1.
3 KOMUNAlNE ENSTAlACIJE
Za funkcionisanje gradske aglomeracije osnovu cine i razvijeni sistemi komunal-
nih instalacija koji opsluzuju urbanisticku nadgradnju. Svaki od pojedinacnih
rnreznih sistema (npr. vodovod, kanalizacija, elektroenergija, toplovodi, gasovodi,
teklekomunikacije itd.) ima svoje zakonitosti i standarde koji se moraju postovati u
izgradnji i eksploataciji. S druge strane, ani istovremeno zahtevaju potpuno
uskladenje sa urbanisticko - saobracajnim elementima gradskog prostora, taka da
planiranje, projektovanje, izgradnja i eksploatacija ovih sistema zahtevaju
multidisciplinarni pristup.
U gradskim uslovima se po pravilu radi o podzemno polozenim vodovima razlicite
namene i dometa za Ciji smestaj u prostoru grada putna mreza predstavlja
prakticno jedini.J mogucnost. Stoga se gradevinski inzenjer - projektant gradskih
saobraeajnica javlja kao strucnjak koji mora preuzeti obavezu njihovog prostornog
uskladenja. Prakticno, za postavljanje komunalnih instalacija ostaje relativno
ogranlcen gradski prostor unutar regulacionih sirina saobracajnica do krajnje
dubine od 5 - 6 [m] ispod povrsine kolovoza. Posebni uslovi vodenja razlicitih
in~Lalacija (dubine, odstojanja, medusobnl utlcajl) dalje suzavaju rnogucnosti
podzemnog nivoa, sto zahteva da se, kroz celoviti projekat gradske saobraeajnice,
osmisljeno definise polozaj, izgradnja i odrzavanje podzernnih vodova. Naravno,
podzemni vodovi su ozbiljan zadatak i u toku gradnje saobraeajnice (izgradnja iii
rekonstrukcija) i zahtevaju maksimalnu inzenjersku racionalnost.
7.3.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOMUNALNIH SISTEMA
Savremeni grad opsluzen je nizom posebnlh komunalnih sistema koji lmaju svoje
specificne moguenosti i zahteve. U okviru ovog poglavlja razmatraju se osnovne
karakteristike, a teziste predstavljaju elementi sistema koji imaju niz dodirnih
tacaka sa projektnim elementima gradske putne mreze i pratece opreme.
7.3.1.1 Vodovod
Savremena urbanizovani grad se ne mozo zamisliti bez sistema za snabdovanjo
vodom za pice koji mora obezbediti snabdevanje svih stambeno-poslovnih
objekata u gradu. Pored problema izvorista, sistema preciseavanja vade za pice
itd. koji predstav!jaju specificne objekte, osnovni sistem zasniva se na mrezi
vodova i rezervoara. Vodovi su pod pritiskom cija velicina zavisi od tzv. "visinske
zone" koja se krece od 40 -11 o [m], odnosno 4 - 11 [bara]. Vodovodna mreza
sastoji se iz glavnih, magistralnih, distributivnih i prikljucnih vodova. Pojedini glavni
i, eventualno, magistralni vodovi mogu biti gradeni kao tunelske deonice izvan
regulacionih linija saobra6ajnice. Precnici cevi su razliciti, prikljucni vodovi su po
pravilu 0 50 - 100 [mm], distributivni 0 150 - 200 [mm], dok magistralni i glavni
imaju 0 300 - 900 [mm] i vise.
Materijali za cevovode su liveno gvozde (stariji tip); savremeniji tip su celicne
besavne iii betonske iii plasticne cevi. Celicne cevi su veoma kvalitetne i po pravilu
se primenjuju kod glavnih i magistralnih vodova iii na pojedinim deonicama (npr.
mostovi); poseban problem je njihova osetljivost na koroziju. Spajanje je preko
navoja ( za 0 50- 400 [mm]) iii "mufa" (0 500 - 800 [mm]). Sistem se proverava pri
pritisku koji je za 5 [bara] visi od pritiska u eksploataciji.
Prikljucni vudovi se izvode sa distributivne mreze preko "T" elemenata i na
prikljucnorn vodu se instalira zatvarac sa poklopcem na povrsini. Takode se sa
distributivne rnrel:e izvode prikljucci za hidrante koji treba da se nalaze na svakih
50 -100 [rn] saobracajnice Postoje dva tipa hidranta: visoki i u ravni kolovoza.
Visoki hidrant ima prednost jer ga npr. parkirana vozila ne mogu potpuno blokirati
iako, usled nepostovanja propisa o parkiranju, mogu otezati pristup. Prema tome,
najpovoljnije je da se kod novogradnji iii rekonstrukcija, hidrant postavi na mestu
gde se rnoz.e garantovati njegova pristupacnost u bilo koje vreme.
7.3.1.2 Clektro-energetslm mreza
Snabdevanje grada se vrsi iz jedinstvenog sistema napona 220 [kV] i 380 [kV].
Posle transformisanja napona, razvod elektro-energije po gradu vrsi se
kablovskom mrezom 110 [kV] (glavni vodovi), 35 [kV] (stariji tip vodova koji sene
prosiruje, vee koristi do konacne zamene), 10 [kV] (distributivna mreza) i 380/220
M (prikljucni vodovi). Za povezivanje ovih vodova razlicitog naponskog nivoa
postoje trafostanice npr. 110/10 [kV], 35/10 [kV] itd.
Saobraeajni sistemi koji koriste naizmenicnu struju (npr. zeleznica, prigradska
zeleznica, brza gradska zeleznica) napona 25 [kV] zahtevaju postavljanje tzv.
"elektro - vucnih podstanica" na svakih 20 [km] prenosnog odnosa 110/25 [kV].
Drugi gradski saobraeajni sistemi koji koriste jednosmernu struju (metro, tramvaj,
trolejbus) mogu se napajati iz gradskih trafo - stanica 110/10 [kV], s tim sto se
moraju postaviti tzv. "ispravljacke podstanice" koje bi pretvarale naizmenicnu
struju 1o [kV] u jednosmernu, npr. napona 750 [V]. Za snabdevanje manjih
potrosaca, kao sto su poslovne zgrade, starnbene zgrade, ulicno osvetlenje i sl.
koriste se trafo- stanice 10/04 [kV] i kablovska mreza napona 380/220 (V].
Karakteristika svih energetskih vodova je da zahtevaju relativno malo proston:l,
fleksibilni su u vodenju kao i da se mogu direktno polagati u tlo. U slucaju
direktnog polaganja u tlo, iz'nad kabla koji je izolovan, postavlja se poprecno red
betonskih opeka radi mehanicke zastite. Kablovi se takode mogu polagati u
pravougaone betonske kanalete sa poklapcem iii u betonske blokove dimenzija
70 x 45 [em] za smestaj 6 kablova. Ovakvo polaganje kablova daje mogu6nost da
se prilikom iskopa i ugradnje stvori rezerva, tako da za provlacenje novog kabla
nije neophodno raskopavati pesacku stazu, vee se to moze izvesti po deonicama.
Medutim, ovakvo vodenje je relatlvno kruto I zauzlma vise prostora.
Najveca duzina kabla iznosi oko 550 [m] zbog ogranicenja u transportu taka da
se, pre zatrpavanja, kablovi moraju povezati i osigurati spoj. U zavisnosti od sirine
i dubine rova, na takvim mestima moze se pojaviti potreba za dodatnim iskopom
radi stvaranja prostora za izvodenje ove operacije.
7.3.1.3 Telekomunikacije
Telefonski (telegrafski) vodovi (TI) u podrucju grada takode se izvode podzemno.
Medusobno povezivanje centrala vrsi se glavnim TI vodovima, dok se razvad od
centrala do korisnika vrsi distributivnim i prikljucnim vodovima. Stari tip kablova,
koji se i danas cesto nalazi u upotrebi, ima namotaj papira oko bakarnog
provodnika sa kapacitetom 160 istovremenih veza. Savremeniji koaksijalni kabl
ima jezgro i drugi sloj omotan preko izolacije jezgra kapaciteta 1260 istovremenih
 360 7 PRA lECJA OPREMA
·-·--·-··-----·----··-----------·------·--·-------·-··-·-··--·~=..:_
vn7i'L nan as se uvode opti6ki kablovi koji visestruko pover5avajt 1 kapacitBt
provodnika i obezbeduju bolji kvalitet veze. Telekomunikacioni kablovi se u
gradskim podrucjima ne mogu postavljati bez zastite koja ima dodatnu ulogu
urnanjenja smetnji koje se javljaju kao posledica npr. indukcije. Stoga se
telekomunikacioni vodovi smestaju u kablovice koje mogu biti cement - betonske
iii, u novije vreme, plasticne cevi.
l<lasicne kablovice sa 1 do 4 otvora izradene su od cement - betona i rnogu se
kombinovati po visini i sirini. Racvanje i povezivanje kablova se vrsi u sahtovima
koji moraju biti veCih dimenzija zbog izvodenja radova. Kablovi se provlace od
sahta do sahta kroz otvore u kablovicama. Na svim mestima povezivanja i/ili
racvanja kablova neophodno je izgraditi saht povrsine poda min. 1,80 [m2], visine
min. 1 ,80 [m] kako bi se obezbedio dovoljan prostor za rad. Po pravilu,
telekomunikacione sahtove treba odvodnjavati (slivnik u podu, nagib poda 1% ka
slivniku).
Pored telefonskih i telegrafskih kablova, u gradskom podrucju postoji potreba i za
kablovlrna specijalne namene, kao sto su npr. sistemi automatskog alarma
vatrogasaca i policije, kablovi za sinhronizaciju i kontrolu rada svetlosne
signalizacije, kablovska televizija, TT kablovi za kompjuterske mreze i sl. Ovi
kablovi se mogu polagati zajedno sa TT kablovima uz obavezu da budu posebno
oznaceni iii smesteni u nezavisnim kablovicama. U oblasti telekomunikacija treba
ocekivati i najveci rast potreba u buducnosti, te se cini logicnim da se tokom
gradnje obezbede rezervni otvori u kablovicama kako bi se kablovi mogli provlaciti
bez raskopavanja saobracajnice.
7.3.1.4 Gasovodi
Magistralni gasovodi imaju radni pritisak od 50 [bara], te se ne uvode u gusto
izgradene delove grada (zona zastite), vee se zavrsavaju na obodu grada u tzv.
"merna - regulacionim stanicama" u kojima se prikljucuje gradska gasna mreza
(radni pritisak 5-13 [bara]). Gradska gasna mreza postavlja se u profilima deonica
primarne gradske putne mreze i vodi se do vecih potrosaca (industrija, toplane)
gde se locira tzv. "merna stanica". U slucaju da postoji razvod po pojedinacnim
korisnicima (npr. stanovi), javlja se i distributivna mreza pritiska 1 [bar] sa koje se
izvode prikljucci pritiska 0,05- 0,02 [bara].
Prvi gasovodi su radeni sa cevima od livenog gvozda dok su danas, po pravilu,
cevl cellcne. Spojevl se izvode zavarivanjem. Posta je mogu6a pojava
kondenzovanja, preporucljivo je da distributivna i prikljucna mreza budu u nagibu
(npr. ku6ni prikljucak min. 1%, preporuka 4%). Na najdubljim mestima mreze
neophodno je postaviti sifone (iii kondenzacione komore) sa zatvaracem.
Zatvaraci se postavljaju u proseku jedan zatvarac na 2-3 [km] distributivne mreze,
s tim da se polozaj zatvaraca u profilu ulice odredi taka da je pristupacan u
svakom trenutku (npr. ivicna razdelna traka, pesacka staza).
7.3.1.5 Toplovodi
Toplovodna mreza maze se javiti u dva vida: centralno grejanje i centralni dovod
lople vode. Ova vrsla komunalnill inslaladja uvek L.allleva dve cevi ve6eg JJie6nika
i, zbog mogucnosti slobodnog dilatiranja, neophodno je da budu polozene u
posebne betonske kanale od prefabrikovanih elemenata dimenzija koje zavise od
precnika cevi, odnosno, od ranga voda. Spojevi cevi su zavareni i po svojim
karakteristikarna moraju odgovarati uslovima kao za gasovode. Po dimenzijama,
toplovodi su jedan od najve6ih problema kod smestanja u profilu cak i kada se
radi o prikljucnoj mrezi.
7.3.1.6 Kanalizacija
Osnovni stavovi o kanalizacionoj mrezi vee su obradeni u cl. 7.2. Kanalizaciona
mreza po svojoj krutosti (gravitacioni princip) i dimenzijama predstavlja i
najznacajniji zahvat u izgradnji komunalnih instalacija. Fekalna kanalizacija
zauzima uvek najnizi nivo ispod saobra6ajnice (ispod nivoa podruma) dok kisna
kanalizacija moze biti blize povrsini. Kod oba tipa kanalizacije zahteva se
precis6avanje vade pre ispustanja u recipijent. Zbog toga, a i zbog nivoa vade u
glavnom recipijentu, cesto 6e se javiti potreba za prepumpavanjem pre ispustanja.
7.3.2 RASPORED I POSTAVLJANJE KOMUNALNIH INSTALACIJA
U ogranicenim mogucnostima postavljanja komunalnih instalacija ispod saobra-
cajnica moraju se postovati pravila koja definisu dubinu postavljanja i dopusteni
medusobni prostorni odnos. Pri tom se mora apsolutno uspostaviti veza izmedu
povrsine i posebnih zahteva instalacija (npr. zatvaraci, reviziona okna, hidranti i sl.)
i obezbediti da ne dade do prostornog i funkcionalnog sukoba komunalnih
instalacija sa drugim elementima opreme gradske saobra6ajnice (npr. visoko
zelenilo, temelji stubova za osvetljenje i signalizaciju i sl.).
7.3.2.1 Principi poprecnog vodenja
Kod poprecnog postavljanja ispod saobra6ajnica (tj. ukrstanja), vaze slede6a
nacelna pravila:
• saobra6ajnica i instalacije treba da se ukrstaju pod pravim uglom, odnosno, u
rasponu od 80° do 100°;
• jedan broj instalacija uvek zahteva posebnu zastitu (npr. gasovod u posebnoj
zastitnoj cevi, toplovod u betonskom kanalu i sl.) dok se, u uslovima poprecnog
prolaza ispod primarnog poteza gradske putne mreze, cesto i druge instalacije
dodatno zasticuju, buduci da su kod takvog polozaja vodova odrzavanje i hitne
intervencije skopcane sa ometanjem intenzivnih tokova vozila i nizom tesko6a u
organizaciji saobra6aja;
• rezervne kanale treba obezbediti, narocito pri presecanju gradskih autoputeva
(GA) I gradsklh maglstrala (GM), kako bi eventualna prosirenja mreze komunalnih
instalacija mogla biti izvrsena bez otvaranja kolovozne konstrukcije i ometanja
'saobra6aja. Realna alternativa u takvim uslovima je zajednicko vodenje razlicitih
instalacija u istoj podzemnoj prohodnoj galeriji (cl. 7.3.3).
7.3.2.2 Meduodstojanja
Kod paralelnog vodenja komunalnih instalacija (tj. duz poteza gradske putne
mreze) problemi tokom gradnje, rekonstriukcije, eksploatacije i odrzavanja
uslovljuvuju du so proporuci po5tovunjo vrodnosli horizontulnih odstojunju od
specificnih objekata (T. 7-02) kao i vrednosti medusobnih odstojanja (T. 7-03).
 (

1: 7 - 02 Preporuceno najmanje !Jorlzontalno odslojanje [m] a zavisnostl od vrste Distributivni i prikljucni vodovi obicno se postav!jaju van protocnih kolovoza
vex/ova i tlpa ogranicenja primarnih saobracajnica osim kanalizacionih vodava za odvod atmasferskih i/ili
otpadnih voda. U slucaju da prostor izvan protocnih kolovoza (ivicna razdelna
vrsta voda temelj zel.* tramvaj* vazd, energ. vod (temelj stuba) traka, biciklisticke i pesacke staze) nije dovoljan, maze se predvideti postavljanje
zgrade pruga s1 [kV] 35[kV) 11 O[kV] vodova ispod zaustavnih iii ivicnih voznih traka, taka da kod izvodenja radova
vodovod** 5,0** 4,0 2,8 1,0 2,0 3,0 bude zauzeta samo jedna vozna traka.
kanalizacija 3,0 4,0 2,8 1,0 2,0 3,0
el. energija 0,6 2,5*** 2,0 1,0 2,0 3,0 Kod postavljanja komunalnih instalacija potreban prostor .se deli na kontinualne
telekomunikacije 0,6 2,5 2,0 ne preporucuje se para/e!t1o vodenje trake sirine 0,60- 1,00 [m] i svaka od zona se rezervise za odredenu vrstu vodova
toplavod 2,0 4,0*** 2,13 1,0 2,0 3,0 (sl. 7-22). Na primer, u E - zoni se smeslaju elektroenergetski vodovi, u G - zoni
gradska gasna mre.fa gasovadi, TT - zani telekamunikaciani vadavi, V - zoni vodavod itd. Na taj nacin
0,05 - 1 [bar] 2,0 4,0 4,0 1,0 5,0 10,0 su svi vodovi istog komunalnag sistema grupisani u jednoj zoni taka da bila koja
> 1 [bar] 7,0 8,0 8,0 2,0 10,0 20,0 intervencija na vadu jedne ne ugrozava druge kamunalne instalacije.
* za koloseke u nivou terena, kod vtsekolosecnih pmga odstojanje od osovine bi!Zeg koloseka
*" distributivna 3,00 [m] iprikljucna mreza 1.00 [m]
**" za elektrificirane pruge 1~00 [m]

T: 7- 03 P;epomcena na;inanja l!olizontalna meduodstojanja [m]

V FK KK E T TT GM
1kV 35kV 11 OkV 0,05 1
vodovod (V) (a) 1 ,sfb) 1,5 1,0 1,0 1,0 0,5 1,5 1,0 1,5
fek.kanalizacija (FK) 1,5(b} 0,4 0,4 0,5 0,5 1,0 0,5 1,0 1,0 2,0
kisna kanalizacija (KK) 1,5 0,4 0,4 0,5 0,5 1,0 0,5 1,0 1,0 2,0
elektro-energija (E)
<1 [kV] 1,0 0,5 0,5 0,2 0,2 0,5 3,0 2,0(c) 1,0 2,0
1 - 35 [kV] 1,0 0,5 0,5 0,2 0,2 0,5 3,5 2,0(C) 1 ,0 2,0
110 [kV] 1,0 1,0 1,0 0,5 0,5 0,5 4,0 2,0M 1,0 2,0 : E G TT KK To,FK.
telekomunikacije (TT) 0,5 0,5 0,5 3,0 3,5 40 - 1,0 1,0 1,5 S/. 7-22
toplovod (T) 1,5 1,0 1,0 2,0 2,0 2'oM1 o 2,0 4,0 Princ/p podele na zone za smestaj komuna/!71/J lilstalacija
gradski gasovod (G)M ' '
0,05 - 1,0 [bar] 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 2,0 - 0,5 Prikazana podela po zonama (sl. 7-22) maze se i drugacije organizovati ali se pri
> 1,0 [bar] 1,5 2,0 2,0 2,0 .. 2,0 2,0 1,5 4,0 0,5 - tom mora voditi racuna da, u cilju ve6e sigurnosti nije preporucljivo postavljati
(a) za 0< 300 [mm]- 0, 7 [m], 0=400- 1000 {mm]- 1,0 [m], 0 > 1000 [mm]- 1,5 [m] gasovode neposredno uz elektroenergetske vodove niti, zbag maguce indukcije,
(b) t1 zavisnosti od 0 vodovoda, 0 < 300 [mm} - 1, 5 [m], 0;:: 300 [mm]- 2,0 {m] telekomunikacione vodove blisko elektroe!'1ergetskim vodovima.
(c) za manja odstojan;apotreb!la dodatna izolaci;a toplovoda
(d) odsto;all;a pnlwtrljiva do radllOg pritiska od 10 [ba!}
Zbog lakseg izvodenja prikljucnih vodova kod saobracajnica sa ivicnom
7.3.2.3 Principi paduznog vodenja i rasporeda instalacija izgradnjom, navedene zone se definisu sa abe strane saobracajnice. Takoae je
ovakav pristup neaphodan kod sirokih paprecnih profila (npr. gradska magistrala
Poduzno vodenje komunalnih instalacija po pravilu nije racionalno predvideti duz (GM), gradska saabracajnica (GS) sa razdvojenim kolovozima) zbog velikih
poteza najviseg ranga sa denivelisanim raskrsnicama (GA, GMd). Naravno, ovaj duzina, ucestalosti, izvodenja i odrzavanja poprecnih veza i eventualnih prostornih
stav se ne odnosi na instalacije kaje sluze tom potezu (npr. kisna kanalizacija, sukoba poprecnih veza i poduznih vodova. Ovaj princip nije maguce, a ni
osvatljenje, video nadzor i upravljanje saobracajem itd.) potrebno, sprovoditi kod pristupnih ulica gde dominira jednostrano postavljanje.

Pri definisanju palozaja kamunalnih instalacija u paprecnom profilu deonica
drugih kategarija primarne mreze (GM, GS, SU) mora se voditi racuna o svakom
pojedinacnom sistemu i njegavim zahtevima, s tim sto prioritet u resavanju uvek
imaju komuilalne instalacije sa manjim stepenom fleksibilnasti. Njihov polozaj
r mora biti taka izabran da pri gradnji iii intervencijama ometanje saobracajnih
~,okova bude svedena na najmanju mogucu meru (po pravilu ispad razdelnih
Jv..icnih traka i/ili pesackih i/ili biciklistickih staza) kao i da se, istovremeno, ne
ugrozava funkcija drugih komunalnih vodova u profilu.
Prostarni sukob poprecnih veza i poduznih vadava dadatno se ublazava
cinjenicom da se razliciti vodovi postavljaju na drugacijim dubinama, sto je
delimicno uslovljeno i karakteristikama same instalacije koje zahtevaju odr,edenu
visinu zastitnog nadsloja. No, pored svih navedenih elemenata, poseban kriterijum
iza definisanje prostarnog palozaja komunalne instalacije je i patreba da se
uspostavi veza sa povrsinom kroz reviziona okna, preko zatvaraca, hidranta i sl.
Na osnovu svih navedenih kriterijuma mogu se definisati dopusteni polozaji i
okvirna dubina polaganja (T. 7-04).
 7. 3 Komunaf!Jf!.jrlslc?fi!!:._'i/§_______________________________________________ ___________3_6_5.

1: 7 - 04 Dopulte11i po/ozaj komuna/m/1 lilstalacija 11 popreC11om prof/It; saobra- Kod saobracajnica ranga GM i GS ima dovoljno prostora za poduzno vodenje
cajnice i okvime vl>irle zastilnog /lads/oja komunalnih instalacija u ivicnim razdelnirn trakarna i/ili pesackim (bicil,listickim)
stazama. Medutim, kod novogradnje sustinsku prepreku predstavlja prostor za
vrsta dopusteni polozaj u profilu visina nadsloja [m] razvoj korenog sistema drvoreda sa tipskim dimenzijarna kao sto je prikazano na
sl. 7-23. lsti zahtevi se postavljaju kada se radi o novim sadnicarna kod
KANALIZACIJA (K) rekonstrukcije postojeCih deonica nezavisno od njihovog funkcionalnog ranga.
kisna (KK) l<olovoz, razdelna traka*, dub.mraza -1- 0,25
pesacka/biciklisticka staza 0,80, kolovoz 1,20
fekalna (FK) kolovoz, razdelne trake, 1,50 I u zavisnosti
pesacka/biciklisticka staza od kate podruma
VODOVOD (V)
vodovi razdelne trake, pesacka glavni 1,50
iii biciklisticka staza sekundarni 1 ,00
izuzetno vozna traka
hidranti ivicna razdelna traka,
pesacka/biciklisticka staza**
zatvaraci ivicna razdelna traka, oiviconje
pesacka/biciklisticka staza * *
TOPLOVODI (T) humus
vodovi kolovoz, razdelna traka*, 1,00
pesacka/biciklisticka staza
ELEKTROENERGIJA (E)
zbijenl podslo)
rtaJJaj<mje razdelne trakeA, 110 lkVJ 1,50
pesacka/biciklisticka staza 35 [kV] 1,20
10 [kV] 1,00
S/. 7-23
< 1 [kV] 0,80 Tipicni prostorm· za/7/evi kod sadnje drveta u poprecnim profilima gradske putne
ulicno osvetljenje paralelno sa stubovima na 0,40-1 ,00 mreze (prema L. 23)
TELEKOMUNIK. (IT)***
vodovi razdelne trake*,pesacka/bic. staza 0,50 Koncepijsko pitanje kod funkcionalnih rangova GM i GS jesu prikljucne veze na
GASOVODI (G) jedan iii dva poduzna kornunalna voda. Mreza kornunalnih instalacija treba da se
vodovi razdelne trake*, pesacka/bic. staza 1 ,00 formira taka da ima najmanji mogu6i broj priklju6aka sa osnovnog voda. Qvaj
izuzetno vozna traka kolovoz 1,50 zadatak je relativno jodnostavan u urbanislickoj koncepciji otvorenih blokova,
* kod ivicnih razdelllih traka visoko zelenilo je ozbl/jl1a prepreka, Ll zavlsnosli od dL!bine i oblika kada se i kod sirokih poprecnih profila maze racunati sa jednostranim vodenjem,
korena dok se kod kontinualnog fronta zgrada na regulacionoj liniji javlja ozbiljan problem
** obezbeditipristL!p Ll svakom trenutku do illstalactj'a (parklranje) uskladenja prostornog odnosa poduzni vodovi- poprecne prikljucne veze.
*** u uskim pro!tlima po praVtlu TT kablovi korlste jedllu, a elektro-kablovi dmgLI pesacku
/biciklisticku stazu
Kod sabirnih i pristupnih ulica (SU, PU) javljaju se najveca ogranicenja za smestaj
7.3.2.4 Standardni raspored u poprecnorn profilu komunalnih instalacija, kako zbog manje sirine taka i zbog niza priklju6nih veza.
Stoga se kod novogradnje, uz postovanje dubine polaganja, polozaja i medu-
Standardni geometrijski poprecni profili (61. 4.1.2) i izlozeni principi (61. 7.3.2.2, odstojanja, profili standardizuju taka sto se za konkretnu saobracajnicu i svaki tip
instalacije odredi polozaj u profilu (tj. zona prema sl. 7-22) ito u horizontalnom i
7.3.2.3) predstavljaju osnovu za prostorni raspored komunalnih instalacija u
vertikalnom smislu.
poprecnom profilu. Za postavljanje gradskih korrlUnalnih instalaclja ne korlste se
profili sa kontinualnirn tokom (GA, GMd) osim instalacija koje iskljucivo sluze
Maze se zapaziti (sl. 7-24) problem prostornog sukoba poduznih vodova sa
sarnoj saobracajnici (npr. odvodnjavanje, osvetljenje i sl.). Razlozi za ovakav stav
proisticu iz cinjenice da bi odrzavanje gradskih instalacija imalo posledica po . poprecnim priklju6cima koji mora biti unapred resen kroz tzv. "sinh ron plan". Na
protocnost i bezbednost saobracaja. S drugo slrano, lmi<O se gradskl autoput primer, veza slivnika po opstem kanalizacionom sistemu sa fel<alnom
locira u slobodnom i sirokorn koridoru, gradske kqmunalne instalacije se mogu kanalizacijom izvedena je taka da ne dode u sukob sa transportnom cevi
vodovoda. Posebne prepreke predstavljaju revizioni otvori i sahtovi, tela slivnika i
postavljati paralelno sa autoputem izvan njegovih regulacionih linija. lzuzetak od
ovog pravila maze biti provlacenje instalacija u sanduku veCih mostova (izuzev sl. koji su znacajnih dimenzija, sto se takode ublazava tipizacijom i resava
gasovoda!) iii telekomunikacija ispod pesackih staza koje su nezavisno vodene od projektom. Prostorna koordinacije instalacija sa projektovanim iii postoje6im
drve6em je, kod uskih profila, izuzetno znacajan i slozen zadatak.
protocnih kolovoza, a pristupa6ne su za vozila odrzavanja.
 366 7 PRATECA OPREMA

2,00 2,00 7.3.2.5 Dubina i uslovi polaganja kornunalnih vodova

U zavisnosti od vrste komunalnih instalacija zahteva se i odredena visina zastitnog

nadsloja. Na sl. 7-26/a prikazana su tri karakteristicna tipa; cevni vodovi se
postavljaju na sloju peska i zasti6uju zbijenim nadslojem cija visina zavisi od vrste
cevovoda. Kod telekomunikacija moguce je kombinovanje kablovica po sirini i
visini. Cevi toplovoda nalaze se u betonskom kanalu cije dimenzije zavise od
preonika cevi.

TOPlOVOOI
{grejtmju, lop/a voda)

Sf. 7-24
Tipican raspored komunalnih insta!acija u profilu pdstupne u/ice

Poseban zadatak pretstavlja definisanje polozaja onih elemenata komunalnih

instalacija koji imaju direktnu vezu sa povrsinom saobracajnice kao sto su npr.
reviziona ol<na, zatvaraci, hidranti itd. Na primarnoj putnoj mrezi, osim slivnika uz
ivicnjak, poklopci otvora elemenata komunalnih instalacija smestaju se po pravilu min f =
0,40 [m)
u razdelne tral<e, pesaoko i bicil<listicl<o staze. l<od saobracajnica kategorija GS, min h ""' 0,40 [1n]
SU mogu se javiti reviziona okna kanalizacije u osovini kolovoza (teski poklopci) opt a = 0,50 [m]
dok se kod lokalne putne mreze (PU, P) u kolovozu mogu locirati i otvori za druge
instalacije, naravno, kada su iscrpljene mogu6nosti pesackih staza i uz teznju da
r)
= 6oo
se izbegnu tragovi tockova vozila (npr. srodina vozno tral<e). l<ruzni poklopci u
kolovozu su sigurnije i trajnije resenje.

DIMENZIJE (n,m] DIMENZIJE [m'm]

a max 1000 x 1000
a min. 400 x 400
a norm. 800 x 600
h max 100
1r
r max 900 x 900
r min 600 x 600
r norm 800 x 800
h (laki) 55 - 80
h min

max 400
min
36
NU~IVOST kN]

:;15
1 h (teski) 150 • 200
NOSIVOST [kNJ
taski
loki
150 • 450
20-80
norm 100 - 200
DIMENZIJE [rrun] HIDRANT DIMENZIJE [mm]
0
-rucr\o
0,6
1o,a5
1,0
..•
llirlna b lm 0
-11)000
05
'
1o,as:
10 slrlna b (rn)

.
~1
a max 350
a max 600 x 600
1o,vs • •• ~-
a min 400 x 400
h max 160
h min 120
a min 280
h max 310
h min 225
2,0
•••• bagar

o,aol
•
.
1,25 .}.-.-- 1- 2,0
••• • bagt:~r

rue no
- 0,751
OMI:
0,85
..o-
...:
11-
b max 420 o,aol •
••
d<0,50
o.oot:
k·--··a-~
. .
bmttx Jl}"'HQ t;om(),1()
b min 1,26 x a b min 345 4,0 f-d<1,00 4,0 0,50<d ·~1 ,w
b""O~·O,GO

J L1
NOSIVOST [kN] NOSIVOST [kN) C"'0,20
..1 .......... L 5f:' max 400 max 400 ~d::>1,00
b.=D+O,fiO
'''' ····- 1,00 i-1,35f-f- ··ct:>-1,00 ,_,. 1,00-j fi-1,00~
min 200 min 200 6,0
duhlna.d(mJ
~
6,() "'"'0.20
lrdui;i;"~-d~;1]
••
Sf. 7-25
Sf. 7-26
Rasponi standardnih dimenzija i karakteristika povr:finskih elemenata gradskih
komunalniiJ instalacija Polaganje komunalnih insta!acija: a - karakteristicni tipovi i b - sirine lskopa
 Sirine zona (sL 7-22) za svaku od instatacija, pored zahteva meduodstojanja,
proizlaze i iz mogu6nosti iskopa u fazi gradnje iii odrzavanja (popravki). S druge
strane, sirine iskopa zavise i od dimenzija cevi i nacina iskopa i podgradivanja (sf.
7-26/b). Ukoliko se iskop vrsi sa kosinama, neophodno je obezbediti dodatni
prostor bez komunalnih instalacija kako bi se radovi mogli neometano izvesti. U
zavisnosti od dubine iskopa i karakteristika tla, moguce je vrsiti iskop sa
vertikalnim stranama bez podgrade. Za plice polozene instalacije (npr. telefon,
elektroenergetsk.! vodovi) priblizno do dubine od max. 1,50 [m] podgrada obicno
nije potrebna. Sirina iskopa zavisi od dimenzija cevi i potrebnog dodatnog
prostora za rad, dubine (rucni iskop) i karakteristika mehanizacije (kasika bagera).
Poseban problem kod polaganja komunalnih instalacija predstavlja koreni sistem
postojeceg visokog zelenila koji moze ostetiti iii blokirati vodove svojim rastom. S
druge strane, kod postavljanja novih komunalnih instalacija u zoni postojeceg
drvoreda, mora se u potpunosti zastiti koreni sistem kako se ne bi poremetila
stabilnost drveta iii izazvalo njegovo odurniranje. Pretezno se radi o
elektroenergetskim i telekomunikacionorn vodovima koji se relativno plitko polazu.
U tom slucaju se olvoreni iskop mora izvesti na dovoljnoj udaljenosti od stabla uz
istovremeno ocuvanje glavnih korenih grana i smestanje vodova u betonske
kanale radi zastite (sl. 7-27). Druga je mogu6nost da se utiskivanjem specijalnih
betonskih cevi iz iskopa izvan domasaja korena prode kroz podrucje bez
posledica i po zelenilo i po buduce komunalne vodove.
POnSKIVANJE CEVI
Naravno, galerije su nesto skuplje resenje i izazivaju dodatne probleme kao sto
su: pitanja koordinacije i kompetencija, oste6enje jedne instalacije rnoze ostetiti
druge vodove i sl. Ozbiljan razlog protiv izgradnje galerije je potreba za cestim
poprecnim vezarna sto objektivno moze ugroziti prohodnost, sto je i jedan od
osnovnih rnotiva gradnje. Stoga se galerije javljaju kao realna alternativa u
slede6im uslovima:
• veliki broj magistralnih i glavnih vodova za industrijske zone iii stambena naselja
lociran u istom koridoru i bez zahteva za poprecnirn povezivanjern;
• unutar ve6ih industrijskih kompleksa sa posebnirn tipovima instalacija i razgra-
natirn lokalnirn sisternorn veza;
• poprecni prolazak kornunalnih instalacija ispod zeleznickih koloseka, gradskih
autoputeva i sl., odnosno, saobracajnica kod kojih bi eventualna potreba
zatvaranja izazvala ozbiljne konstruktivne probleme i eksploatacione posledice;
• slucajevi prostornog konflikta sa podzemnim pesackim prolazima, deniveli-
sanirn raskrsnicama, podzemnim garazarna i sl. u ogranicenirn regulacijarna;
• stvaranje rezervnih kanala za buduce polaganje komunalnih instalacija ispod
konacno oblikovanih gradskih povrsina, istorijskih jezgra gradova, podrucja sa
ogranicavajucirn prirodnirn uslovima (npr. stenovito tlo) i sl.
Za postavljanje u galeriju dolaze u obzir sve vrste komunalnih instalacija uz
postovanje uslova odstojanja (sl. 7-28) i posebnih zahteva kao sto je npr. izolacija
toplovoda zbog zagrevanja elektroenergetskih kablova i vodovoda. Telekomuni-
kacioni vodovi polozeni u galeriji zajedno sa elektroenergetskm vodovima mogu
OTVOREN! ISKOP se paralelno voditi na konzolama l<aje imaju ulogu Faradejovog kaveza za prijem
indukovanih struja.

MIN!MAI.NE DIMENZIJE GAlEHIJE

I ODSTOJANJA VODOVA [m]
GALERIJA PROLAZ
cista vislna 2,20
slobodna sirina 1,00
slobodna visina 1,90

ELEKTRO·KABLOVI
~1.00-:,j 0,50 I"'" vertlkalno odstojanje konzola 0,30
. . . . .. ""' ............................
........ ................... "'................ .... .. .
7 _· 27 ::::::::::::...:·:::-.:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.:·:::::::::.
~ ~
. ...............""'""'
.. .................. .................................................
.................................................
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::.:·::: " .... .
. I<C-•.- - - 3 , 1 5 . duzlna konzola 0,50
>¢
-1.,
horlzontalno odstoj. kablova
Us!ovipolaganja komunalmh instalacija u zonipostojeceg drvoreda _Q,30 TIKABLOVI
__Q,30 vertikalno odstojanje konzola 0,30
7.3.3 ZAJEDNICKO VODENJE KOMUNALNIH INSTALACIJA duzina konzola 0,50
~
(\J
horizontalno odstoj. kablova 0,00
U posebnim uslovima prirnenjuje se i princip zajednickog smestanja instalacija u
podzernnu galeriju koja je celom duzinorn prohodna. Glavne prednosti su:

• vodovi su pod potpunom kontinualnorn kontrolorn a eventualne popravke su

rnogu6e bez otvaranja sa povrsine terena; ·.
J CEVOVODI
odstojanje od zlda I drugih
cevovoda • spojavi zavareni
odstojanje od zida I drugih
cevovoda • spajanje mufom
0,30

0,40

• dodatni vodovi se mogu naknadno smestiti bez iskopa i/ifi ornetanja saobra¢aja;
Sl. 7-28
• popravka rnoguca i jednostavna u nepovoljnim vremenskim uslovima (npr.
Minimalne dimenzije ga/erija za zajednicko vodenje komunalmh insta!acija i
zamrznuto iii raskvaseno tlo).
granicna meduodstojanja vodova
 370
·---------·-----~--~-·~---~···~~----~-·------·•••----·--~-----~----·-·--·-·---···-----·----••••·--------------M--·---
Sve galerije se po pravilu odvodnjavaju preko slivnil\a, odnosno dno galerije mora
biti iznad nivoa fekalne kanalizacije i u nagibu od 1 % ka slivniku. Razlikuju se
jednostruke i dvostruke galerije (sl. 7-28); prednost dvostrukih galerija je da su
elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi odvojeni kontinualnom pregradom
od cevovoda, taka da su zasticeni u slucaju eventualnih kvarova. Resenja galerija
su cesto specificna i pod direktnim uticajem lokalnih uslova i konkretnih zahteva.
Obicno se u galeriju ne mogu srnestati sistemi koji rade po gravitacionom principu
(kanalizacija), sem aka situacioni i nivelacioni polozaj gravitacionog voda u
potpunosti odgovara svim zahtevima galerijskog vodenja.
7.3.4 KATASTAR PODZEMNIH INSTALACIJA
Katastar podzemnih instalacija izraduje se radi utvrdivanja podataka o vodovima i
podzemnim objektima za potrebe planiranja, projektovanja, izgradnje iii rekon-
strukcije objekata kao i za eksploataciju i odrzavanje komunalnih instalacija. lnfor-
macije iz ovog katastra su veoma vazne kod planiranja, projektovanja izgradnje,
rekonstrukcije i odrzavanja gradske putne mreze, buduci da komunalne instalacije
i gradska putna mreza u su~tini pretstavljaju celoviti prostorno zavisni sistem.
Obaveze vodenja katastra podzemnih instalacija definisane su posebnim
zakonom, te postoji obaveza koriscenja ovih podataka pri obavljanju svih radova u
vezi sa podzemnim instalacijama iii drugim objektima koji zahtevaju njihova
koriscenje. Takode je zakonska obaveza da se podzernni objekti ne mogu
zatrpavati pre nego sto se izvrsi njihova geodetsko snimanje.
Pravilnik o izradi i odrzavanju katastra podzemnih objekata i vodova precizira
detalje izrade i odrzavanja katastra. Za neizgradena podrucja razmere planova su
1:2.500 iii 1:5.000, a za urbanizovana podrucja 1:500, a izuzetno i 1:1.000,
odnosno 1:250 za gusto izgradena podrucja u starijim zonama grada. Primer
katastarskog plana podzemnih instalacija prikazan je na sl. 7-29.
Sl. 7-29
Primer saddaja katastarskog plana (R t : 500) podzemni/7 komuna/ni/7 instalacija
7PRATEC~ OPRF/11A
7.4 OSVETl.JENJE GRADSKE PUTNE MREZIE
Saobracajne nezgode su posledica niza okolnosti medu kojima svakako bitan
uticaj imaju problemi vidljivosti i preglednosti. Niz istrazivanja ukazuje da uslovi
smanjene vidljivosti (noc, magla, kisa i sl.) pretstavljaju znacajan uzrok, iii bar bitnu
komponentu, pojave saobracajnih nezgoda. Ucestalost i tezina posledica
saobracajnih nezgoda nocu su nekoliko puta vece nego pri dnevnim uslovirna
voznje (1 ,5 do 3 puta); nesrece sa pesacima i biciklistima su skoro dva puta cesce
u nocnim uslovirna voznje itd. Najveci rizik javlja se kod pesaka i biciklista tj. kod
ucesnika u saobracaju bez (iii sa rninimalnirn) sopstvenih izvora svetlosti.
Teska je jednoznacno odrediti koliko uslovi vidljivosti pri nocnoj voznji doprinose
ovim negativnim efektima jer se javljaju i drugi uticaji kao sto su: vece brzine usled
smanjenih gustina saobracajnog taka, pojava zamora, koriscenje alkohola, vreme
potrebno za ukazivanje pomo6i i sl. lstrazivanja pokazuju da je moguce,
primenom dobrog javnog osvetljenja, broj i tezinu saobracajnih nezgoda u toku
noci smanjiti za 20 do 40 % u odnosu na isti neosvetljeni put.
U gradskim uslovima, javno osvetljenje smatra se obaveznim kako zbog
povecanja bezbednosti saobracaja taka i zbog smanjenja kriminala, poboljsanja
komfora, udobnosti, estetskih dozivljaja i sl. Javno osvetljenje mora obezbediti da
vozac jasno vidi, sa sigurnoscu locira i pravovremeno uoci sve pokretne i
nepokretne elemente u svom vidnom polju od uticaja na njegove odluke u voznji.
Pesacirna takode treba obezbediti da jasno vide svoju putanju i pouzdano odrede
svoj odnos prema vozilu iii nekim drugim preprekama. Javno osvetljenje treba
istovremeno da zadovolji oba uslova (vozaci - pesaci), prakticno, zahtevi vozaca
su ostriji i stoga merodavni za dimenzionisanje.
7.4.1 OSNOVE ZA DIMENZIONISANJE OSVETLJENJA
Dimenzionisanje uredaja za\ javno osvetljenje je tipican multidisciplinarni zadatak.
U zavisnosti od prostora koji se osvetljava (npr. saobracajnice, trgovi, istorijska
jezgra gradova i sl.) kriterijumi mogu biti drugaciji i neophodno je formirati
specificni tim niza strucnjaka razlicitih profila. Kako osvetljenje deonica gradske
putne mreze ima direktnog uticaja na niz projektnih elemenata i postupaka kao i
fizicke zahteve za smestaj opreme, u takvom timu je neizbezno prisustvo
projektanta deonice sa punim ovlascenjima koordinacije. U ovom poglavlju
tretiraju se samo standardni problemi osvetljenja koji daju osnovna znanja
dovoljna za gradevinskog inzenjera- projektanta gradske saobracajnice.
7.4.1.1 Uticajni parametri
Pojednostavljena definicija svetlosti glasi: vrsta energije koja se prenosi
konstantnom brzinom u obliku talasnog kretanja od izvora svetlosti. Frekvencija
zracenja koje prima retinalna povrsina ljudskog aka odreduje vrstu boje. Talasne
duzine mogu biti samo jedne velicine (monohromatska svetlost) iii, kao kod
dnevnog svetla, zracenje svetlosti pokriva ceo spektar vidljivih talasnih duzina. Po
pravilu, vestacki izvori svetlosti daju monohromatsku svetlost cija boja zavisi od
vrste svetiljke. Svetlosni izvori koji se primenjuju za javnu rasvetu su termicki i kod
njih se samo jedan deo energije pretvara u svetlosnu, odnosno, u zavisnosti od
izvora, stepen korisnog dejstva kre6e se od 2% do 12%.