TEHNIKA

MEHANIKA 1
STATIKA
VII predavanje

2. Kremonin plan silaPrvo odreujemo reakcije reetkastog nosaa

Primer:
III
4F
II

B
a

Prvo se odreuju reakcije spoljnih veza,

zatim sile u tapovima reetke
III 4 F
II

XA A
YA

B
a

X 0; X 4 F 0 X
Y 0; Y Y 0 Y
M 0; Y 4a 4 Fa 0
A

( A)

4 F

F
YB F

YB

III 4 F

YA

RA

YB=F

II

B
XA

4F
RA

I
YB

Kremonina metoda zapoinje crtanjem

poligona spoljanjih sila (mora biti
zatvoren), obilaenjem reetke u smeru
kazaljke na satu!

7
3

RA

4F
6

5
2

YB

tap pritisak zatezanje

1
2
3

3 F
F 2

4
5

F 2
F 2

6
7

4F

F 2
2F

F=YB

6 RA 5
2

7
4

3. Metoda preseka (RITEROV POSTUPAK)

Postupak: Prvo se odrede reakcije veza, pa se posle
toga napravi presek kroz tri tapa reetke
8

B
11
A

II

5
2

IV

10
3

III

X i 0; Yi 0; M

( III )

0;

RITEROV POSTUPAK - Primer

Za reetkastu konstrukciju kao na slici Riterovim
postupkom odrediti intenzitete sila u tapovima 2,
10 i 4.

P 3

a 1

Za odreivanje intenziteta sila u tapovima 2, 10 i 4

preseca se reetka na dva dela, tako to se preseku
upravo tapovi 2, 10 i 4. Razmatra se ravnotea onog
dela reetke na koji dejstvuje manji broj sila zbog
praktinosti, u ovom sluaju desnog dela reetke.
Uticaj odbaenog (levog) dela reetke se uzet je u
obzir preko unutranjih sila u preseenim tapovima.
Nepoznate unutranje sile u preseenim tapovima
izraunavaju se iz analitikih uslova ravnotee ravnog
sistema sila koji dejstvuje na onaj deo reetke koji
se nalazi desno od preseka

R4
R2

S 2 , S 4 i S10

R10

Smerovi sila u tapovima

pretpostavljaju se
proizvoljno. Traene veliine mogu se odrediti iz momentnih
jednaina ravnotee za tzv. Riterove take:

a 3

R4
M
0 Pa S 4
0 S4 P 3
3

R2
M
0 S a Pa P 2a 0 S 3P

R
M

10

0 Pa S10 a 0 S10 P

odakle sledi

S 4 P 3 3 ,

S 2 3 3,

S10 3.

Smer sila u tapovima 4 i 10 je pogreno pretpostavljen.

tap 2 je zategnut, a tapovi 4 i 10 su pritisnuti.

Riterova metoda jo jedan

primer

F1 2kN
F2 5kN

F1

B
a

F2

YA

FB

XA
a

X
M

0
( A)

F1 2kN
F2 5kN

Odreivanje spoljanjih reakcija veza

F1

F2

F1 X A 0

0 YA F2 FB 0

F1 a F2 2a FB 3a

X A 2kN , YA 1kN , YB 4kN , ( RA 5 kN )

S8

1
A

R9

4 S4
3

2
RA

7
9

R4

F2

FB

F1

S9

a
a

R4
M
0 FB a S 4 a 0 S 4 4kN
a

R
M 0
Yi 0
9

FB a S9 a 0 S9 4kN
FB S8 0 S8 4kN

F1 2kN
F2 5kN

4. KULMANOVA METODA
prvo se grafiki odredjuju spoljanje
reakcije veza
F1

B
a

F2

F1

FB
R12

B
RA
a

F2

a
-R12

FB 4kN , R A 5kN

F1

1
A

3
2

5
6
a

7
9

F2

FB

FB S 4 S8 S9 4 kN

FB

RB4
S4

4
8
S9
- RB4

7
9

S8

FB
B

1
A
a

4
3

Nulti tapovi

6
a

F1

B
F2

9
a

a) Kod gornje reetke tap 3 je nulti tap

(neoptereen je uvek bez obzira na intenzitet
spoljanjih sila)

4
7

b) vor ine dva tapa razliitih pravaca, pri

emu spoljna sila ne napada vor
c) vor ine dva tapa razliitih pravaca, a
spoljna sila ima pravac jednog tapa

Moe da postoji potreban broj tapova, a da

reetka nije kruta.

s 9 s 2k 3
k 6 9 26 3 9
IV

3
I

II

VI

7
9

8
2

5
III

TETRAEDARSKA REETKA
Osnova za formiranje reetkastog nosaa je
trougao ABC. Svaki novi vor je izvan ravni
ABC, i vezuje u sebi 3 tapa.
C
s 3 3( k 3) 3 3k 9 3k 6
ABC

s=3k-6
Relacija izmeu
s i k u prostoru
(za prostornu reetku)
Tetraedarska reetka
A
B
predstavlja krutu plou u prostoru. Ali prostor
je ispunjen tapovima. Zato postoji poliedarska
reetka.

POLIEDARSKA REETKA

f 6 strana
k 8 rogljeva
s 12 ivica

f 8
k 6
s 12

OJLEROVA POLIEDARSKA FORMULA

f+k=s+2

f broj strana
k broj rogljeva
s broj ivica
Kvadar (ili kocka) sa dijagonalama:
f=12, k=8, s=18
f+k=s+2
12+8=18+2

f+k=s+2
s=3k-6 kod krute reetke

s
3
f 2 s2 s f
3
2
Kod krute poliedarske reetke

Reetka nainjena na bazi zatvorene

poliedarske povri je kruta onda, ako su
strane tog poliedra trouglovi
Kod ove reetke je
potrebno da se dodaju
dijagonale

f 20, k 12, s 30
f k s2
20 12 30 2

3
s f 30
2

Osnova poliedarske reetke je

n-tougao:
n=6 stranica
n-3=3 dijagonala

n=5 stranica
n-3=2 dijagonala
Poliedarska reetka
ostavlja slobodan prostor unutra.

REETKASTI NOSA
Da bi reetkasta ploa bila nosa u ravni, mora
biti n=0
To znai:
rs =3 u ravni
rs =6 u prostoru
Ovo mora biti
n=2k-s-rs=0
n=3k-s-rs =0

ravan
prostor

zadovoljeno bez
obzira da li je
nosa prost ili
sloen

REETKASTA PROSTA GREDA

III
IV
V

B
I

II

rs 3, k 7, s 11
n 2k s rs 2 7 11 3 14 14 0

III

IV

II

rs 4, k 7, s 10
n 2k s 2 7 10 4 rs

Odreivanje reakcija kod Gerberovog nosaa:

Primer:
H=q

/2
A

I nain: Totalna dekompozicija

H=q

XA /2
YA

XG

YG

XG
YG

2q
B
YB

YB

Telo I:
(1)X=0:XA+XG-H=0

XA=H=q

(2)Y=0:YA+YG=0

YA=q/2

(3)M(A) =0:Hxh+YG=0

YG=-Hh/=-q/2

Telo II:
(4)X=0:-XG=0
XG=0
(5)Y=0:-YG+YB+YC-3q =0
YB=3q/2
(6)M(B) =0:YC2+YG+qx/2-2qx=0YC=q

II nain: Delimina dekompozicija

H=q
/2 3q/2
XA /2
G
YA
YB 2 YC

(1)X=0:XA-H =0
XA=H=q
(2)Y=0:YA+YB+YC-3q =0
YC=q
(3)M(B) =0:-YA2+YC2+H/2-3q/2=0YB=3q/2
(4)M(G)LEV =0: H/2-YA=0
YA=q/2
Unutranje reakcije XG i YG odreujemo iz
ravnotee dela A-G (kao i kod luka sa tri zgloba).

Podeljeno (kontinualno) optereenje nosaa:

Ravnomerno raspodeljeno optereenje q:
H=q
q
/2
C
A
B
G

2
Trougaono optereenje:
q0

Trapezasto optereenje
q1

Optereenje vodom

q2

Proizvoljno raspodeljeno optereenje:

d

dQ

q z

dQ
dQ q z dz
dz

Q q z dz povrina dijagrama
0

dz

Qgd z gq z dz Varinjonova teorema

0

z gq z dz z gq z dz
0

q z dz
0

Poloaj rezultante

z
b

mz=pyb/2 [kNm/m]

Optereenje zadato po kosoj ravni:

q
qcos=q1

n
i
2

s
s
s

o
s
o
o
c
c

q
qc

+ q

cos
qcos

2
os
qc

n
i
s

s
o
c
q

r
p px ; p y ; pz
r
m m x ; m y ; mz