedan od studenata koji su pritrčali da ih posmatraju, izvalio je
podsmešljivo ,,ah“, ali ostali ga nisu podržali - beli je izgledao vrlo
jadno.
On nije ustajao. Nalakćen na desnu ruku, sa leve je svukao rukavi-
cu, pošto joj je kraj stisnuo između vilice i ramena - pa rukavicom ti-
ho opipavao usne.
Artjom prvo zamalo nije spojio vilice u radostan osmeh: gle, kako
sam ga ja - ali brzo je shvatio da tu nema čemu da sc raduje.
Boris Lukjanovič je pomogao belom da ustane.
Artjomu je bilo jasno da je to trebalo da uradi on.
- T i drugi put malo pažljivije - kazao je Boris Lukjanovič, namig-
nuo Artjomu i poveo belog u ambar.
Namigivanje je malo smirilo Artjoma.
,,Pa šta“ - rekao je sebi. - „Rekli su mi da proverim momka - pro-
verio sam ga...“
Ali posle još deset minuta, Artjom je neočekivano shvatio da je
prava pravcata budala.
„Trebalo je da plešem oko njega makar pet minuta, pa tek posle
da ga oborim !“ - preslišavao je samog sebe ogorčeno i zlobno. - ,,A
ovako se ne zna koga će još da mu nađu za zamenu!“
Boris Lukjanovič je napojio belog vodom i ponudio mu da jede,
pa se vratio.

181
 Potapšao je Artjoma po ramenu. Ovaj je iskrivio osmeh, ne govo-
reći ništa.
- Pridrži mi naočari? - zatražio je Boris Lukjanovič i živahno se
zario u redove fudbalera.
Artjom je bolesno želeo da Boris Lukjanovič, umesto ludačke za-
bave loptom, nekako smiruje njega. Ali barem mu je dao naočari, i to
je dobro.
Tu se umešalo i drugo, osećanje stida: belog su sigurno izvukli iz
ćelije u kojoj se, kao što večito pričaju, radi đavo bi ga znao šta - mo-
žda čak iz one iste glinare kojom ga je plašio Skrga... Ovaj je imao spa-
sonosnu mogućnost da ostane u sportskoj sekciji - i sad tu Artjom.
- Kakva gadost! Podlost jedna! - ponavljao je šapatom Artjom, a
istovremeno želeo da beli najzad pojede konzerve i ode odatle.
,,Kuda>“ - pitao se Artjom. - „Nazad u ćeliju>“
U pravi čas oglasio se feljtonist Grakov, koji je došao neznano ka-
da i odakle.
- A šta ćeš ti ovde> - pitao je Artjom, žurno zapodevajući razgo-
vor, ne toliko zbog zainteresovanosti za Grakova koliko zato što je že-
leo da skrene misli. - Rešio si da i ti odeš u olimpijce?
- Sta ću ja tamo - uzvratio je Grakov. - Sada sam u odeljenju
štampe: novine, časopis...
- Uzeli su te u Nove SolovkN - obradovao se Artjom maltene
ozbiljno, mada je tek nekohko puta razgovarao sa Grakovom i nije ose-
ćao nikakve poscbnc simpatije prema tom ćutljivom i ne naročito upa-
dljivom tipu; umalo nije dodao: povuci za sobom Afanasjeva, obo-
jica ste iz Pitera“ - ali odmah se setio da su njih dvojica izbegavala ko-
munikaciju.
- Gde je Boris Lukjanovič? - pitao je Grakov. - Ja ću po njegovu
dušu. Spremam članak o predstojećim takmičenjima.
- A eno ga - pokazao je Artjom.
Boris Lukjanovič je kratkovido žmirkao gledajući loptu, to je iz-
gledalo Ijupko i zabavno. Izgleda, bez naočara nije video ni belu mač-
ku na dmgom kraju igrališta, pa je loptu određivao isključivo po sku-
pu veselih studenata. Studenđ, još jutros je primetio Artjom, bez obzi-
ra na svoje ozbiljno, mada silom prekinuto obrazovanje, umeh su da iz-
valjuju neboderske psovke. Jedino se Boris Lukjanovič, čak i u žam
igre, izražavao isključivo na korektan način.
- Kod mene? - pritrčao je on, malo zadihan i srdačan.

182
 - Evo, iz novina - rekao je Artjom i pružio mu naočari. - Drug
Grakov.
Boris Lukjanovič je pogledao u Grakova, prvo bez naočara, a za-
tim kroz naočari - kao da overava utisak.
- Ja pišem članak o... - počeo je Grakov, ali Boris Lukjanovič se
tu tužno zgrčio:
- Slušajte, ja ne umem. Evo, Artjom dobro govori. Kažite mu neš-
to, Artjome.
,dSfa osnovu čega je zaključio? Otkuda mu to?“ - začudio se Ar-
tjom , uostalom, zadovoljan. Grakov je odmah otvorio beležnicu i latio
se olovke koja mu je bila iza uha: moraće odmah da odgovara.
- Učešće zatvorenika u sportskim takmičenjima... - počeo je Ar-
tjom vrlo sigurno, pa preneo pogled u Borisa Lukjanoviča, ovaj je la-
gano klimnuo velikom glavom - izgledao je kao da sluša strani govor i
odmah ga prevodi u sebi - ...nije razonoda. T o je odraz dobro posta-
vljenog kulturnog rada Soloveckih logora. Odraz puta kojim idu oni
koji se popravljaju, ali za sada su još okrivljeni članovi društva.
- Eto! - rekao je, kao potvrdu, više nego zadovoljni Boris Lukja-
novič, pa počeo da briše naočari o majicu.
- Sport je očišćenje duha, važno koliko i rad - odsecao je Artjom,
odnekud izvlačeći sklopove reči kojima nikad u životu nije mislio niti
govorio. - U sportu, kao i u radu, postoji lepota. Sport - ruke su jakih,
koje podržavaju i vode slabe. Drug Trocki kaže: „Kad čovek ne bi pa-
dao - ne bi mogao ni da ustaje.“ Sport uči onom istom čemu i Solo-
vecki logor - ustajanju posle pada.
- Ah, lepota - pohvalio ga je Boris Lukjanovič, razularujući se na
dobar način. - Ovo je prosto slavujska bašta. Artjome, mogli biste da
postanete divan agitator. Gromovit!
„Voli Tjutčeva ili Severjanina?“ - sinula je pomisao Artjomu, koji
se malo oblio rumenilom od pohvale, ma koliko bila ironična. - „Pre
će biti Tjutčeva. I Bloka, naravno.“
- Sačekajte - zahtevao je Grakov, koji je u svoju beležnicu škrabao
svračje noge, nesumnjivo nalik na hohlomsku šaru, ali nikako ne na slo-
va. - Sad... Da, slušam.
Artjom je još pola sata laprdao, sve dok nisu ispisane stranice u
Grakovljevoj beležnici.
- Po vas su juče dolazili u dvanaestu četu, iz ISO -a - rekao mu je
Grakov na rastanku. - Upravo sam pakovao stvari da bih prešao na no-
vo mesto... Našli su vas?

183
 Artjom je zurio u Grakova i nije trepnuo, čak je zaboravio da mu
odgovori.
Galja mu čitav dan nije padala na pamet.
„Vreme ti je da otkucavaš, Artjome, kucnuo je čas“ - zapevao je u
mislima i, ne opraštajuči se sa Grakovom, pošao lagano prema amba-
ru, pored čijeg dugog zida je prošli put jeo slaninu sa limunom - tamo
je odlično mesto da razmisli šta će biti sad... Kao da je nešto zavisilo
od njegovih misli.
„Ovo ti je za belog“ - rekao je Artjom sebi.
,,Aha“ - odazvao se sam. - ,,A da nije bilo belog, i Galina bi me
zaboravila... Možda ćeš nju da upitaš: ’A zar se učesnici sportske sekci-
je ne oslobađaju detektivskih i podcazivačldh obaveza’“ - pokušavao je
Artjom da se razveseli, ali ipak mu nije bilo zabavno.
Usput ga je uhvatio Boris Lukjanovič.
- Slušaj, Artjome, ali ti si, ipak, nekako mršav - relcao je. - Hajde
da ti propišem još i suvi obrok? Od sutrašnjeg dana? Novčano sledova-
nje - kao borcu, a suvi obrok - kao agitatoru, tačno?
Više ni s kim Boris Lukjanovič nije razgovarao tako dobrim i ša-
ljivim tonom.

* * *

„Juče se nisu pojavili, znači, danas će me odvesti pravo iz kelije“ -

pretpostavljao jc Artjom osećajući teret na duši.
Zbog nečega ga je poziv u ISO plašio čak više i od mogućnosti da
susreme kriminalce na ulazu u Namesnički paviljon.
„Zato što je beščašće strašnije od smrti“ - izgovorio je patetično
Artjom u sebi, unapred znajući da su to sve glupe reči, hir.
Na putu u tvrđavu Artjom je odlučno skrenuo u ,,Rozmag“ i ku-
pio mčani lončić: „...makar da pojedem nešto toplo pre nego što se sro-
zam u greh.“
Novac je sada nosio uza sebe: to mu je nekako pridavalo snagu -
stekao je varljivi osećaj slobode i značaja.
,,A kad počneš da otkucavaš“ - podbadao je Artjom sebe - „dode-
liće ti još jedno, treće sledovanje. Uvek ćeš imati rublje u džepu. Posta-
ćeš žderonja. Bićeš gojazan, trom, bucmastih obraza...“
Zamislio je kako dahćući prolazi dvorištem tvrđave, mastan, ma
kakav tamo nepman; postalo mu je malčice zabavnije u duši.

184
 U glavnoj kuhinji stariji kuvar mu je, na osnovu papira Borisa Lu-
kjanoviča, izdao suvi obrok, i to još sa kupusom, sa glavicom belog lu-
ka, sa mastima...
Kuvar - do glave obrijani, jednooki muškarac, nepodnošljivo pro-
žet mirisima čorbuljaka, ribe, prosene i heljdine kaše - pažljivo je
osmotrio Artjoma i, za svaki slučaj, pokušavao da shvati ko je taj tip is-
pred njega i zašto dobija pojačano sledovanje.
Artjom je namignuo kuvaru. Nekako divljačko bilo mu je to na-
migivanje jednookom.
„Neka misli da sam ja glavni taster u logoru“ - nastavio je Artjom
da se ruga samom sebi dok je odnosio sledovanje - „...neka po mojoj
drskoj njušci nasluti da sam odrobijao svoje pa ostao u manastiru kao
slobodnjak, iz urođene sklonosti podlosti i čankolištvu! Zbog toga me
i hrane!“
Pred paviljonom Artjoma nisu čekali ni kriminalci, ni crvenoar-
mejci.
On je žurio prema ulazu u svoju četu, kao da u keliji za njim tu-
guje četrdeset nežnih sestara.
...ili bolje jedna, i uopšte mi nije sestra.
„Možda me je Galina zaboravila?“ - mislio je Artjom hrskajući ku-
pusnim listom i živahno se, za sada ga nilco nije pozvao, peo na prvi
sprat. - Ui ISO nije u stanju da me nađe? Izgube me u papirima, po-
misle da su zatvorenika Gorjainova poslali na daleki službeni put, i za-
borave do kraja roka? T o se dešava?“
On je bio spreman da poveruje u bilo šta, samo da se nikad više
ne susretne s onim tankousnim stvorenjem.
U keliji se baškario namrgođeni Osip, s nekim udžbenikom bez
korica, na svom neraspremljenom krevetu.
„Osip je u kući“ - zapazio je Artjom s osećanjem topline, kao da
mu drug naučnik takođe može poslužiti kao zaštita. Ujedno je uhvatio
sebe na misli da taj njihov kavez naziva ,,kuća“, ali eto, dvanaestu četu,
pređašnji smetlarski steničamik, nije nikad tako nazvao.
- Hajde da skuvamo šči, Osipe? - predložio je Artjom s praga.
- V i umete? - pitao je nepoverljivo Osip, oblizujući se.
Artjom je umeo.
Osip se oblizivao samo kad je dobro raspoložen, primetio je Ar-
tjom. Kad je neraspoložen, naprotiv, usta je držao zatvorena i suva.
Fumnu u hodniku već je neko naložio, Artjom je ubacio cepanice
i što pre, dok nisu zauzeli mesto, pristavio svoj novi tučani lončić.

185
 Posle pola sata sve je bilo gotovo.
- Oluje izbacuju alge na obalu - pričao je Osip o svom poslu, obe-
ma rukama držeći manjerku za ivice, kao da je mogla nekuda da odsko-
či. - Obrazuju se nasipi, od po nekoliko kilometara dužine. Sve su je-
stive, nema otrovnih algi. U Engleskoj, Japanu i Skotskoj od njih pra-
ve mnogo toga ukusnog. Bombone, slatka, blanmanžee.
- Tako, vi se bavite time? - sipajući šči, ludirao se Artjom, ozno-
jen od duge petljavine pored furunice. - Donećete mi blanmanže od al-
gi, da probam?
- Ne, ne time... - odgovorio je Osip, pažljivo gledajući čas u svo-
ju manjerku, čas u tučani lončić. - Da, prave blanmanže. A još i slado-
led, puding, kolače. A mi se za sada bavimo drugim stvarima, jer so-
vjetskoj vlasti nije do kolača. Njoj je potreban gorenavedeni jod, kako
bi isceljivala svoje rane.
Osip se uvek šalio sasvim jetko i bez ikakvog osmeha. H umor je
potvrđivao da ovaj čovek nije toliko rasejan i izgubljen, kao što se to
moglo učiniti na prvi pogled.
- Pored toga - nastavio je on istom intonacijom - od joda mogu
da se prave lepljiva stvarčica algin, celuloza i kalijeve soli.
- Ali vi za sada pravite samo jod? - precizirao je Artjom.
- Da - odgovorio je kratko Osip, zahvatio šči kašikom i neko vre-
me je držao iznad manjerke, ne obraćajući pažnju na kašiku. - Alge spa-
ljuju, izlužavaju vodom i u toj vodi oslobađaju jod od jodnog kalijuma.
Sve je vrlo jednostavno. Za većc radove za sada nema mogućnosti. Ma-
da drug Ejhmanis, prirodno, ima ogromne planove.
Osip je najzad probao šči, Artjom je bio uveren da neće primetiti
čak ni šta je pojeo, ali sve je bilo potpuno obratno.
- Ovo je vrlo ukusno - rekao je Osip dostojanstveno. - Naučiće-
te me?
Artjom je zamašno klimnuo glavom. Odnekud mu je naviralo sil-
no raspoloženje.
- Boljševici uopšte obožavaju da sve planiraju, upisuju u grafiko-
ne i raspoređuju - nastavio je Osip, prinoseći ustima sledeću kašiku. -
T o je neki poseban tip psihičke bolesti: ludaci, ali svemu prilaze strogo
naučno.
Artjom je veseio ispod oka pogledao u vrata i promenio temu:
- Vi ste razgovarali s Ejhmanisom? - upitao je najprostije što je mo-
gao, pa čak i lakomisleno, kako bi naveo i Osipa na taj način govora.

186
 - Prirodno, razgovarao sam. I odmah zahtevao od njega da dove-
dem ovamo m oju mamu.
,,U tamnicu?“ - poželeo je da se našali Artjom, ali nije.
- A on? - upitao je.
- Odmah se saglasio - rekao je ponosno Osip.
- A zašto će vam mama, Osipe?
- Loše joj je bez mene - odgovorio je uvereno - a meni je ona po-
trebna za normalan rad.
- A kako vam izgleda Ejhmanisr - upitao je Artjom.
- Načelnik je logora - prema tome, šljam, kako bi inače dogurao
dotlcr - odgovorio je Osip vrlo prosto.
- Tako... - rekao je Artjom dižući kašiku vertikalno, kao da se
sprema da njome udari Osipa po pametnom čelu. - Sta tamo još uku-
sno prave od algi?

* * *

Sa jutarnjeg treninga su pozvali Borisa Lukjanoviča u Kulturno-

vaspitno odeljenje.
- Artjome, obavićeš? - zamolio je kratko, kao za nešto što se pod-
razumeva samo po sebi.
Posao je bezazlen - obavio je trening.
Posle sat vremena Boris Lukjanovič se vratio, ali samo za trenutak,
i zamolio je Artjoma da se pobrine kako bi razboje ukopali tamo gde
treba, a ne bilo gde.
Ubrzo su doneli razboje.
Posao je jednostavan - pobrinuo se.
Ostatak vremena Artjom je proveo istežući se na vratilu. Sve je to
bilo neuporedivo sa balvanima.
,,...I ne nadzire me niko“ - uživao je Artjom. - „Kad požehm - vi-
sim, kad poželim - sedim, kad poželim - gledam u nebo.“
Cak i dok se razmrdavao na vratilu, ipak je sve više gledao put iz
manastira: hitaju li crvenoarmejci iz puka obezbeđenja da ga sprovedu
u ISO , ionako ga se načekala Galina.
Umesto crvenoarmejaca ugledao je Cagu, koji se jedva vukao na
ručak sa šumskog radnog zadatka, pod stražom, među logorašima, iz-
nurenim isto kao i on.
Izdaleka nije bilo jasno gleda li Caga u Artjoma ili mu nije do toga.

187
 Posle ručka stišavao se žar sportske sekcije: na jednom suvom
obroku, potkrepljujući se hlebom i šargarepom, bilo im je teško da žu-
stro dižu tegove i čilo trče do same večeri. Ali vratio se Boris Lukjano-
vič, pa je Artjom sa zadovoljstvom zaključio da to sada više nije njego-
va glavobolja: neka starešina sve nadzire i potera ih.
Boris Lukjanovič je došao bez popune, zato sa dobrom vešću.
- Prijatelji i drugovi! - objavio je on. - Od današnjeg dana mi će-
mo, pored novčanog sledovanja, imati svakodnevno toplu hranu za
ručak!
Studenti su zavrištali, nije tugovao ni Artjom - i dalje je bio stal-
no gladan.
- Samo nam je zbog nečeg nisu dovezli - splasnuo im je raspolo-
ženje Boris Lukjanovič, s osmehom. - Artjome, možda bi otišao da vi-
diš u čemu je stvar?
U nadi da je Caga već u četi pa će uspeti da se razmimoiđe sa njim,
Artjom je požurio u manastir - kroz Nikoljsku kapiju - u glavnu ku-
hinju.
Od glavnog ulaza on je, kalajnog izraza lica, prošao pored stražar-
skog mesta - nisu ga čak ni pozvali, mada je logorašima, naravno, bio
zabranjen ulaz u radne prostorije glavne kuhinje.
U susret mu je išao stariji kuvar u čizmama, prljave i crne kecelje,
sa sekirom, prepoznao je Artjoma i gledao ga s izvesnom napetošću, ne
trepćući svojim jedinim okom spaljenih trepavica i bez obrve.
Artjom mu se opet nije predstavio već se odmah zainteresovao u
čemu je stvar i gde je ručak sportske sekcije koja se, po ličnom naređe-
nju načelnika logora, priprema za olimpijadu u čast godišnjice revolu-
cije. Možda bi trebalo da napiše izveštaj Fjodoru Ivanoviču?
Artjom je namerno rekao „Fjodoru Ivanoviču“ - zvučalo je kudi-
kamo ubedljivije: kao da je maločas sedeo sa njim za istim stolom pa
došao da sazna imena i dužnosti tih sabotera.
- Sta je tor - zaurlao je kuvar. - Ja sam naredio!
Reči su mu bile kao nacepane sekirom, poput mesnih odrezaka:
„...šete je to? Ja sam nredio!“
Artjom je otišao, što dalje od greha, da sačeka napolju: kao da je
u šefovskoj ljutini poželeo da ispuši cigaretu.
Kante s tophm mčkom su izneli posle tri minuta.
„Sledeći put“ - polagao je sebi račune Artjom dok je žurio za ku-
hinjskom opremom - „kad se okupe da te tuku kriminalci, Burcev i

188
desetar Sorokin, pridružiće im se jednooki kuvar s kutlačom, i njom će
ti razneti tintaru, najzad.“
Trg je bio gotovo prazan - jedino je jelen Miška vrebao nekog sa
šećerom, a Blek je nadzirao jelenče.
Kriminalci su se pojavili odmah: Artjom je začuo njihove glasove
i okrenuo se, bili su sasvim blizu.
- Ja sam tog džukca video icroz prozor - kezio se ribljim zubićima
Skrga. Očigledno, dok je Artjom išao u kuhinju, ovaj je uspeo da u dva-
naestoj četi nađe Cagu i Saferbekova. Cetvrti s njima bio je neki užur-
bani leopard, prepun interesovanja za to lcako li će sad uhvaćenog fra-
jera da iskasape na komade ili makar da ga izbodu.
- Druže stražaru! Druže crvenoarmejče! - zaurlao je Artjom, oslo-
vljavajuči službeno lice ,,drugom“, što je bilo zabranjeno - samo ,,gra-
đanin“! - i potrčao prema manastirskoj kapiji, slušajući topot iza leđa.
„Cagine cipeie su bile razvaijene, nezgodno mu je da trči!“ - us-
peo je da se seti Artjom.
Za njima je zalajao Blek, a zatim potrčao i ubrzo sustigao Artjoma.
- E j, ne ujedaj! E j! - zamolio ga je u trku Artjom, zato što mu se
pas motao oko nogu i kezio zube. Zato jelen Miška nije nikuda potr-
čao nego je poskakivao u mestu, podmećuči zadnjicu.
Leopard, lcoji je trčao bos, sustigao je Artjoma gotovo na kapiji,
ščcpao g a za sako i cepao mu rukav.
- Sta još? - upitao je crvenoarmejac ne shvatajući šta se dešava. -
Ojs, svi! Sad ću da opalim među oči! - otkočio je pušku i zaista je
digao.
Zaustavio se samo kuhinjski odred sa kantom, Saferbekov, Skrga
i Caga su takođe dotrčali pravo do stražarskog mesta i sad su stajali po-
red Artjoma.
O n je brzo prenosio pogled s jednog poganog lica na drugo.
Biek mu se vrteo oko nogu, kratko Jajući na ljude.
- Moram da izađem - rekao je Artjom pružajući propusnicu crve-
noarmejcu, pa munuo u čelo leoparda, lcoji mu nikako nije puštao
rukav.
- A što si urlaor - upitao je crvenoarmejac, vraćajući mu propu-
snicu.
Artjom nije odgovorio, zakoračio je na kapiju čim je uzeo svoj do-
kument i ne gledajući, gurnuo ga u džep.
S druge strane kapije je zastao i, teško dišući, okrenuo se prema
kriminalcima koji su ostali da stoje pored stražarskog mesta.

189
 Artjom je osećao kako su mu leđa vrela a potiljak gori, kao ope-
čen. Ali tada je postao svestan koliko je situacija zabavna: on je stajao
ovamo, a oni tamo - i nisu mogli da izađu, nisu imali propusnice: čak
i Caga je išao na šumske radove sa desetarom.
Propustili su kuhinjski odred sa kantama - pošto im je kuvar na-
trljao nos, požurili su prema sportskoj sekciji.
- Skrgo, dođi ovamo - pozvao ga je umiljato Artjom. - Da ti dam
marmelade. Hoćeš marmeladu? - Zaista je izvadio iz džepa marmela-
dicu, koju je kupio jutros. - Lovi! - i bacio mu je. - ...Samo gledaj da
ti se opet ne pocepaju usta!
Marmeladu je podigao leopard i odmah je progutao, bez žvakanja.
- Cago! - viknuo je Artjom. - N e pišaj ukrivo!
Setio se i Saferbekova: Afanasjev mu je na metlicama ispričao ka-
ko je taj tip iskasapio ženu, spakovao je u korpu i poslao u Semah.
- Saferbe-e-ekove! - otegao je Artjom. - T e b i je žena, kažu, posla-
la paket iz Semalia? Ili su ti ženu poslali u paketu? Nisam razumeo!
Trkni u poštu, razjasni?
Skrga i Caga su stajali otvorenih usta, van sebe od zlobe - Cagi je
čak i nos poplaveo. Saferbekov se smeškao i žmirkao - kao da ga je Ar-
tjom izvajao.
- Hajde, idite napolje - naredio je crvenoarmejac kriminalcima, pa
se okrenuo prema Artjomu i dodao: - I ti se tornjaj odavde, zafrkante.
Kriminalci su otišli i seli pored manasdrskog zida.
,,Je li ti malo bolje, solovecki šalabajzeru?“ - pitao se Artjom, po-
drhtavajući od zadovoljstva, kao da mu je lepa, sisata devojka dugih, la-
kiranih noktiju počešala leđa i malo mu duvala u vrat.
„Nego šta!“ - odgovorio je sebi uzbuđeno. - „...Samo, kako da se
vratim? Neću valjda da molim crvenoarmejca da me otprati do kelije?“
Uhvatio je i prstom pritisnuo veliku kapljicu znoja, koja mu se is-
pod kose skotrljala na čelo.
U susret mu je žurio Boris Lukjanovič - dokoni Artjom ga je de-
taljno posmatrao: pantalone-zvoncare, mornarska majica, sav pun sna-
ge, ramena mu se kvrgaju, vrat veprovski, uši su mu, kao svim zdravim
ljudima - male.
- H ej, slušaj! - počeo je Boris Lultjanovič još na nekoliko koraka.
- Ja ti se iskreno divim! Ručak, vidim, nose trkom! Sta si im rekao u
kuhinji?
Ne odgovarajući mu, Artjom je čekao kad će Boris Lukjanovič da
se poravna s njim i samo se smeškao.

190
 - Tražio sam te, dobro je što sam te našao - govorio je Boris Lu-
kjanovič prilazeći mu i ne primećujući neku razdražljivost na Artjomo-
vom licu, zato je obratio pažnju na nešto drugo: - O , tebi je rultav po-
cepan... Gledaj, sad će biti savetovanje kod Ejhmanisa. Kazaću mu da
si ti moj pomoćnik, i idemo zajedno, važi r T i dobro govoriš. Govori-
ćeš, ako se ukaže potreba. Pogotovu što će tamo Grakov opet sve da
sluša i zapisuje. Tako da su potrebne pravilne formulacije. Ja to ne
umem.
- Ne umem ni ja - odgovorio je Artjom, koji zaista nije uspeo da
se smiri posle onog što mu se desilo.
- T i sve umeš odlično! - rekao je ubedljivo Boris Lukjanovič. -
...Bez ručka ćeš da istrpiš? I ja sam gladan. A posle savetovanja odmah
ideš da se odmaraš.
Artjom se ponadao da su kriminalci otišli: ali nisu, i dalje su sede-
li tamo. Izbečili su se začuđeno, leopard je ustao i počešao se između
nogu.
- Sta, opet nazad? - upitao je crvenoarmejac Artjoma.
Artjom je potražio u džepu i našao propusnicu - svu u senfu i fle-
kama od slanine.
- Supu možeš da napraviš od nje - rekao je crvenoarmejac vraća-
jući mu dokument.
Artjom je uzdahnuo pa zakoračio za Borisom Lukjanovičem.
Kriminalci su ustali i lagano im pošli u susret.
- Zašto niste u četi? - zaurlao je odjednom na njih Burcev, koji je
naleteo kao uragan. - Naredbu su ukinuli? Objavili su da vam je ovde
odmorište? Ui su otvorili bulevar?
Kad je Caga video Burceva, napravio je dva koraka nazad, a Safer-
bekov - jedan.
- K o si ti? - zaurlao je Burcev na Skrgu. - Koja četa?
Skrga je šmrcnuo i brzo pošao prema lazaretu, čitavo lice bilo mu
je napeto, kao da broji zube u ustima. Burcev nije dirao Cagu i Safer-
bekova, ali na leoparda je zamahnuo bodežom:
- Goni se odavde, đubre!
Posle pola minuta svi su se razišli, ostao je samo Burcev, pored
njega su prošh Artjom i Boris Lukjanovič.
Cizme na Burcevu bile su nove, odhčne i izgiancane do sjaja.
S Artjomom se nije pozdravio.

191
 * * *

Prošli su kroz manastirsku portu i izašli na drugu stranu - Upra-

va logora nalazila se u zgradi na pristaništu. N a tu kapiju nisu puštali
zatvorenike, ali Boris Lukjanovič je, očigledno, imao poseban doku-
ment.
Ejhmanisov kabinet je bio prostran, pun vazduha. N a stolu se na-
lazio bokal čiste vode. Na zidovima nije bilo portreta, samo ručno cr-
tana karta Soloveckog ostrva s mnogobrojnim zastavicama.
„Crtao je neko od zatvorenika, po svoj prilici“ - pomislio je
Artjom.
Kada su ulazili, Ejhmanis je podigao oči i nije rekao ništa.
Pri jarkoj dnevnoj svetlosti moglo se videti da je on preplanuo.
Kosa ravno začešljana nazad, visoko golo čelo s belom prugom do sa-
me kose - očigledno, ponekad je na sunčanici nosio kačket ili šapku.
Duboka bora između obrva. Krupne stisnute usne. Nepomičan pogled
uperen pravo u Borisa Lukjanoviča.
U njemu je bilo nešto tako... Artjom je tražio odgovarajuću reč...
Kao da je bio stranac! Svakog časa očekivalo se da odjednom pređe na
svoj maternji govor, a to uopšte nije letonski, ili nemački, ili francuski
- nego neki drugi, čije su reči zapovedničke, reske, krckaju kao razbije-
no staklo.
Zasebno, u uglu, sedeo je Grakov i neobično osmišljenog izgleda
pravio beleške u svom notesu.
- ...Fjodore Ivanoviču, znam da je umetnicima sada dodeljen do-
punski obrok, umetnike su skinuli s radova... ali nama, sportistima, po-
treban je, smatram, trostruki obrok. Barem do takmičenja. Mnogima
nedostaje težina... T o se može odraziti... - govorio je Boris Lukjano-
vič, malčice zbunjeno, ali u isto vreme istrajno, kao da primorava sebe
da izgovori sve što smatra za potrebno.
- Borise Lukjanoviču, sa vašom ekipom su sve sami problemi -
odgovorio je Ejhmanis glasno, kao da je na poligonu, s pomalo namer-
nom oštrinom, bez obzira na to što mu je, po svemu sudeći, dešavanje
izgledalo zabavno. - Dvadeset trojica od dvadeset sedmorice pretposta-
vljenih učesnika nalaze se ovde po članu ,,Terorizam“.
Boris Lukjanovič je dotakao dršku naočara, kao da želi da ih ski-
ne, ali se predomislio, kao da je zaključio: a šta ako ne vidim nešto
važno?

192
 „Kako Boris Lukjanovič izgleda manji pored Ejhmanisa“ - zapa-
zio je Artjom. - „Ui je to viast? A kad bi na Ejhmanisovom mestu se-
deo Boris Lukjanovič?... Ja bih sve doživljavao drugačije?“
- Terorizam! - ponovio je Ejhmanis i podigao uvis olovlcu, prave-
ći njome lake kružne pokrete, baš kao da se spremao da je baci u dale-
ld ugao kabineta, ili na Grakova, koga jednostavno nije primećivao.
Artjom se neumesno setio da je i Galja sve vreme razgovarala dr-
žeći olovku u ruci.
- Sta, kod nas nema drugih prestupnika? - upitao je Ejhmanis;
malo je olabavio prste, olovka je sldiznula dole, Ejhmanis ju je uhvatio
za sam vrh i zaldatio u vazduhu, kao da je to bila kazaljka sata; u nje-
govoj neosmišljenoj igri bilo je simpadčno dečaštvo. - Ima li lopova?
Ima. Ima ii pijačkaša? Ima. Ima li varalica? Vr-rlo mnogo! Zašto ste vi
okupili samo teroriste? T o vam je najomiljeniji član Krivičnog zakoni-
ka? Ili nam vi spremate neko iznenađenje za godišnjicu Oktobra?
Boris Lukjanovič se zakašljao i pogledao na sve strane - Artjom se
dosetio da traži čašu: hteo je vodu. Ali čaša je bila samo kod Ejhmanisa.
- Ivane! - viknuo je Ejhmanis nekome i lako lupnuo dlanom o sto;
Boris Lukjanovič i Artjom su uzdrhtali, u Ejhmanisovoj čaši blago se
zalelujala voda. - Cimenm donesi, budi dobar!
Ejhmanis, bez obzira na to što je obožavao muštranje, građevine i
vojne smotre, bio je u civilnoj odeći. Kad god ga je Artjom video - sva-
ld put je to zapažao: dok je sva logorska administracija nosila unifor-
mu, on se pred svetom pojavljivao čas u džempem lepe mustre, čas sa-
mo u mornarskoj majici, a sada je sedeo u elegantnom sakou, tri gor-
nja dugmeta na košulji bila su mu raskopčana, video mu se jak vrat -
istovremeno, u njemu je biio nečeg miadalačkog, gotovo klinačkog.
Artjom je uhvatio sebe na osećanju koje je bezuslovno sramno: u
tom trenutku Ejhmanis mu se sviđao kao čovek.
On gestikuliše tačno, ubedijivo, a iza svake njegove reči stoji neo-
bično samopouzdanje i sila.
Kad bi Artjom morao da ratuje - poželeo bi sebi talcvog oficira.
Doneli su cimentu, Ejhmanis je oštro, domaćinski premestio bo-
kal sa svog stola na savetničld sto, lcoji se nalazio u blizini.
- Shvatate... - počeo je Boris Lukjanovič, pošto je napunio sebi ci-
mentu i pažljivo otpio vodu; videio se da mu je teško da objasni. - Pod
član ,,Terorizam“ najčešće dospevaju... studenti. Ako student ide u te-
roriste - on, kao po pravilu... nije u rđavoj fizičkoj formi. T o jest, mno-
gi od njih se spremaju...

193
 - Pa da, spremaju se - rekao je Ejhmanis, tonom Borisa Lukjano-
viča i, izgleda, bez ljutnje, ali Artjom je osetio da se fiskulturnik plaši
da digne pogled u načelnika logora.
Boris Lukjanovič je opet učutao na nekoliko sekundi.
- Sto se ne može reči ni za radnike - završio je najzad - ni za se-
ljaštvo... Ni za nepmane. Ni za večinu kriminalaca - mnogima od njih
zdravlje je več potkopano. Postoje, dosećam se, među kaerima ljudi ko-
ji bi nam mogli...
- Da-da, teroristi od novih i kaeri od bivših - nasmejao se Ejhma-
nis; Artjom je najzad odlučio da letimično pogleda u njega i odmah se
susreo sa njegovim pogledom: oči načelnika logora bile su sive, malo
nadmene i malo umorne, zato pahuljastih i dugih trepavica: kako ih je
sačuvao do svojih godina, nije jasno. Sta, on nikad nije palio cigaretu
na vetru?
Smeh mu je zvučao tako da je bilo jasno: u njegovom kabinetu
smeje se jedino on, niko od ostalih nije obavezan da to čini.
Zubi su Ejhmanisu bili ravni, uši tvrde, kao isklesane dletom, na
podbratku je primetna jamica... i samo iskošena, jedna Ijigava linija ja-
godica, koju je Artjom ponovo zapažao, malčice je lcvarila utisak. S tim
jagodicama sama Ejhmanisova glava je izgledala nedovoljno krupna za
njegovo telo i podsećala na nešto poput morskog oblutka, kojeg je mo-
re dugo kotrljalo a zatim ispljunulo, pošto mu je izgladilo ono što je
trebalo da izgleda oštrije i naglašenije.
- ...to će biti dobro društvo - završio je Ejhmanis i odmah upitao
Artjoma, prvi put pogledajući u njega. - A zašto vi robijate, Artjome?
Artjom se umalo nije zagrcnuo kad je čuo svoje ime - dobro se se-
ćao da ga je Boris Lukjanović predstavio samo kao pomoćnika, bez ika-
kvog imenovanja, a i glupo bi bilo da upoznaje načelnika logora s obič-
nim zatvorenikom. To Ejhmanisovo znanje je moglo da znači svašta -
ali Artjom je nesumnjivo osetio zaglušujuću gordost: znaju ga! On je
primećen!
- Ja? - pitao je Artjom, što uopšte nije spadalo u njegove navike.
Ejhmanis je kratko i strpljivo klimnuo glavom: da, vi.
- Za ubistvo - rekao je Artjom.
- Obično? - zapitao je brzo Ejhmanis.
Artjom je klimnuo glavom.
- Koga ste ubili? - pitao je isto tako brzo i uvređeno Ejhmanis.
- Oca - odgovorio je Artjom, zbog nečeg lišen glasa.

194
 - Eto vidite! - okrenuo se Ejhmanis prema Borisu Lukjanoviču. -
Postoje i normalni!
Boris Lukjanovič je pogledao u Artjoma i nije relcao ništa, samo je
još jednom pio vode.
Grakov nije skidao oči sa notesa, a izgleda da nije čak ni pisao ne-
go crtao ili žvrljuckao nešto.
- Ja imam predlog - upao je odjednom Artjom, kako bi pažnju
Ejhmanisa i Borisa Lukjanoviča preneo na nešto drugo. - Možda ima
smisla da se uključi Informaciono odeljenje i pogleda u dosijeima? Ta-
mo može da se nađe informacija o ljudima lcoji su se bavili sportom, ali
iz ovih ili onih razloga nisu izrazili želju da učestvuju u takmičenjima.
Njih možete da zamolite zasebno i uporno. Samo treba znati koga
tačno.
- Ivane! - pozvao je Ejhmanis, i tada se na vratima pojavilo sekre-
tarevo iice. - Pošalji ordonansa u IS O , neka pozove Galinu.
- Ideja je očigledna, ali mi nije bila ni na kraj pameti. Hvala, Ar-
tjome - rekao je Ejhmanis sasvim jednostavno, a Artjom samo što nije
pocrveneo od zadovoljstva, ali načelnik logora se već obraćao Borisu
Lukjanoviču. - Dakle, obezbedićemo vas obrocima. O opštem sastavu
učesnika još ćemo da sprovedemo rad. A sad, opšta organizacija. Slu-
šam vas pažljivo...
Boris Lukjanovič se detaljno opravdavao: pre svakog smisaonog
paragrafa uzimao je vazduh, kao da je svaki put morao da dopliva do
sledećeg odeijka.
Ejhmanis ga više nije prekidao.
Artjom je s izvesnom sumnjom razmišljao hoće li njegova inicija-
tiva da se pretvori u novi, zaseban susret s Galinom, koju nikako nije
želeo da vidi.
Ona nikako nije dolazila.
U razgovor je morao da upadne još jednom, kada su pričali o vas-
pitnom terem takmičenja - tada se Grakov uspravio na nov način i,
bučno prelistavajući svoje škrabotine, okrenuo je čist list.
Artjom je već smislio nekoliko bombastih parola za takmičenja i
odmah ih ponudio na izbor. U to nije uložio ni dušu, ni srce - zato što
mu je ovakav rad bio izuzetno lak. Aii, Ejhmanis se prema predlozima
odnosio više nego ozbiljno i zapisao je svaku parolu skraćujući reči i či-
tave rečenice, u čemu su se lako otkrivale navike studenta koji je nekad
ozbiljno slušao predavanja. Grakov je, primetio je Artjom, zapisivao

195
kudikamo potpunije i uopšte nije stizao, uzaludno se nadajuđ u svoje
pamćenje.
N a kraju sastanlca Ejhmanis je, bez ikakve patetike, sumirao opštu
sliku i nabacio nekoliko tema, kako bi Boris Lultjanovič porazmislio.
Govor mu je odavao pribranog i pažljivog čovelta.
Kada su svi ustali, Ejhmanis je još jednom upitao:
- V i, Artjome, odgovarate za opštu disciplinu, a uzimate učešće i
u taltmičenjima?
- Razumem - odgovorio je mirno Artjom, već pribran.
Ejhmanis ga je ošinuo analitičkim pogledom, a Artjom se istog
trena dosetio šta načelnilt logora namerava da ga upita.
- Bolts - rekao je Artjom i malkice se osmehnuo.
Ejhmanis je klimnuo glavom.
- Galina nam je očigledno zauzeta nečim - reltao je. - Vas će da
povežu sa njom , za to vreme ona će da pripremi potrebnu informaciju
o sportskim kadrovima.
Artjomu je došlo da ltaže: ,,A ja poznajem Galinu!“ ali odmah se
pređomislio.
U hodniltu, čeltajući na red za poziv, sedeli su sveštenilt, mladi
momalt, po izgledu leopard, i ltaer - odavali su ga držanje i pogled.
Sva trojica su pažljivo odmeravala Borisa Lultjanoviča, Artjoma i
Graltova.
Artjom nije bio u stanju da se uzđrži, na licu je nosio pečat posve-
ćenosti u pitanja ltoja su običnim logorašima nepoznata.
Sto se dče Borisa Lukjanoviča, on uopšte nije primećivao druge
posetioce, bio je prosto zabrinut.

* * *

- Danas je ltod Mezernickog žurlta, hajdemo? - predložio je napo-

lju Graltov Artjomu. - On je lepo govorio o vama.
Posmatrali su more. Nad vodom je leteo galeb - čas spuštajući se,
čas uzlećući - ltao da se ljulja na nevidljivoj ljuljašci.
Artjom je to Graltovljevo obraćanje puno poštovanja ocenio ltao
još jedan doltaz svog novog položaja.
- Da? - zapitao je srdačno Artjom. - A u ltolilco?
Odjednom je prestao da se boji ltriminalaca - lto će da ga dirne na-
lton što ga je Ejhmanis oslovio po imenu? Artjom može sve da ih zgazi.

196
 ,,A to, što je Boris Lukjanovič saznao zbog čega robija logoraš
Gorjainov - ko zna koliko njih ovde robija i zbog čega“ - oterao je Ar-
tjom tu pomisao od sebe.
Barem su se rastali normalno. „Dobro ste smislili traženje novih
kadrova“ - rekao je Boris Lukjanovič, ipak, sudeći po spoljašnjem iz-
gledu, nije bio naročito uveren u ono što sam izgovara.
Ma, dobro, zaključio je Artjom. Najvažnije je da se Ejhmanisu
svidelo.
,,A to, što će opet da te privedu kod Galine?“ - pitao je još jednom
samog sebe. - „Znači li to da si ti pravi kreten sa svim svojim pred-
lozima?“
,,A zašto bi ona pravila od mene tastera, ako ionako radim po po-
sebnoj naredbi načelnika logora?“ - odgovorio je sebi Artjom, pomalo
izazivački.
Uglavnom, smirio se: podela nije loša - podela je čak i dobra.
Išao je prema svom paviljonu - uveren, jak. Galeb mu je nasrtlji-
vo šestario tačno iznad glave - poskočio je i zamalo ga nije lupio šakom
po repu.
,,Da li mi je potreban onaj neurotik ili ne?“ - pitao se Artjom. -
„Zar je problem ako svako bude dolazio sa svojim drugovima?...“
Razumno je odlučio da zaboravi kako je Vasilij Petrovič prošli put
pozvao lično njega kod Mezcrnickog.
,,Uz to, on je ružno i glupo govorio o Ejhmanisu - ništa nije raz-
umeo u njemu“ - razmišljao je Artjom, imajući na umu Osipa, i svc po-
kušavao da smisli značajan razlog kako bi otišao sam. „Mada ovde nije
u pitanju Ejhmanis - ne ideš ti kod Ejhmanisa, ideš na žurku“ - pod-
smevao se tiho samom sebi.
Osipa je pozvao, naravno.
Ovaj se vratio s rada uobičajeno Ijut: Artjom je unapred znao da
će Osip sada početi da psuje nestašicu potrebnog instrumenta, ili naj-
gluplja logorslea ograničenja, ili bezobrazluk administracije, zato je sve
odmah prekinuo:
- Osipe, ali pozvali su nas u goste! - objavio je svečano, dok je
hruskao šargarepom: danas ionako nije stigao da ruča. Osip je žmirkao
i neko vreme gledao u Artjoma. Zatim je odgovorio:
- Mislite, to je umesno?... Ja, po svoj prilici, neću nikud.
- Hajdemo - rekao je ubedljivo Artjom. - Tamo će odlično da nas
nahrane... Ali ponećemo i mi nešto - na tim rečima je izvadio svoj su-
vi obrok ispod ležaja.

197
 Osip je zurio u suvi obrok, kao da je u njemu moglo da se nađe
nešto novo i neobično.
...U keliji Mezernickog već su sedeli feljtonist Grakov i Vasilij Pe-
trovič: Grakov - na ležaju, Vasilij Petrovič - na stolici pored prozora;
sam domačin im je držao govor.
Artjom se jedva uzdrža da ne prsne u smeh, kao dete - neobično
se obradovao kad je video svog starog druga. I Vasilij Petrovič je sev-
nuo očima: kao kada duneš u žar.
,,Ab, Artjome, dragi Artjome“ - govorio je sav izgled Vasilija Pe-
troviča.
- Bila je imperija, sva se sijala - rasuđivao je Mezernicki razmahu-
jući rultama; nokti su mu i dalje bih nepodsečeni i sa crnim obrubom.
- A evo Solovki. I ovde se svima čini da su to boljševici - boljševici su
sve izopačili - Grakov je slušao Mezernickog gledajući u sto, obrve su
mu malo podrhtavale, kao da je imao tik. - A imperiju su okrenuli na-
opalco, svu, izvrnuli su joj bundu! A tamo su vaške, svakakve gnjide,
stenice - tamo je bilo svega! Samo što sad bundu nose postavom spo-
lja! T o i jesu Solovke!
Osip se trenutak osvrtao na sve strane, dok mu se nije zadržala pa-
žnja: na stolu je bila servirana haringa na razne načine.
Vasihj Petrovič je ustao, ćutke pozivajući Artjoma na svoje mesto,
takvim izgledom lcao da je više sati sedeo tu i već se zamorio od odma-
ranja, dok Artjom, umoran od puta, mora obavezno da sedne.
Sve je to, naravno, još više ganulo Artjoma. O n je stavio na sto ri-
bu, umotanu u papir, i čvrsto se izgrlio sa Vasilijem Petrovičem.
- Sta, vi se niste videh u četi? - upitao je Mezernicki ozbiljno, sa
jedva osetnom ironijom.
- Mene su preveli... - odgovorio je Artjom. - Ovo je moj drug
Osip, naučnik.
- ,,...I danju i noću mačak naučnik sve ide na lancu linijom kru-
ga...“ - rekao je Mezernicki, pružajući ruku Osipu. Ovaj ju je stegao s
nekim nezadovoljstvom.
- Doneo sam vam vaše stvari, Artjome. Ionako nikako ne dolazi-
te - rekao je Vasilij Petrovič tiho. - Uostalom, postupate ispravno.
Artjom je osetio da od Vasihja Petroviča - miriše. Miris je bio ne-
prijatan, ah neobično poznat.
,,Pa to je smrad barake! Moje dvanaeste čete!“ - dosetio se Artjom.
- „Kad sam stigao da se odvikncmV

198
 I čak mu je laknulo, osetio je olakšanje: ,,...Ma, običan miris!...“ -
nije čak ni pomislio nego, pre će biti, naredio je sebi Artjom. Naredio
i potčinio se.
- ...prozrevali su kakav je narod - nastavio je Mezernicki svoj go-
vor raspoređujući na različite strane jela koja su mu doneli gosti: ovo
iseći, ovo očistiti, ovo je za salatu, ovo za posle. - Možda je on ovakav?
Možda je on onakav? I najzad su ih doveli ovde da vide kakav je on -
narod. I oni su ga prozreli! Cim su ga prozreli - u tamu! Prozreli su ga
- u tamu! Da gledaju mrak! I sad pokušavaju da ga opišu na odgova-
rajući način: znate li da je narod - mračan i ćutljiv. „Da, mračan je, a
još i strašan!“ „Zaista, mračan, strašan i miriše nekako zagušljivo!“ ,,I
još je bodljikav! Mirisan i bodljikav!“ A to je bunda, okrenuta naopa-
ko! Tu bundu su nosili na sebi, a nisu znali da je tamo miris u mkavi-
ma i pod pazusima!
- Sta je to? - upitao je Osip, pokazujući prstom.
- T o je fokino meso - prekinuo je temu Mezernicki, ipak, nimalo
uvređen što je prekinut - i odmah je upitao Artjoma: - A kuda su vas
preveh?
- U drugu - rekao je Artjom, osmehujući se.
- A čime se sad bavite? - upitao je Mezernicki, tvrdo izgovarajući
kraj reči.
- Smišljam parole - odgovorio je Artjom, i dalje se osmehujući.
Mezernicki, svojevrsno skupljenih usana, klimao je glavom: da, ni-
je loše.
- Lakše je nego na balvanima? - pitao je.
- Donekle je lakše - odgovorio je Artjom isto tako ozbiljno.
- Mezernicki, vi kažete: prozreli su ga na Solovkama. Po mom
mišljenju, postojala je mogućnost da se narod vidi i shvati u Građan-
skom ratu? Zar ne? - relcao je, s osmehom, Vasilij Petrovič.
- Ne, ne govorite tako - odgovorio je Mezernicki, odmah se okre-
ćući od Artjoma, a Artjomu je sve to izgledalo neobično ljupko: razgo-
vor svih sa svima istovremeno. - Prvo, rat je, u ratu su druge prilike.
Tamo je kudikamo manje uobičajenog života. Drugo, čak i u ratu, gde
je dosta svakakve bagre, nije se mogla naći takva raznovrsnost tipova,
kao što je na Solovkama, pogotovu što tada uopšte nije ni bilo drugih
tipova. Da, delimično su znah seljaka i radnika. Kozaka i Osetinaca.
Sveštenika. Sirotana. I tako dalje. Ah u ratu, ma kohko to bilo čudno,
ljudi uvek izgledaju malo bolji nego što jesu: često ih ubijaju, to veo-
ma utiče - barem ja pamtim da su nas ubijali češće nego mi njih, tako

199
da se nisam odvikao ogorčenja tim povodom. Možda zato što te, koje
smo mi ubijali - uopšte nismo znali, a ponekad nismo ni videli da je
smrt blizu njih; zato smo dobro znali te, koje su ubijali od nas - i gle-
dali smo izdisaj svake duše.
Ušao je, potpuno neočekivano za Artjoma, Mojsej Solomonovič i
svima je bajno, rukama i očima pokazao: sedite-sedite-sedite, ja ću biti
sasvim neprimetan.
Mezernicki mu je klimnuo glavom, kao poznaniku, i počeo spret-
no da seče fokino meso.
Grakov se čak pridigao, da bi to posmatrao.
Artjom je obratio pažnju na Grakovljeve obraze - uvek su mu ne-
kako opušteni, kao spavaču.
Mojsej Solomonovič je stajao pored vrata oblizujuči usne, kao da
je spreman da zapeva, pa se bori s tom željom.
- A ovde je, kažem, tamnica... - nastavio je Mezernicki - ...i ljudi
odjednom otkrivaju svoje druge strane. Ovde retko ubijamo jedni dru-
ge, zato se guramo, i guramo, i guramo se svim bokovima, nismo u
stanju da se razmimoilazimo - i odjednom prozrevamo suštinu. Kao da
su nas ukrcali u pun tramvaj, a on je poludeo i vozio nas čitavu godi-
nu ili tri godine. Silom prilika, moramo da se privikavamo jedni na
druge... Ovde smo se izbliza upoznali sa svojim jučerašnjim neprijate-
ljima i počeli sa njima da delimo čak i hleb. Ovde smo ostali gotovo
goli - većina nas nema ni zvanja, ni ordenja, ni simbola vladalačke vla-
sti, ima jcdino rokove izdržavanja kazne. Ovde smo upoznali sovjct-
skog nepmana i sovjetskog besprizornika - te ljudske vrste su lično me-
ni do sada bile nepoznate. Ovde sam video logorsko obezbeđenje i stra-
žarske čete - ali to jeste idealan obrazac radnog naroda, koji je privre-
meno, s tugom u srcu, ostavio plug i strugarski alat.
Grakov je na tim rečima brzo prenosio pogled sa fokinog mesa na
Mezernickog i obratno.
„...Suviše brze oči uz tako spore obraze...“ - pomislio je Artjom
opušteno.
Osip je, naprotiv, sada s interesovanjem slušao Mezernickog, za-
boravljajući na fokino meso.
- Ne čini li vam se da to nije toliko narod, koliko buđ na njemu?
- rekao je Mojsej Solomonovič svojim lepim i dubokim glasom. - A
zar možemo da sudimo o ukusu sira na osnovu buđi na njemu?
- Postoje i sirevi sa buđi - rekao je Mezernicki.

2 0 0
 - Bojim se da sovjetska vlast pravi drugu vrstu sira, u kojem će bi-
ti isključena buđ - rekao je Mojsej Solomonovič. - ...Samo mleko! No-
vi narod - samo mleko i kajmak. Bez ikakve buđi.
Vasilij Petrovič je pažljivo gledao u Mojseja Solomonoviča. U nje-
govom pogledu je bilo nečeg... rđavog.
Mojsej Solomonovič je zamolio za dozvolu i počeo da pomaže
Mezernickom u pripremi i postavljanju trpeze, a radio je to s oštroum-
nom spremošću.
Grakov se zainteresovao kod Osipa kako idu poslovi u proučava-
nju morskih algi: bilo je jasno da su se oni već susretali i vodili neke
razgovore na m temu.
- ...V i nećete doživeti kraj svog kaznenog roka - izgovorio je Va-
silij Petrovič tiho, ali razgovetno u opštoj larmi, Artjomu. - Zaista će
da vas ubiju. Nekako ste se zaneli u igri. Ne znam čak kako da vam po-
mognem.
- Vasiiije Petroviču! - Artjom je čak čelom kucnuo u mudro čelo
svog dmga, što do sada nije dozvoljavao sebi. - Ne kvarite mi moje jul-
sko, zeleno raspoloženje! Ma, neće se desiti ništa sa mnom...
Vasilij Petrovič je pažljivo pogledao Artjoma pravo u oči i samo
uzdahnuo.
Artjom je počeo da rije po donesenoj vreći: ako je strahovao da iš-
ta izgubi, to je bio domaći jastučić lcoji mu jc poslala majka - zbog ne-
čeg mu je bio drag: nije ga stavljao čak ni pod glavu nego skrivao ne-
kuda ispod srca i tako spavao na njcmu; a i to ne uvek. Jastučić, u ša-
renoj jastučnici, bio je na svom mestu. Istina, takođe je mirisao na ba-
, raku.
Međutim, Mojsej Solomonovič je neprimetno, za sebe, tiho za-
pevao:
- ... Mane, nešto mi je dosadno: ,,Ja hoću, hoću prostor... da luk-
suzna kočija... otmeno uđe u dvor...“
Mezernicki je posmatrao trpezu i pomamno trljao rulce.
- Ah, Mane, sve mi je dosadilo: haljina laka, kao paperje, italijan-
ske slike dosadiše mi, Mane, odjednom - izvijao je Mojsej Solomono-
vič lepo, kroz nos.
Tu pesmu je Mojsej Solomonovič izvodio kao da su ga kurvice i
kurveštine iz čitave Rusije zamolile: pričaj o nama, čikice, sažali se.
Cilcica ih je neko vreme žalio a zatim, neprimetno, počeo da peva
nešto sasvim drugo, neočekivano.

2 0 1
 Kada je Mojsej Solomonovič pevao rusku pesmu, činilo se da iza
njegovih leđa stoje čutljivi seljaci - poput vojske maltene do horizonta.
Glas mu je postajao ogroman i visok, tako da u njegovom prostoru
možeš da vidiš tanak sunčev zrak i lastu, koja preseca taj zrak.
Kad je pevao romansu - Mojseju Solomonoviču su izbijale aristo-
kratske crte, pa ako se zagledaš, mogao si da mu iznad usne vidiš kicoš-
ke brčiće, kojih nema u drugo vreme.
Samo jedno je objedinjavalo izvođenje svih tih pesama - tačnije,
od svake po kupletič, a ponekad i manje - stalno je negde zvučala go-
tovo nečujna, ironična, oneobičena notica: šta god pevao Mojsej Solo-
monovič, uvek se nalazio spolja, a ne unutar pesme.
- Preveli su našeg tenora - rekao je Vasilij Petrovič Artjomu. - Sad
je on u kooperativnoj jedinici.
Mojsej Solomonovič je, između ostalog, doneo tuce kolačića sa
kupusom i još toliko sa jajima.
Trpeza nije bila naročito bogata, zato je bila raznovrsna, vrhunski
servirana i garnirana.
- Jedenje svega ovog istovremeno nije obeležje vaspitanog čoveka,
ali kada je uz čaj - druga je stvar - objavio je Mezernicki. - Tada spoj
ribe, kolačića sa kupusom, fokinog mesa, brusnice i šargarepe postaje
sasvim umestan. Zato, Grakove, idite po samovar - klokoće na furuni
u hodniku.
- A šta vam je nalonja? - upitao je Osip Mezernickog.
- T o nije sasvim nalonja - odgovorio je Mezernicki. - T o je noć-
ni ormarić! Prilagodili smo ga!
Svi su se nasmejali.
Učinilo se da je samovar konačno zauzeo preostalo mesto u keliji,
ali kada je, i dalje hramuckajući ušao vladičica Jovan - ,,da se rimuje sa
nalonjom“, kako je pomislio Artjom - svi su se oduševljeno pribili još
više.
- A ja evo... bombone - rekao je vladičica, pogledom tražeći me-
sto da izruči slatkiš.
- Bombone za sada držite kod sebe - rekao je Mezernicki. - Sada
ću ja da zamolim goste da se posluže fokinim mesom a na oslobođeno
mesto... stavićemo...
Pre jela su se prekrstili jedino vladičica Jovan i Vasilij Petrovič, vi-
še niko, primetio je Artjom.

2 0 2
 Foketina, bez obzira na svoj opčinjavajući miris dimljenja i usolje-
nosti, bila je bljutava, kao krpa. Mada, ako se jede uz kolačiće sa kupu-
som i uz to se pijucka vreli čaj, bude čak sasvim dobra.
Svi su žvakali, i svima su na oči navirale suze od napetosti i miline.
- Pa, vama se uskoro završava rok, Mezernicki - kazao je Vasilij
Petrovič, koji je bukvalno ispustio suzu, čim se obračunao sa fokinim
mesom.
- Nemojte da mi spominjete, Vasilije Petroviču - odgovorio je
Mezernicki, kao da je to neumesno, pa zato i smešno.
- 1 kuda ćete otići, opet u ICrim? - zapitao je Grakov.
Mezernicki je s jetkim humorom pogledao Grakova, istovremeno
ne odustajući od kolačića sa kupusom. S punim ustima mu je i odgo-
vorio:
- Kako ću u Krim, tamo mi je nevenčana žena... Otuda u Tursku,
iz Turske u Pariz, otuda u Moskvu, pa opet na Solovke... Tako ću da
kružim - i zalio je sve to čajem.
Mojsej Solomonovič se bezvučno smejao na reči Mezernickog, i
Artjomu je bilo smešno. Zato se Vasilij Petrovič uopšte nije osmehnuo.
- AH ipak, kuda se spremaš, mili? - pitao je vladičica Jovan.
- A u Moskvu, kuda bih - odgovorio je mirno Mezernicki.
- Kakvu Moskvu, bežite u selo, inače će vas opet za prsluk, pa u
bajbokanu - rekao je vladičica Jovan i čak pokazao rukom kako Mezer-
nickog hvataju za prsluk. Tada su se već svi nasmejali, čak i Osip, ko-
jem uopšte nije bio svojstven smeh: iz usta viadičice zazvučao je kraj-
nje neočekivan, pa zato još dirljiviji govor.
- Izlečili su vašu bolest, vladičice? - upitao je Artjom, minut ka-
snije, oca Jovana.
Svi su već bili oznojeni i polako su utoljavali glad. Najjači apetit su
imali Mojsej Solomonovič i Osip, koji je danas bio nerazgovorljiv -
očigledno je odmah osetio prednost jednog pažljivog sagovornika nad
nekolicinom bučnih.
- Nisu, mili - odgovorio je vladičica - Zinovija su otpustili. A me-
ni su samo dozvolili da prošetam na svežem vazduhu - da razmrdavam
koleno. Eto, pa sam došao kod vas, po pozivu Vasilija Petroviča - i
klimnuo je glavom Vasiliju Petroviču.
Otvorila su se vrata i Artjom je imao priliku da se još jednom za-
čudi - ovoga puta Burcevu.

203
 ,,S druge strane, on je bio ovde - zašto ne bi došao“ - rekao je se-
bi Artjom , mirno gledajući u Burceva. - „Ovde niko ne zna za tvoje
probleme s njim .“
Burcev je pogledom odmerio sve goste odjednom - na onaj pose-
ban način koji pruža mogućnost da se očima ne dotiče ni s kim pojedi-
načno.
- Ičod vas je ovde... anšlag - rekao je on.
Za Burceva zaista nije bilo mesta ali, izgleda da to nije nimalo za-
brinjavalo Mezernickog.
Vladičica Jovan je pokušavao da ustane, a Mojsej Solomonovič -
da potpuno ode od trpeze, istina, pošto je uzeo dve bombone, ali Me-
zernicki je stao naspram Burceva, kako bi zaustavio svaki pokret iza
svojih leđa.
- Odavno te nije bilo, brate - rekao je Mezernicki, a Artjom je u
tom obraćanju odmah osetio nešto, gotovo već drsko, kao da se ovaj
opio od čaja. - Sve si u poslovima?
Burcev je pogledao pravo u Mezernickog i nije mu odgovorio.
- Kažu, sad imaš novu dužnost. I, kao što naslučujem, došao si u
posetu da bih ja podelio tvoju radost - rekao je Mezernicki.
- Ponudili su mi da pređem u Informaciono-isledničko odeljenje
- odgovorio je mirno Burcev.
O n se ponašao vrlo dostojanstvcno.
- Kako ti avanzuješ - rekao je Mezernicki. - Uskoro ćeš da sme-
niš Ejhmanisa, ako tom brzinom...
Burcev je još jednom poglcdao u svog sada već bivšeg druga, pa
odgovorio:
- Ja nisam lclovn, Mezernicki.
Tek kad jc Burccv izašao, Artjom se dosetio o čemu je bio taj di-
)ak)g-
Saradnik administracije Burcev je nazvao klovnom muzičara du-
vačkog orkestra Mezcrnickog.

* * *

- Hajde, sam ću - rekao je Boris Lukjanovič Artjomu.

Artjom je sa zadovoljstvom skinuo bokserske rukavice u obliku
radničkih i pletenih rukavica - prave bokserske, kao što je juče obećao
Ejhmanis, trebalo bi da stignu prvim parobrodom iz Kema.

204
 - Šampion Odese - klimnuo je glavom Boris Lukjanovič, kada su
novog kandidata pod stražom priveli u sportsku sekciju.
Artjom nije odgovorio, kalco ne bi rečima odao svoje tužne boja-
zni. Po zagonetnom izgledu Borisa Lukjanoviča bilo je jasno da odeska
škola - nije mačji kašalj.
Celo i nos, ramena i ruke - sve je na tom momlcu odavalo solid-
nog boksera. Kada je on skinuo svoj zamazani sako, Artjomu je posta-
lo sasvim neprijatno: mišiči su mu ličili na one mokrc i deset puta usu-
kivane košulje, koje je Artjom nekada cedio s majkom.
U z to, momak je pobesneo zbog toga što su ga izvukli iz čete. Ni-
je osečao želju da se nadmeče ni sa ldm. Ali, izgleda, nije imao nameru
ni da se preda.
Neprijateljski je pogledao u Borisa Lukjanoviča. U Artjoma
uopšte nije gledao.
Megdan je počeo žestoko, činilo se da će svakog trenutka i da se
završi.
Boris Lukjanovič, koji je do sada izgledao kao najidealniji spoj br-
zine i snage među svim sportistima, sada se učinio mesnat, spor i zago-
netan.
Odeski šampion je udarao odmah i sa svih strana, kao da ima šest
ruku, a svaka je osporavala pravo da bude najbrža i najdrskija.
Minut kasnije, na Artjomovo čuđenje, Boris Lukjanovič je poči-
njao malo da se nervira, ali ipak nije mogao ništa da podeli: dovoljno
je bilo i to što Artjom još nije pao, mada mu je jedno oko već oteklo a
uho gorelo, kao potpaljeno.
Uopšte, ništa mu nije smetalo da ltaže: hvala, dragi m oj, uzimamo
vas - ali Boris Lukjanovič je, izgleda, malo izgubio razum od čestih
udaraca po zubima.
Šampion je disao kroz nos - i samo njegovo disanje je bilo zlob-
no, razdraženo, puno žudnje da ponizi protivnika.
- Ovde nema kanapa - dobacio je on prezrivo. - Nećete izvoleti
da poštujete barem privid kvadratar Ja nisam trkač da vas sustižem.
Krajnje uvređen tim rečima, Boris Lukjanovič se bacio na šampi-
ona i za tren oka se stropoštao, povređen i široko rastavljenih ruku i
nogu.
Artjom je čučnuo pored njega, potapšao ga po obrazu i pozvao -
hvala Bogu, ovaj je počeo da isplivava, postepeno je uviđao smisao
predmeta, zvukova, boja i uzrok Artjomovog čučanja pored njega.
Posie minut je seo, pesnicama pridržavajući slepoočnice.

205
 Šampion je skinuo i radničke, i pletene rukavice, pa ih neobično
gadljivo pobacao pravo na zemlju, okrenuo je leđa Borisu Lukjanovi-
ču, obukao svoj sako i lepo strpao ruke u džepove.
Boris Lukjanovič je gestom zatražio naočari od Artjoma - kao da
bez naočara ne ume da razgovara.
- Odlično radite - rekao je glasno. - Prinuđen sam da posredujem
u vašem prevođenju u sportsku sekciju.
- Odvratna mi je sva ta vaša predstava - rekao je šampion.
- V i odbijate? - upitao je Boris Lukjanovič.
Šampion je neko vreme čutao.
Boris Lukjanovič je za to vreme uspeo da ustane, ne odbijajuči po-
moč Artjoma, koji mu je pružio ruku.
- Meni je svejedno - rekao je šampion.
- Eto, dogovorili smo se - dobacio je ravnodušno Boris Lukjano-
vič i otišao u sportsku, več ukrovljenu kasarnu.
Mahnuo je Artjomu: hajdemo, na kratak razgovor.
- Artjome, vi mu niste protivnik - rekao je Boris Lukjanovič pro-
sto. - Prvo, on je teži od vas... Ali stvar, naravno, nije samo u tome...
Vama treba naći protivnika po vašoj snazi i vašoj pripremi. Inače će da
se dogodi brzo i neslavno premlaćivanje. Prema tome, potreban mi je
protivnik i za njega.
Artjom je ćutao i slušao: a šta bi mu rekao?
- I, izgleda, ovde postoji parnjak za njega - nastavio je mirno Bo-
ris Lukjanovič, ponekad se mršteći od bola u glavi. - Kod nas je stigao
jedan britanski špijun. Po njegovom držanju već sam odredio: možda...
- A ako meni ne nađu parnjaka? - usudio se najzad da zapita
Artjom.
- Tada je najbolje da vas ostavim u sportskoj sekciji kao trenera i
mog pomoćnika - odgovorio je Boris Lukjanovič, pa pogledao u Ar-
tjoma i dodao: - U četu za sada nećete ići, ne brinite. Ipak, i sami uvi-
đate - sve ovo je nakratko.
- Nakratko ovde, nakratko onde - ah i zatvorski rok, znate, nije
zauvek - odgovorio je vrlo zadovoljni Artjom.
Nikad mu nije bilo potrebno mnogo za radost.
Boris Lukjanovič je sve pokušavao da što bolje namesti naočari -
kao da mu je lice donekle izmenilo oblik, zbog čega su mu naočari po-
stale i male, i još nekako, valjda ćoškaste.

206
 - Mislim, treba ići u ISO - rekao je pipajući naizmenično nos i
uho - zamolite tamo, koga oni još mogu da nam predlože. Spijunovo
prezime ću sada da vam zapišem, sve vreme ga zaboravljam...
Artjom je išao u tvrđavu i osećao kako mu je raspoloženje izvan-
redno.
N ije bilo nikakve potrebe da ga rastavlja na sastavne delove. Kad
se unaokolo kovitla mnogo svetovne gnusobe - ostaje ti samo da raz-
vučeš umilni osmeh od uha do uha.
„...Evo, sam idem kod Galine...cc - mislio je Artjom kao u polu-
snu; dan je bio topao, vedar, sunce - razneženo, komarci - spori -
„...idem kod Galine, i tamo će biti nešto... a usput može da me doče-
ka Caga sa nožem... i Skrga sa kocem... i Saferbekov sa štakama... ah ja
idem... Idem ja.“
N a stražarskom mestu u ISO -u sedeo je onaj isti mornarčić drske
njuške i crnih zuba.
Artjom je odjednom uvideo da ne zna ni Galinino prezime, ni
dužnost.
Za dvoumljenje nije bilo vremena, zato je i rekao:
- Ja ću kod Galine.
- N ije ovde - odgovorio je mornar i ustao, da bi pušio napolju.
Išao je pravo na Artjoma - nije imalo smisla da mu stoji na putu i Ar-
tjom je, hteo ne hteo, požurio na vazduh. Mornarčić ga je ipak gurnuo,
prosto iz pakosti i prostakluka.
„Kako bi bilo dobro da se okrenem i zveknem ga u zube“ - pomi-
slio je Artjom bez uvrede.
I da bi se ludirao do krajnosti, iznenada je rešio:
,,A ja ću da odem u biblioteku! I niko neće primetiti da me
nema...“
Za sve vreme svog kaznenog roka Artjom još nijednom nije otišao
u biblioteku i bio je uveren da se u nju ne dospeva tako lako.
Ali ne, niko ga nije zadržao.
Ušao je u ćitaonicu - tamo su sedeli logoraši ih slobodni najamni-
ci, listali su časopise, baš ih briga za Artjoma. Sve je bilo tako obično -
pa zato i čudno.
Artjom je prišao rukovodiocu bibhoteke - sudeći po spoljašnosti,
svešteniku.
- Dobar dan, mladiću - rekao je ovaj. - Sta žehte? V i, kohko raz-
umem, još niste učlanjeni ovde?

207
 - Ne, prvi put dolazim - odgovorio je tiho Artjom, čak ježeći se
od zadovoljstva.
- Koja četa?
Artjoma su brzo učlanili i otvorili zaseban formular za njega.
- Ja bih poeziju - rekao je Artjom, kao da traži bombone.
- Ciju? - upitao ga je bibliotekar.
- A bilo čiju - odgovorio je Artjom, tim istim srečnim šapatom.
I doneli su mu - nekoliko pocepanih knjižica: Njekrasov, Nadson,
tom iz sabranog Brjusova, svežanj Kmsne nove,20još nešto u raznokali-
barskim slovima koja su čas sedela, čas stajala jedno drugom na glavi.
Seo je pored prozora. Na prozor je doleteo galeb, pokucao je klju-
nom: dajte mi hrane. Zavirio je drskim olccem.
Artjom nije čak ni počinjao da čita nego je samo listao i hstao sve
te časopise i knjige - pročitao bi dva ili tri stiha, redco lcad čitav katren
do lcraja - pa ponovo listao. Kao da je izgubio neki stih, pa želi da ga
nađe.
Bez smisla je samo usnama ponavljao poetslcu frazu, ne razumeva-
jući je i ne pokušavajući da je razume.
„...Cije će noge po rđi našoj da prođu?...“ - šaputao je Artjom, a
lice mu je izgledalo kao da naglas izgovara iskonslci nerešiv zadatalc iz
geometrije.
I ne bi primetio ni da se počelo smrlcavati - glad ga je podsetila.
Izašao jc napolje sa tim stihom: „...čije noge... po rđi ... našoj...
fuj. Noge nelce. Rđa. Sta da lcažem Borisu Lulcjanoviču? Ali, lcazaću mu
nešto. Bolje je da odem i lcupim sebi marmelade za večernji čaj...“
Kiosk u tvrđavi je već bio zatvoren.
U onu prodavnicu van teritorije tvrđave, u koju se Artjom već na-
vadio da ide, nije se usudio da pođe - put vodi pored sportslce selccije,
mogli bi da ga primete - nezgodno je.
Artjom se setio da je ovde postojala još jedna prodavnica - ,,Ro-
zmag“ u pristaništu, na ivici Uprave SLO N -a: zapazio ju je dolc je sa
Borisom Lulcjanovičem išao lcod Ejhmanisa.
Tam o su, istina, trgovali samo za slobodne najamnilce, stražarski
pulc i čelciste - ali Artjom se i osećao gotovo kao slobodan - posle bi-
bliotelce... u najmanju rulcu, veoma je želeo da to oseća i bio je rad da
se prevari.

20 KpacHan HOBb - časopis za književnost u Sovjetskoj Rusiji, postojao je od 1921 -1941.

godine, prvi „debeli" časopis koji se pojavio posle revolucije. lzlazio je u početku dva
puta mesečno, azatim mesečno. (Prim. prev.)

208
 U njegovoj propusnici je naznačeno da mu je zabranjen izlazak na
more - ali on neće do mora nego u Upravu, gde je već doiazio.
Taj ,,Rozmag“ je bio malo bogatiji: Artjomu je za trenutak stao
dah kad je video džigericu - ah, kako se uželeo pržene džigerice! - čaj-
ni maslac, dimljene kobasice, kutije čaja.
Uostalom, nije smeo da pokazuje svoje stanje pa je požurio do te-
zge; ispred njega je stajao samo jedan crvenoarmejac iz čete obezbeđe-
nja, prodavac mu je sipao karamele i nije gledao u Artjoma.
Kada je crvenoarmejac preručio karamele u džep i izašao, Artjom
je odlučno prišao tezgi, ali nije stigao ni da otvori usta kad ga je pro-
davac trgao:
- A odakle si ti, momčer
- Oslobođen po amnestiji, ostao kao slobodni najamnik! - slagao
je odjednom drsko Artjom, što nije očeidvao od sebe ni pre jednog tre-
na. - Da se upoznamo! Ja ću karamele.
U stvari, želeo je džigericu, ali Artjomu se učinilo da bi ta kupovi-
na bila kudikamo ozbiljniji koralc - kojim bi se odmah otkrila njegova
prevara, a karamele - ma kakve karamele, sitnica.
Izgleda da je u svemu tome bio smisao, zato što je prodavac, na
čijem se licu, s ukočenim smeškom, još čitalo neko nepoverenje, bacio
na vagu ostale karamele, zajedno s papirom na kome je bila slepljena
gomila.
- Uopšte, već smo zatvorili - rckao je prodavac, potajno nezado-
voljan sobom.
- Hvala! - zahvalio je Artjom i brže bolje mu poturio novac, da
ga prodavac, sačuvaj Bože, ne bi ništa pitao: recimo, za doluimenat iJi
makar za radno mesto.
Ali, desilo se: pružajući mu ltusur, sve namršteniji prodavac se za-
interesovao:
- A kuda si se unajmio?
Artjom je pružio ruku za kusur, koji prodavac nikako nije ispuštao
iz svoje šalce.
- Na Zečje ostrvo - odgovorio je smešeći se iz sve snage.
- A čime se bavišr
Artjom je nastavio da se osmehuje, uhvatio ivicu papirne rublje i
povukao je prema sebi. Prodavac je oJabavio šaku.
- Uzgajam zečeve činčile - rekao je Artjom, olcrećući se na ulazu.
- Solovecka sorta! Hrane se samo kaerima!
Napolju nije izdržao, nasmejao se dok je pritvarao vrata.

209
 „Aj!“ - oduševljavao se. - )yAj, kakav sam!“
Gurnuo je karamelu u usta, iz cuga ju je izdrobio pa počeo da uži-
va u večernjem suncu i zlatnoj vodi: slast je bila u svemu.
Negde u blizini odjeknuo je pucanj.
Artjom je zadrhtao.
Nije mu zatrebalo vreme da shvati šta se desilo: ono ga je zateklo
istog časa na licu mesta i bezuslovno.
Ispod prodavnice je bila tamnica. Tu su zatvarali za najžešča krše-
nja režima. I tamo su s vremena na vreme streljali.
Streljanje su na Solovkama i nazivali - „odvođenje pod razmah“,
što je značilo: ,,pod ’Rozmag’“.
Sunce je sijalo, i galebovi su krcštali, i zaliv je hučao.
Artjom je očima tražio kuda je poletela čovekova duša. Pa polete-
la je nekuda?
Karamela je bila ogromna, odvratna i lepljiva. Ispunila mu je sva
usta. Artjom je ncsumnjivo osetio da mu je u ustima lcomad sapuna.

* * *

Digli su ga noču - kucanje na vrata bilo je užasno, Artjom nikad

nije ni pomišljao da ga tako brzo može obliti znoj.
Ili jc zaspao vcć mokar?
Cim je sco na krevet, shvatio je da, ako bi došli po njega da ga vo-
dc pod razmah, niko ne bi lupao oprezno, mada uporno - vrata se ni-
su zaključavala.
- K o je? - upitao je Artjom, glasom sasušenim od sna.
Osip je spavao kao da se ništa nije dešavalo. Noćas je pojeo sve ka-
ramele koje mu je Artjom sa zadovoljstvom dao.
- Ja sam - odazvao se iza vrata, ne navodeći ime, ali Artjom ga je
prepoznao: Boris Lukjanovič.
Odmah je otvorio.
- Artjome, izvinite, tako vam Boga, ali ja ne mogu ništa da uči-
nim. Moramo da pođemo. Spremite se odmah.
- Sta je? - N e samo što je Artjom bio sav u goloj vodi, već mu je
i srce poskakivalo, kao lopta, bolno ga udarajući o sva rebra.
- Tam o su neki čekisti, ili iz Kema, ili čak iz Moskve, došli u go-
ste kod Ejhmanisa - relcao je šapatom Boris Lukjanovič, pogledajući u
Osipa; ,,...u ovom času - i boji se da će probuditi tog... sladokusca...“

2 1 0
- pomislio je uzgred Artjom, i sam ne znajući još koji je upravo taj čas
ni šta ga čeka. - Očigledno, načelnik logora im se hvalio spartakijadom,
a oni su zahtevali hitnu razonodu - objašnjavao je Boris Lukjanovič. -
Moračete da učestvujete u dvoboju.
- S kim? - upitao je Artjom, prestajući da navlači pantalone. - Sa
šampionom Odeser - Mada se u sebi obradovao: ,,...Pa, barem nije
streljanje...“
Boris Lukjanovič je samo klimnuo glavom.
Dalje se Artjom oblačio ćutke. Kroz prozor je sijalo noćno solo-
vecko sunce, pomešano sa svetlošću lampiona. Sunce je bilo kao sir, ko-
ji je majka vešala u grudnjači od gaze - i cedio je bledu surutku u pod-
metnutu šerpicu. Boja te surutkc bila je boja solovecke noći.
Napolju je bilo sveže, tiho, prostrano. Artjomu je palo na pamet
da nikad nije video manastir noću.
Galebova uopšte nije bilo.
Zainteresovano je istrčao pas Blelc, da vidi ko ide. Zavrteo je re-
pom.
Za njim se pojavio jelen Miška, koji je stajao ispod oskoruše.
„Verovatno su gosti razbudili naše životinje“ - dosetio se Artjom.
- „Trebalo je da ostavim karamele jelenu. A ovako je sve smazao
Osip...“
- Kuda idemo? - upitao je Borisa Lukjanoviča.
- U pozorište - odgovorio je on. - Tam o su svi...
Pozorište se nalazilo u delu bivšeg Kuvarskog paviljona.
Artjoma su odmah sproveli u šminkernicu.
On je čuo buku na sceni.
- Ko je tamo? - upitao je Borisa Lukjanoviča.
- Borci - rekao je kratko.
U uglu šminkernice sedeo je, zatvorenih očiju, šampion Odese.
Lice mu je bilo bledo a usne čvrsto stisnute. Na vilici mu se ponekad
naduvavala kvrga.
,,On će me sad ubiti, bez ikalcvog ’Rozmaga’“ - pomislio je Ar-
tjom mirno, kao osuđenik na smrt.
Ispred ogledala je stajao Artjomov poznanik dizač tegova, sav
oznojen i smrdljiv. Po svemu sudeći, već je odradio svoje i sad se Ijutio
što je u poslednje vreme izmršavio - odavno nije video tako velika ogle-
dala.
Na podu je, donekle neumestan, stajao kandelabar.

211
 „Rekvizit“ - shvatio je Artjom. - „Interesuje me, ako šampiona
Odese sad udarim kandelabrom po zatiljku, može li to nekako da uti-
če na ishod dvoboja?“
Doveli su još jednog umetnika - ovoga puta cirkuzanta.
O n se pojavio u sportskoj sekciji tek jutros i obećao da će spremi-
ti posebnu tačku: razbijanje jakog kamena na grudima atlete.
,,A zašto je bez kamena?“ - pomislio je Artjom pokušavajući da
sedne, ali uopšte mu se nije sedelo. - ,,I bez atleter Zamoliće čekistn iz
sale da mu legne za trenutak? Pa će da ga raspali čeldćem po grudi-
m a...“
Bio je žedan.
Ali i nije mnogo.
- Možda ćeš da se razmrdaš? - predložio je Artjomu Boris Lukja-
novič bez naročitog entuzijazma.
- Dobro - rekao je Artjom i odlučno ustao.
U rnraku iza kulisa pošao je prema larmi i traci odvratnog sveda:
da makar vidi šta jc tamo.
Tam o su zviždali čekisti, ali Artjom je ubrzo video i borce: bili su
goli do pojasa i prljavi, kao đavo bi ga znao šta.
Jedan je ležao na stomaku, nogu podvijenih ispod sebe i natrtio
ogromnu zadnjicu, drugi se trudio da ga digne, zavlačeći mu ruke is-
pod grudi.
Cim je napravio koralc naprcd, Artjom je ugledao i goste.
Oni su postavili sto pored scene. Na stolu su bile mnogobrojne
flaše, videla se nasečena haringa, zelen, krastavci, kobasica, hleb.
Sestorica ljudi sedcla su na stolicama. Ejhmanis i još jedan, nepo-
znat Artjomu, stajali su pored stola sa čašama u rukama.
Ejhmanis jc bio u uniformi, ali zagrejan i raskopčanog okovratni-
lca. Drugi - bcz ikakvog koporana i primetno pijaniji.
Svi su bili naoružani.
„Gospode, zašto sam zapodenuo sve ovo?“ - zažalio je Artjom. -
„Kako sam sve mogao da rešim prosto, da prostije ne može biti - da
dajem pošiljke Cagi, i gotovo! Potrebne su ti te pošiljke? Ne bi crkao
od gladi! Zašto si se ti prijavio ovamo? Sta, ti umeš da boksuješ? Ti niš-
ta ne umeš!“
- Umukni! - odgovorio je sam sebi naglas.
Pošao je nekuda - treba ići nekuda, ne stajati u mestu.
Samo nije imao kuda da ide i uz to je mrkli mrak - Artjom je od-
mah naleteo na stolicu, umalo i sam nije pao s njom.

2 1 2
 Ispravio se, otresao se, osetio je da mu jako klecaju noge.
Kako da se kreće na tim nogama?
Podigao jc stolicu i seo na nju. Izgleda da je tako bolje - u mraku
kao da nema ni tebe, ostao ti je sarno razum, ali ako ga ugasiš, biće ti
sasvim lako.
Pokušao je da se seti današnje, tačnije, već jučerašnje pesme -
onog stiha iz nje, koji je neko vreme ponavljao. Tam o je bilo nešto o
rđi i o nogama. O rđi i o nogama. O nogama i o rđi.
„Kako to, zanima me, može da se spoji?“ - mislio je napeto Ar-
tjom. - ,,U jednom stihu? Noge! I rđa! I, što jc najvažnijc, nimalo me
nije začudilo! Ali ovo je neki košmar! Nekakva budalaština! Gospode,
podseti me na onaj stih! T o je užasno važno! Ništa mi neće poći za ru-
kom ako ga se ne setim!“
- Đavole! - pozvao je Artjom sebe, opet naglas. - Đavole, ma pre-
stani već jednom.
Ustao je sa stolice, prekorevao je sebe ćutke i ljutito.
,,A onome“ - mislio je on - „kojem su pucali u tintaru dok si ti jeo
karamele - njemu je bilo jednostavnije? Njemu je bilo lakše? On se
uopšte nije uzbuđivao? Ti samo moraš da izađeš na scenu i dobijcš pe-
snicom u njušku! Ali tebe neće da ubiju! Tebe neće da streljaju!“
- Artjome! - zvao je u mraku Boris Lukjanovič. - Artjome, gde
ste vi? Vreme je!
Nakon što je ponovo oborio stolicu na pod, Artjom se žurno upu-
tio prcma glasu.
- Nerna rukavica - brinuo se Boris Lukjanovič pored Artjoma, ko-
ji je skidao košulju. - 1 ncćc ih ni doneti. Evo, sašili su ih od šinjelskog
sukna, probajte.
Artjom je probao. To, što će tim rukavicama da udara lično on -
sviđalo mu se. A to, što će i njega - nije.
Sampion je navukao rukavice potpuno ravnodušno.
U Artjoma i dalje nije nijednom pogledao.
- Izlaza nema. Držite se. Ja ću biti umesto sudije - šaputao je Bo-
ris Lukjanovič, dok su žurili na scenu. - Potrudiću se da vam pomog-
nem.
- Pa da - odgovorio je Artjom. - Raspalite ga po jetri, je li, kad
ne vidi niko.
Na sceni je bilo malo svetlije nego što je želeo, morao je neko vre-
me da se privikava.

213
 Pored stola su stajala već četvorica čekista, svi, osim Ejhmanisa, cr-
venih lica, utovljeni - i svi su žvakali.
Ejhmanis je praznom čašom pokazivao odeskog šampiona i govo-
rio im nešto tiho.
Artjom namerno nije prisluškivao.
Zato je čuo lcako njegovog protivnika Boris Lukjanovič moh:
- ...otegnite, a? Malcar jednu rundu.
Protivnik nije odgovarao, kuckao je rukavicom o rukavicu.
Borba je, kao što je i pretpostavljao, počela užasno: Artjom se ose-
ćao kao u centru mlina za meso, i to što nije odmah pao, objektivno je-
ste bilo čudo.
Izbavljao ga je Boris Lukjanovič, koji se prvom prilikom uplitao,
stajao između protivnika i pokušavao da ponovo, tiho sugeriše šam-
pionu:
- Molim vas, čujete li?
Ovaj je prosto, oberna rukama odgurnuo Borisa Lukjanoviča, sna-
žno se navaljujući na njegova ramcna.
- Ma koji ti je andrak, pseto! - rekao je Artjom šampionu.
Ovaj uopšte nije reagovao - izgledalo je da slabo razume ruski
govor.
„Izdržao si pola minuta - i dosta!“ - rešio je očajnički Artjom i po-
hrlio u susrct svojoj sramoti.
Poslc scdam sckundi s kratkim oduševljenjem je shvatio kako je
uspeo da zaroni i izbegnc udarac lcoji bi mu s ramena skinuo tintaru,
kao prczrclu krušku. D o šampiona nije dosegao, mada je živahno pri-
kazao pokušaj.
Nije uspevao da drži protivnika na rastojanju ispružene ruke - ovaj
jc lako izvodio dugi udarac, barem u tri koraka.
Artjom se trudio iz sve snage - i osećao je svoju zapanjujuću
ncmoć.
Ponovo je među njih uleteo Boris Lukjanovič.
- Ej! - zaurlao je nelco s mesta. - Sklanjaj se! Fjodore, neka se on,
bre, ne meša! Samo im smeta!
Ejhmanis se osmehnuo galamdžiji i komandovao:
- Borise, idite na stranu za sada. Pa, ovo nisu takmičenja!
Artjom se oslonio rukama o kolena i pokušao da povrati dah, is-
pod oka gledajući u šampiona koji je stajao tačno u mestu i, izgleda,
uopšte nije bio zadihan.

214
 Boris Lukjanovič je naposletku klimnuo glavom Artjomu: ne mo-
gu ništa da učinim, sad čete sami.
Artjom je još jednom pogledao u salu i odjednom ugledao Galinu,
koju do tada nije primećivao. Ona je sedela podalje, držeći u ruci jabu-
ku. Izraz lica nije mogao da joj vidi.
Dalje je Artjom pamtio jedino na mahove.
Pojavilo se lice šampiona, neko je s mesta viknuo: ,,Hajde!“ Ar-
tjom je ponovo, krijući glavu i propuštajući udarac za udarcem, pohr-
lio napred u čvrstoj nameri da odgrize grkljan tom kopilanu, tačno je
uočio kako mu je uspeo jedan udarac - odozdo, u podbradalc - talco da
je šampion napravio korak nazad i cimnuo glavom, poput pokušaja da
postavi oči na svoje mesto - i valjda ih je postavio.
Zato što je dalje Artjom video jedino tavanicu i krugove svetlosti.
Udarac nije primetio.
U početku mu je svetlost bila ispod očnih kapaka, a krugovi su bi-
li crveni.
Zatim je otvorio oči i krugovi su ostali - samo su se pretvorili u
žute.
Scena ispod njega je plovila.

*- * *

Čekisti su urlali, kao veliki, glavati i pijani galebovi - i glasovi su

im bili zadovoljni.
Artjom je razlikovao Ejhmanisov, takođe zadovoljan i uzbuđen

glaS' v . v v . . v. . .
- Pa njima je i težina različita! On je teškaš! Ovaj je lakši! Ali je
stajao! - govorio je Ejhmanis.
- Stajao je, stajao - odgovorili su istim tonom Ejhmanisu. - A za-
tim je ležao.
Svi su se grohotom nasmejali.
Začulo se kucanje čašama.
Boris Lukjanovič je pomogao Artjomu da ustane.
- Dobro je - ponavljao je on. - Dobro je, dobro. Čak je vrlo
dobro.
Galine više nije bilo u sali, primetio je Artjom. Čekista je uopšte
bilo manje, kao da su dvojica ili trojica izašla. Možda, da puše...

215
 - Borise, Artjome, silazite ovamo, da jedete. Pozovite borce, cir-
kuzanta... - pozvao ih je Ejhmanis.
- Hvala, mi... - počeo je Boris Lukjanovič tonom izvinjenja, ali
Ejhmanis je samo zabacio glavu unazad, kao da se čudi: ,,...Sta?“ - i
Boris Lukjanovič, premda kratkoviđ, odmah je potrčao u šminkernicu.
Artjomu se malo smučavalo.
- Samo da obučem košulju - rekao je Ejhmanisu.
- Elajde, hajde - odgovorio je ovaj, osmehujući se.
Kada se Artjom vratio, svi, osim odeskog šampiona, već su stajali
oko stola. Niko ništa nije dirao.
- Natočite sebi - predložio je Ejhmanis borcima. - A gde je onaj?
Brzometni? - upitao je u Borisa Lukjanoviča.
- Umiva se, sad će doći - lagao je ovaj: Artjom je video kako šam-
pion sedi u šminkernici, na svom mestu, zatvorenih očiju.
Borce nije trebalo nagovarati, cirkuzant je zaista natočio sebi čašu
do vrha, mada Artjom nije pamtio kad je ovaj uspeo da nastupa.
- Za buduću spartakijadu! - rekao je najkrupniji čekist, pružajući
čašu Ejhmanisu. - Smotra je pokazala da... -- nije završio rečenicu i na-
đušak je ispio bezmalo punu čašu.
Ejhmanis, za razliku od svog gosta, kucnuo se sa svakim od logor-
skih sportista i svakomc je ncšto rekao:
- A lepo je bilo... Kako vi to radite?... Borise, hvala, sve je dobro...
Artjome, mcni jc jasno sa kim ste vi imali posla! Za vašu drskost! Ce-
kisti znaju cenu đrskosti. Ona povremeno skupo košta! Pogotovu što
ga zamalo niste oborili s nogu.
Artjom još nijc čestito došao k sebi i nikako nije mogao da shvati šta
da misli o sebi i svom porazu: to je bila potpuna sramota ili ipak nije?
- Pa, počastite se ovde - rekao je Ejhmanis na rastanku, i čekisti
su otišli dalje. Samo je najveći rmpalija napravio pet koraka, vratio se i
uzeo sa stola nenačetu flašu.
- Ma ja imam tamo... skladišta - nasmejao se Ejhmanis. Oči su mu
pri tome bile nepomične.
- Još će i da se našljokaju - odgovorio je ovaj. - Suviše masno ti
njih...
Artjom je zapazio pogled Borisa Lukjanoviča - s mržnjom je gledao
u govornika. U mci je držao čašu votke, nije je čak ni prinosio ustima.
- Evo, nabrojiću - nastavio je Ejhmanis, pošto je sačekao čekism sa
flašom i krenuo sa njima. - Borba. Boks. Gimnastičke vežbe na gredi i

216
vratilu, tu takođe ima majstora. Fudbal. A u fmalu - piramida od svih
učesnika...
Boris Lukjanovič je s olakšanjem spustio čašu na sto.
- Nećeš, Lukjaniču? - upitao ga je jedan od boraca.
Na stolu je, pored krastavaca i kobasice, bila činija crvenog i čini-
ja crnog kavijara, u konzervi od kakaoa videlo se topljeno maslo - pot-
ptmo netaknuto.
Zato je Artjom već znao da je topljeno maslo, kad se namaže na
hleb i posoli - ukusnije od maslaca.
Bilo je i soli.
O n je zgrabio okrajak hleba i namazao ga slojem masla, debljine
gotovo prsta, odozgo crnim, a preko njega - crvenim kavijarom, posuo
je sve zelenišem i ukrasio krastavcem. Krastavac su zagrizli čekisti, ali
činilo mu se da to nije važno.
- Još po jednu? - predložio je cirkuzant.
Ispili su, jedino je Boris Lukjanovič opet propustio - on nije ništa
ni jeo, od hleba je uvaljao lopticu i držao je među prstima.
- Lukjaniču, šta ti je? - upitao ga je jedan od boraca, već opijen.
- Ma, sit sam - odgovorio je ovaj blago, ali Artjom je video da se

gadL . v .
Artjom se setio: kada ga je Boris Lukjanovič podigao, on je sede-
ći na sceni, odmah posle žutih krugova ugledao lice čekiste koji je ru-
kom vadio crveni kavijar iz činije - pa posle oblizivao prste.
,,Pa šta...“ - rekao je Artjom sebi dok je odgrizao hleb, zamazivao
se i slobodnom rukom sakupljao zrnca kavijara koja su mu padaia na
košulju.
- Idem... da mu odnesem u šminkernicu... - rekao je Boris Lukja-
novič prikupljajući kobasicu - hleba više nije bilo.
,,A ja sam pijan“ - pomislio je zadovoljno Artjom ; on nije zapam-
tio ukus ni prve, ni druge čaše votke, ali tada ga je odjednom sustigao
obratni talas i odmah je postao veseo i srdačan, a u grudima mu se
obrazovalo vatno, golicavo, nežno klupče - poželeo je da zagrli nekog,
i da čuje dobru pesmu.
Votka je nestala posle treće ture, kavijar su gotovo polizali iz čini-
ja, zelen su pojeli do posiednjeg iistića.
Izašli su napolje - sunce se klatilo i drhtalo.
Negde kod kapije na tvrđavi orili su se glasovi čekista - glasno su
psovali, i neko je nekog smirivao.

217
 U keliji je Artjom namerno dizao buku, u nadi da će probuditi
Osipa - ali bezuspešno.
- Dobro bi mi došla još jedna čašica votkice - rekao je Artjom gla-
sno. - Ili dva pi-i-iva... A, Osiper
Osip se nije čak ni mrdnuo.
Artjomovo dobro raspoloženje, kako je došlo tako je i prošlo, u
jednom trenu.
Odjednom se osetio prebijen, uvređen, besan i jadan, istovremeno.
- Mrzim poraz! - rekao je Artjom glasno, pijan, i smrdljiv, i pre-
zirući sebe. -M rz im ! D a platim Cagi da ga zakolje? Završio se moj ćar!
Tek je počeo i odmah se završio! Neka ga Caga zakolje...
Artjoma je naglo spopala mučnina, pa se brzo izvalio na bok, ka-
ko bi sačuvao sve što je pojeo posle čekista.
N ije imao snage da se svuče. Plakalo mu se.
Artjom je rukom potražio, u vreći pored kreveta, pa izvadio jastu-
če koje mu je poslala majka. Zavukao ga je pod srce, zubima je zagri-
zao pokrivač, disao je na nos, osećao je vlagu pod očnim kapcima.
Sve naokolo bilo je vlažno, kovitlala se crna magla, u magli je Ar-
tjom jedva video samog sebe, kako sedi na panju usred ogromne vode.
„Ako se mrdnem - odmah ću da padnem u vodu, utopiću se“ -
shvatao je Artjom.
Razleglo se pljuskanje.
Iz magle je isplovio čamac: prvo pramac, zatim je blago, bezvuč-
no proklizio bok - i Artjom je ugledao starca lcako stoji u čamcu. U
starčevim rukama bilo je veslo.
Lice mu se nije vidclo, samo brada i visoko čelo, i, izgleda, slepe
oči.
Duga odeća bila mu je u donjem delu mokra.
U samom čamcu je pljuskala prljava voda. Starac je stajao u vodi
do kolena.
„Kuda ćemo na takvom? Potonućemo...“ - pomislio je Artjom.
Uhvatio je čamac za bok - i snažno ga odgurnuo da zaplovi dalje.
Ostao je da sedi sam.

* * *

Ejhmanis je bio veseo, blago mamuran - po očima se videlo da je

pred jutro legao da spava, ustao je vedar i poslovan u deset sati, odmah

218
popio votku, a kada je ispratio goste - popio je još, direktno u prista-
ništu.
O n je dojahao do sportske sekcije, pogledao kako se dograđuju te-
ren i zgrada, sišao je sa konja, o nečem je porazgovarao sa Borisom Lu-
kjanovičem.
- O , Artjome - primedo ga je Ejhmanis. - Dobro si se tukao. Ze-
leo sam da ti pobediš.
Artjom je osetio zadah alkohola - samo ne ustajali i stari nego sve-
ži, zdravi, kao sa dna kace kupusa zimi.
- Stvar je u tomc što je Artjom izašao kao zamena - počeo je da
objašnjava Boris Lukjanovič. - Sad imamo drugog protivnika u teškoj
kategoriji...
- Engleski špijun, koji, Robert? - upitao je Ejhmanis.
- Da, Robert.
- A nikog u polutcškojr - upitao je brzo Ejhmanis, gledajući u
fudbalere.
- Za sada nemamo. Ali Artjom mi je potreban u sportskoj sekciji
- požurio je da doda Boris Lukjanovič, ne shvatajući šta načelnik logo-
ra ima na umu.
- Ma u redu, kad je tako snalazite se sami - rekao je Ejhmanis.
Artjom se ohladio: rešavala se njegova sudbina, i to, izgleda, ne u
njegovu korist.
Boris Lukjanovič je ćutke gledao u Ejhmanisa.
- Poći će sa mnom - rekao je odsečno Ejhmanis. - Danas na slu-
žbeni put. Meni su potrebni promućurni, ali ne kaeri. Prilično retlca ro-
ba! - nasmejao se i odmah se malo zgrčio: izgleda, juče je mnogo pio
i ponekad ga spopada mamurluk.
- Sta mi da radimo? - upitao je Boris Lukjanovič.
- Vi? - zapitao je Ejhmanis svojim karakterističnim načelničkim
modulacijama, od kojih ti odmah pozli. - Ništa, radite. Artjome, idi-
te u svoju četu, spakujte stvari i čekajte me napolju. Treba da uzmem
još nekolicinu. Kažu, u dvanaestoj četi su bili neki tehnički crtači? Ka-
bir-šah?
- D a, postoji - odgovorio je Artjom, grozničavo pokušavajući da
zaključi šta se desilo: dobro ili loše?
Ejhmanis je viknuo konju i odjahao prema tvrđavi.
- Ne znam čak ni šta da mislim - rekao je Boris Lukjanovič.
Artjom mu je ćutke pružio ruku, oprostio se i pošao.
Osip nije bio u kehji.

219
 Sav svoj novac je razdelio na dva dela: jedan deo je poneo sobom,
drugi je savio u trubicu i zavukao u majčino jastuče, tuda, gde su se ra-
šili konci...
Razmišljao je da li da ponese ili da ne nosi suvi obrok.
Zaustavio se na tome da ponese krompira i šargarepe, i soli u ku-
tijici, i čaja. Od komada tkanine je napravio zavežljaj, stavio sve, zamo-
tao, krajeve je vezao u čvor i taj zavežljaj zabacio na rame.
Odeću za presvlačenje nije poneo, samo je rukave sakoa vezao oko
pojasa i natukao kačlcet, za slučaj kiše.
Ako bude sreće - nahraniće me i smestiti da spavam pod krovom.
Ako ne bude sreće... znači, nije mi pošlo za rukom.
,,A ćar - ipalc mi se vratio“ - naslućivao je Artjom, i dalje plašeći
se da otera svoju sreću.
Tiho je otpevao: ,,Ne idem po somotu, ni po plišu, već idem,
idem... po oštrom ...a
Napolju je odmah odrcdio kuda će da ide: kod kule za osveštava-
nje vodice stojali su Kabir-šah i njegov brat Ičurez-šah, M itja Sčelkačov
i još jedan nepoznati mladi logoraš.
Malo podaljc Caga se premeštao s noge na nogu.
Artjom nije obraćao pažnju na njega, klimnuo je glavom M itji,
prišao kuli i seo na travu.
Ejhmanisa nisu dugo čekali - opet je, izgleda, popio sto grama i
došao, ovoga puta pcške, ali zato u pratnji Galine i dvojice crvenoar-
mcjaca, pa osmotrio okupljene.
Svi su se odmah zategli, Artjom je, naravno, takođe ustao, prime-
ćujući da je Caga nestao, kao da ga nije ni bilo.
- Zdravo, građanine nače... - pokušao je da zaurla Sčelkačov, ali
Ejhmanis je odsekao rukom: ne treba.
- Konjska zaprega je na kapiji, ukrcavamo se - komandovao je je-
dan od crvenoarmejaca.
- Ja ga tražim već nekoliko dana - rekla je Galina tiho i glavom
pokazala Artjoma, ali on je čuo.
- Nešto hitno? - upitao je Ejhmanis.
Galja je obrvama pokazala: zašto da to razmatramo pred zatvore-
nicima.
- Ma, kuda će on da se dene - odmahnuo je Ejhmanis. - Kasnije
ćeš da završiš svoj posao. Inače sam amnestirao svoju hop-ekipu. Ne-
mam sa kim...

2 2 0
 Načelnik logora je očigledno žurio da se odvoji od svoje drugari-
ce, dosetio se Artjom.
Išao je lagano prema ltonjslcoj zaprezi, sve očekujuči da će da ga
pozovu i vrate.
Ali to se nije dešavalo.
Kada su sedali u zapregu, video je ltako Galina, nezadovoljnog li-
ca, ide prema ISO -u.
Nelco od logoraša koji su išli portom nije pozdravio Ejhmanisa lta-
ko treba, a on, koji je trenutak ranije bio dobrodušno raspoložen, od-
jednom je prirodno pobesneo i viltnuo:
- Ko sir K o si ti? Ceta! N e čujemr Komandira čete kod mene!
Najbliži crvenoarmejac se odmah dao u trk, još ne shvatajući ku-
da trči.
Logoraši su stajali prebledeli, razrogačenim očima gledajući u Ejh-
manisa.
Komandir čete mudro nije nađen, zato je nađen ltomandir voda, i
Ejhmanis ga je zgrabio za okovratnik.
- Kaltva je to disciplina ltod vas? - vikao je dobro nameštenim, be-
sno promuidim giasom. - Oni ne znaju kalto da pozdrave načelnika io-
gorar Sta se to radi ltod vas u četi? Slušajte moju komandu! Komandi-
ra čete prevedite ltao redova u trinaestu! Sve ove u ćeliju! Ceta posle ra-
dova - na postrojavanje i tri sata strojeve obulte!
„Eto talto vam je to, imajte naviltu da pozdravljate načelnilta logo-
ra, aha...“ - razmišljao je Artjom i nameštao se malo udobnije na konj-
skoj zaprezi.
On to nije mislio ozbiljno već više s jednim podsmevanjem samom
sebi. Ali je ipak - mislio.
I nije se stideo sebe.

* * *

Oni su se bavili neočekivanim i čudnim poslom.

Prvo su bedemom, koji su sagradili još monasi, došii na ostrvo Ve-
lilta Multsolma. Tam o su od vremena igumana Filipa, podalje od ma-
nastira, gajih stoltu. Ejhmanis nije ltršio tradiciju: izdaleka se čula rilta
volova, videli su se ogromni stočni torovi, osećao se miris.
- Kuda smo se uputih, ne znate? - upitao je M itja Sčelltačov šapa-
tom Artjoma.

2 2 1
 Artjom je slegnuo ramenima.
- U svakom slučaju - rekao je, posle ćutanja - ne vidim razlog za
uzbuđenje. Teško da će nas u pratnji Ejhmanisa odvesti u tajne solo-
vecke rudnike.
M itja se osmehnuo, ali nije prestajao da se osvrće.
Ejhmanis bi odjahao čas daleko napred, čas se vraćao nazad; pri-
metio je pored puta oskorušu i dojahao na konju da ubere grozd.
Artjom je porazmislio, porazmislio i sačekao da odjaše Ejhmanis,
pa takođe saskočio sa zaprege i dotrčao do oskoruše. Mada je sumnjao:
da bere voće posle načelnika logora... u tome je bio neki izazov...
,,To nije njegova oskoruša...“ - ubeđivao je sebe Artjom dok je su-
stizao zapregu i gledao ltako ga mrko gledaju crvenoarmejci, koji su
pratili načelnika logora.
Dao je svima po nekoliko bobica. M itja se sav grčio žvaćući jednu,
ali Kabir-šah i Kurez-šah se nisu usuđivali: bobice su držali u rukama i
ponekad ih mirisali.
U stočni tor nisu ulazili, samo su tamo ostavili zapregu.
Konačni put ih je vodio na ostrvo Mala Muksoima.
Ejhmanis je opet negde nestao.
Bila je oseka, pa su sa Velikog na Malo ostrvo pešačili kamenitim
dnom.
Svi su zainteresovano gledali pred noge.
Artjom se nije uzdržavao u svom klinačkom ponašanju, s vremena
na vrcme je uzimao kamenčiće i odmah ih bacao.
Videlo se da i Sčelkačov želi da uradi to isto, ali se ne usuđuje.
Sleva se videla gora Tavor; Artjom je gotovo prvi put video da su
sumračni solovecki pejzaži lepi. Sasušena, polomljena visoka trava, ret-
ki obluci u travi, jelov šumarak...
Na ostrvu su bile svega tri kuće i kapelica.
Ejhmanis je sedeo na panjiću pored jedne kuće. Pored njega je sta-
jao bradati starac, po izgledu - od bivših monaha. Oni su razgovarali -
vrlo lagano. Po maniru razgovora bilo je jasno da se ne viđaju prvi put.
Ejhmanisov konj, nevezan, štipkao je travu u blizini.
U starčevoj pozi nije se videla poniznost.
Izgleda da mesni nadzornik nije bio unapred obavešten o Ejhma-
nisovom dolasku i sa primetnim zakašnjenjem je prepoznao goste.
Tek kada je video logoraše i crvenoarmejce, on je istrčao u košulji
upasujući je u hodu - ali načelnika logora je prevideo.

2 2 2
 - Nadzornik Gorškov... - počeo je izdaleka službenik, pritrčavaju-
či Ejbumanisu.
Ejhmanis se nezadovoljno zgrčio, rulcom mu je pokazao da umuk-
ne i odmah napravio kružni pokret prstom: olcreni se i idi odakie si
došao.
Gorškov, koji se u trku spotakao, stao je i trenutak mislio šta da
radi. Pošto nije našao drugi izlaz iz situacije, okrenuo se i na jedvite ja-
de pošao nazad, potajno očekujuči da če ga pozvati.
- Dovrši spavanje - rekao je načelnilc logora za nadzornikom.
- Nisam spavao, građanine Ejh... - počeo je ovaj, pošto se naglo
okrenuo, kolutajući malim očima, ali Ejhmanis je ponovio kratak, od-
sečan pokret šakom, kao da preseca svaki govor lcoji mu je upućen,
osim monahovog.
Nadzornik je rasejano krenuo dalje, ali i leđa, i zatiljak su mu i da-
lje odavali mučno očekivanje barem ikakve naredbe načelstva.
- Gorškove! - smilovao se Ejhmanis. - ...Smesti ljude.
Nadzornik se žurno vratio i šapatom pokazao crvenoarmejcima
treću lcuću, a sve ostale je poveo starcu.
Artjom je već sedeo direktno na travi, mrzelo ga je da pohita - ina-
če neće naći vrata na kući.
„Gorškov hoće da pozove Ejhmanisa u svoju kuću“ - dosetio se
Artjom.
Nešto mu je savetovalo da nema kuda da žuri. Ponekad bi otkidao
po jednu bobicu oskoruše i zatim je dugo kotrljao u ustima, sa zuba na
zub, kao da se zabavlja.
- E j, hajdemo - pozvao je Gorškov Artjoma, očigledno ustručava-
jući se da pred Ejhmanisom naziva zatvorenika šakalom, kao što je to
bio običaj.
Artjom se pravio da ustaje.
Gorškov se okrenuo, a Artjom je sedeo na mestu.
Starac je zavukao ruku u džep svojih ukrućenih pantalona, otuda
je izvadio lulu i duvankesu s krdžom.
- Još purnjaš, fočki starešino? - zainteresovao se Ejhmanis, pažlji-
vo gledajući u starčeve ruke.
- A šta mi ostaje, ovako makar ubijam smrad! - odgovorio je sta-
rac, bez osmeha.
Ejhmanis je kiimnuo glavom u svom maniru.
Artjom je pomisho kako to klimanje može da znači svašta: na pri-
mer, to da načelnik logora ceni starčevo oštroumlje, ili i to da mu

223
predlaže da još porazgovaraju, dok ga nisu poslali pod razmah, gde je
starcu pravo mesto.
Ejhmanis je pogledao u Artjoma, a ovaj je za trenutak zažalio što
nije otišao - međutim, sad je već bilo kasno da se mrda.
Načelnik logora je gledao kao da odjednom vidi Artjoma usred
prirode koja ih okružuje.
- Oče Teofane - rekao je Ejhmanis ne skidajući oči s Artjoma - pa
iznesi-de nama par krigli.
Artjom nije obarao oči, uzvraćao mu je pogled, pravo i mirno,
malčice se osmehujući.
,,U Ejhmanisovim ustima čudno zvuči to ’oče Teofane’" - mislio
je Artjom lagano i ne mičući se. Sad mora nešto da se desi.
- Dodaj-de - rekao je Ejhmanis crvenoarmejcu.
Ovaj je razvezao vreću koju je nosio i odatle izvukao flašu votke.
- Zakuskur - upitao je tiho.
Ejhmanis je jedva primetno i pomalo nestrpljivo klimnuo glavom,
što se čitalo kao: ne, hajde brže.
Otac Teofan je izneo dve krigle, nakačio im je drške na izuzetno
dug i valjda opečen palac, koji je uz to bio krunisan koštanim i iskri-
vljenim noktom.
Tako je krigle podmetnuo i pod votltu, ne skidajući ih sa prsta.
I tek kad jc svaka bila puna do vrha, oprezno je skinuo krajnju i
predao Ejhmanisu.
- Artjome, dođi-dc... - pozvao je načelnik logora. - A vama je za-
branjcno, borci - dodao je gledajući u crvenoarmejce, iako se oni nisu
ni nadali da će u to društvo.
Artjom je prihvatio poziv naizgled mirno, mada je u njemu sve li-
kovalo.
- A Teofan nam ne pije - dodao je Ejhmanis, podižući škiljavi po-
gled u starca. - ...Ili se propio?
Starac se nije osmehnuo niti mu je odgovorio, samo je kratko i
neodređeno klimnuo glavom.
- Znam ja vas, monahe - rekao je Ejhmanis. - Vi ste ovde uvek
pravili pivo od bobica. Grešnici!
- A bilo je i toga - odgovorio je mirno otac Teofan.
Ejhmanis je naiskap ispio svoju kriglu, ne kucajući se s Artjomom.
Zatim je, ne gledajući, pružio ruku - Artjom je brzo pogodio smisao
tog pokreta i pružio mu grozd oskoruše. Ejhmanis je zadovoljno klim-
nuo glavom pa otkinuo jednu bobicu i stavio je u usta.

224
 Artjom je takođe ispio otvorenih očiju - nije hteo da nešto pro-
pusti.
Ejhmanis je podigao praznu kriglu, a tada se več otac Teofan do-
setio šta da radi, i podmetnuo mu je dugi prst. Na njega je načelnik lo-
gora ponovo nadenuo kriglu.
- Dvadeset pet godina je na Solovkama - obraćajuči se Artjomu,
Ejhmanis je glavom pokazao Teofana. - Cetvrtina veka, a? - Otac Te-
ofan je saglasno trepnuo teškim očnim kapcima.
- Cetiri godine sam monahovao u manastiru, a posle sam prešao
ovamo... na Malu Muksolmu... Sagradio sam sebi kuću i počeo... da
spajam radove molitvene... - tada je Ejhmanis otkinuo još jednu bobi-
cu s Artjomovog grozda i ubacio je u usta - ...sa ribolovom i lovom na
morsku zverku... I, kada su se pojavili boljševici, nisam napuštao svoje
mesto, osim Što sam odjednom počeo da pušim krdžu.
- M i smo njemu - osmehnuo se Ejhmanis, čak ne tolilco Teofanu
ili Artjomu koliko slavnoj alkoholnoj toplini u svojim grudima i glavi
- kao stručnjaku, odredili osamnaest rubalja za sledovanje... O n radi
isto što i ranije: peca, lovi, dostavlja ribu u solovecku kuhinju i fokino
meso u poljoprivredno dobro. Našim svinjama za hranu. Zato ga i zo-
vu „fočki starešina“ . A on se odaziva. U kapelu ideš do dana današnjeg,
fočki starešino?
- A zašto bi zvrjala prazna - odgovorio je prosto otac Teofan.
- Gorškov se barem sa tobom moli? - zainteresovao se Ejhmanis.
- N ije primećen - odgovorio je otac Teofan i nasmejao načelnika
logora: Ejhmanis se nasmejao grohotom, od srca.
Smeh načelnika logora nije bio naročito prijatan, ali i Artjom se
nasmejao - malo tiše od Ejhmanisa, ali malo glasnije od crvenoarmeja-
ca koji su stajali u blizini.
- Idi, Artjome, smesti se - rekao je Ejhmanis.
U Teofanovoj kući sva oprema je bila ručno napravljena. U sveča-
nom uglu nalazio se čitav ikonostas: „Kupina nesagoriva", „Sosnov-
ska“, „Utoli moje tuge“ i nekoliko ,,ICazanskih“. N a zidovima su se su-
šile kože foke. Tam o je miris bio težalc, zagušljiv, ali zato nije ljudski -
i to je dobro. Ikone u čitavom tom neuništivom i teškom ribljem miri-
su ostavljale su čudan utisak: Artjom je pomislio da, ako bi najmanju
,,Kazansku“ odavde preneli u drugu lcuću - ta kuća bi se začas ispunila
ribljim mirisom. Iz najzabačenijeg sanduka, sa samog dna, izvučeš čip-
kane manžetne - i uzdrhtiš: kao da ih je riba oblačila o svojim ribljim
praznicima.

225
 ...Nisu im dali odmor - a i od čega da se odmaraju kad se još ni-
su latili posla.
D o same večeri logoraši su kopali jame tamo gde im je pokazivao
Ejhmanis.
Najpre su na jednom mestu prelopatali sve, zatim su se premesti-
li za pola kilometra - i bavili se tim istim poslom.
Namena Kurez-šaha i Kabir-šaha im je vrlo brzo postala jasna: is-
postavilo se da su obojica tehnički crtači. Dali su im metar, dvogled i
staru mapu - poslali su ih, bez straže, da izučavaju lokalitet: po svemu
sudeći, radi stvaranja nove i najdetaljnije mape.
Artjom je radio žustro, brzo, čak sa zadovoljstvom - i nije znao za
umor. Ejhmanis je to zapazio, Artjom je tačno znao - zbog toga je i
počeo da radi još bolje.
M itja Sčelkačov, naprotiv, stalno se zamarao - momak je bio Pe-
trograđanin, književnik, nenaviknut na rad.
Treći logoraš, mada sasvim mlad, takođe se odlikovao seljačkom
sposobnošću i tihom, nenapregnutom istrajnošću u radu. Zvao se
Zahar.
Cime se svi bave Artjom se dosetio kad je sunce već zalazilo, a le-
đa, mokra od znoja, počela da ga bole.
Oni su tražili staro manastirsko zakopano blago.
...Dosetio se, i nikom nije rekao.

* * *

- Ovde je uvek bila živodernica, zato monasi nisu ni otišli - navi-

kli su se! - nasmejao se Ejhmanis, prateći pogledom oca Teofana.
Otac Teofan nije hteo da ruča sa njima: zahvaho je i izgovorio se
kako mora da ide da proveri ribarski pribor.
Ejhmanis ga nije nagovarao.
Izgleda da se Ejhmanis napio, mada je to pijanstvo bilo neobično
i ničim nije podsećalo Artjoma na očevo mračno pijanstvo.
Na prvi pogled, znakovi toga da načelnik logora pije nisu mogli da
se vide: osim što mu je koža postala bleđa, a oči teže. Govor mu je bio
skladan - čudilo je jedino to što govori primetno više.
Sada su sedeli na obali i jeli đakonije: Artjom, dvojica crvenoarme-
jaca, logoraši...
Artjom je sedeo najbliže Ejhmanisu.

226
 Crvenoarmejci su se mudro držali podalje i s vremena na vreme
nezadovoljno pogledali u Artjoma: ovaj se za protekli dan potpuno pri-
lagodio. Artjom je, primećujuđ nered na stolnjaku, velikodušno seckao
čas kobasicu, čas zelen. Crvenoarmejcima se nije sviđala njegova tvrdo-
glavost, a još manje nož u Artjomovoj ruci. Ali bilo im je neumesno da
opominju logoraša, kad ga je sam načelnik logora smestio tu da ruča.
Ejhmanis mu je s vremena na vreme glavom pokazivao prazne ča-
še, i tada bi Artjom točio votku - Fjodoru Ivanoviču i sebi. Ostali su je
odmah odbili ili im nije ni nuđena.
Kurez-šah i Kabir-šah se uopšte nisu usudili da sednu za čarobnu
trpezu u prisustvu načelnika logora - čas su nezgrapno čučali, čas usta-
jali, na najmanji Ejhmanisov pokret.
Ustajali su čak i kad on progovori - kao da im je bilo nezamislivo
da se veliki starešina može slušati sedeći.
Ejhmanis je to video krajem oka i, izgleda, radovao se, ali nije po-
kazivao.
Sčelkačov i drugi mladi logoraš su se talcođe potrudili da sednu ta-
ko da Ejhmanisu ne zaklanjaju pogled na vodu, a crvenoarmejce ne lju-
te svojom blizinom načelstvu.
S vremena na vreme Artjom je, s pravom bogzna koga, uzimao sa
stolnjalta komad kobasice, krastavac, parče hleba - i ponešto bi preda-
vao Mitji.
Mitja je to delio sa drugom, i žvakali su vrlo sporo, ćutke.
Artjom je bio otporan na alkohol; ako ga je išta i opijalo, onda je
to - oduševljavajuća fantastika same situacije.
Užasno je želeo da to vide svi. I Artjom je u mishma nabrojao ko
su ti svi: Afanasjev... Burcev... Sivcov... Kozak Lažečnikov, ako nije
umro... Mezernicki... Mojsej Solomonovič... Cečeni i kriminalci... Gra-
kov, naravno. Kučerava i Krapin... dolctor Ali! I ona kučka Galina...
Zbog nečeg nije želeo da svedoci zbivanja budu Osip i Boris Lu-
kjanovič - ali Artjom nije krenuo da razmišlja o toj temi, samo je na-
vedene osobe u mislima udaljio iz broja svedoka gozbe.
Pod znakom pitanja ostao mu je takođe Vasilij Petrovič, a Artjom
ga je u svojim blaženim razmišljanjima čas smeštao naspram sebe, čas
odvodio dalje.
Po svoj prilici, prvi put za sve vreme izdržavanja svoje kazne Ar-
tjom je bio istinski srećan. I još to sunce, pravo u oči. I sav taj miris di-
mljene kobasice - nije žurio da njome počasti Sčelkačova, nastojeći da
sebi ne polaže račun o tome, sladio se sam i prirodno topio od miline.

227
 Crvenoarmejci, pored svega ostalog, očigledno su takođe želeli
kobasice - ali neće valjda pred Ejhmanisom da idu tamo-ovamo i kam-
če sa stolnjaka: uzeli su za sebe po jaje i ribu - i budite zadovoljni, dru-
govi borci.
Sam Ejhmanis je malo jeo, uz vodat je mezetio čas mirođiju, čas
peršun - i žmirkajuči na suncu, govorio:
- Manastir: 509 saženja21 u lcrugu, visina devet, širina - šest meta-
ra. Osam kula. Kopno!... Monah-neimar je napravio kamene niše u
gradskoj zidini i unutar kula: najpre su hteli da ih opreme kao podrum
za barut i municiju, ali su se predomislili i uradili drugačije. Te niše su
namenili robijašima! Niša: dva aršina dužine i tri širine. Kamena klu-
pica - i to je sve. Spavaj - polusagnut! Prozorčić - tri rama i dve rešet-
lce. Večiti polumrak. Još i lancem za zid... Darovni manifesti nisu važi-
li za solovecke robijaše: bez ikakvih amnestija!... Prepiska sa rodbinom
bila je zabranjena! Rokovi izdržavanja kazne - ,,večita“, ,,sve do ispra-
vljanja“ i ,,do kraja života nikuda i bezizlazno“. A? Nikuda i bezizlazno!
Ejhmanis je sažvakao peršun, uporedo sa stabljikom, i škrgutnuo
zubom.
- A još zemljane tamnice! - govorio je tiho i razgovetno, obraća-
jući se Artjomu, mađa je Artjom osećao da ga načuljenih ušiju sluša i
Mitja Sčelkačov, koji je sedeo iza njega. - Znaš kako su izgledale? Ta-
vanica im je - pod trema. Na tavanici postoji rupa - za doturanje jela.
Raspopa Ivana Bujanovskog su utamničili 1722. godine - Petar ga je
utamničio - a on je 1751. još robijao! Trideset godina je vršio nuždu
pod sebe! Pacovi su mu odgrizli uho! Stražar se sažalio, dao je Buja-
novskom motku - da se brani od pacova - stražara su išibali korbači-
ma!... Zemljana tamnica, ogromna, kao što su tada pisali: „prestrašna,
potpuno gluva“ - nalazila se u severo-zapadnom uglu ispod Korožan-
ske kule. Ispođ izlaznog trema Uspenske crkve je Saltikova tamnica.
Još jedna mpa u zemlji nalazi se u Golovlenkovskoj kuh, kod Arhan-
geljske kapije. Ičelarska tamnica je ispod kelarske službe. Preobraženj-
ska - ispod Preobraženjske crkve... Kako su ih hranili? Voda, hleb, ret-
ko šči i kvas. Pri tome su insistirali: „Ribu im ne davati nikad!“
Artjom je pogledao u stolnjak i, za svaki slučaj, uzeo riblji rep, si-
sao ga i ispod oka je, s poštovanjem, gledao u Ejhmanisa.

21 Saženj (ca>xeHb) - ruska jedinica mere za dužinu od 1649. godine: 1 saženj =

2,1336 metara = 7 engleskih futa; 1 saženj = 1/500 vrste = 3 aršina = 12 pedi = 48
veršoka. Uvođenjem metričkog sistema u SSSR 1924. godine, ova mera je izašla iz
upotrebe. (Prim. prev.)

228
 - Znaš šta je dalje bilo? - pričao je Ejhmanis. - Sinod je zabranio
zemljane tamnice - strogo! Ali solovecki monasi ih nisu zatrpali! A zaš-
to? Dobro su im došle! Iznošenje kible - nije potrebno!... Kažem ja:
ovde je uvek bila živodernica! Naš otac Teofan, ispostavilo se, nema
kuda da ode! Solovke ne možeš uplašiti tamnicom.
Artjoma je kopkalo da ga upita: ako je nekad bila živodernica -
znači, Fjodor Ivanovič smatra da je ona i sad ostala ista?
Ali ga nije pitao - nije lud.
Na konju je stigao Gorškov, teško se spustio na zemlju.
Po njemu se videlo - barem pola noći je proveo s Ejhmanisom za
istim stolom.
- Sedi, Gorškove - rekao je Ejhmanis.
Ovaj je seo, začuđeno gledajući ispod oka u Artjoma, koji je ovo-
ga puta bez ičijeg zahteva točio votku.
Gorškov, kao većina drugih čekista, bio je glavat, krupan tip.
Obrazi tog soja, primećivao je odavno Artjom, bili su izuzetni - takav
obraz sigurno ne može da se uštine. Meso na obrazima bilo je čvrsto,
otvrdlo u neumornom radu, kao da te njuške nisu imale druga posla
nego su samo isisavale srži iz najjačih kostiju.
- Znam o čemu ti misliš - rekao je Ejhmanis Artjomu, pa pono-
vo ispio ne kucajući se i ne obraćajući nikakvu pažnju na Gorškova. -
Ti misliš po čemu se naš poredalc razlikuje od pređašnjeg poretka? Od-
govor znaš ili da kažem?
- Znam - rekao je Artjom.
- Kako to? Govori - naredio je Ejhmanis.
Gorškov - i taj je mrdao obrazom prema Artjomu.
„Alco lcažem pogrešno - pregrišće mi grkljan“ - shvatao je Artjom.
- „Ispeći će me i pojestiT
- Ovde nije robija - odgovorio je tvrdo Artjom. - Ovde stvaraju
fabriku ljudi. Tada su ljude stavljali u zemljane jame i držali ih, kao cr-
ve, u zemlji, sve dok ne pocrkaju. A ovde se pruža izbor: ili postani čo-
vek, ili...
- Aha, ili ćemo mi tebe da sameljemo u prašak - dodao je Ejhma-
nis. - T i zaista tako misliš?
Artjom se čak otreznio. U ušima mu je blago zvonilo. Dan je na-
okolo takođe zvonio: čitavim drvećem, kretanjem vazduha, ptičjim gla-
sovima.
Crvenoarmejac je u blizini odlomio granu: pripremao je vatru.

229
 - Mislim da je ovde kod vas država u državi - rekao je Artjom. -
Svoji posedi, svoja tvrđava. Svoje palate, svoji monasi. Svoja armija,
svoj novac. Svoje novine, svoj časopis. Svoja proizvodnja. Svoji frizeri
i hetere. Svoji dželati - ovde je Gorškov zadrhtao obrazom i preneo po-
gled u Ejhmanisa, ali ovaj nije reagovao. Artjom je nastavio: - Svoja
pozorišta, službenici i, najzad, zatvorenici... Prilikom ulaska, čuo sam,
zatvorenicima viču: „Ovde vlast nije sovjetska nego soloveckaA T o je
istina. Ovde je zajednička religija - sovjetska, ali su žrtvovanja - svoja.
I na svemu tome vi stvarate novog čoveka. Ovo jeste civilizacija!
Artjom je zaćutao i sedeo gledajući u stolnjak, nije se usuđivao da
digne oči u Ejhmanisa. Ali ovaj se neočekivano nasmejao:
- I još jezik, dabomcr Ovde pomalo nastaje svoj jezik - šali li se
Ejhmanis ili ne, Artjomu nije bilo jasno i, za svaki slučaj, klimnuo je
glavom. - Mešavina kriminalnog i plemićkog, boljševičkog novojaza i
belogardejskog rečnika, jezika teatralista i prostitutki. „Sve se izmeša-
lo: frak, gunj i bluza!“ Možda će Kurez-šah i Kabir-šah da nam doba-
ce nešto. A, nevine žrtve boljševičke diktature?
Kurez-šah i Kabir-šah su zaklimali glavama.
Ejhmanis je nekoliko sekundi sa vidljivim zadovoljstvom posma-
trao tu bezuslovnu saglasnost, zatim se odjednom uozbiljio, okrenuo se
prema Artjomu i jasno nastavio:
- Kod nas ovde postoje svoje klase, svoja klasna mržnja, pa čak i
posebno uređenje - mislim, srodno ratnom komunizmu. Piramida - na
vrhu smo mi, čekisti. Zatim kaeri. Zatim bivši sveštenici, popovi i mo-
nasi. Na samom dnu je kriminalni element - osnovna radnička snaga.
T o je naš proletarijat. Istina, deklasiran i demoralisan, ali dužni smo da
ga prevaspitamo i podignemo na vrh.
- Zašto su kaeri tako visoko, druže Ejhmanise? - oglasio se najed-
nom Gorškov.
- K o rukovodi naukom? - odgovorio je brzo Ejhmanis. - Buržo-
aska inteligencija i bivši kontrarevolucionari. K o igra u pozorištu? Oni.
K o organizuje nastavu u klubu, ko organizuje vaspitni rad u kružoci-
ma, ko drži predavanja?...
Ejhmanis se okrenuo od Gorškova i gledajući u oči Artjomu, za-
vršio je misao:
- Ovo nije logor, ovo je laboratorija!

230
 Artjom se probudio noću s onim divnim osećajem kada ne znaš
gde spavaš ali pamtiš da se, izgleda, ne dešava ništa strašno - čak na-
protiv.
U kući je bila polutama, ali trenutak kasnije Artjom je bio u stanju
da vidi oči Kazanske Bogorodice, koja je netremice posmatrala belu
noć.
Prekoračio je preko M itje i Zahara, pa pošao u dvorište.
Cim je začuo buku, odmah se probudio i seo Kabir-šah: u polu-
mraku su se videle njegove uplašene beonjače.
„...Sija Kazanska, nekršteni“ - pomislio je ironično Artjom, a na-
glas je rekao:
- Ja sam, spavajte. Još je noć.
Kod Gorškova je opet svedeo, izgleda, odškrinuti prozor: glasovi
su dopirali vrlo jasno - ko i šta govori, nije moglo odmah da se razu-
me, zato je bio prepoznadjiv česti smeh: Ejhmanis se smejao - lajavo,
oštro, nekako rugalački.
Artjom je zaboravio gde je tu klozet i ispišao se na ugao.
„Kao pas...“ - pomislio je, zevajući.
Glava mu je bila savršeno bistra: piće mu nije zastalo u telu - ko-
pao je, znojio se, pio je mnogo vode, a pred veče se čak iskupao, mada
je voda bila jesenje hladna...
...U povratku se štrecnuo: pored kuće je stajao otac Teofan. Da
ovaj nije pripalio svoju lulicu, Artjom bi prošao: monah je do te mere
podsećao na nešto sasvim neživo, kao što je na primer, drvo.
„Dođavola, nelagodno mi je“ - pomislio je Artjom. - „Verovatno
je čuo kako sam ja tu... na ugao... K o mi je smetao da se okrenem i po-
mokrim na travu? Bože, kakva sam ja budala.“
- Dobra noć - rekao je promuklo Artjom i ubio komarca na obrazu.
- Dobra - odgovorio je mirno bivši monah.
- Slušajte, oče Teofane - obradovao se Artjom što razgovara sa
njim, i odmah je sam sebi oprostio svoju nekulturu - mladost lako či-
ni te stvari. - A Ejhmanis - zaista traži zakopano blago?
- Zar je to tajna? - odgovorio je starac. - Traži ga svuda. Već je
prekopao čitave Solovke. I ovde traži. I pita mene gde je najbolje da
traži.

231
 Artjom se probudio noću s onim divnim osećajem kada ne znaš
gde spavaš ali pamtiš da se, izgleda, ne dešava ništa strašno - čak na-
protiv.
U kući je bila polutama, ali trenutak kasnije Artjom je bio u stanju
da vidi oči Kazanske Bogorodice, koja je netremice posmatrala belu
noć.
Prekoračio je preko M itje i Zahara, pa pošao u dvorište.
Cim je začuo buku, odmah se probudio i seo Kabir-šah: u polu-
mraku su se videle njegove uplašene beonjače.
„...Sija Kazanska, nekršteni“ - pomislio je ironično Artjom, a na-
glas je rekao:
- Ja sam, spavajte. Još je noć.
Kod Gorškova je opet svedeo, izgleda, odškrinuti prozor: glasovi
su dopirali vrlo jasno - ko i šta govori, nije moglo odmah da se razu-
me, zato je bio prepoznadjiv česti smeh: Ejhmanis se smejao - lajavo,
oštro, nekako rugalački.
Artjom je zaboravio gde je tu klozet i ispišao se na ugao.
„Kao pas...“ - pomislio je, zevajući.
Glava mu je bila savršeno bistra: piće mu nije zastalo u telu - ko-
pao je, znojio se, pio je mnogo vode, a pred veče se čak iskupao, mada
je voda bila jesenje hladna...
...U povratku se štrecnuo: pored kuće je stajao otac Teofan. Da
ovaj nije pripalio svoju lulicu, Artjom bi prošao: monah je do te mere
podsećao na nešto sasvim neživo, kao što je na primer, drvo.
„Dođavola, nelagodno mi je“ - pomislio je Artjom. - „Verovatno
je čuo kako sam ja tu... na ugao... K o mi je smetao da se okrenem i po-
mokrim na travur Bože, kakva sam ja budala.“
- Dobra noć - rekao je promuklo Artjom i ubio komarca na obrazu.
- Dobra - odgovorio je mirno bivši monah.
- Slušajte, oče Teofane - obradovao se Artjom što razgovara sa
njim, i odmah je sam sebi oprostio svoju nekulturu - mladost lako či-
ni te stvari. - A Ejhmanis - zaista traži zakopano blago?
- Zar je to tajna? - odgovorio je starac. - Traži ga svuda. Već je
prekopao čitave Solovke. I ovde traži. I pita mene gde je najbolje da
traži.

231
 - A što ga i sam nisi našao, Teofane? Ako daješ savete - što ga ne
bi potražio.
- A šta će mir Ja neću nikuda odavde. Kad izvučeš zlato na svetlo
- ono te pita zašto si ga vadio. Dosta mi je i drugih pitanja. A Ejhma-
nis se ne boji pitanja. Neka traži za sebe.
- Teofane! - viknuli su sa prozora nadzornikove kuće, a Artjom je
po glasu prepoznao Gorškova.
U tom trenutku Artjom se dosetio da je starac tek izašao iz Gorš-
kovljeve kuće - kako bi pušio, ali želeo je, u stvari, da ode svojoj kući,
jer su ga optercćivali noćni razgovori sa čekistima. Od starca nije stru-
jala solovecka noć nego čovekova budnost, niti mu je odeća mirisala na
vazduh i veče, već na ljude i vino.
„...Kao pas“ - uspeo je da ponovo pomisli Artjom - „osećam sve,
kao pas...“
- Oj? - odazvao se otac Teofan.
- Sa kim tamo ćućoriš? - upitao je Gorškov i pomolio tintaru kroz
prozor.
- Zatvorenik Artjom Gorjainov! - odgovorio je Artjom posle
kratkog razmišljanja, i odmah je jasno čuo kako Ejhmanis, negde iza
Gorškovljevih leđa, razgovctno izgovara: „Neka dođu olx>jica!“
- Obojica ovamo! - komandovao je Gorškov i bučno se vratio za
sto - začulo se drhtanje posuđa, neko je s treskom pomakao nekoliko
stolica.
Ne govoreći ništa Artjomu, Teofan je mirno pošao prema Gorš-
kovljevoj kući.
Vođen samo dobrim predosećajima, Artjom se vratio do ležaja, po
svoju košulju, i oblačeći se u hodu, požurio je za starcem. Sreća što je
ovaj ostavio vrata otvorena - inače bi mu bilo nezgođno da psujući ula-
zi u tuđu, pogotovu čckističku kuću - tamo bi mu se na putu obavc-
zno isprečila neka šašava kanta, još je dobro ako je prazna, a nc sa do-
maćinovim splačinama.
Gorškov jc živco oskudno: peć nasred brvnare, pored peći krcvct,
a sudeći po tome što jc i na podu bila nameštena postelja, maltenc do
samih vrata, danas je domaćinovo mesto zauzimao Ejhmanis. Izuzev
stola i stolica, od nameštaja je imao samo sanduk. Iznad prozora je vi-
sila veza suve ribe, iznad kreveta - sablja i sat o ekseru, sračunato da ih
može dohvatiti ležeći.
Ejhmanis je sedeo u čelu stola - bez obzira na Artjomova mutna
očekivanja, on, za razliku od Gorškova, nije bio nimalo umoran niti

232
podbuo od noćnog pijanstva - već, naprotiv, kao da je postao malo oš-
triji i brži, kako u pogledima tako i u pokretima. Gorškov, izgledom
nabildovan, spor i zategnutih obraza, očigledno nije odgovarao načel-
nikovom raspoloženju.
- Smislio si odgovor? - upitao je Ejhmanis oca Teofana.
- Nisam ih ni imao, Fjodore Ivanoviču, tih odgovora - rekao je
monah.
- Proletarijat je bolji od Hrista - rekao je Ejhmanis brzo, kao da
nije ni čuo oca Teofana. - Hristos je terao menjače iz hrama - a prole-
tarijat je ovde naselio sve: i ko je menjao, i ko je streljao, i ko je tuđe
krao... Revolucija je ovakva, revolucija je onakva, a gde je ogromna isti-
na koja može da se suprotstavi boljševićkoj r Da sačuva m Rusiju, koja
se sva razvalila na komadiće, iznutra je trula, a spolja - u vašoj pozlati?
K o da jc sačuva? Zašto?
Ejhmanis je pogledom brzo obuhvatio sve okupljene, a Artjom je
mirno dočekao njegov pogled.
- Solovke su neposredan dokaz da su u ruskoj klanici lcrivci svi:
šta, komandiri četa i vodova od ,,bivših“ - bolji su od čekističkih? Ar-
tjome, kaži? Inače Teofan ne zna.
- Svi su... dobri - rekao je Artjom, s promišljenom pauzom.
Gorškov jc prodrmao zategnute obraze i, po ko zna koji put, već
besno pogledao prvo u Artjoma, a zatim u Ejhmanisa: kako sme ovaj
šakal?... - ali Ejhmanis nijc odgovorio na Gorškovljev poglcd.
On je ćutke i ne trepćući gledao u Artjonaa.
Artjomu sc za trenutak pričinilo da su oči načelnika logora potpu-
no bezumne: u njima ncma ničeg ljudskog. Preneo je pogled na njego-
ve ruke i video da ručni zglobovi načelnika logora nisu seljački već kao
da su muzičarevi, i prsti su mu tanki, a nokti - bledi, podscčcni, čisti.
- A zašto mu nisi natočio? - upitao je Ejhmanis Gorškova. - Na-
toči, on je gost.
Gorškov, ne gledajući u Artjoma, primakao mu je flašu i čašu, dr-
žeći i jednu i drugu istom rukorn masnih, gotovo crvenih prstiju bez
noktiju.
Ejhmanis se smejuljio.
Teofan je gledao u sto.
Artjom je natočio sebi za veliki gutljaj i odmah ispio.
Na velikom tanjiru nalazila se nejednako isečena haringa - mirisa-
la je izazovno i uzbudljivo. Artjom se nije usuđivao da je dotakne, ali

233
je na neobičan način osetio srodnost te haringe sa ženskim čudesima...
Takvo preobilje, miomirisno, neverovatno.
Cak je ugrizao usnu da bi odvratio pažnju.
- Nedavno je jedan iz puka pobegao u Finsku - nastavio je Ejh-
manis sa nekog svog, jedino njemu razumljivog mesta. - Odmah su mu
tamo objavili knjigu, na ruskom jeziku, zamisli... Tek što mi ju je do-
neo Boki - objasnio je Ejhmanis, kratko pogledajući u Gorškova. - Taj
gad je u knjizi napisao da smo mi ovde za godinu dana streljali šest hi-
ljada sedam stotina ljudi. Tamo, verovatno, gospođice padaju u nesvest
dok čitaju. Možemo mi da streljamo i šest, i šezdeset šest hiljada. Ali
ovde se ove godine nalazilo svega sedam hiljada zatvorenika! I koga
sam ja strcljaor Tri orkestra, dva pozorišta, požarnu četu i odgajalište
lisica? Zajedno sa lisicama!
Artjom je razmislio, razmislio - pa dohvatio kolač, koji se nalazio
na poslužavniku pored Gorškova.
Kolač je bio sa kupusom: raskošan i sladak, Artjomu su, izgleda,
od zadovoljstva krenuli čak i žmarci po telu.
Zatim je ipalc zgrabio komad haringe i ubacio ga u usta: o-o-o.
Zvakao je očiju punih odušcvljenja.
Gorškov je progutao pljuvačku i teško uzdahnuo: „Još se nisi naj-
eo?a - govorio jc njegov izgled.
,,U stvari, tcbi jc malo“ - pomislio je Artjom.
- Pišu još da ovde muče zatvorenike - nastavio je Ejhmanis, kao da
ne vidi šta se dešava za stolom, a zapravo je čak veoma dobro video. -
Zbog ncčcg uopštc ne pišu da zatvorenike muče sami zatvorcnici. Ru-
kovodioci građcvinskih radova, rukovodioci zatvoreničkih radova, dese-
tari, majstori, komandanti, komandiri četa, naredbodavci, ekonomi, sav
medicinski i kulturno-vaspitni aparat, sva kancelarija - svi su zatvoreni-
ci. Ko vas muči? - Ejhmanis je ponovo pogledao u Artjoma, a ovaj je
odmah prestao da žvaće, ne od straha nego više zato što se tiho i nena-
metljivo pravio lud. - Vi sami sebe mučite bolje od svakog čekiste!
Izgleda da je Ejhmanis počeo da se nervira - Artjom je to naslutio
po Gorškovu, koji je lagano sklonio ruke sa stola i uspravio se.
- Goli! - rekao je Ejhmanis glasno - tonom kojim se u pozorištu
recituje poezija. - Pišu, ovde kod nas idu goli na posao! A šta ako su
to kriminalci, koji prokockaju svoju odeću? Ja ih hčno svlačim? Kakav
idiotizam? Znate šta će da bude ako im ja sad dam čizme, svima? Su-
tra će polovina od tih što imaju čizme biti bosa!
Ejhmanis se grčio, kao da suzbija napad.

234
 - Prostitutke nastanjujemo kod monahinja, pišu! A kako biste vi
htcli ? Da su zasebno monahinje, a zasebno kurve? I još zasebno baro-
nese? I posle prostitutke idu gole, a vi se čudite? Nastanjujem ih zajed-
no zato što mi odmah opada i broj tuča, i zaraženost sifilisom, i raz-
vrat, i rasulo, i pakao! - Ejhmanis je uzeo čašu i na reči ,,pakao“ žesto-
ko udario njome o sto.
- Jedino političke smo nastanili odvojeno! - pravdao se Ejhmanis
nekom, ovde prisutnom ili odsutnom. - A preselili smo još i svešteni-
ke! A mi kopamo, svojim rukama zarađujemo sredstva, da bi svima bi-
lo po ćefu! Jer ono, što šalje Moskva, bilo bi vam dovoljno jedino za
mrtvačke sanduke! I ispravno je! Treba umeti da zarađuješ sam, nismo
mi u raju. A šta vi hoćete - tako živi čitava zemlja! Državu čeka rat! Iz
seljaka cede sve sokove! Iz proletarijata - cede! A vas treba ostaviti na
miru?
Artjom je, na sreću, već sažvakao polovinu kolača i sedeo je gleda-
jući čas u flašu - tamo je ostala još polovina, čas u haringu - nju uopšte
niko nije dirao, ali ona ga je na prirodan način uzbuđivala, uznemira-
vajući mu muškost, šta god to bilo.
Bančenje ove noći bilo je očaravajuće. Povremeno bi se Artjom uš-
tinuo za nogu: da ne sanja ovo? U glavi mu se opet razlivala slatka opi-
jenost; i on bi još pio.
Artjom se uopšte nije bojao Ejhmanisa. I nije shvatao zašto ga se
boji Gorškov.
Pričalo se da je jednom Ejhmanis lično streljao nckog, za ro-
đendan
Đeržinskog. Možda je nekog i strđjao - ali što bi on streljao Ar-
tjoma?
- Kad pročitaš trabunjanja o nama, proizlazi da su ovde samo po-
litički - i svaki sedi na kokošjem sedalu u Anzeri - govorio je Ejhmanis.
- A ovde su lopovi-pokućari, provalnici, džeparoši, lopovi-trovači, lopo-
vi koji kradu po vozovima i lopovi koji kradu po železničkim stanicama,
kradljivci bicikala i konjokradice, crkveni lopovi, lopovi što kradu po
prodavnicama, lopovi pri razmeni novca - koje zovu munđaroši, lopo-
vi koji pelješe goste svojih drugarica-prostitutki, posednici javnih kuća i
jazbina, prekupci kradenog, farmazoni koji prave ,,falševe“ pa svežnjeve
lažnog novca koriste za kupovinu, varajući seljake... A pišu da ovde ro-
bijaju i trpe krsnu muku najbolji ljudi Rusije. Ti, Artjome, između osta-
log, znaš da ovde robija više čekista nego belogardejaca? Ne? Onda znaj!
- zakikotao se odjednom Ejhmanis gledajući u Gorškova.

235
 Taj smeh nije opustio nikoga.
Monah je sada gledao u prozor, kao da čeka svitanje - u svitanje
se, kažu, izgubi svaka nečista sila. Gorškov je gledao u sto.
- A drže ih kudikamo gore nego mnoge druge! - rekao je Ejhma-
nis, čak sa jednim oduševljenjem. - Artjom zna u kalcvim kelijama žive
kaeri i sveštenici! Cekistima ne daju kelije! Oni su u istoj kasarni, svi.
Mada, moglo bi se reči, čije zasluge za revoluciju su veće? Cekista ili ka-
era? Šta ti misliš, Gorškove?
Gorškov je zagrizao usnu i napeto uperio pogled pravo, kao da je
odgovor bio sitno ispisan na suprotnom zidu.
- A ničije! - odgovorio je podsmešljivo Ejhmanis umesto njega. -
Ničije zasluge za revoluciju nisu važne! One su se an-nu-li-ra-le! I po-
čelo je novo računanje! K o radi - taj jede kolače! K o ne radi - tog je-
du crvi! Evo, sedi Artjom - i sutra odjednom pobegne? - Ovde je
Gorškov ponovo planuo i čak potražio revolver na boku - i bio je ta-
rno - da li da upuca begunca? - ali Ejhmanis mu nikako nije davao sig-
nal već je i dalje govorio: - Pobegne on i tamo ispriča svima celu isti-
nu. A kakvu istinu on zna? Bio je u dvema četama, pet puta je išao na
balvanc, pet puta u bobice i opštio je sa dvadesetak zatvorenika, istih
kao on. Opisaćc im svoju baralcu - kao da se njegovom barakom ogra-
ničava svct... A ovde nije toliko logor koliko ogromno domaćinstvo.
Savijaj prste! - naredio je Ejhmanis Artjomu: - Strugara - drvno-prc-
radivački i stolarski proizvodi. Ribolov i lov na foke. Stočarska i mle-
karska privrcđa. Kreč-alabastarski, grnčarski, mehanički zavodi. Pinter-
ska, užarska, radionica za izradu brusnog papira, radionica za izradu ri-
barskih čamaca. Još i radionice: kožarska, obućarska, krojačka, lcovač-
ka, ciglana... Plus - fabrika obuće. Elektrifikacija ostrva. Rafinerija. A,
nemaš ti toliko prstiju. Hajde da idemo ispočetka...
Ejhmanis je natočio sebi čašu, a Artjom je pomislio da ovde svi pi-
ju po kazaljci sata, propuštajući Teofana... sad će biti red na njega.
- ...Zeleznička pruga, pređuzeće za vađenje treseta, solana, predu-
zeće za proizvodnju skupocenog krzna i preduzeće za proizvodnju po-
ljoprivrednog oruđa. Monasi ovde nisu mogli ništa da gaje, govorili su
„klima nije za to“; a kod nas raste - i krompir, i ovas! Saobraćajnice za
čamce i parobrode. Izgradnja novih zgrada, remont starih. Podrška u
održavanju kanala koje su iskopali monasi. Rezervat i biobašta u
njemu. Preduzeće za vađenje smole, radio-stanica i štamparija. Pozoriš-
te, čak dva pozorišta. Orkestar, čak dva orkestra. I dva dnevna lista. I

236
časopis. A imamo još i bolnicu, apoteku, tri prodavnice... Uzgred, gde
si kupio taj kačket, Gorškove?
- U prodavnici - odgovorio je brzo Gorškov.
Ejhmanis je klimnuo glavom gledajuči u Artjoma, kao da mu je
Gorškovljev kačket bio dokaz za sve što je relcao.
- Pišu: loša je hrana. A gde da je uzmem? Priroda je škrta, prirod-
nih bogatstava - minimum. Svi poslovi i proizvodnje mogu da budu
samo oslonac. Za. Unutrašnje. Potrebe. Logora. Ali mi se dovijamo i
hranimo ovoliko naroda, koliko monasi nisu nikad hranili. Da su nji-
ma dovezli ovoliko zatvorenika - kod njih bi posle nedeiju dana pocr-
lcali... Pišu: leče loše. A mi svake godine naručujemo medikamente za
2 0 0 0 rubalja! Gde su oni? A ja te pitam! Gde su? Kradu, možda? A sa-
mo kad ja zbog toga ponižavam čekiste u čelijama - o tome neće da pi-
šu! T o, da kod nas radi šlcola za nepismene - neće da napišu! T o, da
sam ja otvorio crkvu, dozvolio bivšim sveštenicima i monasima da idu
u mantijama - neće da napišu.
Teofan je odjednom, cmoktavim zvukom otvorio čvrsto stisnuta
usta i rekao:
- Prvo zabranjujete nošenje mantije - pa posle dozvoljavate: i kao
da je učinjeno dobro delo? Možete još i da iskasapite nekog, a posle ga
namažete melemom po golim kostima - još jedno dobro delo.
Ejhmanis se odjednom razveselio, zapravo, izgleda da mu je iz ča-
sa u čas postajalo sve dosadnije.
- O! - rekao je Ejhmanis, kao da je Teofan, uporedo sa Gorško-
vljevim kačketom, opet potvrdio njegovu pravednost. - A govorio si:
nemam odgovor. Znao sam da imaš.
Teofan je ćutao, ali Artjom se na čudan način još unosio u ono što
je starac rekao. Starac je izgovarao“ž“ i ,,š“ kao da je to nešto okruglo,
dronjavo - dođe ti da ga sakupiš u ruku i miluješ.
Gorškov je dvaput zaškrgutao zubima i umalo se nije zagrcnuo od
svog niskočelog besa, ali Ejhmanis ga je zaustavio pogledom, najkra-
ćim od mogućnih.
- Teofane, verovatno nisi čitao ništa osim svojih svetih priča, zato
je Artjom, eto, čitao Dostojevskog, mislim. Sećam se, kod Dostojev-
skog su robijaši nosili bukagije, a za prekršaje su ih - šibali. Kao decu.
Vas su ovde šibaii?
Artjom se setio kalco ga je ICrapin mlatio toljagom, ali zašto bi mu
pričao o tome; zato je samo glavom pokazao: ne, nisu me šibali. Nisu
ga šibali, zaista.

237
 - 1 bukagije ne vidim na vama - rekao je Ejhmanis, povišenim gla-
som. - Skidate ih noću, je li?
Teofan je opet cmoknuo ustima - tamo mu je, izgleda, bila na go-
tovs još jedna okruglasta reč paperjasto šuštavog zvuka, ali ovoga puta
ga je zaustavio Ejhmanis:
- To što si rekao - sviđa mi se. A ako Gorškovu padne na pamet
da te pritegne zbog toga - moraće i sam da se bavi lovom na foku. A
ti sad ućuti. Uopšte, trebalo bi da vi mantijaši umuknete od sada i za-
uvek. Ja ću da razgovaram s Artjomom, njemu to niko ne može da ob-
jasni. Artjome, ti voliš poeziju? Ja ponekad čitam pesme. Kažu da pe-
snici umeju da lcažu naj.... Da. Ako o nama napišu poeziju i komponu-
ju pesme - znači, imaćemo opravdanje za vekove. A o nama već pišu i
pevaju. Ali, evo šta treba primetiti, Artjome. Prosti ljudi u ruskom se-
lu nisu nikad čitali poeziju. Sve najvažnije objašnjavao im je pop - i o
Bogu, i o Rusiji, i o caru. Tiraž ma koje Blokove knjige bio je hiljadu
primeraka. A svaki pop ima tri hiljade parohijana u svalcom selu. T o je
jače od pozorišta! Sad postoji i bioskop - ali pop je jači i od bioskopa,
zato što film - ćuti, i tamo su svi... u trku. A pop - ne žuri. I monah
uopšte ne žuri.
Ejhmanis je pogledao u Teofana, proveravajući žuri li ovaj da ma-
lo odspava pre zore, ili mu je i ovde dobro.
- Pa ako sveštenik kaže da je sovjetska vlast - od Antihrista - a oni
to govore stalno! - znači, nikakav socijalizam u tom selu, dok je tamo
crkva - nećemo izgraditi! - rekao je Ejhmanis, sa zlobnim lukavstvom
gledajući ispod oka u Teofana, kao da je zadovoljan njegovim ćuta-
njem. - T o nisu čak ni klipovi u točkove! Pop vuče naš voz na suprot-
nu stranu, i vuče ga kudikamo uspešnije! U najboljem slučaju - sile su
nam ravnomerne. Seljak je slušao popa gotovo hiljadu godina - a mi
moramo da ga naučimo da sluša nas - za deset! T o jeste zadatak!... I
mi ćemo ga izvršiti!
Ejhmanis je pola minuta sedeo gledajući u sto i malčice okretao
praznu čašu između palca i srednjeg prsta.
- Pričaju da smo mi ubih rusko sveštenstvo - nastavio je tiho. -
Kako da ne. U Rusiji postoji četrdeset hiljada crkava, i u svakoj je sveš-
tenik, a nad svakim sveštenikom je svoja uprava. A sada je u Solovka-
ma jedna četa mantijaša - 119 ljudi! I to najupornijih i najštetnijih. Gde
su ostali? Pa, svi su tamo. Propovedaju o Antihristovom carstvu. Ne,
Teofane? - viknuo je odjednom Ejhmanis i još glasnije mu komando-
vao: - U m ukniL.

238
 - D obro bi bilo da samo propovedaju! - nastavio je Ejhmanis lcri-
veći osmeh, glas mu je postao metalan i besan. - Niko ne priča šta je
bilo nađeno u Soloveckom manastiru, kada smo došli ovamo 1923. go-
dine. A evo šta je bilo nađeno. Osam tropalačnih oruđa. Dva mitralje-
za, 6 3 7 pušaka i berdanki s o-o-ogromnim zalihama municije. Teofa-
ne! - riknuo je ponovo Ejhmanis, neočekivano i gnevno. - Koga su
hteh da love? Foke? Iz topova? A? Umukni!
- M i razumemo šta je to? - upitao je Ejhmanis, kao da više ne pi-
ta one koji su sedeli m nego nelcog ko se nalazio iza njihovih leđa. -
Nepristupačna tvrđava, koju Englezi nisu mogli da osvoje, a car Alek-
sej Najtiši ju je deset godina opsedao, I puna je oružja, kao gusarska
fregata. Monasi su ovde, između ostalog, odvajkada bili stručnjaci ne
samo za molitve nego i za streljaštvo. I šta biste vi naredili da predu-
zme sovjetska vlast? Da ovde ostavi manastir? To je... divota!... Divna
plemenitost. Ali, mislim da je sasvim đovoljno to što ih nismo odmah
sve streijali i što smo ih ostavili čak ovde da žive... Oružje smo im, isti-
na, oduzeli... Ali alco mi Teofan napiše zahtev da mu je potrebna puš-
ka - razmotriću...
Ejhmanis je protresao palclicu cigareta, izručio duvan i najzad iz-
vadio poslednju cigaretu. Očima je potražio vatru, ali našao je starca-
monaha i Artjoma, lcoji je odmah osetio njegovu zlovolju.
- ...Idite na spavanje - rekao je Ejhmanis umorno i nezađovoljno.
Ali, lice mu je izgledalo kao da maločas nije smrtno želeo da se od-
mori, već naprotiv: odjednom sc probudio i ugledao tuđe i nepoznate
Ijude.
Artjom je već izlazio kad je Gorškov neočeldvano, u trenu, zaspao.
Napolju su monah i on začuli očajnički, grohotan smeh i čoveltov
povik.
Artjom je zastao a Teofan, naprotiv, požurio još brže.
U kući se zaorio Ejhmanisov smeh.
Pošto je razmislio, Artjom je pošao za Teofanom. Posle nekoliko
koraka je shvatio kakva je to buka: Ejlamanis je izbio holdicu ispod
Gorškova.

* * *

Ona haringa, sa svim njenim maslom i zlatom, Artjomu nije izbi-

jala iz glave - iako njegova glava nema veze sa tim.

239
 Čim je izašao iz Gorškovljeve kuće, prvi osećaj mu je bio da je na
bezbednom, a zatim je odjednom osetio kako opet počinje mučno da
ga čupa ispod stomaka, kao da se tamo neki konac namotava sam po
sebi - a unutra postaje sve manje i manje mesta, sve manje i manje - i
od toga mu je u duši bilo dobro i strašno, i uzbudljivo, i bestidno.
Teofan je ušao u svoju kuću, pa se povratio i upitao:
- Ideš da spavaš?
- Za sada ću malo da dišem - odgovorio je promuklo Artjom, već
unapred znajući šta će da uradi.
Od alkohola je postao nerazuman i hrabar.
- Pa, diši - rekao je Teofan. - A ja ću da pritvorim vrata... inače
će komarci.
Komarci su mu vitlali oko lica, ali onaj konac unutra je vukao ja-
če i Artjom je jedva dočekao da Teofan pritvori vrata, pa požurio iza
kuće, što dalje od prozorčića - i već se uhvatio - zgrabio! - celom ša-
kom za uzročnu plot - ona mu je bila živa, vrela, nabubrila, puna uz-
brujalc krvi.
Kod Gorškova se opet zasmejao Ejhmanis, ali Artjom nije mario.
Suma, koja se naiazila u blizini, ispunjena pevanjem ptica, likova-
la je.
Tamo kao da je radila ogromna fabrika. Neko je jasno šio šivaćom
mašinom. Ncko jc udarao srebrnim iglama za pletenje - iglom o iglu,
iglom o iglu. Neko jc prao kristalnc čašice u vangli. Neko je zašraflji-
vao škripavi zavrtanj. Ncko je ljuljao klatna stalog zidnog sata. Neko je
kuclcao lcaleme konaca jedan o drugi. Nelco je nabacivao zvonlce bcoču-
ge na drveni prst. Neko je vukao vodu iz bunara namotavanjem lanca.
Neko je škljocao makazama, nameštajući list hartije. Neko je strugao,
neko je valjao lešnike u šakama, neko je isprobavao zlatni novčić na ba-
karnom zubu, neko je caktao potkovicom, neko je terao ostale, sekući
vazduh korbačem, nelco je cičao na lenjivce, neko je, najzad, zviždao -
sva šuma je pesmom pratila Artjoma i svu njegovu oduševljenu krv.
„Otkuda ovde tolike ptice?“ - pomislio je Artjom, mutno, kao po-
slednjom snagom. - „Solovecke šume su uvek tihe, lcao da izumiru... A
šta je sad?“
Čim je došao do ugla, Artjom je već počeo uporno da se zadovo-
ljava: komarci su vitlali oko gole ruke koja je jurcala tamo-ovamo, i ni-
kako nisu mogli da slete na nju - to mu je bilo smešno, ali ne toliko
smešno da bi se nasmejao: zato što su mu konci unutar stomaka bez-
bolno i tiho pucali jedan za drugim, tamo je bilo sve više slobode i pro-

240
stora - i na toj slobodi naglo se rascvetavao ogroman cvet, lepljiv, sun-
čan, pun meda.
I još te lude ptice...
Zamislio je ženu, belu na onim mestima gde joj je belo, tamnu -
gde je tamno, kako diše otvorenih usta, ne znajuči kako bi se još izvr-
nula da bi mu se još više otvorila.
...U poslednjim trenucima Artjom se nije uzdržao, naglim priti-
skanjem obraza uz svoje rame zgnječio je tri komarca koja su mu sisa-
la krv, istovremeno osećajući kako zvezde pljušte u njegovu ruku koja
se kretala...
Kroz čitavo telo mu je prošao vreli blagi talas: od mozga do peta
- i otišao negde u zemlju, u samo njeno jezgro.
„Tako se začeo svet!M- shvatio je odjednom Artjom, kao da je po-
vikom u sebi uzviknuo tu misao. - „Tako! Se začeo! Svct!“
...O n je ispljusnut u celini! - ispljuskivan je nekako neprirodno du-
go - evo ovako, evo ovako, da, evo ovako... neka se to svrši jednom! -
više mu nije bilo ni slatko, ni mukotrpno nego je malčice osećao bol, i
mučninu, i hladnoću, i tek rascvetali cvet se već zatvarao, kočio, slcri-
vao se - zato je bilo osam puta više komaraca, i Ejhmanis se smejao bez
prestanka - i neko se uzvrpoljio u kući, u kojoj je noćivao Artjom: is-
postavlja se, to je bilo vrlo blizu i vrio čujno.
Artjom je seo, zavrtclo mu sc u glavi, dianom je osetio zemlju, a
na zemlji - nešto gusto i vlažno, kao da se ovde nelco iskašljavao.
Naglo se digao, obrisao je ruku o nogavicu.
Nikakav svet se nije začinjao - u svetlosti solovecke noći videle su
se bele kapi na travi. Rastrljao ih je nogom.

* * *

Ejhmanisa od jutra niko nije video.

Artjom se jedva probudio i idući da se umije, nije izdržao - otišao
je iza ugla, pogledao da li su ostali tragovi noćašnjeg.
„...Inače će sad da bane Ejhmanis, odmah će sve da vidi i preteće
upita: ’K o je ovde ovo noćas napravior’“ - narugao se sebi Artjom.
U duši mu je bilo prilično odvratno. Ali podnošljivo, podnoš-
ljivo...
Za doručak im je Teofan izneo odmah šest haringa - jutros ga ona
više nije podsećala ni na šta žensko, zato je i dalje bila ukusna.

241
 Svi su jeli halapljivo, brzo, sa zadovoljstvom. Oblizivali su prste,
osmehivali se jedan drugom. Za trpezom gotovo da nisu razgovarali -
tako su bili zaneti.
Kabir-šahu su, primetio je Artjom, čak i beonjače pocrvenele od
napetosti.
Sčelkačov je najučtivije jeo: osećalo se vaspitanje. Ponekad je pa-
žijivo i malčice škiljeći posmatrao ikone, koje su visile u Teofanovljevoj
brvnari.
- Cini mi se, kad bismo ovakvu haringu jeli svaki dan - tako bi
nam izgledala i prava ljudska sreća - rekao je odjednom Sčelkačov, pre-
noseći pogled u Artjoma.
Artjom je s osmehom klimnuo glavom: cenio je rečeno.
- Hvala, oče Teofane! - zahvalio je glasno Artjom, s pravom sta-
rijeg, koje mu je dao neznano ko ovde, kad su dokrajčili haringu.
Postideo bi se i samog sebe lcada bi priznao želju da čuje kako otac
Teofan zapodeva razgovor sa njim. Zbog nečeg mu se činilo da je Te-
ofan dobro razumeo kako je Artjom disao upravo juče - i zbog toga je
Artjom, duboko u sebi, osećao mučnu nelagodnost.
Umesto odgovora, Teofan je bacio neku krpu na sto - valjda su to
njegovi stari obojci. Svi su odmah počeli njome da brišu ruke, obliza-
nc četrdeset puta, niko se nije gadio.
Tcofan jc izašao iz brvnarc.
,,...I ncka te đavo nosi, stari vraže“ - pomislio je Artjom - „malo
li se čimc baviš ovde i ti lično, čitavog svog samačkog života...cc
Kada su svi ostali polako izašli na sunčevu svetlost, Sčelkačov se
osmehnuo Artjomu tako milo da su se odmah raspričali. Pogotovu što
se Artjom nije naspavao i još je osećao previranje alkohola u sebi - a u
takvom stanju je zbog nečeg bio uvek razgovorljiv, širom otvoren i ra-
doznao prema drugima. Dvostruko mu se razgovaralo zbog Teofana:
taj tihi i uporni stid je zahtevao odvraćanje.
- Shvatio si čime se bavimo? - upitao je Artjom žustrim šapatom.
Sčelkačov je veselo slegnuo ramenima - u tom smislu da je teško
ne pogoditi.
Artjom je ipak upitno razrogačio oči: a kako si ti mogao da se do-
setiš?
Tada su se obojica grohotom nasmejala, zato što su odjednom,
posle prvog Artjomovog pitanja, uhvatila sebe na tome kako su u sta-
nju da razmene nekoliko rečenica a da pri tome ne izgovore ni reč.

242
 - Mene su i pozvali ovamo - rekao je Ščelkačov - zato što se ba-
vim ikonama.
- Gde? - nije shvatao Artjom.
- Preveli su me iz dvanaeste - odgovorio je Ščelkačov. - U muzej,
koji je stvorio Ejhmanis.
- Ovde postoji još i muzej? - začudio se Artjom, čim se setio si-
noćnjih nabrajanja načelnika logora: muzej nije ni navodio, savijajući
prste.
- Da, da - rekao je Ščelkačov. - U Blagoveštenskoj crkvi. Dve i po
hiljade ikona. Među njima - čudotvorne, Sosnovska i Slavjanska...
Tada je Ščelkačov pažljivo i brzo pogledao u Artjoma, a ovaj je od-
mah pogodio smisao pogleda: Ščelltačov je pokušavao da shvati je li sve
to značajno za Artjoma ili nije. Sam Ščelkačov je, po svemu sudeći, bio
vernik - što se ne bi moglo reći za Artjoma, ali to nije pokazivao - na-
protiv, klimnuo je glavom s poštovanjem i zainteresovano.
- Kažu da je Slavjanska ikona - rad Andreja Rubljova, i njoj se
molio sam solovecki iguman Filip, koji je zatim postao mitropolit Sve
Rusije, a posle je zadavljen po naređenju Jovana Groznog - pričao je
Ščelkačov.
Artjom je ponovo klimnuo glavom nekoliko puta, kao da jc čuo za
sve te priče - i zaista, nekada jc znao ncšto o tomc, ali odavno jc za-
boravio.
- I šta radiš u muzeju?
- A sedim pred oltarom Blagoveštenja i odoka pravim ckspozici-
ju: određujem vek, vrednost, sadržinu... Mene je načelnik muzeja tram-
pio s Kučeravom za tri crkvene mantije - nasmejao se Ščelkačov, a Ar-
tjom se takođe grohotom nasmejao. - Pomalo se razumem u ikone i
druge starine - učio sam to. Tako da sam brzo naslutio zašto sam po-
treban... Fjodoru Ivanoviču. Ako slučajno iskopamo nelcu stvarčicu -
on mora odmah znati da li joj je trideset ili trista godina, je li ona vred-
na ili - uzmi i baci, vredi li m kopati dalje ili ne.
- T i ne znaš je li on već nalazio neštor - upitao je Artjom.
- Ko će da nam kaže - slegnuo je ramenima Ščelltačov. - Možda je
i nalazio. Kolaju glasine... Kao da je on u jednom dokumentu našao za-
pis da je blago tamo gde je trag od treće glave u podne na Trojičindan -
i treba kopati jedan saženj dubine. Pod glavom se podrazumeva, pretpo-
staviii su, hramovna kupola. Oh, tamo su već potražili potrebnu glavu,
kopali su do mile volje o Trojičindanu - organizovah su čitavu udarnu

243
jedinicu, nisu našli ništa... A to, da je on proučio sve crkvene papire i da
kod njega stalno vode solovecke monahe na razgovor - čuo sam.
Prišao je treći mladič iz njihove ekipe, Zahar.
O n je bio niskog rasta, krivonog, nosat, preterano čekinjast za svo-
je godine - očigledno se nije brijao tri dana, a već je očupavio: ako se
ne bude brijao nedelju dana, u svojih dvadeset ili koliko mu je već ta-
mo godina, imaće pravu, malčice kovrdžavu bradu.
Artjom je još juče hteo da ga pita gde su se oni videli ranije, ali sve
je zaboravljao.
- N e pamtišr - osmehnuo se Zahar; kada se on osmehuje škiljeći,
oči mu se gube ispod kapaka. - A dovezli su nas u istoj turi, umalo se
nismo pogušili u potpaiublju: iz budalaštine smo ušli baš prvi - a tre-
balo je obratno: tada bi nam dopalo mesto kod izlaza, tamo barem mo-
že da se nanjuši vazduh.
Artjom je klimao glavom: da, tako je bilo.
- I u trinaestoj smo bili zajedno, ali tamo, u gužvi, retko smo se
sudarali, a bio sam bcz brade, i svc vrcme na drugim radnim naredba-
ma... A posle su me prcveli u dvanacstu - baš kad si se ti... - zaškiljio
je ponovo Zahar, pogledao u Artjoma i dodao: - Tukao tamo s lcrimi-
nalcima, a poslc dospeo u boiničicti.
Artjomu sc svidelo što se on s kriminalcima, ipalc, kako se učinilo
svedocima, rukao a nije skakao od njih, kao besna vaška, s prični na
prične...
- Vas su, kako sam razumeo, uzeli u sportsku sekciju? - upitao je
Sčelkačov Artjonra - i tada se on setio da odavno ,,tika“ Sčelkačovu, a
ovaj njemu - ne. ,,Pa, u redu je!“ - odiučio je brzo Artjom.
Klimnuo je glavom: da.
- Boks? - izgovorio je s poštovanjem Ščeikačov,
Artjorn se nasmejao. Dvostruko mu je bilo smešno, zato što Zahar,
sudcći po izgledu, prvi put čuje reč ,,boks“ i nema pojma šta znači.
Artjom nikada nije naročito razmišljao o ljudima lcoji ga okružuju
i lako sc dosetio da Zahar traži prijateljstvo - s njim, Artjomom, iz pro-
stog razloga: prijateljevati s kriminalcima znači - prodati i izgubiti se-
be, a sa Sčellcačovom - teško, pametan je. Zahar je tražio zbiižavanje sa
čovekom koji mu je jasan, u nadi da će mu taj, možda, pomoći u teš-
kom trenutku.
Artjom već odavno nije tražio zbližavanje ni sa lcim, zato što se do-
setio: niko ti ne može pomoći. Staviše - najbolje je da nikog ne opte-
rećuješ sobom: šta košta Vasihja Petroviča ih Afanasjeva da gledaju

244
kako kriminalci jure Artjoma - i stigli bi ga, najzad, da mu Burcev pre
toga nije razbio tintaru.
,,A ja se još ljutim na Burceva!“ - pomislio je odjednom, tačnije re-
čeno - uvideo je Artjom, - „Trebalo bi da nabavim haringe i odnesem
mu na dar. Da nije bilo njega, mene bi već... raščerečili...“
Sčelkačov - i taj je bio voljan da nađe druga u Artjomu - rnakar iz
razloga što su se služili istim rečnikom, dopuštali umesne obrte u go-
voru i nesumnjivo pripadali knjiškoj sredini. Ali Sčelkačov tim pre nije
bio potreban Artjomu, opštio je s njim samo zato što mu je bilo prijat-
no i zabavno, danas valjda niko nije nameravao da ga ubije - a zar to
nije povod za radost.
Osim toga, jutro koje počinje tvrđavskom haringom jeste neobič-
no, dobro jutro.
D o ručka su malo radili - neko je kopao, neko crtao, Artjom je sve
više rasterivao lopatom svu mogućnu, hiljadokrilu gamad.
Crvenoarmejac je bio uz njih, ali nije im sc mešao ni u šta niti ih
je terao - verovatno su mu tako i naredili: da nadzirc i ne zabada nos.
Pred ručak se pojavio Gorškov - otečenog lica i sveže ogrebotine,
koja je preko jagodice prelazila i na slepoočnicu. U rukama je nosio za-
motuljak.
Artjom jc malčicc bojažljivo pogledao u Gorškova: ko zna šta ima
na umu, posle noćašnje sramote.
- Zdravo, građanine načelniče! - graknuo je Artjom, za svalci slu-
čaj, i blagovremeno šutnuo Sčelkačova, da ga podrži. Zahar jc sustigao
samo za ,,...čelniče“.
- Sad ćete da se brijete i kupate - rekao je Gorškov, kao da nijc
čuo pozdrav - inače ste nam na ostrvce đovukli vašku - za koji ćc nam
andrak ona.
Za njim je došao Teofan s kolačima.
Kolači su bili jučerašnji, ili prekjučcrašnji, bajati možda i nedelju
dana - pa šta, kad si čitav dan s lopatom na vazduhu. Svi su navalili da
jedu, daveći se i dišući na nos, a s vremena na vrerne su pogledom ob-
uhvatali okolinu: da nije negde u blizini izrasla iz zemlje flaša mleka ili
barem vode.
- Sad ćete da pijete jezersku - rekao je Gorškov.
...Uz to, kolači su bili ne samo sa kupusom nego i sa pekmezom -
a kada je taj pekmez dospeo na prste Artjomu, čak je zažmurio: gde
sam jai K o sam ja? Zašto jedem pekmez, šta, ja spavam?

245
 Na jezeru su Artjom i Zahar brzo poskidali sve sa sebe pa ušli u
vodu, Sčelkačov se zamislio, a Indusi su se potpuno ukočili.
Zašto je Sčelkačov oklevao, Artjom se brzo dosetio: o vratu, oko
pojasa i o članđma su mu visile vrečice s naftalinom i belim lukom -
Vasilij Petrovič se takođe tako ukrašavao, da plaši vaške - ali mirisne
amajlije im, izgleda, nisu mnogo pomagale. I Artjom je jednom poku-
šao da ih nosi, ali ubrzo je zaključio da mu je kudikamo prijatnije da
pojede beli luk.
- A šta je s vama, glupooki? - zaurlao je Gorškov na Induse. - Aj-
de, smesta u vodu!
Artjom je zaplivao što dalje, vodu nije pio ali je plaknuo usta, za-
grgoljio je vodom u grlu - ispljunuo je tri puta - kao da je i popio.
Kada se vraćao, već su svima dali sapun, a otac Teofan je išao oba-
lom noseći britvu, kao da je sačekivao onog koji se prvi odluči na po-
vratak.
Kurez-šah i Kabir-šah su stajali u vodi do pojasa, slabo se pljuska-
li i sa izvesnim strahom gledali u oca Teofana.
... Zahar je prvi rešio da izađe iz vode - po svemu sudeći, nije vo-
leo da sc kupa i brzo je ozebao.
- M ožc, čckinju ću sam? - predložio je on. - A ti, oče, glavu?
- N c boj sc, neću da ti odsečem više od jednog uva - našalio se iz-
ncnada otac Tcofan, i nasmejali su se svi redom: osmehnuo se čak i
Gorškov, ali jučerašnja ogrebotina mu je reagovala, pa se odmah
zgrčio.
„Interesuje me da li on u sebi naziva Ejhmanisa ’džukcem’ ili se ne
usuđuje? Ili je samog sebe ubedio da je pao sa hoklice po svojoj sop-
stvenoj volji?“ - uveseljavao se Artjom.
Zahar bez kose postao je pravi klinac, zato mu je izrastao dvostru-
ko veći nos i zašiljio se.
- Da ti nisi sa Kavkaza? - upitao ga je Artjom ne izlazeći iz vode,
sav u sapunici - i nastavio spretno da se trlja.
- Od Lipceva... - odgovorio je Zahar, kao da očekuje podsmeh i
veoma ga ne želi. - M i smo seljaci. Ali živimo i na planini. Mala, aii je
planina.
On je stalno milovao glavu, začuđen svojim izgledom: u selu nije
bio običaj da se briju do glave - po obrijanoj glavi su nekad prepozna-
vah robijaše - evo, sad je i on postao robijaš.
Artjom je osetio da je momak bolno doživeo njegovo šaljivo pita-
nje, i više ga nije dirao.

246
 Gledajući kako iz vode ide mršavi, uostalom, lepo građeni Ščelka-
čov, Artjom je izlazio za njim, usput spirajuči sapunicu, i uhvatio je se-
be na misli, možda i neumesnoj, ali ipak mu je iskrsla: on je ovde naj-
naočitiji, najlepši.
Trebalo je da ne radi svega dva dana, da se hrani kolačima i harin-
gom, da bi mu padala na pamet svakakva budalaština...
D o glave obrijani Sčelkačov nije se mnogo izmenio - piterski gla-
vati dečak bistrih očiju, kakav je bio takav je i ostao. Osim što su mu
dodate uši na glavi i što mu je modra iobanja pobuđivala smeh.
Artjom je došao na red za brijanje - Teofan je radio svoj posao
vešto i pažljivo.
Artjom je sve čekao - pogotovu u momentu kada mu je Teofan
čvrsto hvatao podbradak u dva prsta i izbrijavao ga ispod usne - da će
mu ovaj šapatom reći: ,,A sad ću ja tebi, bezobrazniče i rukoblude, za-
to što si opoganio travu ispod mog prozorčeta, da odsečem nos...“ -
aii nije se ništa dešavalo.
Sunce je već gubilo vrućinu kada se Artjom ispljuskao, sprao s ra-
mena sitnu, ošišanu kosu i perut, pa odjednom, čim je ugledao svoj od-
raz u vodi, umaio se nije giasno nasmejao: čitavo lice mu je blistaio či-
stotom i mladošću, telo mu je osećalo oduševljenje - ma kakva tamni-
ca, i šta će ona tu! - kad je pred njim čitav život, do samog sunca. Sun-
ce je plovilo blizu, u vodi, kao komad maslaca.
Indusi se, međutim, nikako nisu usuđivali da svoja lica i kose po-
vere bradatom monahu sa sečivom. Stajali su u jezeru do pojasa, naje-
ženi i najzad ozebli.
Artjom je goreo od želje da uživa u slici postriženja Indusa, ali ta-
da je banuo neočekivani Ejhmanis, trezan i živahan.
- Zdravo! - zaurlao je Artjom sasvim iskreno - po običaju, Ejh-
manis je mkom presekao povik: umukni.
- U kojoj si ti četi, Artjomc, zaboravio sam? - upitao je Ejhmanis,
i Artjom mu je najpre odgovorio u kojoj, zatim je brzo navukao košu-
lju - nije lepo razgovarati go s načelstvom - već u košulji je pomislio
kako s njim više ne razgovaraju kao sa zatvorenikom nego kao s bor-
cem, vojnikom, armijcem... ,,...I to je prosto divno“ - mislio je Artjom
izronjavajući iz košulje tako srčano da umalo nije otkinuo uši - ,,to je
užasno prijatno...“
- 1 gde živiš? - pitao je Ejhmanis. - U keliji?
Artjom mu je odgovorio potvrdno, u dvokrevetnoj keliji, i zbog
nečeg precizirao: s Osipom Trojanskim, botaničarem.

247
 - A, znam za njega - rekao je Ejhmanis.
- O n je rekao da će uskoro morati da me presele odatle, zato što
se obratio molbom da se njegovoj majci dozvoli dolazak s kontinenta
kod njega i boravak sa njim u keliji - objasnio je Artjom, zbog nečeg
sluteći da će to Ejhmanisu biti zanimljivo.
- Majku u kelijur - upitao je s osmehom Ejhmanis i pogledao u
Gorškova. - Kako je veselo - Gorškov je, za svaki slučaj, klimnuo gla-
vom. - Mislim da je on nešto pogrešno shvatio - rekao je Ejhmanis, a
Gorškov je opet klimnuo glavom, ovoga puta kudikamo ubedljivije.
- Uglavnom, Artjome, osmotrio sam sve vas - produžio je Ejhma-
nis. - Radićetc kod mene, objasniću vam zadatke, ti ćeš biti starešina
grupe.
Artjom bi caknuo potpeticama, da nije bio bos - ali pete je, ipak,
lagano spojio a podbradak podigao malo više.
- Gorškove, napravi mu dokument da je on komandovan u mana-
stir i obratno - naredio je Ejhmanis, ne gledajući u Gorškova. - A ti
ćeš, Artjome, tamo da dobiješ uniforme za sve i namirnice. I kojekakav
alat - Gorškov će sve da napiše u zahtevu.
„Steta što u vojnim statutima nije propisano da, pored odgovora
’Biće izvršeno!1 - u posebno važnim slučajevima može da se poskakuje
uvis - mislio je Artjom potpuno mirno i vrlo ozbiljno - „...poskakuje i
urlaA

* * *

Spremio se žurno, sve njuškajući vazduh - Teofan je očigledno na-

spremao nešto od pečuraka i to ukusno, od peći se širio značajan miris.
Kada je već izlazio - u susrct su mu išli svi ostah logoraši, noseći
na licima umor od dugotrajnog smeha: Kurez-šaha i Kabir-šaha su
ipak isterali na kopno i obrijali.
- Corba od pečuraka je za vas, robijaši - obećao im je otac Teo-
fan, takođe malo razveseijen.
Svi su odjednom seli za sto i čekali, puni dubokog poštovanja: h-
ca su se istegla i usredsredila.
Artjom je rešio da ostane: toliko mu se nije ostajalo bez ručka, da
ga nisu nasmejah čak ni obrijani Indusi - i zbog toga su postali neka-
ko smeđi.

248
 Čorba je mirisala kao šumski koncert. T e đavolske pečurke su ra-
sle uz ptičji cvrkut u sto hiljada glasova, a sad su i same propevale: gla-
sovi su im strujali naokolo i uzbuđivali neverovatno...
Ali tada se oglasio Gorškov.
- Sto si se ti tu ukočio? - rekao je umereno strogo Artjomu. - Ja
da idem po tebe?
Artjom je zapeo, ne znajući šta da kaže - dobro je, još nije seo za
trpezu i nije počeo da srče čorbu.
- Drži svoj papir - rekao je Gorškov nezadovoljno. - Vodič te če-
ka, kidaj, kao metak.
„...K oji put je hteo da me nazove šakalom, ali zbog toga što sam
starešina grupe - opet se nije usudio“ - dosetio se Artjom i odmah se
narugao sebi: - „Nešto si počeo suviše mnogo da nagađaš, nagađalo.
Možda su sva tvoja nagađanja - budalaština? I sve je drugačije, i ti si -
ludak, Artjome?“
Sa crvenoarmejcem se nije upoznavao, uzjahao je konja - i pošao
za njim.
Jahao je Artjom, treba reći, prvi put - u počctlai se pribojavao da
će konj da se uskopisti i zbaci ga na zemlju - i biće tebi tada „stareši-
na!“ - ali nije, mirno je krenuo za crvenoarmejčevom kobilom.
Truckalo ga je, naravno, ali ako se prilagođavaš, nije to ništa - cr-
venoarmejac nije nikud žurio, hvala mu. Posle nekoliko minuta Artjom
se smirio.
„Kojom brzinom ćeš da se pretvoriš u Burceva, družc?“ - pitao se
inadžijski. - „Hoćeš li početi da tučeš Sčelkačova lopatom po kičmi?...“
...Podsmevao se, ali konačan odgovor nije znao.
Neće, naravno, on nije mogao ni da zamisli sebe u takvoj situaci-
ji, ah - šta ako?
„Ako, na primer, zatraži Ejhmanis? - Sta da zatraži? Da udarim
Sčelkačova lopatom?...“
Ne dolazeći ni do čega, Artjom je potpuno prestao da misli, samo
se osvrtao i povremeno se milovao dlanom po glavi: to je bilo prijatno
osećanje.
Kada je usput nailazio na logoraše - od onih koji rade van oblasti
tvrđave - Artjom bi popravljao držanje, a izraz lica bi mu postajao ne-
zavisan: hteo je da im pokaže kako on sad nije običan šakal, kao i svi,
već šakal na konju, pa čak i crvenoarmejac ispred njega nije mu toliko
straža kohko - pratnja.

249
 Sudeći po tome što su, uglavnom, neprijateljski gledali Artjoma,
logoraši su naslućivali štošta. Na primer, to da je do glave obrijanom
momku upala kašika u med. Iii čak da je ućario.
U manastir su stigli već pred noć.
Artjom je, naravno, želeo da ujaše a tamo - baš ide Vasilij Petro-
vič, ili Afanasjev - ah, mogao bi lepo da se kočoperi. Ali crvenoarme-
jac je naterao Artjoma da žuri na kapiju, uzeo mu uzde i otišao svojim
putem.
- E j, a kuda ću ja? - pozvao ga je tiho Artjom.
- A otkud ja znam, bre - rekao je crvenoarmejac, ne okrećući se.
- Kuda ti je naređeno - tuda i idi.
Zatim se ipak smilovao, okrenuo se.
- Sutra prikupi sve što su naredili, pa krećemo nazad. Stoj na tr-
gu, čim sakupiš, čekaj me. D o podne moramo da pođemo.
Na kapiji je Artjom pokazao svoj dokument o službenom putu,
pustili su ga i požurio je u keliju.
- Nadam se da još nije doputovala Osipova mama - gunđao je na-
glas Artjom. - Inače će Osip morati da spava na podu...
Kucnula mu je samozvana misao da Osipova mama može biti sa-
svim mladolika... pa šta? - ako je Osipu, recimo, dvadeset i kusur, a ro-
dila ga jc mlada... ali Artjom se odmah trgao: kakva gadost, gadost,
prckini.
Manastirska porta je bila pusta. Artjom je razmislio i zaključio da
sc valjda nije nijednom desilo da on ovde bude sasvim sam.
,,A šta ako su svi otišli?u - podsmehnuo se ili se pritajeno ponadao
Artjom. - „Ostala su dvojica na stražarskim mestima, i nikog nema?...“
,,...I nije ih ni bilo“ - odgovorio je sam sebi.
Jedino su dva galeba uzvikivala i kružila iznad porte, mučena ne-
sanicom i migrenom.
U susret usamljenom čoveku su, s različitih strana porte, krenuli
jelen Miška i pas Blek - svaki u svom maniru. Blek - dostojanstveno,
ali malčice plešuči svojim mišićavim telom i uzdržano mašući repom.
Miška - besmislenije i žurnije, kao da je strahovao da će, ako odocni -
sve ukusno pripasti psu.
„...Eto i logoraši“ - podsmehnuo se Artjom sebi - „ ...da sad uđem
u bilo koju četu - ali tamo su prične pune svakakvog zverinja. Krtice,
pacovi, lisice - svi se ujedaju, njuše, tuku jedni druge... K o mi je tamo
na kapiji proveravao dokument, već sam zaboravio“ - i Artjom je

250
ozbiljno pogledao u stražarsko mesto. - „Možda su tamo sedela dva
jarca, jarčjih očiju, a ja nisam ni primetio...“
Miška i Blek su mu prilazili.
,,A ja nemam ništa“ - pomislio je Artjom s uobičajenim ogorče-
njem gledajuđ u životinje, i trgao se kad je u džepu napipao komad ko-
lača: nije se čak ni sećao kad ga je uzeo. Valjda posle brijanja na jeze-
ru... izgleda, da... tamo je bio nečiji ogrizak - najeli su se. Ui nije ogri-
zak nego je neko ostavio kolač dok su ga brijali, a Artjom ga je bez raz-
mišljanja oteo. Razlomio je kolač, levu ruku je pružio psu, desnu jele-
nu, oboje su uzeli ponuđeno, nisu čak ni omirisali. Dodir životinjskih
vlažnih usta ostao mu je na obema rukama.
Artjom je pošao u svoj paviljon s tim osećanjem: lake i malčice
mokre topline.
Zivotinje su pojele sve odjednom, jelenče je napravilo nekoliko ko-
raka za njim, ali shvatilo je da nema više ničeg pa stalo, a Blek je od-
mah znao da, kad jednom daju i odlaze, znači, to je sve. Zahvalno je
sačekao dok se Artjom izgubi iza vrata paviljona, pa pošao da spava.
U keliji je bio kiseli miris, Osip je, kao i obično, spavao čvrsto, Ar-
tjom je bez ikakvog ustručavanja izuo cipele, svukao sako s ramena - a
tada je neočekivano ustao njegov cimer, uplašen bukom. Artjom se čak
skamenio i stajao tako, polusvučenog sakoa na rukama.
- Ko je? Sta je? - viknuo je Osip: u očima mu se širio užas, nije
prepoznavao svog druga i mrdao je nogama puzeći u ugao. - Odlazi-
te! - naređivao je ili preklinjao. - Dalje! Meni to ne treba!
- Osipe! Osipe! - Artjom je hteo da mahne rukom, ali mu je smc-
tao sako. - Ja sam, Artjom!
Nekoliko trenutaka Osip je pokušavao da dokuči smisao rečenog.
- Uplašio sam se... - rekao je šapatom. - Mislio sam: čekist.
Zatim je dugo trljao slepoočnice.

* * *

- ...Konstruisao sam aparat za taloženje i filtraciju joda - pričao je

Osip ujutro, za doručkom. - Velika kaca s dva filtera. Mešalicu i cev i
pokreće električna struja. Cev je opremljena ventilatorom. Znaš li kako
je bilo pre toga?
- Kako? - zainteresovao se Artjom ; on ionako ništa nije razumeo
i samo je s vremena na vreme mislio: da zapanji Osipa Ejhmanisovim

251
rečima kako će teško da mu nastane majku kod njega, u keliju, ili da ne
gura nos u tuđa posla. Uzgred budi rečeno, Artjom je želeo da se ne-
kome pohvali svojim novim imenovanjem, ali nikako ne Osipu. Prem-
da se ipak jedva uzdržavao, uprkos zdravom razumu.
- D o sada se taloženje obavljalo ručno, u flašama - objasnio je
Osip; dok je govorio o flašama, zbog nečeg je pokazivao dizanjem uvis
šargarepe, koju je držao u ruci. - Proces je, prvo, težak za radnike, a što
je najvažnije, štetan - pare broma, oksidi azota, pare kiseline, pare jo-
da - i sve to su udisali ljudi.
- Užas - saglasio se Artjom i ponovio. - Oksidi. Pare.
- Da - klimnuo je glavom Osip, zadovoljan što ga sluša. - A ja
sam uradio tako da mirisa gotovo nema, da ne treba ulagati napor - sve
ide samo po sebi - i tada se zasmejao sitno, bez pauze, čak malo poska-
kujući na svom ležaju. - Kako sam se sinoć uplašio! Zašto ste se obri-
jali? Ušao je neko bez kose - kao zloduh - ruke mu se ne vide, i - kao
da visi mantija. Mislio sam da su došii da uzmu... čak ne mene nego
dušu.
Osip je naglo prestao da se smeje, isto kao što je i počeo.
- Jedite šargarepu - rekao je Artjom, glavom pokazujući Osipu
povrće koje je stezao u ruci.
- Vreme je da pođem - odgovorio je najednom Osip i počeo da
se sprema.
- A vaša mamar - nije izdržao Artjom. - Ona stiže uskoro?
- Jao - trgao se Osip. - Hvala što ste me podsetili. Mama je već
krenula. Vi morate da ociete u IS O i podnesete zahtev o potrebi da vam
dodele novo mesto.
Artjom je ostao bez daha, ali nije rekao ništa, samo je već bogzna
koji put pomislio: „Gle Ančutke... Njemu dolazi mama - a ja da idem
u ISO . Malo sutra ću da odem tamo.“
...D ok je Artjom razmišljao, Osip je već otišao, zaboravljajući da
se oprosti.
Artjom se još jednom umio i rešio čak da se pogleda - u njihovom
paviljonu je bilo zajedničko ogledalo. Iz ogledala je besnim i blistavim
očima gledao odrasli momak koji je iskusio život - preplanulost mu je
malčice u belim mfnicama, kao dosoljeni okrajak hleba, tintara je lepa
- trebalo bi je izvesti u šemju po Arbatu, oh.
„Utovio sam se za poslednje vreme, kao kurjak“ - pomislio je sa
zadovoljstvom Artjom i čak malčice zaškrgutao zubima.
O n se veoma svideo sebi.

252
 O n je bio pun letnje snage.
...Na osnovu dokumenta o službenom putu, u logorskom maga-
cinu je dobio odeću za svoju grupu: veličinu je određivao odoka, niko
ga nije sprečavao, dali su mu da bira.
Sebi je, naravno, odabrao sve potaman: ribarske čizme, visoke,
brič-pantalone sa širitima i bluzu s kosim džepovima.
Presvukao se odmah u novo, umiven i drzalc, izašao je napolje s ta-
kvim osečajem kao da sad i crvenoarmejci moraju da mu odaju pošto-
vanje.
Od radosti je zaboravio da uzme neophodni alat. Vratio se u ma-
gacin, dobio je tri lopate, pijuk, sekiru, lopaticu, platno, kofu, četku i
metiicu - to je naručio Sčelkačov.
,,...Da skidamo zemlju sa zlatnih ukrasa i slažemo ih u kofu, kao
ribu“ - nasmejao se Artjom; bilo mu je smešno sve to.
Još olovka i hartija - za Induse i njihovo crtanje.
Sa svom svojom starudijom - denjak odeće, kofa - načičkan drža-
licama iopata, psujući i povremeno gubeći ponešto, jedva je izašao u
manastirsku portu - tamo je opet sve ispustio.
Naišao je Afanasjev, pritekao mu je u pomoć - isto onako veseo, sa
čuperkom, karamela u ustima, očigledno, juče je dobro otvorio svece.
- Tjom o! - zapevao je Afanasjev, poigravajući se bombonom u
zubima. - I šta je, još te nisu ubili?
- Ne, sad sam kod Ejhmanisa - ispalio je odmah Artjom: koliko
je mogao da to krije u sebi.
- U svojstvu? - upitao je veselo Afanasjev i uhvatio se za čuperak,
očigledno, da mu se ne bi odvalila glava.
- T o je, brate, tajna! - odgovorio je istim tonom Artjom, malčice
se ludirajući.
- A ne šališ se?
- Casna solovecka! - razulario se Artjom: još pre mesec dana ne bi
mu palo na pamet da se tako zavitlava. - A ti?
- A ja se takođe spremam za premeštaj - pohvalio se Afanasjev. -
Za rad u pozorištu. A ti si uvrnut, ti si vetropir, ti si uopšte žestok
momčić, a? A kako si pritajen? Đavo da me nosi!
Kao odgovor Artjom je samo dostojanstveno trepnuo: da, žestok
sam; da, neka te đavo nosi.
- Pa, otrčao sam - namerno je nagrdio jezik Afanasjev. - Imamo
probu. Uskoro će premijera. Doći će građanin Ejhmanis hčno. T i ćeš
da sediš desno od njega? Ih levo?

253
 Artjom se glasno nasmejao, Afanasjev takođe - po jednom su gur-
nuli jedan drugog, kao klinci, pa se razišli, samo Afanasjev se još tri pu-
ta okrenuo.
Već kad je bio na izvesnom odstojanju, brzo se osvrnuo i uzdrža-
no mu doviknuo:
- A kuda ćeš Lopate? ICofur T i ćeš da ga kupaš? ILi zaltopavaš?
T o su već bile sasvim nesiane šaie, pogotovu što je naokolo lan-
drao bogzna ko, ali Artjomu je i daije bilo svejedno: slikovito je plju-
nuo prema Afanasjevu i okrenuo se.
Tam o, kuda se okrenuo, u vidnom polju mu se ukazao upravo Ca-
ga - nekuda je nosio svoju otromboljenu usnu.
Artjom, pred čijim je nogama bila sva ta starudija, prebirao je no-
gom šta mu sad možc biti od najveće koristi i zadržao se na pijuku.
„...Tintaru ću da mu otkinem“ - rešio je ne vodeći naročito raču-
na o tome je li ozbiljan ili nije.
Caga se, izgleda, takođe dosetio čemu vodi stvar, odmah je procenio
situaciju pa priiično brzo otišao svojim putem, čak je i usnu skupio.
Artjom je još malo stajao igrajući se pijukom - pa, ko je ovde? Iz-
lazite, đavoii - sedmorica kuvanih na jednog prepečenog.
...Vratio se dcnjku s odećom i seo na njega: „...inače će sad da ti
ga odncsu, kako ćeš da objasniš.V
Za trcnutak je pomislio kako je u svojim ribarskim čizmama na-
sred portc, ipak, pomalo smešan, ali nije hteo da misli o tome, oterao
je misao.
Prišao mu je Blek, očešao se bokom, Artjom ga je počešao na
onom mcstu gde bi psu bila brada, kad bi im rasla. Blek je zahvalno za-
kolutao crnim očima. Disao je slatkim psećim dahom - Artjom je od
dctinjstva voleo taj miris.
Jelen Mišlca je stajao u blizini i iščekivao: ovde samo češu ili mo-
gu da počaste šećerom?
Cak i tužni, oljuspani, pocrneli solovecki zidovi, pusti manastirski
prozori koji bazde poput čekističkog zadaha alkohola, besmislene zve-
zde na kupolama - čak je sve na današnjem suncu igralo, malo se lelu-
jalo i, kad malo zatvoriš oči, udvostručavalo se, utrostručavalo.
...Ali kad te mimoiđe jedna nevolja, a sudbina zahteva svoje, ipak
iskrsava druga.
Negde na samom dnu mu je kucao, kao žubor, slab predosećaj da
bi tog jutra najbolje bilo da se pritaji i izgubi, ali kako da posluša taj
osećaj.

254
 Iznebuha se pojavio desetar Sorokin - sa svojim znojavim pazusi-
ma koji su zaudarali kao ujutro uhvaćena riba koju je već dokačilo sun-
ce, sa svojom prljavom, ulepljenom, bebećom kosom poput slamne tri-
ne, sa svojim mutnim pogledom besnog psa i usnama punim pljuvač-
ke, kao da su ih premazali lepkom, poput koverta, ali ga nisu zalepili.
O n je bio trešten pijan.
U njegovom životu se, očigledno, desio značajan događaj; osećaj
tog događaja vrveo je oko njega, kao roj muva oko smetlišta.
Galebovi su ostrvljenim kreštanjem pratili Sorokina: i njima se,
valjda, činilo da ispod pazuha nosi po ribu.
Sorokin je prvi ugledao Artjoma i pola minuta ga razgledao, s vre-
mena na vreme pokušavajući da se seti kada je i gde je video tog tipa.
Ribarske čizme, brič-pantalone sa širitima i bluza kosih džepova su ga
zbunjivali, ali Sorokin se potrudio, napregao i najzad se ozario.
Pred njim je bio upravo onaj šakal, koji ga je jednom ponizio pred
logorašima.
Sorokin je obećao da će ga upamtiti - i, nego šta, pamti ga.
„Još moram da dobijem namirnice“ - pomislio je neblagovreme-
no i pomalo tužno Artjom , osvrćući se: nezgodno mi je da s ovim lo-
patama idem u prodavnicu... Ili u kuhinju: Sta je bilo napisano tamo,
u onom službenom dokumentu?
- T i si, šakale, mislio da će te spasiti moja amnestija? - počeo je
Sorokin izdaieka; teturao se, ali ne preterano, i uopšte taj desetar je
zdrav muškarac, pomislio je Artjom gotovo opušteno. - Iz tebe ću, ba-
lavče, sad da izbijem duge bale - cedio je Sorokin prilazeći mu sve bli-
že. - I udaviću te tim balama.
Kada mu je Sorokin prišao na korak i po, Artjom se brzo, bez ika-
kvog napora i bez ikakve misli, pridigao s denjka i odozdo udario biv-
šeg desetara u podbradak.
Sorokin je pao.
Artjom je ponovo seo na denjak.
Sedeo je i gledao u nebo, uz njega su bile lopate, pijuci, Sorokin,
kofa, na tri koraka se ukipio začuđeni Blek, dignutih ušiju, jelen Miška
je, naprotiv, otrčao malo podalje, ali ipak se obreo na putu crvenoar-
mejcima koji su sve videli i žurili Artjomu.
Za okovramik, kao štene koje je napravilo štetu, podigli su ga s
denjka i opaučili mu šamar.

255
 Artjom je hteo da raspali još i crvenoarmejca, ali već se ohladio,
kao tučani lonac skinut s vatre i spušten pod vodu - još šišti i puši se,
međutim, svakog trenutka postaje sve hiadniji i hladniji.
- Kuda ćemo gar - upitao je jedan crvenoarmejac drugog.
Ovaj je čučao i drmusao Sorokina:
- Lipsao je, šta li?
Pošto nije čuo odgovor, uz škripu je ustao i osvrnuo se pomalo za-
gonetno, očigledno je očekivao da u blizini odmah ugleda doktora Ali-
ja, koga zbog nečeg nije bilo.
Sorokinu je šikljala pljuvačka iz usta. U pljuvačku je sletela krup-
na muva i umalo nije utonula.
- Ja imam službenu potvrdu od Ejhmanisa - rekao je zlobno Ar-
tjom , aii pri tome je ipak gledao u Sorokina: ...nije valjda?
- Začepi gubicu - odgovorio mu je crvenoarmejac, koji je počeo
da govori istovremeno s Artjomom i uspeo da izgovori svoju pretnju
još dok je Artjom rastavljao na slogove „službenu potvrđiL - međutim,
na prezimenu ,,Ejhmanis“' crvenoarmejac je nešto shvatio i nije mu opa-
lio drugi šamar.
- Njega u ISO - rekao je on.
- Odgovaraćete načelniku logora za gubitak imovine - objavio je
Artjom, osećajući metalni ukus svake reči: Sorokin je gledao u nebo
poiuotvorenim očima koje više nisu odavale živog čoveka.
- A kuda ćemo ovogar - upitao je drugi crvenoarmejac svog dru-
ga, glavom pokazujući Sorokina.
- Za sada uzmi lopate, stavićemo ih dole, pred ISO - odgovorio
je i njemu. - A desetaru ćemo da pozovemo lekara.
Cudno, Artjom je praznih ruku pošao prema ulazu u ISO - za
njim su đvojica crvenoarmejaca nosili denjak s odećom, alat i kofu. I sa-
mi su uviđali da izgledaju smešno, ali bilo je kasno - neće sad da osta-
ve sve to.
Na samom uiazu Artjom se okrenuo i, kao uboden, umalo nije uz-
viknuo od sreće: Sorokin je najednom seo i s neočekivanom strašču po-
čeo da otire lice rukama - videći to, Blek je zaiajao, kao da se ljuti što
je leš oživeo.
Sorokinov izgled i svi njegovi pokreti govorili su da on ništa ne
razume niti se ičeg seća. Prosto mu je, eto, linuia pijuvačka...
- Ziv je - rekao je radosno Artjom crvenoarmejcu.
- Polazi - odgovorio je crvenoarmejac Artjomu i gurnuo vrata.

256
 Alat i uniformu su ostavili pored dežurnog - i, kada su Artjoma
poveli gore, on se već na prvom spratu dosetio koga će sad da vidi.
...Pa da, ovo je drugi - a kuda bih jos...
Pomoćnik dežurnog u ISO -u pokušavao je da referiše, ali poznati
ženski glas je odgovorio:
- Ne treba, gledala sam kroz prozor.
Galina je sedela za stolom. N a zidu, iza njenih leđa, i dalje su visi-
li portreti Trockog i Đeržinskog.
- Sedite - rekla je Galina, letimično dižući pogled u Artjoma - na-
ravno, pisala je nešto - ali čim je digla, pa odmah spustila pogled, nije
se uzdržala i ponovo je pogledala u njega.
Artjom je prošao do njenog stola - hoklica je bila ona ista, setio se
on i dok je sedao, uspeo je da primeti kako Lenjinov portret stoji na
svom mestu, pod staklom stola, ali Ejhmanisovog portreta, koji je ta-
kođe bio tamo - više nema...
„Ili ne“ - shvatio je odjeđnom Artjom. - ,,On je na istom mestu,
samo ga je Galina prevrnula... kako ga ne bih video!“
- Vratio si se najzad, Gorjainove - rekla je Galina i brzo, čak ne-
kako poslovno oblizala usne. - Ovde te već bogzna koji dan čekaju na-
ši papiri. O dobrovoljnoj pomoći, koju sc obavezuješ da pružaš Infor-
maciono-isledničkom odeljenju.
Ona je bila bcz uniforme - u košulji podvrnutih rukava, dva gor-
nja dugmeta su joj otkopčana, vrat kratalc, ali lice lepo, malčice ozno-
jeno, koža tamnoputa, oči široko rastavljene, pogled pažljiv i malčice
zloban, ušne resice probušene ali minđuša nema, jagodice jake, zubi bc-
li, usne izgrizene, kao šiparici, i perutaju se.
,,U škripcu sam?“ - pomislio je Artjom gotovo mirno. - „Ili
nisam?“
- Građanin Ejhmanis me je uputio sa zadatkom - odgovorio je
Artjom i latio se džepa s dokumentima o službenom putu...
- Ja te ne pitam, Gorjainove, ko je tebe i kuda poslao - prekinula
ga je Galina; jedva vidljiva kapljica pljuvačke sletela joj je sa usta i do-
spela na papire, raspoređene ispred nje. - Reč je o tome da si ti, na iz-
državanju kazne u Soloveckom logoru za posebne namene, višekratno
prekršio disciplinu i red, zbog čega moraš biti odmah kažnjen. Tvoja
kehja je sada - ćehja, jasno ti jer - odzvanjao je i dizao se njen glas.
„...Skripac, škripac, škripac, škripac...“ - otkucavalo je u Artjomo-
voj glavi.

257
 - Pokušavam da vam objasnim - počeo je promuklo - kako je biv-
ši desetar Sorokin pokušao da me spreči u izvršavanju naredbe druga
Ejhmanisa...
- Građanina! - prekinula ga je besna žena. - Građanina Ejhmani-
sa! On tebi nije drug, još ti nisu objasnili? Malo si robijao? Možda bi
trebalo da ti se udvostruči rok izdržavanja kazne? Mada u ćeliji nećeš
dokrajčiti ni svoj!
Galina je čak ustala od stola, gledala je netremice u Artjoma poku-
šavajući da ga skroz spali, da ga sad odmah ubije - kao da je upravo Ar-
tjom bio odvratni koncentrat svega što ona mrzi i čemu pomamno že-
li smrt.
Artjom je to osećao i postajalo mu je sve strašnije.
„...Gospode, pusti me“ - mislio je on grozničavo. - „Kriminalci-
ma, Cagi, Skrgi, bilo kuda...“
- Građanin Ejhmanis me je imenovao - gotovo je viknuo Artjom
i odmah zaboravio ili još nije na brzinu smisiio reč koja bi morala da
označi smisao njegovog imenovanja - imenovao me je za svog ordo-
nansa! I dužan sam da izvršim njegovu naredbu!
„...Sta ja radim, Bože m oj...“ - vikalo mu je sve unutra - „ubiće
me za sve ovo!“
I oboje su, izgleda, vilcali: on - glasom deteta koje rukom zaklanja
lice od užasa, ona - glasom napuštene i uvređene žene koja zahteva da
joj odmah dokažu kako je ona - voljena, potrebna, da je bez nje pust
svct, a sa njom...
- Za koga? Koga, rekao si? Ponovi! - zahtevala je ona, spremna da
sc zakikoćc, pa obišla sto i prišla Artjomu sasvim blizu, kao da name-
rava da mu sc zarije u lice. Na njoj je bila uska suknja.
Stala je pred Artjomom i oslonila se zadnjicom o svoj sto.
- Ordonansa - ponovio je tvrdoglavo i glasno Artjom, gledajući u
tu suknju. - Kalco smete da me zadržavate?
Pala mu je na pamet, odnekud spolja, potpuno neshvatljiva reče-
nica: „Ona to namerno.“
„Ona to namerno“ - mislio je neko umesto preplašenog i zaleđe-
nog Artjoma. - „Ona to namerno. Ona to namerno. T i moraš da na-
slutiš. Ti moraš da naslutiš. Inače će ona da ode, da sedne za sto - i ta-
da je sve...“
Ne polažući sebi račune, on se, sedeći na hoklici, odjednom mal-
čice sagnuo, uhvatio joj nogu i tom svojom šašavom rukom zalazio, za-
lazio, zalazio u njenu tesnu suknju - koliko god je mogao - a mogao je

258
samo do kolena - ali to je već bio... to je već bio užas, streljanje, crvlji-
va raka.
„Naslutio samr“ - vapio je neki zloduh unutar Artjoma. - „Sta, na-
slutio sam?!“
- Ah, životinjo! - rekla je Galina razgovemo i, kako mu se učini-
lo, bez ikakve strasti.
Ali Artjom je već ustajao, prostorija se zalelujala, ukočila se neka-
ko bočno... odnekuda - to je video letimično, kao da je ispao iz razja-
pljenog neba i poleteo ogromnom brzinom sa čitavom tom prostori-
jom - pojavile su se njene tanke, izgrizene usne i znojavi vrat - i on se
zario u te usne, pokušavajući da se spase i ne razbije u paramparčad.
Tada je osetio kako ga je ona jednom rukom uhvatila za bluzu i
skupljala tkaninu u pesnicu, a drugom za vrat - veoma bolno zabada-
jući u njegovu kožu ne nokte nego kandže: životinjo, životinjo, životi-
njo, ti si životinja! - eto šta je jaukala njena raka.
...Njen razjareni, tanki, zmijski jezik bio mu je u ustima, i opirao
se tamo, i trzao se, kao oparen...
„Tek što je pila čaj, sa šećerom“- pomislio je neko umesto Artjo-
ma, koji je izgubio razum.
Ona je iščupala kandže iz njegovog vrata i isto tako naglo potraži-
la nešto u njegovim preponama, a nikako nije umela da nađe.
- Ma raskopčaj sve to, gde ti je tamo... - naredila je pomamnim
šapatom.

* -X- *

Te ribarske čizme su bile neumesne: s drugog sprata je nesavitlji-

vim nogama silazio stepeništem. Noge su mu drhtale.
„Ribarske čizme, zato što si ti - u močvari“ - doplovila je do nje-
ga prva misao, i on ju je nosio, a ona mu se lelujala u mozgu, kao pali
list na vodi.
Izašao je napolje, ne pamti kako, jedino je zapamtio da su, dok je
silazio, u nekolikim kabinetima štektale štamparske mašine, podsećaju-
ći ga ne neke ptice. Ptice su kijuvale slova. Siova su se raštrkavala na sve
strane.
Veoma se začudio što je napolju sunce - zaslepilo ga je. A činilo
mu se da mora biti veče. Cinilo se, već je prošlo toliko toga. Citav ži-
vot se hitnuo uvis, raspršio se, kao salva, i nestao.

259
 ...I ruke su mu drhtale.
Obliznuo je usne. Usne su mu mirisale na nešto tuđe.
Maltene u samo lice mu je uleteo galeb, graknuo je nešto.
Udahnuo je, osvrnuo se i setio se nečeg.
Prvo - da je tu bio Sorokin, a više ga nema.
Zatim - da je imao lopate. Pijukove. Kofu. Sekiru. Denjak odeće
i ribarske čizme. Hartiju za crtanje i olovke.
Artjom se okrenuo i ušao u ISO .
Ne govoreći ništa, krenuo je prema alatkama, izručenim odmah
tu, kod ulaza.
- E j! - viknuo je dežurni crvenoarmejac. - Hajd-de, ostavi!
Tada je u ISO ušao drugi crvenoarmejac, i Artjom je prepoznao
svog jučerašnjeg sprovodnika.
- Mrsomude brezovi, kud si navro, jodom te u usta mazana? -
oglasio se on.
Artjom je blenuo u njega kao kontuzovan.
- Uzimaj alat, što si ga izručio ovde? - naredio je sprovodnik.
- Petro, ne može - odgovorio mu je dežurni. - Oduzet mu je.
- Kako ne može, ebote, šta ti je - pljesnuo je rukama sprovodnik.
- Tam o ga čeka drug Ejhmanis.
Dežurni se blago zbunio od te vesti, ali nije se predavao.
- Sta su ti rekli u kabinetur - upitao je on Artjoma.
„Ona mi je naredila: Tzađi!’“ - setio se Artjom, ali nije hteo da go-
vori o tome. Glas mu je bio promukao, i pramen mu se zalepio za sle-
poočnicu.
- Ništa mi nisu rekli - odgovorio je tiho Artjom. Cak i glas mu je
drhtao.
- Sad ćemo da razjasnimo - rekao je dežurni, pozvao svog pomoć-
nika iz pomoćne prostorije i naredio: - Trkni na drugi, pitaj Galinu šta
da radimo s oduzetim alatom.
- Fuj! - rekao je sprovodnik; Artjom je sada znao da mu je ime
Petro.
Petro je još jednom nazvao Artjoma ,,mrsomudom“ pa izašao da
puši, u hodu motajući cigaretu.
Dva minuta je čekao Artjom, ponekad pipajući prstima hladni zid.
Vratio se Petro i upitao:
-P a>
Niko mu nije odgovorio.
Najzad je sišao pomoćnik dežurnog i preneo:

260
 - Alat predati Ejhmanisu, Artjomu Gorjainovu je naređeno da
ostane u tvrđavi do posebnog raspoređivanja i da se vrati u svoju četu.
Artjom je teško disao na usta, nastojeći da ne gleda na sve strane,
kako se ne bi očima susreo s Petrom.
„Sama si životinja“ - pomislio je on vrlo jasno i uvereno.
„Ona se ne boji da ću sad da ispričam svima kako sam je...“ - pi-
tao se besomučno.
„I večeras će da te streljaju, budalo“ - odgovorio je sebi.
- Sto stojiš, masko? - viknuo je Petro na Artjoma. - Tegli tu sta-
rudiju makar do konja - i gurnuo je Artjoma u slabinu, da bi mu bilo
jasnije.
Artjom je sakupio sve što je mogao, Petro je pridržao vrata i pu-
stio ga u porm.
- Kako ću sad da odnesem sve ovo sam, jesi li pomislio, majku ti
tvoju? - upitao je Petro, razgledajući sve što je Artjom spustio pored
njegovog konja.
- Još treba uzeti namirnice - odgovorio je Artjom nikakvim gla-
som.
- Daj mi dokument - rekao je Petro.
O n je otišao po namirnice, Artjom ga je pola sata čekao i osećao
se kao gad, prašina, prljavština ispod nokta... i još te ribarske čizme na
nogama.
Galebovi su mu urlali na same uši.
„...Dabogda te spalili!“ - pomislio je o sebi Artjom, čak ne besno
već s nekom neizrecivom žalošću što ne može da izgori odmah. - „Da-
bogda crkao, satrulio odmah! Kako si se rodio kao čvornato stablo!
Krivo čvornato stablo! Krivo, crvljivo čvornato stablo! Sa svojom pra-
znom glavom! Sa svojom praznom poganom glavom! Kako? Kako te
mrzim! Kako te mrzim!“
O n se osvrtao na sve strane tražeći makar ikakvo spasenje... i od-
jednom je našao njene prozore - eno ih! - na prozoru je stajala ona ži-
votinja, ona gadna razvrama životinja!... A i odmah je otišla, nestala,
jedva da je uhvatila njegov pogled.
O , kako bi on tuda zavrljačio kamen - s kakvom radošću! Kakvu
bi histeriju priredio ovde! Kako bi urlao da je ta kučka maločas skinu-
la gaće pred logorašem, ja ću biti kurva što govorim istinu! Rasporite
joj stomak - tamo je moje seme! Šta to radiš, kučko, što satireš živog
čoveka! Pogledajte u taj prozor! Gde si ti, životinjo, kuda si se denula?

261
Ona me je pitala: „Gde ti je tamo?“ D a vam pokažem? Evo gde mi je
tamo! Da vam pokažem još jednom? Evo ovde!
...Primitivno - ali Artjom je odjednom ponovo osetio uzbuđenje:
vrelo muško, oštro i vrlo jako uzbuđenje.
...Naravno, on nije ništa vikao, samo je odjednom shvatio da mu
se skotrljala ogromna, nezvana suza. Već u letu je uhvatio suzu - kao
hladnog insekta, i stisnuo je u pesnici.
„...Tvoje je telo - pobesnelo!“- rekao je samom sebi, ne shvataju-
ći kako to, što mu se dešava u preponama, može da se spaja s onim što
mu se događa u glavi.
Vratio se Petro s vrećom hrane.
Iznad glave su mu kružila jata galebova, kao da je na glavi nosio
mesni drob.
O n je još jednom pogledao sve što mora da nosi, pa mu posave-
tovao:
- Tornjaj se, mrsomude.
Artjom se okrenuo i pošao.
Posle tri koraka se setio i ne okrećući se, odgovorio:
- Sam si mrsomud.
Još sedam koraka je čekao da će ga sustići, ali ga niko nije su-
stizao.

* * *

...Izgleda da je čak zaspao - kao da je išao, išao po nesigurnom le-

du i upao u rupu - ali u rupi nije bila voda nego zemlja - i to vruća,
kao da je zagrevana, i vrlo zagušljiva.
Spavao je u toj zagušljivoj zemlji.
Zatim je ležao zatvorenih očiju i pokušavao da ne čuje ništa, da ne
razume ništa, da ne pamti ništa.
,,A evo, sad ću da otvorim oči i ugledam mamu“ - preklinjao je
on. - ,,I ispostaviće se da sam kod kuće, i da mi je dvanaest godina, i
čeka me slatko, i pauk je u uglu uhvatio muvu, i ona tamo zuji, i ja ću
da primaknem stolicu pa da se propnem na vrhove prstiju i gledam ka-
ko on tamo na nju namotava paučinu, da bi zatim odvukao muvu u pu-
kotinu na zidu, između brvana. A majka će da m i kaže: ’Tjomka, kako
ti nije žao? Meni je žao muve! Gospode, što ona tako zuji! Dođi brzo
da piješ čaj!’“

262
 - Što ona tako zuji, mama? - upitao je Artjom naglas.
Otvorio je oči. N ije bilo nikakve mame.
Pokucali su mu na vrata.
Artjom je seo. Na podu su bile ribarske čizme - tako bi ih iseckao
na komadiče.
„Koji im je đavo, što oni ne otvore sami“ - pomislio je Artjom, i
sam ne znajući koga podrazumeva pod rečju „oni“. - „Vrata nisu za-
ključana!“
- K o je? - upitao je glasno.
Vrata su se otvorila lagano - zato uz škripu - i na pragu se ukazao
Vasiiij Petrovič.
Artjom je odahnuo, kao da mu je odmah spao teret sa duše, ako
ne sav onda barem deo.
- A ja sam vas gledao kako idete portom. I tako lep, tako vitak i
podmlađen... Kad bi vas odveli u Moskvu - komsomoiskc gospođice
bi izgarale... i u tim čizmama! - zažuborio je s praga Vasilij Petrovič,
sav škiljeći, kao ribolovac.
- Baš me briga za njih! - rekao je Artjom gledajući u čizme, i po-
novo osetio kako je gotov da zaplače.
- Sta će ti to - začudio se Vasilij Petrovič, koji je takođe primetio
čizme na svom putu. - Meni bi valjale baš takve - jesen se već bliži, je-
sen, a moje su se potpuno raspale.
Artjom se odjednom setio - i zažmurio je od duševnog bola - da
je svoju sopstvenu odeću spakovao u onaj denjak, u koji je ugurao uni-
forme za ostale - i nju sad crvenoarmcjac nosi Ejhmanisu. I šta će!
Pojurio je do prozora: šta ako je onaj Petro u porti? - ali, narav-
no, nije. Na onom mestu jelen Miška se premeštao s noge na nogu.
Dan je već očigledno prošao: naviralo je belo solovecko veče.
- Sta je, prijatelju moj? - upitao je zagonetno Vasilij Petrovič. -
Što se vi bacakate, kao Cacki?
Artjom se okrenuo i bez reči je neko vreme gledao u Vasilija Pe-
troviča.
- M a, dođavola s njim! - zaključio je najzad glasno i odmahnuo
rukom.
„Sutra te mogu streljati!“ - rekao je sebi Artjom - ,,A ti tuguješ za
starim pantalonama!“
Po savesti govoreći, on više nije mnogo verovao da će ga ubiti: a
zbog čega? Zadržali su ga u ISO -u, nije on kriv. Udario je desetara? O n

263
više nije bio desetar nego bivši logoraš, oslobođen na osnovu amnesti-
je, i to pijan.
Sva ta pravednost izgledala je, naravno, klimavo - ali je postojala.
- Kako ste dospeli ovamo, Vasilije Petroviču? - upitao je Artjom,
još bez osmeha ali pomalo je oživljavao.
- Sumskim voćem hranim čas jedne, čas dmge - odgovorio je
spremno njegov stariji dmg. - Svuda su m oji ljudi, ne može nikako bez
protekcije - ne idu svi u dvanaestu četu po brusnicu, eto, ja im razno-
sim s vremena na vreme... I tebi sam, evo, doneo - u svakoj reči naj-
dražeg Vasilija Petroviča razlivale su se ironija, i samoironija, i dobro-
ta, i lukavstvo, i novopečene mudrosti soloveckog židja.
Postavio je na sto fišek ribizle pomešane s malinom - Artjom nije
pamtio ni kad je jeo te voćke.
- Može? - upitao je on.
- Ne, ne, ne - usprotivio se Vasilij Petrovič glumeći strogost. - Sa-
mo da gledate. Nauživajte se, a zatim ću svoje šumsko voće da razno-
sim po četama - da ih dražim do milc volje - i nasmejao se. - Jedite!
Jedite, Tjom o.
Vasilij Petrovič je seo naspram Artjoma - na Osipov krevet.
Artjom jc zgrabio fišck, odmah zahvatio pregršt voća i sasuo ga u
usta.
Kao vaspitan čovck, poslužio je Vasilija Petroviča, ovaj mu je, ne
prestajući da vcdro škilji, odgovorio dizanjem otvorene šake uvis i kla-
ćcnjcm nckoliko puta lcvo-desno.
- Kako jc tamo u našoj čcti? - upitao je Artjom oblizujući se.
- A svc jc nckako - odgovorio je Vasilij Petrovič - ...u tegobi i gu-
žvi. Lažcčnikov jc umro. Zar ne znate? Valjda dok ste vi ležali u bolni-
čici - tada jc i urnro? Afanasjeva su preveli u umetnike. Kriminalci - di-
vljaju i besne ponekad. Hranim ih šumskim voćem, Artjome, zamisli-
te, kakva sramota za starca? Burcev... pa, o Burcevu ste i sami shvatili
sve - nije postao bolji, samo još gori. O n je, izgleda, potpuno dokraj-
čio Kineza iz naše čete - naš kosooki je otišao u ćeliju, i kraj... Krapin
je na Lisičjem ostrvu, tamo gaji nekog - izgleda, nisu sasvim lisice...
- A vi, znači, stalno sakupljate šumsko voće? - upitao je Artjom,
kao da podržava razgovor - bilo je užasno ukusno i nije mu se pričalo.
- A ja stalno šumsko voće - saglasio se Vasihj Petrovič. - A vi?...
Artjom mu je dao do znanja kako će sad da sažvaće i odgovori, a
sam je pomisho: „Sad ako kažem dragom Vasihju Petroviču da me je na-
čelnik logora Ejhmanis imenovao za starešinu u traganju za zakopanim

264
blagom - da, da, da, zakopanim blagom! - na soloveckim ostrvima, na-
kon što smo on i ja dva dana pili rakiju - da-da-da, on i ja smo pili ra-
kiju! - a danas sam došao ovamo i na drugom spratu Informaciono-
isledničkog odeljenja, za vreme saslušanja, silovao saradnicu logora... ili
je ona mene silovala. Da, da, da, svukia se gotovo kao od majke rođe-
na, na meni su bile ribarske čizme, koje su vam se svidele, i spuštene
brič-pantalone, a na njoj - košulja podvrnutih rukava, i neočekivano
smo stupili u plotsku, dođavola, vezu. Ako kažem - Vasilij Petrovič će
da zaključi kako sam ja pomerio pameću. I biće u pravu... Zaboravio sam
da kažem, Vasilije Petroviču, da je Galina - Ejhmanisova ljubavnica.“
Cim je zavrteo u glavi taj monolog, Artjom je osetio prirodnu vr-
toglavicu i bolnu mučninu.
„Ovo ni pas s maslom ne bi progutao...“ - rekao je sebi, osećaju-
ći kako mu na čelu i slepoočnicama odjednom izbija biserni znoj.
Pošto Artjom nikako nije odgovarao već samo očima davao čud-
ne znakove - jedem, još jedem, i sad još žvaćem, a sad gutam - Vasilij
Petrovič je rešio da umesto njega odgovori sam:
- Meni se učinilo da ste vi dospeli... kako oni to nazivaju? u spar-
takijadu?... ali poslednjih dana prolazimpored sportskog terena - tamo
vas ne viđam.
- Da - odgovorio je Artjom vrlo tvrdo, ali više ništa nije rekao.
N iti je dirao šumsko voće, držeći fišek u ruci. Ruka mu je bila
mokra.
- Pa, dobro - klimnuo je glavom taktični Vasilij Petrovič. - Ka-
snije ćete mi ispričati. Sto sam ja došao: kad ste već ovde - hajdemo u
našu solovecku Atinu? Danas se okupljamo. Mezernicki je opet pitao
za vas. I vladičica Jovan se interesovao.
- A kada? - trgao se Artjom.
- A evo sada - rekao je Vasilij Petrovič, ustajući. - V i, kao što vi-
dim, niste naročito zauzeti. Tam o će, nećete mi verovati, biti izvesna
količina alkoholnih pića. Imate li vi nekakve zakuske?
- Ja? - Artjom se zavlačio pod svoj ležaj, ne ispuštajući iz ruku fi-
šek šumskog voća.
- Dajte mi da vam pridržim - predložio je Vasilij Petrovič.
N e gledajući, Artjom mu je pružio voće. Zatim - konzerve, nađe-
ne u sanduku.
- O , meso s graškom... - rekao je Vasilij Petrovič zainteresovano.
- I još jedna. Gde ste ih nabavili?
- ...Ne sećam se - odgovorio je Artjom odozdo.

265
 - Dobro živite - rekao je Vasilij Petrovič.
- Dobro - uzvratio je Artjom, kao odjek.

* * *

- A šta, vi nemate drugu obuću? - upitao je Vasilij Petrovič, kada

se Artjom obuvao. - Tamo, znate, nije baš mokro.
- Vasilije Petroviču, prestanite - zamolio je Artjom čak sa izve-
snim bolom.
- Pa, kako hočete, kako hoćete - rekao je pomirljivo Vasilij Pe-
trovič.
Sastajali su se opet kod Mezernickog.
- Pozdravljamo vas, Artjomije, naš dragi druže po nesreći! - zaga-
lamio je domaćin, obuhvatajući rukom ili postavljenu trpezu, ili goste
za trpezom.
- A zašto... - odgovorio je razborito Artjom razgledajući trpezu.
- A zašto ,,drug“ ili zašto ,,po nesreći“? - upitao je glasno Mezer-
nicki.
Artjom je, kao da ništa ne razume, pogledao u njega, ali s osme-
hom: na tome su i završili.
Nad trpezom je sijala duga. Tu su bila sledeća pića: ljubičasti de-
naturat špirimsa, žuta politura, alkoholni lak, očišćen solju - sav u cr-
nim dronjcima. Pored njega je bio neočišćeni - ,,...za amatera“ - obja-
snio je Mezernicki. Zcleneo se ovlaživač za kosu. Cvetna kolonjska vo-
da za dame, mada nije bilo nikakih dama.
- „Buket moje bake“ - preporučio je Mezernicki poslednje piće.
U soloveckim prodavnicama su, pored ostalog, s vremena na vre-
me prodavali čak i votku, pa i zatvorenicima, po 3 rublje i 50 kopejki
za flašu - ali za tu kupovinu je zahtevana posebna dozvola, votka se po-
javljivala retko, nabavljala se preko veze, zato su solovecki logoraši na-
stojali da se snalaze prema svojim mogućnostima.
- Kakav je praznik? - upitao je dobronamerno Artjom i preko ra-
mena Mezernickog gledao ko je još tu u kehji.
- Zar Rusi piju da bi praznovah? - upitao je Mezernicki.
- Praznuju da bi pih - kazao je Grakov s naglašenom ravnoduš-
nošću; on se pridigao i pružio raku Artjomu.
- A vladičica Jovan će da nas blagoslovi - rekao je Mezernicki,
okrećući se prema svešteniku.

266
 - Sačuvaj Bože, mili - rekao je vladičica, osmehujući se Artjomu,
ali razgovarajući s Mezernickim. - Molim Gospoda da vam ovaj otrov
ne naškodi.
- Mezernickom je imendan - šapnuo je Vasilij Petrovič Artjomu.
- Sta vam je! A ja sam prazne ruke - odgovorio je iznenađeno Ar-
tjom.
Vasilij Petrovič je klimnuo glavom u tom smislu da im ništa nije
potrebno.
- Točak istorije ide mimo čitavih naroda, a nas je zakačio naživo
- odgovorio je Mezernicki vladičici. - Mi lečimo rane - i pokazao je po-
novo trpezu u duginim bojama i piće koje se povremeno klatilo.
- ...Pregazio! - dodao je Grakov tonom Mezernickog, očigledno
imajući na umu točak istorije.
- Sve su nas namotali na taj točak - nastavio je Mezernicki, pošto
je dostojanstveno klimnuo glavom Grakovu u znak saglasnosti - Ne
shvataš gde ti je glava, gde zadnjica, ruke i noge štrče na razne strane,
jedno oko je iscurilo, drugo je usisano u lobanju pa tamo pliva između
mozga i nosno-grkljanske duplje, boji se da izviri napolje, ali!.. Ali, pri-
jatelji moji!
- Vi ćete da poterate konja, prijatelju? - upitao je umilno Vasilij
Petrovič Mezernickog.
- Neću! - odgovorio je Mezernicki vrlo ozbiljno. - Ali umetnuću
rastavno - ,,ali“ ! Zato što smo čitave svoje mladosti govorili o narodu.
O narodu - kao o strancima. O njegovoj veličini i njegovoj sudbini. O
njegovoj nespoznatosti. Cak smo ideju Boga - Mezernicki je tada brzo
pogledao u vladičicu - poznali i urušili, ali do naroda nismo stigli. I evo
ti ga sad! Postojalo je mesto susreta! Mesto susreta naroda - i srebrnog
veka! Srebrni vek izdiše, prostonarodnost se budi. Sta mi moramo da
uradimo? T o što nisu uradili tolstojevci i narodnjaci - da u tuđinska
usta udahnemo duh prosvetiteljstva i - odemo s mirom.
- Pogled na svet Mezernickog je donekle protivrečan - rekao je
Vasilij Petrovič s blagim osmehom. -N ed avn o, pretprošli put je govo-
rio kako aristokratija, pa čak se izrazio jasnije - belogardejci i kaeri -
zbog svoje prirodne prednosti jesu u stanju da postepeno zamene bolj-
ševike. Iz prostog razloga što boljševici malo šta umeju, a smrvljena i
obeščašćena aristokratija ume sve - što je lako dokazivao posmatranjem
rukovodećih kadrova Soloveckog logora, gde su, kao što se izrazio Me-
zernicki, sve ,,naši“.

267
 - ...D a, sve se menja - saglasio se Mezernicki. - Čovek se menja,
ja se menjam, stalno se obavlja razmena materija, čitavi narodi menja-
ju krv za krv, oko za oko, vatru za vatru - šta hoćete od mene? Sve te-
če! I ja tečem.
D ok je držao govor, Mezernicki se izveštio da očima pokazuje pi-
če Artjomu: ovo? Ui ovo? Sta više volite?
- Ma, bilo koje! - rekao je Artjom glasno. - Svejedno!
- Nemojte mi reći - odgovorio je Mezernicki i natočio Artjomu
nešto zeleno.
- Jedno nisam razumeo - rekao je Vasilij Petrovič. - A zašto duh
prosvetiteljstva treba udahnjivati upravo ovde? Zar nema drugog, po-
godnijeg mesta u Rusiji?
- Nema! - odgovorio je Mezernicki ubeđljivo i čak malo zatresao
glavom. - Ovde smo mi - oči u oči. Tamo je crvenoarmejac, proletari-
jat, besprizornik - svaki od njih će da pobegne i sakrije glavu u majčin
ili ženin skut, u mahovinu, u korenje - kako da mu okreneš lice prema
sebi? A ovde - njegovo lice je svuda, kuda god da pogledaš.
- V i vodite razgovor... kao akrobat - rekao je Vasilij Petrovič s
jednim, ipak, dobroćudnim razočaranjem.
- Ovde se dešava izlazak ne samo srebrnog veka - govorio je Me-
zernicki, kao da ga nije čuo, a zapravo je odgovarao na rečeno. - Ovde
završava svoj put i poslednji Arlekin. Poslednji dendi. Pogledajte, na
primer, ove ribarske čizme - i Mezcrnicki je uperio prst u Artjomove
čizme, istovremeno kucajući se sa njim.
- Prekinite, čujete li - zamolio je s osmehom Artjom, začuđeno
osećajući da crveni. - Ja nisam namerno...
- Dobro, dobro - saglasio se žurno Mezernicki i potražio očima
koga bi uzeo za primer: vladičica Jovan mu uopšte nije pogodovao. Ni
Grakov. Vasilij Petrovič... avaj.
Primer se pojavio, kao naručen.
Artjom se odmah setio ko je to i kako se zove - Slabukovski, glu-
mac. O n je u bolnici ležao u groznici i objasnio Artjomu da mu bog-
zna koji dan daju termometar s tuđom temperaturom. Tačnije rečno -
sa njegovom, temperaturom Slabukovskog...
Ali ovo je bio drugi čovek! Prvo, nosio je cme rukavice s belim
strelicama. D m go, sa štapom je. Treće, u cipelama s vrhom od jelenske
kože i odličnim pantalonama, od krojača. Najzad, u sakou od tvida.
- V i ste opet izneli na sebi čitav pozorišni rekvizit, dragi moj - re-
kao je Mezernicki.

268
 Šlabukovski je ravnodušno, uz skriveno veselje, odmahnuo ru-
kom. Izgleda, i on je prepoznao Artjoma.
- Pa, šta, spala vam je temperatura? - upitao je Šlabukovski.
- Nama je temperatura zajednička - odgovorio je Artjom. - Sude-
ći po vama, spala je!
Šlabukovski se nasmejao gotovo nečujno, izgleda, vrlo zadovoljan
šalom. Artjom nikada nije video takav smeh - nečujan, ali zarazan.
- Šlabukovski, prekinite vaš napad gušenja; kada čete najzad nau-
čiti da se smejete glasno - dosađivao mu je Mezernicki, ali izgleda da
su bili složni do te mere da su imali pravo i da ne obračaju pažnju je-
dan na drugog.
- Vama tamo zagoreva voćni kolač - rekao je Šlabukovski veoma
dostojanstveno i postavio štap u ugao, a odozgo položio rukavice.
- Dođavola! - rekao je Mezernicki povodom kolača; vladičica Jo-
van se prekrstio, Mezernicki je naiskap popio svoje đubre, Artjom je
shvatio da je i njemu vreme, ali je upitao Šlabukovskog: „A vi?“ - ovaj
je pogledao trpezu i odgovorio: „Malo kasnije!“- izgledao je kao da mu
za sedam minuta moraju doneti njegov omiljeni šampanjac iz 1849.
godine.
Artjom je ispio. Imao je osećaj da su mu u usta, a ujedno i u oči
pljusnuli boju, pomešanu sa kiselinom - to se nije gutalo već je peklo i
gušilo.
Neko vreme je proveo u lakom uverenju da će sad da umre.
Otvorio je usta i pokušavao da izdahne: vazduh je nestao.
Cudom se pojavio Mezernicki, kao da je unapred znao čime će to da
se završi - u rukama je doneo odjednom četiri cimente ječmene kafe.
- A evo, evo - užurbao se on oko Artjoma. - Da zalijete. Ali već
se ohladila.
Artjom je brzo srknuo gurijaj: razblažio je boju.
Ali, čudno, tek što je počeo da prodire vazduh, u duši je već po-
stajalo toplije i nekako čistije.
Vladičica Jovan je gledao u njega, kao u svoje rođeno dete, i čim
je Artjom udahnuo - i sam sveštenik je prodisao.
On je posedovao zadivljujuće svojstvo - ne razgovarajući ni sa
kim, podržavao je svaki razgovor: pogled mu je bio do te mere pun
razumevanja i saosećajnosti.
Mezernicki je opet otišao i vratio se s velikim tanjirom, na kome
se nalazilo nešto raskošno i veoma mirisno, bez obzira na to što je ma-
lo zagorelo - očigledno, upravo onaj voćni kolač.

269
 - Bože m oj, a ja nisam verovao - pljesnuo je rukama Vasilij Petro-
vič. - Mislio sam da je šala. A kako si ga spremio, dragi moj?
- Na Solovkama, kao što znamo, sve je mogućno - odgovorio je
Mezernicki stavljajući tanjir na trpezu, koju su morali brzo da osloba-
đaju - flaše i bočice u ispruženim rukama gostiju počele su raznobojno
da lebde, kao ptice koje traže sebi mesto - i tek kad je sve piće i iće ste-
klo neko smirenje, pošteno je ispričao: - Kupovina suvih divljih kruša-
ka, Vasilije Petroviču - već je pola posla. Našli su mi maslac i pekmez.
Fokinu mast. Najzad, crni dvopek. I evo vam - poslužite se. Artjome,
još po jednu? Ovde nilco ne pije.
- Uz voćni kolač ja bih, ipak, rizikovao - rekao je Vasilij Petrovič.
- Pa, da rizikujemo! - rekao je Mezernicki, pa natočio Artjomu i
sebi po drugu, a Vasiliju Petroviču - probojnicu.
- Artjome - rekao je Vasilij Petrovič malčice patetično, mada mu
je iz očiju virilo očigledno lukavstvo - vi i ja smo toliko...
- ...Bobica pojeli - sugerisao je Artjom.
- Da - saglasio se Vasilij Petrovič, kao da se čak unapred opio. -
I još nijednom nismo pili. Nije red!
- Pićemo još mnogo puta - rekao je Artjom, takođe malo - koli-
ko je umeo - raznežen.
- Mislite? - upitao jc Vasilij Petrovič vrlo ozbiljno, kao da je Ar-
tjom znao nešto što on nc zna.
- Misli! - odgovorio je umesto njega Mezernicki, koji se umorio
čekajući ih sa čašom u ruci. Ergo bibamusl - i sam je sebi preveo sa la-
tinskog: - Daklc, ispijmo!
I ispio je.
Artjom je po drugi put izgubio vazduh i ponovo se ukočio očeku-
jući ga. Vasilij Pctrovič je zadivljujuće lako podneo ispijanje, izgleda,
još goreg pića, u crnim dronjcima, pa žurno zatražio cimentu ječmene
kafe za mlađeg druga, a ujedno je samovoljno odlomio za njega - a ne
za sebe! - komad još netaknutog voćnog kolača.
Za to vreme Mezernicki je naterao sve da se za trenutak zamisle.
- Znate li vi, moji obrazovani prijatelji, da izraz ^rgo bibamus“ -
„dakle, ispijmo“ - omogućava da se prekine svaki spor i da se svaka re-
čenica pretvori u zdravicu?
Artjom je najpre ispio gutljaj kafe, a zatim je već pokušao da shva-
ti smisao rečenog. Svest mu se unutra osipala, kao peščani talasi, i hva-
talo ga je teško pijanstvo.

270
 - Grakove, hoćeš piće? - upitao je Mezernicki, kao da navodi pri-
iir t koji potvrđuje njegove reči.
- Pa vi znate da ja ne pijem - rekao je Grakov malčice uplašeno.
- ...Ja ne pijem, ergo bibamusl - završio je Mezernicki i zaista na-
ločio još po jednu.
- Mili m oj, pusti dete da predahne, kao da je pušten s lanca! - ni-
|c tu izdržao vladičica Jovan.
- Da! - uzviknuo je Mezernicki, čim je ispio treću. - Upravo!
...Pušten je s lanca, ergo bibamusl
Svi su se grohotom nasmejali, tiho se nasmejao i vladičica, rukom
pokrivajući usta.
- Tako odlučno ne možemo ni da razgovaramo - požalio se Vasi-
lij Petrovič sa suzom u lukavom glasu i, naravno, odmah se upecao na
uđicu.
- ... Odlučno ne možemo ni da razgovaramo, ergo bibamus\
Morali su da popiju po još jednu.
Svi su se ukočili, kao deca u igri, razmenjivali su poglede i uzdrža-
vali smeh; u Artjomovoj utrobi je neočekivano postalo siatko, slatko: i
Ejhmanis, i crvenoarmejac Petro, i denjak s odećom, i desetar Sorokin
znojavih pazuha, i ona kučka najpre su otišli daleko, daleko, a zatim se
ta ista kučka prevrnula u mekom i očaravajućem vazduhu, vratila se na-
zad, a on je iznenada osetio njen miris, i njen dah, i njene ispucale
usne...
Ostali su, međutim, pokušavali da nađu barem neku rcč koja ne bi
mogla da dovede do brzog ispijanja alkohola duginih boja.
Mezernicki je posmatrao goste, ili surovo, ili podsmešljivo, kao da
se nalazi u zasedi, a istovremeno je sekao voćni kolač. Nokti su mu
ovoga puta, primetio je Artjom sa zadovoijstvom, bili čisti i podsečeni.
„Imendan mu je !“ - objasnio je sebi.
Vladičica Jovan je, izgleda, nameravao da očita molitvu pre pristu-
panja zajedničkoj večeri, ali očigledno se ozbiljno pribojavao da će od-
mah da začuje ergo bibamus.
- Kao vi i ja - rekao je Mezernicki strogo, ali glasom s ironičnom
modulacijom, koja je opuštala sve. - Možemo, ipak, da govorimo o če-
mu god hoćete! Samo rezultat svake polemike je predodređen!
I svi su odjednom zažagorili, kao da žele da se siti ispričaju dok ih
nisu ščepali za rukav.

271
 - ...Ja sam bio u Krimu: još i dame, još i epolete, ali toga više ne-
ma, taj život je umro!... Postoje mrtvi gradovi - gde više niko ne živi i
sve su samo ruševine. A to je bio mrtav grad sa živim ljudima! - govo-
rio je Mezernicki, koji se opijao nekako čudno: kao da ga je obavijao
topao, malčice zamagljen oblak koji je zaglušivao sve zvukove, i svaka
reč mu je izlazila s nekom mukom. - Tužno? Tužno! A zašto bismo mi
sad tugovali - uskoro neče biti ni svega ovog.
- Cega? - nije razumeo Slabukovski.
- Svega - raširio je ruke Mezernicki. - Ceta, balvana, leoparda, de-
setara, Ejhmanisa... ničeg! V i ne shvatate da smo se iz jednog mita od-
mah prekobeljali u drugi? Troja, Kartagina, Sparta... Kulikovo polje,
Borodino, Bastilja... ICrim, Solovke. Shvatate?
- Ja neču u mit - rekao je Slabukovski. - Hoču u krevetac s me-
talnim kuglicama. I nacrtanim amurima na uzglavlju. I da sam u piža-
mi... Pogotovu što ne vidim nikakvu razliku između Krima i Solovki.
Po meni, Ičriin, u momentu kad su na njega prodrli boljševici i mali-
novci, otlđnut od velikog kopna, neko vreme je nošen po morima i eto,
stigao je ovamo. Publika je otprilike ona ista, samo je zaboravila da na
vreme otplovi u Tursku.
- V i ste, Slabukovski, anarhist i malograđanin u istom licu - rekao
je Mezernicki. - Mada, s druge strane, šta još treba da budeš da bi po-
stao glumac.
Gralcov je kopao po lcnjigama na polici.
Vasilij Petrovič je sedeo za stolom i zamišljeno žvakao - nešto što
nije bilo veče od travčice.
Artjom je stavio noge na ležaj Mezernickog, pošto je izuo čizme u
kojima mu je bilo preterano vruče, pa slušao istovremeno i Slabukov-
skog, i vladičicu Jovana, koji je maločas ipak prineo ustima čašicu ne-
čeg ljubičastog.
- Crkva je Hristovo čovečanstvo, a ti si van crkve, ti si siroče - go-
vorio je tiho vladičica Jovan. - Onaj koji veruje u Hrista i živi u Hristu
jeste bogočovek. A ti si samo čovek, tebi je teško.
Artjom je slušao vladičicu, i učinilo mu se da mu se glava čisti kao
glavica crnog luka - sloj po sloj... i u početku je bilo lako, pa sve lakše
i lakše, kao da je naučio da diše svim bičem odjednom, i sve unaokolo

272
je postalo još prozračnije... ali istovremeno je rasla uznemirenost: šta je
tamo, unutar njega, u samoj njegovoj srži - šta je?
Evo, još jedna reč vladičice, za kojeg je Artjom bio kao na dlanu -
i evo još jedna, i evo još treća - a šta ako sad odvoji i poslednju laticu
- a tamo se izvija crv? Crv!
Kao da su nezgodu otklonili - tako je osećao Artjom - kada je Me-
zernicki, koji je, izgleda, bez obzira na svoj oblak, umeo da istovreme-
no i govori, i sluša, odjednom ostavio svoju temu i prekinuo vladičicu:
- A ja, eto, ponekad mislim, oče Jovane: kakvo je hrišćanstvo po-
sle takvog užasa?
Vladičica Jovan je malčice umorno, ali vrlo miroljubivo pogledao u
Mezernickog. Vladičicine oči su bile sasvim pospane: iznurio se, jadnik.
- A šta prahrišćani? - upitao je on tiho, ali takvim tonom, kao da
su prahrišćani maločas bili negde ovde. - N jih su čerečili lavovi. A Hri-
sta? Njega su prikovali ekserima! Ali je on - sin Božji! Bog je dao sina.
- Sva Rusija je međusobno prikivanje ekserima - rekao je Mezer-
nicki. - Ona sad neće da veruje u Boga. Neka Bog veruje u nju, sad je
red na njega.
Vladičica se na silu osmehnuo, kao da gleda u svoje čedo - koje se
razularilo, ali sad će da se smiri.
- A On veruje, veruje - saglasio se vladičica. - On je uvek na re-
du, On i ne izlazi iz reda. Rečeno je: ko ljubi dušu svoju - izgubiće je,
a ko mrzi dušu svoju - steći će je. Rusija je svoju dušu omrzla, da bi je
stekla.
- A ona je stiče - digao je ton odjednom Mezernicki, u stvari, za
dva tona više. - Stiče! - na taj glas se okrenuo čak i Grakov, a Vasilij
Petrovič je prestao da žvaće travku.
Mezernicki je napravio pokret obema rukama, kao da je pocepao
taj isti nevidljivi oblak i najzad izašao napolje, oznojen i izmučen.
- Sveštenik nam ne čita knjige. U Rusiji popovi uopšte ne vole
književnost, jer pretenduje na ono mesto koje su oni već zauzeli... na
mesto odakle propovedaju - rekao je Mezernicki vrlo jasno, Vasilij Pe-
trovič je na reč ,,popovi“ podigao osurovljene oči, pa ipak je oćutao. -
Pa ipalc, Rusija već sto godina živi na dve vere. Jedni su u molitvama,
drugi se hrane Puškinom i Tolstojem. Grakove, šta je tamo kod tebe?
Tolstoj ili Puškin? Turgenjev? Dobar je i Turgenjev! Zato što će nepri-
strasno čitanje ruslce književnosti, lcoju je, između ostalog, kao po pra-
vilu pisalo plemstvo, da nam podari jedno, ali vrlo tvrdo znanje: ,,Se-
ljak je talcođe - čovek!“ K oja reč je ovde najznačajnija? N e, nije

273
,,čovek“! Ovde je najznačajnija reč - ,,takođe“! Ruski pisac - plemić,
aristokrat, genij - ušao je u ruski svet, kao što se ulazi u zverinjak! I sr-
ce mu je zaplakalo. Evo ovi - u prljavštini, u gadosti, u grubosti - oni
su gotovo kao mi. To jest: gotovo kao ljudi! Gledajte, seljanka - goto-
vo da je kao gospođica! Gledajte, seljak ume da razgovara, i jednom je
rekao pametnu stvar - otprilike na onom nivou na kojern je i moj še-
stogodišnji sestrić! Gledajte, a ta seljačka deca - gotovo da su lepa i ve-
sela, kao moji borzoji!... Citali ste bajke i priče koje je Lav Tolstoj pi-
sao za taj... lcako da ga?... za narod? Da su samom Tolstoju u detinj-
stvu čitali takve bajke - od njega ne bi postao čak ni Nadson!
- Cemu vi to vodite? - upitao je Vasilij Petrovič donekle zbunjeno.
- A vi sačekajte, Vasilije Petroviču - odgovorio je Mezernicki. -
Erjjo bibamus nas ionako čelca, to je neizbežno. Za sada ćemo - o Tol-
stoju, i to u svojstvu primera. Tolstoja možemo da zamenimo Ceho-
vom - Grakove, ostavite knjigu na svoje mesto, dosta ste je stiskali -
takva nam je istorija. Cehov - uopšte ne voli nikog; a ne voli ih kao Iju-
de, ali kod njega je seljak - sorta opasnog povrća koje govori... to je
nešto poput oživelog i zlog drveta koje može da te sustigne i izgrebe.
Na stranicama našc književnosti hodaju naši seljaci - kao Indijanci kod
Eenimora Kupcra, samo su gori od Indijanaca. Zato što Indijanci ima-
ju ponos i čast - a ruslci seljak ih nema nikad. Jedino - u najboljem slu-
čaju - promućurnost... A časti neina zato što svakog trenutka mogu da
mu spadnu pantalone - kakva je tu čast.
- Pa ipak? - upitao je Vasilij Petrovič, kojem se monolog Mezer-
nickog nijc sviđao od samog početka.
- Boljšcvici daju narodu vem da je on veliki! - rekao je Mezernic-
ki, nesumnjivo skraćujući sebe - u rezervi je imao mnogo više reči. - I
narod im veruje. Boljševici su mu rekli da on nije „takođe čovek“, već
da jedino on i jeste čovelc. A vi hoćete da on ne vemje u to? Nevolja
boljševika je samo u jednom: narod je divlji. Možda on nije samo čo-
vek već više od čoveka - samo, ipak je divljak. Zbog naše, naravno, kri-
vice - ali to više nije važno. Sta da rade boljševici? Jasno - da ne pada-
ju duhom nego da seljaku kažu: sad ćemo mi od tebe da izvajamo, da
iskujemo ono što nam treba. Seljak, naravno, neće da ga kuju. Njega
su, shvatate li, sekli bezmalo hiljadu godina, a sada su rešili da šibu za-
mene čekićem - nije šala. Međutim, već je kasno. Sam je pristao.
- Kakve mi veze imamo sa tim, dragi moj? - upitao je Vasilij Pe-
trovič.

274
 - Mi? - začudio se iskreno Mezernicki. - M i zaista nemamo nika-
kvc veze - nas više nema. Mi se ljutimo na Nemca-guvernera što viče
11a nas: kako sme? Trebalo bi ga ubiti! M i trčimo livadom i mrežicom

lovimo leptirove. Oni nam posle leže i suše se u kutijicama na koje smo
/.aboravili. Mi zavodimo poslugu i nešto se ne stidimo toga. M i krade-
mo cigarete iz očeve tabakere... M i - u epoletama smo, a ujedno leči-
mo triper - u tom istom svom Krimu, na omorini, gladni, oboleli od
samrtničke lenosti mozga... i sve se spremamo da zauzmemo Moslcvu,
sve se spremamo i spremamo, mada nam se užasno ne ratuje - kako
nam se ne ratuje, Bože moj. Pogotovu što su nas pobedili Indijanci -
imali su više zlobe, vere i snage. Indijanci su pobedili - i saterali nas u
rczervat: ovamo.
Mezernicki je seo i vrlo tvrdom rukom natočio čaše - u svaku ča-
šu različito piće.
Artjom je pomislio: zašto ćuti vladičica, okrenuo se prema njemu
a on spava.
Neko vreme Artjom ga je gledao s nežnošću, mada pijan, inače ga
ne bi nikad tako pogledao, i vladičica je odjednom otvorio oči - kao da
je osetio da ga gleda.
U istom trenutku, kada je vladičica otvarao oči, nasmešio se Artjo-
mu - kao da je dobar odnos prema njemu samo čekao da se ispolji i je-
dva dočekao završetak sveštenikovog sna.
Vladičica se brzo prekrstio i govoreći: „...Vreme je, vreme, neću
moći da ustanem sutra...“ - ustao je tiho, kao da je sve naokolo bilo u
staklu, pa mora što tiše da se izgubi - za to vreme Mezernicki je uzeo
vazduh i nastavio da govori nešto, zbog nečeg je za slušaoca odabrao
Grakova; ovaj mu je na razne načine povlađivao : „Ima smisla!... Da-
da... Bezuslovno!... Zašto da n e!...“
,,Vladičica“ - mislio je Artjom - „verovatno ima u zahhama mnoš-
tvo čudesnih reči za odgovor - ali nije imalo smisla da ih traći na pija-
ne i razbijene ljude.“
„Zabludeli moji, m ili...“ - eto o čemu je govorio sav izgled vladi-
čice, koji se izvinjavao i tihovao.
- Eto, samo nemojte misliti da buncam - rekao je Mezernicki, ko-
ji nije ispraćao vladičicu čak ni pogledom nego se obraćao svima.
- A niko to i ne misli - odgovorio je Šlabukovski. - Natoči i meni.
- ...A seljaka će takođe da kuju i prekivaju u logoru? Ne mogu na
slobodi? - upitao je Artjom čim je otišao vladičica: u njegovom prisu-
stvu nije želeo da učestvuje u sporu.

275
 - A na Solovkama si video mnogo seljaka? - upitao je Mezernicki.
- Boljševici čekaju da ih seljak shvati... Ako ih ne shvati - dovešće ga
ovamo na doučavanje... Ako shvati sam - biće mu bolje. Ali, u svalcom
slučaju, Tjom o, kovanje je uobičajeno u kovačnici. Ergo bibcmiusl

* * *

- Ovi su razgovori - bolesni... Iskidani! Ali cenite ih, Artjome.

Oni su vođeni u Peterburgu. Ponekad i u Moskvi, aii ređe... Sada po-
stoje jedino ovde, i više nigde ih neće biti... - govorio je Vasilij Petro-
vič u povratku, prateći Artjoma. - ...Kako je podla gorušica od onog
pića...
- A vladičica? - upitao je Artjom ono što je još prošlog puta na-
meravao da pita. - Zašto je on sa vama? Zar je to njemu potrebno?...
- potražio jc pogodnu rcč i, pošto je nije našao, Artjom je dodao: -
...Zbog položaja?
- Njernu? - podsmehnuo se Vasilij Petrovič. - Ne, nama to čita-
vog života nijc bilo u skladu s položajem... Znaš, lcad sam bio dete, i
otac - a moj otac je bio gospodin, iako je sve proćerdao - kada je on
pozivao sveštcnika u našu gospodsku kuću da obavi službu, posle slu-
žbe sveštenika nisu smeštali za zajedničku trpezu. Ni kod nas, ni kod
komšija, nigde - nisu ga sme-šta-li! T o je bilo - nepristojno. Hranili su
ga zasebno... Davali su mu zakusku, poneki put čak i čašicu votltc. I on
je tamo jeo sam - kao služinčad... A ne govorim o peterburškoj sredi-
ni: tamo je bilo lakše dovesti đavola na uzici - o, svi bi se neobično ob-
radovali - nego sveštenika,.. Svi smo umeli - i želeli! - da razgovara-
mo bez popa... a sad hoćemo uz njega, sa njim, eto kako se okrenulo!
Da bi nas on čuo! I sažaljevao!
Vasilij Petrovič se zamislio o nečemu, ali zatim ga je druga misao
odvela na stranu i, jureći za njom, odmah je glasno rekao:
- Ipak ću ti reći: kodMezernickog je sedam petaka... u nedelji. Ni-
kada ne shvataš u čemu je suština njegovih odnosa. O n redovno govo-
ri uzajamno isključive stvari.
- ...Ali on u nečemu ima pravo - rekao je Artjom zamišljeno; bla-
go mu se vrtelo u glavi, ali mogao je da izađe na kraj sa tim - ...o ko-
vačnici, na primer.
Vasilij Petrovič se stresao, kao da je bio ptica koju su gađali kame-
nom, ali još nije jasno ko je to učinio.

276
 - Može se drugačije reći - ovo je laboratorija - nastavio je Artjom
mđim rečima koje je nedavno čuo, mada je zapazio gest Vasilija Pe-
. *v
trovica.
- Tjom o, dušo moja najdobroćudnija, nikako ne shvatam o čemu
ti to - rekao je Vasilij Petrovič i zastao.
Artjom je slegnuo ramenima i pogledao pravo u Vasilija Petroviča.
- Artjome, a vi ste bili u cirkusu? - upitao je Vasilij Petrovič. - Ni-
ste? ...Ja o tome da ovo nije laboratorija. A nije ni pakao. Ovo je cirkus
u paklu.
Poćutao je i dodao:
- Fantazmagorija.
- Razgovarao sam s Ejhmanisom - relcao je Artjom vrlo mirno. -
On govori mnogo razumnih stvari. I sve vidi s drage stranc.
- T o da - saglasio se Vasilij Petrovič jednom več podragljivom
spremnošću. - A vi vidite sa svoje, Tjomo?
- Ne treba da se ozlojeđujete, Vasilije Petroviču, i sami odlično
znate šta ja vidim.
- Ja? - začudio se iskreno Vasilij Petrovič. - Ja sam mislio da
znam, da. Aii sad nisam siguran! Sta vi uopšte radite uz Ejhmanisa? Ni-
kada niste čuli izrcku: „Blizu cara - blizu smrti“?
Artjom je ćutke gledao Vasiliju Petroviču u oči i nije odgovarao.
- Dobro, dobro, dobro - saglašavao se Vasilij Petrovič neznano sa
čim. - Samo mi kažite šta je on govorio, ukratko... A? Nešto o preki-
vanju? Pretapanju?
Artjom je i dalje ćutao.
- Ja, naravno, ne znam tačno, ali mogu da naslutim - rekao je Va-
silij Petrovič šapatom: mada je napolju bilo veče, ali portom su još išli
logoraši i crvenoarmejci tamo-ovamo. - Ali zato tačno znam šta vam
on nije govorio - ovde je Vasiiij Petrovič uhvatio Artjoma za rame i re-
kao: „Sldonimo se“ - i bukvalno ga pritisnuo uz najbliži zid.
Nad Artjomovom glavom je bio polukružni lulc od belog kamena,
iza ieđa - uzidani golemi oblutak, koji je mirisao na vodu, travu i
ogromno vreme, sadržano u njemu.
- Razmatrali ste takve teme, kao što je držanje zatvorenika, samo
u vešu, u ćeliji, koju čini jama visine najviše jedan metar, a tavanica i
pod su joj obloženi bodljikavim granjem? - upitao je Vasilij Petrovič,
dišući Artjomu u lice. - Ejhmanis vam je saopštio da zatvorenik izdrži
najviše tri dana, ali posie - lipsava? Nasmejao vas je šalom o delfinu?
T o je kada logoraši, čim čuju crvenoarmejsku komandu ,,delfm!“,

277
moraju da skaču, recimo, s mosta - ako ih vode mostom - u vodu. Ako
nema mosta, nadzor povremeno raspoređuje logoraše na obalsko ka-
menje - a oni, kad začuju komandu, zarone. I dobro ako je tada avgust,
a nije novembar! A ako ne skoče - biju ih, vrlo jako, pa posle ih ipak
bacaju u vodu!... N ije vam Fjodor Ivanovič spomenuo da, na lokalnim
jezerima, logoraše po kazni teraju da vodu iz jedne rupe u ledu vuku u
drugu rupu? Nije vam ispričao kako su ovde, u Savatijevom skitu, ži-
veli politički robijaši - upravo oni isti koji su s boljševicima organizo-
vali njihovu revoluciju, ali posle su se razišli u pogledima i odmah do-
speli na Solovke. Da, oni ovde nisu radili, da, jedino su organizovali di-
skusije i svađali se. Međutim, kad su politički robijaši jednom odbili da
pre utvrđenog roka odu sa večernje šetnje - naše rukovodstvo je pote-
ralo crvenoarmejski vod, pa su opalili nekoliko salvi po živim, nenao-
ružanim ljudima! Flerojima, rekoh vam, njihove sopstvene revoluci-
je.L. V i ste, Artjome, nckim čudom izbegli zajedničke radove, već ne-
koliko nedclja bavite se bogzna čirne i prestali ste da razumevate vrlo
proste stvari. Da vas podsetim na njih? Mislite, ako vas više ne šalju na
balvane, znači, niko ne vuče trupce na sebi? Mislite, ako je vama dobro
- svima ostalima je takođe postalo malo lakše? Ovde ljudi - u-mi-ru!
Svakoga dana neko umire! I to je način života Soloveckog logora. Ni-
jc tragedija, nije drama, nije Sofokle, nije Euripid - več način života.
Svakidašnjica!
Vasilij Petrovič je sve jače pritiskao Artjomovo rame, zatim je na-
jcdnom olabavio prste, sklonio ruku i okrenuo se.
Još pola minuta su ćutali.
- ...Pa ovde umalo nisu zaklali i vas lično - rekao je Vasilij Petro-
vič prekomerno umornim glasom. - Umalo vas nisu smrtno izgazili.
Kako talco?
- To nije sve - rckao jc odjcdnom Artjom. - On je govorio o ne-
čem drugom. On je govorio da mi sami... mi sami sebe. I ja vidim da
je to tako.
Vasilij Pctrovič se brzo okrenuo, a oči su mu bile razrogačene i go-
tovo da su sevale.
- Mi sami sebe - da! - nastavio je Vasilij Petrovič, odmah se do-
sećajući o čemu je reč. - Ali zašto je to postavljeno iznad nas kao nače-
lo? Da bismo sami sebe još bolnije mučili?
Negde u blizini bolno je vrisnuo galeb, kao da su mu nagazili na
rep, a nekoliko drugih su zakreštali odgovor.

278
 Vasilij Petrovič se obema rukama upirao u zid pored Artjomove
p j.iv e i nadvijao se nad njim.
Artjom je sagnuo glavu u stranu: gledanje u oči pijanom, zrelom,
i .v/jarenom muškarcu od oko blizu pedeset godina - nije najveće zado-
\oljstvo u životu.
Više nije želeo da mu odgovara.
Piskavim šapatom, kao ozaren, Vasilij Petrovič je odjednom pre-
š.in na ,,ti“ i uzviknuo:
- Ma, ti si podlegao njegovim čarima, Artjome! T o nije teško,
/ium i sam! Ali upamti, preklinjem te, jedno. Ejhmanis je izbeljeni -
im tvački sanduk! Znaš šta je to? Ofarban, lep mrtvački sanduk - ali
mnitra je ipak pun gadosti i kostiju!
Artjom je najzad podigao ruku i oslobodio se, gotovo da je odgur-
i h i o Vasilija Petroviča.

Stao je na korak od Vasilija Petroviča i posmatrao njegov obave-

/.ni lcačket, koji mu je spao na stranu.
- Voleo sam te zbog toga što si bio najnezavisniji od nas - rekao
jc Vasilij Petrovič vrlo jednostavno i od srca. - Svi smo, na ovaj ili onaj
način, biii slomljeni - ko nije duhom, onda je karakterom. Svi smo po-
stali gori, a jedino ti si ovde - postao bolji. U tebi je bilo kuraži, ali ni-
jc bilo zlobe. Bio je smeh, ah nije bilo sarkazma. Bio je um, ali bila je i
priroda... I šta sad?
- Ništa - odgovorio je Artjom ehom, koji je neočekivano stekao
razum.
A šta je još mogao da mu odgovori.
Očima je potražio gde mu je četa i oštro se uputio tamo.
Posle dva koraka ipak je bljunuo. Artjom nije čak ni zastao, samo
je prekoračio preko odvratne bare, obrisao je rukavom usne - rukav mu
je užasno zaudarao na kolonjsku vodu i želudačni sok - pa požurio pre-
ma svom paviljonu.
Galebovi su u jatu sleteli da kljuju ono što je ostalo posle Artjoma.

* * *

Ujutro je došao crvenoarmejac, rekao je: „Pakuj se!“

Artjom je loše i malo spavao, probudio se pre zore i dugo ležao li-
cem prema zidu, ne mrdajući se. Najpre je pokušavao da ne misli - niš-
ta nije postigao, zatim je pokušao da misli - isti rezultat.

279
 D ok se Osip spremao na posao, Artjom se pravio da spava.
- Sta miriše na parfem - upitao je nekoliko puta Osip, njuškajući
vazduh. - Artjome! Artjome, spavaš?... Ili na kolonjsku vodu?
„Ne, bre, ne spavam - cepam drva“ - odgovarao je u sebi Artjom
i poželeo da Osip, kao u ovoj izreci, umukne i uopšte, ide dođavola.
...I zatim crvenoarmejac.
Artjom je sedeo na ležaju pokušavajući da po njegovom izgledu
dokuči šta se sad dešava.
N ije se moglo ništa dokučiti, morao je da se spremi.
O , te ribarske čizme.
Crvenoarmejac je pažljivo gledao kako ih Artjom obuva. Artjomu
bi bilo manje odvratno da obuva ženske čarape.
„Sto on tako gleda“ - misho je Artjom. - „Možda se sprerna da me
izuje odmah posle streljanja?...“
U drugoj prihci Artjom bi takvim mislima na čudan način ohra-
brivao sebe, ali tu je ispalo gotovo obratno: odjednom mu se ponovo
smučilo, ruke su mu izgubile snagu, čizme se nisu navlačile, i nisu se
navlačile, i nisu se navlačile - smešno i bruka jedna...
Artjom je ustao - unutra mu se nisu zavukli ni vrhovi prstiju, na-
pravio je nekoliko koraka, kao hromi konj.
- Navuci čizmu - rekao je crvenoarmejac ravnodušno. - Nemaš,
je li, drugu obuću?
- Nemam - odgovorio je Artjom, jedva da je i sam čuo svoj glas.
...Put je vodio u ISO .
Na prvom spratu je susreo Burceva - ovaj je brzo silazio đolc, pod
miškom fascikla s papirima, nije im ustupio put - morali su da uzmak-
nu i crvenoarmejac, i Artjom: taj ološ je prošuštao pored njega, nije mu
čak ni klimnuo glavom, kao da se nikad nisu poznavali.
Na drugom, u onom istom kabinetu čekala ga je Galina, stisnutih
usana, ledenog pogleda... ali je mirisala na parfem.
Glavom mu je pokazala hoklicu.
Artjom je seo.
Fotografija Ejhmanisa ispod stakla bila je okrenuta naopako, licem
nagore, primetio je on začuđeno.
„Steta što mu ona nije docrtala rogove“ - misho je Artjom iz svog
zagušljivog duševnog podzemlja.
Galina se primakla bliže stolu, otvoreno - tako da joj se obimna
dojka teško ukočila tačno iznad stola.

2 8 0
 - Ako ti - kazala je Galina samo usnama - zucneš makar reč - po-
/ivećeš tačno onoliko koliko je potrebno da te odvedu pod razmah. Ne
<>čekuj nikakvu ćeliju - o tebi imam dostava taman za tri streljanja. Do-
voljan ti je jedan metak.
Artjom je podigao pogled u Galinu i klimnuo glavom.
Ona je takođe klimnula: dobro.
- Još se nisi nikom pohvalio? - upitala je malo glasnije. - O čemu
si se sinoć sašaptavao sa svojim Vasihjem Petrovičem u porti?
Artjom je progutao pljuvačku ne znajući šta da joj kaže.
- O nečem drugom - procedio je.
Gahna je kratko razgledala Artjoma.
- Pošto si nam ti ostao bez posla - rekla je vraćajući se papirima
na svom stoiu - morala sam... da ti formiram novu dužnost... Od da-
našnjeg dana Artjom Gorjainov se upućuje... kao stražar u Jodprom.
Tamo radi vaš cimer Osip Trojanski, tako da... sada ćete da radite za-
jedno. Kad odete - tamo će vam sve pokazati... Na takvim dužnostima
kod nas obično radi sveštenstvo u znoju lica svoga... Eto, bićete kao
popović.
Neko vreme su sedeli ćutke.
Galina je kuckala olovkom po stolu.
Na obrazima joj je izbijalo rumenilo, primetio je Artjom.
Ledeni izraz njenih očiju pomalo je zamenjivao malčice življi - kao
đa je zamislila neku devojačku vragoliju.
- Hvala - rekao je Artjom tiho i razgovetno.
- Aha - kazala jc Galina bezbrižnim glasom, kakvim, po svoj pri-
lici, razgovaraju gospođice na Arbatu.
...Artjom je gotovo trčao siiazeći stepeništem - kao u gimnaziji,
pre bogzna koliko godina.
„Ziv sam, živ, živK - ponavljao je on. - ,,Ja sam živ. Ja sam talco
živ. Neću da budem bogočovek. H oću da budem živo siroče. Bez kr-
sta i bez repa... D a!“
Neko vreme se bacakao po ćeliji - kao zaljubljeni dečko pred sa-
stanak. Uostalom, ionako nije imao gotovo ništa da spakuje: više nije
dobijao sledovanje kao učesnik spartakijade, ostale su mu jedino tople
zimske stvari - a vreme se još umiljavalo, proticalo sunčano u predvor-
ju avgusta.
,,...I šta, sad ću da budem gladan?“ - štrecnuo se Artjom, mirne
duše zaboravljajući kako bi pre pola sata, da su mu rekh: tebe uopšte

281
nećemo da hranimo, ali zato nećemo ni da te streljamo - on pristao, za-
hvalan i neizmemo srećan.
Bio je vrlo gladan. Ispod njegovog ležaja, setio se Artjom, bilo je
povrće, premda ga je mnogo - ali želeo je nešto poput velikog parčeta
mesa.
Ne dvoumeći se, izvukao je sanduk ispod Osipovog kreveta.
Osip je bio bogat: izgleda da je tek dobio pošiljku. Suve višnje i
trešnje. Kuvane kmške u šećem. Makaroni u vrećici od gaze. Pirinač,
heljda, grašak. Senf, slanina. Lešnici... Hleb.
„Samo nekoliko višanja i pregršt trešanja...‘c - odlučio je razumno
Artjom i odmah nabio puna usta.
,,I slanine...“ - dozvolio je sebi - „jedno parčence.“
Dobro je što je ona već bila isečena i nepojedena.
„Sigurno mu je mamica i poslala tako - iseckanu slaninu“ - dose-
tio se Artjom. - „Inače bi je sam Osip grizao dok ne iščaši vilice.“
N ije se zadovoljio jednim parčencetom, a ni tri ga ne bi zadovolji-
la da Artjom nije komandovao sebi: dosta, vreme je, vreme je, odlazi.
Ipak su suve višnje i slanina - čudesna stvar.
„Cim se vratim kući - ješću samo to“ - rešio je Artjom.
...D o Jodproma je bilo dva kilometra kroz borovu šumu.
Artjom je znao taj put, a i bio je jednostavan - iz tvrđave na sever,
pored jezera, najtišcg, poput Alekscja Mihajloviča, granitnom obalom,
preko pruge uskog koloseka - posle nekoliko minuta uopšte se neće vi-
deti ni logoraši koji rade ncgde, ni stražari - zato što je dalje sve pravo,
pravo, pravo, šuma slcva, šuma zdesna, vrlo je mirno, gotovo bezvuč-
no, samo ako oslušneš - možeš da čuješ potok, koji teče u Sveto jezero.
,,Ne idem po somotu... već idem, idem po oštrom nožu...“ - pe-
vao je usput tiho Artjom. Cinilo mu se da je to vrlo vesela pesma.
„...Kad bih umeo da razmišljam“ - mislio je Artjom - „postao bih
kao Mezernicki: bio bih uveren odjednom u sve, pogotovu u ono što
je najneprijatnije - i ta uverenost me ne bi ljutila...“
„...Kako su svi ljudi neshvatljivi“ - mislio je A tjo m . - „Niko nije
shvatljiv. Unutar spoljašnjeg čoveka uvek postoji unutrašnji čovek. I
unutar unutrašnjeg postoji još neko.“
„Evo, Slabukovski - kakav je on? Afanasjev - kakav jer Grakov -
ko je tamo unutar Grakova? Mojsej Solomonovič - zar je on to što je-
ste - to, što peva svoje bezbrojne pesme? Burcev? Krapin? Kučerava?
Boris Lukjanovič? Sčelkačov? Zahar? Lažečnikov?... Mada nije, on je

2 8 2
vcć umro... Ćaga? Škrga? Svako od njih je bio dete, koje se pentralo
mami u krilo? Kada su oni sišli iz tih krila?“
Nerado se sećao jučerašnjih reči Vasilija Petroviča, mada je, s dru-
i’c strane, rekao da je Artjom ovde postao bolji - ma koliko to bilo čud-
11<>, lično Artjom nije primećivao ništa slično u sebi. O n uopšte nije pri-

mećivao sebe - prosto je bio tu i činio sve da ne umre.

,,Pa tako rade i drugi „ - mislio je Artjom. - „Ili ne tako?... A ka-
ko rade drugi? U čemu je razlika između mene i njih? Trebalo bi da pi-
i.tm Vasihja Petroviča, ionako ne razumem.“
Artjom se namerno nije prisećao Ejhmanisa i Galine - zato što su
t<>bile teške misli, one su ga uzbuđivale na razhčite načine - ah uzbu-
divale su ga, a on nije hteo da se uzbuđuje.
Pogotovu kad je Artjom za trenutak puštao svojoj svesti na volju
odmah je dlanom vrlo jasno osećao Galininu dojku, koju je našao u
njenoj košulji čim je otkinuo četvrto dugme odozgo, i izvadio je napo-
Ije, i njenu bradavicu, užasno tvrdu, upirala mu se tačno u sredinu ša-
ke... kuda je mogao da ode sa takvim mislima?...
...Kad su ga sustizale - trebalo je da beži od njih, kao od komara-
ca, da ga ne pojedu. Evo i sada je Artjom malo trčao - hrleći s mesta -
i ponovo je osetio kako je lak, mlad, lep. Ubeđenje je bilo takvo da, kad
bi iz zatrke tresnuo ramenom u stablo bora - bor bi jeknuo i stropoš-
tao se.
Posle sto metara je smanjio korak, gotovo da nije izgubio dah, ali
zato je to buncanje ostalo za njim, i šake su mu opet bile prazne - nji-
ma se hvataj za vazduh, idi đalje.
Pored puta je ležala oborena brezica. Listovi su joj bili crveni, kao
da su se najeli krvi.
...Sa puta nalevo, do drvene kapije - a tamo, na brežuljku, bila je
bela zgrada, uredna, kao torta, tri prozora sa strane, četiri na fasadi,
na sredini tremić sa stepeništem. Filipova pustinja - ovde se sada na-
lazio i Jodprom: ranije je bio na drugom mestu, očigledno, tek su se
preselili.
Pored zgrade u drvenoj ogradi videlo se nešto poput brvnare-ko-
košinjca sa malenim prozorom i vratancima - možda je to kehja onog
istog Fihpa, ko zna. Kako li je samo ulazio na ta vratanca? Osim ako se
svaki put klanjao do zemlje.
Malo dalje od kuće nalazio se visok krst, a pod krstom - bunar.
Artjom je sasvim domaćinski otišao tamo da pije vode.
Sada će mu to biti mesto boravka.

283
 O tome nije naglas mislio, ali čitava njegova duša je preklinjala da
do kraja izdržavanja kazne ostane ovde - usred šume, gde ga niko ne
vidi, gde nikom nije potreban, u potpunom zaboravu.
„Nesumnjivo, ona želi da ne razgovaram ni sa kim i da umuknem“
- pomislio je Artjom. - „Spreman sam da zapečatim usta i primim za-
vet ćutanja...“
Voda je bila hladna i ukusna.
- Pa, šta je, deda Filipe - rekao je Artjom naglas - primi stanara!
Bez krsta i bez repa.
...Osip je dočekao Artjoma začuđeno, čak ga je upitao, kao u šali,
ali pošto baš nije umeo da se šali, zvučalo je surovo:
- Poslali su vas da nas nadgledate, je li?
Artjom je hmknuo.
Osip se i sam, naravno, dosetio da je bio donekle netaktičan, zato
je odmah skrenuo razgovor:
- Tek nedavno smo prešli ovamo. Ovde nije loše. Hajdemo, po-
kazaću vam kako živimo.
Osipove kolege nisu pokazivale nikakvo interesovanje za Artjoma
- naučnici, zauzeti ljudi; i sam Artjom nije nastojao da se upoznaje sa
njima.
- Tu ništa ne dirajte - upozorio ga je Osip, glavom pokazujući
svoje sve mogućnc naprave i preparate; time je, naravno, kod Artjoma
pobudio tihu želju da sve polomi i pobrka do sutrašnjcg dana.
U laboratorijskom prostoru je bilo šest soba: u trima su laborato-
rije, dvc su prazne - „...opremićemo ih za stanovanje i konačno ćemo
se preseliti ovamo, da ne gubimo vreme na hodanje tamo i ovamo“ -
rekao je Osip; imali su još i kuhinju, pri čemu su u kuhinji boravila
morska prasad, šest komada.
- V i ih jedete? - upitao je Artjom sasvim ozbiljno.
- Ne, ne, gaje ih - odgovorio je Osip. - Ovde nije samo Jodprom
nego i biobašta... gaje životinje... nama su, uzgred budi rečeno, kazali
kako će stražar da se bavi i njima. Tako da možda mogu da vas upo-
znam s tim stvorenjima?
- Kasnije, kasnije - odbio je Artjom. - Imaću mnogo vremena.
Na tavanu, primetio je Artjom, neprestano je tutnjalo i bučalo.
- A ko je tamo? - upitao je Artjom. - Grade opservatoriju?
- Ne - odgovorio je Osip. - Na vrhu žive kunići. Dvanaest koma-
da. Pođite da vidite?
- Posle - rekao je Artjom. - Hoću da vidim svoju sobu.

284
 Odjednom je osetio da je neispavan - i sad će da zaspi neverovat-
mm snom, kakvim nije spavao već nebrojeno koliko dana. Jer mu je
uvek neko smetao, čak je i Osip povremeno frktao u blizini, i svakog
tiemitka je mogao da bane neko iz nadzora, da ga digne i uvredi, i de-
Mirni su urlali, i komandir voda ga je terao toljagom - a ovde su jedi-
n<>luinići na tavanu... i još ta prasađ...
- Tu nema ničeg, eto, samo pokrivač... možda će ova dukserica da
v.tm zameni jastuk - pokazao mu je Osip čim je otvorio vrata, ali Ar-
11<>m nije čekao čak ni završetak njegovog govora, prućio se na pod, ba-
<i<>je duksericu u ugao, zavukao glavu u nju, iako je nemogućno miri-
•..tla: i na farbu, i, izgleda, na kunićki izmet, i na ljudetinu - ali šta s tim.
Artjom je već spavao, satrven.
...U snu je začuo, ne kao kroz jedna već kroz četrdeset vrata, ne-
vcrovatno dalek i u isto vreme čujan ljudski govor.
- A šta je ovde? A ovo? A tu? - ponavljao je jedan isti glas, gust i
ncprijatan do te mere kao da to govori prehlađena gusenica.
Artjom je shvatao da je banuo neki oficir iz tvrđave, a s njim su bi-
li crvenoarmejci, zato što su neprestano toptali tamo-ovamo i svakog
časa su morali da uđu i u stražarev sobičak, aii stražar spava, i ne bavi
se ničim, a to je odličan povod da ga odmah izbace uz psovke, u stva-
ri, i da ga pošalju u ćeliju, ali Artjom ipak nije mogao ništa da uradi sa
sobom i ležao je nepomično, zatrpan čitavom svojom zatvorskom ka-
znom, crnom zemljom u kojoj je tr;»žio zakopano blago, Ejhmanisovim
ođlomcima govora i gestova, Galininom vrelinom i vlažnim mirisom
koji je ona ispuštala, šapatnim gunđanjem Vasilija Petroviča, Caginom
otromboljenom usnom, Filipčićevim patrljkom, balvanima, krstom
vladičice Jovana, kuvanim kraškama iz Osipovog paketa...
- A ovde nema nikog, za sada je zatvoreno - lagao je Osip negde
u blizini, gotovo iznad Artjomovog uha, i gusenica je odmilela za njim,
i ponovo je bilo gotovo tiho, jedirio su kunići tražili nešto na tavanu,
nalazili, jeli pa opet tražili, krećući se kao da nisu na šapama nego na
kvadratnim točkovima.
„Ili je to Ejhmanis?!“ - riknuo je odjednom nelco unutar Artjoma.
- „Odjednom Ejhmanis? Ako uđe i pita: ’A ko je to? Artjo-jo-jom ! A
šta ti radiš ovde?xc
...Artjom je zavulcao glavu U sami rukav dukserice i kao da je
umro: više nije imao nimalo snage da se plaši.

285
 - E j, ma šta je to sa vama - drmusao ga je O sip.- Hoćete li da pri-
stupite svojim obavezama ili nećete? Već je vreme da stražarite. Hajde-
mo, podgrejao sam vam čaj. I naučiću vas čime se hrane prasad.
Artjom je ustao, zbog nečeg potpuno pijan, glave uzavrele od neo-
čekivanog i silnog sna. Saplićući nogama, pošao je za Osipom.
N ije čak ni pitao - dolazio je Ejhmanis ili nelco drugi. Više mu se
sviđao zaključak da je sve bilo u bunilu.
- Prasad ću da hranim kunićima - rekao je promuldo Artjom - a
kuniće - prasadima.

* * *

Osip je bio čovek koji je pamtio da su urednost i poredak - reči

istog korena.
U kuhinji, gde su iza primitivne drvene pregradice boravila mor-
ska prasad u svojim sandučićima, Osip je okačio listić na kojem je upi-
sao njihova imena: Riđi, Cigančica, Crmpurasti, Zutica, Kćerka i
Mamica.
„Sta on misli, da ću ja da razgovaram sa njim aC - pomislio je Ar-
tjom s mračnom ironijom.
Ali zato mu jc Osip zaista pokazao gde je m čajnik - mada ga ni-
je podgrejao, uprkos obećanjima.
Morsku prasad je trebalo da hrani ovsom, belom repom i repom.
U zasebnom kavczu su živeli još i beli miševi, trideset komada. Ar-
tjom je očima potražio: da nema još i listić na kome su popisani svi mi-
ševi po imenu, ne daj Bože da ih pobrka - pocrkaće od uvrede.
„Nadam se da ovde nije pređviđena ćelija za svakog crknutog mi-
ša“ - razmišljao je Artjom sve u istom tonalitetu. - „Inače ću da zamo-
lim da me prevedu na balvane.“
,,A što - balvanir“ - odgovorio je sebi malo ozbiljnije. - „Sad bih
bio u stanju.“
Ne polažući sebi računa, razgovarao je sa Vasilijem Petrovičem -
osporavao je njegove jučerašnje reči.
Artjom se razumno nije sećao više ničeg - ni komaraca koji jedu
ljude, ni Kučeravinih psovačkih zabava, ni zverskog rada, ni osećaja kli-
zavog i preteškog drveta na ramenu.

286
 „...Samo bih da nađem sa čim ću da popijem čaj. Evo - šargarepa.
I’o svoj prilici, namenjena je kunićima. Danas će kunići da ostanu bez
N,m’,.irepe.“ (
Vrać čaj od borovnice, uz šargarepu, u praznoj kući, usred šume,
u.i nekoliko kilometara od Informaciono-isledničkog odeljenja, obez-
bcilcnja i nadzora.
,,...Ne, ipak bi trebalo da uradim nešto, kako bi me zaboravili...“
maštao je Artjom po bogzna koji put, pogledajući sad već u repu.
Kao odgovor na njegove misli, pokucali su mu na prozor.
Ispostavilo se da to može uplašiti odraslog, snažnog, mladog čo-
vcka.
Artjom je osetio da su mu se odsekle noge, iako je sedeo na stolici.
,,Ko jer“ - zaskakutale su, kao buve, misii u glavi. - ,,I<od mcner
|a sam stražar - kako sam dužan da stražarimr Da umrem, ali da spa-
scm morsku prasad? Možda, da se uopšte ne odazivam? K o ovdc mo-
ra da hoda uveče? Ili je Osip nešto zaboravio?... Ili je sveti Filip došao
da me propituje? ’Ko je pio iz mog bunara?’“...
...Ponovo su mu zakucali.
Artjom je ostavio cimentu, uzeo nož sa stola i pošao prema vratima.
- Ko je? - pitao je glasno.
- Otvori - odgovorio je vrlo mirno ženski glas.
Bila je to Galina.
- Pa, brže - kazala je gluvo. - Ne mogu da baratam ključem.
Artjom je žurno otvorio.
Galja je bila sama i lako, bez šuma, šmugnula u prostoriju, poput
neke neučtive zverčice iz ove biobašte.
- Cekala sam dok odu - govorila je brišući obraze, izujedane ko-
marcima, i nepogrešivo se kretala prema kuhinji. - Odugovlače, kao i
svi naučnici.
Ona je razgovarala s Artjomom kao sa starim poznanikom. O n je
ćutao, i opet je sve u njemu drhtalo.
„...Uskoro ću da se pretvorim u žele - od ovih trema...“
Kad je otišla u kuhinjicu, Galina je položila ruke na čajnik i staja-
la neko vreme ne okrećući se, kao da posmatra životinjice, ali kao da ih
i ne vidi.
- Znao si da ću doći? - upitala je.
- Znao sam - odgovorio je Artjom, mada nije znao ništa i nije se
usuđivao čak ni da misli o njoj.

287
 - Gade - kazala je ona zadovoljno, okrenula se i poljubila ga u
usta.

* * *

Ona je otišla, izgleda, posle sat vremena... ili malo kasnije - Ar-
tjom se zaista nije sećao.
Pošto se obukla u mraku, najpre mu je tvrdim glasom, malčice
podsmešljivo i zahtevno, kao šiparica, naredila:
- Sada razgovaraj sa mnom. H oću da govoriš.
Artjom je trepnuo i ukopao se - više nije znao ni jednu jedinu reč.
Pre deset minuta, na korak do gotovo već neizbežnog gubitka sve-
sti, glasom prigušenim od oduševljenja koje ga je prožimalo, on je pro-
šaputao: ,,Galjo...“ - i malčice je ugrizao za rame.
Sada se nipošto ne bi usudio da izgovori ni samo to ime - ma ko
je on, kako može da se usudi.
- N e, prvo moram da te nahranim - kazala je ona, pošto nije čula
ni reč od njega. - Gde si bacio moju torbu - nosila sam torbu?
- Nisam je video - rekao je tiho Artjom.
- „Nisam video...u Sad je traži - odgovorila je.
Torba se nalazila tačno kod ulaza. U torbi su bile mesne konzerve
i, Bože moj, pomorandže, čctiri komada.
- Jednu ću ja da pojedem - kazala je ona, čisteći pomorandžu. - A
tcbi - evo ove. Jeo si ih?
- Otkud to? - pitao je Artjom ne dirajući žuto čudesno voće.
- Dokotrljale se - odgovorila je Galina ozbiljno.
BiLi su u lvuhinji - Galja je sedela na stolici, Artjom je stajao.
Ona je raspustila lcosu, nedugu, malo ispod ramena, a lcada je raz-
govarala, ponekad bi dunula u pale pramenove ili ih je rukom popra-
vljala, brzo pogledajući u Artjoma.
- ...Guču kao golubovi - rekla je ona, glavom pokazujući morsku
prasad, i odmah pružila pomorandžu Artjomu: - JecLi. Umeš?
Artjom je uzeo pomorandžu.
Stajao je bos - nisu mu se obuvale ribarslce čizme.
Pogotovu što su u Jodpromu grejali - očigledno, naučnicima je
toplota bila potrebna za rad.

288
 Šta, ti nemaš dragu obuću? - upitala je ona, pre će biti brižno
(u po p<Klsmcšljivo. - Zašto si sve vreme u ribarskim čizmama:’... I ta-
fe<> tlngo ih izuvaš.
Artjom je siegnuo ramenima. Zatim je tiho rekao:
Nemam.
( )na ga je još jednom pogledala, malo duže nego obično, pa kazala:
Dobro, odoh ja. Stražari.
Artjom je krenuo za njom, prema izlazu, ali Galja ga je zadržala:
Sedi m, dok ja ne odem. Ne treba... da me ispraćaš. Posle se za-
U|iit .ij.
...Lupnula su vrata.
( )n nije gasio svedo i dugo je sedeo u kuhinji.
Morska prasad su zaspala.
Artjom je pojeo jednu pomorandžu - bila je ukusna, ali u ustima mu
|r bio jak, koliko i pomorandžin, ulcus te žene - njene kože i znoja.
U njemu nije bilo ni radosti, ni čuđenja - vrlo prosto je uspevao
i l,i ne misli ni o čemu: i kada bi ulazio u sebe, pokušavajući da nađe ba-
iriii ikakvo osećanje, ikakvu misao, kretao se u sebi, kao u praznoj ku-
11 , /.avirivao je u svaku sobu i nije nalazio ništa, osim tihe promaje.

To nije bila rđava promaja ni strašna praznina - kao da sc preselio

urkuda ili zauvelc odselio odnekud. Ali lcuda?
Nakratko je zadremao prcd jutro. San mu je bio takav - kao da jc
svu noć, uz strašni urnebes i treperenje vatri, radio neki čudnovat i re-
tlak posao koji je zahtevao ne samo snagu nego i izdržljivost, i pomam-
nu radost... mornar u tropima? Nešto takvo. U snu, sav taj tropski ur-
nebes i sevanje vatre, i ptičje cvrkutanje neprestano su trajali, kražili,
uzletali u nebesa.
Probudio se od glasova naučnika. Vrata nije zatvorio za njom, još
je i - stražar!
- Pomorandže! - začudio se neko. - Stražar se hrani pomoran-
džama!
Artjom je brže-bolje izašao iz svog sobička. Osip se očigledno
uputio upravo njemu: sudarili su se čelom o čelo.
- ...Dragovi pitaju možemo li da se poslužimo pomorandžinim
koricama - dodavaćemo ih u čaj pri kuvanju. Slutim da je to... svoje-
vrsno.
- Naravno - rekao je tiho Artjom, a sam se prisećao da li je slučaj-
no ostalo još nešto.

289
 ...Pred jutro je pala toplota u Jodpromu - bilo je hladnjikavo, ma-
lo ga je bolela glava.
- Otkud vam one? - pitao je Osip.
- Dokotrljale su se - ponovio je Artjom, kao povratni odjek.
Posle pet minuta pošao je u svoju keliju da se naspava.
Na putu u manastir bilo mu je) malo bolje - dunuo je povetarac i
izbio mu iz glave zbrku kratkog sna, a uneo, moglo bi se reći nemo-
gućnu, pa ipak sasvim osetnu bezbrižnost.
Drveće je bilo zamišljeno: jer se leto pretvorilo u jesen.
„Jesen - dobro je“ - pomislio je Artjom.
Misao o Galini bila je slatka, gorka, kisela - kao kiselica: tiho je
skupljala vilice.
„Galja... i to je dobro“ - pomislio je oprezno Artjom, pažljivo pra-
teći kako će njegova svest da reaguje na te reči, lcoje je izgovarao u sebi.
Svest je pulsirala.
„Trebalo je da iskopavaš ona zakopana blaga. A kada se vrati Ejh-
manis - zakopaće lično tebe“ - pomislio je Artjom već gotovo veselo.
- ,,I niko te neće tražiti... A mama?“
Sve te misli nisu ga nimalo žalostile - samo zbog toga što je u toj
šumi, u samoći, krajnje teško da se poveruje u njih.
Odjcdnom je shvatio da u ruci nosi jednu pomorandžu, koju je
uzco iz kuhinje.
Počeo je neposredno zubima da skida koru, probao i da je sažva-
će - ali nc, neukusna je, gorka. Ali zato je pomorandža - da, čudesna,
hvala ti, Galjo.
Od njenog imena, koje je jutros drugi put ponovio u sebi, zavrte-
lo mu se u glavi, dobio je želju da vrisne...
,,...Ma nernoj, preda mnom je robija, i tamo zaista - Vasilij Petro-
vič je u pravu - ubijaju ljude... a ovde je tišina, idem sam - slobodan.
Kako? Možda ću da odem još nekuda?“
U šumi se začula buka.
Zatim su na put izbila dva crvenoarmejca. Zapahh su cigarete pa
stali ispod velikog crnog oblutka, i s vremena na vreme bi pogledali u
Artjoma.
Kada je prolazio pored njih, crvenoarmejci su već zaboravih na
njega, razgovarali su o nečem cedeći reči, Ijute, teške i gorke, kao lcrdža.
Nedaleko se zaorilo lupanje sekira i jezivo psovanje. Valjda su ne-
kog tukh.
Artjom je ubrzao korak.

290
 K<kI uiaza na manastirsku kapiju susreo je Kučeravu, ovaj se izbe-
i’ic ■ iKisralom, letimično - u Artjoma: izgleda da ga nije prepoznao.
Ai ijom je čak pipnuo svoje lice, pomilovao se po obrijanoj tinta-
! i nni/,da se u njemu nešto promenilo tako da je postao sasvim drugi.
Manastirskom portom su išli ljudi, ali on nije želeo susret ni sa
h m , glcdao je u svoju kaldrmisanu stazicu i žurio.
11 četi je bilo pusto: svi su na radovima - jedino Artjom...
( )n je pao na svoj ležaj, licem nadole, i dalje zaglušen svim onim
ii< >sc dešavalo sa njim, i nevidljiv za čitav svet, osmehivao se u majčin
|j'.mk,
l’osle dva, a možda čak i posle jednog minuta, otvorila su se vra-
i.i, on se brzo osvrnuo.
- Sta, ne zaključava se? - upitala je ona. - Pa da, vi ne smete. Daj
i v<>je čizme da ih stavimo ovamo...
Svojim nožicama je brzo pomakla ribarske čizme do vrata i, u ho-
dii naporno skidajući suknju, vratila se do Artjomovog ležaja.
Stala je pored ležaja, jednim kolenom se upirući u ivicu - na Galji
mi ostale braon čizme na štikle, posrebrenih lcopči.
Sve je to bilo užasno zavodljivo, do spazma u grudima.
Samo brzo - lcazala je strogo. - Umeš brzo?
Ne znam - odgovorio je Artjom gledajući u nju odozdo uvis.

* * *

...Dahćući, i šireći oči, i bolno mu se zarivajući u zatiljak, odjed-

nom ga je nazvala ,,Tjomkaa- samo usnama, negde u slepoočnicu - ali
on je čuo kako se njegovo ime i njeno dahtanje gura o njegovn kožu...
Proizlazi da je prošle noći, kad je iznenadio samog sebe i relcao joj
,,Galjo“, naveo prvi deo lozinke, a sada je ona izgovorila odziv.
Oni su jedno drugo nazvali po imenima - i tek posle toga su ma-
lo naučili da govore. Barem Artjom.
Ona je stajala pred vratima i gledala u njega pijanim očima.
- Imaš li voder - pitala je.
- Ne... Evo je u bokalu.
- Dodaj.
Artjom je dodao.
- Br-r - zgrčila se smešno i vratila mu bokal.

291
 - Oni ponekad vrše obilazak - rekao je Artjom, glavom pokazuju-
ći vrata.
- Pa šta? - upitala je ona. - Evo, ja sam izvršila obilazak, proveri-
la... - i nasmejala se tiho, veoma lepo.
Ispostavlja se, Artjom nikad nije čuo kako se ona smeje. O n se ti-
ho nasmešio pokušavajući da svojim grubim i neveštim usnama pono-
vi liniju njenih usana.
- T i brineš za mene ili za s'ebe? - upitala je ona, odmah postajući
stroga.
- Za tebe - odgovorio je tvrdo, pošto je između ,,ti“ i ,,vi“ oda-
brao ,,ti“.
- A za sebe?
Artjom je slegnuo ramenima, ne skidajući pogled s nje i dobijaju-
ći prodorno zadovoljstvo od toga što može da je gleda u oči.
- Možeš misliti šta će on da uradi sa mnom? - rekao je smešeći se,
mada mu je osmeh bio pun iščeldvanja.
- On će da te ubije - odgovorila je Galja; u glasu joj je bilo nešto
dečje: tako detc govori da ćc sad doći tata i kazniti sve.
Artjom je klimnuo glavom.
Galina je izašla.
- Zdravo! - đrcknuo je neko tu u hodniku.
Artjom zamalo nijc ođskočio ođ tog povilca.
Scdco jc minut, zatim opet, kada su se utišale njene stroge štikle,
legao. ^
Lcžao jc a srce mu jc pomamno lupalo, usta su mu bila suva, oči
suve - i u glavi kao da mu je prozviždala suva promaja.
,,...A ako me zaista streljaju zbog nje?“ - mislio je on.
,,...A zbog čega>“
„...Kako zbog čega? Konkubinat sa zatvorenicama iz ženske bara-
ke kažnjava se ćelijom, a tu...“
,,...A šta tu? O saradnicama ISO -a nije nigde ništa kazano...“
„...Alaa, tebi samom nije smešno? Idiote.“
Artjom se trudio da se ne seća načelnika iogora. I samo prezime
,,Ejhmanis“ zvučalo je kao zamah makaza kojima odsecaju glavu.
Pošto je odležao još minut, osetio je da ga obliva znoj - sitan, po-
put grozničavog. ,,...Ne-ne-ne“ - smirivao je sebe - ,,sve će biti druga-
čije: ona će poželeti da ne budem ovde, pa će da mi oformi amnestiju
- skresaće mi rok izdržavanja kazne dvostruko ih čak trostruko... i ja ću
da odem kući.“

292
 Zatim je opet mislio o njoj: „Ona je poludela? Ona je, izgleda,
pni|umo poludela?“
I/,ronila je reč ,,fantazmagorija“ - nedavno ju je neko izgovorio...
ali ko?
Vasilij Petrovič, ko.
Artjom je poskočio: pa Vasilij Petrovič mu je juče doneo bobice,
.] mi ih nije pojeo do kraja. Gde su one? Ili je pojeo sve? Ili ih je ipak
nsi.ivio u keliji?
Na zajedničkom stočiću, bližem Osipovom ležaju, nalazio se pra-
/.m lišek: eto ko ih je pojeo.
,,Ah, tako“ - rekao je Artjom, mirne duše zaboravljajuči da se i
•,.im još juče sladio slaninom, višnjom i trešnjom iz Osipovih zaliha.
Izvukao je sanduk sa namirnicama: ostali su samo griz i kuvane
kniške - ostalo je Osip, po svoj prilici, odneo na svoj posao, dosetio se
Aitjom.
Ivruške mu se i nisu jele - opet je želeo slaninc ili makar sira - ali
ii svakom slučaju nešto životinjsko, što ima vczc sa ploću, i krvlju, i
mlelcom.
- A ja sam imao novac! - setio se Artjom, zgrabio majčin jastuk,
u koji ga je sakrio, i pipao prstima: da, na mestu je.
„Sad ću da odem u prodavnicu... kupiću za sav... šta ima tamo?
Kobasice bih, oh... ima li dovoljno za kobasicu?“
Da bi izašao, trebalo jc da se obuje; i opet tc đavolje čizmc.
,,A ako mi Ejhmanis naredi da predam odeću? Verovatno ćc da na-
redi. Recim o, imam košulju i pantalone za presvlačenje. Ali zato od
obuće imam samo valjenke. Moraću da lcupim. Možda, da ne trošim na
kobasicu? Inače ćeš biti bos, bazaćcš kao leopard... nećeš valjda u va-
Ijenkama... Ne, užasno želim kobasicu... Idem po kobasicu, konkretno.
A ako me Caga? Skrga? Saferbekov? Oni su obećali da će od tebe lično
da naprave kobasicu... Dođavola, dođavola. H oću hitno kobasicu...
Uzgred, sleduje li mi obrok ili ne, koga da pitam?“
Artjom je žurio dole, u čizmama su mu se noge jedva savijale, a
čim je izašao iz paviljona, napolju je ugledao Mitju Sčelkačova.
Viknuo je od radosti i odmah uperio pogled u njega: šta je, šta je,
kakvu mu je vest doneo?
- Hvala Bogu! - uzviknuo je Mitja, vrlo zadovoljan. - Inače me
vaš dežurni ne pušta niti želi da ode po vas! A ja, evo... doneo stvari!
Nama su ih dovezli - uniformu i... evo vaše vreće, držite. Kuda ste se
vi denuli? Nama nije jasno.

293
 - N ije važno, nije važno - odmahnuo je rukom Artjom. - Kako
je... Fjodor Ivanovič?... Ejhmanis, kako je on - nešto je rekao o meni?
- Ejhmanis! - ponovio je zadovoljno Ščelkačov. - A više nije bilo
Ejhmanisa - kako tc je onda poslao, nijc sc više ni pojavljivao. Kažu,
otišao je u Kem.
- I šta ste vi radili?
- A nismo radili ništa - nasmejao se Sčelkačov. - Slušali smo Gorš-
kovljevo psovanje. Ovde psuju zanimljivo, do te rnere da sam rešio da
napravim rečnik psovki...
Uzco jc vreća i zaglcdao sc u M itju - kao da je na licu ovoga imao
potvrdu za sve što mu jc maločas izgovorio - Artjom se osećao kao de-
tc kojc jc posle novogodišnje noči ustalo za videla: boso dete je otrča-
lo do jclkc, kad tamo, u jabukama je drveni konj - ogroman, kao po-
lovina pravog, čitava armija vojnika triju armija, ne računajući partiza-
nc, tri flaše limunade, sat na navijanje, sablja i još nešto, zariveno u
dranguliju kojom je ukrašena jelka - strašno je posegnuti još i za tim:
srce možc da prcpukne.
- M itjo - rekao je prigušenim glasom Artjom - sačekaj me minut.
Sad ću da izujcm ove... čizme, da se presvučem pa idemo u ,,Rozmagu
- želim da te neodložno počastim nečim.
- Sta ti pada na pamet - odmahnuo je rukom Sčclkačov. - Nije
vredno toga.
- Cuti - naredio je Artjom i trkom se vratio.
...Kako je dobro u svojim đpelama, u svojoj košulji: oscćaš sc kao
zaštićen - svojom sopstvenom toplotom, koja je nekad akumulirana i
na čudan način nije izvetrila.
Kobasice nije bilo, prodata je pre večeri - kupili su ovčji sir u ,,Ro-
zmagu“, Artjom je rckao ,,...za sve!“ - i u povratku, ne obraćajući pa-
žnju ni na koga, počeli su da ga jedu.
Odmah su im priskočili lcopardi, dvojica, Artjom je odlomio - ni-
je žalio - ali im je narcdio: „Više m i ne prilazite - daću vam šut.“ - ,,A
ja ću da ti pljunem u kiopu!“ - odgovorio je leopard, a usta su mu već
bila puna ovčjeg sira.
Artjom se grohotom nasmejao, gurnuo je M itju - smešno - ali
ovaj se osmehnuo umereno, očigledno mu nije bilo zabavno.
U gunguli solovecke porte, Miška i Blek su brzo ugledali Artjoma.
Oni su takođe dobili hrane i nežnosti. Samo su im smetali galebovi, ko-
ji su neobuzdano i neprekidno zahtevali svoje.
Ovčji sir je bio čudesan, rnelc, kiseo, mlečan - da zaplačeš.

294
 Kako su tamo naši Saraceni? - raspitivao se Artjom, Ščelkačov je
fcittmdii razmislio i sa zadovoljstvom se nasmejao shvatajuči da je reč
0 K .tl'n šahu i Kurez-šahu.
( )tpozadi su Artjoma osetno pljesnuli po ramenu.
,,Kriminalci...“ - štrecnulo ga je u srcu.
Ali to je bio Boris Lukjanovič.
Artjome! - zagrlili su se s iskrenim osećanjem. - Gde ste vi? Ka-
ln' sie? Oslobodio vas je načelnik logora? Meni je prilično teško bez vas
i >vdc se malo kome može verovati.
- O, da, dobro sam - osmehivao se Artjom od uha do uha. - Ho-
1 rit* li ovčjeg sira?... Mene su preveli na novi posao, ali upitaču ih mo-
gu li kod vas - odgovorio je on, mada je i sam osećao kako mu se do-
dvorava - od sveg srca, ali ga laže: kakva spartakijada, dođavola, kad
ima takav... šta?... posao? život? pesmu?
...Kada on ima takvu fantazmagoriju.
- Da, da, upitajte - rekao je Boris Lukjanovič. - Pogotovu što su
svili ovih dana propisivali sledovanje za vas - ja nisam dobio naredbu
<> vašem premeštaju. Tako da možete uzeti ono što vam pripada. A vi
111 - ovčji sir. Mada je to ukusno, naravno, hvala... Sutra dobijate suvi

obrok, da?
Artjom je zažmurio, otvorio oči, uhvatio se za uho i tako išao ne-
ko vreme.
,,Ne, ne spavamA

-* * #

- Kako si me nazvao?
- Šarlatanka.
- Kako je lepa reč. Kao karamela u ustima, kotrlja se po zubima....
Nazovi me još nekako.
- Klinceza.
- Šta je to?
- Kao klinac. Samo je damica.
- Klinceza.... Klinceza. Takođe je lepa.... A što ti nisi hteo da imaš
posla sa prostitutkom? D ao si joj rublju. I nisi hteo. Blesavko.
Artjom je kratko ćutao, prstom crtajući na zidu šaru, nevidljivu i
njemu samom. Ležali su u mraku, u njegovom stražarskom sobičku.
„Njoj rublju, ali ukupno tri“ - setio se on.

295
 - Nisam hteo - rekao je posle ćutanja.
- Kakav uobraženko - nasmejala se tiho. - ...Sad si dočekao svoje?
Artjom je za trenutak prestao da crta na zidu: a šta ako se ona sad
rasrdi? Drugi dlan mu je bio nad njenom mkom - nije je stiskao niti
pokušavao da preplete prste, prosto - nad njom. Njihove mke - jedi-
no čime su se sad dodirivali.
Artjom je pokušao da svojim dlanom oseti: kako je ona - Ijuti li se
ili prosto šali? zadirkuje ga? ili sama sebe namerno ljuti?
On joj nije odgovorio, za svaki slučaj.
- Idi onda, skuvaj mi čaj - naredila je Galja.
Artjom je rukom izbrisao svoje zapravo nepostojeće crteže i pošao
u kuhinju.
Cudna stvar: čim je ostavi za trenutak, odmah izgubi svaku veru u
' rcalnost dešavanja, a pogotovu - u njena ljudska i, primitivno rečeno,
ženska oscćanja.
- Osip je napravio termos. Sam - referisao je vraćajući se žurno -
...sad imamo uvek vruću vodu.
Cim jc otišao na svega dva minuta, uspeo je da se uplaši: a kakvo
joj je sada raspoloženje - nije li pukla po šavovima, nije li se pretvorila
u ncšto nemogućno i jezivo; Artjom je neprestano osećao da za to po-
stoji ogromna verovatnoća: samo trcpni - i odmah ne prepoznaješ svet
oko scbe.
Artjom je svojim glasom, rečirna izgovorenim u mralcu sobc, valj-
da isprobavao ima li tu života, a ako ga ima - kakav je: topao, sisarski
- ili hladan, neosnovan i proždire ljude u celini.
Tako drhtavom lampicom ili šištavom bakljom pretražuju u pod-
zemlju, strahujući da ćc svakog trena ugledati nešto od čega se osedi za-
navek.
- Trojanski? - upitala je ona iz mraka.
Artjom najpre nije shvatio o čemu govori.
- A. Da, Osip. Trojanski.
Pre nekoliko sati Artjom je, razmenjujući psovke sa tim istim Osi-
pom, odvukao u svoju sobu kauč iz one prostorije, u kojoj su naučnici
nameravali da naprave pušionicu.
jrA gde će moji prijatelji da puše kad zahladni?“ - pitao je Trojan-
ski ljutito i pomalo kroz nos. „Stojeći! Neka puše stojeći!“- odgovarao
je tiho Artjom i prevlačio kauč: niko mu nije pomagao; naučnici su
uopšte, iz dana u dan, bili sve nezadovoljniji njegovim prisustvom.

296
 ( )sip takođe nije nudio Artjomu da se služi termosom, ali on ga
mjr ni pitao.
Artjom je ponovo izašao pa im, kao stočić za čaj, doneo noćni or-
in.n ić na kojem su vođene beleške o težini morskih prasadi i ostala za-
p.i/.mja iz njihovog sitog života.
Ivada se vratio drugi put, Galja je sedela potpuno odevena, samo
pušicne kose, pipala je rukom taj isti kauč.
- Ovde kod tebe nema vaški? - pitala je.
- A trebar - zainteresovao se Artjom s osmehom.
Ona se nije nasmejala.
- Donela sam kolač sa ribom. Daj da ga pojedemo. I sama nisam
mšta jeia čitavog dana. Uključi svetlo! Samo prozor... prekrij ga nečim.
Artjom je uradio sve kako mu je naređeno.
Cučnuo je pored stočića - natočio je po šolju njoj i sebi.
Za to vreme ona se protegla do svoje torbe.
Torba joj uopšte nije bila ženska - kožna, vojnička, na kaišu - sa-
mo je mala i gotovo nova. Zato jc unutra imala potpuno damski pri-
bor: puder, pomada, parfem - Artjom je primetio kad ju je ona otvo-
i'iia i, u ženskom maniru, počela žurno i pomalo ljutito da pretura po
njoj: ma gde je?
Tražila je, očigledno, češaij, i nije ga našla - ali zato jc otkriia neš-
to drugo.
- Gledaj kakve cedulje imam - kazala je.
- Za lcoga? - upitao je Artjom duvajući u čaj, mada nije ni bio ta-
ko vruć.
- A ni za koga. Logoraši pišu. Oduzeli su ih. Slušaj. „Odoh kod
modđara, a ti dođi. Bez tebe čilim kao bombona. Ostajem do groba
tvoja verna.“ A? Eto, to je ljubav. A evo, slušaj još - počeprkala je po
torbici, tamo je bilo mnogo cedulja, neshvatljivo je zašto ih ona nosi
sobom: - „Vama iz vesna Gala hoće s vama upoznanje“. Shvataš? Ga-
la! Iz! Vesna! - kao da je očekivala da će se on nasmejati.
- Da - odgovorio je Artjom vrlo ozbiljno.
Ona ga je pogledala na sekundu pa, pošto nije našla nešto na nje-
govom licu, uzdahnula je:
- Pa dobro... - i sklonila je cedulje. - ...A sa čim ti je čaj? Miriše
na neku travu.
- Ja tu dodajem jelove grančice - rekao je Artjom, napeto je po-
smatrajući: nešto se dešavalo, a to je trebalo zaustaviti.

297
 - Istina? - upitala je i sagnula se prema šolji. - ...Zanimljivo... Ne-
ću takav. Odoh.
Odjednom je ustala, zgrabila torbu - torba se otvorila, jedna cedu-
Ija je ispala, Galja je nije primetila, obišla je Artjoma, koji je sedeo, i po-
žurila prema izlazu.
On je takođe ustao i krenuo za njom , tužno shvatajući da je, eto,
sve gotovo, izgleda da je, evo, kraj - a šta će posle da se dogodi, ne mo-
že mu niko objasniti, ali verovatno neće biti ničeg dobrog.
Sad će ona da ode - i zbogom, srećo neobična.
A ako pokuša, recimo, da je na rastanku poljubi u obraz - zaista
će da se dogodi nešto užasno.
Mada, ako ne izađe da je isprati - biće sasvim loše.
Uglavnom, izbor mu je mali i tužan.
- Gala iz vesna - objasnio je tiho. - Ja sam to razumeo ovako: da
je napravljena od vesne.22
Ona je zastala, držeći se za pervaz vrata, i još jednom pogledala u
njega.
U prcdsoblju je bilo mračno, pa Artjom nije mogao da joj vidi oči.
Tada je nasumice dodao:
-T i.

* * *

...Svc jc to bilo bolesno i nemogućno, držalo se na nekim staro-

stavnim ncvidljivim koncima koji se - čim uzdahneš - kidaju... ali ne-
kim čudom je trajalo.
Zakoračio je prema njoj, a ona nije imala kud - pozadi su vrata,
napred je on.
Zatim ih je ponelo nekud u kuhinju, oni su strašno uplašili mor-
sku prasad - životinje su se posakrivale, ljudi su oborili i čajnik, i ter-
mos, sve je bilo u vrućoj vodi... dok nisu našli sebi mesto u nekom no-
vom uglu, na staroj fotelji, izujedali su jedno drugo - i smirili se.
Artjom nije odmah došao sebi, razum mu se još maglio i gubio -
evo Artjom, gotovo da je već bez razuma, lud, zbog nečeg se osećao
kao plovak koji podrhtava, podrhtava, podrhtava - a tamo dole na nje-
mu je riba, ona ga je ulovila, ih je on ulovio nju, tu više ne možeš da

22 BecHa (ruski) - proleće. Igra reči. (Prim. prev.)

298
(uirediš, i eto, on sad mora da izvuče tu ribu na beli svet - ona je sva
vlažna, zlatasta, nečuvena, pohlepna - ili će, naprotiv, taj isti plovak da
(>dvuče njega na dno, i on će potpuno da se uguši - a taj osećaj nereši-
vosti je sve trajao, i trajao, i trajao, i sve se produžavaio to pecanje, đa-
vo ga odneo, krugovi na vodi bili su sve češći, sve žešći, a voda je isto-
vremeno postajala sve gušća, kao kalaj, u toj vodi ne preživljavaju, u toj
vodi stradaju zauvek, da, to je tačno, da, da...
A zatim je iznenada neko odjednom prevrnuo svu reku, zajedno sa
suncem koje se ogledalo u njoj, ili zvezdama, ili ribama, i odozgo je sve
poletelo, kao iz korita - sunce, ribe, zvezde.
...Rulce su joj bile preplanule, maljave. A dojke i... još jedan deo
tela - zaslepljujuće beli, kao sladoled...
- Hoću tvoj čaj. Sa jelkama - rekla je promuklo. Naurlala se. I za
sada nije mogla da ustane - trebalo je da on to učini prvi.
Ustao je, izašao i prvi put se osetio kudikamo uvereniji u to da će
se vratiti i da će sad najzad sve biti dobro. Sad mu više ne može biti lo-
še. U najmanju ruku, odmah.
Termos, na radost, nije razbijen.
- A kolač - viknula je iz sobe, gde se, sudeći po glasu, oblačila. -
Kolač si zaboravio. Donesi kolač!
...Oni su pili čaj, i Galja je kazala:
- Pitaj me: zašto ti. Pa, dužna sam da ti objasnim.
- Ja nemam pravo da ti se obraćam bez dozvole - odgovorio je
Artjom.
Ona se zasmejala: tiho i toplo.
Sita se nasmejala i kazala:
- T i si udario Sorokina. Shvatila sam da će te zbog toga strpati u
ćeliju i ubrzo ubiti. Ti si išao u ISO - sav tako mlad, oznojen - čak sam
osetila i tvoj miris, mada - kako to, sa drugog sprata... I bilo mi je do-
voljno. Sve mi se skupilo.
Artjom je gleđao u šolju.
- Viđala sam ja tebe i pre toga, ali nisi bio takav. Kad ste se tukli
tamo pred Ejlimanisom i njegovim gostima - prezime ,,EjJimanis“ je
izgovorila s nelđm posebnim i, kako se učinilo Artjomu, osvetničldm
osećanjem... ali, možda mu se samo učinilo - ...tamo mi nije bilo žao
tebe. I uopšte, tamo je sve bilo odvratno. Samo... ma, nije važno.
Artjom je podigao oči i pogledao je vrlo mirno, pažljivo, kako ne
bi izmenio taj ton, taj glas... Mada je letimično i sam pomislio: ,,...I te
kako je važno.“

299
 - A, ne, pozivala sam ja tebe i pre toga. Kada si se pravio lud, a na
kraju si rekao kako umeš da se ljubiš. Pomislila sam: „Sad ću da pozo-
vem Tkačulca, a oni će da mu izbiju sve zube. Barem prednje, i gornje,
i donje... Pa ćeš posle toga da se ljubišT Drske su tvoje oči zelene... pe-
gave... - i odjednom mu je pogledala u oči, kao da proverava.
Artjom je nečujno progutao pljuvačku i nije ni počinjao da razmiš-
Ija o onome što čuje. ,,Pa da, tako je“ - na tu rečenicu može da se sve-
de ono što je osetio i povodom Tkačuka, i povodom očiju.
- I posle mi je bilo potrebno da te... uzmem na posao - nastavila
je ona. - Ne zato što mi nedostaju tajni saradnici - ovde je svaki peti
tajni saradnik - nego samo... Trebalo je. I još sam se razjarila. Možda
sam se najviše razjarila zbog toga što si počeo da mi se sviđaš. Nikad
rni se nije sviđao nijedan... ovdašnji. Svi ste za mene bili... na primer,
kao vukovi ili konji - druga priroda.
Galja je kratko poćutala. Artjomu se učinilo da je ona uhvatila se-
be na svojoj neumesnoj iskrenosti, ali tada je odmahnula rukom: šta
sadr Posle svega toga? Posle fotelje, koju umalo nisu razbucali na se-
dam delova?
- D a ti nisi posegnuo na mene - ničeg ne bi ni bilo - kazala je ona
s neprimetnim, valjda unutrašnjim osmehom, skrivenim u jagodicama.
- I otišao bi u ćeliju. Ali tačno si pogodio kad treba... Svi posežu kad
ne treba. A kad treba - naprotiv, ne posežu... Sa jednima moram da se
pomirim, druge - da drmnem. I jcdno i drugo - nije mi prijatno. Ti si
me hteo i pogodio - prvi. Ne verujcš? - upitaia je ona neočekivano
glasno.
- Zašto, zašto, verujem - kazao je Artjom. - Mogu li sad da jedem
kolač?
Ona se ponovo zasmejala, ovoga puta je zabacila glavu - a on joj
je ugledao vrat: go, nezaštićen. Smeh joj je uvek bio malo zamrznut, ali
sad se otkravio. A tim otkravljenim smehom nije se smejala vrlo dugo.
Citav dan. Ili mesec. Ili čitavo leto. Sve vreme nije joj bilo smešno - ah
sad je odjednom postalo smešno.
- Jedi, jedi - rekla je. - I ja ću. Danas si nahranio živodnje?
- Da - kazao je i sam ne znajući laže li ili ne. - A zašto su one ovde?
- Kako zašto? - jela je kolač i pijuckala čaj, postala je sasvim pito-
ma i bezbrižna. - Tu je biobašta.
- Znam. Sta je to?
Galja je zavrtela glavom - u tom smislu da je već umorna od sme-
janja, a čaj i kolač joj smetaju... ali ipak je smešno.

300
 „...Znam. Šta je tor“ - oponašala je bezazleno Artjoma. - Fjo-
iloi je naredio. Ejhmanis.
Na čudan način, sada je u njegovo prezime umetnula bezuslovno
n'.fi .inje poštovanja.
(J maju... kada? Prošle ili još pretprošle godine... vrlo davno. Sav
srvrro-istočni deo ostrva su proglasili za rezervat. Jezera, močvare, šu-
mu koja se ne sme seći - sve je naokolo ušlo u rezervat.
Zaštor
Zato što su posekli mnogo šume, pa su životinje počele da izu-
mim - a mi nećemo da ostrvo bude ćelavo i beživotno. Fjodor je osno-
v.io rasadnik ariša... zatim još nekog drveća. I eto, pojavila se biobašta.
I jodoru je potrebno da uzgaja jelenove, još i tu... morsku prasad... ho-
ii- da uzgaja i vizone - da se odomaće; pustili su ih kod vas u jezero -
vidco si jezero, tu u blizini?... I životinje koje su ovde bile, i one kojih
mkad nije bilo - sve životinje mu dovoze odnekud... - odmahnula je
opct glavom: ili da skloni kosu, ili neku misao, ili joj je sve to izgleda-
lo zabavno i nepotrebno - mada, ko zna, možda je i naprotiv: vrlo
i izbiljno i potrebno.
- U početku, kad su organizovali logor - ovde je od jutra do veče-
ri bio lov. Nogtev je voleo... T o je bio načelnik logora pre Fjodora,
znaš? A zatim je Fjodor zabranio lov... Zabranio je i istrebljivanje gale-
bova - ali ja bih njih pobila, uveče mi puca glava, ne mogu da otvorim
prozor... Mada i sam Fjodor ponekad lovi. Ali samo one životinje kojih
jc mnogo... Ne kao Nogtev. Taj bi uopšte pucao od jutra do večeri.
- I političke zatvorenike su streljali, pričaii su mi, kad je Nogtev
bio... - rekao je Artjom , jedući kolač: zaista se malo raznežio i opustio.
Galja je, naprotiv, prestala da žvaće i onim svojim drugim glasom,
koji je Artjom iznenada zaboravio, zapitala:
- K o ti je to relcao?
Artjom je iz poluiežećeg poiožaja odmah seo, sažvakao zalogaj i
tek posle toga je, vrlo mirno i što dobronamernije, odgovorio:
- Ovde svi znaju za to. N i za koga nije tajna.
Galja je uzdahnula.
,A o čemu da razgovaram sa tobom?“ - mislio je brzo Artjom. -
,,Ja ne znam ništa, osim logora. A izgleda da ni ti, Galjo, ne znaš ništa,
osim logora. Možda je najbolje da me pitaš zašto sam ubio oca? Ili da
se ja zainteresujem zašto ti radiš na Soiovkama, a ne šetaš Crvenim tr-
gom podruku sa nekim u frenču i brič-pantalonama?...“
Ona je zamišljeno ugrizla svoju donju usnu.

301
 - Uglavnom, slušaj - rekla je. - Ako ovde svi pričaju o tome, tre-
balo bi da neko zna kako je zaista bilo... Prema njima je bio poseban
odnos - zato što to nisu ni kriminalci, ni kaeri. T o su, da, revolucionar-
ni aktivisti koji nisu razumevali boljševičku pravednost - i bili su upor-
ni u tome... Ali nikom nije bilo potrebno da ih strelja. Oni su čitavu
godinu sami tražili to. Od Fjodora ne bi dobili. Ali od Nogteva su do-
bili. I morali su da se potrude. Oni su boravili u Savatjevu. Ni posla, ni
čuvara, potpuno samoupravljanje. Oni su tamo jedni drugima držali
predavanja, razbili su se na frakcije... Frakcijska borba - podsmehnula
se Galja vrlo jetko - svađali su se, mirili, čega sve nije tu bilo. Setnje -
sve vreme, i danju, i noću. Tamo do jutra nisu gasili struju. Sedam sa-
ti sastanaka nedeljno! Sa Nogtevom nisu razgovarali, na njega su urla-
li: „Izlazi napolje, dželate!K - i on bi odlazio. Fjodor je tada bio njegov
zamenik, dolazio im je umesto Nogteva, ali sa njim su razgovarale je-
dino starešine, ostali su takođe... izražavali prezir... Jedine osobe koje
su politički zatvorenici viđali bili su vojnici - na kulama. Ali Fjodor je
zabranio vojnicima da razgovaraju sa političkim. Talco da su oni sami
prilazili kulama - u početku retko, zatim svakodnevno, a posle i po ne-
koliko puta na dan. Sta im sve nisu vikali, neprijatno mi je da pono-
vim... ,,Ovnovi“, jedino tako su se obraćali vojnicima. A zatim - tebi
samom nije užasnor Ovde ljudi rade, ponekad čak i ginu, jedu samo
bakalar - barcm jedanaesta, dvanaesta i trinaesta četa žive teško, ja
znam... A kod njih diskusije - i to kakve diskusije, sve prazno, sve sva-
đanje zbog nckakvih začkoljica... Tada je čitava zemlja prevrnuta nao-
pačkc, a oni...
Galja se, izgleda, ponovo smirila, čak je odgrizla parče kolača, pa
ga zalila čajem i, kao uzgred, setila se:
- Znaš da je njihov obrok prevazilazio crvenoarmejski? Oni su je-
li bolje od onih lcoji ih čuvaju! Njima su slali još i pakete, ali crvenoar-
mejcima - ne! Znaš koliko im je stizalo paketa: šest hiljada pudova go-
dišnje! I da su im otuda ulcrali barem jedan dvopek. Nilcad. Zato kod
crvenoarmejaca nije bilo skorbuta, ali politički su uspevali da obole od
skorbuta. Da ti kažern zbog čega? Zbog toga što su se po čitav dan iz-
ležavali i ukiselili se od nerada... Znaš kakvi su im bili zahtevi? Da nji-
hove starešine proveravaju svaku partiju zatvorenika i odlučuju ko je
politički, a ko nije. Ne, zamisli! Oni misle da bi im u Francuskoj ili ta-
mo negde - u Finskoj - dozvolili takvo nešto?... Starešine su psovale
Fjodora. Vilcali su lcako ćemo morati da im dostavimo i ponudimo sve
što im treba, pa čalc i trostruko. Otvoreno su ocrnjivali sovjetsku vlast.

302
 i i.tlja je ispila čaj i otuda izvadila jelovu grančicu.
I/.gleda da je počela da govori o svemu tome samo zato što je Ejh-
nuiiis imao veze sa čitavom tom pričom.
Satnom Artjomu, treba priznati, više nije bilo naročito drago što
%< poveo razgovor o tome.
Ali, s druge strane, sve što je rekla Galja bilo mu je vrlo zanimlji-
vi i sad bi mogao da odgovori Vasiliju Petroviču.
I evo šta je još primetio: samu Galju je uzbuđivala ta priča i ispri-
i',il,i jc sve kao da želi da opravda Ejhmanisa - osećalo se.
- ...Posle je došla naredba iz Moskve da se rok šetnji ograniči do
šcst sati - nastavila je ona. Fjodor im je pročitao naredbu, sam, bez
uivara je otišao kod njih, u skit - uvek je tako išao. A oni tamo, narav-
no, imaju svoje sekire, noževe... U naredbi je bilo napisano: šetnje od
dcvct ujutro do šest uveče. Pa možeš se našetati do šest uveče, ako poč-
ncš u devet ujutro, je l’ da? Pogotovu kad ne radiš? Ali, eto, oni su za-
ključili da se ne mogu našetati. Pa, i struja se isključivala u dvanaest
noću. Takođe po naredbi Moskve... Politički su odbili da priznaju te
zahteve.
Galja je ubacila grančicu nazad u šolju: dosadila joj je.
- Konačnu odluku je doneo Nogtev. Oni su sve radili naopako:
(riput su im objavili da se raziđu. Ali oni su namerno hodali pod sve-
llima lampiona, Neko je dao komandu, i počela je pucnjava, pri čemu
su crvenoarmejci pucali uvis. U masu su pucala samo tri čoveka, sve ih
poznajem, te Nogtovljeve pomoćnike: jednog Gorškova su prcveli što
đalje od očiju, tu na jedno ostrvo, drugog u K em ... Ostao je samo Tka-
čuk. Da su svi crvenoarmejci pucali u masu - pobili bi političke bez iz-
uzetka, to je bilo lako.
Galja je podigla oči i pogledala u Artjoma.
,,Tu više nema govora o Galji iz vesne“ - pomislio je Artjom, pre
će biti veselo nego uplašeno.
- A posle su oni - sećala se Galja - priredili štrajk glađu, sa zahte-
vom da ih odvezu na kontinent. I odvezli su ih, molim lepo. Samo ne
mislim da će im tamo biti bolje - ovde su živeli ko bubreg u loju. Sav
posao - cepanje drva da zagreju sebi kuću. I to nisu hteli! Pripremanje
drva samima sebi - njima je ispod časti. A da lože drva koja su im na-
cepali drugi zatvorenici - normalno. Suvo granje za kuvanje hrane - i
to su im sekli, dovozili, ali oni se nisu gnušali! Samo im je falilo da tra-
že posilne za jahanje konja na ostrvu... Glupo je sve to s njihove stra-
ne, Tjom o.

303
 ...Ako je već ,,Tjom o“ - zašto se onda ne bi sasvim osmelio: izgle-
da, ipak, da može.
- Kažu da je Nogtev nekoliko puta lično ubijao jednog ili dvojicu
koji silaze sa parobroda - rekao je Artjom izgovarajući svaku reč tvrdo,
ali kao krišom - kao da sebi ostavlja mogućnost da povuče svaku od
njih, u slučaju da joj one izazovu ljutnju.
Galja je slegnula ramenima, kao da je neverovatno umorna:
- Kako ti to zamišljaš? Znaš kako se ovde nazivaju glasine? Kibla!
Vrlo gadna i tačna reč. Opalio je, nesumnjivo, jedared u vazduh. Ubi-
jao!... Možda je nekad nekog i ubio. Ja ne znam, i to niko nije video -
ti ne veruj. Ako je ko i video - taj je zakopan u solovecku zemlju... A i
gde je sad Nogtev? O n će loše da završi, zapamti m oju reč.
,,A ti ćeš - dobro, Galo?“ - umalo je nije zapitao Artjom.
Cak tako: Galo.

-X- * *

...Posle večernje prozivke u logoru on je odlazio u Jodprom.

Za njim su kukale kukavice, ali on nije brojao koliko puta.
Zurio je kao da ga je tamo već čekala Galja.
\ Cak i put nije sasvim primećivao - svakim danom mu je postajao
sve kraći i kraći: na dohvat ruke, dve hiljade metara, smešno, može se
savladati jednom zatrkom.
Posle se užasno ljutio na naučnike - nikako nisu hteli da se spre-
me i rastanu sa svojim prasadima.
- Nosite ih u logor, u svoje kelije, pa spavajte tamo u zagrljaju sa
svojom morskom prasctinom - zvocao im je glasno Artjom, zaključan
u svom sobičku: duševno uzbuđenje mu je bilo tako veliko da nije mo-
gao ništa da radi.
Dobio je suvi obrok, izručio ga na pod pa sad pravi kulu od gla-
vica crnog luka i konzervi. Luk je padao. Uzimao ga je u ruku, njuš-
kao, on je takođe mirisao na plot, do, život jezgra.
Na kraju se ozlojedio na naučnike da je već hteo da gađa lukom u
zid, ali se zaustavio - setio se kako ga je nedeljama mučio želudac zbog
gladi, a na miris prokisle prosene kaše tekla mu je pljuvačka...
...Da, tu je slučajno prolazio pored bolničice - osetio je užasan mi-
ris, da se čak spotakao, ali trenutak kasnije se setio: da, to je vinegret,
koji je jeo i mleo dok je ležao tamo. Vinegret tako miriše!...

304
 Naglo se digao i uputio naučnicima.
Trojanski je maltene na vrhovima prstiju izlazio iz kuhinje, stavio
|r prst na usne:
- Pst-st! Ona su vrlo plašljiva.
Artjom je hmknuo.
Trojanski mu je tutnuo u ruke listić - onaj isti sa imenima prasadi
kako bi Artjom, po svoj prilici, noćas ipak naučio napamet ili barem
ponovio sva imena.
- Riđi, Cigančica, Crmpurasti, Zutica, Kćerka i Mamica, sećam se
rekao je Artjom.
- Ne, m sam ukratko opisao njihova obeležja, vi ne znate po če-
mu se oni razlikuju - rekao je Osip. - A mi pokušavamo da ih naziva-
mo isključivo po imenima.
- A ona vas? - upitao je Artjom.
Trojanski nije odgovorio - smatrao je, nesumnjivo, da je to otrca-
na šala.
Artjom je kroz vrata video da su prasad na velikoj prozorskoj da-
sci, očigledno se kupaju u zracima sunca.
- Sto više razgovarajte sa njima - predložio je Trojanski.
- Nego šta - odgovorio je Artjom. - Recitujem im poeziju, pevam
uspavanke. Pričam im viceve...
Trojanski je brzo pogledao u Artjoma.
- Pristojne - dodao je Artjom.
- Nikada nisam primećivao vašu naviku da se šegačite.
Artjom je slegnuo ramenima: bilo mu je svejedno.
„Kalco bih ga raspalio po čelu...“ - pomislio je gotovo ravnodušno.
,,...Ti si nedavno već raspalio Sorokina“ - odgovorio je sam sebi.
...Naučnici su na jedvite jade otišli, po tradiciji, ne opraštajući se s
Artjomom.
On je sačekao još minut: možda je neko ostao? Zanesen proizvod-
njom marmelade od algi.
Nije, tišina.
- A šta prasad? - uzrujao se Artjom. - Da ostanu na prozorskoj
dasci? A ako ozebu? Optužiće me za nemar.
O n je požurio u kuhinju, zamahom je otvorio vrata, a uplašena
prasad, iako su bila na podlozi, ludački su pojurila jedno drugom - pre-
plašila su se.

305
 Htela su da se zbiju u jedno malo krdo, međutim, gornja uopšte
nisu htela da budu na vrhu i nastojala su da se smeste na samo dno,
zbog čega prasad nisu postizala ništa.
-A-a-a! - oglasio se neverovatno zadovoljni Artjom. - Stra-a-ašno!
Neko vreme je uživao u životinjskoj pometnji i gužvi, zatim je ti-
ho pritvorio vrata.
Pričekao je minut, dok se tamo stišaju, zatim je opet sve ponovio
i od toga osetio savršeno opojno, dečačko zadovoljstvo.
- A što spa-a-avamo! - viknuo je povlačeći vrata ka sebi: živodnje
su se još više uplašile, malo krdo, kao i prošli put, nije napravljeno,
strah im je bio nesavladiv, iskren, pokretan.
„Tako može da se skrad i rok!“ - likovao je Artjom glasno se sme-
jući. - „Samo da ne pocrkaju svi od srčanog udara...“
Tada i sam umalo nije doživeo infarkt, zato što se gore razleglo
skičanje i jeziv tresak.
- Nabavili su losa, je li, i odvukli ga na tavan! - opsovao je Artjom
i potrčao na urnebes.
Istrčavajući, uspeo je da primeti kako su prasad već i treći put po-
jurila u jedno krdo, sve sa tom istom glupom željom, koja je već izgu-
bila čar - da svako prase bude ispod svih ostalih.
Na tavanu je bilo još gore: slika zločina ukazala mu se odmah.
Velika riđa mačka je sedela u kunićkom kavezu i držala u zubima
prilično krupnog kunića.
Taj očigledno više nije za život, jedva je penušao dhom kunićkom
krvlju i samrtnički drhtao.
Mačka je imala apsolutno zlikovačke oči.
T e oči su besno gleđale u Artjoma.
U očima joj, izgleda, osmišljeno žive dve prodorne mish: prva -
,,A ko si sad pa ti?“, dmga - „Oh, ne stižem ni da pojedem, ni da se sa-
krijem!“
- Majku li ti tvoju! - opsovao je iskreno Artjom: tako je psovao
njegov deda, moskovski trgovac treće gilde.
Mačka je trepnula, ah kunića nije pustila nego ga je još čvršće stisla.
Sad se Artjomu učinilo da mačka pristaje na pregovore, otprihke
u smislu: „...Hajde da ga pojedemo popola, ako je već tako, čemu ur-
lanje...“
Ostali kunići, u paklenom užasu, zbijah su se u razne uglove kave-
za, neki su čak zažmurih. ICunići su bih crne i sive boje.

306
 Sad ću da te ubijem - obećao je Artjom ubedljivo mačlci, osvr-
* i d i sc u potrazi za nečim čime to može da uradi.
Ugledao je metalnu lopatu, kojom su grebali kunićki izmet.
Kad je videla lopatu u čovekovim rukama, mačka je u trenu osta-
vil.i svoj tihi plen - Artjom je pomislio da će ta grabljiva gadura da ki-
ili'.c pravo na njega, i čak se malo uplašio... ali mačlti je bio potreban
umi) tavanslti ulaz iza Artjomovih leđa, koji je ostao otvoren.
Srružući kandžama, mačka je frknula na borački način i ltidnula
I» >icd Artjoma - za njom je poletela lopata, a zar će tu da je pogodi.
Artjom je pojurio do mrtvog kunića, zgrabio ga za vrat i potrčao
/,i mačkom.
Ipak, nije imao lcuda da žuri: mačka se izgubila.
- ICuda si se denula? - pitao je glasno Artjom, sav pozeleneo od
pi irodne zlobe.- I odakle si banular Nisam te video nijednom! Dođi,
pojedi svog kunića, što si ga bacila. Dođi, gaduro!
Triput je obišao sav Jodprom - bez rezultata. Sva vrata i prozori
su bili zatvoreni, bogzna kuda se sakrila ta fukara. Pomerio je kauč, za-
virio ispod svih stolova, noćnog ormarića i fotelje, još jednom je uzne-
mirio morsku prasad - tišina.
...Bezumno je merio hodnik koracima, gledajući nekud u tavani-
cu, u maniru junaka antičke grčke tragedije:
- I šta ču sad da radim? Kako da objasnim smrt moje životinje o
kojoj se staram? Odgovori!
„Možda da nabavim zeca u šumi? Da postavim zamke i ulovim
ga?“ - zamislio se ozbiljno Artjom. - ,,Ko je lovac kod nas? Vasilij Pe-
trovič je valjda lovio. Možda će on da mi kaže kako se prave zamke?...
Ma ne, kakav mi je on lovac, dođavola, pa govorio je kalco nijednom
nije bio u stanju da ikog ubijc...“
„...Ili da zamolim Burceva? ’Bratc Burceve, zaboravimo prošlost!
Uhvati mi zeca! T o ti neću zaboraviti dok sam živ!’ Jer ovde su dužni
da neguju dugouhe! Nilco ih i ne razlikuje. Neka mi Osip smisli teori-
ju kako se pitomi kunići u neslobodi postepeno pretvaraju u divlje ze-
čeve...“
- Ui da oderem kožu kuniću i navučem je na mačku? - pretposta-
vio je naglas Artjom. - Cuješ, gaduro? Na tebe ću da navučem kožu,
pa ćeš da ideš dugih ušiju, šljamušo...
Vratio se bez ičega u kuhinju, otvorio je termos i natočio sebi čaj.
Odlučio je da nahrani barem prasad - bila su užasno proždrljiva.
Ponudio im je šargarepu i kupus - nisu odbila.

307
 - A što vi toliko žderete, ološi? - pitao je začuđeni Artjom.
Gore je ponovo oživelo uzgajalište kunića: posedali su na svoje bi-
cikle kvadratnih točkova i vozili tamo-ovamo, čas ukrug, čas ukoso.
, , 0 “ - pomislio je Artjom. - „Jednog su im pojeli, oni su se plaši-
li tri minuta pa opet, hajde da tražimo šta možemo ovde da glocne-
m o... Sve je kao kod nas na Solovkama, nema nikakve razlike.“
Artjom je u mislima prozvao mačku ,,Cekista“ . Jer je pljunuta.
- Mac, mac, mac! - zvao je Artjom: možda će da se odazove na
nežnost.
„Ubiću barem jednog čekistu.“
Nego šta, tako će da ti dotrči.
Cekisti nemaju potrebu za nežnošću.
Samo ponekad čelustldnje.
...Galja nikako da stigne.
Kunić - dođavola s njim. Svalcog trcnutka Artjom je sve očigled-
nije žudeo za Galjom.
Nastojao je da se otrgne, prisećao se koječega, ali osećanje prema
ženi je nalazilo način da se ispolji. Cas mu je odjeđnom u rukama, u ša-
kama izbijao nametljiv, kao svrab, osećaj njenog tela - lopatica, vrata,
svačeg drugog - i tada je Artjom krio ruke u džepove, stezao ih u pe-
snice da bi ga prošao svrab. Tada je na usnama osećao njen ukus, njen
slatki znoj, mrave na njenom vratu - i Artjom je grizao svoje usne i ob-
lizivao se, kao ona ista mačka.
„Crkni, Galjo!“ - molio je. - „Inače ću ovde početi da arlaučem...
Sve životinje će da pocrkaju od užasa...“
Galja ga nije napuštala.
Neprimetno, opet su mu se prikradale misli, tople i nasrdjive.
„Zašto je meni onda kad je prosđtutka naredila ’brzo’ - bilo od-
vratno?“ - pitao se Artjom. - ,,A kad je Galja“... - udabnuo je vazduh
da bi dovršio misao... - ,,kad me je ona pitala ’Možeš brzo?’ - od toga
mi se steže srce? Zašto? Pa to je jedno isto?“
Hvatao je sebe u tome kako on opet o Galji, o Galji, o Galji - i hi-
tao je što dalje od nje, nekud na slobodu, u Moskvu, u Zarjađe, u bilo
koju krčmu - sa tanjirima graška na stolovima - ili u bioskop...
...Odjednom je jasno i očigledno zamislio kako sedi u bioslcopu, i
poneo je flašu piva, a na ekranu žene (naravno, nalik na Galju) lcrše ru-
ke i otvaraju ogromne crno-bele oči, i bezvučno viču...

308
 .Izašao je iz bioskopa u nameri da prošeta - „kuda, ltuda, kuda
h-lim (l.i pođem?“ - pitao se brzalicom - eto, na primer, na Prečisten-
tu '„nno da prolunjam, tamo mi je živeo jedan drugar...
K.ul ga vidim, pitaće me: „...Gde si bio? Odavno te nisam video,
Ij.m io r
j\ na Solovkama... zar nisi znao?“ - odgovoriće mu Artjom kao
nrhoi ice.
Za Soiovke su već svi znaii od 1923. godine. Kad lcažeš da si bio
u.i Solovkama - divota, u tome jeste strava, i mračno muško dostojan-
•
mvo. Mada... drugar će da pita zašto su me zatvorili - najbolje je da iz-
begncm taj razgovor.
„Onda ću drugačije“ - maštao je Artjom - „upoznaću se sa devoj-
k<nii... Mladom, u sulcnji, s prstenom na malom prstu. ’Kako si živeo?’
upitaće ona gledajući u njegovu već izraslu lcosu...“
„Bilo je mnogo toga... Bile su Solovke... Ne pitaj, najbolje je ...“ -
<nlgovorio bi joj Artjom umornim glasom, poluzatvorenih očiju.
On je uhvatio sebe kako sad leži i sam, poluzatvorenih očiju, i sav
sc raspilavio, lcao da je na vrućini popio ledeno pivo.
Seo je, glasno se nasmejao sebi.
Razdrmao se pitanjem:
- A Galja? Kakva još devojka s prstenom - kada je tu Galja? Mo-
žda ću da se vratim sa njom, pa da počnemo život? A šta? Izrodićemo
decu. Ona će da porastu. „Tata i mama“ - upitaće nas jednom - „gdc
ste se upoznali?“ - ,,A, na robiji. Tata je ubio vašeg dedu i ležao u za-
tvoru. A mania je htela da strpa tatu u ćcliju, a takođe da ga ubije. Ali
posle se predomislila i, kad ga je pozvala u svoj lcabinet, ona mu je ka-
zala ’...Ma gde ti je tamo?...’ Kalco vam se čini, deco, ta priča?“
Artjom se ponovo nasmejao.
Na vrata su mu polcucali. To je bilo sasvim veselo i veoma mnogo
je obećavaio.
„Otvaraj, siroče“ - naredio je sebi - „...bez krsta i bez repa!“

* * *

Artjom je zapazio da je ona u svalcom trenutku i sa bilo kojeg me-

sta mogla da govori o Ejhmanisu - čim se razgovor tiče njega, ali čak
i kad ga se nije ticao.

309
 O n je mogao da se pomalja iza svakog događaja, kao da je svet bio
pun njegovih odraza i vidljivih tragova.
- ...O n je već zaboravio tebe - govorila je Galja gledajući u tava-
nicu, kao da smiruje Artjoma, a u stvari, u njenim rečima se čulo jed-
no prenebregavanje: ko si ti da bi tebe pamtio Fjodor - ...za njega ne-
ma značaja: jesi li ili nisi zatvorenik. N e zato što vas smatra za ljude -
on nikog ne smatra za čoveka. Zato on ponekad izgleda human - zato
što mu je svejedno. Ovde svuda rade jedino logoraši, i on komunicira
sa njima - a sa kim bi još? T i misliš da si taj jedini - jao, tebe je Ejhma-
nis pozvao kod sebe. Jer sigurno si tako mislio? Ma, njemu je prosto
dosadno sa tim crvenoarmejskim skotovima - a većina njih su skotovi.
Ako bi sutra pohapsili sve crvenoarmejce, a njega postavili da ih preva-
spitava - u njemu ne bi ništa zadrhtalo. Zašto? Zato što je Ejhmanis
kudikamo veći skot od svih vas, uzetih ukupno...
,,Po meni, ti ga prosto voliš“ - pomislio je Artjom, ali je oćutao:
to nije njegova stvar.
- Ako ćemo istinu: on ne želi da razgovara ni sa kim - baš ga bri-
ga - cedila je Galja svoj težak i bolan govor. - Ali on je gledao kako se
Trocki ponašao prema Ijudima - i želi da liči na njega. On je radio sa
njim... Tamo smo se i susreli prvi put... - tada je izgubila želju da na-
stavi m temu i najednom izvela zaključke: - Ali ako mu zatreba da te
strelja - neće čak ni da trepne okom. Fjodor je ubio stotine ljudi.
O ni danas nisu radili ništa jedno s drugim: Galina je došla nekako
neobična, nije navalila da ga ljubi - i Artjom se, naravno, nije usuđivao
da joj priđe.
Legla je na kauč - odmah se videlo da je umorna, a kada je zapo-
denula govor o crvenoarmejskim skotovima i o Trockom, Artjomu je
sinulo: ona je pijana.
Galja je osetila da se on dosetio.
- Hoćeš votku? - upitala je.
Artjorn je oćutao gledajući u Galinu - ona nije ni očekivala odgo-
vor.
Svaki put je bilo nečeg u torbi, već je zapamtio - Galja nije dola-
zila bez poklona.
- Otkud ta votka? - začudio se videći izvađenu flašu sa raznoboj-
nim nalepnicama: ovakvo nešto nije video od doba NEP-a, pa posle je
bio još i suvi zakon, sve najukusnije su odavno popili.
Galja je podsmešljivo pogledala u Artjoma i odgovorila:
Dobra votka uvek postoji za operativno-isledničke ustanove.

310
 Artjom je klimnuo glavom, mada ništa nije razumeo.
- Za streljanja... - objasnila mu je trenutak kasnije, pošto nije naš-
l.i čašu, koju je potražila u sobi okrećući se čitavom glavom - kao što
pticc gledaju.
On je otišao po cimentu.
Kada se vratio - Galja je već sedela na kauču i malo se klatila.
- Posle streljanja - želiš da piješ: težak muški posao - objasnila je
ona, nalivajući.
Artjom je nosom uvukao vazduh, osećajući odvratan miris votke.
- I šta sadr - upitao je nerazgovetno, mada se ona ipak dosetila o
i'emu je pitanje.
- Streljaju nasuvo. Zalivaju vodom - odgovorila je Galina i ne-
/.grapnim pokretom gurnula cimentu u njegove ruke - votka je pljuc-
nula i iiznula mu ruku. Osećaj je bio - kao blaga opekotina. Došlo mu
je da duva u nju.
Popio je naiskap.
Kao da je progutao kamen.
On mu se zaglavio negde nasred grudnog koša.
- ... Ejhmanis se danas smejao grohotom - setila se ona odjed-
nom, pa počela od nekog mesta, na kojem je sama zapela. - U admini-
strativnom odeljenju okupio se neki belogardejski šljam - po njegovom
sopstvenom izboru. Sad oni određuju starešine za razne sektore rada. I
znaš šta su smislili? Dužnost daju po prezimenu. Nisi razumeo? Pa, gle-
daj. Računovođa - naravno, Serebrenikov. Od belogardejaca. Zoološ-
ka stanica - Zverobojev. N a elektrifikaciji - Podtokov. Osnovali su
astronomsku opservatoriju - postavili su Medvedicina, a on ume da
gleda samo u dvogled - nasmejala se ovde i sama Galja, sećajući se ne-
čeg. - Pogodio si se zašto Medvedicin? Ja se lično nisam odmah dose-
tila - Velika Medvedica, sazvežđe. Ejh je odmah prozreo - njemu je
smešno!...
„Dakle, ’E jh ’?“ - zapazio je Artjom.
- Postoji još i Dendrološki rasadnik! - setila se Galina. - Tam o ra-
di Vladimir Dendjarev... T o je tek baraba. Ali, za razliku od Zverobo-
jeva i Medvedicina, makar zna svoj posao. I oseća da ga cene. Izbezo-
brazio se do te mere da je za sebe zahtevao živu vuču! Fjodor je nare-
dio da mu daju jarca! Dendjarev ga nije odbio - i sad vodi jarca do Ni-
koljske kapije, zatim ga uzjaše i ulazi u manastir. Posle sjaše i predaje
uzde crvenoarmejcu - a ovaj vezuje jarca pored stražarskog mesta!...

311
 Galja se opet nasmejala, premda joj je smeh bio zloban i zvučao
kao da ga je ona, poput votke, neuredno pljuskala iz sebe.
Artjomu zbog nečeg uopšte nije bilo smešno. Neka ozbiljna votka
mu je dospela u grlo, po svoj prilici.
- On je sve ovde raspustio - govorila je Galja sa sve večom ljut-
njom. - Ovome je dao jarca - u redu. Selecki, koji rukovodi strugara-
ma - bivši načelnik carske tamnice - rekao je da mu je potreban revol-
ver. I zatvoreniku su izdali revolver, Fjodor je naredio! Burcev, koga su
iz tvoje čete preveli u ISO , takođe je zahtevao revolver - i njemu, izvo-
lite. Tvoj Osip je zahtevao majku - dovešće mu je. Bez mame mu je ne-
prijatno da leži u zatvoru! Zahtevao je još i službeni put na kontinent
- uskoro će da ga pošalju, bez straže!... Grakov je tu ispričao... - poče-
la je ona neku novu priču, Artjomu je malčice štrecnuo očni kapak, ali
nije se odao; ona je zatajila, pa odmah nastavila o nečemu drugom: -
Svi stručnjađ, od zatvorcnika koji upravljaju ciglanom i drugim zavo-
dima - žive sa ženama: Fjodor je dozvolio nevenčane brakove. I misliš
da to neko ccni, da priča na slobodi? „Robijao sam na Solovkama, da-
li su mi privremcnu ženu, mogućnost da šetam ostrvom, isplaćivali mi
platu - bilo mi jc dovoljno đa u prodavnici kupim najbolje cigarete,
sladdše za uz čaj, da hranim psa i mačku, koji su mi ukrašavali život u
logoru“? N c, niko ne govori o tome! Svi kod kuće imaju venčane že-
nc! Ali ipak su uvređeni! Svi, uverena sam, opisuju svoje muke na kr-
stu - čitava država već zna za Solovke, Solovkama plaše decu! Zato me-
sni čckisti svake nedelje pišu dostavc o Fjodoru... I da nije njegove ve-
zc sa Glcbom - Gleb Boki, znaš?... - ovde bi odavno uhapsili i samog
Fjodora.
Galja je ponovo počela da traži nešto okrećući glavu kao ptica, a
Artjom se dosetio da je sad i njoj potrebna posuda.
Ponovo je otišao u kuhinju - vratio se sa šargarepom, hlcbom i
dvcma cimentama: jedna s čajcm, druga prazna. Kada je prilazio svom
stražarskom sobičku, začuđcno je čuo kalco Galja nastavlja razgovor,
kao da nije ni primetila njegovo odsustvo.
- ...Zato što ste svi vi ljudi, a on - polubog - zaključila je ona i po-
digla prazne i crne oči u Artjoma.
- Boga su ukinuli - rekao je Artjom, pošto je marljivo rasporedio
haringu i tiho postavio cimente.
- Bogova nije nikad ni bilo. Postojali su samo polubogovi - rekla
je Galja, izlažući svaku reč zasebno i s pauzom, da se ne bi slepile u nje-
nom pripitom grkljanu.

312
 ,,Od dva poluboga“ - pomislio je oneobičeno Artjom - „može da
m- napravi jedan bog. Lenjin i Trocki - jedan, i gotovo... Mada je Troc-
ki, izgleda, već izvađen iz ikonostasa - kao zub.“
O n je bio uznemiren.
„Bolje bi bilo da ode“ - pomislio je gledajući u Galju.
Galja je natočila votke i odmah je izručila u sebe.
Artjom je pomislio kako će ona sad da se zakašlje - ali nije, pro-
j ’utala je i pola minuta sedela zatvorenih očiju, nije se mrdnula.
N ije se mrdnuo ni on.
Posle je izdahnula vazduh i tek posle toga kao da se probudila.
Tiho, s mukom je otvorila oči - a tu je Artjom, Tjomka.
Gaija se osmehnula.
Osmeh joj je takođe bio tuđ i opasan.
- Istina je da u četama koriste mlade dečake? - upitala je ulizički
Galja.
- N e znam. Nisam viđao - kazao je Artjom gledajući u nju - sa-
mo je nije gledao u oči nego u usta, koja su neobično izgubila svoj ob-
lik i sve vreme se neprijatno krivila, kao da su joj se pregrejali zubi i
stvarali joj opekotine u ustima.
- Istina je - kazala je Galja uverenim šapatom. - Iskoristi menc. Ja
sam tvoj... kako si mi govorio? Klinac! Hajde, kao da ja ležim ovdc na
pričnama... uplašen.
- Ncmoj - zamolio je Artjom vrlo tiho. - Ne sviđa mi se. T i nisi
videla kako jc tamo. Ne igraj se toga. Molim te.
N joj je bilo svcjedno: usne su joj se i dalje krivile.
- Onda ću ja da iskoristim tebe - relda je ona.
Lagano je skliznula sa kauča, uz škripu je odmakla hoklicu koja joj
je bila na putu do Artjoma - hleb je pao, šargarepa se skotrljala, cimcn-
te su zaskakutale zvcckajući bokovima...
I tada je Galja vrlo iskreno, sasvim trezno zavrištala - u glasu joj
je bio talco jeziv strah da se i sam Artjom skamenio.
Ona je gledala negdc iza kauča.
- Galjo! Ma šta je tamo? - viknuo je skačući.
- Ti... - ne nalazeći vazduha, bez glasa je izdahnula odgovor, oči-
gledno na jedvite jade dolazeći sebi. - T i jedeš presno meso?... Ti si
skroz šandrcnuo, šakale?
Artjom je najzad shvatio u čemu je stvar - pored kauča je iežao ku-
nić, koga je on bacio dok je tražio mačku.

313
 Užasno je bilo to što je kunić bio napola pojeden - izgleda da nije
imao jednu nogu i deo stomaka, iz koga su visila sitna kunićka creva.
Artjom je zgrabio kunića za uši, creva su se razvukla još duže.
- Gade, sad mi se povraća! - vrištala je Galja.
- Nisam ja! - zaurlao je Artjom. - Cekista ga je pojeo!
- Kakav čekista? - zaurlala je Galja odgovor. - Sad ću da te stre-
ljam, kontriću! - mašila se zaista futrole, koja joj nije bila na boku, a
kad je to primetila, šutnula je cimentu što joj je bila pored noge.
- T o je mačka! Zaćuti, najzad! - dreknuo je Artjom van sebe, a u
tom deliću trena, kad su oboje ćutali, razleglo se treštanje.
Lupali su na vrata.
Artjom je navrat-nanos pojurio prema vratima, usput se setio Ga-
line - gde je ona? šta će s njom? - potrčao je nazad, više je nema, opet
su lupali po vratima...
- Ma, đ-đ-avola! - opsovao je Artjom pa ponovo pojurio prema
ulazu i otvorio.
Tam o su stajala dvojica iz nadzora - uostalom, kako reći - stajala:
držali su se jedan za drugog.
- Sakale! Gde si bio? - pitao je prvi i gurnuo Artjoma u prsa.
Od njega je bazdilo pogano, kao da je uz votku mezetio žablja ja-
ja sa muljem iz močvare.
- Kuniće sam proveravao na tavanu - odgovorio je Artjom u hodu.
- Ha! Kazao sam ti - rekao je drugi i takođe šutnuo Artjoma.
Oni su pošli tamo gde jc gorelo svedo - Artjom ga je ostavio ka-
da je trčao po cimcntc - ali u kuhinji nisu našli ono što su tražili.
- Tu su, bre, sve sami vodeni pacovi - rekao je glasno crvenoar-
mejac; ,,mu je izgovorio kao a reč ,,vodeni“ izvlačio iz usta kao da
je bila duga i odvratna, kao crv.
- Gde su kuniči, kurajbem? - pozvali su Artjoma.
- Pa rekao nam je: na tavanu - setio se jedan crvenoarmejac.
- Uključi stmju, šakale - naredili su Artjomu. - Ne vidi se ništa.
Artjom je razmislio i uključio.
- Eto, tako, bre! - obradovali su se nadzornici svetiu i smejući se
pošli na tavan.
Artjom je stajao dole.
N a tavanu se zaorio topot, psovke na pasja kola, ponovo topot,
neko je, izgleda, pao... zatim i grohotan smeh.
- Ma dosta nam je jedan - rekao je crvenoarmejac silazeći i iskaš-
ljavajući se.

314
 Artjom se sklonio u stranu, da ne bi pljunuo na njega. Zatim je na-
pravio još jedan korak nazad, da ga opet ne bi šutnuli.
- Tu ima još nekog? - upitao je crvenoarmejac, ne gledajuđ u Ar-
tjoma.
- Nema - rekao je on.
- A ima li žena?
- Nema - ponovio je Artjom.
- Na, uredi ga i ispeci - rekao je crvenoarmejac i tutnuo Artjomu
kunića slomljenog vrata.
„Ostaće ovde čitavu noć...“ - mislio je grozničavo Artjom.
Pojavio se drugi crvenoarmejac, nisu mu se dali poslednji stepeni-
ci, pa ih je prebrajao uz tresak.
Posedeo je na podu, zatim se digao stenjući. Primetio je kunića u
Artjomovim rukama, uzeo ga je ćutke, a svom drugu, koji se izgubio u
kuhinji, doviknuo:
- Za koji andrak si ga dao njemu? D a sedimo ovde sa njim, je li?
Hajdemo u ženske barake da uzmemo onu... Ljaljku. Ona će i da nam
ga spremi.
Artjom je stajao u mestu, moleći se da se sve to završi.
Nadzornici su još tri minuta mumlali nešto u kuhinji pa posle otiš-
li bez pozdrava, ostavili su sva vrata otvorena.
Artjom je krenuo za njima lagano, strahujući od uroka, na vratima
je ugledao ogromnu belu noć - u njenoj svedosti sve je bilo kao golo;
žurno se zaključao.
- Galjo! - pozvao je tiho.
Nje nije bilo u stražarskom kućerku. N i u laboratoriji. Ni u dru-
gim sobama.
Najzad je povukao zavesu u kuhinji i ugledao je. Sedela je na pro-
zorskoj dasci i milovala mačku.
Mačka je prela, žmureći, ali jednim okom je ipak pogledala u
Artjoma.
- Htela je da pojede i prasad - šapnula je ona glavom pokazujući
mačku.
„Crvenoarmejci su stajali neposredno pored nje“ - shvatio je Ar-
tjom : već mu je bilo gotovo smešno. Dobro je što su makar zavese čvr-
ste - a šta da nisu?
Galja je bila potpuno otrežnjena.
- Ogrebala sam se - rekla je jasnim glasom. - Ovde negde je ekser
- i pokazala prst sa rumenom kapljicom.

315
 Artjom je uhvatio Galju za ručni zglob i liznuo krv, jezik je odmah
obrisao o savijenu šaku pa ponovo liznuo.
- Voda peva. Kao tetreb - kazala je ona, osluškujući.
Iz slavine je curilo a posle teklo, s jedva čujnim žuborom, negde
ispod poda.

* * *

Artjom je izjutra, kada je puštao naučnike, zaboravio najvažnije.

Te iste večeri Trojanski ga je u Jodpromu dočekao takvog izgleda
kao da je saznao sve o Artjomu - najužasnije, najneverovatnije. I sada
Osip nije znao šta da radi sa tim saznanjcm.
- Nisam vam saopštio jutros, izvinite - rekao je Artjom šapatom
brzog izvinjenja; odveo je Trojanskog u svoju sobu i ispričao mu izra-
zite, ipak, uglavnom izmišljene detalje o pijanim nadzornicima.
Ujedno je slagao da oni nisu uzeli jednog nego dva kunića.
- Vi ste dužni da o tome napišete izjavu - za administrativno ode-
ljenje - rekao je odmah Osip. - Inače će je zahtevati od nas.
- Šta vam je? - odgovorio je tiho Artjom. - Neću da pišem ništa.
Već sutra će oni da dođu i zavrnu mi glavu.
- Zar ste vi kukavica? - upitao je Osip spljoštavajući u ustima reč
,,kukavica“ do te mere da je ostala nekako da mu visi na usni, zakačena
poslednjim slovom.
„Zar ste vi budala“ - pomislio je Artjom, iskreno mu je dodijao
glupi razgovor i samo je mislio kako da što pre istera te đavole.
- Osipc, a vi ste se zainteresovali kod druga?... - govorio je još je-
dan naučnik ulazcći u sobičak. U rukama mu je bila kunićka glava sa
uširna, kičmom i još nckim krznenim komadima.
- Da, uzgred - pljcsnuo je rukama Osip. - A šta je onda to?
Artjom je kunića i mačku juče izbacio kroz prozor. Mačka je od-
mah zagrizla mrtvu kunićetinu. Artjom je bio uveren da tamo neće
ostati nikakvih tragova.
Pogotovu što je ispod prozora bilo žbunje - kog đavola su istak-
nuti naučnici tražili u tom žbunju, neshvatljivo je.
,,...D a si makar uši oglodala, čekistička fukaro“ - pomislio je Ar-
tjom, kiselo se nasmejao i zapitao:
- H oćete da kažete da sam ja pojeo dva kunića? Presna? Sa koža-
ma? A drugom nisam dokrajčio glavu?

316
 - A vi hoćete da lcažete da su čekisti pojeli presne kuniće? - pitao
je Osip.
Cim je čuo za čekiste, drugi naučnik se udaljio, kašljucajući. Ku-
nićku glavu je odneo, držeći je za uši.
- Oni ih nisu jeli, odneli su ih - ponovio je strpljivo Artjom.
- Da - iskrivio se sarkastično Osip. - Ali jednom kuniću su odd-
nuli glavu i izbacili je kroz prozor. N e možete da mi opišete detaljno
lcako je to izgledalo?
- Ja to nisam posmatrao, Osipe, ne znam - rekao je Artjom gleda-
jući Osipa u oči i veoma žaleći što ne oseća nikakvu snagu za to da tog
finog i sarkastičnog čoveka opauči po licu. T o bi bilo sasvim podlo -
nije mu on Sorokin, niti Caga mokre usne.
- Dakle - rekao je Osip, u stavu kao da stoji na katedri. - Ili vi pi-
šete izjavu u administrativno odeljenje, ili ćemo mi biti prinuđeni da je
napišemo sami.
- Sami - prediožio je dobrodušno Artjom. - Samo se tornjajte
odavde što pre.
- Sta znači ,,tornjajte“? - uzviknuo je Osip. - V i ovde nemate šta
da radite! Ali mi više nećemo da idemo u grad. Suviše mnogo vreme-
na ode na to.
- U icakav ,,grad“? - nije razumeo Artjom.
- U manastir, u tvrđavu - tuda, u onu tamnicu - rekao je Osip brzo.
Na vratima se ponovo pojavio istaknuti naučnik, ovoga puta bez
kunića, a iza njegovih leđa sijao je mudrom ćelavom glavom treći.
- V i nemate prava, odlazite - ponovio je još jednom Artjom, shva-
tajući da sada, eto, konačno izgleda giupo. Naučnici su razmeniii po-
glede i redom hmltnuli - imao je utisak da međusobno razgovaraju na
taj način.
- Gledajte šta ima on, drugovi moji! - rekao je jedan od naučnika
pokazujući prstom.
Sva trojica su se izbečila u nešto što je obeshrabrivalo.
Artjom je gledao ispod oka, u očekivanju da ovoga puta ugleda
napola pojedeno morslco prase.
Ali nije, to je bila neispijena flaša votke.
Naučnici su se glasno nasmejaii - samo nije Osip.
On je izašao, prezrivo odmahujući slcutom svog mantila.
Artjom, ne znajući za sebe, pojurio je za njima u njihove naučne
prostorije, zgrabio je prvu retortu koja mu se našla pri ruci i zavrljačio
je o zid.

317
 N e bi se moglo reći da je naučni svet, čak sa svojim nadmoćnim
snagama, pokazao spremnost za hitan megdan. Međutim, u njihovim
očima se nije čitao ni strah.
- Ma, on je još pijan - rekao je jedan od njih.
- Sutra će biti napisana najdetaljnija prijava o vama - obećao je
prigušeno Artjomu drugi, koji mu je sedeo iza leđa i nije se čak ni
okrenuo.
Artjom je istrčao napolje, hteo je odmah da pođe u tvrđavu - ali
odmah se predomislio: mora da dočeka Galju, da joj sve ispriča!
„Gde ona obično čckar“ - odgonetao je Artjom osvrćući se; pro-
badalo ga je u srcu, drhtale su mu usne - sve je bilo neverovatno uvre-
dljivo i besmisleno.
Odjednom je shvatio da bi trebalo da se popne na krov - odade se
najbolje vidi.
Vratio se u zgradu, odmah se uputio na tavan: sinula mu je ideja
da podavi ostale kuniće i pobaca ih dole, na radost naučnicima.
Galja se nije videla nigde.
Cudno, ah još su pevale ptice - u tihoj večernjoj svetlosti, u najne-
žnijoj toplini nastupajuće bele solovecke noći - a pevanje je bilo talco-
đe tiho i toplo. .
Nekuda, sasvim blizu je doletela kukavica i oglasila se nekoliko pu-
ta. Artjom je potražio očima: aha, sletela je direktno na stub u dvoriš-
tu - kako je krupna ptica! Prvi put u svom životu vidi kukavicu.
Ona je takođe primetila Artjoma i odmah se pomerila s mesta, br-
zo mašući velikim krilima.
Ispostavilo se da se odozgo vidi more.
More je ležalo nepomično, kao neživo. U moru su se videla kame-
nita ostrvca. Artjom dugo gledao u vodenu daljinu.
Srce mu se smirivalo.
Sunce je zalazilo, ne naniže, kao tamo, u Rusiji - kao da se kotr-
ljalo pravo po horizontu i tako je pomalo zalazilo.
Sunce je izgledalo kao da se topi i curi, poput sladoleda - i do tog
momenta kad ode iza horizonta, od njega ne ostane ništa. Sutra će da
izađe, ali umesto ogromnog sunca - kusa, mlaka loptica, sva razbaru-
šena od stida.
Kažu da ovde sunce izlazi i zalazi gotovo na severu. Znači da je se-
ver - tamo.

318
 „...A ako pođemo u Filipovu keliju?“ - razmišljao je Artjom, čim
jc opazio kolibicu-brvnaru u prošču. - „Deda Filipe, pusti nas da zgre-
šimo, mi ćemo tiho...“
Komarci su se sasvim izgubili.
Oblaci su bili ružičasti i ljubičasti, a penušali su se lepo i mirisno,
kao francuski sapun.
Videlo se još i jezero. Na vodi su se s vremena na vreme pojavlji-
vali brzi krugovi - verovamo su to plivali oni isti vizoni, koje je naba-
vio Ejhmanis.
D a nije bilo krugova - jezero bi izgledalo nepokretno i tvrdo, kao
od čelika. Sunce na zalasku je lizalo taj čelik, kao deca gvožđe u svom
mraznom ruskom detinjstvu - ali samo da jezik ne prianja uz jezero.
,,A mene će da liše ovog posla - što ja stražarim ovde?“ - uplašio
se odjednom Artjom. - „Naučnika, je li?... A još njihova dostava, jao...“
Trebalo je da se što pre pojavi Galja i razreši sumnje.
Artjom ju je tražio očima čas ovde, čas onde, zatim se ponovo pri-
tajivao i nije disao. Dok je na krovu - ništa mu se neće desiti, i neće mu
se desiti. Samo kunići tumaraju dole.
Neko se, začuo je Artjom , popeo na tavan: „...Proveravaju jedem
li im ja, sevajući očima u polumraku, još jednog kunića...“
Tek što se smirio, ponovo je počinjalo da ga nesnosno tišti ispod
srca: zašto mu nikako ne uspeva da makar nedelju dana proživi na mi-
ru. Artjom je zamislio sebe kao životinju ili čoveka koji puzi uvis liti-
com - pod nogom mu se odvaljuje i pada dole čas jedan, čas drugi ka-
men... Cas neka ptica počinje da kruži povodom njegove džigerice - i
ni da se rukom brani od nje, ni da pljune u nju...
Osetio je to tako oštro da je uhvatio sebe u tome kako se iz sve
snage drži rukama za krov.
I dobro je što se držao - zato što je odjednom ugledao čoveka u
šumi.
Minut se zagledao - možda mu se priviđa... Mahnuo je rukom, ali
čovek mu nije odgovorio.
„Galja? Nije? Ako je Galja - zašto je s druge strane, daleko od pu-
ta? I u nekoj čudnovatoj košulji je neznanac...“
Artjom je silazio nastojeći da ne pravi buku... Naučnici su, ispo-
stavilo se, već legh da spavaju, svi. Najbrižniji od njih je, očigledno,
maločas proverio kuniće pa legao i on.
Artjom je pored bunara, preko ogradice, penjući se više, išao u šu-
mu, prema onom mestu gde je video čoveka.

319
 „Galja, verovatno, a ko bi bio? Čak neću da je pozdravim već od-
mah da je poljubim“ - rešio je on.
U šumi je bilo mnogo mračnije nego na krovu, ali valjda je tačno
zapamtio pravac.
...O d neočekivanosti Artjom je ispustio sasvim nov zvuk: ,,Hak!“
- otelo se iz njega: kao da mu je iz ždrela ispala sima unutrašnja kost.
Pred njim je stajao muškarac, starac.
...Možda je starac.
Već kasnije Artjom je pokušavao da se seti kakav je bio on, a seća-
nje mu je izgledalo kao da su u boju bele noći dodavali još guste, mut-
nobele boje, i još, i opet - dok se nije rasplinuo sav lik.
On nije bio go - na njemu je bila košulja, a na nogama, izgleda,
pantalone; a da li je imao cipele, ili opanke, ili čizme? Pre će biti da je
izgledao poput uraslog u zemlju, kao drvo - ili šta?
...Noge su mu, po svoj prilici, utonule u travu.
Rastom je bio kao Artjom, brada - belcata, kao ta ista bela solo-
vecka noć. Oči nije mogao da mu vidi.
Bio je kost i koža, mršaviji od svakog fitilja. Ali je čvrsto stajao.
U rulcama nije imao štap, nije se držao ni za šta.
- Ko si ti? - ispalio je Artjom na nekoliko koraka do njega; ali i
sam nije želeo da zna ko je to - progovorio je samo zato da bi osetio
kalco još nije onemco od užasa.
Artjoma je odjcdnom' oblio znoj, skroz, do krsta, i na pola koralca,
ne čekajući odgovor, okrenuo se i potrčao prema prozoru, gde su bili
ljudi - živi, domaći, ljudski ljudi.
Niko ga nije pozvao.
...Već pred jutro, posle slučajnog, besmislenog, lcrarkog sna Artjo-
mu sc počelo činiti: kada je potrčao, starac mu je pružio ruku, a u ru-
ci su bili šumski plodovi. Ali kalco je on to mogao da vidi?

* * *

Kada je izašlo sunce, sve što se juče događalo izgubilo je strahotu

i postalo nekako, prava je reč - blesavo.
Artjom je otišao na to mesto, nikakvih tragova, naravno, nije našao;
a i nije ih naročito tražio - bilo mu je potrebno da hitno vidi Galju.
„iMožda se ona predomislila?“ - pitao se on, kopkajući nogom ma-
hovinu i travu.

320
 „Predomislila - šta?“ - odgovorio je sebi.
Naučnici su još spavali.
Da se ne bi susreo s njima, rešio je da odmah pođe - kao što je to
-..ula, ispostavlja se, bio običaj da se kaže - u grad.
Kada je već izlazio, začuo je pisku morskih prasadi - navikla su na
iniarnji obrok; ali nije se vratio - neka ih nahrane naučnici.
Neka ptica je pratila Artjoma, preletajuči sa drveta na drvo.
Ivan-čaj, koji je nedavno prekrio sve, opadao je, svuda su bile ku-
’.r medice.
Zato su osetno mirisale pečurke.
U susret su mu išli ljudi - verovatno na jutarnje poslove. Trenutak
kasnije Artjom je začuđeno razgledao ljude iz svoje bivše čete - osećaj
nije bio najbolji.
Učinilo mu se da će sad oni, svi kao jedan, početi da upiru prst u
njega i urlaju: ,,A, evo neradnika! A on zabušava! A nelta ide na balva-
ne sa nama!“
Umalo nije zadrhtao: već je hteo da se okrene i pođe na suprotnu
stranu. Izgledalo bi sasvim glupo...
I njega su prepoznali: na licima im se pojaviio nešto poput oživlje-
nosti.
Artjom je odjcdnom uvideo koiiko izgleda bolje od onih koji mu
idu u susret. Oni su bili - kao isceđeni, pocrnelih očnih dupalja, upalih
usta - sive starkclje.
Cagi se tresla usna, činilo se da je klati iz strane u stranu, poput
kandila, i sve je drmusao Safcrbekova koji je išao napred - ali ovaj mu
nije odgovarao: i sam je dobro video Artjoma.
Saferbekov se dvoumio o nečemu, ali nije mogao da smisli rešenje.
Sivcov je pogledao u Artjoma kao da gaji nadu: a šta ako mu od-
jednom kaže dobru vest ili pruži lcolač.
,,I Samovar je tu!“ - začudio se Artjom bivšem generalovom po-
silnom koji je verom i istinom počeo da služi Burcevu, međutim, nje-
gov novi gazda je otišao u ISO ali za sobom nije povukao poslugu -
relikte: idi-de ti, čiko, na balvane, sovjetski ljudi umeju i sami da glan-
caju svoje čizme.
,,Da se pozdravim, ne?“ - odlučivao je brzo Artjom ; za to vreme
su se približili, Artjom je klimnuo glavom Sivcovu; posilni je bez po-
zdrava proneo pored njega svoje samovarsko lice: „...stara budala“ -
nasmejao se Artjom, ipak, ne skidajući oči sa Cagine usne i Saferbeko-
vljevog sivog obraza.

321
 Dobro je da su radnu naredbu pratili desetar i dva crvenoarmejca,
inače se još ne zna u šta bi se sve pretvorilo...
Svakim korakom manastir je, kao slepa fosilna kornjača, puzio u
susret Artjomu.
...A kad se obreo bliže, i utisak je bio malo drugačiji: ugledao je
tvrđavine crvene kupole, optočene zlatom - kad zaškiljiš, imaš osečaj da
sunce teče toplim talasima po crvenom limu.
„Trebalo bi da o tome ispričam Afanasjevu, možda će mu zatreba-
ti“ - obratio je pažnju Artjom.
Išao je prema kapiji širokim krugom - da bi video zgradu u kojoj
je živela Galja - pored manastira, u bivšem Petrogradskom hotelu, za-
jedničkom za sve čekiste, na prvom spratu. Artjom je nekoliko puta
prolazio pored te zgrade, ali prozore joj nije znao. Ali zato je znao
mnogo toga drugog, i to znanje je bilo vrtoglavo.
- Vaša propusnica - upitao je crvenoarmejac.
- Naša propusnica - odgovorio je Artjom pružajući dokument.
Crvenoarmejcu se nije svideo taj ton, ali šta da radi, neće da mu
pojede državni dokument.
Evo i nje, zelene strele Preobraženjske crkve. Afanasjev je govorio
da je to vesela, laka, pa čalc i smešna crkva. Još je govorio da su joj lcu-
pole pune kiselja.23
„Ako to kažem Galji? Ona će da razume?“ - bavio se pitanjem
Artjom.
Bivši solovecki mitropolit je cepao drva za radne kuhinje.
Razlegao se promukli signal - stigla je ,,Ncva“, Artjom je pamtio
glas te krntije još od onog doba kad je u luci teglio burad sa bakalarom.
„...Eto, možda ću da jedem“ - shvatio je Artjom gledajući u mi-
tropolita i slušajući ,,Nevu“.
D obio je sledovanje namirnica, kao pomoćnik Borisa Lukjanoviča
- tamo je imao čime da se okoristi.
,,A tvoja pređašnja četa gura balvane u hladnoj vodi“ - rekao je Ar-
tjom i samom sebi odgovorio: - ,,I šta ću ja? Da izgorim od stida? Gu-
rao sam ih i ja.“
Malo odocnelo, vodio je svoju grupu Vasilij Petrovič.
Tu je Artjom već stao na put - ne može da ga zaobiđe: želeo je da
mu jutro počne oproštajem, tada i dan obećava uspešnost.

23 Kiselj (Knce/ib) - tradicionalni voćni desert, sličan pudingu. (Prim. prev.)

322
 Vasilij Petrovič je odmahnuo glavom, dotakao kačket, videlo se da
je i dalje Ijut, ali šta će sad - da obiđe tog obrijanog preplanulog podlaca?
- Ja na trenutak, na trenutak - kazao je Artjom, prigrlio Vasilija
l’etroviča, tiho i brzo govoreći: - Ne znam koliko često organizujete
vaše Atinske večeri, Vasilije Petroviču, niti o čemu govorite, ali tamo
sam video Grakova... U njegovom prisustvu budite malo pažljiviji, u
redu r Inače on prepričava vaše razgovore bilo kome.
Vasilij Petrovič nije ništa rekao Artjomu, strogo je khmnuo gla-
vom, stegao Artjomov lakat pa požurio nazad u svoju ekipu bobičara.
jyA mogao sam do sada da sakupljam šumsko voće!“ - setio se Ar-
tjom gledajući za njima. - ,,Pa Vasilij Petrovič me je nagovarao... Do-
bro bi bilo? I ne bi mi se desilo ono što se desilo. Sta je, Artjome, ti
biraš.>“
Izbor mu je bio jasan, međutim, u ovom trenutltu je nedostupan.
On je pošao da jede - a šta ako se pojavi Galja i ode svojim po-
slom, ode u Kem ili u Moskvu, i gotovo - ta šarlatanka, ta klinka, ta...
Artjomu se ponovo srce skamenilo, i za tili čas mu je u očima iskrsnuo
crni vilin konjic, rasplinut, treperio je mnogim krilima.
,,Ma šta je sa tobom ...“ - nasmejao se on, gotovo naglas.
Da je pametan, odavno bi se sklonio iz porte, ali Artjom je namer-
no bazao ispod prozora ISO -a: „...možđa će da mc zatvore“ - mislio je
i pomalo se ježio. - ,,...Ui da sam prijavim krivicu... Druže crvenoar-
mejče, pojeo sam dva kunića na meni poverenom objektu, zahtevam da
me odvedete u kabinet kod Galine, da me kazni.“
„Sad kad te zatvore, ma neće tuda - saznaćeš...“ - sređivao se Ar-
tjom po bogzna koji put i nije slušao samog sebe.
U porti je bila prihčna gužva, ali svi su žurili svojim poslovima, ni-
ko nije bazao bez smisla i brige.
Prošla su trojica crvenoarmejaca, nisu ni pogledali u Artjoma. Pa-
lo mu je na pamet da su njemu i crvenoarmejci i kriminalci uvelc izgle-
daii siični - kao Kinezi. Kriminalci: prljavi, kao ostaci sapuna, naoštre-
nih zuba. Crvenoarmejci: sa svojim psećim licima i upalim očima. Ka-
ko da ih razlikuješr Jednostavnije bi mu bilo da razhkuje jednog od
drugog gaieba.
Svaki galeb, koji proleće tuda, nastojao je da mu što glasnije zaur-
la na uho. Oni su od jutra uvek biii gladni i ziobni. Ta stvorenja su se
u poslednje vreme potpuno odvikla od lova i hranila se isldjučivo na
smethštima ih pored kuhinje. A bavila su se još i krađom ih otvorenom
otimačinom. Prirodno starostavno kozaštvo, još pre Katarine.

323
 Blek i Miška su napravili krug za Arrjomom, zatim su zastali: on
je mirisao na sunce, ludaka, želju, ali na hranu - nije.
„Jao, ja znam ovog čoveka...“ - pogodio je Artjom.
O n je primetio Violara, bivšeg meksičkog konzula, o kojem mu je
pričao Vasilij Petrovič. Violar je pošao kod rodbine svoje žene, u Ti-
flis, a odatle je sa voljenom dospeo na Solovke. Violar takođe nije žu-
rio nigde, ali je očeltivao nešto, bio je u stanju nesumnjivog duševnog
uzbuđenja. Stajao je na uglu obližnje zgrade, premeštao se s noge na
nogu i mučio.
„Možda i on čeka Galju?“ - nasmejao sc Artjom i odmah je osetio
svoju šalu kao lalti udar u pleksus: ne, to uopšte nije bilo smešno.
„...Sad će da povedu žensku baraku, budalčino“ - objasnio je sebi
i, kao potvrda slutnje, pojavio se stroj žena, upućenih na zajedničke ra-
dove: „...Tresetište, pre svega“ - dodao je Artjom.
U redu, najbližem Violaru, išla je visoka, vitka žena - izgledom je
bila gorda, i podbradak joj je visok, ali njene oči su zračile takvom tu-
gom da mu se steglo srce.
Cudno, ali ženski stroj, koji obično psuje mnogo gore od muška-
raca, stišao se čim jc ugledao Violara - izgleda da su sve znale za nji-
hov sastanak, i nisu žclcle da im smetaju. Cak su pošle malo tiše - sve,
pa i stražari.
Violar sc držao za kameni ugao, rastavljajući i spajajući tanke pr-
ste, i osmchivao sc - ovdc je umcsno reći: osmehivao se iz sve snage.
Da jc stroj prolazio pored njega za minut duže, Violarovo lice bi od-
jednom prslo popreko, u oštru pukotinu...
Ali čim je prošao stroj, Violar se odjednom pribrao i donekle čak
s olakšanjem krenuo svojim poslom - izgleda da je radio negde u ,,Ro-
zmagu“.
Zato je Artjomu postalo još gadnije.
- Vidim te, vidim - izgovorio je tiho ženslti glas iza njegovih le-
đa. - Stojiš, kao glupak. Samo što nisi počeo da mi mašeš rulcom: ,,Ov-
de sam, e j!“
Glas je bio vrlo zadovoljan.
Artjom se nije osvrnuo, kako ne bi uplašio ovo čudo. Unutar nje-
ga kao da je prhnulo jato sitnih ptica.
- Idi u Preobraženjsku crkvu, na sam krov, gde su ogoreh prozo-
ri. Kaži da ti je tamo radni zadatak... čišćenje đubreta. Eto ti ltijuča, u
džepu ti je, inače je tamo katanac. Idi pokrivenom galerijom, a ne lcroz
čete.

324
 - „Spasavali ne spasavali, meni život nije mio, a najbolje je da mi
dovedite onog u lcoga sam zaljubijena...“ - zapevala je tiho i lukavo Ga-
lja, dok je otresala suknju i svoja kolena.
Danas je bila - kao pripitomljena.
Artjom nije izgovarao ni reč, samo je gledao.
Nije mu bilo ni na kraj pameti da je ona zaljubljena u njega - ka-
ko bi? Ali nije se ljutio: misliš, zaljubljena je u nekog, a ipak peva ov-
de, meni.
...I da je samo pevala, dobri ljudi...
- Tu ne gledaj, sve je izgorelo - bila je crkva, razumeš? - kazala je
Galja.
Artjom je klimnuo glavom.
- T i sve razumeš - saglasila se Galja.
Svetlost je ovde bila slaba, prašnjava, zaudaralo je na ogorelu sta-
rudiju, a Galja se zagledala u Artjoma kao da se sprema da ga odvede
odavde i odnese svojoj kući.
Na zidovima su se još očuvale freske: Hristos je iz raznih uglova
gledao čas jednim, čas drugim olcom, brade su štrčale u pramenovima,
jasno se videla novorođenčetova rumena peta.
- Ima ljuđi kojima su misli - želje, a željc - misli - relda je Galja.
- A ti nemaš ni želja, ni misli. Tvoje su misli - tvoji postupci. A i svi
tvoji postupci su slučajni. Tebe putem nosi vctar. Misliš, on će da te iz-
nese - a ako te iznese nekuda pogrešno?
Artjom je slegnuo ramenima, malčice se osmehujući.
- Tvoje razumevanje živi odvojeno od tebc - rckla je Galja. - Ti
ne činiš nikakve napore i obično ne poznaješ ono što razumcš. Ali ako
te upitaju - počećeš da odgovaraš, i odjednom će se ispostaviti da ti
opet sve razumeš.
Artjom se ponovo osmehnuo - bilo mu je veoma prijatno sve što
je ona govorila; samo je ponekad osluškivao penje li se neko na tavan.
- Kalco si ti, tako radostan, dospeo ovamo? - pitala je Galja, čak
ne njega nego sebe; zato joj Artjom nije ni odgovarao, mada je pomi-
slio: „Ovamo je dospelo m nogo...“ - Tebi je mesto... kraj mora, da ro-
niš, a da se gospođice plaše da se nisi utopio.
„Evo, ja i ovde ronim“ - hteo je da odgovori Artjom, ali opet nije.

325
 - Samo tvoje razumevanje je suvišno za tvoju radost, zato ti i ne
misliš ni o čemu - zaključila je Galja i još jednom se zagledala u njega.
- Nikako da se odlučim: da ti objasnim barem nešto ili da te ostavim
u tvom čudesnom poluzaboravu?
Artjom je malčice zagrizao donju usnu i gledao u nju. Galji je te-
kla kap znoja po vratu.
Ona je odjednom zažmurila i kinula, a odmah posle toga se na-
smejala.
Artjom je po bogzna koji put osluškivao: ide li ko ovamo.
- Krov crkve - rekla je Galja i podigla kažiprst uvis - bio je od šin-
dre: kada se zapalila, vetar je bacao šindru do Svetog jezera! Vrstu, ve-
rovatoo! Kažu, bilo je vrlo lepo... Kada su ovde, pre pet stotina godi-
na doplovili monasi - tu je bila zelena livada. A kada smo pre pet go-
dina došli mi - zgarište.
,,I oni su sagradili hram, a vi - tamnicu“ - pomislio je Artjom
opušteno, čak dobrodušno, bez ikakve ljutoje na svoju sudbinu.
- A ja znam šta si ti pomislio - kazala je Galja.
Artjom je bio uveren da ne zna, ali ipak se malo uplašio: „...Sad će
opet da počne“ - zaključio je neodređeno.
- Ejhmanis je govorio: tu je uvek bila tamnica - rekao je pomirlji-
vo Artjom, za svaki slučaj: a šta ako ipak zna.
- A što si se ti zabrinuo za Ejhmanisa? - upitala je u hodu Galja,
kao da je to čekala.
- Zašto? - začudio sc Artjom iskreno. - Nisam se zabrinuo.
- Sve vreme se sećaš njega.
,,Ja ga se ne sećam, sama ga se sećaš“ - Artjomu je bilo na vrhu je-
zika, ali je zaćutao, nijc hteo o tome.
- Za vreme careva - u redu - ne slušajući ga, požurila je Galja. -
Znaš ko je ovde napravio novu tamnicu? Posle revolucije? ,,Saveznici“-
drugovi belogardejci: oni su ovde deportovali predstavnike Privreme-
ne uprave iz Arhangeljska - učinilo im se da su suviše ,,crveni“. A?
Artjomu je bilo gotovo svejedno, ali njoj, očigledno, nije.
- Sada ovde vređaju sedam hiljada ljudi - govorila je Galja o tome
što je, očigledno, odavno htela da kaže. - Ali do sada su hiljadu godi-
na sekli čitavu Rusiju! Seljaka su sekli i sekli! - Artjom se naježio: sad
će sigurno da ih čuju, kako će ona da objasni sve to? Da drži predava-
nje zatvoreniku Gorjainovu? - Prošlo je svega pet godina - ali kome bi
sad palo na pamet da odvede odraslu osobu u konjušnicu, da čoveku

326
skine pantalone i šiba ga bičem po zadnjici? - gotovo da je već vikala
tlalja. - T i nisi razmišljao o tome? Kako su brzo zaboravili sve!
- Zato ovde tuku toljagom po glavi - rekao je promuklo Artjom:
to je najmanje što je mogao da kaže.
- 1 šta? - upitala je Galja izazovno i zaškiljila besnim očima.
- Meni se činilo da to ne sme biti za vreme nove vlasti - rekao je
Artjom, ne misleći ni o čemu: a zašto bi sad ćutao.
- N ije se dogodilo onako kako se činilo! - povikala je Galja neči-
jim tuđim rečima, lice joj je bilo Ijutito i neprijatno, pridigla se kao da
će da ošamari Artjoma, da mu do krvi izgrebe obraze i oči, da ga boli,
boli, boli - boli više nego nju.
Artjom je takođe ustao, ona je viknula: ,,Ti!..“- htela je nesumnji-
vo, po ovdašnjem običaju, da doda ,,...šakale!“ - ali nije - nogama su
digli prašinu, postalo im je zagušljivo - ,,...gade!“ - smislila je ona naj-
zad i čak ga udarila, ne pesnicom nego kandžama u grudi, ispod levog
ramena. ,,Prekini!“ - on je takođe gotovo viknuo, uhvatio je za ruku i
povukao na sebe, očigledno je bio jači, ali i ona je bila žilava, u počet-
ku se opirala, zatim je odjednom zlobno i ozbiljno zarila zube u njego-
vu šaku, Artjom nije imao kud: neće valjda da urla, zažmurio je, stisnuo
vilice i trpeo, zaista ga je bolelo, i odmah mu je potekla krv niz ruku -
jer je pregrizla, vidi ti...
Galja je odskočila, on je odmah rukom uhvatio svoj ručni zglob,
stegao je ranu.
Ona je stajala blistavih očiju: šta je? razumeo si? ti sve razumeš -
pa, još jednom si razumeo?
Krvi zbog nečeg nije bilo na njenim usnama.
Artjom je disao na nos.
- Isprljao me i joŠ vodi kontrarevolucionarne razgovore - kazala je
Galja osećajno, kao da mu se osvetila.
Artjom je još gotovo minut gledao ćutke, zatim se nasmejao: bilo
mu je smešno - o razgovorima.
Ona je takođe pokušala da se nasmeje, ah odjednom je zaplakala.
Artjom je prvi put video njene suze i uplašio se.
- Galjo - pozvao ju je i prigrho, očekujući da će ga odgurnuti, ah
nije ga odgurnula. Ah nije se ni priljubljivala. Plakala je tiho, ne žalo-
sno nego ubedljivo - kao da je morala odmah da se isplače.
Pokušao je da jo j okrene lice prema sebi, i ona mu se najzad po-
dala, okrenula se.
Odjednom joj je, pravo u usta koja su joj mirisala na krv, rekao:

327
 - Volim te.
Ona je čula, ali se ponašala kao da nije bilo ništa.
Malo se odmakla, rukama je obrisala lice: ono nije bilo Ijutito, ali
ni pitomo nego - obično lice.
- O ženama se treba starati, dragi moj - kazala je ne gledajući u
Artjoma, dok je malo trljala uplakane očne kapke i brisala obraze. - Ti,
uzgred, pamtiš da tebe svakog dana mogu streljati? A kako ću jaf Kad
želim maramu sa šarama, mokasine sa lastišom i puder „labudovo pa-
perje“?
- T i pljesni rukama - rekao je Artjom tiho, s akcentom na ,,ti“. -
A posle će ti čitav život biti kao labudovo paperje.
- Zapljeskala sam. Trebalo je da u stražare ide vaš vladičica Jovan,
a otišao si ti. A sveštenik stražari u bolnici i mete dvorište oko nje.
- Pusti me - staraću se kao poslednji rob - ponovio je Artjom.
- Pustiću te - odgovorila je odjednom prosto, i to odmah: - Su-
tra idemo u pozorište? Premijera je.
I ne čekajući odgovor, uzela je torbu i uputila se prema izlazu.
- Galjo. Gde da radim? - pitao je Artjom osećajući se sitno i sra-
motno.
- T i si stražar? E to, stražari. Na tebi je odgovornost - odgovorila
je ne osvrćući sc i čim je izašla, brzo je počela da silazi stepeništem.
Poslc nekoliko minuta Artjom je krenuo za njom. Kod vrata, kad
jc zatvarao tavan, umalo ga nije strefio udar - na podu, pored ulaza je
scdco polugoli bcsprizornik, leopard, treptao je očima, od gladi i podi-
vljalosti nijc sc plašio više ničeg. Među svim tim ogorelim freskama i
čađavim svecima izgledao je kao pravi maloletni đavo.
- Sic, beži odavde! - opsovao je preplašeni Artjom, umalo nije is-
pustio ključ.
Ovaj se nije čak ni mrdnuo, sakupio je gustu pljuvačku u ustima i
pljunuo.
Sta on traži ovde - nije jasno. Prisluškivao je, ne? Ovde se nešto
dešavalo.
Artjom je odlazio oprezno i žurno: a da se najednom baci na ieđa
ovog đavolka.
Opustio se čim je uglecjao starije logoraše na svetlu: krimose, mr-
cine, ljudski šljam - svi su mu svoji, dobro je.
- Počistio si, majci ti ga na bis? - upitao ga je dole dežurni.
- Idi, proveri - odgovorio mu je Artjom preko ramena. - Cistoća
kao u dečjoj sobi.

328
 Izašao je napolje i podigao glavu.
Dva prozora u pogoreloj crkvi.

* * *

Očima su se susreli kada je on ulazio u salu. Artjomovo mesto je

tačno ispred Galje, u trećem redu.
„Ona to namerno“ - dosetio se Artjom. - ,,Da bih čitave predsta-
vc mislio o njoj.“
U poslednjem trenutku, pre nego što je seo, Artjom je podigao oči
i u nevisokoj bočnoj loži ugledao Ejhmanisa. Na sreču, ovaj je razgo-
varao s nekim i nije primetio Artjoma.
Artjom je odmah seo osećajući kako mu glava buči od priliva kr-
vi. Teško je izlazio na kraj sa željom da sklizne pod redove i tamo se
pritaji.
Galja se za to vreme nije smirivala. Morala je da pozove nekog, se-
dište joj se učinilo neudobno, pa je ustala, pri čemu je bedrom zakači-
la Artjomov potiljak.
Nesumnjivo je to prijatno; ali ne pred Ejhmanisovim očima.
Artjom je malo sagnuo glavu, kako bi omogućio Galji da se slo-
bodno vrpolji, ali čim se uspravio i seo pravo, odmah je osetio njenu
ruku na svom ramenu, pri čemu ga je malim prstom dvaput brzo za-
golicala po vratu. Galja se nagnula preko Artjoma i nekome, ko jc se-
deo ispred njega, kazala:
- Frenkelje24, traži vas Ejhmanis, idite kod njega u ložu - i tck po-
sle toga je sldonila ruku.
Covek, kojeg je tražio Ejhmanis, brzo je ustao, okrenuo se, jedva
da je klimnuo glavom Galji, osmotrio je Artjoma - upravo u trcnutku
kad je Galjina ruka skliznula sa njegovog ramena - primetio je tu aiku,
ali pravio se da nije video ništa, okrenuo se na stranu, zamolio za izvi-
njenje i uputio se prema početku reda.
O n je bio onizak i neupadljiv, ali nešto u njegovim pokretima, u
njegovim čvrsto stisnutim, pomalo vlažnim usnama odavalo je čoveka
jezive, tvrdoglave volje.
24 Naftalij Aronovič Frenkelj (1883, Konstantinopolj - 1960, M oskva) - istaknuti
aktivista Č K-G PU-NKVD SSSR. General-lejtenant inženjersko-tehničke službe (od
29. oktobra 1943. godine) jedan od rukovodilaca GULAG-a. Prvi rukovodilac
Glavne uprave logora za izgradnju železničkih pruga u N K V D V D SSSR. (Prim,
prev.)

329
 - Naftalije Aroniču - začuo je Artjom Ejhmanisov glas - dođi ova-
mo, potreban je brz dogovor.
Frenkelj je digao glavu, uzdržano se osmehnuo i ponovo klimnuo
glavom - ali malo drugačije, na vojnički način.
Istovremeno sa Frenkeljom, duž prvog reda je lagano išao Mojsej
Solomonovič. Več odavno je opazio Artjoma i neobično srdačno mu
mahnuo rukom. On se, uostalom, pozdravljao sa svima, na najrazhči-
tije načine, njegovi pozdravi su bili poput suvenira iz kioska - i svako
je dobijao svoj.
- „...Maro, Maro, šta da radim kad me poteraju na ostrvo Solov-
ke! Ti češ ovde da uživaš do mile volje, a ja ću da ginem, uginuću od
čežnje...“ - zapevao je lepo Mojsej Solomonovič, čim se ispozdravljao
valjda sa svima; Artjom je bio gotovo uveren da je to učinio i radi nje-
ga: da mu pokaže do lcoje mere se kukavac iz komšiluka sada snalazi -
može da otpeva sumnjivu pesmicu pred očima čekista a da mu ne bu-
de ništa.
Frenkelj je brzim pogledom obuhvatio Mojseja Solomonoviča, vi-
deo je Artjom, a u tom pogledu je bilo neprijateljstvo - ah trenutno, do
te mere da ga je teško mogao opaziti još neko. Sala se brzo punila -
predviđena je za pet stotina osoba.
Artjom je slučajno primetio da u blizini sede VioJar i njegova že-
na: držeći se za ruke, gledali su pravo ispred sebe, kao da ne vide i ne
čuju ništa.
Svi su sedeli pomešano - crvenoarmejci i zatvoreniđ; najviše na-
čelstvo se, ipak, smestilo u dve bočne lože, ali prvi redovi su bili gusto
zasejani saradnicima administracije i rukovodiocima.
U blizini nije bilo nikog iz četa koje su terali na zajedničke rado-
ve, ali zato, tri mesta dalje od Artjoma, Burcev je palcem pipao obraz
- „dobro je izbrijan, ne?“ - a i pored njega, s obe strane, maltene po-
lovinu reda zauzimala je svakakva, kako ih je Artjom u sebi odredio,
poganija iz Informaciono-isledničkog odeljenja.
„Sigurno će Burcev poželeti da dokuči kako sam se ja obreo ovde“
- pomislio je Artjom bez naročitog zadovoljstva. Bolje bi bilo da ga je
Galja smestila u najdalji budžak.
Galja je mogla da ga smesti i u prvi red, ah odatle, sinulo je Artjo-
mu, ona nije mogla da vidi Ejhmanisa.
A možda i njega, Artjoma.
Ih je želela da ih gleda obojicu odjednom.

330
 Sam Artjom je razgledao sivu zavesu sa belim galebom. U logoru
l<‘ sve bilo u tim galebovima, odavno se on privikao na to, i tek kada su
jiočeli da dižu zavesu, setio se: takav galeb je bio simbol Moskovskog
(imetničkog pozorišta.
Prvih minuta radnje on uopšte nije razumeo šta se dešava: Galja iza
r.imena, Burcev nedaleko, Ejhmanis sleva... Artjom je nekoliko puta is-
pod oka pogledao tamo, u ložu načelstva, i video da Frenkelj nije otišao
ostao je da sedi pored načelnika logora. Jednom je na gradilištu video
log Frenkelja - običan zatvorenik, što li se on širi tamo u loži.
Scenom su tamo-ovamo jurcale devojke i kršile ruke, po svemu su-
dcči, kčerke trgovca - koji je sedeo u centru i nervozno raščešljavao ru-
kom bradu, tako da je izgledalo da če ona sad da mu se odvali.
Pogotovu što je bradonja bio Slabukovski, koji van scene nije no-
sio bradu.
Glas Slabukovskog, za razliku od brade, bio je vlastiti i preteran:
dovoljan i za dve sale - čak i šapat mu se jasno čuo.
Drugo Artjomovo čuđenje bilo je to što su ljudi, koji su sedeli na-
okolo, a pogotovu iza njega, pratili ne samo radnju več su svaku dvo-
smislenu repliku doživljavali dvojako.
- U šta se ti nadaš, kaži, u milost? - upitao je trgovac mladog čo-
veka koji sc pojavio na sceni.
Pored četiri kčerke, trgovac je imao još i dva sina - prvo se pred
gledaocima pojavio mlađi.
- Dajte mi slobodu da spavam, šetam i jedem kad ja hoću! - uz-
viknuo je sin, poluokrenut sali, i kao odgovor začuo je grohotan smeh
i buku odobravanja.
Artjom se malo osvrnuo - i odmah je ugledao Ejhmanisa, koji se
takođe smejao i Frenkelju rukom pokazivao salu. Frenkelj je s poštova-
njem sagnuo glavu, ali na njegovom licu nije bilo osmeha.
Burcev, uzgred budi rečeno, takođe se nije osmehivao ali, izgleda,
pažijivo je proučavao trgovčeve kćeri. Sala ga je žestoko Jjutiia.
- Neće biti reda - rekao je Slabukovski, pošto je napravio potreb-
nu pauzu, a Ejbmanis se ponovo osmehnuo, i u prvim redovima zaki-
kotao se neko.
Zatim se pojavila majka, kao što je običaj u ruskoj književnosti,
meka srca i dha, koja je iz sve snage pokušavala da zaštiti decu od zle
sudbine i oca, brzog na kažnjavanju.
- Kod nas su svi tihi i smerni - šaputala je ona, sa suzom u glasu,
jednom sinu i pravila širok gest rukom, obuhvatajući i salu.

331
 - Pored živog oca! - prekinuo ju je sin i samo što nije uperio prst
u Ejhmanisa. - A ispod pazuha svi nose noževe!
Gledaoci su opet zagalamili, zbog nečeg zadovoljni sobom, klupe
su škripale, vladala je izuzetna živost - kao da su svi robijaši u ICuvar-
skom korpusu bivšeg manastira nameravali da posle zavese sednu u
tramvajčić, ali i u lični automobil, pa da krenu kuda god požele.
Ejhmanisu se očigledno sviđalo sve što se dešavalo: on je odvraćao
pažnju od scene jedino kada je sala posebno bučno odgovarala replika-
ma glumaca.
- Im a pravo! - vikao je trgovac.
- Vaše je pravo - batina sa dva kraja! - odgovorio je stariji sin.
- Toljaga! - viknuo je neko istim tonom, a to je bio povod za tre-
nutno veselje koje se, uostalom, stišalo odmah, zato što niko nije zabo-
ravljao da prati realne događaje predstave, i saosećanje je bilo nesum-
njivo, lično doživljeno.
Artjom ne bi mogao reći da je glumačka igra bila nenadmašna -
ali nema sumnje, to je bilo pravo, a ne amatersko pozorište.
Ejhmanis očigledno nije škrtario na rekvizitima: nameštaj je bio tr-
govački, jak, na prozorima su visile zavese, od njih mogu da se sašiju
barem haijinc, pred kraj su otvorili šampanjac - čak je zapenušao, dao
je pravu aromu.
Svi su bcskrajno verovali radnji.
U poslcdnjoj sceni trgovčeve kćeri, stariji sin i nevesta su stajali le-
đima okrenuti gledaocima, pored nepostojećih prozora, i užasnuto gle-
dali u oca koji se maločas upucao - iza scene se zaista začuo pucanj, iz-
gleda, iz revolvera - a da bi videli ono čega u stvari nije bilo iza scene,
mnogi su ustali, pogotovu zadnji redovi... neko je za to vreme već apla-
udirao, nelco je vikao ,,Bravo!“, trgovčeve kćeri su požuriie za kulise, ali
odmah su istrčale nazati, vodeći za ruke Slabukovskog - hvala Bogu,
on nije bio ubijen, svima je bilo neizrecivo drago što ga vide, i Ejhma-
nisu. Samo Vioiar, koji je malo razumeo ruski, začuđenim očima je gle-
dao na scenu i nije ispuštao ženinu ruku.
Artjom nije izdržao i osvrnuo se na Galju, kao da je imao veze sa
dešavanjem, ona se osmehivala i pitomo, kao bliska i voljena osoba,
trepnula mu je očima - oba oka istovremeno. Artjom se zaprepastio,
žurno se okrenuo i naleteo na pogled Afanasjeva - ovaj je izvirivao iza
scene držeći se rukom za riđi čuperak i, čini se, u očima mu je bilo raz-
umevanje - potpuno nepotrebno Artjomu.
...Mada mu se, možda, ipak učinilo.

332
 Kada su već svi ustali da izađu, ponovo se pojavio Afanasjev i
viknuo:
- Tjom o! Tjom o, ne odlazi za sada.
Artjom, izvinjavajuđ se i ne gledajua u lica koja su mu išla u su-
sret, uputio se na scenu i nastojao da se drži što dalje od Ejhmanisove
lože.
Bučno se zagrlio s Afanasjevom.
- Hajde da te upoznam sa Šlabukovskim! - pozvao ga je on; Ar-
tjom nije stigao ništa da odgovori - uzbuđeni i porumeneli Afanasjev
je bez prestanka govorio. - Kalco je odglumio trgovca, video si? Po-
smatrao sam Ejhmanisa - čak je trljao rulte - Afanasjev je pokazivao
kako.
U toj šminkernici Gorjainov je već boravio.
- Evo, ovo je moj prijatelj Artjom - predstavio ga je Afanasjev, pri
čemu Artjom iza leđa svog druga nije mogao da vidi ni kome ga pred-
stavlja. - Radi sa Fjodorom Ivanovičem - dodao je Afanasjev jasnim ša-
patom.
Artjom je najzad zakoračio u stranu - Slabukovski se bezvučno,
pomalo umorno nasmejao: to jest, podigao je podbradak i otvorio
usta, pošto je triput izdahnuo vazduh.
Artjom je sad shvatio zašto se ovaj tako smeje - bez zvulca. Kad bi
se nasmejao svojim glasom - mogao bi i posuđe da razbije.
- M a, mi se poznajemo - objasnio je Artjom.
- A, đavole - nasmejao se Afanasjev, uhvatio se za čuperak i od-
veo sebe do stola, na kojem su darežljivo, na dva velika tanjira, bili na-
sečeni kobasica i ovčji sir, tu je bio i hleb, nelco je več nosio i samovar,
a Slabukovskom su odnekud ispod poda dodavali čašicu nečeg ze-
lenog.
- Bilo je lepo, oduševljenje - lcazao je Artjom, osmehujući se.
- Još... - i Slabukovski je digao dva prsta i pokazao ih nekome ko
mu je doneo Čašicu.
Odmah su se pojavile čašice, čitavo zveckavo nalazište - kod dvo-
jice glumaca lcoji su igrali sinove, Afanasjeva, Artjoma i još nekog.
Zena nije bilo - izgleda da je njima namenjena druga šminkerni-
ca. Povremeno su dopirali ženski glasovi.
- Idu, idu! - najavio je neko ko je stajao na vratima.
Svi su odjednom ispraznili čašice, čaše i krigle - i pobacali ih u
spretno podmetnutu korpicu.

333
 Kada je u šminkernicu ušao Ejhmanis, korpica je upravo zavučena
pod sto.
Za Ejhmanisom su se ugurali Frenkelj i Boris Lukjanovič.
Artjom se več okrenuo u nadi da če uspeti da odmili u daleki ugao
i ostane neprimečen - zapela mu je za oko brada Slabukovskog, sinula
mu je šašava ideja da je navuče: bio bi lep sa crnom bradom, a bez ko-
se... odjednom je Artjom ugledao kako se na vratima pojavila Galja, na-
merno spokojna.
,,Dođavola“ - pomislio je jasno Artjom. - „Dođavola. Sta joj to
treba?“
- A pozorišter - upitao je Ejhmanis Borisa Lukjanoviča, nastavlja-
jući tek započeti razgovor. - Videli ste repertoar našeg pozorišta? - Sla-
bukovski je uzdrhtao, ali niko nije obraćao pažnju na njega. - Ovdaš-
nja polovina predstava ne bi mogla da ide na kontinentu. A videli ste
karikature u našem časopisu? A simfonijski orkestar? - nasmešio se
Ejhmanis. - Mislite, ja ne shvatam da oni daju Rahmanjinova? Mrzite-
Ija sovjetske Rusije i emigranta? Taj isti orkestar svira „Opraštanje sa
prijateljima11: marš, koji znam od mladih godina, ali tada se on nazivao
- „Dvoglavi orao“!
- Cuo sam - odgovorio je promuklo Boris Lukjanovič. - Znam i
ja taj marš.
- Znate izraz: „Igo moje blago“? - nastavio je Ejhmanis; Artjom se
odjednom dosetio da je načelnik logora pripit - već ga je zaticao u tom
stanju. - Ui kako je sad tamo govorio vaš trgovac? - obratio se Ejhma-
nis ovoga puta upravo Slabukovskom, a ovaj se odmah pridigao, poku-
šavajući da se seti i shvati koju repliku ima na umu - ,,...a ja žehm, pre
svega“ - citirao je Ejhmanis po sećanju - ,,da mishm o vašim dušama...“
- „...meni se čini da su u njima koristoljublje i neprijateljstvo“ -
završio je Slabukovski.
- Tako je! - relcao je Ejhmanis i bez ikakve pauze, sasvim srdačno
se zainteresovao: - Artjome, šta je tamo s uniformom, dobio si?
- Dobio sam - odgovorio je Artjom gledajući u Ejhmanisa očima
koje su, kako se hčno njemu učinilo, potpuno okrugle - od stida i užasa.
- Pa, sedite - obratio se Ejhmanis već svima, odmah se okrenuo
prema Frenkelju tihim pitanjem: - Doneh ste? - Frenkelj je dao znak
nekom iza Gahninih leđa, a otuda je, preko glava, krenula flaša vina -
dve, tri, četiri... - Proslavljajte - rekao je Ejhmanis široko rastavljajući
ruke. - Predstava je bila... - Artjom je osetio da je svima koji su imali

334
vrze s predstavom pomalo zastao dah, pogotovu Šlabukovskom koji je,
(ičigledno, bio još i reditelj... - dostojna našeg pozorišta.
Ne govoreći više ni reči, Ejhmanis se okrenuo i lagano krenuo pre-
ma izlazu. Frenkelj je išao za njim, rukom sklanjajua glumce koji su
mu stajali na putu.
Galja, video je Artjom, kao nehotice je propustila Ejhmanisa ne
gledajuđ u njega a u isto vreme, neobjašnjivo kako, bila je okrenuta
upravo prema njemu.
Ejhmanis je to osetio i prošao pored Galje, kao što prolaze pored
petrolejske lampe, gole, bez stakla.

* * *

Vraćali su se u kelije mrtvi pijani: Šlabukovski pod ruku sa Tjo-

mom, za njima je u taktu tapkao Afanasjev, pevajući s dugim ili više-
značnim, ili prosto pijanim pauzama:
- Ječi, vojniče... pi... du... na čas... ti! ...osobito... crnog... te... na!
Artjomu se činilo da mu pesnik gleda pravo u potiljak, dok peva.
„...Zar se dosetio? A kako?“
- Gledajte, kod Mezernickog je svetlo - najavio je Šlabukovski i
pokazao štapom društvu. - Sad ćemo da svratimo kod njega! Zar ne,
Afanasjeve? Artemije?
- Eh, moram na smenu - setio se tek sada Artjom. - Odavno mi
je bilo vreme.
- Ma dobro, sačekaće vaša smena - odmahnuo je Šlabukovski. -
V i radite s Ejhmanisom, rekao mi je Afanasjev. A Ejhmanis nam je na-
redio: ,,Proslavljajte!“ T o je bila, izvinite, naredba!
Na čudan način, Artjom je shvatio da su reči Šlabukovskog ube-
dljive.
,,A šta će da mi bude?“- kočoperio se on. - ,,Ko će da me pita? Na-
učnici? Sve ću da ih nahranim kunićem...“
Zato se Afanasjev uzjogunio:
- Ne, ne, ja ne idem tamo.
- Slušajte! - kazao je Šlabukovski nadvijajući se iznad pesnika -
bio je za glavu viši i zaista naočit - vi niste odlazili tamo zato što ste se
družih jedino sa kriminalcima i faktički ležali na dnu među rakovima
i... pijavicama. Ah sad - sad ste pridruženi hramu umetnosti i, može se
reći, imate pravo - na vrh...

335
 - Ja sam uvelc imao pravo - odgovorio je Afanasjev, s neočekiva-
nom i grubom patetikom - ali neću tamo.
Slabukovski je tek otvorio usta da izgovori još jedan monolog,
međutim, Afanasjev je rekao ,,Adio!“ i otišao svojim putem - naime,
odjednom je divnim zviždukom pozvao Bleka i sa njim napravio krug
sitnog kaskanja po porti, razmahujući ponesenom kobasicom.
- TrebaJo je da vam stavirn lcobasicu u džepove - relcao je zamiš-
ljeno Slabukovski. - Pa, nije važno, primiće nas i praznih rultu - malo
li sam ili priliranjivao.
Dežurni su, izgleda, znali za poseban položaj Slabukovsltog: niJto
ga nije pitao ništa - ulazio je u svoj paviijon kao nedavno u najbolje
moskovslte i peterburške restorane.
Već su bili ltod ltelije JVlezernickog, ltad je otuda izašao Vasilij Pe-
trovič.
- O , gosti iznenadni - začudio se umorno i ne naročito radosno.
- ...A mi se već razilazimo.
- N ije ostao čak ni voćni lcolač? - upitao je SlabultovsJti i smeio
ušao u lteliju.
Dogodilo se da je Vasilij Petrovič stajao na Artjomovom putu.
- Pa, šta jc? - upitao je Vasilij Petrovič, ne mrdajući s mesta.
- Bio sam u pozorištu - odgovorio je Artjom, pošto još nije sa-
svim prepoznao raspoloženje starijeg druga.
- I ltalto jc? - upitao je Vasilij Petrovič sve u istom tonu.
- Veoma mi se svideJo - odgovorio je isltreno Artjom, i pošto je
Vasilij Pctrovič ćutao, a ćutanje se moglo oceniti ltao iščeltivanje, nasta-
vio je: - ...starijeg trgovčevog sina igra Ivan Komisarov - bivši bandit,
sa mitraljezom je pljačltao ilegalne devizne berze - a ume da glumi ta-
ltvog gospodina - nasmejao se Artjom. - Vi nikad niste bili? A posle
predstave loltalni orlcestar je odsvirao neltolilto ltomada. Taltođe... upe-
čatljivo.
- Orltestri, đ-đavola! - opsovao je, prvi put ltolilto se seća Artjom,
Vasilij Petrovič gledajući neltuda u stranu. - A spahije su takođe imaie
svoja ltmetslca pozorišta! Za ltoji đavo im je trebalo da menjaju jedne
za druge?
„Obreo sam se u nekom ludačltom položaju“ - pomislio je Artjom
ucveljeno, a u isti mah veselo. - „Galja me ujeda zbog toga što joj po-
minjem toljagu, Vasihj Petrovič me cepa na komade zbog kmetskog
pozorišta. Sta ja radim usred njih? Presadite me opet u moj zavičaj...“

336
 - Šta vam je svirao taj divni orkestar? - zainteresovao se, s podru-
gljivom ljubaznošću, Vasilij Petrovič.
- Rahmanjinova - šmrcnuo je nosom pa mu odgovorio Artjom:
sve je već razumeo, trebalo je da nekako završi razgovor, samo nije
shvatao kako - da hrupi kod Mezernickog, da ode u svoju lceliju ili da,
ne svraćajući tamo, požuri u Jodprom.
- Rahmanjinova? - pravio se začuđen Vasilij Petrovič.
- Da. I još „...Prokletstvom žigosani".
- 1 kako je?
- Zvuči - odgovorio je Artjorn.
- Cuo sam, čuo, kako tu zvuči pijanino - nastavio je osvetnički
Vasilij Petrovič. - I njega su deportovali na Solovke, peva mimo nota.
Samo gluvi ljudi nisu u stanju da to čuju!...
Artjom je slegnuo ramenima - ali u mraku se nije videlo, a i koga
su m uzbuđivali njegovi gestovi.
- Kad bi oslušnuli, odmah bi shvatili: sve je oko vas - kakofonija!
Kakofonija i nebulozne bajke! I varvari, koji se izjašnjavaju na nezna-
nom narečju, a rešili su da obučavaju nas - nas! - svom ubogom jezi-
ku! Pokrali su sve - državu, slobodu, Boga... Sad kradu još i je z ik - u
glavi su mi natrpane te reči, štrče ćoškovima... „Proldetstvom žigosanC
- šta je to? Opera iz života Indijanaca? „Diktatura proletarijata" - kalto
to? Možda je to jelo? Od čega ga spremaju? „Spletke Antante“, „prole-
će revolucije“, „svetla budućnost“, „breme carizma“, „borba klasa1- a
šta je to? Nazivi topovnjača? Šta je volapik?25 Vi znate smisao tih psov-
ki? U kom svojstvu mogu da se koriste? Na tom jeziku možeš da upi-
taš: „Koliko je sati?“ Ili, recimo, da se pokloniš i kažeš: „Dobro vam
jutro!“ Zbog čega su nas obdarili tim nakaznim govorom? „Vanredna
komisija!“ - a? Kafeterija - znam. Pckara - znam. Cajdžinica - znam.
A vanredna - šta je to? Najglavnija čajdžinica? Ili to znači da kod nas
do sada nije bilo nikakvog posla, a sad su odjednom nastali tako zna-
čajni poslovi, da - Bože m o j! Jer oni nisu samo važni nego su vanred-
no važni! Da ti oči iskoče od njihove važnosti! Sve je unaokolo novo,
u crvenoj čoji - nekad je bilo čojstvo, a sad se sve samo crveni! Tada su
bili parovi, momak i devojka - a sad im se zalepila još i kaerka... Vašeg

25 Volapik (nemački: Volapuk: od vol „svet" + puk - jezik, to jest „svetski jezik") -p/eš-
tački međunarodni jezik koji je stvorio nemački sveštenik Johari M artin Šlajer
(Johann Martin Schleyer) 1879. godine. (Prim. prev.)

337
trgovčevog sina su, nadam se, na kraju streljali? Drama je od novih? O
bremenu i eksploataciji?
- Ne, stara drama.
- E to! - digao je prst uvis Vasilij Petrovič. - Stara drama! Sve je
unaokolo - stara drama! U najstarijoj drami je kazano: ,,Ne treba se bo-
jati onog ko ubija telo, ali nije u stanju da ubije dušu, treba se više bo-
jati onog ko može ubiti i dušu, i telo u gejeni.“ Znate li tog autora, go-
spodine druže Artjome?
Artjom se okrenuo da pođe, ali Vasilij Petrovič ga je zgrabio za ru-
kav. Prsti su mu, ipalc, bili gvozdeni.
- Cekist, koji je prvi podigao crvenu zastavu nad Soloveckim ma-
nastirom, leži ovde kao robijaš - počeo je da mu šapuće na uho; činilo
mu se da je on mrtav pijan, ali uopšte nije bazdio na alkohol. - V i još
ništa niste shvatili, Artjome? Sve će da ih zatvore ovamo. I ovde će i da
ih zakopaju. Ovde je Bog blizu. Propalu decu Bog ne pušta đaleko od
sebe. Ovaj manastir - ne pušta! Nikad! Buna je bila 1666. godine -
ugušio ju je Ivan Meščerinov, njemu potčinjeni strelci su kamenjem po-
ubijali monahe, a posle nisu sahranili leševe. Tako je i sam Ivan Mešče-
rinov ubrzo robijao ovde! I Grk Arsenij, koji je vodio crkvene knjige -
zbog čega se, zaista, i pobunio manastir - takođe je robijao! I robijali
su svi zajedno! I jeli su iz istog prasećeg čanka! I vi ćete tako da robi-
jate: i tvoj Ejhmanis - počeo je tada Vasilij Petrovič da govori samo
usnama - i sve njegove kurve, sa njima i ti, glupače! Ovaj manastir -
ima zube! Video si mu stražarske kule? One su mu - kameni očnjaci!
On će da smrvi svakog ko se uobrazi!
- Vasilije Petroviču - rekao je Artjom vrlo razgovetno - pustite mi
ruku. Ui ću da vas udarim.
- Da, naravno - saglasio se Vasilij Petrovič i vrlo blago mu pustio
rulcu. - Bezuslovno me udarite. Ja sam, naposletku, dužan da vam pre-
nesem: Mezernicki vas je zamolio da ga više ne posećujete.
- U čemu je stvar? - nije shvatao Artjom.
- Vi ste se približili Ejhmanisu, da? I ponosite se time. I svima na-
ma je drago zbog vas. Meni su već rekli u kakvom ste okruženju malo-
pre sedeli u pozorištu. A još, kažu, vi s Ejhmanisom pijete votku dale-
ko posle ponoći i razmatrate ogromna pitanja. T o je bajno... Još u mla-
dim godinama - takav uspeh, o!... AH takvi su Ijudi u našem krugu -
neumesni.
- Ma šta to... —povikao je Artjom, ali odmahnuo je rukom i u be-
su gotovo potrčao dole.

338
 - Neumesni! - doviknuo mu je Vasilij Petrovič iza leđa.
,,Nebuloza!“ - gunđao je Artjom grozničavo i toptao po stepeniš-
m. - „Fariseji! Fariseji i šupljoglave budale! I sam Mezernicki svira u
tluvačkom orkestru! Slabukovski je u pozorištu! A Grakov - u novina-
ma... A ja sam, ko me je šibao po ušima, upozorio njih o Grakovu - i
\,iđ je meni zabranjen ulaz ovamo? Meni! Zbog toga što sam dva puta
kopao zemlju za Ejhmanisa i jednom sedeo u pozorištu među bagrom
iz ISO-a? Ma, neka se svi gone u lepu materinu! Neću ni da čujem za
njih! Ni za onu matoru drtinu! Neka sakuplja svoje bobice dolc ne
crkne...“
Artjom je čak zastao, jedva savlađujući želju da istrči na vrh i po-
vuče Vasilija Petroviča za njegove matore uši u modrim žilicama, da ga
ščepa za okovratnik i nabije mu nos u upišani mačji ćošak.
. . M o ra na posao, na posao - tamo može da se smiri, a ovde više
uema šta da radi, sad zaista može i da se ne vraća ovamo.
Artjom je kasom dotrčao do stražarskog mesta, tutnuo crvenoar-
mejcu propusnicu i, pomamno nestrpljiv, premeštao se s noge na no-
gu dok je ovaj pokušavao da ulovi svetlost lampiona na listić.
- Može li da je ja pročitam naglas? - upitao je Artjom, glasom pri-
gušenim od ljutnje.
- Svojoj ženi drži časove naglas - rekao je crvenoarmejac i bez ika-
kvog poštovanja se zainteresovao: - Gde si ti spavao, foko?
Artjom je trepnuo, malo poćutao i glupo upitao:
- K...o?
Crvenoarmejac mu je načetvoro presavio propusnicu, stavio je u
džep i glasno pljunuo u stranu.
- Izlazak iz tvrđave je već zabranjen. Ti docniš dva sata. Plus mi-
nuti. Tvoj dokument ću sutra ujutro da odnesem u islednički paviljon.
Njima ćeš sve da objasniš. A za sađa idi odavde u svoju četu i raporti-
raj komandiru o tome šta sam ti ja ovde rekao. Nelca sam misli. Zato
što ti za nedolazak na posao sledi jedino ćelija.
Artjom je stisnuo zube i vratio se u svoj paviljon.
Da je na trcnutak otvorio usta - zajaukao bi.

* * *

Noću je nekoliko puta sanjao jedan isti polusan: kako odlazi kod
Galje, detaljno joj priča o samovolji crvenoarmejaca, ona uzima nagan,

339
zajedno žure prema kapiji, i - bum! bum! - sve je u dimu, crvenoarme-
jac je na zemlji, Artjom diže njegovu pušku. Drugi stražar skida sa gla-
ve buđanovku i, pritiskajući je na grudi, pada na kolena.
Artjom nije želeo da se okani tih vizija koje je sam smislio, tako da
je zario zube u pokrivač: prenuo se sa tom mučninom u ustima, sa teš-
kim mamurlukom - kao da i nije od jučerašnjeg vina, mada je, možda,
i od njega.
Još je bilo jutro - i odmah, tek što je otvorio oči, zajaukao je sig-
nal elelctrične centrale. Sada, ispostavlja se, ustajanje nije bilo u pet ne-
go u šest, i više ga nisu budili zvonom.
Nemirnog srca i s mučninom, Artjom je počeo da se oblači, ali po-
sle je odjednom prestao.
,,A zašto ja?“- pitao se. - „Kuda ćur Da bi na mene urlao koman-
dir čete? Ma, ko je on? Ja sam uopšte bio dužan da budem u Jodpro-
mu, šta ću da radim na postrojavanju? Cim se raziđu svi - otići ću kod
Galje, neka mi ona vrati propusnicu... Goto-vo! A kakav pakao mi je
noćas bio u glavi! Ništa se nije dogodilo!“
U hodniku su se tiskali s doručkom, mirisala je hrana; Artjom je
nogom izvukao sanduk ispod svog ležaja, odlomio hleba i počeo da ga
jede - bez ičeg... Zatim je razmislio, potražio so - i posolio hleb, bilo
mu je sasvim dobro.
Logor jc u scbi otkrivao sve nova svojstva, mislio je Artjom: ispo-
stavlja se, tu postoji mogućnost ne samo da se pogine na balvanima ne-
go i da se dospc u ncki proccp, da se pritaji, izgubi - i mogu da te ne
primećuju, da te zaborave.
,,A zašto da nc?“ - sugerisao je sebi ponovo Artjom jedući hleb. -
„Ovde je sedam hiljada ljudi, zar im je žao što će jedan da ostane i se-
di u svojoj keliji? Zar ostali ne mogu da se snađu bez mene?“
- Snaći će se - odgovorio je naglas sebi i stropoštao se na krevet.
Oslobodio je pokrivač ispod sebe i zavukao glavu u njega. Neko vreme
je jeo hleb u mraku - to je bio nov, zabavan osećaj. Izgleda, nikad nije
jeo pod jorganom, čak ni u detinjstvu.
Komandiri četa, komandiri vodova, desetari i dežurni - svi su zna-
li da Artjom ima poseban posao i da ujutro spava.
„Evo, i naspavaću se!“ - rekao je sebi Artjom i zaista zaspao.
...Buđenje je bilo obeshrabrujuće: u keliji je brižno govorila žena,
a sigurno nije Galja - glas joj je bio starački, umilan, užurban.
T o prosto nije moglo da se dogodi. Artjom je naglo seo na krevet.
- Joj - viknula je uplašeno žena.

340
 Ona nije bila starica - samo joj je gas drhtao od uzbuđenja; izgle-
da da joj je bilo malo više od pedeset, a žena je izgledala mladoliko. Vi-
soko čeio i, kao što je to Artjom odredio, dugi obrazi, odmah su oda-
vali u njoj, prvo, inteligentnu osobu, drugo, što je najvažnije, majku
( )sipa Trojanskog - koji je stajao tu, krajnje nezadovoljan Artjomovim
prisustvom.
- Ovo ti je cimer? - upitala je majka Trojanskog i istovremeno se
<ismehnula Artjomu, ali takvog izgleda kao da je na susednom krevetu,
u sobi njenog sina, spavala čudna zverka, poput vizona koji je mogao i
da ne vlada ljudskim govorom.
- Nesumnjivo - rekao je Trojanski. - I odavno je trebalo da nađe
sebi drugo mesto.
- Da, hoću dvospratni stan na Prečistenki - odgovorio je Artjom
trljajući pesnicama jagodice.
- Sta, vi se svađate? - upitala je majka, i dalje uplašeno.
Artjomu je čak bilo žao nje, pogotovu što joj Trojanski gadljivo
nije odgovorio.
- Sve vreme smetam Osipu - objasnio je Artjom sasvim dobroduš-
no. - 1 ovde nisam na svom mestu, i tamo, gde mi radimo, ja sam mu
teret...
- Tamo, gde mi radimo - odgovorio je Trojanski, naglašavajući
,,mi“. - A šta vi tamo radite, meni nije jasno.
Artjom je pogledao u majku: eto, vidite, ja vam objašnjavam.
Majka je potpuno neočekivano stala na Artjomovu stranu.
- Osipe, ne smeš tako - kazala je vrlo tvrdo. - Nas sada uče da po-
stoje zakoni zajedničkog života - i ti ćeš, očigledno, morati da ih poš-
mješ neko vreme, dok se sve ne razjasni.
Cudno, ali to je delovalo na Osipa - u najmanju ruku, kao da su
mu oborili temperaturu, pa je nastavio da se bavi onim čime se do sa-
da bavio: premeštanjem namirnica iz majčinih torbi u svoj sanduk.
- Hajde, bolje je da vas nahranim - predložila je žena. - Ja sam Je-
lizaveta Averjanovna, i imam boršč - u Kemu sam uspela da ga skuvam
i donesem ovamo. Ovde ga je, eto, podgrejao dežurni, zbog toga sam
ga počastila jajetom.
„...Nego šta, boršč“ - pomislio je Artjom, lukavo objašnjavajući
sebi svoju jutarnju predusredjivost. - ,,Uz to, Trojanskom treba obja-
sniti sve o kunićima... inače je jedna budalaština...“
- A ja sam Artjom - predstavio se on i zbacio sa sebe pokrivač, či-
me je na trenutak zbunio ženu - napravio bi neprijatnost da je rekao

341
svoje ime i neočekivano se otkrio, a ispod jorgana bio go; ali Artjom je
spavao odeven i čak u čarapama.
- O n nikad nije hteo da putuje vozom - tamo su tuđi ljudi, a ov-
de... - objasnila je Jelizaveta Averjanovna ponašanje svog sina Artjomu,
na majčinski način jednostavno, pa pogledom obuhvatila keliju.
Obuhvatio ju je i Artjom: da, kaže, tuđinci... tiskaju se...
Boršč je, međutim, mirisao tako da je Artjom, neznano kojim re-
zervama volje, suzbijao želju da zgrabi činiju i sa njom istrči u hodnik.
- Osipe? - upitala je mama u iščekivanju.
Trojanski je najzad gurnuo sanduk sa zalihama koje su jutros utro-
stručcne.
- Da, Artjome, molim vas - rekao je učtivo i pokazao niu sofru.
Artjom je neobično spremno ponovo seo na svoj ležaj, što bliže
stočiću.
- Osipe, hoću da se otvorim - kazao je svečano Artjom gledajući,
ipak, u boršč, po kome je plivalo raskomadano meso, komad je bio kao
pola činijc. - Jednog kunića su zaista uzeli crvenoarmejci. A drugog -
raščercčila je mačka.
- Pa što ste ćutali! - pljesnuo je rukama Osip. - Mi bismo predu-
zeli mere! - čak se nasmejao, što mu uopšte nije bilo svojstveno. - Ta
baraba se izveštila da se uvlači kroz krovni prozor, zamislite? Danas je
udavila još jednog kunića. Nameravali smo da je ubijemo! Ali u našoj
sredini, nažalost, niko nije u stanju da to uradi.
- Ma o čemu to vi ? - upitala je Jelizaveta Averjanovna s osmehom
i izručila pavlaku u boršč.
U Artjomovim ustima se skupilo toliko pljuvačke da nije bio u sta-
nju da govori.
Prva kašika je Artjomu udarila u glavu, kao da je naiskap ispio ču-
desnu, vruću votku sa carske trpeze, a zatim ga je lično car žarko po-
ljubio, recimo, u čelo.
Artjom se istovremeno oznojio i usrećio se potpuno, do poslednje
žilice.
Ta sreća je želela da traje i traje.
Taj boršč je bio ne samo jelo - on je bio dokučivanje prirode i sa-
modokučivanje, produžavanje roda i bogotražiteljstvo, sticanje mira i
oduševljeno likovanje svih ljudskih snaga, sadržanih u vrelom, procve-
talom telu i besmrtnoj duši.
Oni su pojeli po tri tanjira, dok nisu ispraznili kantu.
Nekoliko puta Artjom umalo nije pregrizao svoju kašiku.

342
 Jelizaveta Averjanovna je za to vreme iz svojih torbi izvadila alvu
ispuštala je tih, sladak miris, nalik na razvaline budističkog hrama, za-
sutog šećernim prahom.
Cim je nakrenuo tanjir i ispio ostatke boršča, pa prstima zakačio
listić kupusa, Artjom je drugom rukom posegnuo za alvom, a Osip -
sa svoje strane - takođe.
U četiri ruke su razlomili taj hram i odmah navalili da jedu njego-
ve krhotine, koje su se krunile. Artjom je na usnama osećao so, mast,
lepljivu divotu alve, oduševljenje, opijenost.
Posle alve pojeli su još po tri raskošne, sladostrasne pogačice sa
domaćim slatkim od jabuka, i najzad se zasitili.
- Kako živite ovde, kažite mi sad - zamolila je ulagivački Jelizave-
ta Averjanovna: videlo se da joj se nagomilalo sto ili čak hiljadu pita-
nja, ali za sada je izložila jedno.
- Da ste sami pojeli barem nešto - setio se Artjom. - Hajde da pri-
stavim čajnik.
- Ne treba, doneo sam termos... - rekao je Osip vadeći termos iz
svoje torbe, otvorio ga je i omirisao: - Topao je... Sasvim.
- On je lično napravio termos - pohvalio je Artjom Osipa.
- On je uvek bio izumitelj - kazala je Jelizaveta Averjanovna, bri-
šući cimente. - Još kad je u gimnaziji...
- Ovde nikad nije bilo dubokog umnog života - prekinuo ju jc od-
jednom Osip. - Radna komuna, privređivanje - da. Hristos se javljao?
Može biti. Ali ruska misao je ovde uvek spavala - naokolo su sve sami
obluci, kakva još misao. I Ejhmanis neće probuditi tu misao: sve, čime
se on bavi, jeste gluma.
Artjom je slikovito stisnuo usne i pažljivo osmotrio vrata.
Jelizaveta Averjanovna je s osmehom pogledala u sina, a posle, već
prestajući da se osmehuje - u Artjoma, i zatim, već sa molbom i tugom
u očima - opet u Osipa.
- Ali ti radiš - rekla je Jelizaveta Averjanovna - i to vrlo uspešno.
- Artjome, znate da Solovke po obliku liče na Afriku? - upitao je
Osip; očigledno, u njemu se odvijala neka neprestana borba s majkom,
gusto pomešana s obožavanjem. - Niste primećivali? Solovke su plju-
nuta - Afrika. A mi smo ovde - crni boljševički robovi.
- Fjodor Ivanovič je danas razgovarao sa mnom - kazala je tiho
majka, nastojeći da bude važna i da je čuje sin, aii zbog nečeg se obra-
tila Artjomu. - Fjodor Ivanovič kaže da je Osipu neophodan službeni

343
put - sa ciljem nastavijanja naučnog rada. I spreman je da ga pusti - na
moju časnu reč.
- T o mi se sviđa - uzvilcnuo je odmah Trojanski krajnje prkosno,
kao da je unapred smislio odgovor. - Ovde sam na konzervaciji. Rad
mi je, u suštini, nikakav. I eto, mene, kao mesnu konzervu, otvaraju i
lcažu: „Ptico, leti!“ Ja poletim malo, zatim se vraćam, i opet me strpa-
ju u konzervu. Kako je to divno, mama.
„Zašto on ljuti svoju majku, kakav tikvan... Takav obrolc mi kva-
ri“ - rnislio jc Artjom, rasejano se osmehujući.
Jelizaveta Avcrjanovna jc retko pogledala u njega i kao da je tako-
đe polcušavala da sc nasmeši, sve očekujući a nikako da dočelca kad će
sve to dešavanjc da sc prctvori u šalu.
- Mcni jc ovdc onomad Ejhmanis - nastavio je Trojanslci, izglcda,
osećajući zadovoljstvo od svoje drskosti, malcar pred majkom - citirao,
nećctc rni vcrovati, Puškinovo pisrno Zukovskom. Puškin piše... sad...
- i Trojanski jc počco da mrda prstima u vazduhu, sećajući se - ,,...ta
šala mirišc na robiju. Spasi me makar tvrđavom, makar Solovcckim
manastironT. Znatc li zašto je citirao? Zbog toga što je iskreno uveren
da nas spasava. Jcdući - spasava!
I Trojanski ili je posmatrao s talcvim izgledom, kao da su oni bili
dužni da svakog časa prsnu u smeh; ali zbog nečeg sc nisu zakikotali.
Niko sc nijc laćao čaja. O n je stajao na stolu, hladan, nije se nima-
lo pušio.
- A lavirinti, Artjome? - setio se odjednom Trojanski. - Znate da
su ovde na nekolikim ostrvima postavljcni lavirinti od kamenja? Nisu
veliki, visine čoveka, već su mali, kao jedan kamen - takav lavirint će
čak i mački da bude rnali. Ja mislim da su ti lavirinti veoma stari. Pre
svega - pcti vek pre naše ere. U počctku su ih gradili Germani, od njih
su ih posle preuzđi Lopari... nije važno. Nilco ne zna njiltovu name-
nu... Ja sam pretpostavio da je u srcdištu Javirinta - grob. A postavlje-
ni lcamenovi su kompiikovani putevi, kalco polcojnilcova duša ne bi mo-
gla da izađc na slobodu.
Trojanski je još jednom pogledao u majku, ali uzalud je čekao raz-
umevanje od nje - ona je samo žena. Pokušao je da nađe interesovanje
na Artjomovom licu, ali Artjom je lcotrljao mrvicu alve na stolu.
- Tako je to - završio je odlučno TrojansJđ. - Današnje Solovke su
postale takav lavirint. Nijedna duša ne sme da izađe odavde. Zato što
smo mi - pokojnici. I eto, moju ovde upolcojenu dušu - puštaju iz la-

344
virinta. Dobričina je Fjodor Ivanovič, uslužno čeljade, staratelj i svemi-
l<istivac. Mama, još nisi naručila službu u njegovu čast?
Jelizaveta Averjanovna je trepnula, kao da je sin zatiče na ružnom
i lclu - na primer, ušao je u svoju sobu, a ona tamo čita njegov dnev-
nik.
Sin joj se krivo podsmehnuo: sve mi je jasno, mama, sve mi je
jasno.
- I eto, široko razmahujući krilima, ja ću da letim iznad kopna i
dišem punim grudima... - zakašljao se odjednom Trojanski, majka je
napravila pokret da mu pomogne, ali on ju je rukom zaustavio: ne tre-
ba - ...ja ću da letim - nastavio je pošto se iskašljao i malo raširio ruke,
kao ptica - a na nozi će da mi bude nevidljiva žica, duga, od hiljadu vr-
sta. Kad god požele, mene će na pola reči... ili na poia vriska - kark! -
da povuku nazad.
- Obraćala sam se, Osipe, svim instancijama, i mogućna je revizi-
ja slučaja - ponovila je opet tiho i jasno majka.
- I što je najvažnije, tamo nikome ne rnožeš da ispričaš šta se de-
šava ovde - govorio je Trojanski, kao da je gluv. - Kao da sam ja pti-
ca, i kao da sam na slobodi, ali kljun mi treba držati pritvoren.
„Najeo se, vlastelin, pa počeo da se podsmeva majci“ - pomislio je
Artjom, ozbiljno ljut.
- A ja bih pričao, da. Ili makar nabrajao - prošaputao je Trojanski
ubedljivo i oštro. - Pseća čorba! Vreće kamenja! Oni pucaju u nas! Oni
nas zatvaraju u ledene ćelije!
- ...K o je tebe zatvarao, što lažeš - prekinuo ga je iznenada zgrče-
ni Artjom, prvi put prelazeći na ,,ti“ s Trojanskim. - Svi bi da pričaju o
ćelijama, gde nijednom nisu bili zatvoreni - ali o tome da ovde robija-
ši trče na operete, politički zatvorenici bazaju po ostrvu, a kaeri nose
cilindre i idu u lakovanim cipeiama, jedući marmđadu - niko ne priča.
Sažali se na majku.
Trojanski je razrogačio začuđene oči i minut zurio u Artjoma, ni-
je čak ni treptao.
- Plebejac - završio je naglas neku svoju dugu i usiljenu misao. -
Bezobraznik. I rob. Idi napolje, tamo će da te nahrane marmeladom iz
ruke.

345
 Artjom je žurio napolje, pomalo milujući ruku - udario je Trojan-
skog po usnama, kao što je i želeo, ovaj je poleteo nazad tako silno da
se činilo: polomio mu je vrat! - Osipova glava je naglo i bezvoljno
ldimnula, pri čemu je potiljkom udario o kameni zid. Majka je jeknula,
neko je oborio kantu u kojoj je bio boršč, istovremeno se napolju vrlo
jasno razlegao pucanj, a kao odgovor još nekoliko...
- Co to bendze, co to bendze - ponovio je Artjom pokušavajuči
da se seti otkuda pamti tu rečcnicu... i setio se: Mitja Sčelkačov je pri-
čao da je u detinjstvu tako zadirkivao Poljake, koji su živeli u susednoj
slobodi26. ,,Co to bendze“ je značilo: „nešto će da bude“.
U susret njemu, odozdo su trčali crvenoarmejci praveći čudovišnu
bulcu, Artjom se priljubio uza zid, kako bi ih propustio, ali ispostavilo
se da su žurili po njegovu dušu. Udarili su ga iz zamaha, vrlo snažno,
u slepoočnicu, odmah su ga ščepali za glavu, derući mu kožu, pa ga ba-
cili niz stepenište:
- Napolje, šakale! Postroj se na trgu!
Artjom se kotrljao preko glave, rasekao jc jagodicu o metalnu ba-
lustradu i, izgleda, uganuo ruku.
„Zbog čega rnene? Zbog čega?“ - pokušavao je, iz svc snagc, cia
shvati.
„Mcnc ćc prcd strojem da biju, ubijaju? Pred svima? I Galinu?“ -
pitao sc Artjom dok je s mukom ustajao i osećao krv koja mu je tekla
po licu.
Ali đolc, kod vrata, primetio je da su i sve ostale, zatečene u keli-
jama, isterivali napolje na isti način, udarcima i užasnim psovkama, sa-
lcateći i obogaljujući ih.
Na trgu su se već tiskali zatvorenici - desetine... a ubrzo - i stoti-
ne, talcođe isteranih iz četa ili sateranih s obližnjih radova, iz luke, sa
pruge uskog koloseka, iz administrativnih zgrada, perionica, kuhinja,
tesarskih i stolarskih radionica. Nekolicina muzičara je od straha istrča-
la s trubama, jedan sa violinom... Glumce su izbacili napolje sa probe
nečeg istorijskog - Slabukovski je najpre stajao sa krunom na glavi,

26 Sloboda - oblik naseobine ili gradskog rejona u istoriji Rusije, Belorusije i Ukrajine:
u trenutku njihovog osnivanja stanovnici su imali oslobađanje („slobodu") od neke
državne obaveze. (Prim. prev.)

346
zatim je skinuo krunu i držao je u ruci, ne znajući kuda da je dene. Po-
red njega su se tiskali paževi u smešnim pantalonama.
Počela je kiša, i Slabukovski je bez razmišljanja stavio krunu na
glavu - kao da ga je ona mogla spasti od pljuska.
Artjom se ispod oka osvrtao držeći se po strani od straže, koja je
divljala, i desetara koji su neprestano mlatili toljagama svakog ko im se
nađe na dohvat ruke, zauzeo je mesto u prebijenom stroju. Stao je u
drugi red - u koji se najteže dospevalo, zato što su prvi beskrajno rav-
nali pesnicama i palicama, a poslednje redove su tako žustro tukli sve
dok nisu postigli potrebno postrojavanje po visini.
...Neko je urlao, neko plakao, neko jaukao, neko je histerično pi-
tao: „Zbog čega, načelniče?“
Nad svima je visilo histerično kreštanje galebova - i kroz to krcšta-
nje, kroz najodvratnije ljudske psovke, kroz buku i vrisku, kroz kišu ko-
ja je besnela u soloveckoj porti, Artjom je najzad začuo najznačajnije:
- Mezernicki je pucao u Ejhmanisa!
„Sta, on je poludeoA - nije shvatao Artjom. - ,,Zašto?“
Tada su šapatom, promuklo, okrećući crne, jednake, prljave glave,
ponavljali pitanja:
- Ubio ga? Nije ga ubio?
Nejasno je bilo čega ima više u tom pitanju: tajne nade u Ejhma-
nisovu smrt ili, naprotiv, ludačke želje da je svc dobro prošlo, zato što
srnrt načelnika logora znači da će odmah i svi da poginu.
„Kako to nisam primetio!...“ - začudio se najednom Artjom.
Mezernicki je ležao nasred trga, mrtav. Pucali sti mu u lice, zato
što nije imao obrazc, a posle su mu pucali u leđa. Ležao je u lokvi kr-
vi, a u blizini je lajao Blek - i nije bilo jasno koga tera: crvenoarmejce,
logoraše, smrt...
Kada je trg već bio pun naroda, na južnu, Jordansku kapiju, koja
je uvek bila zatvorena, direkmo na konju uleteo je Ejhmanis.
Crvenoarmejci su skinuli puške sa ramena, spremni za svako na-
ređenje.
Svi su ućutah.
Zemlja je klokotala mehurovima, kao da ključa.
Kiša je napravila još jedan krug i otišla negde pod crvene krovove,
namotala se na zeleni šiljak Preobraženjske crkve...
Samo su galebovi urlali i odozgo neprestano zasipali stroj izme-
tom. Niko se nije brisao.

347
 - Na kolena! - vilcnuo je Ejhmanis u bledoj ljutini i izvadio sablju
iz korica.
Stroj je pao, kao da su svima odjednom podsekli tetive - nekoliko
hiljada tetiva jednom nemilosrdnom britvom.
Na kolenima su bili sveštenici, seljaci, konjokradice, prostitutke,
M itja Sčelkačov, donski Kozaci, jaicki Kozaci, terski Kozaci, Kučerava,
mule, ribari, Grakov, džeparoši, nepmani, zanadije, Frenkelj, lopovi-
pokućari, provalnici, Caga, rabini, pomorci, plemići, glumci, pesnik
Afanasjev, slikar Braz, sakupljači kradene robe, trgovci, fabrikanti, Skr-
ga, anarhisti, baptisti, šverceri, kancelaristi, Mojsej Solomonovič, gazde
jazbina, iverje carske porodice, pastiri, povrtari, rabadžije, konjanici,
pckari, čekisti koji su izvršili prekršaje, Cečeni, Cud, Saferbekov, Vio-
lar i njegova gruzinska kneginja, doktor Aii, medicinske sestre, muzi-
čari, argatnici, trudnici, diletanti, ksendzi, besprizornici, svi.
Ejhmanis je bio samo u košulji i, izgleda, nije se mrznuo - mada
jc iz zemlje izbijala ledena para i u stroju su mnogi cvokotali zubima,
nisu bili u stanju da se uzđrže, i držali su se rukama za zemlju, kao da
su u neprestanom morskom ljuljanju.
Artjom je uspeo da primeti kako Trojanski nije želeo da padne na
kolena, i odmah je dobio kundakom po zatiljku... sada jc ležao na sto-
maku, iza stroja... nije bilo jasno gdc mu je ostala majka.
Burcev je takođe klečao i bio strog, ceremonijalan, poluzatvorenih
očiju, kao na zaldetvi.
,,I ko je sad klovnV - pomislio jc Artjom, isprekidanog daha pre-
noseći pogled sa Burccva na Mezcrnickog...
Sam Artjom nije primctio ni kako je pao na kolena.
1 tek posle jednog minuta shvatio je odjednom da i on, uporedo
sa svima, stoji ovde, oblizuje kišu sa usana i želi samo jedno - život.
Mada je u njemu živeo jedan zadivljujući osećaj: da svi, koji su sa-
da na kolcnima, klečc za krivično delo, a jedino on - samo zato što ne
želi da se ogluši i spreman je da podeli zajedničku krivicu.
Ništa ne govoreći, Ejhmanis - svirep, ogoljene sablje - proleteo je
duž redova.
Konj je pod njim likovao i frktao.
Strah, koji je širilo njegovo kretanje, bio je materijaian, gotovo vi-
dljiv: taj strah se mogao seći na komade, uporedo sa ljudima.
Galebovi više nisu samo urlali već su ih peckah čas ljudskim, čas
zverskim glasovima.

348
 Blek je prepoznao govor koji mu je razumljiv i najednom besno
zalajao odgovor - ali galebovi su zalajali na njega.
Ejhmanis je sabljom presekao nevidljivi lanac - i u istom trenu,
pošto se odmotala sa šiljka i zašla im iznad glava, pljusnula je kiša,
krupna, kao šumsko voće.
- Prosatanisao se - prošaputao je neko pored Artjoma.
Izgleda da je to bio glas vladičice.
Artjom je pokušao da podigne oči, kako bi pogledao uvis.
Teška kapljica ga je udarila tačno u očnu jabučicu.
Draga knjiga

351
 S ostrva su odlctali i poslednji galebovi, za sobom su odveli šare-
ne ptiće, lcoji su letos opernatili i izbezobrazili se.
Leto te godine, mada isprelddano hladnim lušama, bilo je neoče-
ldvano dugo, pa su galebovi malčice odocnili, razmazili se, iako, kažu,
ponekad kupe prnje već u avgustu.
- A možda će galebovi da odlete zbog zime - ali neće da nađu put
za povratak? - razmišljao jc Afanasjcv. - Slcdećeg proleća će da slete
negde u Jaroslavlju... u stvari, i u Moskovskoj tvrđavi. Kazaće: a valjda
je dobro i u tim mestima, hajde da ostanemo ovdc, da malo urlamo!
Artjom se smejuljio i njuškao otkinuti jelov repić: jcdva da je mi-
risao. Cudno, ali ovde nije mirisalo ni cveće u prolećc, ni drvcćc u je-
sen. Obimno solovecko nebo je valjda usisavalo u scbc svc mirise, osta-
vljajući samo blagu vrtoglavicu.
Ponekad pogledaš nalevo, zatim nadesno - ali čini ti sc da jc svu-
da jedno isto, i oko tebe se vrti nebo sa raznobojnim oblacima, a ti kao
da se nalaziš u centru dečje čigre, ošamućen.
Najsitiji su ovde uvek bili oblaci, kao da su upili u sebe ne samo
sve solovecke boje nego i mirise.
- Ne, zamisli - nije prestajao Afanasjev. - Sve vreme sam bio uve-
ren da talco pogani galebovi mogu da postoje jedino na Solovkama.
Prokleto mesto mora da bude u svemu prokleto. Jedino ovde može da
se izleže ta gadna ptica sa svojim pohlepnim, ženskim, podlim karakte-
rom. Ali ako su selice - znači, postoji još jedno mesto na zemlji gde one
talcođe urlaju od jutra do večeri i svojim vapajima muče neke nesrećni-
ke. Ali ko to može da bude i gde, Tjom o? U Africi?
Artjom je ozbiljno pogledao svog druga u oči, kao u nameri da
odgovori, i Afanasjev se nekako otvorio za susret, očekujući da će mu

353
razjasniti situaciju. Umesto toga Artjom je prsnuo u smeh. Ne, ipak se
veoma obradovao Afanasjevu.
- Dobro - saglasio se Afanasjev, u njegovim očima su se ljuljali ri-
đi đavolčići na ljuljaškama. - A možda je tamo druga strana sveta, gde
je sve okrenuto naopačke? I galebovi su tamo s anđeoskim karakterima?
- Da, da - saglasio se Artjom. - Tam o takođe postoji logor, gde
Kučerava dolazi u četu sa kantom toplog mleka i sve poji iz ruku, iz be-
le šolje.
Tu se već Afanasjev grohotom nasmejao.
- U stvari, jednom galebu su pronašli prsten na nozi, na njemu pi-
še: Rim - objasnio je nasmejani Artjom. - Oni su iz Rima.
- Ma šta kažeš? - zbunio se Afanasjev i, po običaju, uhvatio se za
riđi čuperak. - Cudna mi čuda...
Zbog nečeg ga je to začudilo; zato je i dalo novi pravac nebulo-
znoj misli.
- Hajde da krenemo dalje - predložio je Afanasjev. - Eto, Rimska
imperija se raspadala, razvaljivala se na komade i paramparčad, ali ti ga-
lebovi su leteli na Solovke - gde još nije bilo ama baš ničeg! Još se ni-
su rodili ruski ljudi, i Hristos nije dolazio kod njih, zato što Hristos ni-
je potreban ni šumskom duhu, ni krtici.
- Aha - saglasio se Artjom. - 1 mi smo za njih - neki neshvatljivo
kakvi došljaci! Jer je bilo bezvučno, prozračno, mirno. Zima u Rimu sa
njihovim paradama i gladijatorima, a leto - u soloveckoj vikendici, u ti-
Šini - kakav život. Ali posle su se pojavila dva monaha. Zatim još sto-
tina. Dovukli su kamenje, počeli da lupaju, stružu, da od jutra do ve-
čeri služe svoj moleban, podigli su zidove, postavili krstove. Dalje - sve
ih je više: kod monaha je stigla čitava lakrdijaška trupa s puškama i ba-
lalajkama, pa se zaista zametnulo bogzna šta... I postavlja se pitanje ko
je kome smetao?
- A možda - nadahnjivao se Afanasjev, kao da pripaljuje vatru od
Artjomovih reči - ti galebovi su se kultivisali i sad jedan drugom kaže:
o, vidi, belorepko - sve je opet kao u Starom Rim u: iste njuške, ista ga-
dost, isto skotstvo i ropstvo...
Artjom je duboko udahnuo na nos i odlučio da za sada prikrije do-
bro zadatu temu.
Jako je mirisalo na lisice i nečisti lisičji život na Lisičjem ostrvu.
T o ostrvo je bilo na dve vrste od glavnog soloveckog, a na njemu
se nalazilo uzgajahšte lisica.

354
 Upravljao je njime Artjomov bivši vodnik iz dvanaeste čete -
Krapin.
Oni su se potpuno slagali u karakterima i živeli su mirno.
Artjom je boravio ovde već petu nedelju. Pored uzgoja lisica, pra-
vio je ludačke zidne novine, sprovodio poliđčko informisanje, smatran
je za kućepazitelja i čistača podova - posla do guše, ali nije imao na šta
da se žali.
Afanasjev je banuo pre sat i po - poslali su ga na mesto logoraša
kojeg je crnosrebrna lisica Glaša ujela za ruku. Ruka mu se zagnojila,
Artjom je morao da uputi parnjaka u bolničicu - ali zaista nije očeki-
vao da će ovde videti piterskog pesnika: otlcud on iznebuha?
Samog Artjoma je ovamo uputila Galja, odmah posle slučaja sa
Mezernickim, već sutradan.
- Ti si takođe odlazio na te vaše Atinske večeri - lcazala je Galja ne
gledajući u njega i čak, izgleda, ljutito. - Sad će sve da dovuku u ISO ,
tražiće zaveru... Idi na Lisičje... Zaboraviće te, nadam se.
Artjom je tada osetio takvu zahvalnost da mu je došlo, kad bi to
bilo barem imalo umesno u njenom kabinetu, zakrčenom policama sa
dosijeima - da klekne i ljubi noge Gali.
- Pa, pričaj mi novosti, šta je tamo u tvrđavi? - molio je Artjom
Afanasjeva; namerno su otišli na obalu, da porazgovaraju.
Afanasjev je najzad pustio svoj čuperak - ostao je da mu štrči po-
put ćube, kao riđi žbun iznad urvine.
- Kod nas je sad novi načelnik logora - zapanjio ga je u hodu Afa-
nasjev. - Dva dana kalco je došao.
- Odakle? - otelo se Artjomu, lcoji je iskolačio oči i bacio jelov rep
kao potpuno siivišan u ovom razgovoru.
- A ja znam? - odgovorio je Afanasjev. - Iz palcla, kao i svi oni.
Preziva se Nogtev. On je već tu upravljao u svoje vreme, još pre Ejh-
manisa, ah ti i ja ga nismo zatekli.
- A gde je Ejhmanis? - upitao je Artjom, dok je mislio o Galji: šta
je sa njom? D a nije otišla sa Ejhmanisom? I šta će sada biti sa njim sa-
mim - s Artjomom. Cudno, ali on je svoju, kakvu-takvu lagodnost
zbog nečeg povezivao sa već bivšim načelnikom logora i bez njega se
osećao kao go i nezaštićen.
- Našao si šta da me pitaš - osmehnuo se Afanasjev ukrivo, jed-
nom stranom usana. - A Ejhmanis je, mislim, zauzeo ono mesto u pa-
klu, što se hladi posle Nogteva... Bolje slušaj nešto drugo. Posle hica
Mezernickog, pokupili su sve koji su odlazili na te vaše Atinske noći.

355
Imao si veliku sreću, Tjom o, što si otišao ovamo - ne znam čak ni ko-
ja te zvezda prigreva. Mezernicki je pucao iz revolvera koji su dali Sla-
bukovskom za jednu predstavu - isključivo za pozorišne potrebe, a ne
za pucanje u načelnika logora. Ui je Slabukovski zaboravio da ga vrati,
ili ima još nešto - ali te večeri on je, sa revolverom u džepu, došao kod
Mezernickog. T i i ja smo ga, ako se sećaš, pratili. Ja sam otišao, a ti si
se uputio mda, u lceliju.
- Nisam stigao - rekao je brzo Artjom.
- Ma šta ti je? - uzvratio je Afanasjev, bez naročitog poverenja u
glasu. - Sreća tvoja... I tamo je Slabukovski kao zaboravio revolver. Ili
ga je ukrao Mezernicki. Ui mu je Slabukovski namerno dao revolver.
Za sve to, u svakom slučaju, sleđuje streljanje.
- Slabukovskog su streljali? - upitao je tiho Artjom, ali ipak mu je
vazduh bio dovoljan samo do sredine treće reči.
- Cekaj - prckinuo ga je Afanasjev i zacvokotao vilicom kako bi oda-
gnao Artjomova ishitrena pitanja. - Slabukovskom su za početak izbili
deo zuba, u prvom razgovoru o izjavljenoj temi. A zatim ga je, Tjom o,
pozvao Ejhmanis - i, zamisli, Slabukovskog su pustili! A posle još nede-
Iju dana - poslali su ga kući, po uslovno-prevremenoj ođluci: polovinu
kaznenog roka je vcć odrobijao!... Eto kako je sudbina prevrtljiva! A?
Artjorn je prcneo poglcd u morc i čak napravio pokret kao da su
ga blago gurnuli u čclo: valjda je pokušavao da postavi mozak na me-
sto, zato što mu Afanasjevljcv izgled ionako ništa nije objašnjavao.
- Ali zbog čega su ga pustili? - upitao je Artjom, i to uopšte ne
Afimasjeva nego neznano koga - prljavu penu kod obale.
Afanasjev je slegnuo ramenima i posle nekog vremena pretpo-
stavio:
- Možda zb<>g toga što je tu napravio pozorište... Možda je Ejh-
manis poverovao Slabukovskom da nema veze sa tim. Ičo zna. A samo
Nogtev, čim se pojavio, odmah je obećao da za sada neće biti amnesti-
ja, zato što je mesto, gde pucaju u načelnilca logora - nezdravo, i on će
da se lati lečenja. Ali lekar Nogtev, sudeći po njegovoj poganoj njušci,
jeste čuveni... Tako da je naš dendi Slabukovski otplovio poslednjim
parobrodićem!
- A Vasilij Petrovič? - setio se Artjom; on se uopšte nije ljutio na
Vasilija Petroviča, kao, uostalom, ni na Afanasjeva - mada je i dalje
pamtio podmetnute svece; ali malo li se dešava u životu - ne možeš da
budeš ljut na sve. - A vladičica? - želeo je, naravno, da ga upita i za

356
Galju - da nije otišla i ona, ali kako tu da pita, pa nije Galja odlazila na
Atinske večeri.
- Vasilija Petroviča su talcođe pokupili, strpali su ga u ćeliju, eto,
tek pred Nogtevljev dolazak su ga pustiii... Po meni, izdao je tvoj Va-
silij Petrovič. A vladičica, kalco je čistio podove u bolničici, tako ih i či-
sti. Mada su, možda, i njega saslušavali, ne znam.
- I Grakova? - pitao je Artjom - tu već, naravno, bez ikakvog
iskrenog interesovanja već samo zbog društva.
- Ali Grakov je taster - rekao je Afanasjev lako, kao nešto što se
podrazumeva samo po sebi. - On je i na slobodi već bio taster, a vrteo
se oko našeg piterskog pesničkog reda - i svi smo znali za to.
- Zašto nisi nikorn rekao? - Artjom istinski nije mogao da shvati
takvo ponašanje Afanasjeva.
- Ja? - začudio se iskreno Afanasjev. - Zbog čega? Zar ti ja ličim
na jurodivog, da bih pokazivao prstom i vikao: gledajte, đavo!... A za-
tim - kod vas su biie Atinske večeri. A ja nisam iz Atine. Ja sam došao
u Piter iz ma-a-alenog grada, gde nije bilo nijedne ograde od jednakih
letvica i svi su klozeti - drveni. I učio sam samo tri godine - ja grešim
u pisanju.
- Tamo nije bilo ničeg - odgovorio je brzo Artjom. - Nikakve
Atine.
- Bilo je, bilo - ostao je Afanasjev pri svome. - Ti si Moskovlja-
nin, ti si gimnazijalac, ti si och-astao gledajući u moskovski Kremlj, od
pete godine trčao si u pozorište, tvoja priroda je poscbna, ti si s pra-
vom spadao tamo, a ja sam pas avlijaner...
- Govoriš neke budalaštine, i dosta - ponovio je Artjom malčice
ljutito: po njegovom shvatanju, to je zaista bila nebulozna glupost.
Afanasjev je hmknuo.
- Ako si ti tako pametan, Tjom o, objasni mi moj ćar - rekao je
ulagivački. - Cetiri... da, pre četiri dana prenesu mi ,,kiblu“: tvoje i mo-
je metlice, svu partiju su vratili nazad, u manastir. U z zahtev za razjaš-
njavanje i kažnjavanje. Sećaš se, ti i ja smo spremili ukusne metlice sa
bodljikavom žicom? Metlica čekistička, metlica solovecka, okrvavljena
methca zore?
Artjomu je udarila vrućina u glavu: iz časa u čas mu je sve teže!
Sto su bili takve budale, kako im je uopšte mogao pasti na pamet taj
ćef! Još mu nije čestito izrasla kosa otkako su ga obrijali, a već je gotov
da osedi od takvih novosti.

357
 - Pa, mislim - pričao je Afanasjev - mrtav sam. Zbogom, pozor-
nico, odoh ja na Sekirku!... Prolazi noć, i ja saznajem da su zbog tih
metlica u dvanaestoj četi pokupili Avdeja Sivcova i još jednog, Zahara,
iz okoline Lipecka... Sećaš ga se?
- D a, sećam se, sećam - odgovorio je Artjom, u tom smislu: na-
stavi, ne odugovlači.
- Možda su i oni imali radnu naredbu za metlice, ne znam - ka-
zao je Afanasjev. - Mada, teško da bi njima palo na pamet, kao nama,
da ih vezuju bodljikavom žicom... Nimalo ne liči na Sivcova. Ali sad su
zbog naše zabave strpani u ćelije upravo oni.
- Bre, ubiću je! - otelo se Artjomu, protiv volje; on je, naravno,
sve shvatio: taj slučaj je išao preko Galje, ona je brzo razjasnila ko je
kriv za pravljenje veselih metlica i opet je sakrila Artjoma - zato što za
taj slučaj ne može da kazni samo jednog Afanasjeva. I pesnika je mora-
la da skloni što dalje od očiju - baš tada, u pravi čas, iznenada je naišao
logoraš koga su ujele lisice na njihovom ostrvu, i oslobodilo se mesto.
Mada je slučaj, naravno, bio još teži: Galja je mogla da pošalje Afa-
nasjeva na bilo koji daleki službeni put, na balvane ili na tresetište - ali
poslala ga je kod Artjoma, kao pozdrav: gledaj, gade, mislim o tebi.
U čitavoj toj priči mogao je da se raduje samo jednom: Galja nije
otišla.
- Koga ćeš da ubiješ, Tjomo? - pitao je Afanasjev i ponovo se
uhvatio za čuperak i držao ga da mu se glava, u slučaju nečeg, ne bi ot-
kotrljala.
,A zar nisi mogla na drugi način da me sakriješ, Galjo?“ - pitao se
Artjom; suze su mu bile blizu na tom vetru, pa je nekoliko puta udah-
nuo, kako bi ohladio svoje usplahireno srce. - ,,Galjo!“ - pozvao je još
jednom u scbi, zagledajući se u more.
Nije mu odgovarao, zato je Afanasjev sve gledao u Artjoma.
- Lisicu Glašu - odgovorio je suvo Artjom i ustao. - Video si ka-
kva je mrcina?
...Afanasjev ga je sustigao za minut, išao je za njim kao da nije bi-
lo ništa - Glašu pa Glašu - i pleo svoje uobičajene verbalne šare.
- Tjom o, znaš šta sam primetio? U Moskvi zalazi sunce - kao da
su odneh ohlađeni samovar. U Piteru - i Afanasjev je mahnuo rukom
nekuda u stranu - kao da su Petrov petoparac sakrili u rukav. U Ode-
si - ovde je ruka uzletela na drugu stranu - kao da su zeca ubacili u ci-
hndar... U Astrahanu - zalazak sunca izgleda kao da peku crvenu ribu.
U Arhangeljsku - kao da su posluživah smrznutu ribu, pa je proneh

358
mimo tebe. U Rjazanu - kao stublina koju jedu mravi. U Rigi - kao
(l.i su stavili tabletu pod jezik. A jedino ovde - kao britvom - Afanasjev
|c brzo kresnuo kažiprstom pored vrata, po grlu...
Artjomu nije bilo do tih njegovih stihova.
Nema više nikakve poezije na svetu.
Pošto je napravio dva koraka da ga sustigne, Afanasjev ga je tiho
uhvatio za rukav i s osmehom u glasu rekao:
- Ipak ću da pobegnem.

* * *

Na miris se trebalo privikavati.

Lisičji smrad je lebdeo nad ostrvom, ponekad bi ga slane promaje
oterale u more - ali odmah bi se vraćao nazad: ne, to nam nije potreb-
no, živite sami sa svojim životinjskim mirisom. Afanasjev očigledno ni-
je bio gadljiv momak, iako je pesnik: odmah mu je bilo svejedno.
I Artjom se navikao u svoje vreme.
Malo ostrvo je bilo opasano štitovima, kako lisice ne bi bežale pre-
ma moru.
Ljude nije niko čuvao - tu uopšte nije bilo nadzornika.
U uzgajaJištu je svaka lisica imala svoj stan s parnim grejanjem i
malu parcelu ograđene zemlje, zbog čega ih je Krapin, koji je bio razu-
man, poslovan čovek, šaljivo nazivao „sitni zemljoposednici“.
U šemju su puštali samo Furu - jednu od lisica, Krapinovu ljubi-
micu, kao nagradu za gotovo pitomu ćud; Artjom ju je, naravno, nazi-
vao Furija. Artjom nije prijateljevao s njom , mada ju je ispravno hra-
nio ribom, ali zato se lisica maltene bacala oko vrata Krapinu, kad god
se pojavljivao.
Sada Krapinove srasle ušne resice Artjomu više nisu izgledale, kao
što je to bilo ranije, kao obeležje ograničenog uma, sada su služile kao
dokaz postojanog karaktera. I još - njegov crveni širold potiljak je ta-
ko crven, kao da su ga izvadili iz boršča.
Krapin i Artjom su pokazivali Afanasjevu uzgajalište i spremaJi ga
za novi posao.
Po svoj prilici, Krapin zbog starog sećanja nije bio naročito srda-
čan prema Afanasjevu, pamtio je njegovo prijateljstvo sa JcriminaJcima
i neumorne kockarske zabave. Ali ovde, na Lisičjem, nije bilo krimina-
laca i Krapin je bio spreman da se ponovo pobrine o riđem mangupu.

359
 - Sedamdeset tri stare lisice, sedamdeset pet mladih, dvadeset pla-
vih polarnih lisica i pet samurova... - govorio je Krapin, surovo cedeći
reči. - I tuce mačaka.
- Mačke su za rukavice? - pitao je Afanasjev.
Krapin nije odgovorio, kao da ga nije čuo.
- Kada lisice izgube mleko, mačke ih prihranjuju - objasnio mu je
tiho Artjom.
- A mačad idu za prihranu lisicama - objasnio je Krapin, koji je,
naravno, sve čuo, i rezimirao: - Gazdinstvo!
Uzgajalište je bilo podeljeno na uličice.
Ulaz u svaki lisičji stan bio je napravljen u obliku cevi, kako bi li-
sicu podsećao na jazbinu, inače bi se životinje uznemiravale i bojale da
spavaju.
Lisicc, kao i ljudi, nastoje da žive u stalnim parovima, ali na ostr-
vu su im nedostajali mužjaci, zbog čega su morale da stupe u jednu
protivrcčnost s prirodom: tuđe crnosrebrnaste muževe su jurile po ra-
znim stanovima.
Lisičje parcnje je delovalo na Artjoma, sramota je priznati, tako da
mu jc zastajao dah.
- Eto, trebalo bi da se tako organizujemo mi sa ženskom barakom
- maštao je naglas Artjomov drug. - Zašto hoće da razmnožavaju lisi-
ce, a ne pesnika Afanasjeva?
Krapin se opet pravio da ne čuje lulcavi prigovor novog radnika.
On je bio od onih ljudi koji ne vole puke verbalne šalc i kitnjast
stil - mada umeju da odgovore na njih, ponekad zadivljujuće tačno -
ali zato je Krapin dobro video humor samog života.
- ...Cime ih hranimo? - odgovorio je on Afanasjevu, koji je ne-
sumnjivo zavideo lisičjem načinu života. - Hranimo ih ribom, škartira-
no povrće nam dovoze iz manastirske glavne kuhinje. Ali u početku je
zadatak bio težak: čime da ih hranimo. Zbog nečeg su odlučili - vra-
nama. Vrana je mnogo, samo trcba organizovati lov. A znaš lcako je
vrana pametna ptica - oho-ho! Uglavnom, za probu su napravili omot-
nicu bombone kao mamac, spolja je omotnica premazana leplcom. Ni-
su morali da čekaju, vrana je odmah doletela, kljunula i prilepila se za
omomicu. Pa, mislim, sad ću da je uhvatim. Tada je doletela dmga vra-
na - cap za omotnicu - i skine je s nosa svoje drugarice. I obe su odle-
tele, špiclovke.
Krapin je smotao sebi cigarem, spremo su mu radih zdravi prsti,
u braon sjaju od krdže i masnoće.

360
 Bilo je nečeg domaćeg u ovakvim razgovorima, koji ovde nisu ret-
k( >st, i Artjom je više puta lovio sebe na toj misli. Ponekad se budio no-
a i: gde je Caga? gde je Saferbekov? - zavirivao bi ispod svojih prični,
■ili mu je pred očima - pod.
...U svakom lisičjem stanu bio je postavljen Krapinov ponos i
izum - lisofon. Da ne bi obilazio sto pedeset dvorišta, Krapin je u tvr-
davi iskamčio opremu - da napravi prisluškivač za svaku lisicu.
- Sediš u kancđariji - objasnio je on Afanasjevu - rešio si da sa-
znaš kako je Glaša. Uključiš broj njenog stana i slušaš lisofon. Ako nje-
ni lisičiči kevću i šuškaju - znači, sve je u redu. Ako cvile - znači, Gla-
ša nema dovoljno mleka.
- A ako je tišina - znači, svi su pocrkali - završio je Afanasjev, u
Krapinovom stilu; za vreme rada u pozorištu malo se opustio; premda
se i ranije nije odlikovao preteranom poslušnošću.
- ...Svi su pocrkali - nastavio je Krapin tonom Afanasjeva - i od-
govorni radnik uzgajališta, to jest ti, ide na Sekirku. Drugim rečima: u
liajku na crknutu lisicu. I lisica neće otići daleko od njega.
„O, kalco!“ - pomislio je Artjom i namignuo Afanasjevu: čuo si
ga? A mislio si da jedino ti ovde umeš da se šališ, riđi pesniče?
Krapin je čitao čak i Juijige - što je za Artjoma bilo ozbiljno čudo.
U manastiru Krapin to nikada ne bi dozvolio sebi, ali na ostrvu je ma-
lo suvišnih očiju - što ne bi i čitao. Mada se Krapin i ovde trudio da to
čini u samoći, a Artjom je slučajno primetio Džeka Londona u rukama
bivšeg milicionera kada je prošle nedelje dolazio u njegov kućerak da
ga izvesti ltako je Glaša okotila osmoro lisičića odjednom - nečuven
događaj.
Nikakav lisofon, naravno, nije uopšte radio - i Artjom je išao po
lisičjim stanovima da ih proverava. Te životinje, treba priznati, on
uopšte nije voleo i pribojavao ih se.
„Bolje bi bilo da gajimo koze“ - podsmevajući se, Artjom se žalio
na sudbinu. - „Trebalo bi da upitam Galju da nema ovde uzgajalište
koza... Napojio bih se mlekcem, popravio se...“
- Tu nam je ambulanta - pokazivao je dostojanstveno Krapin;
Afanasjev nije prestajao da se iščuđava, što se Krapinu, izgleda, potaj-
no čak i sviđalo.
Ambulantu je činila jedna soba. U sobi je bio ormar, pun inostra-
nih lekova i svakakvih bočica, pisaći sto iznad kojeg je visio lcarton sa
slikom anatomskog preseka lisice, nasred sobe bila je meka, široka lclu-
pa, opremljena kaiševima za pregled lisica.

361
 ...Galja je samo jednom dolazila na ostrvo, pre dve nedelje. Kra-
pin se na brzinu spremio i tim čamcem, kojim je ona doplovila, uputio
se u manastir da raportira o svojim dostignućima, Galja je sa njegovim
zamenikom porazgovarala o svakakvoj papirologiji i, dok su radnici se-
dali da ručaju, pošla s Artjomom da pogleda lisičje stanove.
Na toj klupi oni su i spopali jedno drugo, kao omamljeni. Ipak,
Artjom je znao, naravno, da je medicinska soba bila jedina koja se za-
ključavala iznutra.
Usred njihovog sastanka pokucali su im na prozor...
...Prekidajući dah, Galja je iskolačenih očiju gledala u Artjoma, on
je osećao njene mahnite nokte u leđima...
...Ispostavilo se da je doleteo galeb i traži hleb - to im je bila uobi-
čajena solovecka navika: kuc i kuc, počastite.
Ali tek posle im je bilo smešno, u početku - uopšte nije.
Artjom je do sada gledao u tu klupu s mukom i tihom čežnjom.
- Cak i mikroskop... Rajhertov postoji - nastavio je Krapin. -
Umeš da se služiš? - pitao je on ne gledajući u Afanasjeva.
- Rajhertom ne, ali... - odgovorio je žurno Afanasjev, mada je i tu
pomalo glumio riđu budalu.
- I ne treba - prekinuo ga je Krapin - koristićeš ovu stvar - okre-
nuo se i uperio pravi mali pištolj Afanasjevu u čelo.
Afanasjev je ispod oka pogledao u Artjoma: šta je ovo? Artjom je
slcgnuo ramenima: ovdc zbijaju i takve šale.
- Pređajcm sc - rekao je Afanasjev, ali nije dizao ruke uvis.
- Svc lisice imaju gliste - objasnio je Krapin. - Od glista im po-
mažu amcričke oblande. Samo lisica ne zna da mora da ih proguta, za-
to smo prinudeni da koristimo ovaj instrument.
Krapin je okrenuo pištolj u stranu i opalio u sliku lisice. Pošto je
odskočila od zida, bela oblanda je pala na sto.
- Najvažnije je da se osposobite za ovaj posao - objasnio je Kra-
pin, i dalje ne gledajući u Afanasjeva. - M oj bivši parnjak je bio isku-
san lopov-pokućar, zato je išao po lisičjim stanovima noseći pištolj. Po-
kucao bi i na pitanje ,,Ko je?“ pucao u usta gazdarici koja se pojavi. Ali
Glaši je dođijalo takvo ponašanje, pa ga je ujela... A mene su trećeg da-
na takođe ujele - pričao je Krapin, obraćajući se isključivo Artjomu. - Iz
Kema smo avionom prevozili tri mlade lisice... Tmckanje, benzin - vide-
lo se, jedna je skroz pošašavila. Počeo sam da ih istemjem, već na ostrvu
- ona mene cap za ruku. Strahovao sam da će se zagnojiti, ali valjda je
sve u redu - zasukao je Krapin rukav i pokazao suvo zaceljivanje tragova

362
lisičjih zuba. - Tako, mučni glavom kako da što veštije obavljaš svoj
posao - rekao je Krapin, najzad se okrenuo prema Afanasjevu i predao
mu pištolj.
- Mogu da bacim ribu lisici, kad otvori usta, ja jo j u vilice: bum!
- predložio je Afanasjev krajnje ozbiljno.
- Može - odgovorio je Krapin isto tako ozbiljno. - Ali za jednu
izgubljenu oblandicu radnik dobija toljagom po leđima, doneo sam to-
ljagu s ostrva, nisam je zaboravio... A za drugu - odlazi na unapred
označenu Sekirku, da sedi na kokošjem sedalu i odocnelo se kaje.
Afanasjev je na brzinu napravio grimasu da ga razume, tako što je
uglić jedne obrve primakao uz drugu i tužno stisnuo svoje uvek rume-
ne, malčice napućene usne, na radost dalekim devojkama.
- Tu nam je zubni kabinet - gurnuo je Krapin sledeća vrata. Afa-
nasjev je zazviždao: - Samo lisicama leče ne loše nego dobre zube -
najoštrije sekutiće...
U zasebnoj, pokrivenoj šupici nalazila se još i fotografija: specijal-
no za lisice. Fotografisao ju je sam Krapin: bivši milicioner je otkrivao
mnoštvo korisnih navika.
- Skljocnite mene, građanine načelniče - zamolio je Afanasjev,
zbog nečeg podižući svoje nove pamučno-papirne pantalone. - Ne
pamtim kad sam se poslednji put fotografisao.
- Kod nas posle fotografisanja - deru kožu - odgovorio je Krapin
bez osmeha, dok je motao novu cigaretu.
Pored fotografije igrala se lisica sa mladim ovdašnjim psom, rođe-
nim u tamnici, o čemu je on teško mogao i da naslućuje.
Pas je naskakivao na nju i valjda je osvajao silom i žustrinom, ali
lisica se svaki put bešumno iskobeljavala. Pri tome je svoj lepi rep dr-
žala kao štap, kako se ne bi uprljala: koketa, prava pravcata.
- Pas se raduje što je jak - rekao je Krapin. - Pas je ludak. O n sa-
mo misli kako može da ujeda. A ona je po prirodi - ubica. I ako nešto
nije kako treba - odmah ubija.
Artjom je neprimetno sve trljuckao palac o srednji prst i kažiprst,
kao u pokušaju da se seti onog osećaja kada je, prstiju zarivenih u klu-
pu... gledao u Galju i dahtao.

363
 Noću je lisica išla po krovu.
Kuću su već nekoliko dana grejali. Pucketalo je ne samo u staroj
peći nego su reagovali i zidovi - stenjući, i tavanice - začuđeno, i po-
dovi - prekorno.
Vratile su se mračne noći, kao da su se čitavog leta nadimile i pro-
mrzle do same srži dok su ih za to vreme držali pod ključem.
Noć je mirisala čas na lisičji, čas na haringin rep, a kada je zbog
nužde trebalo izaći u dvorište - vlažan, smrdljiv vetar je gurao u po-
tiljak.
Pojavile su se zvezde - čitavo leto ih nije video, pegave kao vladi-
čicina ruka, ali kao da su i one mirisale na haringu.
Napolju ti se stalno ide u brvnaru, u toplo; šteta, čaja uopšte nije
bilo, ni šumskih piodova - u stvari, kako je dobar čaj kada su zvezde na
prozoru a mutni, presoljeni vetar cvileći vitla tamo-ovamo, kao da je iz-
gubio svoju pseću ogrlicu.
Afanasjeva su nastanili u istu sobu s Artjomom, i zauzeli su zajed-
ničku postelju, nameštenu na podu.
- ...Pored Jodproma - pričao je Afanasjev, kojem se nije spavalo -
uhvatili su, da ne poveruješ, Tjom o, jednog dedicu. Ispostavilo se -
monah, živeo je u nekoj jazbini, hranio se korenjem i bobicama... Mo-
žda ga je neko i prihranjivao - ali sam je rekao da je živeo od molitve.
Artjom, koji se već spremio da zaspi, otvorio je oči i u svetlosti
uličnog lampiona ugledao ispucalu, odavno neokrečenu tavanicu.
- Kažu, deda nije znao ni da je sad tu logor, i sedam godina nije
izlazio pred ljude - nasmejao se tiho Afanasjev. - Držali su ga tri dana
u ISO -u, nisu postigli ništa i poslali su ga u Kem: idi radi, deda, došao
je antihrist, od njega ne možeš da se sakriješ u šumi... On se, neznano
kako, opet vratio na ostrvo s ciljem da se što dublje zavuče u jazbinu i
da više ne izlazi... Ali m su ga već brzo uhvatili i ovoga puta odredili u
četrnaestu čem.
Afanasjev je kazivao svoju priču oslanjajući riđu tintam na raku,
ali raka mu je otekla pa se izvalio na leđa.
- I štar - upitao je Artjom posle pauze.
- Dedai - odazvao se bezbrižno Afanasjev. - Već crkava. Isposta-
vilo se da je lakše preživeti u jazbini nego u četrnaestoj četi.
,,A ja znam tog otpadnika“ - pomislio je Artjom, ali nije rekao ništa.

364
 Umesto toga je upitao:
- A kako su tvoji prijatelji? Nisu pocrkali?
Afanasjev se pritajio i razmišljao.
- Kakvi prijatelji? - upitao je kao da se ne doseća.
- Ma kriminalci - odgovorio je Artjom; potajno je maštao da jed-
nom naieti podivijali nestašni talas i sve njegove neprijatelje odjednom
odnese u more.
Afanasjev je uzdahnuo.
- Ne, Tjom o, oni mi nisu prijatelji. Lopov uopšte ne može da ima
prijatelje. Možda ti misliš da je kriminalac - običaj da se uzima tuđe,
podli karakter i gnusne navike? I još govor - pa da. Cuo si kako oni
razgovaraju? - Artjom je čuo, ali zaboravio; Afanasjev ga je uzgred
podsetio malo, umereno unjkajući: - „Zbog drpisanja sam zglajznuo:
uvalio sam kartiljeru jednu krntiju bagatele. Ali tada je došla gruba fa-
ca, digli frajera haj. Umalo da padne krv!“ Ja, Tjom o, znam sve te re-
či, i u stanju sam da zapamtim njihove navike, i da iskvarim sebi karak-
ter, i da usvojim običaj uzimanja tuđeg i da se ne kajem zbog toga. Ali,
Tjom o, ja ipalc nisam u stanju da prefarbam svoju frajersku boju! Lo-
pov je biljka drugačija od tebe i mene! Njemu je na mestu duše - šipak,
a taj šipak se podmuklo smešlca i plazi prljavi jezik. Lopov se ne posta-
je privremeno, niti se može igrati lopova, lopov je lopov - zauvek. Oni
su lopovi, ne zato što se ponašaju kao lopovi nego zato što više ne ume-
ju da se ponašaju nikako drugačije... Ja sam za njih, u najboljem sluča-
ju - leblebija. Znaš tu reč, Tjom o? Leblebija - nije ni frajer, nije ni lo-
pov nego tako, falsifikat. Od frajera je odmakao, lopov nije postao - tu
lepinju jedu prvu... Bolje mi je da ostanem frajer i ne pravim ništa od
sebe.
Afanasjev se, očigledno, setio nečeg važnog i zanimljivog, zbog če-
ga se podigao na laktove.
- Tjom o, znaš kalto su oni jednom nazvali tebe? Cuo sam slučaj-
no! „Tučeni frajer!“ E to lcako! Tučeni frajer, Tjom o - dobro je, to je
gotovo poštovanje. Oni će i tebe da zakolju, i to radije nego običnog
frajera - ali, u tvom slučaju, imaće već čime da se pohvale... Zaista si
zaslužio, Tjom o, kažern ti. Ja lično, brate - snizio je glas Afanasjev -
nisam očekivao da ćeš ti dugo da poživiš... Dobra ti je zvezda. Nosiš je
pod pazuhom, verovatno?
Artjom je, i sam ne shvatajući svoj pokret, položio ruku na grudi,
kao da mu je ispod košulje zaista bilo nešto.

365
 Krovom je opet prošla lisica, kao u potrazi za prolazom u tople so-
be, za mirisima jela.
Afanasjev je pogledao uvis i upitao:
- Zar se ti ne bojiš ni smrti!' Misliš, ona i ne postoji?
U polumraku je Artjom primetio da je njegov drug čak klimnuo
glavom uvis, kao da gore nije bazala lisica nego sama smrt.
- A što, postoji? - upitao je Artjom.
On je sigurno znao da je to lisica.
Riđi pesnik se ponovo prućio na leđa, ali obe ruke je pružio ispred
sebe, raširio prste i počeo da ih posmatra.
- Meni je tu Ičabir-šah... ili Ičurez-šah?... neki od njih mi je ispri-
čao da je smrt - putovanje. Najzanimljivije u životu. D o te mere zani-
mljivo da ti - samo sedi i raduj se, kao pred predstavu... - Afanasjev je
spustio ruke, ućutao i sređivao misli; odahnuo je i rekao: - Cekaš ga,
čekaš, to putovanje, proturio si glavu iza kulisa, a tebe š-škljoc! - i ot-
fikare ti glavu makazama - ogromnim, zarđalim. Tintara je pala, i eto,
to ti je sve putovanje. Samo iz obezglavljenog tela naposletku hje razna
tečnost, i spreda, i otpozadi.
Neočekivano je Afanasjev počeo da češe obraz - učestalim psećim
pokretom. Od tog pucketanja samo što nisu letele varnice ispod
lcandži.
Artjom je gledao na to kao na uobičajenu Afanasjevljevu fintu; za-
ista, tako je i bilo.
v '
Sto se tiče reci koje je izgovorio Afanasjev - Artjom je valjda shva-
tao njihov smisao, ali mogao je jedino da proceni lepotu stila, zato što
- drug mu je imao pravo - on nije osećao nikakve makaze niti je nau-
čio cia zamisli njihovo škljockanje ispod svog sopstvenog podbratka,
mada su mu u poslednje vreme više puta bile predočene mogućnosti za
to. Po svoj prilici, znanje o svojoj smrti - nije najvažnija nauka na
zemlji.
- ...Uglavnom, ta putovanja nisu po mom ukusu - dovršio je Afa-
nasjev, pošto se načešao. - Ja imam drugi predlog iz oblasti geografije.
Spreman si da me saslušaš, Tjomo?
- Govori, Afanase - rekao je Artjom, mada je odnekud unapred
znao da će ono što mu sad kaže da bude nepotrebno i suvišno za njega.
Afanasjev se okrenuo na grudi, ustao je i, škripeći podnim daska-
ma, prišao prozorčiću - dugo je gledao, čak je pipao i prozorski okvir.
Zatim se vratio nazad, stao je kod vrata i osluškivao.
- Ovde sigurno nema nikog? - upitao je on.

366
 - Osim lisica - rekao je Artjom.
- Taj vaš... lisofon - Krapin nije mogao da ga sprovede ovamo?
- Sve što sad kažeš, odmah ide radiogramom u informaciono ode-
Ijenje - odgovorio je Artjom. - Ujutro će na soloveckom radiju da pre-
pričaju ukratko.
Afanasjev je još minut kružio u polutami, nabasavajući čas na sto-
licu, čas na sopstvene cipele, koje je po logorskom običaju uneo u so-
bu, a nije ostavio, kao njegov drug, pred pragom.
Zatim je najzad seo pored Artjoma i glasom prigušenim od odu-
ševljenja ili od uzbuđenja ispričao otprilike sledeće.
Burcev je već mesec dana određen za starešinu Soloveckog logora.
Kad je to čuo, Artjom je samo zavrteo glavom: čim je otišao, u lo-
goru je počelo da se kuva đavo bi ga znao šta. I nejasno je treba li se
tome radovati ili se zbog toga ljutiti.
D ok je Ejhmanis pakovao stvari a Nogtev još nije stupio na du-
žnost, Burcev je uspeo da se vine visoko. Radeći u ISO -u, on se dovi-
jao da sakupi materijal o čekističkom rukovodstvu, lcoje se, kako se po-
kazalo, sastoji napola od kokainičara i sifilističara. Služeći se tim mate-
rijalom, Burcev je dobio ozbiljnu vlast i raznovrsna punomoćja.
Stvar je došla do toga da je on čekiste srednjeg ranga zatvarao u
ćeliju - i nilco nije mogao da se požali na njega, zato što su sve žalbe iš-
le preko njegovog bivšeg odeljenja u ISO , gde je Burcev ostavio svog
čoveka, takođe od bivših Kolčakovljevih oficira.
„Najzanimljivijim me nije počastio na obali“ - proletelo mu je
kroz glavu o Afanasjevu, od tih vesti Artjom je, po ugledu na druga,
počeo da pogleda čas u prozor, čas u vrata. - „Prištedeo je do noći...
divljač svoju pečenu...“
Crvenoarmejce iz nadzora Burcev drži u prirodnom strahu: uveo
je kažnjavanje batinama za pijanstvo i grube disciplinske prekršaje.
Ujedno Burcev guši sve koji mu padnu šaka - i kriminalce, i kaere, i
običnjake, i bivše socijaliste, koje ne podnosi s izrazito osvetničkim ose-
ćanjem.
Slučaj sa Mezernickim je čak išao naraku Burcevu: lično on se ba-
vio saslušavanjem kako bi njegova mutoa dela ostala u senci; na primer,
upravo je naš Mstislav izbio zube Slabukovskom.
Ejhmanis je spasao Slabukovskog, ah u celini, nije sprečio ništa od
toga što se događalo. Zaista, za to nije ni bilo nikakvih razloga: nad-
zornici su prestali da siluju devojke iz ženske barake, a čekisti više nisu
pravili gromoglasne terevenke, ni karakteristična zlostavljanja - poput

367
mučenja komarcima na obali Svetog jezera, i pijanog pucanja iznad gla-
va za vreme opštih razvođenja.
Ali Burcevljeva najvažnija dosetka bilo je odabiranje bojeve grupe
za bekstvo. Od koga je ona sačinjena, Afanasjev nije znao, ali slutio je
da su to uglavnom bivši belogardejci i nekoliko lučkih zanatlija. U naj-
skorije vreme, pre nego što se završi navigacija, ta grupa će u toku jed-
ne noći da razoruža stražarsku četu, minira svetionik, sruši radio-stani-
cu, prekine telefonsku vezu, otme parobrod „Gleb Boki“ i ode u Kem.
A odatle - u Finsku.
Artjom je ćutao.
,,Pa lco je ovoga puta klovnU - upitao je samog sebe.
Učinilo mu se da čak i misli šapatom.
Afanasjev je sedeo i nije se micao, s iščekivanjem je zurio u Artjoma.
Lisica je gore našla najtophje mesto pored cevi i takođe se stišala.
- Ja neču da bežim - rekao je Artjom.
Oni su još poćutali.
- Ncćeš da pobegneš? - pitao je Afanasjev, kao da je za minut mo-
glo nešto da se promeni.
- N e . Zašto si mi to ispričao?
- Pa, ako nećeš da bežiš, onda... - počeo je Afanasjev, ali je za-
peo... porazmislio jc i nastavio: - Tjom o, ja pouzdano znam: ti imaš
vezu. Mene treba izvesti odavde. Sto pre, to bolje. Sam ne mogu ništa
da smislim kako bih otišao - Krapin neće da me posluša. Osim da iz-
vršim samosečenje... ili samolomljenje - a kuda ću posle da pobegnem
slomljene noge ili bez prstiju na ruci?... Izbavi me, Tjom o. Pošalji me,
molim te. Po lekove, po bilo šta. Pa neka me na velilcom ostrvu strpa-
ju čak i u ćeliju, istrpeću. Kada se zapodene sve to - mene će da oslo-
bode... Tjomo?
,,A dabogda te lisice izujedale, Afanase - pa da odeš u bolničicu“
- hteo je da se našali Artjom, ali nije - kakve sad šale, kakvi bakrači: sve
unaokolo je postalo ozbiljno.
- Spavajmo do sutra - rekao je on i odlučno se zavukao pod po-
krivač.
Polcrio se preko glave, okrenuo prema zidu i brzo je zaspao.
Spavao je čvrsto: zbog nečeg mu se sviđalo što se lisica sklupčala
uz cev i čuva njihov trošni kućerak. Mada sad sigurno niko neće da se
uvuče u cev.

368
 Ujutro je Artjom, oblačeći pantalone, ispustio iz džepa svežanj
dvostruko presavijenih soloveckih novčanica - na Lisičjem ostrvu je
dobijao najvišu platu u čitavom svom soloveckom životu, ali nije imao
na šta da je troši: sve prodavnice su ostale na velikom ostrvu.
- Dugujem ti tri rublje, Afanase - rekao je veselo; Afanasjev je još
dremao, ali već je žmirkao na zvuk ljudskog glasa i pokušavao je da se
zagnjuri dublje pod pokrivač.- Sećaš se, dao si mi u bolničici? - nije
prestajao Artjom.
- Sećam se - promumlao je Afanasjev u jastuk.
- Na, drži - rekao je Artjom ; sačekao je dok se Afanasjev okrene,
otvori oči i pruži rulcu za novac. - Evo-o. I sa mnom više ne govori o
jučerašnjoj temi - zamolio je jasno i dobronamerno.
Afanasjev je protrljao oči i seo, ispod oka gledajući u druga. Ar-
tjom je dva puta protresao svoj ofucani sako, koji je zaudarao na lisice,
pa ga elegantno prebacio preko ramena i odmah pogodio u rukav.
- Mogu da odem u manastir? - upitao je Afanasjev prigušeno.
- Ako se ukaže mogućnost - poći ćeš, ja ću da ti pomognem - od-
govorio je Artjom lako, kao da je reč o cimenti čaja, koju je obećao da
mu natoči - ali ncću ništa namerno da smišljam, oprosti, Afanase.
Ovaj je klimnuo glavom i još jednom protrljao oči pesnicama.
- Koliko je sati? - upitao je Afanasjev. - Nisam čuo ni zvona, ni
sirenu...
- Već je osam, dragi m oj, odavno si prcspavao svoje - odgovorio
je Artjom. - Ovde nema ni zvona, ni sirena - ovde su sloboda, jedna-
kost i besposličenje! Hajdemo da hranimo lisice, pa posle da postavi-
mo trpezu i sebi... Danas je dan za saunu - do večeri se treba valjano
zaprljati, da badava ne trošimo vodu.
- Ovde postoji i sauna? - probudio se najzad Afanasjev.
- Nego šta - podsmevao se Artjom. - Znaš kako nas Krapin pro-
pari toljagom.
- Trebalo je da zatražimo naše medice iz manastira - našalio se
Afanasjev.
Artjom se takođe nasmejao. Jutro je počelo veselo. Apsolutno ne-
ma razloga da se beži nekuda.
Odcako je potpuno prestalo teranje - rad pod pendrekom - Ar-
tjom je osedo kako je silno porastao, razrastajući se dušom, sve unutar

369
njega postalo je za dva broja veće. Setio se kako je u mladosti, u četr-
naestoj godini, uhvatio sebe na misli da, kad ulazi u ostavu, mora mal-
čice da se sagne - najzad je porastao. Sada je išao po svetu sa tvrdim
osećajem da negde treba malo saginjati glavu, inače će da je skinu do
samog potiljka, ili proći bočno, zato što kad se isprsiš, ne možeš da
prođeš kroz neku pukotinu - ali gde da se saginje, gde da se sklanja?
Ispostavilo se da loš, iznurujući posao ne pomaže rast već, napro-
tiv, sateruje čoveka u zemlju do same guše. Covek raste tamo gde mo-
že da se rastrči, da poskakuje, da uplaši pticu na visokoj grani, pošto je
umalo nije uhvatio za rep.
Pred jutro je pala kiša, neuredna i brbljiva, oterala je lisicu sa kro-
va, zamesila je blato, digao se još gušći miris - ali Artjoma je zabavljalo
sve to; već je imao kaljače, nabavio je par i Afanasjevu pa su udvoje, us-
klađujući korak i psujući, šljapkali do uzgajališta lisica, odakle se već orio
nervozni lavež: hranu! H ranuL. Nikakav lisofon im nije potreban.
Lisice su hranili jednom dnevno, za ručak, ali ženke dojilje i lisiči-
će na nezi su prihranjivali još od jutra.
Doručak su im spremali blagovremeno i posle ga raznosili. Lisiči-
ći su živeii na verandama, pokrivenim bodljikavom mrežom - kako bi
šetali na suncu, a ne samo sedeli u jazbini.
Sunce je, istina, danas bilo sasvim daleko i naježeno, u žmarcima
od prehlade.
Bezbrižno razmenjujući psovke s Afanasjevom, koji se naoružao
pištoljem i predlagao da ga za početak isproba makar na Artjomu -
,,...pa i ti možeš imati glistcL - Artjom se trudio da ne misli o Burce-
vu, zato što ga jc čak i misaoni izgovor tog imena uznemiravao, uno-
sio mu pometnju, mada pomešanu s poštovanjem: gle kalcav je on -
obestan oficir, uobraženko, inadžija, delija - ali organizovan delija ko-
ji ne podnosi improvizacije, gvozden kao mašina.
,,Ja ne bih mogao tako“ - to je bilo sve što je shvatao Artjom ; i
shvatao je to, po svoj prilici, prvi put u životu - zato što je on, gleda-
jući druge ljude i znajući njihove postupke, slutio: da ume kao oni, pa
čak i bolje nego oni, ili da uopšte ne želi da liči na njih.
...Iz tog niza je, bezuslovno, ispadao Ejhmanis. Artjomu nije bilo
ni na kraj pameti da poredi sebe s Ejhmanisom - s istim uspehom mo-
gao bi se porediti sa Cezarom ili sa Robespjerom.
Ejhmanis je bio stariji od Artjoma pet ili sedam godina - treba re-
ći da su te godine padale u vreme Svetskog i Građanskog rata - ali

370
M is iiim se nalazila negde dublje... Artjom se potajno dosećao da je Ejh-
m.inis bio stariji - zmvek.
Sta se krilo u toj zvučnoj reči, nije bio obavezan da razume: zau-
vrk, za čitav život, za jednu amputiranu dušu, za jedan, na kraju kraje-
va, pakao... Ali i te reči, govoreći po savesti, za Artjoma nisu značile
iii,šia, i on nije mogao da odmeri njihov smisao: pa, duša, pa, pakao -
l>( iložio je jednu reč na jedan dlan, drugu na drugi - u njima nema ni-
kakve težine, dlanovi su prazni i mrznu se.
Krompir sa bakalarom je teži nego savest, a stenice su očiglednije
i iđ pakla.
...Međutim, dečačko osećanje, neiskorenjivo čak i ovde, u ovim
liladnim mestima, iznutra ga je grebuckalo pitanjem: a ko bi bio jači
kad bi se oni sukobili - vod na vod ili jedan na jedan - Ejhmanis i Bur-
ccv? N e u elementarnoj mčnjavi nego u nekom drugom dvoboju, gde
bi bilo uključeno sve: i bajonet, i drskost, i um, i sumračna prošlost sva-
kog od njih.
Artjom se osmehnuo i zavrteo glavom - kao da bi opsovao, po-
krio se novom kožom, debljom od pređašnje, ali ludačka, dečja misao
- m i tamo ipak pljesne repom.
Cak ni sebi nije mogao da prizna kome bi u tom dvoboju želeo
poraz, a kome pobedu.
„...Možda je Trojanski u pravu, postao si rob koji voli svoje rop-
stvo?“ - upitao se Artjom.
,,...A kad bi Mstislavu Burcevu zatrebalo da sad strelja mene - ni
zbog čega, već samo u ime ispunjavanja svoje divne zamisli - on bi to
uradio?“ - razmišljao je i dalje Artjom.
Cim se upecao tim pitanjem, Artjom se čak naježio, zato što mu
je odgovor bio jasan: naravno, streljao bi ga.
„...Zašto onda moram da želim Burcevu uspeh?“ - nastavio je Ar-
tjom da muči sebe.
„...Zato što te je Ejhmanis za trenutak uzeo u okrilje, a tvoja jad-
na ljudska duša je sama sebi udenula brnjušku u usnu - i trči za senkom
gazde koji je uz to otišao ostavijajući ti na dar svoju bivšu švalerku...“
- podsmevao se sebi Artjom ; i ponovo je terao od sebe sve te misli, za-
to što njegov život nije imao nikakve potrebe za njima, njegov život je
imao potrebu samo za produžavanjem života.
,,...Ne govori tako o Galji“ - zamoho je sebe: zbog Galje mu je bi-
lo kudikamo bolnije nego zbog svega ostalog - u to ostalo spadao je i
sam Artjom.

371
 Afanasjev, kojeg je Artjom već dva minuta valjda slušao ali ga ni-
je čuo, nastavio je da se ludira pitajući ga o svemu redorn, kao riđi, pre-
stareli učenik koji je ostavljen da ponavlja i treću godinu.
Po svoj prilici, pesnika je iskreno privlačio Artjom upravo zbog to-
ga što je sa njim mogao da bude ono što jeste - budalasto dete - što u
logoru ne možeš da dozvoliš sebi ni sa kim.
A da li je zbog tog istog i Artjom cenio Afanasjeva?
- A što vam je lisica tronoga? - praveći se uplašen, raspitivao se
Afanasjev. - ICrapin i ti ste joj pojeli jednu nogu? Mislite, neće niko da
primeti? Zaključili ste da čekisti umeju da broje samo do tri?
- T o je Marta - odgovorio je Artjom, zahvalan za to što ga je Afa-
nasjev ipak izbavio od dosadnih razmišljanja. - Ona je prošlog meseca
pobegla - ovde je Artjom značajno pogledao u Afanasjeva - i upala u
zamku. Odgrizla je sebi nogu da bi nastavila bekstvo. Zamisli, kakva je
to snaga volje?
Afanasjev se nakratko uozbiljio, ipak, sumnjiva mu je ozbiljnost -
zato što je procenjivački gledao u svoju ruku, kao da određuje: a ako ja
upadnem u zamlcu? šta ću onda?
Marti su nedavno doveli mužjaka - žive udvoje, i to složno: Artjom
ih je juče gleđao, za trenutak je uživao do blagih grčeva u grudima.
- A mužjaku ne smeta to što ona ima tri noge? - upitao je Afana-
sjev s interesovanjem i sumnjom.
- Ne - odgovorio je Artjom.
Afanasjev je još razmišljao i, prvi put bez ikakvog osmeha, sa-
opštio:
- Ja ne bih bio u stanju.
- Pa da - saglasio se Artjom - ...mada sad redco možeš da naiđeš
na tronogu ženu.
...Grohotom su se smejali povodom tri noge - Afanasjev je svo-
jom fantazijom, izgleda, zamislio to odlično - da su najpre uplašili i
Martu, i njenog mužjaka, a posle nisu primetili ni Krapina.
- Zdravo, građanine načelniče! - zaurlao je Afanasjev po navici iz
velikog logora - na Lisičjem nije bio običaj da se viče.
Krapin se namrštio i napravio pokret, kao u nameri da zgužva i
strpa u džep Afanasjeva, kalco bi ga kasnije ubacio u furunu.
- Artjome, šta misliš, ko je tamo? - upitao je Krapin, pokazujući
more.
Morem je plovio motorni čamac. Ljudi u čamcu bili su za sada ne-
prepoznadjivi.

372
 Afanasjev se obradovao, primetio je Artjom, kao da je Burcev po-
slao po njega: pa, plovimo li u Finsku ili ne plovimo?
Krapin je bio malo uznemiren: nedavno je podneo izveštaj o svim
lisicama, odvezao im je fotografije, šta će još? Možda novi načelnik lo-
gora Nogtev sad traži njega?
Sve troje su se zgledali, i mada su Afanasjevljeve i Artjomove oči
bile malo mlađe, bivši milicioner je ipak prvi prepoznao gošću.
- Galina će kod nas - rekao je Krapin. - Nešto je učestala. Vero-
vatno je rešila da unapred pogleda bundu za sebe, strvina.
Afanasjev je popreko pogledao i netremice zurio u Artjoma, usne
su mu malo podrhtavale.
Artjom je u početku trpeo taj pogled, zatim se okrenuo i bez na-
ročite blagonaklonosti ga upitao:
- Sta gledaš, Afanase? Prehladićeš oči.
- Hteo sam da ti kažem, Tjom o - prošaputao je Afanasjev dobro-
dušno, bez imalo ljutoje, prenoseći pogled u leđa Krapina, koji je od-
lazio prema malom drvenom pristaništu. - Znaš šta je još bilo u logo-
ra - da ti pamet stane, ništa više.
- Govori brže. - Gosti su već pristajali, ali Galja je ustala, čamac
se zaljuljao pa je ponovo sela na klupu u čamcu.
- Tvoj Trojanski ima kolegu u Jodpromu - pričao je Afanasjev, ve-
selo žmirkajući - tako, jedan visokog čela. Trojanskom je doputovala
majka, a njemu, istim parobrodom - kćerka, u posetu. Video sam je:
neljudska lepota, kao da ju je rodio prolećni cvet...
Artjom je uzđahnuo: pa, brže pričaj, šta će meni uopšte taj Tro-
janski, i ta kćerka od cveta.
- Posle dve nedelje - nastavio je odmereno Afanasjev, zbog nečeg
ubeđen da je Artjomu potrebno da to čuje - građanin Ejhmanis pozo-
ve devojku i kaže: „Ako se udaš za mene - oca ti puštam odmah!“ A
otac je odrobijao svega tri meseca od svojih pet godina. Ona smesta
odgovori: „Udaću se, pristajem, samo mi pustite taticu!“
Artjom je uzdrhtao i, ne verujući, uperio pogled u Afanasjeva. Ta
priča, na prvi pogled, nije se uopšte ticala Artjoma - ali, s druge stra-
ne, koja nije do kraja shvatljiva - i te kako ga se ticala. I Afanasjev, bi-
tanga, odnekud je znao za to.
- Sta dalje? - upitao je Artjom, pogledajući čas u Galinu koja se is-
krcavala i Krapina koji ju je dočekivao, čas u Afanasjeva.
- I pustio ga je - rekao je Afanasjev.
- Lažeš - procedio je kroz zube Artjom.

373
 - Sav logor zna za to - odgovorio je mirno Afanasjev. - Otac te
lepotice je otputovao sa Slabukovskim, istim prevozom, a ona - već s
Ejhmanisom, eto, ovih dana. I kažu da su se oni već venčah, odmah u
Kemu, da ne odugovlače do Moskve...
Artjom je prstima pritisnuo slepoočnice i na brzinu razmišljao ka-
ko da se odnosi prema redovnoj obeshrabrujućoj vesti s ostrva.
- Oh, Afanase - gotovo da je zajaukao Artjom. - Ti, nadam se, vi-
še nemaš novosti? Saveznici nisu doleteli balonom u manastirr Lenjin
nije oživeo? Tunguski meteorit nije odleteo nazad, na nebo?
Afanasjev je razmislio pa odgovorio:
- Ne, toga nije bilo.

* * *

„Moja vrtoglavico. M oja toplino. Mila moja, srdačna. Kako si mi

potrebna“ - ponavljao je Artjom čitav dan. Nikad i nikom nije govorio
te reči.
Ali nije mogao da ih kaže ni Galji. Krapin ju je uzeo u ruke i
uopšte je nije puštao - samo jednom se na trenutak odvojio, otrčao je
u svoju zasebnu brvnaricu, odatle se vratio u izglancanim čizmama i
namirisan kolonjskom vodom.
Užasno mu je laskalo što je pogodio razlog njenog dolaska - oči-
gledno, Galja je odmah, još u pristaništu, šapnula Krapinu o bundi. Cim
je ugrabio trenutak, on se podrugljivim šapatom pohvalio Artjomu:
„Skroz je vidim - tako je: došla da bira sebi zimsku odeću, strvina...“
,,Eh, Pinkertone“ - pomislio je Artjom. - „Tolike mangupe si po-
hvatao, a jedna ženska te pravi budalom...“
Galja je nosila lepo zabrađenu maramu. Divno joj je pristajala.
Galja je zaista zračila ženskom strujom, ta žena je do te mere bila
puna spremnosti za ljudske vruće zabave da su se primetno razveselili i
bili pomalo opijeni njome i svi ostali radnici u uzgajalištu - i lisičji ku-
var, onaj snabdevač - jedan od bivših vlasnika ilegalne jazbine, i okore-
li sovjetski proneverilac državne imovine, Krapinov zamenik za papiro-
logiju, rukovodilac i radio-veze s ostrvom, koja je, uzgred budi rečeno,
zvrjala bez ikakvog posla, i krmar motornjaka, koji je dovezao Galju -
izgledao je kao pravi pravcati kriminalac, s dva izbijena zuba u zverskoj
vilici, kako se nije plašila da putuje sa njim, i na kraju krajeva, široko-
grudi Krapin - svi.

374
 Jedino se Afanasjev držao podalje, mada je ipak gledao ispod oka
u suknju koja je prolazila pored njega, proučavao kako i na čemu ona
sedi.
„Igranku su, šta li, objavili za večerasr“ - ljutio se Artjom, nepri-
jateljski gledajući muškarce.
„Niko i ne sJuti“ - mislio je bez ikakvog zadovoljstva - „da su sve
to... meni dovezli... Ubrišite se!“
On se setio kako Galja preko glave, žurno, gotovo pomamno ski-
da svoju bluzu - i otkrivaju joj se beli pazusi, okupani čistim sapunom
ali ipak malčice mirišu na znoj, i kao da pljusnu njene dojke - poput
najsvežijeg kiselog mleka u ogromnim čancima - i ona svojom pohot-
nom, žilavom, zlobnom rukom vuče Artjoma prema sebi, i brzim po-
kretima drugom rukom dira ga po leđima, po vratu, po potiljku, po be-
dru - čak ne miluje već kao da ga pretresa: gdcr.. gde ti je?.. gde ti je
tamo bilo to?
...Artjomu je počelo da se steže srce, nakratko je zastajao, gledao
na sve strane, kao da ga je udarila sunčanica. Afanasjev je takođe ustao
i ćutke čekao, ponekad je nastavljao da toroče ni o čemu, po običaju,
lepe reči je šarao kvrgavim rečima i uživao u dobijenoj slici, a ponekad
bi zaćutao i s ironičnom nežnošću posmatrao Artjoma.
„...kako niko ne sluti“ - ispravio je Artjom samog sebe - ,,kad Afa-
nas zna sve! Otlcud on zna, pseto jedno?“
...i ponovo je oterao te misli i usredsredio se na Krapina: Artjom
je prvi put u životu doživeo osećanje ljubomore - eto, nije ni znao ka-
kvo je ono. Samo što nije škrgutao zubima, ali kad je Galja otišla u Kra-
pinov kućerak da popije čaj - padao je u vatru, u hladnoću. Sve mu se
smrklo kada je Krapin poveo Galju u ambulantu... tamo je ona klupa...
ko zna tu ludu strvinu?... Vreme je da kroz žbunje priđe prozorčiću i,
kao galeb kljunom, kuca u staklo.
Citav dan je bio van sebe. Nije ručao.
- Nećcšr - upitao ga je Afanasjev, glavom pokazujući Artjomovu
manjerku sa prosenom kašom i prženim ribljim repom. - Pa dobro - i
sam je pojeo.
„Zar će ona da ode tek tako, bez ičegr“ - ponavljao je Artjom dok
je išao napolje, uvlačeći stomak i s mukom gutajući pljuvačku.
Pred veče je počeo da duva težak, sumračan vetar, treštali su štito-
vi koji ograđuju ostrvo, nekoliko njih je oboreno. Iznova su ih podigh,
učvrstili, dok su radili promrzh su do kostiju... lisice su se posakrivale
po stanovima...

375
 M ore je poskakivalo i propinjalo se, kao da zaviruje: a šta je tamo
iza štitova, ima li šta živo?
Camdžija motornjaka je rekao da je vraćanje opasno - mogu se
prevrnuti.
Galja je čekala da joj Krapin predloži da ostane - a on je to učinio
odmah - i, pošto je kao razmislila, saglasila se.
„Hvala, GospodeC - uskliknuo je Artjom, od radosti umalo nije
zacvokotao zubima - taj mahniti vetar: zagrlio bi ga, da može da ga
uhvati.
Pogledao je u Krapina i shvatio da taj matori džukac misli isto, sa-
mo bez Gospoda - kome li, zanima ga, zahvaljuju bivši milicioneri?...
- T o je ispravna odluka, razumna - govorio je on glasno, laskavo
škiljeći. - Zato što sad imamo saunu. Cenite saunicu? - i zagledao se
Galji u oči s takvim izgledom, kao da je već napola rešeno pitanje ko će
da joj bude saundžija i propari je kako treba. - I metlice smo napravili
u pravi čas - dodao je Krapin; to je zvučalo kao: odavno sam te čekao,
pripremio sam se.
Artjom je pomišljao - a da li da se baci Krapinu na ramena i zavr-
nc tu njegovu crvenu, ćelavu tintaru na širokom vratu, obarenom u
boršču.
O sauni Galja, kao što to dolikuje mladoj vaspitanoj ženi, i to če-
Idstkinji, nije kazala ništa... ali prva se uputila tuda - ne po scljačkom
propisu, po kome su žene uvek išle poslednje.
Vetar se još nije stišao, ali muškarci su ipak sedeli na pokrivenom
doksatiću ambulante, tačno naspram saune. Krapin je izašao napoljc da
puši, ali na takvom vetru njegova smotana cigareta, ma koliko jc skri-
vao u ruci, izgorela je za pola minuta, i on se vratio.
Ostali su po redu pogledali u saunu, u nadi da se Galja može za-
boraviti i izaći gola na doksat da udahne vazduh, ili da će se odjednom
otkriti ranije neprimećena pukotina u zidu, ili da će se čitav ugao sau-
ne najednom raspršiti na vetru... A što ne bi, zar se to ne dešava?
Artjom je pljunuo i pošao u obilazak ostrva - možda su opet obo-
reni štitovi.
Nebo se zacrnelo, more je kuvalo svoje olovo, bilo mu je istinski
hladno - vetar je na pustim prostorima pokušavao da mu oduzme ode-
ću: svlači se do gole kože, klinjo, tebe ću da kidam na komade i po par-
če bacam ribama...
- Ma, tornjaj se ti kod svih svojih slanih soloveckih đavola! - pso-
vao je naglas Artjom, jedva koračajući.

376
 „Kako ovde preživljavaju zimi?“ - zamislio se prvi put, odmahu-
jući rukom.
Stitovi su stajali na svom mestu i treperili.
Kod pristaništa je izbio na more: ono je sve više zapadalo u buč-
nu, crnu histeriju. Uhvatio je sebe u blagom strahu - što je ostao sa-
svim sam pred tom gromadom. Stajao je podalje, opčinjen, i kočio se.
...U penušavoj vodi neočekivano je ugledao zdravo brvno. Za po-
la minuta je lako izbačeno na obalu.
Brvno je bilo od tri saženja.
Artjom mu se oprezno približio, pogledajući u more: ko ga je ba-
cio - jer taj je tu negde.
Pažljivo je rukom pipnuo brvno - kao da je moglo da oživi, vikne.
Zapazio je na njemu sekirom usečen natpis. Već uvereniji, rulcom
je očistio prionule alge i pročitao: „Spasite nas. Solovke“. Svako ,,s“ bi-
lo je oštro, kao vršak strele.
Porazmislio je malo i s neočekivanom izbezumljenošću zakotrljao
brvno nazad, prema vodi, kao da ga je nelco mogao zateći u tom čita-
nju pa mora što pre da se otarasi dokaza.
,,Ja ne umem da čitam“ - šaputao je on. - „Znači, to nije za
mene...“
Ugurao je brvno u vodu i, ne osvrćući se, brzo pošao. U početku
je osećao da brvno, ponovo bačeno u more, može da ga sustigne i uda-
ri krajem u leđa... posle ga je prošlo.
Nema ni mora, ni vetra, ničeg, već samo maleni prozor na sauni.
Kalco bi bilo lepo da ovde, na Lisičjem ostrvu, nema nikog - maš-
tao je Artjom: i on sam dočekuje Galju na obali, i oni se odmah ljube
u usta - ah, kako je divno ljubiti voljenu ženu u usta - zar može biti
nešto bolje na svetu?
Poljubac je najpre bio slan od mora, zatim malo neslan od dugog
čekanja, i posle odmah sladak, i sladak, i opet sladak od sreće.
...U saunu je upao Artjom, spreman za vrućinu i šibanje solovec-
kim medicama, bez ikakve milosti.
Tamo su se već grejali muškarci.
Galja nije pozvala Krapina, zato je on pokušavao da iskali gnev na
lisičjem kuvaru - ovaj se ubrzo oglasio i otrčao da se ohladi. Proneve-
rilac državne imovine se kočoperio minut-dva, ali kada je Krapin, raz-
jaren njegovom izdržljivošću, obilato pljusnuo vodu na kamenu ploču
i metlicama započeo nov vatreni krug, ovaj je takođe iskolačio oči i

377
pošao prema kadici s hladnom vodom, u koju je odmah zagnjurio gla-
vu, u nadi da će izbeći dokuvavanje i tvrdo kuvani mozak...
I jedino je Afanasjev izdržao torturu - sustižući svoj čuperak, po-
stajao je riđ u čitavom telu, ali nije čak ni uzvikivao, trpeo je grizući ru-
ku i žmureći...
Teturajući i hvatajući se za pocrnele zidove, go je izašao direktno
napolje.
- Kuda ćeš, tamo je ona... žena - pokušao je da ga zaustavi lisičji
kuvar, ali Afanasjev nije ništa čuo.
Krapinu više nije ostalo snage za Artjoma.
Artjom se popeo na gornju policu, zasutu brezovim lišćem, i to-
pio se od svoje miline, ispmžio je noge, pokrio glavu rukama i disao
kao da pliva u vreloj reci... odjednom je uhvatio sebe na misli da je on,
ipak, srećan - u ovoj soloveckoj daljini, u neslobodi, okmžen ljudskim
bolom, na malenom ostrvu koje smrdi mirisom lisica, nedaleko od lu-
de žene koju je zavoleo - pa zavoleo je>... - a ona je sada ležala ovde,
na ovoj klupi, gola... naći će barem kap koja se skotrljala sa nje...
Srećan je čak i zbog Afanasjeva, lcoji je došao spolja, sada već iši-
ban vetrorn, hrupio je u saunu i hladnom, mokrom rukom kucnuo Ar-
tjoma po butini:
- Ajde, pomakni se!
Artjom se okrenuo na leđa, zatim je seo, spustio noge i s vremena
na vreme desnom rukom rastrljavao znoj i prljavštinu po gmdima, slu-
šajući uverljivo lupanje svog srca.
Afanasjev ga je šibao.
Kamena ploča je zašištala, ma kakav tamo Zmaj Gorinič, kojeg su
ljudi svezali lancem i mučili, a da su mu dali slobodu, on bi ih pripe-
kao. Disanjc tog Zmaja je bilo pikantno, aromatično, zato što su ga, od
kada je zarobljcn, hranili samo travom i korenjem.
Prljio ga je zatiljak, Artjom se malo sagnuo, pretrpeo i posle kra-
ćeg vremena osetio kako mu je srce potrčalo brže, kao da krči sebi put
napolje iz grudnog koša. Znoj mu je linuo u četiri nova potoka, i sre-
ća mu je postala gušća i vrelija.
- Duša nam se ispekla, kao krompirić-paklić - rekao je promuklo
Afanasjev. - S takvom dušom sad ćemo lakše da živimo...

378
 Veče je bilo sasvim neobično.
Kuvar je postavio večeru u administrativnoj brvnari, na velikom
stolu - sigurno mu je naredio Krapin, a to se moglo razumeti: pa ne-
će da zove Galinu kod sebe na večerur A da je šalje u praznu brvnaru
da sama pije čaj - takođe je nekako negostoljubivo.
Na stolu nije bilo vina - Krapin, izgleda, nije pio, pa nije davao ni
drugima - ali posle saune svi su biii divno raspoloženi, nasmejani,
dobri.
Artjom je ušao kad su se već okupili prijatelji i drugovi, Galja je se-
dela neuobičajeno nasmejana, a oko nje se vrzmao lisičji kuvar s kola-
čima - i sa jabukama, i sa kupusom, i sa ribom, i jedan čak sa sirom -
samo da pošašaviš.
„A ovo je moj dom“ - zamislio je odjednom Artjom. - ,,A ona -
moja žena. N e mogu da budem ljubomoran na nju zbog njih, niti da
ne patim od toga, jer, kada se svi napoje čajem i narazgovaraju, ona će
da ostane sa mnom, i svu noć ću da udišem njen topli potiljak...“
„...Zar se to dešava?“ - pitao je.
„...Dešava se - i dešavaće se“ - odgovorio je. - „Samo više nikad
neću da pijem čaj od borovnice i soloveckih bobica.“
I odgurnuo je praznu cimentu.
I nekako na nov način se zagledao u bezbrižno raspričanog Krapi-
na, kojem su čak i oči zasvetlile i postale bistre.
- ...A prekjuče - nasmejao se promuklo, a zatim i zakašljao, ali ta-
kođe nekako veselo, pa nastavio razgovor koji je sam zapodenuo. - Po-
đem ja s udicom da upecam scbi ribe za prženje. Sa mnom - Fura, ta-
ko zovem lisicu - objasnio je Krapin specijalno za Galju. - Vadim pr-
vu. Fura se vrti oko mene: počasti me. ,,Ne“, kažem, ,,već si ručala“.
Ona povremeno kevće, ali ja i dalje lovim, nemam šta da pričam sa
njom. H op, druga. Fura opet po svom. M oj odgovor je isti. Ona kaže:
ah, tako! - zgrabila je moju duvankesu i otrčala do žbunja. Ja ostavim
udicu, pa za njom. Poterala me je, duvankesu mi je bacila u žbunje - i
otišla svojim poslom. Dobro je da sam video gde mi je ispustila duvan-
kesu - brzo sam je našao. Smotao sam cigaretu, vraćam se smejući se.
Vratim se ja na obalu - a ona, zamisli, pojela moj ulov. Unapred je zna-
la, dok je nosila duvankesu, kako će da se vrati i da mi se osveti! I što
je karakteristično: legla je pobliže - da uživa kako ću ja da topćem od

379
besa. A odabrala je takvo rastojanje da, ako mi padne na pamet da je
gađam kamenom - ima mogućnost da pobegne... A? - 1 Krapin je po-
novo pogledao u Galju: - I čovek se ne doseti da izvede takvu fintu!
O n je ispričao još tuce priča o lisičjem karakteru, kuvar ga je pra-
tio i poneld put ubacivao oštroumnu reč, u njegovim zažarenim okica-
ma Artjom je odjednom ugledao odsjaje nekadašnjeg, nepmanskog ži-
vota u moskovskim bordelima; papirolog-zamenik nije umeo da razgo-
vara, međutim, nije kvario opštu najmiliju sliku. Zaista je bilo zabavno
slušati Krapina, Galja se smejala umereno, kao da poštuje svoj čin, ko-
ji nije zagrejan čak ni saunom, niti poslesaunskim čajem - ali ipak od
srca, zato se Afanasjev do suza smejao i, izgleda, ispunjavao najnežni-
jim osećanjima prema građaninu bivšem milicioneru - od Krapina ni-
je očekivao takvu sposobnost opažanja i dobrotu. A ko vidi i zna živo-
tinju - taj je neizbežno mudar i u ljudskim poslovima je čovek.
Pojeli su kolače, pribrali posuđe - Galja, naravno, nije ni pipnula
prazne šolje niti je dozvolila Krapinu da joj doda njenu čekističku ko-
žnu jaknu: sama ću, hvala.
Odredili su da Galja spava u Artjomovom kućerku - gde je on ra-
nije spavao s onim logorašem kojeg je izujedala lisica, a sad, eto, deli
krov s Afanasjevom. Kod snabdevača su se našli čista posteljina i navla-
lce za goste.
Vozač m otom og čamca je legao u saunu. Krapin je u svojoj brv-
narici, gde, s pravom starijeg, boravi sam.
Sto se tiče Artjoma i Afanasjeva - Krapin ih je poslao u treću stam-
benu kućicu na ostrvu, gde su boravili njegov zamenik za svakakve ra-
čune i kuvar, onaj isti snabdevač.
, U toj kućici je bio tavan, prašnjav, ali pogodan za jedno spavanje.
Pošto se sit nasmejao i najeo kolača, Afanasjev se odmah prućio i
zaspao.
Artjom se iz sve snage tradio da ne mrda i sve osluškivao kako je
tamo dole. Sa tavana je mogao da siđe kroz brvnara, ali i stepeništem,
kroz tavanski prozor. Ali ipak je hteo da sačeka kada se sve utiša, kako
se ne bi uzbuđivao zbog mogućne buke, koja se neizbežno dogodi. Ku-
var, kao što je to red kod kuvara, zahrkao je odmah, a papirologu-za-
meniku je gorela sijalica čitav sat - nadahnut Galininim dolaskom, ta-
mo je nešto slikao, crtao tablice i brojao lisičje repove.
Najzad se i ovaj stišao, ugasio je sijalicu.
Artjom, sa težinom u gradima - kao da leži pod džakom brašna -
čekao je još neko vreme, pokušavajući da u sebi recimje poeziju - ali

380
 prestao je na pola puta, posle prvih stihova, nije stigao ni do dželata i
liželatkinje, ni do đavola koji ropće kod ljuljaške, ni do kunićltih očiju,
ui do radoznalca koji vršlja po šumama...
...Nadao se da je prošlo više od pola sata, ali pre će biti da se sve
i igraničilo na svega petnaest rastegljivih minuta.
Trudeći se da ne diže buku, Artjom je ustao i krenuo prema tavan-
skom prozoru... Naravno, patos je zaškripao, činilo se, sad će kuća da
sc razvali... Artjom se ulcočio i rešio da napravi dva čvrsta koraka, tako
ćc da bude tiši - i tada je uleteo čelom u gredu - umalo nije zaurlao od
bola... seo je i minut uživao u rudnicima zlata u očima... pipao je čelo,
<iblizivao ruku - bio je uveren da je rasekao poia glave i da mu je sve
već u krvi... ali nije, ruka mu je bila suva...
Gurnuo je tavanski prozor, koji je očajničld zajaukao u pomrčinu
- još je dobro što pomalo rominja kiša - blago naizmenično dobova-
nje i jecanje je barem nešto skrivalo.
A možda baš i nije...
Iz prozora ga je zapljusnula jesenja hladnoća.
Pljunuo je na sve: ,,A ako idem napolje zbog nužde - šta, dužan
sam da se šunjam, je li?“ I odlučno je sišao dole, maltene namerno top-
ćući.
D ok je silazio stepeništem, sklanjao je lice da mu na razbijeno če-
lo ne bi padale kapi - kiša je bila gotovo bele boje - ali na mestu ubo-
ja nije osećao ništa, kao da je vlaga isparavala pri doletanju.
Kad je kročio na zemlju, osećao se kao životinja koja je pobcgla iz
kaveza - sloboda, i nema više ničega.
Ne osvrćući se, požurio je prema brvnari u lcojoj je noćivala Galja.
Ona je odmah, čim je kucnuo prstom, povirila na prozor.
„Nije spavala!“ - štrecnulo ga je u srcu.
- Nisi video Krapina? - upitala je osmehujući se; glas joj se dobro
čuo ltroz staklo. - Dolazio je pre sat vremena, molio da mi podnese
izveštaj.
- I šta si mu ti rekla? - upitao je Artjom stojeći pored prozora i
kao da nije žurio u kuću.
- N ešto... Pitala sam ga da neće na Sekirku - da tamo polaže ra-
čune po svim pitanjima.

381
 ...Takav užas je pravila: zahtevala je da joj sve diram, i grebem, i
gnječim, i sama me je grebala, i nije znala za stid ni u čemu, kao da ni-
kad nije nailazila na osobu druge anatomije i htela da je zanavek za-
pamti, u najnezamislivijim detaljima...
Prvi put je bila sa njim potpuno, potpuno gola: on je potpuno po-
ludeo od toga.
„Kako tako“ - mislio je posle Artjom, bez mge, već samo u drh-
tavom i zahvalnom čuđenju - „žena ti u početku prilazi kudikamo bli-
že u telesnom nego u duševnom opštenju. I prožima se telesnim kudi-
kamo pre nego duševnim. Zar ne bi trebalo da je obratnor“
,,A kako bi ovde bilo obratno“ - naragao se sebi Artjom. - ,,Ti bi
je tri meseca uzastopno vodio podraku da šeta do mora!’“
Mogučnost da urade obramo nije postojala. D a bi upoznali jedno
drago, morali su da se svuku do gole kože.
Lisica je ponovo trčala po krovu, često menjajući mesto - ovakvu
buku i koprcanje još nije čula.
- K o je to? - primetila je Galja kasno lisičje korake: pre toga je ču-
la jedino ono što se dešava unutar nje.
- Ma to je lisica, lisica.
- A zašto jc ona na krovu?
- Tamo je toplo.
- ...Da, Krapin je zagrejao... - i zbacila je pokrivač sa sebe.
Ležala je tiho, kao svetica. Samo je malčice spremna za smeh - i
tradila se da mu ne gleda u oči. Ali sveci gledaju - i to uvek u oči.
Artjom se pridigao na lakat i pomilovao je po stomaku.
Krotka moja. Slasti moja.
Ona se nasmešila - usne su joj se malčice slepile, i najzad je pogle-
dala u njega, malo žmirkajući u mraku, kao da je kratkovida - i Artjom
je osetio užasnu nežnost prema tim očima i prema tim usnama, takav
bol, takav život unutra.
Znala je o čemu on misli.
- Kada mi skidaš odeću, ja kao da izlazim iz mora, ja se čistim -
rekla je Galja. - Nije me stid.
Sada sam čista, kakva nikad nisam bila.
- Da - rekao je Artjom: ne da je on saglasan nego da je sluša.

382
 Zatim je razmislio, sagnuo se do samog njenog lica i na uho joj
prošaputao - zato što ga je bilo sramota da naglas kaže:
- Ne-po-dno-šlji-va... sreća... mada sam ja u... tebi... - a zatim br-
/.alicom - samo jednim malim delom sebe... - zatim je poćutao, pa za-
vršio: - A kad bi bilo mogućno da u tebi - budem sav? Da svom svo-
|om krvlju tečem kroz tebe, da svim... Tamo je raj!
- ...Glupost, glupost, glupost... - porazmislila je Galja, leao da
osluškuje unutrašnju temperaturu, i odgovorila mu blago ali sasvim
dobronamerno mršteći se: - Tam o nije raj. Tamo je takva temperatu-
ra da jedino ja mogu da je izdržim...
Artjom se nečujno nasmejao i disao joj tik iznad dojki, priljublju-
jući usta gotovo uz samu kožu - tako je u detinjstvu disao u prozor i
pokušavao da vidi ulicu, kočijaša, niski stub s plakatima na uglu.
- Zašto si me onda pitala za Jesenjina? - odjednom se setio onog
dana kada ga je Galja pozvala i zaplašila.
- Volim ga - odgovorila je prosto Galja. - Još Utkina, Marijengo-
fa, Lugovskog... Tihonova.
- Istina? - upitao je Artjom.
- A zašto da ne? - rekla je ona s jednom, jedva osetnom uvredom.
- A šta još može da se voli?
Gledao je u nju začuđeno i radosno, kao da joj svaki put svlači ne
jednu istu nego novu odeću, zatim - i sa nje tako gole - još jednu, pa
posle - opet sa gole Galje - neki treći nevidljivi pokrivač - i svuda je to
bila opet ona, samo još bolja.
Galja je našla svoju bluzu i zamolila ga da se okrene.
O n ju je poslušao, a sam je mislio: „Tek što je ležala bez ičeg i ni-
je tražila da se okrećem, a čim je počela da se oblači - ’okreni se!’. Smeš-
na je.“
Sad je Galja sedela u bluzi - bez ičeg više, i odlično joj je stajalo.
Ali, pošto je očima potražila i nije našla ništa pored sebe, pokrila
se jorganom do pojasa - očigledno je nameravala da kaže nešto što ne
dolikuje da mu govori gola.
- Imam za tebe vrlo dobru vest - kazala je Galja svečano i sasvim
nepoznatim glasom, ne ženskim, zadihanim i jecavim, niti šefovskim,
nepodnošljivim i odvratnim, već nekim trećim - ...došla ti je mama.
Ona je pisala molbu za sastanak - i odobrila sam joj. - Galja se upiljila
Artjomu u oči.
Artjom je trepnuo i okrenuo se.

383
 - I došla je odmah - ponovila je Galja; pa pošto nije usledio od-
govor, upitala je: - Sta ti je?
- Ma, dobro sam - rekao je Artjom, ali laž mu je bila suviše čuj-
na, pogotovu što je duboko u sebi, s tugom i neprijateljstvom pona-
vljao: „...Cemu sve to? Sta radiš sve vreme, Galjo! A ja te još nisam pi-
tao za Avdeja Sivcova i Zahara - jedva sam se dokopao tvojih behh si-
sica - skot sam ja, skot!...“
- Sta ti je? - mučila ga je Galja, već drugom intonacijom, kudika-
mo glasnije. - Ne želiš da vidiš majku? - Artjom je podigao oči i oću-
tao. - Namerno sam uzela čamac i došla po tebe - da bih te... obrado-
vala! Celca te majka! A ti nećeš da pođeš? - pitala je stalno, kao da ni-
kalco nije u stanju da poveruje u to što se dešava, ali umesto odgovora
Artjom je milovao svoj obraz, obraz mu je bio čekinjast, grub, ali zato
vruć, izljubljen. - Sta je, čudovište? - upitala je Galja s nemoćnom ljut-
njom i čak su joj ruke - pre jednog trenutka spremne da ga šamaraju -
valjda malaksale.
Pitanja su joj zvučala kao da on odbija sastanak sa njom - Galjom
- a ne sa majkom. Kao da je saznala o njemu nešto što potpuno negi-
ra mogućnost njihove bliskosti - posle takvog svog ponašanja, kakvo
pravo ima on da je viđa i dišc joj u samu kožu?
„Sad će sve opet da se loše završi..." - shvatio je Artjom. - „Zašto
mi se svaki put sve loše završava... Tek se obradujem što je sve dobro
- i odmah mi jc svc loše.“
- Poći ću, poći - rekao je žurno, mada je mutno uviđao da ne tre-
ba ići nikud, neko mu je sugerisao da ne sme to da uradi, ali on nije slu-
šao sugestije i još jednom je ponovio: - Poći ću, poći ću, poći ću. Samo
sam veoma začuđen. Uopšte je nisam očekivao. Kako ti ne shvataš - ovo
je čuđenje. Ja sam ovde - i odjednom majka - Artjom je zagovarao Ga-
lju, počeo je čak i sam da veruje u svoju brzalicu: kalco da se ne začudi,
ali sad je svestan svega, i zahvalan je njoj - retko lcome dozvoljavaju sa-
stanlce, a ona je smislila i priredila mu praznik- dobra, dobra, dobra Ga-
Ija, divna i umilna, mora da učini sve kako je ne bi naljutio.
Ona mu u početku uopšte nije verovala, zatim je malo, sasvim ma-
lo poverovala, posle je još popustila i malo više mu poverovala, a zatim
ga je pustila čak i da je poljubi, nehotice, poluokrenutu... ali sledeći po-
Ijubac pao joj je na same usne, i usne su joj se otvorile, i usta su joj bi-
la umorna, ali vrela... Artjom je skinuo taj već nepodnošljivi jorgan i
otkrio da joj sve gori i pliva - jedino su joj ukočene oči, ali sada ćemo

384
tl.i izljubimo te oči, da ih izljubimo i ugrejemo, samo jorgan... jorgan
l<- sasvim nepotreban, čak i na nogama.

* * *

Dok je Artjom bio kod Galje - neočekivan, pao je sneg - očigled-

110 je bez prestanka padao dok su se oni tamo grebali - nije bio rastre-
sit nego ravan, krhak sloj.
Napadao je i otišao dalje, na veliko ostrvo.
Sve unaokolo bilo je novo, nijednom nije viđeno.
,,Pa šta, nije loše“ - zaključio je Artjom pošto se nauživao. - ,,Zve-
zde gore, sneg dole.“
„Dobro je!“ - ponavljao je on, pošto je odlučio da misli o majci
ostavi do sutra, i požurio na svoje mesto.
Posle petnaestak koralca osvrnuo se u nadi: rnožda Galja glcda u
njega - i odmah ga je štrecnulo srce od užasa: njegovi jasni tragovi su
vodili pravo od brvnare, a on je stajao na kraju svog puta, kao znak
uzvika.
- Dođavola. Đavo me odneo! - opsovao je naglas Artjom.
Zgrćuči nogama ugaženi sneg, vratio se nazad.
Pozadi je ostala crna razbarušena traka koja je vodila do brvnare.
Kao da je Artjom proleteo na metli, saskočio pored kuće i ostatak puta
prešao puzeći: primi slugu, gospodarice, ugrej ga u svojim suknjama.
„Sta, šta rade u tim slučajevima?“ - razmišljao je Aitjom, pijan od
svoje nečuvene radosti i mladosti, još uveren da će sad smisliti šta će i ka-
ko će. - „Možda da zametaem tragover Recimo, da krenem natraške...“
Artjom je pokušao - ispalo je još gore: kao da je on došao lcod Ga-
lje - i rešio da se ne vraća.
„Kad ujutro izađe Krapin, okoreli milicioner - odmah će, po cipe-
lama, da odredi ko je noćivao kod Galje. Pitaće: ’Sta rade tamo tvoji
tragovi?’ ’Otkud ja znam?’ - odgovoriću.- ’Napolju je, možda, šetao
Afanasjev u mojim cipelama...’“
,,A tačno!“ - obradovao se Artjom. - ,,On tvrdo spava, obuću mu
moje cipele. Evo ti, Afanase, osvete za svece!...“
,,A kako će Galja? Galja će biti pod sumnjom da noćima idu kod
nje riđi pesnici.“

385
 Pokušao je da ponovo pođe, kao što idu svi ljudi, licem napred -
dobijala se ista slika: neznano lcako on se obreo kod Galje i otuda po-
peo na tavan. Sutra će čitavo uzgajalište da posmatra taj put.
„Mo/.da, da odvedem tragove do mora?“ - razmišljao je Artjom. -
„Svi će misliti da sam se utopio. A ja - gle! - ležim, spavam. ’A u če-
mu je stvar?’ - upitaću ja začuđeno, kad ujutro Ičrapinova ogromna
tintara bane na tavan. ’A zašto ti nisi u moru?’ - upitaće me Krapin, ko-
ji svoje milicijske kockice neće moći da uklopi u mozaik. ’A zašto ja
moram biti u moru, šta sam ja, parobrod Gleb Boki?’“
...Ne, nc valja ni to.
Artjom je zgrabio grabulje koje su stajale pored praga i pošao po-
lagano prema svom tavanu, odmah grabuljajući sneg za sobom.
Rezultat je bio neviđena budalaština. Svuda je sneg kao sneg - pao
je, ne miče se, ali pored kućice u kojoj je spavala Galja - kao da su vo-
zili traktor.
„...Evo, neka raspravljaju ko je noćas traktorom dolazio kod nje...“
- pokušavao je da se razveseli Artjom, ali više mu nije bilo smešno.
Traktor je ipak imao put pravo od tavanskog stepeništa do njene
brvnare.
„Možda, da razgrne sneg na čitavom ostrvu?“ - palo mu je na pa-
met. - „Petljavina taman do jutra... Ui barem pored Galjine lcuće. Kad
izade Krapin, kazaće: gle čuda, sneg pao na čitavo ostrvo, a ova kuća
kao da je pokrivena lcupolom... Možda će naš milicioner da poveruje u
Boga...“
...Artjom nije imao kud - rešio je da grabuljama ispremeće što vi-
še snega i vrati se lcroz ambulantu, krivim putevima - najvažnije je da
niko ne izade, inače će morati da objašnjava: ma, evo, kao, rešio sam
da malo počistim, inače je svuda sneg - prljavo.
Privučene usplahirenošću, do Artjoma su dojurile tri večito glad-
ne mačke, a pas - u nadi da je spreman da se poigra sa njim, eto, radi
toga je uzeo i grabulje, ujedno je i Fura sišla s lcrova, oblizujući sneg sa
šapa... Artjom je stajao usred životinja, kao mladi Deda Mraz koji je
pobrkao puteve. Pokušao je da ih uplaši - badava, pas se, na primer,
samo razveselio i zakevtao, mačke nisu gubile veru u to da će Artjom
izvaditi ribicu iz džepa, a Fura se zaista nije ničeg bojala i samo je taj-
nim naumom pogledala u mačke - u stvari, sve su ribica do ribice...
Razlegao se zvuk otvaranja prozora i izvirila je zaprepašćena Galja
u bluzi.

386
 Artjom je podigao grabulje u znak pozdrava i pokušao da se
osmehne. Trebalo je da kaže nešto, ali šta?
- Sta ti je, pomerio si pameću? - upitaia je besno, gledajući u ži-
vodnje i svog dragog među njima. - Sta radiš tu s grabuljama?
Nije imao odgovor.

* * *

Pred jutro se ražčistio sav sneg: baš kao da su juče na zalutalom

olujnom oblaku dostavili četrdeset vedara27 snega, ali danas mu se i
trag istopio.
Niko ništa nije primetio. Otisci mačjih i psećih šapa u ledenom
blatu, i to je sve.
Samo je pored ambulante stajala jela, kao budala, s neotkravlje-
nom prljavobelom kapicom i pohabanom keceljicom.
- Trebalo bi da pođem, šta ako odjednom opet bude oluja - rckla
je Galja Krapinu.
Susreli su se na parcelici između ambulante, saune i administrativ-
ne brvnare.
Artjom i Afanasjev su sedeli na pokrivenom doksatiću ambulantc.
Afanasjev je bio ćutljiv i napet. Veoma je očekivao od Artjoma rcšenje
svoje molbe.
- Naravno - odgovorio joj je Krapin.
Izgleda da mu je bilo nelagodno zbog jučerašnjeg - i sam nije
shvatao lcako je moglo da mu padne na pamet to: polaganje računa...
noću... Ali sve sc objašnjavalo prosto: danas iz ove žene nije izbijala ju-
čerašnja omamljujuća struja.
Ali njena mala crna glava na pozađini mutnog neba uznemiravala
je Artjoma.
- Gorjainovu je došla majka na sastanak, on će da pođe mojim
čamcem - kazala je Galina.
Krapin se osmehnuo i mahnuo rukom Artjomu:
- Cuo si?
Artjom je ustao i malčice usiljeno se nasmešio i odgovorio:
- Razumem!

27 Vedro - stara ruska mera, oko 12 litara. (Prim. prev.)

387
 - Zašto si ćutao! - viknuo je Krapin; zaista su razgovarali glasnije
nego što bi trebalo - i sve se čulo. - Dovezi ovamo palcet, nemoj da ga
pojedeš usput!
Artjom je klimnuo glavom, ovoga puta nije se ni potrudio da se
nasmeši.
On nije imao šta da pakuje - nadao se skorom povratku - a šta da
radi tamo, na velikom ostrvu, bolje mu je da ovde čeka svoju Galju.
Uzeo je samo propusnicu za prolazak kroz Nikoljsku kapiju i obuo vu-
nene čarape, inače bi mu se smrzavale noge.
Njegova soba je bila spremljena ženskom rukom - u čemu se to iz-
ražavalo, nije čak ni shvatao, ali srcem je osetio toplinu, Artjom je u tr-
ku, već dok je izlazio, zgrabio jastuk i onjušio ga: miriše! miriše na nje-
nu kosu! - i prvo je bacio jastuk nazad, na ležaj, a zatim se vratio i sa-
krio ga pod pokrivač: možda će da zadrži miris.
- Pa, ostajte, ja ću vaše polaganje računa da prenesem Nogtevu -
kazaia je Galja suvo Krapinu, koji se spremao da je isprad; Artjom se
dosetio da ona nije želela nikakve ispraćaje - čemu ti sentimenti...
Krapin se i sam opteretio dešavanjem, propisno je salutirao, okre-
nuo se i požurio u uzgajalište. U susret mu je trčala Fura, umiina do
poniznosti.
„Dobro je što ona ne ume da govori“ - obradovao se Artjom. -
„inače bi me sad rastrgla..."
D o pristaništa su išli ćutke, Artjom se držao malo pozadi.
Vozač je već sedeo u čamcu.
Najzad je Galja, ne okrećući se, dok je u svojoj strogosti krila oči-
gledno zadovoljstvo, kazala:
- Idi napred. Ti me razgledaš.
Artjom se podsmehnuo, pretekao je i brzo se okrenuo, da bi se za-
gledao u Galjino lice. Ujedno je ugiedao i Afanasjeva. Ovaj je koračao
podalje, bcz kapc, raskopčan, ne usuđujući se da ga pozove - kao na-
pušteni pas.
D o pristaništa im je ostalo dvadesetak koraka. Već na molu Ar-
tjom se okrcnuo leđima prema moru i, kao da se ništa ne dešava, gla-
sno, da bi ga čuo drug koji je nešto osećao i ubrzavao hod, rekao je:
- Treba povesti Afanasjeva! - i pokazao rukom Galini: eno, onog.
-Građanin Krapin ga je poslao po lelcove u manastir.
- Imaš li papire? - pitala je Galina dok je odmeravala aljkavog Afa-
nasjeva od glave do pete, ali mimoiiazeći njegov upitni pogled.
Afanasjev se osmehnuo čitavim licem i lupio po džepu: tu su!

388
 Galja, ne govoreći ništa, sa svojom uobičajenom minom odlože-
nog dejstva, sela je napred.
Afanasjev, naravno, nije imao nikakav papir.
Kada su već krenuli, motor je zabrektao, na obalu je istrčao Kra-
pin i zamlatarao rukama, ali ga je video jedino Artjom, koji je sedeo li-
cem prema obali, ali i on se odmah okrenuo.
Na obali je opet bilo jučerašnje brvno, u očekivanju čoveka, obu-
čenog pismenosti.
...Plovili su kratko, ali Artjom je uspeo da promrzne do pomodre-
losti.
Galja nijednom nije pogledala u Artjoma, sve mimo njega.
,,Zar se ljuti... zbog majke?“ - nagađao je Artjom podrhtavajući. -
,,Ma ne... Samo ne želi da primeti Afanasjev... Prokleta obala, kada će
da se pojavi.“
Tvrđava se pojavila u magli, kao pretnja.
Galina je iz pristaništa otišla ćutke, nije se pozdravljala ni sa kim,
kao da je bila sama u motornom čamcu; ako je ičeg bilo u čamcu - on-
da su to bale prljave starudije, neka se drugi bave njirna.
Artjom je sve shvatao, naravno, ali ipak se naježio - od hlađnoće
koju je nakupio u putu, od svoje ružne uvrede.
„Strast stvara sumnjičavost u čoveku“ - formulisao je Artjom prvi
put u životu misao, koja mu nije pala sa neba već je plaćena, mada ma-
lim, ali iskustvom.
Na putu do Nikoljskc kapije Afanasjev ga je uhvatio za rame i za-
ustavio, preprečujući mu put.
- Ti si me poveo, dužnik sam ti, Tjom o - rekao je on.
Artjom uopšte nije osećao prste na nogama. E, kad bi opet ušao u
jučerašnju saunu.
- Sitnica - rekao je Artjom s mukom razmičući usne i pogleđaju-
ći u crvenoarmejce koji su toptali na stražarskom mesm - još su nosili
letnje cipele. I odmahnuo je glavom: hajdemo brže, Afanase.
Ovaj se namrštio: čekaj, slušaj, ovo je važno.
- Tjom o, trebalo bi da znaš - rekao je Afanasjev, gledajući u stra-
nu. - Kada su me uputili ovamo... Burcev mi je naredio da te nename-
djivo iskušavam povodom Galine. Pa kad ona dođe na Lisičje ostrvo -
a Burcev je odnekuda znao da će Galina doći - naredio mi je da vas
nadgledam.
Artjom se blago zateturao - i odmah mu se zavrtelo u glavi, kao
da su ga okrenuli naglavačke a zatim naglo postavih nogama na zemlju.

389
 - Nadgledao si? - upitao je on i odjednom shvatio da Afanasjev
noćas nije spavao vcć namerno odjednom ućutao i okrenuo se, kako bi
omogućio Artjomu da ode.
- On zna sve o vama, Tjom o - rekao je Afanasjev nastavljajući da
gleda u stranu. - Trebalo bi da se pripazite. Pogotovu ti. Nju mogu sa-
rno da oteraju odavde, ali tebi će da nabace još pet godina i pošalju od-
mah u takvu ćeliju da... ubiće te, Tjom o.
- T o nije tvoja pasja stvar, riđi - rekao je Artjom i stisnuo sive vi-
lice do bola u desnima.
- N ije moja - saglasio se on bez uvrcde.
Artjom ga je malo potkačio ramenom i drvenim hodom krenuo
prerna Nikoljskoj kapiji.
Afanasjev je smcsta krenuo u stopu za njim, mumlajući tiho, jasno,
ali kao bez znakova interpunkcije:
- Da si na slobodi, ti je ne bi ni pogledao. Ona je sasvim obična.
Lepa je zato što jc ona - vlast. Kad bi bila tramvajdžijka - okrenuo bi
se i zaboravio je. Cuvaj se, Tjom o.
Artjom se naglo okrcnuo ali Afanasjev je odmah sve naslutio,
spretno je napravio dva koraka nazad, mada bez straha u očima:
- Znam, znam - ti možeš. Video sam. N em oj, brate. Ja te volim.
- Voliš? - ponovio je Artjom s neočekivanim škrgutom - kao da
je otkinuo stari zavoj sa koricom krvi. - Svece si mi podmetnuo,
džukdo?
Afanasjev se namrštio, kao da ga u trenu probada negde ispod re-
bara, i nijc mu odgovorio.
- I da se nosiš ti u... - naredio je Artjom.
U soloveckoj porti, dabogda je nikad ne videli, izgleda da su se do-
godile promene, ali za sada su nejasne.
Da, ostalo je sasvim malo galebova, i njihova larma je bila kudika-
mo slabija. Da, počistili su i pospremili - za dolazak novog načelnika
logora. I dokonih logoraša je bilo kudikamo manje, kao da su svima
našli posao.
Blek je bio isti i prepoznao je Artjoma, a Miška je malo omršao i
kao da je ozebao.
Pred ulazom u IS O stajao je crvcnoarmejac iz nadzornog pulca, a
pored njega Burcev lcoji je rukom, savijenom kao da je u grču, držao
crvenoarmejca za podbradalt.
- Kakva ti je to čekinja, svinjo? - ponavljao je Burcev. - Kakva ti
je to čekinja? A, svinjo? Možda ti služiš kao konkvistador?

390
 Artjom je požurio da svrati u svoj pređašnji paviljon, hvatajući se-
be na tome da su mu odmah i istovremeno iskrsnule dve misli:
„Afanasjev je bio u pravu, ovaj fićfirić je stekao veliku vlast - čita
bukvicu nadzornicima!...‘c - i: „...crvenoarmejac je nesumnjivo uveren
da je ’konkvistador’ - nemačka psovka...“
Bilo je tako hladno da je Artjom, još dok je trčao stepeništem za-
boravio sve o čemu je mislio: najvažnije je da se ogreje, najvažnije je da
se ogreje, inače će da se razboli, izgleda da se već razboleo.
U njegovoj bivšoj keliji - o, čudo - bilo je toplo gotovo kao u sa-
uni, oprano, radosno.
Majka Trojanskog je u nedoumici pogledala u sina, njegov uzvrat-
ni pogled ili gest Artjom nije primetio zato što je u hodu izuo ledene
cipele i odmah se stropoštao na ležaj, licem nadole.
- Uopšte, to je krevet moje majke - rekao je besno Trojanski.
„Udari me jastukom po leđima, musketaru“ - pomislio je Artjom
blaženo.
Odjednom se setio kako je pre mesec i po dana opaučio Trojan-
skog po ustima - nije jako, ali iz zamaha, tako da mu umalo nije slo-
mio vrat.
Uostalom, sudeći po Osipovom govoru, usta su mu se zacelila.
- M i ipak odlazimo, Osipe - kazala je majka tiho.
Artjom je osetio da govore o njemu kao o pijanom i nezdravom
čoveku.
„Kuda to oni odlaze?“ - pomislio je Artjom. - „Zar ga zaista puš-
taju na službeni put bez straže?...“
- Jao - uzviknuo je neočekivano Osip.
Artjom se malo napregao, ali ipak se nije okrenuo.
- Sta je bilo? - razlegao se majčin glas.
- Zihernadla - odgovorio je Osip posle izvesnog vremena. - Bila
mi je u džepu.
- Nisi mi dao svoje pantalone da ti operem, Osipe - kazala je pre-
korno majka. - Otkud tebi zihernadla u džepu, zbog čega?
- Ja sam mu je kupio - rekao je Artjom, neprestano mrdajući od-
mrznutim prstima nogu i slatko udišući miris čistog rublja, opranog
najkasnije juče.
Po njihovom ćutanju Artjom je na čudnovat način naslutio da i
majka, i sin gledaju njegovo mrdanje prstima u vlažnim čarapama.
Osip sa gadljivim neprijateljstvom, a njegova majka - sa mahinalnom
željom da mu izuje čarape i osuši ih iznad furunice.

391
 „Izgleda da sam naučio da gledam potiljkom“ - nasmejao se
Artjom.
Dobro je ležati licem na jastuku - ljudima možeš čak i da plaziš je-
zik, a oni ne vide ništa.
Minut kasnije otišli su Trojanski. Izgleda da je Osip otišao da se
ispozdravlja sa svojim kolegama u Jodpromu, a majke uvek nađu sebi
ženske poslove.
Artjom je oltrenuo glavu, izbečio oči i ugledao ogroman kofer i la-
nenu uprtnjaču: ali oni zaista odlaze! Sta se radi...
...Artjom posle nikad ne bi bio u stanju da odgonetne kako mu se
rodila ta najprostija a u isto vreme čudovišna misao, da ga je bukvalno
bacila uvis na krevem.
Nesumnjivo je počelo od toga što je postao svestan činjenice od-
laska Trojanskih, zatim je pomislio kako ostaje sam, ma nelca se nose
dođavola i ti Trojanski, ali on će da izdreždi i ovde, zatim se setio da se
riđi piterski mangup sprcma za bekstvo, neka đavo nosi i njega, a tu je
svojim očima vidco Burceva lcalco čita bukvicu crvenoarmejcu, pa su
mu izroniie Afanasjcvljcve rcči o tome kako će prilikom bekstva da za-
uzmu skladištc oružja... oni će đa pobiju sve čekiste! - probolo je Ar-
tjoma - i najzad, najvažnije: oni će da streljaju Galju! Galju će sigurno
da strcljaju! Svi čckisti iz ISO -a žive u istoj zgradi - u bivšem Petro-
gradskom hotelu iza Uprave! Tuda će da banu noću i sve će da po-
strcljaju!
Sva ta razmišljanja smestila su mu se u jedan tren, u manje i od tre-
na - Artjom jc stigao još i da zamisli kako Galja, na buku i pucnjavu
otvara svoja vrata - verovatno je navikla na pijane čekističke izgrede, ali
tu sc ta uniformisana bagra razularila izuzetno silno - i, čim je u brzi-
ni nabacila šinjel na polugolo telo, izlazi u zajednički hodnik, zlobna i
ncispavana, osvrće se na topot i buku, ali tu je udaraju bajonetom u sto-
mak, zato što poludeli, krvlju isprskani logoraš nije stigao da ponovo
napuni pušku - a Galja nije uspela čak ni da mu vidi lice.
Artjorn se uhvatio za glavu, da mu ne prsne.
- Idio-ote! - zapevao je on. - Idiote! Kakav si ti idiot! Tvoja na-
vika da ne misliš ni o čemu i živiš kako vetar duva - ubiće te! I da će
samo tebe - ubiće i nju!
Nešto treba da uradiš. N ije ti ovo sneg, da ga razgrabljuješ gra-
buljama. Jučerašnji strahovi su bili ludački, dečji... Kakvi tragovi u
snegu kad se zapodeva takvo nešto! Takvo - šta? Zlodelo? Ali Artjom
nije smatrao da je to zlodelo - nijednog trenutka nije sumnjao u to da

392
I<»goraši imaju pravo na bekstvo - ovde ih ubijaju - oni beže dalje ka-
ko bi pokušali da požive - ko će to da im zabrani?
Ali - Galja? Sta će biti sa Galjom? Ona je po svoj prilici mnogima
ovde činila zla - sigurno će poželeti da je ubiju. T i, od kojih je ona na-
pravila tajne saradnike - poželeće. Ti, koje je ona predala svom... kako
mu je ime?... Tkačuku, koji izbija zube? Je li se to moglo dogoditi? Ili
jc ona lagala o tome Artjomu?
Ma kakve to ima veze - nju će ionako da streljaju, zakolju, prebi-
ju, izgaze.
„Ičako da postupim?“ - mislio je Artjom u groznici. - ,,Da kažem
Galji da se organizuje bekstvo? Kako bi sve pohapsili i streljali? Užas.
T o je prosto užas. O tome ne smem čak ni da pomišljam.“
Da kaže Galji kako moraju hitno da se vrate na Lisičje ostrvo? I
šta, ona će da ga posluša?
Da kaže Afanasjevu da ne bi smeli da ubiju Galju?
- Ha! Ha! Ha! - odgovorio je Artjom naglas sebi, i zbog nečeg se
setio Slabukovskog.
Da ubije Burceva? Da ga pozove u svoju keliju i zadavi?
Nebuloza, nebuloza, nebuloza, kakva nebuloza.
Pokucali su mu na vrata, i odmah su se otvorila. Na pragu je sta-
jala majka Trojanskog.
- Izvinite, nije moja stvar, naravno, ali došla vam jc mama - kaza-
la je ona. - Ne puštaju je ovamo, u manastir, Fjodor Ivanovič je jedino
meni dao propusnicu. Ali vi možete u Informaciono-isledničkom ode-
ljenju da dobijete propusnicu za izlazak kod majke. Sve, koji dolaze na
sastanak, smeštaju u baraku nedaleko od manastira. Može da se dobije
čak i dozvola za prenoćište sa rodbinom. Tam o kod njih postoje zaseb-
ne sobe.
Artjom je nekoliko puta klimnuo glavom: dobro, dobro, dobro.
Kazumeo je, razumeo, razumeo je. Dobro-dobro-dobro.
Vrata su se zatvorila.
,Jo š i majka, još i majka, još i majka“ - pomislio je Artjom, iz sve
snage stežući tintaru.

* * *

Kada su objavili večernju prozivku, došlo mu je da se pritaji i ne

ide, ali banuo je nepoznati dežurni, izvikao se psovkama, čak je

393
zamahivao da ga udari. Artjom ga je gledao malo začuđeno: šta mu je,
sasvim je poludeo?
„Sad ću da ga izlomim na komade i strpam u sanduk za zalihe na-
mirnica“ - zaključio je umorno, lenim pokretom sklanjajući se od za-
mahnute ruke dežurnog.
Artjom nije smislio ništa za Galju - a i kako će da porazgovara sa
njom: da ode u ISO i naredi: „Pozovite mi Galinu“? Sigurno bi ga
zveknuli u zube.
Nije pošao ni majci; uostalom, odmah je znao da se njihov susret
neće dogoditi.
Postrojavanje je bilo opšte, za sve čete.
Logoraši su se mučili. Dobro je što je opet malo otoplilo, i juče-
rašnji sneg je zaboravio, kao ružan san.
Iznad glava su im leteli mladi galebovi. Retki stari galebovi, koji su
bili dužni da ih danas-sutra odvedu na jug, što dalje od solovecke priro-
de koja je te godine poludela, hodali su portom i nisu gubili snagu.
Artjom nije valjano znao nikog iz te čete u čijem je stroju stajao,
nasumicc zauzimajući mesto u drugom redu.
...A zaglcdajući se i u ostale čete, takođe je video mnogo novih lica
- ncsumnjivo su ih uterali za vreme dok je on bio na Lisičjem ostrvu.
Pokušao je da u dvanaestoj četi nađe Vasilija Petroviča, ali odjed-
nom je nabasao na Cagu - i Caga ga je video, iskezio se...
Artjom se okrenuo.
„Zašto me je Galja izvukla ovamo? Sta ću da radim ovde?“ - pitao
se još jednom, ali sasvim slabo, promuklo, kao da ga je izdao glas i una-
pred znajući da nema odgovora.
Nako je pokušao da razgovara, tada su pritrčavali čas komandiri
odeljenja, čas vodnici, poletele su toljage - tukli su ih iz duše, ljuto, na-
tenane.
„Poredak je postao stroži“ - shvatio je Artjom: gledao je sve to
kao sa strane i nikako nije mogao da poveruje kako je on isti kao i svi
ostali logoraši. Ne, on se slučajno obreo ovde, njegovo mesto je na ma-
lenom ostrvu, sa Furom na krovu, sa Krapinom i ćelavim kuvarom iz
jazbine... „Nego šta“ - sećao se Artjom često - „Krapina su uhapsili
zbog toga što je streljao čitavu jazbinu, a sad, eto... živim rame uz ra-
me s takvim delijom.“
Artjom je uzdrhtao kada se ponovo setio gde se nalazi i pogledao
u Nikoljsku kapiju, do koje je bilo tako blizu - minut. Pa idi u svoju
kolibicu, samo trebalo bi da nabaviš čamac.

394
 Jednom je duž stroja prošao Burcev, nadmen, i nije gledao ni u
koga.
Galine nije bilo.
StajaJi su već čitav sat. M nogi su pokušavali da dremaju na noga-
ma, prislanjajući se ramenom uz suseda. Ali to se nije sviđalo čuvarima
reda, opet su nekog tukli toljagom, i neko je uzviknuo od iznenađenja,
.1 povik je bio tako tužan, da su se u stroju nasmejali: zabavno je kad

ćoveka neočekivano zaboli.

...Posle više od sat i po vremena pojavio se Nogtev, Artjom nika-
ko nije mogao da ga vidi - već se primetno smrklo.
Načelnik logora je glasno pozdravio solovecke logoraše.
- Zdravo! - zaurlali su oni, svako na svoj način.
Artjom nije vikao.
Nogtev je očigledno bio nezadovoljan pozdravom, mahnuo je ne-
kom čekisti, ovaj se umesto njega pozdravio još jednom s logorašima.
,,Zdravo!“ - zaurlali su oni ponovo, malo bolje - dva - ,,Zdravo!“ - tri
- ,,Zdravo!“ - uzleteii svi galebovi, koji su bili u porti, desetari su juri-
li duž stroja i zagledali ko se oglašava bez dužne marljivosti, Artjom je
za svaki slučaj počeo da otvara usta i šapatom cedi ,,Zdravo...“ - a šta
ako su tajni saradnici blizu njega?... baš ga briga, on ionako neće ovde
da se zadržava... ali deseti put je i Artjom rešio da vikne, na dvadeset i
nekom tamo pokušaju svima je ispalo sasvim dobro, još dvanaest puta
su graknuli radi utvrđivanja gradiva i završili pozdravom.
Tako su se umorili da bi i na trgu legli da spavaju.
Proticao je treći sat prozivke.
Nogtev se gegao duž redova i s vremena na vreme je nagajkom
pokazivao u nekog: tada su logoraše za okovratnik izvlačili iz stroja i
odmah odvodili. Očigledno, nekom je hitno sledovala ćelija za prekr-
šaje, poznate jedino načelniku logora.
- Više bradu, pope, uskoro ćeš da vidiš svoga Boga - poučavao je
Nogtev oca Zinovija, koga su slali na zajedničke radove.
Zinovij je često treptao i nešto šaputao.
Došao je red na drugu četu.
Artjom je rešio da ne gleda u Nogteva. Gledao je u zatiljak logo-
raša koji je stajao ispred njega.
- K o ovde ide na službeni put bez straže? - upitao je basovito
Nogtev.
Iz stroja su izgurali Trojanskog. Zatim su ga bolno uboli u leđa, i
on je najzad rekao:

395
 - J a-
„Gle, i Osip je ovde...“ - saznao je tek sada Artjom, ali nije pogle-
dao ni u bivšeg cimera iz kelije. Ukočio se nepomično i nije disao, da
ga niko ne bi primetio, ni razlikovao, ni zapamtio.
- Ako se ne vratiš do sedmog novembra - streljaćemo svakog de-
setog u četi - rekao je Nogtev Trojanskom pravo u lice. - Razumeo si?
Trojanskog su ponovo uboli u leđa, ali on nikako nije mogao da
se seti na koje slovo počinje potrebni odgovor, pa su iz njega navirali
naizmenično, pobrkani i veoma brzi:
- V i... bz... Da!
Nogtev je išao dalje, od čete do čete, sa dosetkama i psovkama, ali
u isto vreme dosadno i mračno je vršio svoj sud - iz svega toga izbija-
li su potištenost i duševni blud.
Pokorni i utučeni izgled logoraša govorio je o tome da se ovakve
smotre, poput današnje, i pretresanje logorskog sastava dešavaju već vi-
še puta.
„...Taj nesumnjivo može da puca iz nagana po tek pristigloj etapi
logoraša“ - setio se odjednom Artjom.
U četvrtom satu na začelje Nogtevljeve svite prišao je uzbuđeni pi-
lot, koji je pri prvom slučajnom pogledu načelnika logora bojažljivo
pokazao sat.
Komandovali su razlaz.
Neko vreme su svi još stajali: nije šala? Neće toljagama da nas po-
teraju nazad u redove?
Najzad su logoraši, ne prcpoznajući svoje noge, brkajući se i gura-
jući se, pošli za svojim četama.
Artjom, takođe pokušavajući da bude neprimetan i žureći, pošao
je u keliju: nije imao ni snage, ni želje da se vidi sa Cagom i Saferbeko-
vom, ali još nije znao kako da izađe na kraj sa Trojanskima - hoće li oni
doći da prenoće poslednju noć ili ne.
N a ulazu u čem dežurni ga je uhvatio za rukav:
- Gorjainov? Naređeno ti je da ideš u ISO - Informaciono-isled-
ničko odeljenje je nazvao ,,isos“- poslednje ,,s“ je prikačio s ustručava-
njem, kao da se dosećao da je to slovo tamo nepotrebno, ali ne zna ka-
ko da završi reč samoglasnikom.
„Sta je još tamo?“ - štrecnulo je blago Artjoma. - „Nije valjda Bur-
cev?... Pa ja nisam ništa skrivio?...“
„Nisi ništa, naravno“ - odgovarao je, po navici, sam sebi - „osim
što si odavno zaradio da ostatak roka robijaš na Sekirki...“

396
 U ISO -u je, protiv običaja, gorelo svetlo na nekoliko prozora: ili
je Burcevljevo cepidlačenje nateralo njegove nove kolege da rade više,
ili je novi načelnik logora saslušavao na nov način; a možda je i jedno,
i drugo.
Predstavio se dežurnom; od uzbuđenja mu se malo smučilo.
Izašao je crvenoarmejac da sprovede logoraša do gore.
Prvi, drugi sprat. Gotovo, Galjin kabinet.
Otvorili su vrata i upitaii: ,,Dozvoljavate?“ - pa ugurali Artjoma.
Galja je sedela za stolom.
Gledajući sada u nju, opet je zaboravio i da pomisli o tome lcalco
je to ipak ona ista žena koja je...
U sobi je bilo mračno: bele noći i bele večeri su prošle, jedna sla-
ba sijalica nije dovoljna za prostoriju.
Artjom nikada nije bio ovde tako kasno.
- Gade, zašto ne ideš kod rnajke? - zaorilo se odmah pitanje; Ga-
lja je govorila kroz zube, kao da s mukom pušta reči na slobodu. - Sa-
kale! Imaš li ti savest?
„Sto li ti ne možeš da otvoriš usta“ - mislio je Artjom žmirkajući.
- „Jer ja znam kako ti se ona otvaraju...“
On je i dalje stajao kod vrata.
- Sedi na stoiicu - kazala je Galja i pri tome sama ustala.
Prošao je do njenog stola i primetio da ispod stakla sada uopšte ni-
je bilo nijednog portreta - samo neld papiri s beleškama. Rukopis joj
je bio lep i vrlo čitak.
„Steta što ne mogu da čitam naopačke“ - naljutio se Artjom goto-
vo ozbiljno. - „Sta ako tamo piše: ’Precizirati datum streljanja Gorjai-
nova’ - i tri znaka pitanja.“
Galja je popila vodu - smirivala se.
- Sta je, Tjom o, stidiš se? - upitala je sasvim drugim glasom. -
Majke?
O n - do fizičke mučnine - nije želeo da govori o tome. N ije želeo
ni da se seća toga - i nije se setio nijednom za sve vreme na svojim So-
lovkama.
A majčin dolazak je bio nepotreban još i zato što je to istovreme-
no bilo i sećanje, i eho - a čemu ono?... čemu ona?...
Ah nije smeo ni da ne odgovori na Galjino pitanje, pogotovu u
njenom kabinetu, gde se u jednom od ormara nalazio njegov dosije i,
nesumnjivo, sve dostave o njemu, kojih je odavno bilo dovoljno za to
da jedan ogromni život preseče jedna mala smrt.

397
 - Ne, ne stidim se - rekao je i osetio da u ustima nema pljuvačke,
pa su mu reči suve i ispucale.
- Ali šta je? Kako se to desilor
Artjom je progutao knedlu - o, zar ona ne shvata neumesnost ta-
kvih pitanja i čitavog tog otvorenog razgovora u zatvoru, u njenom ka-
binetu, gde ljudima, možda, lome kičme i obijaju iznutricu...
- Majka i ja... i brat... vraćali smo se lcući... Iz vikendice. Brat se
razboleo, pa smo stigli sredinom avgusta, iznenada - počeo je da go-
vori kao da mu je to bila obaveza pa mora što pre da je završi. - Ja sam
ušao prvi, a otac je bio sa ženom. O n je bio go... Počelo je psovanje...
vilca, guranje... otac je bio pijan i zgrabi nož, brat vrišti, majka nasrće
da davi tu ženu, žena takođe navaljuje na nju, ja na oca, otac na žene....
i u toj gurnjavi... - Tu je Artjom ućutao, zato što je sve relcao.
- T i si ga ubio zbog vrcđanja majker - upitala je još jednom Ga-
Ija, mršteći obrvc.
Artjorn je ponovo napravio bolnu grimasu, kao da nije bilo malo
već, naprotiv, vcoma mnogo svedosti, više nego što može da mu izdr-
ži vid.
- Ta žena... Mene nijc vredalo što je on sa njom... Užasno mi je
bilo što jc on go... U bio sam oca zbog golotinje.
Artjorn je odjcdnom malo šire rastavio kolena i ispustio dugu,
otcgnutu balu pravo na pod, i nije je rastrljao.
Galja je gleđala sve to ali nije relda ništa.
Zaista joj je bilo potrebno da razume Artjoma.
- U tvom dosijeu nema ništa o ženi - kazala je tiho.
- Ali ja u istrazi nisam relcao da je tamo bila žena - odgovorio je
Artjom, a Galja se pridigla u svojoj fotelji: kalco takor šta vam jc? - Ni-
je relcla ni majka: bilo bi je stid... od ljudi. Ona mi je glupa.
- A imaš li ti pameti? - pitala je Galja razrogačenih očiju; Artjom
je, naravno, shvatao u čemu je stvar: kad bi majlca i on kazali da je ta-
mo bila žena, to bi promenilo ishod sudskog procesa. Jedino nije hteo
da kaže Galji lcako bi se stidela ne samo majlca - stideo bi se i on: samo
ne ljudi. Ali, eto, od lcoga je osećao stid - Artjom nije znao. Možda od
ubijenog oca?...
Na to pitanje nije imao odgovor, a i lcome je bio potreban? Sigur-
no nije Artjomu.
- Imam - odgovorio je Galji, kalco bi završili razgovor.
Sve je razmišljao treba li sad da govori o svim onim Afanasjevlje-
vim suludim trabunjanjima.

398
 Na večernjoj prozivci, kad je Artjom video Nogteva, odjednom
mu se učinilo da je potpuno nezamislivo to o čemu mu je govorio riđi
na Lisičjem ostrvu. Kakvo zauzimanje skladišta oružja? Kakvo bekstvoi
Svuda su naoružani crvenoarmejci. Za načelnikom logora ide čitava ko-
žna svita psećih očiju. Sad će Burcev da izvuče svoj revolver i zarobi ih?
Kakva budalaština!
Sutra ujutro će da isplovi parobrod i, uzgred budi rečeno, odveze
Trojanskog - i zaverenici neće imati šta da zauzimaju - a sve što je pla-
šilo i mučilo Artjoma, biće da je fantazija riđeg stvaraoca, čiji su mozak
produvale solovecke promaje.
Ali trebalo bi da joj kaže makar za Burceva - kako on zna sve o
njima.
I još da ne zaboravi Avdeja Sivcova i Zahara, kako bi ona smislila
nešto i pustila obojicu.
Od čega da počne?
- Galjo, trebalo bi da znaš... - počeo je Artjom i odmah, ošamućen
pucnjavom negde sasvim blizu ili sprat niže, skočio i oborio hoklicu...
- Sedi! - viknula mu je Galja, više po navici, kao što je vikala mno-
gima koji dospeju u njen kabinet.
„Ipak je počelo!“ - zaskakutalo je u Artjomovoj glavi. - „Ipak su
se usudili!“
- Galjo, stoj! - viknuo je dok je ona trčala prema vratima. - T o je
bekstvo! T o je zavera!
- Umukni! - osvrnula se unakaženog lica, gotovo izbezumljena
od vriske, i viknula na njega, kao da mu je kljunula u čelo, pa izašla u
hodnik.
U hodniku su čekisti urlali različitim glasovima, lcao u požaru.
- Tu je on! Tu! Gotovo!
- Ubijen?
- Ubijen?
- Ubijen, je li?
- Ranjen! Džukela, umalo nije pogodio u Tkačuka!
Artjom je nekoliko puta prošao prostorijom: a šta će on? A kuda
će on? A za koga je on?
M inut kasnije vratila se Galja, bleda ali mirna, smrknutog pogle-
da. Nagan je sldonila u fioku stola.
- Burceva su uhapsih u njegovom kabinetu. Branio se pucanjem.
Sad su krenuh po četama - da uhapse još nekog. Ja ništa ne znam o

399
tome. Presedi noćas u keliji, sutra ću te poslati na Lisičje. Sad ću da po-
zovem crvenoarmejca.

* * *

Crvenoarmejac ga je prado samo do izlaza iz zgrade Informacio-

no-isledničkog odeljenja.
Mirisalo je na oružje, barut, nervozu, bes, strah i malter, izbijen
mecima.
Svaki čekist koji je trčao u susret Artjomu zagledao mu se u lice,
kao da su sumnjali da je on uhvaćeni zaverenik.
- Treba uzeti sve dosijee iz njegovog kabineta - razgovarala su
među sobom dvojica koja su se penjala gore. Artjom se dosetio da go-
vore o Burcevu i svim materijalima koje je on sakupio.
Afanasjev je bio u pravu, u pravu, u pravu.
U zgradi se obrelo neočekivano mnogo čekista, kao da su izmileli
iz ormana, ispod stolova, ispod kauča, gde su se skrivali.
- Ko je taj? - pitali su dole crvenoarmejca redovni đavoli u kožnim
uniformama.
Artjom je zadrhtao. Cekisti su tražili koga će da ubiju.
- Sa saslušanja, naredili su da ga pustimo - odgovorio je crveno-
armejac.
Izgurali su ga u portu.
U Preobražcnjskoj crkvi je bila vika, kao da su se tamo zavukli
majmuni pa su ih sad terali korbačima po pričnama i zidovima.
Blek se spuštao na prednjc šape i prodorno lajao prema crkvi.
Portom su ponekad protrčavali crvenoarmejci.
Artjom je požurio prema Namesničkom paviljonu, ali odatle, u su-
srct njemu, za kosu su izvlačili sveštenika, i u zgradi je neko urlao, kao
da su čoveku prikleštili vratima najbolesnija bedra... a možda je tako i
bilo.
Cekist, koji je vukao sveštenika, bio je pijan - ne ispuštajući kosu
iz pesnice, ispovraćao se na dvorišno kamenje i preko te smrdljive bare
je povukao svog zarobijenika dalje. Sveštenikova duga brada je bila ne-
prirodno izvrnuta i vidno teška, kao da se nije sastojala od vlasi nego je
neki deo tela bez kostiju.

400
 Artjoma je obuzelo prisećanje: sva brada je bila krvava - puna kr-
vi, kao nasapunjano vlakno like. Krv je tekla iz usta, iz nosa, sa čela, iz
ušiju.
Pošto je napravio korak nazad, Artjom se osvrnuo u bolnoj i ma-
laksaloj nedoumici: kuda da ode? U paviljon ne sme - tamo ubijaju i
ne pitaju ko si ti i kome si prošle noći disao u zatiljak.
Zašto nije otišao kod majke: Sad bi spavao u njenom krilu.
„Drvljaničko dvorište!“ - sugerisao mu je neko, a on mu je pove-
rovao.
Duž zidova, izbegavajući svetla lampiona, Artjom je potrčao pre-
ma skladištima drva, odmah je izgubio dah, disao je kao da plače.
Cinilo mu se da se nakrenula zemlja, a Solovecki manastir, kao ka-
mena kočija na krivim točkovima, pada sa planine i sad će da udari o
užasno uporište i sav se razbije na najsitnije lcomade, a tu sitninu će,
bez ostatka, da usisa crna rupa.
...Zavukao se među gomile naslaganih drva, suzbijajući pištanje,
koje mu se otimalo iz grla.
Drva su bila duga - za manastirske furune, izgrebao je obraz, na-
hvatao pune dlanove uboda trnatim ljuščicama, zavukao se što je mo-
gao daljc i tamo sc stišao kad je vidco jednu zvezdu iznad glave.
Nekoliko puta su pucali negde iza zidina tvrđavc. Plotun. Još plo-
tun. Još plotun. Zatim još, višc puta pojedinačnim paljbama.
Negde je zavrištala žena, i krik je ubrzo preltinut.
Neko je protrčao sasvim blizu, ali brzo su ga sustigli, začuli su sc
zvuci udaraca.
Artjom je zatvorio oči: a šta ako mu one svetle u mraku - ili od-
ražavaju zvezdu:
Iza najbližeg čoška je neko psovao na pasja kola, raznovrsno - iz
čoveka su navirale psovke, kao otpaci, ljuske i kore iz kese za smeće.
...Buka je neočekivano prestala.
Postalo je neprirodno tiho, kao da je sve što je tutnjalo i jaukalo u
poslednjim satima - jaukalo i tutnjalo jedino u Artjomovoj glavi.
Otvorio je oči: možda je san?
Zvezda je stajala na starom mestu.
Neko je u blizini progovorio, ali glas mu je bio sasvim miran: kao
da se čovek probudio, izašao napolje sa čašom mleka u ruci, zaintere-
sovao se kod prolaznika koliko je sati, začudio se, ostao sam, zapevao
je nerazumljivu pesmicu, ponovo otpio mleko.

401
 Artjom je marljivo osluškivao: taj glas je mogao da ga smiri, da
mu stavi na znanje da u svetu nema ničeg strašnog, a ako ga je i bilo -
prošlo je.
Artjom je počeo da izvlači zabodene iverčice čas zubima, čas nok-
tima, a to zanimanje je takođe dovodilo u red dušu, zato što je odmah
izbavljalo od bola: eto, tek što ga je bockalo na najnezaštićenijem me-
stu, između palca i kažiprsta, a evo, više ne boclca. I sopstvena pljuvač-
ka na sopstvenom dlanu - takođe ga je smirivala. I čitavo Artjomovo
lice je bilo zamazano, zbog toga što je vađenje iverčice iz same sredine
dlana, zubima, bilo komplikovano, ali zato vrlo zabavno - iz usta mu
je teklo, lcao da je postao pas - ali tu nije bilo ničeg i nikog da bi se
ustručavao: u drvljaniku ispod retke zvezde je čovek sa svojom iverči-
com, sve je prosto, nema ničeg čudnog.
Potražio je u džepovima pantalona nešto čime bi obrisao ruke i li-
ce - maramicu nikad nije imao, ali šta ako odjednom?... N ije je bilo ni
u sakou.
„Eto, Krapin“ - setio se Artjom - „svoje stare košulje uredno seče
na maramicc... A ja sam ga uvek smatrao za nižeg od sebe - on je mi-
licioner, a ja znam nckoliko dugih pesama Andreja Belog - ali on ima
maramicc a ja ih nemam.“
Misao o Krapinu je bila topla, draga... Artjom je nekalco odjed-
nom ubcdio sebe da će se sutra vratiti tamo, a ležaj mu je još zastrven
posteljinom na kojoj je spavala Galja - nije je odneo lisičji kuvar - i za-
boraviće sve ovo, i niko, nijedan čovek nikada neće saznati kako je on,
gubeći dah od straha, sedeo u drvima.
Artjom je obrisao ruke o nogavice, još jednom je oslušnuo i čuo
jedino more - čudno, ali ono se nije čulo danju.
Digao se i pošao nazad, ponekad je zastajao i okretao glavu: pa sve
se stišalo, nije mu se učinilo?
Nije mu se učinilo.
On se iskobeljao i krenuo kući, bezbrižan, kao da ide Preči-
stenkom.
- Ej, dođi ovamo! K o si ti, džukelo?
Pozvah su ga iz otvorenih vrata manastirske saune.
Artjom je prišao i stao na samu ivicu kvadratnog jezika sveda, is-
plaženog napolje.
U svedu se vrteo par.
Pored vrata je ležao pijanac ili leš.
N e, ipak je leš.

402
 Na prag saune je izašao čovek.
Crne manžetne na šinjelu. Sapka sa obodom... Poznato lice.
Gorškov.
Gorškov je bio u uniformi, ali bos. Teturao se, ali držao se za do-
vratnik.
On je takođe prepoznao Artjoma.
- T i si s Ejhmanisom tražio zakopano blago? - upitao ga je s ne-
dobronamernom podrugljivošću. - Nađe li Ejhmanis blago?... M i zna-
mo ovde mnogo mesta gde se može kopati! - Gorškov se osvrnuo na-
zad, a tamo, kao odgovor, zakikotalo se, u nekoliko grla, nešto višegla-
vo i zastrašujuće.
- Neka dođe ovamo! - naredili su iza Gorškovljevih leđa.
Artjom je u osvetljenom kvadratu napravio četiri koraka do praga.
U predsoblju saune, na samom ulazu, bile su ispreturane čizme,
sve vrlo prljave, a blistale su nekim nepoznatim, odvratnim sjajem.
Kad je Artjom digao pogled, ugledao je nekoliko potpuno golih,
mokrih i rasparenih muškaraca kalco sede na klupama.
Jednome je visila duga mošnica, kao da je za nju od detinjstva pri-
vezivao olovo za pecaljke i tako hodao, navikavajući se. Drugi je držao
u ruci svoj obilni tur i čas stiskao, čas opuštao pesnicu - sa praga se či-
nilo da tamo drži ogromnu, kuvanu, čupavu žabu. Treći je točio votku
u čaše, takođe go, ali od stola i praznih flaša nije mu se video srarnot-
ni deo. Još neko jc urlao i povremeno rikao u sauni.
Iz svlačionice je izašao još jedan, vrlo snažan muškarac u gaćama.
Stao je nasred prcdsoblja saune i pažljivo pogledao u Artjoma.
- Još jednog ste našli? - upitao jc on. - Takođe u rashod?
- Tkačuče - rekao je Gorškov ne slušajući ga - neka nam šakal
opere čizme - i mahnuo slobodnom rukom prema Artjomu.
- Za sada, neka ih opere - odgovorio je Tkačuk i prošao u saunu.
- M oje čizme, šakale - rekao je Gorškov Artjomu.
Sve čizme su bile u ljudskoj krvi, zato su se tako čudno caldile.
Artjom, ne shvatajući, ne misleći i ne znajući ništa, uzeo je jednu
čizmu, potražio joj par i čak ga je našao. S tim čizmama je krenuo pre-
ma sauni, ali jedan od onih ga je sedeći nespretno udario po nozi, ne
ispuštajući iz pesnice svoju čupavu žabu:
- Kuda, kurvo? Talco ćeš da ideš tamo-amo sa čizmama? Natoči
lavor pa peri napolju, lcurvo... andrače bez mozga.
Muškarac je u drugoj ruci držao čašu votke i malo je pljuskao, dok
je psovao.

403
 Artjom je jasno video: votka se sliva niz crvenu ruku u gustoj dlaci.
Artjom se setio i razgalamljenog muškarca: on je onda dolazio u
Jođprom po kunića i odneo kunića.
Artjom je prošao u saunu, uzeo lavor i počeo da ga naliva vrućom
vodom. Zatim se predomislio, pridigao je jedan kraj lavora i polako,
nastojeći da ne pravi buku, prosuo vodu. Otvorio je slavinu sa hlad-
nom. Ona je tekla i žuborila u lavor.
Na pragu saune nalazila se krpa - za brisanje nogu. Artjom je oti-
šao po nju, sačekao dok se napuni lavor, odmakao ga i ne zatvarajući
slavinu, nekoliko puta jc plaknuo krpu pod vodom, pa je iscedio.
Gurnuo je vrata na predsoblju saune i nastojeći da nikog ne zaka-
či, sa lavorom i krpom u lavoru je izašao napolje.
Pošto jc spustio lavor na zemlju, seo je na prag tako da mu sve-
tlost pada preko ramena. Ispod oka je pogledao u telo koje je ležalo po-
rcd parnog kupatila. Najzad je video da je leš, dok je još bio živi čovek,
dobio mctak u glavu, i tada se lobanja čovelca, pretvorenog u leš, na-
krivila u stranu.
Ili se to samo učinilo Artjomu u polutami i u početnom noćnom
bunilu.
Krv je mirisala i, ponrešana sa blatom, teško se prala. Cizme su po-
stale klizave i jako sn zandarale na Ijudsku iznutricu - u najmanju ruku,
Artjom bi sada, kad bi bio u stanju da misli - pomislio da čovckova iz-
nutrica upravo tako miriše.
Pogledao je u mrak i, kao da razmišlja o sebi sa strane, a ne iznu-
tra sopstvcne glave, postao svestan kako može da skoči i pobegne.
Teško da bi za njim potrčali ti goli Ijudi, koji se peru posle ubistva
drugih ljudi.
- Grigorije - nagovarao je Gorškov Tkačuka koji je izašao iz sau-
ne. - Treba ga ukloniti. Ako Nogtev počne da ga saslušava... malo li
šta... Tam o su valjda već popalili njegove papire... D obro, bre, Nogtev
je odleteo u Kem...
Artjom se digao i uneo u predsoblje prvi par čizama. N ije mogao
nikuda da beži. Mogao je da opere još par okrvavljenih čizama.
Nasred predsoblja opet je stajao Tkačuk - raskrečen, mokrih žbu-
nastih obrva, zubat - kao da su u njegovim moćnim ustima, jakih usa-
na, za svaki tuđi izbijeni zub izrastala dva sopstvena zuba.
Neko je Artjomu, opet sa strane, sugerisao: govore o Burcevu, ko-
jeg treba streljati, da ga ne bi saslušavao Nogtev, koji je odleteo u Kem.

404
 Čekisti i komandiri nadzomog puka su unapred odlučili da otkri-
ju i uguše zavem u odsustvu načelnika logora. A posle če sve da urede
tako da niko ne sazna za postoječe Burcevljeve materijale o večini lo-
gorskog komandnog sastava.
- Opet čemo da zamažemo sve čizme - rekao je Tkačuk, tonom
kao da mu je predloženo da ode i odseče glavicu kupusa.
- Ma u redu je, jednog jedinog - cedio je Gorškov pijan, ali osmiš-
ljen govor. - Ujedno čemo da dovedemo čiste devojke iz ženske barake.
Artjom je sedeo pored lavora sa novim parom čizama i ponekad se
zagledao u mrak.
Iz mraka je izašao Blek, onjušio vazduh i lajući otrčao.
Artjom, ne ustajući i čak kao da se prilagodio - pa šta, sedim i pe-
rem čizme, običan posao - vratio je čist par u predsoblje pa uhvatio
dve, čak tri nove čizme, više nije vodio računa o parnosti - i sami će se
snaći.
„Burceva će da streljaju samog“ - sugerisao je neko Artjomu. - ,,A
tebe neće da streljaju, zato što ti nemaš veze ni sa čim. U z to, Gorškov,
mada je pijan, pamti kako si ti kopao blago Ejhmanisu. Zato sedi i pc-
ri čizme.“
Iz mraka su izašla dva čoveka, vukući za soborn asuru. Artjom, bri-
šući o sebe ruke, klizave kao riba, prepoznao jc Avdeja Sivcova i Zahara.
Očekivao je da za njima ide stražar, ali stražara nije bilo.
Obojica su izgledala loše, mirisala su na smrt. Oni su ličili na du-
bretarske pse. Oči iskolačene, a lice zgrčeno, kao od hladnoćc.
Oni su zurili u Artjoma: šta će on ovde, šta radi pored lavora, pu-
nog krvi?
I ruke, i pantalone, i košulja, i čela, i usne, i obrazi - sve im je bi-
lo u zemlji.
- Zakopali ste? - zaorio se Tkačukov glas iznad Artjomove glave.
„Izvukli su ih iz ćelije da bi zakopavali leševe“ - šapnuo je neko i
ovoga puta Artjomu na samo uho. Artjomu je malčice zadrhtao obraz.
Avdej i Zahar su po redu klimnuli svojim unakaženim licima. Sa
kose im je sipala prisušena zemlja.
- Pa, hajdemo onda - obratio se Tkačuk svojima - ujedno će da
zakopaju i ovog pikavca. - I glavom je pokazao mrtvaca, koji se nala-
zio pored parnog kupatila.
- Na posao, šakale! - dobacio je Artjomu.
Avdej i Zahar su prostrli asuru i, petljajući se, prevlačili leš na nju.
Artjom je zgazio nogom na asuru, da se ne zavrće.

405
 - Pa, hvatamo? - upitao je tiho Avdej; glas mu je drhtao.
Razmenili su poglede, uhvatili i poneli.
Artjomu je zapala glava, vitlala je s jedne na drugu stranu. Artjomo-
ve ruke su ldizile, pa uskoro nije izdržao i ispustio je... to što je nosio.
Obrisao je dlanove o sebe, uhvatio spretnije i pokušao ponovo.
Avdej i Zahar su već znali put - najtvrđe što mogu, išli su prema
Svetoj kapiji.
Uskoro su ih sustigli čekisti i komandiri iz nadzornog puka. Tro-
jica su se obukla - šinjeli su im udarali o sare opranih čizama. Cetvrti
je navukao samo brič-pantalone i išao, go do pojasa, obilno mastan.
Među njima je, teturajući se, išao Burcev vezanih ruku na leđima.
U šta su ga ranili, nije bilo jasno - spreda mu je bila okrvavljena sva
bluza, krv mu se slivala i niže, zbog toga su mu pantalone do kolena -
nabrekle, pocrnele.
Njihovoj laganoj povorci pridatživali su se, jedan po jedan, još ne-
ki ljudi iz parnog kupatila odevajući se žurno u hodu, crvenoarmejci re-
dovi, nejasno je odakle su iskrsli, i još neko, izgleda iz logorskc admi-
nistrađje - taj jc bio u civilnom salcou, sa kicoškim kačketom, a išao je
uz njih zagledajući se u lice Burcevu, kao da očekuje da ovaj obrati pa-
žnju na njega - za ovu priliku nczvani sprovodnik je očigledno spremio
govor ili, kao minimum, uvrcdljivu rcčenicu.
Jedan od crvenoarmcjaca jc nosio baklju koja je čadila.
U kamenom prolazu, kod polukružne Svete kapije, oblikom nalik
na kncžcvski šlcm, baklja sc razgorcla i zapucketala.
Na kapiji jc vcć rnasa ljudi ispraćala Burceva - kao najdražeg go-
sta na put.
Postalo jc jasno koliko su jako uspeli da ga omrznu ovde.
Burcev nije ništa primećivao, samo je ponekad remetio korak, spo-
ticao sc i dalje gledajući u zemlju, kao da mu se pred nogama raštrkava-
ju zbrkana slova, koja on, bez naročite brižljivosti, pokušava da pročita.
Vazduh je počeo da svetli.
Artjom je predosetio svitanje, pa odjednom razgovetno i oštro ra-
zaznao sve predmete. Vratili su mu se osećanja i razum, koji mu je za-
nemeo na nekoliko sati.
Treće petlove nije trebalo čekati, ali ta noć je ipak morala da se za-
vrši.
„Mene sigurno neće da ubiju“ - uvideo je sam Artjom, prvi put
noćas, bez sugestije.

406
 Tuđa mrtva glava nije ga više plašila. N ije ga ništa plašilo. Sve se
već dogodilo. A šta god se još desi - neizbežno je.
- E j, ti - pozvao je Burceva onaj isti oficir u civilnoj odeći.
Artjom je bio uveren da Burcev ide polusvestan, ali ne, pridigao je
glavu i snažno pljunuo u onog koji ga je zvao.
- Kakva je to žena ovde? - raziegao se odjednom Tkačukov glas.
Na putu je stajaia i dočekivaia pridošlice majka Artjoma Gorjainova.
Bila je nepomična i prava, samo su joj krajevi marame lelujali na
vetru.
Artjom ju je bez čuđenja prepoznao, zastao i ne trepćući, zagledao
se u omršalo majčino lice.
Ona je takođe prepoznala sina i upiljila se u njega: kako li su oči
na njegovom licu, ne vuče li tovar u svojim rukama, nije li se spremio
da sad umre i sam.
- Nisam se spremio - rekao je Artjom šapatom. - Oprosti, majko,
ako nas udostoje - videćemo se kasnije.
Ona ga nije slušala već mu je gledala pravo u usne.
- Otkud ti, ženo? - pitao je Tkačuk.
- Slobodna najamnica, verovatno - rekao je Gorškov, kojem se
sviđalo da se oseća kao trezan i da sve razume. - Pralja.
- Izlazi napolje, ludačo! - rekao je Tkačuk i opalio iz svog mauze
ra iznad ženine glave.
Ona je najpre čučnula, a zatim je ružno potrčala dalje.
Gorškov se petljao s futrolom, pa takode izvadio nagan i opalio
uvis.
Artjom je gledao dole, u krvlju ukovrdžanu glavu, kako ne bi vi-
deo više ništa.
Burcev, spuštenog podbratka i zatvorenih očiju, podnosio je sve
što se dešavalo. S vremena na vreme je mrštio čelo, kao da tera komar-
ce - mada nije bilo nikakvih komaraca.
Zaustavili su ga blizu ženske barake, pored rđavo zatrpanog rova,
i odmah počeli da pucaju u njega, sa tri strane - bez postavljanja stro-
ja i bez davanja komandi. Svaki je želeo da to učini prvi i zada mu što
jači bol. Niko nije bio u stanju da se odjednom zasiti njegovom smrću,
zato su Burcevu nekoliko puta pucali u hce, pritrčavajući uz samo telo.
Lice mu se raspalo na komade.
U ženskoj baraci su se ponovo probudile i zavrištale solovecke že-
ne: svu noć su morale da slušaju streljanja ljudi.

407
 Čekisti su se odmah, čim su obrisali smrdljivi znoj, setili zbog če-
ga su još, osim ubistva, došli ovamo.
D ok su Artjom, Zahar i Sivcov zakopavah Burceva - položenog li-
cem nadole, da ne bi video ništa, da on uopšte ne bi izgledao kao čo-
vck nego kao nešto drugo - iz ženske barake su izvlačili nekoliko devo-
jaka na kiselkastu svetlost.
Uz lica su im prinosili baklju, oduzetu od crvenoarmejca, kako bi
ih bolje videli.
- Ma lcuda češ tu? - grdio je cepidlački TkaČuk. - Ona je baba. Idi
spavaj, matora drtino.
Burceva su več bili zatrpali kad se vratio Gorškov pa, pošto ih je
upitao: ,,Tu je?“ - još triput je opalio u zemlju, a posle toga otrčao za
ženama osmuđenih obrva i šiški.
- Oprostite, Mstislave - rekao je Artjom naglas, jedva čujno.
Zahar je zaustavio čak i pokret lopate, kako ne bi smetao i pustio
ljude da porazgovaraju.
Kada se poslcdnji crvenoarmejac sa bakljom vraćao pored njih, Ar-
tjom je na zemlji uglcdao malo, kao petoparac, parče lobanje sa kosom.
Odmah sc okrcnuo. N cko vreme je stajao bez daha.
Grobari su pošli nazad, prema Svetoj kapiji.
U susrct njima protrčao je Blek, njuškajući zemlju neravnomcrno,
kao da jc za noć oćoravio.
- Pralja, eno, glcda - rekao je Zahar, zabacujući glavu preko rame-
na. - Samo da jc otišla što dalje. Valjda misli da sad metak neće da do-
baci do njc.
Artjom jc znao da ona gleda, i nije se osvrtao.
Prsti na rukama su mu se zgrčili, pa je pokušavao da ih ispravi i
ponovo savije.
Na prstima mu je pucala korica tuđe usirene krvi.
- Lopate treba odneti i... pitati šta ćemo dalje - rekao je Sivcov u
manastirskoj porti.
Artjomu je bilo svejedno, ako ih treba odneti, odneće - pouzdano
je znao da će danas preživeti.
„...Ruski seljak“ - pomisho je samo - „zakopao je i pita: ’Sta da-
lje?’ A ako mu kažu: ’OtkopavajP - otkopavaće iznova...“
Vraćali su se u parno kupatilo.
Unutra su se orili teški ženski jauci, kao da je svaku poklopio ne
muškarac, čovek, nego đavo ugljenisanih crnih jaja i bičjeg usijanog

408
uda - tankog, dužine jedan i po bajonet, koji klizno izlazi odnekud iz
dubina stomaka, punog crva i klokotavog smrada.

* * *

Artjom se setio kako se jednog jutra na Spaskoj kuli odjednom za-

orilo, ne „Bože, cara čuvaj“ već ,,Internacionala“. Tada je naglo seo na
krevet i začuđeno pogledao u već budne roditelje.
- Pogledaj-de kroz prozor - kazao je otac šaljivo majci - možda je
i sunce izašlo... s uglovima.
Sada Artjom nije čak sanjao već priviđao da je Spaska kula, stalno
se rasplinjavajući u pogorelu Preobraženjsku crkvu, zasvirala neku no-
vu muziku koja je vrištala, kao težak točak, a za tom muzikom je žurio
i jedva je sustizao bubanj, nadimajući tvrde obraze i, ne u taktu, plje-
skajući sebe po golom čekističkom stomaku.
Na taljigama su, jedna preko druge, ležale gole guzice. Za taljiga-
ma je trčkarao vezani mali magarac. O magarčevom vratu je zveckala
medenica.
Artjom je malo spavao i sporo se budio s osećajem ogromne, uza-
vrele glavobolje, veće i od same glave.
Jedna smešna sličnost sa ovim buđenjem bilo je jutro na samom
početku dvadesetih godina, kada je Artjom s prijateljima otišao u vi-
kendicu, tamo su se užasno napili i napravili požar, koji su, zbog pija-
nih očiju, jedva ugasili - na poklopcu pijanina progorela je strašna ru-
pa i otkrila mu strune, na zidu se ugljenisao očev omiljeni ćilim, done-
sen sa Kavkaza, tavanica je bila u čađi, posuđe su porazbijali i pod no-
gama su im krckali: servis za čaj - bakino nasledstvo, kristalna vaza, ze-
mljani lcrčag za mleko i tanjiri za supu iz prodavnice „Mur i Meriliz“.
Da se ne bi pogušili, neko krajnje odlučan je potegao stolicom u pro-
zor, a stolica se zaglavila nogama napolju, a naslonom u sobi.
Artjom je tada, savlađujući alkoholnu mučninu i začuđeno videći
na sebi bundu od rakunovog krzna, pomislio: ako se sada, upravo u
bundi, obesi nasred njihove male, prijatne gostinske sobe, slika će biti
potpuno završena.
I danas je Artjom osećao prirodan mamurluk, kao da je zapao u
devetodnevno nepromišljeno pijančenje i sada, desetog dana, iskobelja-
va se napolje ispod leda, drhtav, bezuman, pokušavajući da se uhvati za
njegovu tvrdu, hrapavu ivicu.

409
 Oči su ga bolele. Ruke su mu se drveno tresle. Usta su mu bila su-
va. Odeća mu je besprimerno prljava i smrdljiva.
...Kada je došao posle prozivke, majka Trojanskog je sedela pored
sinovljevih nogu. Osip je spavao. Ona je verovatno pomislila da je Ar-
tjom izašao iz groba, zato što je tamo bilo hladno i neugodno, a u ke-
liji toplo i čisto.
Artjom je u odeći i cipelama legao pod pokrivač, pa priljubio no-
ge uz stomak, kao u detinjstvu.
Trojanski su, po svoj prilici, otišli u zoru: on je bio bez osećaja i
nije ništa čuo.
Možda su oni, imajući u rukama propusnicu, rešili da odlazak
„Gleba Bokija“ sačekaju u luci, kako ne bi dospeli na jutarnje postro-
javanje.
Sati, koji su se obnavljali u Artjomovoj glavi tokom godina prove-
denih uz zvonjavu sa Spaske kule, jasno su mu govorili kako će, evo, za
manje od minut da sc razlegne prodoran signal i komandovaće im
ustajanje.
Izgleda da su sada na prozivku isterivali sve - čak i one čete čiji je
rad počinjao od osam, u stvari i od devet.
Trcbalo je da nekako objasni i opravda sebi prošlu noć, kako bi na-
šao snagu da ustane, i volju da živi, gleda.
N ije nalazio ni snage, ni volje, samo ga je unutar lobanjc pritiskao
i pritiskao bučan, neprekidan bol. Artjom bi zapušio uši rukama, kad
bi verovao da su mu prsti u stanju da se isprave.
Pošto nije ništa savladao u sebi, ipak je ustao i polako seo na kre-
vet. U glavi mu se lagano pretakala jučerašnja voda iz lavora. Postelji-
na, uspeo je da primeti Artjom, bila je gotovo crna i mokra, kao da ju
je žvakala krava bolesnih, krvotočnih usta.
„Afanasjeva su takođe streljali?“ - zapitao se Artjom: ispostavlja se
da šapatom može i da se misli. - „Njega su morali da streljaju. Tamo
sam, po svoj prilici, išao po zatrpanom rovu, a on je ležao dole.“
Artjom nije uspevao da dugo i povezano razmišlja o svemu tome,
kao da mu se napravila rupa u duši, kao u onom pijaninu, pa ako iza-
đe napolje - napadaće sneg na gole strune, u samu dušu. Pritisneš dir-
ku - a obrazuje se kratak, neobičan, promukao zvuk, koji se odmah
prekida.
Razlegla se duga i uvek neočekivana sirena - usvrdlavala se u jed-
nu slepoočnicu i, oivičena koštanom piljevinom na oštrom kraju, izbi-
jala je na drugoj strani lobanje i još se vrtela.

410
 - Ustajanje! - povikao je negde u zgradi čovek, kao da su mu na
obnažena bedra iznenada izručili punu kofu pijavica.
Artjomovo poimanje sveta mogao je da povrati jedino njegov sop-
stveni glas i njegov sopstveni osmišljeni govor.
Nekoliko puta je udahnuo i izdahnuo. Pošto se poigravao kožom
na čelu i razmrdao jagodice, najzad je otvorio oči. S naporom je sti-
snuo, a zatim raširio pesnice, smirujući drhtavicu. Tapnuo je cipelama
o pod. Oblizao je usne, kao da se sprema da zapeva.
- Dobro jutro, Artjome - rekao je sebi. - Ziv si. I sada ćeš nasta-
viti da živiš.
Neispavane oči su mu gorele: u svakom su zapalili po sveću, a vre-
li vosak se slivao u očne duplje. Glava kao da mu je bila obavijena su-
rovim zavojem od šmirgle: povesku je stavljao ludi bolničar, koji je po-
sedovao zversku snagu.
Još je, koliko god je mogao, udahnuo vazduh i lagano ga izdah-
nuo kroz nos.
- Da je juče Burcevu sve uspelo... - počeo je Artjom s jetkim ne-
prijateljstvom prema samom sebi.
...trebalo bi da savlada neprijateljstvo i uzme lek...
- Da mu je sve uspelo, u rovu bi ležala Galja. A da sam se ja zade-
sio u Galjinom kabinetu - a bio sam tamo - mene bi zakopali pored
Galje - rekao je Artjom i ustao.
...Prozivka je prošla kao i obično, neispavani ljudi su stajali ćutke.
Svako se, koliko jc mogao, pravio da prazna mesta u stroju nisu povod
za čuđenje i raspitivanje a gde je taj i taj.
Afanasjeva - nije bilo.
Artjom je stalno lovio brzo razmenjivanje pogleda u redovima. Ci-
nilo se da logoraši danas, kao nikada, žele da što pre krenu na posao u
najudaljenija mesta za službene zadatke.
Pored radnih četa prošao je Tlcačuk, očima tražeći nekog.
„Zar mene?“ - pomislio je Artjom osećajući kako mu srce opet pa-
da dole i pretvara se u parče usalamurenog mesa.
Tlcačuk je bio gibak, širokog lica i širokih kukova, brzih pokreta,
rumen i svež, kao da se, dok je Artjom sat i po proveo u polubunilu,
on povukao na tri dana i noći, pa spavao bez buđenja, kao u brlogu is-
pod sedam slojeva snega.
„Kako su oni jak narod“ - pomislio je Artjom bez ikakvog pošto-
vanja, već samo s mukom.

411
 - Danas ćeš nam opet zatrebati - gurnuo je Tkačuk svojim jakim
prstom Artjoma. - Već sam rekao naredbodavcu. Sedi u ISO -u, da te
ne traže.
...Pred zgradom su Zahar i Avdej Sivcov već čekali neznano šta.
Obojica rđave boje lica, spečenih usana, očiju upalih u crne duplje.
Oni se nisu pozdravljali. Ili nisu imali osećaj da su se rastajali. Ui
bi pozdrav suviše očigledno označavao njihovo zajedničko noćašnje
previranje: a kome je trebalo da se seća toga?
Artjom je seo na zemlju.
Zahar i Avdej su stajali tu, mučeni zimomornim iščekivanjem i
istovremeno nisu želeli da ih iko pamti.
- I ne znaš gde je bolje - u ćeliji ali ovdenake - rekao je Sivcov,
mljackajući usnama.
Blek je od jutra bio van sebe, nije prilazio ljudima i sve je nekog
tražio.
- Oni drugi dan teraju našu brigadu, da nijedne druge brigade ne
bi ništa viđele, a posle će i nas da zakopaju? - zaključio je Sivcov, po-
gledajući u Artjoma. I ,,nijedne“, i ,,druge“ je izgovarao sa ,,a“ na kra-
ju, reči su mu bile smešnc, kao skomorosi.28
„Gde je Galja?“ - mislio je Artjom gledajući u Bleka. - „Odvedi
me odmah odavde, Galjo!“
Pojavio sc Gorškov, mršaviji od Tkačuka, ali takođe je dobro izgle-
dao - mniven, obrijan, uhranjen. Ne gledajući u grobare, koji su stajali
ispred odcljcnja, skoknuo je do vrata, ali tada se setio nečeg i vratio se.
Prišao jc Artjomu - ovaj je odmah ustao.
- Ako kažcš Ejhmanisu da smo mu se smejali, dospećeš u noćaš-
nji rov - rekao mu je Gorškov na uho.
- Nistc se smejali - odgovorio je tiho Artjom, gledajući u stranu.
Gorškov sc useknuo na dvorišni kamen i otišao.
Pozadi, na čizmi mu je bila krvava fleka - Artjom je loše prao.
Blek, koji je odavno smislio nešto i ponašao se neuobičajeno, od-
jcdnom se izveštio i u skoku uhvatio galeba, ovaj je zaurlao zovući u
pomoć, ali pobesneli pas, pomažući se šapama, ubrzo mu je pregrizao
glavu i za tren oka nije čak pojeo pticu nego je rastrgao na komade.
Unaokolo je sve bilo u perju i u sitnim ptičjim iznutricama.

28 Skomoroh (cKOM opoxa) - u staroj Rusiji, lutajući pevač, muzičar i glumac koji izvo-
di lakrdijaške i akrobatske tačke, ali i ozbiljna pesnička dela, odlikuje se oštroum-
nim i duhovitim jezikom. (Prim. prev.)

412
 Nilco se nije usuđivao da otera Bleka, i samo su se drugi galebovi
oglašavali iz svih ptičjih snaga i pravili drske cikcakove u vazduhu,
ozlojeđeni izdajstvom psa, i noćašnjom pucnjavom, i naglom prome-
nom vremena - još prekjuče je bilo toplo, ali juče je napadao sneg, a
danas je neshvatljiva, vetrovita natuštenost - treba odmah odieteti - i
evo, jednog od najstarijih galebova su raščerečili na komadiće.
Crvenoarmejci su se žurno ushodali napred-nazad, Tkačuk je iza-
šao napolje pa opet ušao u zgradu, neko je izgovorio prezime novog
načelnika logora - i Artjom se dosetio da je Nogtev doleteo iz Kema.
U svom lcožnom sakou, načelmk logora je ušao u portu - kao da
je Blek samo njega i čekao: pojurio je sa mesta i bacio se na Nogteva.
Načelnik logora je bio okretniji od svog pratioca crvenoarmejca,
koji je stigao samo da skine pušku s ramena - prvim hicem nagana,
spretno izvučenog iz futrole, oborio je psa s nogu i dotukao ga drugim,
nekuda u vrat.
Jedan galeb, uznemiren narednom pucnjavom, prošao je iznad
Nogtevljeve glave i ostavio mu beli trag na ramenu.
On je opalio za galebom, ali ovoga puta nije pogodio.
- Pobijte galebove - komandovao je nasmejani Nogtev. Bez obzi-
ra na promašaj, bio je zadovoljan sobom. - Kako bi zaboravili i put
ovamo.
Tada su se sjatili crvenoarmejci, uzbuđeni, kao pred saunom; po-
čela je neviđena pucnjava.
Galebovi su prodorno urlali i nikako nisu mogli da poveruju u
spremnost da ih potpuno unište - neko vreme su uzletali, zatim su se
ponovo upućivali u glavnu kuhinju, pogotovu što je obavešteni kuvar
redovno iznosio, u početku ogrizine, a posle im u zanosu izručio mal-
tene sav ručak neke čete - trinaeste, po svoj prilici.
Jedan odrasli galeb, shvatajući šta se dešava, u samrtničkoj razjare-
nosti je nasrnuo na crvenoarmejca - bez šale, upiašio ga je - ali u tre-
ćem krugu su ga oborili unakrsnom paljbom iz triju pušaka.
Crvenoarmejci su se grohotom smejali, a i logoraši nisu naročito
žalili galebove.
„Niko neće odleteti odavde“ - pomislio je Artjom i razvukao usne,
kroz bol u čitavom licu. I njemu je bilo svejedno.
O n je dugo gledao u Bieka, ali posle se pojavio dežurni iz ISO -a,
šutnuo je Zahara, pokazao mu psa i opsovao. Zahar je sve razumeo,
ustao je i, osvrćući se da ga ne bi upucali, dotrčao do Bleka, uhvatio psa
za nogu i povukao ga.

413
 Mrtvi Blek nije bio krupan, ni vrlo lep, ni vrlo crn pas.
U z gruvanje pucnjave, mahnitanje nadzornika i jecanje galebova
izašla je Galja - bez svoje bluze, u uniformi, umorna i takođe ružna.
U porti je bila vreva i gužva, nagrnuli su ljudi iz administrativnog
paviljona, medicinske sestre iz lazareta, kuvari - kao da je praznik: je-
senji posek ptica.
Galja je stala pored Artjoma i, gledajući u leđa crvenoarmejcu ko-
ji je nišanio u galeba, upitala:
- Zašto tako izgledaš?
Artjom je poćutao i posle cirugog hica - morao je da sačeka bliski
pucanj - odgovorio:
- Prao sam čekistima krvave čizme. Posle sam zakopavao leš
Burceva.
- Tebe nisu tukli? - pitale je brzo Galja i isto tako brzo osmotrila
Artjomovo lice.
- Ne - rekao je on.
Galja je prenela nevidljivi pogled u drugog crvenoarmejca i sa-
opštila:
- Trideset šest ljudi jc streljano noćas. Više neće biti streljanja.
Nogtev je zabranio.
- O n... nije znao... - podelio je sa njom Artjom.
- Sve je on znao - odgovorila je odmah zlobno Gaija. - Namerno
je otputovao.
„Blek je bio najpromućurnije od nas!“ - štrecnulo je Artjoma.
Ispod oka je pogledao u Galju - da podeli sa njom to otkriće ili ne.
Zaključio je da ne vredi.
Artjom je pretpostavio da Galja neće da se vraća u zgradu, zato što
joj se sviđa da stoji pored njega.
...Samo nije mu bilo nimalo lakše od njenog prisustva, jedino je
želeo da prestane pucnjava.
- Oni su streljali i Afanasjeva? - pitao je Artjom zapažajući kako je
teško uspeo da spoji dve poslednje reči, koje su se odbijale kao magne-
ti različitih polariteta.
- Zašto to? - pogledala je Galja opet u njega. - Nisu. Nisam ga vi-
dela na spisku. A zašto Afanasjeva?
„Budala, šta ja to radim!“ - ukorio se skrušeno Artjom.
- Nizašto - odgovorio je najiskrenije što je umeo. - Prosto ga ni-
je bilo na jutarnjoj prozivci, pa sam se uplašio za njega.
Galja je poćutala. Baš je briga za Afanasjeva.

414
 - Potradiću se da te danas pošaljem na Lisičje - rekla je malo
kasnije.
Artjom je zagrizao donju usnu: ako bude istina, ako uspeš - ura-
miću tvoju fotografiju, Galjo, i moliću se njoj. Izgleda da je Krapin us-
peo da je fotografiše u draštvu lisica, namenjenih da greju Galinina ra-
mena tokom najskorije solovecke zime.
Još pola minuta su stajali ćutke. Artjom bi povremeno zadrhtao ili
se barem mrštio od pucnjave, Galja - nije čak ni trepnula.
Vratili su se Sivcov i Zahar. Verovatno, po krvavim flekama na
odeći i po tome kako se Artjom malo pomakao, nimalo se ne čudeći
njihovom dolasku, Galja se dosetila čime se oni bave zajednički.
- Vi još niste jeli? - upitala je Sivcova.
Sivcov je pogledao u Artjoma upitno: šta reći? treba li odgovoriti
istinu, ne>
Artjom nije mrdnuo glavom.
„Ali on je ratovao“ - mislio je sporo Artjom. - ,,A ja nisam. Ali on
očekuje da mu ja stavim do znanja lcako će...“
- Ma, nejasno je čiji smo mi sad - ni u četi, ni u ćeliji - rekao je
rasejano Sivcov, pogledajući čas u Galju, čas u Artjoma, čas, najzad, i
u Zahara.
- Idite u lazaret - naredila je Galja, zbog nečeg podižući okovrat-
nik i ulazeći u zgradu. - Telefoniraću im da vas nahrane i puste da se
okupate. Operite odeću.
- Ma nama je građanin načelnik Tkačuk naredio da čekamo - vik-
nuo je za njom Sivcov, plačnim glasom.
- I Tkačuku ću da kažem - odgovorila je Galja ne okrećući se.

* * *

Za račak ili već večeru dobili su čorbu od graška i kotlet od pro-

sa, zaliven sosom.
Artjom je dugo gledao u donesene manjerke, zatim je uvalio ko-
tlet u čorbu i za trećinu minuta pojeo sve.
Ponekad je podizao pogled čas u Sivcova koji je jeo odmereno, za-
tvoren u sebe, čas u Zahara koji je nastojao da jede što sporije, ali bez
uspeha; Artjom je osetio tihi svrab od želje da im ispriča kako ih je u
ćeliju strpala takođe Galja - zato ih je sada nahranila - vidite, kako je

415
brižna. Štaviše, u ćeliji su bili zbog prekršaja koji su napravili on, logo-
raš Gorjainova, i još jedan... razulareni balalajkaš.
U trpezariji za lekare nije bilo više nilcog. Ovamo ih je sprovodio
lično doktor Ali, koji se pravio da se ne seća Artjoma - mada, možda
ga se zaista nije sećao - malo li je vašljive logorske braće ležalo ovde.
- A hajde još po tanjir? - ponudio im je, sa najdražim akcentom
doktor Ali, koji je ponovo zavirio u trpezariju, gladeći svoju bradu.
Sva trojica su se zgledala, Artjom je u znak saglasnosti blago uda-
rio o sto krajem kašike, stisnute u pesnici.
Doktor Ali se nasmejao, kao da ne zna za veću radost od te da na-
hrani trojicu prljavih grobara - jer i on se dosetio čime su se ta trojica
jadničaka bavila svu noć i zbog čega su iz Informaciono-isledničkog
odeljenja tražili hranu za njih.
„Kakav čovek, najmiliji“ - mislio je Artjom sa svojim starim, na-
bujalim umorom - ,,a ja sam se, pamtim, naljutio na njega...“
Mada, možda je doktor Ali samo blagonaklon prema čekistkinji
po imenu Galina i želi da je usluži: malo je, a šta ako se ona jednom se-
ti i te bezazlene uslugc i pomogne mu nekog teškoga dana ili, recimo,
jednom otkopča barcm dva gornja dugmeta na svojoj košulji te mu da-
ruje belinu i svetlost.
Doneli su im još po tri prosena kotleta, svakom po cimentu čaja -
pravog, a nc od šumskih plodova - ali to ga nije zapanjilo! Zapanjilo
ga je to što je na ivici svake manjerke bila loptica maslaca, najfinijeg,
sunčanog, zahvaćena darežljivom kašikom iz velikog komada...
Bcz dogovora, sva trojica su navalila na svoje kotlete, i svako, sa-
gnut nad manjerkom, ispod oka je stalno gledao u maslac, kao da im
se mogao istopiti.
Artjom je opet prvi završio jelo i pažljivo potkačio čarobnu lopti-
cu, stavio je na gornju stranu šake pa počeo da liže, žmureći i pokuša-
vajući da svakog trena bude svestan blažene vrtoglavice.
...ICako su svoj rnaslac pojeli Zahar i Sivcov, on nije ni primetio.
Doktor Ali se više nije pojavljivao, ali zato im je trudnik, takođe
poznat Artjomu, doneo hrpu opranih pantalona i košulja, i salcoe, i sta-
ru dulcsericu, i mada svu u rupama, ali ipak bundicu.
- N ičije - rekao je trudnik. - Dajte mi svoje, žene će da operu,
uzmite sutra.
Zahar se valjda zamislio: gadi li se sa koga je svučeno - da nije sa
pokojnika.

416
 - A sa koga bi, Zahare - pljesnuo ga je malčice Artjom po rame-
nu. - Upravo sa njih. Ovo je lazaret, ovde koga mogu da izleče - leče,
a koga ne mogu - sahranjuju.
Artjomu je bilo svejedno: od samog jutra ga je hvatala jeza, a ov-
de je sve suvo, ženskim rukama nasapunjano, isprano, oceđeno.
On se svukao do donjeg veša, tu, pred njihovim očima, izabrao je
šta će da mu bude taman - i nijednom nije pogrešio. Samo je preko
svega opet obukao sopstveni sako.
Zahar se ugledao na njega.
Sivcov se nerado rastajao sa svojim prnjama, sve se osvrtao i tra-
žio nešto u džepovima, gde, osim stenica, odavno niko ne boravi.
- Ma ne boj se - rekao je trudnik. - 1 to će da ostane kod vas, i va-
še će da vam vrate. Uskoro će zima - zatrebaće sve i dobro će vam do-
ći za oblačenje.
Podsećanje na zimu odmah je delovalo na seljaka. Nisu se kupali,
već su se u novoj odeći što pre vratili u odeljenje: šta ako ih ipak traže.
Iz porte su već uklonili galebove - i bilo je na nov način tiho, kao
da je sve spremno za doček snega, zato što zima u prvoj svojoj pojavi
voli tišinu.
Celdsti, lcoji su čitav dan tumarali po četama - ili zato što su ne-
kog izgubili, ili radi zastrašivanja, ovoga puta su doveli glumca, ovaj je
bio očajničld zaplašcn i sve se osvrtao neće li se pojaviti neko od pozna-
tog načelstva, koje mu jc prošli put aplaudiralo.
Zahar i Artjom su stajali u blizini i nisu gledali jedan u drugog već
su istovremeno mislili jedno isto: a da nećemo morati da ga zakopamo
danas...
Sivcov je gledao u stranu, kao da ga muči stid i s tim stidom ne
može da izađe na kraj.
,,...Ja sam se ljutio na Burceva, želeo mu loše“ - razmišljao je Ar-
tjom, bez ikakve želje i čak protiv volje, ne toliko rečima koliko njiho-
vim odlomcima ili osećanjima koja su zamenjivala reči. - ,,A sad je on
- leš u zemlji. Na koga sam se ja ljutio, na leš? A gde je sva moja ljut-
nja - zakopali smo je zajedno s Burcevom ili se moje žučno osećanje
prema njemu, sada osirotelo, vraća menii I svu tu rđu ću ja da nosim
sobom, zato što nemam kuda da je denem niti mogu da je sastružem?“
Jelen Miška, koji se za dan nagledao mnogo čega, trudio se da iz-
begava ljude i samo je pretrčavao portu čas ovamo, čas onamo, njuš-
kao je istežući glavu prema vazduhu, gde se i dalje osećala čađ i smrt

417
psećeg draga, i mrdao je ušima: neće li ipak da se zaori poznati lavež
ili dozivanje galebova.
Miška i ranije nije razlikovao logoraše od čekista, mada je želeo da
umilno njuška i liže logoraše, a čekiste udara kopitom u stomak - ali
sad je bilo još gore: jelen je svu ljudsku rasu odredio kao zlu. Miška je
već nekoliko puta prilazio kapiji, drhtavih bokova od uzbuđenja, ali
stražari su ga terali nazad, zamahujući teškim račerdama. Od tih zama-
ha je bazdilo na vlažno sukno, krdžu i podmaz za oražje.
Gorškov, ili veseo, ili ljut, ali neobično uzbuđen i razgovorljiv, sa
dvojicom crvenoarmejaca je vodio još jednog logoraša. Gorškov je išao
prvi, pa Artjom u početku nije video ko je vođen pod stražom.
- Koliko godina sam ovde, ali tebe nisam zapazio, ništače - ljutio
se ili smejao Gorškov, opet je bio pijan, tresli su mu se krati obrazi. -
Kačket si natukao, ništače. Sreća tvoja, ništače, što sam bio poslan na
službeni put, inače bi ti kod mene odavno satralio u močvari! - okretao
se Gorškov, pa zato i spoticao, bogzna koji put prepričavajući crvenoar-
mejcu ono što je pre jednog minuta govorio. - Ovog ništaka sam upam-
tio za čitav život! Kolčakovljeva kontraobaveštajna, on je meni odštipka-
vao komadiće mesa iz leđa! Eto gde nam je suđeno da se susretnemo!
Kao dve bilijarske kugle, jednim udarcem uterali su nas u rapu! Nije te
zaboravio tvoj Bog, ništače, dokotrljao je biberče kuda treba!
Artjom se najpre setio da se Gorškov juče nije svlačio u parnom
kupatilu, a zatim je video da vode Vasilija Petroviča. B io je bez kačke-
ta, koji je Gorškov zbog nečeg nosio u rakama - očigledno, kao ube-
dljiv dokaz svoje neočekivane sreće.
- Vi ste sve pobrkali, građanine načelniče čekisto - govorio je Va-
silij Petrovič žureči i neobično grčeći lice u grimase.
Ali čak i Artjom je odnekud znao da građanin načelnik nije ništa
pobrkao.

* * *

Saznanje da se Vasilij Petrovič bavio tim ili gotovo tim istim čime
su se noćas bavili Tkačuk ili Gorškov - nije probilo još jednu rapu u
Artjomovoj duši.
U tu, koju je imao, sada se moglo natrpati mnogo toga i propasti
bez ostatka.

418
 ,,,..Kako nisam primećivao njegove parafmske oči“ - pomislio je
samo Artjom bez ikakvog gneva, ali dalje nije mislio ni o čemu.
Najbolje mu je bilo da se seća maslaca i s vremena na vreme po-
miriše ruku: možda odjednom oseti taj ukus.
Artjomu je neznano ko unapred sugerisao da svaki čovek nosi ma-
lo pakla na svom dnu: prodžarajte žaračem - pokuljaće smrdljivi dim.
Lično on je mahnuo nožem i svom ocu presekao grlo, kao ovci. A
Vasilij Petrovič je kleštima drao Gorškova - pa šta sad. Svako kako mo-
že tako i zarađuje Carstvo nebesko.
...Posle dnevnih smena počeli su da se vraćaju, jedan za drugim,
odredi dvanaeste čete.
Artjom je primetio Cagu i Saferbekova, oni su takođe, u prolazu,
videli njega.
Artjom je šmrcnuo, zagrizao obraz i stao podalje, u pukom i ne-
mom očekivanju da će mu ovoga puta ponuditi život.
Kriminalci su se vratili vrlo brzo, šetkajući se pored ISO -a na jed-
nu stranu, a zatim nazad.
Zahar je prepoznao goste i bacao poglede u njih, ali zato Artjom
- nije.
Kriminalci su stali podalje. Caga je buljio u Artjoma, Artjom se ni-
je okretao.
Ali došlo je vreme večere, pa su kriminalci otišli praznih ruku.
Nad portom su po bogzna koji put proletala dva ili tri nepotama-
njena mlada galeba, tražili su roditelje ili nekog postarijeg, pištanje im
je bilo prodorno i žalosno.
Pritrčali su nestašni crvenoarmejci, još su i pripucali.
...Galja se ponovo pojavila kada se već sasvim smrklo, u kožnom
kaputu i rukavicama.
- Vraćajte se u svoju četu - relda je ona Sivcovu i Zaharu, upliću-
ći prste ruku kako bi što jače navulda rukavice. - Oslobodila sam vas
ćehje.
- Ma, mi nismo ni znali za te metlice, koje... - zabubnjao je neo-
čekivano obradovani Sivcov, sitno se smejući. - I zbog čega smo robi-
jah! M a, dobro! Ne kažnjavaju te svaki put za tvoj greh, može se po-
stradati i za tuđi, po svoj prilici, došao je red!
„Kako je usplahiren i preplašen ovaj seljak“ - začudio se tiho
Artjom.

419
 On se setio da Sivcov nije bio takav još u julu, kada su ih terali na
groblje. Pa on je u ratu ubijao ljude, i njega su mogli ubiti - šta je to
ovde na Solovkama, što je počelo da savija i Sivcovar
,,...O n je došao ovamo sa svojom istinom, koja ga čitavog života
nije izneverila - i odjednom je počela da ga izneverava“ - našao je
odgovor Artjom, kao da mu je i ovoga puta odgovor bio unapred su-
gerisan.
,,...A ja sam počeo mnogo da mislim“ - konstatovao je sam sebi i
odrnah zaboravio Sivcova - šta je njemu Sivcov, kad se čitav dan nije
setio ni majlte. - „Ali ne treba misliti, zato što će tako početi da lomi
tebe, i uskoro će da te slomi.“
Artjom nije zaboravljao da je sasvim nedavno, smešno je reći, još
juče, kada se uplašio za Galju, u kehji bolno korio sebe zbog toga što
nema naviku da razmišlja - a je li tada mnogo mislio? Je li ga spasao
smeteni razum?
Galja je ćutke čekala kad će da se ispriča Sivcov.
- Idite u svoju četu - ponovila je ne čekajući kraj priče.
Sivcov je ućutao ali nije prestajao da se smeši pa, pošto se nekoliko
puta osvrnuo, požurio je za Zaharom, koji nije hteo da mu đosađuje.
Zbog nečcg jc Sivcov zahramao na jednu nogu - možda je ovde
stajao čitav dan.
- Nogtcv jc stavio zabranu na korišćenje čamaca - rekla je Galja
bez ikakvc intonacije, ne gledajući u Artjoma. - Aii hapšenja su presta-
la, svi čckisti su otišli kućama, jedino Gorškov nikako da se ispriča sa
tvojim Vasilijcm Petrovičem. Možda će malo da se smiri... - Ona je od-
mahnula glavom. - Sačekaj do sutra - dodala je Galja, za najmanji po-
deljak tcrmometra toplije nego sve što je pre govorila, pa takođe otiš-
la, bez oproštaja.
Trebalo bi, ako ne da sažaljeva, onda barem da se seti Vasilija Pe-
troviča - da li ga sada muče, peku, seku na komade - ali Artjom nije
hteo, nije hteo, nije hteo.
„Sutra, sutra, sutra“ - ponavljao je Artjom bez smisla ili molitve-
no zahtevao gledajući za tom ženom koja je u sebi nosila njegovo spa-
senje. A tamo, u bliskom susedstvu sa njegovim pravom na život, na-
lazila se smrt, ostavljena za kasnije.
Mahnito verujući u svoju sreću, Artjom se pljesnuo po džepu i
upecao se, kao na udicu, na sopstvenu, oštru i bolnu misao: izgubio je
propusnicu - dozvolu za rad u uzgajalištu lisica.

420
 „Sutra će Galja morati da mi napiše novu“ - mislio je pometeno i
ogorčeno, pa se odmah potrudio, ne bez zluradosti, da smiri sebe: -
„Prekini histeriju! Eto, Burcevu više nisu potrebne nikakve propusni-
ce. Sta, tebi je gore nego njemu?“ - Ali čak i to je slabo delovalo. - ,,Na
propusnicu stavljaju pečat - a to radi načelnik ISO -a - dakle, Galja će
morati da ode kod njega: šta će to njoj?“ - pitao se Artjom. - „A ako
pitaju Galju kakav joj je to odjednom posao na Lisičjem ostrvu? A ako,
povrh toga, više ne potpisuju takve propusnice? Kako je besmisleno!
Kako sve ispada besmisleno!“
Prva dosetka mu je bila da je propusnicu zaboravio u pantalona-
ma ltoje je ostavio za pranje u lazaretu - ali nije, odlično se sećao da je
izvrnuo oba džepa na pantalonama - i tek posle toga je dao odeću, vr-
lo zadovoljan što nije ništa zaboravio, zato što je imao novac kod sebe.
Tada njegovoj neispavanoj glavi nije padala na pamet propusnica: na-
lizao se maslaca i pošašavio.
Artjom je iz džepa novih pantalona, skinutih sa neznanog lazaret-
skog pokojnika, izvadio svežanj novčanica, presavijenih nadvoje - mo-
žda se propusnica pomešala sa soloveckim novčanicama - mada je i
sam unapred znao da nije tamo.
I tarno je nije bilo.
On je stajao, kao onaj isti pijanino progorelog poklopca i osutih
struna, i krivio lice od prezira prema sebi.
Trebalo jc da ode u keliju - da traži tamo, šta ako mu je papir is-
pao u snu - ali Artjom je i ovde znao da se nijednom nije mrdnuo za
tih sat i po, dok je spavao, i ništa nije rnoglo da mu ispadne, i tamo ne-
ma nikakve propusnice.
,,...I još si se rugao Trojanskom, lcoji je više od mesec dana nosio
zihernadlu u džepu“ - dokazivao je sebi A itjom s mučnom zlovoljom.
- „Trebalo je da i samom scbi zihernadlom zakačiš propusnicu za samu
lcožii, i nosiš, idiote.“
,,...I u parnom kupatilu nisam mogao da je izgubim, nisam mogao
ni pored parnog kupatila“ - iznova je Artjom vrteo jučerašnji dan u gla-
vi, spreman da ide za svojom senkom po čitavoj porti, do samog rova
i nazad... i tu se najzad setio: propusnicu je mogao da ispusti kada se
skrivao u drvljaniku i preturao po džepovima dok je tražio maramicu,
koju nilcada nije nosio.
Artjom je pošao prema drvljaniku, žurno i bojeći se da će uplašiti
svoju sreću i svoj predosećaj, tako očigledan, makar ga krio u pesnici,
kao novčić.

421
 Artjom se osvrmio pa, pošto nije video nikog, čučnuo je i bauljao
na onu stranu gde se krio noćas.
Strah mu je bio dubok, oštar, ali kratak: na tom istom mestu je se-
deo drugi čovek, sa studentskom kapom, i bečio oči.
Artjom se prvi pribrao: prepoznao je M itju Sčelkačova.
- Sta ćeš ti ovder - upitao je Artjom tiho, hvatajući sebe u nadme-
nosti koju je sad osećao prema mladom čoveku - kao da noćas nije bio
ovde i sam.
M itja je najzad prepoznao Artjoma, ali ipak se nije smirio.
- Cetiri stotine ljudi su streljali - rekao je Sčelkačov, cvokoćući zu-
bima.
- Trideset šest - rekao je Artjom.
-- A> - nije shvatao Sčelkačov. - Mene traže.
- Izlazi - rekao je Artjom. - Svi čekisti spavaju. Niko tebe ne tra-
ži. Kome si ti potreban.
- A? - nije ga opet čuo Sčelkačov, mada su razgovarali licem u lice.
M itja se tresao.
- Pomakni sc - zahtevao je Artjom i gurnuo Sčelkačova u čelo:
svejedno, ovaj nijc ništa shvatao.
Sčclkačov sc nesprctno premestio unazad, zaista je očekivao da ćc
sc Artjom zavući kod njega.
Artjom jc rulcom prešao tamo gde je sedeo Mitja - pa, tako je. Evo
propusnicc.
Za svaki slučaj Artjom je prineo papir do samih očiju.
Uzđahnuo jc tako lako, tako spokojno, tako zahvalno, kao da to
nijc bilo pravo na prolazak do Lisičjeg ostrva nego odluka o potpunoj
amnestiji.
Ne opraštajući se sa Sčelkačovom - sedi, pa neka sedi - Artjom je
pošao nazad. Bilo mu je tesno i neudobno, ali ipak se osmehivao dok
je bauljao, i nije prestajao da se smeši kada se potpuno uspravio i peri-
fernim vidom ugledao kako podalje stoje Caga i Saferbekov, koji su ga
pratili a posle, po svoj prilici, izgubili i sad ga opet primetili.
- Evo, sad će tebi da napišu još jednu propusnicu - rekao je Ar-
tjom nagias; ne gledajući, iz gornjeg krajnjeg reda drvljanika uhvatio je
cepanicu i uspravljenu je prineo uz gmdi - kao izdžikljalo dete - i ta-
ko, praveći se da ih ne vidi, pošao je prema svom paviljonu.
D onji kraj cepanice mu je pokrivao prepone, gornji se trljao o sle-
poočnicu.

422
 Naokolo je bio mrak, svetlost manastirskih lampiona je jedva do-
pirala ovamo i trebalo je da ide pažljivo, kako ne bi pao.
Artjom je nastojao da ide brzo, ali ne do te mere da bnkom svojih
koraka i kucanjem uzlupanog srca zagluši topot ljudi koji su ga sustizali.
Imao je dovoljno izdržljivosti - iJi umorne otupelosti u poslednja
dva dana - da ne žuri. U poslednjem trenutku je olabavio ruke -
ccpanica je poletela dole - Artjom ju je uhvatio za sami kraj i iz olereta
udario u glavu onog koji ga je sustigao.
T o je bio Caga koji je, još iz prediodnog zaleta napravio dva ko-
raka nekuda u stranu, svaho se na koleno i zasmetao Saferbekovu, koji
je naglavačke preleteo preko njega.
U Saferbekovljevoj ruci je bio nož - nož je ispao i zaskakutao po
oblucima.
Artjom, koji je odmah posle udarca ispustio svoju cepanicu i po
inerciji odstupio nazad, video je sve - i Saferbekova, i nož, ali već mu
je nedostajalo mahnitosti i hrabrosti za to da ovde napravi klanicu.
Nogom je šutnuo nož da odskoči što dalje, okrenuo se i potrčao.
Za njim nije jurio niko.
- Tučeni frajer! - šaputao je Artjom. - Ja sam tučeni frajer! Tuče-
ni frajer će da prebije dvojicu netučenih kriminalaca!
Spopao ga je očajnički smeh.
Nedaleko od paviljona prešao je na korak i ponovo opipao propu-
snicu: tu je, nije? N ije ispalar1
Ma, na svom je mestu, na mestu, idi već jednom iz porte.

* * *

Ujutro, odmah posle sirene, na koju je Artjom već gotovo navi-

kao, po njega je došao crvenoarmejac: opet u ISO .
„Kao posilnog ga teraju po mene“ - nasmejao se on razmišljajući
je li mu šta potrebno da ponese na Lisičje ili da sve ostavi ovde. Od
majke nije uzeo pošiljku. Pa, posle će da mu je donese Galja.
- Požuri - relcao je crvenoarmejac.
„Sad ću ja tebe da požurim, klipane“ - odgovorio mu je Artjom u
sebi. Mogao bi i naglas da mu kaže, ali čemu.
Naspavao se. Zivot, mada iskreveljenog hca i sramotnog mirisa,
uporno je vraćao svoja prava. Artjom nije želeo da odgovara ni za šta.
Begunci s ostrva i oni koji spremaju smrt drugima znaju da u zamenu

423
mogu da im ponude njihovu sopstvenu smrt. Koljači koji druge seku
na komade imaju na umu da njili takođe mogu da iskasape i usole u so-
loveckom moru. Artjom je najviše na svetu želeo da se stara o lisicama.
Hranilice na Lisičjem ostrvu imale su poklopce, i trebalo je nepre-
stano da zatvara poklopce zato što su lisice imale rđav običaj da vrše
nuždu tamo odakJe jedu.
Artjomovo znanje o hranilicama i lisičjem karakteru bilo je sasvim
dovoljno za nastavljanje života. Druga znanja mu nisu bila potrebna.
U keliju je odjednom ušla nekolicina ljudi: dežurni, komandir če-
te, dvojica logoraša sa vrećama - useljavaju se, verovamo.
- Sta ćeš ti ovde, šakale? - zaurlao je s praga komandir druge čete
na Artjoma.
„Podivljali su, valjda, od samog jutra“ - pomislio je Artjom, sitno
trepćući, kao da ga saleće muva.
- Drugi dan dolazi ovamo kao u svoju kuću, nisam ni znao da su
ga preveli - prigovarao je dežurni ponizno, istovremeno gledajući po-
preko besnim psećim okom u Artjoma. - Pamtim ja njega, a da su ga
prevcli - nijc mi rckao, ide u četu, kao u svoj stan.
- Gdc jc tvojc mcsto, šakale? U zverinjaku! - zakoračio jc koman-
dir čctc prcma Artjomu kako bi ga raspalio pesnicom među oči, ali tu
jc stajao crvenoarmejac koji je došao neznano sa čim i ometao izvrše-
njc brzog suđcnja. - Našao si sebi konačište? Izleći odavđe, kao metak!
Artjom jc ionako izleteo.
Primctio je da useljeni logoraši, sudeći po otuđenom izrazu lica,
nisu osećali nikakvo sažaljenje prema njemu - već, naprotiv, od sveg sr-
ca bi podržaii komandira čete, ako bi Artjoma bacio na pod i izgazio.
- Kao da si spavao u brlogu, njuško šakalska - dernjao se već za
njim komandir čete: cimnuo je s krcvcta posteljinu, zasutu zemljom, i
bacio je za Artjomom.
Arrjom je uhvatio posteljinu i, ne znajući kuda da je dene, namo-
tao ju je na ruku.
„Niko mene, tučenog frajera, nc sme da udari“ - smejuljio se Ar-
tjom. - „Evo, čak su mi i posteljinu dali...“
Artjom je raširio i malo istresao posteljinu, pa je nabacio na rame
i pošao, kao u belom, mada prljavom ogrtaču.
Crvenoarmejcu je bilo svejedno, a i u manastirskoj porti niko nije
obraćao pažnju - na Solovkama idu svakojako... možda momak nosi na
sebi svu svoju imovinu.

424
 „...Ovo mi je džepna maramica“ - ludirao se Artjom. - „Neka mi
/avidi Krapin.“
U ISO je prvi ušao crvenoarmejac i nije se uputio gore, stepeniš-
tem, nego na drugu stranu, donjim spratom, a Artjom je ostao da ga
sačeka: možda je službenik dužan da nabavi krdžu za druga.
Mada je srcem već sve shvatio.
Shvatio je čak još dok se ludirao s posteljinom.
- Sto si stao? - dreknuo je crvenoarmejac, trkom se vratio do Ar-
tjoma, zgrabio ga za vrat i gurnuo ispred sebe pa mu još dodao pesni-
com među plećke.
Silazili su starostavnim kamenim stepenicima dole, u podrumske
prostorije, crvenoarmejac je udario pesnicom u gvozdena vrata, otuda
su pitali: ,,Ko je?“ „Gorjainova sam priveo“ - odgovorio je crvenoar-
mejac ne brkajući nijedno slovo u njegovom prezimenu.
Zaključali su ga tu, pred gvozdenim vratima, u mračnoj prostori-
ji bez prozora, koja je zaudarala na memlu.
Artjom je stajao kod ulaza, navikavao se na tamu i osluškivao: ima
li ovde još nekog. Sudeći po zvuku koji su dala vrata zatvarajući se iza
Artjomovih leđa, prostorija je bila mala.
I prazna.
Smesti se - živi.
- Ma on se vcć probudio, vodi ga - rekli su glasno u hodniku.
Vrata su ponovo otvorili i naredili Artjomu da izađe.
- A tek sam počeo da se privikavam - rekao je Artjom.
Crvenoarmejac nije odgovorio već je samo prikupljao zlobu za sle-
deći udarac.
Pošli su nazad, istim putem.
„Sad će da rne vrate u keliju i kažu: ’Lezi, naspavaj se, momče, iz-
vini što smo te uznemiravali! Uskoro ćemo da pošaljemo čamac po te-
be... Pravo u manastirsku portu. Hoćeš motorni ili jedrenjak?’...“ - pri-
čao je Artjom sebi, kao bajku za noć.
U kabinetu na prvom spram sedeo je Gorškov, poganog izgleda,
neispavan, kruti obrazi su mu se otromboljili, ali je dobrog raspolože-
nja, čak i sa lukavstvom u očima.
„Ipak nije mučionica“ - pokušao je da se obraduje Artjom.
Na zidovima, na nekoliko mesta, kreč je bio iskrzan.
,,A ovo je Burcevljev kabinet“ - dosetio se lako Artjom. - „Evo ko
se sad ovde uselio.“

425
 U prostoriji je bio loše sređen nered: fioke su očigledno izvlačili iz
ormana, u stvari, lomili su ih u celini pa posle kojekako uguravali na-
zad, nekoliko dokumenata, izgaženih, nalazilo se na podu, gomila fa-
scikli bila je oborena u levom uglu, iza Gorškovljevih leđa.
- On je več s posteljinom - rekao je Gorškov, ali kao da ne govori
Gorjainovu nego još nekom, nevidljivom. - U nju če da sakuplja zube!
„Valjda sa Burcevom razgovara, ništak šupljoglavi“ - pomisho je
Artjom.
Novi domačin kabineta mu je glavom pokazao hoklicu pored sto-
Ia. Artjom je seo, držeči zgužvanu posteljinu u krilu.
- Prezime?
O n je naveo puno ime. Clan zakona. Rok kazne.
- Veršilin Vasilij Pctrovič - znate tog? - upitao je Gorškov, nakon
što je uzdahnuo malčice umorno, ali s onim osečajem kada čoveku po-
stavljaju drugi, u stvari treći tanjir supe, koju mora da savlada.
- Vasilija Petroviča? - upitao je Artjom. - Kako da ga ne znam:
bio sam u istoj četi sa njim. I spavali smo jedan pored drugog.
- Mezcrnickog Sergeja Jurjcviča? - Gorškov je ponekad obeleža-
vao nešto u svojim papirima.
- Mezcrnickog? - ponavljao je pitanje Artjom namerno, da bi raz-
mislio, mada teško da je tu mogao da smisli nešto naročito. - Viđao
sam ga.
- Sastajali ste se pre zatvaranja u SLON?
- S Mczernickim? Ne, naravno. Tek u logoru sam ga video.
- Koliko puta?
- Dva puta.
- U kakvim prilikama?
- U kakvim... Najpre živog, posle mrtvog.
Gorškov je skupio usne kao kokošje dupe, ne toliko da razmišlja
koliko da se odmara. Baš ga briga za Gorjainovljeve šale.
- Burceva Mstislava Arkadjeviča - izgovorio je Gorškov malo ka-
snije, sa zadovoljstvom: osećalo sc da on, navođenjem svakog prezime-
na, gradi zid od kockica - ...znao si?
Artjom se iskašljao, mada nije hteo da kašlje.
- Burcev je takođe bio u našoj četi - rekao je on. - Kao i Vasilij
Petrovič.
- Ja te pitam: znao si ga lično? - ponovio je Gorškov i uperio svo-
je male oči u Artjoma.

426
 - Znao sam ga lično - rekao je Artjom - ali nisam održavao blisku
v r z il.
- T i si se susretao sa Burcevom u keliji Mezernickog na žurkama
koje ste vi nazivali... - Gorškov je potražio u papirima na stolu -
...Atinske noćir
- Večeri - ispravio ga je Artjom.
Gorškov je zurio u njega malenim očima i nije treptao.
Artjom je poćutao i ponovio:
- Atinske večeri. Susreo sam ga jednom.
- Ili dvaput? - pitao je Gorškov.
Artjom se još jednom iskašljao,
„Interesuje me zna li Galja gde sam? N jen kabinet je tačno iznad
ovog. Možda da zavrištim neljudskim glasom i ona će da me ćujcV
- V i ste raspravljali s Burcevom o njegovoj službi u Informaciono-
isledničkom odeljenju? - kopao je svoje Gorškov.
„Građanin načelnik iskopava novu zaveru, kako bi ga Nogtev oce-
nio i odredio za svog najboljeg đruga“ - dosetio se Artjom bez ikakvog
napora. Samo mu nije bilo jasno šta radi on u čitavoj toj priči. A lisice
su gladne, po svoj prilici. Na hranilicama nisu zatvoreni poklopci. Kra-
pin ide ljut.
,,S druge strane“ - rasuđivao je Artjom nastojeći da misli lagano,
kao da korača po uzvišicama u močvari - ,,ja nisam umešan ni u šta, ni-
ti sam krivac za nešto. Osim što sam viđao Burceva kod Mezernickog,
nisam kriv ni za šta.“
Artjomu je pomagalo to što je posmatrao Gorškova na ostrvu Ma-
la Muksolma, i znao za sitnu usplahirenost tog čekiste, sećao se kako je
Ejhmanis izbio hoklicu ispod njega. Artjom se nije bojao Gorškova i
bio je miran, koliko je to mogućno; mada, možda i badava.
- Ne, nikad - rekao je najzad Artjom. - Bili smo u rđavim odno-
sima. Jednom me je on pretukao. Zbog njega sam ležao u lazaretu. On
i ja uopšte nismo govorili.
Gorškov je mrdnuo kusim obrvama i, izgleda, nije verovao nijed-
noj reči koju je Artjom izgovorio.
- Otkuda si onda znao da je Grakov tajni saradnik Informađono-
isledničkog odeljcnja? - upitao je Gorškov i, krajnje zadovoljan, zava-
ho se na naslon stolice.
Okice su mu imale umiljat i, da, lukav izraz.
„Otkucao me je Vasihj Petrovič“ - rekao je Artjom sebi i od tihog,
iskrenog čuđenja zaboravio je čak i da mora da mu odgovori.

427
 - Otkud si znao za tastera? - zaurlao je odjednom Gorškov i na-
glo ustao sa mesta.
- Ja nisam znao ništa ni o kakvom tasteru! - odgovorio je Artjom
glasno, kao da je tako bio ubedljiviji.
Gorškov je stiskajući pesnice, obišao sto i stao pored Artjoma,
malčice sagnut.
„Možda ću i njega da ščepam za nogu, kao Galju“ - Artjom je
imao dovoljno snage da se naposletku razveseli. - ,,I pogodiću, kao i
onda.“
- Još jednom razmisli i odgovaraj, šakale.
„...Još i ova ludačka posteljina...“ - sinulo je u Artjomovoj glavi.
Gorškov je bio u čizmama i tom čizmetinom je oborio hoklicu is-
pod Artjoma.
„...Nije zaboravio kako je Ejhmanis izbijao hokličice ispod njega...“
- Artjom se stropoštao na pod i dobio vrhom čizme u vrat, mada su mu,
verovatno, nišanili po zubima; dragi udarac ga je pogodio u uho: Ar-
tjorn je vrisnuo: boli! istinski boli! - treći udarac dobio je po raci, ko-
jom je pokušavao da zaldoni glavu, mada su mu nišanili u isto uho.
„...Ako ogluvim, neću odgovarati ni na jedno pitanje“ - Artjom je
do odvratnosti bio potpuno svestan svega, s neprestanom i besnom zlu-
radošću pitao se: - „...šta rade u tim slučajevima? Sta da uradim? Da mu
obuhvatim i poljubim čizmu? Da kažem kalco mi je Galja otkrila tastc-
ra? I odmah će da me pustcr... Kazaću ja tebi, džukelo, samo pokušaj...“
Gorškov jc s poda zgrabio hoklicu i u tri velikodušna zamaha, kao
da seče drva jednog divnog, sunčanog jutra, izlomio je o Artjomova lcđa.
- Krhke su - opsovao je bacajući na pod nadvoje razvaljenu hokli-
cu. - Sami ih prave ovde, majstori šakali, majku li im njihovu...
Gorškov sc uspravio, otišao je po svoju stolicu, vratio se i posta-
vio je pravo pred Artjomovo lice.
Artjom je posmatrao Gorškovljeve čizme. Zatim je u dalekom
uglu sobe primetio još jednu polomljenu hoklicu.
„...Kakvo premeštanje... nameštaja...“ - mislio je gubeći dah.
Bolelo ga je u uhu, u zatiljku... leđa su mu - kao da je medved za-
svirao na harmonici...
- Pitanje je bilo - rekao je Goršlcov, pošto je povratio dah. - Ot-
kuda si ti znao da građanin novinar soloveckog lista zatvorenik Grakov
tajno sarađuje s Informaciono-isledničkim oddjcnjemr
Artjom je povukao dugi kraj posteljine što bliže glavi: obrisao je
krv na licu... otkuda je već istekla?

428
 - Nisam znao - odgovorio je kradimice, tiho, osećajući miris po-
steljine. - Pretpostavio sam.
Pogledao je odozdo u Gorškova - čudna stvar: ovaj mu i dalje ni-
je bio sasvim strašan... zašto ga je onda tako bolelo uhor...
Otvorila su se vrata. Stolica, na kojoj je sedeo Gorškov, malčice se
pomalda. Artjom se dosetio da se Gorškov okrenuo prema onome ko
je ušao u sobu.
Artjom je pogledao ispod oka i ugledao još dve rnuške čizme, sa-
mo za tri broja veće.
- On je kod tebe s posteljinom - rekle su nove čizme. - A što je
bez jastuka?
T o je bio Tkačuk - teško je bilo ne prepoznati njegov glas, koji se
dizao iz same utrobe, živeći između ogromnog klupka creva i ždrebe-
će slezine.
Tkačulc je prišao oborenom Artjomu - težina koralca je bila takva
da su se savijale daske patosa.
Artjom je privukao noge uz stomak, a ruke - s krajevima postelji-
ne, zgužvane u klupko - do samog lica.
- ICao gusenica se mrda... - rekao je Tkačuk. - Rekao je nešto?
Gorškov nije odgovorio: očigledno, napravio je nelcu grimasu.
Artjom je tačno znao da je sada došlo vreme da zažmuri - i zažmu-
rio je.
Udarac je bio takav da ga je bacio, kao vreću kostiju, do samog zida.
Artjom nije mislio više ništa i samo se stiskao u klupko, u grumen,
u mokro, užeglo mešeno-premešeno testo.
- Hajde da ga opet postavimo da sedi - predložio je Gorškov -
inače rnu ne vidim oči. Po očima se uvek vidi - boji li se ili ne.
- A što se ne bi bojao - rekao je Tlcačuk glasom čoveka lcoji nije
nikog tukao niti je to čak nameravao. - I te lcako se boji.
- ...Laže li ili ne - popravio se Gorškov.
- A što ne bi lagao - rekao je Tkačuk. - 1 te kako laže... Video sam
u hodniku još jednu hoklicu.
O n je otvorio vrata, odmah se iskezio i pozdravio sa nekim.
- Sta je tu kod vas? - pitao je ženski glas.
Artjom je sklonio posteljinu s hca i ugledao Galju. Stajala je na
pragu sobe i izvirivala iza Tkačuka, malčice se propinjući na vrhove pr-
stiju, pa ipak mu nije dosezala čak ni do ramena.
- A evo - rekao je Tkačuk ravnodušno, pa se okrenuo bočno i po-
kazao joj Artjoma.

429
 Artjom je mrdnuo nogama, pridigao se na laktove i zatim seo le-
đima okrenut zidu.
Gledao je Galju u oči - bez molbe, bez očajanja, bez ičeg.
- Radimo, Galina - uzvratio je neljubazno Gorškov sa svoje stoli-
ce, pri čemu nije gledao u nju nego u osveščenog Artjoma. - Kojim po-
slom si došla kod nas?
Galina je na trenutak poćutala i smislila:
- Nogtev vas je tražio.
- Već me je našao - rekao je Gorškov. - Načelnik logora zna šta
ja radim... Sta još? - 1 okrenuo se prema Galini.
- Ništa - rekla je ona.
Tkačuk je pogiedom ispratio Galju, zagledao se u drugu stranu
hodnika i referisao:
- Ali nema hoklice. Neka govori stojeći... Ustaj, žigosani.

* * *

Logoraši su razgovarali tiho, kao ukradena deca u tuđoj kući.

Artjom je u donjem vcšu sedeo na svom mestu i slušao neprekid-
ni vetar.
U niši ispod vrata čadila je lampa, jedva živa.
Duž zidova hladnc crkve bile su gole prične na dva sprata.
Artjom je odmah, po navici, zauzeo mesto na vrhu.
Njcmu nije čak ni palo na pamet da, kad u crkvi nalože furunu -
na vrhu ćc biti topliji vazduh, već je samo izabrao sebi mesto i, za raz-
liku od ostalih koji su sa njim strpani u kazneni izolator, nije tapkao
kod ulaza pateći od neodlučnosti, nego je odmah odredio gde će da ži-
vi. Zato što je nameravao da živi.
Vasilij Petrovič je bio u istoj koloni. Košulja mu je bila jako isce-
pana na grudima i na leđima. Još dok se svlačio napolju, Artjom mu je
u rupama poderotina primetio različite i mnogobrojne modrice - kao
da su Vasilija Petroviča zasuli svakakvim šumskim plodovima, pa ih
zgnječili: fleke su se osušile i sada su suvo svetlucale raznim bojama.
Bez ustaljenog kačketa, obrastao žalosnom čekinjom, izgledao je
kao pravi starac. Osvrćući se kratkovido, Vasihj Petrovič je ugledao Ar-
tjoma kako se penje gore pa požurio da zauzme donje mesto.
Njegovo stanje nije bilo sasvim normalno.

430
 „...Možda je poludeo i misli da smo u dvanaestoj četi?“ - pitao se
Aitjom, bez ikakvog osećanja, dok je odozgo pogledao u ćelavu, a ta-
kode omršalu glavu Vasilija Petroviča.
Ponekad se glava sitno tresla.
- ...A kad su mrazevi? - pitao je šapatom neko u blizini - kako da
preživim ovder
- Doživi do zime - rekao je neko promuklo i tiho - ali svi su ga
ćuli - neko od onih koji su već bili u crkvi pre dolaska novih kažnjeni-
ka, mesto mu se videlo s Artjomovih prični.
Nekohcina ljudi je došla dole do tih prični - na glas koji se čuo.
Neko je pitao:
- A kako je ovde? Sta?
Ali čovek, odeven u dvoje ili troje gaća i nezamislive prnje, tako-
de u nekoliko slojeva, nije rekao ništa više, kao da je svaku svoju reč ču-
vao, znajući da mu do smrti ostaje sasvim malo reči.
„...gaće je skidao sa mrtvih“ - shvatao je Artjom.
Ovde je i bez mrazeva već bilo loše: vlažna prostorija, neprestane
promaje; napolju je bilo manje od deset stepeni.
M nogi su drhtali cvokoćući vilicama - mada tu ne shvataš, od
hladnoće ili od užasa. Neki su, da bi se zagrejali, hodali tamo-ovamo u
crkvi. Uostalom, i tu ne shvataš - zagrevaju li se...
Nedaleko od Artjomovih prični bio je prozor - možda nesvesno, on
je i krenuo ovamo zato što je prodiralo barem malo svetiosti, ćak i kroz
štit koji je skrivao prozor sa spoljne strane - a svuda je bila polutama.
Jedan čovek je dole kresnuo šibicu - odmah ju je ugasila promaja.
- Gle, gle - rekao je on, kao da se ljutio na šibicu.
T o je bio Cečen Hasajev, bivši dežurni u dvanaestoj četi, Artjom
ga je prepoznao. Hasajev je bio kosmat, jak i, za razliku od većine dru-
gih, nije se smrzavao već se samo pogurio i osvrtao, kao da je tačno
znao: i odavde postoji izlaz, samo se treba dosetiti gde je.
Cim se Artjom malo privikao, bilo mu je jasno da će zimus zažali-
ti zbog svog mesta - u crkvi nije bilo fiirune, aii zato, kad dune ljuti, ko-
si vetar - snežna prašina će od prozora da leti pravo na njegove prične.
„...Kasnije, sve ću kasnije“ - mislio je Artjom i milovao zidove.
On je bio kao u mamurluku, alkohol nije izvetrio i još mu je mu-
tio glavu - kada još nije došao sebi do te mere da bi se setio šta je bilo
juče.
Zidovi su bili grubo okrečeni - mora da su boljševici, s pravom
novih domaćina, zamazali freske.

431
 Treba dokučiti čime i kako može ovde da se ugreje - pre nego što
se sve završi - jer mora da se završi: Galja če nešto da smisli, majka će
da izmoli, svašta se može dogoditi - samo da se sada ne smrzne. Za sa-
da mu ništa nije padalo na pamet.
Na ulazu u crkvu su sve naterali da se izuju i svuku do donjeg ve-
ša. Sve su zgrnuli na gomilu i obećali da će im zapaliti. „Ionako vam
više neće biti potrebna, a nema potrebe da smrzavamo stenice!“ - pro-
derali su se nadzornici crvenoarmejci, uveseljavajući jedan drugog.
Dozvolili su im da uzmu samo kašilce - ko ih je imao. Artjom je-
ste - još na ostrvu, po Krapinovom savetu, rezervnu kašiku je ušio u
postavu sakoa - kada se svlačio, izvukao ju je.
O n je, za razliku od mnogih, imao još i pletene čarape, takođe po-
nete sa Lisičjeg ostrva, i ostala mu je posteljina - na svu sreću, kad su
Artjoma vukli iz Gorškovljevog kabineta, u skvrčenim rukama je držao
posteljinu.
Posle, dok jc lcžao u ćeliji savlađujući mulcu u čitavom telu, Ar-
tjom je malo spustio pantalone, pridigao majicu i umotao se postelji-
nom, da bi sc ugrcjao.
- Tukli su i mesili testo... Zenik i nevesta - izgovarao jc Artjom
oscćajući da plače, čak i od suza bolelo ga je lice.
Gorškovu nije rekao ništa, samo je, čim počnu da ga tuku, kao pa-
davičar vikao:
- Ja nisam znao da je Grakov taster! Nisam znao! Naslutio sam!
Na čelu mu piše da je taster! Ko još može da radi u soloveckim novi-
nama! Nisam znao!... Dosetio sam se.L.
Gorškov je očigledno imao besanu noć sa Vasiiijem Petrovičem -
i za Artjoma više nije imao dovoljno cepidlačenja.
Artjoma su tukli samo do ručlca - svega šest sati, ne više, a i to bez
nadahnuća i s prekidima - Tkačulc je išao u glavnu kuhinju po lcolače,
zatim su ih on i Gorškov jeli i komentarisali kaerke lcoje su s novom
etapom došle u žensku baraku, pri čemu nisu zaboravljali da ispod oka
gledaju u Artjoma: stoji li ovaj pravo.
Iz ćelije-samice nisu ga više pozivali na saslušanje, a sutradan, no-
ću, još pre sirene za buđenje, Artjoma su poterali ovamo.
U putu se Artjom nije pozdravljao ni sa kim niti je govorio - a ni-
je ni bilo mogućnosti: kiša je čas pljuštala, kao da žestoko pecka, čas se
stišavala, mnogi su mislili da ih vode na streljanje, dok strojem nije pro-
jurio mokar, drhtavi šapat da se kreću prema Sekirki.

432
 Svaki logoraš je znao da je Sekirna gora - gotovo smrt; ali nije sa-
ma smrt.
Tam o, verovao je Artjom, biće makar suvo.
Zeleo je da Što pre prođe tu vlagu i nesnosno blato, koje je gmi-
/alo pod nogama.
Artjom je usput uspeo da primeti kupolu kule u žbunju na samoj
Sekirnoj gori... od kule je put vodio uzbrdo - tamo je crveni, nepolo-
mljeni krst širio ruke i dočekivao nove parohijane... glatko istrugane
bele ogradice, lcameni ivičnjaci duž puteljaka izbeljeni su krečom... na
sedamdesetmetarskoj visini Sekirne gore nalazila se bela crkva, pokri-
vena crvenim limom - osmougaoni hram Vaznesenja... crltvene prozo-
re je pokrivala mrena: crveni štitovi-kvrge... bubanj-zvonik sa četiri
otvorena zvona...
Hram je ltrunisala glava pokrivena lemezom, sa staldenim lampio-
nom svetionika.
Kao duševni bolesnilt u žbunju, nedalđto od crlcve štrčala je žuta
Ituča, trepćući rđavim i zastrašujućim okom prozorčića - tamo se, iz-
gleda, smestila uprava četvrtog odeljenja soloveclcih logora.
Ulaz u crkvu bio je sa zapadne strane. Uz ulaz je bilo dograđeno
drveno ltrilo.
U pripratama crltve - stepenište koje kroz zvonik vodi na svetio-
nik, ali prolazi su bili potpuno zaltrčeni. Neko jc rekao da se taj svetio-
nik vidi na pedeset kilometara...
Logoraše je olajao crni pas na lancu.
Kiša, ltoja je od Sekirke počela da slabi, prcgledala je i žurno opi-
pavala jedno po jedno drvo, ltao slepac u potrazi za svojim detetom.
U duši mu je bilo tupo.
...Artjom je oceđio čarape i gaće pa ih položio ispod scbc, a sam se
zamotao u posteljinu i legao odozgo, ltalto bi ih prisušio svojim telom.
Prepustio se tešltom, ledenom snu na sat ili čalt na dva sata, pro-
budio ga je vapaj:
- Ma šta je ovo! N e streljaju, umoriće nas hladnoćom i glađu!
Svi su se osmelili od tuđeg glasa i odjednom zagalamili - u masi
nije strašno viltati.
Najsmeliji je pojurio na vrata i počeo da ih udara rultama i nogama.
Sav promrzao, Artjom je seo na prične, ruke su mu se tresle, ili od
jučerašnjih uboja, ili od prekjučerašnjeg grobarsltog posla, izbili su mu
i plikovi - kao da je čitav dan brao koprivu, u grudima ga je lomilo,

433
kao od vode sa crnog bunarskog dna, od groznice su mu laktovi ispa-
dali iz zglobova, noge su plesale...
Zato su mu se osušile gaće.
Artjom je pocepao posteljinu na dva komada, skinuo košulju i za
trenutak je bio sasvim go pa, naprcžući sve mišiće da bi ga ruke sluša-
le, nanovo je komadima posteljine previjao svoje mleveno, ali nepre-
mleveno telo:
- Zamotao sam se u pelene, majko, daj mi sisicu s mlekom - za-
molio je Artjom cvokoćući zubima.
Ponovo je obukao gaće i obuo čarape, pa se pridružio ostalim raš-
trkanim logorašima i zaurlao:
- Furunicu! Furunicu! Jelo! Jelo! Funmicu! Furunicu! Jelo! Jelo!
Od vike im se malo zagrejala krv, mnogi su urlali i pocupkivali ili
udarali pesnicama po pričnama. Zatim je neko rekao:
- Tiše! Tiše! Kakav je to zvuk? Idu?
Sve bliže i bliže zvučala je najnežnija zvonjava.
Grunula je reza.
Na vratima su se pojavili crvenoarmejac i čekist u kožnoj jakni. Ce-
kist se osmehivao umilno i ulivao nadu, kao provodadžija. U rukama
je đržao veliku medenicu i zvonio njome, a niko se nije usudio da vi-
kom ili rečju naruši tu zvonjavu.
Crvenoarmejac je uhvatio za okovratnik prvog logoraša koji je sta-
jao pred vratima i povukao ga za sobom.
Vrata su sc zatvorila.
Medenica je krenula nazad.
Svi su osluškivali, kao da je to bio čist znak koji nagoveštava neš-
to nepoznato.
Svakom je bilo jasno da, dok god zvoni medenica, neće ništa da se
desi.
Medenica je utihnula - i odmah je odjeknuo pucanj.

* * *

Noću je zahladnelo: Artjom je, kao gotovo svi u izolatoru, spavao

u nekoliko navrata: za sat-dva se smrzao tako da mu se mutio razum.
Morao je da ustaje i, gurajući se sa drugim logorašima, hoda kru-
žno u mrklom mraku.

434
 Ponovo je legao, izuo čarape i navukao ih na ruke, kao rukavice.
S.injao je tada kako je rastegao čarapu do te mere da se sav zavukao u
nju - to je bio poslednji dobar san te noći.
Ubrzo je opet morao da ustane - postalo mu je trostruko hladni-
jc, mada se činilo da ne može biti gore.
„A kad padne sneg?“ - pomislio je Artjom. - „Jer sad nije ni mi-
nus jedan, verovatno...“
Opet je hodao kružno.
Vratile su se stenice, koje je Artjom, posle dvanaeste čete, stigao
da zaboravi. U drugoj četi su ih manje-više tamanili, u Jodpromu i na
Iisičjem ostrvu - uopšte nije bilo stenica.
Sada su ih stenice uznemiravale i pomagale im da se bore protiv
.sna.
Neko je u hodu ipak zadremao, svalio se na Artjoma: on je uhva-
tio spavača, hteo je da se odmah otarasi tuđeg čoveka, ali umesto toga,
držao ga je u rukama malo duže - bio je topao.
Covek se probudio, gurnuo je Artjoma u grudi.
„Najvažnije - do jutra, najvažnije je da izdržiš do jutra“ - molio je
Artjom sebe i koračao. - „Najvažnije - do jutra.“
Posle trečeg zaplivavanja u ružan san, koji je Artjoma iznco u pri-
rodno ledeno mleveno rneso koje mu je iznutra i spolja oblcpljivalo te-
lo, više nije preduzimao pokušaje da spava. N i kružno hodanjc, ni krc-
veljenje i skokovi nisu mogli da ga zagreju do tc mcre da dobije volju
da legne na svoje prične. Sta da radi tamo - osim da skapava.
Od hladnoće je zaboravio i bol u rebrima, i unakažcni nos koji mu
se rasplinuo po licu, i rulce pokrivene plikovima, i izbijenu vilicu, zbog
koje mu je svaka glasno kazana reč odjekivala u potiljku, kao da se u
mozgu vrti riblja kost.
Pred jutro je Artjom bio u talcvom stanju da, kad bi mu ponudili da
se vrati na saslušanje u Gorškovljev kabinet - trkom bi odjurio tamo.
Ispostavilo se da nema ničeg goreg od hladnoće - čak i kad ga je
Gorškov udarao pesnicom u samo hce, Artjom je mogao, kao u nesve-
stici, da sačeka, pa posle otpuzi u ćošalc i da se odjednom, lcroz svoju ne-
promišijenost i životinjsku tugu lcoju je šmrcao lcrvavim nosom, seti ka-
ko se ljutio na Krapina i njegovu toljagu - smešno! Smešno, i to je sve.
Hladnoća je bila strašnija i od Tkačulca, i od Goršlcova - o hladno-
ći nema šale, razum odbija da u tome vidi barem išta zabavno, olcolni
svet više nije čekao nikakve odgovore niti je ostavljao nadu.

435
 Telo se kočilo i preklinjalo za bilo kakvu iole toplu stvar, kao za
večni život - Artjom nije mogao ni da zamisli koliko bi dao za cimen-
tu vrele vode... Eto, dao bi upravo taj večni život - čak ne za vrelu vo-
du več samo za praznu toplu cimentu.
Ali posle je izašlo sunce, i on se popeo na svoje prične i pokušavao
da namami makar jedan zrak prema sebi, na sebe, u sebe.
Oko devet sati su im doneli hranu - upravo tu vrelu vodu i po tri
četvrdne funte nepečenog hleba.
Hasajev se javio da im bude starešina, nijedan logoraš nije bio
protiv.
On im je točio vrelu vodu u nekoliko glinenih šolja, niko se nije
potukao, ni posvađao, svima je bilo dovoljno.
Artjom je ispio čarobnu vrelu vodu cedeći svaki blagodatni gutljaj,
a zatim je pojeo sav hleb, zadržavajući u ustima svaki zalogaj sitno i sa
najvećom pažnjom odlamane sredine, sve dok se u celini ne istopi.
Teško da se on zagrejao - ali krv mu je oživela i bila zahvalna Ar-
tjomu i suncu, koje je najzad postalo osetno, vratio mu se čak i bol u
nosu, u leđima, u usnama, u rebrima, u potiljku - a to nije ništa, to se
može istrpeti, to ćc da zaccli.
Vratio mu se vid, sluh, razurn, sposobnost da se osmehuje. Odlu-
čio je da večni život za sada ostavi sebi.
U bočnim, sporcdnim oltarima, ispostavlja se, bile su još i ćelije.
„...Tuda ih, valjda, zatvaraju sasvim gole?“ - pitao se Artjom. - ,,I
uopštc nc hranc?“
Ičibla je stajala na mestu Svetog žrtvenika - čabar sa daskom.
Artjonr je posetio i to mesto. Vraćao se otuda trljajući bolne bo-
kovc svojim krivirn prstima, neispavan, ali ipak malo veseliji.
,,AIi, eto, tnonah koji je živeo u jazbini - kako je bilo tek njemu“
- razmišljao je Artjom. - „Njemu niko nije prinosio čak ni vrelu
vodu...“
Prva stvar, lcoju je na Sekirki shvatio Artjom: rad, barem u jesen -
nije nešto najstrašnije. Kad bi ih sada isterali napolje - bilo bi im kudi-
kamo lalcše.
Na sebe je skretao pažnju jedan od starosedelaca Sekirke, odeven
u nekoliko košulja i gaća, na svoje otečene noge namotavao je čvrsto
prevezane obojke, jedne preko drugih, kao kupus.
Iz njegovog ponašanja Artjom je izveo drugi sekirski zakon: naj-
bolje je spavati danju - zato što je danju toplije, a noću se kretati i pre-
življavati.

436
 Ujutro je sekirski starosedelac, koji nije ležao ni za trenutak, obi-
šao sve prične poslovno, kao šumar, pipajući čela i obraze kažnjenika
koji još nisu ustajali. Ponekad su vikali na njega: on je ćutke odlazio,
nije im odgovarao.
On je vrebao svaku noćnu smrt - i te noći ona se dogodila: jedan
logoraš je umro.
Međutim, da je bolje ma kakvo rublje, pa makar i s mrtvaca, nego
bez ikakvog, dosetio se i Vasilij Petrovič koji je, bez suvišnih razgovo-
ra, prvi povukao gaće s mrtvog suseda.
Slika je bila ružna, i Artjom se okrenuo.
Starosedelac, koji je stajao pored mrtvačeve glave s namerom da
uradi upravo to isto, nerazgovetno je opsovao i pokušao da zadrži gaće.
Vasilij Petrovič se uspravio, ostavio je rublje na mrtvačevim kole-
nima i svojim metalnim prstima ščepao starosedeočevo lice pa naglo is-
pravio ruku - čoveku su izletele noge, pao je na kameni pod, jako uda-
rajući zatiljkom: taj, koji je proživeo nedelju ili možda mcsec dana na
Sekirki, bio je kudikamo slabiji od svega dva dana tučenog sakupljača
šumskih plodova, s ružnom prošlošću.
Glava Vasilija Petroviča je sada podrhtavala ncobično upadljivo,
ah pokreti su mu bili zli, plahoviti i sigurni. Munjcvito je izvadio lcaši-
ku iza pojasa, čučnuo, kolenom se navalio na grudi palog čoveka, pri-
slonio je kraj kašike uz njegovo zažmurelo oko i obećao:
- Samo priđi još jednom. Oslepiću te - i pritisnuo.
Ovo je bio neki drugi Vasilij Petrovič, Artjom ga nikad nije viđao
ovakvog i sada je ozbiljno sumnjao je li jeo bobice iz njegovih ruku.
Artjom se brže-bolje popeo na svoje prične, kako bi pokušao da se
barem još malo zagreje - možda sunčevih dobročinstava ima dovoljno
i za jedan dugi zrak do same Sekirne gore.
Posle izvesnog vremena pored njegovih prični, kao nelcada, iskr-
snula je glava Vasilija Petroviča.
- ...Zdravo: glupo je - izgovorio je tiho, kao da nastavlja govor za-
počet još u dvanaestoj četi. - Dobar dan: prosto je užasno. Pozdra-
vljam vas: otrcano. Možda će boljševici da smisle neku drugu reč kako
bi se pristojni ljudi mogli pozdravljati na ovakvim mestima... Sta misli-
te, Artjome? 5rA što nisi lipsaoV - mogućan je taj pozdrav? Treba ga
izgovarati kao jednu reč. Aštonisilipsao! U tom zvuči nešto egipatsko,
iz epohe faraona... Ali ipak želim da vam kažem: zdravo.
Artjom je dlanom lovio sunčev zrak, valjda je nameravao da saku-
pi toplotu i umije se njime.

437
 - Zdravo - rekao je mirno: šta, sad će da pati zbog Gorškovljevih
leđa.
- Znate, moj otac je završio život kao divlji gospodin - govorio je
Vasilij Petrovič postavljajući rake na Artjomove prične i gladeći daske,
kao da pokušava da se ogreje o njih. - V i verovatno ne znate šta je to?
To je gospodin koji proda ili propije svoje imanje, ali ostaje da živi u
mestima gde je nekad kažnjavao i milovao. U početku ga je prihranji-
vao trgovac, koji je od njega za bagatelu kupio našu naslednu kuću, i
bašm, i konjušnicu, i... sve ostalo. Posle je on dojadio trgovcu, pa je
moj ćalc išao po kućama seljaka, a ovi su mu iznosili čas jaje, čas raki-
jicu. I ćalca su mi nazivali „divlji gospodin“. O n im je zahvaljivao na
francuskom, ispijao, i išao dalje... Kažu da su ga slučajno upucali trgov-
čevi gosti, dok su lovili. Ja ne znarn. Užasno sam ga prezirao... Ali kad
bi mene sad video moj sin! - I Vasilij Petrovič je glavom pokazao ga-
ćc, kojc Artjom nije video.
- V i irnatc sina? - upitao je Artjom.
- Sina? - ponovio je Vasilij Petrovič. - Imam. Uostalom, nemam.
I nije ga nikad ni bilo. U početku mi se činilo da biste vi mogli da po-
stanetc moj sin... Ali sada ste rni, u izvesnom smislu, i postali - vi me-
nc prczircte, kao što deca preziru roditclje.
- Ja? Zašto? Ne - rekao je Artjom, okanio se nade u sunčev zrak i
sklonio rulce pod miškc: sarno su zcble.
- Onda mi, znači, zaista nistc sin: vama je svejedno - zaključio je
Vasilij Petrovič.
Cudno, ali njcgov glas jc smirivao Artjoma, već je bio spreman da
prokleti život u dvanacstoj čcti zamisli kao stara, dobra vremena - sad
će ga Vasilij J ’etrovič pozvati da siđe dole, i ponudiće mu bobice, i još
đevrek, pa čak i čaj: štcta što jc tome došao kraj. Zagledajući se u ški-
ljavc oči Vasilija Pctroviča, Artjom jc oćutao. Vasilij Petrovič je u pra-
vu: zaista mu jc bilo svejedno.
- Artjomc, htco bih da vam kažem, ipak mi je važno... - poverio
se Vasilij Pctrovič i čak osvrnuo na sve strane, kao da njegova prizna-
nja mogu ovde da zanimaju barem nelcog. - Kada smo nas dvojica...
opštili i bili, nadam se, prijatelji... ja vas nijednom nisam obmanuo.
Razumete? Samo vam nisam govorio o nekim stvarima.
Artjom je khmao glavom. Sad bi imalo smisla da kaže Vasihju Pe-
troviču lcako je i na saslušanju mogao da prećuti „neke stvari“ - ali če-
mu? Takođe je suvišno rashodovanje toplote.

438
 Artjom je ciknuo od uzdržanog i čudnovatog bola, pa se uhvatio
za pazuho: stenica.

* * *

Posle jutarnje prozivke došao je crvenoarmejac i naredio Hasajevu

da odredi dežurne.
Artjom se pritajio, po navici, i nisu ga izabrali.
Dežurnima su naredili da iznesu kiblu.
Po toj istoj navici, Artjom se obradovao što to nije povereno nje-
mu, i odmah je shvatio da se izglupirao: vući kiblu - znači izaći na sun-
ce, udahnuti vazduh, osvrnuti se, razgibati se, onjušiti sunčevu svetlost.
Ako se sve radi polako, može se prošetati deset minuta - zavisi još i gde
prazne kibiu, zaista, možda i više.
Cim su se dežurni vratili s kiblom, odmah su se uputili nazad - ovo-
ga puta su iznosili leš, o kojem je Hasajev referisao crvenoarmejcima.
Artjom se sklupčao, ponovo je zadremao i čvrsto spavao: danju se
vazduh malo, malčice zagrejao. Snova je bilo vrlo mnogo, neprestano
su se smenjivali i brkali, potiskivali jedan drugog, zapamtio je samo da
su u blizini naložili furunicu, ali, iako su drva već buktala, vatra u furu-
ni bila je još hladna - kao da je i njoj trebalo da se zagreje. Artjom je
strpljivo čekao, ponekad dirajući jezike plamena rukom - osećaj je bio
sličan onom kada ti na ruku pljusnu kolonjsku vodu ili alkohol. Zatim
je podmetnuo leđa vatri i iščekivao kad će ona da sazri.
Citav san je bio oličenje strpljenja.
Pred ručak mu je telo ostalo i bez sećanja na vruću vodu i hleb ko-
ji se topi u ustima.
Nekada razgovorljivi logoraši ponovo su se pritajili, ležali su snužde-
ni i ukočeni. Oči su im bile poluzatvorene, kao da su se i one smrzle.
...Za ručak su ih nahranili, opet: čorbuljakom.
U čorbuljaku nije bilo ni ribe, ni šargarepe, ni krompira, ni kupu-
sa, ničeg - samo nekoliko balavih ugrušaka, prionulih uza zidove i za
dno - ali zato je bio vruć, i dok je Artjom držao šolju u rukama, dla-
novi su uspeli da mu se oznoje i plikovi su ga slatko zaboleli.
Posle čorbuljaka su im ponudili još i čaj - to jest, čitavu kofu vrle
vode.

439
 Hasajev je već stupio na dužnost, nekoga ko je po drugi put stao
u red udario je u grudi tako jako da je glupi čovek ostao da sedi pred
vratima do samog kraja deljenja obroka, i zeva, kao riba.
Uznemirili su ga kada je posle ručka odjeknula buka reza - svi su
se ukočili osluškujuči hoće li da zazvoni medenica - ali nije, već su
puštali u crlcvu sledeću, polugolu grupu logoraša od deset Ijudi - me-
đu njima je odmah prepoznao, po mantiji, vladičicu Jovana.
- Bez popa nas ne ostavljaju! - nasmejao se neko. - A što tebe ni-
su svukli, vladičice?
- Golog popa se plaše čak i čekisti - nasmejao se ovaj kao odgovor,
i mnogima je odjednom postalo smešno, i kao da je zarudela nada.
Vasilij Petrovič je odmah ustao sa svojih prični, obradovan više od
svih, kao da mu jc stigao najbliži rod - Artjom je pomislio kako njegov
bivši drug, po svoj prilici, nema nikog - ni ženu, ni roditelje, i niko ga
se ne seća.
„...Osim invalida koji bazaju po svetu, koje on nije do kraja umo-
rio nego im samo ođštipkavao po komadić, kao od uskršnjeg kolača“ -
sugerisao jc sebi Artjom.
Vladičica se uselio na mesto logoraša koji je noćas umro.
Nckolicina Ijudi mu je prišla po blagoslov, sve ih je žalio i milovao
po glavama.
Artjorn je spustio noge sa prični i ncnamedjivo posmatrao to, bo-
reći se s tihom žcljom da siđe dolc i takođe se ogreje pod vladičicinom
pegavom rukom.
Gule su se reči: „...nećemo da žalimo...“, „...noge im jure prema
zlu, i oni žure na prolivanje nevine krvi...“, ,,...oni su za zlo sazreli, a za
dobro su novorođenčad, ali vi budite naprotiv...“, „...vaskrsnuo je Go-
spod - i sva svetovna podlost i niskost su osuđene na smrt...“, „...sve-
silna Desnica...“, ,,...mi smo nedostojni Hristovih muka, ali...“
„...Nedostojni, ali... ncdostojni, ali...“ - ponavljao je Artjom.
Sva prostorija sc ispunjavala vladičicinim rečima. One su šuštale,
kao opadanje lišća. U naletu promaje reči su uzletele pod svodove i po-
novo su tiho kružile. Svaka reč se mogla uhvadti na dlan. Kada je reč
dospevala u svedosni zrak, videla se i njena najfinija plot, u plavim ži-
licama.
Vasihj Petrovič je strpljivo sačekao da se završe pohodi. Sveštenik je
ostao sam, a Vasilij Petrovič je tiho zapitao šta ga je dovelo na Sekirku.
- Meni su saopštih - odgovorio je vladičica isto onako dobroduš-
no i spremno - da sam ja nagovarao Mezernickog da ubije Ejhmanisa.

440
A moje proteste nisu ni slušali. Zar ja mogu nagovarati čoveka da sme-
sfi svoju dušu u gejenu ognjenui1
N a zanimljiv razgovor i Artjom je saskočio dole.
- 1 ti si ovde, mili? - rekao je sveštenik Jovan, čim je bacio pogled
u njega. - Ja sam mislio da će tvoje lako srce - kao tvoj nevidljivi vođa
koji zna da Višnji brine o njemu - da te provede mimo svih zala. Ali,
rano je za očajavanje: jer vidim da i ovde žive ljudi. Kako živite ovde,
Božji ljudir
- Dve kofe vruće vode smo popili, vladičice - rekao je Artjom, če-
kajući da ga prođe bol i u nozi, i u glavi, i u leđima - trebalo je da sko-
či opreznije, zaboravio je čak i šta je hteo da ga pita. - Kofu čorbulja-
lca... Dali su nam da posisamo hleba.
- A i ovde nas hrane? - pljesnuo je rukama vladičica. - A ja sam
mislio: voze da nas umore - a nastanjuju nas na gori, kako bi izmožde-
nom duhu bilo bliže da se uznese! - Vladičica se nasmejao. - Znači,
uzdajući se u Gospoda našeg, ima smisla da se nadamo da ćemo preži-
veti i sekirsku napast. Svaki put - nastavio je zanoseći se svojim govo-
rom - kad ideš pored crnog oboda ili kožne jakne, savijaš leđa pored
desetara ih komandira čete i misliš: pa sad će da me zagreju toljagom -
i poleteće moj duh napolje, lovi ga, kao goluba, za rep. AJi ne biju sva-
ki put! I ne udare jedared, ni drugi put, a desi se da izuste i ljudsku reč,
ne samo lavež ili riku! I ponovo privikneš da su ljudi dobri!
Vladičica je pogledom obuhvatio Artjoma i Vasilija Petroviča,
valjda očekujući da će i oni podeliti njegovo zadivljujuće otkriće - ali
pošto njih dvojica nisu žurili s tim, i sam je počeo da osporava sebe.
- ...a tek što se privikncš da su ljudi dobri, odmah se setiš da je bio
Putša, i višgorodski muškarci Talec i Jelovec Ljaško, koji su tukli sve-
tog Borisa i poveli ga u smrt po naređenju okajanog Svjatopolka. Bio
je stariji kuvar svetog Gleba po imenu Torčin, lcoji mu je prerezao gr-
lo. Bili su moskovsld ljudi, od kojih je jedan olcovao bukagijama svetog
FiJipa - bivšeg soloveckog igumana, mitropoJita Moskovskog i Cele
Rusije, drugi mu je nabio noge u trupinu, a treći je na starčev vrat na-
bacio gvozdene verige. I, kada su Filipa vozih u progonstvo, bio je
olsrutni policijslci oficir Stepan Kobihn, koji se prema njemu odnosio
neljudslei, morio ga glađu i liladnoćom. I bio je Maljuta Skuratov, koji
je jastukom udavio Fihpa. I svi, koji su mučih i zlostavljaU naše svece,
njihovi dželati i mučitelji su imaU decu. A Boris nije uspeo da izrodi če-
da, nije ni Gleb. A sveti FiUp je živeo u bezbračju. I ponekad se osvrćem
i mislim, možda su naokolo ostala samo Putšina deca i Slcuratovljeva

441
deca, Jelovčeva deca i Kobilinova deca? I lutaju po Rusiji samo deca
ubica svetih mučenika, a novi mučenici - sve su sama deca ubica, zato
što više nema drugih?
Vladičica je odjednom zaplakao, tiho, bespomočno, starački, sti-
deći se samog sebe - niko se nije usudio da ga smiruje, ljudi koji su
hodali u crkvi samo su stali, a oni što su razgovarali na svojim prična-
ma - utihnuli.
Trajalo je to manje od trećine minuta.
Vladičica je uzđahnuo i obrisao oči rukavom.
- Ali treba voleti i njih - rekao je on i osmotrio sve koji su bili na-
okolo. - Da je snage.

*- * *

U devet sati su izvršili večernju prozivku.

Večeru im nisu doneli.
Artjom je sedeo na svojim pričnama, obgrljenih kolena, i čvrsto
uviđao da će spavanje danas biti još nepodnošljivije nego juče: u nebu
se kovitlala ledena magla.
,,A šta je s babljim lctom?“ - mislio je Artjom. - „Već je bilo?“
Kao odgovor, na prozorsku dasku je doletela pahuljica.
Artjom ju je zgnjcčio prstom.
„Ovo je zima, ovo jc kraj“ - rekao je.
Zbog ncčeg sc svakog časa sve manje nadao u Galju - za dva da-
na i noći nijcdnom sc nijc sctio ni njenog lica, a kamoli sastanaka sa
njom - međutim, u početku je u njemu disala tiha uverenost u njenu
hitnu pomoć.
Ali, pošto je te dane proživeo u bolesnoj obamrlosti koja mu, ipak,
nije smetala da pije vruću vodu, razgovara, posmatra drhtavu glavu Va-
silija Pctroviča, prisluškuje vladičicin govor - nije ni primetio kako se,
bcz ikakvog ulaganja napora, izbavio te uverenosti.
...Sam o jednom, u sekirskoj ledenoj dokolici, zavirio je u taj kutak
svog srca gde se održavala uverenost u Galju, i nije našao ništa.
I tada je ubedio sebe da je na tom mestu od samog početka bila
praznina. U prirodi nije postojala nikakva Galja, i nije imala odakle ni
da iskrsne.
Artjomu se učinilo da će tako kudikamo lakše da preživi.

442
 Da bi se zabavio, on je, pre nego što se smrklo, kašikom strugao
kreč sa zida. Ruke su mu bile nespretne i zgrčene od hiadnoče, ali to je
barem nekakvo zanimanje.
Iza sloja kreča otkrio je oko.
Strugao je još - pojavilo se uho.
Na uho može nešto da se kaže.
Neočekivano nadahnut, Artjom je nastavio posao, ali odozdo se
zaorio nezadovoljni glas Vasilija Petroviča:
- Artjome, šta to od vas sipa sve vreme? Pretresate svoju gardcrobur
N e odgovarajuči mu, Artjom je ostavio svoj posao do sutra.
Oko ponoči, osečajuči neprestanu jezu i navalu mraza čak i u ko-
renu kose, Artjom je pošao dole.
Pokušavao je da se uteši time što među kažnjenicima ima mnogo
bosih - kako li tek oni hodaju po podu... ali tuđe patnje mu nisu jača-
le duh.
U crkvi su mnogi kašljali, neko je jaukao od hladnoće, neko je pla-
kao, neko se molio - neprekidna galama, kao u predvorju pakla.
Svalco je tražio bilo kakav izvor toplote - o, kad bi se nasred crkve
našla makar zagrejana igla - kakva bi to sreća bila.
Obgrljen svojim nespretnim rukama, Artjom je ozbiljno razmiš-
ljao može li čovek da se sklupča poput jcža. A zašto neki čovek: evo on,
konkretno Artjom - može li?
Da se sklupča i otkotrlja u ćošak, tamo se nakostreši, stiša, šape
unutra, glava diše u sopstveni pupak, naokolo su mu jedino leđa.
A? A zašto ne može to da se uradi? Zašto je Artjom mučio svoj
um nepotrebnim znanjima, versifikacijom, vrteo se na vratilu, istezao
svoje mišiće, učio boks, umesto da se bavio jedino potrebnim i važnim:
umećem da se pretvori u ježa?
Zagrmela su ulazna vrata, svi su se ukočili u preplašenom očekiva-
nju, koje za tren oka može da se pretvori u radost.
Na vratima se pojavio jedan crvenoarmejac.
- Vojniče, može, furunicu? - zamolio je neko tako žalosno da je
bilo smešno, kao što odbačeni muškarac kamči ljubavnu utehu.
- Svećicu za pokoj duše - odgovorio je istim ritmom vojnik i ba-
cio gomilu odeće na pod pored ulaza.
Odmah se videlo da nema dovoljno stvari za sve - pa čak i kad bi
svaku stvar pocepali popola, mnogima ipak ne bi pripalo ništa.

443
 Još niko nije dohvatio nijednu košulju sa gomile, a u masi logora-
ša dogodio se pokret koji je odjednom odavao ogromnu ljudsku om-
đenost - svako je hteo da je uzme samo za sebe.
- E j! - viknuo je Hasajev. - Ja sam starešina! Ja ću da podelim! -
ali niko nije okrenuo čak ni glavu prema njemu.
„Sad će da izbije tuča...“ - shvatio je Artjom; on je imao veliku na-
du u sreću - samo nije hteo da opet podmeće prebijena rebra, ali nije
imao šta da radi.
- Deco moja - rekao je vladičica tiho, ali svi su ga čuli i zaustavili
se. - Da se ne bismo smrznuli, moraćemo ne samo da živimo nego i da
spavamo kao istinska braća po Hristu. Tih stvari, vidi svako, nema do-
voljno.
- Kaži, oče, kaži kako ćcmo - izrazio je nelco mišljenje većine.
- Mi bazamo tamo-ovamo i samo pravimo promaju, dok treba ču-
vati toplotu - i kada najsrcćniji, ili najjači, ili najgluplji od nas obuku te
stvari, neće moći ni oni da sc zagreju, već samo da u svojim susedima
izazovu rđave osobinc: zlobu, zavist, a u slučaju da počnu snegovi - a
moje kosti već prcdosećaju mrazeve - i želju smrtoubistva.
- Vladičice, pa, bržc - zamolio je neko ko, očigledno, već sada u
scbi s mukorn suzbija želju da se ipak zarije u tu gomilu, a takođe zlo-
bu, zavist i svc ostalo nabrojano.
Jovan jc prcdložio da se daske sa prični naslažu na pod, pa da svi
legnu na kup - čctiri čoveka dole, četvorica preko njih - poprečno -
odozgo još četvorica, kako bi stvorili dvostruku rešetku, sledeća četvo-
rica opct poprcko... A da se odozgo pokriju tom odećom.
Jcdan kup ćc da bude golem i tcžak, zato je najbolje da se podcli-
mo na dva kupa.
- Jednorn na sat trebalo bi da se ustane, kako bi gornji legli dolc,
a donji se podigli naviše, inače ćcmo da podavimo jedni druge - rekao
je vlađičica.
Glas mu je zvučao ubedljivo, kao da je ta sekirska crkva postala la-
đa a on, proizlazi, njen kapetan.
Nikog nije trebalo nagovarati. Najpromrzhji, najnestrpljiviji su le-
gli prvi.
Muškarci, koji su izgubili stid i gadljivost, a pamtili jedino toplo-
m, poređali su se jedan preko drugog.
Pored jednog kupa napravio se drugi, tik uz njega, rame uz rame,
peta uz pem, teme uz teme.

444
 Poslednji je ostao Hasajev, nekako je sve zatrpao sakoima i ogrta-
l ima - i valjda je bilo dovoljno.
- Tu je samo jedna pelerina - rekao je Hasajev. - Da je uzmem za
scbe ili da i sam legnem, a- - zatražio je dostojanstveno.
Niko nije bio protiv.
U početku je svima bilo čudno, pa čak, koliko su dozvoljavale
okolnosti, i zabavno - donji su strpljivo podnosili težinu u razmenu za
ogrev, gornji su se smejuljili i nastojali da se mnogo ne mrdaju.
- Vladičice, ispričaj nam priču - zamolio je neko. - Bez priče ne-
čemo moći da zaspimo.
- Pomoliću se za vas, dečice - rekao je otac Jovan. - A kad se pro-
budite, i izađe sunašce, i Gospod će opet da prigrli sve.
Artjom je zaspivao, kao u detinjstvu: s nadom u jutro i majčine to-
ple ruke. Ali same majke, koja se muči u manastiru, nije se setio ama
baš nijednom, pa nije hteo ni sad: nju neće da zatvore u tamnicu nego
će da je pošalju kući, tamo joj je mesto. Da joj je sin živ - zna, lcakvo
znanje joj još treba.
...Posle sat vremena, na reč vladičice koji valjda nije ni spavao, ra-
sula su se oba kupa - a posle, u polumraku, logoraši dugo nisu mogli
ponovo da legnu, gurali su se, brkali, razmcnjivali psovlce. Jedan kup
se pomešao sa drugim toliko da se u prvom obrelo dvadeset, a u dru-
gom samo dvanaest Ijudi.
...U najcrnjoj noći san se pretvorio u posao, maltcnc kao radni za-
datak na balvanima: lcosti je lomilo, glava je pucala, umor jc obarao s
nogu, jednog je pritislo do te mere da čovek nije mogao da ustanc, po-
magali su mu. Zatim je on dugo gmizao na vrh kupa, gazcći nckom na
nogu, nekom na glavu.
- Rogatino kvrgava, što se teliš tamo - urlali su odozdo.
Vladičica je uzđisao i, izgleda, žalio što, sav stešnjen-upresovan, ne
može da se prekrsti, samo je ponavljao: ,,Oh-oh-oh...“
Artjomu se činilo da vladičica čitave noći sluša srce svakog ko je
pored njega - prebrojava, kao piliće, ljude u lcupu: evo jednog srdašca,
evo petog, evo desetog - sva žure, jure, ne zaustavljajte se, mili.
Pred zoru se neko u sredini zakašljao - opet je smetao svima - do-
le su mu siktali da umukne, odozgo su nastojali da ga nasumice gurnu
u slabinu, a verovatno su pogađali sasvim drugog: gde tu da se snađu.
Ujutro su svi izgledali kao da su besomučno bekrijali, obavili tri
svadbe, izazvali tri tučnjave, polomih kosti trojici mladoženja, pa i sa-
mi nastradali.

445
 Ali nijedan nije promrzao.

* * *

- Vlađičice, smislili ste spasenje svima - rekao je Artjom ujutro, za

vrućom vodom. - Inače bismo promrzli pojedinačno.
- A znam - odgovarao je otac Jovan uz svoj večni osmeh, ironi-
čan samo prema sebi; od njega se, zbog nečeg, širio miris suvih jabu-
ka. - Ja ne mogu da obezbedim večno spasenje, samo se nadam u nje-
ga, kao i vi, zato obezbeđujem barem privremeno.
- Znate? - nasmejao se Artjom.
I vladičica, kao da je zbunjen, vrlo zabavno se zakikotao, ispod oka
pogledajući u Artjoma.
„...Obožavam ga!“ - pomislio je odjednom Artjom, s jednim, za
njcga nevcrovamim osećanjem, s kakvim nikada nije mislio ni o jed-
nom muškarcu, osim o ocu.
Bilo mu jc dobro i, povrh toga, nije mnogo hladno: jutros, posle
kraćcg razmišljanja, prisvojio je jedan od sakoa koji su noćas služili či-
tavom kupu.
Vladičica se sagnuo preina Artjomovom uhu i s velikom, umilnom
tajnovitošću mu pričao:
- U detinjstvu se igraš u pesku, a sam razmišljaš: eno, ide teta, gle-
da me i misli: „Kako je dobar dečak!“ - Vladika se odmakao i pre ne-
go šfo se nasmejao, ali već učestalo dišući, kao u predvorju smeha,
osmotrio je Artjoma: izgledao jc kao dečak koji priča ružne viceve.
Artjom nije počinjao da mu priznaje kako se to i njemu dešavalo:
razgovor to nije zahtevao. Pogotovu što je sam vladičica produžio:
- Svako do same smrti misli o sebi: ,,A kako sam ja dobar dečak!“
E to, drugi put sam i na ispovedi mislio o sebi: „Kako sam ja dobar
pop! Ah, kako sam dobar!“
Vladičica se osvrnuo na sve strane, da neko ne prisluškuje njegova
priznanja. Ali, činio je to višc radi izgleda ili čak radi Artjoma - samom
ocu Jovanu je već bilo svejedno šta će da misle o njemu, brinuo se da
ne pomisle loše o njegovom sagovorniku.
Niko ih, kako se učinilo ocu, nije prisluškivao. Mada je Artjom od-
lično video da se jedan čovek na susednim pričnama sve vreme primi-
če njima, kako mu ne bi promakla nijedna reč. T o je, naravno, bio Va-
silij Petrovič, očigledno ljubomoran na vladičicu zbog Artjoma.

446
 - Možda grešim, mili - govorio je otac Jovan razgovetnim šapa-
iom Artjomu - ali ti živiš tako da, ako ti poseku ruku - rana odmah za-
i cli. Govorim o duševnim ranama, mada i telesni ožiljci na tvojoj mla-
đoj koži već prvog dana nestaju kao rukom odneseni, kao da ih spira
i .ilas na pesku. Stošta vidim i sam, o koječemu mi pričaju - Solovke su
dobre po tome što se ovde svi vide, kao goli, i ne treba ih svlačiti. Zi-
vot je nesamerljiv sa poimanjem - i ti si živeo zbog života, a ne zbog
poimanja. Duša tvoja vodila te je lako i nepogrešivo, bez obzira na
mnoge nedaće, klevete i tegobe. Kazano je da sa prepodobnima budeš
prepodoban, sa muškarcem nedužnim - da budeš nedužan, s izabrani-
ma - da budeš izabran, a sa goropadnima ćeš da se razvratiš. Ali ti si
bio sa goropadnima i krivcima - kao s izabranima i prepodobnima. Ni-
i i si praznorečiv, niti si smehorečiv, niti si stremio samoopravdanju, la-
žnom bogomoljstvu, lukavstvu, licemerju, spletkama, bogohuljenju, ni
snuždenosti - bio si kao dete među svima. Kao klas, nezreo ali pun
inleka bezazlenosti - i kad si se ponašao surovo, to nije bilo zbog obu-
zetosti nerazumnom zlobom nego zbog razumnog čuvanja svog tela,
koje jeste sasud u koji je smešten duh Božji.
Artjom je gledao u kameni pod, nije se mrdnuo, stezao je zaklju-
čane šake.
Nije znao o sebi ništa od toga, a i nije želeo da zna, ali ipak mu je
bilo toplo u duši.
Vasilij Petrovič je, izgleda, potpuno prestao da diše.
- Ja sam - priznavao je vladičica - shvatio Solovke kao surovu ško-
lu vrlina - trpeljivosti, radinosti, uzdržavanja. Zahvalan sam Bogu što
sam dospeo ovamo - ovde su grobovi pravednika, na ove ikone su se
krstili bogougodnici i podvižnici - a ja se molim pred njima.
,,...I Stenjka Razin se molio pred njima“ - setio se odjednom Ar-
tjom, znajući da je neobuzđani Kozak, ljubimac prostog naroda, još
pre nego što je podigao bunu, išao dvaput sa Dona na Solovke, kroz
čitavu Rusiju. Ta misao na čudan način nije osporavala vladičicine re-
či, već se slagala sa njegovom pravičnošću.
- Svi kojima je suđeno da žive ovde - kazivao je vladičica, kao da
unapred zna - poživeće dugo. I više ničeg se neće uplašiti.
- A svi kojima je suđeno da umru - umreće brzo - nasmejao se Ar-
tjom dobronamerno, tiho i čisto, kao dobar, mada drzak dečačić.
- A tako je, tako je - prihvatio je vladičica njegov smeh. - Ali ka-
kav god bio tvoj put, upamti da Gospod nadgleda svakoga i svakome
će dati po njegovim dehma i veri. Kazano je: ko čuva svoj život, taj će

447
ga izgubiti, a ko izgubi svoj život radi Gospoda našeg - taj će ga saču-
vati. Gledajući tebe, ja se tešim nadom da ima tih koji ne čuvaju život
- i ne gube ga. Ali, kada bi ti učvrstio sebe rečju Gospodnjom i verom
u Njega - bilo bi ti sto puta lakše, i osećao bi iza svojih leđa - anđeo-
ska krila. Jer teško je bez anđela-čuvara. Kad ti je blato do kolena - ne
možeš ni da ga preskočiš. A kad bi se pomolio - vidiš, on bi te preneo.
Vratiš se u četu, a pelengiri suvi, i cipele ti se nisu raspale na komade.
Kad god se smrzavaš u snu, usred noći potraži krilo njegovo, očitaj
molitvu - i obavijen si njime. Pero njegovo možda i jeste krhko na
opip, ali greje po veri - prcneš se ujutro, osvrneš se - naokolo su sne-
govi, već visi inje, i nije na staklima nego crta šare u samom vazduhu,
a ti - čitav si.
Artjom jc uzdahnuo.
Cak i dok je gledao dole, u hladan pod koji su ugacali logoraši,
osećao je da ga otac Jovan posmatra s nadom i nežnošću.
Podigao jc oči u vladičicu i klimnuo glavom: da, rođeni m oj, do-
bri moj, dedice m oj, da.
Tck sada je Artjom primetio da otac Jovan drži u rukama Jevcmđe-
Ije, kojc mu nijc oduzeto, i prstima gladi raskupusanu knjižicu, kao ži-
vu, ili milujući je ili umiljavajući joj se.
„Šta je, teško ti je, je li? Uzmi knjigu makar ovoga puta“ - zamo-
lio jc Artjom sebe. - „Malo li si glupih knjiga uzimao od drugova, ni-
jc tc sramota...“
Umesto toga Artjom jc polako ustao, kao nezavisna zver, odmah
sc uhvatio za ivicu svojih prični i naglo oživelo telo lako prebacio go-
re, kod svojih promaja, blage snežnc prekrupe na prozorskoj dasci, kod
uha i oka na fresci koju je juče delimično sastrugao.
Vasilij Petrovič, očiglcdno obradovan Artjomovim odlaskom, pre-
mestio se lcod vladičice, pa su nastavili da se sašaptavaju i smejulje neče-
mu što su shvatali obojica. Tačnije rečeno, u početku se smejuljio samo
Vasilij Petrovič, donekle čak nametljivo, a vladičica je ćutao, zbunjen ne-
čim, ali posle se i on prepustio razgovoru i zaboravio svoju tugu.
,,...Pa dobro“ - pomislio je Artjom.
On bi ucvelio bilo koga - samo ne vladičicu.
Pod Artjomovim pričnama nije bilo nikog, pa je nastavio svoj
posao.
Freska se sve više otkrivala. Ispod kreča se ukazivalo lice. Upali
obrazi čoveka, valjda bolesnog, paćenika. Ogromne, stroge oči plavo-
zelene boje. Zenice crne, i nisu sasvim jednako nacrtane u različitim

448
' >i ima - kao što se često dešava na ikonama. Nos prav, usta lepa, čelo
visoko, obrve - kao da je crna ptica razdelila krilo. Brada - bujan klin,
ko.s.i duga...
Artjom se odmakao i odjednom mu je bilo jasno da je to lice pri-
vlačno i neobično. Da nije duge kose i brade, čovek prikazan na fresci
I>i v'eoma ličio na njega lično.
Zurno, ponekad ostavljajući ogrebotine na fresci, nastavio je da
•imže sliku dalje, i svaki čas se osvrtao da mu ko ne zasmeta.
Razlegla se buka na vratima, Artjom se okrenuo i telom prikrio
■•vcca, nađenog u memljivoj crkvi.
Uveli su novu etapu: osmoricu ljudi.
Prvi je išao Afanasjev - živ i kao nepovređen, on je takođe prime-
tio Artjoma i mahnuo mu rukom, istovremeno se osvrćući: može li tu
<l.i se razgovara ili nc:
- Kod vas tu može da se govori? - ne shvatajući, zapitao je tiho
Artjoma čim su se zatvorila vrata.
- Ma može, može - rekao jc Artjom. - Dođi ovamo. Evo, ovde su
slobodne prične.
Afanasjeva nije trebalo dugo nagovarati, on se osvrnuo na sve stra-
ne - treba li da se pozdravi još sa nekim - i pošto nije udostojio po-
zdrava nikog, pa čak ni Vasilija Petroviča - popeo se gore; ne tako žu-
stro, kao Artjom, ali takođe mladalački.
- Tamo jc ciča - požalio se Afanasjev.- Oktobar, a pada nekakva
pogana prekrupa i odmah se topi: niti je zima, niti je jesen, već đavo bi
ga znao šta.
- Za sada se svlači, da posušimo tvoje rublje - posavetovao ga je
Artjom. - A tebi ću da dam sako sa svojih ramena, obuci ga pa ćeš po-
sle da mi vratiš.
- Ah, Tjom očko, kako je lepo što te vidim - priznao je Afanasjev,
radeći sve lcako mu je rečeno. - Ja, čim vidim tebe, s... smesta uviđam
da sve mora da se ispravi. Jedno vreme sam mislio: ovaj momak neće
dugo. A sad uviđam da ti imaš s... sreću, pa ću da se držim za tvoju no-
gu, a kada ti poletiš s ove grebene planine u s... svoj... gde si ti živeo?
Zarjadja? Iznad Jaroslavske gubernije malo se s... spusti, a ja ću da s...
skočim - moje s... selo je upravo tamo.
Artjom nikako nije mogao da shvati šta se izmenilo u Afanasjevu.
Odmah se videlo da mu se pojavio tik: desno oko mu se neočeki-
vano zatvaralo, i trcnutak kasnije Afanasjev bi pristupio grozničavim
pokušajima da ga otvori - ponekad se to dešava pospanim ljudima -

449
očnom kapku je pomogao obrvom dignutom uvis i istovremeno malo
otvorenom vilicom, mrštio je čelo u harmoniku - iz prvog cuga nije
mu uspelo ništa, iz drugog takođe, ali posle se oko najzad otvorilo. Pri
čemu sve to nije smetalo Afanasjevu da govori, što je stvaralo gotovo
zastrašujući utisak.
Neko vreme je razgovarao, posle mu se opet zatvaralo oko, kao da
su na njega postavili petoparac. Još tren - i lice bi počinjalo rad da ga
ponovo otvori.
Artjom se bogzna koji put zagledao i ponovo ubedio: lice je žive-
lo život nezavisan od Afanasjeva: on nije ni primečivao nikakav svoj tik.
Ali nije se sve ograničavalo na nevolju s okom - bilo je još nešto,
isto tako obeshrabrujuće... Artjom je odjednom shvatio u čemu je
stvar, odlučno je uhvatio druga za podbradak i okrenuo ga prema sebi.
Da, tako je, Afanasjevu je bio odran čuperak - više nije imao bujni ri-
đi žbun, već samo nelci očerupani pelin.
Skiljeći očima i zagledajući se, Artjom je primetio sed pramen na
Afanasjevljevom riđem temenu. Taj pramen je izgledao čudnovato: kao
neiščešljana kočet bolesnog i olinjalog psa.
- Sta je tamo? - pitao je Afanasjev. - Sta je, video si s... stenicu?
- Ma nisam, sve je u redu - odgovorio je Artjom.
Retlco su se oglcdali na Solovkama. Afanasjev još nije video sebe
n ogledalu.
Ponekad jc pravio uobičajeni pokret, pokušavajući da se uhvati za
čuperak - kao da je lovio muvu pred licem. Ali nevidljiva muva jc od-
letala, i on bi lagano, prebirajući prstima u vazduhu, kao da svira uz
svoj neprekidni govor, spuštao ruku.
Na novom dizanju intonacije ruka mu je uzletala, tražila čuperak...
i ponovo sc spuštala, usput zaboravljajući šta joj je tamo bilo potrebno.

* * *

- ...Mene, kao što uviđaš, nisu pokupili one noći... prelistali su me

- pričao je Afanasjev umotavajući se u Artjomov sako - ujutro idem na
prozivku, lovi me načelnik nove agitacione brigade, koju su tek stvori-
li. Ja ga znam još iz Pitera: budala nad budalama, partijski radnik koji
je napravio prekršaj - za njega s...sam raduckao još na s...slobodi, pi-
sao s...sam razne parole za oktobarske praznike. U njegovoj ekipi,
uzgred budi rečeno, upoznao s...sam se sa Grakovom - u ta davna

450
vrcmena... ,,Moram“ - kažem tom partijskom agitatoru - ,,na prozivku,
.1 odatle imam putni nalog za Lisičje ostrvo.“ On kaže: ,,S...stoj na me-

stu! Ovde je novi front rada, hrane će biti za s...sedmoricu, ne puštam

ic.“ A ja čitave noći nisam s...spavao od užasa - s...streljali su, ti znašr...
Na jedvite jade rasuđujem i uopšte, postao s .. .sam poslušan, kao pijana
luirsistkinja. Uglavnom, zajedno odlazimo kod Nogteva, ovaj je, ispo-
stavlja se, nezadovoljan lcako je organizovana boljševička agitacija u lo-
i'.oru, pa zahteva hitno nove plakate. Izlazimo, načelnik brigade kaže:
„Uajde, Afanasjeve, da do večeri bude plakat, okačićemo ga na Preo-
braženjsku crlcvu, od prozora do prozora“.
„Sta da napišemo?“ - pita me on. Ja, Tjom o, kao iz topa, bez raz-
mišljanja, odgovorim - nisam hteo čak ni da se našalim: ,,S .. .solovke -
radnicima i seljacima!“ On kaže: „Sta god ti treba, Afanasjeve! Radi!“
Ako treba raditi, radim.
Afanasjevu je zadrhtao očni kapak, oko mu se zatvorilo... ovoga
puta on je čak zavrteo glavom, kao da ispravlja vratne pršljenove, koji
,su smetali očima da rade normalno.
- Uzeo sam s...slikara, za tri s...sata s...sm o na...s...slikali, i posle
još s .. .sat vremena okačili. Taman pred večernju prozivku - kazivao je
žurno Afanasjev, nervno podrhtavajući čitavim telom, i izlagao svoju
priču kao bezuslovno komičnu.
Artjom je netremice gledao u njega, nije verovao svojim ušima, a
u isto vreme bilo mu je jasno da sve što priča Afanasjev - sušta je isti-
na. I Afanasjevljevo oko, ponovo pritisnuto nevidljivom silom, bilo je
garancija za to.
- Cete su se postrojile, oni malo pametniji već se s...smeškaju -
nastavio je Afanasjev. - Tada se pojavio Nogtev, pogledao je letimično,
klimnuo glavom.... zatim je s...stao i iz okreta udario u zube načelnilca
agitacione brigade, koji je upravo išao za njim.
Afanasjev je želeo da se nasmeje, ali smeh mu nije išao, kao da se
usput uvalio nekuda u drugo grlo i sad se tamo koprca, ne može da iza-
đe, dobija se nekakvo kašljucanje.
- T i si lud, je li? - pitao je Artjom.
- Nisam se uzdržao - podigao je najčestitiji pogled i odgovorio
prosto Afanasjev.
- Ne, zaista si lud? - ponovio je Artjom.
- Pa, ne znam - pokušavao je da razmisli Afanasjev. - Mislio
s...sam , napraviću očigledno čudo neviđeno, kazaću da mi je načelnik
brigade naredio...

451
 - Ništa ti nisi mislio - rekao je Artjom, zbog nečeg zlovoljan - kao
da je Afanasjev nasankao njega, a ne samog sebe.
Afanasjev je zamišljeno češkao čas grudi, čas nogu, slepo gledaju-
ći nekuda u tamu.
- Tjom o - rekao je on - oni su upucali trojicu mojih ortaka s ko-
jima s...sam se pripremao da bežim odavde do same Finske - mada
s ...sam ih jedva poznavao, ali ipak su živi ljudi... I šta, kao odgovor, ja
ne s...sm em barem jednom u životu da pljunem u oči tim psima?
Artjom je izdahnuo vazduh - dugim izdahom, kroz stisnute usne
- kao da duva u obližnju sveću, koju nije želco da ugasi i samo joj je le-
lujao plamen.
- I šta je bilo dalje? - zapitao je Artjom.
- A dalje je, Tjom ko, bilo s...sasvim z...zabavno - odgovorio je
Afanasjev otvarajući oko i još više mucajući. - Uzeli su me u naručje i
odveli do najbližeg s...starog groblja. Gledam - za mene je pripremljen
već i mrtvački s...sanduk: s...stoji, otvorio zevalicu: ulazi, kaže, Afana-
ska, provozaću te pod zemljom... I iskopana mi je raka. Cekisti se ce-
rekaju - s...stariji se preziva Tkačuk, s...sad ga pamtim zanavek. „Sta
jecc - pitam - „drugovi? Ja nisam kriv ni za šta! Ja sam - pesnilc, mogu
s...sada da vam odrecitujem pcsme!“ S...sam se još nadam da će s...sve
proći, zato što crvcnoarmejci puše i kao da se ne s...spremaju da me
s...streljaju. Ali Tkačuk me je ščepao za okovratnik i ugurao u mrtvač-
Id s...sand u k- znaš, kao mačku. Pokušao s...sam , Tjomka, da ostavim
nogu napolju, ali pritrčali su crvenoarmejci, pomogli mu, pritisli po-
klopcem i počeli da zakucavaju. S...slušao si kako se zakucavaju ekseri
u mrtvačld s...sanduk? Gadan zvuk. Ali, Tjomočka, kad bi ti znao kako
je s...slušati ga iznutra mrtvačkog s...sanduka. Ja s...sve mislim: s...sad
će da se našale i pustiće me na s...slobodu. Ostaviću, mislim, kartanje
s...svecima, pos...staću udarnik, s...stupiću u komsomol, šta god hoće-
te. Ali umesto toga oni su podigli mrtvački s...sanduk - i zatim počeli
da ga s...spuštaju.
Afanasjev je zaćutao i nekohko puta s mukom pokušavao da dođe
do vazduha - ali činilo se da je vazduh bio nepodesan za disanje.
- ...Začuo sam lcako me zatrpavaju zemljom - govorio je bez gla-
sa Afanasjev - počeo sam da arlaučem... loše pamtim - ovde je on na-
pravio svoj uobičajeni pokret iznad glave, i Artjom je shvatio kad je
Afanasjev otkinuo sebi čuperak - u mrtvačkom sanduku! Tako je po-
kušao da izvuče sebe na slobodu!

452
 Ne nalazeći ni sada svoj čuperak, Afanasjev je skupio prste u ptič-
|ii kandžu i počeo da čačka svoju slepoočnicu, kao da pokušava da pot-
kači neku žilu i izvadi je napolje iz glave, zajedno sa svim bolom koji se
natrpao u nju.
- Ne znam koliko sam tamo odležao, Tjom o - zabrzao je Afana-
sjev, kao da žuri da se rastane sa uspomenom - ali, kad su počeli da me
otkopavaju, ja više nisam bio pri s...sebi, nisam ništa razumevao, izgu-
bio s...sam dah. Otvorili su - a tamo s...sunce. Tada sam, Tjomka, i
poludeo.
Afanasjev je pogledao Artjoma pravo u oči - nesumnjivo, onim
pogledom kakvim gledaju ljudi kada priznaju prevaru, ubistvo, naj-
strašniji greh.
- Tkačuk - pričao je Afanasjev - čučnuo pored mrtvačkog s...san-
duka... kao pored čamčiča koji će s...sad opet da me poveze na plovid-
bu, pa me pita: kazuj, šakale, ko te je nagovorio na tvoj kontrarevolu-
cionarni postupak. A ja z...znam da me niko nije nagovorio. I mada se
nalazim u magli, ali već uviđam da, ako im s...saopštim da me nije ni-
ko nagovorio, neće da mi poveruju. Trebalo bi, uviđam, da kažem neš-
to što će da im izgleda važno. Uzeo sam vazduha i šištim - mada
s .. .sam pokušavao da viknem: znam reč i delo gospodarevo, vodite mc
u IS... u ISO ... Oni me nisu odveii u ISO nego primorali da direktno
kod mrtvačkog s...sanduka, tačnije rečeno - u mrtvačkom s...sanduku
priznam s...sve. Pa, priznao s...sam im da s...sam hteo da bežim sa
Burcevom, i naveo s...sve s...saučesnike.
„Mene nisi upleo?“ - sevnulo je u zaprepašćenoj Artjomovoj glavi.
- Mnoge nisam bio u s...stanju da navedem - produžio je Afana-
sjev. - Burcev je s...sve razbio na četvorke, i z...zaista niko nilcog nije
znao. Mislim, u organizaciji je bilo s .. .stotinu ljudi, u s .. .stvari, i više...
AH moju četvorku su prve noći s .. .svu postreljali, o njoj s .. .sam im i is-
pričao... Tkačuk me je uhvatio za uho i poveo u ISO . Tamo s .. .sam još
jednom ispričao to isto.
- Tukli su te? - upitao je Artjom.
- Mene? Ne, nisu me mkli - odgovorio je Afanasjev. - O !.. - se-
tio se on - hteo s...sam lično tebi da pričam o nečem drugom. Kad su
me posle s...saslušanja odveli dole u s...samicu - posle pola s...sata
z...zvecnuli su ključevi, i ulazi kod mene... ko, pogađaj? Galina. Done-
la mi je kolač i flašu votke. Natočila mi je cimentu, ispio s ...sam, zagri-
zao kolač. Natočila mi je još jednu cimentu - i nju sam ispio. Ona se
okrenula i otišla. N i reč nije rekla.

453
 Afanasjev je značajno pogledao u Artjoma.
- Znaš onu priču - gurnuo je Artjoma u slabinu i nasmejao se
Afanasjev, smehom koji je iskrsnuo bogzna odakle - ovde, na S...So-
lovkama, pre pet stotina godina kada su došli da žive monasi Savatije
i German, bio je još jedan par - muškarac i žena, mladi, poput Adama
i Eve... Doplovili su sa kontinenta i ovde iovili ribu, nisu nikom sme-
tali. Ali Eva, i sam razumeš, monasima je izgledala kao s...smetnja. I,
da se ne bi s...sprečilo podizanje Soloveckog manastira, sa nebesa su
s...sišla dva anđela i išibala tu ženu. Možeš li da zamisliš, Tjomo? Zena
je razumela nagoveštaj i odmah zbrisala s ostrva. I sa s...sobom je od-
vela muža. A šibali su tu ženu - upravo na ovoj gori, gde se s...sada mi
nalazimo. Zato je i nazivaju Sekirna - ovde su ženu s...sekli... Uvideo
si nagoveštaj, Tjomka?
- Ne, nisam uvideo - odgovorio je brzo i nezadovoljno Artjom.
- Imaj na mnu - objasnio je spremno Afanasjev - da na... Solov-
lcama nisu dobre šale sa ženama.
- Sudeći po tebi, na Solovkama se uopšte ne treba šaliti - rekao je
Artjom bez osmeha.
- Ha! - rekao jc Afanasjev i mahnuo rukom iznad tintare: ali đa-
volska muva je opct nestala.
Artjom je sa strane gledao njih dvojicu, i učinilo mu se da je to do
suza zabavno: sedeli su na gornjim pričnama, nogu spuštenih dole i po-
vremeno ih čak malo klatili u taktu razgovora - pravi pravcati lclinci na
obalici. Ostaje mu da, zureći u stranu, izvadi cigaretu, ukradenu od
oca, i da je pripali, pa da puše naizmenično, ali da pućkaju, zbog toga
što ne umeju da gutaju dim.
Ali ako je to i bila obalica, onda je neke druge rečice.
Afanasjev, kao da maločas nije pričao kako su ga živog zakopali u
mrtvačkom sanduku, bio je raspoložen, živahan i razgovorljiv.
- Znaš, Tjomka, ne ljuti se ti na svoju Galju - rekao je pomirljivo
- jer ja ti prosto zavidim, razumeš?
Artjom mu nije čak ni odgovorio: verovatno laže, samo da bi raz-
vezao jezik, pa može da govori bilo šta.
- Nikada nikom nisam zavideo, čak ni Serjogi, kad se na njegov
koncert posle Amerike s...sjatilo toliko naroda da su ga rasterivali
konjičkom m iliđjom ... ali tebi s...sam pozavideo - nije prestajao on; i
u njegovom glasu se pojavilo nešto neobično - kao da je jedan Afana-
sjev govorio, a drugi tiho cvileo istu melodiju. - T o je morala da bude
moja priča: na S...Solovkam a! I to sa drugaricom načelnika logora!

454
Tjomka!... Ali ona nijednom nije čak ni pogledala u mene. Zar sam ja
gori od teber Ja bih nju... naučio da igra karte...
- Mislim, ona ume - rekao je Artjom i zbog nečeg se prodobrio.
I podržao je razgovor da Afanasjev ne bi učutao.
- Ume - klimnuo je glavom Afanasjev. - Ona, mislim, ume mno-
go štošta, o tome neću ovde ni da s...spom injem ... Ali na s...slobodi,
Artjomcr Sta će ti ona na s .. .slobodir Sta, ti ćeš da živiš sa tribunalomr
,,Bre“ - pomislio je Artjom - „bolje bi bilo da ipak nisam podržao
ovaj razgovor...“
Mogao je da se naljuti, ali bilo mu je jasno da se Afanasjev pravi
lud i govori sve to samo da se ne bi sećao svog mrtvačkog sanduka, i
još zbog toga što mu, izgleda, zaista zavidi i ne razume do kraja zašto
i sam nije imao takvu sreću.
- S...svaka žena je ionako tribunal - mleo je Afanasjev svoje. - Bog
- pesnik je ovde glavom pokazao vladičicu, koji se s utehama preme-
stio i seo na prične kod jednog logoraša na drugoj strani prostorije -
jedan je u tri lica. A žena, kao što je ona - revolucionarna je trojka.
S...saslušava, potpisuje i dovodi presudu u is...ispunjenje. I tako s...sva-
ki dan, dok se s .. .sav ne potrošiš na rupe. Ili si ti navikao na s...strelja-
nja da s...sad i na s...slobodi ne možeš bez tribunala?
- Okani se, Afanase, ne diraj je, dosadio si - izvlačio se Artjom.
- Dosadio! Neka sam ti dosadio. A zašto te je ona bacila ovde, pri-
kane? - kušao ga je on.
„...Pozvao sam riđeg na svoju glavu“ - pomislio je Artjom i već
ozbiljno napravio polcret da sa prični saskoči dole.
- Oprosti, oprosti, ne pitam - saglasio se odmah Afanasjev hvata-
jući Artjoma za ruku da bi ga zadržao. - Vaše stvari. Mislim, ona će da
te izvuče. A ti ćeš da joj kažeš neku lepu reč o meni, a?
Dole ionako nije imao šta da radi, pa su oni ostah da sede na svo-
joj obali: možda će neko da zaplovi pored njih, da ih uzmcr
- A ovde vas hrane, ne? - zapitao je Afanasjev. - Nikako ne mogu
da se z...zagrejem.
- Sutra ujutro će da nam donesu vruće vodice - odgovorio je Ar-
tjom, posle ćutanja.
Poćutao je još pa izuo svoje pletene čarape.
- Na, ugrej noge - pružio ih je Afanasjevu - ah izuj svoje. Daj da
ih prisušim.
Afanasjev je spremno izuo čarape, a Artjom ih je gurnuo pod svo-
ju zadnjicu.

455
 - Noćas ću da ti ih uzmem - upozorio ga je Artjom.
- Nego šta - saglasio se Afanasjev nazuvajući vunenu čarapu; izgle-
dao je kao da su mu čarape dobitak na kartama. Cak je ustao na prična-
ma i zatoptao po daskama, koje su zaškripale - kao da proba novu obuću.
Artjom je ironično gledao u druga i bogzna koji put neodređeno
mislio: ,,...Pa, tek što je iz mrtvačkog sanduka... a već se raduje čarapi-
cama... gle vragoiana“.
- O , mesec - upiljio se Afanasjev u prozorčić, u pukotinu između
dasaka. - S...slušaš me, Tjomka? Mesec je tamo.
- Sta, ja nisam video mesec?
Afanasjev je seo na svoje mesto i počeo rukama da razmrdava no-
ge u novim starim čarapama.
- Primetio si, Tjom o, da su kod Dostojevskog - sve samoubice na
slovo s...es? Svidrigajlov, Smerdjakov, Stavrogin? Nekalco sam se odu-
čio da izgovaram to slovo. S29 je kao mesec. Usrcd prezimena
Dos...stojcvskog ono je štrčalo i stezalo mu vrat. Siktalo mu na uho...
satanistička svađa... sladostrasna strvina... i slane skrozirajuće proma-
je... srp rascca srce... i smrt... i S...Sekirka. Razumeo si?
- Nisarn razumeo - rekao jc Artjom.
- A ja nisam razumeo kako si ti dospeo ovamo - kazao je Afa-
nasjcv.
Artjom je zaklatio nogom. Zatim je slegnuo ramenima. - Duga
priča. Ne znam odaklc da počnem.
- Gladan sam - rekao jc Afanasjev, takvim tonom kao da ga nijc
ništa ni pitao.
...Legli su da spavaju, opct na kup, i to je veoma zabavljalo Afa-
nasjcva.
On je sve uveseljavao, svojim neumornim jezikom odnekud iz src-
dinc ozeblog ljudskog splcta je čavrljao:
- Ali pazite, bratani, naviknućemo se na ovaj poredak do tc mcre da,
kad se vratimo u logor, oni nam objave postrojavanje - a mi hop - i po-
redamo se na kup. Izlazi zaglavni komesar, a tu napravljene kolibe od ko-
košjih nogu: „Kup prvc čete postrojen!“, „Kup druge čete poređan!“
Tako su se kikotali da im se kup rasturio i nekome su nogom po-
vredili vrat.
Morali su ponovo da se poređaju.

29 Odnosi se na đrilično slovo. (Prim. prev.)

456
 Afanasjevu su ozbiljno obećali da će mu otkinuti tintaru ako ne
urmikne. Ali on nije ni pomišljao da umukne.

* * *

Snovi su postajali sve nasrdjiviji, navirali su u glavu i kada uopšte

ne spavaš a nisi ni budan - ležiš u kupu, osećaš se zgnječen, gmdni koš
ti je zgužvan, nečije koleno ti se upire u kičmu, svoje noge si potpuno
izgubio, i čudan ti je osećaj: jednom ledenom rukom dodiruješ dragu
ruku, i ne znaš pouzdano jesu li obe ruke tvoje ili samo jedna od njih,
a ako je samo jedna - koja? I povrh svega toga nailazi talas sna; san jc
zajednički - pretače se iz glave u glavu, u tvoj uplivava tuđi, nerazgo-
vetan, ružan: sa ženskim leđima, leđa su gola, hladna, kao žablja, zatim
neko upreže konja, neko otkiva kosu, posekao se, pokušava da zavuče
ruku pod pazuho kako bi zaustavio krv, ali ruka se ne diže, na ruci je
presečena tetiva, veoma je strašno - kada tvoj ekstremitet odjednom
postaje tuđ i bezvoljan, a u sledećem snu - samo mračna ostava, vlažna,
i čoveku je tužno u toj vlazi, nije on crv, on sc boji da se zarije u zemlju
i nc veraje u njenu toplotu.
Artjom je sedeo za zajedničkom sofrom, gde je svaki san izgledao
kao tanjir sa tuđim ogrizinama, a!i sami gosti su otišli, ostala su samo
neka - lica, nisu lica - lelujaju u vazduhu, mrdaju usnama.
Artjom je imao svoj tanjir, želeo je da ga obuhvati rakama, kako
ga ne bi odneli, u tanjiru je bio med.
Majka mu je stajala iza leđa, pribirala sa stola. Artjom nijc smeo da
je vidi - ali ipalc ju je video. Kada je majka išla pored stola, lica koja su
ostala posle ručka, otplovljavala su tiho u stranu pa i daljc lcbdcla u va-
zduhu, isto onako, bez zvuka, mrdajući usnama.
Ona je sakupljala tanjire jedan u drugi, kako bi sto izgledao ured-
niji, ali ipak je ostajalo mnogo ogrizina, i izgledale su odvratno.
- Pojedi medić, sine - molila je majka. - Medić je koristan.
Artjom nije voleo med - svi su ga voleli, a on nije, med je bio su-
više sladak, prijalo mu je da ga gleda, ali da ga jede - ne, vilice su mu
se grčile.
Međutim, sada je užasno želeo med, samo nije imao nešto, preko
potrebno da bi ga jeo - ili kašiku, ili mu je bio nezgodan tanjir, s ivica-
ma savijenim unutra - i kad god pokuša da ga izrači u svoja usta, med
mu je padao na čelo, ho u oko, pa nije uspevao ni da ga okusi.

457
 Majka će svakog časa da mu uzme tanjir: ako nećeš - ne moraš, da-
ću ti ga kad mi zatražiš - i trebalo bi da je upozori: hoću medić, mama!
„Hoću medić, mama!“
„Hoću medić, mama!“
„Hoću medić, mama!“
Artjom je bio spreman ili da zaplače, ili da zaurla, lica za stolom
su se uznemirila, njihove usne su se mrdale još brže, s obraza im je po-
curio mutan, vreo, prljav znoj, majci su popadali tanjiri...
Ncko jc na sredini kupa kinuo i kup se iskosio, neko je opsovao, a
kada je logoraš Gorjainov uhvatio sebe kako naglas ponavlja „Hoću
medić, mama!“ - već je bila prilična galama, da to ne bi zvučalo suviše
razgovctno i smešno.
„...Izgleda da niko nije primctio“ - mislio je luckasto Artjom i sve
jcdnom svojom rukom dodirivao drugu - valjda takođe svoju - ali ni-
jc, ipak sc ispostavilo da je ona tuđa, zato što su je sklonili. A kada se
Artjom digao, ruka mu je visila skroz onemela, sad bi mogao da je sta-
vi u vatru ili iseče nožcm, kao stroganinu30, pa čak i sam možc da po-
jede parčence - ali samo ako bi ga neko poslužio a da mu ne kaže oda-
kle je meso.
- ...Kad će već jcdnom naša vruća voda, Tjomo? - pitao je mučno
Afanasjev: činilo se da jc spavao zatrpan drvima - čitavo lice mu je is-
krivljeno, oči razrokc, glava prašnjava, uši zgužvane, jedno rame mu je
više od drugog, nogc rnu se sapliću, krivi prste šake gledaju na raznc
strane, kao da su rnu oklagijom tukli mku, a sam zaudara na trulež.
„...Zar sam i ja takav?“ - upitao se malaksalo Artjom ; u stvari, bi-
lo mu je svcjcdno - takav je, pa dobro: samo nam dajte vruće vodc,
vruće vodc i čorbuljaka.
Tclo nijc izlazilo na kraj sa glađu i hladnoćom: bunilo se, kinjilo je
razum i dodijavalo: nađi jelo, nahrani mc, ne mish ni o čemu drugom,
rnisli o mcni, ja sam više nego tvoja žcna, više nego tvoja majka, više
ncgo dctc, više nego ti.
„Izlazi napolje, budalo!“ - rekao jc Artjom. - „Ostaćeš i bez vm-
će vode.“
Cak je to ponovio naglas - tiho.
Afanasjev je čuo, zaltačio se, kao čičak za Artjomovo rame, išao je
u stopu za njim i šaputao:

30 Stroganina - smrznuta riba (ili meso), nastrugana na tanke parčiće, koja se presna
jede na Krajnjem severu. - (Prim. prev.)

458
 - T i tamo ne šapućeš s...stihove, Tjomka? A ja ih ovde pišem
s ...svaki dan, i nisam zapisao nijednu pesrnu. D o s .. .sada s .. .sam pam-
tio s...sve pesme, ali noćas su mi se pobrkale u glavi, čim povučem za
jedan s...stih - on povlači za s.. .sobom drugi, dvostruko duži... T o je
kao kad se pokida đerdan, i s...sad na jedan konac ne možeš da nani-
žeš različite perle... Ah zato mi se objavila neka muzika - nikako da raz-
umem - moja ili tuđa... Pevam je... Ponekad pevušim s...svoju poezi-
ju - i ona mi, Tjom o, postaje nekako pametnija nego na papiru. Muzi-
ka - pa to je čarolija, kao da zaviruješ iza kraja, a tamo je drugi život,
veći od našeg... Želeo bih muziku da s...stvaram. S...svojc pesme. To
je tako s...sladak osećaj - kada za pesmom ideš u s...samu neistraženu
dubinu s...sam og s...sebe. T o je kao moreplovčevo putovanje u Indi-
ju... kao Afanasij Nikitin preko tri mora... Razumeš, prikane? Može se
otići i ne naći ništa - tamo su prah i s .. .stara paučina. Ali jaroslavski de-
čak je otišao od Varjaga u Grke, od Grka u Persijance, otuda se vratio
u Rusiju i dovezao brokat, naložnicu, a doveo je još i divljeg konja sa
labudovim vratom, on je s .. ,sav u jabukama i drhti - s .. .sve su to mo-
je pesme... Jedino muzici rnože da se veruje, Tjomka, nema više ničeg.
Raj jeste muzika, pogodio s...sam najzad... Ćuješ muziku?
Muziku su začuli svi logoraši u crkvi.
Ukočili su se na licu mesta, samo niko nije ostao pred vratima.
Neko je s međenicom išao prema vratima.
Afanasjevu, po svoj prilici, niko nijc stigao da ispriča o toj mede-
nici pa se on, valjda jedini, obradovao:
- Vodicu vruću đonose, najavljuju!... - i napravio je tri koraka pre-
- ma samom izlazu.
Vrata su se otvorila, medenica je utihnula na pola note - stegao ju
je u ruci onaj isti nasmejani čekist bez obrva, kao riba.
- Afanasjev? - upitao je on, gledajući u Afanasjeva. - Na izlaz.
Cekist je opet zazvonio, vrlo zadovoljan što se odmah našao čovek
pa nije trebalo da ga vuče za nogu napolje.
- O , zovu me na lekciju - rekao je Afanasjev, ne toliko ludirajući
se koliko ohrabrujući sebe, okrenut prema Artjomu. - Lekciju sam na-
učio... sada ću da odgovaram.
Artjom je nehotice koraknuo unazad, naleteo je na nekog - taj, ko-
ji je stajao iza njega, povukao se u stranu, a tada je Artjom napravio još
jedan korak natraške.
Afanasjev je mahnuo rukom iznad svoje glave - uhvatio bi se za
čuperak, povukao bi sebe protiv tolca...

459
 Još jednom, već od vrata, osvrnuo se na Artjoma - Afanasjevljeve
oči su bile sasvim druge, u trenu, odjednom je sve razumeo - i cvoko-
tavim glasom je rekao:
- Svece sam ti ja podmetnuo, Tjom ka, oprosti mi.
Lupila su vrata, reza je potražila svoje mesto, zarila se u žleb.
Medenica je nastavila da zvoni, ali potmulije.
- Pusti Afanasjeva, pseća gubico, tebe će vekovima proklinjati
zbog mene! - zaorio se odjednom ludački uzvik.
Medcnica jc umukla, razlegle su se psovke, i ubrzo pucanj, zatim
još jedan, pa još jedan. Covelc je bežao od smrti, ali ga je stigao metak:
evo, vi ga nistc zaboravili? Nije vaš?...
...Poslc nckoliko minuta doneli su vruću vodu, razblaženu mle-
kom, i proscnu kašu, po jednu kašiku za svakog čoveka.
N c dočeka riđi vruću vodicu.
Svi su navalili da jedu, niko nije odbijao.
Artjom je lcžao na gornjoj polici, licem nadole, zario je zube u ruč-
ni zglob.
Ali miris prosene kaše je prodirao, razbudio ga, izvadio iz ncsvcsti.
Saskočio je dole, razgrnuo rcd i stao prvi.
Hasajev mu nije rekao ni rcči, zgrabio je Artjomovu kašiku, i dru-
gu - dao mu je dvostruku normu.
Artjom je pojeo sve tu, na licu mesta, ne izlazeći iz reda. Bcz ose-
ćaja, zalio je to vrućom vodom.
Dok se vraćao na pričnc oblizujući se, primetio je da u rcdu ne sto-
ji jcdino vladičica - bio je u uglu, na kolenima, tiho se molio.
Prosenu kašu i vruću vodu su mu prineli, postavili ih na pod bli-
zu njega.
- Vladičice, cvo - pozvali su ga tiho, kao što pozivaju zadremalu
majku dojilju ili dragog bolesnika.
,,On je znao da ćc mu doneti! Znao je !“ - besnelo je i klokotalo
unutar Artjoma. - „Znao je i krevelji se, glupi starac...“

* * *

,JHožda je sve trik, klovnijada?“ - ubeđivao je Artjom sebe suzbi-

jajući suze. - „Pozvone medenicom - izvedu čoveka, namignu mu i pu-
caju u vazduh. Covek klimne glavom da razume i beži u šumu, kuda ga
noge nose... A kako inače može biti? Kome može pasti na pamet da

460
npuca Afanasjeva? Riđeg? Zbog čega? Zbog toga što je meni podmet-
nuo svece? Ma, ja sam mu odmah oprostio... A zbog čega još, Gospo-
de?... Gospode, ti postojiš?“
Artjom je hteo da se zabaci unazad i pogleda u onaj lik, koji je oti-
l ao svojom robijaškom kašikom, da mu pogieda u oči - ali nije imao

snage, i vrtelo mu se u glavi.

Dole se meškoljio Vasilij Petrovič i neprestano pričao čas o jed-
nom, čas o drugom.
- ,,Lakrdijaš“... Eto nam našeg lakrdijaša. Curim brusničnim so-
kom. Srebrni vek su saterali na Sekirku... Ovde on dospeva!... Koliko
je mrtvac imao stenica, Bože moj - i nespretno, čak ne na starkeljski ne-
go na bapski način je svukao sa sebe tuđe gače pa počeo da ih pretresa
i trebi šavove.
„...Nikad više neču da se rukujem sa njim“ - zaricao se Artjom u
nastupu neobjašnjive gadljivosti, dok je lcroz rupu između dasaka opla-
te posmatrao Vasilija Petroviča. - ,,On jc zaista ostao bez pameti, nje-
gova crvljiva tintara...“
Vladičica se vratio na svoje mesto i tiho jeo kašicu, dugo, kao da
nije imao jednu nego trideset tri kašike: povremeno je čak i coktao.
- U detinjstvu, sećam se - pričao je Vasilij Petrovič - načitam sc
ja Zitija^ ne mogu da se smirim. Noću zbacim sa sebe pokrivač: ležim,
mrznem se u slavu Božiju... dok ne uđe otac. Ljutio sam se na njega što
me je pokrivao jorganom. Ali zato ovde - lezi, rnrzni, niko neće da te
pokrije. Ali više i ne želim.
Vladičica je počeo učestalo da diše: nije se smejao već tako, đisa-
njem je podržavao priču.
- ...u junkerskoj vojnoj akademiji - nastavio je Vasilij Petrovič -
posle završetka dvogodišnjeg kursa priređivali smo šaljive sahrane jun-
kera. Polagali smo ga na vrata i nosili. Ispred mrtvačkog sanduka je iš-
lo maskirano sveštenstvo, pozadi - uplakana rodbina... Ah, kalco nam
je bilo veselo. H or je pevao, svećice su se dimile i gasile... kadionicu
smo nabijali duvanom. Od sreće nismo mogli da se zaustavimo, dok
odjednom nije hrupilo načelstvo, a tada smo ispustili pokojnika koji se
grohotom smejao, i razbežali se... ICao deca, zaista... Ponekad ovde za-
žmurim i čekam da sad uđe dežurni oficir iz moje akademije... i da opet
bude smešno, i da se rastrčimo, mili moji kud koji, pucajući od smeha.
Vladičica je pojeo svoju beskonačnu kašicu i utišao se.
- Sloboda izbora, kojom nas je Sveblagi Gospod obdario, jeste
najvažniji dar - šaputao mu je Vasilij Petrovič. - Ja sam uvek znao za

461
tu slobodu, držao sam je u unutrašnjem džepu - dotakao je rukom svo-
je grudi i pritisnuo nevidljivi paket - ...držao sam je kao čvrst dokaz
prava na slobodno kretanje kroz čitav život. Sa tim dokumentom uvek
sam pamtio da se od smrti možeš sakriti za žbunić, potrčati nazad...
predati se, najzad - a ona će da se smiluje, da te ponovo pusti... Ali ov-
de osećam da sam uhvaćen - i duša me boli i treperi.
„...Zajaukao si, krvniče“ - mislio je Artjom: silovito, kao mučni-
na, spopao ga je osećaj da je Vasilij Petrovič ubio i Afanasjeva, pa sad
sedi ovde kao da ništa nije bilo, rije po tuđim gaćama - a možda ih je
i svukao s Afanasjeva?
Taj osećaj mržnje i gadljivosti bio je sto puta jači zbog toga što je
Vasilij Petrovič govorio ono isto što se Artjom plašio da kaže sebi.
Ta njegova mučnina je bila ne samo od tuđeg veša, od glave koja
sc tresla dole, nego i od straha - nikada do sada nije tako nemilosrdno
spopadao Artjoma.
Vladičica je, kao odgovor, šaputao Vasiliju Petroviču smirujuće
reči, koje Artjom nije čuo. A nije hteo ni da ih čuje nego je samo pra-
tio, po držanju glave Vasilija Petroviča, lcako ovaj to sluša - kao da ne
veruje ni u šta. Ali u isto vrcmc bilo mu je jasno da je Vasilij Petrovič
u svemu saglasan sa vladičicom, a samo nikako ne može da sc zasiti nje-
govim rečima i žeii da sluša sve nove i nove dokaze o milosti, blagosti,
neizbežnom spasenju.
Možda su i Artjomu bili potrebni dokazi da bi se otarasio te od-
vratne i Iepljive mučnine. Ali sanio nije hteo da ti dokazi budu isti, i za
njega, i za tu glavu koja se trese u neprestanom tremoru.
On bi je razbio, kao presno jaje - da ptice pokljucaju taj podli
mozak.
Zato što... zato što: gde je sad Afanasjev? Ko će njega da smirir
Afanasjev višc ne stvara poeziju, ne traži muziku unutar sebe.
A kako je on prekinuo da je stvara, kako je on prestao da čuje mu-
ziku, šta jc moglo da ga zadesi? Zar je u tako mlado telo mogao da po-
godi jedan metak, pa, dva, tri - i ono se odmah slomilo? Sta, on je gra-
mofon? Sta, on je gori od gramofona? Sta, njemu ne može da se zame-
ni iglica? Postavite mu novu ploču, i tada će Afanasjev, pa neka i zapi-
nje na slovu ,,s“, opet da govori o svecima, Sekirki, stihovima, slanim
soloveckim skrozirajućim promajama.
Afanasjev postoji negde - on nije mogao da nestane, tačno? Ne-
sumnjivo leži negde - isti je kao pre jedan sat, samo ćuti. Kako se on
oseća? Već su ga zatrpali zemljom? I šta, on leži u zemlji?

462
 ...To je bilo nepodnošljivo.
- ...Kad sam ja radio u kontraobaveštajnoj - šećer sam držao u
usiima, tako sam se smirivao... - govorio je odozdo Vasilij Petrovič.
Artjom je zavukao svoju glavu u rupu između retkih dasaka, tako
d.i su mu pritiskale slepoočnice.
- Umulcni, matori đavole! - zaurlao je Artjom gotovo u teme Va-
silija Petroviča. - Umukni! D ok te nisam udavio!
Vasilij Petrovič je uplašeno digao pogled uvis i tada se, oči u oči,
stisreo s Artjomom. Vladičica nilcako nije mogao da shvati otkuda bu-
ka, i rasejano je gledao čas na jednu, čas na drugu stranu.
Artjom se na trenutak pridigao, zgrnuo je daske u stranu pa se po-
novo sagnuo ka formiranoj šupljini, ali više ne samo glavom nego čita-
vim grudima, i provukao je dole ruku, kao da namerava da tu odvrat-
nu glavu tamo uhvati za šugavo malo uho.
- Sečer je držao u ustima, sladokusac... dok je ljude gušio i davio!
- uzviknuo je i samo što nije šlcrgutao zubima razmahujući rulcom is-
pred lica Vasilija Petroviča, koji je uzmicao.
- Ja nijednog čoveka... nikad - kezio se on i siktao rnu odgovor.
- Da! - krldjao je Artjom. - Nikog nije ubio. Samo im je odsecao
majušne komade! A najveći komad je o svom trošku ostavljao drugi-
ma! Ništarijo! Crkni, ništarijo!
Artjom je shvatio da odozgo, glupo razmahujući rukom, neće mo-
ći nikog da dohvati, pa sc uz tresak prevrnuo i skotrljao dole.
Vasilije Petrovič više nije bio na svom mestu, kao da se rastvorio
u crkvenoj polutami, ali zato mu sc na putu isprečio vladičica, čak mu
nije ništa govorio već je samo tiho duvao u njega, kao da je Artjom bio
razbuktali ugarak.
> I sam Artjom se talco osećao: mogao bi da odgurne vladičicu, ali
nije ga gurnuo, i to ne iz poštovanja prema duhovnom zvanju - u nje-
mu nije bilo ni senke poštovanja - već takođe od straha da će, ako do-
takne tog čoveka, ovome da se zapali brada, kosa, pa će morati nešto
da uradi... možda čak i da gasi, kako ne bi zamirisalo na paljevinu.
Cim je Artjom rukom napravio izbezumljeni pokret, koji je zna-
čio: crknite! - okrenuo se prema pričnama i zario se u njih tako, kao da
je spreman da ih pocepa na komade.
- Znam, ti si, nikom ne ugađajući, oprostio svima po sedamdeset
pomnoženo sa sedam puta - govorio je vladičica - i Afanasjevu, zbog
kojeg si dospeo u lazaret onda... i razvramoj devojci, s kojom nisi zgre-
šio u lazaretu... i Vasiliju Petroviču, zbog koga sada... i svima koji su

463
želeli da te upropaste, svaki put si opraštao... a što se ti, Tjomonjka, lju-
tiš u najtežem času? Možda bi tvoja dobrota i tebe spasila, i slabe du-
hom ohrabrila?
Artjom se osvrnuo, krajnje začuđen.
- Odtud ti znaš - pitao je preneraženo - za Afanasjeva? Za... sve tor
Vladičica se iskreno začudio - pa lcako: otkudi - govorio je sav
njegov izgled - kako mogu da ne znam? Pa to je napisano crnim po be-
lom, ja sam samo pročitao.
„Zna li on za oca?“ - zapitao se Artjom uplašeno. - „Zna li on da
sam obožavao oca? D a sam smatrao oca za najboljeg čoveka na zemlji?
A?...“
- Nema nikakve dobrote - ne čekajući odgovor, rekao je Artjom
kroz zube. - Ncma. Razumeo si, pope? Ja sam tvoj neuspeh.
I ponovo sc okrcnuo.
- M ili, znaš kako ja oscćam - nastavio je da mu tiho šapuće vladi-
čica, ne mičući sc s mcsta. - Solovke su starozavetni kit, na kome su se
nastanili hrišćani. I taj kit odlazi pod vodu. I crna voda nam sc spaja
nad glavom. Ali, dok se makar jedna glava uzdiže iznad crne vode - po-
stoji mogućnost da se spasu ostala propadljiva tela i ne dopusti da svi
ovde sakupljeni budu pogubljeni pre roka. Ne odlazi pod vodu, mili
moj, ne zagnjuruj se u mrak, ovde je ionako sve u mraku.
- Odlazi - ponovio je Artjom i osetio kako će sad da se ispovraća.
,,...on svima govori o dobroti“ - navijao je Artjom sebc napadom
ljutine i iz sve snage stiskao zube. - „Svakom logorašu ovde. A svaki
od njih je zlobno stvorenje koje sanja da se zarije u svoj truli prsluk i
sačelca dok svi naokolo pocrkaju...“
Artjom je još minut stajao talco, zatim se osvrnuo - i, ne videći ni-
ltoga, uhvatio je sebe na pomisli kako bi želeo da na tom istom mestu
zatcknc vladičicu - zašto je otišao? Majka ne bi ođšla! Koliko god je te-
rao! Majka bi stajala i čekala da je glupi sin pozove. Majlca je bolja od
Boga - koga god da si ubio, ona će da te čeka sa svojim toplim ruka-
ma. A ovaj bradonja je naobećavao svega - a može i da se ne dočelca!
Može da se zaboravi!
...od dugotrajnog preobilja razdražljivosti - Artjoma je odjednom
obuzela malaksalost.
Najpre je seo na prične Vasilija Petroviča i sedeo poluonesvešćen.
Posle je jedva sakupio snagu i uspuzao se na svoje prične. Nekako
je pomakao daske, sklupčao se koliko je mogao, privio noge uz stomak
i obuhvatio se rukama.

464
 [zmučeno glađu, čitavo telo mu je osećalo beskrajno golicanje.
Noge su mu bile sasvim ledene, nisu ga spasavale ni vunene čarape.
Zaspivajući, Artjom je osećao da i noge više nisu njegove - već kao
<l.i su Afanasjevljeve - jer se on grejao tim čarapama... i sad su tamo bi-
h njegovi prljavi slcvrčeni prsti.
Najmanji, grobni mali prst, pomodreo i odvratan, rastao je dok ni-
l<- postao čitav čovek - i sad se sav Artjom osećao kao taj mali prst, a
Ik c mu je bilo - kao dečji obeskrvljeni noktić.
...Posle je sanjao čovelca, ubijenog metkom. Metak mu se zaglavio
i/.među kostiju u grudima.
Covek je bio u mrtvačkom sanduku.
Nije se moglo dokučiti je li to bio Afanasjev ili sam Artjom - čo-
vck je trulio.
...O n se pretvarao u prah, prah je postajao prašina, a unutar mr-
ivačkog sanduka jednom je, prvi - i poslednji put za večita vremena -
odjeknuo kratak zvuk: metak, osiobođen istrunulog tela, iskobeijao se
iz kostiju i pao na dno mrtvačkog sanduka: bam!
...Padanje metka - najstrašniji je zvuk na svetu! - zatutnjalo je u
Artjomovoj svesti - najstrašniji! Strašniji od svega što je čovečanstvo
stvorilo na svctu! Nemogućan!
Od pada metka dogodio se pokret - i natelni31 krstić, koji je upao
u grudni koš, počeo je da se ijulja.
U mraku mrtvačkog sanduka ljulja se raspeti Hristos na bakarnom
krstiću, kao na ljuljašci.

* * *

ICada se Artjom probudio, u crkvi je, bez ikakvog čuđenja, ugle-

dao nekoliko novih logoraša - uterali su sledeće nesrećnike.
Sveštenik Zinovij, s kojim je nekada ležao u lazaretu. Oči su mu
bile upaljene, zauzeo je mesto što dalje od vladičice i sve prstima pre-
gledao svoju vunenu mantiju, koja je izgledala kao da su je kidale
zveri...
Besprizornik - takođe, kroz sve svoje prljavštine, učinio mu se po-
znat...

31 Natelni krst (HaTenbHbiii K pecT) - krst koji hrišćani nose na telu čitavog života i sa
njim se sahranjuju. (Prim. prev.)

465
 Grakov, izmršavio i iskrivljenog lica. Usta su mu skliznula nekuda
đole, izgubila su svoje mesto na licu.
Artjom nije imao ni snage, ni želje da razgovara sa nekim, pone-
kad je lovio sebe u blagom duševnom razdoru: hteo je da sedne kao
ptica i razgleda prostoriju jednim okom, držeći glavu ukoso. Ovde ne-
gde trebalo bi da bude i Afanasjev: zašto ne bi bioi Ako pravilno naš-
timuje svest i vid, može da ga ugleda. Ili barem začuje.
Artjom je zatvorio oči i osluškivao glasove: nesumnjivo, uskoro
mora da se zaori Afanasjevljev smehić... ili neka njegova poetska šala,
umešena od drskosti, u stvari i od otrcanosti.
Jednom, setio se Artjom, izlazio je iz dvanaeste čete s Afanasje-
vom, bilo je julsko jutro, veoma vedro - „...Gledaj kalcva je crkvica, sva
u jutarnjoj rosi - kao nežna, tek umivena devojka...“ - rekao je taj riđi
ludak. Artjom je mrdnuo ramenom, nije mu odgovorio - a sad je od-
jcdnom pomislio koliko je bilo mlađosti i čistote u toj glupoj frazi, ko-
ja nimalo nijc ponižavala ni crkvu, ni devojku.
Ali nije se razlegao Afanasjevljev glas.
Svi su bili potišteni i tihi.
Razgovetno, mada tiho, govorio je samo Vasilij Petrovič, opet
nešto patetično i, u stvari, gnusno: Artjom je uviđao da ovaj uopšte ne
razgovara iz saosećanja prema ovde ubijenima i zlostavljanima, već ka-
ko bi dokazao sebi da je još živ - i sve dok govori, život mu traje.
Ali čak i dok je razgovarao, Vasilij Petrovič je prisluškivao - a go-
tovo svi ostali su takođe osluškivali, zato što je svaki novi zvuk mogao
smrtno da se tiče lično svakoga.
Neko je slučajno zvecnuo kašikom, a Artjom je osetio kako su za-
drhtala srca svih koji su to čuli - i svima se učinilo jedno isto: da opet
dolazi medenica.
Vinovnika su otkrili - na sebi je osetio mnoštvo unakrsnih besnih
pogleda i brže-bolje sakrio kašiku negde pod pazuho, gde ona nikako
nije mogla da zazvecka o čovekovo plašljivo meso. ^
Crkvom je bazao otac Zinovij raspitujući se za šećerčić, sočicu,
hlebić. Zinoviju nisu čak ni odgovarali.
Umesto šećera ovde su imali jedino strah, vidljiv i hrskav, kao pe-
sak. Svako je grickao svoj strah, bezvučno lomeći zube.
Zinovij je obilazio vladičicine prične, namerno praveći ugao.
Odnekud mu je iskrsnuo osećaj da je sve to već bilo: Artjom je ne-
kada živeo ovakav život, sa ovim osećanjem jeze i apatije, s ovim tihim

466
i nesnosnim glasovima tuđih ljudi, s ovom tavanicom, pričnama zasu-
rim krečom - a samo je zaboravio kako se završila priča.
Ako je poginuo - otlcuda on opet ovde? Ako je preživeo, šta če mu
onda još jedan lcrug? Nije on galeb da jedno leto provodi na vrućoj, di-
vljoj planini obrasloj raskošnim žbunjem, a drugo leto - među solovec-
lđm oblucima, i tako bez kraja.
Pored Artjoma je nekoliko puta prošao Gralcov: po svoj prilici,
hteo je da razgovaraju. Artjom je uspevao da zatvori oči, da se napravi
da spava, da je odsutan, nestao bez traga i glasa.
On nije primetio da li se Vasilij Petrovič pozdravio sa Grakovom
- možda su jedan drugom klimnuli glavom... ali da su razgovarali - ni-
su razgovarali.
- Đavoli mrežama obavijaju zemlju - govorio je nekome otac Zi-
novij, pošto nije dočekao ni slatkiša, ni slaniša. - ICada sam išao ova-
mo, video sam na nebesima pticu: ime joj je - zloslutnica.
Artjom je zamislio najpre pticu, zatim nebo, zatim drveće i travu
na zemlji.
A trava možc da sc jedc, palo je na pamet Artjomu. U početku
mora da jc bljutava, ali ako se dugo žvaće, žvaće, žvaće - natopi se čo-
vekovom pljuvačkom, čovckovom toplotom, postajc gotovo kao supa.
Jer šči pravc s koprivom, jcdu mirođiju i luk - nekakva trava je ostala
u oktobru, eh, kad bi ga pustili da je jcde. Cak i psi jcdu travu, pa po-
sle zabavno kašlju. Krave pasu travu, i posle daju mleko - znači, trava
je korisna stvar, ako sc od nje dobija mleko.
Artjom je neprestano terao ove misli, izgledale su vrlo razumnc i
iskreno se začudio kalco rnu nikad ranijc nijc padalo na pamet da pro-
ba travu - pogotovu leti, kada je ima mnogo i još jc zelcna.
Cak se pridigao i počeo da viri kroz rupe na prozorskom štitu -
vidi li se trava. Trebalo bi da kaže Hasajevu da ga ipak postavi za de-
žurnog - pa ujutro, ltađa ih pušte sa kiblom, da natrpa pune džepove
trave. Na kraju krajeva, ako nije naročito ukusna, kao što se očekuje,
ona može da se nadrobi u čorbuljak - ionako je čorbuljak prazan.
Zeludac mu se grčio, kao da su unutar Artjoma cedili košulju u če-
tiri rulce - osećaj gladi počinjao je pod jabučicom a završavao se ispod
stomaka - i od usukivanja je postajao sve jači, bolniji, nasrtljiviji.
Ponekad je Artjom zatvarao oči i molio se za tanjir vruće mlečne
čorbe. Zatim za parče hleba sa komadom kuvanog mesa. Zatim za či-
niju bobica - a pored nje je šolja lcakaoa.
Molitve su bile iznurujuće.

467
 ...Čim je Grakov video da Artjom sedi, neobičnom brzinom je po-
žurio kod njega.
Artjom nije imao kud, ćutke je gledao u Grakova koji je stajao do-
le, nije smatrao za potrebno da se pozdravljaju - već nekoliko sati su
bili zajedno u istom zatvorenom prostoru, nema smisla da se sad po-
zdravljaju.
Dole je besprizornik plačljivim glasom razgovarao sa vladičicom,
žalio mu sc:
- ...Ala su me tukli - tako ne udaraju ni u požarna zvona. Nije de-
tinjstvo ncgo sahrana, čikice...
„...Sve laže, maloletna ništarijacc - pomislio je odlučno Artjom, i
povrh toga osctio da ovaj malac uopšte ne izgovara prvi put te reči.
Grakov je napravio korak i položio ruke na Artjomove prične.
- V i ste odavno ovde? - zapitao je svojim iskrivljcnim, skliznutim
ustima.
„...Kako li su tebe, tastera, uterali ovamoA - pitao je ćutke Artjom
glcdajući Grakovu u oči.
Grakov nije čuo pitanje pa nije odgovorio.
- N c sećam se... - rekao je nehoticc Artjom , napuldim glasom. -
Nekoliko dana.
Grakov je očigledno hteo da ga upita: „Kako je ovde?cc - ili čak
ovako: „Ovde ne ubijaju?“ - ali ustručavao se, nije mogao, i samo je li-
cem pravio pokret, kao da želi da vrati usta na mesto.
- Popnite se ovamo, ispričajte mi gradske novosti - sažalio se Ar-
tjom. lonako nije imao šta da radi, osim da sluša iscrpljujuće golicanje
unutar sebe i mašta makar i o zelenoj, mesnatoj travi, prepunoj ploti.
Uz to, dolc je počinjao da bulazni besprizornik - od gladi mu sc
mutio razum, pa jc uzvikivao i odvratno plakao, a izgleda, kada ga je
vladičica milovao, tražio je hranu u tim rukama.
Grakov sc pcnjao gore teško, nezgrapno, utisak je da su mu već ot-
kazivale noge, jer kada se podigao na rukama, nikako nije mogao da za-
baci koleno pa se stomakom strovalio na prične - Artjom ga je povu-
kao za gaće, grčeći se od Ijutnje i već se dvoumio: da šutne dole to sla-
bunjavo telo, šteta - nije visoko.
- Otkuda vam salco? - pitao je Grakov kad se popeo. - Meni su ga
oduzeli... A hladno mi je. Kako spavate ovde?
- Dobro spavamo - rekao je Artjom. - Videćete... Odeću ovde po-
nekad izdaju pomalo.

468
 - Je li? - zainteresovao se odmah Grakov. - Možda ovde može da
se napiše neka molba? O izdavanju odcćer Zato što je sasvim nepod-
nošljivo. Neka užasna jesen je ove godine, nenormalna.
- ...Nego šta, napišite - rekao je Artjom hvatajući sebe u otvore-
nom i sarkastičnom podsmevanju. H teo bi da vidi odakle će Grakov
ovde da nabavi hartiju i olovku, i kako će posle da kuca na vrata, doče-
kujući svoju medenicu.
Grakov se valjda dosetio toga: poterao je malo svoja usta tamo-
ovamo i zatvorio temu.
- Ovde ranije nije bilo ovako - relcao je Grakov razgledajući pro-
storiju u kojoj su neprestano, u zastrašujućem ćutanju, hodali ozebli
ljudi, u polumraku nalik na aveti.
„...Verovatno je dolazio ovamo, posle je u novinama opisivao Se-
kirski život i čudesa ispravljanja“ - dosetio se Artjom, ali nije mu ništa
rekao.
- Sve nepodobne, kao što vidim, saterali su ovamo - rckao jc tiho
Grakov i okrenuo se prema Artjomu, licern u lice: od neočekivanosti
Artjom se čak odmakao - Grakovljeva usta su bila zastrašujučc blizu da
su, činilo se, nezavisno od domaćinove želje, mogla da ga ujedu - ...ta-
mo, u tvrđavi, Nogtev će morati da odgovara za sve represije: svedoka
je mnogo, ma lcoliko se krio. Ali ovde može da se čini apsolutno beza-
konje.
„...Kako si ti progovorio sad...“ - pomisiio je zlurado Artjom.
„...Ili su ga poslali ovamo s tajnim zadatkom da sazna raspolože-
nje sekirskih kažnjenika?“ - dodao je posle izvcsnog vremena, ali tako-
đe bez ikakve bojazni: posle medcnice teško da će sc plašiti Grakova.
- A vi napišite još jedan članalc o tome - predložio je Artjom.
Grakov nije izražavao ni čuđenje, ni uvredu, gledao je u logoraše
lcoji su hodali kružno, i s vremena na vreme spuštao očne kapke, kao
da su nevidljive, bezbolne suze bile teške za njegove trepavice.
- Nogtev je služio na ,,Aurori“ : od njega je počela revolucija - re-
kao je Grakov posle jednog minuta.
Artjom je kroz vunene čarape trljao svoje otuđene prste, koji nisu
želeli da se zagreju.
- Od njega je počelo - dodao je Grakov posle još jednog minuta
- a ovde može i da se završi zajedno s njim.
U drugim vremenima Artjomu ne bi padalo na pamet da ćuti kad
mu se obraća čovek - ali sada je to činio lako: baš ga briga šta će da po-
mish i kako će da se oseća Grakov u toj neuzvraćenosti.

469
 Trljajući sad već kolena, lagano i smrznuto je razmišljao: ,,...Mo-
žda, da kažem Grakovu... da sam ja zbog njega dospeo na Sekirku?...
da mu zahvalim nekako... ili da ga upozorim: kad zazvoni sekirska me-
denica, treba se hitno pretvoriti u dim, u kreč, u budalaštinu, u blato
ispod nogu, u crno ispod nokta, izgubiti godine, zvanje, ime, oblik, de-
liti se na delove i ne mrciati sc čak ni kad je jaka promaja... ili da mu is-
pričam da su ubili Afanasjeva - jer Grakov je znao Afanasjeva, neka se
začudi što Afanasjev sad nijc živ nego rnrtav... jer tako je prijatno: za-
čuditi Ijtide... Ili da upita Grakova - a zašto je lično on ovde? Napravio
je prckr.šaj, zabatalio posao, dospco za rashodovanje?...“
Artjom nije rckao ništa, prosto rnu je bilo žao da tople i drage re-
či ispušta u hladan vazduh. Tck što su mu legle unutra, a čim ih izgo-
vori - nestaju.
Taj osećaj jc bio ncobičan, ali nije tegoban - ovde je Grakov, do-
lc Vasilij Pctrovič - ljudi sa kojima je sudbina povezala Artjoma, tuđi i
potpuno suvišni u njcgovom životu, ali upravo zbog njih je rnoglo da
prestane njcgovo prisustvo na zemlji. Sada kad nasmejani čekist počne
da sc dosađuje u svojoj sobi, velikim gutljajem će da ispije svoj čaj, pa
da hraknc, ustane i uzgrcd sc osvrne: a gde je tu moja medenica, što se
utišala? - ma cvo jc, moja medenica ipak stoji na istom mestu, nije se
mrdnula, rnogu da jc podignem, pozvonim, i probajte da je uhvatite za
brence, brcncc joj je kao jezik, evo, na, zagrizite ga - zvoniće dok vam
skroz ne prosvrdla mozak - a zatim tap o sto - i kupolom medenice mo-
žcš da uhvatiš čovekovu dušu, kao m u v u - šta je, zujiš unutra, dlakono-
ga? Strašno ti jc? Tebi je strašno, a nama veselo, nama je izazovno.
Pred večc su doneli vruču vodu i čorbuljak, aveti su se usplahirilc,
otvorilc usta, zatrcperile nosevima - svi su udisali nove mirise pokuša-
vajući da dokuče ima li u čorbuljaku šargarepe, pa čak ako je ne nađeš
u samoj čorbi, možda se ona makar kuvala u njoj, ili ako se nije kuva-
la, onda, pokorno prctpostavljamo, barem su je prali u toj vodi. Ili, re-
cimo, hoće li sc ostvariti nada u kupuščić - beli, hrskav, smešan - od-
jednom ti zapadne njegova kuvana-prekuvana kožica...
Besprizornik je zaboravio vladičicu, zakukao je:
- Njam-njam! Kuljošika!32 Njam-njam, kuljošika! „
Artjom je zapazio njegove ruke - malene i crvene, kao golubje no-
žice. Na obema rukama nije imao po mali prst.

32 Kuljošik (KyneiutfK) - ukrajinsko jelo od povrća i mesa. (Prim. prev.)

470
 Besprizornik je bez reda zavirivao u svaki čanak koji su pronosili i
pitao:
- ICuda, a meni? Kuda, a meni?
Izgleda da je on razgovarao sa čancima, ne sumnjajući da ih pre-
nose ljudi - njemu se činilo da čorbuljak sam leti tamo-ovamo.
,,Kuda“ je izgovarao kao ,,kuada“, razvlačeči sve samoglasnike.
Artjom se namerno setio kako se Saferbekov jednom zabavljao sa
galebom - jakim koncem je vezao parče mesa i bacao ga. Galeb je od-
mah gutao poldon, ali na uzletu ga je pecao Šaferbekov, iako povlače-
ći konac s komadom mesa. Zbunjeni galeb se vraćao po meso jednom,
i dva, i tri puta, ali na kraju krajeva se dosetio ljudske podlosti pa, poš-
to je podelio uvredu sa svojim plemenom, vratio se sa dvanaest drugih
galebova, koji umalo nisu iskljuvali oči Šaferbekovu i do krvi mu pro-
bili tintaru.
Kriminalca je zasmejavalo sve to - kao da je video sebi slične i oti-
rući krv sa glave, nastavio je da se smeje. Meso, koje je triput bilo u ga-
lebovom želucu, pojeo je lično on, samo je odvezao konac, i gotovo.
,,Kuada“ je ispadala iz besprizornika, kao onaj isti komad mesa iz
galeba, reč je mirisala na uvredu, tupo čuđenje, kiseli želudačni sok.
Danas je Artjom rešio da uradi sve obratno - prvo će da popije
vruću vodu, zato što se ona brzo hladila, a zatim već da odugovlači i s
uživanjem srče čorbuljak.
Vruća voda mu nije prodrla ni u grlo, ni u grudi već zbog nečeg
u glavu, u mozak, do samog zatiljka koji je nakratko, ali gotovo do opi-
janja oblila saunska para. Ispostavilo se da je nemoguće uživati u čor-
buljaku: nestao je nekako odmah, i ma koliko posle brljao prstom po
manjerci - na njemu nije bilo ničeg kad ga je oblizivao: prst kao prst,
pa grizi.
D ok je Artjom vraćao manjerku, giedao je kako vladičica čeka kad
će besprizornik da završi jelo da bi mu dao i svoju porciju - a ovaj je,
ne zahvaljujući, kao da mu je pala s neba, uhvatio manjerku svojim go-
lubjim nožicama.
Sve je to bilo neprijatno i tuđe Artjomu. On nije poštovao vladi-
čicu, a besprizornika nije žalio. Pošto se popeo gore da bi se malo ogre-
jao čorbuljakom i vrućom vodom, koji mu se još nisu ohladili unutra,
Artjom se jasno setio gde je video besprizornika: na tavanu Preobra-
ženjske crkve, gde je jednom bio sa Galjom...
Cim je malac pojeo dve manjerke čorbuljaka, ponovo je zakukao:
- Njam-njam, kuljošika! Kuljošika, njam!

471
 Kuljoš mu nisu ponudili, a minut kasnije je zaspao na vladičicinim
pričnama.
- Nije uspeo da odraste pa je krenuo nazad u detinjstvo - razlegao
se odozdo glas Vasilija Petroviča.
Artjom je milovao po obrazu sveca, ostruganog na zidu, leno i zi-
mogrožljivo misleći: ,,...O n je krenuo u detinjstvo... a kuda ćemo mi?
Na koju stranu? D o detinjstva je daleko... i starost je daleka...“
„Zato je smrt uvek blizuu - kljunula je, kao galeb, misao u glavu
- i tada je Artjom zaboravio da li se ona objavila trenutak pre ili trenu-
tak posle zvonjave medenice - zato što mu više nije bilo do toga.
Nestalo je osećanje gladi, toplote koju je širio čorbuljak, sećanje na
majčino lice, osećaj slepljcnc ukočcnosti prstiju u čarapama, rasplinulo
se lice sveca na zidu, izgubili su sc glasovi logoraša, pogotovu što su se
oni zaista izgubili - samo sc molio vladičica... ne, molio se i otac Zino-
vij - i prvi put su njih dvojica bili zajedno, a izgleda da su se čak i nji-
hove molitvc podudaralc rcč u rcč, oni su ih slagali kao kockicu na koc-
kicu - ali medenica jc bila jača, ona je bila kao odrasli ludak u dečjoj
igri - koji ulazi i gura čizmom kockice, pa sve lete i kotrijaju se po ka-
menom podu: crvcna, narandžasta, žuta, zelena, plava, siva, ljubičasta
- svaki lovac želi da zna gde scdi... ko? ko?
...Kakvog fazana traži ovaj lovac?
- Ve... - počco je čekist.
Cak i ne glcdajući dole, Artjom je osećao cla se još jače zatresla gla-
va Vasilija Petroviča, kao da mu je u zubima bila stisnuta bobica, a trc-
sle su ga tude, ledene ruke, divljački snažno pokušavajući da istrcsu tu
toplu bobicu, kako bi je izgazili čizmom.
- V er..., bre, nerazgovetno... - požalio se čekist. - Ko jc na Ver -
ima?... - i oper se posvetio listiću. - Verši... lin?
- Verujem! - uzviknuo je odjednom Vasilij Petrovič tuđim
glasom.
Bobica je ispala.
- Vladiko Gospode Svedržitelju, primi moj duh s mirom: pošalji
od presvete svoje slave mirnog anđela da me vodi trosunčanom Božan-
stvu, lcako me načelnik tame sa svojim silama ne bi zaustavio na putu
- govorio je glasno Vasilij Petrovič i izlazio.
Zitke vlasi su mu stršile na sve strane na užasavajući način: digla
mu se kosa na glavi.
...Iza vrata je zazvonila medenica.

472
 Medenica je zvonila dugo, duže nego obično, neko nije izdržao pa
je zajaukao - najpre tiho, zatim sve glasnije i strašnije.
Drugi logoraš se bacio na vrata i, udarajući o njih čelom, koleni-
ma i obema rukama, zahtevao je:
- Ma prekinite vi! Prekinite vi! Prekinite!
Grakov je skočio s mesta i ustumarao se u crkvi, ili pokušavajući
da shvati šta se dešava, ili u nadi da će naći rupu, koju niko nije prime-
tio, pa da zavuče glavu u nju. Usta su mu se premestiia negde gotovo
na vrat.
Probudio se besprizornik i zaplakao:
- Kuljošika! Njam! Njam!
Podigao se sa kolena otac Zinovij i zamahnuo tankom rukom:
- Irodi! Anatema vama i potomcima vašim vo veki vekov!
Skljocnuo je pucanj - nekako dalek, sitan i smešan - u poređenju
sa čitavim čovekom, kojem je bio namenjen.
Artjom se okrenuo na bok, skupio u klupko i stišao.
- ...Nahranili pa posle dotukli - požalio se šapatom. - Bolje bi bi-
lo da su njegov čorbuljak dali meni.
Dole ispod njega bile su prazne prične, i ta praznina se širila una-
okolo, kao magla ili gas.
Miris praznine je bio osetan i oštar.
Logoraši su, činilo se Artjomu, nastojali da ne dišu, kako se ne bi
otrovali.
Vasilija Petroviča nije dugo čekao. On se vratio ubrzo, posle ma-
nje od pola sata.
- A ja sam te čašćavao bobicama - rekao je on Artjomu prilično
glasno.
On je sedeo negde u blizini.
Artjom se žmurcći trudio da ne mrdne ni rukom, ni nogom, kako
ne bi siučajno zakačio Vasilija Petroviča i - što je najvažnije - da ne
obori njegovu korpu.
Korpa je bila već puna.
Crvi u korpi bili su svih boja: beli, plavi, žuti, zeleni, ljubičasti, ne-
ki su sasvim mali, žustri, žurni, ali neki su poodrasli, utovljeni, spori.

473
 * * *

Ispostavilo se da možeš spavati u kupu, usred mnogih drugih te-

la, i osećati se usamljen.
Vaški je bilo sve više, i od hladnoće su postajale još ljuće.
Gde je, ipak, ta Galja, koje nema niti ju je ikad bilo. Gde je ona.
Gde je ta Galja.
- Jer ja mogu da je upropastim! - pričao je Artjom svecu na sa-
struganoj fresci, on ga je nazvao ,,knez“. - M ogu da je upropastim,
kncžc! Sad ću ja... ali šta ću sad ja? Da pokucam na vrata? Ha!
A mogao bi da se poigra kao u detinjstvu - kada su brat i on ku-
cali na vrata, slušali mamine korake i brzo se lcrili pod krevet ili u or-
mar. I mama je glumila čuđenje: ,,Ko to kuca?“ A oni su se gušili od
smeha i uzdržavali da ne kinu.
Pokucaće, začuće medenicu i svi će da se sakriju. Nasmejani čekist
će da uđe i začudi se: ,,A gde ste to vi? K o je kucao?“ I, recimo, Gra-
kov odjednom ne izdrži i zasmeje se ispod prični... Po čemu to nije
igra?
...U jutro je Artjom sedeo gore osećajući se kao vreća kostiju, koju
su pobrkali s testom - i mesili, mesili, mesili su te kosti svu noć.
On je svukao sako da bi trebio vaške, ali brzo se smrzao - napolju
je, izgleda, bilo oko pet, pa, možda i sedam stepeni - više nikom nije
bilo jasno - a noću se spušta do dva-tri, ali odeću im više nisu đonosi-
li, danas je i vruća voda bila mlaka, a čorbuljak - nije bio nimalo gušći
od vode, vladičica je ponovo svoju manjerku dao klincu golubijih ru-
ku, koji je stalno ponavljao svojc „Kuada? Kuada?“ a s vremena na vre-
me - „Nije život ncgo sahrana, čikice“.
Artjom je pokušao da navuče sako na noge - ali odmah su mu oze-
bla lcđa.
ICroz rupc na prozoru odjednom je ugledao daleko jezero i maglu
nad njim.
Putem prema crkvi išao je neko - Artjom je video rame, šapku, ko-
žnu jaknu.
Odskočio je i osluškivao: da nisam ogluveo? da nisam propustio
zvonjavu?
Ne, bilo je tiho, i vrata su se otvorila polako, a ušao je samo jedan
čovek - onaj isti čekist, pijan, osmeh mu je bio mokar, mlohav i klizio
je, kao gaće sa bestidne zadnjice.

474
 On je stajao na ulazu i u jednoj raci držao nemu medenicu, a dra-
u,om je uhvatio njeno brence, kako ne bi zvecnula. Cekist je tražio ne-
kog i nikako nije mogao da ga nađe u polumraku, među pogrbljenim,
satrvenim majmunima, prebijenim svojim strahom.
- Grobni crvi su došli da vide koga će da pojedu - razlegao se Zi-
novijev tihi, laskavi glas, lišen i najmanjeg drhtaja.
Cekist je šljapnuo usnama, kao da zaustavlja padanje osmeha, i od-
govorio isto tako nasmejanim rečima, vlažnim, kao njegove usne:
- Zetve je mnogo, radnika malo... Naumio si da se odrekneš, Zi-
novij?
Izgleda, nastavljao je već vođeni razgovor.
- Od Antihrista - odgovorio je kratko Zinovij.
U prvom trenutku Artjomu nije bilo jasno šta je rekao Zinovij -
ali brzo se dosetio. Zinovij je govorio da to njemu đavo predlaže da se
odrekne.
Čekist se lelujao, i osmeh na njegovom licu se lelujao, kao crknu-
ta riba u lavoru, punom smrdljive vode.
- A kako da pustim brence? - pitao je čekist podižuči medenicu u
desnoj ruci i lagano sklanjajući levu.
Zaljuljala se nit s olovnom suzom na kraju, i nije dosegla do unu-
trašnjeg zida medenice, za rastojanje koje nije veće od debljine trepavice.
Svako se ljuljao na toj niti, kao na ljuljašci koja iz zamaha više ni-
je izbacivala u šiprag koprive, kao u detinjstvu, nego u crvljivu gluvo-
nemu raku.
Čckist je pogledom obuhvatao crkvu, ponekad se oblizujući spo-
rim i neposlušnim jezikom.
Više od trideset živih duša nisu skidale oči s medenice i osluškiva-
le su bez daha - a šta ako sekirskim promajama nedostaje samo jedan
čovekov uzdah da bi gurnule zvonko brence i dobile odgovor: najtišu
smrtnu zvonjavu.
Svako je želeo da zaustavi srce, kalco i njegovo kretanje ne bi od-
jednom zaljuljalo vasionu, pa da se ona zbog toga nakrene na stranu i
vlažnom zemljom pokrije nekog ko se tu slučajno zadesio.
U crkvu su uneli kazan čorbuljaka i nekoliko vekni hleba.
Nešto što obećava život pokrenuio se u vazduhu.
Čekist je strpao medenicu u džep i izašao, teturajući se.
Svi su odahnuli, i oživljenost je bila toliko iskrena, kao da on nije
mogao da se vrati odmah posle popijene vraće vode nego je otputovao

475
negde daleko, tako daleko da može zaboraviti i put, kad bude namera-
vao da se vrati.
- Oče Zinovij, a možda smo mi već u paklu? - upitao je neko
glasno.
- U paklu su oni - mahnuo je otac Zinovij prema vratima, imaju-
ći u vidu zna se koga i, po svom običaju, prvi je stao u red. - A mi ih
gledamo sa strane.
Cudno, ali i ponašanje vladičice Jovana, koji se svaki drugi put od-
ricao hrane i nikad nije stajao u red za nju, i ponašanje oca Zinovija,
naviknutog da, odmah pošto isprazni svoju manjerku, hoda s praznom
cimentom i traži da starcu dodaju makar jednu kapljicu - u suštini, svi-
ma je izgledalo ispravno i u sldadu sa njihovim svešteničkim zvanjem.
Zinoviju su neki put kapali, ali poneko bi mu pljusnuo i čitavu ka-
šiku, a ako su ga i psovali, to je bilo više radi forme - odnos prema nje-
mu, primetio je Artjom, postao je ozbiljniji i s kudikamo više poštova-
nja ncgo u lazaretu, a to poštovanje se sve jače utvrđivalo.
„...O ni... potajno se nadaju... da ih on može spasiti“ - mislio je Ar-
tjom , s umornim podsmehom i lenošću koja ga više nije napuštala.
Cim je pojeo hranu, Artjom je brže-bolje legao, sklupčao se u po-
gačicu, zavukao je šake između nogu u pustoj nadi da će ugrcjati ma-
kar ruke, koje nije zagrajala ni cimenta s vrućom vodom.
Zinovij, video je Artjom, uopšte nije bio jadan, kao što mu se či-
nilo ranije, iako je njegovo ponašanje odavalo namernu jurodivost. Me-
đutim, iza jurodivosti jasno se videla neobična čvrstina duha i pomam-
na ljudska hrabrost.
Artjomu, uostalom, nijc bilo do toga - ko izgubi sopstvenu sna-
gu, nije u stanju da proceni tuđu volju. Artjoma je na svojim pričnama
nosila prljava voda, puna gamadi, a on je kroz laku zimogrožljivu jezu
zapažao čas čudnovato drvo na obali, čas zvezdu koja se poput fleke ši-
rila na vodi, čas duge pijavice kako hrle na podvodni miris tela.
Grakov je prošao, gonjen promajom, njegova kriva usta su tražila
mamac, a oči nisu prepoznavale ništa: izgleda, slučaj s medenicom ga
je prenerazio do obeznanjenosti.
Kad bi se Artjom nagnuo sa prični i pogledao dole, mogao bi da
vidi kako na dnu leži Vasilije Petrovič ili Afanasjev - obojica otvorenih
očiju, Vasilije Petrovič ćuti a Afanasjev se osmehuje; ali bolje je da se
ne zagleda u njih.
Artjom sada nije spavao niti je bio budan, već se neprestano na-
lazio u graničnom stanju. Promrzla mu je ne samo sva koža nego i

476
i/nutrice - osećao je kako mu je hladno i prazno u stomaku, u slabina-
m i j , u gradima, a mozak mu je izgledao kao meso koje se odmrzava -
■. jedne strane je vlažno i crveno, s druge - tvrdo i u belom inju. Povre-
mcno bi trezveno začeta misao izmilela svojom vijugom na ledeni deo
i lamo prianjala, otupljivala, počinjala da se raspada.
Neočekivano je pred očima ugledao tekst službenog pisma, koji je
tialina kucala na pisaćoj mašini: „...zahtevam... prevođenje Artjoma
t iorjainova... u sastav... duvačkog orkestra...“ - litera ,,v“ je ispadala, pa
sc otkucavalo nerazgovetno, jedva primetno slovo, a u orlcestru su se
pobrkali svi samoglasnici, dobijena je ncka druga reč, nalik na rastroje-
nu muziku, duvači nalevo, violine nadesno, dirigent je u očajanju - ,,na
mesto... zatvorenika Afanasjeva... u vezi sa njegovim ubistvom na Li-
sičje... ostrvo...“
,,On neće na Lisičje, Galjo!“ - nastojao je da vikne Artjom. - ,,Ja
neću na njegovo m esto!“
Galja se nije osvrtala i kucala je tvrdim i sigurnim prstima, pone-
kad ne pogađajući slovo jagodicom prsta nego nolctom, pa posle, čim
cikne, brzo je prinosila prste ustima da bi bolno mesto zagrejala da-
hom, ili da bi zubićima ispravila vrh noktića.
Artjom je osećao da to nije istina - teško da on, sa svojih prični,
može da vidi šta tamo kuca Galja, ali nije žurio da izađe iz njenog ka-
bineta, u kojem, uostalom, više nije bilo Galje. On je požurio niz ste-
penište, trudeći se da ne izlazi na oči Gorškovu ili Tleačuku, u susrct su
mu nosili mrtvačld sanduk, ili je bio prazan ili ga je neko već zauzeo,
Artjom se sklonio, čučnuo je, provukao im se između nogu, obreo se
napolju, prolazio je kroz šumu, pored Jodproma, presekao je Lisičje
ostrvo, do koga uopšte nije trebalo da plovi, i našao se na Sekirnoj go-
ri, na vrhu je treperio svetionik - trebalo je da se penje šumicom do cr-
kve i on je, sto puta gubeći dah, žurio, penjao se, vukao sebe uvis - sva-
kim korakom, kad god se osvrne, otvarali su se sve neobičniji vidici, ali
nije mu bilo do njih - na vrhu je stajala Galja i mirno razgovarala s na-
smejanim čekistom, koji je bio trezan, često je klimao glavom i nasto-
jao, nevešto lavirajući između njenih naredbodavnih intonacija, da
umetne svoju poniznu reč: ,,...ne, ja sve razumem... ja takođe imam
svoj posao... mi smo prinuđeni da preduzimamo mere...“ „Ali on je
normalan čovek“ - pomislio je iskreno Artjom brišući znoj. - „Njega
možeš razumeti.“ ,,...M a evo vam ga, vašeg Gorjainova...“ - klimnuo je
glavom čekist: stajao je licem prema Artjomu, koji se penjao, Galina se
osvrnula, na licu joj se videlo nešto poput otoka od bolesnog zuba, nije

477
naročito prijatno, Artjom se trudio da ne gleda u nju. - „Sačekaj na
svojim pričnama dok...ci: - rekla je Galja, takođe ne naročito zadovolj-
na Artjomovom neočekivanom pojavom - on je požurio da izvrši nje-
nu naredbu, pomalo hramljuči od umora, potrčao je prema crkvi, i ta-
da je nasmejani čekist, kao u šali, gurnuo Galju - da bi se sa Gore ma-
lo kotrijala niz stepenište - čekist je računao da će se ona kotrljati niz
tri ili četiri stepenika i oceniti njegovu prijateljsku zabavu, ali Galja se
nezgrapno prevrnula naglavačke i neočeltivano brzo je poletela u nedo-
điju, ružno miatarajući nogama, sva nezgrapna, teška, ružna - na slede-
ćem prevrtanju preko glave Artjom je odjednom video da to više i nije
Galja nego njegova majka - sa svojim kolačima ili još nečim - pekmez
na licu, sramota...
Ali on nije smeo da gleda, morao je odmah na prične - i vratio se,
popeo se - otvorio je oči i još minut uzbuđeno mislio: ,,Pa ona neće da
otputuje nazad zbog toga što je pala sa stepeništa? Ipak je to bila Galja
a nc majka, zaista sam video Galju... ali, eto, pekmez mi se već pričinio
- više nije bilo nikakvog pekmeza - priviđa se takva besmislica...“
Artjom se još dugo rastajao od svoje vizije, kao da se cenjkao sa
neltim i svoje tako jasne i tačne uspomene je delimično trampio za
zdrav razum. Dobro, on nije išao u manastir - ali čitao je tekst nared-
be... mada, lcako ga je čitao, odakle?... Stepeništem se nije penjao, na-
ravno - ali razgovor između čekiste i Galje je slušao? Razgovor je bez-
uslovno postojao! A? - Artjom je osećao da mu naviru suze, i ujedao
je sebe za ruku, kako ne bi zaurlao: - Bezuslovno, pseto, bre! O n je po-
stojao! Oni su razgovarali!
- Demoni su brbljivi, B og je ćutljiv - poučavao je otac Zinovij. -
Demoni u uši tvrde, B og pokazuje. Boljšaci su agilni, zlobni, razgovor-
ljivi - primetili ste?
Zinovij se oglašavao čas ovde, čas onde, i svalco je težio ka njemu,
i mnogi su padali na kolena i molili ga za blagoslov. U crkvi su počeli
često i poletno da se krste, kao da je tuda naleteo oblak muva, kao u
štalu, pa su svi mahali rukama.
Artjom je grčio usne gledajući te glupe pokrete.
- Govori su im pogubni, slušanje njih - sramoćenje je svojih ušiju
i zatrpavanje uma smećem! Bežite od njihovih reči! - nagovarao je otac
Zinovij na dragom mestu, izgovarajući mnoge samoglasnike u nekako
udvostručenom obliku - „sramoćenje je svojih u-ušiju“, ,,beži-ite od
njihovih reči!“ - zbog čega mu je govor bio još jasniji i oštriji.
- Sta će biti, oče? - pitah su ga.

478
 A demoni vam i sad šapuću na uši da je mogućno spasenje ako
j?,iurš čekistu, ako mu se svidiš, zapevaš, uhvatiš se u boljševičko kolo
i '.,! njima napraviš krug oko njihovog glavnog zlosmradnog mrtvaca,
jh i kad vam dopuštaju da poljubite mrtvaca u usne, kao dokaz svoje
i/vršcne izdaje - vi ne slušajte demona - i otac Zinovij, kao što je od-
u/.go video Artjom , krstio je uši logoraša koji su se smešno okretali
lntčno prema njemu, kao da su svi sedeli u fotelji kod berberina i zah-
trv.ili da im podbriju slepoočnice - ne dajte mu da vas uvede u zablu-
ilu, upamtite da jedino reč Gospodnja nosi nama spasenje, i bolje je da
|cđnom umremo i kročimo u Carstvo Nebesko nego da, vučeni demo-
mma, zanavek dospemo u gejenu ognjenu i ginemo neprestano.
- Ali kako u Carstvo Nebesko, kada smo ovde svi grešnir - pitali
m i ponovo.

Oko oca Zinovija i logoraša koji su stajali pored njega, neprestano

|c hodao Grakov, apsolutno ošamućen, nije bio svestan ni sebe, ni
miog što se dešava, uveren samo u jedno: ako u blizini stoji nekolicina
Ijiidi, tu može da bude toplo ili da se nađe jelo.
- Hristos nije došao da spase pravednike nego grešnike. Sva crkva
I Iristova se sastoji od sve samih grešnika - objasnio im je već vladičica
Jovan: ispostavlja se da su oni stajali jedan uz drugog, leđa u leđa, Jo-
van i Zinovij, a prema njihovim toplim rukama, na njihove glasove
<»kupljali su se sve novi i novi nesrećnici.
- M i nećemo da propadnemo, oci r - uzviknuo je neko preko nji-
hovih glava, obraćajući se dvojici sveštenika odjednom.
- V i ste svetlost svetu. Ne može se grad sakriti kad na gori stoji -
odgovarao je otac Zinovij. - N iti se užiže svetiljka i meće pod sud ne-
go na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Sa vama sam na vrhu Se-
kirne gore, i naša svetlost će se videti s drugog lcraja zemlje.
- Ma ne svađajte se jedan s drugim, oci naši! - zahtevao je taj isti
glas. - Niko, osim vas, neće našu raspravu da izvede na svetlost...
- I Apostol je rekao da među nama mora biti i podvajanja - od-
govorio je Zinovij strogo, a sam odgovor je bio znak da između njega
i vladičice nema mesta za svađu, i da nije ostalo vremena za njeno na-
stavljanje.
Golicanje unutar Artjoma postajalo je sve strašnije i nasrtljivije: či-
tavo telo mu se kikotalo.

479
 T o golicanje je bilo kao grozd medenica ispod lcože, zvonjava ga
više nije napuštala.
Artjom se osećao kao da je pun mrtvih, zvonkih, obnaženih riba,
koje su se prekotrljavale tamo i ovamo, kao po dnu barkase. Unutar
njega je bila odvratna bulca i gužva.
Zvonjava se otrgla iz njega i čitava prostorija je zazvonila.
Ostali su takođe začuli zvonjavu - histerična, neprestana, i već je
bila van oblasti crkve, namotavajući oko nje srebrne niti, kao paučinu.
- Gospodc, Gospode, Gospode! - zvao je čas jedan, čas drugi lo-
goraš.
Sedobradi starac je stao nedaleko od Artjomovih prični i, nepre-
kidno se krsteći, počeo da se ldanja onom svecu kojeg je on ostrugao i
prozvao knezom.
Obmotana zvonjavom, crkva je postala kao srebrna lopta - ako je
gurneš, zakotrljaće se s vrha Sekirne gore, puna vapaja poludelih Ijudi.
Celcist je očigledno pomerio pameću - i zvonio je sa svih strana u
isto vreme, kao da pretrčava s mesta na mesto.
Grakov je uz kašalj jecao, čas hvatajući se za kosu, čas gužvajući
obraze i pokušavajući da začcpi svoja neumukla usta, puna pljuvačke i
straha.
- Ispovedanjc i pričcšćivanje! - zahtevao je neko pomamno, čas od
oca Zinovija, čas od vladičice.
Artjom je oscćao nemilosrdno ljuljanje i držao se za svoje prične.
Ali, mnogi drugi logoraši su, jedan za drugim, silazili sa svojih
trošnih dasaka, padali na kolena dole nasred crkve i čekali obećano is-
povedanje i pričešće.
Zinovij je imao naprsni lcrst izrezan od drveta, Jovan - svoj, srebr-
ni. Obojica su imala Jevanđelje. Oni su na nevidljiva Carska vrata izašli
na ono mesto koje se nekada nazivalo amvon, i počeli da propovedaju
naizmenično, menjajući jedan drugog čim jedan od njih izgubi dah.
- V o imja Oca i Sina i Svjatago Duha. Amin! - rekao je vladičica
Jovan; glas mu je bio tih, ali tvrd.
- Car i psalmopevač David je rekao: Bog s Neba pogleda na sino-
ve čovečije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga? Svi zastra-
niše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednoga -
nastavio je otac Zinovij oduševljavajuće mladim i visokim glasom.

480
 - Eto i danas je tako - govorio je vladičica - u razvram svome svi
sn zaboravili dobra dela, usmeravajući snage svoje na spasenje svoje
utrobe. Ali staranja naša su uzaludna i jelej u našoj svetiljci nestaje. Je-
dino sam Gospod može da nas očisti od prljavštine i pridmži nas več-
noj radosti.
Sitna zvonjava iza zidova nije prestajala.
Crkva je drhtala, kao poslužavnik pun krhkog posuđa, u mkama
pijanog sluge koji ga nosi trčeči po klizavim kamenim podovima, a na
podovima su prolivene nečije mirisne lcrvi.
Unutar Artjoma počela je da oživljava riba i da mu oštrim repom
ccpa slaba creva, jetra, slezinu - sve mu je krvavilo i peklo ga, kao da
su mu u rasporeni stomak izručili punu lopam skrckanog stakla.
- Vladičice! Oče! Pomolite se za nas! - vikala je nekolicina ljudi,
prekidajuči jedni dmge.
Otac Zinovij je digao glavu visoko, kao ptica, i bečeći upaljene oči,
pomamno je uzviknuo:
- Greh, koji prećutite na ispovedi, ostaće neokajan, pa prema to-
me i neoprošten - i odvući će vas u pakao! Kajte se!
Logoraši su zajecali. Gotovo svi su plakali i naricali. AJi i iza tog
jaukanja ipak se čula medenica, koja je svakog zakačila lcdenom udicom
- nekog za usnu, nekog za jabučicu, nekog za plećku, nekog za lcožu na
stomaku.
- M i ćemo nabrajati grehove čovečije, a vi se pokajte i govoritc
„grešan samu - naredio je vladičica Jovan uzmahujući mkom, u kojoj
je stezao krst.
- Ponavljajte za mnom: ispovedam se ja mnogogrešni... Gospodu
Bogu i Spasu našemu Isusu Hristu... sva sagrešenja moja... i sva moja
zla dela, koje sam učinio u sve dane života moga... koja sam pomišljao
čak do dana današnjeg - nastavio je zvonico otac Zinovij.
U crkvi su se zaorili žalosni glasovi, lcoji su se spoticali i brlcali.
- Oprosti mi, Oče, sagrešio sam nemanjem ljubavi prema Bogu ni
straha Božijeg - dilctirao je vladičica.
- Grešan sam! - uzvikivao je svaki logoraš.
„Ja“ - odgovarao je ćutke Artjom, a riba je mahnitala još jače, po-
lcušavajući da se iščupa iz njega napolje.
- Sagrešio sam gordošću, pa i: nesmirenošću duha, neželjenjem da
živim po volji Božijoj, samovoljom, samovoljom, uobraženošću - uz-
vikivao je otac Zinovij.
,J a “ - lclimnuo je glavom Artjom opet, i iskezio se.

481
 - Sagrešio sam neispunjavanjem zapovesti Božijih.
- Kajem se! - vikali su logoraši ne videći i ne prepoznajuđ jedan
drugog, zato su svakog trena čuli besnu medenicu.
- Sagrešio sam idolopoklonstvom!
,,...U stvari“ - saglašavao se Artjom vrteći se na svojim pričnama,
kao da ga je sapunalo četrdeset zlih i mokrih ruku.
- Sagrešio sam preteranim uzdanjem u Božije dugo podnošenje,
pa i dopuštanjem sebi svakakvih grehova! - uzvikivali su sveštenici, či-
ji se glasovi više nisu razlikovali.
- Grešan sam! - urlali su logoraši. - Kajem se!
- Sagrešio sam taštinom, mnogoglagoljanjem, častoljubljem!
„Ovde sam i ja! Ovde sam!“ - odazivao se na svaki greh Artjom,
ne znajući ih i ne želeći da se kaje za njih.
- Sagrešio sam maloverjem, pa i nemanjem mira Hristovog u duši!
,,Pa i ja sam, da!“ - smejao se u sebi Artjom. - ,,Pa i ja sam!“
- Grešan sam! - uzvikivali su logoraši, sa istom strašću kojom su
urlali ,,Zdravo!“ načelstvu.
- ...Nezahvalnošću prema Bogu!
- ...Rđavom tugom i utučenošću!
- Sagrešio sam netrpljenjem iskušenja koje mi je poslao Gospod,
pa i netrpljenjem patnji: gladi, boiesti, hladnoće!
„Mrznem se!“ - saglašavao se pomamno radosni Artjom. - „Gla-
dan sam i mrznem se!“
- Sagrešio sam nenadanjem u spasenje... nepoverenjem u milosr-
đe Božije...
„Nisam verovao“ - klimao je glavom Artjom bestidnog lica, ka-
kvim pijanica pred birtijom čeka da mu natoče.
- ...Pomislima i pokušajima samoubistva...
- Oprosti mi, Oče! - uzviknuo je neko. - Pokušavao sam da se
obesim! Uzicom o vratu!
- Sagrešio sam zaludnim pominjanjem imena Božijeg... prljavom,
ružnom psovkom...
- Grešan sam! - oglašavali su se čas ovde, čas onde, kao odgovor.
Svaka reč je zvučala bučno, kao da se udvajala na račun eha, zatvo-
renog unutra.
- ...Neispunjavanjem zakletvi Bogu...
- ...Samoopravdanjem...
- ...Omalovažavajućim odnosom prema ikonama i svetinjama...
- ...Nepoštovanjem crkvenih praznika...

482
 - ...Osuđivanjem sveštenika...
- ...Nemarnošću prema molitvi...
- Stideo sam se da se izjašnjavam kao hrišćanin, uključujući i stid
<l.t se prekrstim i nosim natelni krst!
„Ja!“ - ponavljao je Artjom neumorno. - ,,Ja sam ovde! Ja! Kakvo
|c bogatstvo u meni! Sav sam kao u čičkovima! Kao u ordenju! Ma, po-
stoji li greh koji nemam?“
Rika je bila kao u kianici.
Cak i besprizornik se priključio svima u redu i, dižući uvis ruke bez
prstiju, zahtevao je kuljošik - tačno, njemu se činilo da i svi ostah tra-
že hranu.
Sa strane su se crnele oči Hasajeva, koji nije učestvovao ni u čemu:
kao da je to bila životinjska svadba, ali ispostavilo se da je on drugog
soja.
- Sagrešio sam nemanjem ljubavi prema bližnjem! - objavljivao je
vladičica, naprežući glas.
„Majku sam oterao!“ - uzvikivao je Artjom, rukama pridržavajući
pobunjene ribe u stomaku i u grudima.
- Nisam posećivao bolesnike, nisam pomagao onima kojima je to
bilo potrebno, škrtario sam na milostinji, osuđivao sam prosjake!
,,Da, da, da - i leoparde, i slabe, i bolesne, i sve - ja sam prezirao!“
- pamtio je Artjom i sasuo sve to na tezgu, kao krupnu novčanicu.
- Kriv sam!... Ja sam kriv!.. Kajem se! - iskašljavali su se ljudi na
kolenima.
- Sagrešio sam nebrigom o spasenju bhžnjeg!
- Da! Oče, spasi! Oprosti, Gospode! - prenemagah su se ljudi,
obeshrabreni svojom grehovnošću.
- ...Nepoštovanjem starijih.
Artjom je bio spreman da se okrene na bok, pa da spusti glavu i
pljune u lice Vasiliju Petroviču, koji je ležao na dnu - ah bojao se da će
ribe iznutra da ga pocepaju na komade.
Sagrešio sam mržnjom i zlobom, željenjem zla, zluradošću. Da.
Gnevom. Da. Prokleo sam bliskog ih dalekog. Da. Sagrešio sam splet-
kama. Da. Sagrešio sam zavišću. Da. Lažju. Da. Hvahsanjem. Da.
Osuđivanjem. Da. Laskanjem. Da. Ruganjem i bestidnošću. Da. Pri-
sluškivao sam i krišom gledao tuđe tajne. D a, da, da.
- Sagrešio sam voljnim ih nevoljnim ubistvom! - oglasio je otac
Zinovij.

483
 „Kao na aukciji!“ - nasmejao se Artjom naglas. - „Uzimam! Uzi-
mam i to! Voljnim ubistvom - ja, meni, m oje!“
- Vladičice! - zavrištao je neko, kao bačen u vatru. - Ja sam zaklao
ženu!
Svi su umultli, ali sasvim nakratko.
- Upucao sam Cifutčića! - izustio je promuklo još jedan.
- Bože m oj, ja sam opljačkao i ubio staricu! - priznao je treći.
- Udavio sam dete! Pomiluj! Sveblagi! Preklinjem!
Vapaj je bio tako gust da lcroz njega ne bi ni ptica proletela. Vla-
dičica i otac su stajali usred ljudi, kao usred požara - noge su im gore-
le a oči malaksavale iznad vatrene jare.
- Sagrešio sam okrutnošću prema životinjama - zažmurio je vla-
dičica i viknuo kroz žar.
- Jesam, oče!
Jedan je priznao da je na Solovkama ubio štene, da bi ga pojeo.
Drugi - da je očerupao perje sa živog galeba. Treći se otkrio u gadnom
razvratu sa mačkom, zavučcnom u čizmu, glavom prema naglavku.
Zubi oca Zinovija su sijali na vatri.
- Sagrešio sam bludom sa ženom...
- Sav mi jc život - blud: ja nisam oženjen, oče, oprosti! - vikao je
jedan kao odgovor.
Artjom sc vrtco na svojim pričnama, kao da su ga iznutra sisale ri-
be, uvlačcći u tclo svaki njegov organ: jezik, sisice, oči...
- Sagrcšio sam preljubom!
- Jesam, kajem se!... Vladičice!...
- Incest!
- Kriv sam!... Ne pogubite me!
Vladičica je obrisao potok znoja s lica.
- Sagrešio sam protivprirodnim bludom sa mušlcarcem!
M nogi više nisu bili u stanju da izgovore „Kajem se“ pa su uzviki-
vali na ptičji način, neki su rikali, drugi kao da su blejali.
Igra kartama. Druge podle igre. Neumereni smeh. Lukave suze.
Na svaki greh su se odazivali logoraši, zapadajući u histeriju i raz-
mazujući prljave suze po prljavim licima, pa ipak nisu bili u stanju da
nadviču jednu medenicu.
Rukoblud. Bludne pomisli. Pamćenje grehova.
Sladostrasno razgledanje razvratnih knjiga i slika.
,,A tu sam opet ja! Opet ja !“ - uzvratio je Artjom glasno, iako
zatvorenih usta - kao da se izgubio u šumi, i sada su ga našli po

484
mnogobrojnim tragovima, ali lično on nije žurio da izađe na zov, već
se samo ludirao i kreveljio.
Spopalo ga je štucanje, i nije bio u stanju da ga savlada.
Pijanstvo gadno. Ovde. Pušenje dima. Ovde. Blagoutrobije. Ov-
de. Pljačkanje i lopovluk. Ovde. Otmica i pronevera državne imovine.
( )vde. Uzimanje mita i podvala. Ovde. Svako je stremio da bude gla-
sniji i čujniji od drugog, neko je do krvi izgrebao čelo i obraze, neko je
udarao glavom o pod da istera napolje svoju nečuvenu podlost i neza-
lažljivu svrbljivu zvonjavu. Nelco je na stomaku puzio prema svešteni-
eima, satirući se u prah i pepeo.
Nemarnost prema Božjim darovima: životu, ploti, razumu, save-
sti. Tako, i opet tako, i opet talco, i još jednom tako - štucao je Artjom
i suzdržavao smeh.
Navirala je, neznano odakle, svakakva gamad: žabe i puževi, škor-
pije i gliste, kameleoni, gušteri, paukovi i stonoge... pa čak i gamad je
bila iskrivljena i nakazna: pojavljivale su se žabe na jednoj nozi, što ska-
ču koso i padaju na stomak, gliste na čijem je repu ptičje okce lcoje ne
trepće, stonoge koje jednom polovinom puze napred, a drugom nazad,
gušteri lcoji su ispustili creva lcao mokre niti, a na svakom crevcu su obi-
lato sedeli kukci i gnjide, zakačeni svim nožicama, paukovi sa mokrim
i mesnatim telima puževa ili sa telom u obliku ljudskog oka, pacovi iz-
vrnuti naopačke, stomaka načičkanog još nesazrelim pacovskim mla-
duncima - slepim, izloženim za gledanje, taranmla na staračkim prsti-
ma umesto nogu... još se vrteo dlakavi rep, nakon što je izgubio svoju
životinjsku zadnjicu... zmije su ležale u odvratnim kolopletima i tu ra-
đale naredni živorođeni priplod, što se koprcao pomamno, kao da su
ga podgrevali... sav pod je bio pokriven sluzi, čovekovom bljuvotinom
i svim gađostima koje je u stanju da izbaci telo.
Nekom je iz pupka milela neprirodno duga, čupava, vunena guse-
nica: čovek je u mukama gledao u nju i očekivao da vidi kraj njenom
izlaženju, ali ona nikako nije prestajala da izlazi i nije joj bilo kraja.
Drugome je na prstu bio crv koji mu je usisao sav prst, logoraš je
pokušavao da ga ukloni - ali ispostavilo se da je crv duboko urastao u
kožu, pa vari prst i svojim crvljim želudačnim sokorn razjeda plot go-
tovo do kosti.
Jedan logoraš, pateći i plačući, posle nekoliko navrata je izbljuvao
krupnog raka koji je brzo, nimalo račji, odmileo; sledećem su larve mu-
ve zunzare izlazile istovremeno iz usta, očiju i ušiju - i sva brada mu je
bila kao u loše sažvakanom pirinču, pa kuvaj čorbu; treći je useknjivao

485
neku ljigavu, živu, poluprozračnu, brkatu gadost - a kad je već izgleda-
lo da se ona gotovo sasvim odvalila, svaki put je uspevala da se pri je-
caju, na poslednjoj slinavoj niti vrati nazad u nozdrvu, gde je boravila
i hranila se.
Artjomu se od sledećeg štucanja razvezala pupčana vrpca, iz nje,
pravo na prične, navirale su osluzavljene, natrule krupne ribetine, a iz
njih - druga, malo sitnija riba koju su uspeli da pojedu, a iz te druge ri-
be - treča, takođe pojedena riba, a iz treće - nova, sasvim sitna, a iz tog
sitniša - jedva vidljiva, gadna zrnasta gomila...
Artjom ih je zgrebao sve nazad: moje, meni, moje, meni, nazad,
kuda ste se nameračile?...
- Vidite: kako smo mi grešni! - viknuo je otac Zinovij. - Vidite?
Pogledajte u sebe i užasnite se!... Pogledajte oko sebe i plačite od sti-
da!... Vaši tragovi su puni sluzi i smrada! Svaki od vas je zaslužio ne-
čuvene kazne! Ali Otac naš Nebeski ne želi pogibiju čeda Svojih! I ra-
di našeg spasenja On nije požalio Sina Svog Jedinorodnog, poslao Ga
je u svet radi našeg iskupljenja, kako bi radi Njega oprostio sve naše
grehove.
- I ne samo da nam oprosti - govorio je vladičica, jedva živ ali
utešnih i čistih očiju - nego čak i da nas pozove na svoju Božansku go-
zbu! Radi toga nam jc On darovao veliko čudo - sveto telo i svetu krv
sina svoga, Gospoda našeg Isusa Hrista. Ta čudesna gozba se događa
na svakoj liturgiji, po rečima samog Gospoda: „Primite, jedite. Ovo je-
ste Telo M oje!“ i: „Pijte, Ovo jeste Krv M oja!“
- Idite s punom verom i nadom u milosrđe našeg Oca, radi posre-
dovanja Sina Njegovog! Sa strahom i verom prilazite i pristupajte sve-
tom pričešćivanju - pozivao je otac Zinovij.
- A sad, mili m oji, svi naklonite svoje glave; i mi, vlašću Božijom,
koja nam je data, pročitaćemo nad vama otpuštanje grehova - zahtevao
je vladičica Jovan.
Vrat mu se istanjio, i videie su mu se tri plave žile, gotove da se
prekinu.
Nastala je tišina.
Svi su sagnuli glave.
Pored svakog zatiljka zvonila je medenica, kao da se ne boji gama-
di, kukaca i gnjida, leptir je doleteo po med i izabrao najslađi cvet.
Otac Zinovij je čitao molitvu razrešenja.
Naizmenično sa vladičicom Jovanom, prekrstili su sve. Opraštam
i razrešavam - rekao je otac Zinovij.

486
 - U ime Oca i Sina i Svetoga Duha - rekao je vladičica Jovan.
Počelo je pričešče.
Svaki je celivao krst i Jevanđelje.
U običnu vodu jedan od sveštenika je ubacio suvu bobicu brusni-
>r da li je ona bila namerno čuvana u kesici na grudima ili se odjed-
nom dokotrljala sama? - ali bobica je postala krv Hristova. Telo je či-
nio oskudni, izlomljeni solovecki hleb.
U crkvi je bilo čisto i zvonko, kao u snežnoj poljani.
Samo zvonjava nije prestajala - čas se udaljavala, čas približavala,
i .\s brkala i zagrcavala, čas kao da se kotrljala sa brda.
Artjom je pobedio štucanje pa seo pored prozora i zvonko se sme-
|.io, nije mogao da se uzdrži: čekist je psu, odvezanom s lanca, okačio
medenicu oko vrata, a pas je trčao oko crkve i neprestano zveckao.
Artjom je kroz rupu na prozoru video čas rep, čas bok kako dah-
cc, čas crnu njušku.
Cim pas zastane, crvenoarmejci ga odmah poteraju, radujuči se
svojoj bezazlenoj zabavi.
Niko u crkvi nije bio u stanju da se doseti toga.
Na hladnu gvozdenu furunicu pored ulaza popeo se Grakov i ču-
čao tamo, grleći sulundar. Poludeo je i više nije imao mogućnosti da se
vrati u svet.
Artjom nije otišao da se pričesti.
Ruke su mu bile suve, jake i zlobne, srce jogunasto, misli prazne.

* * *

Najcrnje noći iznad spavača se zaorila ogromna zvonjava zvona -

jedan udar i dugotrajna buka, u daljini od mnogo vrsta.
Duvao je težak vetar, s gotovo ravnomernim zamasima - kao da
neko briše Solovke.
Ljudski kup se složio tako da niko nije ustao niti je čak bio u sta-
nju da se prekrsti, mada je svako znao: zvonik je pust, tamo nema ni
zvonara, ni zvona, niti imaju odakle da iskrsnu - zato što je stepenište,
koje vodi gore, zakrčeno i zaboravljeno.
U jutro su svi ustajah tihi, naparenih i malčice zbrčkanih lica, ali či-
stih očiju, punih vlage - kao što se to dešava posle saune.
Niko nije žurio prema svojim pričnama, svi su stajali nasred crkve
i gledali uvis, kao da noćna buka nije još prestala.

487
 - Rusija je Isusov dolazak - rekao je otac Zinovij za sve; pokazao
je rukom uvis i dodao - tamo je svetionik. Bog je namerno zapalio sve-
ćicu nad našom glavom, da bolje vidimo. Samo je nevolja - mi spava-
mo, a trebalo bi da smo samo budni, jer niko ne zna kada će da dođe
Sin Covečji! Cuješ, vladičice?
Vladičicu su naterali da u poslednjoj noćnoj smeni legne na sam
najniži red.
Preko njega su bila još tri sloja - dok su razgrnuli tuđe noge i ru-
ke, postalo im je jasno da više nema vladičice - ugušio se.
Telo mu je postalo tanlco, skrhano, smešno, kao pubcrtetliji. Pegi-
ce na rukama su mu pozelenele.
O n je zatvorio jedno oko, a drugim je gleduckao - i pogled mu je
bio neutešan i škrt.
Artjom je čučnuo i pomilovao vladičicu po glavi. Kosa mu je bila
oštra, prljava, neživa - kao da je mazio staru vunenu rukavicu.
On je pomirisao svoju rulcu u nadi da začujc poznati miris suvih
jabuka, ali tada je ugledao kalco mu na dlanu mili stenica: skočila je sa
mrtvaca.
Požurio je prema svojim pričnama, već znajući čime će da se po-
zabavi - jedan skolc uvis - izvadio je kašiku i u nekoliko zamaha je iš-
partao lice svom lcnezu na komade, smetajući nekoliđni logoraša lcoji
su se u tom trenutku molili svecu.
...Oči su se podavale gore od svega - i Artjom ih je vadio oštrom
ivicom lcašike.
Uši je otesao jedno po jedno. Usne je zbrisao. Kosu mu je poču-
pao pramen po pramen.
Nad kneževim telom, na njegovim širokim ramenima više nije bi-
lo glave: sad mu možeš podmetnuti bilo koju, kao na fotografiji u Mja-
snickoj ulici.
Radio je brzo, besan i iskežen.
- Bože m oj... - uzdahnuo je neko od onih što su stajali dole. - Ni-
je kršten...
Otac Zinovij je vrisnuo, zgrabio Artjoma i povukao ga za gaće.
- Oni... oni leže pod krečom, kao trava i bobica pod snegom... ču-
vaju se i čekaju... čekaju svoj čas... a kako je tebi palo na pamet, podla-
če, da ih otkopaš... i unakaziš?... kako?...
Bez ikakvog napora Artjom je zbacio njegovu slabu staračku ruku,
ali svešteniku je odmah priteklo u pomoć nekoliko drugih, hitrih i po-
hlepnih ruku. Artjom nije imao za šta da se uhvati - iznenađujući i

488
samog sebe, protegao se na leđima, to mu je izgledalo gotovo smešno
- nije se plašio nikog od logoraša i osećao je da je jači od svakog od
njih pojedinačno, šta su oni mogli da mu uradeb..
...aii za početak Artjoma prosto nisu hvataii - čim su ga skotrljali
sa prični, svi su se odjednom, bez dogovora, sklonili, a on je, uz krcka-
nje u rebrima i crvene svetlace u iobanji, tresnuo bokorn pravo o kame-
ni pod, pre nego što je uspeo da se pribere... istovremeno je osetio
zvonku opekotinu u kolenu, ispostavilo se da je ono povezano s mo-
zgom dobrom stotinom strelovitih telegrafskih linija koje su probile
oštru pukotinu u svesti: užas, užas, užas, šaljemo hitno grom, sto gro-
mova - tu je bol, boli, boli!
Ali svima se učinilo da je to malo, jedna ruka se zarila u Artjomovo
uho, druga u siabinu, nečija koštunjava pesnica se oprobavala udarajuči
ga u obrvu... on je pokušao da ustane, ali su ga gurnuli nazad, šutirali
ga u grudi, nagazili mu na stomak - jedino je obilje slabih ljudi, pro-
mrzlih do nespretnosti i zimogrožljive usplahirenosti, smetalo da ga
odmah rastrgnu na komade.
Preplašeni Grakov se opet popeo na furunicu, odatle je zajaukao,
dianovima krijući oči.
- ...Neokajani!.. - uzvikivao je Zinovij. - Truliš naživo... Zlo-
smradnost je u tebi - duša ti truli!... Maloverčc, i lopove, i varalice, i
bezobrazniče - ispljunuću ja tebe... ni ribo ni meso - ispljunuću te!
„...Ispljunućeš, aha“ - uspeo je da pomisli Artjom, tačno znajući
da će sad da ga ubiju, mada mu od toga nije postalo manje zabavno i
smešno - ,,ali ribu i meso ne bi ispljunuo nego sažvakao...“
Dovijajući se, Artjom se izvrnuo i legao licem nadole, trudeći se
da pokrije glavu rukama - gurali su ga, kljuvali, bušili, gazili, mesili, šti-
pali, ribali, čerupali, komadali, ujedali, cepali, raznosili na parčiće...
- Vladičice! - pozvao je on plačnim ali malčice vragolastim glasom
- bilo ga je sramota da viče ozbiljno. - Ubijaju!
Vlađičica je gledao svojim olcom i nije se mrdao.
- E j! - razlegao se siguran glas. - Dosta, ej, Rusi!... Sta to radiš?
- bio je to Hasajev.
Artjom je osetio da se smanjio broj ruku koje su ga čerupaie, aii
Hasajev ipak nije uspeo - on je doviknuo dežurne, ali oni, izgleda, ni-
su požurili u pomoć.
Zato je u gužvu ušao besprizornik i, ne zaboravljajući da viče čas
„Njam, kuljošika!“, čas „Kuada, a meni?“ - svojom nakaznom rukom
sa četiri prsta - dobro, neka ih bude pet - zario se Artjomu u tek izraslu

489
kosu i grebao mu kožu sa glave pod svoje prljave nokte - kao da je Ar-
tjom bio taj, najzad pronađeni, kuljošik, koji je trebalo da podeli.
Vikali su, kao da su se svi gadni grehovi juče razmileli, pa ušli u
Artjoma i naselili se u njemu - prema tome, mogli su da se vrate sva-
kom od njegovih suseda: nekom da šmugnu u uho, nekom da se zari-
ju u pupak, nekom da zarone u nozdrvu.
...Ovo nije smeo da dopusti - čistotu duše treba čuvati i obezbe-
đivati...
„Jer je istina da če me ubiti!“ - uvideo je još jednom Artjom, sve
s tim istim, gotovo osećajem da će čak prsnuti u smeh.
Jedino mu je unutra skakalo srce, kao zasebno, živo i nesaglasno:
tebe će, možda, i da ubiju, a mene? zbog čega mene? neka biju tebe, ali
pusti mene!...
Nedostajao je samo jedan, jak udarac nekuda u teme, da bi mu se
život najzad otkačio i vinuo - gubeći u letu poslednje perje, suznih oči-
ju, pluća punih novog vazduha.
Artjomov anđeo je sedeo na njegovim pričnama i presipao nastru-
gani krcč iz šake u šaku, kao deca u pcsku.
- Sakali, majku li vam vašu, na mesta! - zaurlali su crvenoarmejci.
- Brzo, bre, šakali!
Neko jc dobio kundakom u leđa, neko čizmom u trbuh.
Artjoma su za tren oka ostavili - ležao je sam, i daljc držeći na gla-
vi ruke, prionule uz slepoočnicc i zatiljak, zato što mu je sve bilo u krvi.
- Kuda žairimo? - upitao jc čekist u svom kožnjaku, koji je ostao
da stoji na ulazu sa svojom mcdenicom - tačno, bojao se da će je po-
vrediti i razbiti u gužvi. - Zar vas loše lišavamo života? Mislite, neće-
mo uspeti sami ako nam ne pomognete vi, građani?... Na kraju lcraje-
va, postoji neki porcdak, rcd - zašto pravite gužvu?
Glas mu je opct odavao da se na licu odronjava pijani osmeh - vi-
še od beline.
- Oni su se ovde molili Bogu! - požalio se odjednom, naglas, sa-
kati besprizornik.
Cekist je preneo pogled na Zinovija.
- Zinovij, pseto čupavo, naumio si da se odrekneš?
- Od Antihrista - rekao je sveštenik, kao da pljuje.
- Pa, čekaj dok pojedemo tvoju pastvu - saglasio se čekist.
- Još ću izvrgavati ruglu vašu pogibelj - odgovorio je odjednom
otac Zinovij glasno i ubedljivo.

490
 Čekist, uostalom, nije bio zainteresovan za nastavljanje razgovora
iz džepa je izvadio papir, razmotao ga u vazduhu i upitao:
- Gorja... I! Nov... A rtjom !... ko je to ovder

* * -X-

Otac Zinovij je u stopu išao za Artjomom, dok su ga vodili:

- Oprosti mi, sine m oj! Oprosti!
Artjom se osvrnuo rasejano: o čemu to onr Sta hoćer
Sve je odjednom prestalo da mu bude zabavno.
Svet je zastao, svest mu se pretvorila u pihtije, srce je pomamnom
suagom poteralo krv u glavu, sveže oderotine su zakrvavile još žešće i
obilnije. Leđa mu je oblio hladan znoj. Znoj mu je odmah izbio još i
između prstiju na nogama i rukama, u preponama - kao da su Artjo-
ma izvukli iz ledenog podruma - za trpezu.
,,A ako oprostim?“ - osvrnuo se još jednom Artjom na oca Zino-
vija. - „Sta će da se promcnir... Nisu dali da me ubiju ovde, da bi štar...
streljali - tamor,t‘
Uz škrgut su zatvorili vrata za njegovim leđima, u lice mu je du-
vao svež vetar s mora, sa mirisom jelovine, raskopane zemlje, nešto je
nedostajalo u svetu... ali to odsustvo nije značilo pogibiju... naprotiv,
naprotiv - krilo je u sebi neviđenu, neočekivanu nadu koja ide odozdo.
Artjom je potražio očima - šta se promenilo, šta?
Trebalo je hitno, dok nije kasno, naći šta se promcnilo.
Svedosti je bilo veoma mnogo - on odavno nije video belog dana,
ali čemu tu svedost.
Sekirna gora je bila na svom mestu, nebo se kretalo iznad šuma i
jezera, crni pas se vrteo pred štenarom, stalno cimajući zvec... - odah-
nuo je Artjom - ...kavi lanac.
- A medenica? - upitao je tiho. - Gde je moja medenica?
Čekist se osvrnuo na njega i gurnuo crvenoarmejca koji je koračao
pored njega:
- Vidi, kakav bećar! Daj mu izlazak s muzikom!
Oni su se zacerekali veselo, kao čopor pasa. Nepodnošljivo je zau-
daralo na brlju i duvan.
Artjomu su pokazali taljige i, ravnodušni prema njegovoj daljoj
sudbini, odmah su se obradovali:

491
 - Polazi u manastir, završilo se tvoje službeno putovanjce, izvini,
nisu dobro videii. Dokumenti su kod sprovodnika.
Artjom nije imao snage da se nasmeje - pre manje od jednog mi-
nuta dao bi da mu odseku ruku i pristao na večno sramotno ropstvo
kod ma kalcvog gazde za jedno pravo na život - a sada, jedva čekajući
kad će krv, smišljena sva odjednom, pre čovelca i sveg njegovog besmi-
slenog razuma, pametna krv iz glave da siđe dole žilama slepoočnica i
snenim arterijama, on je već bio svestan jedino hladnoće.
Hladno, hladno, hladno - drhtalo je i cvokotalo telo, vetar je duvao
sa svih strana, u čarapama i gaćama mu je bilo sasvim hladno, naglo li-
nuli znoj se ledio, nije ga grejala već pomalo sasušena krv na njušci.
O n je s mukom seo na taljige - rebra su mu škripala, koleno se ni-
je savijalo - na njima je sakupio naramak prostrtog sena, pa ga prilju-
bio uz sebe: možda će ono da ga spaser
Neće.
- Ej - pozvao je crvenoarmejca; glas mu je bio tuđ, vilice - krute,
jedva su se kretale. - Ja bih da se ogrejem...
- A, vrati se u crkvu, tamo je toplo - iskezio je crvenoarmejac kri-
ve zube i dugo gledao u Artjoma, s uživanjem čekajući odgovor -
odavno se uverio u svoju snagu i pravo da smatra logoraše za tupavu
stoku koja nijc u stanju ni da mu promućurno odgovori.
U Artjomovom slučaju tako je i bilo.
Pojavio se sprovođnik - ljuđina, oštra čekinja.
- Kuda si sco, šakalska njuško? - upitao je.
Artjom je skočio: od bola ga je opet žignulo u zatiljak: učinilo se
da mu kolenska čašica umalo nije ispala na zemlju.
- N-no! - podviknuo je crvenoarmejac; taljige su krenule, pas je
zalajao.
Artjom se osvrnuo i shvatio da mora da trči za taljigama, inače će
ga ostaviti ovde, i malo kasnije, ovde će da ga zakopaju.
O n je zašepao, iz očiju su mu briznule suze i pomešale se sa krvlju,
krčeći nove putiće u prisušenoj korici. Pas je još ljuće zalajao.
Ne shvatajući ništa, povremeno stenjući i mumlajući, žurio je iz
sve snage, pa ipak nije stizao.
Na sreću, dogodila se kapija: dok su je otvarali, Artjom je sustigao
taljige.
Ah dalje je počelo isto - još minut tog trka i on bi se stropoštao
bez snage, bio bi u stanju da se kreće jedino bauljajući.

492
 Iz konja su ispadale vruće jabuke. Artjom je odmah ugazio nogom
n |fiinu, osetio je meku toplinu.
- Ooojs! - povukao je dizgine sprovodnik.
Osvrnuo se na Artjoma, hteo je opet da opsuje ali bio je lenj, pa
ttm je lenjo posavetovao:
- Za taljige se drži, šakale.
Artjom se uhvatio za taljige.
Crvenoarmejac se okrenuo a Artjom se odmah, kao u detinjstvu,
l'tućio stomakom na taljige, dok su mu noge visile - kao, ne voziš se
lumčito, ali i ne trčiš, uvek možeš da saskočiš i praviš se kao da nije bi-
In ničeg.
Crvenoarmejac sada nije čuo ni užurbani topot zatvorenikovih no-
gu, ni iskidani i piskavi dah, ali pravio se da to ne primećuje.
I nije se osvrtao.
On je bio dobar čovek.
„Kako sam mogao da pomislim da ću danas da umrem?“ - mislio
|c Artjom razgledajući crvenoarmejčeve uši i zadljak.
...Malo se zagrejao dok je trčao.
Na stopalu mu se prisušivala konjska balega.
Krvava razmazotina na licu mu se potpuno osušila, produvana ve-
trom. Kad se osmehne - s lica mu je odjednom otpadalo čitavo parče
crveno-crnog kreča. O n se osmehivao.
„...Kad bi sveci... pod svojim krečom... umeli da se osmehujiC -
mislio je Artjom u sitnoj brzini kretanja taljiga - „možda bi nam tako-
de... njihova lica... bila vidljivija...“

* * *

U majskoj ili junskoj sumaglici solovecki manastir bi, kada mu se

prilazi iz daljine, mogao da podseća na krstionicu u kojoj kupaju novo-
rođenče. U oktobru, pod sivim, maglovitim nebom postaje nahk na ča-
đavu kuhinjsku plotnu, zakrčenu prljavom i crnom posudom - šta se
kuva tamo u njoj, ko zna.
Možda, ljudetina.
Od Nikoljske kapije Artjom je išao peške - u dokumentu je pisalo
da su ga odredili u duvački orkestar.
Njegov izgled, čak i po soloveckim merilima, bio je redak - prlja-
ve, pocepane gaće, čarape u konjskoj balezi, sako - sav u krvi, a takođe

493
pocepan, iza pazuha štrči komad crne posteljine, grudi, stomak i noge
su mu zasuti slamom, njuška krvava, podivljala, nos otečen, jedno uho
mu je veće od drugog - ne sme ni da ga pipne...
,,...Izgleda“ - setio se Artjom - ,,u to uho besprizorni ništak: ’...ku-
ada, a menir kuada, a m enk’ zarivao je svoje odvrame golubje kandže.“
H rom i prebijen, javio se na odredište, u bivši Kuvarski paviljon,
zatražio je nekog glavnog, valjda dirigenta, čekao je dugo.
Svet je naokolo bio glasan, krhak, mnogo novih boja, mirisa, pro-
laznici su razgovarali punim glasom i smejali se pravim sitnicama.
Sasvim nedavno i on je ličio na ove ljude.
Negde su ložili furunicu. Saznanje o toj furunici bilo je srodno zna-
nju deteta da ima mamu, i da će ona jednom doći po njega, da ono ne-
će ostati bez njene ljubavi i brige. S tim znanjem moglo je da se živi.
...Najzad je prema njemu pošao energičan, visok čovek - usredsre-
đen, mislio je o nečemu svome, ali na dva koraka od Artjoma odjed-
nom je ugledao svog gosta, naglo stao, kao da vidi zid, i odmah je sklo-
nio rulce za leđa.
- Horna? - upitao je.
Artjom je počešao obraz, zatim je osmotrio svog majmuna krivih i
tvrdih prstiju, mku krunisanu crnim, mestimično polomljenim noktima.
- Hoću da jedem. I da se umijem. Zatim - horna.
- Oni mi se samo ragaju - rekao je visoki čovek, obraćajući se buč-
nim i vlažnim prostorima Kuvarskog paviljona, izgleda, u namcri da
odc.
- Preneću im - obećao je Artjom gledajući u svoje prste, koje ni-
kako nije uspevao da ispravi.
Covek je zastao i pomilovao svoju glavu opreznim pokretom, kao
da smiruje sebe.
...Artjoma su sproveli do umivaonika, voda je bila hladna, ali zato
su prostoriju umivaonice grejali koliko juče - Artjom je sada mogao,
poput insekta, da ulovi i najmanje prisustvo toplote.
Počeo je da se umiva i grebe glavu, voda je ubrzo nestala. Posudu
umivaonika pokrio je sloj prljavštine. U toj prljavštini mogle su da se
vide i stenice, koje su preživele neočekivani potop.
Neko je bez kucanja ušao i stavio sapun na ivicu umivaonika.
- Voda je nestala - rekao je Artjom ne okrećući se.
Malo kasnije doneli su mu kofu vode i postavili je kod ulaza. Ar-
tjom je skinuo poklopac s umivaonika i, uz psovke, izračio unutra po-
la kofe - pri tome je osetio kako je postao slab i nesiguran.

494
 Artjom je pokvasio ruke pa nasapunao lice, glavu i vrat - i dugo,
ilugo se umivao: voda je bila malo hladnija od hladnoće lcoju je on do-
ik 'o u sebi, ali ispostavilo se da mu je lice veoma veliko, komplikova-
i n>, raznovrsno - mogao bi da ga umiva čitav dan.
Zatim je povukao parče posteljine iza pazuha - ona mu je prionu-
l.i za telo, morao je, i to sa nekim uživanjem, da je zdere.
Tom posteljinom je obrisao oči - gadio se da obriše čitavo lice: ot-
kinuo je od sebe, u bukvalnom smislu, barem krpicu posteljine - od nje
sc širio podli, nimalo drag miris.
Drugo parče posteljine je pripremio da obriše ruke, koje je iz če-
tvrtog cuga oprao do lakata; za nadlaktice nije imao više snage.
- Pa šta - rekao je naglas Artjom i uspravio se ispred umivaonika
- dajte mi vašu hornu. Odsviraču vam... solovecki valcerčić - i zbog ne-
Čcg se odmah setio Afanasjeva.
Prema kutu, u kojem se on pljuskao, žurno su išle dve osobe -
muškarac i žena: štikle i čizme nije teško odrediti po zvuku. Štikle su
kuckale brzo, a čizme su ih, kao nevoljno, sustizale.
- Gde je on? - pitala je žena uzbuđeno i neodlučno. - Ovde?
„Kakva ludača“ - pomislio je Artjom. - „Potpuno je izgubila
strah.. “
- Ovde je, umiva se - odgovorio je dežurni. - Samo on... nije po
propisu... Ima samo gaće...
- Sve sam mu donela.
,,Oh, ludača si“ - pomislio je još jednom Artjom.
Covek u čizmama je čutao - izgleda da je bio u nedoumici: zašto
bi saradnica ISO -a nosila pantalone nekom prezrenom leopardu.
Artjom je tiho otvorio vrata, izvirio u hodnik i rekao:
- Ovde sam.
Galja ga je gledala izbliza i na trenutak razrogačila oči.
Pitanje, koje je iskrslo unutar nje, nije bilo upućeno Artjomu -
,,Ti?“ - već samoj sebi - ,,...On?“
„...Sam o da Galja ne pobegne s mojim pantalonama...“ - uspeo je
da pomish Artjom.
Pružio je ruku za zavežljaj.
Ona je već došla sebi. Kratko je klimnula glavom Artjomu, preda-
la mu meki paket, zamotan u novinski papir - to je mogla da uradi sa-
mo žena.
- Presvlači se - rekla je; pa, trebalo je da mu nešto kaže.
- Sad ću - rekao je Artjom: morao je nešto da joj odgovori.

495
 U paketu su bile pantalone, košulja i, eto ti sad, pletena bluza.
Artjom se brže-bolje izbavio od svojih ukrućenih i čudovišnih ča-
rapa, svukao ih je prstima nogu i za sada ostavio razbacane na podu,
zatim je skinuo gaće, hteo je da ih baci u kanm za smeće ali, čim se stre-
sao od odvratnosti, setio se: ,,...a šta ako ću opet na SekirkuU - i smo-
tao svoje pogano rublje pa ga bacio na te iste novine, raširene na podu,
i odanim okom zakačio nekoliko limenih naslova.
Pogledao je u svoje crne noge, brzo navukao pantalone direktno
na golo telo... razmislio je, pa stao pored lavaboa i sapunom oprao pre-
pone - barem talco.
Neprijateljski je podigao čarape, protresao ih, lupio njima o zid,
izvrnuo ih i prevrnute, ipak obuo - pod je bio kameni.
...Košulja i plctcna bluza su mu dobrodošle: čista odeća - u tome
ima nečeg... ljudskog.
Otresao je sako i s mukom se uvulcao u njega, prstima pridržava-
juči mkavc bluze, da mu ne bi skliznuli.
Smotao je novine sa svojim prnjama i ponovo pogledao.
Galja je već bila sama.
Ona se slabo i s još neshvatljivom nadom osmehnula Artjomu,
malo žmirkajući, kao od kratkovidosti, i očima je klizila po njemu, kao
da strahuje da će, ako zadrži pogled na nečem - otkriti nešto tešlco, ne-
prijatno i bolno.
- Hajdemo... - pozvala je šapatom.
- Ja sam, eto, bos - rekao je on nastojeći da se osmehne.
Ona je zbunjeno posmatrala njegove noge.
- Naći će se obuća - rekla je ona, isto tako tiho.
Galja i Artjom - ona napred, on, hramajući, za njom - pošli su u
šminkernicu, onu istu u lcojoj je on nekada bio sa Slabukovskim i Ejh-
manisom... Na ulazu u šminkernicu stajao je dežurni - očigledno je iz-
vršavao Galininu naredbu da ne pušta tuda glumce i muzičare.
- Hvala - rekla je Galina suvo.
Dežumi nije odgovorio, što je Artjomu izgledalo primitivno.
Na stolu se nalazila flaša mleka i puna činija kolača.
D ok je Galja zatvarala vrata, on se već obreo tamo gde je mirisalo
na luk, jaja, lcupus...
Izgleda da se on sećao lcako bi najbolje bilo da što sporije jede, ali
dogodilo se da je gutao ne žvaćući - i sve to zalivao mlekom.
D ok je odgrizao jedan kolačić, dmgi je držao u m ci i ispod oka
gledao u činiju: da se ne razbeže kolači.

496
 Mlelco je bilo mlako.
Kada mu je prišla Galja, Artjom se odjednom dosetio zašto psi,
kojima su izručili meso, reže čak i na gazde - uhvatio je sebe upravo u
pobudi da zareži, da gurne tuđina; samo nije imao kad.
Artjom nije osetio ni da je utolio glad. Samo je ugledao da više ne-
ma kolača i da je flaša prazna.
Opet se potrudio da se osmehne Galji - opet mu nije naročito
uspelo.
- Podivljao si tamo - rekla je ona tiho i tužno, pa ga malo duže
posmatrala.
Artjom se obliznuo, valjda je slegnuo ramenima - i nepogrešivo
našao onaj deo zida koji je bio posebno topao - očigledno, negde sa
druge strane je bila peć.
On je seo pravo na pod i priljubio leđa uz gotovo još vruću po-
vršinu.
- Još minut i oživeću - obećao je on, zbog nečeg bez snage da po-
digne oči u Galju, pa joj je gledao u kolena i stomak; i dodao je reč, ko-
ju uopšte nije voleo i nikada je nije izgovarao. - Oprosti.
Galja je bila u kratkom jesenjem kaputu i dugoj sivoj suknji s ne-
koliko prijavih kapi na skutu, ruke jc držala u džepovima.
- Tamo su te tukli? Sta je s tobom? - upitala je tiho i čučnula po-
red njega; taj njen pokret - brižan i na ženski način odmeren, veoma
lep, odjednom je istakao njena lcolena i liniju bedra, mada su bili pod
suknjom - ako taj njen pokret nije vratio Artjomu osećaj mogućnosti
za neki drugi, miran, telesni život koji ne obećava bol, makar ga je pod-
setio da takav život postoji.
O n je podigao ruku i neposlušnim prstima, raskrečenim kao gra-
bulje, dotakao joj koleno.
Galja je brzo pogledala u vrata: je li zaključala? - ialco se pre ma-
nje od jednog minuta vrlo uredno bavila upravo time.
Artjom je sporim pokretom sklonio ruku: svoje prste, kao živo-
tinjsku šapu, proneo je kroz topli vazduh.
- Ne mogu više da te vodim u svoj kabinet - rekla je Galja - Ja ne-
mam ni kabinet.
- Kako? - nije shvatao Artjom.
Ona se brzo ugrizla za donju usnu i najzad dozvolila sebi sasvim
dug pogled u Artjoma - oči u oči.
- T i me voliš: - zapitala je ona.

497
 Artjom nije bio u stanju da sad osmisli šta sve stoji iza tog pitanja,
šta mu je prethodilo i šta može da usledi za njim. Da odgovori na nje-
ga - posle neprestane polunesvestične hladnoće, posle medenice i sva-
tovskog osmeha umno poremećenog čekiste, posle šiparčevog kuljoši-
ka i golubjih ruku, posle Afanasjevljevog odranog čuperka i Grakova
koji je jaukao na furunici, posle jutarnjeg, polomljenog i krivog tela vla-
dičice, njegovog nezatvorenog oka, posle samog sna pretrpanog muš-
karcima, njihovim smradom, njihovim petama i kržljavim zadnjicama,
njihovim koščatim leđima i oštrim kolenima, posle kiselog čorbuljaka
namenjenog ne za hranu nego za ubijanje svega ljudskog, posle vapaja
,,Ja sam probao ljudetinu!“ i ,,Ja sam silovao sestru!“, posle sveca koji
se osipao kao krečna prašina, nakon što su pre nekoliko sati ubijali Ar-
tjoma i slučajno ga nisu dotukli - na pitanje nije imao čime da odgo-
vori: nema te reči u jeziku.
Artjom nije bio u stanju čak ni da trepne kao odgovor.
- Dolazila si na Sekirku? - pitao je on.
- Da - odgovorila je vatreno. - Bila sam... U početku uopšte ni-
sam znala gde si, i nikako nisam mogla da saznam... Zatim sam dopu-
tovala, ali tamo jc ona bezočna svinja...
- Sa mcdenicom?
- Sa čim?... A, da, medenica mu je na stolu, zamenik načelnika
odđjcnja Sanikov... Morala sam da se vratim ovamo, i...
- A ja sam znao. Da si ti dolazila... I da će me uzeti u duvački or-
lcestar.
- Otkud? Neko ti je relcao?
- Ne, niko... nije relcao. Zašto ti nemaš svoj kabinet?
- Nije važno - relda je on a.- Kasnije. Trebalo bi da otputujem
odavde, razumeš? - Ona je poćutala. - Telefonirao mi je Fjodor - ob-
jasnila je Galina. - I upozorio da će biti provera... i o meni postoje...
dokumenti i dostave. Ne smem da budem ovde. T o znam i sama. Sve
može da se završi vrlo loše. Da će mene... ne znam... iz Odeljenja da
prevedu u žensku baraku. Dođavola.
Artjom, blaženo prislonjen leđima uza zid, bez ikakve uvrede -
zašto bi bio uvređen kad mu je toplo i napio se mleka, upitao je:
- T i si me dovela da se oprostimo, Galjo?
- M i možemo da pobegnemo - rekla je ona tvrdo i s onom ludač-
kom ostrvljenošću koja ženama zamenjuje odlučnost. - Samo moramo
sad. U novembru će biti lcasno - nastupiće hladnoće. T i... imaš snage?
Inače će da te ubiju ovde, Tjom o.

498
 - Da - odgovorio je on, imajući na umu - da će da ga ubiju.
N ije imao izbora.
- Sta je to tebi, boleo te zub? - upitao je on, i da mu ruke nisu bi-
le toliko iskrivljene - pomilovao bi je po obrazu.
Dvama prstima je prešla od jagodice do svog lepo isklesanog pod-
bratka.
- Primetno je? - zapitala je.
Ona je bila ogorčena što je primetno.
- N ije - rekao je pošteno Artjom.

* * *

Galja mu je naredila da ide u bolničicu, da ga pregleda doktor Ali,

obećala je da će se dogovoriti.
Ona je otišla prva, Artjom je još petnaest minuta sedeo uza zid u
šminkernici - došli su glumci i muzičari, išli su napred-nazad, pogleda-
li su u novog čoveka, ali nisu pitali ko je on.
Njemu je bilo svejedno.
Artjom se odjednom osetio kao pas, koga su pustili među ljude -
ali niko ne zna šta mu je na umu. Eto, zašuštali su suknjom pored nje-
ga. Eto, ušao je neko u kaljačama, zagacao, glas mu je neprijatan - mo-
žda ujeda?
Izgleda da je zadremao.
...Prenuo se na vreme, uz kašalj se podigao, krenuo je u bolničicu
- opet je primetio da je u porti kudikamo manje ljudi nego što ih je bi-
lo nekad - novi načelnik logora je čistio na nov način.
Galje više nije bilo, ali na samom ulazu suočio se sa bradom dok-
tora Alija - ovaj je, po opisu, svojim višnjavim očima odredio da će kod
njega.
Brzo je pregledao Artjoma, pipajući ga vrlo jakim i vrlo velikim
prstima, i odmah je, sa svojim karakterističnim akcentom, zaključio:
- Preloma nema, ne mogu da te hospitalizujem, inače će da me ka-
zne. Ali daću ti da odležiš jednu noć. I da jedeš koliko hoćeš.
O n je bio dobronamerno raspoložen i, činilo se, govorio je istinu.
Artjomu su dali nečije stare čizme. Nahranili su ga u kuhinji laza-
reta, samog - ovoga puta je lagano i tvrdoglavo pojeo četiri porcije
prosene kaše, čitavo brdo buđavih ogrizina hleba - rukavom otirući
buđ, i popio je dvanaest cimenti vruće vode.

499
 Najzad se ugrejao, ali nikako nije mogao da poveruje tom osećaju
- i mada je sedeo u zagrejanoj kuhinji, u toploj bluzi i sakou, odjednom
bi mu tu i tamo milela jeza, čas od lcrsta prema vratu, kao da mu neko
hladnim jezikom prelazi po kičmi, čas bi ga tim istim jezikom lizali od
pupka do pazuha, preko leve sise, ali još su neočekivano počinjale da se
mrznu noge i ledilo mu se u preponama.
- Prosene lcaše više nema - rekao je doktor Ali kada je svratio u
kuhinju. - Ideš da se okupaš?
Artjom se zagledao u njegovo crmpurasto lice debelih usana - ve-
like očne beonjače, mesnate uši - ovaj čovek je divno umeo da bude i
rđav, i dobar, i brada mu je bila čas strašna, čas blaga.
Artjom je ustao - i zaneo se u stranu.
- Trebalo bi da se naspavaš - rekao je doktor Ali s donekle izvešta-
čenom brigom, Artjom se odmah setio vladičicinog „Kako sam ja dobar
pop!u. - Daću ti mesto posle tuša. Ili ćeš još da jedeš, a posle da spa-
vaš? Bakalar jc ostao.
- Još ću da jedcm - rekao je Artjom. Posle svake reči usta su mu
se lcpila, pa je morao da ulaže napor kako bi ih otvorio.
...Odcću je svlačio sa izvesnim žaljenjem i strahovanjem: ali čim je
ostaviš - odncćc jc? Pa to je bluza.
Pridržavajući se za vlažne zidove, stao je pod prvi tuš, odvrnuo sla-
vinu, na njega jc linula gotovo vrela voda - ali on je opsovao, otrpeo i
ostao da stoji osećajući lcako je lepo biti obaren, oparen, ošurene kože,
dok mu pucaju oči u vreloj vodi... bolesno koleno ga je peklo - Artjom
ga je namerno podmetnuo pod vodu... lagano se grebao prstima, uš-
mrkavao se, zavlačio je prste u uši, jedno je jako pulsiralo kad ge do-
takne, ali ipalc ga je trljao... molcrio je ne pokušavajući da pomogne se-
bi rukom ili da skloni nogu, na lcoju je padalo... nakupio je puna usta
vruće vode i nije bio u stanju ni da pljune, stajao je razjapljenih vilica,
a iz njih je teklo...
Teturajući se, izašao je ispod tuša, nekako se obrisao - rukavom
svoje košulje, pošto nije imao peškir. Ponovo je sišao u kuhinju, tamo
ga je čekala manjerka sa bakalarom, i pojeo je neslani, prekuvani, blju-
tavi, bajati bakalar - obilno ga posipajući solju iz slanika, sakupljajući
raspadnute komadiće, radujući se i uživajući - mada su mu se oči skla-
pale i zaspivao je direktno na hoklici.
Pred vratima ga je čekao bivši trudnik, Artjom ga je pamtio, neka-
da su se videh ovde.

500
 Bez reči, dosećajući se da je trudnik poslan da bi mu pokazao kre-
vet, Artjom je ustao i teško pošao za njim, a kada je ugledao svoj ležaj
- odmah je zaspao, mada je išao još nekoliko koraka do njega, a posle
je čak i čizme izuo, i možda je uradio i još nešto, ali nije bio u stanju
da se ikad više seti toga.
Spavao je do same ponoći: u ponoć, ili otprilike tada, otvorio je
oči i odmah se setio o čemu je juče govorila Galja, osetio je napad stra-
ha - dečjeg, ogromnog, od koga se grče noge, ah u isto vreme nije za-
boravio da pipanjem rukom proveri jesu li mu čizme na svom mestu -
čizme su bile tu - i smirujuća sreća sna u samoći, pod pokrivačem, u
zagrejanom sobičku lazareta, bila mu je kudikamo jača od svake smrti
koja se nazirala u sutrašnjem danu; u blizini su jaukali bolesnici, neko
je zvao bolničarku, ali od toga je postajao još mirniji i svc više ulazio u
sumaglicu, pa se Artjom glavom zagnjurio nekuda u dubinu, u jazbinu,
u sopstvenu toplinu, u detinjstvo, u majčinu utrobu, u očev stomak, u
daleke i pouzdane, kao zemlja, jake otkucaje srca i nerazgovemo polu-
životinjsko mumlanje predaka koji njegov uzburkani, smešni život iz-
neše iz starostavnih, neprohodnih šuma između Cuda33 i Mordvina, is-
pod pečenješkog kopita, poloveckog povika, iz zamršenih raskrsnica
među Novgorodom, Kijevom, Suzdaljom, Rjazanjom i Tmutaraka-
njom, ispod tatarskog oštrog oka, iz buna i epidemija kuge, požara
Stenjke Razina34, iz svake treće nerodne godine, ispod kopita oprični-
ne35, Petrove regrutacije, iz mrskog zuluma, iz nemačkog nasilja, ka-
fanskog obračuna noževima, žcnske jalovosti, suše i poplave, vodenog
duha, šumskog duha, konjanika, pešaka, bičevanja u konjušnici, kom-
šijske zlobe, svakog iz njegovog roda koji se u putu na Božji svet zagla-
vio usred utrobe - izneše ga, evo ovamo, na Solovecko ostrvo.
Artjom je spavao žmureći iz sve snage, a u snu kao da je uskim
čamcem leteo po silovitoj i vceloj reci svoje sopstvenc krvi - i rok te kr-
vi odvodio ga je sve dalje u vremena, gde su na jednoj okuci reke iz sve
snage povukli tetivu, ah pretegli su tačno za dlaku - i strela je pala iza
leđa njegovog pretka, a na dmgoj okuci su pucah iz topova, ali u susret

33 Čudi (Hyflb) - zbirni stari ruski naziv za finsko-ugarska plemena i narode, kao po
pravilu, baltičko-finske grupe. (Prim. prev.)
34 Stenjka Razin (Cienan TnMOtpeeBim PasnH, rođen oko 1630-1671) - donski Kozak,
predvodnik bune 1670—1671. godine, najvede u istoriji Rusije pre Petra I. (Prim.
prev.)
35 Opričnina - period u istoriji Rusije (1565-1572), obeležen državnim terorom i si-
stemom vanrednih mera. (Prim. prev.)

501
im je duvao vetar i upirao se u svako topovsko zrno - i ono je za jedan
dlan proletelo pored slepoočnice njegovog pradede, a na trećoj okuci
njegova prababa, još dok je bila devojka, tačnije - dete, nije joj bilo ni
dve godine, skotrljala se sa praga dok su svi bili na kosidbi, i otpuzila
je tačno toliko da ne bi izgorela dok se širila i razgorevala vatra u brv-
nari, a na četvrtoj okuci - prababa te prababe nije umrla od porođajne
temperature posle prvog porođaja, ostalo joj je da rodi još sedmoro, i
sedmi je bio Artjomov direktni predalc, a na petoj okuci - čukundeda
njegovog pradede, još pravi klinac, kosio je travu na obali, umorio se,
zaspao, udarila ga je u zatiljak smrtna sunčanica, mogao je i da se ne
probudi, ali nasrtljivi anđeo je gurnuo ispod ruke njegovog nesnalažlji-
vog komšiju te je ovaj pošao na tu istu livadicu, i sam ne znajući zašto,
pa naišao na čukundedinog pradedu i probudio ga, pa ga držao ispod
grudi dok je ovaj povraćao na sveže pokošenu travu, i na svim ostalim
okukama sva ostala Artjomova rodbina brojnih lica i očiju takođe je to-
nula, nadimala se od gladi, trovala se ugljen-monoksidom, opijala se,
bila šibana korbačom, obogaljivana, padala je s krovova i zvonika, za-
padala pod konja, propadala u mećavama, gubila se u šumi, nestajala u
medveđem brlogu, susretala se s čoporom vukova, dizala je ruke na se-
be, podnosila dželatska zlostavljanja, ali nijednom nije pre same smrti
- u najmanju ruku, nije umirala tačno do onog dana dok Artjomov
čamac ne zaplovi pored njih - i tek posle toga su mogli da odu pod ze-
mlju i rastvore se u njoj.
Njegov dolazak na svet bio je direktna posledica redosleda nesreć-
nih čuda.
Artjom jc napravio pun krug po čitavom svom telu i vratio sc tač-
no na ono mesto odakle je isplovio, u onaj isti dan, pod isto nebo, u
onaj isti bolnički krevet - i otvorio je oči.
Galja mu je naredila da sačeka jutarnju prozivku i ode u pristaniš-
te. Ona mu je izdala dokument za prolazak kroz Nikoljsku kapiju.
Artjom, još ležeći pod pokrivačem, našao je dokument u sakou i
izvadio ga: dokument je trebalo da mu dokaže da jučerašnji žurni raz-
govor - nije budalaština.
Cini se, on je već gubio takav dokument i posle ga našao u drvlja-
niku... ali, eto, Artjom se samo nije sećao je li mu to nalaženje donelo
sreću.
N ije želeo ni da se seća.
U pristaništu je trebalo da se Gahna i on ukrcaju u kuter i upute
tobože na ostrva arhipelaga: imah su odgovarajući putni nalog.

502
 Artjom uopšte nije smeo da se nađe u tom kuteru - ali njega ne bi
iražili neko vreme, u svakom slučaju, ne bi odmali. Zato što su zatvo-
renika Gorjainova iz kaznenog izolatora na Sekirki vratili u logor, s
prevođenjem u umetničku čem, a Galja je komandiru te čete dala falsi-
fikovani dokument da Artjom Gorjainov nije u stanju da pristupi umet-
ničkom poslu i da je zbog bolesti upućen u iazaret. Sto se tiče doktora
Alija - taj je bio uveren da logoraš, koji je dan i po prespavao na jed-
nom od kreveta, zna kuda će, i uopšte nije imao posla sa njim, zato ga
nije ni evidentirao već primio da prenoći preko veze - tačnije, na Gali-
ninu molbu - i sad je imao posla samo s Galjom.
Mehaničara, koji je mogao da upravlja kuterom, Galja je poslala u
remontne radionice da pregleda stari motor. Kuterom je umela da
upravlja i sama: barem tako je rekla.
Kuda će oni da se upute, Artjom je zaboravio da je pita; a i nije
imao neku naročitu želju: kuda god plovili - stići će ih, i moraju da ih
stignu, zato što su na Solovkama veoma rnnogi govorili o bekstvu, ali
valjda niko nije pobegao, sve su vraćali i ovde ih ubijali, a o tome su im
objavljivali na večernjoj prozivci, ali najčešće su ih još u pum ubijali.
Artjom je izašao na solovecku belu svetlost, koleno mu je malo za-
celilo, uho ga je manje bolelo, telo mu je disalo i zahtevalo da živi, kao
što pas na lancu zahteva da prošeta sa gazdom, da pojede travčicu,
onjuši vazduh, zalaje na vevericu.
Samo je imao malo snage, a na Sekirki mu je promrzao i razum:
sve je shvatao sporije, mutnije.
Artjom je izgledao kao prosečan logoraš - njegovo zarjadjevsko
držanje je nestalo, oči su mu se primirile, čast se potrošila, hod izbrisao
- kao da je trampio štih-aduta za običnu karm, tajnog keca u mkavu za
prebijenu para.
Kao svaki Solovčanin, zastrašen do koštane srži, Artjom je išao sa
osećajem svoje neizbežne upadljivosti.
Cinilo mu se da će sada čekist, koji mu dolazi u susret, da ga zau-
stavi i mirno upita: ,,Ti ćeš u pristanište, a posle u bekstvor“ - i mora-
će da mu odgovori: ,,Da“ - a kako bi inače?
Dvojica crvenoarmejaca na trgu smejala su se gledajući u Artjoma,
po svoj prilici, jedan dragom je govorio: „Vidi, eno šakala u ženskoj
bluzi - namerava da beži!“
,,A šta, zaista je ženska bluza>“ - pomislio je ravnodušno Artjom.
Na stražarskom mestu kod Nikoljske kapije pustili su ga bez pro-
blema, mada on nije smislio ni šta da im kaže ako ga upitaju: ,,Kuda?“

503
 Artjom je išao prema pristanišm i osećao da za njim već idu dvo-
jica s puškama, kako bi ga ubili negde pored ženske barake, i više nika-
kva majka neće da dođe kod njega - tvoju majčicu su davno oterali ku-
ći, glupi momčiću, videla je tebe - i dosta, dalje ćeš sam - već si poras-
tao, već si u stanju da se zavučeš u svoj mrtvački sandučić i pokriješ po-
klopcem.
Osvrnuo se: pusto.
Uvalu Uspešnosti je dobro upamtio: ovde je početkom leta radio
kao fizikalac.
Desno se nalazila ženska baraka, drvena građevina s prozorima,
ncdavno ofarbana belom bojom, i odatle su se čuli glasovi bivših kaer-
ki i prostitutki. Kada je on tu radio kao fizikalac, ti glasovi su mu u po-
četku izgledali prijatni, ali posle su ga sve više mučili.
Pristanište je bilo pusto, brigada od nekolicine logoraša sedela je u
blizini i čckala desetara.
Artjom je odrnah ugledao Galju: sedela je u kuteru, sama, veoma
rnirna. Na daščanim mostićima stajao je crvenoarmejac i pitao je nešto,
ona rnu jc ođgovarala - vetar je duvao na drugu stranu pa Artjom nije
čuo razgovor.
Crvenoarmejac je osetio da mu se ispod nogu kreću đaske mosti-
ća, pa sc osvrnuo na Artjoma.
- A šta ćeš ti ovde? - upitao je grubo, mada mu je na licu još plo-
vio osmeh, ostao posle razgovora s Galinom.
Crvenoarmejac jc bio lcp, plavook, nos prav, fini, usne rumene,
koža preplanula, na obrazu posekotina - tek što se obrijao; čak i pose-
kotina mu je lepa.
- O n je sa mnom - rekla je Galja, držeći se suviše čvrsto za ivicu
kutera.
Na samom pramcu kutera bila je nadstrešnica, koja je obrazovala
štenaru, sada punu zapakovanih stvari.
Crvcnoarmejac je pogledao u Galju, kao da očekuje potvrdu da je
to šala, pa još jednom u Artjoma - s neprijateljskim interesovanjem.
- Novi mehaničar, je li? - pitao je ne skidajući oči s Artjoma i nje-
govog unakaženog lica.
Galja mu više nije odgovarala, ali pridigla se - i čas je popravljala
opasač, čas pipala futrolu revolvera. Kuter se ljuljuškao. Na Galji je bio
dug, njoj pregolem kožni ogrtač, u kome je ona izgledala drusna, pa za-
to i nezgrapna.

504
 Artjom je obišao crvenoarmejca i mekanim nogama, dok mu se
nekuda gubio dah, nespremo je prešao na kuter. Srce mu je lupalo -
kao da se kotrljalo sa planine i svakog časa je moralo da padne u vodu
i brzo se spusti na dno.
- Sačekaj - rekla mu je Galja, gledajući u njega zlobnim očima; tek
sada je Artjom video kako je bleda. - Užad...
- Sedi, klipane - rekao je podrugljivo crvenoarmejac, odvezujući
konopac i puštajući kuter.
Artjom je stajao uspravljen i čekao.
Crvenoarmejac mu je bacio konopac pravo u lice, namerno - kraj
ga je vrlo bolno opaučio po uhu - pri čemu se bol preneo u oko: kao
da mu oko visi na žilici, zategnutoj od uha, i sad su naglo cimnuli tu
žilicu.
Tada je nešto puklo u Artjomu.
- Cuvaj građanku komesarku, šakalska nakazo - rekao je crveno-
armejac kezeći se.
,,Ah, ti si čudovište! Masko!“ - pomislio je besno Artjom i zažmu-
rio od bola; čim je uhvatio konopac i gurnuo kuter od obale, iznena-
đujući i samog sebe, kroz zube je riknuo:
- Ja ću tebi da isisam oči, kurvo gnojava! Sva creva ću da ti izvu-
čem kroz usta, ps-s-seto! - zamahnuo je na iskeženog crvcnoarmcjca
konopcem koji jc držao u rukama, a ovaj je zadrhtao, mada mu jc bilo
jasno da ga konopac više ne može dohvatiti - i razgoropadio se od sop-
stvenog trenutnog i sramotnog straha.
- S to j! - zaurlao je on van sebe, gledajući čas u Artjoma, čas u Ga-
lju i skidajući pušku s ramena. - Daj ovamo tog šakala!
- Odstupi! - povikala je odjednom Galja, još glasnije i vlasnije: Ar-
tjom nije mogao ni da zamisli da se takva snaga i takva ozlojeđenost
kriju u toj i bez toga jakoj miadoj ženi. - Na mesto, gade! Vrati se na
raspolaganje stražarske čete!
Crvenoarmejac se presekao, ali držao je pušku na gotovs i mrdao
usnama, iskrivljenim, kao da su mu na lice prišivene mđe i nisu se pri-
mile.
Galja je naglo cimnula Artjoma za sako: brzo nazad, budalo.
Ona je otprve upalila motor - pokreti su joj bili nezgrapni od teš-
ke odeće, ali očigledno joj je pomogla silna zloba.
- T i ga još i voziš? - vikao je crvenoarmejac kroz brektanje moto-
ra u čamcu koji se udaljavao. - Možda mu ti još i pušiš, komesarko?
Prijaviću ja vas! Kučko pokvarena!...

505
 I urlao je još nešto mlatarajući puškom, ali više se nije čulo.
Logoraši koji su sedeli na obali posmatrali su sve to: neko s krivim
osmehom, neko sa strahom.

* * *

Malo dalje od kutera, ali za njim je nedugo plivala foka, zaronja-

vala i izronjavala, kao da ih zadirkuje i zabavlja se.
Galji su tekle suze niz lice.
Artjom je drhtao minut, dva, tri.
Posle mu se povratio dah, unakaženo srce je došlo na svoje mesto.
Osvrnuo se na manastir - tamo su već morali da ispaljuju rakete u
nebo - bekstvo! - ali nije se dešavalo ništa slično.
Cak i ljudi na obali, dok god su ih videli, samo su sedeli.
Sa mora, u jutarnjoj svetlosti, manastir je ličio na šećerni kolač.
„Zvaćite sami, o njega ćete da polomite sve zube...“ - rekao je Ar-
tjom , mada uopšte nije osećao nikakvu izazovnu hrabrost već samo ne-
ugodan terct u grudima.
- Mrzim... - gunđala je tiho Galja. - Mrzim ih sve... Trebalo je da
ga upucarn. Zašto ja... Ološ. Mrzim.
Artjorn je gledao čas u Galju, čas u vodu. Voda je bila hladna,
strašna.
Zatim opet u Galju. Na licu su joj se premeštale kvrge, jasne, kao
muškarcu.
Ona je pritiskala na gas tako da je čamac zajecao i poskakivao, ri-
zikujući da se raspadne. Tanki i ne naročito dugi prsti desne ruke po-
beleli su joj od stiskanja i održavanja kormila - gvozdenog štapa, upe-
renog u Artjomove grudi.
,,Ko je ova žena, Artjomer Ti ne znaš?“ - pitao se iskreno i prosto.
Galja je gledala napred - upravljala je čamcem i nije se osvrtala.
Imala je dabrovo narukavlje i, od iste životinje, lepe nazuvice na
čizmama.
Posle nekoliko minuta Artjom je tvrdo shvatio da ih više neće sti-
ći, i da će sad morati nekako da žive u tom čamcu, da rade nešto, da
igraju igru kako će oni da otplove i niko neće da ih uhvati... Za to tre-
ba tražiti snagu.

506
 ...Manastirska gromada je uskoro izgubila zapreminu i težinu, po-
stala je sitnija, lakša - okolni svet je bio ogroman. A ranije je izgledalo
obrnuto - maleni svet i stamena mahina manastira.
Prošlo je sasvim malo vremena i manastir se video kao sitna mrlja
na obali. Podigni uvis kažiprst i manastir se, kao stenica, smešta pod je-
dan nokat.
Ali Artjomu nije bilo ni na kraj pameti da smatra sebe slobodnim.
Kako je sad slobodan - usred te vode naokolo, pod tim teškim nebom
koje nije čak ni žurilo za njima več im je nepomično visilo iznad glave.
„Možda da joj iskamčim da svratimo na Lisičje ostrvoA - pomi-
slio je Artjom, s nepodnošljivim sažaljenjem prema samom sebi i s be-
smislenom nadom. - ,,Da svratimo, tamo je Krapin, obradovaće se.
Naložiće nam saunu. Lisičji kuvar će da ispeče kolač... Biće praznik...
Galju ću da dam Krapinu, neka se služi njome. A mene će makar u li-
sičji stan - u stanju sam da živim i tamo. Ješću iz lisičje hranilice i po-
nizno ću poturati vilice pod oblande protiv glista...“
Artjom je opet pogledao u Galju i jedva se uzdržao da ne izgovo-
ri sve to.
Uviđao je da to nije mogućno.
Ništa se ne može izmeniti, mamicc. Zaplovio sam na suprotnu
stranu.
M otor je brektao.
Artjom je začuđeno gledao gvozdenu korpu: i šta, njoj se mogu
poveriti dve ljudske duše? Ona će da ih dovuče do ostrva, do kontinen-
ta, do mđih voda? - kuda su oni naumili... Kako može da se nada u to?
M otor je neizbežno morao svakog trenutka da se pokvari.
Artjom je vrlo brzo počeo da se smrzava i besmisleno suče oko-
vratnik sakoa.
- Ovde je - lupila je Galja nogom u denjak na podu kutera - ode-
ća. Obuci se što pre. Više nemamo gde da se ogrejemo.
Pošto se pomučio nekoliko minuta, Artjom je razvezao teški denjak.
Unutra je bilo mnogo stvari.
Cekistička jakna od fokinog krzna - Artjom se odmah uvukao u
nju, sa životinjskom brigom o sebi. Cekistički kožni kačket s naušnici-
ma je takođe navukao. Rukavice! Zimske... u pravi čas.
Vatirane pantalone... Pa, dobro. Psujući, izuo je čizme i preko
svojih pantalona, s mukom je navukao još i vatirane.
Postao je impozantan, krupan - inače je na fonu Galje izgledao
kao pravi kržljavi, vašljivi šiparac.

507
 Neočekivano je postao spokojniji.
Glavu je produvavao vetar u lice.
- Tam o napred zvecka nešto - rekla je Galja - pogledaj.
Prešao je bliže pramcu, kako bi pregledao rezerve: sav posao.
Kante s gorivom. Vesla i rašlje za njih. Caklja. Fenjer. Sekira. Ko-
fa. Kutiača. Sidro. Dve kratke lopate. Nož. Kama. Primus. Dvogled.
Jorgan. Cvrsto uvijen paket s nečim teškim poput eksera. Kučine.
Nešto je ponovo premeštao.
Nekoliko vekni hleba. Sanduk konzervisanog mesa. Sanduk ribljih
konzervi. Dve kišne kabanice. Asura. Nekohko čuturica - Artjom ih je
promućkao - unutra je bilo nešto.
D eo stvari nije vratio na svoje mesto: biće još vremena da se po-
zabavi njima.
Pogledao je u Galju - sa najvećim mogućnim čuđenjem i čak sa
poštovanjem, za koje je sada bio sposoban: ona se spremala!
Galja nije razumela pogled pa je viknula:
- Votka. Ispij, ako hoćeš.
- A ti? - pitao je dižući čuturicu.
Ona je pogledala u Artjoma i klimnula glavom.
Malo je smanjila obrtaje motora. Buka je postala ravnomernija -
inače im se od tog brektanja već pušilo u glavi.
Artjom je ođšrafio čumricu i otpio. Na takvom vetru - nije osetio
ama baš ništa. Sve što mu je tokom poslednjih nedelja, dana i sati unu-
tra gorelo i pregorevalo - odmah je bez ostatka rastvorilo votku, ili špi-
rittis, šta je već bilo tamo. Otpio je još, čak zadržao malo u ustima...
Dok mu je tečnost bila u ustima - ipak je špiritus, da - oseća se.
Ali tek što ga je progutao - osećaj je opet nestao. Samo da predahne...
Dodao je čuturicu Galji.
Ona je cugnula brz i kratak gutijaj i ćutke vratila čuturicu Ar-
tjomu.
- Ti znaš kuda ćemo? - upitao je.
U daljini su se videla još neka ostrva. Ne bi bilo loše da se udenu
u neko od njih i tamo otkriju daleki službeni put.
Galja je opet pogledala u Artjoma: kod nje se pojavio manir da ga
razgleda pre nego što mu odgovori - je li pred njom onaj nekadašnji
čovek, može li da govori sa njim.
- Ovde sam plovila sa Fjodorom - odgovorila je kratko i glasno,
pa ponovo, na mahove, dodavala obrtaje m otom.

508
 Artjom je klimnuo glavom. Plovili su i plovili. Samo kakve veze
oii ima sa tim.
- Možda da jedemo nešto? - upitao je on.
„Ako nas sad sustignu - opet nam neće dati da jedemo“ - pomi-
slio je.
- Da - odgovorila je Galja ne gledajući u Artjoma nego nekuda iz-
nad njega.
Nož, konzerva. Zurno ju je otvorio. Rukama je vadio ribu i jeo.
( )dlomio je hleba. Riba, hleb, ukusno.
Opet je odšrafio čuturicu, ponovo je cugnuo.
Najzad je osetio nešto poput uboda u žilu na slepoočnici: krenula
je toplina.
Nije gleđao u Galju - šta ako joj se ne svidi to što on čini - tada če
morati da se oseća nelagodno i da uradi nešto kako bi suzbio taj osećaj.
U otupelosti, pokrivenih ušiju, postalo mu je gotovo dobro. Sto
manje pamtiš ko si, lcako si i kuda ćeš, to bolje. Dvostruko teže je da
pamtiš, kada to ne znaš ni sam.
M otor je nisko brujao, retko menjajući notu. Ili je možda Artjom
menjao položaj glave, vetar je počinjao da ga produvava drugačije - i
tada mu se činilo da motor bruji za pola tona niže.
Kada zaškilji očima i postara se da misli i oseća nečim, poput sop-
stvene čeone kosti, m otor postaje kao insekt koji mu zuji iznad glave.
Ogroman je, ali pak nije opasan - pre će biti da je čak zaštita od
neke još jezivije opasnosti.
Ponekad taj insekt kao da se ljuljuškao. Ponekad je zalazio malo
napred. Ali što dalje, sve sigurnije se držao tačno iznad čamca.
U more je ulazila pruga vode druge boje - očigledno, to je bila su-
protna i vrlo brza struja.
U pruzi su se igrale beluge. Kad su čule kuter, nisu otplivale nego
posmatrale. Jedna beiuga je puštala mlaz iz leđa, kao kit.
- Pomorci kažu da ona na leđima nosi decu - rekla je neočekiva-
no Galja, malo smanjujući gas. - Pomoli leđa - a ona sede, kao mačad.
Artjom je pogledao u Galju: bila je savršeno mirna, pa čak i lepa -
utisak su ometali samo ti njeni gabariti u kožnoj odeći.
On se odjednom osmehnuo Galji, a ona je odgovorila na njegov
osmeh.
Gestom joj je ponudio ribu, ona je, takođe ćutke, zavrtela glavom.
Artjom je umočio hleb u gustu kašu od ribe, koju je prstima iz-
gnječio u konzervi, i okretao ga tamo. Još četiri puta je ponovio taj

509
postupak, naposletku je pogledao konzervu i bacio je preko ivice čam-
ca. Podmetnuo je ruke i hvatao kapi vode koja je prštala, pa s vremena
na vreme brisao ruke jednu o drugu, a posle o jaknu, a zatim o panta-
lone.
Zabacio se unazad, pogledao je u nebo - ono je bilo mučno i pr-
ljavo.
Tamo negde napred zgušnjavalo se mračno, odrpano sivilo, da ih
ne bi pustilo nikuda.
- Zagrli me - zamolila je Galja.
Ona je to odavno čekala.

* * *

- Gledam te - kao da sam ukrala dete. T i ništa ne umeš - rekla je

Galja.
Artjom nije imao mogučnosti ni da slegne ramenima, ni da licem
izrazi nešto: sedeli su jedno uz drugo.
„Ali zato ti umeš sto đavola“ - pomislio je Artjom ; ali u tome je
bila istina - ona je umela štošta: uvereno je vozila kuter i s vremena na
vreme vadila kompas i mapu, proveravala njima.
Kompas on vidi prvi put. Kuterom se vozi treći put u životu. Ma-
pe ne razume.
- Otkuda ti kuter? - pitao je on odmičući se i gledajući u dabrovo
narukavljc.
Artjom jc odavno tražio povod da se odmakne, bilo mu je nela-
godno i opet ga je obuzimala teskoba. Cudan osećaj, doživljava ga pr-
vi put u životu: mnogo vetra, mnogo prostora, ali je zagušljivo, kao is-
pod ciglanog zida.
U ustima mu je takođe, ovde neumesan, ukus cigle. Cigle i ribe.
Uz to, sve vreme je želeo da se osvrće: sustiže li ih neko. S vreme-
na na vreme se okretao i zagleđao do bockanja u očima.
A ona - ne.
- Dobro bi svog... - nastavila je Galja, a Artjom u početku nije čak
ni shvatao o čemu govori. - T i verovatno ne umeš ni da pucaš? - pita-
la je ona. - Daj mi još špiritusa... Ozebla sam... Učinilo mi se u počet-
ku da si jak. A šta ti možeš? Sto sediš tu?
„Možda, da je utopim?“ - misho je Artjom lagano i patnički, izne-
mažući od samog zvuka njenog glasa, kao od prostrela u promrzlom

510
uliu. Ona se trudila da govori glasnije, kako bi joj razlikovao reči - i u
njenom trudu je bilo nečeg učeničkog, gimnazijskog.
Dugo su ćutali.
- Najpre sam htela da te prevedem na Lisičji - počela je da priča
( ialja, pošto je otpila iz čuturice koju je sama sebi primakla nogom, pre
ucgo što je to pokušao Artjom - ali tvoj Krapin već ima pun komplet...
otpila je još i bez predaha produžiia, okrećući se od vetra - posle, mi-
slim, u lazaret, kod Alija... Ali on hoće suviše mnogo... Postojao je još
jedan službeni put - ali tamo se takođe moglo brzo skapati... Uglav-
nom, saznala sam da za godišnjicu revolucije traže muzičare i da je ne-
stašica u orkestru, prekucala sam tvoju karakteristiku i podmetnula je
kuda treba... Razumeo si? Razumeo si koliko me je to koštalo?
Artjom se nezgrapno premestio i seo na ldupu nasred kutera, li-
cem prema njoj.
„Ovde bi se smestilo još troje“ - pomislio je on, osvrćući se. -
„Trebalo je da sa sobom povedamo još nekog... Burceva, Afanasjeva,
Vasilija Petroviča. Oni bi je razveselili.“
Podigao je oči i u tegobnom predvečernjem polusvedu video da
ona gleda u njega, čekajući odgovor.
„Koliko te je to koštalo?“ - pitao je Artjom ćutke, direktnim po-
gledom, ali ona ga, izgleda, nije razumela.
- M ogu da ti očistim čizme - rekao je on ili njegov đavo.
Ponekad je Artjom mislio o sebi da oca nije ubio slučajno već na-
merno, zbog zločina.
- Ga-a-ade - otegla je Galja i lagano se latila futrole rcvolvera.
Artjom je gotovo ravnodušno pratio njen pokret.
On je naslućivao da ona može da ga upuca, nesumnjivo je to radi-
la nekoliko puta; ili barem jednom.
- Opali u mene, izbaci preko ivice, pa kući - relcao je on. - Taman
stižeš na predstavu u pozorištu.
Ali je ispod klupe ugledao sekiru i sam znao, ako ona ipalc izvuče
svoj nagan, on će...
Galja je ćutala i nije skidala oči sa njega. M otor je radio tiho, kao
da takođe iščekuje.
- Oživeo si najzad - rekla je Galja, valjda neprijateljski, ali bilo je
nečeg u njenom glasu - ...žao mi je, ne vidim tvoje pegave, zelene oči.
Znaš li da, ako toneš u moru, voda, kada uđe u oči, od plave postaje ze-
lena?... Eto, takvim očima si ti gledao kad sam ja svratila kod Gorškova
- u njima ni straha, ničeg, sediš i čekaš. Tako gledaju neld neustrašivi

511
psi, dok ih ubijaju. Samo je retkost da su im oci zelene... Pogledala sam
tada u tebe i odlučila da te spasem. Možda ću i sama da se spasem.
Otplovili su valjda već daleko - smrkavalo se, ali za njima je sijao
sekirski svetionik, gad, nije prestajao.
Cinilo im se, dok god se vidi on - njih drže, kao na dugoj struni,
i svakog trenutka mogu da ih povuku nazad, radujući se ulovu.
Treba ga razbiti.
- Ja bih se molio Bogu za tebe, da sam... - rekao je Artjom bez
ikakve patetike u glasu, ne skidajući oči sa svetionika.
Ona je klimnula glavom. N i ona nije verovala ni u šta.
- A kuter - rekla je Galja, odgovarajući na davno postavljeno pita-
nje - napravili su zatvorenici. Nisu majstori već prosto... čarobnjaci.
Fjodor je hteo da sa njima organizuje proizvodnju brzih kutera, ali bi-
lo bi skupo: logoru dodeljuju malo novca... Ovom kuteru imaju pri-
stup samo četiri osobe. Mene je Fjodor još davno uneo u spisak... A ti
tikvani nisu primetili. Ja namerno nisam dirala kuter, kako niko ne bi
obratio pažnju na to da ja njime mogu da idem kuda god poželim. Tu
ipak svi pišu dostave jedni o drugima - odmah bi napisali...
- A onaj, koji jc na obali - i on će da napiše? - pitao je Artjom.
- Kolesnikov? Crvenoarmejac? Ma, ne znam... Ionako niko neće
da nas uhvati, Tjom o.
- Zaista? - nije joj poverovao. O n još nije verovao u to.
- Drugi kuter je pokvaren. Jedrenjacima se ne vrši potera. „Gleb
Boki“ je u Kcmu i stiže za tri dana. Postoji avion, ali ja sam poslala fal-
sifikovanu naredbu tehničaru da pregleda m otor za dolazak komisije, i
lično otišla da proverim. Sav motor je rasturen na ceradi - nasmejala se
Galja neočekivano i ne naročito lepo, jednom stranom usta. - Pitala
sam tehničara koliko mu je potrebno da ga sklopi - on se uplašio, pa
kaže: dva dana, alco sad počnem. Ja mu govorim: „Nemoj da se žuriš!“
Artjom je slušao sve to kao bajku, plašeći se da udahne ili trepne.
- Ejhmanis nam pomaže... - produžila je Galja, u glasu joj je bilo
nečeg osvetničkog, ženskog. - Postojala je mapa na kojoj su ubeležena
ovdašnja ostrva, nacrtali su je još solovecki monasi - tih ostrva je ovde
više od stotinu. Ejhmanis je napravio nekoliko ekspedicija, precizirao je
stare mape, otkrio nekoliko novih ostrvaca. Takvu mapu nema niko. Ja
sam naredila Kabir-šahu da je precrta.
- A šta... nešto može da se dogodi? - pitao je Artjom gledajući is-
pod oka u m otor iza njenih leđa.

512
 - Već se pregreva - rekla je Galja, ne približavajući se čak ni šakom
niotoru. - Evo ostrvaca... Sad ćemo da pristanemo na jedno od njih.
- Zašto?
- Da malo spavamo. Ne boj se. Danas sigurno neće niko da nas
juri... Ne shvatam ništa...
...Već na prilazu ostrvcetu Galja i Artjom su razmenih poglede ta-
ko da im je bez reči bilo jasno o čemu oboje misle: a šta ako su ih ob-
manule mape ili kompas - pa sad oni dospeju na najdalje službeno od-
redište SLON -a.
- Ako je tamo logor - rekla je Galja - kazaću im da smo iz in-
spekcije...
- Da im pojedemo sve zaiihe pa da odemo dalje - potrudio se Ar-
tjom da se našali, ali u duši mu nije bilo sasvim dobro. O n više nije hteo
da vidi stražare.
Galja je razmislila, izvadila nešto iz džepa i pružila Artjomu.
- Uzmi! - relda je ona i smanjila obrtaje motora.
T o je bio pištolj.
- Ja imam. Ako je tamo crvenoarmejski odred... i htednu da nas
hapse... treba ih ubiti. Cuješ li ti mene? - zaškrgutala je neprijatno zu-
bima - kao da su joj zubi bili gvozdeni pa nabasali na gvožđe.
- Da, Galjo! - odgovorio je Artjom, i učinilo mu se da joj je i ime
gvozdeno.
O n se uopšte nije plašio.

* * *

Našli su pogodno pristanište uz blagu kosinu obale.

Artjom je skočio u vodu na tri metra od obale: mislio je da će bi-
ti plićak, ali bilo mu je gotovo do pojasa, uz to, čizme su se neverovat-
no klizale - dok je psujući prevalio ta tri metra i posle konopcem izvu-
kao lcuter, umorio se kao da je šest sati teglio balvane - sav je drhtao i
smučavalo mu se.
Mada posle Sekirke nije bila ista ni njegova snaga.
Jedva je došao do daha i sav se izručio u dugu pljuvačku.
Noge su mu bile mokre, pod petama je sve šljapkalo i mljackalo
Kada su ugasili motor, postalo je neobično tiho i neprijatno. Kao
da je roktanje motora rasterivalo zle duhove, a sad su oni mogh da ih
saleću.

513
 Izgleda, na ostrvu nije bilo nikog.
Artjoma je hvatala groznica, želeo je da što pre legne i što duže
spava.
Ali, pre nego što je izvukao čamac na obalu, morao je da ga isto-
vari. Išao je tamo-ovamo, kao u ružnom snu. Odrao je nokat. Držao je
prst u ustima, kao beba. Ispod nokta je tekla slana tečnost.
Galja je otišla nekuda svojim poslom. Vratila se kada je on sam do-
vulcao čamac gotovo do sredine.
- Klizi - rekla je Galja strogo.
D a je Artjom na dva minuta otišao da obavi nuždu - što je odav-
no nameravao da učini - čamac bi skliznuo u more. I pocrkali bi na
ostrvu. Ili bi ovde dočekali čekiste, kao zečevi, upali u zamke. Samo bi
cvileli od užasa...
. ..Dok je Galja jedva držala zategnuti konopac ne dajući čamcu da
sklizne, Artjom , gotovo neživ, kotrljao je oblutke i gurao ih pod ko-
bilicu.
,,Lipsaću...“ - ponavljao je ponekad. - ,,Lipsaću...“
Galja je odabrala mesto za san.
Primus se nije palio.
Artjom, mršteći se od bola - nokat, đavolji nolcat - konjslcom dla-
kom je pročistio primus i zapalio ga.
Pojavili su se topli talasi i miris - ali same toplote je bilo malo.
- Sad vatra - rekla je Galja. - Potrebna nam je vatra.
Artjom je mokar, dok su mu se oči sklapale i čizme šljapkale, kre-
nuo da naseče drva - našao je dva drvceta, lokalne brezice, nakrivile su
se prema zemlji i jedva se podavale sekiri...
Ili ga ruke više nisu slušale.
Kad se Artjom vratio, sa vetrovite strane je bilo okačeno ćebe, na-
taknuto na dve lopate, i iskopana jamica - da se lakše zapali vatra.
Artjom je nekako rukovao sekirom i nacepao iverja.
...Planula je vatra - kakva radost, kao da ih je ogrejalo samo spa-
senje, a ono je moglo da se gleda, da se dotakne brzom rukom.
Cučnuli su pored vatre, ne toliko da se greju lcoliko da je štite od
vetra.
Artjom je izuo čizme, jedna čarapa mu je skliznula - morao je da
zavuče ruku u čizmu kako bi je izvadio - izvukao je ne samo čarapu već
i kašu od vune i balege, tom kašom može, na primer, da hrani kašiči-
com malog đavola. Stisnuo je čarapu u ruci, drhtavoj od umora, niz pr-
ste mu je poteklo nešto gusto i ljigavo.

514
 Dugo i nespretno se sušio lcraj vatre.
Galja je sve to posmatrala s ironijom - sposobnost koja je, uzgred
budi rečeno, uvek obeležje ženske pameti: Artjom je odnekud znao za
to i ranije.
Posle pola sata Artjom je zatekao sebe s konzervom zejtina u jed-
noj, i konzervom šećera u drugoj ruci.
Te konzerve je naizmenično davao Galji, a posle bi se oni opet
trampili. Jeli su sve to kašikom, koja se sva umastila i ušećerila. Neuo-
bičajena proždrljivost - samo im se činilo da je kašika teška, kao olov-
na kutlača.
Pili su čaj, prljeći svu vilicu Artjom je ispio već tri cimente. U usti-
ma su mu visile grudvice opečene kože. Nemilosrdno je gurao prste u
usta i kidao ih.
Telu je ipalc bilo prohladno, s vremena na vreme mu je postajalo
još hladnije - kao da je čaj pelcao samo grlo i ono mesto nasred grudi,
lcuda je tekao hladeći se već ispod grudnog koša.
Galja mu je nelcako dostavila neispijenu cimentu čaja. Oči su joj se
sklapale.
- Nisam spavala - priznala mu je. - Nervirala sam se.
- Nelco je pobcgao... iz logora? - upitao je Artjom pošto je sažva-
lcao zalogaj i obrisao usne rulcavom.
„Cini mi se, za sada zaista neću da lipšem...“ - priznao je sebi.
- A eto, telc što je letos... jedan... - relcla je Galja. - Izračunao jc
lcuda idu morslce struje, vezao sc za brvno i na njemu je lcrenuo na put.
D o lcontinenta.
- I šta?
- Izbacilo ga je na obalu - rekla je Galja, ne saosećajući ali ipalc sa
izvesnim saučešćem. - Izlomljene se mu sve kosti, razbijena lobanja -
lcao da su ga... maljem tukli. O stene, sigurno... nije uspeo da se odve-
že. Ili se nalokao pre toga... Ne znam.
Jesenje drvo je čadilo.
Artjom je hteo da se utvrdi u njihovoj sreći, počeo je opet da se
raspimje kod Galje o tome šta može da im se desi.
- Može da se polcvari motor - rekla je Galja. - Ali imamo jarbol i
jedro, i... pokušaćemo onda da dođemo tako. Ja umem malo, pokazi-
vao mi je i Fjodor - brat mu je mornar... I mesni monasi su me učih...
Fočki starešina - i on me je učio... Još može da počne bura. U tom slu-
čaju ćemo da potonemo - i opet nas neće naći - nasmejala se ona, kako

515
je umela - ...mada ćemo za dan-dva sigurno stići blizu zapadne obale,
da bismo u slučaju nečeg mogli pokušati da priđemo uz obalu...
Artjom je od sveg srca poželeo da je poljubi u usne, da je zagrli:
kao sestru.
Ona nije toliko videla, koliko je osećala njegovo stanje dečje začu-
đenosti i neočeldvane radosti - i zarazila se njime, pa se opet nasmeja-
Ia nečemu.
Artjom je od radosti otišao da potraži nešto za loženje, bazao je u
mrklom mraku, nekoliko puta je pao.
,,Da mi je barem jedan bor“- mislio je Artjom zamišljajući kako se
razgorevaju grane. Ali otkud bor na tom pedlju usred mora, šta će tu
da radi, o čemu će da misli.
Nabasao je na još jedan kusi žbun, posekao ga i polomio, u mra-
ku nije shvatao čak ni šta je to.
Zurno se vraćao na jedva živu, treperavu vatricu, kao da je tamo
bila zaštita i amajlija.
Noge ga nisu slušale.
Talasi su se valjali kroz plićak; počelo je da mu duva u lice; a kad
sakrije licc - osvetničld je duvalo odozdo.
Galja je na zemlju prostrla ceradu, a preko nje ćebe, odozgo se po-
lcrila kišnom kabanicom, drugu je ostavila Artjomu.
Lcžala je glavom prema samoj vatri. Na glavu je navukla buđanov-
ku i vezala je ispod podbratka - bila je smešna. Gledala ga je trepera-
vim, pospanim pogiedom.
- ,,U plavom i dalekom okeanu... negde pored ognjene zemlje...“
- zapevala je Galja. - Lezi što pre.
Artjoma je jedva čujno štrecnulo ispod rebara.
,yMožda je zaista volim?“ - pomislio je on, veoma oprezno odme-
ravajući u glavi to pitanje, da ga ne bi uplašio svojim keženjem zuba iz
prošlog života. - ,,Volim?“ - ponovio je on još jednom, bezvučno iz-
govarajući tu reč, kako bi je osetio na usnama. - „Ili, kako se u mom
slučaju naziva to osećanje koje ljudi zovu ’ljubavAA
Dodao je granje na vatricu.
- A kuda mi bežimo? - pitao je zavlačeći se pod svoju kišnu lcaba-
nicu i osećajući da jedva govori.
- A još nisam rešila - rekla je tiho Galja, takođe jedva stižući do
njega kroz svoj poludremež i umor, ali ipak, tonom kao da je izabrala
da sutra odu u bioslcop ili u pozorište. - Svi koji beže - beže u Kem. I
odatle nastoje da odu u Finsku. Nas će takođe da traže tamo, sigurno...

516
Ali mi plovimo na dragu stranu. Možda stignemo morem pravo do
Finske... T o je dvesta vrsta. Možda promenimo kurs i iskrcamo se na
obali kod Arhangeljska... Ili negde u tim krajevima. Možda doplovimo
do samih voda Norveške... ne znam... N ije mi jasno za lcoliko nam je
tu dovoljno goriva. Imamo još tri kanistera... Uzela sam ga od tehni-
čara koji je... rasturio naš avion na stotinu gvožđića... Ali možemo, ka-
žem... pod jedrom... hajde da spavamo...
Kapricioznim, ali takom dragim pokretom podigla je svoju kišnu
kabanicu: dođi kod mene, Tjom o.
On se poslednjom snagom nasmejao.
- Sta je? - upitala je ne otvarajući oči i brkajući slogove.
- Ta tvoja buđanovka... Ne mogu. Kao da sam legao da spavam
sa crvenoarmejcem iz nadzorne čete...
Galja je napravila pokret da se odmakne, aii više radi spoljašnjeg
izgleda, iz strogosti.
Artjom ju je zagrlio i nije pustio.
Odmah su zaspali.

* * *

Spavao je tešlco - kao da je i sam san bio posao. Neprcstano ga je

mučio, kao zub, neld deo svesti: treba ustati, treba ploviti dalje, treba
ustati, potera nam je već za petama, vide nas sa svetionika na Sekirki,
primetili su nas i...
U strašnom i zbrkanom snu crvenoarmejci su do njihovog ostrv-
ca doplivali na konjima - kako se ne bi čulo. Konji su frktali i dizali uvis
glave crvenih, bezumnih očiju, crvenoarmejci su se kezili...
Mora što pre da probudi Galju, da otpuze - da ih nc primcte. Ali
čamac! Kuda da denu čamac! On se rnože vrlo brzo potopiti... Da!...
On je potrčao - dugim, klimavim nogama, kao da ih je nacrtalo sasvim
malo dete, držeći olovku u pesnici - do motornjaka, odvukao ga je u
more i čamac je odmah otišao pod vodu... „Sta to radiš?“ - viknula je
Galja van sebe od užasa.
Artjom se probudio s teškom glavoboljom: kao da su mu na čelo,
između obrva zalepili nešto tuđe, lepljivo, dosadno - i hteo je da to ski-
ne, otkine.
U glavi je bila jalca buka mora.

517
 Galja više nije spavala - ležala je, izgleda da nije imala snage da se
izvuče ispod kišne kabanice. Lice joj je bilo namrgođeno, poružnelo.
- Koliko je sati, šta misliš? - pitao je on; u ustima mu nije bilo
pijuvačke.
- Tek je pet - odgovorila je Galja tiho i nezadovoljno.
Sat joj je bio na grudima, ispod kožnog ogrtača, Artjom je video
juče kad ga je vadila.
- Daj votkc, šta li... - predložio je Artjom - da bude veselo.
Galja ga je pogledala i odjednom se nasmešila.
„O, hvala ti, Gospode“ - pomislio je Artjom - „inače, kuda ćemo
u tom raspoloženju...“
I izgovorio je naglas upravo to što je pomislio.
- D aj mi votku - rekla je Galja protežući se ...gospodine go-
spodaru...
Jučerašnja vatra je izgledala zapušteno, kao da ju je neko pojeo, pa
posle izbljuvao nešto sluzavo na to isto mesto.
Artjom je našao čuturicu. Galja je otpila i vratila. Prihvatajući ču-
turicu, on se sagnuo i poljubio Galju u obraz pored usta. Obraz joj je
bio slan, usta mokra.
Galja je nezadovoljno muknula: smetaš mi da progutam! - i odmah
je dlanom obrisala lice, izbavila sc ili poljupca, ili votkc na usnama.
Artjom se nije uvredio.
Malčice razvcscljcni, sakupili su stvari. Natovarili su se gotovo ži-
vahno. Lagano su sc sprcmali. Artjom je namerno stenjao dok je po-
merao oblutkc.
M otor su počcli da pale tek u moru, odgurnuti od obale.
Upalio se iz trećcg puta - nisu stigli čestito ni da se uplašc.
Poglcdali su sc i bez reči krenuli duž ostrva, pa nalevo - u more.
Galja je davala obrtaje - od brektanja motora su se potpuno probudili.
Nisu ih sustigli. Svakog trenutka su im sve dalje.
Sunce je izlazilo svečano - činilo se da će svakog časa da zasvira
neka muzika.
...Ali što su se dalje kretali danju, sve više im se činilo da muzika
može biti rđava, zla.
Ostrvce je nestalo.
Osećali su usamljenost i hladnoću.
Artjom je pio još votke.
Ali ona ovoga puta nije rasterivala već dodavala mutljavinu u glavi.

518
 Da je naokolo bilo kopno - on bi smogao snage u sebi da se na-
ljuti. Od ljuđne se dodaje životu i veri. Kad su ti u blizini ljudi, uvek
možeš da se naljutiš na njih - a na šta ćeš ovde? I kuda će on da ode s
tom ljutnjom?
Juče ga je plašila potera, danas mu je nešto drugo bilo strašno: ne-
bo. Nebo i praznina naokolo. Tolika voda - kakav je smisao u njoj, kud
je toliko nališe?
Artjomovo srce se nikad nije radovalo velikoj vodi.
On i Galja su sedeli zajedno, na istoj klupi; ćutali su.
More se mreškalo gotovo ujednačeno. Kretali su se kao na džom-
bastom putu, naporno, poskakujući - s vremena na vreme Artjom je
nehotice istezao vrat, baš kao da to pomaže savladavanju talasa.
Osvrtao se gotovo svakog časa: činilo mu se da će svaki oblak, ko-
ji se pojavi na nebu, da odmah nađe sebi drugi, a s trećim oblakom će
da se sakupe u klupko i počnu uporno da traže kuter.
Sunce se izgubilo, sad je bilo teško ćak i pretpostaviti gde se nalazi.
Sto su dalje odmicali, nebo je postajalo sve niže - kao da se suža-
vao prostor i, na kraju krajeva, morao je da se pretvori u uzak horizon-
taian tesnac koji će da zgnječi kuter.
Artjom je počeo i sam da veruje u svoje plašljive fantazije, dugo
gledajući napred: kako ii je tamo tesnac, je li se približio?
Galja je ponekad pogledala u kompas.
Izvadila je mapu na planšetu. Razgledala ju je i jednom rukom pri-
tiskala planšet uz kolena - rukavicu s te ruke bacila je na dno kutera.
Da joj ne bi smetao, Artjom se premestio na drugu klupu. Odatle
je prvi put primetio da su Galjine ruke malene: daj joj veliku jabuku -
moraće, izgleda, da je uzme obema rukama.
Dok je ona sedela za stolom u svom kabinetu i zapisivala njegove
zbrkane odgovore - to je bilo neprimetno. D ok ga je tim rukama mi-
lovala po leđima, po glavi, ma gde ga samo nije milovala - takođe. A
sada, kada su naokolo krupni muški predmeti - motor, jarbol, lenger
na dnu - postalo je očigledno. U z to i taj njen kožni ogrtač, ta njena
topla odeća.
„Zar takvom rukom može da ubija?“ - pitao se Artjom. Cesto je
postavijao sebi pitanja na koja nije ni nameravao da traži odgovore.
Artjom je preneo pogled s ruke na mapu, neko vreme je i on raz-
gledao - naopačke.
Cutanje je narušio pitanjem:
- Gde smo?

519
 Ona je brzim i neujednačenim pokretom - vetar je trzao papir -
nacrtala noktom krstić na mapi: ovde.
Manastir je još bio blizu - zato su daleko i Arhangeljsk, i Finska, i
izlaz u norveške vode je zaista na kraju mora.
„...Ipak je ludački poduhvat - uskoro će da im nestane gorivo: ni-
je valjda da ona ume da plovi i pod jedrom? Zene to ne mogu umeti“
- ozbiljno je sumnjao Artjom ili je namerno ljutio sebe.
Premestio se na svojoj klupi licem napred - neće stalno da gleda u
Galju, u njenu strogost.
Trljao je oči u najbesmislenijoj nadi da će ugledati nešto iza dale-
kih vidika.
„Eto, kad bi na trenutak zažmurio, zatim otvorio oči, a tamo... pa,
recimo, zemlja - i nad zemljom natpis ’Norveška’, pa čak i neka nije na
ruskom... A u pristaništu stoje ljudi s hlebom i solju na norveški na-
čin... Bam! - opalio je top: načekali smo se vas, Artjome i Galina, put-
nici-nevoljnici, begunci, dezerteri! Hajdemo da vas smestimo u tople
stanove - kade, pune šampona, već se penušaju, vrela voda žurnim žu-
borom udara u penu...“
H teo je da potraži dvogled, ali se olenio ili, tačnije rečeno, odlu-
čio je da se izbavi od ogorčenja: što dalje vidiš prazninu, sve više uvi-
đaš kako ti predstoji neveseli put.
Proticao je tek drugi dan, a on je osećao da je kroz sebe propustio
onoliko novog vazduha koliko ga u njegovim plućima nije bilo ni za
godinu dana. Vazduh mu je neumorno udarao u lice, od njega je imao
vrtoglavicu ali nekako nije bila ovozemaljska već mu sc u glavi vrtelo
na novi način, drugom opojnošću, tuđom i vlažnom.
Artjom je skidao rukavice i pipao obraze, a koža mu se tako iskre-
no, talco radosno čudila toploti - baš kao nečemu tuđern i odavno neo-
čekivanom.
Odjednom je osetio da iza njega nema Galje, nestala je: okrenuo
se tako da mu je krcnulo u vram. Galja je s uzdržanim čuđenjem pogle-
dala u njega.
Artjomu se učinilo da je ona maločas plakala, pa se usplahirio i po-
čeo da prelazi preko klupe nazad, kod nje - još ne znajući zašto: da ne-
kako saoseća sa njom ili jo j makar rukama zagreje obraze, kao što je ne-
davno zagrevao sebi.
Zaista je pružio ruku prema njenom licu. Galja je napravila pokret,
ne oštar ah ipak primetan, da bi mu se izmakla - šta je sad to> zašto,
Artjome?

520
 - Ja da te zagrejem... - rekao je on osmehujuđ se malčice ukrivo.
Nisi ozebla?
Ona nije odgovorila: samo ga je pogledala odozdo naviše i za-
molila:
- Sedi. Ispaščeš.
Galja je bila nezadovoljna njime, osećao je. I čak se dosećao čime
je upravo nezadovoljna: on joj se nije udvarao, nije je gledao, nije je sa-
žaljevao, nije joj ulivao nadu.
A kako da joj se udvara ovde, u čamcu? Treba se udvarati kada je
naokolo suvo i ima gde da se stoji, a čak je najbolje - da se prilegne.
Artjom se vratio na svoje mesto, govoreći sam o sebi: „...ostade
praznih ruku...“ - i odmah se nasmejao: taj izraz, na fonu beskrajnog
mora naokolo, prvi put u životu zazvučao mu je podrugljivo - neka,
neću da mi budu pune ruke.
Negde u daljini, iza Galjinih leđa, udario je grom - nečujan, ali
kroz tamno, prljavo, razbarušeno plavetnilo videla se munja.
Cim se nasmejao tome što se vreme prilagođava Galjinom raspo-
loženju, Artjom je u istom trenu shvatio da nije nimalo smešno: ipak
će da ih sustigne nepogoda.
U izvesnoj rasejanosti ponovo se osvrnuo: kuda da se sakriju,
ako?...
Da im je barem ikakvo ostrvce, makar da iz vode viri brđašce. Do-
bro je ribi - ne boji se kiše. Grom zagrmi - ode u dubinu i leži tamo.
Zašto su otplovili s ostrva? Mogli su na kopnu da sačekaju kišu...
A ako pljuštanje potraje čitavu nedelju? Dve nedelje?
Da im je kopno i najmanje veličine.
Kao da je osetila Artjomovu usplahirenost, Galja se osvrnula.
- Nepogoda? - upitao je Artjom što je mogućno mirnije: pa muš-
karac je, na lcraju krajeva. - Usput ima još ostrva?
Od nastupajućih strahota, izgleda, postala je govorljiva i dobra.
- Da... - rekla je ona. - Postoje ostrva. Proučavala sam put. Ali,
ako ne pogrešimo, ostrvo će nam biti usput tek pred samo veče. A ki-
ša može da pljusne već sad.
Potvrđujući njene reči, žestok vetar je, baš kao iz zasede, dunuo u
naletima i odmah još više otežao kretanje kuteru. Artjom je potišteno i
s neizrecivom molbom gledao u motor: tegho ih je drugi dan ne žale-
ći se i ne gubeći snagu - ali ko bi mogao znati šta motor namerava da
radi na kiši.

521
 Artjoma je teško zabolelo unutra, opet mu je palo na pamet da je
kudikamo lakše na zemlji: čak i ako nameravaju da te streljaju, možeš
da istrgneš pušku, da se pomoliš, padneš pred noge, iskamčiš život, po-
begneš u šumu, iščupaš jabučicu stražaru... najzad, možeš biti i ubijen,
ali ne smrtno, pa posle ispuziš iz groba - čuo je on da se to dešavalo;
ili se prosto praviš da si mrtav - mada si još živ, samo ti krv curi kroz
rupicu na grudima... ali ovde? Kome ćeš ti ovde da padneš pred noge?
T i se praviš mrtav pred morem? Njemu da pokažeš rupicu u grudima?
Iz tog groba nećeš se nikad iskobeljati.
Iznenadna ledena kiša udarila je iz sve snage, sleva i zdesna, lupa-
jući ih po leđima, glasna do te mere da je zaglušila motor.
Kuter se zavalilo na bok, motor je zahrkao na niskoj noti, kao da
su mu se navalili na same grudi.
„Priberi se! Priberi se!u - naređivao je Artjom sebi pomamno. -
„Motor - neka se nosi dođavola! Galja je rekla da će biti ostrvo! Znači
da će biti! Ako crkne motor - plovićemo pod jedrom. Snaći ćemo sc
nekako. Monasi su plovili pod jedrima pet stotina godina, a šta je s to-
bom? Sta - ti si sc rodio bez ruku?“
Kiša jc bila tako gusta i čvrsta da je teško video čak i Galju.
Njeno licc jc izgledalo Artjomu preneraženo i prebledelo.
- Galjo! - viknuo je on. - Mila! Iščupaćemo se!
Artjom jc iz štenare na pramcu kutera izvukao sargiju i bacio joj:
- Prekrij motor! Treba prekriti motor!
Pronašao je kutlaču i pomažući se nogama, Artjom je brzo počeo
da izbacuje nagomilanu vodu - tako brzo da je neprestano otirao oči i
stalno se zagledao u dno i ivice kutera - ima li pukotina.
Iznad samih glava im je limenim, užasavajućim treskom udario
grom: Artjorn je na sekundu oslcpeo; vid mu se vratio i odmah se se-
tio: kad je pukao grom, Galja je vrisnula, kao gola.
- Galjo! Mila! - viknuo je još jednom.
- Ako je motor?... - povikala je ona.
- Jedro! - odgovorio jc on. - Prestaće kiša i postavićemo jedro!
Voda je naokolo klokotala - čak ne od kiše ih vetra već od nekog
besnila koje se pritajilo unutra.
Vetar se bacakao: Artjomu se činilo da taj vetar gleda kako se on
pronosi čas sleva, čas zdesna, sumanut.
Talasi su bili takve veličine da su bogzna koji put šikljali preko ivi-
ce. Ui mu se samo činilo, od straha i vodenog meteža naokolo?

522
 U jednom trenu Artjom je uhvatio sebe na tome kako pokušava da
kutlačom udari po vodi u čamcu, po njenom čelu, po obrazima, kao da
je živa.
...Ti talasi, kojima su odolevali, bili su sušta besmislica: u tom mo-
ru koje je moglo da podigne talas dvostruko, trostruko, osmostruko više.
Artjom nije pamtio kako se potpuno ukvasio: nalilo mu je i ispod
pazuha, i vatirane pantalone su mu nabrekle.
On više nije primećivao munje niti je čuo grmljavinu.
Zahvatao je i izbacivao vodu, kao osuđenik. U tom zanimanju je
bilo nečeg ludačkog: zahvataš vodu, izručuješ je u vodu, zahvataš vo-
du, izručuješ je u vodu...
Prenuo se tek na Galjin povik:
- Stao je! M otor je stao!
On se uspravio i kroz pljusak, od lcoga mu je lice odrvenelo i otu-
pelo, pogledao u nju.
Galja, naravno, nije plakala, samo joj je lice bilo mokro, unakaže-
no, i usne baš stisnute.
- Dođavola s njim, Galjo! - viknuo je on. - Ništa!
,,Ko na moru nije bio - Bogu se nije molio“ - setio se Artjom re-
čenice koju je negde nekad čuo.
Ona nije imala nikakve veze sa njim.
Artjom je pronašao još jednu kutlaču - i već su zajednički izbaci-
vali vodu, ponekad se sudarajući rukama i nc gledajući mnogo u stra-
nu. Naokolo je bila smrt, jednaka i hladna.
Kiša je prestala najednom, u trenu.
Nepogoda je otišla dalje.
Vetar je napravio još jedan krug i otišao, oštrim repom podseca-
jući talase.
...Olakšanje je bilo kratko.
Uspeli su samo da se jedno drugom nasmeše jedva živim licima,
izudaranim do modrica. N joj su visile šiške - mokre, nabrekle, kao slo-
mljeno ptičje krilo. Njemu - i sam nije znao šta je, po svoj prilici, lice
mu je nekako kalajno s tifusnim rumenilom, a u ruci - kutlača.
Osmesi su im još ostali na licima, ali već im je bilo jasno da mo-
tor ćuti i da su zaglavljeni usred vode.
Galja je dotakla motor, pomiiovala ga - u tom pokretu je bilo ne-
čeg bolesnog, što govori: što si takav? kako ćemo mi sad?
- Možemo da pokušamo? - predložio je Artjom, zbog nečeg go-
tovo šapatom.

523
 Voda je pljuskala o ivice.
- Ejhmanis je uvek govorio: pre nego što počneš krpljenje mašine -
daj joj da razmisli - rekla je s mukom Galja, kao da joj pritiskaju grudi.
Zagrmeo je grom negde u daljini.
O boje su pogledali u tom pravcu - napred: možda se tamo ukaže
još nešto, osim groma. Napred je bio tamnosivi, gotovo mrkli mrak.
I Galja, i Artjom su uviđali: ako sad pokušaju da upale motor, a
on se ne upali - biće to kraj, krah.
Zeleli su da odgode taj tren.
Nesumnjivo, trebalo je još jutros, na kopnu, da postave jarbol i
utvrde jedro - i sad bi ga podigli. Da se ne bi pedjali usred mora - smr-
zavajući se na vetru, preplašeni ljudi.

* * *

Ušuškali su motor, kao dete.

Ispili su votku.
Dovršili su izbacivanje vode.
Nalili su goriva.
Posedeli su i ispili još po gudjaj.
Galja je dugo gledala nekuda u nebo, zatim, ne gledajući u Artjo-
ma, kao da i nije ozbiljno, upitala je:
- Hajde da se upucamo.
- Aha, a zašto sam ja toliko preživljavao - odgovorio je odmah
Artjom.
On nije podnosio te razgovore, i odgovorio je tonom koji mu je
odmah omogućavao da zatvori temu.
...Strpljivo su dreždali gotovo pola sata.
Cimnuli su uzicu - i motor je proradio.
Artjom se glasno nasmejao. Galja se takođe nasmešila. Ona je da-
vaia obrte s takvom ostrvljenošću, kao da je što glasnije radi motor, tim
bolje.
Pojurili su morem.
Pola sata su ćutali, zureći na sve strane.
Zatim je Artjom gledao u Galju.
Zrak nevidljivog zalaska jesenjeg sunca na njenom licu - kao da je
jedini u čitavom svetu.

524
 - Pa ipak, Galjo? - upitao je Artjom glasno, da bi nadjačao motor.
- Kuda ćemo da otputujemo?
Gaija je prenela na Artjoma spori pogled, škiljav od vetra.
- Norvežani imaju lovačke koncesije, a one plove duž Murmanske
obale do tesnaca Belog mora, pa čak i zalaze u njega. Nadam se da će-
mo naići na njih. A još na Zapadnom Murmanu žive Norvežani-kolo-
nisti. I niko se nije dosetio da beži kod njih... Ali za sada nam je rano
da mislimo o tome... Da ne propustimo sledeća ostrva...
„Rano je, nije rano - a šta ako se više nikad ne vratim u Rusiju?“
- pomislio je Artjom začuđeno - „ ...šta ću da izgubim?“
On je na sekundu zažmurio, ugiedao bumbara na stablu, video je
konja kako podrhtava slezinom, svračje gnezdo, mlađeg brata, foto-ate-
Ije na Mjasnickoj, Sneška Belića pred kućom, stih pesme...
Brzo je digao ruke od toga: sve je pena.
,,Nije“ - odgovorio je samom sebi, ali ponovo je digao ruke od toga.
„Zena nema Otadžbinu. Njena je Otadžbina - muškarac“ - govo-
rio je na Solovkama ili Vasiiij Petrovič... ili Burcev... ili Mezernicki? Ne-
ko od njih - bivših belogardejaca i bivših živih ljudi. - Otadžbina se po-
javljuje ženi kad joj se pojavi muž. Ili deca. Deca napuštaju Otadžbinu
- i majka je opet nema. Otadžbina je tamo gde je srce njenog deteta...“
Ko je to govorio?
Svetlost nebeska je pobuđivala barem ikakva razmišljanja - ali što
se više smanjivala, apstraktne misli su postajale sve besmislenije i čak
zlonamernije: svakim trenom smanjivao im se značaj - kakva Otadžbi-
na, kakav bumbar na stablu, kakvo srce - u svetu su samo voda i so, vo-
da i so.
- Umeš da plivaš, Galjo? - upitao je on, da ne bi ćutao.
- Monasi nisu umeli da plivaju, Tjom o. Rekao mi je fočki stareši-
na. Da ne bi živeli u lažnoj nadi... Monasi nisu umeli, pa nemamo po-
trebe ni mi. Ovde ne možeš da otplivaš. Voda - deset stepeni.
Mrak je pao kudikamo pre nego što se očekivalo. Kao da su ga do-
livali, baš kao iz mastionice. Samo se okreneš - sleva se već zgusnuo;
skreneš pogled - a zdesna je mrkli mrak.
Dok je imalo smisla, Artjom se sve osvrtao - gde je to đavolje
ostrvce...
- Ono je veliko, naše ostrvo? - pitao je nekoliko puta Galju.
- Ne znam - odgovorila je ona, ali bez ljutnje, već takođe u nedo-
umici i uznemirenosti.

525
 Nastalo je vreme kad im je mrak gledao u oči. Zvezde se gotovo
nisu videle, jedna ili dve bi se retko pojavljivale i ubrzo nestajale. Samo
motor, i šum vetra, i pljeskanje vode.
Artjom se zagledao u mrak i s vremena na vreme mu se priviđala
šuma - visoko i gusto drveće, neobične veličine.
Setio se kalto se u detinjstvu bojao šume noću. Kako mu sad izgle-
daju besmisleni dečji strahovi: sumračno drveće - to je mir, to je život.
Sekirski svetionik se izgubio. Ko bi mogao da pomisli da njegov
nestanak može da se doživljava kao gubitak.
Kako je čovek mali, kako je slab. I kako je ogroman svet, ogroman
i crn.
Zar ta majušna noć može da se poredi s onom - kada je on zako-
pavao Burceva, sav u tuđoj krvi?
Pa šta što sam ga zakopavao - ali zato u zemlju, tvrdu zemlju, na
kojoj može da se stoji. I naokolo su bili ljudi, mada vučjih očiju, ali zato
su ipak posedovali razum - i razum je mogao da ih navede na bilo ko-
ju odluku.
Na primer, da poštede Artjoma.
Njima je mogao da se obraća. Da porazgovara s njima. Da im is-
priča svoj život.
,,Ja se ne bojim ljudi“ - pomislio je Artjom. - ,,Ja se bojim bez ljudi.“
Misao mu se učinila neobično duboka, sadržala je neviđene smi-
slove.
Danju još može da se traži sunce i da se nada u njega - ali u šta da
se nadaš u slepilu?
Galja je gledala u kompas na dlanu, prinoseći ga uz samo lice.
A šta ako oni odjednom uplove u ogromnu otvorenu vilicu? Ka-
žu, kitovi se tako i hrane: otvaraju svoja džinovska usta, i sve što se u
njih uliva - i jeste kitovo jelo.
Kompas to ne zna!
Artjom se zagledao napred, do reza u čelu.
- Nađi lampu! - zatražila je Galja.
Artjom je trepnuo, pokušao je da se mrdne i shvatio da je tokom
poslednjih sati tako promrzao da ne može da podigne ruke.
Pošto se umalo nije stropoštao u stranu, kao rogozna vreća, tupo
je pipao po podu tražeći fenjer. Tako da nije ništa našao. A i Galja je
zaboravila šta je tražila. Ona je pritiskala na gas, a m otor je bio jedino
razumno i spokojno stvorenje u svoj toj praznini.

526
 „Obreo sam se ovde‘c - govorio je nekome Artjom - „usred hlad-
nog mora, sa ženom koju gotovo ne znam. Možda su na njoj strašni
grehovi, a sudbina ju je namamila u more da bi je utopila. Ja nemam
nikakve veze s tim. Ovde sam slučajno, sam po sebi, bez potrebne kri-
vice. U bio sam oca, ali bio sam kažnjen za to, teglio sam balvane, tukli
su me, pokušavali da me zakolju. Gledao sam smrt i bio osuđen na nju,
smrzavao sam se na Sekirki, spavao sam ispod ljudskih kostiju, slušao
sam medenicu... o, kad bi sad neko zazvonio medenicom - negde u
mraku - kako bismo se ustremili tuda! Je l’ da, Galjo?“
On se ponovo osvrnuo na svoju - koga? Drugaricu? Zenu? Nepo-
znatu ženu s čitavom nepreglednom sudbinom za leđima.
Sta može ovde i sada da spase - njega, njih?
Možda treba izgovarati vlastito ime - naglas: i tada če u kartoteci
svih ljudskih imena da se dogodi preispitivanje i provera - da, postoji
taj, da, za tim imenom se prostire pređeni puteljak, ali zbog nečeg mu
nema budućnosti, hajde da tom imenu, tomu krvotoku, toj očnoj jabu-
čici damo pravo na sutrašnji dan.
„Gospode, ja sam Artjom Gorjainov, pogledaj me kroz mrak. Po-
red mene je žena - pogledaj i nju. T i ne možeš da me uzmeš na jedan
dlan a drugi ostaviš prazan? Uzmi i nju. U njoj je bilo moje seme - ona
mi nije mđa osoba, ja nisam spreman da odgovaram za njenu prošlost,
ali spreman sam da delim njenu budućnost.“
Gospode?
Nilcoga nema ovde - samo dve sudbine, i dva pamćenja - njeno i
njegovo. Vulcu se za čamcem, usput gubeći čas jedno, čas drugo - ne-
kakve reči, nekakve stvari, nekakve glasove.

* * *

Propustili smo ostrvo? Propustili? Propustili?

Nego šta, kako da ga ne propustimo.
I šta sad?
Galja je smanjila brzinu, m otor je radio na najnižim obrtajima.
Vazduh je postajao sve oštriji, bodljikav, nepodnošljiv.
Culo se kako Artjomu cvokoću zubi.
- Artjome? - pozvala je Galja.
Očigledno, bila je toplije odevena: još joj je bio zvonak glas.
- Lipsavam - jedva je izustio, tupo gledajući u nju.

527
 - Ma nemoj - odgovorila je Galja - nismo čak ni počeli da patimo.
- Ali zato što sam se ja već napatio! - ispalio je odjednom Artjom
razjareno, s mukom učvršćujući vilicama svaku reč.
Došlo mu je da padne na dno čamca, da se tamo sklupča, zaspi
čvrsto i bez snova.
- Okreni se, moram da... piškim - zamolila ga je glasno Galja.
O n je, jedva mrdajući, prebacio noge preko klupe i seo leđima
okrenut prema njoj.
Galja je pustila kormilo, m otor se stišao.
Vrlo dugo se petljala.
- Sto ćutiš? - upitala je Galja. - Kaži nešto. Pevaj. Ne treba ćuta-
ti. Traži votku. Tam o ima votke.
Po zvuku je shvatao: Galja to radi u kutlaču.
Kako je čudno: žena, ali iz nje lije tečnost. Zašto bi. Ko bi to mo-
gao da pomisli. D o dana današnjeg nije mogao čak ni da pretpostavi
tako nešto, gledajući u Galju.
...Izručila je preko ivice.
- Daj i meni kutlaču - zatražio je Artjom.
„Mada ću najpre votke“ - odlučio je mutno i smrznuto.
Odjednom se setio gde su sklonili čuturicu i posegnuo je za njom.
Jedva podižući ruku popio je vrlo mnogo, i dao Galji. Našao je još
i lampu, pa joj pružio i nju. Ona ju je razmenila za kutlaču.
Kutlača mu ipak nije zatrebala: ruke nisu izlazile na kraj ni sa čim,
od hladnoće mu je nestao ud - ali kad je poteklo, lilo je svuda, samo ne
u kutlaču.
Naslućuje li o tome Galja ili ne, bilo mu je nevažno.
Kada se okrenuo prema njoj - uključila je lampu.
Verovatno je to bilo čak i zabavno: dva plava lica u gustom vla-
žnom mraku.
Kad bi znala mama u kalcvu širinu i dužinu su zabacili srce njenog
sinčića.
Galja je pogledala u kompas, u mapu, u Artjoma: oni su se susre-
li očima, kao potpuno tuđi ljudi koji su se slučajno obreli ovde - sad će
da se ugasi svetio i oni će poći dalje, svako svojim poslom.
U svetlosti lampe nije se videlo ništa unaokolo: samo tamna voda.
Isključila je lampu.
- Galjo! - pozvao je Artjom.
- D a - odgovorila je ona.
- Uskoro će jutro?

528
 Votlca je malo delovala: noge mu nisu osećale ama baš ništa, ali za-
to mu je oživeo jezik.
Galja mu nije odgovorila: Artjom je u samoći mrdao jezikom, is-
tražujući sopstvena usta.
Pokušavao je da ustane, da malo topće, promeni položaj, ali Galja
mu je naredila da ne ljulja čamac.
Zatvorio je oči.
Kit ih nije progutao.
Artjom je nekoliko puta zadremao - san je bio leden, opasan i go-
tovo pretežak - ali na obodu svesti uvek je ostajala buka motora. I ta
buka se spajala s bukom njegove krvi i nije joj davala da se zaiedi.
Kada je sledeći put otvorio oči, začudio se što vidi oštrije i dalje.
Zatim je shvatio da nastaje jutro, vraća se jutro.
- Galjo! - pozvao je on, ali nije imao glasa. - Galjo! Galjo! - pro-
bao je i tek iz petog pokušaja izustio nekakvo šištanje.
- Sta hoćeš? - pitala je ona: glas joj je bio tvrd, nesaničan - bila je
jaka žena, eto. - Sisicur
Da joj ne bi odgovorio, Artjom je samo držao ruku dignutu uvis.
Dodala mu je čuturicu, ostalo je malo u njoj. Ispio je sve.
Verovali su da će im jutro doneti oiakŠanje, ali bilo je sasvim dru-
gačije. Mokra, bezutočišna slika koja im se ukazala potvrđivala je sve
ono što je Artjom noćas osećao: da su oni - nigde, niko, bez ikoga.
Sta je to uopšte? Sta je to? Kada će to da se završi? Možda više i
nema nikakve zemlje na svem?

* * *

Galja je naterala Artjoma da izuje čizme. Među svojim zalihama je

našla obojke i još votke - „istrljaj noge!“ - naredila mu je. Noge su mu
bile potpuno tuđe - kao cepanice, sasvim bele, da zakucavaš eksere.
Trljao se, pijuckao, pa ponovo trljao.
- Da mi je malo da hodam - priznao je Galji.
T o je bio ozbiljan san, neuporediv sa mnogim dmgim.
Ona je klimnula glavom i našla snage za osmeh.
„Neću propasti s njom “ - pomislio je odjednom Artjom svetlo, za-
hvalno i verno. - „Odužiću joj se za sve.“
Jeli su konzerve.
Artjom se čalc umio.

529
 - ...A i Bog, ako postoji - ipak, mora da je kopneni, ar - progovo-
rio je Artjom od sredine svoje misli. - Nije, on je hodao po vodi - ali
kuda će da ode daleko? Voda je, rekla si, deset stepeni, a on je bos. Zaš-
to bi se uputio na čistu pučinu, koga će ovde da lovi, osim dve budale.
Ima mnogo mesta na svetu, gde su budale mnogobrojnije. Je l’ da?
- Da - odgovorila je mirno Galja.
Ipak su konzerve - divna stvar. Konzerve goveđeg mesa s votkom.
N oge mu još nisu ništa osećale, ali unutra, ispod kože, u žilama je,
ipak, ostao život. Artjom je to znao.
O n je bio svedok kako je ubijena ili pogubljena nekolicina ljudi ko-
ji su mu bili bliski: Afanasjev, vladičica Jovan... T o mu nije otrovalo ži-
vot. T o mu nije obljutavilo hranu.
Artjom je malo mislio o tome, ali unutra mu je ukus konzervi pre-
kidao svako razmišljanje.
,,A ako su ti ubili majku?“ - pitao je on samog sebe.
Pitanje je bilo neprijatno, nasrtijivo, Artjorn nije imao volje da od-
govara na njega.
,,Ti si uvek bio takav ili si ovde sasvim ogrubeo?“ - upitao je sebe
naposletku.
I opet nije odgovorio.
...M otor se zagrcnuo i umuknuo.
O boje su takođe ćutali. Opct je postalo odvratno tiho.
- Nestalo je goriva - rckla je brzo Galja - tako brzo, pre nego što
bi mogla đa začuje ikakvu drugu pretpostavku.
- Pornozi mi - zatražila je ona.
Artjom je izvukao kanister iz štenare sa pramca čamca i naporno
ga odneo do svojc klupe.
Najpre je prcnco kanister, zatim je i sam prešao. Na dnu kutera su
već bili poklopci, koje je Galja skinula s dva tanka za gorivo.
Kada je točio gorivo, držeći kanister u napregnutim rukama, Ar-
tjom je ugledao kako mu je na ruku pala pahuljica, oštra, i nije se topi-
la neko vreme.
Dunuo je vetar, i odmah se obrazovalo mnogo pahuljica, a još više
vetra - kao da su vetar i sneg zavisili jedan od drugog ili se igrah jurke.
Kako je u prirodi mnogo toga strašnog, smrtnog, ledenog. Kako
malo ume goli čovek.
Dok je podizao i održavao težinu kanistera, Artjom je osetio svoju
fiziologiju - pa i to da je juče jeo, i da ima smisla rastajanje s pojedenom

530
hranom. Sumnjičavo je ispod oka pogledao u Galju... A kako li će to
oni? Camac nije bio predviđen za takve stvari.
„Bolje misli o tome da se neće upaliti m otor“ - obrecnuo se Ar-
tjom na sebe; ali opet nije pogodio - čim su natočili gorivo, motor je
ponovo pustio svoj promukli blagosloveni glas, i krenuli su dalje... za-
to su Artjomu, dok je držao kanister, promrzle ruke. I sneg je vejao sve
jače, i vidljivost je bila trideset metara, ne više.
„Zašto sneg pada u vodu?“ - začudio se Artjom. - „Kakav je smi-
sao? Kada pada na zemlju - dobro je, lepo... Ali u more - nekakva be-
smislica. Cemu on ovde?“
Galja je držala levu ruku na motoru - smirivala je gvožđe.
Da se ne bi potpuno smrzao, preturao je po stvarima, nastojao da se
što više mrda, čas se okretao prema Galji pa su se susretali pogledima, a
Galja je svaki put otirala sneg, koji joj se lepio za lice, čas se opet vra-
ćao njihovim zalihama i premeštao ih tamo i ovamo.
Od svctlog snega postalo je mračnije - ili se dan možda već bližio
sutonu. Sat je bio kod Galje.
Ona mu je dala dvogled.
- Ti si srećan - rekla je ona; po glasu mu je bilo jasno da se i Ga-
Ija počela smrzavati i da je vrlo, vrlo umorna - glcdaj...
Od dvogleda i Ijuljanja Artjomu sc odmah zavrtclo u glavi, ali gle-
dao je i gledao. Tam o se ljuljuškala neočekivano bliska, olovna voda i
bela, isprepletena snežna vejavica.
I bilo je mnogo neba. Mnogo više nego što jc čoveku potrcbno.
Posle izvesnog vremena Artjomu se vrtelo u glavi do te mere da je
čas gubio svest, čas se osvešćivao, jedva osmišljavajući promene kojc su
sc dcšavale sa njim.
Osećao se čas kao motor, u koji treba natočiti gorivo. Čas je uvi-
đao da su mu obrazi, vrat i čelo pokriveni fokinom mašću, da je dobro
promrzao - ali ako naglo gurne prstom - na primer u čelo, vrlo lako će
da ga probuši. Unutar glave takođe mu je bilo nešto hladno, masno i
zamršeno.
Kao da se on potpuno raspršio na neprestanoj promaji u posled-
nja dva dana i noći - ostali su nckakvi pramenovi, odlomci, krhotine,
u kojima niko ne bi prepoznao pređašnjeg Artjoma.
Podizao je dvogled i osećao kako ne gleda u sneg i sivi vazduh, već
u mutan, grozničav, zaljuljani svet koji ga okružuje i sa svih strana gle-
da u njega.

531
 Artjom je zbacio dvogled na grudi i pokušao da proceni gde mu
je bilo hladnije: ovde ili na Sekirki. Ali hladnoća mu nije pružala mo-
gućnost za poređenje. Misli su mu takođe bile ledene i ćoškaste - nisu
se slagale, kao sklopljene i ldizave kockice.
Camac se iskrenuo na stranu: Galja je zaspala.
Prešao je na Idupu kod nje i upravljao sam, ne znajući kuda, niša-
neći u neku najbodljikaviju zvezdu.
Galja se nije budila.

* * *

- Galjo! Eno tamo! Gledaj! N e vidiš? Eno tamor... Dođavola... -

pogledao jc u dvogled pa počeo da ga skida s vrata, u brzini sekući se-
bi uši kaiščićem. - Evo, gledaj...
Sneg je odavno prestao, ali ostao je osećaj njegovog prisustva u va-
zduhu - kao da je u svakom intervalu, koji su prcplovili čamcem, sneg
tek padao i za sobom ostavio hladnoću. Vazduh je trebalo cepati licem,
kao platno. U uširna jc treštalo.
Nastupajući mrak im je pmžao ozbiljno pravo na grešku - ali tamo
je bila nc samo zcmlja, tamo jc biia vatra - majušni, treptavi plamičak.
I probuđcna Galja je to videla.
Licc joj sc ukočilo do te mere da nije bilo u stanju da izrazi ama
baš nikakvu cmociju.
- Sta je tamo? - upitala je najzad, jedva izlazeći na kraj sa sopstve-
nim ustima.
- Sta god da je!... - počeo je Artjom i prekinuo govor, zato što je
ionako bilo sve jasno. Pogotovu što je sve oštrije osećao da nije sasvim
normalan, da je blizu ludila. U tom stanju je najbolje ćutati.
O boje su gledali u treptavu žarkorumenu tačku.
Ne, ne, ne: otlcud bi se ovde našli čeldsti.
Ili su im poslali čekiste za dočelc, da ih uhvate u putu?
Teško da jesu. Nemogućno.
Galja je preuzela kormilo i lagano ga okrenula, usmeravajući ča-
mac na svetlost.
Artjom se premestio i seo na svoje mesto, kao da je tu bio bliži
mnogo čemu - i netremice je gledao napred, u očekivanju obale.
Galja ga je pozvala.
N ije joj odgovorio, samo je klimnuo glavom.

532
 - Pucaj bez razmišljanja - rekla je ona.
- Da - rekao je on.
Samo mu se nije skakalo u vodu, to bi bilo užasno - ko bi ga po-
sle zagrejao. A da puca - što ne bi pucao. Od pucnjave može da se
ogreje.
„...Pozvaću crvenoarmejca da mi pomogne...“ - odlučivao je Ar-
tjom isprekidano, kao pijan - ,,...i čim dovuče čamac do obale... opali-
ću mu u leđa... najbolje je u leđa.“
...Na obali ih je dočekala samo jedna figura.
Osoba je vikala visokim tonom - tek što udahne vazduh da bi po-
vikala još jače: tako plaču napuštene, preplašene ili gladne bebe.
Razmahivala je rukama i nije prestajala da viče čak ni onda kada
joj je bilo jasno da su je videli i da plove prema njoj.
Na nekoliko desetina metara pokazalo se da je to žena. Suviše glu-
pi bili su joj pokreti i vika.
...Kada je čamac prišao sasvim blizu - Artjom joj je nespretno ba-
cio konopac: da ga veže za obalu.
Konopac nije doleteo, pao je u vodu.
I još jednom. Još.
Zena je svaki put besmisleno uzmahivala rukama, kao da rasteru-
je ptice. Zatim je samo podigla ruke i stajala tamo na obali, kao da pla-
ši došljakc ili da im se predaje.
Artjom jc oscčao kako Galja, koja je sedela iza njega, već želi da ga
upuca.
Najzad jc konopac dospeo na zemlju - žcna ga, naravno, nije
uhvatila. Ona je nezgrapno čučnula - izgleda da je na njoj bilo sedam
slojeva odeće - podigla je konopac sa zemlje i povulda ga.
Pristali su.
Pozadi je zasijala svetlost: Galja je upalila lampu.
Artjom je s mukom ustao i nekako - zamalo nijc pao - saskočio
ne osećajući noge, ruke, telo, život uopšte.
Udvoje sa ženom, klizajući se i upimći se, izvukli su čamac na obalu.
Učinilo mu se da se žena smeje - nekim smehom koji je ovde ne-
umesan.
Zatim je shvatio da ona plače, neprestano, srećno, suze joj se lede
na obrazima.
Naolcolo se više niko nije video - samo vatrica i svakakve prnje i
starudija, natrpana pored vatre. Možda je tamo mogla da leži još jedna
osoba. Ali ne više od jedne.

533
 - Daj mi ruku - pozvala ga je Galja, ili zlim, ili neživim glasom.
Pomogao joj je da siđe na kopno.
- K o ste vi? - pitala je ona ženu, jedva podižući lampu.
Zena nije mogla da stoji na vetru, pa je napravila korak nazad, ali
proizašlo je kao da to čini od Galjinog pitanja i od svetlosti.
- M i... putujemo... - odgovorila je žena, nastojeći da se osmehne.
-F rom ...
Cim je otvorila usta, Artjom se dosetio da pred njima nije rusko
čcljade.
Zena je gledala čas u Galju, čas u Artjoma, očekujući da joj oni po-
mognu da im odgovori.
Galja, izgleda, nije shvatala zašto im na normalan način ne objasni
u. čemu je stvar.
Artjom je pošao u čamac - da izvadi malo teže stvari, kako bi po-
kušao da ga izvuče što više na obalu.
- Do you speak En^lisb? - pitala je žena, osmehujući se molećivog
izgleda, kao da kamči hleb ili novac. Ona je razmazivala suze po Iicu i
s vremena na vreme šmrcala nosom.
- Ko je još na ostrvu? - pitala je Galja tvrdo i glasno, kao da nije
čula tek izgovorene rečenice.
- Tam o... - mahnula jc rukom žena. - Drug... Muž! - i dovršila
na svom jeziku neki dug, zbrkan govor.
Galja je neko vrcmc glcdala na tu stranu, kuda joj je ona poka-
zivala.
- French? Dcutsch? - pitala je žena Galju.
Po glasu jc bilo jasno da je ona zaista srećna, i veoma želi da im se
svidi: da joj nc bi nestala sreća, zato što je, očigledno, već izgubila na-
du u nju.
Galja nijc odgovarala.
...Cim su izvukli čamac malo više, Artjom je pošao prema vatri,
tobože da traži druga i muža, a u stvari - prosto na toplotu. Ruku je
zavukao u džep, u džepu mu je bio pištolj, mada je slutio da tu nema
koga da ubije. Baš bi se u prnjama krilo dvanaest crvenoarmejaca...
Kraj vatre je Artjom s mukom čučnuo i zavukao ruke u samu ja-
ru. Za trenutak, šake su mu u plamenu izgledale zlatne. Kad se zagle-
dao, shvatio je da u vatri dogorevaju daske. Daske se nisu mogle naći
na ostrvu. Znači, ti ljudi su spaljivali svoj čamac.

534
 Artjom je lagano izvadio iz vatre svoje ruke, kao mđe životinjsko
meso, one su se pušile. Sada je uz plamen nagnuo lice, i zažmurio. Uz
pucketanje sagorevale su mu trepavice - bilo mu je svejedno.
Prišle su žene.
- Donesi hrane, Artjome - zatražila je Galja.
Artjom je klimnuo glavom, ali nije se dizao s mesta, samo je sklo-
nio lice od vatre. Cekinja mu se takođe oprljila. Usne su mu slatko
bridele.
Pljuvačka u ustima mu se zagrejala, čudno.
Galja je čučnula uz njega. Sada je ona pružala ruke prema vatri.
- Nije Ruskinja - saopštila je Galja.
Artjom je klimnuo glavom.
,,...još su mi ispucale usne“ - pomislio je pipajući jezikom krajeve
usta.
- Sta je m? - upitala je Galja Artjoma, glavom pokazujuči stvafi. -
Nisi gledao?
- Sad ću da pogledam - odgovorio je Artjom i najzad se digao.
- Ja - žena je uperila palac u sebe; ruke su joj bile u jakim crnim
mkavicama - ...Mari.
- Ja sam Artjom - odgovorio je on i upitao, zastajući posle svake
reči: - Gde. Tvoj. Drag?
- Da! - odgovorila je spremno i gotovo svečano Mari, klimajući
glavom, pa napravila korak prema brdu ćebadi, cirada i komada jedre-
nine. Artjom je pošao za njom.
Drugareva kosa je štrčala na sve strane, ili slepljena od prljavštine
i krvi, ili zamrznuta... groznica na usnama, usta otvorena, diše... vidi
mu se jezik, nos nabijen crnim... Artjom je malo ustuknuo.
Covek je ležao pored same vatre, dobro se video pri svetlosti pla-
mena. Galja je skinula rukavice, malo se pomakla, pražila ruku i opipa-
la bolesnikovo čelo.
Malo je poćutala pa rekla:
- O njega možemo da se grejemo... Uskoro će da umre.
Covek je pokušavao da otvori oči, lice mu se zgrčilo, kao zapre-
pašćeno.
Oči nije uspeo da otvori, razlepio je usta.
- M a... - pozvao je on.
- Voda? - zatražila je Mari od Artjoma. - Vode?... I... vraćina!
D rag - vraćina! Lečiti?

535
 - Nemamo čime da ga lečimo - rekla je Galja. - Artjome, donesi
vode. I hrane. I votke da istrljamo bolesnika. Molim te.

* * -X-

Oni uopšte nisu shvatali otltuda su plovili ti ljudi, ni s kakvim ci-

ljem.
Mari je još nekoliko puta počinjala da plače, pri čemu nije presta-
jala da se osmehuje, i često je molila za pomoč, spasenje i žurno izgo-
varala nešto, ili na jednom mutnom jeziku ili na nekolikim jezicima u
isto vreme.
Artjom je pokušao da se seti latinskog iz gimnazijskog kursa, ali
odmah je digao ruke od tog posla.
Muškarac nije shvatao ništa. Mari je probala da ga napoji vodom,
a zatim čajem - bolesnik jc kašljao, smetao joj, sve mu je curilo za oko-
vratnik.
Nahranili su Mari - jcla je halapljivo, ali neprestano je đizala za-
hvalne i molcćivc oči, pa čak i kada je žvakala, ipak se osmehivala.
Galja je bcz pitanja prcturala po njihovim stvarima, osvetljavajući
ih lampom, i prcglcdala tuđe mape, neke sveske.
„...Misli da su špijuni...“ - zaključio je Artjom, koji je najprc po-
jco visoku limenku konzcrvisanog mesa, a zatim je usijavao nad vatrom
i grejao rukc o nju.
Pošto je vcčcrala, Mari se opct petljala oko svog druga ili muža, tr-
ljala mu grudi votkom, on je urlao.
Htela jc da nahrani i njega - bez svesti...
Svc je pogledala u Galju.
Mari je istrljala bolesnikovo lice, odlučno joj prišla i počela da ob-
jašnjava nešto važno.
Galja je čučala držeći pored sebe lampu, i nije je čak ni slušala, sa-
mo bi ponekad klimala glavom, i to ne Mari, već samoj sebi.
Listanje sledeće sveske nije bilo pogodno u rukavici, pa ju je tut-
nula ispod miške. Odeća joj je bila glomazna, i rukavica je ubrzo ispa-
la. Mari je odmah podigla rukavicu i dodala je Galji, nastavljajući da
priča.
Galja nije vratila svesku na mesto već je stavila pod svoje pazuho.
Najzad je uzela rukavicu, ali nije je navukla. Galjina gola ruka je bila cr-
vena, namučena radom, gotovo muška. Ugasila je lampu. Sela je što

536
bliže Artjomu. On joj je predao limenku. Galja je pogledala unutra ne
shvatajući ga.
- Ogrej se - objasnio je Artjom.
Artjom i sada nije mislio ni o čemu, uveren u to da odluku mora
doneti Galja: a ko je onr On je niko.
- Shvatila sam da im se razbio čamac kad su pristajali - rekla je Ga-
lja glasno. - Borave ovde nedelju dana, i da se ne bi smrzli - zapalili su
čamac. Zato što nisu imali šta da zapale.
Mari je sela naspram nje i klimala glavom na svaku Galjinu reč,
kao da je razumela o čemu govori.
Artjom nije odgovorio.
- Ona je rekla da su putovali ovamo nedelju dana. Sedam dana.
Ta novost ih nije ohrabrivala.
Artjom se osvrnuo naokolo - mrkli mrak, i hučalo je nevidljivo
more.
A možda to nije more nego vetar huči? A more je, na primer, za-
mrzlor I dalje može da se ide peške. Pešačenje - što dalje, tim je teže.
Zato se ne možeš utopiti. Samo smrznuti. I to vrlo brzo...
Bolje je da to more huči.
- Ako ih ostavimo - oboje će da nastrađaju. Ako ih povedemo sa
sobom - muškarac će u putu da umre, neće poživeti ni nedelju dana.
- Spasti! - zamolila je Mari, klimajući glavom, i ponovo počela da
kopa ispod prnja svog voljcnog, kako bi svima bilo jasno.
Momak je zaista bio sasvim loše, još jednom je zapazio Artjom.
Ali nije osećao nikakvo sažaljenjc.
- ...A nama će ranije da nestane gorivo - zato što će da se uveća
rashod - završila je Galja.
- A odakle su oni plovilir - pitao je Artjom.
- Nisam razumela - rekla je Galja. - Ali do norvcških voda nam je
ionako dalje nego nazad. I vreme se kvari.
,,Zanimljivo“ - mislio je Artjom - ,,a da li još negde na svetu po-
stoje budale koje sede usred mora i razmišljaju kalco im je povoljnije da
umru - u putu na moru ili pošto se vrate kući?“
- Nada u to da ćemo doploviti sami tuda, kuda smo nameravali -
postoji. Samo treba ostaviti ovde te ljude. Mada se motor ne pali na
hladnoći, a ako udari mraz - otkazaće... Ali ako se vratimo... Ako se
vratimo, ne znam šta će biti. Biće, pre svega, vrlo loše - Galja je bacila
praznu konzervu u vatru i pogledala u Mari. Ova je takođe gledala u
Galju.

537
 Galja bi mogla da kaže: „Zato ćemo mi da spasemo ljude“ - ali to,
shvatao je Artjom, ne vredi govoriti. I Galja je shvatala. Pre dva sata bi-
li su spremni da ubiju svakog crvenoarmejca, sve do jednog koje vide
na tom ostrvu - a sad, gle, da zapodevaju razgovor o spasavanju nepo-
znatih stranaca: budalaština, nečuvena budalaština.
- M i ćemo tuda - relda je Galja M ari - i mahnula u mračnu stra-
nu mđine.
- No, no! - Mari je sklopila ruke pred licem; ali da bi pokazala ku-
da ipak treba da plove, morala je da rastavi rulce.
Ona im je pokazivala na Solovke, na odatle nevidljivu Sekirnu goru.

* * -X-

Ujutro se Artjom - nemogućno je bilo i zamisliti - probudio u do-

brom raspoloženju. Mari je tokom noći nekoliko puta ustajala radi mu-
ža, ođržavala je vatru, pobacala je u nju poslednje iverje, a zatim i ve-
slo - zbog nečeg jc odlučila da veslo ostavi za sam kraj.
Ona je zaista grcjala muža, ali Artjomu se sviđalo da misli kako su
sve te brigc radi njega, pa je još tvrđe spavao.
U suštini, Artjom je pogodio.
Jučc jc Mari našla suvc krznene čizme i vunene čarape za njega, pa
sc prcobuo.
A čim je svanulo, Mari je počela da sprema neku čorbu - ostali su
joj ncznani začini i nepoznate prekrupe.
Corba je brzo proključala, i mada je vetar odmah odnosio miris,
Artjom je uspeo da ga oseti.
Unapred uživajući u doručku, Artjom je još pomućenim jutarnjim
razumom zamišljao kako je putnik koji otkriva nova ostrva.
„...Sam ću da im dam nazive“ - mislio je pospano Artjom. - „Afa-
nasjevljevo ostrvo, na kojem smo mi sada... Ali najpre - Vladičicino
ostrvo... Takođe, trebalo bi da ima i Burcev svoje ostrvce...“
Artjom nije sumnjao da će krenuti na Solovke.
Zbog nečeg mu se činilo da je predstojeći put - kući.
Možda je tako i bilo.
Zajaukao je onaj muškarac, muž, drug.
Njegov jauk je dokazivao da se treba vratiti. Dokazivao je još i da
je Artjom zdrav, mlad, i da mu usne nisu u groznici. A on je osetio čak
i blago muško uzbuđenje, koje se jedva tiskalo, što ga je gotovo nasme-

538
jalo: ludak-čovek, štrči usred ledene vode, ali ipak je spreman da pro-
dužava svoj ništavni rod.
...Pomalo se osećala trulež, od zemlje ili od bolesnika - ali to mu
nije smetalo niti je smanjivalo želju da jede.
„Plot od ploti, ploću u plot, ploću o plot, ploću za plot, plot, plot,
plot...“ - ponavljao je šapatom Artjom.
Negde u blizini počela je da se vrti Galja: sudeći po pokretima, sa-
da nije spavala nego je loše provela noć. Artjom se dosetio još da se ona
ljuti na njega - nego šta, još nisu ni počeli da žive, a on već zna sve o
Galji.
...Ljuti se zbog toga što odluke mora da donosi ona.
Mada, u stvari, nisu imali nikakvih drugih odluka u rezervi.
Prosto se trebalo dići i krenuti nazad, u svoje kamene palate.
,,...Ako me vrate na Sekirku“ - razmišljao je mirno Artjom, zato
što mu je Sekirka izgledala još daleka. - „Kazaću: zdravo, braćo. Gde
je ovde moje mesto, treće odozdo u kupovimak.L
D ok su doručkovali, Artjom je nekoliko puta pokušavao da se
osmehne Galji, ali ona mu nije odgovarala i skretala je hladne oči u
stranu. Po jedva primetnom pokretu njenih strogih vilica Artjom je
shvatio da Galja ponekad gricka obraz. Ohladila joj se čorba, postavlje-
na pred noge.
Kotlići stranaca bili su blistavi i uredni.
Mari je gledala u Artjoma i Galju, ili s nadom, ili s užasom, i da-
nas se bojala da govori, kao da je juče bila pijana a sad se stidela same
scbe.
U jutarnjoj svetlosti Mari je bila ružna, nosata, uostalom, dobrih
očiju.
Corba je bila ukusna. Možda najukusnija u Artjomovom životu...
Mada, eto, još i kad je dolazila majka Trojanskom... Ali tamo mu je bi-
lo jasno šta jede, a ovde nije.
Sipila je ljigava sitna kiša i upadala takođe u čorbu, ali Artjom se
nije ljutio.
Ostrvo je na svetlu bilo blatnjavo, rđavo. Ovde nije želeo da živi.
Mari je raskopala svog muža, još je bio živ, i čak mu se posvetila,
videla je potrebu da mu promeni veš, čime se žena i pozabavila.
„... Galja bi mene u ovakvoj situaciji ustrelila“ - zaključio je mračno
Artjom i ustao; još je pomislio i završio misao: - ,,I dobro bi učinila“.
Na dnu čamca je bio vlažan sneg. Camac je bio mđ, hladan, klizav
- a još juče je izgledao sasvim prijatan.

539
 Kad je video kako pada sneg u vodu, postalo mu je još odvratni-
je, i telo mu je obuzela jeza - kao pred povraćanje ili u prehladi.
Zagrevao se utovarajući stvari u čamac. Galja mu je pomagala. Ci-
tavog jutra jedno drugom nisu rekli ni reč.
- Oni moraju imati oružje - rekla je Galja kad su završili utovar. -
Nađi, treba ga oduzeti. I sve ostale njihove sveske i mape. Uradi sve
sam, važi? Evo, ona ide.
Mari je trčala prema njima, u strahu i rasejanosti, spremna da pad-
ne na kolena, da zarida, zacvili, da ih ubije, razbije motor tuđeg čamca...
Ali kada je pritrčala sasvim blizu, nije biia u stanju da govori, sa-
mo je jecala i drhtala.
- Putovaćemo zajedno - rekla joj je tvrdo Galja. - Vama život, na-
ma smrtna kazna. Ali za sada- zajedno. Spremite vašeg... ko vam je ta-
mo on...
Sa svakom Galjinom rečju, u Marinim očima, uprkos nesnosnom
vremcnu, palila sc nova iskra, i lice joj je postajalo sve tophje, sve za-
hvalnije.
- Eto, kad bi moja suđbina gleđala u mene kao ona - rekla je Ga-
ija dok se vraćala vatri, koja je dogorevala, i boiesnikovom ležaju.
Bolesnik se iznenada prenuo i ošamućeno gledao u došljakc, kao
da nisu bili pravi ljudi nego, na primer, lokalnim vetrovima usoljcni an-
đeli koji su prispcli u pravi čas.
- Možda se on prctvarar - upitao je Artjom vcselo Galju.
Ona se neočekivano nasmešila.
~ Pazi, gusar! - naređivao je Artjom. - Našao jc vrerne kad će da
spava...
Galja se nasmejala.
Oko njih se vrzmala usplahirena Mari, ne znajući šta da radi.
Ma ne treba ništa, hvataj svog suđenog za noge, nosimo ga.
...Kući su išli blago ustalasanim morem. Put do manastira izgle-
dao im je kratak. Trebalo je samo da ugledaju svetionik.

* * *

Sutradan su se posvađali.
Camac je jedva mileo, kao da im je struja išla u susret.
M otor se ljutio.
Talasi su se gomiiah i kezih.

540
 N a dnu čamca stalno je bila voda.
Najpre su izbacili sve stvari, koje su smatrali da treba poneti s
onog ostrvceta: tuđe kotliće, ćebad, ćuskiju, lopate - lcuda će toliko, ne
mogu da ih dovezu...
Mari je uzdisala, podrhtavala i svaku stvar pratila mžnim, visokim,
jedva čujnim uzvikom.
Galja je besnela na te uzvike, ali ćutke.
Artjom se sa zadovoljstvom otarasio stvari, kao da ga sa stvarima
ne bi primili u kuću.
- Zašto si izbacio sekiru'1 - viknula je odjednom Gaija.
- Sama si naredila - odgovorio je Artjom.
- Nisam naredila - viknula je Galja.
- Da zaronim? - pitao je Artjom.
Galja je pozelenela, vrlo umorna - hvata je morska bolest. Stranac
- Mari ga je nazivala Tom , dakle - Tom je i dalje bio loše: Artjom je
čak s izvesnim interesovanjem posmatrao lcako iz čoveka odlazi život -
kao iz peščanog sata.
Nekoliko puta Tom se budio iz zaborava i počinjao da govori neš-
to važno Mari, aii ona nije mogla da razabere i stavljaia mu je prste na
usta. Prsti su joj bili dugi, lepi: Galjine mke su bile manje, ispucalije od
vetra, jače.
Tom je ležao nasred čamca, na ćebadima strpanim na gomilu. No-
gama sc upirao u Galjina kolena. U ljuljanju su mu se tresle noge, kao
nežive i zasebne.
Galji se smučavalo od slanog vazduha, od Artjoma, od ljuljanja, od
tuđih ljudi u čamcu, više nije bila u stanju da trpi - i povraćala je.
,,To d je za sekiru“ - pomislio je Artjom, terajući nogama vodu po
dnu. I njemu se smučavalo. Tražio je šta bi još da izbaci.
„Uskoro će da ode Tom , izbacićemo njega“ - smirivao se Artjom,
ispod oka gledajući u Mari.
Mari je bila žalosna - činilo se da ne može da dopusti čak ni da joj
je muž
' v
smrtan.
Sto ih je više posmatrao, Artjom je sve bolje shvatao da su to pro-
sto dva čudaka koji su priredili sebi nečuvenu glupost u oblilcu, na pri-
mer, bračnog putovanja. I Tom u, i Mari, po svoj prihci, nije bilo više
od trideset - mada je ona izgledala petnaest godina starije, a on - dvo-
struko stariji od sebe.
Preturajući po stvarima, Artjom je opet nabasao na čvrsto preve-
zanu, tešlcu ciglu - sve se spremao da pita Galju šta je to, i zaboravljao.

541
 Pokušao je da je odveže.
- Ostav! - viknula je Galja, i u ljutini dodala obrte motoru.
Mari, koja mu je s vremena na vreme pomagala da izbacuje vodu,
od iznenađenja se zaljuljala i umalo nije pala.
Artjom je s osmehom pogledao u Galju i počeo zubima da kida
čvor.
Galja je ostavila kormilo i ustala.
Camac se nakrenuo bočno i kružio rizikujuči da se prevrne. Galja
je sela - inače bi prva pala.
M otor je stao.
- Daj, gade! - zaurlala jc Galja.
Mari je visoko vrisnula.
„Gde ih učc da vrište tako... lepo...“ - pomislio je u trenu Artjom.
- I sama si gad! - viknuo je on i bacio tu ciglu Galji, među noge
polumrtvog Toma.
...Svima su popucali nervi.
Galja jc plakala.
M otor jc čutao.
Opct jc počeo da pada sneg. Carape u Tomovim lepim zimskim
cipclama su bile u snegu, pobelele.
Na dvadeset metara od čamca bila je isprekidana magluština. U
njenim razmacima se videlo da je dalje - ta ista magluština.
- Ti si niko - jccala je Galja - ovde bi mogao da budc bilo ko, a ja
sam izabrala tebe: prazno mesto. Sve sam izgubila. Kako smeš?
Ona je držala nož, preselda je čvor na cigli i otvorila kesu. Zlatni
novčiči su se sručili na dno čamca. Galja je uhvatila nekoliko, dok su si-
pali, i bacila ih u vodu.
„Ejhmanis je, dakle, nalazio zakopana blaga...“ - pomislio je Ar-
tjom odsutno.
Njemu nije bilo žao zlata.
Mari je gledala u Galju.
Nije se uzdržala, naglo jc ustala i pružila rukc prema dukatima, uz-
vikujuči nešto poput ptice.
- Sedi! - zgrabio ju je Artjom za skut ogrtača i povukao nazad. -
Sedi, ne smetaj! M i sejemo zlato. Imamo pravo.
Zbog toga što je Artjomu bilo svejedno, Galja se još žešće ras-
plakala.
- Ukrala sam! - govorila je ona gotovo ričući. - Ukrala od Ejhma-
nisa radi tebe! T i!... Eh, ti!

542
 „Radi m ene...“ - mislio je Artjom gledajući u Galju.
- Ti si bio najništavniji! - viknula je ona čim je povratila dah i opet
bacala dukate u vodu; oni su tonuli brzo, kao da su zbog toga i stvo-
reni. - Najništavniji! Od svih! Od tebe je gori jedino Caga! Ja bih s
Burcevom... Burcev mi se uvlačio, gad. A još bolje bi mi bilo s Vasili-
jem Petrovičem, sa tim dželatom-bogomoljcem... Da sam u bilo kojem
trenutku izvadila sisicu i rekla: ,,Sisaj!“ - svi bi mi se postrojili u red...
Artjom je nastavio da tera vodu nogama, retko pogledajući kako
Galja traži i nalazi dukat, a posle ga baca neveštim, ženskim pokretom.
Mari se nije mešala, gledala je u stranu, ali na svaki Galjin gest bi
malčice zadrhtala i bečila se.
- U tebi nije bilo licemerja - jedina ti je zasluga - objašnjavala je
Galja nelcome. - A sad vidim: ti nemaš zbog čega da budeš neiskren.
Galja je ispod klupe, između Tomovih nogu, zgrnula čitavu pre-
gršt dukata i bacila ih preko Artjoma, preko Mari, iza njihovih leđa.
Artjom je spretno uhvatio jedan i blagim pokretom ga vratio Ga-
lji pred noge: potreban ti je drugi pokušaj.
- Džukelo, kakva si ti džukela! - grdiia je Galja, kolutajući očima,
kao slepa. - On je znao da ću ja biti sa tobom. On je namerno izvukao
tebc, da bi mene udaljio. Da se ja ne bih uzrujavala. A sam je s onim
kurvama... - Artjomu, lcoji je u početku mislio da se te reči odnose is-
ključivo na njega, postalo je jasno da ona više ne govori samo o njemu.
- Znaš zašto on nije ubijao galcbove:1 - pitala je Galja, mada se
uopšte nije obraćala Artjomu. - Zato što i sam liči na galeba. Zar nisi
video njegov profdr Trockog sam namcrno okačila o zid - on je bio
uveren da sam s njim spavala. A ja sam ga ljutila!
,,I šta, nisi spavalaU - hteo je da upita Artjom, ali nije.
U njemu nije bilo nikakve ljubavi prema toj glupoj ženi.
Niti u njoj prema njemu.

* * *

Na nekakvo ostrvce su stigli tek sutradan.

Nemogućno je bilo da odmah shvate jesu li na svom putovanju
dospevali na to ili neko drugo kopno.
U putu im je nestalo zaliha slatke vode.
Valjda su imali još jednu čuturicu - i nejasno je kuda im se denu-
la. Možda su je zaboravih na onom ostrvu gde su našli strance.

543
 Zapalili su vatru, okačili stvari da se suše - sa njih je lcapalo. Pod-
metnuli su posudu.
Cekali su, pritajeno, kad će da nakapa barem polovina manjerke.
...Ispostavilo se - slana. U more je padao slan sneg i lile su slane
kiše.
Galja je od ljutine zavrljačila metalnu manjerku. Pala je na kame-
nje, uz zveket je poskakivala.
Artjom je krenuo ostrvom da traži drva. Blizu vode sve je bilo go-
lo, kamenito - talasi i plime su spirali sve živo. Na brdima se još vide-
la suva trava. U nizijama jc našao nekoliko žbunova koji su mu bili ne-
poznati, mala stabla.
U povratku je susreo Galju. Po svemu sudeći, tražila ga je i našia
po krckanju granja koje je lomio.
Ponašala sc kao da nije bilo ništa.
- Potrebno je da odmah idemo dalje - rekla je Galja. - Inače će da
umre. Kako još nije umro...
Artjom je slegnuo ramenima: bilo mu je svejedno - ako treba plo-
viti, plovimo.
- Kad pogledam tebe, vidim da ne haješ je li sloboda, tamnica, vo-
da, kopno - rekla je Galja s jednim, uostalom, blagim podsmehom.
- Kopno i slobođa mi se više sviđaju - odgovorio je prosto
Artjom.
- Postoji reč: slobodoljubiv - rekla je Galja i, pošto je poćutala,
dodala: - Reč nije o tebi.
Artjom je ćutlce pritiskao uz grudi i nosio krive grane, koje su mu
se sve vrcmc uvlačile u lice.
- Nećemo da idcmo u Solovke nego u Kem - produžila je Galja
bez ikakve pauze. - Tam o ćemo da ih iskrcamo, na kontinentu će i sa-
mi da se snađu. A mi ćemo pokušati da sednemo u voz i odemo na bi-
lo koju stranu. Sta kažeš? - i zastala je.
Artjom je takođe stao. Pola minuta su gledali jedno u drugo.
,,A ja sam Ijubio to lice...“ - pomislio je Artjom. Imao je osećaj da
se sve to dešavalo u pretprošlom životu. Ali to nije bio loš život. Ili ni-
je najlošiji.
- Naravno, Galjo - rekao je Artjom - bićemo zajedno.
I pošli su dalje, rame uz rame, mada nisu dodirivali jedno drugo.
- Artjome, izvini - rekla je brzo Galja.
- N e treba, razumem...

544
 Tom je i dalje ležao u čamcu. Mari ih je čekala da bi zajednički pre-
neli muža.
- Istrljajte ga votkom pa odmah krećemo - Galja je mahnula ru-
kom prema Solovkama.
Mari je sve razumela. Počela je da razumeva otprve.
- ,,Ne idem po somotu... ni po plišu...“ - zapevao je Artjom gura-
jući čamac u vodu.
Iz čamca ga je posmatrala Mari, izgledala je uplašeno, kao da Ar-
tjom neće uspeti da uskoči pa će da ostane na ostrvu.
Pevanje drugog stiha Artjom je dovršavao već u čamcu, bećarski
grleći Marino rame. Ona se nije protivila.
Galja je pogledala u njih i osmehnula se. Izgleda, bez uvrede.
Vetar im je duvao u leđa.
Posle sat vremena počelo se smrkavati i razgovetno se ukazala sve-
tlost svetionika.
Tu svetlost je prvo ugledala Galja i pozvala Artjoma, koji jc sedeo
okrenut licem prema njoj: pogledaj.
Svetionik je sijao, kao da su pred očnom jabučicom držali zapaljc-
nu grančicu.
Neko vreme Artjom je zurio u svetionik, a zatim se okrenuo: za-
bolelo ga je oko.
Ne, ne sme više u tamnicu. M ora u Kem. Treba pobeći.
Kretanje u pomrčini bilo je strašno, Galja je opet upalila lampu.
Artjom je postavio lampu na pramac čamca. Crna voda u svetlosti
lampe izgledala je vrlo duboka.
„Sve vreme zaboravljaš da je naokolo sm rt...“ - mislio je Artjom
zimogrožljivo. - ,,I bez svetlosti je odvratno, a sa svetlošću - užas.“
Lampa je treperila. Svetionik je treperio.
Mari je često pipala muževljevu glavu: i to ih je nerviralo.
Izgleda da je Artjom nekoliko puta zaspivao. Uviđao je da je to-
nuo u san, po odlomcima ledene besmislene abrakadabre koja mu se
pravila u glavi.
...Barkas s crvenoarmejcima su susreli iznenada: očigledno, ovi su
u nekom trenutku primetili svetlost lampe pa sačekali putnike.
...Putnici su primetili barkas kad su bili na trideset metara od njega.
- Gasi motor! - zaurlali su im odjednom u nekoliko glasova.
Galja je poslušala, ugasila je buku motora.

545
 U hodu, čamac im je prileteo pravo do barkasa. Čamac su potka-
čili kukom. Galja je udarila pesnicom po kuki, ali nije pokušavala da je
zbaci.
,,Da ih postreljamU - mislio je grozničavo Artjom gledajuči čas u
Galju, čas u barkas; pištolj mu je bio u džepu, a na dnu čamca se nala-
zila puška sa zalihama metaka, koju je Artjom, kao što je naredila Ga-
lja, oduzeo strancima. Samo neće uspeti da je uzme...
Galja je, izgleda, mislila o tome držeći ruku na futroli pištolja.
Aii u njih su odjednom nišanile puške trojice crvenoarmejaca sa
barkasa.
Tamo su takođe upalili lampu.
- Ko su sad ovi? - pitao je čekist s lampom, razgledajući Artjoma.
- Ajde, izvadi ruku iz džepa.
Mari se najpre obradovala barkasu - ali sada, kad je videla ljude s
oružjem, preplašila se: Artjom je osetio kako ona drhti. Mada je drhta-
la možda već nekoliko sati. Čulo se lcako joj cvokoću zubi.
- U čemu je stvar, potpuno stc oslcpclir - proderala se Galja pri-
dižući se, namerno ogrubljujući glas ili joj je zaista promukao na vetro-
metinama.
- O , komesarka iz ISO -a - prepoznao ju je neko.
Čekist je digao lampu više.
- Starešino, rcfcriši razlog noćnog prepada! - rikala je Galja.
Neko vrcmc jc bila tišina - samo škripa barkasa i noćni vctar.
- I ti si mi komandirka - rekao je najzad čekist s lampom. - Tcbi
se ja ne potčinjavam. Sta vi tražite tu, u svom čamcur
- Spccijalna narcdba načelnika logora! - nastavila jc da uzvikuje
Galja, kao promukla ptica. - Zadržali smo i dostavljamo u logor dva
špijuna. H itno uklonite kulcu! I spustite puške, na kraju krajeva.
- Pokaži specijalnu naredbu! - rekao je čekist.
Artjom je najzad pogodio: to je bio Gorškov. Samo od straha du-
go nijc mogao da prepozna taj pogani glas.
- Spustite puške, rekla sam! - viknula je Galja.
...Ti ludački povici, kao u produžetku sna, pri svetlu dve lampe,
čelična voda naokolo...
Artjom se tresao.
...Još je bilo mnogo buke, naterali su ih da razgrnu prnje i pokažu
im Toma - šta ako je tamo skrivcn mitraljez... odlučili su da barkas po-
vuče motornjak za sobom.
Plovili su zaprepašćeni.

546
 Mari je uperila pogled u barkas, istovremeno držeći ruku na glavi
muža, kao da mu govori: pričekaj još malo.
Galja je sedela stiskajući spečene usne.
„Ali, gotovo je“ - rekao je Artjom sebi - ,,a za bekstvo streljaju...“
„...Samo, zašto crvenoarmejci ne znaju da smo mi pobegli?“
Nije se prvi put začudio što običnim danima nije baš mnogo mi-
slio, ali zato se ispostavlja da je u stanju da osmisli događanje u onim
trenucima kada se, osim užasa, ne oseća ništa više.
,,Galja“ - rešio je Artjom - „neka se vadi Galja - lakše joj je... Ja ću
da kažem kako sam izvršavao njena naređenja.“
Ona, kao da je čula njegova razmišljanja, tvrdo je rekla:
- Ponašaj se kao da nije bilo ništa. Cim stignemo, idi u svoju če-
tu. Ni s kim ne razgovaraj, ni o čemu. Izgleda da oni ništa ne znaju.
Cak nas nisu razoružali - i odjednom je povisila glas: - E j, vi na barka-
su! Vi jedva idete! Otkačite nas - upalićemo motor i stići sami!
Umesto odgovora, dugo su ćutali.
- Dostavićemo vas - viknuo je najzad Gorškov.
Cinilo im se da sumnja u nešto.
Galja je pomamno cimnula uzicu motora. On se ipak nije palio.
Verovatno je to trebalo da ih smiri: m otor je crkao dok ih je te-
glio prema zemlji, a ne usred mora.
Nimalo ih nije smirivalo.

* * *

Već je bilo jutro, i Artjom je sam, bez straže, s mukom se krećući

oteklim nogama, sišao na zemlju obitelji, za Galjom. Pištolj joj je dao
još u čamcu.
- Za tri sata čekam vas u ISO -u - rekla je Galja Gorškovu, koji je
žurno slcočio sa barkasa. - Da se razjasnimo.
Ostali crvenoarmejci, i još nekoliko čekističkih jakni od fokinog
krzna, zbog nečeg nisu žurili da siđu na obalu.
Obalsko obezbeđenje takođe nije sasvim razumelo šta se dešava.
,,...GIe, nervi“ - pomislio je Artjom, ispod oka gledajući u Galju.
- „Možda će zaista da se izvuče?“
Gorškov je za to vreme gledao u Artjoma. N ije ga prepoznavao u
novoj odeći, koja nije odgovarala položaju.

547
 - A otkud ovaj šakal kod tebe? - setio se, najzad. - I ko mu je dao
tu jaknu? Ili si ga ti unapredila u čekistu?
- U deset, čekam - odsekla je Galja. - Da vidimo ko će od koga
da prima izveštaj. Pripremite svoj službeni put. Da proučimo šta ste
tražili na petnaest vrsta odavde.
- Tek ćemo da saznamo ko će kome da se opravdava - procedio je
Gorškov.
Galja se formalno pređstavila starešini obalskog obezbeđenja.
- Evo moje službene liste. Evo dokumenata za izlazak zbog speci-
jalne naredbe. U toku službenog putovanja zadržana su dva špijuna -
rekla je ona razgovetno i pokazala Mari, koja je sedela u čamcu. - Tre-
ba ih dostaviti u ISO radi saslušanja. Drugi je bolestan, bez svesti - nje-
ga prvo u sanitarno odeljenjc. Hitno.
Artjom se u mesai premeštao s noge na nogu.
- Sto stojite? - obratila mu se Galja. - Odmah u četu.
,M cne neće da puste“ - hteo je da joj lcaže Artjom, ali Galina je
već pošla napred, korak mašući rukom.
Solovcckc zidinc su stajalc kao crni hleb u prljavom slatkom polenu.
Na kapiji jc Galja pružila dokumenta i glavom pokazala Artjoma:
- Sa mnom je.
U porti jc odmah, bez pozđrava, skrenula prema ISO -u, Artjom je
skicirao put u dvanacstu radnu čem Soloveckog logora.
Očiglcdno, u tolcu je bilo razvođcnje, prvi odredi su već kretali na
rad, kroz sitnu jesenju kišn.
U susret je prošla brigada od deset ljudi, pri čemu su dvojica rad-
nika, koji su išli na začelju, bili u šinjelima i u dugačkim gaćama, jedan
- u valjenkama bez kaljača, drugi u cipelama - zbog čega je koračao vi-
soko dižući noge, izbegavajući bare. Obojica su nosila kačkete na glavi.
Naroda je, ipak, biio već uobičajeno malo u porti, ali ti koji su se
pojavljivali izgledali su nervozni.
Sanitarci su portom proneli nekolicinu bolesnika, samo zbog ne-
čeg ne u sanitarno odeljenje nego iz sanitarnog odeljenja.
,,To su leševi“ - objasnio je sebi Artjom.
Sanitarci su bili s maskama. Oni nikad nisu nosili nikakve maske.
Nejasno je na osnovu čega je Artjom zaključio da će ga pustiti da
se naspava. On je bio prosto mrtav - i činilo mu se da je to dovoljan
razlog.
Još mu se činilo da je sve kao što je nekad bilo, u četi ga čeka Va-
silij Petrovič ili Afanasjev, u stvari i Krapin, prema tome, sve je na

548
svom mestu i sve će da se razreši, kao što se već bogzna koji put razre-
šavalo.
U drvenom vetrobranu, na stražarskom mestu su zaista sedela
dvojica dežurnih Cečena.
- Aj - prepoznao je jedan od njih Artjoma. - T i si išao na morei’
Odavno te nije bilo. Kita si ulovio?
Artjom je hteo da se osmehne, ali nije bio u stanju, zato je samo
klimnuo glavom i pokušao da prođe.
- Ej - rekao je Cečen bez drskosti, ali tvrdo - čekaj. Zar si ti u na-
šoj četi?
Artjom je ponovo klimnuo glavom i pogledao u zidni sat, kao da
mu on potvrđuje ispravnost.
Odjednom se setio da je to mlađi Hasajev - brat onog s kojim je
robijao na Sekirki. Braća su uvek bila u dirljivim odnosima: stariji se
brinuo o mlađem, kao o detetu.
- Ne, moram da pozovem komandira - rekao je mlađi Hasajev,
čak nekako tužno. - Meni, slušaj, nije žao, ali nisam te video... Veoma
dugo te nisam viđao. Imaš li prevođenjc u černi? Meni su govorili da ti
sad radiš jedino sa komandirima, šta ćeš ti ovamo? Nisi pijan? Ozebao
si? Evo, grej se pored furunice.
Hasajev je otišao, Artjom je žurno ispio tri cimcnte vode iz lcante,
odjednom se napio, seo je direktno na pod i naslonio leđa na furunicu.
Zatvorio je oči i zaspao.
Čečen se vratio s nekakvim komandirom.
Artjoma su blago šutnuli nogom, kao dvorišnog psa koji je prc-
prečio put.
Podigao se - osetio je da su mu leđa prionula uz košulju, košulja
uz čekističku jaknu, a jakna je postala vrela, kao pegla.
Kroz nasrtljivi san zagledao se u komandirovo lice... ne, on nije
pamtio to lice.
- A gde je Kučerava? - pitao je Artjom.
Mlađi Hasajev se jedva primemo, podmuklo nasmešio.
- Ra-por-ti-raj! - naredio je komandir rastavljajući reč na slogove
i već je kipeo od besa.
- Artjom Gorjainov - raportirao je Aftjom , prvi put u živom za-
plićući se u svoje sopstveno prezime, kao u naziv tuđe države. - Bio
sam na specijalnom putovanju, po naredbi ISO -a vraćen sam u četu.
- Gde su papiri?
- Papiri su u ISO -u.

549
 Artjom je zbog nečeg osećao da se sankama spušta s brda; užasno
je želeo da zatvori oči i opet zaspi.
- Otkud ja znam ko si ti - proderao se komandir Artjomu u lice.
- Odvedite ga u ISO po papire - naredio je dežurnima.
Hasajev je prilično grubo uhvatio Artjoma za ruku - ali čim je
kreštavi starešina izašao, odmah je oslabio hvatanje.
- Sta, ti ne znaš šta je ovde? - upitao je napolju, prislanjajući se uz
samo Artjomovo uho. - T i si otišao davno, po svoj prilici? Ovde je već
tri dana prozivka, sve su pohapsili: Kučeravu, čekiste iz ISO -a, koman-
dire dalekih službenih zadataka. Ovde su takve stvari, šta je tebi. Tre-
balo bi da im manje bodeš oči. A ti ih bodeš. U toj si jakni, ali bodcš.
Oci Cečena se jako osećao crni luk i uzbuđenje. T o je bio dobar
zadah.
- Idi, snalazi se, a posle dođi u četu, čekam te, brate - rekao je on
vrlo pronicljivo. - Pričali su da si radio s Ejhmanisom, je P da? Posle su
pričali da si tukao čekistu u porti, je P da? Posle si tukao kriminalce? Ti
si jak momak, dođi obavezno u četu. Na kakvom službenom putu si
bio, kaži ukratko?
Portom su redovni logoraši vukli noge na svoj radni zadatak, go-
tovo svi u ncodgovarajućoj obući, jedino dežurni Hasajev, koji jc išao
porcd njcga, bio je u odličnim, sudeći po izgledu, kozačkim čizmama.
Artjom nije mogao da podigne glavu iznad njih.
Ušli su u ISO , minut kasnije pojavio se dežurni, takođe jedan une-
zvercni, ali Artjom je uspeo da odspava minut stojeći.
On je osećao da stoji usred mora, pod vodom, ali suv.
Dcžurni je doplivao do njega, kao riba izduženog lica: sav se
spljoštio, taj dežurni, kao da dole nije rastao kako treba, kao čovek, već
nastavio da se izdužuje u oblasti zatiljka, i otezao se, otezao se. Ako de-
žurnom zaviri u usta - tamo će biti tunel. U ta usta može da zavuče ru-
ku do lakta i nađe progutani mamac.
Artjom je tiobio temperaturu.
Nekoliko puta je u sebi ponovio reč ,,neispavanost“, kako bi obja-
snio sebi svoje stanje. Ali bilo mu je nemogućno da dokuči smisao te
reči - na čudan način, ona je bila povezana sa cimentom čaja, u koju su
nasuli nedovoljno iskomadan šećer, a šećer je bio povezan sa snegom
koji je padao, ne u obliku ledene prašine nego u teškim komadima, valj-
da su ga dovlačili do same ivice neba - kao do ivice sante leda, a zatim
ga gurali dole - u vodu, koja i dalje nije bila slatka.

550
 Početak razgovora sa dežurnim Artjom nije upamtio, mada je uče-
stvovao u tom razgovoru.
Kada je došao sebi toliko da završi razgovor - več je bilo kasno, i
Cečen je otišao bez pozdrava, ali zato su dvojica crvenoarmejaca pove-
la Artjoma kroz portu. Za Artjomovu nogu je bila privezana reč „ćeli-
ja“ i pri svakom koraku je kuckala o dvorišnu kaldrmu.
- Daj mi jaknu, ionako će da te streljaju - predložio mu je crveno-
armejac tek napolju. - A ja ću tebi duvan. Evo, pozadi si je progoreo.
A tebe će tek da izbuše. Tako stoje stvari.
Artjom je promumlao nesaglasnost.
Crvenoarmejac ga je zgrabio za vrat, pritisnuo uza zid, Artjom se
vešto izmigoljio i pljunuo, pljuvačka mu je visila na usni - ali ih je
uplašila - zatim se nekako okrenuo i u trenu gurnuo zaprepašćenog
nadzornika u grudi.
Drugi stražar je hladio svog druga: ma dobro, ostavi ga, znaš li ti
uopšte ko je on, možda njega ne treba svlačiti?
- Ionako će ga poslati pod razmah, ti ne vidiš? - obrecnuo se cr-
venoarmejac, ali je odstupio.
Naposletku je ipak rekao Artjomu:
- Ja ću tebe da upucam. Badava mi nisi dao jaknu. T o bih ti uči-
nio na dobar način. Ali ti nisi hteo. Upucaću te na zloban način.
Artjom je obrisao pljuvačku s lica.
Kuda su ga priveli, u hodu je zaboravio.
Razleglo se gvozdeno škljocanje - otključali su bravu.
Škripa - vrata su otvorili.
Tresak - vrata su mu zalupili za leđima.
Još jednom škljocanje - opet brava.
Citava veza ključeva je zveckala u Artjomovom mozgu, dok su za-
ključavali.
Celija kao ćehja. U ćeliji je bila nekolicina ljudi, njihova lica su mu
bila poznata.
O n nije pamtio ni jedno jedino ime, ali ljude je znao, i to vrlo
dobro.
Ležaj na tri sprata.
Jedne prične su bile prazne, na samom dnu, Artjom je požurio tuda.
Njemu su povikali: nisu tvoje, stoj! - ali nije ih poslušao.

551
 * * *

Bolje nije mogao ni da zamisli: on je spavao.

On je spavao na mesm do kojeg ne doseže nijedna voda.
Cim je zaspao, uz psovke su ga povukli za nogu, ali on se ritouo,
pridigao na lakat, zaboravio je sve reči i zarikao - zbog nečeg to nije
nikog začudilo. Da su ga šutnuli na pod, ne bi se probudio. Nisu ga
šutnuli.
O n nije znao koliko je spavao, a to mu niko nikad nije rekao.
...Kada sc Artjom probudio, u ćeliju su postavljali kofii vmće vode.
Cimentu nije imao i poslednji je, dižući kofu, popio ono što je
ostalo.
Ispio jc sve - i odjednom primetio da mu je temperamra prošla.
Uskoro su odneli praznu kofii, zato su ugurali neprisebnog, pocr-
venelog Gorškova - dugmad su mu do samog stomaka raskopčana ili
pokidana.
Artjoin jc dugo trljao oči, ne shvatajući ništa.
Gorškov je seo na klupu, tačno naspram Artjoma, u početku ga ni-
je prcpoznavao u polumraku.
- Primio si raport? - zapitao je Artjom.
O n je spavao tako dobro da ga je spopala vesela pesma. A možda
jc najzad prosto pomerio pameću.
- Šta? - upitao je Gorškov, zaglcdajući se.
Još jedan zatvorenik je pažljivo gledao u Artjoma - ali to je već bio
Tkačuk; takođe neočekivano.
- Začepi vilicu, šakale - naredio je Gorškov.
- Gav, gav - odgovorio mu je Artjom osmehujući se, i uputio se
prema kibli.
Ne shvatajući još ništa, već je naslućivao mnogo toga.
Tamničko obezbeđenje je, međutim, stajalo na ulazu, pobrkalo je
spiskove i nikako nije shvatalo koga treba odvesti odavde.
- A, evo... đavolsko prezime. Gorja... Gorja?
- Gorjainov! - sugerisao im je Artjom dok je žuborio vršeći
nuždu.
- Već se upišao - sažaljevao ga je tamničar, nestrpljivo zveckajući
ključevima.

552
 Pacov je protrčao po podu, ukoso, ne plašeči se nikog i prilično
nespretno se zavukao u pukotinu u zidu, rep mu je štrčao dugo, kao da
ih izaziva.
Artjom je već izlazio, s mukom zakopčavajući svoje vatirane pan-
talone, ali rep nije nestajao.
Napolju je bio dan. Samo mu nije bilo jasno - današnji ili je već
sutrašnji dan.
Logoraši su žustro meli porm. U porti niko nije pušio niti ža-
gorio.
Iz ISO -a je u susret njemu izašla Mari, ugledala je Artjoma i neiz-
recivo mu se obradovala, zatim se najzad dosetiia da ga vode pod stra-
žom, i u istoj meri se začudiia.
- Kuda ću njega? - pitao je dežurni.
- A ja znam? - rekao je stražar - izgledao je kao da se sprema da
pobegne prvom prilikom.
- Vodi ga u sekretarijat, tamo će se razabrati - rekao je dežurni po-
moćniku.
U ISO -u je takođe bilo neuobičajeno tiho i pusto - ili zaista nije
bilo nikog u kabinetima, ili su svi zapečatili usta i zatvorili se.
- Gorjainova ovamo? - obratio se pomoćnik dežurnom sekretaru
- nervoznom, malo razrokom i rano oćelavelom momku: nije imao ko-
su tačno do sredine glave, a posle mu je rasla vrlo gusto i visoko. Zbog
toga je sekretar izgledao istovremeno i kao naučnik, i kao ludak.
Artjom ga nije poznavao. U sekretarevom licu je bilo nečeg što
govori o njegovom nedavnom dolasku na Solovke. Ovde su svi bili iz-
loženi vetrometinama, stariji. U očima svih ovdašnjih odražavalo se
nešto solovecko, posebno.
- Neka u hodniku... - rekao je sekretar; očigledno, po službenoj
dužnosti nije trebalo da izgovara potpune rečenice.
Artjoma su smestili na klupu u hodniku, pomoćnik dežurnog je
otišao. Vrata sekretarijata su ostavili otvorena, Artjom je mogao da vi-
di sekretara i sekretar njega.
Spratom iznad njih protrčao je neko. Na spratu ispod njih zazvo-
nio je telefon, ali nije se čuo glas čoveka koji je digao slušalicu.
Niko nije čuvao Artjoma - mogao je, na primer, da hoda tamo i
ovamo. Tako mu se učinilo. Ali on je sedeo.
Sekretara su pozvali u susedni kabinet, i otišao je. Na njegovom
stolu je ostala čaša čaja. Caj se pušio.

553
 Posle deset minuta odjeknuli su koraci - išla je žena, i Artjom je
znao tu ženu.
To je bila Galja. Bila je sama.
Artjom je ustao i pogledao na tu stranu. Izraz njenih očiju mogao
je da objasni mnogo toga. On se zagledao, ali nije shvatao ništa, dok
mu nije prišla.
Zastala je pored Artjoma i jedva čujno, gotovo samo usnama, vr-
lo brzo mu rekla:
- Naše bekstvo su zaista sakrili. Toga dana, čim smo otišli, stigla
je moskovska kontrola, mnogo je hapšenja među soloveckim čekistima.
Đavo bi ga znao šta se radi ovde - Galja je gledala napred, mimo Ar-
tjoma, i samo s vremena na vreme bacala pogled u njega. - Ništa ne
priznaj. Prebacuj na mene, gde ne znaš šta da kažeš. Kaži da si radio za
Ejhmanisa i po njegovom naređenju prešao si da radiš kod mene. Ka-
ži da smo izučavali geografiju i faunu, ja sam vodila zapise, ti nisi raz-
umevao ništa. Kaži da smo otplovili svega na petnaest vrsta. Zatim se
pokvario motor, izgubili smo vrcme. Zatim smo otkrili špijune i dosta-
vili ih ovamo.
TJ dubini sekrctarijata otvorila su se vrata, zaorio se snažan muški

gIaS'
Galja jc mirno pošla dalje.
Artjom jc glcdao za njom. Ona je to osećala i dvaput, bez osvrta-
nja, čvrsto stisnula šaku u pesnicu pa rastavila prste.
T o jc moglo da znači bilo šta. Artjom je taj gest pročitao kao: dr-
ži sc.
Sckrctar se vratio i uzeo čaj. Verovatno ga nije ni spremio za sebe.
Artjom je osetio kalco mu lupa srce. T o mu se dcšavalo pred ispit
u gimnaziji.
,,Cudno“ - mislio je on - „očigledno, osećanje straha ne može bi-
ti veće od čovekovog bića, ako je ispit - nekom strašniji od mogućnog
streljanja. One iste misli, isti gestovi, ista tupost u čitavom tđ u ...“
U dalekom kabinetu vlasnik snažnog glasa je počeo da diktira. Za-
kucala je pisaća mašina. Neko vreme Artjom je osluškivao. Zatim je
ustao i prišao vratima: pa da, iz sekretarske sobe vrata su vodila u dru-
gi kabinet, bez tabličice, i to, što su tamo izgovarali, zvučalo je prilič-
no razgovetno.
- IComisija je pretpostavljala da će u režimu Solovki, prvog logo-
ra u SSSR -u, da nađe manje ili više ustanovljen pravni poredak - dik-
tirao je glas. - Prividna uređenost proizvodnje, teški radovi, obimna

554
stambena izgradnja, postojanje relativno solidnih čekističkih kadrova -
sve je to, čini se, moralo da obezbeđuje tvrd, normalan radni režim...
Na delu se ispostavilo nešto drugo. Na osnovu samo podataka dobije-
nih u procesu rada, Komisija dolazi do zaključka da su ismevanja, pre-
mlačivanja i mučenja zatvorenika kvantitativno već prešla u svojstvo, to
jest u sistem režima... - iskašljao se čovek iskreno, pisaća mašina je pa-
žljivo sačekala da prođe kašalj - ...u svojstvu metoda za istraživanje lo-
gora, Komisija je primenjivala lično anketiranje svih uhapšenih zbog is-
tražnih i disciplinskih prekršaja, kao i zatvorenika u zajedničkim bara-
kama - produžio je glas. - Kao tvrdo ustanovljenu činjenicu treba kon-
statovati opštu preplašenost zatvorenika: žalbe na surovost režima
uspevali smo da dobijemo isključivo u odsustvu administracije, dajući
im garanciju da više neće biti premlaćivanja.
Neko vreme je bila tišina, i Artjomu se učinilo da čuje šuštanje
hartije.
- Objektivna slika režima na Strugari je sledeća - produžio je glas
- pre svega, Komisija je pregledala ćeliju. T o je daščana šupica površi-
ne jednog kvadratnog sažnja, bez peći, s ogromnim rapama u tavanici,
sa koje obilno teče voda, sa jednim redom prični. U toj prostoriji, u
momentu dolaska Komisije, nalazilo se, bukvalno jedan na drugom, še-
snaest polugolih ljudi, od kojih je većina boravila tamo od sedam do
deset dana i noći. Tek uoči dolaska Komisije zatvorenicima su počeli
da daju vruću vodu; ranije sc to smatralo za suvišan luksuz. Po prispe-
lim žalbama Komisija je ispitala osmoricu ljudi, čiji su trnpovi i mke
bili pokriveni čak i za neiskusno oko očiglednim krvnim podlivima i
oderotinama od premlaćivanja. Karakteristično je da pozvani radi pre-
gledanja premlaćenih, lekarski pomoćnik koji je autoritativno prisla-
njao uho uz različite delove tela, jeste pop, osuđen po članu 58/10 Kri-
vičnog zakona. On je odmah preveden na zajedničke poslove. Motivi
premlaćivanja su laki disciplinski prckršaji, ponekad - bekstva i poku-
šaji bekstva. Kontingent batinaša - nadzornici, stražari, strelci, deseta-
ri, komandni sastav obezbeđenja - u golemoj većini čine zatvorenici.
Artjom je slušao i mutno uviđao kako gotovo ništa od rečenog ne
može da ga začudi. A to, da za bekstvo ne streljaju odmah nego mogu
da strpaju u ćeliju - čak ga je smirivalo.
Neko je žurno silazio s gornjeg sprata, Artjom je začuo na vreme.
O n se okrenuo i stao ispred zida, pored vrata sekretarijata - skromni
logoraš koji očekuje poziv.

555
 Pored njega su prošla dvojica čekista, koji su zaćutali odmah, čim
su videli Artjoma. Obojica očigledno nisu meštani. Jedan - kovrdžav,
nosat, buljav - pogledao je u Artjoma tako da je ovaj prestao da diše,
za svaki slučaj.
Cekisti su otišli - Artjom se odmah vratio na mesto.
- Posebnim zverstvima na ostrvu Revolucije odlikovao se koman-
dir Pete karantinske čete zatvorenik Kurilko... - slušao je Artjom - naj-
perfidniji su mu izgredi: primoravao je zatvorenike da vrše čin mokre-
nja jedan drugom u usta, napravio je specijalnu kabinu za premlaćiva-
nje, stavljao ih gole na sneg, prinuđavao da skaču zimi u zaliv i ostalo.
Samo u donekle lakšcm obliku isticali su se i drugi administrativci. Naj-
strahovitiji prizor pred članovima Komisije na službenom putu ukazao
se na stanici Raznovoloki. Bez obzira na pojačanu pripremu za dolazak
Komisijc - eksterno uniformisanje golih noću, izvođenje zatvorenika iz
ćelije, tamanjenje stenica pomoću požarne ekipe i ostalo, Komisija je
uspela da otkrije do te mere tešku sliku opšteg režima da se i nehotice
priseća omiljenog izraza čuvenog Kurilka: „Ovde vlast nije sovjetska
nego solovecka.“
Artjom se ironično nasmejao: i on je to čuo bogzna koliko puta,
i on.
- Prilikom pregledanja premlaćenih otkrivene su ne samo odero-
tine, ožiljci, krvni podlivi, već i znatni otoci, a kod jednog i prelom ku-
ka... U ćeliji nema prični, kroz krupne pukotine upada sneg. Krivce,
koji su samo u vešu nezavisno od vremena, drže od dva do pet sati u
njoj. Puštaju ih tek kada žrtve, kočeći se od hladnoće, počnu mahnito
da jauču. Jedan od zatvorenih u ,,ćumez“ je, nekoliko dana pre pregle-
da, iskasapio svoj stomalc komadom stakla. Zatvorenici u zajedničkim
barakama takođe, u pojedinim slučajevima, žale se na premlaćivanja.
Taj sistem mučenja kultiviše načelnik izolatora, ostvaruju ga nadzorni-
ci i stražari, a pojačava ga načelnik službenog zadatka, član V K P (b ).
Artjomu se zbog nečeg činilo da će svakog časa da progovori o ne-
čem što se tiče lično njega, i kao da je pogodio, ali ne sasvim.
- ...saradnik ISO -a Burcev je sistematski prebijao ne samo zatvo-
renike nego i saradnike obezbeđenja logora; više puta je obilazio logor
galopirajući na konju, priređivao trke sa preprekama, upadao u barake
i u kuhinju, pravio svuda izgrede i zahtevao probanje ručka za sebe i
konje. Jašući konja Burcev se bavio i muštranjem zatvorenika, tukao ih
nagajkom i terao da trče. Nekoliko puta je priređivao inscenacije stre-
ljanja, uključujući i postrojavanje bivših saradnika C K iz treće čete,

556
tobože radi streljanja. Kasnije je i sam bio streljan, bez suda i istrage,
to je učinila nekolicina saradnika načelničkog sastava U SLO N -a, među
kojima su Gorškov i Tkačuk.
„...Kakav je Burcev...“ - pomislio je Artjom s poštovanjem.
- ...Saradnik ISO -a Gorškov je prinuđavao žene na naložništvo,
prisvajao novac i stvari zatvorenika. Svaku ženu koju je prinudio na na-
ložništvo Gorškov je evidentirao pod brojem; po brojevima su te žene
pozivane na orgije, u kojima je uzimao učešće i saradnik ISO -a Tkačuk,
a takođe niz drugih saradnika. Zbog ovih krivičnih dela su pozvane na
odgovornost i uhapšene još tri osobe.
- O , mili m oji, sad će da vas ispeku - rekao je naglas Artjom.
- Komandir dvanaeste radne čete Kučerava je više puta premlaći-
vao zatvorenike, od kojih je osam upućeno u lazaret, dva su smrtna is-
hoda. U pijanom stanju oduzimao je stvari zatvorenicima...
„Tako, mene su ubrojali ili nisu?“ - razmišljao je Artjom uzbuđe-
no. Dešavalo se nešto što je remetilo uobičajeni poredak.
- ...U četvrtom odeljenju SLO N -a sistematski su premlaćivali za-
tvorenike, satima ih držali napolju i privezivali za stub. Niko od okri-
vljenih nije bio uhapšen pre dolaska Komisije. Predlažem da se slučaj
uputi Kolegijumu O G PU - saopštio je glas i srknuo čaj. - Slučaj nad-
zornog sastava službenog zadatka Eng-jezero Zolotareva i njegovih po-
moćnika, koji su sistematski zlostavljali zatvorenike, zbog čega su bila
zabeležena tri smrtna slučaja. Svi okrivljeni su uhapšeni. Predlažemo da
se predmet uputi Kolegijumu O G PU - još gutljaj čaja i, čini se, zapa-
lio je cigaretu. - Slučaj načelnika službenog zadatka Sezdeset treći kilo-
metar Parandovskog druma Gašidzea i osamnaestorice nadzornika-
strelaca, dežurnih i desetara: svi su zatvorenici. Optuženi su, uz zvuke
harmonike, tukh zatvorenike valjenkama sa metalnim tegovima; uteri-
vali su gole zatvorenike pod most u vodu, gde su ih držali po nekohko
sati. Vezivali su im noge uzicama i na taj način ih vukh na posao. U ob-
liku naročite kazne primoravali su ih da stoje u ,,kibli“. Jednog zatvo-
renika su premlatili do gubitka svesti pa ga stavili na vatru, zbog čega
je usledila smrt. Sam Gašidze je napravio ćeliju visine manje od jednog
metra, pod i tavanica su joj obloženi trnovitim granjem; oni koji su bo-
ravili u toj ćeliji su, u najboljem slučaju, zadugo izlazih iz stroja. Zabe-
leženo je nekoliko slučajeva otvorenog ubistva zatvorenika u šumi. Ne-
kolicina ljudi je umrla u ćeliji. Mnogi, dovedeni do izbezumljenosti, za-
vršavali su samoubistvom ih su se pred očima stražara dali u bekstvo vi-
čući ,,pucajte“ i nadzor bi ih zaista upucao. Ovaj predmet je više puta

557
svesno odgađan i mesecima je ležao nepomično, i bio je sakriven od
Komisije; kada su članovi Komisije saznali da on postoji, najpre im je
bilo izjavljeno da je predmet poslat u Moskvu, zatim - da se nalazi kod
javnog tužioca, i tek sada je predmet sa zaključnom optužnicom do-
speo u Komisiju. M noge epizode iz slučaja su očigledno zataškane, a
deo optuženih, sa Gašidzeom na čelu, nalazili su se na slobodi. Po tom
predmetu detaljnu istragu vodi saradnik O GPU.
,,A eto, to nisam čuo“ - priznao je sebi Artjom. - ,,Da su pričali:
ne bih ni verovao... Posle ću da ispričam Galji. Neka se obraduje.“
- Dosije zamenika načelnika Sekirskog izolatora Sanikova, koji je
postao inicijator niza nezakonitih i zlonamernih streljanja zatvorenika.
Na današnji dan je ustanovljeno trinaest slučajeva. Po predmetu detalj-
nu istragu vodi saradnik O GPU .
„Nije li to naš... s medenicom?... Valjda ga je Galja imenovala...“
- pomislio je letimično Artjom; srce mu je zalupalo još učestalije, neo-
čekivano ga je spopalo gušenje, raskopčao je jalcnu.
- ...Otkriveno je osam slučajeva nesumnjivo nezakonite obustave
predmeta iz disciplinskog poretka, sa potpuno konkretno ustanovlje-
nim slučajevima zlostavljanja zatvorenika. Osim toga, osam analognih
predmeta, uvršćenih u obustavljene ili predate na razmatranje admini-
straciji U SLO N -a uopšte se nije nalazilo u arhivi... Dana 15. juna te-
lcuće godine drug Ejhmanis je izdao naredbu o sprovođenju istrage po
žalbama zatvorenika na premlaćivanje i o hapšenju krivaca u slučaju po-
tvrde. Bez obzira na to što je krivica stražara ustanovljena, oni nisu bi-
li uhapšeni pre naređenja Komisije. Zajedno sa slučajevima ISO komi-
sije, na odgovornost su pozvane 74 osobe, od kojih je 4 7 uhapšeno, a
o hapšenju ostalih biće izdato naređenje.
„Eto zašto nema nikog u ISO -u “ - podsmehnuo se Artjom. - „Sve
su uhapsili! Ko će sad da nas čuva?“
- ...Naša pažnja - žigosao je glas besprekorno, kao mašina za ko-
vanje novca - fiksirala se uglavnom na osnovne defekte opsluživanja
stanovništva logora te na osnovne zahteve i potrebe zatvorenika. Kao
svagdašnja pojava zabeležena je žalba zatvorenika na nepostojanje nor-
miranog radnog i neradnog dana. Većina poslova u SLO N -u ima se-
zonski karakter: goroseča, ribarska industrija, izgradnja puteva, poljo-
privreda itd. U tim granama normiranje radnog dana, pogotovu u ve-
zi sa specifičnim atmosferskim uslovima je, čini se, nemogućno. Posao
se raspodeljuje po lekcijama, pri čemu o njihovoj preteranoj težini pri-
stiže mnoštvo prijava. Slobodan dan se poštuje jedino u sitnoj ručnoj

558
proizvodnji - utihnuo je glas i jednim glasnim gutljajem, poput drekav-
ca, čovek je ispio čaj. - ...Naredbom određenu normu obroka za
U SLO N možemo smatrati, u suštini, zadovoljavajučom, ali zahvaljuju-
ći zloupotrebama ili nemarnosti personala za opsluživanje, na svakom
koraku otkrivaju se, kao sistem, slučajevi izdavanja nedovoljnili obro-
ka, spremanja krajnje jednolične hrane. Kulturno-prosvetiteljslco opslu-
živanje zatvorenika u svojoj strukturi je zadovoljavajuće organizovano.
Gotovo svuda postoje svečani uglovi, vrlo pristojne zidne novine, odr-
žavaju se predavanja na različite teme, ali objekti opsluživanja, zbog
krajnje teških poslova, nisu u stanju da se bave kulturnim provođenjem
vremena. Osim toga, kulturno-prosvetni rad u većini službenih zadata-
ka nesumnjivo nije u skladu sa žestinom režima. Stambeni uslovi zatvo-
renika su neobično teški, ni o kakvoj normi ne može biti govora jer sta-
nari istraženih baraka, zbog krajnje skučenosti, većinom spavaju tesno
priljubljeni jedni uz druge. O prinadležnosti posteljine nema nigde ni
nagoveštaja. Novoizgrađene barake ostavljaju prijamiji utisalc, ali tim je
oštriji lcontrast između njih i mnoštva starih baralca. Za sve stanovniš-
tvo logora ima ukupno samo 28 lelcara, usredsređenih gotovo isključi-
vo na stacionarna odeljenja u SLON-u. Kvalifikacija lekarskih pomoć-
nika, koji vode potpuno samostalan rad, nedovoljno je proverena. Za
dva kvartala ove godine bolovalo je 2 4 ,6 % stanovništva SLON-a.
Umrlo je tokom iste polovine godine 6,8 % stanovništva.
„...Sve je tako, sve je tako“ - šaputao je Artjom - „hajde da raspu-
stimo ovaj logor, druže.“
- U cilju presecanja daljeg procvata surovog režima i radi pobolj-
šavanja života zatvorenika, Komisija je preduzela sledeće mere - glas je
privodio kraju svoj rad. - Prvo. Predloženo je da se odmah likvidira si-
stem zatvaranja u neprikladne, pa i nezagrevane prostorije. Drugo.
Predloženo je da se sve robijaške prostorije hitno opreme pričnama i
ostalim. Treće. Unesene su u obračun doznake za poboljšavanje snab-
devanja zatvorenika prehrambenim proizvodima i stvarima: imaju se u
vidu prinadležnosti posteljine i ostalo. Cetvrto. Uhapšena su, kao što je
već gore navedeno, 2 4 lica iz sastava administracije, nadzora i obezbe-
đenja službenih zadataka. Peto. Uhapšeni su načelnik Odeljenja za rad
i obračune, upravnik Trgovinskog odeljenja i načelnik Odeljenja za iz-
gradnju puteva U SLO N -a. Iznosi se predlog za udaljavanje sa dužno-
sti pomoćnika načelnika U SLO N -a. Sesto. Produbljuje se i razvija se is-
traga po evidentiranim slučajevima i započinju novi. Sedmo. Sprovede-
na je razjašnjivačka kampanja među partijslđm delom radnika u

559
U SLO N -u. Zbog energičnih mera Komisije, sistem zlostavljanja za-
tvorenika za sada je obustavljen.
- Sta ćeš ti ovde? - Artjom se štrecnuo, ali šta ima da se štreca:
ionako mu je sve bilo jasno.
Pred njim je stajao još jedan prestonički čekist, glatko izbrijan, lep,
belih zuba - zato pazi, sad će da ti pregrize neku važnu žilu.
- Rekli su mi da stojim ovde i čekam dok me pozovu - slagao je
hrabro Artjom.
Na glasove je izvirio sekretar.
- K o je tor - pitao je čekist, glavom pokazujući Artjoma.
- Zadržani, sad ćemo da vidimo - opravdao se sekretar.
- Kakav zadržani, ja sam doplovio sam - obrecnuo se Artjom: ono
što je tek čuo oraspoložilo ga je na određeni način.
- Taj je iz Gorškovljeve ekipe? - upitao je glasno belozubi čekist
sekretara ili vlasnika snažnog glasa i drekavca iz susednog kabineta, pa
se izbliza zagledao u Artjoma. - Taj što je otišao u šetnju morem čim
je stigla naša komisija?
- Sad ćemo da vidimo - zaorio se glas, na koji su se odzivala čak
i prozorska stakla. - Vodi ga ovamo.
Cim je Artjom ušao u kabinet, počeo je nekako zbunjeno da traži
vlasnika nepokolebljivog basa, ali tu je bio jedino kržljavi čovek od me-
tar i po visine, uz to ncošišan, s naočarima, kosmatih obrva.
- Gcie su vaši dokumenti? - upitao je on. Glas je pripadao njemu.
On je taj glas ukrao ili ga ulovio u zamku, a zatim pripitomio, kao gra-
bljivicu. Sad jc glas služio njemu.
- Koji? - pitao je Artjom.
- O službenom zadadcu - tim glasom mogli su se krcati orasi.
- Pitajte Galinu. Svi su bili kod nje - odgovorio je žurno Artjom
i sam sebe nagovarao da ne žuri.
Belozubi se kod sekretara zainteresovao o nečemu i uskoro ušao
za Artjomom.
Sekretar je tiho, ali čvrsto zatvorio vrata za njim.
- Otkuda ti ta jakna? - upitao je belozubi. - ISO?
- Redov zatvorenik dvanaeste radne čete - raportirao je Artjom i
odmah, i sam ne znajući zašto, pobrkao tragove. - Bio sam privreme-
no preveden u drugu.
- Nešto nisam viđao takve jakne u radničkoj četi. Ništa ne brkaš,
sine? - rugao mu se belozubi, ili nije.

560
 „Kako sam ti ja ’sin’“ - pomislio je brzo Artjom. - „Nisam sigu-
ran da mi možeš biti ni stariji brat...“
- Nagradio me je drug Ejhmanis za uzoran rad - lagao je Artjom,
iznenađujući i samog sebe. Nešto mu je sugerisalo da će tako biti naj-
bolje. A i šta da im kažđ'i jaknu mu je dala Galina na dan bekstvar
- A šta si ti to uradio?
- Kod druga Ejhmanisa bavio sam se izučavanjem geografskog
pejzaža, flore, faune - podnosio je izveštaj Artjom, kao da ređa karte.
Zivot mu je visio o koncu.
- A kuda ste piovili sa saradnicom ISO -a... kako se ona tu... - pro-
govorio je cvrcin od metar i po, kosmatih obrva, i uputio se za svoj sto.
Artjom je lagano preneo pogled u njega i nije shvatao je U on tamo već
seo ili stoji. Karakteristično je da drekavcu, izgleda, nije smetao rast -
da bi se osećao kao pravi muškarac bile su mu sasvim dovoljne glasne
žice i mauzer o boku.
- Ostrvo na petnaest vrsta od logora... - odgovorio je Artjom.
- Cilj putovanja? - govorio je sada samo grlati.
- Koliko sam ja razumeo, sastavljanje i preciziranje mapa Solovec-
kog arhipelaga - odgovorio je tvrdo Artjom.
- Ičako ste odcrili strane građane? - kepec je zapalio cigaretu, ko-
ja je izgledala veoma velika pored njegove male glave.
- Oni su zapalili vatru na ostrvu, mi smo je primetili.
- Oni su pokušali da pružc otpor?
- Ne, jedno od njih, muškarac, bio je bez svesti. Prehlađio se, le-
žao je u groznici. Ali oružje su imali. M i smo ga oduzeli.
- Govorili ste sa njima? - lcepec je tresao pepeo negde pravo u pa-
pire na stolu.
- Ne. Oni ne vladaju ruslcim, a mi - stranim jezicima.
Belozubi je talcođe prišao stolu, stao iza leđa svog patuljastog dru-
ga i pogledao u papire - očigledno je mogao to. Vlasnik glasa se osvr-
nuo nazad. Belozubi je upitno pokazao glavom: šta je?
- Ma po papirima je sve tačno - rekao je lcepec, olcrećući se prema
stolu. Kada je obarao oči, obrve su mu visile gusto, kao da mu je u
oblasti lulcova iznad veđa sletelo nelcoliko nakostrešenih, sporih pčela.

561
 * * *

Ipak su ga poslali nazad: „Neka ga za sada u zatvoru“ - naredio je

grlati, ustao od stola i potražio pepeljaru, koju je lično ostavio na ma-
lom manastirskom pervazu - „inače će ponovo da otplovi... Istražite mi
njegov predmet! - naredio je sekretaru. - Sve naredbe o unutrašnjim
premeštajima. Treba da dokučimo čime su se bavili on i Ejhmanis...
inače flora...“ - zasmejao se tako glasno da je zadrhtala kašičica u čaši
čaja.
U ćeliji je bazdio oštar, otužan zadah znoja.
Gorškov i Tkačuk su često odlazili u ugao i tamo čas brundah, čas
stajali ćutke.
Tkačuk se pogurio i mnogo se češao.
Ovde je bilo s Artjomom deset osoba, ali imalo je osam ležajeva,
zbog toga su na dva mesta spavah naizmenično, po redu.
Artjom, mada je zauzeo tuđe prične, nije učestvovao ni u kakvim
redovima već je prosto legao na to mesto, na koje se stropoštao čim je
ušao, nije čak ni pitao ko je tu spavao pre njega.
Nesumnjivo, takav početak mu je odmah dao osećaj drskosti i žu-
strine. Ono što je čuo u sekretarskoj kancelariji utvrdilo mu je to ras-
položenje.
Kučerava - i on je bio ovde - gotovo da nije ustajao i izgledao je
kao da ga već bogzna koji dan ne pušta teško pijanstvo. Njuška mu je
bila otečena, uši otromboljenc, obrazi otromboljeni, nos otromboljen.
Pio je po dcsct cimcnti vode, dok ga nisu oterali od kofe.
Ovde niko nikog uopšte nije poštovao.
Sckirski zvonar je bio najunezvereniji: za razliku od ostalih, njemu
je uvek bilo vrućina, išao je samo u košulji na cvetove, kao da su ga
uhapsili na svadbi, i pravio takve grimase kao da mu po zatiljku mili
gusenica, a on nikako ne može da je zbaci.
On se svima zagledao u oči, ponekad je zastajao pored Gorškova i
Tkačuka, ali oni nisu govorili sa njim.
Kada je on prišao Artjomu, ovaj se živo zainteresovao:
- Sanikov?
Zvonar je uzdrhtao:
- Razumem, da. A vi, dozvolite?

562
 - A gde je medcnicar - pitao je Artjom, ne odgovarajući na pita-
nje. On je tvrdo osećao da ga ništa ne košta da tog čovelca ovoga časa
ubije, poželjno je da ga udavi.
Sanikov je počeo da radi nešto obrazima, kao da nije mogao da
izađe na lcraj sa njima.
Artjom se okrenuo.
- Ne smeš! - rekao je Sanikov iza njegovih leđa.
Još jedan sat Sanikov nije mogao da se smiri i sve je hodao tamo-
ovamo, ispod oka gledajući u Artjoma, dok ga nisu pozvah na saslušanje.
- Din-din! - rekao je Artjom za njim.
- Još ću da se vratim po tebe - obećao mu je ovaj razjareno.
Artjom mu je neobično lakomisleno namignuo: kao, čekarn te.
Svako je ovde želeo da veruje kalco će uskoro da puste upravo nje-
ga: razjasnili su sve i dosta.
Nilco nije ispoljavao nikakvu solidarnost ni sa kim: čak su Tlcačuk
i Gorškov svakog trenutka komunicirah sve teže i nervoznije, kao da je
svaki od njih sumnjao da je dospeo ovamo zbog onog drugog.
Na kraju krajeva, Tlcačuk je na pasja lcola ispsovao Gorškova, pod-
sećajući ga na barkas - Artjom je čuo.
- Trebalo je da se predaš Norvežanima - ispoljio je Tkačulc hu-
mor, neočekivan za njega. - Da im lcažeš kalco si ti žrtva boljševičkog
režima. Tamo bi napisao i ltnjigu sa raskrinkavanjima... „Crvena robi-
ja“, bre.
Za sada Artjom jedno nije razumeo: Gorškov je otišao s izmišlje-
nom inspekcijom, ili je rešio da u oktobru lovi ribu, ili je otputovao a
da se nije pobrinuo da potraži odgovarajuće razloge. U svalcom sluča-
ju, sa sobom nije poveo Tkačuka, više mu se sviđalo da se spasava sam.
„...Zbog jalcne su me, je li, smestili u ovo društvo?“ - razmišljao je
Artjom: na fonu onog što je čuo u selcretarslcoj lcancelariji, cena njego-
ve morslce šetnje više mu nije izgledala tohlco užasna.
Prošlo je malo vremena, a on je lično sasvim iskreno uverio sebe da
Galja i on nisu nameravah nikuda već su samo, pa da, sastavljah mape i
kružili po ostrvima nedalelco od logora. Ta vera je imala nijansu dušev-
ne mahnitosd, ah veoma mu je pomagala da se smiri i oseća tvrđe.
Uz to, ovde ipalc nije Sekirka, ipak nije Sekirlca.
Artjoma je podgrevao još i osećaj neočekivano uviđene snage
usred sveg tog podlog šljama.
Ogromni Kučerava se pretvorio u matorog i bolesnog čikicu koji
večito nešto šapuće. Artjom je uhvatio sebe na pomish da je bivšeg

563
komandira čete do sada viđao samo u dva stanja: pijanog i mamurnog.
A ovde je prosto drugo stvorenje: trezno i bez cigareta. Kučerava je
kamčio duvan od nadzornika, jednom su ga počastili cigaretom, zatim
su prestali da mu se odzivaju.
Nadzornici nisu pokazivali nikakvo razumevanje prema uhapšeni-
ma - trudili su se da uopšte ne razgovaraju sa njima, kao s gubavcima.
Ispostavilo se da su ovde svi probirljivi u jelu: ono što je Artjom
jeo uobičajeno i nadahnuto, njima je bilo novina. Njuškali su, zagleda-
li, jurili kašikom slinavu prekrupu tamo i ovamo po tanjirima, Kučera-
va je razgovarao sa hranom koja mu je namenjena, Groškov je gutao
žmureći. Tlcačuk je pljusnuo porciju u kiblu, tanjir je zavrljačio prema
vratima.
Uveče su vratili Sanikova, nije gledao ni u lcoga, a kamoli u Artjo-
ma, šmrcao je nosom, mnogo i često je treptao.
Triput za pola sata išao je na kiblu, a tamo sve stenjao od svojih
nezgoda.
Sledeći put, u hodu popravljajući pantalone, zapodenuo je razgo-
vor s prvim slučajnim sagovornikom:
- Oni su, mislim, zaboravili šta je takva stvar, kao što je revoluci-
onarna svrsishodnost. Moraću da ih podsetim.
Ali, falio mu je glas: i prva rečenica, započcta samouvereno i že-
stoko, na jedvite jade je dopuzila do svog kraja, zamalo nije pala u fal-
sct: da bi spasao situaciju, Sanikov se zakašljao i ubrzo otišao na svoje
pričnc.
Artjom nije izdržao, ustao je i stao pored Sanikovljevih prični, ni-
je govorio ništa, samo što nije zazviždukao. Zvonar se okrenuo prema
zidu.
Došlo mu je da bude drzak barem prema nekome ovde. Artjomo-
va samouverenost nije imala nikakvih razumnih objašnjenja - ipalc ni-
ko nije želeo da se kači s tom bludnom skitnicom.
Samo je Tkačuk predstavljao opasnost - makar zbog svojih gaba-
rita - ali on je pred veče sve više spavao ili pokušavao da zaspi.
Celija je bila puna pacova - u tolikom broju nije ih bilo čak ni u
kuhinji - očigledno, ovde je naročito mirisalo na splačine, raspadanje
mesa, kukavičluk, mrskost.
N oću je pomamno zajaukao Sanikov - pacov je počeo da mu od-
griza uho.
Skočio je dole, uho je držao u pesnici - ono je krvarilo.

564
 ... Artjom se probudio ujutro, takođe nije bio sam već sa susedom:
mirno je sedeo pored njega, pravo na pričnama, gledao ga je okcem,
grguravi rep mu je bio nepomičan.
O n se uopšte nije uplašio.
Po staroj navici, Artjom je skrivao hleb od ručka i tada ga je neš-
to navelo na darežljivost: tiho, da ne uplaši pacova, izvukao je hleb iz
vatiranih pantalona i napravio dve loptice.
„Evo. Samo me ne ujedaj za uho, molim te.“
Pacov je postepeno pristupao trpezi: na seljački način, bez žurbe,
samo što se nije prekrstio. Iz svakog njegovog pokreta izbijali su do-
stojanstvo i preciznost. N ije žurio nikuda niti se ičeg bojao.
- Nauči me da živim, pacove! - zatražio je Artjom s tihim osme-
hom.
Izgleda da je pacov bio trudnica: ogroman pacovljev stomak se na-
dimao.

* * *

Posle ručka su pozvali Kučcravu.

O n je stao nasred ćelijc - i stajao, kao da je odmah zaboravio trc-
ba li da pođe ili se već vratio.
Crvenoarmejci su ga izvukli napolje. Kučerava je išao, ostavljajući
glavu daleko pozadi. Posle njegovog odlaska u ćeliji je ostao bolesni
smrad.
Zato su doveli starog poznanilca, Mojseja Soiomonoviča.
O n nije bio raspoložen da peva, kao u nekadašnja vremena, i bio
je obuzet nekakvom nervozom.
Obratili su mu se za logorske novosti, ali nije imao šta da im ispri-
ča; ili Mojsej Solomonovič iz nekakvih razloga nije želeo da deJi svoja
znanja.
Gotovo da se nije izmenio: ono isto dugo lice, isti krupan jezik,
nalik na kravlji, izbuljene oči - samo, sada je Mojsej Solomonovič no-
sio naočari, obrve su mu se rascvetale malo bujnije, a u ušima mu je ta-
kođe izraslo mnogo dlaka. Ponekad je pipao i čupkao te dlake.
Artjom nije osećao nilcakvu potrebu da razgovara sa njim, ali M oj-
sej Solomonovič je sam tražio mogućnost da se izrazi.
- Artjome - rekao je on sedajući na ivicu prični - zdravo.

565
 - Otkud vi ovde, M ojseje Solomonoviču? - upitao je Artjom, tr-
ljajući lice dlanovima.
- Sačuvali ste mogućnost da se osmehujete - rekao je Mojsej So-
lomonovič pronicljivo, mada se ovde valjda niko ne bi osmehivao.
Posle nekohko minuta Artjom je već znao da je Mojsej Solomono-
vič - odgovorni privredni radnik, u najmanju ruku to je bio još jutros,
sedeo je u administrativnom paviljonu, u ličnom kabinetu - ,,...ma, kao
kabinet - sobičak, zagušljivo...cc, „...zagušljivo - znači, grejucc - zaklju-
čio je Artjom, ali je oćutao. Mojsej Solomonovič je dospeo ovamo
zbog svojih vrlo teških knjigovodstvenih poslova.
Artjom je od prve reči shvatio smisao razgovora: preplašeni čovek
vrti u glavi svoju istinu, spremnost da je iznese na sledećem - u ovom
slučaju, na drugom saslušanju - i želi da proveri koliko je ubedljiva ta
istina ili bajka, koja je zamenjuje.
- V i se slobodno ponašate i ne ličite na ostale - prošaputao je br-
zo M ojscj Solomonovič, očima pokazujući okolinu - pa skinuo naoča-
ri i počeo da ih trlja slcutom sakoa, kao da pokušava da sakrije tu činje-
nicu da mu je ukazao na ostale robijaše.
- Nisam razumeo, vi ste svojevremeno otišli u administrativno
odeljenje ili ne? - pitao je odjednom Mojsej Solomonovič. - Viđao sam
vas vrlo malo.
Artjom je seo na svoje pričnc - ipak je nepristojno da razgovara le-
žeći - i sad je gledao čas u sagovornikove naočari - jedna drška im je
bila podvezana uzičicom —čas u njegov sako, koji je takođe odavao na-
mere, odavao ih do te mere da sc u njegovom nošenju osećala neka na-
mernost. Ne odgovarajući ništa, Artjom je višeznačno klimao glavom:
otišao sam, da, u administrativno odeljenje ili možda ne, nisam otišao,
ali mnogo sam išao, mnogo i daleko.
- Vi znate, sve, svc će opet da svale na Jevreje - šaputao je Mojsej
Solomonovič, ne čekajući odgovor i ne ljuteći se tim povodom - ali
drug Gleb Boki, koji rukovodi svim ovim - i Mojsej Solomonovič je
brzo stavio naočari, napravio širok gest rukama, kao da je Boki ruko-
vodio životom njihove ćelije - znam iz pouzdanih izvora - ruski je ple-
mić. Drug Ejhmanis je napola Letonac, napola Rus, to je takođe svima
poznato. I obojica su kršteni. Drug Nogtev - taj je sam po sebi -
Ruščina, piše mu na čelu. Ovde je, da, drug Frenkelj - Jevrejin, i to
ugledan Jevrejin, pulen druga Ejhmanisa, načelnik proizvodno-eksplo-
atacionog odeljenja, ah - zatvorenik. A šta vidimo? Cim su počela hap-
šenja - i to argumentovana, shvatamo, hapšenja - tu odmah, u prvom

566
redu, izvolite Mojseju Solomonoviču, iza rešetke! Dvaput su me strpali
u tamnicu, Artjome! U stvari triput! Najpre su me smestili u Sovjetsku
Republiku. T o im se učinilo malo, pa su me sakrili u Solovke. Ali i So-
lovke su im izgledale nedovoljne za Mojseja Solomonoviča - i u njima
su našli još pouzdaniju tamnicu, ovu ćeliju! A ja sam svega jednom po-
kušao da sastavim kraj s krajem u njihovom nerazumnom gazdovanju!
Artjom je slegnuo ramenima. Cudna mu je bila i ta okolnost što
ovaj čovek govori o sebi kao da robija sam na Solovkama, a da, na pri-
mer, svi ostali koji se nalaze ovde - kao da i ne postoje; i to, kako se
Mojsej Solomonovič za proteklo vreme izmenio: Artjom ga je pamtio
kao neprestanog pevača, kriminalci su ga nazivali ,,operetica“ - ko bi
mogao da pomisli da je ,,operetica“ u stanju da daje široka uopštavanja.
Artjom je izvadio hleb, koji mu je ostao od hranjenja pacova, na-
pravio je pet kuglica za sebe. Ubacivao ih je u usta pojedinačno.
- A kakvo je tu bilo gazdovanje - razumete i sami? - sagovornik
je preko naočari gledao u Artjoma, a Artjom je mislio kako Mojseju So-
lomonoviču nije nimalo stalo do toga razume li ga on ili ne, već mu je
samo potrebno da pravilno rasporedi reči u svom govoru. - Ovde nije
moglo ni da bude drugačije: svim proizvodnjama su rukovodili bivši
belogardejci, kaeri, svuda, da prostite, popovi - kao da su namerno po-
desili sve tako da se gazdovanje daje u najnepouzdanije ruke. Ja sam o
tome referisao drugu Ejhmanisu, uputio sam mu ceduljicu. Molio sam
na saslušanju da nađu tu ceduljicu i priključe je predmetu, ali... tarno
sad i bez mene imaju mnogo posla.
Mojsej Solomonovič je dugo, mada donekle zbrkano, opisivao so-
lovecki proizvodni vrtlog, detaljno objašnjavajući kakav je fijasko bio u
slučaju cigle: kontinent je vratio tonu solovecke cigle, zato što je bila ne-
pogodna za građevinarstvo - i slučaj cigle su pokušali da spasu na račun
nerazumne seče šume, od čega je višak prihoda išao na mnogobrojna
uzgajališta, gde je drug Ejhmanis dovozio retke životinje koje su, ipak,
kao po pravilu, odbijale da se razmnožavaju u neslobodi... Fabrika obu-
će je proizvela škart, solovecki časopis sa pretplatnicima po čitavoj ze-
mlji bio je na gubitku, pa čak i količine ulova ribe - i one su pale...
- ...To nije gazdovanje nego niz promašaja! - tvrdio je Mojsej So-
lomonovič sve više padajući u vatru, ali nekako naročito, okruglo, isti-
čući slovo ,,v“.
- Lažeš! Lažeš! M nogo toga je bilo urađeno, kontraščino. Tebe bi
prvog trebalo zveknuti! - zalajao je promuklo odozgo Gorškov, koji je
prisluškivao razgovor.

567
 Mojsej Solomonovič je naglim pokretom skinuo naočari. Kao da ve-
ruje da, ako on bez naočara loše vidi - ni drugi neče vided njega lično.
Gorškov je žurno sišao sa gornjih prični, u želji da Mojseja Solo-
monoviča prodrma za grudi, ali ugledao je Artjoma, koji je samo čekao
takvo nešto da bi jednostavno izvadio zalihe od svoje majke, psujuči
gadno, obilno i prinudno.
Artjom je slušao otvorenih usta, a zađm je počeo da krivi lice, ka-
ko bi dražio Gorškova i pomoću grimasa, jezika i nosa dirigovao nje-
govim govorom.
Gorškov je pocrveueo, pojurio prema vratima, kao da namerava
da izađe. Tamo je zakrckao svojim kostima o gvožđe, i bečeći epilep-
tično oko, vratio se nazad, do malenog prozora s rešetkom, do koga ni-
je mogao da dohvati: pokušavao je da se nadiše.
Još nekoliko minuta iz Gorškova je na sve strane izbijala jara: kao
da je on bio šerpa vrelog, ali već prokislog boršča.
Mojsej Solomonovič se premestio, seo je na mesto odsutnog Ku-
čerave i pritajio se.
...D o večere je Artjom dremuckao: sve vreme je sanjao hladnu, sla-
nu vodu, i osećao ujednačeno i toplo zadovoljstvo od toga što više ni-
kuda ne plovi.
- A šta je s Kučeravom? - pitao je Tkačuk nadzornike koji su uno-
sili čorbuljak. - Pustili su ga?
- Kučcravu su već zakopali - odgovorili su mu.
Svi su ućutali.
U trcnu kao da se promenila tcmperatura u ćeliji.
Jeli su lagano, nastojeći da ne ispuštaju nikakav zvuk.
Prekinuli su sve razgovore, svakome je ostala njegova teška samoća.
Sanikovu su otegnuto zapevala creva u stomaku.
Artjom je odjednom shvatio da je i njemu nestalo snage za zlura-
dost. Odjednom ga je obuzela mutna mučnina.
Prvo je čekao da dođe na red na Sckirki - ali tamo je sve jasno: da-
leki izolator, obični logoraši - kome su oni potrebni, pokosi polovinu,
novi će da izrastu. Ali sada je dospeo ovamo - i sve ispočetka.
K o bi mogao da pretpostavi da će iškljockati i administraciju.
... Artjom je ležao, a telo ga je mučilo. Imao je osećaj da su mu ko-
sti postale krhke, slabe - takvim rukama ne možeš ništa da uhvatiš, ta-
kvim nogama nećeš daleko stići, vrat ne drži glavu.

568
 Legao je na bok, licem prema zidu - s namerom da zaspi, ali ležao
je bez sna, dosadno nagovarajući sebe: možda ćeš ipak da ustaneš? Da
još nekako poživiš? Da naposletku uživaš?
Sve je to bilo glupo: da uživa - u čemu da uživa? U bazanju u će-
liji, usred odvratnog smrada gadova?
„Zar će tebe da zakopaju zajedno s njima, Artjome? U isti grob?
Imaćemo zajedničke crve?“ - pitao se neprestano.
On je mislio da će tu, usred crnih oboda na uniformi, da bude sve
tobožnje, ali se ispostavilo - i za njih je sve pravo pravcato.
„Koliko puta su me ubijali:“ - žalio se plačljivo Artjom. - ,,Ne
mogu ni da prebrojim! Mene su klali kriminalci. Mene su satirali na
balvanima. Mene su smrtno premlatili zbog tuđih svetaca. Mene su za-
kopali zajedno sa zaverenicima. Mene su streljali na Sekirld. Mene su
izgazili logoraši, ne opraštajući mi unakaženi lik na zidu. Mene je Ga-
lina još jednom ustrelila u čamcu. Mene je utopilo more, i ono što je
mama milovala po glavi, pojele su ribe. Ja sam lagano umro od hlad-
noće i od gladi. Zašto bih opet umirao? Više nije red na mene, deset
puta sam stajao u redu! Gospode!“
Nije video, nije čuo već je neldm poživotinjenim osećajem naslu-
tio da se opet vratio pacov. Otvorio je oči: da, tu je.
Hleb od večere imao je kod sebe - poslednjih dana Artjom uopštc
nije imao apetit: jeo je po naviđ, za zalihu, ne misleći da li hoće ili ncćc.
Bacio je čitav komad pacovu: jedi, tebe neće niko da strelja.
Zatvorio je oči. Pacov je razumno raspolagao poklonom: nešto je
pojco, ostalo jc odneo.
Artjom je slušao njegovo petljanje, ali nije otvarao oči.
Misli su počele da mu se brkaju, zaspivao je na dva-tri minuta, uz-
drhtavao, budio se, otvarao oči, polcušavao da se seti o čemu je malo-
čas mislio, ničeg, ničcg, ničeg se nije sećao...
...U sledećem trenutnom snu odjednom je odozgo ugledao samog
sebe: bio je go - mada je spavao u jakni od fokinog krzna i vatiranim
pantalonama, ne zamarajući se od vrućine.
„Trebalo bi da se vratim nazad, sad će da se probudi moje telo“ -
molio je Artjom sebe i nastojao da padne u svoju plot, u svoj skelet, ne-
spretno se kobeljajući leđima unazad, rizikujući da ne pogodi, da pro-
maši telo - istovremeno mu je smetao i mučio ga drugi majušni osećaj,
on nikako nije mogao da ga iskaže naglas, kao da je na tim rečima ko-
načno onemeo.

569
 Najzad, pošto je uložio neizmerne napore, istiskujući iz sebe, kao
iz kamena, svaku reč, rekao je:
- Bog je ovde go. Neću da gledam u golog Boga. Bog na Solov-
kama je go. Neću ga više. Sramota me je.
...Pao je u sopstveno telo, prenuo se, uhvatio je sebe na tome da
je video ne Boga nego sopstvenog oca - golog - i govorio je o njemu.
Zažmurio je, zario podbradak u svoju jaknu i opet zapao u svoju
polunesvesticu.
Bilo je zbrkano, bilo je nervozno.
Bog je otac. A ja sam ubio oca. Nema meni sad nikakvog Boga.
Samo ja, sin. Sam sebi Sveti Duh.
„...D ok postoji otac - ja sam iza njegovih leđa skriven od smrti.
Ako ti je umro otac - izlaziš jedan na jedan... kuda? Kod Boga? Neku-
da izlaziš. A ja lično, ja sam lično zbrisao oca sa svog puta i eto, izašao
sam - i gde je taj koji će da me dočeka? E j, ko je ovde? Ima li koga?...“
Oslušnuo je kroz teški noćni san: nikog.
„Bog ne muči. Bog ostavlja zauvek. Vrati se, Gospode. Ubij me,
ali vrati se.“
Vrata pokajanja mi otvori, Zivotodavče.
Bešumno se pojavi, čak nije ruka nego ogroman prst - i zgnječi
stenicu.

* * -X-

Pred samo jutro Artjomu se javio anđeo - položio mu je ruku na

grudi i obećao da će sve biti u redu: ništa se neće dogoditi s tobom.
Tačnijc, on nije ništa obećao, Artjom nije video ni njegovo lice -
ali tačno je znao da jc to vesnik koji je došao da mu saopšti: tvoja sud-
bina je za sada još topla, mili moj.
Artjom se probudio, osetio je vreli trag na grudima, tačno u sre-
dini - i zaspao neizrecivo čvrsto i mirno, tako nije spavao čak ni na Li-
sičjem ostrvu.
Otvorio je oči - ćelija mu je izgledala velika, sunčana, prostrana.
U srcu mu je bila nečuvena sloboda.
Ne smišljajući ništa namerno, vođen elementarnim osećajem dr-
skosti, Artjom je u mahu ustao sa prični - bilo je, po svoj prilici, oko
šest ujutro - i u dva koraka obreo se kod Sanikovljevih prični.

570
 Artjom je skupio usne u mašnicu i direktno na spavačevo uho imi-
tirao je prodornu zvonjavu:
- Bzzzzzzzzinnn! Din-din-din! Sanikove! Vreme je za lekciju! Na
izlaz sa stvarima!
Sanikov je skočio, kao oparen.
- Ne! - jauknuo je pomamno.
- Spremaj se! - komandovao je Artjom veselo i prkosno. - Ceka-
ju te crvi, ogladneli su. U čelo - bam! - i Artjom je prstom snažno ubo
Sanikova u čelo. - Glava je raspolućena, nalećite, mušice, vama su otvo-
rili čekističku tintaru, kao konzervu!
Sanikov je razrogačio oči, gledao je u Artjoma, nikako nije bio u
stanju da shvati šta se ovde dešava.
Na ostalim pričnama su se probudili drugi neispavani robijaši - ali
nilco se nije ozbiljno usuđivao da pusti glas, da kaže makar reč Artjo-
mu: besni osmeh na licu, strast ostrvljenosti i svedozvoljenosti - ne vre-
di upetljavati se u sve to. Svakoga je noćas razjedala sopstvena nepre-
stana groznica.
Artjom je kružio u ćeliji, kao bumbar, zujeći i dodijavajući svima.
U šest su im komandovali ustajanje, zatim su doneh vruću vodu ko-
ja se pušila, Artjom je uzeo cimentu jednog od čekista - izgleda, to je bio
baš onaj Gašidze, kojeg je grlati čeltist spominjao u svom izveštaju - stao
je prvi i lagano počeo da pije, ne mičući se od kofe, namerno smetajući
drugima. Gašidze se kezio i ćutao, ponekad pogledajući u lcofii.
Sanikov uopšte nije ustajao već se vrpoljio na svojim pričnama i
čekao dok se Artjom napije.
Ali, kako Artjom nije nikuda mrdao čalc ni pošto je najzad omo-
gućio i ostalima da uzmu vruće vode, Sanikov je rešio da ustane i, kri-
jući se iza njihovih leđa, predao je nekom cimentu: natočite, budite do-
bri. Artjom je uhvatio cimentu - ,,...a dajte, ja ću“ - pa napravio tri ko-
raka i ubacio je ltiblu.
- Đavole! - viknuo je Sanikov. - Sta je ovo? T o je moja cimentar
Sta je ovo?
- Da piješ? - pitao je Artjom ; brzim pokretom uzeo je od Gašid-
zea neispijenu cimentu i s prirodnim zadovoljstvom pljusnuo vrelu vo-
du u Sanikovljevo pogano lice.
...Tako je počeo dan.
Zazveckali su ključevi, otvorili su vrata da bi uzeli kofu, uzgred su
odveh još jednog čekistu. Taj se žurno spremio i nije izašao već goto-
vo istrčao. Niko nije gledao za njim.

571
 Artjom je legao na svoje mesto i veselo gnječio stanice na najbli-
žem zidu - sve su bile site, posle svalce je ostajala prljava, lcrvava fleka.
- Sanikove! - davao je tiho Artjom nadimke stenicama. - Kuda ćeš
ti, mili! Dziiiin! Cuješ, zove te medenica pod svodom! Dili-dili-don!
Izvršava se čin revolucionarnog pravosuđa! Pali! Fuj, kalcva gadost...
Sledeći! Gorškov? Mirno! Više podbradak! Gde je vaša razmetljivost,
štos, čivijar To-to! Vama u glavu, u stomalc? Kalco želite! Iz pušlce ili
nagana? Op! Bam! Sekundu, niste ga dotukli. Na bis! Pali!
- Prekini, gade! - pozvali su ga odozgo.
Artjom je iz sve snage udario nogom u prične iznad sebe.
...Pred ručak, lcada se Artjom naigrao i umuknuo pa dremuckao,
kod njega je seo Mojsej Solomonovič i brzo mu prošaptao:
- Oni nameravaju da vas udave. Svi zajedno.
Um esto odgovora Artjom se glasno nasmejao.
Njihovim pričnama je odmah prišao Tkačulc, mrko gledajući u
Mojseja Solomonoviča.
- ...I ne samo privredni rad - nastavio je ovaj, tobože od sredine
rečcnice. - Morao sam da uzmem učešća i u obrazovnoj delatnosti. Ma-
lo ko zna da je ovde postojalo osam šlcola, dvadeset dva likbezaJ<\ dva-
naest profesionalnih lcurseva, osamnaest bibliotelca, ulcljučujući pokret-
ne. Ko je morao da sve to obczbeđuje neophodnom imovinom i hra-
nom? Mojsej Solomonovič!
- Sto si stao ovde, lconjslci kurajberu? - pitao je Artjom Tlcačulca.
Tkačulc, mada je omršao, ali i daljc je bio dvostruko kršniji od nje-
ga i uop.šte, od svih u ćcliji.
- Sad ću da te... - rclcao je Tkačulc, uostalom, ne mrdajući sc s
mesta.
Mojsej Solomonovič jc opet žumo skinuo naočari.
Artjom namerno nije ustajao - inače bi bilo suviše upadijivo da je
za glavu i po niži od te kljusine.
Samo, Tlcačulc sc klatio - rulce su rnu drhtale; i to je obećavalo ne-
lcu prednost.
U ćeliji su postojali jedna hoklica i jedan stočić - ali i jedno i dru-
go su bih prišrafljeni.
Oslušlcujući sebe, Artjom je uvideo da se kategoričlci ne boji.36

36 Likbez 6e3rpawiOTHOCTn) - kampanja opismenjavanja, koja je sprovo-

đena u SSSR-u tokom 1919-1940. godine. (Prim. prev.)

572
 I nije mu se desilo ništa: Tkačuk je škrgutnuo zubima, hraknuo
pljuvačku na pod i otišao.
- Ti si se još i upišao ovde, rago - rekao je Artjom; Mojsej Solo-
monovič je gledao u njega molećivim očima.
...Za mčak su im doneli heljdu, ujedno su vratili onog istog okri-
vljenog čekistu, kojeg su odveli jutros.
Raspoloženje u ćeliji se odmah promenilo: eto, pa nisu ga ubili -
pustili su ga nazad, mada sasvim unakaženog, prebijenog, preplašenog
i zbog nečeg mokrog: vodom su ga, valjda, polivali.
Povratnik se zavukao u ćošak, tresao se.
Kada je pola sata kasnije zatražio da pije - odmah su mu prineli ci-
mentu nepopijene vode.
Pokušavao je da ispriča šta je bilo - svi su čekali bar ilcakve vesti -
ali priča mu nije uspela, spotakao se na prvom sećanju saslušanja:
- ...Vikali su: „Pucaj mu u čelo, pucaj mu u čelo!“ Izvadili su na-
gan - ubadali me u čelo i vikali...
N a čelu mu je zaista bila krvava ogrebotina.
- Sve sam im rekao, nego šta? - priznao je, kao brzalicu, povrat-
nik. - Sve. Ali ja sam izvršavao direktive, samo direktive. Pitanje je: ko
je njima - njima! - mogao dati te direktive protiv nas?
...To je ipak nekako ulivalo nadu ovdašnjim zatvorenicima. Vilca-
ti „Pucaj rnu u čelo!“ i zaista pucati u čelo - različite su stvari.
Artjom je iz dosade - i da bi ozlojedio ljudsku stoku - merio ćeli-
ju po đijagonali napred-nazad. T o jc bilo devet koraka. Na sledećem
okretu je zapazio da put, kojim hoda, drugačije sija: pod su na tom me-
stu ugacali unezvereni zatvorenici, kao što je i on.
Sećao se, bez reda, pesme i molitve koje bi trebalo da zna, ali, šte-
ta, nije ih znao do kraja.
„...Kajao sam se i tog, i tog dana! Kao da je čistilište radilo u me-
ni!... U brzini, neizrecivoj rečima... ja sam se ispovedao... sebi...“
...Pravio je mnoštvo prolaza i neprimetno prelazio na nove stiho-
ve: pogotovu što se Artjom od rođenja ni zbog čega nije kajao, niti je
umeo to da čini, a reči, lcoje je neznano kako naučio napamet, za njega
nisu značile ništa.
„...Cini mi se da je u krugu izašla opet... sva nečist tih stoleća ta-
m e...“ - okretao se Artjom na potpedcama i šaputao: - „Krv teče iz Bo-
risa Godunova... uhvaćenima... lome se kičme...“
Neko vreme je šetao s nečišću na usnama i hrskao reč ,,kičme“, kao
šećer. Sve je ispod oka gledao u Gorškova, ali ovaj je ležao žmureći.

573
Odjednom je menjao pesme za kuse odlomke onog što je čuo na crkve-
nim službama, koje su mu bile dosadne, ili od svojih davno pomrlih
baba.
„...Među višnjima živi, Hriste Care... strastima velikim podvizavao
si se... spasi nas molitvom tvojom, Serafime... sva stvorenja služe Te-
bi... jer Ti jesi Spas...u
I opet okret.
I opet o stvorenju i spasenju.
Mojsej Solomonovič je osluškivao njegovo mumlanje, sagnuo gla-
vu i sam počinjao ponekad da mrda usnama, kao u nameri da mu po-
mogne, da mu prihvati pesmu, ali upravo te reči ne zna.
Cimeri u čeliji su u početku gledali popreko u Artjoma, očekujući
njegovu novu zlobnu zabavu, zatim su se navikli.
Neko je čak, nadajući se u razumevanje ostalih, naglas rekao:
- Ja bih barenih krompirića s lukcem.
Da bi se barem nekako smirila, ljudska stoka je počela pomalo da
sc seća, naravno, hrane koju je jela u prošlim vremenima.
U ćeliju su navrli rastegaji37, šnicle, kijevski borščcvi, kotleti, di-
mljcne ribc, hladna predjela u aspiku, iznutrice, rebra i hrskavice.
Cim je sišao sa prični, kao sa planine, Gašidze se latio tek zaklanog
rnladog jagnjeta.
- ...Jarebicu sam ispekao u korpici od monpansjea... - pričao je
onaj kojem su pre dva sata nišanili u čelo: on je užasno prljavom ma-
ramicom stalno kvasio svoju ranicu, koja je curila žitkom krvlju.
Mojsej Solomonovič bi da zapeva i ne zapeva, ali nije izdržao, po-
čeo je da izvocii nekakvu melodiju nosom, na jednu nozdrvu.
- Ali pamtim, u imperijalističkom ratu, bili smo u okruženju -
prekinuo ga je Tkačuk - konj se obogaljio, a beše zima - odmah smo
ga zaklali. Ruke smo ogrejali u stomaku, osvežili se, podelili... A kako
se sprema? Otišli smo u brvnaru, u kojoj smo noćivali. Kotiić nabiješ
konjetinom, staviš ga u vrelu furunicu - ujutro je gotovo kuvano me-
so. O no je žilavo i miriše - zato ako se krupno posoli...
Artjom nije prekidao svoje još neko vreme, ah zabatalio je pesme,
pomešane sa molitvama, i čak se pretvorio u uvo: nešto se ne seća da
su kazivači tokom svog ne tako dugog života potamanili onoliko ljude-
tine koliko konjetine, govedine i jagnjetine.

37 Rastegaj (paccieraiO - tradicionalno rusko jelo, kolač nadeven ribom ili mesom.
(Prim. prev.)

574
 Ili od tih razgovora, ili od dugog i monotonog hodanja, Artjomu
se zavrtelo u glavi, pa je legao na svoje prične.
Valjda privučen razgovorom, banuo je Artjomov pacov - Artjom
se več navikao na njega i spremio za njegov dolazak. Za ručak je oda-
suo sebi heljde i, bez ikakvog gađenja, sklonio je u džep jakne: sad je
preturao tamo, sakupio heljdu u prstohvat, izneo jednom, izneo drugi
put, počastite se.
Osvrnuo se: Tkačuk gleda u Artjoma pravo i neshvatljivo - ali za-
ista bez zlobe.
Razgledajući pacova, njegove pokrete, njegovo crno, pametno ok-
ce, Artjom se zbog nečeg setio Galje - gde je ona? A šta ako su i nju
uhapsili? Sta ako je tuku?
,,Ne“ - odgovorio je Artjom sebi - ,,ne. Sve je u redu s njom. Ja
bih znao.“
Nije da mu je ona važna - Artjom nije želeo sećanje na nju, i sve
njegovo osećanje prema Galji oduvali su morski vetrovi.
Niko nije očekivao, ali te večeri su odveli Tkačuka, Gašidzea i
onog što je pelcao jarebice.
- Mene su danas već saslušavali! - uzvikivao je on. - Kalco možete!
- Tkačuk! - pozvao ga je Artjom, oživijavajući i osmehujući se u
svom novom maniru.
Ovaj je išao poslednji, sporo - izgleda da nije hteo da se osvrćc, ali
protiv volje se okrenuo. Oči su mu bile gotovo sasvim praznc - ali još
su tražilc bilo kakvu nadu.
- Neka ti je laka zemlja! - poželeo mu je Artjom bez sažaljenja i
stida.
Tkačulcu se unutra prekinula nelca poslednja žilica i samo je trepnuo.
U ćeliji je postalo prostrano, dobro.
Niko se nije vratio.

* * *

Novu noć je čvrsto prespavao i uopšte se nije plašio da će ga zada-

viti. Sa Tkačukom bi uspeli, ali bez njega - ko je tu?...
„...Nešto važno a istovremeno sramotno bilo je u tim poslednjim
rečima koje jeTkačukizgovorio: o konjetini, zapečenoj u loncu...“ - mi-
slio je Artjom i pomalo se budio. T o mu je bila prva jutarnja pomisao.

575
 Ostaje, osećao je on, sedam minuta do ustajanja i vruće vode - u
hodniku su se čuli glasovi nadzornika i kuckanje pune kofe o zid.
U ćeliji je bilo tiho, niko nije čak ni hrkao.
- Sanikove! - dreknuo je Artjom s mesta. - Na ispovest! Da se pri-
čestiš! Da saboruješ! Dziiin! Sanikove, kome govorim! Prekidaj spava-
nje, već su ti sašili mrtvački pokrov! Jarebice su ispržili, jagnje su zakla-
li, konjetinu ispeldi - sad će tebe da jedu, crvenperko bledoplava.
Artjomov prodorni glas je razbudio sve odjednom - neko je slco-
čio, neko počeo da psuje, ovoga puta besno ali bez adrese, neko je za-
kukao od užasnog bola u glavi... Sanikov je zaridao. Ridao je i odne-
govanim nolctima grebao svoje lice. Nedostajao mu je vazduh, pa je po-
cepao svoju košulju - jjjen i dva - zalepršali su cvetni komadi.
Artjom je zainteresovano posmatrao to odozdo.
- Pa, eto, dočekao sam uzvraćanje - rekao je - inače sam ti se
udvarao, kao gimnazijalac. Sad cepaj pantalone na sebi.
Sanikovljeve oči su bile ogromne, blago neuračunljive, sav vrat u
žilama, jabučica nenormalno velika, obrazi upali, jezuitski, usne vlažne,
uvek malčice otvorene, uši velike, tanke, obrve mu gotovo nisu rasle,
čelo prljavo, neravno - činilo se da je zasuto prašinom ili peskom.
„I u isto vreme on je u detinjstvu nesumnjivo bio najdraže čedo -
okati vragolasti momčić“ - mislio je Artjom opuštcno.
- Kako ipak zvuči kvrgavo - delio je dobrodušno svoja razmišlja-
nja sa čitavom ćelijom. - Cujte: „Presuda dovedena u izvršavanje“ . Po-
gledaš, na primer, u Sanikova - i pokušaš da probaš tu rečenicu na nje-
mu - pa, bukvalno, kao što vezuješ kravam oko vrata: ,,Presu-u-u...
da!.. dove-e-e... dena!.. u iz-vr-r-r... ša! va!nje!“ Ili - Sanikove, čuješ li?
- osećaj je lcao da crv mili po stomaku, istežući svoje prstenasto telo:
presuda je dovedena u izvršavanje... Osećate, je 1’ da?
Celija je slušala Artjoma, kao da je bio neiskorenjivo zlo, poput ra-
dija zazidanog u zid.
- Mada ipak zvuči glupo i patetično, kao ne znam šta - cedio je la-
gano Artjom i bogzna koji put se slatko protezao, trljajući slepoočnice
jakim rukama. - Prvo, „presuda je dovedena“. Kuda je ona dovedena?
Zašto to? Gde je u te reči smešten, na primer, drug Gorškov? Zatim još
besmislenije: „...dovedena u izvršavanje“. Izvršavanje - šta je to? Klu-
pa? Restoran? Pozorišna sala? Zbog čega se tu dovodi presuda? Hoće
li tamo da je hrane? Posle kojeg zvona će da je puste u salu? Posle tre-
ćeg ili odmah posle prvog? Kakvo izvršavanje joj predstoji tamo? H o-
će li tom Gorškovu da se svidi izvršavanje? Hoće U on da ga ocenjuje?

576
Možda je on lišen muzičkog ukusa i neće ništa da razumcr Otići će ne-
zadovoljanr Napisaće žalbur
- Gangreno, i tebe će da streljaju - obećavao mu je odozgo Gorš-
kov, prigušenim glasom.
Artjom je u dva prsta uhvatio svoju ušnu resicu i držao je: zbog
nečeg mu je tako bolje radila glava i nije mu se hladila zloba.
- A Sanikovljevoj mamici ću preneti da je on umro kako treba -
nastavio je Artjom kao da ga nije bilo briga ni za šta. - Sanikove! Cu-
ješ? Kazaću: pevao si ,,Internacionalu“ pred streljanje. A posle još ne-
koliko pesama... Streljanje je bilo dugo, lagano, svečano. Držali su go-
vore, odavali poštu, točili vrelu vodu. „O medenici jednozvučnoj, ma-
mice, Sanikov je takođe otpevao: o medenici - to mu je bila omilje-
na...“ S pesmom na usnama, uglavnom, dočekao je svoj metak... Nisu
ga ubih iz prvog cuga, znači, morali su ponovo da ga streljaju. Posle još
i bajonetom u stomak - ako! Da bude sigurno. Lepo je umro.
Sanikov se pridržavao za vilice, kao da se plašio da će izbljuvati
nešto od životnog značaja.
- Ma šta vam je... - nije izdržao čak ni Mojsej Solomonovič, ustao
je i stao nasred ćelije, tako da sobom zakloni Sanikova. - Sta vam je,
Artjomc: A - srce?...
On je zaista bio zbunjen i rastrojen.
- Ajde, šic! - komandovao je ozbiljno ozlojeđeni Artjom i napra-
vio pokret kao da namerava da udari nogom M ojscja Solomonoviča.
Ovaj mu se izgubio s očiju.
...Kada su otvarali vrata - svi su umukli, pa čak i Artjom. Sanikov
je prestao da rida, samo su mu usne drhtale.
Svi su već naučili koliko mora da bude zvukova: ključ, dva okreta,
škripa - i vrata se otvaraju.
Ako nose vruću vodu ili čorbuljak - dva su nadzornika. Ako od-
vode nekog, onda su trojica - starešina i dva stražara. Ako odvode
nekolicinu - po glasovima se čuje da u hodniku stoji čitavo odeljenje
crvenoarmejaca, dočekuje.
Ovoga puta na vratima su se pojavila dvojica s lcofom: svi su odah-
nuli, i svakome je srce odmah zalupalo, pa ponovo stalo - za njima su
banula još trojica, starešina s papirom u ruci.
- Pažnja! Ustaj! K o je Gorškov?
Gorškov je s cimentom stajao najbhže izlazu.
- Ko je, pitam? - ponovio je starešina gledajući mimo Gorškova,
skamenjenog pred njim.

577
 - A vruće vode? - pitao je prigušeno Gorškov.
- T i si? - dosetio se starešina straže. - Na izlaz. Nije ti potrebna
vruea voda.
Gorškov se vratio do prišrafljenog stočića i preterano odmerenim
pokretom postavio praznu cimentu. Razleglo se slabo kucanje metala
0 drvo.
Gorškov se okrenuo i glasno rekao:
- Da, znam o svima. Kurilko, Gašidze, Kučerava su bitange i džu-
kele. Tkačuk - čekist koji je prekršio pravila, posle izdržavanja kazne
ostao je kao slobodni najamnik, sadist, a takođe je džukela. A ja? Ja sam
boljševik, komunist, član partije od 1918. godine, ja sam ratovao - ka-
ko smeju mene? Odvedite me kodNogteva, ja vam naređujem. Odmah!
Verovatno su mu bili potrebni svedoci za taj govor: on je zaklju-
čio da ćc sa svedocima zazvučati ubedljivije.
- Da - rekao je podsmešljivo starešina i prstom, žutim od duvana,
mahnuo pored štita šapke.
Gorškov je, ne shvatajući ništa, klimnuo glavom i izašao.
Trenutak su svi stajali nepokretno: a šta ako se vrate po još nekog.
Artjomu je sve unutra likovalo i besnelo.
Tcško da je on sad osećao nešto teško i osvetničko: naprotiv, bio
je prepun lakoće i radosti.
Uzeo je nečiju cimentu, ostalu posle odlaska jučerašnjih smrtnika,
1 uputio se po vruću vodu - odmah su mu ustupili mesto kod kofe.
Cim je Artjom malo otpio, ne osvrćući se, licemerno brižan je
upitao:
- Sanikove! Vidiš, lcako se brzo odvija posao? Već čistc nagan za
tebe. Hajde da te okupam kalco treba. Inače, ko će tamo da te okupa:
tako prljavog i slinavog će da te šutnu u rov. Dogovoreno?
Artjom je bacio cimentu pravo u kofu i prošao do Sanikovljevih
prični.
Sanikov se stisnuo uza zid. Ne nalazeći ni reči za odgovor, iskezio
je zube i izgledao kao životinja.
- O - rekao je Artjom gledajući zvonaru u usta - kakvi dobri zu-
bi. A sutra će ti usta biti puna zemlje.
Mada je Sanikov spavao samo u košulji, od njega je ipak jako i oš-
tro bazdilo: kao da je skrivao mućak u pantalonama ili za obrazom.
On se odjednom začiftao - Artjom u početku nije shvatao čak ni
smisao pokreta: ispostavlja se, taj ništak tako ustaje.

578
 Čim je Sanikov skočio sa prični, jurniio je na vrata, vičuči i dozi-
vajući u pomoć.
Artjom, bez obzira na to što se sve dešavalo zbrkano i mahnito,
uspeo je da veselo i zlobno pomisli : „...Našao je od koga će da traži
zaštitu!“
Usput je Sanikov oborio kofu, nepopijena vruća voda se izlila na
pod.
Pacov je protrčao po podu, gazeći u vodu. Za njim je ostao mo-
kar trag.
Na buku se nije niko pojavljivao.
Sanikov je cvileo pred vratima, kao beskućnik i napušteno stvore-
nje. Leđa su mu se tresla.

* * *

Čekističke cimere iz ćelije Artjom je sada nazvao ,,leševi“. Dobro

jutro, leševi. Lešu, skloni mi se s puta. Lešu, silazi s kible, kalco mo-
žeš... Lešu, ne stoj pred prozorčetom, pred smrt ne možeš da se nadi-
šeš. I sunašce mi zaklanjaš.
Čitavog sledećeg jutra Artjom jc hodao ćelijom i kuckao tanjirom
o tanjir čas odmereno, čas haotičnom zvekom - posle svih odvedenih
pod razmah ostajalo je posuđe - pri tomc je mumlao nešto otegnuto,
kao da prati Sanikova na poslednje putovanje.
Prvi opet nije izdržao Mojsej Solomonovič, koji ga je zamolio:
- Artjome, prestanite, preklinjem vas.
- Umukni - odgovorio je kratlco Artjom.
Porazmislio je i objasnio:
- Momci su me molili da im ljuđski održim opelo.
Neko vreme Mojsej Solomonovič je ćutao žmureći, zbog čega su
mu obrve postale još gušće, a naočari skliznuli na sam vrh poroznog,
uvelc masnog nosa.
Zatim je upitao:
- K oji momci?
- Afanas me je, na primer, molio - odgovorio je Artjom, na se-
kundu prekidajući otegnuti ,,don-don“, uz koji je svirao na tanjirima.
Mojsej Solomonovič, izgleda, nije shvatio ništa i samo je nekoliko
puta pogledao u Artjoma - prvo preko naočara, zatim bez naočara, po-
sle kroz naočari.

579
 Sanikov je ležao licem prema zidu, podvijenih nogu, rukama je
obgrlio glavu - kao da je već lipsao.
U podne je banula „pogrebna ekipa“, kako ih je sada nazivao Ar-
tjom.
Neprijatnost se sastojala u tome što je starešina u njoj bio crveno-
armcjac kojem Artjom pre nekoliko dana nije dao jaknu - zbog čega je
obećao da će ga ubiti, ne na dobar nego na loš način.
Artjom je progutao odjednom nestalu pljuvačku i zamolio: ,,Ne-
mojtc. Frcklinjcm vas, nemojte“. Stajao je s tanjirima u rukama.
- Ustaj! Sanikove! - viknuo je crvenoarmcjac, ne obraćajući nika-
kvu pažnju ni na Artjoma, ni na njegove tanjire.
- On! - stojeći pored svojih prični koso, kao prelomljen, Sanikov
jc ncočckivano uperio prst u Artjoma. - On je Sanikov!
Artjom u prvont trenutku nije ništa shvatio, osvrtao se na sve stra-
ne - zatim se nasmejao i lupio tanjirima, kao da se sprema da zapleše.
Đavolja kontedijo, kad ćeš da se završiš.
- Imc? - pitao je crvenoarmejac Artjoma.
- Tvan - odgovorio je spremno Artjom, ludirajući se i uživajući u
svemu što se dešavalo.
- Kakav Ivan, koji ti jc andrak? - opsovao je crvenoarmejac.
- Mitja.
- Ivakav, dođavola, Mitja?
- Aljoša.
- Sakale, ubiću tc! - zakoračio je crvenoarmejac prema Artjomu.
- Ko si ti? Prczimc?
- Ja sam Rus. Gorjainov Artjom.
- Sad ću da pobijcm sve, direktno u ćeliji - zaurlao je crvenoarme-
jac. - Gdc jc Sanikov? - i potegao pušku sa ramena, između ostalog, sa
nataknutim bajonetom.
Sanikova su izgurali njegovi - čekisti koji su počinili prekršaje, cr-
nih lica i očiju koje su gorele kao špiritus.
Sanikov je napravio nevoljan koralc prema vradma, m je čučnuo,
neshvatljivo zbog čega. Crvenoarmejac ga je ščepao za kosu i izvukao.
Sanikov je urlao.
Artjom je sačekao poia minuta, zatim je skočio na stočić, obaraju-
ći Gorškovljevu cimentu, koja je već drugi dan stajala tamo; priljubio
se uz prozorče. H teo je da još jednom vidi - kako ga vode.
- Stražar s puškom - progovarao je Artjom, kao duševno pore-
mećen. - M ojseje Solomonoviču, znate H da ovde pušku nazivaju -

580
,,svećica“. Svećicu su postavili, ha. Afanasjevu bi se svidelo. Uživaj,
Afanase. Postoji pravda. Pravda postoji.
Pred ručak su odveli poslednje čekističke prekršioce. Artjom nije
uživao u njihovom izvođenju: dodijalo mu je. Da ispraća svakog -
mnogo je časti.
Tek kad su zatvorili vrata, seo je na prične i lagano tapkao nogama.
Ostao je udvoje s M ojsejem Solomonovičem.
Minut su sedeli jedan naspram drugog i ćutkc se gledali u oči. Niš-
ta nisu govorili.
Za ručak je Mojsej Solomonovič šapatom upitao nešto nadzorni-
ka, ovaj mu je neočekivano i čak srdačno odgovorio - odgovor nije bio
lcratak nego s nekim detaljima.
Corbuljak su im doneli ako ne za deset, onda tačno za šest osoba
- pri čemu Artjom, kako je potpuno izgubio apetit u prvim danima za-
točenja ovde, nije nameravao da jede. On se hranio nečim drugim.
Naiio je punu manjerku čorbuijaica, zatim je ispljuslcao sebi pravo
u cimentu - kao da je riblja čorba. Sažvakao je polovinu komada hleba
pa seo da čeka pacova.
Drugi su s vremena na vreme trčkarah po podu, ali ipalc nije bilo
trbatc drugarice.
Mojsej Solomonovič, ispostavilo se, veoma se bojao pacova i po-
skakivao je čim ih ugleda u ćeliji.
O n nijc mogao da podnese tišinu koja jc zavladala u ćeliji, pa je
rekao:
- Vaše ponašanje je, uopšteno govoreći, ružno i odvratno. Ali va-
šoj izdržljivosti mogu da odam priznanje. Ponekad mi se činilo da ste
vi ludi, Artjome, ali sad shvatam da niste. Ali želim da vam lcažem neš-
to drugo. Odavno se poznajemo, ne mogu da ne podelim... Komisija
odlazi danas... Već su spakovali stvari. Danas ili sutra ujutro. Ali, pre
će biti danas. Sve naše cimere su već streljali. Susedna ćelija je prazna -
tamo su takođe sve streljali. Ovde smo ostaJi nas dvojica. Ako preživi-
mo naredne sate, u krajnjem slučaju jednu noć - za nas... ima nade. Vi-
dite, kako je sve?
- Naravno, preživećemo - rekao je Artjom i namignuo Mojseju
Solomonoviču: ipak je simpatičan tip. I pevao je dobro.
Mojsej Solomonovič se osmehnuo: njegove slabovide oči su na
neki način iskazale oduševijenje tim neumesno jalcim mladim čovekom.
- Možda barem nećete više da svirate na tanjirima? - zamolio je
Mojsej Solomonovič.

581
 * * *

Artjom se probudio neverovatno rano, nije čak ni pomislio o to-

me da je on - preživeo, izdržao, da je dobro prošao! - ionako je bio
uveren u to; napolju je bio mrak, iznad vrata je svetlela pogana lampi-
ca, pod pričnama je neko pištao i koprcao se. Zavirio je dole i odmah
uplašeno odskočio: tamo je vrveo čitav pacovski nakot.
- Ma kakva si ti ludača! - opsovao je iskreno Artjom svoju druga-
ricu. - Porodila se i ponudila mi da uživam? Repati stvore!
Mojsej Solomonovič se zavrteo, slabo je uzviknuo:
- Šta? Šta je?
- Spavajte, ne razgovaram s vama - rekao je Artjom. - Otišla je
komisija, sada ćete živeti večno.
Savladao je gađenje i ponovo pogledao pod prične: pa da, njegov
pacov, ona - bitno mršavija, i njenih - jedan, dva, tri, četiri - pacovčića.
Kad je ugledao Artjoma, pacov je stao na zadnje šape.
- Shvatio sam, shvatio - rekao je Artjom. - Priznala si me za že-
nika. A ja sam se još jučc spremio.
Na gornjim, praznim pričnama stajao je pun tanjir čorbuljaka, sa
gusto izmrvljenim hlcbom u njemu i pokriven drugim tanjirom. Ar-
tjom je oprezno spustio pokion dole i postavio ga na izvesnoj daljini od
pacova.
Cekajući dok pacov počne da jede - tanjir je zadrndao po podu,
zvuk jc bio neprijatan, ali zbog nečeg smirujući - Artjom je zadremao.
Po šuškanju se dosctio da je Mojsej Solomonovič metnuo naočari
i gleda u pacova, osećajući kvalitativno retku gadljivost.
„Eto, juče ili kada ono beše, prekjuče, iz tog tanjira je jeo Gorš-
kov, nabijao je svoje čvrste obraze koji su prvi put pobledeli tek kad su
ga odvodili, a sad odatle jede pacov: u tome je pravičnost, u tome je,
možda, prisutan Bog“ - razmišljao je Artjom.
San, koji je silazio na Artjoma, bio je najslađi.
Tog jutra se dogodila još jedna divna stvar: nisu ih digli u šest.
Već spreman da se probudi, iskobeljavajući se iz sna, kao iz vraćih
sunčanih mreža, Artjom je objašnjavao sebi: u mene se vraća čovek -
nisam podivijao. Nesumnjivo, to je zato što smo spasli strance, nismo
im dali da umra - dobro delo mi je sačuvalo dušu, sad je moja duša u
cveću, i pevaju joj zrikavci.

582
 Pacov je takođe na neki način bio prisutan u snu, zajedno s pacov-
čićima - proizlazi da su Artjom i Galina spasli takođe pacova, i dovezli
ga u čamcu. Iz toga je, istina, sledilo da su Tom i Mari u tom trenut-
ku jeli čorbuljak ispod njegovih prični - što nije bilo verodostojno; ma-
da je to njihova stvar, to je njihova stvar. Najvažnije je da je svima to-
plo: Artjomu, pacovu, Tom u i njegovoj ženi, ili drugarici, ili nevesti...
On se jedva probudio pred sam ručak, podmiađen - kao da nije ni
bilo nikakvog logora za leđima, kao da ovde nisu umrli gotovo svi ko-
je je on znao.
Doneli su im divan ručak: prosenu kašu, začinjenu buterom. Ka-
ša je nametljivo mirisala na nešto mesnato.
Artjom je najzad osetio kako je posiednjih dana izgladneo. O M oj-
seju Solomonoviču ne treba ni govoriti - ovaj samo što nije poigravao:
miris kaše ga je neobično inspirisao.
Nalili su sebi po dva tanjira do vrha - nadzornik nije bio protiv.
Mojsej Solomonovič i on su razmenili namigivanje, a čim su se zatvo-
rila vrata, ovaj, držeči dva tanjira u šakama, izbečio je ionako krupne
oči i objavio:
- Artjome! Artjome! Komisija jc otišla! Zavela je red i otišla!
Drug Nogtev je ponovo pristupio obavezama! Hajde da se nadamo da
ćemo uskoro na posao! Imate li vi tehničke ili knjigovodstvene navikcr
Ja bih vas uzeo! Sta kažete?
Nije imao šta da krije: Artjom se takođe radovao - jedna je stvar
predosećaj, druga - novosti od nadzornika. Nadzornik je bio pouzda-
niji od svakog anđela.
„Bog postoji, ješćemo, Bog postoji, ješćemo“ - ponavljao je Ar-
tjom kao brzalicu i mešao kašu.
Odjednom je na dnu ugledao meso: ogromno masno parče, i nije
iz neke konzerve nego, đavo bi ga znao, teletina, po svoj prilici, u stva-
ri je svinjetina!
O , kakav je dan danas.
Artjom je potkačio meso kašikom i hteo da se pohvali Mojseju So-
lomonoviču: evo, pogledajte, uživajte malo. Postoji Bog, postoji, pro-
cenite njegov dar za dugo trpljenje i muku.
N ije izdržao i zario je zube u komad. Odmah je shvatio da je to
upali kamen pacovskog izmeta.
Otvorio je usta - odade je sve ispalo nazad, kao vlažna grudva.
Dugo je otirao jezik o šaku sopstvene ruke.

583
 M ojseju Solomonoviču nije ništa rekao: zašto da kvari ručak
čoveku.
Za to vreme u grudima mu je sazrevalo nešto neshvadjivo: kao da
je sad morao da povrača. Grudi mu je stegao grč - Artjom je več otvo-
rio usta: dođavoia s njim, ako moram na pod, na pod ću, neću stići do
kible, baš me briga - ali shvatio je i da jeca.
Jcca i jeca, a glava mu drhti i trese se, a slepoočnice pucaju iz-
nutra.
Mojsej Solomonovič jc najpre skočio, ali posle je nekako shvatio
kako je najbolje da mu ne prilazi, i seo je na svoje mesto.
Artjoma je vrtelo i drmalo, iz sve snage se zarivao u prične. U gru-
dima ga je cepalo i grcbalo, srce mu je pumpalo bolnu krv.
Napad se završio posle pet ili sedam minuta.
Artjom se, još drhteći od napetosti, pomilovao po iicu: smiri se,
smiri se, srniri se.
...Kada je oncmoćalc ruke spustio na lcolcna, odmah se, po sop-
stvenim dlanovima, dosetio: nijedne suze nije bilo na njegovom licu.
Posle desct minuta, sitno pljuckajući na pod, prošaptavao je:
- Pa, ništa, Gospode, ništa. N e ljutim sc na tebe. N e ljuti se ni ti
na mcne. Ja ccnim tvoju šalu. Nadam se da ti ceniš moje.
Na škljocanjc brave Artjom više nije obraćao pažnju: strašno je
prošlo, proći će i ostalo, ostaće mu samo izmet na zubima.
M ojseja Solomonoviča su odveli sa stvarima, odmah su mu rcldi
da idc na raspolaganjc svoje čete.
Na rastanku su sc zagrlili.
- Vi razmislite, razmislite - pogovarao je Mojsej Solomonovič - ja
bih vam našao posao, kad bistc smislili šta umete.
U ćcliji je postalo sasvim pusto.
„Sta moram da pomislim važno, najposlednje?“ - pitao se Artjom.
Tck sada, u samoći, osetio je kakav je tu odvratan smrad: danas ni-
su iznosili kiblu - truli od juče. Ljude su već postreljali i zakopali u le-
denu zemlju, a njihovo govno se kiseli ovde, može se reći, u toplom.
„Možda to i jeste najvažnije?“ - pitao je Artjom.
Onemoćalost ga je ipak sustizala.

584
 * * *

Artjoma i Galju su saslušavali zajedno.

Njihove izjave nisu shvatali ozbiljno.
Saslušanje je trajalo gotovo sat, i činilo se da dvojica čekista, pre
svega, dobro poznatih Galji, ne znaju kako da završe taj slučaj. S jedne
strane, neka budalasta, zbrkana priča, s druge - bivša Ejhmanisova dru-
garica: s tim su svi ovde bili upoznati.
Možda su ti čekisti svojevremeno zurili u Galinin hod, a sad eto,
sve se izokrenulo.
Artjoma su ispitivali malo - zbog čega je osuđen, kako je dospeo
u Sekirski izolator, šta pamti od gimnazijskog programa iz geografije i
prirodnjačkih nauka, vlada ii tehničkim navikama - ali uopšte, imao je
osečaj da ga je Galja, po shvatanju čekista, povela sa sobom kao psa -
a šta se traži od psar
Sve se dešavalo u onom istom kabinetu ISO -a, gde su i prošli put
saslušavali Artjoma. Na prozorskoj dasci je isto bila pepeljara puna
opušaka. Teško da je ona ostala tamo od odlaska Komisije - ali Artjo-
mu se zbog nečeg sviđalo da misli kako se tu niko ne usuđuje da izba-
ci opuške prestoničkih gostiju: a šta ako se vrate.
Galja je izgledala razdražena, ostarela, podbula - neuredna žena u
godinama. Ali ponašala se dostojanstveno: Komisija je otputovala - ko
če sad nju da ubije, ko če da je taknc. Ništa joj se neče desiti: eto, tako
se ponašala.
Artjom bi ponekad pogiedao u Galju i mislio kako je on teško mo-
gao biti sa njom, to je nekakva nastranost, neko bunilo... a ako je čak i
bio u bunilu, ona mu ni tada nije bila žena niti sestra nego talco... pro-
lazna.
Galja uopšte nije gledala u Artjoma. I dobro je uradila: što bi ga
gledala.
- ...Ma čuo sam, razumeo sam - mrštio se mladi čekist gledajući
čas u Galju, čas u svog partnera, a nikada u Artjoma. - Objasni ti me-
ni jedno, zašto si krenula s logorašem koji ne zna ništa naročito, kao što
smo zaključili, ni o flori, ni o fauni...
- On je radio u rezervatu za lisice. On je radio s Ejhmanisom. Ima-
la sam razloga da mu verujem. Nisam mogla da povedem bilo koga -
tvrdila je Galja, gledajući u mah prozor, gde je neugodno padao sneg
tog sumornog predzimskog sunčanog dana.

585
 Izgleda da je nju nerviralo to što joj se obraćaju na ,,ti“.
Na stolu čekiste koji je postavljao pitanja bili su raspoređeni Gali-
nini papiri, mapa, kojom se ona služila, s obeležjima ispisanim njenom
rukom, sveske oduzete od stranaca.
- Teško je izbaviti se od sumnje da ste hteli da bežite... - rekao je
čekist pošto je poćutao i digao pogled sa mape.
Najveća želja mu je bila da njegove sumnje rasprši sama Galja.
- Nerazumni ste, ipak - rekla je tiho Galja. - Otkrili smo špijune
- zađržali ih, dovezli u logor. Da smo bežali - zašto bismo ih doveh
ovamo? Pobegli bismo dalje! Ma, telefonirajte Ejhmanisu, najzad! On
će vam reći sve o meni.
Propuštajući predlog da telefonira Ejhmanisu, čekist se zaklatio na
stolici i rekao:
- Još ćemo da vidimo kakvi su oni špijuni.
- Pa vidite - odgovorila je Galina, mršteći se od migrene. - I pre-
stanitc da traćite moje vreme na te... razgovore. Mene je već saslušava-
la Komisija. V i imate osnove da sumnjate u njihov nekvalitctan rad? Ui
u prcterani humanizam?
Cekisti su se zgledali. Jedan od njih se kiselo nasmcjao. Drugi se
zgrčio.
U susednoj, sekretarskoj sobi razlegla se buka: neko, biće da je to
pre svega sekretar, naglo je ustao s mesta - zatreštala je stolica, u horu
su zadrhtali predmeti na stolu.
Kod njih je ušao načelnik logora Nogtev. Pogled mu je bio težak,
a u očima - kao da su mu nasuli pcsak: mutno, labilno.
On prosto nije video Artjoma.
- Sta ovde priča ta gadura? - pitao je Nogtev, ne obraćajući se ni-
kome lično, pa prišao stolu, podigao neki papir i odmah ga bacio.
Dve osobe su mu odgovorile istovremeno: sama Galja i jedan od
čekista.
- Stoji na svome: sastavljala je mape, poziva se na Ejhmanisa - re-
kao je žurno čekist, pridižući se s mesta.
- Ja sam borac Crvene armije - rekla je lagano Galja.
Nogtevu je zadrhtala vilica.
- Tri godine toj kučki - rekao je on ne gledajući u Galju i već iz-
lazeći; zatim se setio nečeg, zastao je na vratima i, čak malo razveseljen,
dodao: - U Burcevljevim papirima je leopardova dostava da se ona
spanđala sa zatvorenikom... Direktno na krovu! Sa tobom? - i oči, pu-
ne živog peska, preneo je na Artjoma.

586
 Ispostavlja se da ga je ipak video.
- Ne - rekao je Artjom osećajući kako na njega pada ogroman so-
lovecki zid, i nema mu spasa. O n nikada nije čuo takav svoj glas - bio
je to glas čoveka koji ima pravo na svega jednu reč; ali i ta reč više niš-
ta ne menja.
- Kakve to ima veze - nasmejao se Nogtev, pokazujući začuđuju-
če bele i vrlo jake zube - ti ćeš ionako da crkneš, šakale.
- Kakav je užas ovde kod vas. Napisaću Fjodoru. Sta se dešava? -
rekla je Galja ustajući.
Svaka rečenica, koju je izgovarala, cepala se i padala.
„Ona pita samo o sebL.A - shvatao je Artjom: o njemu više nije
bilo govora.
Mada ga još nisu proglasili mrtvim. O njemu još ništa nisu rekli.
- N joj tri godine ,,za svojevoljan odlazak“ - ponovio je Nogtev, ne
gledajući u Galju. - Neka se raduje što ne čeprkamo po njenim kurvar-
lucima, inače bismo iskopali... - i izašao.
Vrata su udarila o dovratnik i uz škripu se odbila, ostajući poluo-
tvorena.
Lagano je prišao sekretar - zbog toga su se stalno čuli ti koraci -
i čvrsto zatvorio vrata. Verovatno mu je to bila stalna radna obaveza.
Galja se bez snage stropoštala na stolicu i scdela, grizući usnu: ni-
je verovala.
Mladi čekisti su se opet zgledali: šta je značilo njihovo zgledanje,
Artjom nije mogao da nasluti.
- Svi ćete biti kažnjeni zbog toga, shvatate? - pitala je Galja jedva
čujno, kao da je u trenutku izgubila glas.
- Administrativni kolegijum logora ima pravo da sam donosi pre-
sude, Galina. Vi znate - rekao je čekist koji je sedeo za stolom, nc gle-
dajući je u oči. D ok je ona bila gotovo na ravnoj nozi sa njim - on je
bio sa njom na ,,ti“. Naglo prevođenje saradnice logora među zatvore-
nilce kao da joj je uzdiglo čekistu... Ili, tačnije, udaljilo ga od nje.
- Nogtev je dao neblagovremeno naređenje, ovamo će da dođe
Komisija, i njemu opet neće biti ništa, ali vas će da zakopaju na Sekir-
ki - rekla je Galja čim je došla do vazduha, a do Sekirke joj se vratio i
gotovo zazvonio glas.
Cekist, koji je stajao i do sada nije izgovorio ni reč, odmerio je Ga-
hnu dugim pogledom pa joj ravnodušno i uverljivo odgovorio:
- Ovde ne treba nikoga da plašiš. Inače ćeš prva da stigneš do Se-
kirke.

587
 Galja je odjednom pogledala u Artjoma: bespomoćno, na ženski
način, otvoreno: to je bilo neočekivano. „Zar je istina?“ - govorio je
njen pogled.
- A šta ćemo s njim? - pitao je čekist koji je sedeo za stolom i gla-
vom pokazao Artjoma.
Artjom je osetio da mu se uskovitlala krv u glavi - onako besmi-
sieno i na mahove, kao sneg iza prozora, samo vruće, vruće.
Drugi čekist je sasvim malo odugovlačio, pa odlučio:
- Rečeno je: tri godine njoj - eto, nabacićemo i njemu tri godine.
O n je sa zadovoljstvom pripalio cigarem. Na prozorskoj dasci su
bili njihovi opušci.

* * -X-

Sve na Artjomovom licu postalo je sitno: malene oči koje nikad ne

gledaju pravo, tanke usne što ne žure da se osmehnu. Mimika bezlična,
izbrisana. Niti je vrlo bolestan niti je vrlo zdrav čovek.
' Stekao jc čudnu navilcu da nikada ne pokazuje svoje golo telo:
vrat, grudi, rulce - ruke su mu uvek u džepovima ili, ako radi, u starim
rukavicama.
Zube takođe ne pokazuje.
Rcči koje on izgovara - retkc, kuse, kao da su njihove omotnice -
nijedna od njih nema nikakvu tcžinu, ne možeš da se uhvatiš ni za ka-
kvu reč: dune vetar, i nema te reči.
Najbolje je uopšte bez rcči.
Svaki pokret mu je brz, ali neprimetan, nema neposredne veze ni
sa jednirn predmetom ili radnjom: kao, recimo, jede - ali eto, više i ne
jede, i uopšte ne sedi gde je scdco. Kao da se krpi - ali više nema iglu
i konac u rukama, i sam je nestao, kao da su ga povukli za končić i
oparali.
Gestikulacije nema.
Uvek je malo neobrijan, ali ne tako da je bradat. Uvek je malo
neopran, ali ne tako da privlači mirisom - mirisa nema.
O n je spreman da ukrade, a u nekim prilikama i da otme hranu -
ali kad vidi hranu, nikad neće izraziti svoj odnos prema njoj.
Ako bi mu razvratna žena predložila da stane u red kod nje - mo-
gao bi da se saglasi, ali u ma kojem drugom trenutku ne oseća ništa
prema ženama i ne posmatra prolazak ženske čete.

588
 O n više ne deii ljude na rđave i dobre. Ljudi se dele na opasne i
ostale. I ni prema jednima ni prema drugima ne oseća ama baš ništa.
Ljudi su - ljudi, nema više nikakih pitanja o njima.
O n može da se osmehuje načelstvu, a mogao bi da svakoga od njih
gurne u rupu na ledu i sačeka dok taj potone.
O n nilcada ne broji dane koji mu ostaju do kraja izdržavanja svoje
kazne - zasićen je danima pređašnjeg života. Aii ne pamti ni taj život.
Sećanje je kao prehlada - od nje buči glava i suze oči.
Zivot mu je rasečen lopatom, kao crv: ono što je ostalo pozadi ži-
vi samo po sebi. Njegovo detinjstvo ne moli za povratak.
Svet van granica soloveckih oblutaka nije mu poznat, a ako bi
usnio slobodu, ličila bi mu na jesenje ledeno more - sloboda nije ima-
la granice niti sažaljenje, ona je bila gola i prazna.
„I u tamnici, i na slobodi - nebesa su jedna ista“- govorio je vla-
dičica Jovan, ali Artjom, ako bi razmislio o tome, našao bi da su njego-
ve reči nepotrebne i ne objašnjavaju ništa.
Vladičice Jovana takođe nije bilo - zato što nema ničeg što ti nije
pred očima.
Otac Zinovij je još nedavno bio.
Artjom je letimično video lcako je ovaj govorio Nogtevu:
- Malo vam je bilo što ste izdali - poželeli ste da iznova ubijete
Hrista. Pa vojnik, koji ga je kopijem ubo ispod boka, jeste svetac. I Cr-
vena armija, kad pogledate - takođe želi da bude svetica.
Nogtev je odgovorio:
- Fuj, evo ti ga na.
Zinovij se rugao. Nogtev se rugao.
Samo se Nogtev rugao pouzdanije, zato što su Zinovija ponovo
odveii na Sekirku.
Tamo je uvek mnogo željnih nečeg, njih nešto vuče, oni su kao deca.
Logoraši prave na sebi crteže - krstove, lobanje, kupole, ružne
natpise o čekistima. Sta može biti gluplje od tog prljavog zanimanja:
crtanja na sebi. M ogu da prišiju limenu konzervu za nogu i tako hoda-
ju - zašto ne bi, kad mogu da prave crteže na leđima.
Logoraši traže zaštitu, zabavu, prijateljstvo, razgovor, razonodu,
toplinu. Iz čitavog tog spiska zaista im je potrebna samo toplina. Cak
i za protekciju mora da se odgovara.
Njegova četa je za sada četrnaesta - zabranjenička: ovde su oku-
pljeni ljudi skloni bekstvu. Izlazak van granica manastira im je za-
branjen.

589
 Sve u svoje vreme.
Najbolje je mesto u senci, najbolji posao - noćni: noću su opasni
ljudi iznemogliji, straža je mplja i manje vidi. Noću je lako pobrkati se
s drugima, ne razlikovati samog sebe od suseda.
N e misliti i ne sećati se takođe je najbolje, pre svega, noću.
Od Krapina sa Lisičjeg ostrva su mu predali stvari - tamo je bio
majčin jastuk. Prema tom jastuku je osetio nešto ljudsko, što ga proba-
da u srce - i ubrzo ga povoljno trampio.
Novine koje su stizale u logor čitao je kao novosti s onoga sveta,
koji ne postoji u prirodi, ali odatle dolaze vesti.
U četi ga gotovo nilco nije znao po imenu: prezime su mu čuli na
prozivkama, i dovoljno je.
Artjom se ponašao kao da i nema nikakvo ime.
On - solovecki je građanin.
Poslednjim jesenjim parobrodom doplovila je poslednja partija za-
tvorenika u toj godini.
Tamo je bilo mnogo zelenih, detinjastih, zubatih, blesavo nasme-
janih, glupo preplašenih - oni su se bojali i savlađujući strah, raspitiva-
li se kod onih koji su, po njihovom mišljenju, mogli da im odgovore.
Jedan je prišao Artjomu u porti, kod kioska, nekako ga je izdvo-
jio, a možda jc pitao sve redom i sakupljao odgovore.
Upitao jc: kako jcr
Artjom jc gledao u stranu. Udahnuo je pa izdahnuo vazduh. Klim-
nuo je glavonr. budi.
M ogao bi da mu odgovori: tako.
Ako ćemo detaljnije, onda: eto.
B og postoji, ali on nema potrebu za našom verom. On je kao va-
zduh. Zar je vazduhu potrebno da verujemo u njega?
Šta je nama potrebno - drugo je pitanje.
Posle će da pričaju kako je ovde bio pakao. Ali ovde je bio život.
Smrt - takođe je u potpunosti život: treba doživeti do te misli, iz
zatrke ne možeš da je shvatiš.
Što se tiče pakla - on je samo jedan od oblika života, ništa
strašno.
Ali nije mu rekao ništa, slegnuo je ramenima, glavom je pokazao
Ščelkačova - Ščelkačov je u kiosku kupovao papir i olovku, on voli da
objašnjava sve.

590
 Artjom je kupio sebi čašu mleka i lagano pio - stojeći, ne licem
prema ljudima, u lice mogu da te gledaju, niti leđima - u leđa mogu da
te gurnu, već bokom.
U mleko su padale retke pahuljice.
Vratio se na raspolaganje četi, prilegao je na svoje prične, njegove
prične nisu bile ni gore ni dole nego u sredini.
Artjom je izvrnuo fočku jaknu i opšio je nekim dronjcima - dobio
je upravo onu nakaradnost koju je i hteo. U najmanju ruku, crvenoarmej-
ci mu neće zavideti. Nikad je nije svlačio, čak ni u četi. I spavao je u njoj.

* * *

Tim parobrodom, zvanim ,,Glcb Boki“, vratili su u logor Osipa

Trojanskog.
On se izgubio, morali su da ga traže na lcopnu i stave pod stražu.
U čast hvatanja Trojanskog postrojili su četrnaestu četu - uključu-
jući i žensko odeljenje zabranjenica, bilo ih je takođe prilično mnogo.
Kraj novembra.
Zatvorenici su stajali jedni naspram dragih.
Muška četa je bila postrojena u dva reda, žensko odeljenje - u je-
dan red, i jedna i druga - po visini.
Na zidu Preobraženjskog hrama od nedavno su bili nacrtani fa-
brički dimnjaci, avion i crvena zvezda. Iznad svega toga okačili su pa-
rolu: „Ziveo slobodan i radostan rad!“
Artjom je prvo razgleđao avion.
Mislio je: „AvionT
Zatim je ugledao Galju.
Galja se ošišala. Stajala je bez kape.
,,Za tri godine kosa će da joj poraste i biće kao i pre. Kao da nije
bilo ničeg“ - sugerisao je neko Artjomu.
Ona mu je khmnula glavom.
Artjom jo j nije odgovorio, a i zašto bi. Samo je trepnuo. Ona
ionako s one strane trga neće dokučiti da li joj je odgovorio ili nije.
...Stajali su dugo - Galji se nakupila snežna marama na glavi, ona
je nije primećivala.
Zabranjenice su razgovarale i povremeno se smejale u stroju, ali
Galji se nije niko obraćao: izgleda, prema njoj su se odnosile otuđeno
i ražno.

591
 N a njoj su bile gumene čizme, smešne i prljave. Artjom je nikad
nije viđao u tim čizmama. Pri tome su neke od zabranjenica bile dobro
odevene, pa čak i u modernim čizmicama na štikle - sve se, ipak, ob-
jašnjavalo prosto: mnoge od njih su radile u konjušnicama, negovale su
čekističke lconje, pa i čekiste.
Trojanski je stajao četiri čoveka dalje, desno od Artjoma. Samo
Artjom je bio u drugom, a Trojanski u prvom redu. Na licu mu se vi-
delo nekoliko oderotina: nesumnjivo su ga tukli kad je stigao - u čast
povratka.
Trojanski se zgurio i čudno je držao ruke, savijenc u laktovima -
kao da nije mogao da ih ispruži. Takvih ruku, Trojanski je ličio na pti-
cu. Sve ptice su odletclc, ali ova je doletela.
Posle gotovo dva sata najzad se pojavio Nogtev - izgleda, pijan,
išao je tromo, kao nabijen mokrim peskom, ali tvrdo.
Logoraši su udarnički povikali: „ZdravoL Ovde su uglavnom bili
iskusni robijaši, višc nisu hteli da stoje u porti.
Prozivka jc počcla neočekivano: zatvorenicima su pročitali lcratak
izveštaj o radu Komisije za likvidaciju prekršaja, koje je dopustila Io-
gorslca administracija.
Pozvano jc na disciplinsku odgovornost toliko i toliko. Lišeno je
dužnosti i prevedeno u radne čete toliko i toliko. Osuđeno je na stre-
ljanje toliko i toliko. Karantinska čcta sc zgrčila i namr.štila. Cifre su
zvučalc žcstoko i oštro, kao gvozdcnc.
- Trcbalo bi da su svaki dan ovakve prozivke - rekao je neko tiho
isprcd Artjoma.
Artjomu se nije svidelo što se tc reči čuju blizu njega: mogli bi po-
misliti da su njegove.
Zatim su objavili naredbu da ukidaju slobodnu odeču: svim logo-
rašima od danas sleduje jedinstvcna uniforma.
Nogtev je slušao kako čitaju njegovu naredbu i lagano okretao gla-
vu, zagledao se u zatvorenike. On je nosio šapku, pelerinu i čizme. Sve
je odlično izgledalo na njcmu.
Treča naredba ticala se potpunog izvođenja svih pređašnjih mana-
stirskih stanara, monaha i trudnika van granica manastira. Povratnim
putem oni se preusmeravaju na kontinent za punovredno učešće u ži-
votu i izgradnjama Sovjetske Republike.
Cetvrta naredba je glasila da, u vezi sa mnogobrojnim kršenjima re-
da i nedovoljnim radnim pokazateljima, ove godine neće biti prevreme-
nog oslobađanja. D o početka prolećne plovidbe zatvorenici Soloveckog

592
logora za posebnu namenu dužni su da pokažu dostojne rezultate. Svi
koji su zaslužili ohrabrenje, pa i u obliku amnestije - biće ohrabreni i
amnestirani.
Na tim rečima Nogtev se malčice spotakao - i taj pokret kao da ga
je probudio. Mrdnuo je vilicama pa neočekivano pošao duž redova.
Cekist, koji je čitao naredbe, odmah je zaćutao.
- Disciplina! - rekao je Nogtev; glas mu je zvučao moćno i čvrsto,
kao da je sačinjen od mesa - tim glasom nije bilo važno šta se izgova-
ra - sve reči su dobijale težinu. - Disciplina se zahteva od nas!
Načelnik logora je došao do onog mesta gde je stajao Trojanski, i
stao.
Potražio je i našao koga treba.
- Zatvorenik Osip Trojanski - objavio je Nogtev - bio je upućen
na službeni put bez straže, slobodno, kao naučnik specijalist. Od njega
je zahtevano da obavi potrebni naučni rad i da se vrati do praznika Scd-
mog novcmbra. Dana revolucije. Osip Trojanski je preduzeo pokušaj
bekstva. Po njcga je bila upućena specijalna grupa. Osip Trojanski je
uhvaćen.
Nogtev je svalcom rečju zakucavao Trojanskog, kao ekser u ploč-
nik. Ekser sc krivio.
Artjom je osetio da ga bole prednji zubi, kao da je držao nešto tvr-
do u zubima.
- Prilikom odlaska zatvoreniku Osipu Trojanskom je bilo objavlje-
no da će, u slučaju da se on u navedenom roku nc javi u četu, biti stre-
ljan svalci deseti - izgovarao je Nogtev jednolično svoje teške reči. -
Administracija logora je dužna da drži svoju reč.
Nogtev je snažno mahnuo rukom u vazduhu: dejstvujte. Rulca mu
je bila u rukavici.
Istrčala su dvojica čekista - jedan, u usplahirenoj neodlučnosti, stao
je pored ženskog odeljenja, kao da su mu prediožili da bira sebi ženu,
dragi je pošao duž mušlcog i prebrajao ljude, sleđene od iščekivanja.
Prvi čekist je posle nekoliko sekundi uperio prst u desetu ženu i od-
mah se okrenuo od nje, otišao je dalje. Ova je vrisnula, kao da su joj za-
digli skut - a ispod skuta o pupčaniku visi njeno skriveno novorođenče.
Cekist, koji je išao duž muške čete, zbunio se pa ispoćetka pristu-
pio brojanju.
Artjom je gledao kako se ti na koje su padali brojevi ,,7“, „8“ i „9“
- odmrzavaju, a onaj lcoji je postajao svestan svog broja postaje beo do
te mere da mu se ne vidi sneg na obrazu.

593
 Prvi čekist je došao do kraja ženskog reda i uperio prst u Galju, ko-
ja je stajala pretposlednja.
„Kako je ona mala...“ - pomislio je Artjom otuđeno. „Sve zato što
je bez štikli“ - shvatio je.
„A da je na štiklama - drugačije bi ih prebrojali“ - mislio je Ar-
tjom sve brže.
Srce mu je poteralo ukočenu krv.
Svako ko je stajao pored njega zbrkano je prebrojavao one koji su
se nalazili zdesna: to nije bilo teško, ali svi su se spedjali i brojali pono-
vo, prelečući očima: zenice su skakale s mesta na mesto.
Galja je stajala ispred svog stroja, izgubljena, kao dete. Druga osu-
đena žena je tiho cvilela.
Iz muškog stroja su iščupali jednog - kao zub.
Oni koji su stajali malo dalje kao da su postali lalcši - duša im je
stekla težinu svile, paperja.
Ali svi oko Artjoma su dotučeni, kao da im je unapred nabrekao
dah, natopio se krvlju i zaglavio se, kao ogromna vreća kamenja.
Cekist se opet zbunio: nikako mu nije bilo jasno da li ubraja Tro-
janskog ili ne. A komandire vođova? A komandire odeljenja? Osvrnuo
sc na Nogteva, ali nije se usudio da ga pita - načelnik logora je gledao
nekuda dole, u kaldrmu ispod noge, i malčice se klatio masivnim
tclom. Njegove čizme, žive, na pregibima su se ljuto mrštile, kao me-
sožderi.
Čekist je počeo da broji sve redom.
Artjom je još jednom izmerio očima svoju sudbinu: on je bio
osamnaesti. Dvadeseti, njegov stari poznanik Zahar, stajao je pored
njega i već od sledećeg pokušaja brojenja shvatio je sve.
- Ja sam - izdisao je svoj pretposlednji vrući dah u sneg ispred li-
ca - mene će, Bože moj. Ma šta je to. Pa to sam ja.
Artjom je podigao oči i pogledao u Galju.
Galja je gledala unaokolo kao slepa, mrdala je prstima, kao da že-
li da opipa vazduh pored sebe, a ustručava se da to učini; sasvim sama,
kao na santi leda. Glava joj je izgledala seda.
- Dođi na moje mesto. Čuješ? Ostaćeš živ - naredio je odjednom
Artjom Zaharu.
Ovaj je, ne shvatajući ništa, poslušno zamenio mesto s njim, čvr-
sto je isprepletao prste šaka i izbezumljenim očima se upiljio u brojača,
kako bi mu po usnama pročitao spasonosno ,,osamnaesti“. Pa, ili
,,osmi“ - zavisno od kog je broja čekist počeo novu desetku.

594
 - Ti! - naredio je čekist i uperio prst u Artjoma.
Pred Artjomom su se razmakli, s punim poštovanjem, kao nikad
u životu.
O n je izašao napred.
Galja je zadrhtala i prozrela: videla ga je.
- ...Kakav je to samovoljni sud! - zaurlao je Trojanski, kao da je
odjednom ispljunuo čep iz usta. - Kakav je to samovoljni sud? - pono-
vio je vrišteći: jer dve rečenice moraju da vrede više nego jedna.
- Stražo, postrojavanje! - komandovao je Nogtev, lako nadviku-
jući Trojanskog.
Streljanja u porti još nisu vršena, ali nakon što je ovde malo radi-
la Komisija - ništa nije čudno.
Crvenoarmejci su se postrojavali žurno i topćući čizmama.
Iz muškog stroja su brzo, već žureći - jer je i njima samima gad-
no - iščupali još dvanaest ljudi.
Trojanski je galamio sve dok drugi čekist, koji je već odavno pre-
brojao žene i sada stajao besposlen, nije došao do njega i u hodu ga
udario drškom nagana po zubima.
Trojanski je zatvorio usta i pao na kolena.
Na licima crvenoarmejaca pojavio se blag, staklasti, gotovo pijani
izraz, svojstven ljudima koji se spremaju da ubiju sebi slične. Neld su
čvršće stezali pušlce. Njihovi kvrgavi prsti su bili mokri od otkravljenog
snega.
Artjom se osmehnuo Galji.
Galja mu je gledala u oči i disala otvorenim ustima.
Artjom se setio tih usta, njenog toplog, ženskog, nemogućnog
daha.
Nogtev se, izgleda, umorio od lakrdije koju je priredio i odjednom
se grohotom nasmejao.
Pošto se sit nasmejao, sa trga je pošao prema kapiji.
- Na posao, šakali! - naredio je on dižući glavu nekuda u nebo,
kao da se obraćao anđelima.
Cekisti su neodlučno gledali u leđa Nogtevu.
AJi već im je sve bilo jasno.
Stroj su raspustili.

595
 Pogovor

Broj telefona kćerke Fjodora Ivanoviča Ejhmanisa dao mi je pen-

zionisani pukovnik državne bezbednosti, čitalac patriotskih novina, de-
magog pun sopstvene vrednosti i lažnc višeznačnosti - uostalom, nije
neprijatan čovek, gostoljubiv je i voli da cugne. U jednom trenutku
bivša vojna lica i omatoreli komičari počinju da liče jedni na druge; ima
nečcg u tome, je F da?
Pukovnik mi je pokazivao fotografijc svoje dece. Predložio je da
igramo šah. Krišom sam gledao gde će on da stavi svoje figure: posleđ-
nji put sam se bavio time pre dvadeset godina, bilo me je sramota da
sc obrukam, mada, uglavnom, badava...
Odlučno sam izgubio, obradovao sam ga.
„Još po konjačič?“
Samo da se niste oduševljavali mačevanjcm, druže pukovniče.
On se pozivao na ova ili ona poznanstva, očima jc pokazivao čas
gore, čas dole, čas u stranu, kao da je na prošlom poslu radio kao ne-
beski saobračajac. O kolegama na visokim položajima, koji su na ovaj
ili onaj način ostali na vlasti, govorio je ružno, mada uopšteno a ne
konkretno. Rugao se povodom opozicije - pomisliš da on o svakome
zna nešto što je poznato jedino posvećenima, međutim, očigledno nije
imao pojma o temi koju je otvorio - samo se iza svake reči čulo: eto,
kad bi se svim tim bavio on, a ne vaši lakrdijaši i mutivode, onda...
Ničim takvim on nije mogao da se bavi ni u kakvim prilikama, kao
da su mu jednom u celini isekli organ, odgovoran za donošenje sop-
stvenih odluka, koje idu u raskorak i popreko.

597
 (Uredan šav sa šest ušivaka zarastao je odavno, nikakvom lupom
ne može da se nađe ni gde se nalazio taj organ. Može da se pokucka če-
kičićem - da se posluša gde će biti sasvim prazno unutar snažnog tela
[povrtnjak mu pomaže da održava formu], Ali za to je bila potrebna
druga legenda - nije moj slučaj: predstavio sam se kao novinar a ne kao
maser.)
Pukovnik je, uglavnom, živeo siromašno. Gledao sam snimke ig-
norišući decu (deca ko deca, ularanjena od detinjstva), otprilike sam
shvatio šta predstavlja njegova kuća van grada - pa, smešno; u takvi-
ma, samo za po jedan sprat većim u visinu i nižim u dubinu, kod nas
danas žive vozači onih oficira za koje je majorska dužnost - plafon.
Pokušavao sam da procenim koliko takvih pukovnika, ma šta tu
ima da se priča - generala, u stvari maršala, sedi i glagolom pali čašicu
konjaka, na stolu cvetni stolnjak, na kaminu sat, sopstveni portret u or-
denju iz država sa polovine zemaljske kugle (deo označenih zemalja je
već pobcgao sa mape, a ordeni su, eto - dugovečniji od nekih imperi-
ja), portret glavnokomandujućeg - ,,a kako bi inače, mi smo gospoda-
revi ljudia, ikonica - na njoj je svetac, pukovnikov imenjak, samo bra-
dat, ali jc , vidi Bog, izvanredan zastupnik - više puta ga je iznosio iz
vatre, „...pamtim, u Afganu, već su izvodili vojsku...“, u dvorišm je na
lancu ovčar (laje kao lud, od njegove zlobe i kućica mu poskakuje)...
zamislio sam, uglavnom, broj tih poniženih i uvređenih, razjarenih i
ncsaglasnih, pa shvatio da bi sc njihovim telima mogao zasuti bilo ko-
ji Zimski dvorac. Postroj ih svc u jcdnu falangu - od užasa ćc da se sru-
ši tvrđava, kakvu ne snimaju čak ni u američkim filmovima.
...Za telefon mi je on pomogao, ali ga više nisam video; čak mu
nisam zahvalio. Smislio je da zajednički napišemo jednu stvar - ideja
njegova, ostvarenje m oje; tako sam odmah zaključio da nije vredan za-
hvalnosti ni dobijeni broj (u suštini - banalan skup cifara, predmeta,
sve ih znam, samo sam ih pogrešno raspoređivao).
Pukovnik, uzgred budi rečeno, nije znao ni za prezime ,,Ejhmanis“
- mada je orman od debelog drveta u njegovoj radnoj sobi bio pun
književnosti o propratnoj tematici: zbog čega su hapsili, ko je razvalio,
slom podzemlja, propast imperije, demoni revolucija, krah i preporod,
opet krah.
Kazao sam mu ko je taj - Ejhmanis. Pukovnik je samo pretposta-
vio nacionalnost mog junaka. N ije pogodio, ali nisam ga razuveravao.
Kćerka je odmah podigla slušalicu.

598
 Ona nikada nije čula za moje ime niti je videla ikakav razlog za su-
sret. Prezime joj je, naravno, bilo drugo. N jen glas je zvučao, nije da je
mlad nego vedar - po zvuku me je podsećao na - znate, kada gori su-
vo pruće i čuje se jako pucketanje? - eto, na to sve.
- Ali to je vaš otacr - nisam odustajao, već shvatajući: neću posti-
ći ništa.
- Sta vam treba? - upitala je ona.
Sačekala je dok sam tražio odgovor koji mi se uvalio u ždrelo, i
pošto nije cenila moje grleno pevanje, spustila je slušalicu.
Sutradan me je i sama pozvala: dođite, čime god mogu - pomoći
ću, mada teško da ćete imati neke koristi od mene.
Po njenom izgiedu ne bih nikad odredio koliko jo j je godina.
T o jest, po najtragičnijim proračunima (rodila se nekoliko meseci
nakon što je Ejhmanis bio zakopan na Butovskom poligonu) - godina
njenog rođenja bila je 1939.
Ma kakvih tu sedamdeset pet! - ne. Spokojna, nasmejana starija
žena, u strogom odelu, bez dragocenosti na prstima.
Eljvira Fjodorovna.
Stan čist, mnogo drveta, dobri tepisi na podu, luster, napravljen
kao pctrolejska lampa - sve je provereno, mada nema osećaja da u ku-
ći živi ili dolazi muškarac. Izgleda, živi sama. Cak mi nije jasno dolaze
li ovamo gosti - vazduh je prazan.
Iskrcno sam otkrio čime se bavim i dao joj nekoliko napisanih gla-
va. Ona ih je stavila na sto i mahinalno pomilovala rukom. Ruka joj je
bila fina i jaka. N okti ženski, negovani, neofarbani ili ofarbani bezboj-
nim lakom, nije mi sasvim jasno.
- Sačuvali ste njegove fotografije? - upitao sam i pogledao zidove.
D ok sam se peo stepeništem, zbog nečcg mi se činilo da na zido-
vima moraju biti slike oca: evo, on vrši prozivku u dvorištu Solovec-
kog logora, evo, on ide Crvenim trgom, a evo ga sa ženom, smeju se.
Na zidovima nije bilo fotografija. Nikakvih. U ormanu s knjigama
bila je upravo klasika: poslednji klasik bio je Cehov. Nije bilo čak ni
Gorkog. Ipak, da, Nabokov - Rus Nabokov. Verovatno je bio još i Bu-
njin, ali ga nisam video.
Ona je ustala, otvorila krilo i izvukla album - nalazio se na vrhu,
izgleda, pripremljen za moj dolazak.
- Evo, nekoliko.
Ejhmanis u lovu, to je solovecka fotografija - nasmejan, zbog ne-
čeg sa brčićima, vrlo lep, u džemperu, bez kape, duboke čizme, puška...

599
 A ovo je na Vajgaču: upečatljiva arhitektura močnog lica - polo-
vina u senci, polovina na svetlu: obrva malo posuta snegom, nozdrva
mesoždera, nadmena donja usna, oko s velikim belancetom jajeta - sve
to je sudbina marljivo vajala na ledenom vetru, ona se potrudila, uspe-
lo joj je; Ejhmanis liči na inkvizitora, ali nije sve u crnom kalpaku ne-
go u beloj bundi s krznom i iznutra, i spolja.
Ejhmanis u uniformi, pozna fotografija, izgleda stariji nego što je-
ste, pogled pravo, usne prave, prava linija čela.
Ejhmanis u grupi vojnika - pri čemu izgleda da su ovdc vojna lica
čak i oni u civilnom odelu. Evo ovo je, verovatno, Gleb Boki. Cudno,
ali na sličnim sovjetskim fotografijama je uvek jasno ko je stariji po či-
nu - mada još nema ni cpoleta, niti se vide rombovi. Poza, izraz očiju,
mesto u centm ili s kraja - obeležja funkcionišu.
- Ovo je on sa mamom - ,,onct je zvučalo omđeno.
Da, u tom smislu ukus mu je bio otmen. Oči, trepavice, dojke. Ta-
kvim ženama doiikuju vojna lica i prijemi.
Cak i na snimku izgleda da joj je obraz hladan, gotovo leden, a alco
se sasvim približiš - možeš da vidiš najsićušnijc, gotovo nevidljive dla-
čice na jagodici. Da je uhvatiš dlanom za vrat, malo žešće nego što tre-
ba (palac i kažiprst se upiru u osnovu lobanje), da ne puštaš.
Zbog ncčeg sam očima potražio da nijc ostao u kući gramofon.
- Oni su ovdc živeli? - upitao sam.
- Mama jc živela ovde - odgovorila je Eljvira Fjodorovna.
- Istina jc da je 011 a bila zatvorenikova kćer i da je Fjodor Ivano-
vič obcćao njcnom ocu hitnu amnestiju ako se ona uda za njcga?
- Mislim, to je apokrif.
- Ali ona je bila zatvorenikova kćer? - nisam odustajao.
Eljvira Fjodorovna mi je prcdala album, lcoji je sve vremc držala
na svojirn kolenima, i mirno odgovorila:
- Da, moj deda je robijao na Solovkama. Poživeo je devcdeset šest
godina i nikad nije pričao o tome. Tek što je umro... - i Eljvira Fjodo-
rovna je pogledala nekud prema kuhinji, kao da sam četrdesct minuta
zakasnio njenom soloveckom dedi - ovaj je pio čaj, a zatim je po njega
došla belokrila ckipa i odvukla ga za sobom.
U kuhinji je zaklokotao čajnik.
Eljvira Fjodorovna - brzo sam prelistao album dok je bila odsut-
na - dobro je izgledala u mladosti.
Posle nekoliko minuta ona se vratila sa poslužavnikom: dve šolje,
srebrna posuda za šećer, čokolada.

600
 - Vi ćete da pišete i o mami? - zainteresovala se Eljvira Fjodorov-
na spuštajući poslužavnik na nizak stočić pored kauča.
- O mami? Ne.
- Dobro - učinilo mi se da se iskreno obradovala toj okolnosti.
Imao sam mnoštvo pitanja o Fjodoru Ejhmanisu i, dok sam usnama
probao vreli čaj (skuvala je jak crni, ne pitajući me koji više volim), po-
stavio sam joj nekoiiko od njih: zna li ona, pamti li ona, da li je ona
viđala.
Eljvira Fjodorovna je sedam puta odgovorila ne. Bez ikakve želje
da me uvredi: prosto - ne.
- Imam još malo arhivskih snimaka. Pre nekoliko godina moji po-
znanici su napravili taj snimak, mislili su da će mi biti zanimljivo.
- A vama nije zanimljivo? - začudio sam se.
- Pogledala sam - odgovorila je posle kraće pauze. - Nije mi jasno
šta bi trebalo da osećam gledajući to.
Dve prekrštene bele linije na crnom ekranu, i odmah je nekud po-
šao stroj čilih logoraša, koji su se kretali gotovo poskakujući.
Kamene unutrašnjosti Soloveckog manastira, na brzinu ostrugana
lica crvenoarmejaca, svinia su, kao po izboru, ludačke oči, svi gledaju u
kameru.
Nogtev - moćne vilice, govori kao da žvaće staro, žilavo meso.
Nckoliko puta pokušava da se osmchne, ali osmeh mu ne uspeva.
O , Fjodor Ejhmanis. Držanjc pravo, vitak. Veoma miran, nc vidi
kameru - mada nesumnjivo zuji tamo.
- A ovo je, mislim... ovo jc Galja - rekao sam glasno. - Galjo, ovo
si ti. Prepoznao sam te.
Malo sam razočaran: ona je ćoškasta, debela, nije onako simpatič-
na, kao što sam mislio.
Mada je ovo snimak, ovo je snimak. U životu je sve bilo drugačije.
Eljvira Fjodorovna me je brzo pogledala.
- Vi znate ko je to? Galina Kučerenko? Znatc? - požurio sam da
je ispitujem, čak sam kolenom zakačio poslužavnik, moj čaj umalo ni-
je pljusnuo. Ona je otpila dve trećine iz svoje šolje.
Ne odgovarajući mi, Eljvira Fjodorovna je gledala u ekran, pa sam
i ja preneo pogled: opet Nogtev, još jednom Ejhmanis... posle ga više
nisu prikazivah, samo železničke pruge, samo železnički pragovi i pa-
robrod „Gleb Boki“.
- V i hoćete još jednom da ubijete oca? - upitala me je domaćica.
- Uzaludan posao, on ionako neće da vaskrsne.

601
 - Ne. Neću da ga ubijam - rekao sam ne skidajući pogled s ekra-
na: možda će da projuri Artjom Gorjainov, da na konju prokasa Bur-
cev i zahteva probu rućka, da prođe Siabukovski razmahujući štapom.
- Zar ćete da ga opravdavate? Vi imate za to... reči? - Eljvira Fjo-
dorovna je prenela pogled u mene pa sam se, naravno, okrenuo prema
njoj: Bože moj, ona je bila spremna da prsne u smeh. Ako to i nije ura-
dila, onda je jedino zbog svoje otmenosti: ženama u njenim godinama
ne priliči smeh, pogotovu u prisustvu mladog muškarca.
- Ja vrlo malo volim sovjetsku vlast - odgovorio sam, lagano bi-
rajući reči. - Prosto, nju izuzetno ne voli onaj tip ljudi koji mi je, kao
po pravilu, odvratan.
Ona je klimnula glavom: shvatila je.
- T o me pomiruje sa njom - dovršio sam.
Ovog puta ona više nije uopšte reagovala, kao da joj je postalo sve
jasno sa mnom.
Bilo je vreme da pođem.
- Posleđnje pitanje, ako mi dozvolite. Možda vam je pričala ma-
ma. On je govorio francuski?
- Nemački je govorio.
- A francuski?
- Ne. Mislim da nije.
Oprostili smo se prilično suvo, ja sam izašao napoljc i otišao do
najbližcg kafea. Tam o je bilo siobodno mesto u uglu, leđima prema
ulazu, kao što mi se sviđa.
- Dobar dan - rekla je konobarica.
Srdačno sam ldimnuo glavom.
- Vi ne znate zašto niko ne otpozdravlja konobaricama? - upitala
jc ona.
To je bila neočekivana, ali u mom slučaju tačna primedba.
- Izvinite - odgovorio sam - dobar dan.
Naručio sam čaj i sasvim malo votke. Da popijem votku, zalijem
je čajem, nije loše. Možda slatkim čajem, možda i bez šećera - ovde je
po ukusu.
Konobarica je otišla drugim stolovima, bacao sam poglede u nju:
zasluživala je više od posla u kafiću, ali mislio sam o nečem drugom.
Ruska istorija daje primere zadivljujućih mera podlosti i niskosti:
uostalom, nisu anomalni na fonu ostalih naroda, mada mi imamo obi-
čaj da ubeđujemo ostale narode u svoju anomalnost - i oni nam veru-
ju; možda je to jedino što nam veruju.

602
 Međutim, naša odlika je u tome što mi sebe kažnjavamo vrlo br-
zo i sopstvenim rukama - u tom poslu nama nisu potrebni drugi naro-
di; mada oni, dešava se, ipak dolaze - u onom trenutku kad smo mi se-
bi već, recimo, prebili noge, izvadili plavo oko i, dok nam grgolji i lip-
ti krv, ležimo i umilno prevlačimo rukama po zemlji.
Rusu nije žao sebe: to mu je osnovna crta.
U Rusiji je sve kazna Gospodnja. On ovde nema šta da radi.
Cim On, namučen i ljut, digne kaznenu ruku i okrene se prema
nama, odjednom če da ugleda: a mi smo već sami, sami - rebra na iz-
volite, creva napolju, otvoren prelom uralske kičme, glava zgnječena,
po onome što je ostalo od lica gmiže bezbrojna gamad.
,,Ne budi jurodiv, iako si Rus.“
Ne, čuješ, nisam ja jurodiv, nisam. Ja pevam.
...O takvim stvarima treba razmišljati upravo u kafeu, pripit, jer
ako nešto slično padne na pamet treznoj glavi u jesenjem polju, ili po-
red srušenih drevnih zidina, ili na obali mora, belog od hladnoče - sa
vama nešto nije u redu.
Eljvira Fjodorovna mi je telefonirala posle nedelju dana, predloži-
la mi je da svratim na trenutak.
Spremio sam se i pošao: zašto bih joj govorio kako ne živim bli-
zu, da bih svratio.
Mislio sam da če imati primedbe na moj rukopis, ali primedaba ni-
je bilo, ona mi je lakonski saopštila:
- Pročitala sam - i mirno dodala: - T o je vaša stvar.
Na tclefonskom stočiću nalazila se prihčno glomazna fascikla pa-
pira.
- Evo vam... - kazala je Eljvira Fjodorovna. - Tu su dnevnici one
žene koju ste prepoznali na fotografiji kad ste prošh put dolazili... Bili
su u majčinim arhivama. Očigledno, na neki način ih je oduzeo i dove-
zao otac, kada su ga prevodili u Moskvu. Cudno da ih nije uništio. Mo-
žda je bio sentimentalan - ljudi tog tipa su često sentimentalni... Ne
znam. Ja sam ih nekoliko puta čitala u mladosti, to je delovalo vrlo sna-
žno. Pre četvrt veka ponovo sam ih čitala, već s manjim oduševljenjem,
pomišljala sam čak i da ih objavim. Ali, zaključila sam da je to malo ko-
me potrebno i da u celini nema koristi. Mada vi, kako sam shvatila, mi-
shte drugačije. Uzmite: u svakom slučaju, može vam poslužiti u radu.
Kada sam, već u vozu, otvorio - zavrtelo mi se u glavi: ovo je ne-
mogućno, ovo se ne dešava niti može biti. Rasuo sam ih od radosti. Sa-
kupljao sam hstove sa stepeništa i smejao se.

603
Dodatak

605
 Dnevnik Galine Kučerenko

1 7 . d ecem bra

Hteia sam da obmanem samu sebe, da počnem dnevnik od onog

što mora da me uzbuđuje. O tome kako zamišljam svoj životni put i
put naše revolucije. A mene to uzbuđuje.
Ali ipak ću da pišem o nečem drugom.
Sećam se njega neprestano. Od jutra, čim ustanem.
Zamišljam šta radi tamo, u svojoj ogromnoj kući. O n se uvek bu-
di veseo, lice - kao da je jeo sneg: zubi blešte, usne crvene, oči oduše-
vljene.
On je tako veseo da fućka na sve. Danas će da pođe u lov.20

2 0 . decem bra

Juče smo se sankali sa klizališta oblivenog vodom, na ledenim iko-

nama. Došao je on, izvilcao se, uzeo nekoliko ikona, D . (tek što se i sam
sankao) odmah je potrčao da ih uzme i odnese.
F. ih je dao, pri čemu je psovao nepristojno, i na njegovoj, valjda
zaleđenoj koži videla sam one bele pege koje tako volim.
Sve zato što on od nekog doba ima novu zabavu - muzej. Vero-
vatno je razgovarao sa nekim od zatvorenika, ovaj mu je objasnio koh-
ko može da vredi stara ikona. Ih još nešto, o kulturi. F. je nedostajala
kultura u detinjstvu, on žeh da bude kulturan. Ponekad je to smešno.
Ili se ja prosto Ijutim na njega.

607
 Zbog očiju ga ponekad nazivaju „Engels“. Fjodor Engels, ili: En-
gelis. Preda mnom se trude da ga ne nazivaju. Svi znaju za to.
(u veh istog dtm a, setila sam se)
U septembru beše.
F. nije pošao, ja sam pošla.
U crkvi Preobraženja. Našli smo dva sanduka u zazidanoj niši ju-
žnog zida. Na jednom je pisalo ,,Zosima“, na drugom - ,,Savatije“.
Smešno: kao lcolači ili nameštaj. Da se ne pobrka.
Priveli su arhiepiskopa Tuljskog, episkopa Gdovskog, bio je vladi-
čica Jovan - tako ga ovde zovu, ,,vladičica“. Komisiju jc predvodio Ko-
gan. Otvorili su mošti svetog Zosime. Složili ih oko grobnice. Isposta-
vilo se da su to kosti i prah. Tako sam i mislila. D ok su otvarali, nisam
sumnjala ni sekunde.
Kogan je pitao: ,,To je glavni svctac?“ - i vrhom čizme je šutnuo
lobanju prema zidu.
F. tada uopšte nije vodio računa o tome.
(još kasnije)
Zcne uvek volc da čitaju tuđa pisma, više nego muškarci. Oduzi-
mam ccduljicc od zatvorcnica, čitam ih, i uzbuđuje me sve to, želim i
ja da pišcm nckom.
„Dodi na drvljanik, damice. Tvoj poznati udvarač.“
Zclim da odcrn na drvljanik. Kakva glupost, damica. Treba se
kontrolisati, najzad.
(još kasnije)
F. jc logorašima dozvolio sledeče: ako čovek kupi dve karte za bi-
oskop, drugu kartu može da preda u žensku baraku. I da na prcdstavi
sedi pored svoje drugarice.
Oni sede u kožusima ili bundama (hladno je) i rukama drpaju jed-
no drugo ispod skutova.
Meni neče nilco da pošalje kartu. Ja sam na slobodi.

2 2 . d ecem bra

Leto je neprimetno prošlo.

Sećam se, u proleće: leži sneg, a naokolo su već leptirovi - priro-
da žuri da uspe sve, kratko je leto ovde. M oje je leto - takođe kratko.
Treba uspeti.
Još se sećam, letos sam išla kroz šumu i ugledala ogromnu guse-
nicu - izgleda, gotovo metar dužine. Sva sam se preznojila od užasa.

608
Sad je sanjam. Kakva je to gusenica? Kuda je milela? Šta, zaboravila je
da postane leptir?
Danas sam pozvala na saslušanje Ivana Mihajloviča Zajceva - biv-
ši je načelnik Dutovljevog štaba armije. General carske i Bele armije.
F. je jednom rekao: „Znaš ko je ubio Dutova? Dutova sam ubio ja.“
Bio je pijan i veseo. Dozvolio je da ga pomilujem po licu (obično
- ne dozvoljava).
Generala Dutova su ubili u Kini, u koju je pobegao. T o je sve što
je meni poznato.
Danas sam malo pitala Zajceva o tome, odgovarao jc vrlo odme-
reno i sporo, tačno se bojao da se spotakne. O ubistvu Dutova ne zna
ništa detaljno. Jedino to da su Dutova vrlo dobro čuvali i da ga je upu-
cao čovek koji je podmuklo stekao njegovo povcrenjc.
Verovatno Zajcev misli da spremam nov materijal o njemu, i boji
se. Veoma mnogi, koji dospevaju kod mene u kabinet, pridaju smisao
svemu što se tamo dešava. A često nema nikakvog smisla. Ccsto se de-
šava da sam neraspoložena ili da opet mislim o F.
Mene je sve vreme mučila sasvim glupa i šiparička žclja da kažcrn
Zajcevu: „Znate ko je organizovao ubistvo vašeg generala?“ I da mu
navedem imc.
Sad se pitam: a zašto sam htela to da uradim? Verovatno odgovor
glasi: želim da neko podcli moje snažno osečanje prema njemu. Ncka
to ne bude ljubav (zar jc u meni jedino ljubav?), neka to bude ma šta,
pa čak i mržnja. Ali osetila bih da nisam sama.

2 3 . decem bra

Nočas su opct pili i ponovo sam iz hodnika čula svojc ime. Oni mi
ne kucaju samo zato što znaju za F. A ja več mesec dana nisam imala
ništa s njim. Počela sam da brojim dane. Za mene to nikada nijc ima-
lo značaja, ali ipak moram da odbrojavam od toga. Pogotovu što je to
ovde - svuda.
Kako se ovde bivši borci i heroji Crvene armije brzo pretvaraju u
razvratne svinje. Cekisti i crvenoarmejci sve vreme moraju da žive uz
smrt, pored same smrti. Jedino tada počinje da se odražava bleda sve-
tlost na njihovim licima i ponos na veliko delo. A ovde su oni zapali u
izopačenost od bestidnosti i nekažnjivosti.

609
 2 4 . decem bra

Leti na Solovkama ne miriše cveće.

Zimi ne miriše sneg.
Smrzla sam se. Zelim da se zaljubim. Za inat njemu.
A on će samo da se obraduje, ha-ha.
Kako je besmisleno to ,,ha-ha“ u pismu. Ha. Ha. Izgleda kao da
vojnik vodi dete. Vojnik je sav u opasačima. Dete jc malo, u prcvclikoj
bundici, jedva mu vire noge, kapa mu je sa navlakama za uši.
Želim bundicu i da trčim Crvenim trgom, noću, a on me sustiže i
moli: ,JHa stani!“ Hvata mc za rukav. Krijem lice, da ne bih vidcla nje-
gove oči i nasmejala se. Pada sneg, vrlo ujednačen, i odmah se topi.
Otlcud mi sve to? Sta, toga nikad neće biti? A čemu onda sve?

2 5 . decem bra

Još pre mesec dana dala sam mu paket dokumenata o pravnim

prekršajima saradnika nadzora i administracije.
Nikakav odgovor nisam dobila.
Danas sant se videla sa njim u upravi. Dokumcnti su mi bili po-
vod, naravno. Zaustavila sam ga u trku (on uvek hoda brzo, i svi žure
za njim).
On kaže: ,,Da bi sve bilo u rcđu - trcba streljati svc čckistc. Zato
što su svi, koji su poslati ovde - prckršioci pravila, sadisti i ništaci, nji-
hovo prevaspitavanje nema smisla. Ali ako streljam te čckiste - nećc mi
dati drugc. Prcnaa tomc, ncka svc idc kalco ide.“

3. januara

Ponekad pokušavam cia se smirim: mnogo toga mi se strpalo u

lcratak život, toliko ne bi stalo ni u vrlo dug.
Noćas sam usnila san: da smo opet u vozu Trockog i opet smo se
slučajno upoznali u sekretarijatu.
F. je nešto referisao Rudoljfu Petersonu, načclniku voza. On je bio
mršav, ali kožna jakna ga je širila u ramenima i odiično mu stajala. Ona
je svima dobro stajala. Kada su oni (obezbeđenje u kožnim jaknama)
pratili Lava Davidoviča i svi izlazili iz voza, to je bilo prijatno i užasno
za gledanje. Išli su kao crni demoni. Crvenoarmejci na svim frontovi-
ma, već zapali u apatiju, izjedeni vašima i gladni, okupljali su se odmah.

610
Bilo je streljanja. Ali demonima su sve opraštali, zato žto su oni uvek
donosili pobedu.
Petersonu sam prišla sa novinarom Ustinovom, kojem sam poma-
gala. Ustinovu je trebalo da objasnim neko pitanje. Oni su nešto krat-
ko raspravljali, i R udoljf Avgustovič je rekao: „Ejhmanis če da vas pro-
vede“.
Prošli smo u drugu kompoziđju, F. je pokazao sve. Ustinov je oti-
šao da se sastane sa još nekim, a ja sam prvi put razgovarala sa F.
Odmah sam osetila: ovog mogu da zavolim i želim da ga zavolim.
Oči - kao da je unutra vlaga koja neće nikad da poteče. Linija ja-
godica neizrazita, mada sam ipak za njih govorila „kose jagodice“: kao
kod Majakovskog, u pesmama. Kose u tom smislu što su iskošene - is-
kosili su ih, stesali.
Ali kad se nasmejao, i u očima su mu zadrhtale oduševljene vatri-
ce, kao da se negde preko reke zapalila trava ili stog sena. Dunuo je ve-
tar, poletele su varnice. Gledala sam u te oči tako dugo da je odmah
shvatio sve. I pozvao me je da se vidimo. Jakna mu je škripala. Trudio
se da stoji ne mrdajući se: šta ako me škripa odbijcr
Odbila sam. On jc klimnuo glavom, kao da sam ga odbila zbog vr-
lo razumljivog razloga, koji pošmje.
Tada je izašao Ustinov.
To se dogodilo poslc mcsec dana, bilo je kratko i zbrkano. Držala
sam se za kožni rulcav, ruka mi je klizila.
Sve vreme sam padala, padala, i htela sam konačno da padnem.
Tako, eto, o snu. Sanjala sam svc tačno onako lcao što je bilo, sa-
mo s nekim novim, pobrkanim, sasvim ncpotrebnim detaljima. Ovoga
puta Peterson je više govorio, Ustinov jc više govorio, svi su govorili,
a ja sam ih iznutra požurivala.
Tako želim da što pre proživim svc iznova.
Kakva bi to bila sreća - da sve isto proživim ponovo.

17. januara

Letos se naigrao paradama i smotrama, jesenas je bio muzej, sad

mu je samo - lov na pameti.
Ja se ljutim, a sama svaki put i nehotice počinjem da se ispunjavam
svim onim čime se on bavi. Letos mi je sve to izgledalo užasno važno:
smotre, strojevi korak, slogani, Zdravo! Zdravo! Zdravo! Zatim sam bi-
la spremna da se i sama bavim muzejom, na saslušanja sam neprestano

611
pozivala čas slikara Braza (umalo ga nisam dovela do srčanog napada -
nikako nije razumeo šta hoču od njega), čas zaista biio koga ko bi mo-
gao da bude znalac, intelektualac. Najzad, sveštenike: oni takođe nisu
znali zašto ih ispitujem o vrednosti ikona i crkvene opreme. Tako sam že-
lela da budem korisna h.! Sad sam uhvatila sebe na misli da želim u lov,
jer je lov - divota: sunce, mraz, ubili su zver, ona leži na snegu.
Otišla sam u biblioteku, tražila nešto o lovu, ali setila sam se jedi-
no scene o vuku u R atu i miru. Ponovo sam je pročitala i sneveselila se.
S kim, zanima mc, on spava?
Ja bih mu oprostila. Prosto mc zanima.
Lažem, lažem, lažcm. Bestidno lažem samu sebe.
F. jc odncgovao brčičc. Ona ga je zamolila?

19. januara

Jutros sam iščitavala svoj lični dosije, uhvatila sam sebe na misli da
rni jc, s jedne stranc, sve jasno, a s drugc - nikako ne vidirn sebe ni u
jednom rcdu. Gdc sam tu ja?
Otac mi jc bio student. Razišao sc s majkom kada mi jc bilo šest
godina. Pamtim jedino rđavc zube, čekinju, loš salco. Bila sam sprem-
na da obožavam oca. Gdc jc on?
Po svoj prilici, ncgdc su ga ubili.
Godinu i po živcla sam kod tctke u Odesi. Bilo mi je četrnaest go-
dina. Komšinica u naspramnoj kuči jc, direktno s prozora, prodavala
biskvitc, grožde, vino, pravila jc svoj slađoleđ.
Odlazila sam sa tečom na morc. On me je učio da postavljam
jcdra.
Malo sc razumem u morc i morskc mape. Teča jc sve vrcmc dah-
tao u menc. Bila sam vrlo mršava, verovatno se plašio da će me slomi-
ti, rukc su nru bilc vclike. Sav jc smrdeo na ribu.
Ali more - more je bilo kao sreća. Samo jedno leto, i to za čitav
život. Od komšinice sam kupovala sladoleđ za kopejku, a moje ruke ta-
kođe mirišu na ribu: eto, to je moja Odesa.
Zatim Piter, majlca se najzad udala, loši odnosi s očuhom, prostak,
neuspeli fabrikant. Preobraženjska gimnazija, završila sam je 17. godi-
ne. Pokušavala sam da se upišem na fakultet, na prirodnjački odsek, gla-
dovala sam, bila je prva ljubav, sad je gotovo i ne pamtim, uhvatila sam
sebe na misli da se čitavu godinu nisam setila nje. A to je bila Ijubav.

612
 Odmah sam postala ,,crvena“. U najmanju ruku, talco sad mislim
o sebi. M nogo toga bilo je zbog mladosti, zbog ljutnje i uvrede. Zbog
toga što sam bez oca. Zbog očuha. Ali mnogo toga bilo je iskreno.
Poznanica iz Preobraženjske gimnazije, Jana, irnala je abortus pr-
va među svim mojim poznanicama, doputovala je u martu 19. godine,
zbog bolesti. Kazala je da radi kao stenografistkinja u vozu Trockog,
kazala da je tamo ogromna plata. Govorila je i o muškarcima, naravno.
Sve što je ona govorila bilo mi je neprijatno, ali privlačno (nisarn mo-
gla da priznam ni samoj sebi).
Pa ipak sam želcla na front. Uz to i glad.
Finalna scena s majlcom: već smo mrzele jedna drugu.
Plata je bila gotovo dve hiljade rubalja, Jana me nije slagala. Ni-
jednom nisam poslala novac lcući. Opravdavala sam sc da ne mogu da
nađem poštu. Mama sc razbolela i umrla. Očuh je nestao, nisam ga ni
tražila.
Kada nabrojiš sve to, proizlazi da je bilo tužno i lošc. A međutim,
bila je rana mladost, sve vreme su postojale nada i poezija.
F. je poeziju znao napamet, tako sam se čudila. Nešto užasno, po-
put Severjanina. Lo.š mu je ukus, čini mi se ponekađ. Ali zato što je
muškarac, svoj rđavi ulcus umc da nosi kao da je dobar ukus.
Mada se opet ljutim. On je pametan. Meni je nepodnošljivo.14*

1 4 . m arta

Prvi put sam snažno osetila: proleće je. Kako žclim da silno pro-
živim proleće. Mladost je postala opipljiva: ima jc još, ali je poput go-
riva, i nestaje. Tim gorivom bih mogla da odem još prilično đaleko, ali
stojim u mestu.
Ja ničeg nemam: ljubav, dete, roditđje. Postoje jcdino Ijudi koji-
ma zadajem bol. Ali oni to zaslužuju. Svi lažu, kao mališani, i misle da
je neprimetno. Svi su nevini. I svi mrzc sovjetsku vlast. I svi su sprem-
ni da mi Ijube čizme.
Kada ih gledam, sve više počinjem da volim našu revoluciju. Ona
stoji iza mene, kao zid.

613
 15. m arta

Odvratno je to što se dogodilo. Odvratno je to što se dogodilo sa

D. On je idiot, nema pameti, nema misli, u njemu su jedino bezobra-
zluk i uobraženost. O n me je i dobio time.
Danas jc došao, tvrdo sam mu kazala: „Zaboravi. Ako čujem ika-
kav glas da si ikome ispričao o tome, ti znaš šta mogu. T i znaš šta mo-
že R Dužan si da misliš o svojoj bezbednosti.“
Začudio sc, čutke je otišao. Lice crveno, od čuđenja su mu čak i
uši pocrvcnclc. Oči me mrze.

2 9 . aprila

Nočas nisam izdržala i krenula sam njegovoj kuči. Odjednom sam

shvatila da konj zna put.
Stajala sam i zurila u prozore. Jcdan je svetleo.
Zamišljala sam kako me je primetio, izašao i zagrlio mc. ,,Pa šta je,
glupačo“ - kažc - „čckao sam te.“
Laž, kakva odvratna laž.
Vračala sam sc i plakala.
Crvenoarmejci na kapiji gledaju me podlo, kao da sve razumeju.
Kako bi bilo dobro da ih streljam.

3. rnaja

Z. mi jc ispričala kako jc F. obeležio Prvi maj. Zivotinja. Vcč se

naslućivalo. Jcdnom sam čak prisluškivala razgovor o tomc, ali ubedila
sam sebe da mi sc svc pričinjavalo.17

17. m aja

F. jc opojno čitao, zatim je sasvirn prestao. Rekao je kako najviše

voli da čita naredbe i dekrete. Kokctira, zato što se ovde odmara, mo-
gao bi da se ugoji, ali unutrašnja vatra mu sagoreva posledice tih nje-
govih beskonačnih ića i pića. I još, naravno, njegovu mušku vatru i sa-
unske orgije s omiljenim kaerkama. Đubre, odvratan mi je. O , kako bih
ga ubila. Kako bih mu gledala u oči dok sluša: „Sprovesti presudu u iz-
vršenje“.
(uvece istog dcmct; sm irila sam se)

614
 Zatim je F. rekao da će s vremenom čitati jedino novine ili, u naj-
gorem slučaju, dnevnike i memoare. T o je najpoštenije što je rekao.
Kakva budalaština! Svi dnevnici i memoari - kudikamo su veća laž od
bilo kojeg romana. U romanu pisac misli da se sakrio, pa se otltriva u
jednom od junalca, ili u dvojici junaka, ili u trojici junaka sav, u celini,
sa svom svojom podlošću. A u dnevniku, koji se uvek piše računajući s
tim da će ga čitati, pisac (svaki čovek, ja, na primer) glumi, pravi neš-
to od sebe.
Suditi po dnevnicima - glupo je.
Kad bih ja pisala roman o F., ja bih... Tamo bi sve bilo drugačije
nego ovde. Ja ovde opisujem samo istinu - onu koju ja vidim. Ali za
opisivanje života - istina nije dovoljna! Istina događaja, njihovo nabra-
janje, pa čak i osmišljavanje obuhvata samo veoma mali, spoljašnji,
smešan deo života.
Pišeš istinu - a proizlazi neistina.
(setila sam se, zabavno)
Pozvala sam Slabukovskog, koji je spadao u slučaj „Reda ruskih fa-
šistaA
Siabukovski je dobro znao Jesenjina, zna svu tu sredinu. Ispitiva-
la sam ga čitav sat o Jesenjinu i Marijengofu. On nikako nije mogao da
razume moje interesovanje, ali pričao je oprezno, a zatim čak i nadah-
nuto, opustio se.
Odjcdnom sam pomislila: eto, tako je uđesila sudbina, dospela
sam u voz Trockog, zatim ovamo, a mogla sam da ostanem u Moskvi,
đružila bih sc s pesnicima, živela bih s nekim od njih. Više bih izgubi-
la ili više stckla?
Ne bih ne znala vrlo mnogo toga. Ne bih znala ccnu rcvolucije.
Bila bih mlađa i gluplja.
Kakav je zaključak? Ni zbog čega ja ne žalim.
Slabukovsld je kokainist. Postoji neka mogućnost da se nabavlja
kokain čak i ovamo. F. je ljubitelj pozorišta, hoće da ga pusti prevre-
meno, amnestijom. A trebalo bi mu dodati još pet godina.

1 9 . m aja

Juče su mi doneli parfem i maskam iz Kema.

F. je svratio kod mene u kabinet. Smešno: kao na miris. On je lo-
vac. Kao lovački ker. Začuo je miris i oduševio se.
Sve se opet dogodilo. T o je smešno, ah moj smeh je srećan.

615
 Ponekad mi kuca bolesna misao o njegovim ženama, njegova ži-
votinjskost, o tome da me on može zaraziti: ovde sam videla šta se de-
šava. Ali brzo, brzo teram te misli.
Takva sreća. Takva malograđanština: tako želim da se doterujem.
Glasno pcvam:

Sašiću zipon po modi,

To ne krijem u komodi.

On je rekao da me čeka večeras, đa dodem. N ije se pravdao, to mi

sc čak svidelo: bilo bi mi užasno bolno i odvratno da se pravdao. (Ali
mi jc unntra ipak sinulo: prosto ga nijc stid, on je odavno prešao pre-
ko svega.)
Ciitavog dana nisam rnogla ništa da radim. Pre nego što sam izašla
iz kabineta, pokušavala sam iz svc snagc da prestanem da se osmehujem.
Još mi je F. rekao: „Ukloni portret Lava Davidoviča, kako mo-
žeš...“ Ali rekao je blago. Odmah sam ga sklonila. U sto.
U logoru, u zarobljcništvu, nalazi se lični kuvar Trockog. U vozu
smo ga često viđali, i ja, verovatno i F. On je hranio jedino Trockog,
mi smo sami sebi gotovili, ali sećam se, jednom rne je on počastio pc-
čenom jabukom sa slatkim nadevom. T o je bilo otprilikc pre sto godi-
na. Bila sam prava klinka. Ali i sada ž.elim jabučicu.
F. sa njint nc komunicira, poslao ga je na rad u lazaret, kuda ne ide
nikad.
Da nije bilo Trockog - revolucija bi propala, ja to znarn, i F. to
zna. Videli smo to svojim očima. Revolucija ne oseča zahvalnost. Ve-
rovatno je to ispravno. Budućnost namotava ncpotrcbno na točkove.
'I’ako trcba.
Trcba naručiti još parfema. Baš rne briga za sve, otišla sam na skla-
dište, izabrala sam čizrne, oduzete od kaerki. Neću ništa da mislim o
tornc. Uzcla sam i gotovo.23

2 3 . m aja

F .: „ovde svako ima nevidljivu brnjušku u usni. Kad zatreba -

uhvatiću za brnjušku i odvesti do jame“.
I ja sam primetila: zatvorenici su apsurdni u svojim pokušajima da
se sakriju, pri čemu iiče na rotkvu, svakom iz zemlje štrči rep: svakog
trenutka prolaznik kroz leju može da ga uhvati za taj pramen i iščupa.

616
 Ja to mogu da uradim sa svakim ovde.
(kasnije)
Cini mi se, znam zašto me je on vratio. Zeli da razgovara sa že-
nom. On ovde nema s kim da razgovara. Mogao bi da govori s kaer-
kama, ali nije u stanju da to dozvoli sebi. Talco mi se čini. Potrebno mu
je da ga slušaju, i da u toj tišini bude ženska intonacija. Meni uspeva ta
intonacija.
U svemu ostalom on me ne voli. T o mogu da kažem sebi.
Ponekad ne radimo ama baš ništa, samo razgovaramo. Tada mu
gledam u lice, kao u lampu: osećam topiinu, ali ne mogu da je dotak-
nem.
Cizme me žuljaju.

2 4 . m aja

Otišla sam i uzela druge čizme, ali baš rne briga. Uz ove čizme mi
je potrebna druga suknja. Zašto čizme mogu da uzmem, a suknju za
sada ne. Ništa, doči ćcmo i do toga.
Uopšte, trebalo bi da odem u ICem, da kupim sve. Veoma žeiim
da mu se svidim.
I evo šta sam smešno primetila. Cim se naši odnosi obnavljaju
(ozbiljno je to već peti put, ako ne računam sitne svađe, a prve svađc
sam uvek zapodevala ja, sad misiim - biia sam užasna budala) - da, eto
tako, čim smo ponovo zajcdno, ja s nekom novom snagom i novom
strašću počinjem da verujem u to što mi radimo ovde, i uopšte u revo-
luciju koja, naravno, nije brzo đoncla ono što smo očekivali.
Sve to razume čak i F., koji nikad nc govori o tome.
On govori jedino o onome što sc dešava ovde i sada. Ponekad
pamtim njegove reči, pa kad na saslušanju ,,politički“ pokušavaju da
polemišu sa mnom, odgovaram im F. zaldjučcima.
Njega (a s njim i čitavu sovjetsku vlast) optužuju za strogost reži-
ma, na to mi je on nedavno, smejući se, kazao:
- A znaš kako je bilo 17.? Da, boljševici nisu zatvorili tamnice,
mada su želeli. Ali bez ikakvih samica, bez ikakvog tamničkog bezobra-
zluka, bez ikakvih čučećih šetnji, i šta je sve bilo tamo - ćehje su bile
otvorene - hodite, narazgovarajte se... Zatim smo 18. potpuno ukinu-
li smrtnu kaznu. Zašto smo je vratili, neka nas pitaju. Da bismo ubija-
li što više ljudi? Vratili smo zato što mir nije želeo niko, osim nas. Sad
proizlazi da smo jedino mi ubijali. A nas nisu ubijali?

617
 (Mada je i on, verovatno, to čuo od nekog drugog, mislim, od Bo-
kija. F. je 17. ležao u bolnici.)
Još o tome zašto ovamo ponekad dospevaju nevini (dešava se, i sa-
ma znam nekoliko slučajeva).
F. kaže (prepričavam kako mogu), da boljševici nemaju mogućno-
sti da dočckaju izvršcnje zločina, zato što, u cilju bezbednosti sovjetske
države, unaprcd hapse i izoluju niz aktivista, sklonih antisovjetskoj de-
latnosti ili uhvaćenih u njoj.
Njcgovc su rnisli, nel1Nije važno.
Ovdc svi kažu da su nevini - svi odreda, i ponckad mi dođc da ih
zbog toga kažnjavam: ja znam njihova dela, ponekad je na čoveku to-
liko prljavštine da mi nijc žao da ga zakopam, ali on te gleda sasvim ča-
snim očirna. Covek je nešto užasno.
Bclogardejac Burcev ne robija zato što jc belogardcjac nego zbog
niza pljački u sastavu bande, kojom je sam rukovodio (a takav je aristo-
krat, takav ton). Onaj isti pop Jovan, rnada jc obnovljcnac, robija zbog
toga što jc okupio parohijane u kružok koji se pretvorio u antisovjet-
sku ilcgalnu organizaciju. Pesnik Afanasjev (tek što sam ga pozivala)
nije uhapšen zbog svojih pesama (uz to, loših) nego zbog učešća u
otvaranju jazbine za kodtanje, trgovinu rakijom i prostituciju.
I još o tome da je ovde tobožc zvcrska disciplina. (U stvari, sve je
komplikovanije: ponckad jc zvcrska, ponckad su vode sasvim slabe.)
F. kaže da jc disciplina ncizbcžna - inače če biti raspad. I’olirićki
su to odlično dokazali u Savatjcvu. Kad lai sve raspustili, kao onda po-
litičke - svi bi išli oko stražarskili kula, vikali ,,ovnovi!“ crvenoarmejci-
ma i iz dosade sc razbolcvali od skorbuta.
Oscćam da jc on u pravu, i kad to govorim ,,političltim“, ili bilo ko-
jim razumnim zatvorenicima (takvih je manjina), ili tajnim saradnicima,
uvclt vidim da oni nećc to da razumeju, imaju tobože „svoju istinu“.

2 6 . m aja

Danas sam mu prenela reči koje je Grakov čuo na logorskim žur-

kama od vladičice Jovana: „Bio sam spreman da poverujem u sovjetslcu
vlast i da joj, koliko mogu, pomognem u radu da nije ovdašnjeg zver-
stva.“
F. je odmahnuo rukom. Brzo i gotovo ravnodušno je rekao da ni-
ko ne zna kako treba upravljati logorom, to se nigde ne uči. A ti, koji
nas optužuju za surovost, nisu bili ni dana na frontu. Govorio je o

618
Trockom i streljanjima tih godina: ja to nisam videla, ali čula sam mno-
go toga - da, to je postojalo, i delovalo je. Strašno, ali često je delova-
10 jcdino to.
„Sedam hiljada ljudi, i svaki ima besmrtnu dušu, ali ja sam je za-
robio“ - rekao je F. - „Duša se muči, stremi uvis i na sve četiri strane.
Ali ako ja za trenutak olabavim prste - leopardi će da pojedu popove,
kazneni čekisti će da ubiju leoparde, a posle će da ih pojedu kaeri, ali
kaere će da podave politički socijalisti.“
I pokazao je rukom kako olabavljuje prste.
Prsti su mu tanki, beli, vrlo jaki; ponekad mi je njima zadavao bol.
Sad čeznem da mi barem još jednom zada bol.

1. ju na

F. je gledao crkvu na groblju, gde je dozvolio obavljanje službe,

bila sam sa njim. T o je uvek radost - da budem sa njim, čak i kad ne
obraća pažnju na mene. Postala sam kudilcamo razgovorljivija, smešno.
D ok je on razgovarao s popovima, koji uvek imaju čitav svitak
molbi i želja, otišia sam da šetam grobljem, volim.
Posmatrala sam jedan spomenik: vrlo težak kameni oblutak, misli-
la sam: kako su ga doneli? Ili su pokojnika doneii do oblutka i zakopa-
11 pod njim?
Tiho mi jc prišao vladičica Jovan, pozdravio se srdačno, odgovo-
rila sam.
Pola minuta jc sa mnom gledao u oblutak, a zatim je odjednom
rekao:
- Ljubav je unutar zagrade, a smrt - iza zagrade.
Najpre nisam razumela o čemu to on, ali posle sam čitav dan mi-
slila o tome. Sve je to popovština, naravno... ali zbog nečeg sam ipak
mislila.
(kasnije)
Jednom sam saslušavala Jovana na temu njihove svađe s poljskim
ksendzima.
Jovan kaže:
- Oni su uvereni da kod nas, pravoslavaca, uopšte nema blagoda-
ti, a mi nemamo ništa protiv ako je ima i kod njih.
- A kod nas? - upitala sam.
N ije odgovorio onako kako sam želela.

619
 Na tom istom saslušanju, zapamtila sam, rekao je: ,,U raju nema
neraspetih“ i ,,U Rusiji je svuda prostor“. Oba ta iskaza bila su o našem
logoru.
('još kasnije)
Setila sam se kako se F. smejao: „Emigranti pišu da na Solovkama
ubijaju rusko sveštenstvo, a kod nas robija 119 lica duhovnog zvanja,
ali zato je 4 85 saradnika V Č K 38 i O G PU , 591 ljudi su bivši članovi
V K P (b )39: zašto ne pišu kako smo odlučili da pobijemo sve čekiste i
komuniste?“

2 . ju n a

A šta ja uopšte znam o njemu?

Znam njegovo čutanje. Ćutanje takođe ima intonacije. A ja ih raz-
likujcm.
Naravno, znam njegov glas. Kažu da nc postoji nikakav izraz oči-
ju, ljudima se ne razlikuju oči več postoji jedino izraz bora oko očiju,
mimilca. Kakve emocije najčešče oseća čovek - takva mreža bora mu se
razvija na licu.
Rore odaju karakter i sudbinu. Njegovo lice je mlado, belo, nije u
skladu s godinama, kao da nijc ratovao niti viđao sve ono što smo vi-
dali. Ali kad se osmehuje - osmchujc sc iskreno. Bore mu se slože kao
da je u njemu mnogo dobrotc, mada manje nego svojevoljnosti i besa.
Ivad se osmehuje - mnogo toga mogu da mu oprostim.
Glas mu je zasićcn. Glas, kao i bore na licu, ima svoja obcležjc:
najčešćc je kao glas lutkc na navijanje, ali ponekad (kada popije vina;
lcada je u lovu; kada je noć i ne čuje ga niko, osim mene; kada mu po-
đe za rukom da uradi nešto što je želeo; još posle pozorišta, kada je do-
bra predstava; kada dolazi Boki) - pun je smeha, snage, volje, i sve se
to preliva. Cudno, ali glas mu odaje starijeg čoveka više nego lice. Ako
bih stajala na vratima i slušala F., a da ga nisam videla nikada ranije,

38 V Č K (B c e p y c c iw c K a fl Hpe3BbiHaiiHaa kommccmh no 6opb6e c KOHTppeBoriioMMeM n ca6-

OTajKeM npn C o B e T e HapofiHbix KOM nccapoB PC<t)CP) - Sveruska vanredna komisija
za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže pri Savetu narodnih komesara Ruske
Sovjetske Federativne Socijalističke Republike stvorena je 7. (20) decem bra 1917
godine, a ukinuta 6. februara 1922. godine prenošenjem punomoćja na C P U pri
N K V D RSFSR. (Prim. prev.)
39 V K P (b ) - BcecoK)3H afl KoM M yHncTM uecKaR napTne (6onbujeBMKOB) - Svesavezna Ko-
munistička partija (boljševika). (Prim. prev.)

620
pomislila bih da je stariji čovek, da mu je više od četrdeset, da je težak,
čak glomazan.
Znam da je on kolerik. Mogao bi da bude Napoleon, aii on motri
na svakakav šljam.
A istovremeno je, osim što je kolerik - skroman. Na primer, uvek
je bio uveren da je od njega veći ne samo Trocki nego i Bolci - veći,
snažniji, pametniji: Glebu veruje i poverava se bezuslovno.
Setila sam se da je Trocki uz sebe uvek imao fotografa i kinemato-
grafa. F. to nikad ne bi dozvolio sebi, ne bi mu palo na pamet. Za se-
be kaže: vojnik.
Ali tu je talcođe lukav i ponekad odjednom razgovara knjiškim re-
čima, koje mi nisu uvek poznate, kao da propoveda, ali ne propoveda
bos nego baš kao da jaše na konju. Slušala sam kako je on, očigledno
rugajući se i trešten pijan, govorio: „Svi ste skrenuli s puta i svi do jed-
nog ste nepodobni. Ne slušate mene, a ako lco lcoga prevazilazi, to je u
bludničenju i nepravednosti. Lakše mi je da govorim sa Gospodom ne-
go sa vama, nevernicima.“
Tamo je bila umetnička četa, vladičica Jovan, bivši čekisti iz trećc
čete.
Neko od umetnika je odgonetnuo, videla sam po licima, da F. po
sećanju citira Svetopismo.
Vladičica Jovan jc kazao, kao da nije upućeno F ., ali naglas: ,,I ako
ko oduzme od reči proroštva ovoga - Bog će mu oduzeti učešće u knji-
zi života.“
F. se pravio da nije čuo. Ili ga zaista nije čuo. Zatim F. kaže: ,,Mi
smo sklopili sporazum sa smrću, i ona radi za nas.“
Ovde se već niko nije dosetio odalcle je on to uzeo. U stvari, tako
je govorio Lav Davidovič.
Ranije, kad bi F. zapodevao razgovor o tome da je ovde organi-
zovao diktaturu, misiila sam: traži sebi opravdanje (jer sad ipak nije
rat). Sad shvatam: ne! Zadovoljan je sobom. Opravdanje tražim ja. A
on se s vremena na vreme uverava u svoju beskonačnu ispravnost.
(noću)
Njemu je otac Letonac, majka Ruskinja.
Jednom mi je rekao: „Letonci nemaju svoj karakter - karakter im
zamenjuju izvršavanje naredbi i tačnost. Pomislili su da će sva Rusija
da postane njihova država - oni nisu imali državu, jedino nemačka go-
spoda. Ali Rusija se opet izvrnula i postaje ono što jeste. Ona je kao

621
solovecki oblutak: ne može se dospeti unutar nje. Letonci su ostali pra-
znih ruku, i kasno su to shvatili.“
(Kad sam videla oblutak na groblju, setila sam se tog oblutlca o ko-
me je on govorio, i sinulo mi je u svesti da je to jedan isti oblutak.)
F. je završio rečima: „Posao boljševika jeste da ne daju Rusiji da se
vrati u samu scbe. Treba joj sekirom izbiti utrobu i napuniti je drugim
iznutricama“.
F., naravno, nema nikakvu nađonalnost.

3 . juna

Došla sam u Moskvu u jesen 1921. godine - tada je F. služio ne-

gde u Srednjoj Aziji. Kadila sam u aparatu C K 40, nesrećno sam živela
sa jednim nesrcćnim čovckom. Sad neču imati decu.
F. sc vratio u junu 1922. godine, i opet je sve počelo. Dođc rni da
kažem kako smo živcli zajedno, ali nismo živeli zajedno. Bivali smo za-
jcdno.
Istinski sam ga upoznaia tek ovde. Najpre je otišao, ncstao. Zatim
rni jc poslao pismo, odgovorila sam - po više puta sam prepisivala sva-
ki odgovor.
Zatim mc jc pozvao u SL O N , rekao da ovde ima rnesto.
A sad mi ovdc nema mesta.

5. juna

Stigla jc Komisija za rastcrcćivanjc. F. je u spisak za prcvrcmeno

oslobadanjc opet uključio tri svoje saunske kurve. Nisam izdržala i zah-
tevala sam od njcga da ih skine sa spiska, jer su naredbom obuhvaćene
otvorene kontrarcvolucionarkc.
Razgovor je tckao:
- Fjodorc, zbog čega ih oslobađaš? Dužan si da objasniš po zalconu.
On jc razmislio pa napisao rezoluciju:
- Za uzornu negu bikova.
I grohotom se nasmejao, u svom odvratnom maniru.

40 Č K (Hpe3BbmaiiHbie komhcchm no 6opb6e c KOHTppeBoniOLjMeti m ca6oTa>KeM) - Van-

redna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže (1918-1922). Njen prvi
predsednik bio je Feliks Đeržinski. Ta institucija je tokom istorije menjala nazive:
ČK-GPU-O GPU-NKVD-NKGB-M GB-KGB. (Prim. prev.)

622
 (Pre nekoliko dana pisala sam o tome kako volim njegov smeh, lu-
dača. Najgadniji smeh na svem. Podli, odvratni osmeh.)
Slabukovslcog nije oslobodio. Još želi da pogleda nekoliko pred-
stava s njim. „Kad hoću, pomilujem, kad hoću, kažnjavam smrću“. Ni-
sam otišla kod njega. Otišla sam da spavam u svojoj lcući. D o noći sam
mislila da će me pozvati. A to je bilo apsolumo ludilo: on nijednom ni-
je bio kod mene i nikada me nije pozivao odavde.
Meni se čini da svi odmah primećuju svaku našu svađu i odmah
šapuću: evo, došla sam ovamo da spavam. Evo, nisam đošla ovamo da
spavam. Kakva prostota.
Cak i dolctor Ali oseća to, mada, čini se, odakle bi uopšte znao on?
O n se još uvek nada, češlja bradu. Shvata da ja nisam F. žena i može đa
se nada.
Još mi se čini da bi doktoru Aliju bilo veoma važno da ima tu istu
ženu, kao i sam F. Kao da bi ga to priključilo vlasti, sili. Otkud ja to
znam? Ali i sama ne znam otkuda mi dolazi to odvratno znanje i šta da
radim s njim.

8. ju na

Komisija za rasterećivanjc je otišla.

Oslobodili su 4 5 0 lica, od kojih su 16 mornari, učesnici Kronštat-
skog ustanka. I čak ne tri nego sedam kontrarevolucionarki.
F. je bio mamuran, i već znam da mu tog dana treba izaći pred
oči: tih dana je efektivan i ima plimu snagc, pa i muške.
Odmah me je primetio, naredio je da idem kod njega, ,,u vilu“.
Sam je došao vrlo brzo, posle pola sata.
Zaudarao je na alkohol, ali bilo mi jc svejedno, iz njega je izbijala
vatra, bio je pomaman. Sve se talco podudarilo: zadah vina, njegove
svojevoljne ruke. Osećala sam se kao stablo jabukc, i puna sam plodo-
va, a oni sipaju s mene, i rađost od toga, postala sam laka - kao da sta-
blo jabuke može da poleti.
Zatim je kazao: „Galjo (obratio mi se po imenu, ialco se trudi da
to čini ređe, odavno sam primetila - ne imenuje me, da ne bi razvukao
nit od sebe do mene) - mrzim sve one kurve, one saune, s tim mi umi-
re nešto unutra. Počinjem da ne volim sebe. A navikao sam da poštu-
jem sebe.“
„Lažeš, gade!“ - kazala sam u sebi. Naglas nisam ništa rekla. Kad
bi to bilo bar malo istina! Ali to, što je on rekao, zar to nešto znači?

623
 O n nikada nije bio tako otvoren sa mnom.
Cini mi se da znam šta je još hteo da mi kaže.
O n je hteo da kaže: „Mogao bih da živim sa tobom, Galjo. Ali,
Galjo, ja te ne volim.“
I kako da živim s tim osećajem da mi je sve jasnor Sta će mi to
znanje?
Dođe mi da vrištim.

9 . ju na

F. je dosadno. Stalno priča sa jednim zatvorenikom. Pogledala

sam mu dosijc: masonska loža, mason. Govore nemačld. Susreću se
svakog dana.

13. juna

Drtign zabava: zakopano blago, F. opet traži zakopana blaga, opet

je uveren da ona postoje. l’rošlog leta je imao nekoliko nalaženja. Jcsc-
nas sn kopali, nisu našli ništa, zatim je pao sneg, i već sam zaboravila
na to.
S proleća je, ispostavlja se, opet počeo. U kabinet su mu prcncli
papire iz manastirskog arhiva, prepisku; čita, kija. Ponekad mi sc čini
da mu je četrnaest godina.
l’ri tornc mu ni parade, ni lov, ni zakopana blaga, ni saunc, ni pi-
janstvo, koje, uostalom, nije mnogo često - ništa mu nc smeta da se
istovremeno bavi svim započetim proizvodnjama, odgajalištima, rezer-
vatirna, radionicama, zavodima, sada je još smislio i spartakijadu, sva-
kodncvno ima po 15, 20, 30 posetilaca, i sa svima raspravlja o njiho-
vim pitanjima, s kriminalcima, umetnicima, sveštenicima, ponekad na-
dahnuto ali najčešće razgovarajući glasom lutke na navijanje, pamti ne-
koliko stotina imena, neke potpuno suvišne detalje o svakome, zaista
misli da jc ovde mogućno prekovati ljudc, i uspeva, ali kad ne uspe, on
lomi čoveka ili nekolicinu ljuđi odjednom, kao što dete lomi igračku.
Samo F. to ne radi u histeriji nego prosto lomi i posle ne pridaje nikav
značaj tome što je slomio. T o jest onom kojeg je naredio da ubiju ili je
dozvolio da se izvrši ubistvo.
Za njega rat nije završen. Ili je čak drugačije: njegov svet se nima-
lo ne razlikuje od rata.

624
 15. ju na

Vladičica Jovan:
- Rusija ima potrebu za askezom a ne za razvratom, i vi to dajete.
Daj Bože da i sami ne upadnete u razvrat, a to, što vas ubijaju vaša bra-
ća po bezbožnosti - takođe je dobro. Manastir je spasavao one koji že-
le da se spasu - vi ste u svoj manastir, iza bodljikave žice, smestili sve
Ruse dajući svima askezu i mogućnost da postanu inoci, ravni Peresve-
tu i Osljabji41.
Laskaš, pope, a istovremeno si grub. M i želimo da nahranimo sve,
a krijemo samo socijalno opasne.

1. ju la

F. - viadičici Jovanu (zapamtila sam):

- Znam ja na šta ti ciljaš! Ciljaš na to da će nam se sve vratiti. Va-
ma se već sve vratilo! Seljak Semjon Subin je proveo 63 godine na So-
lovkama - zbog bogohulnih reči izgovorenih za svete darove i svetu cr-
kvu! 63! I polovinu je robijao u ćeliji! Eto kalco je svemilostiva i sve-
blaga! Eto njenih darova... Poslednji nomadski ataman Seče Zaporoš-
ke Petar Kaljniševski je ovde robijao 25 godina, od toga šesnaest - u
kamenom džaku. Izvodili su ga u šetnju tri puta godišnje - za Vaslcrs,
Preobraženje i Božić. T o je vrlo pravoslavno, da! Inoci su mitropolita
Filipa - bivšeg soloveckog igumana - predali Groznom. Kad biste ću-
tali! A Filipu se ovde javio Hristos - u Filipovoj pustinji! I njega su
inoci - dali, i Filipa su udavili. Sta vi sad hoćete da bude na Solovka-
ma! Da tu rastu palme?
(Bio jc pijan i uzbuđen; sve je izgovorio zlurado.)
(Vladičica Jovan je slušao, smeŠkao se i tiho klimao glavom, kao
da je slušao svoje drago dete, a ono je ponavljalo „Simvol vere“.)

2. ju la

Sećam se, u vozu Trockog radili su: sekretarijat, štamparija, redak-

cija novina, personal stenografista, telegrafska stanica, pokretni lazaret,
radio, električna stanica, biblioteka, garaža, parno kupatilo. Operativ-
na grupa F. Hčno. Obezbeđenje sačinjeno od letonskih strelaca. Grupa

41 Aleksandar Peresvet i Andrej Osljabja - sveti ratnici, junaci bitke na Kulikovom po-
Iju (1380), ruska pravoslavna crkva ih praznuje 7. septembra. (Prim. prev.)

625
agitatora. Brigada putara. Mitraljeski odred. Zatim su dodata dva avi-
ona, nekoliko automobila i orkestar.
Na šta to podseća? Tačno, na Solovecki logor. O n ovde pravi voz
Trockog. Ono što je video u mladosti - to i pravi. I mene je doveo ova-
mo iz istog razloga: ja sam odarie.

6 . ju la

Dolazila je Lekarska komisija: proveravali su lični sastav obezbe-

đenja, pa i mene.
Zatim sam ih pratila svuda, po naređenju F. Bilo je mnogo posla
i nerviranja.
Rezultati su užasni.
(kasnije, pokušala sam da se smirim)

Evo mojih izvoda iz komisijskog zaključka:

,,Od 6 0 0 pregledanih osoba, slobodnih najamnika i zatvorenih
radnika G PU bilo je oko 4 0 procenata teških psihopata-epileptoida,
oko 30 procenata - psihopata-histeričara i oko 2 0 procenata drugih
psihopatologizovanih ličnosti i teških psiho-neurotičara.“
Gdc ja živim? Gde sam ja? Gde?
A šta ako je sve to zarazno?
Mogli smo da mislimo bogzna šta, a ispostavilo sc da se banda
krctena, sadista i psihopata presvukla u čckističku uniformu, u crveno-
armejce, dobila dužnosti u rukovodstvti - pa muče ljude, jedu im du-
šu, a njihovi zubi rastu tako da im korenovi prorastaju u lobanje: išču-
paj vilicu, ona će da se izruči zajedno s krvavom pačavrom mozga. F u j!
Sve je to meni - strašan san! Strašan!
(noću)
Sve sam znala, nemam šta da lažem. Trebalo ti je da vidiš papir,
kako bi poverovala? Sve si znala, sve.
Poslednji put, kad sam bila kod njega: videla sam - ruke su mu bi-
le u mastilu. Lično on vrlo retko piše - samo diktira. A tada je, dakle,
potpisivao. Setila sam se: bila su streljanja. Potpisivao je streljanja i tim
mastiljavim rukama miluje mene.

8. jula

Priredila sam histeriju F . u njegovoj kući.

626
 On me je prvi put udario i izbacio napolje.
Pamtim samo jednu njegovu rečenicu, izgovorio ju je na samom
početku razgovora:
- Solovčani jesu ovde, ali su razlozi njihovog nalaženja - tamo. M i
vidimo posledicu. A predistorija nije jasna.
Prosto ne mogu više to da slušam.

1 1 . ju la
Napila sam se. Napravila sam se bolesna. Još sam se napijala. Ta-
ko sam i ,,odbolovala“ čitavu nedelju dana.
Možda, glumac? Istrtljaće odmah svima.

1 2 . ju la

F. zna da mi je dodijavao onaj gad. Ništa nije uradio. Namerno.

Cudno je što ja nešto očekujem.
Ništa ne očekujem.

2 6 . jula

Ordonans druga građanina. Eto tako.

(nekoliko zapisa bez datuma)

Da, svetim se. Htela sam da mu se osvetim - i to ne sa čekistom,

niti sa stražarom nego, evo, sa tim. Ičoji mu se pogotovu vrti pred oči-
ma.
Verovatno, ne treba o tome.

Uhvatila sam sebe na misli kako želim da nekome napišem dugo,

ogromno pismo, na četrdeset stranica, o svemu. I odmah sam pomisli-
la: ne mogu nikom, osim F .! Cak sam se grohotom nasmejala.
Jana je sad udata. Možda Jani. Treba je naći.

627
 Imenovao je Violara za načelnika biobašte. (D o juče je on proda-
vao mleko u logorskom kiosku.) Nastanio ga je sa ženom - gruzin-
skom kneginjom - na susednom imanju, nedaleko od svoje vile. Violar
je radostan i samo što ne ljubi ruku F. kad ga vidi.
F. opet ući engleski sa njim. Mada nije stvar u engleskom. Ja znam
zašto ih je nastanio u blizini. Zbog kneginje! Ipak je ološ.
Baš me briga za to.

Kod Biobašte su uhapsili monaha-pustinjaka. Ovde je već sedam

godina logor - a on je živeo tamo. Dugo su ga saslušavali, ali ionako
im je sve bilo jasno. On ne laže. Prihranjivao ga je neko od bivših mo-
naha.
Silazila sam - jazbina ko jazbina, živeo je tamo, kao krtica.
Treba izaći iz jazbine.

Ispostavilo se, on se sprema u Moskvu! Ispostavilo se, ženi se! De-

vojkom koju je prvi put video pre nedelju dana. Kako je mnogo novo-
sti odjednom.
Uslcoro će zima, i ja ću se sankati sa brežuljka. Pripremiću sebi kli-
zalištc i sankaću se. Dodijali su mi vaši obluci.

T i si jedan nezaslađeni.
(Posle sat vremena ne sećam se o čemu sam napisala poslednju re-
čcnicu.)

628
 Neke napomene

Galina Andrejevna Kučerenko je amnestirana sledeće godine posle

osuđivanja: pre svega, na inicijativu Ejhmanisa.
Jednim od prvih prolećnih putovanja na kontinent vratila se u
grad Kem. Dalje joj se gube tragovi.
Malo detaljnije o Ejhmanisu: od tih kockica može da se sagradi vi-
soka, klimava kula, najvažnije je izmaći se u stranu kada padne, inače
može da prignječi.
Dakle, Fjodor Ivanovič Ejhmanis je rođen 25. aprila 1897. godi-
ne u seljačkoj porodici, zaselak Vec Judup u Gros-Ezernskoj opštini
Goljdingenskog sreza Kurlandske gubernije (ako naglas čitaš svu tu ge-
ografiju - počinje kao bajka).
Porodica (otac, majka, troje dece - Teodor, tako su ga zvali u po-
četku, ima sestru i brata) raspala se i izgubila zemljišnu okućnicu 1904.
godine.
Završio je dvogodišnju školu u zaseoku i gimnaziju vanredno.
Od 1909. godine radio je u štampariji kao kurir (grad Vindava).
Zatim - magacioner, zatim korektor, zatim knjigovođa u toj štampari-
ji: žustar korak u karijeri od četrnaeste do sedamnaeste godine, bistar
momak.
Istovremeno je diplomirao na Riškom tehničkom fakultetu i Voj-
noj akademiji u Rigi.
Kuda dalje, Teodore? U Moskvu! Ejhmanis - radnik u koncernu
,M ju r i Meriliz“ u prestonici. Blic: visoko čelo, bistre oči, tanke usne -
rasan momak, mada seljačkog porekla, stoji ispod reklamnih girlandi

629
istoimene prodavnice; lepo. Sledeći fotografski blic, saglasno zakonima
žanra - tragičan, iznad glave mu je oblak, poput dečjih škrabotina - sad
će da grune grom.
Godine 1916. pozvan je na front: Fjodor Ejhmanis je vojnik Ahal-
cihskog pešadijskog puka.
Brzo prevođenje u ekipu obaveštajaca pri štabu 41. divizije. Obra-
zloženje: više puta ispoljena hrabrost, dva obrazovanja (po nekim po-
dacima - tehničld fakultet je takođe diplomirao vanredno), odlično vla-
danje nemačkim jezikom.
Gotovo da mnogo godina ramje: to jest periodično ubija Ijude,
sprovodi niz bojevih operacija, sav je u poslu, nema vremena ni da se
fotografiše za nagrade.
U proleće 1917. godine je teško ranjen. Nekoliko meseci leči se u
bolnicama Peterburga.
Novembra 1917. (po drugim podacima - pola godine kasnije)
stupa u R S D R P 4243. U proleće 1918. godine je demobilisan. Neko vre-
me radi kao bravar u jednoj od petrogradskih fabrika. (Sve ume - ho-
ćeš knjigovođa, hoćeš korektor, hoćeš obaveštajac, hoćeš bravar.) Oda-
tle - pažnja - prelazi u odeljenje za vojnu kontrolu pri poljskom štabu
Revolucionarnog vojnog saveta (R V S ) republike.
V eć u leto 1918. po preporuci zamenika predsednika CK-e i čla-
na Kolegijuma V C K-e Jakova Petersa, imenovan je za sekretara upra-
ve posebnog odeljenja V C K -e i za rukovodioca opšteg odeljenja te
uprave.
U junu 1919. godine još jedan nagli skok - dvadesetdvogodišnji
mladić postaje načelnik operativne grupe u vozu predsednika RV S-a,
vođe Crvene armije, drugog čoveka u državi, posle Lenjina - Lava
Trockog.
V oz Trockog se izuzetnom, grozničavom brzinom kretao po re-
publici, neočekivano se pojavljivao čas na Istočnom, čas na Južnom, čas
na Zapadnom frontu i slao munjevite naredbe, obavljao hapšenja, izvr-
šavao hitna suđenja, streljao dezertere i pljačkaše, agitovao, mobilisao se-
ljake u Crvenu armiju, postavljao zagradne45 odrede, napadao, zbacivao

42 R S D R P (PoccniicKa coLtna/i-fleMOKpaTMHecKan pa6opas napTna) - Ruska socijalde-

mokratska radnička partija. (Prim. prev.)
43 Zagradni odredi (3arpaflMTenbHbie OTpsflbi) - odredi koji su se razmeštali u pozadi-
ni osnovne vojske kako bi sprečavali bekstva vojnika s bojnog polja, hvatali špiju-
ne, diverzante i dezertere, bavili se vraćanjem begunaca i nestalih u jedinice. (Prim.
prev.)

630
desantne grupe, vršio saslušavanja, uzimao za taoce vojne stručnjake i
prinuđavao ih da rade za boljševičku vlast, upadao pod paljbu, doživlja-
vao sudare. Trocki je svoj voz nazivao „leteći aparat uprave“.
Ejhmanis je u epicentm svega toga; i stalno je pred očima Trockog.
Septembra 1920. godine, premeštanjem ratnih dejstava Crvene ar-
mije u Srednju Aziju, Ejhmanisa određuju u posebno odeljenje Turke-
stanskog fronta na dužnost načelnika aktivne jedinice, a zatim - za na-
čelnika Kazalinskog odeljenja CK-e.
U novembru 1920. godine je on - predsednik CK-e Semirečenske
oblasti. Razrađuje uspešan plan za likvidaciju kozačkog odreda pukov-
nika Bojka.
Početkom 1921. godine dvadesetčetvorogodišnjeg Ejhmanisa već
vidimo na dužnosti predsednika CK-e čitave Republike Turkestan (te-
ritorija, srazmerna sa bilo kojom velikom evropskom državom).
On se javlja u svojstvu organizatora ubistva atamana Aleksandra
Dutova, jednog od najopasnijih neprijatelja sovjetske vlasti. Noću iz-
među 6. i 7. februara 1921. godine u Kini, u mestašcu Sujdun, Dutov
je upucan iz neposredne blizine, u svojoj radnoj sobi. Nije ga spaslo
njegovo mnogobrojno i obučeno obezbeđenje.
Iste godine, u noći između 8. i 9. jula, za vreme katastrofalne bu-
jice u AJma Ati gine prva žena Fjodora Ejhmanisa.
On rukovodi gušenjem zajedničkog ustanka seljaka i vojnika Tre-
će pogranične brigade u Narinu.
Predvodi likvidaciju partizanskih odreda Israilj-Beka i organizuje
njegovo ubistvo, koje je usledilo u njegovom glavnom štabu.
(Ovde se već nazire Ejhmanisov određeni rukopis. Teško da je on
- organizator prvih naručenih političkih ubistava ne samo u državi ne-
go i van njenih granica - mogao i da pretpostavi da će tim istim, otvo-
reno govoreći - njegovim rukopisom - mnogo kasnije da ispišu i ubi-
stvo nekadašnjeg Ejhmanisovog neposrednog šefa, druga Trockog, u
sopstvenoj kući.)
Uz posredno ih neposredno učešće Ejhmanisa, usledila su ubistva:
rukovodilac basmačkog pokreta Džanuzakov, i jedan iz uglednih ba-
smačkih komandira Enver-Paše.
(Traje rat: oni bi ga takođe ubih, i preduzimah su pokušaje. Ejh-
manisa su s vremenom omrzh ovde svi Basmači, Baji i ostali babaji44 -

44 Babaji - derviški red. (Prim. prev.)

631
tom promućurnom demonu su pripisivali čak i one mrtvace sa čijim
ubistvom on nije imao nikakve veze.)
Dalje Ejhmanis, vršeći specijalnu naredbu CK V K P (b ), prelazi u
Buharu, gde uspešno obavlja tajni zadatak isterivanja poslednjeg bu-
harskog emira preko Pjandža.
Dana 2. juna 1922. godine Ejhmanisa premeštaju u Moskvu: do-
deljeno mu je mesto načelnika Drugog odeljenja (Srednji Istok i Sred-
nja Azija) Tajne operativne uprave G PU u N K V D R S F S R . Još jed-
nom, da zastanemo na trenutak i mirno zapazimo: dvadesetpetogodiš-
nji čovek dobija za operativno nadziranje Srednji Istok i Srednju Aziju
- makedonske razmere.
Početkom 1923. godine Ejhmanisu nude dužnost u aparatu upra-
ve SLO N -a - prvog koncentracionog logora, koji je stvorila Sovjetska
Republika na teritoriji bivšeg manastira.
(Upravo na taj način i neočekivanim cikcakovima razvijaće se nje-
gova toliko čudovišna, koliko i zapanjujuća biografija.)
Cilj novog rada se postepeno formuliše: izrada mehanizma za pu-
novredno korišćenje rada zatvorenika.
Važan momenat: rad SLO N -a nije regulisan opštim državnim za-
konodavstvom. T o jest: raditc kako smatrate da je potrebno, drugovi.
Vi imate veliko iskustvo u samostalnom radu, na primer, u sovjetskoj
Aziji.
Novi premeštaj za Ejhmanisa nije bio izgnanstvo (jug - Moskva -
sever) - naprotiv, poverili su mu organizaciju narednog državnog eks-
perimenta od izuzetnog značaja.
Osim toga, upravo u Solovecki logor sada su bili dovezeni svi naj-
veći neprijatelji sovjetske vlasti - kome je boljševičko rukovodstvo mo-
glo da ih poveri ako ne Ejhmanisu, u ličnu nadležnost.
Na narednu dužnost on stiže parobrodom „Gleb Boki“ (još od
Turkestana on je Ejhmanisov stariji drug i, posle Jakova Petersa, novi
pokrovitelj, ne samo parobrod već, naravno, i živi čovek - čekist, kura-
tor SLO N -a).
Sad zanimljivi detaJji.
Dana 13. marta 1925. godine organizuje se Solovecko odeljenje
Arhangeljskog društva za emografiju (SO A O K ): naredba iz Uprave
Soloveckog logora za posebnu namenu. Predsednik etnografa, ma ko-
liko to bilo čudno, bio je Fjodor Ejhmanis.
Dana 12. maja 1925. godine, sledećom naredbom U SLO N -a, se-
vero-istočni deo Velikog Soloveckog ostrva proglašen je za rezervat.

632
Na teritoriji rezervata su zabranjivani seča šume, lov, sakupljanje jaja i
paperja. Kasnije, na Ejhmanisovu inicijativu, osnovano je uzgajalište
ariša i drugih četinara koji su zasađeni po čitavom ostrvu.
(Poslušna mašta slika mladog muškarca - evo, u rukama mu je
sadnica, evo, na dlanovima drži najnežnijeg ptiča boje limuna.)
Solovecki etnografi (koji istovremeno imaju više zaduženja - za-
tvorenici) i bivši organizator specijalnih atentata na čelu etnografa - us-
pešno se bave aklimatizacijom bizama i pitanjima racionalizacije u ko-
rišćenju šuma.
Ejhmanis i njegovi stručnjaci izučavaju ostrva arhipelaga, skitove
na Anzeri, neolitske lavirinte na Velikom Zečjem ostrvu, Tavorsku ku-
lu na ostrvu Velika Muksalma, pronalaze i opisuju zemunice isposnika.
Značajan broj: 138 naučnih ustanova iz SSSR -a dopisuje se sa
Ejhmanisovim etnografima.
U leto 1926. godine kod Ejhmanisa stižu gosti iz prestonice - pro-
fesor Smit (AN S S S R ), profesor Rudnjov (Centralna kancelarija za et-
nologiju), profesor Benken (L G U ). Profesori su, blago rečeno, začu-
đeni rezultatima rada i insistiraju na pretvaranju SO A O K-a u samostal-
no Solovecko društvo za etnologiju (SO K ).
SO K je organizovan u novembru 1926. godine.
U decembru se objavljuje prva zbirka naučnih materijala SOK-a.
Narednih godina biće ih objavljeno još dvadeset pet. Vrednost mnogih
monografija i dan-danas je nesumnjiva.
Dalje: još jedna zabava letonskog strelca - muzej, za koji su izdvoji-
li Blagoveštenjsku crkvu i ušuškano preslo zida tvrđave pored Bele kule.
Posle požara koji je izbio u manastiru (uprkos legendi, boljševici
nisu imali nikakve veze sa njim: zašto bi palili sopstveni logor) u mu-
zej ide 150 0 jedinica sačuvanog manastirskog arhiva, 1126 starih knji-
ga i rukopisa, dve i po hiljade ikona, drveno i kalajno posuđe osnivača
manastira, beli kameni krst iz kelije prepodobnog Savatija, čudotvorna
Sosnovska ikona Korsunske Bogorodice u srebrno-pozlaćenoj rizi ruč-
ne umetničke izrade, ikona Spasa Nerukotvornog, koju je naslikao pre-
podobni Jeleazar Anzerski, umetnički brokat, kolekcija restaurisanih
drevnih berdiša, kopalja, strela, topova, vatrenog oružja dugih i sred-
njih cevi. Ukupno 1 2 .0 0 0 eksponata.
A ujedno: programčići logorskih pozorišta, logorski hstovi i časo-
pisi, fotografije čile svakodnevice logoraša, njihove književne tvorevine
i ostala rukotvorna dela robijaša. Pa šta, i to je istorija.

633
 Istovremeno, po Ejhmanisovom naređenju je otvoren još jedan
muzej, u delu Spaso-Preobraženjske crkve. U oltaru - izložba iz ikono-
grafije, u Arhangeljskom sporednom oltaru - kolekcija originalnih gra-
viranih bakarnih ploča iz perioda X V T II-X IX veka i otisci sa njih, kivo-
rij oslikan 1676. godine, kolekcija kandila i svećnjaka iz X V III veka.
M ošti Zosime, Savatija i Germana, koje su radoznali čekisti ranije
izvadili na svetlost Božju, ponovo su se obrele u srebrnim kivotima.
(Možda je Ejhmanis pomislio da će ga one spasiti zbog poštova-
nja koje im je ukazao? Nisu ga spasle.)
Vredno je spominjanja da je u maju 1926. godine, zbog Ejhmani-
sovog zalaganja, dvostruko skraćen rok izdržavanja kazne Naftalija
Frenkelja.
Kasnije je Erenkclj postao general-Iejtenant N K V D -a45 i do dana
današnjeg nosi slavu neprevaziđenog racionalizatora prinudnog rada.
U avgustu 1929. godine Ejhmanis je vraćen u Moskvu i obavlja
dužnost načelnika Trećcg odeljenja Specijalnog odseka O G PU : spoljna
kontraobaveštajna. Rad u njemu: u tom pravcu on se već naradio u Pr-
vom impcrijalističkom ratu.
Sledećc godine: novo, više imenovanje od koga nema užasnijeg -
25. aprila Ejhmanisu je bilo povereno rukovođenje svim logorima to-
ga doba: Soloveckim, Višerskim, Severnim, Kazahstanskim, Dalekoi-
stočnim, Sibirskim i Srednjoazijatskim.
On - pivi je načelnik Upravc logora O G PU , imperator onog što
će kasnijc biti nazvano Arhipelag GU LA G46. (Trčao je, trčao bivši tan-
konogi, simpatični kurir iz štamparije i - najzad je dotrčao. Stoji na vr-
hu, osvrće se. Ovamo je trčao, zar nc?)
Mada se ovde nije pretrgao u služenju: na dužnosti je provco ma-
lo više od mesec dana, primao je dokumente, predavao dokumente (na
dužnost je postavljen Lazar Ičogan).
(Grubo govoreći, Ejhmanis nije rukovodio G U LA G -om kao ta-
kvim: zato što sarna skraćenica ,,GU LA G“ - tim zarđalim, zveckavim

45 N K V D (HapoflHbiPi KOMMCcapnaT BHyipeHHHx fle/i - Narodni komesarijat za

unutrašnje poslove SSSR-a) - centralni organ državne uprave SSSR-a za borbu pro-
tiv prestupnosti i za održavanje javnog reda, te obezbe?ivanje državne bezbednos-
ti tokom 1934-1946. god. Obrazovan rešenjem Centralnog izvršnog komiteta
SSSR-a od 10. jula 1934. god. (Prim. prev.)
46 G U L A G (rnaBHoe ynpaBJieHne narep eži vi M ecT 3aKnioHeHtfa - Glavna uprava logo-
ra i zatvorskih mesta) - pododeljenje N K V D SSSR, Ministarstva unutrašnjih poslo-
va SSSR i Ministarstva pravde SSSR, koje je ostvarivalo rukovođenjima mestima za
masovno prinudno zatvaranje i držanje tokom 1930-1956. godine. (Prim. prev.)

634
zvukom mora da pada sekira na vrat - nastaje tek u novembru te
godine.)
Dana 16. juna 1930. godine pardja unapređuje svog letonskog
strelca dalje.
Ejhmanis se javlja u svojstvu organizatora i načelnika legendarne
Vajgačke ekspedicije.
(Nabrajamo naslove prethodnih letopisa i saga: obaveštajna služba
Prve imperijalističke - Petrogradska C K - voz Trockog - vruća Azija,
Turkmenistan, Buhara - Solovke i okolina - Moskva, spoljna obaveš-
tajna služba, četiri romba na okovratniku uniforme i referati u Kremlju
- logori čitave Rusije, največe robovlasničke imperije na svetu su mu
na ličnom raspolaganju - a sad Vajgač, Arktik, večni led, minus 50...)
D o ostrva Vajgač stigao je Ejhmanis, što je karakteristično, već
poznatim parobrodom „Gleb Boki“ - istina, tada je parobrod plovio
iza dva ledolomca - kroz ledena polja i nagomilane sante.
,,Ekspedicija“ zvuči romantično, zato vas kategorički zapanjuje-
m o: to je uopšte nosilo naziv Vajgački Poseban Logorski Punkt. Upra-
va punkta nalazila se u uvali Varneka na ostrvu Vajgač i, sa svoje stra-
ne, potčinjavala se Upravi Severnih logora O G PU .
Kad pogledaš, Ejhmanisa su ozbiljno ponizili u dužnosti, ali sve je
to budalaština: Vajgačka ekspedicija je imala ogroman, državni značaj,
a na ledenom ostrvu Ejhmanis se nije potčinjavao ama baš nikom: svi
su se potčinjavali njemu.
(Tamo je bio jedan jedini domorodac - Nenac47 Vilki sa porodi-
com - samo on mu se nije potčinjavao.)
Prvu zimu u uvaii Varneka s Ejhmanisom su provele 132 osobe,
od kojih su 100 lica bili zatvorenici: kriminalci i politički. I još 25 - slo-
bodnih najamnika.
To jest, s Ejhmanisom je stiglo svega šest ljudi, čekista.
U Kolumbovoj ekipi je bilo mnogo više pristojnih ljudi. Ali oni
nisu plovili na Arktik.
O tome, zašto je upravo stigla ekspedicija na ostrvo, ta šestorica
nisu bila upoznata.
Ejhmanisovi najbliži opunomoćenici - geolozi, planinari, inženje-
ri, topografi - ljudi su velike nauke, ali nažalost, svi su bili osuđeni po

47 N enac - pripadnik samodijskog naroda Nenci, koji nastanjuje evroazijsku obalu

Severnog ledenog okeana od Koljskog ostrva do Tajmira. U Rusiji, po popisu iz
2010. godine živi 45.000 Nenaca, imaju tri autonomne pokrajine i svoj, nenački je-
zik. (Prim. prev.)

635
58. članu.48 Od soloveckih vremena - teško da mu to nije najučtiviji
kontingent.
Jen-dva, začas su na novom mestu postavili tople barake od brva-
na koje je Ejhmanis pripremio još u Arhangeljsku, montirali su dizel-
stanicu, radio-stanicu, organizovali su medicinski punkt, menzu, zdra-
vu ishranu (krompir, luk, šargarepu pa čak i ekstrakt brusnice protiv
skorbuta) i - na posao, na posao.
(Malo kasnije su sagradili aerodrom, parno kupatilo, poštu.)
Sa smrznutog Vajgača uzorci rude su ledolomcem dostavljani u
Arhangeljsk, otuda avionom u Moskvu, tamo su vršili analize i sa za-
ključcima žurili u Kremlj.
Kratka reč bivšem vajgačkom logorašu: „Ejhmanis je bio prilično
energičan administrativac. Vešto je organizovao izgradnju naselja, sva-
kodnevni život i poredak. U naselju nije bilo razgraničenja između
zatvorenika i slobodnih najamnika. Svi su tu živeli, zajedno radili i slo-
bodno razgovarali. Nije bilo nikakvih zona, zabrana. Zatvorenici su u
slobodno vreme mogli bilo kada, po svojoj želji, da idu u šetnju po
okolini zajedno sa slobodnjacima, bez ikakve specijalne dozvole ili pro-
pusnica, da organizuju takmičenje u skijanju“.
Ovde, da ne bi sve izgledalo toliko prijatno, dobro bi došla tragič-
na priča o tome kako jc Ejhmanis ugušio pripremanu pobunu krimina-
laca, ali sve je to od lukavoga: realna je uprava - kada nikome ne pada
na pamet da dižc bunu, čak i ako sve čekiste može da podavi za dcset
minuta.
Uzgred, Ejhmanisu nisu bile na odmet pojedine solovecke zarade:
zatvorenicima, ako su ispravno radili posao, zaračunavali su godinu za
dve. Stmčnjaci među zatvorenicima su dobili pravo da pozovu svoje
žene i dccu na Vajgač - što se i događalo (porodice su kod sebe dove-
li geolog Klikov, geolog Flerov, bivši komandant brigade R K K A 49 Ar-
hangeijski, topograf Perepletčikov, kartograf Buh, kod profesora Vi-
tenburga je došla žena iz Lenjingrada sa jedanaestogodišnjom kčer-
kom: uglavnom, pravi Cuk i Gek). Uslovi za život stručnjacima i

48 Članovi 581, 581a-581g i 582-5814 Krivičnog zakonika RSFSR 1922. godine u re-
dakciji 1926. i kasnijim redakcijama utvrđivaii su odgovornost za kontrarevolucio-
narnu delatnost. U običnom govoru su imenovani kao „58. član". (Prim. prev.)
49 RK K A (PaćoH e-K pecTbaH C K aa K p a cH a n apMnrt) - Radničko seljačka Crvena armija;
Crvena armija - formacija (oružane snage, kasnije kopnena vojska) RSFSR tokom
1918-1922. godine, pa Kopnene oružane snage SSSR-a 1922-1946. godine, kasni-
je Sovjetska armija (C oBeT C Kan apw nn). (Prim. prev.)

636
slobodnim najamnicima bili su jednaki. Za čekiste, slobodne najamni-
lce i zatvorenike otvorili su jedinu prodavnicu u kojoj, istina, vajgačkim
logorašima nisu prodavali aikohol (mada jesu na Solovkama - da, pro-
davali su ga).
U narednim godinama na Vajgaču će biti otkriveno 58 rudnih na-
lazišta sa primesama olovno-cinkovih i ruda bakra.
Nadali su se da će takođe naći zlato, srebro i platinu, ali čega nije
bilo - toga nije bilo.
Vladin zadatak je izvršen, i 1932. godine Ejhmanis kreće parobro-
dom „Gleb Boki“ na Vehku zemlju. Njegov put je opet - u Moskvu.
Sad je on zamenik načelnika Devetog odseka (a načelnik Odseka je
glavom i bradom - Gleb Boki) i istovremeno je načelnik Trećeg ode-
ljenja llevetog odseka G U G B N K V D SSSR -a50.
Cime se bavi: njegovo odeljenje vlada šiframa sovjetske obaveštaj-
ne službe, razrađuje ih i primenjuje, vodi šifrovanu vezu s predstavni-
cima SSSR -a u inostranstvu.
U celini, na njemu (i na Glebu Bokiju) temeljila se gotovo sva
kontraobaveštajna služba SSSR-a.
On obavlja niz poslovnih putovanja u inostranstvo, u Evropu i u
Japan. Rusiju je izučio, vreme je da se pozabavi svetom. Svet je ogro-
man, opasan, marljivo se sprema za masovna zlodela. Citava sudbina
mu je otišla na oklopne vozove, kontraudare, logore, saslušavanja, po-
litičke zatvorenike, kriminalce, leoparde, znojave Basmače, ledeni Ark-
tik - ali, đavola, tu je luksuzan kišobran u ruci, portir pred ulazom,
„dozvolite, ja sam ...“, trotoari, mostovi, kafei, coffee, please.
...Sovjetski obaveštajac leži u hotelskoj sobi, nije izuo lepe cipele,
gleda u belu tavanicu. Na tavanici je luster. Uskoro će kući.
Godine 1937. prezime Fjodora Ejhmanisa pojavljuje se na spisku
koji je sastavljao hčno drug Staljin. Spisak nije nagradni već, naprotiv,
sadrži 134 prezimena saradnika N K V D -a, koji podležu sudu vojnog
kolegijuma Vrhovnog suda Saveza SSR-a. Staljin i Molotov su overili
spisak, i 134 lica su postepeno upućivana na stratište.
Ejhmanisa su najpre otpustih iz N KVD -a.
(Sećaš se, letonski strelče, kako su u Soloveckom logoru postavlja-
li ,,za komarca“? Evo, i do tebe je doleteo ogroman ledeni komarac, sle-
teo ti na zatiljak, uterao rihcu u tvoje teme.)

50 C U G B (fn aBH o e YnpaBneHne rocyflapcTBeHHOii 5e3onacHOCTn) - Glavna uprava

državne bezbednosti N K V D SSSR (1934-1941). (Prim. prev.)

637
 Neko vreme je mgovao u svom stanu na Petrovki i očekivao „kad
če sve da se razjasni“. Tm dna žena ga gleda molećivim očima.
Ne bi li iskopao mpu i zavukao se u nju.
Dana 22. jula 1937. Ejhmanis je uhapšen po optužbi za „učešće u
zaveri u N K V D -u “.
Pod istragom je proveo više od godinu dana. T o je veliki rok. Ta-
ko dugo su mu izbijali izjave? Pre će biti da se imalo o čemu ozbiljno
porazgovarati sa njim.
Pretpostavimo da je on, posle nekih mera, najpre ispričao kako je
sve zaista bilo. Ui barem deo istine. Istinu su osmislili, izveli zaključke.
Zatim su s islednicima zajednički smislili kako da napišu da bi zazvuča-
lo lepo, upečadjivo - za naslovne stupce.
U Ejhmanisovom predmem figuriraju sledeće opmžbe.
Zavrbovao ga Jakov Peters radi rada za englesku obaveštajnu slu-
žbu 1921. godine, upravo u vreme kad je Ejhmanis predvodio CK
Turkestana (bezuslovna halucinacija).
Sprečavanje likvidacije basmačkih bandi (crna boljševička neza-
hvalnost).
Clanstvo u diverzantsko-terorističkoj gmpaciji „Jedinstveno radno
bratstvo“ (tipično masonski naziv), kojom rukovodi Gleb Boki (Ejh-
manis je, naravno, i diverzant, i terorist u izvesnom, ali ipak ne u tom
smislu koji je bio izncsen na sudu; mada masoneriju... masoneriju, mo-
žda, i ne treba beležiti).
Clan spiritističkog kmžoka, koji je organizovao taj isti Boki (veo-
ma liči na istinu, Boki je bio čuven po ovakvim zabavama, svi su znali
za njegove neobičnosti. Đavoli su pokušavali da pozovu slične sebi).
Km žok se, pored ostalog, bavio predskazivanjima sudbine (sudeći po
rezultatima, krajnje neuspešno).
Igrao je ulogu veziste između Bokija i Trockog (sasvim je moguć-
no, u ovom ili onom obliku; u tom slučaju, Ejhmanisovoj biografiji se
dodaje još jedan monogram, kojim su ga potkačili za rebro i povukli na
klanje).
Detalji u dosijeu su sledeći: 1935. godine (tridesetosmogodišnji
Ejhmanis je tada, uzgred budi rečeno, dobio čin majora N K V D -a) ot-
putovao je u Kopenhagen. Sastao se s trockistom Jorgensonom i, uz
njegovu pomoć, ubrzo se video sa Trockim. ,,Ah, Lave Davidoviču,
otkad se nismo videli... Kako ste vi ovde?“ Trocki je Ejhmanisu umčio
pismo za Bokija. (U stvari, nije bilo nikakvog susreta. Mada je Jorgen-
son ipak postojao. Možda je bilo i pismo?)

638
 A 1936. godine, za vreme putovanja u London, predao je Troc-
kom tajne materijale koji se tiču odbrambene moći SSSR -a, detalje o
radu N K V D -a u inostranstvu i kodove obaveštajnih organa. (Budalaš-
tina, ali čitaoci naslovnih stubaca moraju da osete trepet i pomamu.)
Iste 1936. godine uzeo je učešća u pripremi terorističkog čina za
ubistvo predsednika SN K Molotova (da je zaista uzimao učešće - ubio
b ig a).
Kad se pojavio pred vojnim kolegijumom Vrhovnog suda SSSR -
a, Fjodor Ivanovič Ejhmanis je potvrdio sve optužbe, osuđen je na naj-
višu kaznenu meru i istoga dana, 3. septembra 1938. godine, bio je
streljan na Butovskom poligonu.
Tada mu je bilo četrdeset jedna godina.
Kasnije su Ejhmanisovoj sestri saopštili da je on umro od oslablje-
nog rada srca, 17. februara 1943. godine. Sa svoje strane, Ejhmaniso-
voj kćerci su 1955. godine otpisali da je on streljan 15. oktobra 1939.
godine. Osobenosti sovjetske pošte. U podzemlju sedi ludi sekretar i
neprestano šalje pisma rodbini i bližnjima. Datume stavlja nasumice,
veseli se.
Ne pitaj za kim je zvecnulo poštansko sanduče.
...Nama je ostalo još nekoliko likova.
Nogtev Aleksandar Petrovič, baltički mornar, učesnik juriša na
Zimski dvorac, glava Soloveckog logora tokom 1 9 2 3 -1 9 2 4 . godine,
zatim se naradio u drugim logorima, vratio se na svoju dužnost 1929.
godine. A 1930. godine se penzionisao (očigledno, zbog zdravstvenog
stanja - tek mu je trideset osam godina), i to ga je spaslo od streljanja.
Ziveo je u Moskvi, tokom 1 9 3 2 -1 9 3 8 . godine radio je kao rukovodi-
lac trusta ,,Mosgortop“ Uhapšen je u septembru 1938. godine (upra-
vo su tek streljali Ejhmanisa i odjednom se setili: a šta je sa Nogtevom?
A kako je on? Je li sve u redu?), osuđen je na petnaest godina lišavanja
slobode, upućen u Noriljsklag. Tam o ga je jednom prepoznao Osip
Trojanski, koji je robijao svoj sledeći rok kazne. Trojanski je ošamario
Nogteva. Godine 1944. je deportovan u Krasnojarsku pokrajinu. Oslo-
bođen je amnestijom u decembru 1945. godine, ali do Moskve nije sti-
gao, nije uspeo da se tamo ponovo prijavi, umro je 1947. godine zbog
iznenadnog gubitka zdravlja.
Trojanski je do kraja odrobijao svoje Solovke i 1935. dobio još
pemaest godina. Oslobođen je prevremeno. Razmatran je u svojstvu
kandidata za laureate Staljinove nagrade za biologiju 1949. godine.
Doživeo je duboku starost.

639
 Bold Gleb Ivanovič, ruski plemić, lice dobrog seoskog učitelja ko-
ji se ponekad udara čelom o zemlju, i ispostavlja se da je to vampir; on
je smislio da na Severu napravi koncentracioni logor za inteligenciju i
belogardejštinu, bez robijaškog rada - ali stvar se postepeno okrenula
drugačije. U avgustu 1918. godine postao je predsednik petrogradske
CK, zatim je nadzirao SLO N , više od petnaest godina rukovodio je ši-
frantskim odeljenjem O G P U -N K V D , obavljao je niz drugih značajnih
dužnosti, za to su ga streljali 15. novembra 1937. godine.
Frenkelj Naftahj Aronovič, u mladosti finansijski avanturist i šver-
cer, zatim robijaš Soloveckog logora (uhapšen je 1924. godine, dobio
deset godina), i odjednom - načelnik Ekonomskog odeljenja U SLO N -
a. Godine 1931. već je pomoćnik načelnika Belomorstroja i načelnik
radova. Godine 1933. on je načelnik Bamlaga, i tako dalje, napred i
uvis po lobanjama... Od 1947. godine je lični penzioner. Jedan je od
malobrojnih organizatora GULAG-a, koji je ostao u živom i nisu ga
zakačile represije. Poslednje godine proživeo je usamljeno, telefonu
uopšte nije prilazio. Mada su mu telefonirali, brinuh, šta ako mu se neš-
to dogodilo - možda mu treba odneti paklicu ,,belomorkanala“ da pu-
ši, inače mu je teško da ide sam u prodavnicu; možda je Frenkelj umro
u sebi i ćuti. A on je živeo, živeo... Preminuo je 1960. godine, u osam-
deset trećoj. Memoare je napisao, valjda.
Slabukovski je probao da napiše memoare, ah na vreme se predomi-
slio. Um ro je od predoziranja morfijumom, tri godine posle Solovki.
Caga je okončao dane na Solovkama za vreme epidemije pegavog
tifusa. Boris Lukjanovič jc pobegao u Finsku početkom tridesetih.
Mojsej Solomonovič je bio prevremeno oslobođen, pa ponovo uhap-
šen i poginuo je 1937. godine. Krapin se izborio za čitav grozd orde-
nja u Otadžbinskom ram.
O ostalima mi ništa nije poznato, a i nije važno sve to.
Artjoma Gorjainova, kao što mi je ispričao moj deda po rečima
pradede, kriminalci su u leto 1930. godine zaklali u šumi: prolazio je
pored šumskog jezera i rešio da se okupa - na obah, go, uhvatio je svo-
je sečivo.
Sad mislim: ako bih sve što se dogodilo gledao iznutra, dmgom
glavom, očima Ejhmanisa? Galine? Burceva? Mezernickog? Afanasje-
va? - to bi bila dmga priča? D m gi život?
Ih ipak taj isti?

640
 U februaru je bila velika hladnoća, a u martu - velika bara. Hlad-
noća je bila suva, bara - slana.
U martu su doleteli galebovi, ali u kudikamo manjem broju nego
prošle godine, a odleteli su gavranovi.
U aprilu je još bilo vetrovito, teško, ali u maju je dobro, tiho. Ga-
lebove su dotukli, da ne bi kreštali.
U junu se Artjom potrudio, dao je rublju, dao deset, izašao je iz
zabranjeničke čete i ponovo dospeo u brigadu bobičara.
U julu im se neočekivano pridružio otac Zinovij: Sekirka ga nije
ubila.
Danas su videli zmiju u šumi. Niko se nije uplašio.
- Sedmi jul nije običan dan - šaputao je sveštenik koji je izgubio
sve zube. - Sedmog jula se desio strašan događaj u životu Solovecke
obitelji - šuškao je on, zabavno bečeći male oči. - Manastiru se pribli-
žila ogromna engleska flota i mnoge sate bombardovala obitelj, zahte-
vajući da otvori kapiju i preda se. Tone i tone bombi su bacili tada. Mo-
nasi su se za to vreme molili neprestano. Kada je otišla flota - isposta-
vilo se da su zidovi na stotinu mesta probijeni, ali nijedan monah nije
nastradao niti poginuo. Cudo Gospodnje pada na taj dan - otac Zino-
vij je približio zgužvano lice i zbog nečeg nije na uho već u Artjomova
usta progovorio: - Svakog sedmog jula molim se za odlazak boljševi-
ka. „Bolje bi bilo da se pomoliš za mene“ - hteo je da kaže Artjom, ali
se olenjio, pogotovu što mu otac Zinovij nije davao da upadne u reč,

641
sam je govorio: - Stigao sedmi dan jula - i molim se, molim se. A za-
tim i svih ostalih dana. Sta ti je to?
- Borovnica - odgovorio je Artjom - solovecko grožđe.
- Bobice, dušo moja - raznežio se otac Zinovij. - A ja takvu ne na-
lazim - dodao je on, brzo žvaćući upalim ustima, kao da bobica mora
da raste i u njegovim ustima.
- Traži gde je malo suvlje, oče - posavetovao je Artjom. - U tra-
vi. A ti sve po močvari.
- Ali meni je mekano na jelenskoj mahovini - nasmejao se otac Zi-
novij. - Prične su mi zašiljile sve lcosti, postao sam kržljav, sasušen. Mo-
gu da me pobodu u zemlju, cia pokazujem kuda se vetar sprema.
Za sakupljanje borovnice preduzimljivi Artjom je prilagodio češalj
sa kmpnim zupcima, ali je sam češalj - na kutlači. Cešljaš travku - a sa-
kupljaš borovnicu.
Zatim berbu saspeš na široku dasku, pokrivenu gmbim džakom.
Travuljina ostaje, a bobica se skotrljava lcuda treba: sve se radi ljudski.
Radio je sve to po završetku posla, pred sam put u obitelj: u četi
se ncćeš petljati s bobicama.
Izdaleka je manastir ličio na korpu. Iz korpe su štrčale glavate pe-
čurke, koje su tu i tamo pojcli crvi.
Nogtev je išao pcškc, vcrovatno iz Filipove pustinje, u pratnji svi-
te - čekista i gostiju. Među odrasle je zabasao i jedan maloletnik, od
besprizornika - mmen, umivcn, namirisan kolonjskom vodom, samo
što nije imao kapu. Svi su bili veseli i, smejući se, gledali su bobičare
kao šumska stvorcnja koja su banula pred ljude.
- Poslužitc sc bobicama, građanine načelniče! - ponudio je Ar-
tjom blago, ltao da se na starački način prepušta opštem veselju.
Načclnik logora je mahinalno uzeo bobicu, zakotrljao je na dlanu
i zgnječio prstima.
Nevidljiva ptica je zalelujala bodljikavu grančicu.
Poslc hodanja po šumi svaki put postaje mnogo neba, da čovek
ogluvi od prostora.
Uskoro će da odjekne zvonjava zvona, i svi živi će da požure za ve-
černju trpezu, ali mrtvi će da ih nadgledaju.
Covek je mračan i strašan, ali svet je human i topao.

642
 SA D RŽA J

Autorova reč .................................................................................................... 5

P rva k n jig a .................................................................................................... 11

D ruga knjiga .............................................................................................351

P o g o v o r......................................................................................................... 597

D odatak

Dnevnik Galine Kučerenko ....................................................................60 7

Neke n ap o m en e.......................................................................................... 629

Epilog ............................................................................................................641

643