See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/286450934

Zbirka zadataka iz matematike za V i VI razred sa teorijskim osnovama i

rešenjima

Book · January 2001

CITATIONS READS

0 2,786

2 authors, including:

Kuka Miroslav
University "St. Kliment Ohridski" - Bitola
146 PUBLICATIONS   105 CITATIONS   

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Kuka Miroslav on 11 December 2015.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 Mr Miroslav Kuka
Vesna M. Mijailovi}

ZBIRKA ZADATAKA IZ MATEMATIKE

za V I VI razred
sa teorijskim osnovama i re{enjima

Beograd, 2001
Autori: Miroslav Kuka, Vesna Mijailovi}

Zbirka zadataka iz matematike za V i VI razred sa teorijskim osnovama i

re{enjima

Prvo izdanje

Izdava~: autori
Za izdava~a: Miroslav Kuka

Recenzenti: dr Miroslav Star~evi},

redovni profesor Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu,
dipl. in`enjer Mi{a Milojevi},
profesor u O[ "Vasa ^arapi}" u Beogradu,
Olivera Todorovi},
nastavnik u O[ "Josif Pan~i}" u Beogradu

Kompjuterska obrada teksta i prelom: Jelena Vukovi}

Izrada crte`a: Aleksandra Kne`evi}
Lektura i korektura: Sa{a Milisavljevi}
Priprema za {tampu: dipl. astrofizi~ar Tatjana Milovanov
Idejno re{enje i dizajn korica: Autori i dipl. vajar Miroslav Andri}

[tampa: "Janus", Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna Biblioteka Srbije, Beograd
372.851(075.2) (076)
KUKA, Miroslav
Zbirka zadataka iz matematike : za V i VI
razred : sa teorijskim osnovama i re{enjima /
Miroslav Kuka, Vesna Mijailovi}. - (1. izd. 1.
- Beograd : M. Kuka : V. Mijailovi}, 2001
(Beograd : Janus). - 263 str. : graf. prikazi : 24 cm
Tira` 1000. - Bibliografija: str. [264].
ISBN 86-902231-3-4
1. Mijailovi}, Vesna
ID=92939276
 PREDGOVOR

Ovom zbirkom zadataka obuhva}eno je celokupno gradivo matematike koje

u~enici treba da savladaju u osnovnoj {koli, na nivou V i VI razreda. Posebno smo
obratili pa`nju da sadr`aji zadataka u~enicima budu pristupa~ni, tako da pomo}u njih
mogu da shvate pojedine matemati~ke zakonitosti, njihovu me|usobnu povezanost,
svakodnevnu primenljivost itd. S obzirom na namenu, svaki zadatak u ovoj zbirci ima
re{enje. U ve}ini re{enja je pored toga ostalo ne{to nedore~eno, tako da }e u~enik
imati svuda po ne{to da zaklju~i sam. Ovakav na~in re{avanja zadataka trebalo bi uvek
primenjivati, jer se tako uveliko umanjuju kumulativne gre{ke pri ra~unanju, {to je na
svim, a posebno na osnovno{kolskom uzrastu ~esta pojava.
Zbirka je koncepcijski zami{ljena i kao priru~nik sa teorijskim uvodom svake
od obuhva}enih matemati~kih celina, {to sa svoje strane, po mi{ljenju autora, pored
homogenizacije gradiva i njima komplementarnih zadataka, inicira i razvija
interesovanje u~enika za tako koncipirane sadr`aje.
Na kraju smatramo svojim prijatnim dugom da se najsrda~nije zahvalimo
svojim porodicama, recenzentima, prof. Verici Radojkovi}, dipl. astrofizi~aru Tatjani
Milovanov, Jeleni Vukovi} i Aleksandri Kne`evi} na podr{ci, sugestijama i tehni~koj
realizaciji ovako koncipirane zbirke zadataka.

Autori
 SADR@AJ

Za{to i kako raditi zadatke iz matematike?

V RAZRED

1. SKUPOVI
1.1. SKUPOVI I PODSKUPOVI
1.2. UNIJA, PRESEK I RAZLIKA SKUPOVA
Teorijske osnove sa primerima ......................................................3
Zadaci za samostalan rad..............................................................4
Re{enja ...........................................................................................6

1.3. SKUP PRIRODNIH BROJEVA. URE\ENJE U SKUPU No

1.4. IZRAZ SA PROMENLJIVOM
Teorijske osnove sa primerima ......................................................8
Zadaci za samostalan rad..............................................................9
Re{enja .........................................................................................10

2. SKUPOVI TA^AKA
2.1. GEOMETRIJSKE FIGURE KAO SKUPOVI TA^AKA
2.2. UNIJA, PRESEK I RAZLIKA SKUPOVA TA^AKA
Teorijske osnove sa primerima ....................................................11
Zadaci za samostalan rad............................................................14
Re{enja .........................................................................................15

2.3. KRU@NA LINIJA, KRU@NICA I KRUG

2.3.1. DVE KRU@NICE
Teorijske osnove sa primerima ....................................................16
Zadaci za samostalan rad............................................................18
Re{enja .........................................................................................19

3. UGAO
3.1. UGAO (NASTANAK, ELEMENTI, OBELE@AVANJE)
3.2. CENTRALNI UGAO, KRU@NI LUK, TETIVA I MERENJE UGLOVA
3.3. SABIRANJE I ODUZIMANJE UGLOVA
3.4. GRAFI^KO SABIRANJE I ODUZIMANJE UGLOVA
Teorijske osnove sa primerima ....................................................23
Zadaci za samostalan rad............................................................29
Re{enja .........................................................................................30
3.5. SUSEDNI, UPOREDNI I UNAKRSNI UGLOVI
Teorijske osnove sa primerima ....................................................33
Zadaci za samostalan rad............................................................34
Re{enja .........................................................................................35

3.6. PARALELNE PRAVE S TRANSVERZALOM I UGLOVI KOJE ONE ^INE

3.7. UGLOVI SA PARALELNIM I NORMALNIM KRACIMA
Teorijske osnove sa primerima ....................................................38
Zadaci za samostalan rad............................................................40
Re{enja .........................................................................................41

4. DELJIVOST BROJEVA
4.1. OSNOVNI POJMOVI
4.2. PRAVILA O DELJIVOSTI BROJEVA
4.3. RASTAVLJANJE SLO@ENOG BROJA NA PROSTE ^INIOCE
4.4. ZAJEDNI^KI ^INILAC (DELILAC), NAJVE]I ZAJEDNI^KI ^INILAC
(DELILAC) I NAJMANJI ZAJEDNI^KI SADR@ALAC
Teorijske osnove sa primerima ....................................................45
Zadaci za samostalan rad............................................................50
Re{enja .........................................................................................51

5. RAZLOMCI
5.1. POJAM RAZLOMKA I ME[OVITOG BROJA
5.2. DECIMALNI RAZLOMCI
Teorijske osnove sa primerima ....................................................55
Zadaci za samostalan rad............................................................57
Re{enja .........................................................................................59

5.3. PRO[IRIVANJE I SKRA]IVANJE RAZLOMKA

Teorijske osnove sa primerima ....................................................61
Zadaci za samostalan rad............................................................63
Re{enja .........................................................................................64

5.4. SABIRANJE I ODUZIMANJE RAZLOMAKA

Teorijske osnove sa primerima ....................................................65
Zadaci za samostalan rad............................................................67
Re{enja .........................................................................................68

5.5. SABIRANJE I ODUZIMANJE DECIMALNIH BROJEVA

Teorijske osnove sa primerima ....................................................70
Zadaci za samostalan rad............................................................70
Re{enja .........................................................................................71
5.6. MNO@ENJE I DELJENJE RAZLOMAKA
5.7. MNO@ENJE I DELJENJE DECIMALNIM BROJEM
5.8. BROJNI IZRAZI
Teorijske osnove sa primerima ....................................................71
Zadaci za samostalan rad............................................................74
Re{enja .........................................................................................76

5.9. JEDNA^INE I NEJEDNA^INE U VEZI SA OSNOVNIM RA^UNSKIM

OPERACIJAMA
Teorijske osnove sa primerima ....................................................79
Zadaci za samostalan rad............................................................81
Re{enja .........................................................................................83

5.10. RAZMERA I PROPORCIJA

Teorijske osnove sa primerima ....................................................87
Zadaci za samostalan rad............................................................89
Re{enja .........................................................................................89

6. OSNA SIMETRIJA
6.1. SIMETRIJA U ODNOSU NA RAVAN
Teorijske osnove sa primerima ....................................................91
Zadaci za samostalan rad............................................................92
Re{enja .........................................................................................92

6.2. OSNA SIMETRIJA JEDNE FIGURE

Teorijske osnove sa primerima ....................................................95
Zadaci za samostalan rad............................................................95
Re{enja .........................................................................................96

6.3. SIMETRALA DU@I

Teorijske osnove sa primerima ....................................................97
Zadaci za samostalan rad............................................................98
Re{enja .........................................................................................99

6.4. SIMETRALA UGLA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................101
Zadaci za samostalan rad..........................................................103
Re{enja .......................................................................................103
VI RAZRED

1. CELI BROJEVI
1.1. SKUP CELIH BROJEVA. APSOLUTNA VREDNOST CELOG BROJA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................107
Zadaci za samostalan rad..........................................................108
Re{enja .......................................................................................109

1.2. SABIRANJE, SVOJSTVA SABIRANJA I ODUZIMANJE

Teorijske osnove sa primerima ..................................................110
Zadaci za samostalan rad..........................................................110
Re{enja .......................................................................................111

1.3. JEDNA^INE I NEJEDNA^INE U VEZI SA SABIRANJEM I

ODUZIMANJEM
Teorijske osnove sa primerima ..................................................112
Zadaci za samostalan rad..........................................................113
Re{enja .......................................................................................114

1.4. MNO@ENJE, SVOJSTVA MNO@ENJA I DELJENJE

Teorijske osnove sa primerima ..................................................118
Zadaci za samostalan rad..........................................................119
Re{enja .......................................................................................120

1.5. JEDNA^INE I NEJEDNA^INE U VEZI SA MNO@ENJEM I DELJENJEM

Teorijske osnove sa primerima ..................................................122
Zadaci za samostalan rad..........................................................123
Re{enja .......................................................................................124

2. RACIONALNI BROJEVI
2.1. SKUP RACIONALNIH BROJEVA. DECIMALNI ZAPIS RACIONALNOG
BROJA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................129
Zadaci za samostalan rad..........................................................130
Re{enja .......................................................................................131

2.2. SABIRANJE, SVOJSTVA SABIRANJA I ODUZIMANJE

Teorijske osnove sa primerima ..................................................132
Zadaci za samostalan rad..........................................................133
Re{enja .......................................................................................135
2.3. JEDNA^INE I NEJEDNA^INE U VEZI SA SABIRANJEM I
ODUZIMANJEM
Teorijske osnove sa primerima ..................................................137
Zadaci za samostalan rad..........................................................138
Re{enja .......................................................................................139

2.4. MNO@ENJE. SVOJSTVA MNO@ENJA

p
2.5. DELJENJE (ZAPIS ) I DECIMALNI ZAPIS
q

Teorijske osnove sa primerima ..................................................142

Zadaci za samostalan rad..........................................................143
Re{enja .......................................................................................146

2.6. IZRAZI SA RACIONALNIM BROJEVIMA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................150
Zadaci za samostalan rad..........................................................150
Re{enja .......................................................................................151

2.7. JEDNA^INE I NEJEDNA^INE U VEZI SA MNO@ENJEM I DELJENJEM

Teorijske osnove sa primerima ..................................................153
Zadaci za samostalan rad..........................................................154
Re{enja .......................................................................................156

2.8. PROCENAT I PRIMENA PROCENTA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................160
Zadaci za samostalan rad..........................................................161
Re{enja .......................................................................................162

3. TROUGAO
3.1. POJAM TROUGLA
3.2. UGLOVI TROUGLA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................164
Zadaci za samostalan rad..........................................................165
Re{enja .......................................................................................167

3.3. ODNOS STRANA TROUGLA

3.4. ODNOS STRANA I UGLOVA U TROUGLU
3.5. VRSTE TROUGLOVA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................172
Zadaci za samostalan rad..........................................................174
Re{enja .......................................................................................175
3.6. KONSTRUKCIJA UGLOVA OD 600, 300, 900 I 750
Teorijske osnove sa primerima ..................................................178
Zadaci za samostalan rad..........................................................179
Re{enja .......................................................................................179

3.7. PODUDARNOST TROUGLOVA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................180
Zadaci za samostalan rad..........................................................181
Re{enja .......................................................................................182

3.8. KONSTRUKCIJE TROUGLOVA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................185
Zadaci za samostalan rad..........................................................187
Re{enja .......................................................................................188

3.9. CENTAR KRUGA OPISANOG OKO TROUGLA

3.10. CENTAR KRUGA UPISANOG U TROUGLU
3.11. TE@I[TE TROUGLA
3.12. ORTOCENTAR TROUGLA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................196
Zadaci za samostalan rad..........................................................199
Re{enja .......................................................................................200

4. ^ETVOROUGAO
4.1. POJAM ^ETVOROUGLA
4.2. UGLOVI ^ETVOROUGLA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................205
Zadaci za samostalan rad..........................................................206
Re{enja .......................................................................................207

4.3. VRSTE ^ETVOROUGLA

4.4. ZAJEDNI^KE OSOBINE PARALELOGRAMA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................211
Zadaci za samostalan rad..........................................................212
Re{enja .......................................................................................213

4.5. KONSTRUKCIJE PARALELOGRAMA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................219
Zadaci za samostalan rad..........................................................221
Re{enja .......................................................................................221
4.6. TRAPEZ
4.7. DELTOID
Teorijske osnove sa primerima ..................................................229
Zadaci za samostalan rad..........................................................232
Re{enja .......................................................................................233

5. POVR[INA ^ETVOROUGLA I TROUGLA

5.1. POVR[INA PRAVOUGAONIKA
5.2. POVR[INA KVADRATA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................240
Zadaci za samostalan rad..........................................................241
Re{enja .......................................................................................242

5.3. POVR[INA PARALELOGRAMA

5.4. POVR[INA ROMBA (JEDNAKOSTRANI^NOG PARALELOGRAMA)
Teorijske osnove sa primerima ..................................................244
Zadaci za samostalan rad..........................................................245
Re{enja .......................................................................................246

5.5. POVR[INA TROUGLA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................248
Zadaci za samostalan rad..........................................................249
Re{enja .......................................................................................251

5.6. POVR[INA TRAPEZA

Teorijske osnove sa primerima ..................................................253
Zadaci za samostalan rad..........................................................254
Re{enja .......................................................................................255

5.7. POVR[INA DELTOIDA

5.8. POVR[INA ^ETVOROUGLA SA NORMALNIM DIJAGONALAMA
Teorijske osnove sa primerima ..................................................259
Zadaci za samostalan rad..........................................................260
Re{enja .......................................................................................262

PRILOZI
LITERATURA
 ZA[TO I KAKO RADITI ZADATKE IZ MATEMATIKE?

Poznavanje neke nau~ne discipline ne sastoji se u tome da se zapamte ili

reprodukuju opisi pojava i formulacije njihovih zakonitosti, ve} u sposobnosti da se na
osnovu tih zakonitosti mogu re{avati konkretni problemi. U tome i jeste razlika
izme|u stru~nog i lai~kog znanja. Dakle, samo izradom zadataka i primenom teorije
koja prethodno mora biti usvojena ({to je preduslov da se zadaci uop{te mogu re{iti),
mogu}e je kod u~enika u {kolskom procesu posti}i ono ~emu se i te`i: da se znanje
koje je usvojeno pravilno i efikasno upotrebi, da se pove`u i shvate pojmovi, da se
koriste}i postoje}e znanje iniciraju ideje za nova otkri}a itd.
Proces re{avanja zadataka u velikoj meri je sli~an istra`iva~kom radu. Sli~nost
je u tome {to se u oba slu~aja do rezultata dolazi na osnovu odgovaraju}ih znanja,
uo~avanja bitnih elemenata problema, logi~kog razmi{ljanja i zaklju~aka, pri ~emu i
ma{ta mo`e da ima presudnu ulogu. Drugim re~ima, re{avanje zadataka - problema
sadr`i u ve}oj ili manjoj meri elemente kreativnosti, {to predstavlja dodatnu, veoma
va`nu komponentu procesa obrazovanja.
Ali, vratimo se postavljenom pitanju: kako i na koji na~in raditi zadatke iz matematike?
 ^itanje (i to vrlo pa`ljivo) zadataka jedan je od osnovnih preduslova da se
zadatak pravilno re{i. Ponekad je potrebno zadatak pro~itati i vi{e puta da bi
se shvatilo {ta je u zadatku poznato, a {ta je potrebno izra~unati. Rezultat
pravilnog ~itanja zadatka treba da bude shvatanje o kakvom se problemu radi,
{ta je u okviru njega poznato, a {ta treba odrediti.
 Pravilno postaviti zadatak, tj. navesti poznate veli~ine i njihove brojne
vrednosti, kao i veli~ine kojima treba odrediti brojnu vrednost. Me|u datim
veli~inama uspostaviti matemati~ke relacije ~ijim re{enjem dolazite do izraza
koji predstavlja op{te re{enje, iz koga se, zamenom brojnih podataka,
izra~unava kona~an rezultat.
 Nacrtati sliku kojom bi se predstavio problem, jer ona ~esto omogu}ava da se
mnogo lak{e vidi ono {to se "napamet" te`e shvata i primenjuje.
 Biti uveren u svoje sposobnosti primene nau~enog i potvr|ivati ih na svakom
konkretnom primeru.

Nadamo se da smo ovom kratkom analizom za{to i kako raditi zadatke bar
malo pomogli u te`nji da se shvati uloga i zna~aj pravilne izrade zadataka iz
matematike. Jedino {to se od u~enika o~ekuje jeste da ulo`e ve}i napor da usvojena
teorijska znanja na ~asovima oplemene kroz ra~unske zadatke za samostalan rad.
Unapred se radujemo njihovom uspehu.
 24 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

RIMAN Bernhard (Riemann, Georg Friedrich

Bernhard, 1826-1866), nema~ki matemati~ar, profesor
Univerziteta u Getingenu. Svojim originalnim idejama i
metodama otvorio nove pravce razvitka matematike i
njenih primena u fizici (Ajn{tajnova teorija relativnosti)
i mehanici. Dao zna~ajne radove u matemati~koj
analizi, naro~ito u teoriji kompleksnih funkcija, u teoriji
parcijalnih jedna~ina, geometriji (O hipotezama na
kojima se zasniva geometrija), teoriji brojeva; njegovo
ime nose: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna
jedna~ina, Rimanova povr{, Rimanova sfera, Rimanova
geometrija.

3.2. CENTRALNI UGAO, KRU@NI LUK, TETIVA I MERENJE UGLOVA

U datoj kru`nici nacrtana su dva polupre~nika (SA i SB, sl.6) koji grade jedan ugao.
Takav ugao naziva se centralni (sredi{ni) ugao u
krugu. B
Ako se sada zamisli da se centralni ugao
BSA obrne za izvesnu veli~inu oko S, dobije se C
α A
centralni ugao CSD pri ~emu je: α
S
BSA = CSD = α
Pri tom obrtanju ta~ka B padne na D, a ta~ka A na C,
D
{to zna~i da }e se poklopiti i kru`ni lukovi (AB sa CD) i
odgovaraju}e tetive. Sl. 6
Otuda se zaklju~uje da u jednom krugu jednakim
centralnim uglovima odgovaraju jednaki kru`ni lukovi i jednake tetive.

Kru`ni luk je deo kru`ne linije koji je sadr`an u jednom njenom centralnom uglu.

B C
Tetiva kru`ne linije
predstavlja du`, ~iji su
krajevi dve date ta~ke
α A α D
kru`ne linije.
Po{to su dva kruga S S1
jednaka kad imaju jednake
polupre~nike (sl.7), ma-
lopre|a{nji zaklju~ak
Sl. 7
mo`e se ovako izraziti:
 Ugao 25

U jednakim krugovima jednakim centralnim uglovima odgovaraju jednaki kru`ni

lukovi i jednake tetive.
Vredi, naravno i obratno:
a) u jednakim krugovima jednakim lukovima odgovaraju jednake tetive i
jednaki centralni uglovi
b) u jednakim krugovima jednakim tetivama odgovaraju jednaki lukovi i
jednaki centralni uglovi.
Ako se neka poluprava obrne oko svoje po~etne ta~ke i pri tom opi{e pun ugao, onda
svaka ta~ka te poluprave opi{e kru`nicu. Na (sl.8) tu kru`nicu je opisala proizvoljno
izabrana ta~ka M.
Ako se sad zamisli da je kru`nica podeljena na 360 jednakih delova onda se svaki
takav deo (luk MN, sl.8) naziva lu~ni stepen, a ozna~ava se 10.
Kad se, dalje, ta~ke kru`nice, dobijene pomenutim deljenjem, spoje polupravom sa
sredi{tem S, onda je na taj na~in i pun ugao (sa temenom S) podeljen na 360 jednakih
centralnih uglova (jednakim kru`nim lukovima odgovaraju jednaki centralni uglovi).
Jedan takav ugao ( MSN, sl.8), dakle 360-ti deo punog ugla, slu`i kao jedinica za
merenje ugla, a naziva se ugaoni stepen i ozna~ava se, opet, sa 10.
Na osnovu re~enog (sl.8) jasno je da jedan ugao ima onoliko ugaonih stepena koliko
odre|uju}i luk ima lu~nih stepena. Zbog toga se,
obi~no, ka`e samo "stepen", ne nagla{avaju}i da li je re~
o ugaonom, ili lu~nom stepenu. N
Prema tome, pun ugao ima 3600. Po{to pun ugao ~ine
~etiri prava ugla, proizilazi da prav ugao ima 900. S M
Ispru`en ugao, koji se sastoji iz dva prava ugla, ima
1800. Odavde, dalje, sledi:
a) o{tri uglovi su manji od 900
b) tupi uglovi su ve}i od 900, a manji od 1800 Sl. 8
c) ispup~eni uglovi su ve}i od 1800, a manji od 3600.
Mada je jedan stepen veoma mali ugao, ipak je ta jedinica isuvi{e velika za neke
prakti~ne, a naro~ito za nau~ne potrebe. Zbog toga se 10 deli na 60 minuta (oznaka za
1 minut je 1'), a minut se deli na 60 sekundi, pri ~emu se jedan sekund ozna~ava sa 1''.
Napominje se da ove jedinice nemaju ni~eg zajedni~kog sa vremenskim jedinicama
istog naziva.
Za merenje uglova upotrebljava se uglomer. Uglomer se sastoji iz polukru`nice
podeljene na 180 lu~nih stepena. U sredini prvog (donjeg) dela uglomera postavljena
je oznaka v.
Neki ugao meri se tako {to se oznaka v stavi na teme ugla, a donji deo uglomera na
jedan krak datog ugla. Ostaje jo{ da se pro~ita na kom mestu se~e drugi krak tog ugla
skalu uglomera.
Uglomerom se neposredno mere uglovi do 1800. U
slu~aju da treba izmeriti neki ispup~en ugao, onda se
uglomerom izmeri o{tar ugao α, koji treba dodati
uglu od 1800, da se dobije dati ispup~en ugao, ili se α
β
meri njegova dopuna do 3600, to jest ugao β.
Sl. 9
 26 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

3.3. SABIRANJE I ODUZIMANJE UGLOVA

Uglovi se sabiraju i oduzimaju, kao i du`i, na dva na~ina: aritmeti~ki i grafi~ki.

Aritmeti~ko sabiranje i oduzimanje uglova

Ugao koji sadr`i 69Ï34' i 18'' u stvari je vi{eimeni broj, koji se ~ita ovako:
69 stepeni 34 minuta i 18 sekundi.
To zna~i da se uglovi aritmeti~ki sabiraju i oduzimaju isto kao i ostali vi{eimeni
brojevi.

a) Sabiranje uglova
Sabirci se potpisuju jedan ispod drugog tako da stepeni do|u pod stepene, minuti pod
minute, a sekundi pod sekunde.
Ako u rezultatu sabiranja broj sekundi bude ve}i od 59, onda se taj broj pretvara u
minute i sekunde; isto tako se postupa u slu~aju kad se dobije vi{e od 59'.

Primer 1: Za dva ugla se ka`e da su komplementni ako njihov zbir iznosi 90Ï. Ispitati da
li su uglovi 39024'16'' i 50013'24'' komplementni.
Zbir datih uglova je: 390 24' 16''
+ 0
50 13' 24''
890 37' 40''
Ova dva ugla, dakle, nisu komplementna.

Primer 2: Izra~unati zbir uglova: 1120 52' 43'', 180 32' 16'' i 90 7' 8''.
1120 52' 43''
0
+ 18 32' 16''
0
9 7' 8''
1390 91' 67''
Po{to je 67"=1'7", ukupan broj minuta iznosi 91'+1'=92'; ali kako je 92'=1032', broj
stepeni je 1400. Tra`eni zbir je 140032'7".
Me|utim, to pretvaranje vr{i se obi~no u toku samog sabiranja
1120 52' 43''
0
+ 18 32' 16''
0
9 7' 8''
1400 32' 7''
b) Oduzimanje uglova
Primer 3: Ako je broj minuta i sekundi u umanjiocu manji nego u umanjeniku,
oduzmanje se vr{i neposredno.
450 39' 57"
- 0
18 24' 16''
270 15' 41''
 Ugao 27

Ako je broj minuta i sekundi ve}i nego u umanjeniku, onda se u toku oduzimanja od
umanjenika pozajmi 10, odnosno 1', pa se pretvori u 60', odnosno 60''.
Primer 4: Od 970 27' 17'' treba oduzeti 840 34' 56''. Umanjenik treba prethodno pretvoriti
u podesniji oblik: 970 27' 17''=960 87' 17'' (pozajmljen je 1'=60''); 96087'17"=96086'77"
(pozajmljen je 1'=60").
960 86' 77''
-
840 34' 56''
120 52' 21''

Primer 5: Dva ugla su suplementna ako njihov zbir iznosi 1800. Izra~unati jedan od
suplementnih uglova ako je drugi 320 18' 24''.
Po{to je 1800 = 1790 60' = 1790 59' 60'', nalazi se:
1790 59' 60''
-
320 18' 24''
1470 41' 36''
a to je drugi suplementan ugao.

3.4. GRAFI^KO SABIRANJE I ODUZIMANJE UGLOVA

a) Preno{enje ugla
Preneti jedan ugao zna~i konstruisati jedan drugi ugao koji je jednak datom uglu.
Preno{enje se izvodi na ovaj na~in:
Dati ugao A (sl.10) treba preneti tako da mu teme bude u datoj ta~ki A1.
Iz ta~ke A1 nacrta
se proizvoljna po- C1
C
luprava, zatim se
oko temena A i A1
opi{u kru`ni lukovi
A A1
jednakih polupre- B B1
~nika. Luk opisan Sl. 10
oko A se~e krakove
ugla A u ta~kama B i C. Sada se tetiva BC uzme u {estar i prenese na luk opisan oko
A1. Tako se dobijaju jednake tetive: BC=B1C1.
Ostaje jo{ da se A1 spoji (polupravom) sa C1; na taj na~in se dobije A1. Taj ugao
jednak je uglu A, jer su jednake i tetive B1C1 i BC, a u "jednakim krugovima
jednakim tetivama odgovaraju jednaki centralni uglovi (i jednaki lukovi)".
 28 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

b) Grafi~ko sabiranje uglova

β E
α β α
A B C
D
Sl. 11
Dati su uglovi α i β (sl.11). Te uglove treba sabrati grafi~ki. Najpre se iz proizvoljno
izabrane ta~ke C, koja }e slu`iti kao teme tra`enog zbira povu~e jedna poluprava.
Zatim se oko temena A, B i C opi{u kru`ni lukovi istim, proizvoljno izabranim,
polupre~nikom. Na luk opisan oko C prenese se prvo ugao α (sa lukom DE), zatim od
krajnje ta~ke luka E, u nastavku, ugao β (luk EF). Spajanjem ta~aka F i C dobije se
najzad DCF = α + β.

c) Grafi~ko oduzimanje uglova

E F

α β
A B C D
Sl. 12

Dati su uglovi α i β, pri ~emu je α>β (sl.12); treba grafi~ki odrediti razliku (α-β).
Oko temena A, B i C opi{u se istim polupre~nikom kru`ni lukovi, zatim se na luk
opisan oko C prenese ugao α (luk DE).
Po~ev{i od E prenosi se u suprotnom smeru (udesno) ugao β (sa lukom EF). Po{to se
F spoji sa C, dobije se najzad DCF=α-β.
 Ugao 29

ZADACI ZA SAMOSTALAN RAD

1. Koliko ugaonih linija uo~ava{ na (sl.1)? Zapi{i ih.

a) b) A B C
x b b'
y

z a c d
O
Sl. 1

2. Prave a, b i c se seku u ta~ki R. Zapi{i sve ugaone linije koje tako dobija{.
3. Nacrtaj:
a) o{tar aAb
b) prav xOy
c) tup qRp
d) ispup~en pQr
e) α = 1800.
4. Zapi{i i izbroj uglove sa (sl.2).
a) b) b
B
c b
a β
R
d a
γ α
c b'
O C A
Sl. 2 Sl. 3

5. Uporedi veli~ine uglova sa (sl.3).

6. Nacrtaj krug k(O, 3 cm) i
a) dve jednake tetive AB i CD, uporedi centralne uglove
b) dve razli~ite tetive AB i CD, uporedi centralne uglove.
7. Kada su pravama a i b koje prolaze kroz centar kru`nice k(O, r) odre|ena
4 jednaka ugla?
8. Koji ugao zaklapaju kazaljke na satu u:
a) 9h; b) 6h; c) 10h; d) 12h; e) 19h?
9. Kakav je ugao koji je jednak polovini:
a) punog ugla;
b) opru`enog;
 30 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

c) pravog;
d) ispup~enog?
10. Nacrtaj proizvoljne uglove α i β, pa ih uporedi preno{enjem lukova.
11. Nacrtaj o{tre uglove α i β, α<β, pa konstruktivno odredi uglove:
a) 3α;
b) 2α+β;
c) 2β-α;
d) α+β+500.
12. Nacrtaj o{tar ugao α, tup ugao β, prav ugao γ, pa konstrui{i uglove:
a) 2α+β-γ;
b) β+γ-α.
13. Nacrtaj uglove α=540, β=720 i γ=330, a zatim konstrui{i ugao:
a) α+β+γ;
b) 2β+γ-α.
14. Da li je ta~no tvr|enje:
a) 30=190'
b) 15045'=945'
c) 328'=5028'
d) 202'2''=7322''
15. Izra~unaj:
a) (380:2+450:2)⋅3;
b) 3600-4⋅(1506':2+1109').

RE[ENJA

1. a) xOy; xOz; yOz;

b) bAa; bBd; bCc; CDd; BCb'; bAb'; BCD; DCb; DBb'; DCb'.
c
a
2. b'Rc; b'Ra; b'Rb; b'Ra'; b'Rc';
cRa; cRb; cRc'; cRa'; aRb';
aRc'; aRa'; bRc; b'Ra'; bRb'; b' R b

b'Rb'.

a' c' Sl. 4

3.

a) a b) x c) q d) p e)
α
b p r
A O y
R Q
 ^etvorougao 231

4.7. DELTOID
D
Spomenuli smo da je trapezoid ~etvorougao koji
nema paralelnih strana. Kao posebnu vrstu
trapezoida pomenuli smo deltoid (sl.20) sa dve i dve
susedne jednake strane AD=CD i AB=BC koje se A C
sastaju u krajevima jedne njegove dijagonale (BD). S
Zbog toga je dijagonala BD (sa svojim produ`ecima) s2 r s1
simetrala dijagonale (AC). Kako su UABD i
UBCD podudarni, imamo da je ADB= CDB i
ABD= CBD. Prema tome, dijagonala BD (sa
svojim produ`ecima) je simetrala uglova B i D. B
Me|utim, s obzirom da se vidi da je AD<AB i
CD<BC, dijagonala AC (sa svojim produ`ecima) nije Sl. 20
simetrala dijagonale BD. Mo`emo zaklju~iti:

Dijagonale deltoida su normalne jedna na drugoj, a ona dijagonala koja spaja temena
u kojima se sastaju jednake strane, simetrala je (sa svojim produ`ecima) one druge.

Dijagonala BD (sa svojim produ`ecima) ujedno je i osa simetrije deltoida ABCD.

Dijagonala AC deli deltoid na dva jednakokraka trougla ABC i ACD razli~itih
krakova. Mo`emo zaklju~iti:

Deltoid ima jednu osu simetrije.

Me|utim, simetrale uglova deltoida i to A i C, s1 i s2, seku se u jednoj ta~ki S. Ona je

podjednako udaljena od sve ~etiri strane deltoida, pa mo`emo zaklju~iti:
U deltoidu se mo`e upisati krug.

Dijagonale deltoida mogu biti jednake i nejednake.

Poka`imo konstrukciju trapezoida na nekoliko primera.

Primer 10: Konstruisati trapezoid kada se D

znaju strane a, b, d i uglovi α i β. δ c
C
γ
Prenesimo prvo stranu a=AB (sl.21) na d
b
neku pravu, zatim kod njenih krajeva A i B
uglove α i β i najzad, na kracima BC i AD α β
odmeriti strane b=BC i d=AD. Spajanjem A a B

Sl. 21
 232 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

ta~aka C i D konstrukcija trapezoida je zavr{ena.

Primer 11: Konstruisati deltoid ako su poznate strane a, d i ugao α.

Na neku pravu prenesimo stranu a=AB

D
(sl.22) i kod njenog kraja A ugao α, a zatim }emo na
drugi krak ugla α preneti stranicu d=AD. Kako je d
δ
c
kod deltoida a=b i c=d, α=γ, iz B, kao centra,
opisa}emo luk polupre~nika b=a i iz D luk A α γ C
polupre~nika c=d, ~iji }e presek biti ~etvrto teme C
tra`enog deltoida ABCD.
a b

B
Sl. 22

ZADACI ZA SAMOSTALAN RAD

1. Doka`i da je srednja linija trapeza jednaka poluzbiru njegovih osnovica.

2*. Ako je visina jednakokrakog trapeza dva puta manja od kraka, koliki su uglovi tog
trapeza?
3. a) Izra~unaj osnovicu b trapeza ako je m=10,8 cm, a=14,5 cm.
b) Izra~unaj osnovice trapeza ako je a:b=3:1 i m=20 cm.
4. a) Ako su AB i AC tangente na kru`nicu k (O,r), A∉k, onda je ~etvorougao
ABOC deltoid. Doka`i.
b) Izra~unaj uglove deltoida ABOC ako je BAO=300.
5. Konstrui{i trapez ABCD, ako je AB=6 cm, CD=2,5 cm, AD=3 cm i AC=5 cm.
6. Konstrui{i jednakokraki trapez ako je a=6 cm, α=600, h=3,5 cm.
7. Konstrui{i pravougli trapez ako je a=5 cm, b=3 cm, h=2,5.
8. Konstrui{i jednakokraki trapez ako je data osnovica, visina i dijagonala.
9. Konstrui{i trapez ako su date sve 4 stranice:
a=6,5 cm, b=3 cm, c=2,5 cm, d=4 cm.
10. Konstrui{i trapez ako su date d1=8 cm, d2=6,5 cm, a=9 cm, b=3 cm.
11. Konstrui{i pravougli trapez ako su date ve}a osnovica i kraci.
12. Konstrui{i trapez ABCD ako je a=7 cm, c=4 cm i uglovi A=750, B=450.
13. Konstrui{i deltoid ako je a=3 cm, d1=5 cm, d2=8 cm, a zatim konstrui{i upisanu
kru`nicu deltoida.
14. Konstrui{i deltoid ABCD ako je AB=AD=6 cm, A=600, AC=8 cm.
15.* Konstruisati jednakokraki trapez ako je h=3 cm, a dijagonala AC deli srednju
liniju na odse~ke 1,5 cm i 3 cm, i opisati kru`nicu.
 ^etvorougao 233

UPUTSTVA I RE[ENJA

1. CS=SB (sl.1)
DR=RA
RS=m D b C
c
m||a||b 2

a+b R m S
T∴ m = c
2 2
D: m je srednja linija a B b F
A
trapeza ABCD, a tako|e
je srednja linija UAFD, Sl. 1
koji smo dobili tako {to
smo stranicu AB produ`ili preko temena B tako da je BF=DC=b.

Dokaza}emo da je UBFS≅USCD
⎛c⎞
CS=SB ⎜ ⎟
⎝2⎠
DC=BF (b)
C= B (kao uglovi sa paralelnim kracima)
SUS ⇒ UBFS≅USCD, pa je trapez ABCD jednak UAFD,
AF a + b
a kako je RS||AF RS= = =m
2 2
c
2.* h = D C
2
UAD1D dopuni}emo do UFAD c 60
c
koji je jednakostrani~an 2
30
AD=DF=AF=c i A 30 D1 B
c
DFA= FAD= ADF=600, c 60 2
zna~i, uglovi trapeza su
F Sl. 2
A= B=600:2=300
D= ADF+ FDC=600+900=1500
D= C=1500 (sl.2)
a+b
3. a) m= b) a:b=3:1 a=30 cm
2
2m=a+b a=3k i b=k b=10 cm
a+b
2⋅10,8=14,5+b m=
2
21,6=14,5+b 2m=a+b
 234 M. Kuka, V. Mijailovi} - Zbirka zadataka iz matematike sa teorijskim osnovama i re{enjima

b=7,1 cm 2m=3k+k
2m=4k
2⋅20=4k
k=10 cm
4. a) UOBA≅UOCA (sl.3)
OB=OC (r) B
B= C=900
k r
OA=OA
(zajedni~ka strana) A
SSU ⇒ OA je osa O
simetrije deltoida r
ABOC
OB=OC=r C
AC=AB Sl. 3
(iz podudarnosti
trouglova) (kao tangentne du`i)
B= C=900
⇒ ~etvorougao ABOC je deltoid
b) B= C=900
BAO=300
BAC=2⋅ BAO
BAC=600
BOC=3600-(900+900+600)
BOC=1200
5. Analiza:
UACD se lako konstrui{e
(SSS) time dobijamo 3 temena trapeza
DC||AB
AB=6 cm
D 2,5cmC

3cm 5cm

A 6cm B
Konstrukcija:
1. A∈p
p
2. l (A, r=AC)∩p=C l2 l
l1 C
3. l1 (A, r=AD) D
4. l2 (C, r=DC)
5. l1∩ l2=D
l3 q
B
A
 LITERATURA

1. Adna|evi} D., Mili} D., Matematika za VII i VIII razred osnovne {kole, Zavod za
izdavanje ud`benika i nastavnih sredstava, Beograd, 1988.
2. Alendorfer K., Okli K., Principles od Mathematics, u prevodu, Beograd, 1966.
3. Antonov, P. N., Vìgodski, A. M., Nikitin B. B., Sankin A. M., Sbornik
zada~ po ÕlementarnoŸ matematike, Moskva 1964.,
4. Apsen B., Repetitorij elementarne matematike, Tehni~ka knjiga, Zagreb, 1970.
5. Bandi} I., ^anak B., Matematika za III i IV godinu osnovnog obrazovanja
odraslih, Zavod za izdavanje u~ila SRS, Beograd, 1964.
6. Breard C., Mathematiques 2e, Paris 1969.
7. Budirov, S., Frorov V., Sbornik ot zada~ za matemati~eski olimpiadi,
SofiÔ, 1966.
8. Demidov I.T., OsnovanÔ arifmetiki, Moskva, 1963.
9. Dubreil P., Alg›bre, Paris, 1954.
10. Kre~mar, V. A., Zada~nik po algebre, Moskva 1968.
11. Kuçenko B. S., Sbornik konkursnìh zada~ po matematike, Leningrad, 1964.
12. Lespinard V,. Pernet R., Algebre classe de premiere A' Þ C Þ M Þ M', Lyon
1961.
13. Matemati~ki listovi od 1985-1999. godine; Savez dru{tava matemati~ara
Jugoslavije - Srbije
14. Sierpinski W., Elementary Theory of Numbers, Warszawa, 1964.
15. Hardy G.H. and Wright E.M., An Introduction to the Theory of Numbers, Oxford,
1954.
16. Combes, A., Exercies et problems de Mathematiques, Paris 1968.

View publication stats