EKSTREMUMI FUNKCIJA VIŠE PROMENLJIVIH ( I deo )

Kod ovakvih zadataka najčešće se zadaje funkcija f ( x, y ) .

∂f ∂f
Prvi posao nam je da nađemo parcijalne izvode i .
∂x ∂y

∂f ∂f
Zatim rešavamo sistem jednačina =0 i = 0.
∂x ∂y

Rešenja ovog sistema ( može da bude jedno, ali i više njih) nam daju stacionarne tačke ( x0 , y0 ) , ( x1 , y1 ) , ...itd.

∂2 f ∂2 f ∂2 f
Dalje tražimo: A = , B = , C =
∂x 2 ∂x∂y ∂y 2

Oformimo D = A ⋅ C − B 2

Za svaku stacionarnu tačku radimo isto:

Najpre vrednosti stacionarne tačke zamenimo u D. Dobijena vrednost mora da je veća od nule D > 0 , ako se desi

da nije , onda ta tačka nije tačka ekstremuma.

Dalje ispitujemo da li je maksimum ili minimum:

i) Ako je D > 0 i A < 0 (C < 0) onda je stacionarna tačka maksimum

ii) Ako je D > 0 i A > 0 (C > 0) onda je stacionarna tačka minimum

iii) Ako je D = 0 slučaj je neodređen

iv) Ako je D < 0 nema ekstremuma

Ako se desi da je D = 0 , to jest da je slučaj neodređen, onda moramo ići na širu definiciju ekstremuma, to jest

tražimo diferencijal drugog reda d 2 f i

a) Ako je d 2 f > 0 funkcija ima minimum

b) Ako je d 2 f < 0 funkcija ima maksimum

www.matematiranje.com

1
primer 1.

Naći ekstremume funkcije z = x 3 + 8 y 3 − 6 xy + 5

Rešenje:

Najpre tražimo prve parcijalne izvode:

z = x3 + 8 y 3 − 6 xy + 5
∂z
= 3x 2 − 6 y
∂x
∂z
= 24 y 2 − 6 x
∂y

∂z ∂z
Oformimo sistem jednačina =0 i =0.
∂x ∂y

3 x 2 − 6 y = 0...../ : 3
24 y 2 − 6 x = 0....../ : 6
x2
x2 − 2 y = 0 → y = zamenimo u 4 y 2 − x = 0
2
4 y2 − x = 0
x2 2 x4
4( ) − x = 0 → 4 − x = 0 → x 4 − x = 0 → x( x3 − 1) = 0
2 4
x = 0∨ x =1
x2
Za x = 0 → y = → y = 0 → M 1 (0, 0)
2
x2 1 1
Za x = 1 → y = → y = → M 1 (1, )
2 2 2

1
Dobili smo dve stacionarne tačke : M 1 (0, 0) i M 1 (1, ) .
2

∂2 z ∂2 z ∂2 z
Dalje tražimo A= , B = , C = i pravimo D = A ⋅ C − B2
∂x 2 ∂x∂y ∂y 2
www.matematiranje.com

2
∂z
= 3x 2 − 6 y
∂x
∂z
= 24 y 2 − 6 x
∂y
D = A ⋅ C − B2
2
∂ z ∂
A= 2
= (3 x 2 − 6 y ) = 6 x pa je: D = (6 x)(48 y ) − (−6) 2
∂x ∂x
2
∂ z ∂ D = 288 xy − 36
B= = (24 y 2 − 6 x) = −6
∂x∂y ∂x
∂2 z ∂
C= 2
= (24 y 2 − 6 x) = 48 y
∂y ∂y

Uzimamo prvu stacionarnu tačku i ispitujemo:

M 1 (0, 0)

D = 288 xy − 36 → D (0, 0) = 288 ⋅ 0 ⋅ 0 − 36 = −36 → D (0, 0) < 0

Dakle, pokazali smo da ova tačka nije ekstrem!

Ispitujemo drugu stacionarnu tačku:

1
M 1 (1, )
2

1 1 1
D = 288 xy − 36 → D (1, ) = 288 ⋅1 ⋅ − 36 = 144 − 36 = 108 → D (1, ) > 0
2 2 2

Ova tačka jeste ekstrem, još da ispitamo da li je max ili min.

1 1
A = 6 x → A(1, ) = 6 ⋅1 = 6 → A(1, ) > 0
2 2

Zaključujemo da je ova tačka minimum!

Vratimo ovu vrednost u početnu funkciju da izračunamo tu minimalnu vrednost:

z = x 3 + 8 y 3 − 6 xy + 5
1 1 1
zmin (1, ) = 13 + 8( )3 − 6 ⋅1 ⋅ ( ) + 5 = 1 + 1 − 3 + 5 = 4
2 2 2
1
zmin (1, ) = 4
2
www.matematiranje.com

3
primer 2.

Ispitati ekstremume funkcije: z = x y − x2 − y + 6x + 3

Rešenje:

z = x y − x2 − y + 6x + 3
∂z
= y − 2x + 6
∂x
∂z x
= −1
∂y 2 y

y − 2x + 6 = 0
x
−1 = 0
2 y
x
Iz − 1 = 0 → x = 2 y pa ovo zamenimo u y − 2x + 6 = 0
2 y
y − 2⋅2 y + 6 = 0
−3 y + 6 = 0 → y = 2 → y = 4
x = 2 y → x = 2⋅ 4 → x = 4
M (4, 4) je stacionarna tačka ( jedina)

∂2 z ∂2 z ∂2 z
Dalje tražimo A= , B = , C = i oformimo D = A ⋅ C − B2
∂x 2 ∂x∂y ∂y 2

∂z
= y − 2x + 6
∂x
∂z x
= −1
∂y 2 y
∂2 z ∂
A= = ( y − 2 x + 6) = −2
∂x 2 ∂x
∂2 z ∂ x 1
B= = ( − 1) =
∂x∂y ∂x 2 y 2 y
∂2 z ∂ x ∂ x − 12 x
C= 2
= ( − 1) = ( ⋅ y − 1) = −
∂y ∂y 2 y ∂y 2 4y y

www.matematiranje.com

4
 D = A ⋅ C − B2
x 1 2
Pa je : D = (−2)(− )−( )
4y y 2 y
x 1
D= −
2y y 4y

Vrednost stacionarne tačke M (4, 4) zamenimo u D :

x 1
D= −
2y y 4y
4 1 1 1 3
D(4, 4) = − = − =
2 ⋅ 4 4 4 ⋅ 4 4 16 16
3
D(4, 4) = >0
16

Zaključujemo da je naša tačka M (4, 4) ekstrem, zamenimo je u A da odredimo da li je max ili min.

Kako je A = -2 nemamo šta da zamenjujemo , već odmah zaključujemo A = -2 < 0 , tačka M (4, 4) je maksimum!

Vratimo se u početnu funkciju da nađemo tu maksimalnu vrednost:

z = x y − x2 − y + 6 x + 3
z (4, 4) = 4 4 − 4 2 − 4 + 6 ⋅ 4 + 3
z (4, 4) = 15

primer 3.

x
Ispitati ekstremume funkcije: z = 3ln + 2 ln y + ln(12 − x − y )
6

Rešenje:

x
z = 3ln + 2 ln y + ln(12 − x − y )
6
∂z 1 1 1 ∂z 3 1
= 3⋅ ⋅ + (−1) → = −
∂x x 6 12 − x − y ∂x x 12 − x − y
6
∂z 1 1 ∂z 2 1
= 2⋅ + (−1) → = −
∂y y 12 − x − y ∂y y 12 − x − y

5
Izjednačimo prve parcijalne izvode sa nulom i rešavamo sistem jednačina:

3 1
− =0
x 12 − x − y
2 1
− =0
y 12 − x − y
3 1
= → 4 x + 3 y = 36
x 12 − x − y
2 1
= → 2 x + 3 y = 24
y 12 − x − y
4 x + 3 y = 36
2 x + 3 y = 24
x=6
y=4
M (6, 4)

Dobili smo stacionarnu tačku.

∂2 z ∂2 z ∂2 z
Tražimo A= , B = , C = i oformimo D = A ⋅ C − B2
∂x 2 ∂x∂y ∂y 2

∂z 3 1
= −
∂x x 12 − x − y
∂z 2 1
= −
∂y y 12 − x − y
∂2 z 3 1
A= 2
=− 2 −
∂x x (12 − x − y )2
∂2 z 1
B= =−
∂x∂y (12 − x − y ) 2
∂2 z 2 1
C= 2
=− 2 −
∂y y (12 − x − y )2

D = A ⋅ C − B2
3 1 2 1 1
D = (− 2
− 2
) ⋅ (− 2 − 2
)−
x (12 − x − y ) y (12 − x − y ) (12 − x − y ) 4

Zamenimo vrednost stacionarne tačke u D da vidimo da li je pna potencijalni ekstrem:

www.matematiranje.com
6
 3 1 2 1 1
M (6, 4) → D = (− 2
− 2
) ⋅ (− 2 − 2
)−
x (12 − x − y ) y (12 − x − y ) (12 − x − y ) 4
3 1 2 1 1
D(6, 4) = (− 2 − 2
) ⋅ (− 2 − 2
)−
6 (12 − 6 − 4) 4 (12 − 6 − 4) (12 − 6 − 4) 4
1
D(6, 4) = > 0
8

Sad menjamo u A da odredimo da li je max ili min:

3 1
M (6, 4) → A = − −
x (12 − x − y )2
2

3 1 1 1
A(6, 4) = − 2 − 2
=− − <0
6 (12 − 6 − 4) 12 4

Naša tačka M(6,4) je dakle maksimum!

Vrednost funkcije u njoj je:

x
z = 3ln + 2 ln y + ln(12 − x − y )
6
6
z (6, 4) = 3ln + 2 ln 4 + ln(12 − 6 − 4)
6
z (6, 4) = 3ln1 + 2 ln 22 + ln 2 = 3 ⋅ 0 + 2 ⋅ 2 ln 2 + ln 2
z (6, 4) = 5ln 2

www.matematiranje.com