АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ

1 A  B  A   B 

1
 2 A: B  A 
B

 3 A B  B A (закон комутације за сабирање)

A B  B  A (закон комутације за множење)

 4  A  B   C  A   B  C  (закон асоцијације за сабирање)

 A  B  C  A   B  C  (закон асоцијације за множење)

 5 AB  C  A B  AC (закон дистрибуције множења према сабирању)

 A  B  C  A  C  B  C (закон дистрибуције сабирања према множењу)

 6   A  B 2  A2  2 AB  B 2
(квадрат бинома)
 A  B   A2  2 AB  B 2
2

 7   A  B 3  A3  3 A2 B  3 AB 2  B3
(куб бинома)
 A  B   A3  3 A2 B  3 AB 2  B3
3

8 A2  B 2   A  B  A  B  (разлика квадрата)

9 A3  B 3   A  B   A2  AB  B 2  (збир кубова)

10  A3  B 3   A  B   A2  AB  B 2  (разлика кубова)

11 A4  B 4   A  B  A  B   A2  B 2 

Милош Станић 1 Техничка школа Ужице

 ОПЕРАЦИЈЕ СА СТЕПЕНИМА

a n  (степен)
a n  a
 a  a  ...  a a  (основа степена)
n чинилаца
n  (изложилац степена)

1 a n  a m  a n m (множење степена једаких основа)

an
 2 a : a  m  a nm
n m
(дељење степена једнаких основа)
a

 3  a 
n m
 a nm (степеновање степена)

 4 a0  1 за a  0

n
 5 1 1
an    n (превођење степена са негативним изложиоцем у
a a
степен са позитивним изложиоцем)

 6 an  bn   a  b 
n
(множење степена једнаких изложилаца)
a  b
n
 a n  b n (степеновање производа)

n
an  a 
7   (дељење степена једнаких изложилаца)
bn  b 
n
a an
   n (степеновање количника)
b b

Милош Станић 2 Техничка школа Ужице

 ОПЕРАЦИЈЕ СА КОРЕНИМА

def
n
a  x  xn  a (дефиниција корена)

1 n
a  n b  n a b (множење корена једнаких изложилаца)
n
a b  n a  n b (кореновање производа)

 2 n
a na
 (дељење корена једнаких изложилаца)
n
b b

a na
n  (кореновање количника)
b nb

 3 m n
a  mn a (кореновање корена)

 4 n p
a m p  n a m (скраћивање (проширивање) корена)

 5 q
p

ap  a q
(пребођење корена у степен (и обрнуто))

Милош Станић 3 Техничка школа Ужице

 КВАДРАТНА ЈЕДНЧИНА
Квадратна једначина:
Ax 2  Bx  C  0
кој има канонски облик:
A x      0
2

 B  B 2  4 AC
где је:      и  
 2A  4A
решава се по обрасцу:
 B  B 2  4 AC
x1,2 
2A
Бројеви x1 и x2 називају се решења или корени квадратне једначине.

Израз B 2  4 AC (који се налази под кореном у претходном обрасцу) назива се дискриминанта и

означава са D , то јест:
D  B 2  4 AC

Ако је D  0 онда су решења x1 и x2 реална и различита.

Ако је D  0 онда су решења x1 и x2 реална и једнака.
Ако је D  0 онда су решења x1 и x2 конјуговано комплексна.

Квадратни трином Ax 2  Bx  C се раставља на чиниоце по обрасцу:

Ax 2  Bx  C  A  x  x1  x  x2 

ВИЈЕТОВЕ ФОРМУЛЕ:

За једначину: Ако једначину Ax 2  Bx  C  0 поделимо са A

Ax 2  Bx  C  0 добијамо:
важе Вијетове формуле: Ax 2  Bx  C  0/ : A
 B B C 
x1  x2     x2     x     0
 A  A  A
C B C
x1  x2  Увођењем смене: p  и q добијамо једначину:
A A A
x 2  px  q  0 за коју важе Вијетове формуле:
x1  x2    p 
x1  x2  q

Милош Станић 4 Техничка школа Ужице

 ЛОГАРИТАМ
Дефиниција логаритма:

def
log a b  x  ax  b a  0  a  1  b  0

Специјално:
Ако је основа логаритма 10 онда се тај логаритам назива декадни логаритам и означава са log b ,
то јест:
log b  log10 b
Ако је основа логаритма број e , где је e  2,7182818284590452353602874713527 ... односно
e  2, 72 , онда се тај логаритам назива Неперов логаритам или природни логаритам и означава са
ln b то јест:
ln b  log e b

Својства логаритма:

1 a loga b  b
 2 log a  a c   c

 3 log a  b1  b2   log a b1  log a b2 (логаритам производа)

b 
 4 log a  1   log a b1  log a b2 (логаритам количника)
 b2 
 5 log a  b n   n  log a b (логаритам степена)

6 log a 1  0
log c b ( превођење логаритма са основом a у логаритам
7 log a b  са произвољном основом c )
log c a
На основу својства 7 може се доћи до следећих својстава:

1
8 log a b 
log b a
9 log a b   log  1  b
 
a

Милош Станић 5 Техничка школа Ужице

 ТРИГОНОМЕТРИЈА

Тригонометријске функције оштрог угла правоуглог троугла:

    90 ( углови  и  су комплементни )

a
sin    cos 
c
b
cos    sin 
c
a
tg   ctg 
b
b
ctg   tg 
a

Тригонометријске функцоје углова од: 30; 60; 45.

a
 
2 1
sin 30    
a 2
1 1
sin 30   cos 60 
2 2
a 3
h 2  3
cos 30  
a a 2

3 3
cos30   sin 60 
2 2
a a
  1 3
2
tg 30    
2
 
h a 3 3 3
2

3 3
tg 30   ctg 60 
a 3 3 3
h
2 a 3
h 2 3
ctg 30     3
a a 1
 
2 2

ctg 30  3  tg 60  3

Милош Станић 6 Техничка школа Ужице

 a a 1 2
sin 45    
d a 2 2 2

2 2
sin 45   cos 45 
2 2
a
tg 45  1
a
tg 45  1  ctg 45  1
d a 2

На основу добијених резултата можемо формирати таблицу вредности тригонометријских

фуннкција за углове од 30; 60; 45.

 30 45 60

1 2 3
sin 
2 2 2
3 2 1
cos 
2 2 2
tg 3
1 3
3
ctg 3
3 1
3

Милош Станић 7 Техничка школа Ужице

 Основни тригонометријски идентитети:

sin   1  cos 2 
1 sin   cos   1  
2 2

cos   1  sin 2 
 1
 tg 
 ctg
 2 tg  ctg  1  
ctg  1
 tg
sin 
 3 tg 
cos 
На основу идентитета (1) и (3) добијамо следеће идентитете:

tg
 4 sin   
1  tg 2
1
 5 cos   
1  tg 2

Милош Станић 8 Техничка школа Ужице

 Тригонометријски круг:

Синус угла  очитавамо на y  оси .

(пројекција тачке М на y  осу )

Косинус угла  очитавамо на x  оси .

(пројекција тачке М на x  осу )

Тангенс угла  очитавамо на тангенсној оси t .

(пресек крака k или његовог продужетка и t  осе )

Котангенс угла  очитавамо на котангенсној оси t1 .

(пресек крака k или његовог продужетка и t1  осе )
_____________________________________________________________________
Милош Станић 9 Техничка школа Ужице
 Неки важни углови и вредности њихових тригонометријских функција
приказани су на тригонометријском кругу:

_____________________________________________________________________
Милош Станић 10 Техничка школа Ужице
 Очитавањем са тригонометријског круга добијамо следећу таблицу
вредности тригонометријских функција:

 0 30 45 60 90 180 270 360

1 2 3
sin  0 1 0 1 0
2 2 2

3 2 1
cos  1 0 1 0 1
2 2 2

tg 3
0 1 3  0  0
3

ctg 3
 3 1 0  0 
3

    3
 0  2
6 4 3 2 2

Милош Станић 11 Техничка школа Ужице

 Адиционе формуле:

sin      sin   cos   cos   sin 

1
sin      sin   cos   cos   sin 

cos      cos   cos   sin   sin 

 2
cos      cos   cos   sin   sin 

tg  tg 
tg     
1  tg  tg 
 3 tg  tg 
g     
1  tg  tg 

ctg  ctg   1
ctg     
ctg   ctg
 4 ctg  ctg   1
ctg     
ctg   ctg

Тригонометријске функције за двоструки угао:

1 sin  2   2  sin   cos 

 2 cos  2   cos 2   sin 2 

2  tg
 3 tg  2  
1  tg 2

ctg 2  1
 4 ctg  2  
2  ctg

Милош Станић 12 Техничка школа Ужице

 Тригонометријске функције за половину угла:

  1  cos 
1 sin    
2 2

  1  cos 
 2 cos    
2 2

  1  cos 
 3 tg    
2 1  cos 

  1  cos 
 4 ctg    
2 1  cos 

Трансфромација збира и разлике у производ:

   
1 sin   sin   2sin  cos
2 2

   
 2 sin   sin   2cos  sin
2 2

   
 3 cos   cos   2cos  cos
2 2

   
 4 cos   cos   2sin  sin
2 2

Милош Станић 13 Техничка школа Ужице

 Трансформација производа у збир и разлику:

1
1 sin   cos    sin      sin     
2 

1
 2 sin   sin    cos      cos     
2 

1
 3 cos   cos    cos      cos     
2

Милош Станић 14 Техничка школа Ужице

 ПОВРШИНА И ОБИМ РАВНИХ ФИГУРА

1 Правоугаоник:

P  a b

O  2a  2b

 2 Квадрат:

d2
Pa 2
или P
2

O  4a

 3 Правоугли троугаo:

a b c  hc
P или P
2 2

O  abc

 4 Паралелограм:

P  a  ha или P  b  hb

O  2a  2b

Милош Станић 15 Техничка школа Ужице

 5 Ромб :

d1  d 2
P  ah или P
2

O  4a

 6 Троугао (било који):

a  ha b  hb c  hc
P  
2 2 2

O  abc
Херонов образац:

P  s   s  a   s  b   s  c
abc
Где је: s  (полуобим)
2

P  rs
Где је r полупречник уписане кружнице а s
поуобим.
a bc
P
4R
Где је R полупречник описане кружнице.

Милош Станић 16 Техничка школа Ужице

7 Једнакостраничан троугао:

a 3
h (висина једнакостраниног троудла)
2
a  h a a 3 a2 3
P   
2 2 2 4
a2 3
P
4

O  3a

8 Правилан шестоугао:

a2 3
P  6
4

O  6a

9 Трапез:

ab
m (средња линија трапеза)
2

P  mh
ab
P h
2

O  abcd

Милош Станић 17 Техничка школа Ужице

10  Делтоид:

d1  d 2
P
2

O  2a  2b

11 Четвороугао са нормалним дијагоналама:

d1  d 2
P
2

O  abcd

12  Круг:

P  r 2 (површина круга)

O  2r (обим круга)

Милош Станић 18 Техничка школа Ужице

12.1 Делови круга:

Кружни исечак:
r  
l (дужина кружног лука)
180

r 2  
Pi  (површина кружног исечка)
360
или
r l
Pi  (површина кружног исечка)
2

Кружни одсечак:
P  Pi  P
r 2   r l
Pi  или Pi 
360 2
2a  d
P   ad
2
O  l  2а

Кружни прстен:

P  PR  Pr

P  R 2  r 2    R 2  r 2 

O  PR  Pr
O  2 R  2r  2  R  r 

Милош Станић 19 Техничка школа Ужице

 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА

Растојање између две тачке (дужина дужи)

d  A, B   AB (растојање између тачака А и В)

d  A, B   AB   x2  x1    y2  y1 
2 2

Подела дужи у размери ( т : п )

m  x2  n  x1 
x 
mn 
 (координате деобене тачке)
m  y2  n  y1 
y 
mn 

Специјално, ако је размера  m : n  1:1 то јест ако је деобена тачка S  x, y  средиште дужи AB онда
се координате тог средишта израчунавају по обрасцима:

x1  x2 
x 
2 
 (координате средине дужи)
y1  y2 
y
2 

Милош Станић 20 Техничка школа Ужице

 Површина троугла

1
P  x1  y2  y3   x2  y3  y1   x3  y1  y2 
2
или:

x1 y1 1
1
P  x2 y2 1
2
x3 y3 1

Координате тежишта троугла

x1  x2  x3
x
3
y1  y2  y3
y
3

Милош Станић 21 Техничка школа Ужице

 Једначина праве:

ykxn (експлицитни облик)

k  (коефицијент правца праве)
k  tg
  (угао између праве и  x    осе)
n  (одсечак на y  оси)

Ax  By  C  0 (имплицитни облик)

x y
  1 (сегментни облик)
m n

m  (одсечак (сегмент) на x  оси)

n  (одсечак (сегмент) на y  оси)

x  cos   y  sin   p (нормални облик)

  (угао који гради нормала,

коннструисана из координантног
почетка на праву, са  x    осом)

p  (нормално растојање од
координантног почетка до праве)

Милош Станић 22 Техничка школа Ужице

 Међусобни положај две праве у равни:

l1  l2
l1  l2 l1  l2   P

 
k1  k2
k1  k2 k1  k2
n1  n2
n1  n2

За две праве l1 и l2 чије су једначине:

l1 : y  k1 x  n1
l2 : y  k2 x  n2
важи:
l1  l2  k1  k2 (услов паралелности две праве)

 1
l1  l2  k1     (услов нормалности две праве)
 k2 

Ако је l1  l2   P онда се угао  између правих l1 и l2 може израчунати помоћу обрасца:

k2  k1
tg  (тангенс угла између две праве)
1  k1  k2

Једначина праве кроз једну тачку:

l : y  y1  k  x  x1 

Једначина праве кроз две тачке:

y y
l : y  y1  2 1   x  x1  ;
x2  x1
y2  y1
k (коефицијент правца праве која пролази кроз две тачке)
x2  x1

Милош Станић 23 Техничка школа Ужице

 КРИВЕ ДРУГОГ РЕДА:

Квадратна једначина са две непознате која има облик:

Ax 2  By 2  Cxy  Dx  Ey  F  0

назива се квадратна форма. Квадратна форма може представљати:

– Једначину кружнице
– Једначину елипсе
– Једначину хиерболе
– Једначину параболе

Једначина КРУЖНИЦЕ:

Дефиниција:
Кружница је скуп тачака у равни које имају особину да су подједнако удаљене од једна фиксна тачке
C (центра).

Једначина кружнице:

 x  p   y  q  r2
2 2

p, q  (координате центра кружнице)

r  (полупречник кружнице)

Специјално, ако је центар кружнице координантни

почетак, то јест ако је p  0 и q  0 онда је
једначина кружнице:
x2  y 2  r 2
а та кружница се назива централна кружница.

Милош Станић 24 Техничка школа Ужице

 Једанчина ЕЛИПСЕ:

Дефиниција:
Елипса је скуп тачака у равни које имају особину да је за сваку од њих збир растојања r1  r2 од две
фиксне тачке F1 и F2 (жиже) константан број 2a .

Једначина елипсе:
x2 y2
2
 2  1  b 2 x 2  a 2 y 2  a 2b 2
a b

a  хоризонтална (велика) полуоса

b  вертикална (мала) поуоса
c  жижна даљина

F1,2  c, 0   жиже (фокуси)

A1,2   a, 0  ; B1,2  b, 0   темена елипсе

r1 , r2  радијус вектори

Применом Питагорине теореме на OB1 F2

добијамо:

b2  a 2  c2
a 2  b2  c2 
c2  a 2  b2

Милош Станић 25 Техничка школа Ужице

 Једначина ХИПЕРБОЛЕ:

Дефиниција:
Хипербола је скуп тачака у равни које имају особину да је за сваку од њих разлика растојања r1  r2

од две фиксне тачке F1 и F2 (жиже) константан број 2a .

Једначина хиперболе:
x2 y2
2
 2  1  b 2 x 2  a 2 y 2  a 2b 2
a b

b
y x  (једначине асимптота хиперболе)
a

a  хоризонтална (реална) полуоса

b  вертикална (имагинарна) поуоса
c  жижна даљина

F1,2  c, 0   жиже (фокуси)

A1,2   a, 0   темена хиперболе

Применом Питагорине теореме на NOA2

добијамо:
a 2  c2  b2
c  a b 
2 2 2

b2  c2  a 2

Милош Станић 26 Техничка школа Ужице

 Једначина ПАРАБОЛЕ:

Дефиниција:
Парабола је скуп тачака у равни које имају особину да је свака од њих подједнако удаљена од једне
фиксне тачке F (жиже) и дате праве d (директрисе).

Једначина параболе:

y2  2 p  x

p  (параметар параболе или

фокални параметар)
p представља растојање између жиже и
директрисе .
p 
F  ;0   жижа (фокус)
2 
p
d:x  једначина директрисе
2

Милош Станић 27 Техничка школа Ужице

 Услов додира праве y  kx  n и криве другог реда

Једначина криве: Услов додира:

Кружница:
 x  p   y  q  r2 r 2  k 2  1   kp  q  n 
2 2 2

Централна кружница:
x2  y 2  r 2 r 2  k 2  1  n 2

Елипса:
x2 y 2
2
 2 1 a2 k 2  b2  n2
a b

Хипербила:
x2 y 2
 1 a 2 k 2  b2  n2
a 2 b2

Парабола:
y2  2 p  x p  2kn

Милош Станић 28 Техничка школа Ужице

 Елементарне функције

(1) Линеарна функција: Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно
Df  R

(2) Нуле функције:

y  0 за x  m .

(3) Знак функције:

y  0 за x   m,  

y  0 за x   , m 

(4) Монотоност:
y  за x  D f

Милош Станић 29 Техничка школа Ужице

 (2) Степена функција y  x n :

(2.а) y  x2k ; kN Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно
Df  R

(2) Нуле функције:

y  0 за x  0 .

(3) Знак функције:

y  0 за x   , 0    0,  

(4) Монотоност:
y  за x   0;  

y  за x   ;0 

(5) Екстремне вредности:

ymin  0 за x  0

(2.b) y  x 2 k 1 ; k  N
Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно
Df  R

(2) Нуле функције:

y  0 за x  0 .

(3) Знак функције:

y  0 за x   0,  

y  0 за x   , 0 

(4) Монотоност:
y  за x  D f

Милош Станић 30 Техничка школа Ужице

 (3) Експоненцијална функција:

a 1 0  a 1

Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно D f  R

(2) Нуле функције:

Нема нула функције.

(3) Знак функције:

y  0 за x  D f

(4) Монотоност:

y  за x  D f y  за x  D f

Милош Станић 31 Техничка школа Ужице

 ИНВЕРЗНА ФУНКЦИЈА

11
Ако је дефинисана функција f : A   B тако
да се пресликава x  f  x  онда се може

дефинисати инверзна функција f 1 : B 

11
 A тако
да се пресликава f  x   x , односно:

f 1  f  x    x

График функције f  x  је осно симетричан са

графиком функције f 1  x  у односу на праву

yx .

Пошто је log a b  x  a x  b то су функције y  log a x и y  a x инверзне па су њихови графици

симетрични у односу на праву y  x .

Милош Станић 32 Техничка школа Ужице

 (4) Логаритамска функција:

a 1 0  a 1

Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  0 односно
D f   0,  

(2) Нуле функције:

y  0 за x  1

(3) Знак функције:

y  0 за x  1,   y  0 за x  1,  

y  0 за x   0,1 y  0 за x   0,1

(4) Монотоност:
y  за x  D f y  за x  D f

Милош Станић 33 Техничка школа Ужице

Ако је основа логаритма број e  2, 72 онда се тај Ако је основа логаритма број 10 онда се тај
логаритам означава са ln x а график функције логаритам означава са log x а график функције
y  ln x приказан је на следећој слици y  log x приказан је на следећој слици

График функције y  ln x График функције y  log x

Милош Станић 34 Техничка школа Ужице

(5) ТРИГОНОМЕТРИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ:

(5.1) y  sin x

Ток функцује:

(1) домен:
Df  R

(2) нуле функције:

y0 за x  0  2k где је  k  0; 1; 2; 3;...

(3) знак функције:

y0 за x   0  2 k ;   2 k  
где је  k  0; 1; 2; 3;...
y0 за x    2k ;2  2k 

(4) монотоност:
   
y  за x     2 k  ;  2 k 
 2 2 
где је  k  0; 1; 2; 3;...
 3 
y  за x    2 k ;  2 k 
2 2 
(5) екстремне вредности:

ymax  1 за x  2 k
2
где је  k  0; 1; 2; 3;...
3
ymin  1 за x  2 k
2

Милош Станић 35 Техничка школа Ужице

(5.2) y  cos x

Ток функцује:

(1) домен:
Df  R

(2) нуле функције:

 3
y0 за x1   2k  x2   2k где је  k  0; 1; 2; 3;...
2 2

(3) знак функције:

   
y  0 за x     2 k ;  2 k 
 2 2 
где је  k  0; 1; 2; 3;...
 3 
y  0 за x    2 k ;  2 k 
2 2 

(4) монотоност:
y  за x    2k ;2  2k 
где је  k  0; 1; 2; 3;...
y  за x   0  2 k ;   2 k 
(5) екстремне вредности:
ymax  1 за x  0  2 k
где је  k  0; 1; 2; 3;...
ymin  1 за x    2k

Милош Станић 36 Техничка школа Ужице

(5.3) y  tgx

Ток функцује:

(1) домен:
 
D f  R   k  где је  k  0; 1; 2; 3;...
2 
(2) нуле функције:
y0 за x  0  k где је  k  0; 1; 2; 3;...
(3) знак функције:
  
y0 за x   0  k ;  k  
 2 
где је  k  0; 1; 2; 3;...
 
y0 за x    k ;  k 
2 

(4) монотоност:
y  за x  D f где је  k  0; 1; 2; 3;...

Милош Станић 37 Техничка школа Ужице

(5.4) y  ctgx

Ток функцује:

(1) домен:
Df  R 0  k  где је  k  0; 1; 2; 3;...
(2) нуле функције:

y0 за x  k где је  k  0; 1; 2; 3;...
2

(3) знак функције:

  
y0 за x   0  k ;  k  
 2 
где је  k  0; 1; 2; 3;...
 
y0 за x    k ;  k 
2 

(4) монотоност:
y  за x  D f где је  k  0; 1; 2; 3;...

Милош Станић 38 Техничка школа Ужице

(6) Функције инверзне тригонометријским функцијама (АРКУС ФУНКЦИЈЕ)
(6.1) y  arcsin x
Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x   1,1 односно
D f   1,1

(2) Нуле функције:

y  0 за x  0 .

(3) Знак функције:

y  0 за x   0,1

y  0 за x   1, 0 

(4) Монотоност:

y  за x  D f

(6.2) y  arccos x

Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x   1,1 односно
D f   1,1

(2) Нуле функције:

y  0 за x  1

(3) Знак функције:

y  0 за x   1,1

(4) Монотоност:

y  за x  D f

Милош Станић 39 Техничка школа Ужице

(6.3) y  arctgx

Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно D f  R

(2) Нуле функције:

y  0 за x  0 .

(3) Знак функције:

y  0 за x   0,  

y  0 за x   , 0 

(4) Монотоност:

y  за x  D f

Милош Станић 40 Техничка школа Ужице

(6.4) y  arcctgx

Ток функције:

(1) Домен:
Функција је дефинисана за x  R односно D f  R

(2) Нуле функције:

Не постоје ''нуле функције''

(3) Знак функције:

y  0 за x  D f

(4) Монотоност:

y  за x  D f

Милош Станић 41 Техничка школа Ужице

 ТАБЛИЦА ИЗВОДА ТАБЛИЦА ИНТЕГРАЛА

(1)  C   0  (1)  0 dx  C
x n 1
(2)  x   nx
n n 1
 (2)  x dx 
n

n 1
C


 1 
 x   2 1 x ; 1
   2
 x x
ax
(3)  a   a x ln a
x
 (3)  a dx 
x

ln a
C

 e   e  e dx  e C
x x
(4) x x
 (4)

 1 
(5)  log x   x ln1 a
a
 (5)   x ln a  dx  log a x C

1 1
(6)  ln x    (6)  x dx  ln x  C
x

(7)  sin x   cos x

 (7)  cos x  sin x  C

(8)  cos x    sin x

 (8)  sin xdx   cos x  C
1
(9)  tg x  
1  (9)  cos 2
x
dx  tg x  C
cos 2 x

1
(10)  ctg x   
1  (10)  sin 2
x
dx   ctg x  C
sin 2 x

1
(11)  arcsin x  
1  (11)  1  x2
dx  arcsin x  C
1 x 2

1
(12)  arccos x   
1  (12)  1  x2
dx   arccos x  C
1 x 2

1
(13)  arctg x  
1  (13)  1 x 2
dx  arctg x  C
1  x2

1
(14)  arcctg x   
1  (14)  1 x 2
dx   arcctg x  C
1  x2

Милош Станић 42 Техничка школа Ужице

Милош Станић 43 Техничка школа Ужице