ISSN 2217-4893

ïñtérkûltùråłnøst

întërkúltùrãłnôšt

ìñtèrkùltùràlnòst
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01

íñtêrkültúräłnóst

1
INTERKULTURALNOST
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije

Izdavač: ZAVOD ZA KULTURU VOJVODINE

Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel: (+3821) 47 54 148 i 47 54 128, zkvrazvoj@nscable.net
Za izdavača: Tibor Vajda, direktor
Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra Đurić-Bosnić

Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad, dr Dragan Prole, Novi Sad, dr Ivana Živančević-Sekeruš, Novi Sad,
dr Željko Vučković, Sombor, dr Aleksandra Jovićević, Beograd/Rim, mr Dragan Jelenković, Pančevo/Beograd,
dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirčev, Osijek/Berlin

Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Vera Kopicl, Novi Sad, Ivana Vujić, Beograd,
dr Saša Brajović, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukurešt, Serž Pej, Pariz, Petru Krdu, Vršac, mr Majda Adlešić, Novi Sad,
mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, dr Jasna Jovanov, Novi Sad, Tanja Kragujević, Beograd, dr Nada Savković, Novi Sad,
dr Damir Smiljanić, Novi Sad/Minhen, Tomislav Kargačin, Novi Sad, mr Boris Labudović, Novi Sad, Ivana Inđin, Novi Sad
Savet: dr Nikola Grdinić, koordinator Saveta, dr Vladislava Petković-Gordić, Milorad Belančić, mr Mladen Marinkov,
dr Mikloš Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savić, mr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Janoš Banjai,
dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, dr Žolt Lazar, dr Zoran Đerić, dr Zoran Kinđić, dr Dragan Koković
pravni konsultant: Olivera Marinkov, Novi Sad PR, komunikacije: Dušica Marinović lektura i korektura: Vera Vasilić
vizuelni identitet: Dragan Jelenković međunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš, Nebojša Radić, Univerzitet Kembridž
foto editorijal (za prvi broj): Vladimir Pavić prelom: Pavle Halupa logo: Miloš Trkulja štampa: Štamparija „Stojkov“ tiraž: 500

Časopis izlazi pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vlade AP Vojvodine

2
 SADRŽ AJ

Uvodnik
Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić, Men­tal­ni me­ga­lo­po­li­si ili ot­kri­va­nje dru­go­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

INTERKULTURALNA ISTRAŽIVANJA
Damir Smiljanić, Princip uključenja trećeg. Kratki prilog kulturološkoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Boris Labudović, HABERMAS ILI LUMAN: JAVNOST KAO MERA KOMUNIKACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Majda Adlešić, UnapreĐenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije (pogled sa strane) . . . . 34
Dragan Koković, MULTIKULTURNO I INTERKULTURNO OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Svenka Savić, RODNI IDENTITET I OBRAZOVANJE ROMKINJA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Marija Aleksandrović, Romske epsko-lirske pesme - starija i nova beleženja (klasifikacija, teme, značenje) . . . . . 68
Vladislava Gordić Petković, BIOGRAFSKO I ISTORIOGRAFSKO U ŽENSKOJ PROZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Dragana Beleslijin, ŽENA KOJA NESTAJE (Vidovi ispoljavanja ženske seksualnosti u prozi Judite Šalgo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Zoran Đerić, EPISTOLOGRAFIJA STANISLAVA IGNACI VITKJEVIČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Nada Savković, UTISAK VENECIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Marija Nenadić, UTICAJ ŠOPENHAUEROVE FILOZOFIJE NA EMINESKUOVO STVARALAŠTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Nemanja Sovtić, LIK PETRUŠKE IGORA STRAVINSKOG – PETRUŠKA I/ILI PJERO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154
Jasna Jovanov, MINHEN KAO IZVORIŠTE SIMBOLIZMA U SRPSKOM SLIKARSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Saša Brajović, INTERKULTURALNOST U BOKI KOTORSKOJ RENESANSNOG I BAROKNOG DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Vera Kopicl, DEKONSTRUKCIJA RODNIH STEREOTIPA U VIDEO ARTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

VIĐENJA
Milorad Belančić, DECENTRIRANA SLIKA SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, DREVNA OBREDNOST I ELEMENTI LIKOVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Sava Stepanov, KARDINALNE TAČKE SRPSKO-MAĐARSKIH UMETNIČKIH ODNOSA (1896-1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
Bruna Emanuela Manai i Franko Manai, O RADIO EMISIJI: DIE SPRACHEN MOABITS, OFFENER KANAL, BERLIN . . . . . . 266
Klaudija Marija Ril, MENTALNA REPREZENTACIJA BILINGVIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
Mikloš Biro, PSIHOLOŠKI ASPEKTI POMIRENJA: PRIMER SRBA I ALBANACA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

DIJALOZI
Janoš Banjai, DUHOVNI PROSTOR „IZMEĐU“, Aleksandra Đurić-Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

KOORDINATE
Valter Burkert, POLIS I POLITEIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Dušan Marinković, ONTOLOŠKE NESIGURNOSTI FLUIDNIH VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
Žolt Lazar, PROGNANA BIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

3
4
 uvod­n ik

Men­tal­ni me­ga­lo­po­li­si
ili ot­kri­va­nje dru­go­sti

Naj­sa­že­ti­je i ve­ro­vat­no naj­pri­klad­ni­je po­ja­šnje­nje mi­si­je ča­so­pi­sa „In­ter­kul­tu­ral­nost“

gla­si­lo bi ova­ko: „In­ter­kul­tu­ral­nost“ je po­ku­šaj sup­til­ne te­o­rij­ske in­ter­ven­ci­je u pro­sto­ru sa­
vre­me­ne dru­štve­ne prak­se, us­po­sta­vlje­nih ili tek slu­će­nih mo­de­la ko­mu­ni­ci­ra­nja, mi­šlje­nja
i de­la­nja. Ne­gde iz­me­đu hi­per­tro­fi­ra­no ek­sta­tič­nih, če­sto po­vr­šnih glo­bal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja
ïñtérkûltùråłnøst
i tren­do­va i (či­ni se, upr­kos vre­me­nu) za­u­vek po­sto­je­ćih i op­sta­ju­ćih „va­ro­ši zlih vol­šeb­ni­ka“
i tam­no­vi­la­jet­skim da­hom pro­že­tih pa­lan­ki, ne­za­vi­sno od na­ših hte­nja ili afi­ni­te­ta, po­sto­ji,
sa­svim uro­njen u re­a­li­tet ras­ko­šni i ne­pred­vi­di­vi po­ten­ci­jal Raz­li­či­tog. Na­su­prot jed­no­znač­
no­sti, za­tvo­re­no­sti, za­u­vek-za­da­to­sti i pa­ra­no­id­nom be­gu od raz­li­či­to­sti, na­su­prot, da­kle,
fi­lo­zo­fi­ji za­vr­še­nog sve­ta kri­je se, ali i na­la­zi, kao u sva­kom lu­cid­no kon­stru­i­sa­nom la­vi­rin­tu,
ka­le­i­do­skop­sko vre­nje fik­tiv­nih i re­al­nih pro­vin­ci­ja i me­tro­po­la ko­je pod­ra­zu­me­va isto­vre­
întërkúltùrãłnôšt
me­no ma­pi­ra­nje i ot­kri­va­nje sve­ta dru­go­sti. Za­jed­nič­ki ime­ni­telj ak­tu­el­nih de­fi­ni­ci­ja poj­ma
in­ter­kul­tu­ral­nost upućuje na de­fi­ni­sa­nje poj­mo­va in­ter­kul­tu­ral­no raz­u­me­va­nje, in­ter­kul­tu­
ral­na su­o­ča­va­nja, in­ter­kul­tu­ral­ne okol­no­sti, pro­ce­si, sta­nja, mo­guć­no­sti pro­ži­ma­nja, uti­ca­ja
i pre­po­zna­va­nja, kul­tur­ni kon­tak­ti li­še­ni ne­spo­ra­zu­ma i kon­fli­ka­ta... U Lek­si­ko­nu sa­vre­me­ne
kul­tu­re kao naj­op­šti­ja od­red­ni­ca in­ter­kul­tu­ral­no­sti na­vo­di se da je in­ter­kul­tu­ral­nost „te­o­ret­ski
mo­del za ljud­sko po­na­ša­nje u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da do­la­zi do su­
sre­ta­nja kul­tu­ra“ uz na­po­me­nu da se u ovom kon­tek­stu kul­tu­re
ne po­sma­tra­ju kao za­tvo­re­ni en­ti­te­ti ne­go kao si­ste­mi otvo­re­
ìñtèrkùltùràlnòst
nih po­si­bil­no­sti ko­ji se iz­gra­đu­ju u uza­ja­mn­ o­sti i ko­ji su sklo­ni kre­ta­nju i pro­men­lji­vo­sti. Te­
o­rij­ska od­re­đe­nja poj­ma in­ter­kul­tu­ral­nost če­sto uka­zu­ju na va­že­nje nje­go­vog se­man­tič­kog
okvi­ra: u ovom kon­tek­stu pre­fiks in­ter- vi­đen je kao in­di­ka­tor su­sre­ta­nja i su­ži­vo­ta kul­tu­ra
kao va­ri­je­te­ta ko­ji uvek pod­ra­zu­me­va­ju i zna­nje o sa­mo­me se­bi i raz­u­me­va­nje al­te­ri­te­ta.
íñtêrkültúräłnóst
Uko­li­ko pri­hva­ti­mo for­mu­la­ci­ju po ko­joj je in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja ka­dra da otvo­ri no­vi
pro­stor, a in­ter­kul­tu­ral­na kom­pe­ten­ci­ja zna­či spo­sob­nost da se taj no­vi me­đu-pro­stor kre­i­ra
pu­tem otvo­re­no­sti, em­pa­ti­je i to­le­ran­ci­je, on­da se i mi­si­ja „In­ter­kul­tu­ral­no­sti“ uka­zu­je kao
kre­a­tiv­ni an­ga­žman, kao kon­ti­nu­i­ra­na ak­ci­ja u smi­slu po­de­še­no­sti za po­ni­šta­va­nje za­tvo­re­
no­sti i ko­nač­no­sti stig­ma­ti­zi­ra­ju­ćih ba­nal­no­sti i za­da­tih obra­za­ca (u te­o­ri­ji i eg­zi­sten­ciji), kao
po­de­še­no­sti za pre­po­zna­va­nje men­tal­nih me­ga­lo­po­li­sa u na­ma i oko nas, kao auten­tič­no
pre­po­zna­va­nje ko­je je uvek i uz­bu­dlji­vo ot­kri­va­nje no­vo­ga, u na­ma i u – dru­gi­ma.

Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić

5
 6

fotografija: Vladimir Pavić

 interkulturalna
istraživanja
7
interkulturalna istra ži vanja UDC 316.47:159.98

Da­mir Smi­lja­nić, No­vi Sad

Prin­cip uklju­če­nja tre­ćeg.

Krat­ki pri­log
kul­tu­ro­lo­škoj lo­gi­ci
Autor u svom pri­lo­gu raz­ma­tra kon­se­kven­ce ko­je za kul­tur­ne
Ap ­s t r a k t :
na­u­ke ima uklju­če­nje fi­gu­re Tre­ćeg. Kao pri­me­ri se uzi­ma­ju kon­kret­ne
fi­gu­re stran­ca, lju­bav­nog tro­u­gla, tre­ćeg ro­da. Po­ka­zu­je se ko­je struk­
tu­ral­ne pro­me­ne u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma (po­seb­no onim kon­flikt­
nim) pro­u­zro­ku­je Tre­ći i na ko­ji na­čin te­o­ri­ja kul­tu­re i dru­štva tre­ba da
uva­ži­zna­čaj te fi­gu­re.
Ključ­ne re­či: fi­gu­ra Tre­ćeg, kul­tu­ro­lo­ška lo­gi­ka, Ge­org Zi­mel, for­mal­na so­ci­
o­lo­gi­ja, stra­nac, kon­flikt, lju­bav­ni tro­u­gao, tre­ći rod

Svo­je­vre­me­no je ame­rič­ki fi­lo­zof na­u­ke To­mas S. Kun [Tho­mas S. Kuhn] u na­

me­ri da opi­še struk­tu­ral­ne pro­me­ne ko­je se de­ša­va­ju u okvi­ru isto­ri­je na­u­ka pred­
lo­žio for­mu­lu pro­me­ne pa­ra­dig­me.1 Iako je nje­go­va in­ten­ci­ja bi­la da u no­vom sve­
tlu pri­ka­že di­ja­lek­ti­ku kon­ti­nu­i­te­ta i dis­kon­ti­nu­i­te­ta na pri­me­ru raz­vo­ja pri­rod­nih
na­u­ka, efe­kat nje­go­vog ori­gi­nal­nog (ili ba­rem pro­vo­ka­tiv­nog) pri­stu­pa je bio taj da
se ona for­mu­la mo­gla u još ve­ćoj for­mi pri­me­ni­ti na one na­u­ke ko­je još ni­su ste­kle
sta­tus „eg­zakt­nih“ – a pi­ta­nje je da li će ikad i mo­ći. Jer u još ve­ćoj me­ri ne­go pri­rod­
ne na­u­ke, du­hov­ne, dru­štve­ne, isto­rij­ske ili­ti kul­tur­ne na­u­ke pod­lo­žne su pa­ra­dig­
mat­skim pro­me­na­ma. To se mo­že ilu­stro­va­ti na pri­me­ru so­ci­o­lo­gi­je: ona po­pri­ma
sa­svim druk­či­ji ob­lik u za­vi­sno­sti od to­ga da li joj kao pa­ra­dig­ma slu­ži dru­štvo kao
ce­li­na svih in­di­vi­dua ili pak in­di­vi­dua kao so­ci­jal­ni atom. Za­tim ni­je is­klju­če­no da

1 Upor. Kun 1974.

8
 interkulturalna istra živanja

vi­še pa­ra­dig­mi u isto vre­me do­mi­ni­ra jed­nom na­u­kom.2 A pro­me­nu pa­ra­dig­mi je

ov­de mo­gu­će pri­ka­za­ti i na pri­me­ru jed­nog ti­pa so­ci­o­lo­škog pro­mi­šlja­nja pro­ble­ma:
ta­ko Ni­klas Lu­man [Ni­klas Luh­mann] po­stu­li­ra za­o­kret od pa­ra­dig­me ce­li­ne i de­lo­
va ka pa­ra­dig­mi si­ste­ma i oko­li­ne od­no­sno di­fe­ren­ci­je iz­me­đu iden­ti­te­ta i di­fe­ren­ci­je
(ukrat­ko: od re­fe­ren­ce ka sa­mo­re­fe­rent­no­sti) kao klju­čan za te­o­ri­ju si­ste­ma kao so­ci­
o­lo­šku di­sci­pli­nu.3
Efe­kat go­vo­ra o pro­me­ni ili sme­ni pa­ra­dig­mi mo­že bi­ti či­sto de­skrip­ti­van, da­kle
da se isto­ri­ja ne­ke na­uč­ne di­sci­pli­ne fak­tič­ki re­kon­stru­i­še kao pro­me­na jed­nog sti­la
mi­šlje­nja u okvi­ru te di­sci­pli­ne, ka­ko je to svo­je­vre­me­no is­ka­zao polj­ski mi­kro­bi­
o­log Lu­dvik Flek [Lud­wik Fleck], pre­te­ča ide­je pa­ra­dig­me na po­lju te­o­ri­je na­u­ke.4
Ali pod­sve­sno go­vor o na­vod­noj pro­me­ni pa­ra­dig­mi mo­že bi­ti i iz­raz že­lje da se
ne­što pro­me­ni na tom po­lju, pro­jek­ci­ja ne­ke pro­me­ne ko­ja se još ni­je de­si­la, ali ko­
ju na­go­ve­šta­va­ju ne­ke ten­den­ci­je vre­me­na. Mi­sao da je uka­zi­va­njem na even­tu­al­nu
pro­me­nu ne­što uči­nje­no za sa­mu na­u­ku ve­o­ma je pri­ma­mlji­va. Ko ne bi hteo bi­ti
gla­snik ne­ke te­melj­ne pro­me­ne u na­u­ka­ma! Pre sve­ga u sa­vre­me­noj fi­lo­zo­fi­ji su
se na spe­ci­fi­čan na­čin po­me­ša­le kon­sta­ta­ci­ja ak­tu­el­nog sta­nja i an­ti­ci­pa­ci­ja no­vog
(onog po­želj­nog), o če­mu sve­do­či či­ta­va jed­na se­man­ti­ka. Ta­ko je re­ci­mo ov­de du­go
do­mi­ni­rao go­vor o tzv. obr­tu ka je­zi­ku (lin­gu­stic turn), dok se in­te­lek­tu­al­na sce­na
ni­je za­si­ti­la nji­me i kre­nu­la u po­tra­gu za no­vim pre­o­kre­ti­ma i pre­vi­ra­nji­ma, pa se
u no­vi­je vre­me po­ja­vi­la pri­ča o na­vod­nom prag­ma­tič­kom obr­tu (prag­ma­tic turn)
ili obr­tu ka sli­ka­ma (ico­nic turn). No pi­ta­nje je u ko­joj me­ri se ov­de za­i­sta ra­di o
ra­di­kal­nim, pa­ra­dig­mat­skim pro­me­na­ma, a ko­li­ko o ne­pri­me­re­nim uči­ta­va­nji­ma
sop­stve­nih že­lja u ono što se raz­ma­tra, što je ne­ret­ko po­sle­di­ca sen­za­ci­o­na­li­zma da­
na­šnjeg vre­me­na, ko­ji se ne za­u­sta­vlja ni pred na­u­kom.
Bez ob­zi­ra što, da­kle, po­sto­ji opa­snost da go­vor o pro­me­na­ma i obr­tu po­sta­ne
in­te­lek­tu­al­nom mo­dom ko­ja bi sa­ma po se­bi bi­la ne­plod­na, neo­spor­no je da već ta­
kav je­dan dis­kurs (a o ta­kvom ov­de mo­že bi­ti go­vo­ra) mo­že bi­ti in­di­ka­tor stvar­nih
pro­me­na. Ima­ju­ći u vi­du onu opa­snost, ali isto ta­ko uva­ža­va­ju­ći mo­gu­ću in­di­ka­
tiv­nu sna­gu „pa­ra­dig­mat­skog dis­kur­sa“, na na­red­nim stra­ni­ca­ma že­lim da ba­cim
po­gled na jed­nu mo­gu­ću sme­nu pa­ra­dig­mi ko­ja se na­vod­no od­i­gra­la na po­lju kul­
tur­nih na­u­ka. Pri­tom ću u vi­du ima­ti du­hov­nu si­tu­a­ci­ju u Ne­mač­koj, gde se od­ne­
dav­no po­če­lo go­vo­ri­ti o no­voj kul­tur­no-na­uč­noj pa­ra­dig­mi: reč je o fi­gu­ri Tre­ćeg.5
(Ovaj iz­raz ću pi­sa­ti ve­li­kim slo­vom, ka­ko bi se is­ka­zao nje­gov zna­čaj, slič­no kao što
se u fi­lo­zof­skom kon­tek­stu i reč ‚Dru­gi‘ pi­še ve­li­kim slo­vom.)

2 Mo­glo bi čak bi­ti re­či o mul­ti­pa­ra­dig­mat­skom for­ma­tu du­hov­nih na­u­ka.

3 Upor. nje­go­vo glav­no de­lo Dru­štve­ni si­ste­mi: Lu­man 2001.
4 Ra­di se o de­lu Na­sta­nak i raz­voj na­uč­ne či­nje­ni­ce iz 1935. go­di­ne. Vi­di Fleck 1980.
5 Pa­ra­dig­ma­ti­čan u tom po­gle­du mo­že po­sta­ti ne­mač­ki kul­tur­no-na­uč­ni zbor­nik Fi­gu­ra Tre­ćeg, ob­
ja­vljen ove go­di­ne. Vi­di Eßlin­ger/Schlec­htri­e­men/Schwe­it­zer/Zons 2010.

9
interkulturalna istra ži vanja

Po­što tre­ba da se ra­di o jed­nom ra­di­kal­nom za­o­kre­tu – upra­vo od Ja ili Dru­gog

ka Tre­ćem – , mo­ja raz­ma­tra­nja će bi­ti prin­ci­pi­jel­nog ka­rak­te­ra. A po­što je za prin­
ci­pi­jel­ne stva­ri u na­uč­nom do­me­nu za­du­že­na lo­gi­ka, po­ku­ša­ću svo­jim re­flek­si­ja­ma
da do­pri­ne­sem ono­me što bi se mo­glo na­zva­ti kul­tu­ro­lo­škom lo­gi­kom (lo­gi­kom za
kul­tur­ne na­u­ke). Od no­vo­kan­to­va­ca do Jir­ge­na Ha­ber­ma­sa [Jürgen Ha­ber­mas] pro­
mi­šlja­la se osno­va na ko­joj tre­ba iz­gra­di­ti kul­tur­ne na­u­ke. U tu svr­hu je pred­lo­že­na
me­to­do­lo­ška di­stink­ci­ja iz­me­đu ob­ja­šnje­nja i raz­u­me­va­nja, for­si­rao se her­me­ne­u­
tič­ki pri­stup ili kon­stru­i­sao hi­brid­ni kon­cept kao što je onaj ko­mu­ni­ka­tiv­nog de­la­nja
ka­ko bi se ozna­čio spe­ci­fi­čan pred­met so­ci­jal­nih na­u­ka. U ho­ri­zon­tu te lo­gi­ke kao
osnov­no po­la­zi­šte dru­štve­nih na­u­ka se uzi­mao ele­men­tar­ni od­nos dva po­je­din­ca
(Ego i Al­ter [E­go]) kao pa­ra­dig­ma­ti­čan mo­del ljud­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. Lo­gi­ka je u tom
smi­slu ov­de bi­la du­al­no kon­ci­pi­ra­na. Ali po­ka­zu­je se da tu lo­gi­ku tre­ba pod­vrg­nu­ti
re­vi­zi­ji, ako se u ob­zir uzme či­nje­ni­ca da do do­dat­nog in­ten­zi­vi­ra­nja kao i kom­pli­
ko­va­nja me­đu­ljud­skih ko­mu­ni­ka­ci­ja do­vo­di uklju­če­nje tre­će oso­be u ko­mu­ni­ka­ci­ju
iz­me­đu Ega i Al­te­ra. Tek pri­do­la­že­nje Tre­ćeg či­ni ko­mu­ni­ka­ci­ju a ti­me i in­ter­ak­ci­ju
sa­dr­žaj­ni­jom za so­ci­jal­no-kul­tu­ro­lo­šku re­flek­si­ju.
Ako bi­smo se igra­li re­či­ma – ma­da se ne ra­di sa­mo o pu­koj igri re­či­ma – , mo­
gli bi­smo re­ći da kul­tu­ro­lo­ška lo­gi­ka vi­še ne tre­ba da in­si­sti­ra na is­klju­če­nju tre­ćeg,
ne­go na nje­go­vom uklju­če­nju. Na­rav­no, na­če­lo is­klju­če­nja tre­ćeg je kod Ari­sto­te­la
tre­ba­lo da po­slu­ži ot­kla­nja­nju mo­guć­no­sti da po­red jed­nog poj­ma i nje­go­ve su­prot­
no­sti bu­de da­to ne­što tre­će. Di­ja­lek­tič­ka lo­gi­ka je in­ter­ve­ni­sa­la pro­tiv to­ga i po­red
te­ze i an­ti­te­ze uve­la i sin­te­zu. Tre­ći, u smi­slu u ko­jem ov­de tre­ba da se poj­mi, ne
zna­či ni­ti for­mal­no-lo­gič­ki su­vi­šni ele­ment, ko­ji ni­šta ne bi do­pri­neo in­ter­ak­ci­ji što
ne bi već bi­lo da­to sa Egom i Al­te­rom, ni­ti di­ja­lek­tič­ki kon­cept sin­te­ze, ko­ja tek tre­
ba da da smi­sao ko­mu­ni­ka­ci­ji jed­nog i dru­gog. Nje­go­vo uklju­či­va­nje u in­ter­ak­ci­ju
Ega i Al­te­ra ima struk­tu­ral­ne po­sle­di­ce po taj od­nos: i Sop­stvo i Dru­gi se mo­ra­ju
po­sta­vi­ti pre­ma Tre­ćem i, uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­go­vo pri­su­stvo (a ne­kad i od­su­stvo!),
de­fi­ni­sa­ti, a mo­žda i re­de­fi­ni­sa­ti svo­je od­no­se. Kao pri­mer mo­že po­slu­ži­ti pro­me­na
ko­ju za so­bom po­vla­či ro­đe­nje de­te­ta za brač­ni par ili even­tu­al­ni lju­bav­ni­kov ri­val u
ve­zi ména­ge à tro­is. Uklju­či­va­nje Tre­ćeg je vi­še od sa­bi­ra­nja tri­ju oso­ba – to je za­hvat
u struk­tu­ral­ni sklop du­al­ne in­ter­ak­ci­je i po­če­tak slo­že­nog umre­ža­va­nja in­di­vi­dua
či­ji is­hod osta­je otvo­ren. Ono je uvek po­ve­za­no sa ri­zi­kom – ali bez ri­zi­ka ne­ma ni
di­na­mi­ke u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma.
Je­dan od pr­vih mi­sli­la­ca ko­ji su uka­za­li na struk­tu­ral­nu ro­lu Tre­ćeg u ge­ne­ri­sa­
nju no­vih in­ter­ak­cij­skih ve­za bio je ne­mač­ki so­ci­o­log i fi­lo­zof Ge­org Zi­mel [Ge­org
Sim­mel]. Jed­no od po­gla­vlja nje­go­ve So­ci­o­lo­gi­je (1908)� se na bli­zu sto stra­na ba­
vi pro­ble­mom kvan­ti­ta­tiv­ne od­re­đe­no­sti so­ci­jal­nih gru­pa, tač­ni­je zna­ča­jem ko­ji za
ustroj­stvo gru­pe ima broj nje­nih čla­no­va. Jed­na od glav­nih Zi­me­lo­vih te­za u tom
kon­tek­stu je tvrd­nja o di­na­mi­ci ko­ju tre­ća oso­ba uno­si u od­nos dve­ju oso­ba, o do­

10
 interkulturalna istra živanja

dat­noj di­fe­ren­ci­ja­ci­ji tog od­no­sa. Ve­ze se in­ten­zi­vi­ra­ju: ti­me što oso­be A i B ula­ze u
bli­ži od­nos sa tre­ćom oso­bom C, mo­že da se pro­me­ni nji­hov od­nos – mo­že do­ći do
do­dat­nog zbli­ža­va­nja, ali efe­kat je če­sto su­pro­tan (ako se vra­ti­mo na ma­lo­pre na­ve­
de­ni pri­mer de­te­ta kao onog Tre­ćeg ko­je mo­že do­pri­ne­ti do­dat­noj sta­bil­no­sti brač­
ne ve­ze ili je mo­žda baš ugro­zi­ti). Zi­mel na­vo­di ne­ko­li­ko spe­ci­jal­nih fi­gu­ra Tre­ćeg:
po­sred­nik, onaj ko po­sre­du­je u ne­kom spo­ru, ko­ji mo­ra bi­ti ne­u­tra­lan i ne­pri­stra­san;
tzv. „Tre­ći ko­ji se sme­je“ (lat.: Ter­ti­us ga­u­dens) – do­volj­no je pri­se­ti­ti se po­slo­vi­ce
pre­ma ko­joj se tre­ći sme­je, dok se dvo­ji­ca sva­đa­ju, da bi se uvi­de­lo šta Zi­mel tom
fi­gu­rom že­li re­ći; za­tim onaj Tre­ći ko­ji po prin­ci­pu di­vi­de et im­pe­ra po­ku­ša­va da na­
ru­ši od­nos dva po­je­din­ca i iz­vu­če ne­ku ko­rist oda­tle.
Zi­mel je svo­jim is­tra­ži­va­nji­ma o for­ma­ma po­društvlja­va­nja dao do­pri­nos kon­
sti­tu­i­sa­nju jed­nog za­seb­nog vi­da is­tra­ži­va­nja ko­ji je do­bio na­ziv‚ for­mal­na so­ci­o­lo­
gi­ja‘.6 On je ti­me po­kre­nuo je­dan pra­vac mi­šlje­nja u so­ci­o­lo­gi­ji i kul­tur­nim na­u­ka­
ma (ili ba­rem pri­pre­mio te­ren za nje­go­vu de­lat­nost) ko­ji je bio ite­ka­ko plo­dan za
raz­ma­tra­nje dru­štve­nih i kul­tur­nih pro­ble­ma. Do­volj­no je na­ve­sti te­o­ri­ju fi­gu­ra­ci­ja
Nor­ber­ta Eli­ja­sa [Nor­bert Eli­as], te­o­ri­ju si­ste­ma Tal­ko­ta Par­son­sa [Tal­cott Par­sons]
i Ni­kla­sa Lu­ma­na [Ni­klas Luh­mann] ili pak te­o­ri­ju so­ci­jal­nih mre­ža Bru­na La­tu­ra
[Bru­no La­to­ur] ko­je da­nas do­mi­ni­ra­ju so­ci­o­lo­škom di­sku­si­jom. Pro­ces ci­vi­li­za­ci­je
se mo­že opi­sa­ti kao od­re­đe­na isto­rij­ska fi­gu­ra­ci­ja u okvi­ru ko­je se da­ju re­kon­stru­
i­sa­ti in­ter­de­pen­den­ci­je iz­me­đu Sop­stva i Dru­gog na taj na­čin da dej­stvom ne­čeg
Tre­ćeg spolj­na pri­si­la bi­va tran­sfor­mi­sa­na (su­bli­mi­ra­na) u sa­mo­pri­si­lu, što do­vo­di
do kul­ti­va­ci­je vi­te­za kao ti­pič­ne fi­gu­re sred­njeg ve­ka i ti­me do na­stan­ka dvor­skog
(fe­ud ­ al­nog) dru­štva. Opa­snost od za­pa­da­nja u „mo­na­do­lo­ško“ mi­šlje­nje, ko­je je de­
li­mič­no da­to i u te­o­ri­ji si­ste­ma, po­ku­ša­va se po­sle­dn
­ jih dva­de­se­tak go­di­na ot­klo­ni­ti
no­vim mi­sa­o­nim mo­de­li­ma kao što je onaj (so­ci­jal­ne) mre­že. Mre­ža se ne sa­sto­ji iz
di­ja­de (od­no­sa dva ele­men­ta ili ak­te­ra), ne­go na­sta­je iz po­ve­zi­va­nja dva ak­te­ra sa
tre­ćim, ovog opet sa dru­gi­ma itd., što na kra­ju stva­ra slo­že­nu kon­fi­gu­ra­ci­ju od­no­sa.
Otu­da ovaj trend u me­dij­skim na­u­ka­ma, ne­kim eko­nom­skim te­o­ri­ja­ma ili te­o­ri­
ji na­u­ke (tzv. Ac­tor-Net­work-The­ory). U sva­kom slu­ča­ju osnov­na je­di­ni­ca ova­kvog
ob­li­ka po­ve­zi­va­nja me­đu lju­di­ma je pre tri­ja­da ne­go di­ja­da, pa je i iz tog raz­lo­ga
atrak­tiv­na fi­gu­ra Tre­ćeg kao me­ha­ni­zam di­fe­ren­ci­ja­ci­je ne sa­mo so­ci­jal­nih ne­go i
te­o­rij­skih struk­tu­ra.
Do­dat­nu atrak­tiv­nost su nje­go­va raz­ma­tra­nja o „tri­an­gu­lar­nom“ ka­rak­te­ru so­ci­
jal­nih in­ter­ak­ci­ja (mo­žda bi čak mo­glo bi­ti i re­či o „ko­mu­ni­ka­ci­o­nom tro­ug­ lu“ kao
kva­zi-lo­gič­koj fi­gu­ri) do­bi­la ti­me što je Zi­mel umeo da pro­na­đe kon­kret­ne pri­me­re
za ap­strakt­ne mi­sa­o­ne ti­po­ve. Po­seb­no upe­ča­tljiv pri­mer u So­ci­o­lo­gi­ji da­je u eks­kur­

6 Vi­di Sim­mel 1992.

11
interkulturalna istra ži vanja

su o stran­cu.7 Stra­nac bi­va od­re­đen kao onaj ko da­nas do­la­zi i su­tra osta­je. Da­kle,
on je to­po­lo­ški od­re­đen – kao onaj ko do­la­zi iz jed­nog me­sta u dru­go i ko­ji osta­je
ov­de. Stra­nac je uvek stra­nac u od­no­su na lo­kal­no sta­nov­ni­štvo. Isti­na, stra­nac je
iz per­spek­ti­ve jed­ne za­jed­ni­ce ili jed­nog dru­štva u funk­ci­ji (pot­pu­no ili de­li­mič­no)
Dru­gog. Ali po­sto­je si­tu­ac­ i­je u ko­ji­ma stra­nac in­kor­po­ri­ra Tre­ćeg – to su pre sve­ga
one si­tu­ac­ i­je u ko­ji­ma su dve gru­pe ili dva po­je­din­ca u kon­f likt­nom od­no­su. (Ni­je
se slu­čaj­no Zi­mel ba­vio i so­ci­o­lo­gi­jom kon­f li­ka­ta. Jed­no po­gla­vlje So­ci­ol­o­gi­je se ba­vi
upra­vo pro­ble­mom spo­ra.) U za­vi­sno­sti od svo­je mo­ti­va­ci­je ili pak objek­tiv­ne kon­
ste­la­ci­je od­no­sa stra­nac u kon­flikt­nim slu­ča­je­vi­ma mo­že na raz­li­čit na­čin od­i­gra­ti
fi­gu­ru Tre­ćeg. Kao aut­saj­der, da­kle, kao ne­ko ko sto­ji iz­van de­ša­va­nja, ko zbog to­ga
ne že­li da se me­ša u kon­flikt; me­đu­tim, on zbog te svo­je ne­u­tral­no­sti mo­že bi­ti in­
vol­vi­ran u kon­flikt kao po­sred­nik ili čak kao su­di­ja, uko­li­ko se s ti­me slo­že oba ta­bo­
ra. Kao do­dat­ni ri­val, ta­ko što će se pri­klju­či­ti jed­noj stran­ci, ka­ko bi joj po­mo­gao u
bor­bi pro­tiv dru­ge, što u slu­ča­ju po­volj­nog is­ho­da mo­že zna­či­ti i do­bi­tak za nje­ga.
Ali isto ta­ko mo­že bi­ti i Ter­ti­us ga­u­dens: pro­mi­šlje­nom tak­ti­kom mo­že iz­i­gra­ti i jed­
nu i dru­gu stra­nu, ka­ko bi se­bi obez­be­dio naj­ve­ću ko­rist.
Ovaj po­sled­nji, mo­žda i naj­za­ni­mlji­vi­ji, slu­čaj mo­že da se ilu­stru­je na fik­tiv­nim
pri­me­ri­ma, ko­ji su i re­al­no za­mi­sli­vi. Ta­kvi pri­me­ri ima­ju sta­tus mi­sa­o­nog eks­pe­ri­
men­ta i kao ta­kvi su ta­ko­đe od zna­ča­ja za kul­tu­ro­lo­šku lo­gi­ku. Ra­di se o mo­ti­vu ko­ji
je ko­ri­šćen u de­li­ma po­pu­lar­ne kul­tu­re. Kao je­dan od pr­vih auto­ra se mo­že na­ve­sti
ame­rič­ki autor kri­mi­na­li­stič­kih pri­ča De­šil He­met [Das­hi­ell Ham­mett], tač­ni­je nje­
gov ro­man iz 1929. go­di­ne Cr­ve­na že­tva [Red Har­vest], za­tim film Aki­re Ku­ro­sa­ve
[A­ki­ra Ku­ro­sa­wa] Jo­đim­bo – Te­le­sna stra­ža [Yōjim­bō] (1961) i ve­stern-va­ri­jan­ta tog
fil­ma ko­ju je sni­mio Ser­đo Le­o­ne [Ser­gio Le­o­ne] Za ša­ku do­la­ra [Per un pug­no di
dol­la­ri] (1964).8 Rad­nja je u tim pri­me­ri­ma sko­ro iden­tič­na, sa­mo je kon­tekst raz­
li­čit. Glav­ni ju­nak He­me­to­vog ro­ma­na je bez­i­me­ni (!) de­tek­tiv ko­jem po­la­zi za ru­
kom da pre­va­ri dve ban­de ko­je se me­đu­sob­no bo­re za pri­mat u gra­du Per­son­vi­lu
[Per­son­vil­le]; ume­sto de­tek­ti­va u Ku­ro­sa­vi­nom fil­mu na sce­nu stu­pa lu­ta­ju­ći sa­mu­
raj ko­ji ta­ko­đe tra­ži na­klo­nost pr­vo jed­nog kla­na, a za­tim i dru­gog, a u ita­li­jan­skom
ve­ster­nu u jed­nom mek­sič­kom se­lu ta­jan­stve­ni stra­nac ta­ko­đe lu­ka­vom pro­me­nom
stra­na iz­ig­ ra­va dve ve­li­ke po­ro­di­ce – ame­rič­ku po­ro­di­cu Bak­ster [Bax­ter] i mek­
sič­ku fa­mi­li­ju Ro­ho [Ro­jo]. U sva tri slu­ča­ja stra­nac je taj ko­ji upa­da u kon­flikt
dve­ju ban­di od­no­sno kla­no­va i ko­ji je pri­mo­ran da igra dvo­stru­ku ulo­gu. I po­red

7 Neo­bič­no za ne­ko­ga ko je pi­sao ese­je o ra­zno­ra­znim te­ma­ma kao što su este­ti­ka dr­ške ili psi­ho­lo­gi­ja
na­ki­ta. Ali to po­ka­zu­je da se for­mal­no-te­o­rij­ski na­čin mi­šlje­nja i ese­ji­stič­ki na­čin pi­sa­nja ne is­klju­ču­
ju. To je mo­del pi­sa­nja ko­ji se na­ža­lost iz­gu­bio u post­mo­der­ni gde se for­si­ra ra­di­kal­ni „ese­ji­zam“.
8 Ov­de je od­lu­ču­ju­ća te­o­re­ma o dvo­stru­koj kon­tin­gen­ci­ji ko­ja po­la­zi od či­nje­ni­ce dvo­stru­ke ne­si­gur­
no­sti u is­hod ko­mu­ni­ka­ci­je od stra­ne oba (!) part­ne­ra, ka­ko Ega ta­ko i Al­te­ra, što ima kon­se­kven­ce za
sa­mo­re­flek­si­ju – Tre­ći je ov­de iz­o­sta­vljen, a mo­žda je po­treb­no upra­vo nje­ga in­te­gri­sa­ti u ele­men­tar­nu
so­ci­jal­nu in­ter­ak­ci­ju.

12
 interkulturalna istra živanja

svih pe­ri­pe­ti­ja Tre­ći sva tri pu­ta iz­la­zi kao po­bed­nik. Da ne­kad ne­ma ime­na, sa­mo
po­tvr­đu­je ano­nim­nost ka­te­go­ri­je Tre­ćeg – ni­je bit­na nje­go­va re­fe­ren­ci­ja (na šta se
od­no­si), ne­go nje­go­va funk­ci­ja (da kon­fi­gu­ri­še od­no­se).
U struk­tu­ral­nom po­gle­du se uklju­če­njem Tre­ćeg dâ pri­me­ti­ti in­ten­zi­vi­ra­nje so­
ci­jal­nih od­no­sa ko­je je mo­gu­će sa raz­li­či­tim ak­cen­tom: od­no­si se mo­gu još vi­še
za­o­štri­ti uko­li­ko se stra­nac ume­ša u kon­flikt i po­dr­ži jed­nu od kon­flikt­nih stra­na,
ili pak spor mo­že bi­ti ubla­žen ako je stran­cu sta­lo do po­mi­re­nja, a mo­že bi­ti čak i
raz­re­šen ako uspe­šno od­i­gra ulo­gu po­sred­ni­ka (mo­žda i su­di­je). Na­rav­no, ne mo­
ra­ju sa­mo kon­flik­ti bi­ti po­lje gde se po­seb­no vi­di pro­me­na „kva­li­te­ta“ od­no­sa ko­ju
za so­bom po­vla­či do­la­zak Tre­ćeg, ali je simp­to­ma­tič­no da se u slu­ča­ju kon­flikt­nih
ve­za naj­ja­sni­je mo­že uoči­ti ka­ko Tre­ći uti­če na di­fe­ren­ci­ja­ci­ju so­ci­jal­nih od­no­sa.
Mo­žda iz tog raz­lo­ga što su kon­flik­ti po se­bi in­di­ka­to­ri struk­tu­ral­nih pro­me­na u
okvi­ru dru­štva.
Kao da­lji pri­mer kon­flikt­nih si­tu­a­ci­ja, u ko­ji­ma se ja­vlja fi­gu­ra Tre­ćeg, mo­gu
se na­ve­sti lju­bav­ne ve­ze iz­me­đu tro­je lju­di. U okvi­ru li­te­ra­tu­re je omi­ljen mo­tiv
„lju­bav­nog tro­u­gla“, gde je obič­no dat ri­va­li­tet iz­me­đu dva mu­škar­ca zbog lju­ba­
vi pre­ma jed­noj že­ni, ma­da isto ta­ko dve že­ne mo­gu do­ći u kon­flikt oko jed­nog
lju­bav­ni­ka. Po­seb­no je u ro­man­tič­koj li­te­ra­tu­ri bio pri­su­tan taj mo­tiv lju­bav­nog
ri­va­li­te­ta. Raz­log za fa­sci­nant­nost ove tri­an­gu­lar­ne kon­ste­la­ci­je mo­že se na­ći u
pro­me­ni po­i­ma­nja i prak­ti­ko­va­nja sa­me lju­ba­vi, ka­ko ju je opi­sao Lu­man u svo­joj
(slo­bod­no se mo­že re­ći) kla­sič­noj stu­di­ji o lju­ba­vi kao stra­sti (pa­si­ji).9 Ro­man­ti­
ka vi­še ne in­si­sti­ra na raz­dva­ja­nju lju­ba­vi i bra­ka, pri­ja­telj­stva i sek­su­al­no­sti za
raz­li­ku od ko­da in­tim­no­sti ko­ji je do­mi­ni­rao ra­ni­jim ve­ko­vi­ma, gde su lju­bav u
smi­slu pa­si­je (stra­sna lju­bav) i brak kao in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na for­ma lju­ba­vi či­ni­
li su­prot­no­sti. Je­dan pri­mer da­je pri­po­vet­ka Un­di­na Fri­dri­ha de la Mot Fu­kea
[Fri­e­drich de la Mot­te Fo­u­qué], ob­ja­vlje­na 1811. go­di­ne,10 gde je glav­ni ju­nak,
vi­tez Hul­dbrand, kao Tre­ći ra­za­pet iz­me­đu lju­ba­vi pre­ma nim­fi Un­di­ni i mla­doj
kne­gi­nji Ber­tal­di. On pr­vo stu­pa u brak sa Un­di­nom, a za­tim i sa Ber­tal­dom – ali
obe brač­ne ve­ze ne uspe­va­ju. Stra­sna lju­bav pre­ma ma­gič­nom bi­ću ne tr­pi pri­si­lu
in­sti­tu­ci­je, a brač­na lju­bav je pak osu­đe­na na pro­past uko­li­ko je sa­mo pro­iz­i­šla iz
pro­ra­ču­na i prag­ma­ti­zma i is­klju­ču­je pa­si­ju. Ta­kva kon­ste­la­ci­ja od­no­sa mo­ra za­
vr­ši­ti ona­ko ka­ko je to če­sto slu­čaj u ro­man­ti­zmu – smr­ću: prog­na­na Un­di­na po­
ljup­cem ubi­ja Hul­dbran­da, po­što to od nje zah­te­va­ju obi­ča­ji nje­nog sve­ta. Da­kle,
za raz­li­ku od pret­hod­nog pri­me­ra, Tre­ći je ov­de gu­bit­nik.

9 Upor. Zi­mel 2003.

10 Ka­ko bi se upot­pu­nio re­do­sled mo­gao bi se na­ve­sti i film Vol­te­ra Hi­la [Wal­ter Hill] iz 1996. go­di­ne
Po­sled­nji osvet­nik [The Last Man Stan­ding] – po­la ve­stern, po­la kri­mić – ko­ji sve­sno na­sta­vlja film­sku
tra­di­ci­ju „uklju­če­nja Tre­ćeg“, s tim što je ov­de rad­nja fil­ma, vre­men­ski gle­da­no, naj­bli­ža kon­tek­stu
He­me­to­vog de­la.

13
interkulturalna istra ži vanja

Ka­da je već reč o lju­bav­nim od­no­si­ma, u sa­vre­me­nom so­ci­jal­nom kon­tek­stu sve

in­tri­gant­ni­ja po­sta­je ka­te­go­ri­ja „tre­ćeg“ po­la pre­ko ko­je se mo­že pre­i­spi­ta­ti od­nos
me­đu po­lo­vi­ma. Či­nje­ni­ca da tran­ssek­su­al­ci ne pri­pa­da­ju jed­no­stra­no ni­ti mu­škom
ni­ti žen­skom ro­du po­kre­će pi­ta­nja ko­ja se ti­ču so­ci­jal­ne kon­stru­i­sa­no­sti ro­da. Ra­di
se če­sto o „ne­vi­dlji­vim Tre­ći­ma“, jer se obič­no skri­va­ju od jav­no­sti ili ih sa­ma jav­
nost dr­ži da­le­ko od na­šeg po­gle­da. Ono što se mo­že sma­tra­ti ne­kom vr­stom pri­
vid­nog na­si­lja (ako ni­je i re­al­no) je­ste pri­si­la jed­no­stra­ne iden­ti­fi­ka­ci­je sa jed­nim
ro­dom, ko­ja još uvek do­mi­ni­ra evrop­skim dru­štvom (na­še dru­štvo je pak pri­ča za
se­be – to do­bro zna­ju svi ko­ji su pra­ti­li de­ša­va­nja 10. ok­to­bra ove go­di­ne). Ni­je to
je­di­ni me­ha­ni­zam so­ci­jal­ne iden­ti­fi­ka­ci­je od­no­sno so­ci­ja­li­za­ci­je ko­ji će, me­đu­tim,
sve vi­še bi­ti pre­i­spi­ti­van kao što po­ka­zu­ju sa­vre­me­ne ten­den­ci­je da se pri­zna ho­mo­
sek­su­al­na brač­na ve­za kao i da se svim gra­nič­nim slu­ča­je­vi­ma i onim slu­ča­je­vi­ma
ko­ji od­stu­pa­ju od još uvek do­mi­ni­ra­ju­ćeg he­te­ro­sek­su­al­nog mo­de­la od­no­sa (tzv.
qu­e­er ori­jen­ti­sa­nim po­je­din­ci­ma i gru­pa­ma) obez­be­di mo­guć­nost jed­na­kih šan­si
za raz­voj i eman­ci­pa­ci­ju u dru­štvu. Na­sta­je či­tav je­dan pro­fil is­tra­ži­va­nja o pol­nim
„ano­ma­li­ja­ma“ (Qu­e­er Stu­di­es), ko­ji že­li da po­ka­že da se ov­de u su­šti­ni ne ra­di o
ne­nor­mal­nim po­ja­va­ma ne­go o dis­kri­mi­ni­šu­ćim so­ci­jal­nim kon­struk­ci­ja­ma ko­je
tre­ba pre­va­zi­ći. Eman­ci­pa­ci­ja Tre­ćeg u smi­slu za­seb­ne pol­ne ka­te­go­ri­je ne­će ugro­zi­
ti di­stink­ci­ju dva „pri­zna­ta“ ro­da, ka­ko bi to mo­gli sma­tra­ti ne­ki krat­ko­vi­di kri­ti­ča­ri
qu­e­er-stu­di­ja – ona će pre obo­ga­ti­ti sli­ku o čo­ve­ku kao bi­ću ko­je ni­je fik­si­ra­no na
je­dan mo­dus biv­stvo­va­nja. Čo­vek je po pri­ro­di tran­sfor­mer, bi­će ko­je me­nja for­me
svog biv­stvo­va­nja i za ko­je upra­vo ni­je nor­mal­no da biv­stvu­je sa­mo na je­dan na­čin.
Mo­žda pod uti­ca­jem fi­gu­re Tre­ćeg i an­tro­po­lo­gi­ja do­bi­je im­pul­se za pro­me­nu sli­ke
o čo­ve­ku.
Ne­ko­li­ko fi­gu­ra Tre­ćeg, ko­je su ov­de ukrat­ko pri­ka­za­ne, po­ka­zu­je da se kul­tur­
ne na­u­ke mo­ra­ju po­la­ko na­vi­ći na pre­laz sa bi­nar­nog na ter­ci­jar­ni na­čin mi­šlje­nja,
uko­li­ko že­le da da­ju do­pri­nos bo­ljem shva­ta­nju da­na­šnjeg dru­štva. Eg­zi­sten­ci­jal­na
pa­te­ti­ka go­vo­ra o Dru­go­me mo­ra da ustu­pi me­sto so­ci­jal­noj prag­ma­ti­ci go­vo­ra o
Tre­ćem. Isto ta­ko se mo­ra uvi­de­ti na­iv­nost „mi­ta“ o ne­po­sred­no­sti, ko­ju je tre­ba­lo
da ga­ran­tu­je pri­stup Dru­go­me, a ko­ja se ne mo­že odr­ža­ti s ob­zi­rom na kom­pli­ka­ci­ju
ko­ju u od­nos Ega i Al­te­ra uvo­di tre­ća oso­ba, kom­pli­ka­ci­ju od ko­je ne tre­ba be­ža­ti,
ne­go sa ko­jom te­o­re­ti­čar me­đu­ljud­skih od­no­sa tre­ba da se su­o­či. I u te­o­ret­skom
i u prak­tič­kom po­gle­du ka­te­go­ri­ja Tre­ćeg je od zna­ča­ja za raz­ma­tra­nje so­ci­jal­nih
in­ter­ak­ci­ja. Kao pr­vo, ra­di se o te­o­ret­skoj ino­va­ci­ji: ljud­ske ve­ze se sa­svim druk­či­je
po­i­ma­ju ako se sa­gle­da­ju iz per­spek­ti­ve Tre­ćeg ili, tač­ni­je: ako se u na­uč­ni dis­kurs
o od­no­su dva po­je­din­ca ili dve gru­pe uklju­či per­spek­ti­va Tre­ćeg.11 Na­uč­ni po­gled
tre­ba pri­vi­ka­va­ti na uklju­či­va­nje Tre­ćeg (ne sa­mo u smi­slu tre­će oso­be ne­go uop­

11 Na kra­ju kra­je­va, ne za­u­zi­ma li te­o­re­ti­čar dru­štva ili kul­tu­re sâm po­zi­ci­ju Tre­ćeg ka­da se ba­vi od­
no­som dva po­je­din­ca?

14
 interkulturalna istra živanja

šte u smi­slu ne­kog tre­ćeg en­ti­te­ta) ka­ko bi se ho­ri­zont na­uč­nog raz­ma­tra­nja uvek
mo­gao pro­ši­ri­va­ti. I fik­ci­ja Tre­ćeg mo­že bi­ti od he­ur­ i­stič­kog zna­ča­ja za na­u­ku. Kao
dru­go, fi­gu­ra Tre­ćeg je eman­ci­pa­tor­na ka­te­go­ri­ja – njo­me se mo­že uka­za­ti na ne­pra­
ved­no­sti ko­je u jed­nom dru­štvu tr­pe svi oni ko­ji su is­klju­če­ni iz du­al­ne in­ter­ak­ci­je
ili bi­nar­nog dis­kur­sa. Eta­bli­ra­njem Tre­ćeg se mo­že da­ti do­pri­nos po­bolj­ša­nju me­
đu­ljud­skih od­no­sa, po­što nje­go­vo uklju­či­va­nje u ko­mu­ni­ka­ci­ju kao rav­no­prav­nog
ak­te­ra i part­ne­ra uti­če na obra­zo­va­nje re­spek­ta pred dru­gi­ma. Ter­ci­jar­na lo­gi­ka ta­ko
za so­bom po­vla­či ter­ci­jar­nu eti­ku: re­spekt pred Tre­ćim u te­o­ri­ji mo­že do­pri­ne­ti ve­
ćem re­spek­tu pred dru­gi­ma u prak­si. Ali, bez ob­zi­ra na sve te po­zi­tiv­ne efek­te ko­je
mo­že ima­ti uklju­če­nje Tre­ćeg u raz­ma­tra­nje dru­štve­nih od­no­sa ko­ji či­ne jed­nu ili
vi­še kul­tu­ra, ne sme se pre­te­ra­ti u en­tu­zi­ja­zmu ko­ji ovih da­na bu­di go­vor o Tre­ćem.
Dru­gim re­či­ma, od tri­an­gu­la­ci­je od­no­sa ne tre­ba pra­vi­ti „Sve­to Troj­stvo“. Na­u­ka ne
bi sme­la za­vr­ši­ti u fe­ti­ši­za­ci­ji jed­nog bro­ja. Za­to će i ov­de bi­ti po­tre­ban me­to­do­lo­
ški oprez ka­ko fi­gu­ra Tre­ćeg ne bi po­sta­la pre­pre­kom za na­uč­ni uvid ume­sto da ga
pod­sti­če.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Eßlin­ger, Eva; To­bi­as Schlec­htri­e­men; Do­ris Schwe­it­zer; Ale­xan­der Zons (ed.): Die Fi­gur des
Drit­ten. Ein kul­tur­wis­sen­scha­ftlic­hes Pa­ra­dig­ma, Frank­furt a. M., Su­hr­kamp Ver­lag, 2010.
2. Fleck, Lud­wik: Ent­ste­hung und Ent­wic­klung einer wis­sen­scha­ftlic­hen Tat­sac­he, Frank­furt a.
M., Su­hr­kamp Ver­lag, 1980.
3. Fo­u­qué, Fri­e­drich de la Mot­te: Un­di­ne, Stut­tgart, Rec­lam Ver­lag, 1998.
4. Kun, To­mas S.: Struk­tu­ra na­uč­nih re­vo­lu­ci­ja, Be­og­ rad, No­lit, 1974.
5. Lu­man, Ni­klas: Lju­bav kao strast. Pri­log ko­di­ra­nju in­tim­no­sti, Srem­ski Kar­lov­ci – No­vi Sad,
Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, 2010.
6. Lu­man Ni­klas: Dru­štve­ni si­ste­mi. Osno­vi op­šte te­o­ri­je, Srem­ski Kar­lov­ci – No­vi Sad, Iz­da­vač­
ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, 2001.
7. Sim­mel, Ge­org: So­zi­o­lo­gie. Un­ter­suc­hun­gen über die For­men der Ver­ge­sellschaf­tung (Ge­
sam­ta­us­ga­be Bd. 11), Frank­furt a. M., Su­hr­kamp Ver­lag, 1992.
8. Zi­mel, Ge­org: „Stra­nac“, u: Zlat­na gre­da, 2003, god. 3, br. 23: 24–26.

15
The In­clu­sion of the Third.
A Short Con­tri­bu­tion to the Cul­tu­ral Lo­gic
S um­m a r y : In this ar­tic­le the aut­hor con­si­ders the con­se­qu­en­ces that the in­clu­sion
of the fi­gu­re of the Third co­uld ha­ve for the cul­tu­ral sciences. As exam­ples, we will
use the con­cre­te fi­gu­res of stran­ger, love triangle, tran­sgen­der. It will be shown
what kind of struc­tu­ral chan­ges in hu­man in­ter­re­la­ti­ons (espe­ci­ally the con­flic­ting
ones) have been ca­us­ ed by the Third Per­son, and in which way the cul­tu­ral and
so­cial the­ory has to deal with the re­le­van­ce of this fi­gu­re.
Ke y w o r d s : the fi­gu­re of the Third, cul­tu­ral lo­gic, Ge­org Sim­mel, for­mal so­ci­ol­ogy,
stran­ger, con­flict, ména­ge à tro­is, tran­sgen­der

16
17

fotografija: Vladimir Pavić

interkulturalna istra ži vanja UDC 316.774
316.653

Bo­ris La­bu­do­vić, No­vi Sad

ha­ber­mas ili lu­man:

jav­nost kao me­ra ko­mu­ni­ka­ci­je
A p ­s t r a k t : Rad ana­li­zi­ra te­o­rij­sko pro­ma­tra­nje mas-me­di­ja i jav­no­sti u
de­lu Ni­kla­sa Lu­ma­na (Ni­klas Luh­mann, 1927–1998) i nje­go­vu op­ser­va­ci­
ju u ključ­nim seg­men­ti­ma po­re­di sa pa­ra­dig­mom Jir­ge­na Ha­ber­ma­sa.
K l j u č ­n e r e ­č i : Ni­klas Lu­man, Jir­gen Ha­ber­mas, jav­nost, mas-me­di­ji, si­
stem ko­mu­ni­ka­ci­ja

Ako in­ter­kul­tu­ral­nog ne­ma bez re­ci­pro­ci­te­ta, raz­me­ne, in­ter­ak­ci­je, de­se­gre­

ga­ci­je, me­đu­za­vi­sno­sti i so­li­dar­no­sti, on­da ga ne­ma ni bez jav­no­sti. A šta je jav­
nost da­nas?
Ve­ći­na struč­nih iz­ra­za ko­je u ko­mu­ni­ko­lo­gi­ji ko­ri­sti­mo sti­že nam iz en­gle­ske
ili ne­mač­ke go­vor­ne sfe­re, što de­lu­je lo­gič­no s ob­zi­rom na ute­me­lje­nu tra­di­ci­ju
ma­tič­nih dr­ža­va u pro­u­ča­va­nju ko­mu­ni­ka­ci­je, mas-me­di­ja i jav­nog mnje­nja. Prak­
sa pu­bli­ci­te­ta i od­no­sa s jav­no­šću na­sta­je go­to­vo pa­ra­lel­no (dru­ga po­lo­vi­na XIX
ve­ka) u SAD i Ne­mač­koj, a obe dr­ža­ve mo­gu se po­di­či­ti ozbilj­nim i ve­o­ma ute­me­
lje­nim is­tra­ži­va­nji­ma jav­no­sti. Ne­ke od naj­zna­čaj­nijih te­o­ri­ja u obla­sti ma­sov­nog
ko­mu­ni­ci­ra­nja, efe­ka­ta me­di­ja i jav­nog mnje­nja jed­na­ko du­gu­ju ne­mač­kim in­te­
lek­tu­al­ci­ma ko­ji su se od Tre­ćeg raj­ha sklo­ni­li u Ame­ri­ku, kao i oni­ma ko­ji su osta­li
da mu na ovaj ili onaj na­čin slu­že. Bez že­lje da se pot­ce­ni do­pri­nos dru­gih na­uč­nih
za­jed­ni­ca u pro­u­ča­va­nju jav­no­sti, re­klo bi se da su Ne­mač­ka i Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke
Dr­ža­ve kom­ple­men­tar­no iz­gra­di­le te­melj sa­vre­me­nog pri­stu­pa pro­u­ča­va­nju mas-
me­di­ja i jav­no­sti. Iz tih raz­lo­ga će­mo pr­vo ter­mi­no­lo­ški de­fi­ni­sa­ti iz­ra­ze jav­nost i
pu­bli­ka u en­gle­skom i ne­mač­kom je­zi­ku, a po­tom pri­stu­pi­ti se­mi­o­tič­kim aspek­ti­
ma tih re­či kod nas.

18
 interkulturalna istra živanja

Re­či audi­en­ce (pu­bli­ka) i pu­blic (jav­no, jav­nost) u en­gle­skom je­zi­ku ima­ju vi­še
zna­če­nja. U pr­vom re­du ime­ni­ca audi­en­ce je ozna­ča­va­la akt ili sta­nje slu­ša­nja, for­
mal­no sa­slu­ša­nje ili in­ter­vju, pri­li­ku da se bu­de sa­slu­šan (kao u iz­ra­zu be­ing gi­ving
an audi­en­ce with), a on­da i: gru­pu slu­ša­la­ca ili gle­da­la­ca; či­ta­lač­ku, gle­da­lač­ku ili
slu­ša­lač­ku pu­bli­ku; gru­pu stra­stve­nih obo­ža­va­la­ca ili po­sve­će­ni­ka. Ter­min po­ti­če
iz sta­ro­en­gle­skog, od­no­sno sta­ro­fran­cu­skog, s ko­re­nom iz la­tin­ske re­či audi­en­tia
(audi­re – slu­ša­ti). Ti­pič­na upo­tre­ba re­či audi­en­ce da­nas se od­no­si na ko­lek­tiv­ni iz­raz
za lju­de ko­ji re­ci­pi­ra­ju jav­no ko­mu­ni­ci­ra­nje, gle­da­ju­ći ili slu­ša­ju­ći, bez ob­zi­ra na to
da li su lo­ci­ra­ni na jed­nom me­stu ili ra­su­ti po­red svo­jih pri­jem­ni­ka. Ti­me se mi­sli
na pu­bli­ku u sva­kom smi­slu: gle­da­o­ce te­le­vi­zi­je, slu­ša­o­ce ra­di­ja, po­se­ti­o­ce kon­cer­ta
ili po­li­tič­kog mi­tin­ga. U en­gle­skom je­zi­ku ter­min aude­in­ce (pu­bli­ka) pod­ra­zu­me­va
pa­siv­nost (pri­ma­o­ci pre ne­go sa­u­če­sni­ci) ma­se (agre­ga­ta). Tek je Džon Fisk (John
Fi­ske) po­čet­kom de­ve­de­se­tih uveo gla­gol audi­en­cing, pri­da­ju­ći ti­me pu­bli­ci ne­što
ak­tiv­ni­ju ulo­gu u ko­mu­ni­ci­ra­nju (što bi se, ilu­stra­ci­je ra­di, mo­glo tu­ma­či­ti ana­log­no
te­o­ri­ji o ko­ri­sti­ma i za­do­volj­stvi­ma).
Pu­blic kao pri­dev u en­gle­skom je­zi­ku zna­či: iz­lo­žen op­štem po­gle­du, otvo­ren;
do­bro po­znat, zna­ča­jan (pu­blic fi­gu­re); ma­te­ri­ja­lan, opa­ža­jan; ko­ji je u od­no­su, ko­ji
se ti­če ce­le na­ci­je ili dr­ža­ve (pu­blic law); ko­ji je pi­ta­nje dr­ža­ve. Kao ime­ni­ca, ta reč
se pre sve­ga od­no­si na: lju­de u ce­li­ni, na po­pu­la­ci­ju; gru­pu lju­di ko­ji ima­ju za­jed­
nič­ki in­te­res ili ka­rak­te­ri­sti­ke (re­a­ding pu­blic). I ova reč po­ti­če iz sta­ro­en­gle­skog, a
ko­ren joj je u la­tin­skoj re­či pu­bli­cus (pri­dev ko­ji ozna­ča­va ne­što na­rod­no, dr­žav­no
ili op­štin­sko). Ko­lo­kvi­jal­na upo­tre­ba re­či pu­blic ve­o­ma je ši­ro­ka, pa se mo­že pre­po­
zna­ti kao ozna­či­telj za vi­dlji­vo, pro­mi­nent­no, opa­žaj­no, vla­di­no, na­ci­o­nal­no, op­šte,
na­rod­no, dru­štve­no ili otvo­re­no. Kao ime­ni­ca se če­sto od­no­si na po­pu­la­ci­ju uop­šte,
a po­tom i na gru­pe ko­je de­le za­jed­nič­ke bri­ge, in­te­re­se, raz­u­me­va­nja ili po­tre­be.
Aso­ci­ja­ci­je ko­je reč pu­blic iza­zi­va­ju na en­gle­skom go­vor­nom pod­ruč­ju uglav­nom se
od­no­se na ko­lek­ti­vi­tet za ko­ji se pret­po­sta­vlja da je re­la­tiv­no ho­mo­gen, je­din­stven u
ak­ci­ja­ma ili tvrd­nja­ma. Plu­ral pu­blics (jav­no­sti) ko­ri­sti se ve­o­ma ret­ko i pred­sta­vlja
sko­ra­šnji aka­dem­ski po­ku­šaj da se na­gla­si he­te­ro­ge­nost od­re­đe­nih gru­pa.
Reč pu­blic u en­gle­skom je­zi­ku ima mno­go iz­ve­de­ni­ca i idi­o­ma ko­je raz­li­či­to pre­
vo­di­mo, kao u pri­me­ri­ma pu­blic do­main (jav­na sfe­ra), pu­blic enemy (dr­žav­ni ne­pri­
ja­telj), pu­blic re­la­ti­ons (od­no­si s jav­no­šću) ili pu­blic school (dr­žav­na ško­la). Ta­ko­đe
va­lja na­bro­ja­ti i iz­ra­ze kao što su pu­blis­hing (iz­da­va­štvo) i pu­bli­city (pu­bli­ci­tet).
Ve­zu iz­ra­za pu­blic u en­gle­skom je­zi­ku sa ne­ka­kvom ak­tiv­nom par­ti­ci­pa­ci­jom,
de­li­be­ra­ci­jom i mo­bi­li­za­ci­jom u reč­ni­ci­ma je te­ško na­ći, iako se u aka­dem­skim kru­
go­vi­ma jav­nost če­sto tre­ti­ra kao ra­ci­o­nal­na i ak­tiv­na.
Za en­gle­sko audi­en­ce u ne­mač­kom je­zi­ku ko­ri­ste se sle­de­ći ter­mi­ni: anhören, ge­
hör (slu­ša­nje); audi­enz (for­mal­na re­cep­ci­ja ili sa­slu­ša­nje, audi­jen­ci­ja); zuhörerschaft
i pu­bli­kum. Naj­če­šći pre­vod re­či audi­en­ce u mas-me­dij­skom kon­tek­stu sva­ka­ko je

19
interkulturalna istra ži vanja

pu­bli­kum (slu­ša­o­ci, gle­da­o­ci, či­ta­o­ci), reč ko­ja ima isti la­tin­ski iz­vor kao i en­gle­ska
reč pu­blic – la­tin­ski ter­min pu­bli­cus, ali – kao što vi­di­mo – dru­ga­či­je zna­če­nje. U
Ne­mač­koj reč pu­bli­kum obič­no ozna­ča­va ko­lek­tiv­ni na­ziv za slu­ša­o­ce ili gle­da­o­ce,
od­no­sno po­se­ti­o­ce; ime za lju­de ko­ji pra­te umet­nost ili na­u­ku; na­ziv za po­se­ti­o­ce
mu­ze­ja, re­sto­ra­na ili ka­fea. Ne­mač­ki ko­mu­ni­ko­lo­zi če­šće upo­tre­blja­va­ju iz­raz re­zi­
pi­ent (sa zna­če­njem kao i kod nas, od la­tin­skog re­ci­pe­re – pri­mi­ti).
En­gle­ska reč pu­blic (jav­nost) od­go­va­ra ne­mač­koj re­či öffentlichkeit, što je iz­raz
ko­ji je is­tra­ži­va­či­ma jav­nog mnje­nja po­znat po na­slo­vu uti­caj­nog de­la Jir­ge­na Ha­
ber­ma­sa Struk­tur­wan­del der öffentlichkeit, ko­ji je na en­gle­ski je­zik pre­ve­den kao The
struc­tu­ral tran­sfor­ma­tion of the pu­blic sphe­re, a kod nas kao jav­no mnje­nje. Iz­ra­zu
jav­na sfe­ra (ko­ji je pre­ko en­gle­skog je­zi­ka do­speo i do nas kao naj­če­šći ter­min ko­
jim pre­vo­di­mo ne­mač­ku reč öffentlichkeit) po­sve­ti­će­mo pa­žnju ne­što ka­sni­je. Reč
öffentlichkeit obič­no ozna­ča­va ne­što što je otvo­re­no, do­stup­no, pri­stu­pač­no, što svi
mo­gu da vi­de ili ču­ju. I iz­ve­de­ni­ce ima­ju to zna­če­nje: öffentliche Ve­ran­stal­tung (jav­ni
skup ili do­ga­đaj) ili das öffentliche Wohl (jav­no do­bro). Ova reč ima du­gu dis­kur­ziv­
nu isto­ri­ju u ne­mač­koj aka­dem­skoj jav­no­sti, a ti­me i re­la­tiv­ni nor­ma­tiv­ni ka­rak­ter,
prak­tič­no po­zi­tiv­nu, ak­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju u od­no­su na, re­ci­mo, ne­ga­tiv­no vred­no­va­
nje re­či mas­se (ma­sa).
Re­či pu­bli­ka i jav­nost ima­ju svo­je de­no­ta­ci­je i ko­no­ta­ci­je u srp­skom je­zi­ku ko­
je sva­ka­ko va­lja obra­zlo­ži­ti. Ime­ni­ca pu­bli­ka mo­že se na­ći u je­di­nom sa­vre­me­nom
Ve­li­kom reč­ni­ku stra­nih re­ći i iz­ra­za (Klajn i Šip­ka, 2006) kao de­ri­vat la­tin­skog pu­
bli­cus, a u zna­če­nji­ma: skup pri­sut­nih oso­ba, gle­da­o­ci, slu­ša­o­ci; lju­di sa istim in­te­
re­so­va­njem, uku­som ili od­no­som pre­ma če­mu, oni ko­ji pra­te od­re­đe­nu kul­tur­nu,
umet­nič­ku ili za­bav­nu de­lat­nost; pa čak i kao jav­no mnje­nje ili jav­nost (?!) i ši­ro­ke
ma­se. Iz­ve­de­ni­ce su nam po­zna­te: pu­bli­ka­ci­ja, pu­bli­ci­sti­ka i pu­bli­ci­tet.
Reč jav­nost (u istom ob­li­ku i zna­če­nju u srp­skom, hr­vat­skom i slo­ve­nač­kom
je­zi­ku, s tim što Slo­ven­ci upo­tre­blja­va­ju i iz­raz ob­čin­stvo – od sta­ro­slo­ven­skog na­
zi­va za za­jed­ni­cu, kod nas op­šti­na) do­la­zi nam od sta­ro­slo­ven­skog ja­vi­ti – uči­ni­ti
po­zna­tim ili vi­dlji­vim (ja­vi­ti – oba­ve­sti­ti, sa­op­šti­ti; ja­vlja mu se – vi­di). U sta­rom
do­brom lek­si­ko­nu Si­no­ni­mi i srod­ne re­či srp­sko­hr­vat­sko­ga je­zi­ka (La­le­vić, 1974)
mo­že se pro­na­ći neo­d­re­đe­ni ob­lik pri­de­va ja­van (u smi­slu pri­stu­pa­čan, ne­skri­ven,
vi­dljiv, otvo­ren, po­znat) i od­re­đe­ni ob­lik pri­de­va jav­ni (na­rod­ni, dr­žav­ni, za­jed­nič­
ki, op­šti), dok se reč jav­nost ne ob­ja­šnja­va po­seb­no, te se či­ta­lac upu­ću­je na si­no­
ni­me – na­rod i svet.
Reč jav­nost, da­kle, u srp­skom je­zi­ku funk­ci­o­ni­še dvo­ja­ko. U pr­vom zna­če­nju
mi­sli se na otvo­re­nost, pri­stu­pač­nost, ne­skri­ve­nost ili vi­dlji­vost, a u dru­gom na za­
jed­ni­cu ili na­rod, na­ro­či­to na po­pu­la­ci­ju ko­ja ima po­ten­ci­jal­ni stav ili opre­de­lje­nje.
Ta­ko se mo­že re­ći: bez jav­no­sti ne­ma jav­no­sti. Dru­gim re­či­ma, bez jav­no­sti kao do­
stup­no­sti i otvo­re­no­sti te­me ili pro­ble­ma ne­ma za­jed­ni­ce ko­ja mo­že da za­uz­ me ade­

20
 interkulturalna istra živanja

kvat­no opre­de­lje­nje. U srp­skom ko­lo­kvi­jal­nom je­zi­ku naj­če­šći si­no­ni­mi za jav­nost

upra­vo su na­rod ili na­ci­ja (bli­že Ol­por­to­vom shva­ta­nju ne­go poj­mu ak­tiv­ne ili kri­
tič­ke jav­no­sti) i bi­će da je to zbog hro­nič­nog ne­do­stat­ka gra­đan­ske kul­tu­re, tra­di­ci­je
i ter­mi­no­lo­gi­je, pa se sto­ga jav­nost če­sto iz­jed­na­ča­va s na­rod­nom vo­ljom ili sta­vom
na­ci­je (za šta se vo­đe i pro­pa­gan­di­sti una­pred po­bri­nu).
Kad reč jav­nost ozna­ča­va otvo­re­nost, do­stup­nost i pri­stu­pač­nost, to se naj­bo­lje
mo­že ilu­stro­va­ti uobi­ča­je­nim po­li­tič­kim i de­mo­krat­skim iz­ra­zom jav­nost i pro­zrač­
nost po­li­tič­kog ži­vo­ta, pri če­mu se jav­nost shva­ta kao slo­bo­da go­vo­ra, otvo­re­nost
od­lu­či­va­nja i kon­tro­la, da­kle kao jav­nost ra­da. Je­dan iz­raz u srp­skom je­zi­ku ta­ko­đe
ilu­stru­je šta se pod jav­nim pod­ra­zu­me­va: jav­na taj­na. Ne­što je, da­kle, svi­ma zna­no,
ali je ipak taj­na (sto­ga što ni­je jav­no iz­re­če­no). Da­kle, da bi se ov­de ne­što sma­tra­
lo jav­nim, tre­ba da bu­de ne sa­mo svi­ma po­zna­to ne­go i svi­ma sa­op­šte­no. Sa dru­ge
stra­ne, ka­da se po­li­ti­ča­ri­ma spo­či­ta­va da iza za­tvo­re­nih vra­ta pot­pi­su­ju ugo­vo­re ili
do­no­se ured­be, od njih će­mo če­sto ču­ti da je u pi­ta­nju jav­ni do­ku­ment sa­mo za­to
što se, re­ci­mo, na­la­zi na in­ter­net-stra­ni­ci ne­kog mi­ni­star­stva. Dru­gim re­či­ma, u tom
slu­ča­ju je jav­no ono što je svi­ma na dis­po­zi­ci­ji, pa ma­kar ni­ko i ne is­ko­ri­stio pra­vo da
se s tim upo­zna. U tom smi­slu jav­no ni­je sa­op­šte­no, ni­je čak ni svi­ma po­zna­to, ne­go
je jed­no­stav­no do­stup­no.
Sva­ko­dnev­no se reč jav­nost de­ko­di­ra kao za­mi­šlje­ni skup lju­di jed­ne te­ri­to­ri­jal­
ne za­jed­ni­ce (no­vo­sad­ska jav­nost, srp­ska jav­nost) či­je se hi­po­te­tič­ko opre­de­lje­nje
mo­že okvir­no re­pre­zen­ta­tiv­no sta­ti­stič­ki iz­ra­ču­na­ti. Dru­gim re­či­ma, jav­nost obič­
no ni­je jav­nost ako joj se ne pri­pi­su­je po­ten­ci­jal­no ili ak­tu­el­no mnje­nje (vi­dlji­vo u
iz­ra­zi­ma ti­pa to jav­nost ne­će do­zvo­li­ti, jav­nost ni­je pri­hva­ti­la ili na­i­šlo je na osu­du
jav­no­sti). S tim u ve­zi je i iz­raz jav­no mnje­nje. Prem­da ne­ki is­tra­ži­va­či jav­nog mnje­
nja obič­no ka­žu ka­ko utvr­đu­ju i me­re sta­vo­ve jav­no­sti, to je ve­o­ma te­ško do­ka­za­ti.
Jav­nost, na­i­me, ne­ma stav. Jav­nost ne­ma ni mnje­nje, osim kad se ono sta­ti­stič­ki
utvr­đu­je i pred­sta­vlja, jer je po­jam sta­va ve­o­ma pro­ble­ma­ti­čan. Sta­vo­vi se is­pi­tu­ju
pre sve­ga zbog nji­ho­ve ak­ci­o­ne kom­po­nen­te, a psi­ho­lo­gi­ja ni­je de­fi­ni­tiv­no us­pe­la
da utvr­di za­ko­ni­tost da ljud­ska po­stu­pa­nja je­su po­sle­di­ce sta­va. Na­pro­tiv, je­di­no
što je po­u­zda­no utvr­đe­no je da naj­če­šće od kon­tek­sta za­vi­si ho­će li čo­vek po­stu­pi­ti
u skla­du sa de­kla­ri­sa­nim sta­vom ili pot­pu­no su­prot­no nje­mu (Rejk i Ed­kok, 1978;
Aron­son i dru­gi, 2005). Mnje­nje je ade­kva­tan iz­raz za „sta­vo­ve“ ko­je pri­pi­su­je­mo
jav­no­sti, jer ono pod­ra­zu­me­va “ne­do­volj­no lo­gič­ki i em­pi­rij­ski za­sno­va­no mi­šlje­nje,
tre­nut­no uve­re­nje ili gle­di­šte” (Tre­bje­ša­nin, 2004). Uglav­nom, mnje­nje se obič­no
svo­di na opre­de­lje­nje u od­no­su na po­nu­đe­ne od­go­vo­re is­pi­ti­va­ča.
Od­nos jav­no­sti i pu­bli­ke kod nas ta­ko­đe ni­je do kra­ja de­fi­ni­san. Uobi­ča­je­no je
da pu­bli­ka i jav­nost je­su za­mi­šlje­ni agre­gat istih po­je­di­na­ca, pr­vi put u ulo­zi re­ci­
pi­je­na­ta, a dru­gi put u ulo­zi re­pli­ci­je­na­ta. Bi­lo bi lo­gič­no da jav­nost mo­ra pr­vo bi­ti
pu­bli­ka (da pri­mi po­ru­ku) da bi mo­gla da re­a­gu­je kao jav­nost (da iz­ra­zi re­ak­ci­ju), ali

21
interkulturalna istra ži vanja

- ni­je ta­ko. Jav­nost je mno­go ši­ra od pu­bli­ke i is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja na to če­sto
uka­zu­ju: ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no da se is­pi­ta­ni­ci u ve­li­kom pro­cen­tu iz­ja­sne kao neo­ba­
ve­šte­ni ili ne­do­volj­no oba­ve­šte­ni o ne­kom pro­ble­mu ili po­ja­vi (da­kle ni­su ni­ka­ko
pri­pa­da­li pu­bli­ci u bi­lo kom vi­du), a da se ipak nji­ho­vi od­go­vo­ri uvr­ste u ukup­no
opre­de­lje­nje jav­no­sti. Jav­nost je, da­kle, jav­nost i ka­da ni­je oba­ve­šte­na. Tre­ba sva­ka­
ko is­ta­ći i to da po­sto­ji iz­raz ko­jim se jav­nost iz­jed­na­ča­va s pu­bli­kom (po­ja­vi­ti se u
jav­no­sti, gde jav­nost pro­sto pod­ra­zu­me­va pu­bli­ku u smi­slu fi­zič­kog sve­do­ka ne­či­jeg
po­ja­vlji­va­nja), a da se obr­nu­to ne prak­ti­ku­je. Jav­nost se če­sto sma­tra pu­bli­kom ko­
ja re­a­gu­je, kao što je slu­čaj ka­da je „jav­nost osu­di­la ili ni­je do­bro pri­hva­ti­la“ ne­ku
emi­si­ju ili no­vin­ski tekst. Do­du­še, ne bi uvek tre­ba­lo pod­ra­zu­me­va­ti da su svi ko­ji
osu­đu­ju (jav­nost) za­i­sta i oni ko­ji su gle­da­li ili či­ta­li (pu­bli­ka). U Sr­bi­ji se, na­i­me,
pre­če­sto po­zi­va na jav­nost i u slu­ča­je­vi­ma ka­da se o po­ten­ci­jal­noj re­ak­ci­ji jav­no­sti
ne zna ama baš ni­šta.
Jav­nost, re­ci­mo još jed­nom, obič­no pod­ra­zu­me­va ap­strak­tan, za­mi­šlje­ni skup
in­di­vi­dua ne­ke za­jed­ni­ce. Kad ka­že­mo jav­nost, ne mi­sli­mo ni na ko­ga kon­kret­no.
Osim u jed­nom slu­ča­ju: kad ka­že­mo jav­no­sti, u plu­ra­lu. Ta­da obič­no mi­sli­mo na
seg­men­ti­ra­ne jav­no­sti, pri če­mu smo obič­no u sta­nju da ime­nom i pre­zi­me­nom
na­ve­de­mo bar dva ili tri pred­stav­ni­ka te vr­ste “jav­no­sti” (struč­ne, pro­fe­si­o­nal­ne ili
ne­ke dru­ge gru­pe).
Pod jav­no­šću, da­kle, u smi­slu ovog ra­da, pod­ra­zu­me­va­mo s jed­ne stra­ne otvo­
re­nost, do­stup­nost i pri­stu­pač­nost, sa dru­ge sli­ku za­jed­ni­ce ko­ja po­ten­ci­jal­no mni i
re­pli­ci­ra, ali i pred­sta­vu o tom mnje­nju. Ta­ko se en­gle­ski iz­raz pu­blic re­la­ti­ons, ko­ji
bu­kval­no zna­či jav­ni od­no­si, ov­de pre­vo­di kao od­no­si s jav­no­šću, a da se ti­me ne gu­
bi ori­gi­nal­ni smi­sao.

Ha­ber­mas i jav­na sfe­ra

Bi­će neo­bič­no va­žno da se, po­sle ter­mi­no­lo­ških na­po­me­na, na­krat­ko po­sve­ti­mo
poj­mu jav­na sfe­ra i pri­stu­pu Jir­ge­na Ha­ber­ma­sa jav­no­sti. Od pre­mi­je­re knji­ge Jav­no
mnje­nje (Ha­ber­mas, 1969 [o­ri­gi­nal: Struk­tur­ne pro­me­ne jav­no­sti, 1962]), po­jam jav­
ne sfe­re pred­sta­vlja je­dan od ključ­nih kon­ce­pa­ta u ko­mu­ni­ko­lo­škom, so­ci­o­lo­škom,
po­li­ti­ko­lo­škom ili fi­lo­zof­skom raz­ma­tra­nju i pro­uč­ a­va­nju jav­no­sti. Re­klo bi se da
sam kon­cept ni­je do kra­ja za­o­kru­žen ni de­fi­ni­san čak ni od svog auto­ra, sa­mog
Ha­ber­ma­sa. Sprem­ni smo da po­sve­do­či­mo da je upra­vo u to­me je­dan od ključ­nih
raz­lo­ga zbog ko­jeg su se raz­li­či­ti te­o­re­ti­ča­ri ta­ko zor­no po­sve­ti­li jav­noj sfe­ri.
Raz­ma­tra­ju­ći struk­tu­ral­ne pro­me­ne jav­ne sfe­re, Ha­ber­mas (1969) po­la­zi od
či­nje­ni­ce da ona ni slu­čaj­no ni­je bez­vre­me­ni aspekt dru­štva. Na­pro­tiv. Opi­su­ju­ći
an­tič­ke oral­ne olim­pij­ske igre, pa fe­u­dal­nu re­pre­zen­ta­ci­o­nu jav­nost (kao for­mu
pri­ka­zi­va­nja), on sti­že do svog pred­me­ta – gra­đan­ske bur­žo­a­ske jav­no­sti. Ta­kva

22
 interkulturalna istra živanja

jav­nost ima svoj osnov, ka­ko u pri­vat­nom pod­ruč­ju (gra­đan­sko dru­štvo, unu­tra­
šnji po­ro­dič­ni pro­stor, li­te­rar­na jav­nost, po­li­tič­ka jav­nost i sam grad) ta­ko i u sfe­ri
jav­ne vla­sti (dr­ža­va kao pod­ruč­je pri­si­le i dvor kao are­na ple­mić­skog dru­štva).
Gra­đan­sku eli­tu či­ni­li su lju­di ko­ji ne vla­da­ju, a ve­žba­li­šte jav­nog re­zo­no­va­nja
- pro­ces sa­mo­pro­sve­ći­va­nja - ob­u­hva­ti­la je li­te­rar­na jav­nost. Jav­nost jav­nih vla­
sti bi­va po­tom ne­gi­ra­na po­li­tič­kim re­zo­no­va­njem pri­vat­nih lju­di. Ha­ber­ma­so­va
bur­žo­a­ska jav­na sfe­ra pod­ra­zu­me­va­la je jed­nak sta­tus uče­sni­ka, ra­ci­o­nal­ni ar­gu­
ment kao je­di­nog ar­bi­tra, dis­kurs sa­sta­vljen od pro­ble­ma od za­jed­nič­kog zna­ča­ja
i in­klu­ziv­nost. Pad bur­žo­a­ske jav­ne sfe­re Ha­ber­mas vi­di u po­sre­do­va­noj jav­no­sti
i pa­siv­noj po­tro­šnji ma­sme­di­ja.
Va­žno je ov­de uvi­de­ti da ter­min jav­na sfe­ra ima dva po­ve­za­na sku­pa zna­če­nja:
pr­vi je u ve­zi s jav­no­šću kao ak­tu­el­nim fi­zič­kim en­ti­te­tom i na­rod­nim su­ve­re­ni­
te­tom, a dru­gi uklju­ču­je kon­cept jav­no­sti i otvo­re­no­sti. Isto sre­će­mo u kon­cep­tu
jav­no­sti u en­gle­skom pu­blic, ne­mač­kom öffentlichkeit, srp­skom jav­nost ili ru­skom
гласност. Za­što je on­da bio po­tre­ban iz­raz jav­na sfe­ra? Za­to što bi, osim na­ve­de­
nih oso­bi­na, jav­na sfe­ra tre­ba­lo da pod­ra­zu­me­va i „tzv. tr­ži­šte ide­ja, ra­ci­o­nal­nost
otvo­re­nog dis­kur­sa i istin­ski su­ve­re­ni­tet jav­no­sti“ (Murphy, 2005: 1964). Jav­na sfe­ra
ni­je sa­mo jav­nost, ni­ti sa­mo uslov jed­na­ko­sti i op­šteg pri­stu­pa, ne­go i pro­ces i pro­
stor kroz ko­ji pri­vat­ne oso­be for­mi­ra­ju jav­no mnje­nje. Ha­ber­mas za­pra­vo re­pli­ci­ra
po­zi­ti­vi­stič­koj so­ci­o­lo­gi­ji, on po­no­vo uvo­di zna­čaj ra­zu­ma i ra­ci­o­nal­nog dis­kur­sa.
Otu­da i po­tre­ba za ter­mi­nom jav­na sfe­ra. En­gle­ski pre­vo­di­lac je ne­mač­ki öffentlich­
keit pre­veo kao pu­blic sphe­re i za­to da bi iz­be­gao re­či kao što su pu­blic­ness (bu­kva­lan
pre­vod, uva­ža­va zna­če­nje ne­mač­kog su­fik­sa ke­it) ili pu­bli­city, jer bi u su­prot­nom
Ha­ber­ma­sov kon­cept u ame­rič­kom kon­tek­stu ne­iz­be­žno op­te­re­tio ne­ga­tiv­nim ko­
no­ta­ci­ja­ma re­klam­ne i pro­pa­gand­ne in­du­stri­je.
Jav­na sfe­ra je, da­kle, mno­go vi­še od sa­mog kon­cep­ta jav­no­sti. Dve go­di­ne po
pre­mi­je­ri nje­go­ve stu­di­je o struk­tu­ral­noj tran­sfor­ma­ci­ji jav­ne sfe­re, Ha­ber­mas pi­
še en­ci­klo­pe­dij­sku od­red­ni­cu za Fischer Le­xi­con Sta­at und Po­li­tik (na en­gle­skom:
Ha­ber­mas, 1974), gde ja­sno na­vo­di da jav­noj sfe­ri pri­pa­da­ju svi do­me­ni dru­štve­
nog ži­vo­ta u ko­ji­ma jav­no mnje­nje mo­že da bu­de for­mi­ra­no, stvo­re­no u sva­koj
kon­ver­za­ci­ji pri­vat­nih oso­ba. Neo­p­ho­dan uslov pred­sta­vlja di­ja­log u jav­nom mi­
ljeu, pri če­mu pri­vat­ne oso­be ne tre­ba da bu­du mo­ti­vi­sa­ne za­ra­dom ni­ti da bu­
du pot­či­nje­ne prav­nim re­gu­la­ci­ja­ma bi­ro­krat­ske dr­ža­ve. Dru­gim re­či­ma, ni­ko ni­je
pri­si­ljen na po­slu­šnost, ni­ko ni­je rob pro­fi­ta. Jav­nost je su­prot­na taj­noj po­li­ti­ci,
ona pred­sta­vlja de­mo­krat­sku kon­tro­lu ak­tiv­no­sti dr­ža­ve, ona kri­ti­ku­je i po­sre­du­je
iz­me­đu dr­ža­ve i dru­štva.
Ha­ber­mas stal­no re­vi­di­ra i una­pre­đu­je kon­cept jav­ne sfe­re. U svom zna­čaj­nom
de­lu Bet­we­en facts and norms (Ha­ber­mas, 1996) on pod jav­nom sfe­rom pod­ra­zu­
me­va ko­mu­ni­ka­cij­sku struk­tu­ru (si­stem­ski iz­raz) uko­re­nje­nu u svet ži­vo­ta (Hu­ser­lov

23
interkulturalna istra ži vanja

po­jam) kroz kon­cep­tu­al­no po­ve­za­nu mre­žu (opet si­stem­ska ter­mi­no­lo­gi­ja) ci­vil­nog

dru­štva. On tvr­di da se jav­na sfe­ra mo­že naj­bo­lje opi­sa­ti kao mre­ža za ko­mu­ni­ci­ra­
nje in­for­ma­ci­ja i gle­di­šta, pri če­mu su ko­mu­ni­ka­cij­ski to­ko­vi kroz pro­ces fil­tri­ra­ni
i sin­te­ti­zo­va­ni ta­ko da se sa­bi­ra­ju u su­me te­mat­ski ja­sno odvo­je­nih jav­nih mnje­nja.
Ha­ber­mas is­ti­če da jav­no mnje­nje ne sme bi­ti po­me­ša­no sa re­zul­ta­ti­ma an­ke­ta –
ono to mo­že bi­ti sa­mo po­sle fo­ku­si­ra­ne i jav­ne po­li­tič­ke de­ba­te.
Sa­da vre­di iz­ne­ti ne­ko­li­ko opa­ski na ra­čun po­pu­lar­no­sti i zna­ča­ja Ha­ber­ma­so­
vog kon­cep­ta jav­ne sfe­re. Pre sve­ga, de­ba­ta o Ha­ber­ma­so­vom kon­cep­tu je u sa­moj
Ne­mač­koj na­uč­noj jav­no­sti prak­tič­no okon­ča­na, pa­ra­dig­ma kao da je is­cr­plje­na i
Ha­ber­mas, pro­sto, vi­še „ni­je u tren­du“. Po­no­vi­mo, za­tim, da je ade­kva­tan pre­vod
re­či öffentlichkeit za­pra­vo pu­blic­ness (na en­gle­skom) i jav­nost (na srp­skom). Sa­ma
reč öffentlichkeit ini­ci­jal­no je ko­ri­šće­na u Ne­mač­koj od dru­ge po­lo­vi­ne XVI­II ve­ka
i ozna­ča­va­la je me­sta na ko­ji­ma je gra­đa­ni­ma do­zvo­ljen pri­stup – dvor­ski pro­to­ko­li,
re­li­gij­ske slu­žbe i aka­dem­ska pre­da­va­nja. Iz­raz pu­blic sphe­re po­ja­vio se pr­vi put u
en­gle­skom pre­vo­du 1974. go­di­ne (u tek­stu ko­ji smo po­mi­nja­li: Ha­ber­mas, 1974), a
Ha­ber­ma­so­vi pre­vo­di­o­ci Sa­ra i Frenk Le­noks (Sa­ra i Frank Len­nox) u fu­sno­ti ci­ti­
ra­ju struč­nja­ka za tran­skul­tu­ral­ni aspekt re­či Pi­te­ra Ho­hen­da­la (Pe­ter Ho­hen­dahl),
ko­ji ka­že da se no­vi ter­min uvo­di da se jav­nost ne bi iden­ti­fi­ko­va­la sa in­di­vi­du­a­ma
ko­je se udru­žu­ju. Ha­ber­ma­su je ovaj pre­vod (i no­va di­men­zi­ja) oči­gled­no pri­jao, jer
se ni­ka­da ni­je osvr­nuo na „pro­blem” u pre­vo­đe­nju. In­te­re­sant­no je, me­đu­tim, da se
u Ha­ber­ma­so­vom raz­ma­tra­nju po­ja­ve jav­ne sfe­re (Ha­ber­mas, 1969) ona pr­vo lo­ci­ra
u En­gle­skoj, po­tom u Fran­cu­skoj, pa tek on­da u Ne­mač­koj, dok iz­raz za pro­ma­tra­nu
po­ja­vu na­sta­je pr­vo u Ne­mač­koj.
Ha­ber­mas osta­vlja uti­sak na či­ta­o­ca kao da je pr­vi ko­ji je na­pi­sao sve­o­bu­hvat­
nu isto­ri­ju i te­o­ri­ju jav­ne sfe­re, ali ni­je ta­ko. Mno­ge knji­ge su ob­ja­vlje­ne pre i po­sle
nje­ga. U jed­noj ne­mač­koj stu­di­ji o jav­noj sfe­ri1 ob­ja­vlje­na je bi­bli­o­gra­fi­ja te­mat­skih
ra­do­va o jav­no­sti na pre­ko 50 stra­na, a Ha­ber­mas je po­me­nut na ma­lom pro­sto­ru,
pre sve­ga kao isto­ri­čar jav­ne sfe­re, autor nor­ma­tiv­nog pri­stu­pa i po­li­tič­ki ana­li­ti­čar.
Ako je ta­ko, za­što je on­da Ha­ber­mas i nje­gov kon­cept jav­ne sfe­re to­li­ko ko­men­ta­ri­
san i ta­ko po­pu­la­ran (van Ne­mač­ke)? Po­ku­ša­će­mo da jed­no­stav­no od­go­vo­ri­mo na
ovo pi­ta­nje.
Pre sve­ga, bit­no je vre­me ka­da se knji­ga po­ja­vi­la (1962). Sa­mo tri go­di­ne ra­
ni­je, So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja Ne­mač­ke jav­no je od­ba­ci­la mark­si­stič­ku tra­di­ci­ju
i usvo­ji­la re­for­mi­stič­ki pro­gram. Vi­đen kao gla­sno­go­vor­nik ne­mač­ke le­vi­ce, Ha­
ber­mas je u pr­vo vre­me i tu­ma­čen kao ne­ko ko kon­cep­tom jav­ne sfe­re uvo­di prin­
cip po­ste­pe­nih pro­me­na i od­ba­cu­je ne­iz­be­žnost re­vo­lu­ci­je. Za­i­sta, nje­go­va te­o­ri­ja
prak­tič­no i ni­je te­o­ri­ja zah­te­va za po­li­tič­kom par­ti­ci­pa­ci­jom, ne­go – za­me­na za tu

1 Vi­de­ti: Ho­hen­dahl, Pe­ter Uwe (ed) (2000). Of­fen­tlic­hke­it – Geschic­hte eines kri­tischen Be­griffs.
Stut­tgart: J. B. Met­zler.

24
 interkulturalna istra živanja

par­ti­ci­pa­ci­ju (va­lja na­gla­si­ti da se nje­gov kon­cept de­li­be­ra­tiv­ne de­mo­kra­ti­je ja­vlja

ka­sni­je). Da bi­smo ne­mač­ki prin­cip „kon­zer­va­tiv­ne mo­der­ni­za­ci­je“ mo­gli da sa­gle­
da­mo u pra­vom sve­tlu, tre­ba osve­tli­ti ja­ku tra­di­ci­ju in­te­lek­tu­al­ne de­ba­te bez ve­li­kih
po­li­tič­kih kon­se­kven­ci ko­ja i da­nas u Ne­mač­koj ži­vi kroz po­seb­ne sek­ci­je u dnev­noj
i ne­delj­noj štam­pi i ko­je se na­zi­va­ju fe­u­il­le­ton (kod nas felj­ton ozna­ča­va pu­bli­ci­sti­ku
štam­pa­nu u na­stav­ci­ma; iz­raz po­ti­če od fran­cu­ske re­či fe­u­il­let – ma­la stra­na). Ka­ko
na­vo­di Klajn­stu­ber (2001), Jens Je­sen, ured­nik felj­to­na u li­stu Die Ze­it (vo­de­ćem
ne­mač­kom ne­delj­ni­ku u ko­jem je Ha­ber­mas naj­če­šće ob­ja­vlji­vao ese­je i po­le­mič­
ke tek­sto­ve), sam pri­zna­je da su ne­mač­ki felj­to­ni me­sta za uto­pi­je, to­le­ri­sa­ne od
po­li­ti­ča­ra pre sve­ga za­to što su pi­sa­ne ap­strakt­nim je­zi­kom, či­me se pri­stup de­ba­ti
li­mi­ti­ra svi­ma osim in­te­lek­tu­al­noj eli­ti. Ha­ber­ma­sov uti­caj na ne­mač­ku po­li­ti­ku i
jav­nost ba­zi­ran je pre sve­ga na ta­kvim tek­sto­vi­ma, na nje­go­voj lič­noj tra­di­ci­ji ve­li­kih
po­li­tič­kih de­ba­ta.
Ha­ber­mas za­i­sta ni­je šte­deo ni­ko­ga. Do­bar deo svo­je sla­ve on du­gu­je jav­nim ili
aka­dem­skim po­le­mi­ka­ma sa Haj­de­ge­rom, Po­pe­rom i Al­ber­tom, Ga­da­me­rom, Lu­
ma­nom ili Li­o­ta­rom. Osim to­ga, Ha­ber­mas je umeo da se pri­dru­ži pre­sti­žnoj in­sti­
tu­ci­ji (In­sti­tut za so­ci­jal­na is­tra­ži­va­nja u Frank­fur­tu) i se­be pred­sta­vi kao na­sled­ni­
ka i ka­sni­jeg pred­vod­ni­ka (i po­red ne­su­gla­si­ca sa Hork­haj­me­rom i Ador­nom, čak i
u ve­zi sa sa­mim ha­bi­li­ta­ci­o­nim ra­dom – Struk­tur­nim pro­me­na­ma jav­ne sfe­re), znao
je da iden­ti­fi­ku­je so­ci­jal­ni pro­blem (otu­đe­nje, do­mi­na­ci­ja) i po­nu­di cen­tral­no re­še­
nje (ko­mu­ni­ka­tiv­na ak­ci­ja), umeo je da se­be po­sta­vi kao ču­va­ra ka­pi­je jav­ne sfe­re.

Lu­man, mas-me­di­ji i jav­nost

Na­su­prot ta­kvom Ha­ber­ma­su ra­sla je te­o­ri­ja Ni­kla­sa Lu­ma­na. Nji­ho­ve pr­ve
na­uč­ne raz­mi­ri­ce ti­ca­le su se poj­ma vre­me­na, sve­ta ži­vo­ta, kon­tek­stu­al­ne za­vi­sno­
sti, ne­mač­kog ide­a­li­zma, poj­ma smi­sla, pa­ra­dok­sa i kon­ver­gen­ci­je, a Ha­ber­mas
ni­ka­da ni­je do­zvo­lio da knji­ga po­le­mi­ka ko­ju su tim po­vo­dom za­jed­nič­ki ob­ja­vi­li
bu­de pre­ve­de­na na en­gle­ski je­zik.
Ha­ber­mas je so­ci­o­lo­gi­ju od­u­vek sma­trao kri­ti­kom dru­štva (a na­u­ku go­to­vo
mo­ral­nom oba­ve­zom), dok je Lu­man tvr­dio da je so­ci­o­lo­gi­ja sa­mo­pro­ma­tra­nje
dru­štva. Lu­man je pi­sao da se sve mo­že na­pra­vi­ti bo­lje, ali da se tre­ba pro­sto su­
zdr­ža­va­ti od mo­ral­nih pro­ce­na sve dok se ne vi­di ka­ko se na­uč­no mo­že raz­mi­šlja­ti
o mo­der­nom kom­plek­snom dru­štvu. Ha­ber­mas dru­štvo de­li na svet si­ste­ma i svet
ži­vo­ta, dok je Lu­man sma­trao da je dru­štvo je­dan si­stem (svet­sko dru­štvo) sa svo­
jim pod­si­ste­mi­ma. Ha­ber­mas je ko­mu­ni­ka­tiv­no de­la­nje pri­pi­si­vao po­je­di­nač­nim
lju­di­ma i nji­ho­vom in­ter­su­bjek­tiv­nom raz­u­me­va­nju, dok je Lu­man tvr­dio da se
dru­štve­ni si­ste­mi sa­sto­je od ko­mu­ni­ka­ci­je. Ha­ber­ma­so­vo ko­mu­ni­ci­ra­nje ori­jen­
ti­sa­no je ka raz­u­me­va­nju i kon­sen­zu­su, a Lu­ma­no­vo na raz­u­me­va­nje se­lek­ci­ja i
raz­li­ka, na upo­re­đi­va­nje ne­sa­gla­sno­sti.

25
interkulturalna istra ži vanja

Lu­man sma­tra da u funk­ci­o­nal­no di­fe­ren­ci­ra­nom sa­vre­me­nom dru­štvu ne po­

sto­ji ni­ka­kav osnov­ni, fun­da­men­tal­ni si­stem. Ne­ma hi­je­rar­hi­je i ne­ma do­mi­na­ci­
je me­đu si­ste­mi­ma, ne po­sto­ji so­ci­jal­ni si­stem ko­ji su­štin­ski ka­rak­te­ri­še dru­štvo.
Ipak, si­ste­mi se ne­jed­na­ko raz­vi­ja­ju, ne­ki ra­stu, ne­ki sla­be i gu­be se. Raz­li­či­ti si­ste­
mi su u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma raz­li­či­tog zna­ča­ja u dru­štvu. Mas-me­dij­ski si­stem je
da­nas ne­što što bi­smo naj­bo­lje opi­sa­li kao „no­vu zve­zdu me­đu si­ste­mi­ma“. Po­ti­če
još od pro­na­la­ska štam­par­ske pre­se, a do­ži­vlja­va pra­vu eks­plo­zi­ju u dru­goj po­
lo­vi­ni pro­šlog ve­ka. Me­di­ji da­nas, re­kao bi Lu­man, naj­bo­lje po­ka­zu­ju re­la­tiv­nu
be­smi­sle­nost sa­vre­me­nog pro­iz­vo­đe­nja smi­sla. Po­što je po Lu­ma­nu jav­nost va­lu­ta
mas-me­dij­ski po­sre­do­va­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, po­sve­ti­će­mo pa­žnju Lu­ma­no­vim te­za­
ma o mas-me­di­ji­ma, uz po­moć tu­ma­če­nja Hans-Ge­or­ga Me­le­ra (Mo­el­ler, 2006).
Lu­man pri­me­ću­je da teh­no­lo­gi­ja de­li tvor­ce pro­gra­ma i pu­bli­ku, ali ga to ne
na­vo­di (kao Haj­de­ge­ra ili Bo­dri­ja­ra) da uma­nji auten­tič­nost ove ko­mu­ni­ka­ci­je.
On pri­me­ću­je da to sa­mo mo­že bi­ti raz­log da se mas-me­dij­sko ko­mu­ni­ci­ra­nje
pro­gla­si svo­je­vr­snim, mo­gu­ćim sa­mo uz pri­su­stvo od­re­đe­ne teh­no­lo­gi­je. Ta­kvo
ko­mu­ni­ci­ra­nje ne tra­ži spa­ci­jal­ni i tem­po­ral­ni kon­takt i ne mo­že se kon­tro­li­sa­ti u
ve­li­koj me­ri (pre­ki­da­ti, pro­tiv­re­či­ti, pre­ću­ta­ti). Mas-me­dij­sko ko­mu­ni­ci­ra­nje ni­je
teh­no­lo­ški pro­blem, jer se o ko­do­vi­ma, sim­bo­li­ma i funk­ci­ja­ma ko­mu­ni­ka­ci­je ne
mo­že ni­šta sa­zna­ti pro­u­ča­va­njem har­dve­ra. Ope­ra­ci­je teh­no­lo­gi­je ni­su ope­ra­ci­je
ma­sov­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja.
Ako su mas-me­di­ji iz­di­fe­ren­ci­ra­ni u auto­po­je­tič­ki si­stem, on­da taj si­stem ima
svoj kôd. Bez ope­ra­tiv­ne za­tvo­re­no­sti ne­ma auto­po­je­ze so­ci­jal­nih si­ste­ma, a bez
upo­tre­be ko­da si­stem se­be ne mo­že da di­fe­ren­ci­ra iz oko­li­ne. Lu­man ba­zič­ni kod
me­dij­skog si­ste­ma vi­di u di­stink­ci­ji in­for­ma­ci­ja / ni­je in­for­ma­ci­ja. Mas-me­di­ji
pro­ma­tra­ju okru­že­nje i po­tom se­lek­tu­ju, od­no­sno kon­stru­i­šu in­for­ma­ci­je. Oni su
pre­o­ku­pi­ra­ni se­lek­tiv­nom pro­duk­ci­jom in­for­ma­ci­ja. In­for­ma­ci­ja je, pro­sto, sve
ono što mas-me­di­ji se­lek­tu­ju i štam­pa­ju ili emi­tu­ju, ne­in­for­ma­ci­ja je ono što osta­
je neo­bja­vlje­no. U pi­ta­nju su op­šte, ge­ne­ral­ne in­for­ma­ci­je „za sve i sva­ko­ga“. Čak
su i ogra­ni­če­nja – ogra­ni­če­na (tač­no je, po­sto­je fil­mo­vi sa­mo za od­ra­sle, ali to su
fil­mo­vi za sve od­ra­sle).
Zna­mo da ele­men­ti auto­po­i­e­tič­kih si­ste­ma ni­su on­to­lo­ški pred­o­dre­đe­ni (sa­mo
ih upo­tre­ba či­ni ele­men­tom). Ta­ko je i iz­bor in­for­ma­ci­je čist kon­struk­ci­o­ni pro­ces
– ne­što po­sta­je in­for­ma­ci­ja sa­mo ti­me što je se­lek­to­va­no i funk­ci­o­na­li­zo­va­no.
Mas-me­dij­ski si­stem per­ma­nent­no pre­tva­ra in­for­ma­ci­je u ne­in­for­ma­ci­je, kon­
tin­gent­no u re­dun­dant­no. Sa sva­kom no­vom ope­ra­ci­jom si­ste­ma, vred­nost pre­sta­
je da bu­de vred­nost (Luh­mann, 2000). Ovu po­ja­vu ne sre­će­mo kod dru­gih si­ste­
ma. U pra­vo­su­đu, re­ci­mo, le­gal­no ne po­sta­je ile­gal­no čim se pro­gla­si le­gal­nim.
Mas-me­di­ji funk­ci­o­ni­šu br­zo, br­že ne­go dru­gi si­ste­mi. Vre­me je, po Lu­ma­nu,
znak da se ne­gde dru­gde ne­što dru­go de­ša­va, a mas-me­di­ji nas ite­ka­ko či­ne to­

26
 interkulturalna istra živanja

ga sve­sni­ma. Ne­ki ob­li­ci ana­hro­ni­za­ma i po­na­vlja­nja po­treb­ni su na­u­ci, pra­vu ili

obra­zo­va­nju. Me­di­ji­ma su su­vi­šni. Za­to su mas-me­di­ji br­zi. Čim je ko­mu­ni­ci­ra­na,
in­for­ma­ci­ja pre­sta­je da bu­de in­for­ma­ci­ja i mo­ra da bu­de za­me­nje­na no­vom. „Svež
no­vac i no­va in­for­ma­ci­ja dva su cen­tral­na mo­ti­va mo­der­ne so­ci­jal­ne di­na­mi­ke“ ,
ka­že Lu­man (2000: 21).
Ni­klas Lu­man ne­ma di­le­me u ve­zi sa od­no­som me­di­ja i na­šeg po­i­ma­nja stvar­
no­sti. Nje­go­va knji­ga Stvar­nost ma­sme­di­ja po­či­nje iz­ri­či­tim sta­vom da sve što zna­
mo o na­šem dru­štvu ili o sve­tu u ko­jem ži­vi­mo – zna­mo kroz mas-me­di­je. I ono što
je još va­žni­je za so­ci­jal­nu ori­jen­ta­ci­ju sva­kog po­je­din­ca – mi kroz me­di­je sa­zna­je­mo
ne sa­mo ono što nam po­sta­je zna­no, ne­go na­ma bi­va zna­no ono što je svi­ma zna­no.
Dru­gim re­či­ma, me­di­ji nam kon­sti­tu­i­šu svet ko­ji de­li­mo sa dru­gi­ma. Bez me­di­ja
ne mo­že­mo pri­ča­ti sa dru­gi­ma o za­jed­nič­koj re­al­no­sti. Za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma mi
de­li­mo isti svet.
Da li me­di­ji ma­ni­pu­li­šu svo­jom pu­bli­kom? Lu­man ka­že da mi o me­di­ji­ma zna­
mo do­volj­no, pa sto­ga i ni­smo u mo­guć­no­sti da im do kra­ja ve­ru­je­mo. Pre­ma nji­
ma se od­no­si­mo ta­ko da sum­nja­mo u ma­ni­pu­la­ci­ju. Ipak, iz to­ga ne pro­iz­i­la­zi ni
jed­na je­di­na zna­čaj­na po­sle­di­ca. Zna­nje ko­je smo do­bi­li pu­tem mas-me­di­ja sko­ro
sa­mo­volj­no se spa­ja u struk­tu­ru ko­ja ja­ča. Mo­že­mo sve to zna­nje okva­li­fi­ko­va­ti kao
po­ten­ci­jal­no du­bi­o­zno, ali sve­jed­no - mo­ra­mo se oslo­ni­ti na nje­ga da bi­smo se po­
ve­za­li sa dru­gi­ma. Za­hva­lju­ju­ći, da­kle, či­nje­ni­ci da nam mas-me­di­ji nu­de „ono što
je svi­ma zna­no“, bez ob­zi­ra na kva­li­tet ili isti­ni­tost tih in­for­ma­ci­ja – one sve­jed­no
po­sta­ju osnov za da­lju ko­mu­ni­ka­ci­ju (što uklju­ču­je i ospo­ra­va­nje) u dru­štvu. Jav­
nost pro­sto pri­hva­ta mas-me­dij­sku re­al­nost kao na­šu za­jed­nič­ku stvar­nost. Ne­ma­
mo dru­gu ume­sto nje. Ži­vi­mo sa sum­njom u ma­ni­pu­la­ci­ju, ali ako po­rek­ne­mo da­
na­šnju stvar­nost te­ško će­mo se po­ve­za­ti sa su­tra­šnjom stvar­no­šću. Za­to sa­vre­me­ni
ne­mač­ki te­o­re­ti­ča­ri jav­no­sti i od­no­sa s jav­no­šću sve re­đe od me­di­ja zah­te­va­ju „isti­
ni­tost“, a sve če­šće „ade­kvat­nost i pri­me­re­nost“ (Ben­te­le, 2007).
Lu­man se pre­ma hu­ma­no­cen­trič­nim kri­tič­kim pri­med­ba­ma mas-me­di­ji­ma od­
no­si kao pre­ma ra­ci­o­na­li­stič­kom ro­man­ti­zmu, tvr­de­ći da ma­ni­pu­la­ci­ju mas-me­di­ja
ne sme­mo svo­di­ti is­klju­či­vo na gru­pu lju­di ko­ja ih vo­di. To bi on­da zna­či­lo da bi, kad
bi se ta gru­pa uklo­ni­la i ma­ni­pu­la­ci­ja „za­u­sta­vi­la“, od­jed­nom is­pli­va­la jed­na i je­di­na
pu­na isti­na o Za­liv­skom ra­tu, na pri­mer. Ta­kva esen­ci­jal­na stvar­nost, re­al­nost sa­ma
po se­bi, jed­no­stav­no ne po­sto­ji i te­ško da će me­di­ji na ta­kav na­čin ikad bi­ti „oslo­bo­
đe­ni“. Jed­na­ko je na­iv­no ve­ro­va­ti da bi, ka­da bi po­li­ti­ka i eko­no­mi­ja me­di­je osta­vi­le
na mi­ru, ovi od­jed­nom pro­go­vo­ri­li isti­nu. To je isto to­li­ko ve­ro­vat­no ko­li­ko i hi­po­
te­tič­ka si­tu­a­ci­ja da bi po­li­ti­ka, kad bi je me­di­ji li­ši­li pri­ti­ska, od­jed­nom or­ga­ni­zo­va­la
ar­gu­men­to­va­nu ras­pra­vu u kam­pa­nji i slo­bod­ne i po­šte­ne iz­bo­re, a ne spek­takl za bi­
ra­če. Sta­ro­e­vrop­ska je za­blu­da, mi­sli Lu­man, da me­di­ji ni­su si­stem ne­go su sa­či­nje­ni
od lju­di, pa ih je sto­ga la­ko pro­me­ni­ti, de­mo­kra­ti­zo­va­ti i usme­ri­ti ka isti­ni.

27
 Mas-me­di­ji ne re­pre­zen­tu­ju, da­kle, ni­ka­kvu on­to­lo­šku, objek­tiv­no do­stup­nu
stvar­nost. Kao auto­po­i­e­tič­ki kog­ni­tiv­ni si­stem, oni pro­ma­tra­ju re­al­nost i ti­me je
kon­sti­tu­i­šu. Ne­ma ap­so­lut­no auten­tič­nog i je­din­stve­nog tu­ma­če­nja do­ga­đa­ja, svi
pro­ma­tra­či ima­ju svo­ju per­spek­ti­vu. Me­di­ji kon­stru­i­šu re­al­nost za dru­štvo i jav­
nost, ali ta re­al­nost ni­je ni­šta vi­še i ni­šta ma­nje stvar­na od zbi­lje bi­lo ko­jeg dru­gog
si­ste­ma (čo­ve­ka, po­li­ti­ke, eko­no­mi­je). Svet je u fe­no­me­no­lo­škom smi­slu ho­ri­zont.
Kon­struk­ci­ja stvar­no­sti uvek je i stvar­nost kon­struk­ci­je.
Osnov­na funk­ci­ja mas-me­dij­skog si­ste­ma u dru­štvu sva­ka­ko je – sta­bi­li­za­ci­ja
od­no­sa re­dun­dant­nog i kon­ti­ngent­nog. Me­di­ji nam nu­de ogra­ni­čen iz­bor. Ne­po­
zna­to pre­tva­ra­ju u zna­no. Čo­ve­ko­va je iskon­ska te­žnja da se­bi ob­ja­sni svet u ko­jem
ži­vi. Sve što nam je ne­po­zna­to uno­si nam ne­iz­ve­snost i strah.

28
 fotografija: Vladimir Pavić

Dru­ga funk­ci­ja me­di­ja je uti­caj na so­ci­jal­nu di­na­mi­ku, ubr­za­va­nje vre­me­na.

Mas-me­di­ji uvek dr­že dru­štvo na opre­zu, pri­pre­ma­ju ga na iz­ne­na­đe­nja. Stal­no
kon­fron­ti­ra­ju dru­štvo s no­vim pro­ble­mi­ma, stal­no pro­iz­vo­de no­ve iri­ta­ci­je. Me­di­je
če­sto op­tu­žu­ju da uz­ne­mi­ra­va­ju jav­nost. Me­di­ji­ma je to funk­ci­ja. Dru­gi dru­štve­ni
si­ste­mi ne mo­gu ta­ko jed­no­stav­no da za­ne­ma­re me­dij­sku pro­iz­vod­nju in­for­ma­ci­ja
i vre­me­na. Mo­ra­ju da re­a­gu­ju. Za­to je sva­ka dru­ga po­li­tič­ka kam­pa­nja vo­đe­na pod
slo­ga­nom ti­pa Vre­me je za pro­me­ne, a eko­no­mi­ja sva­ke go­di­ne iz­no­va me­di­ji­ma
upla­ću­je vi­so­ke su­me za pro­mo­tiv­ne kam­pa­nje pro­iz­vo­da.
Me­di­ji snab­de­va­ju dru­štvo op­šte­do­stup­nom me­mo­ri­jom, ko­ja ne­ma for­
mu osta­ve za in­for­ma­ci­je ne­go stal­no­o­pe­ra­tiv­ne pro­iz­vod­nje stvar­no­sti (Mo­el­ler,
2006). Sva­ki si­stem pro­iz­vo­di svo­ju stvar­nost, a mas-me­di­ji svim tim stvar­no­sti­

29
interkulturalna istra ži vanja

ma obez­be­đu­ju za­jed­nič­ko za­le­đe. Tre­ća, mo­žda naj­va­žni­ja funk­ci­ja mas-me­di­ja

je upra­vo to: stva­ra­nje spe­ci­fič­ne for­me stvar­no­sti, po­la­zne tač­ke za sva­ku dru­gu
si­stem­sku stvar­nost. To je ne­ka vr­sta de­lje­ne, mo­žda bi se mo­glo re­ći naj­ma­nje za­
jed­nič­ke stvar­no­sti.
Sti­že­mo opet do Ha­ber­ma­sa, jer Lu­man iz­ri­či­to ka­že da na­ša stvar­nost ni­je ni­
ka­kva de­lje­na stvar­nost, ona ni­je ba­zi­ra­na na kon­sen­zu­su ili bi­lo ka­kvom do­go­vo­ru
me­đu gra­đa­ni­ma. Da je ta­ko, mas-me­di­ji bi bi­li – de­sta­bi­li­zu­ju­ći fak­tor. Oni nam,
na­pro­tiv, uvek nu­de ogra­ni­če­ni iz­bor va­ri­ja­ci­ja i flek­si­bil­nost (i „je­len“ i „lav“, i DS
i SNS). Za­to nor­ma­tiv­ni zah­tev me­di­ji­ma ni­ka­ko ne mo­že bi­ti kon­sen­zus. Sup­til­ni
od­nos raz­li­či­to­sti i re­dun­dan­ci­je neo­p­ho­dan je uslov da dru­štvo iz­beg­ne ri­zik ko­
mu­ni­fi­ka­ci­je. Slo­bo­da iz­bo­ra mo­ra da po­sto­ji, ina­če ne bi­smo to­le­ri­sa­li, ne bi­smo
tr­pe­li, ne bi­smo bi­li u sta­nju da de­li­mo mi­ni­mum za­jed­nič­ke stvar­no­sti. Kad god su
me­di­ji bi­li is­klju­či­vi u kon­struk­ci­ji jed­ne i je­di­ne stvar­no­sti – ta stvar­nost se ras­pa­la.
Lo­gič­no pi­ta­nje po­sle gle­da­nja tv-dnev­ni­ka u Mi­lo­še­vi­će­vo do­ba gla­si­lo je upra­vo:
U kom sve­tu oni ži­ve?

Šta je pro­iz­vod mas-me­di­ja? Jav­nost i jav­no mnje­nje

Ni­klas Lu­man je ra­no kri­ti­ko­vao Ha­ber­ma­so­vo vi­đe­nje jav­ne sfe­re, još u vre­
me nji­ho­vih pr­vih po­le­mi­ka, pre 40 go­di­na. Gde god je Ha­ber­mas in­si­sti­rao na
to­me da se mo­ra iz­na­ći ne­ka no­va ko­lek­tiv­na so­ci­jal­na funk­ci­ja za jav­no mnje­nje,
Lu­man je to vi­deo kao ne­mo­gu­će re­še­nje za dru­štvo ko­je je par­ti­ku­la­ri­zo­va­no u
spe­ci­ja­li­zo­va­ne sub-si­ste­me. Lu­man je sma­trao da u uslo­vi­ma po­stin­du­strij­skog
dru­štva sve­in­klu­ziv­ni pro­ces ko­mu­ni­ci­ra­nja mo­že da se de­si sa­mo u po­seb­nim i
iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma, pa se jav­na sfe­ra vi­še ne mo­že od­li­ko­va­ti svo­jom sve­o­bu­
hvat­no­šću, ra­ci­o­nal­no­šću i kon­sen­zu­al­no­šću, ne­go is­klju­či­vo po­kre­ta­njem pra­vih
te­ma za po­li­tič­ko ko­mu­ni­ci­ra­nje, svo­jom po­de­sno­šću da se bu­de struk­tu­ra ko­
mu­ni­ka­ci­o­nog pro­ce­sa. Dru­gim re­či­ma, po Lu­ma­nu je va­žno usred­sre­di­ti se na
sa­me si­ste­me, jer jav­na sfe­ra ni­če uvek oko si­ste­ma i pra­ti te­me i pro­ble­me ko­ji se
iz­no­va ra­đa­ju. Jav­na sfe­ra je sve vi­še za­vi­sna od auto­ri­te­ta in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nih
u okvi­ru sa­mih si­ste­ma – par­ti­ja, bi­ro­kra­ti­je, in­te­re­snih gru­pa. Lu­man od­ba­cu­je
jav­nu sfe­ru kao ko­lek­tiv­ni su­bjekt, čak i sam po­lo­žaj po­je­din­ca u jav­noj sfe­ri. On
tvr­di da pro­sto vi­še ni­je ve­ro­do­stoj­no mi­sli­ti da in­di­vi­dua, kroz sop­stve­nu sa­mo­
re­flek­siv­nost, mo­že pro­na­ći ne­što za­jed­nič­ko za ce­lo čo­ve­čan­stvo, da mo­že po­sti­ći
kon­sen­zus ili čak isti­nu. Lu­ma­no­va kri­ti­ka uti­ca­la je na Ha­ber­ma­sa, baš kao što je
i zna­čaj ko­mu­ni­ci­ra­nja kod Ha­ber­ma­sa po­mo­gao Lu­ma­nu da svo­je so­ci­jal­ne si­ste­
me uz­dig­ne upra­vo na ko­mu­ni­ka­ci­ji.
Jav­nost je, po Lu­ma­nu, me­dij mas-me­di­ja. Ne­kon­sen­zu­al­ni ka­rak­ter mas-me­
dij­ske stvar­no­sti de­fi­ni­tiv­no upu­ću­je na či­nje­ni­cu da jav­no mnje­nje ni­je ne­što što
za­jed­nič­ki ose­ća­ju i de­le ra­zni lju­di. To je pre skup ne­sa­gla­snih i bez­lič­nih pro­ce­na

30
 interkulturalna istra živanja

i opre­de­lje­nja. Jav­nost je u isto vre­me i za i pro­tiv, sa­mo u raz­li­či­tim pro­cen­ti­ma.

Jav­no mnje­nje se me­nja dnev­no.
Kao i sva­ki si­stem, i mas-me­dij­ski si­stem je uglav­nom pre­o­ku­pi­ran sop­stve­
nom auto­po­je­zom i po­ve­zi­va­njem svo­jih ope­ra­ci­ja s no­vim ope­ra­ci­ja­ma. Tu je
me­sto jav­no­sti, ona je vr­lo efi­ka­sna i ni­kad se ne uma­ra (Mo­el­ler, 2006) – uvek se
mo­že­te po­ve­za­ti s njo­me (što lju­di sva­ko­dnev­no i či­ne: vi­de­ti No­el­le-Ne­u­mann,
1974). Jav­no mnje­nje se uvek me­nja, ono se mo­že is­tra­ži­va­ti sva­kog da­na. Čak i
kad se ne me­nja – i to je in­for­ma­ci­ja!
Ju­če­ra­šnje jav­no mnje­nje je osnov za da­na­šnje, tvr­di Lu­man. Re­zul­tat pret­
hod­ne je uvek osnov za bu­du­ću ko­mu­ni­ka­ci­ju. Jav­no mnje­nje u od­no­su pre­ma
no­voj po­li­tič­koj od­lu­ci, pre­ma če­tvr­tom na­stav­ku fil­ma „Umri mu­ški“... uvek je
no­vo jav­no mnje­nje. Jav­no mnje­nje ni­je su­ma po­je­di­nač­nih sa­dr­ža­ja po­je­di­nač­nih
sve­sti (a i ka­ko bi se to mo­glo iz­ra­ču­na­ti?), ne­go ko­mu­ni­ka­tiv­ni pro­iz­vod mas-me­
di­ja.
Da­nas jav­no mnje­nje ni­ka­ko ni­je stav u mo­di, kao što je to bi­va­lo u XVII ve­
ku, ni­ti je me­dij ra­ci­o­nal­nog pro­sve­će­nja, kao što je XVI­II vek kon­stru­i­sao. Jav­no
mnje­nje u XXI ve­ku je me­dij sa­mo­o­pi­si­va­nja i op­šteg opi­si­va­nja mo­der­nog kom­
plek­snog dru­štva. Lu­man ka­že da je jav­no mnje­nje Sve­ti duh dru­štva, ko­mu­ni­ka­
tiv­na do­stup­nost re­zul­ta­ta ko­mu­ni­ci­ra­nja.
Na­zi­va­ju­ći jav­nost i jav­no mnje­nje Sve­tim du­hom, Lu­man za­pra­vo bla­go ci­
nič­no na­gla­ša­va nje­gov funk­ci­o­nal­ni zna­čaj. Jav­no mnje­nje, na­i­me, ne­ma mno­
go ve­ze s ljud­skom ra­ci­o­nal­no­šću, to je ko­mu­ni­ka­tiv­ni me­dij ko­ji po­sta­je mo­guć
raz­vo­jem mas-me­di­ja u auto­po­je­tič­ki glo­bal­ni si­stem. S pro­iz­vod­njom dru­štve­ne
me­mo­ri­je na­sta­je po­tre­ba i za „va­lu­tom“ ko­jom će se ona iz­ra­ža­va­ti i raz­me­nji­va­
ti me­đu raz­li­či­tim si­ste­mi­ma. Ona mo­ra ste­ći ne­ka­kav ob­lik i for­mu. Kao što je
eko­no­mi­ji po­tre­ban no­vac (da pre­ve­de raz­li­či­to u slič­no), ta­ko i op­šta stvar­nost
zah­te­va me­dij da bi se iz­ra­zi­la - jav­nost.
Jav­no mnje­nje je auto­de­skrip­ci­ja dru­štva. Ono se me­nja s no­vim ve­sti­ma,
tran­sfor­mi­še se­be u več­nu spi­ra­lu.

Za­klju­čak
Lu­ma­no­va pa­ra­dig­ma ve­o­ma je zna­čaj­na: uko­li­ko je ko­mu­ni­ko­lo­gi­ja va­lja­no
pro­mi­sli, lak­še će se­be di­fe­ren­ci­ra­ti od so­ci­o­lo­gi­je, jed­no­stav­ni­je za­u­ze­ti me­sto
op­ser­va­ci­je tre­ćeg ste­pe­na i bo­lje sa­gle­da­va­ti jav­no ko­mu­ni­ci­ra­nje i pro­ce­se kon­
sti­tu­i­sa­nja zna­če­nja, ob­ja­šnje­nja i smi­sla (reč­ju, raz­u­me­va­nja) u dru­štvu.
Da li je mo­gu­će po­slu­ša­ti Lu­ma­na, a isto­vre­me­no ne za­ne­ma­ri­ti uto­pij­ske
prin­ci­pe Ha­ber­ma­sa? Mo­žda je stvar­no mo­gu­će de­fi­ni­sa­ti no­vu, kri­tič­ko-si­stem­
sku te­o­ri­ju? Mo­žda, uko­li­ko nam ne­ko od­go­vo­ri na pi­ta­nje s kog me­sta će kri­tič­ki

31
interkulturalna istra ži vanja

pro­ma­tra­ti dru­štvo i ka­kav će mu cilj una­pred za­da­ti da bi mo­gao da ga kri­ti­ku­je.

Sa dru­ge stra­ne, uve­re­ni smo da Lu­ma­nov kon­cept in­ter­ak­ci­je kao tem­po­ral­nog
si­ste­ma ne­ma mno­go smi­sla (jer je za­sno­van na ko­du per­cep­ci­je, a ne ko­mu­ni­ka­
ci­je i smi­sla), pa bi va­lja­lo re­a­fir­mi­sa­ti Ha­ber­ma­sov po­jam mre­že ko­mu­ni­ci­ra­nja
u sve­tu ži­vo­ta (što zbi­lja mo­že bi­ti kom­ple­men­tar­no sa Lu­ma­no­vom si­stem­skom
te­o­ri­jom).
No­va te­o­ri­ja o ko­mu­ni­ci­ra­nju u dru­štvu tre­ba­lo bi da ras­ki­ne sa za­blu­da­ma
ti­pa da se dru­štvo sa­sto­ji od kon­kret­nih po­je­di­na­ca i re­la­ci­ja me­đu lju­di­ma, da je
dru­štvo kon­sti­tu­i­sa­no kon­sen­zu­som me­đu lju­di­ma, sla­ga­njem mi­šlje­nja i kom­ple­
men­tar­no­šću ci­lje­va, da su dru­štva re­gi­o­nal­no i te­ri­to­ri­jal­no ogra­ni­če­na ili da se
dru­štvo mo­že pro­ma­tra­ti spo­lja kao gru­pa lju­di na od­re­đe­nom pro­sto­ru.
Lu­ma­nov kon­cept jav­no­sti ube­dlji­vi­ji je od Ha­ber­ma­so­vog isto ono­li­ko ko­li­ko
je i Lu­ma­no­va dis­kur­ziv­no-ana­li­tič­ka stra­te­gi­ja ozbilj­ni­ja i ute­me­lje­ni­ja od nor­
ma­ti­vi­stič­kog te­o­rij­skog pri­stu­pa. Jav­nost je, da­kle, da­nas kon­strukt, struk­tu­ra i
va­lu­ta jav­nog ma­sme­dij­ski po­sre­do­va­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja.

Li­te­ra­tu­ra

1. Aron­son, El­li­ot; Wil­son, Ti­mothy D. i Akert, Ro­bin M.: So­ci­jal­na psi­ho­lo­gi­ja, Za­greb,
Ma­te, 2005.
2. Ben­te­le, Gin­ter: „Od­no­si s jav­no­šću: Re­kon­struk­tiv­ni pri­stup“, CM, 2007, 2 (2): 5–23.
3. Fra­ser, N.: “Ret­hin­king the Pu­blic Sphe­re: A Con­tri­bu­tion to the Cri­ti­que of Ac­tu­ally Exi­
sting De­moc­racy”, So­cial Text, 1990, 25/26: 56–80.
4. Ha­ber­mas, Jir­gen: Jav­no mnje­nje. Be­o­grad, Kul­tu­ra, 1969.
5. Ha­ber­mas, Jürgen: “The pu­blic sphe­re: An encyclo­pe­dia ar­tic­le (1964)”, New Ger­man Cri­
ti­que, 3 (autumn 1974): 49–55.
6. Ha­ber­mas, Jürgen: Bet­we­en facts and norms, Cam­brid­ge, Po­lity Press, 1996.
7. Ha­ber­mas, Jürgen: “Po­li­ti­cal com­mu­ni­ca­tion in me­dia so­ci­ety: Do­es de­moc­racy still enjoy
an epi­ste­mic di­men­sion? The im­pact of nor­ma­ti­ve the­ory on em­pi­ri­cal re­se­arch”, Com­mu­
ni­ca­ton the­ory, 2006, 16 (4): 411–426.
8. Klajn, Ivan i Šip­ka, Mi­lan: Ve­li­ki reč­nik stra­nih re­či i iz­ra­za, No­vi Sad, Pro­me­tej, 2006.
9. Kle­instüber, Hans: “Ha­ber­mas and the pu­blic sphe­re: From a Ger­man to a Euro­pean per­
spec­ti­ve”, The Pu­blic, 2001, 8 (1): 95–108.
10. La­bu­do­vić, Bo­ris: “Po­jam ko­mu­ni­ka­ci­je u op­štoj te­o­ri­ji dru­štve­nih si­ste­ma Ni­kla­sa Lu­ma­
na”, CM, 2007, 2 (2): 23–44.
11. La­bu­do­vić, Bo­ris: “Ni­klas Lu­man kao ko­mu­ni­ko­log: ma­sme­di­ji i jav­nost u op­štoj te­o­ri­ji
dru­štve­nih si­ste­ma”, CM, 2007, 2(4): 89-110.

32
 interkulturalna istra živanja

12. La­le­vić, M. S.: Si­no­ni­mi i srod­ne re­či srp­sko­hr­vat­sko­ga je­zi­ka, Be­o­grad, Lek­si­ko­graf­ski za­
vod Sve­zna­nje, 1974.
13. Luh­mann, Ni­klas: “Auto­po­i­e­sis: What is Com­mu­ni­ca­tion?”, Com­mu­ni­ca­tion The­ory, 1992,
2 (3): 251–259.
14. Luh­mann, Ni­klas: The re­a­lity of the mass me­dia, Cam­brid­ge, Po­lity Press, 2000.
15. Лу­ман, Ни­клас: Дру­штве­ни си­сте­ми: Осно­ви оп­ште те­о­ри­је, Но­ви Сад, Из­да­вач­ка
књи­жар­ни­ца Зо­ра­на Сто­ја­но­ви­ћа, 2001 a.
16. Luh­mann, Ni­klas (2001b). Zna­nost dru­štva. Za­greb: Po­li­tič­ka kul­tu­ra.
17. Me­in­hof, Ur­li­ke Han­na: “Audi­en­ces and pu­blics: com­pa­ring se­man­tic fi­elds ac­ross dif­fe­
rent lan­gu­a­ges”, Audi­en­ces and pu­blics: When cul­tu­ral en­ga­ge­ment mat­ters for the pu­blic
sphe­re. Edi­ted by So­nia Li­ving­sto­ne, Bri­stol, In­te­lect Press, 2005.
18. Mi­li­vo­je­vić, Snje­ža­na: “Jav­nost i ide­o­lo­ški efek­ti me­di­ja”, Reč, 2001, 64 (10): 151-213.
19. Mo­el­ler, Hans-Ge­org: Luh­mann ex­pla­i­ned: From so­uls to systems, Chi­ca­go and La Sal­le,
Open Co­urt, 2006.
20. Murphy, Tho­mas F.: “Pu­blic sphe­re”, New dic­ti­o­nary of the hi­story of ide­as. Edi­tor in chi­ef
Maryan­ne Cli­ne Ho­ro­witz. Far­ming­ton Hills, Thomp­son Ga­le, 2005.
21. No­el­le-Ne­u­mann, Eli­sa­beth: “The spi­ral of si­len­ce: A the­ory of pu­blic opi­nion”, Jo­ur­nal of
Com­mu­ni­ca­tion, spring 1974.
22. Rejk, Ben i Ed­kok, Kri­sti­na: Vred­no­sti, sta­vo­vi i pro­me­na po­na­ša­nja, Be­o­grad, No­lit,
1978.
23. Thomp­son, J.: “The The­ory of Pu­blic Sphe­re: A Cri­ti­cal Apra­i­sal”, Po­lity Re­a­der in Cul­tu­
ral The­ory, Cam­brid­ge, Po­lity Press, 1974: 91–99.
24. Tre­bje­ša­nin, Žar­ko: Reč­nik psi­ho­lo­gi­je, Tre­će pre­gle­da­no iz­da­nje, Be­o­grad, Stu­bo­vi kul­tu­
re, 2004.

Ha­ber­mas or Luh­mann:
Pu­blic as a me­a­su­re of com­mu­ni­ca­tion

S um­m a r y : The pa­per sheds so­me light on the way Ni­klas Luh­mann (1827-1998)
the­or­e­ti­cally ap­pro­ac­hes mass me­dia and pu­blic and com­pa­res his key ob­ser­va­ti­ons
with the pa­ra­digm of Jürgen Ha­ber­mas.
Ni­klas Luh­mann / Jürgen Ha­ber­mas / pu­blic / mass me­dia / system
K ey w o r d s :
/ com­mu­ni­ca­tion

33
interkulturalna istra ži vanja UDC 341.234:316.774(497.113)

Maj­da Adle­šić, No­vi Sad

Una­pre­đe­nje kva­li­te­ta
am­bi­jen­ta in­ter­kul­tu­ral­ne
ko­mu­ni­ka­ci­je
(po­gled sa stra­ne)
Rad se ba­vi pro­ble­mom ne­do­volj­no kva­li­tet­ne in­ter­kul­tu­ral­ne
Ap ­s t r a k t :
ko­mu­ni­ka­ci­je et­nič­kih gru­pa, pre sve­ga u Voj­vo­di­ni. Pa­ra­lel­no sa uoča­va­
njem pro­ble­ma od­no­sno obla­sti u ko­ji­ma se oni po­ja­vlju­ju (obra­zo­va­nje,
isto­ri­ja, sva­ko­dnev­ni ži­vot, kul­tu­ra) uka­zu­je se na ge­ne­zu na­stan­ka (uzrok)
ali i po­ten­ci­jal­ne mo­guć­no­sti nji­ho­vog pre­va­zi­la­že­nja. Ti­me je ovaj rad
do­bio ka­rak­ter lo­gič­kog okvi­ra pro­jekt­nog za­dat­ka ko­ji je jed­no od po­ten­ci­
jal­nih re­še­nja ova­kvih pro­ble­ma. Sa­gle­da­va­njem pro­ble­ma i ozna­ča­va­njem
ne­ko­li­ko spe­ci­fič­nih ci­lje­va stva­ra­ju se uslo­vi za de­fi­ni­sa­nje ak­tiv­no­sti či­ji
re­zul­tat vo­di op­štem ci­lju ko­ji je sa­dr­žan u na­slo­vu. Iako se rad ba­vi pro­ble­
mom in­ter­kul­tu­ral­ne po­kre­tlji­vo­sti jed­ne et­nič­ke gru­pe – Slo­va­ci u Voj­vo­di­
ni, pri­men­jiv je glo­bal­no jer se po­zi­ci­o­ni­ra upra­vo na osnov­nim vred­no­sti­ma
i na­me­njen je svim ka­te­go­ri­ja­ma sta­nov­ni­štva. Otvo­re­ne mo­guć­no­sti za­jed­
nič­kog ži­vo­ta za sve bi­će je­di­na po­tvr­da da je cilj ostva­ren.
K lj u č ­n e r e­č i : in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, Slo­va­ci, pro­jekt­ni za­da­tak

UVOD
Po­la­zno sta­no­vi­šte ob­u­hva­ta či­nje­ni­ce da je Voj­vo­di­na mul­ti­et­nič­ki re­gion. Po­
sled­njih dva­de­se­tak go­di­na na­met­nu­ta ide­ja mul­ti­kul­tu­ral­no­sti do­mi­ni­ra­la je kao
pa­siv­ni prin­cip iz­ra­ža­va­nja te mul­ti­et­nič­no­sti ko­ju je pra­tio vr­lo ne­kri­ti­čan od­nos
svih et­nič­kih gru­pa pre­ma sop­stve­noj isto­ri­ji, obra­zo­va­nju i kul­tu­ri, bez ob­zi­ra na
broj­nost sta­nov­ni­štva. De­li­mič­ni uzrok još uvek pri­sut­ne et­nič­ke dis­tan­ci­ra­no­sti je
na­sta­nak no­ve dr­ža­ve u ko­joj sve, ne­ga­tiv­no i po­zi­tiv­no, što ve­zu­je­mo za na­ro­de
unu­tar nje u stva­ri pre­no­si­mo iz od­no­sa pre­ma no­vo­stvo­re­nim dr­ža­va­ma u re­gi­o­nu
(Mi­hić i dr., 2003). Pri­sut­na je i spe­ci­fič­na si­tu­a­ci­ja sa et­nič­kim gru­pa­ma ko­je ne­

34
 interkulturalna istra živanja

ma­ju po­gra­nič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa svo­jom ma­tič­nom ze­mljom te se nji­ho­va kul­tu­ra

po­sma­tra kroz pri­zmu pro­stor­nog dis­kon­ti­nu­i­te­ta, što je upra­vo slu­čaj sa Slo­va­ci­
ma u Voj­vo­di­ni. Obič­no je ma­tič­na dr­ža­va ta ko­ja se tru­di da što efi­ka­sni­je za­šti­ti
pri­pad­ni­ke svog na­ro­da u dru­goj dr­ža­vi či­me uti­če na et­nič­ke od­no­se. Re­pu­bli­ka
Slo­vač­ka je kroz vre­me po­ka­zi­va­la po­zi­ti­van uti­caj sti­mu­li­šu­ći raz­voj i in­te­gra­ci­je
Slo­va­ka u Voj­vo­di­ni. Mo­že se re­ći da je Re­pu­bli­ka Slo­vač­ka u okvi­ru Evrop­ske Uni­
je ima­la za­da­tak da nas kao dr­ža­vu pri­pre­mi za evrop­ske in­te­gra­ci­je. Edu­ka­ci­ja­ma,
pro­jek­ti­ma i do­na­ci­ja­ma, stvo­re­ni su za­vid­ni re­zul­ta­ti u smi­slu po­pra­vlja­nja op­štih
uslo­va ži­vo­ta Slo­va­ka u Voj­vo­di­ni, a sa­mim tim i svih ko­ji sa nji­ma de­le pro­stor.
Pro­mo­vi­sa­nje prin­ci­pa mul­ti­kul­tu­ral­no­sti ko­jim se sa­mo opi­su­je či­nje­ni­ca o po­
sto­ja­nju mno­go­broj­nih kul­tu­ra na ne­kom pro­sto­ru po­ti­snu­lo je po­tre­bu za di­na­
mič­nim pro­ce­som in­ter­kul­tu­ral­ne raz­me­ne. Ti­me su te mno­go­broj­ne kul­tu­re stvo­
ri­le za­tvo­ren si­stem sa­mo­do­volj­no­sti, vr­lo osmi­šlje­nog po­jav­nog ob­li­ka sa je­di­nim
ci­ljem - do­pa­da­nja dru­gi­ma (i se­bi). Vr­lo če­sto se poj­mo­vi mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­
ter­kul­tu­ral­no­sti iz­jed­na­ča­va­ju iako se ra­di o pot­pu­no su­prot­nim prin­ci­pi­ma – pa­
siv­nom i ak­tiv­nom. Mul­ti­kul­tu­ral­nost ozna­ča­va po­sto­ja­nje vi­še kul­tu­ra na jed­nom
pro­sto­ru, dok in­ter­kul­tu­ral­nost in­si­sti­ra na od­no­su me­đu tim kul­tu­ra­ma i neo­p­
hod­no­sti me­đu­sob­ne in­ter­ak­ci­je (Go­šo­vić, 2009). Na pri­me­ru na­ših kul­tu­ra sve­do­ci
smo či­nje­ni­ce da mul­ti­kul­tu­ral­nost ne uslo­vlja­va prin­cip in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Ja­sno je
da ak­tiv­ni prin­cip tre­ba raz­vi­ja­ti pre sve­ga uoča­va­njem pro­ble­ma ko­ji se ja­vlja­ju u
od­no­si­ma iz­me­đu no­si­la­ca raz­li­či­tih kul­tu­ra, nji­ho­vo pri­hva­ta­nje i po­što­va­nje. I u
tom od­no­su po­treb­no je ima­ti što ak­tiv­ni­ji pri­stup u smi­slu da se ko­mu­ni­ka­ci­ja ne
od­no­si na slu­čaj­no me­ša­nje kul­tu­ra, ni­ti za­me­nu jed­nog ob­li­ka mi­šlje­nja dru­gim,
nego mo­guć­nost upo­re­đi­va­nja raz­li­či­tih mi­šlje­nja, ide­ja i kul­tu­ra na jed­nom pro­
sto­ru. In­ter­ak­ci­ja kul­tu­ra pod­sti­če na raz­mi­šlja­nje o uoče­nim raz­li­ka­ma, o bor­bi
pro­tiv pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­pa, o mir­nom za­jed­nič­kom ži­vo­tu na­ro­da, po­je­di­na­ca
ili gru­pa raz­li­či­tog po­re­kla, kao i o jed­na­kim mo­gu­ćno­sti­ma u obra­zo­va­nju i za­po­
šlja­va­nju. In­ter­kul­tu­ral­nost ko­ja bi se od­re­di­la sa­mo kao po­dr­ža­va­nje ili po­što­va­nje
raz­li­či­tog, ne bi da­la zna­čaj­ni­je re­zul­ta­te uko­li­ko ne bi pro­na­šla uslo­ve za raz­voj ovih
raz­li­či­to­sti. Bi­ti in­ter­kul­tu­ral­no kom­pe­ten­tan, zna­či bi­ti spo­so­ban za raz­u­me­va­nje i
pri­hva­ta­nje dru­gih kul­tu­ra, sa kri­tič­kom sve­šću o sop­stve­nom kul­tur­nom iden­ti­te­tu
(Đu­rić, 2008). Isto­vre­me­no, kad je kod nas na­met­nu­ta i pro­mo­vi­sa­na ide­ja pa­siv­nog
prin­ci­pa mul­tu­kul­tu­ral­no­sti (a ne­ka­da ni­je bi­lo ta­ko) u Evro­pi je in­ter­kul­tu­ral­ni
di­ja­log po­stao ve­o­ma va­žna te­ma. Evrop­ska ko­mi­si­ja je 2008. go­di­nu pro­gla­si­la za
go­di­nu in­ter­kul­tu­ral­nog di­ja­lo­ga (De­ci­sion No. 1983/2006/EC). Vla­da Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je je 2009. go­di­ne ra­ti­fi­ko­va­la do­ku­ment Kon­ven­ci­je o za­šti­ti i una­pre­đe­nju ra­
zno­li­ko­sti kul­tur­nog iz­ra­za (UNE­SCO).
Šta sve po­sma­tra­mo pod poj­mom kul­tu­re? U UNE­SCO-vim do­ku­men­ti­ma i
Stra­te­škim do­ku­men­ti­ma Evrop­ske uni­je na­i­la­zi­mo na de­fi­ni­sa­nje kul­tu­re kao

35
interkulturalna istra ži vanja

„ukup­nog sku­pa zna­ko­va ko­ji­ma čla­no­vi da­tog dru­štva pre­po­zna­ju jed­ni dru­ge i
ko­ji ih raz­li­ku­ju od lju­di ko­ji ne pri­pa­da­ju tom dru­štvu“1. Kul­tu­ra se od­re­đu­je i kao
„skup di­stink­tiv­nih du­hov­nih, ma­te­ri­jal­nih, in­te­lek­tu­al­nih i emo­ci­o­nal­nih obra­za­
ca ne­kog dru­štva ili gru­pe lju­di… za­jed­no s nji­ho­vom umet­no­šču, knji­žev­no­šću,
ži­vot­nim sti­lo­vi­ma, na­či­ni­ma za­jed­nič­kog ži­vo­ta, si­ste­mi­ma vred­no­sti, tra­di­ci­jom
i ve­ro­va­njem“2. Sa ni­voa so­ci­jal­ne ko­he­zi­je, mo­že se re­ći da se kul­tu­ra na­la­zi u cen­
tru in­di­vi­du­al­nog i dru­štve­nog iden­ti­te­ta i da pred­sta­vlja glav­nu kom­po­nen­tu u
raz­u­me­va­nju iden­ti­te­ta gru­pa3. Sa­mo onaj ko­ je ja­sno i objek­tiv­no od­re­đen u sop­
stve­noj kul­tu­ri ne­ma strah od raz­li­či­to­sti i za­uz­ i­ma po­zi­ti­van stav pre­ma in­ter­kul­
tur­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji. Spo­sob­nost re­a­go­va­nja na ele­men­te dru­ge kul­tu­re ni­je da­ta
ro­đe­njem nego se sti­če kao zna­nje i ve­šti­na i u to­me je do­dat­ni iza­zov (Kr­sta­no­vić,
2009). In­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sa­mim tim, ne pod­ra­zu­me­va di­ja­log nego su
ak­te­ri ti ko­ji svo­jim zna­njem i kroz ve­žbu do­la­ze do in­ter­kul­tu­ral­ne kom­pe­tent­no­
sti i spo­sob­no­sti stu­pa­nja u di­ja­log. Svest o zna­če­nju sop­stve­ne kul­tu­re do­zvo­lja­va
pre­po­zna­va­nje raz­li­či­to­sti i ja­ča spo­sob­nost efi­ka­sne per­cep­ci­je stvar­no­sti, pri­hva­
ta­nja se­be, a sa­mim tim i dru­gih (Mi­hić i dr., 2003). Bi­ti sve­stan svog sop­stve­nog
kul­tur­nog iden­ti­te­ta zna­či i pri­hva­ti­ti spon­ta­nost, mo­guć­nost za­pa­ža­nja pro­ble­ma,
spo­sob­nost „odva­ja­nja” od sa­me kul­tu­re i okru­že­nja, a ti­me i mo­guć­nost in­ter­kul­
tu­ra­li­za­ci­je. Di­ja­log iz­me­đu kul­tu­ra je pre sve­ga di­ja­log ljud­skih bi­ća. Još je­dan
pre­du­slov uspe­šnog di­ja­lo­ga je od­su­stvo pred­ra­su­da, ste­re­o­ti­pa i pret­po­stav­ki. Cilj
in­ter­kul­tu­ral­nog di­ja­lo­ga je­ stva­ra­nje odr­ži­vog na­či­na za­jed­nič­kog ži­vo­ta u kva­li­
tet­nom am­bi­jen­tu mul­ti­kul­tur­nog dru­štva. In­ter­kul­tu­ral­no vas­pi­ta­nje sa­dr­ži dve
ključ­ne di­men­zi­je: uva­ža­va­nje raz­li­či­to­sti i po­što­va­nje ljud­skih pra­va i pro­ces je ko­ji
od sva­kog po­je­din­ca zah­te­va da po­zna­je sop­stve­nu kul­tu­ru da bi bio spo­so­ban da
raz­u­me kul­tu­re dru­gih.

Me­tod ra­da
Stva­ra­nje am­bi­jen­ta za kva­li­tet­nu in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ne­za­mi­sli­vo
je bez di­rekt­nog, ver­bal­nog di­ja­lo­ga či­ji je sin­te­ti­zo­va­ni re­zul­tat od­go­vor na za­da­ti
kor­pus pro­ble­ma. Te­me su una­pred osmi­šlje­ne ali su pi­ta­nja prak­tič­no re­zul­tat to­ka
raz­go­vo­ra. Svr­ha ova­kvog raz­go­vo­ra je do­la­že­nje do što in­di­vi­du­al­ni­jih od­go­vo­ra
ko­ji­ma per­ci­pi­ra­mo kom­plek­snost pro­ble­ma ali isto­vre­me­no ot­kri­va­mo i mo­gu­ća
re­še­nja. Ovaj deo za­dat­ka spa­da me­đu nej­de­li­kat­ni­je jer je u du­gom ni­zu go­di­na
o te­ma­ma ko­je ob­je­di­nju­je prin­cip mul­ti­kul­tu­ral­no­sti iz­gra­đen ko­lek­tiv­ni stav o

1 UNE­SCO (1992): In­ter­na­ti­o­nal Con­fe­ren­ce on Edu­ca­tion, 43rd Ses­sion, The Con­tri­bu­tion of Edu­
ca­tion to Cul­tu­ral De­ve­lop­ment, p. 5, § 10.
2 UNE­SCO Uni­ver­sal Dec­la­ra­tion on Cul­tu­ral Di­ver­sity, 2001.
3 UNE­SCO Gu­id ­ e­li­nes on In­ter­cul­tu­ral Edu­ca­tion, Edu­ca­tion Sec­tor UNE­SCO (ED-2006/WS/59)
– CLD 29366, Pa­ris.

36
 interkulturalna istra živanja

to­me. Ve­li­ka pre­pre­ka pre­va­zi­la­že­nju pa­siv­nog i za­tvo­re­nog prin­ci­pa mul­ti­kul­tu­

ral­no­sti je upra­vo ne­po­sto­ja­nje in­di­vi­du­al­nog od­no­sa pre­ma pro­ble­mu. Jed­na­ko je
va­žan bac­kgro­und oso­ba ko­je uče­stvu­ju u di­ja­lo­gu jer se ti­me for­mi­raju sa­dr­žaj te­
ma i kva­li­tet od­go­vo­ra. Sa­sta­vlja­nje ti­ma is­pi­ti­va­ča je već ti­me pro­ces in­ter­kul­tur­ne
ko­mu­ni­ka­ci­je.
Kao pri­mer mo­gu­ćeg mo­de­la in­ter­vjua na­vo­dim raz­go­vor ko­ji sam vo­di­la sa
Mi­ro­sla­vom Bla­žić, or­ga­ni­za­tor­kom u Slo­vač­kom Voj­vo­đan­skom po­zo­ri­štu u Bač­
kom Pe­trov­cu. Za sa­go­vor­ni­ka sam je iza­bra­la zbog nje­ne po­slov­ne po­zi­ci­je i pri­li­ke
da kon­tak­ti­ra sa raz­li­či­tim ka­te­go­ri­ja­ma sta­nov­ni­štva te ima uvid u nji­hov od­nos
pre­ma sop­stve­noj kul­tu­ri i ši­re. Mi­ro­sla­va je ro­đe­na iz me­šo­vi­tog bra­ka Slo­va­ki­nje
i Sr­bi­na, što je zna­čaj­no uti­ca­lo na for­mi­ra­nje nje­nih sta­vo­va. Mo­že se re­ći da su
me­šo­vi­ti bra­ko­vi u Voj­vo­di­ni (i ne sa­mo tu) do­bar pri­mer in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­
ni­ka­ci­je i pra­vi mo­del za­jed­nič­kog ži­vo­ta uz neo­p­hod­nost po­zna­va­nja i po­što­va­nja
onog dru­gog. Stu­di­ra­la je et­no­lo­gi­ju. Iz­u­zet­no je na­gla­si­la bit­nom či­nje­ni­cu da su
svi od­go­vo­ri ko­je da­je njen lič­ni stav. Po­sta­vlja­na pi­ta­nja pred­sta­vlja­ju moj lič­ni od­
nos pre­ma pro­ble­mu: ta­ko­đe sam ro­đe­na u me­šo­vi­tom bra­ku, Srp­ki­nje i Slo­ven­ca,
za­po­sle­na sam u Op­štin­skoj upra­vi Bač­ki Pe­tro­vac.

M.A: Na po­čet­ku raz­go­vo­ra bih že­le­la da raz­ja­snim sop­stve­nu za­pi­ta­nost o ose­ća­ju

ko­ji no­si či­nje­ni­ca da pri­pa­daš gru­pi lju­di ko­ja je dru­štve­no de­kla­ri­sa­na kao na­ci­o­
nal­na ma­nji­na. Da li to mo­že čo­ve­ku da sme­ta?
M.B: Ja se ne ose­ćam kao ma­nji­na i ne­mam ne­pri­jat­no­sti, ni lič­ne, in­tim­ne ni­ti
dru­štve­no sa­gle­di­ve. Ali pri­me­ću­jem po­tre­bu ne­kih su­na­rod­ni­ka da se po­tvr­de
kao jed­na­ko do­bri u od­no­su na ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo. To je mo­žda pro­blem
lič­ne ne­si­gur­no­sti i ne­ma ve­ze za et­nič­kom pri­pad­no­šću. Ali gle­da­no sa stra­ne
osta­vlja ta­kav uti­sak. To ide pro­sto iz ne­do­volj­nog me­đu­sob­nog po­zna­va­nja i
neo­bjek­tiv­nog od­no­sa pre­ma sop­stve­nom en­ti­te­tu. Već ja­ko du­go mi ne ži­vi­mo
jed­ni sa dru­gi­ma nego vo­di­mo ne­ke pa­ra­lel­ne ži­vo­te i sa­mo smo jed­ni po­red
dru­gih. Ako ne bi­smo ušli du­bo­ko u ob­ja­šnja­va­nje po­tre­be za za­jed­nič­kim ži­vo­
tom, jed­no­stav­no ću re­ći, ni­je ko­ri­sno. Pri to­me, znatno dru­ga­či­je je bi­lo ra­ni­je.
Se­ćam se ba­ki­ne pri­če o to­me ka­ko je uči­la de­du, ko­ji je kao Slo­vak iz Glo­ža­na
(ko­ji je ra­ni­je bio či­sto slo­vač­ko se­lo) do­šao da ži­vi u Kul­pin (u ko­jem ži­ve Sr­bi i
Slo­va­ci). De­da je učio da zbog kom­ši­ja Sr­ba ne ide na nji­vu na dan nji­ho­ve kr­sne
sla­ve ili u ve­li­ke pra­vo­slav­ne pra­zni­ke... da ih ne uvre­di. On je prak­tič­no sti­cao
in­ter­kul­tu­ral­nu kom­pe­tent­nost. Lju­di su bi­li oba­zri­vi­ji i pa­žlji­vi­ji jed­ni pre­ma
dru­gi­ma, to­ga da­nas vi­še ne­ma.
M.A: To me­đu­sob­no uda­lja­va­nje ni­je ti­pič­no sa­mo za Slo­va­ke u od­no­su na dru­ge,
to se pri­me­ću­je i kod osta­lih. Šta je u tom op­štem pro­ble­mu za­tva­ra­nja u ma­le, sop­
stve­ne okvi­re uzrok a šta po­sle­di­ca?

37
interkulturalna istra ži vanja

M.B: To je slo­žen pro­ces po­ve­za­nih, uzroč­no-po­sle­dič­nih de­ša­va­nja ko­ja su

op­šte po­zna­ta da bih ja ne­što no­vo o to­me re­kla ali je ja­sno sle­de­će: u ma­lim
sre­di­na­ma, ge­ne­ral­no lju­di su se pred na­do­la­ze­ćim na­ci­o­na­li­zmom za­tva­ra­li i
na­sto­ja­li da sa­mi se­bi bu­du do­volj­ni. I to je vi­še bio od­bram­be­ni me­ha­ni­zam
i re­ak­ci­ja u gla­va­ma ne­go stvar­no, a po­seb­no je iz­ra­že­no u sre­di­na­ma gde ži­ve
tzv. na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne.
M.A: U tom slu­ča­ju bismo oče­ki­va­li da se, pri­me­ra ra­di, Slo­va­ci iz Bač­kog Pe­trov­
ca okre­ću Slo­va­ci­ma iz ne­kog dru­gog de­la Voj­vo­di­ne u tom ne­kom raz­u­me­va­nju i
pre­po­zna­va­nju. Su­prot­no od to­ga mi ima­mo ja­sno raz­dvo­je­na tzv. „slo­vač­ka ostr­va“
od­no­sno gru­pa­ci­je Slo­va­ka i to čak u ne­kom ani­mo­zi­te­tu?
M.B: To je­ste, za­i­sta, za­ni­mljiv fe­no­men. Mi tu za­pra­vo ne­ma­mo ko­mu­ni­ka­ci­ju
do­volj­nog kva­li­te­ta u sa­moj na­šoj kul­tu­ri (u so­ci­o­lo­škom smi­slu), što nas pri­
mo­ra­va da uči­ni­mo do­dat­ni na­por pre bi­lo ka­kvog in­ter­kul­tu­ral­nog di­ja­lo­ga sa
osta­li­ma. Ve­li­k pro­blem Slo­va­ka je stal­no vra­ća­nje u pro­šlost i nje­no glo­ri­fi­ko­
va­nje. I prak­tič­no stva­ra­mo ma­nji­ne u ma­nji­ni. Iden­ti­te­ti se gra­de na tra­že­nju
me­đu­sob­nih raz­li­ka od ko­jih se on­da stva­ra­ju mi­to­vi i gra­di ne­ki vid auten­tič­no­
sti. Ve­ze tre­ba gra­di­ti na istom i u pre­po­zna­va­nju, spon­ta­no a ne stva­ra­ti baj­ku.
I to je upra­vo ključ­ni pro­blem da ce­lu pri­ču o pro­šlo­sti tre­ba kri­tič­ki is­pri­ča­ti i
ob­ja­sni­ti ko­li­ko je u stva­ri iden­ti­tet ko­ji su iz­gra­di­li auten­ti­čan ili ni­je. Pod­lo­gu
za ta­kvu pri­ču, baj­ko­vi­tu, iz­gra­dio je ro­man­ti­zam ko­jem su se okre­nu­li jer je
pro­sto ta­ko bi­lo lak­še i do­pa­dlji­vi­je. I tu ide­ju su sle­di­li svi na­ro­di ov­de. Tre­ba
na­pra­vi­ti re­vi­zi­ju pri­če o pro­šlo­sti ali te baj­ke ne tre­ba iz­o­sta­vi­ti nego im da­ti
me­ru vred­no­sti. Na ža­lost, iz ove obla­sti ne­ma do­volj­no ozbilj­nih i kva­li­tet­nih
na­uč­nih is­tra­ži­va­nja i ra­do­va, vi­še su to po­ku­ša­ji lju­di ko­ji ima­ju do­bru vo­lju. A
to sva­ka­ko ni­je do­volj­no.
M.A: S ob­zi­rom na isto­rij­ski tre­nu­tak, okol­no­sti i uslo­vi do­la­ska Slo­va­ka se te­ško
mo­gu sma­tra­ti is­klju­či­vo nji­ho­vim iz­bo­rom. U stva­ri je sa­svim su­prot­no. Ali ka­kav
je da­nas nji­hov iz­bor? Ako se osvr­ne­mo sa­mo na me­dij­ske i tu­ri­stič­ke sa­dr­ža­je da li
su mu­zi­ka, igra, ša­re­ni­lo no­šnji i hra­na ono po če­mu že­le da ih pre­po­zna­ju? Da li
su ovi sa­dr­ža­ji auten­tič­ni?
M. Bla­žić je autor i ko­a­u­tor ne­ko­li­ko iz­lo­žbi (Iz­lo­žbe o ogla­vlji­ma i tra­di­cio­nal­
nim fri­zu­ra­ma u pro­šlo­sti Slo­va­ka u Voj­vo­di­ni, deč­je ode­će u pro­šlo­sti Slo­va­ka
u Voj­vo­di­ni, Ob­re­di­ma pre­la­za Slo­va­ka u Voj­vo­di­ni) i ob­ja­sni­la je ukrat­ko i tu
tran­sfor­ma­ci­ju no­šnje: Već pri­li­kom na­se­lja­va­nja po­če­lo je kre­i­ra­nje no­vog iz­
gle­da no­šnje ko­ji je imao vi­dlji­ve ele­men­te mno­gih uti­ca­ja i ovo što se da­nas
sma­tra voj­vo­đan­skom slo­vač­kom no­šnjom raz­li­ku­je se od no­šnje u ma­tič­noj
ze­mlji. Raz­li­ke su vi­dlji­ve iako su sa­ču­va­ni ne­ki ele­men­ti no­šnje ko­ji su vr­lo
sta­ri... još iz vre­me­na sta­rih Slo­ve­na ali ima i ele­me­na­ta ko­ji su svoj­stve­ni slo­vač­
koj voj­vo­đan­skoj no­šnji zbog uti­ca­ja dru­gih na­ro­da... pre sve­ga Ne­ma­ca, Sr­ba i

38
 interkulturalna istra živanja

Ma­đa­ra. Po­seb­no je zna­čaj­no na­gla­si­ti raz­li­ke me­đu no­šnja­ma Slo­va­ka u Voj­vo­

di­ni. Za­pra­vo se na nji­ma ja­ko do­bro vi­di uti­caj tog za­jed­nič­kog ži­vo­ta ko­ji usva­
ja ele­men­te iz dru­ge kul­tu­re, uno­si u sa­dr­žaj svo­je i da­je kao re­zul­tat ne­što kraj­
nje no­vo i sa­mim tim auten­tič­no. To je ta­ko­đe in­ter­kul­tu­ral­nost. Čak i pro­stor­na
raz­dvo­je­nost od ma­tič­ne ze­mlje osta­vi­la je mo­guć­nost svo­je­vr­snog in­fil­tri­ra­nja
uti­ca­ja dru­gih na­ro­da ko­ji su tuda pro­la­zi­li i tu ži­ve­li. Otvo­re­nost za dru­ge, to je
u stva­ri ono što nam sad ne­do­sta­je. Za raz­li­ku od no­šnje ko­ja se nad­grad­njom
me­nja­la je­zik je ostao pot­pu­no ar­ha­i­čan i kon­zer­vi­ran i Slo­va­ci iz Slo­vač­ke od­
no­se se pre­ma nje­mu kao pre­ma je­zi­ku svo­jih ba­ka i de­ka. Sve se ovo od­no­si na
ma­le, ru­ral­ne sre­di­ne. U gra­do­vi­ma je sta­pa­nje sa osta­lim sta­nov­ni­štvom bi­lo
mno­go br­že i in­ten­ziv­ni­je. To se ne mo­že sma­tra­ti in­ter­kul­tu­ral­nom ko­mu­ni­ka­
ci­jom jer mno­gi vi­še ni­ti go­vo­re ma­ter­nji je­zik ni­ti čak mla­đe ge­ne­ra­ci­je zna­ju
da su Slo­va­ci. Lju­di de­fi­ni­tiv­no tre­ba da shva­te za­tva­ra­nje u sop­stve­ni okvir kao
kon­tra­pro­duk­tiv­no, uče­nje is­klju­či­vo je­zi­ka ma­nji­ne kao ogra­ni­ča­va­ju­će. Pri-
tom, ni to ni­je za­vid­nog kva­li­te­ta. Pri­me­ra ra­di, de­ca u poslednje vre­me bo­lje
go­vo­re slo­vač­ki, ali ne zbog ne­ke re­for­me uče­nja je­zi­ka u ško­li, zbog gle­da­nja
pro­gra­ma te­le­vi­zij­skih ka­na­la iz Slo­vač­ke. Na­rav­no, to je po­lo­vič­no zna­nje, ne
zna­ju pra­vo­pis, gle­da­nje tv pro­gra­ma ih od­vla­či od či­ta­nja knji­ga...
M.A: Ko­jim pu­tem sa­da tre­ba ići?
M.B: Me­ni ge­ne­ral­no sme­ta pri­ča o ne­ka­voj baj­ko­vi­toj Voj­vo­di­ni... ka­ko je le­
pa jer nas tu ima ra­znih i to­le­ri­še­mo se već go­di­na­ma... ali re­al­no ne­ka­ko ma­lo
je onih ko­ji stvar­no ži­ve u ta­kvoj Voj­vo­di­ni... mi­slim o Voj­vo­di­ni u ko­joj ne­ma
pred­ra­su­da o dru­go­me kao opa­snom ili ma­nje vred­nom... Uosta­lom, mi ne tre­
ba da se to­le­ri­še­mo ili tr­pi­mo ne­go da se po­zna­je­mo i po­štu­je­mo. Na kra­ju kra­
je­va svi smo mi pre sve­ga lju­di... Naj­pre se kod lju­di mo­ra stvo­ri­ti in­te­re­so­va­nje
otva­ra­njem pre­ma dru­gi­ma. Ne­ma do­brih ili lo­ših na­ro­da. Ob­ja­sni­ti da otva­ra­
njem pre­ma Ma­đa­ri­ma, Ru­mu­ni­ma, Sr­bi­ma, Hr­va­ti­ma... ni­smo ni­šta ma­nje lo­
jal­ni svom iden­ti­te­tu nego da ga obo­ga­ću­je­mo. Uči­ti de­cu a pre­ko n­jih i ro­di­te­lje
ko­mu­ni­ka­ci­ji, naj­pre unu­tar kul­tu­re a za­tim sa dru­gim kul­tu­ra­ma. Slo­va­ci svoj
pro­blem mo­ra­ju sa­mi da re­še. Onim tre­nut­kom kad shva­te da je su­štin­ski in­te­res
po­zna­va­nja i kva­li­tet­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa dru­gi­ma otva­ra­nje no­vih šan­si kre­nu­li
smo u stva­ra­nje bo­ljeg am­bi­jen­ta za in­ter­kul­tu­ral­nu raz­me­nu.

Na kra­ju raz­go­vo­ra Mi­ro­sla­va Bla­žić je da­la svo­ju de­fi­ni­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­no­sti:

„me­đu­sob­no po­što­va­nje ko­je do­la­zi iz po­zna­va­nja dru­gog, ko­li­ko god je dru­ga­či­ji
od te­be, i sprem­nost na za­jed­nič­ki ži­vot sa njim“.

39
interkulturalna istra ži vanja

Re­zul­ta­ti
Pla­ni­ra­nje i vo­đe­nje ova­kvih raz­go­vo­ra i ana­li­za, po­ve­re­no struč­nim ti­mo­vi­ma,
su osnov­na ak­tiv­nost ko­ju bismo čak mo­gli sma­tra­ti pred­u­slo­vom ova­kvog pro­
jekt­nog za­dat­ka pre ne­go što ot­poč­ne­mo bi­lo ka­kve ak­tiv­no­sti. Iz či­ta­vog ukupnog
kor­pu­sa od­go­vo­ra iz­dvo­ji­će se ne­ko­li­ko do­mi­nant­nih pro­ble­ma. Na osno­vu njih
pla­ni­ra­ju se da­lje ak­tiv­no­sti i oče­ki­va­ni re­zul­ta­ti.
Ana­li­zom ovog raz­go­vo­ra mo­že se za­klju­či­ti sle­de­će: kod Slo­va­ka u Voj­vo­di­ni
iz­ra­žen je ne­do­sta­tak kri­tič­kog od­no­sa pre­ma isto­ri­ji i ne­do­volj­no je is­tra­ži­va­nja
isto­ri­je Slo­va­ka, ne­a­de­kvat­na je for­ma obra­zo­va­nja i uče­nja je­zi­ka i kul­tu­re, pri­
sut­na mul­ti­kul­tu­ral­nost kao pa­siv­ni prin­cip upo­zna­va­nja - bez su­štin­ske raz­me­ne
in­for­ma­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­je, pred­sta­vlja­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ja s dru­gi­ma u ogra­ni­če­nim
sa­dr­ža­ji­ma, neo­bjek­tiv­no pred­sta­vlja­nje dru­gi­ma, za­tvo­re­nost. S ob­zi­rom da je ov­
de reč uglav­nom o si­stem­skim pro­ble­mi­ma ve­li­ku od­go­vor­nost ima dr­ža­va. Ta­ko,
na pri­mer, ne­do­volj­ni su i čak ne­a­de­kvat­ni kon­kur­si ko­ji­ma se pod­sti­ču pro­jek­ti sa
na­gla­skom da su na­me­nje­ni na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma a da se pritom ne sti­mu­li­še
upra­vo in­ter­kul­tu­ral­na raz­me­na.
Ide­ja ovog ra­da je ini­ci­ja­ci­ja is­tra­ži­va­nja kroz otvo­re­ni di­rekt­ni di­ja­log sa po­je­
din­cem. Kri­tič­ni broj is­pi­ta­ni­ka, raz­li­či­tih in­te­lek­tu­al­nih, so­ci­jal­nih i sta­ros­nih ka­te­
go­ri­ja, re­zul­ti­ra­će do­volj­no slo­je­vi­tim sa­dr­ža­jem od­go­vo­ra na osno­vu čega se mo­gu
de­fi­ni­sa­ti pro­ble­mi. Raz­ra­dom tog svo­je­vr­snog bac­kgro­un­d pro­ble­ma iz­dvo­ji­će se
ak­tiv­no­sti ko­je bi do­ve­le do osve­šći­va­nja kul­tur­nih raz­li­ka, pre­po­zna­va­nja raz­li­ka
u ko­mu­ni­ka­ci­ji, stva­ra­nja škol­skih mre­ža za in­ter­kul­tu­ral­ni raz­voj, otva­ra­nja mul­
ti­me­di­jal­nih cen­ta­ra za mla­de, stva­ra­nja bo­ljih po­slov­nih šan­si iz­la­skom iz okvi­ra
sop­stve­ne sre­di­ne i kul­tu­re itd. Ve­ćim ras­ponom od­go­vo­ra i mo­guć­no­sti za ak­tiv­no­
sti stva­ra se i vi­še spe­ci­fič­nih ci­lje­va.

za­klju­čak
Kva­li­te­tan am­bi­jent in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ni­je ne­do­sti­žan. Voj­vo­di­na
za­pra­vo je­ste tvo­re­vi­na in­ter­kul­tu­ral­ne raz­me­ne, ose­tlji­vo­sti i kom­pe­ten­ci­ja ko­je
su po­li­tič­kom ide­jom dr­ža­ve u pret­hod­nom pe­ri­o­du pot­pu­no po­ti­snu­te pred po­
pu­li­zmom mul­tu­kul­tu­ral­no­sti. Stal­na pre­vi­ra­nja i pro­me­ne stvo­ri­le su ne­sta­bil­nu
si­tu­a­ci­ju u ko­joj je raz­li­či­tost na­ro­da i kul­tu­ra ima­la dvo­stru­ku ulo­gu – i spa­ja­nja
i raz­dva­ja­nja. Pro­gra­mi­ma i si­stem­skim od­lu­ka­ma dr­ža­va mo­že ohra­bri­ti i sti­mu­
li­sa­ti lju­de na in­ter­kul­tu­ral­nu raz­me­nu ali ve­li­ku od­go­vor­nost ima­ju sa­mi na­ro­di.
Stva­ra­nje kva­li­tet­nog am­bi­jen­ta in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je mo­ra omo­gu­ći­ti ne
sa­mo nje­no spro­vo­đe­nje nego i odr­ži­vost no­vo­na­sta­lih od­no­sa.

40
 interkulturalna istra živanja

LI­TE­RA­TU­RA

1. Đu­rić, Je­le­na: „Iden­ti­tet i in­ter­kul­tu­ral­nost – Sr­bi­ja kao me­sto pro­ži­ma­nja Bal­ka­na i Sred­nje
Evro­pe“, Fi­lo­zo­fi­ja i dru­štvo, Be­o­grad 2008, br. 3: 217-231.
2. Go­šo­vić, Ra­da: „Ne pre­la­zi uli­cu bez tra­ga ka in­ter­kul­tu­ral­no­sti“, In­ter­kul­tu­ral­no obra­zo­va­nje,
Be­o­grad, Gru­pa 484, 2009: 9-19.
3. Kr­sta­no­vić, Sne­ža­na, „Ne pre­la­zi uli­cu bez tra­ga ka in­ter­kul­tu­ral­no­sti“, In­ter­kul­tu­ral­nost i kul­
tur­na po­li­ti­ka, Be­o­grad, Gru­pa 484, 2009: 35-43.
4. Mi­hić, Vla­di­mir i dr, „Po­zna­jem, pri­hva­tam, po­štu­jem – is­tra­ži­va­nje et­nič­ke dis­tan­ce kod de­
ce i nji­ho­vih ro­di­te­lja“, Psi­ho­lo­gi­ja, Be­o­grad 2003, br. 36(2): 167-182.

im­pro­ving the qu­a­lity of en­vi­ron­ment

for in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion
(a si­de vi­ew)

S um­m a r y : The pa­per ad­dres­ses the is­sue of in­suf­fi­ci­ent qu­a­lity of in­ter­cul­tu­ral

com­mu­ni­ca­tion bet­we­en et­hnic gro­ups, pri­ma­rily in Voj­vo­di­na. To­get­her with iden­
tifying the is­su­es, i.e. the are­as in which they ap­pe­ar (edu­ca­tion, hi­story, daily li­fe,
cul­tu­re), the­ir ge­ne­sis (the ca­u­se) is in­di­ca­ted, as well as the po­ten­tial me­ans of
over­co­ming them. Er­go, this pa­per then has the cha­rac­te­ri­stics of the lo­gi­cal fra­me­
work of a term of re­fe­ren­ce, which is one of the po­ten­tial so­lu­ti­ons for the­se types
of is­su­es. The ob­ser­va­tion of the­se pro­blems and the set­ting of a cer­tain num­ber
of spe­ci­fic go­als gi­ve gro­unds for de­fi­ning the ac­ti­vi­ti­es which are to re­sult in the
ac­hi­e­ving of the ove­rall ob­jec­ti­ve sta­ted in the ti­tle. Alt­ho­ugh the pa­per tar­gets the
in­ter­cul­tu­ral mo­ve­ment of a sin­gle et­hnic gro­up - Slo­vaks in Voj­vo­di­na, it is glo­bally
ap­pli­ca­ble as it po­si­ti­ons it­self on the very es­sen­tial va­lu­es and is in­ten­ded for all
ca­te­go­ri­es of the po­pu­la­tion. Open pos­si­bi­li­ti­es of co­e­xi­sten­ce for all will be the only
con­fir­ma­tion that this goal has been ac­hi­e­ved.
K ey w o r d s : in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion, Slo­vaks, term of re­fe­ren­ce

41
interkulturalna istra ži vanja UDC 316.722:37

Dra­gan Ko­ko­vić, No­vi Sad

Mul­ti­kul­tur­no ili
in­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje
Po­sled­njih go­di­na raz­vi­la se ve­li­ka ras­pra­va o mul­ti­kul­tu­ra­li­zmu
Ap ­s t r a k t :
kao na­če­lu da u sva­kom dru­štvu isto­vre­me­no po­sto­je raz­ne kul­tur­ne gru­pe
na­spram ko­jih ni je­dan kul­tur­ni ob­lik ne­ma le­gi­tim­nost da se us­po­sta­vi kao
do­mi­nant­na kul­tu­ra. Oda­tle nu­žnost utvr­đi­va­nja pra­vi­la su­ži­vo­ta tih gru­pa
na osno­vu ap­so­lut­ne jed­na­ko­sti i uza­jam­nog pri­zna­va­nja. Usled ši­ro­ke i vr­lo
du­ge upo­tre­be u smi­slu kul­tur­nih ra­zno­li­ko­sti, mul­ti­kul­tu­ra­li­zam je po­stao
sa­stav­ni deo mno­gih kul­tur­nih i obra­zov­nih po­li­ti­ka, ali ujed­no i sred­stvo
nji­ho­ve pro­ve­re i oce­ne u po­što­va­nju osnov­nih de­mo­krat­skih pra­va na raz­
li­či­tost i nje­no iz­ra­ža­va­nje. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ni­je osnov­ni pro­blem te­or­i­je
kul­tu­re, ne­go je u funk­ci­ji re­ša­va­nja prak­tič­nih pro­ble­ma od­re­đe­ne kul­tur­ne
i obra­zov­ne po­li­ti­ke.
mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­zam, kul­tur­na po­li­ti­ka,
K lj u č ­n e r e­č i :
obra­zov­na po­li­ti­ka, obra­zo­va­nje

Pod mul­ti­kul­tu­ra­li­zmom se obič­no pod­ra­zu­me­va ob­lik kul­tur­ne po­li­ti­ke, kon­

cept dru­štva (mul­ti­kul­tur­no dru­štvo) u ko­jem rav­no­prav­no ko­eg­zi­sti­ra vi­še kul­tu­ra,
a pod in­ter­kul­tu­ra­li­zmom kul­tur­na po­li­ti­ka ko­ja je usme­re­na pre­ma in­ter­kul­tur­nom
dru­štvu, u ko­jem se vi­še kul­tu­ra na­la­zi u fa­zi di­ja­lo­ga i tra­ga­nja za no­vom kul­tur­nom
sin­te­zom.
Po­sled­njih go­di­na raz­vi­la se ve­li­ka ras­pra­va o mul­ti­kul­tu­ra­li­zmu kao na­če­lu da
u sva­kom dru­štvu isto­vre­me­no po­sto­je raz­ne kul­tur­ne gru­pe na­spram ko­jih ni je­
dan kul­tur­ni ob­lik ne­ma le­gi­tim­nost da se us­po­sta­vi kao do­mi­nant­na kul­tu­ra. Oda­tle
nu­žnost utvr­đi­va­nja pra­vi­la su­ži­vo­ta tih gru­pa na osno­vu ap­so­lut­ne jed­na­ko­sti i
uza­jam­nog pri­zna­va­nja.
Vi­dlji­vi su raz­lo­zi zbog ko­jih se taj pro­blem ta­ko sna­žno po­ja­vio u dru­štvu kao
što je ame­rič­ko ko­je se, s jed­ne stra­ne, te­me­lji na usta­vu iz­vor­no na­dah­nu­tom li­

42
 interkulturalna istra živanja

be­ral­no-de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma pro­sve­ti­telj­ske tra­di­ci­je, a sa dru­ge ga stra­ne

ka­rak­te­ri­še vi­sok ste­pen he­te­ro­ge­no­sti jer ga stva­ra­ju dru­štve­ne gru­pe raz­li­či­tog
et­nič­ko-kul­tur­nog po­re­kla. Oprav­da­na na­me­ra da se do kra­ja spro­ve­du na­če­la jed­
na­ko­sti i jed­na­kih mo­guć­no­sti bez dis­kri­mi­na­ci­je ve­za­na su za pol, ra­su, et­nič­ko
po­re­klo, re­li­gi­ju, obra­zo­va­nje itd. Da­nas u SAD ras­pra­va o mul­ti­kul­tu­ra­li­zmu za­u­
zi­ma sre­di­šnje me­sto, ko­je ni­ka­da ra­ni­je ni­je po­zna­va­la stva­ra­ju­ći so­cio-kul­tur­nu i
po­li­tič­ku di­na­mi­ku či­ji je is­hod te­ško pred­vi­de­ti.1
Po mi­šlje­nju Bra­ja­na Be­ri­ja, po­zna­tog is­tra­ži­va­ča mul­ti­kul­tur­nih pro­ce­sa, ter­
min “mul­ti­kul­tur­no obra­zo­va­nje” po­kri­va dve obra­zov­ne po­li­ti­ke ko­je su di­ja­me­tral­
no su­prot­ne u svo­jim pret­po­stav­ka­ma i im­pli­ka­ci­ja­ma. Pr­va je da bi de­ca tre­ba­lo da
ima­ju jed­nak pro­gram, bez ob­zi­ra na ra­su ili et­ni­ci­tet, rod ili sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju,
ver­ska uve­re­nja ili bi­lo ko­ju dru­gu ka­rak­te­ri­sti­ku. Pro­gram bi tre­ba­lo da bu­de mul­
ti­kul­tu­ran u tom smi­slu da tre­ba da bu­de in­klu­zi­van, uva­ža­va­ju­ći pro­šlost i sa­da­
šnjost, si­tu­a­ci­ju svih tih gru­pa.
Dru­ga po­li­ti­ka od­bi­ja bi­lo ka­kvu ide­ju za­jed­nič­kog pro­gra­ma. Po­sle od­re­đe­ne
tač­ke mo­gu­će je da će bu­ja­nje ško­la sa “odvo­je­nom kli­jen­te­lom” i raz­li­či­tim pro­gra­
mi­ma sa­mo se­be ja­ča­ti ka­ko će se sve vi­še gru­pe u sa­mo­od­bra­ni odva­ja­ti od “nor­
mal­nih ško­la”. “Nor­mal­na de­ca”, “nor­mal­ni uče­ni­ci” ta­da će ži­ve­ti u ma­lim za­tvo­re­
nim za­jed­ni­ca­ma po pra­vi­lu unu­tar ško­le i škol­skog okru­ga okru­že­ni oni­ma ko­ji su
iz ovog ili onog raz­lo­ga de­fi­ni­sa­ni kao dru­ga­či­ji (Be­ri, B., 2006: 285).
Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam se za­la­že da isto­rij­ske či­nje­ni­ce tre­ba da bu­du pri­la­go­đe­ne
obra­zov­nim ci­lje­vi­ma. Ima is­tra­ži­va­ča ko­ji se ne sla­žu sa sta­vom

„da de­cu u ško­li tre­ba pod­u­ča­va­ti sa­mo onim stva­ri­ma za ko­je pret­po­sta­vlja­mo da bi mo­
gle za njih ima­ti po­želj­ne po­sle­di­ce (ko­je ulep­ša­va­ju svet oko njih). Na­po­kon, ne­ki lju­di
(mul­ti­kul­tu­ra­li­sti) da­nas ne­gi­ra­ju mo­guć­nost utvr­đi­va­nja objek­tiv­ne isti­ne uop­šte. Su­ge­ri­
še se da sva­ka gru­pa za se­be kon­sti­tu­i­še sa­mo­do­vo­ljan uni­ver­zum dis­kur­sa. Do­bar pri­mer
su afro­cen­tri­sti, ko­ji te­že re­struk­tu­i­ra­ti škol­ske pro­gra­me i pe­da­go­ške me­to­de u skla­du sa
raz­u­me­va­njem epi­ste­mo­lo­gi­je i vred­no­snog si­ste­ma te­me­lje­nog na Afri­ci. Cilj se­gre­ga­ci­je
otvo­re­no za­stu­pa­ju za­go­vor­ni­ci ško­la te­me­lje­nih na ro­du ili sek­su­al­noj ori­jen­ta­ci­ji, za­la­žu­ći
se za odvo­je­ne jav­ne ško­le za de­ča­ke i de­voj­či­ce, od­no­sno gej i le­zbej­ske ško­le s ’od­go­va­ra­
ju­ćim pro­me­na­ma pro­gra­ma pe­da­go­gi­je i na­stav­nog oso­blja’. Pred­la­že se, da­kle, da se sva­ka
gru­pa tre­ba obra­zo­va­ti pre­ma svom di­stink­tiv­nom pro­gra­mu. Ta­kve pred­lo­ge tre­ba na­rav­no

1 Da­na­šnje na­sto­ja­nje SAD da se na sva­kom uni­ver­zi­te­tu osi­gu­ra jed­na­ko obra­zo­va­nje o raz­li­či­tim

kul­tu­ra­ma (ame­rič­koj, afro-ame­rič­koj, azij­skoj itd.) još je po­ve­za­no sa pro­sve­ti­telj­skim i u kraj­njoj
ana­li­zi uto­pi­stič­kim kon­cep­tom en­ci­klo­pe­di­je kao ob­je­di­nje­nog zbi­ra svih sa­zna­nja. Bi­lo bi po­želj­
no, na­pro­tiv, za­mi­sli­ti mno­štvo raz­li­či­tih kul­tur­nih sre­di­šta, pri če­mu bi sva­ki bio iz­raz ne­ke po­seb­ne
kul­tu­re, ili se­lek­ci­je aspe­ka­ta ko­je se sma­tra­ju zna­čaj­nim, osta­vlja­ju­ći po­je­din­ci­ma slo­bo­dan iz­bor
me­đu ra­znim kul­tur­nim mo­guć­no­sti­ma (pred­lo­zi­ma). Svest ra­znih stu­dij­skih is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra o
re­la­tiv­noj i ogra­ni­če­noj na­ra­vi vla­sti­tog kul­tur­nog pred­lo­ga jam­či­la bi otvo­re­nost za di­ja­log sa dru­gim
cen­tri­ma i dru­gim kul­tu­ra­ma (Kre­spi, F., 2006: 160).

43
interkulturalna istra ži vanja

od­ba­ci­ti” (Me­sić, M., 2006: 189-190). Obra­zo­va­nje se oči­gled­no ne mo­že sve­sti na „or­gi­ja­
nje” u raz­li­ka­ma.

Usled ši­ro­ke i vr­lo du­ge upo­tre­be u smi­slu kul­tur­nih ra­zno­li­ko­sti, mul­ti­kul­tu­

ra­li­zam je po­stao sa­stav­ni deo mno­gih kul­tur­nih i obra­zov­nih po­li­ti­ka, ali ujed­no
i sred­stvo nji­ho­ve pro­ve­re i oce­ne u po­što­va­nju osnov­nih de­mo­krat­skih pra­va na
raz­li­či­tost i nje­no iz­ra­ža­va­nje.
Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ni­je osnov­ni pro­blem te­o­ri­je kul­tu­re ne­go je u funk­ci­ji re­ša­
va­nja prak­tič­nih pro­ble­ma od­re­đe­ne kul­tur­ne i obra­zov­ne po­li­ti­ke. Ovom kon­cep­tu
se du­go su­prot­sta­vlja­la kon­cep­ci­ja “mel­ting pot-a”, ko­ja je ozna­ča­va­la du­go­go­di­šnju
po­li­ti­ku asi­mi­la­ci­je po­li­tič­kih ma­nji­na u SAD-u.
Če­sto se sti­če po­gre­šan uti­sak da se mul­ti­kul­tur­na ko­eg­zi­sten­ci­ja od­vi­ja jed­
no­stav­no i bez ika­kvih pro­ble­ma. Jed­na ta­kva vi­zi­ja mo­že bi­ti sa­mo vi­zi­ja de­ko­ra,
fol­klo­ra, eg­zo­ti­ke, sli­ka jed­ne mul­ti­kul­tur­ne idi­le ko­ju stva­ra­ju re­kla­ma, me­di­ji i in­
te­lek­tu­al­ci. Če­sto se sve­sno pre­ne­bre­ga­va ili pre­vi­đa da je mul­ti­kul­tu­ral­nost je­dan
slo­žen so­ci­jal­ni fe­no­men ko­ji uvek ide ru­ku pod ru­ku sa po­de­la­ma i ko­ji, opet, uslo­
vlja­va na­pe­tost i su­ko­be iz­me­đu od­go­va­ra­ju­ćih ko­lek­ti­vi­te­ta jed­nog dru­štva.
Mul­ti­kul­tur­no obra­zo­va­nje ko­je je ute­me­lje­no za­jed­nič­kim prin­ci­pi­ma li­be­ral­
ne de­mo­kra­ti­je pred­sta­vlja ma­nje no­vi­nu u obra­zo­va­nju a vi­še pri­o­ri­tet od­re­đe­nih
na­ci­ja. Mul­ti­kul­tur­ni sa­dr­žaj i is­ku­stva po­sta­ju, po jed­ni­ma, in­stru­men­ti raz­vo­ja i
obra­zo­va­nja, pre sve­ga. Mul­ti­kul­tur­no obra­zo­va­nje tre­ba­lo bi da bu­de iz­vor sna­ge i
po­no­sa. Sa dru­ge stra­ne, na nje­ga se gle­da kao na ne­što što uno­si po­de­le pa čak kao i
na ne­što što ra­za­ra vred­no­sti i uve­re­nja ko­je gru­pe dr­že na oku­pu.
Mul­ti­kul­tu­ra­li­sti raz­ma­tra­ju kul­tu­ru i obra­zo­va­nje kao odvo­je­ne pro­ble­me i
ret­ko se ba­ve eko­nom­skim pro­ble­mi­ma i im­pe­ra­ti­vi­ma, ne pi­ta­ju­ći se ka­ko ovi fe­
no­me­ni mo­gu ne­za­vi­sno da op­sta­nu od ra­da i eko­nom­ske pro­iz­vod­nje. Kul­tu­ru i
obra­zo­va­nje ne­mo­gu­će je raz­um ­ e­ti bez uzi­ma­nja u ob­zir nji­ho­ve uple­te­no­sti u eko­
nom­sku re­al­nost.
Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam (kul­tur­ni plu­ra­li­zam) sa­vre­me­nih dru­šta­va, kao po­li­ti­ka ko­ja
pr­ven­stve­no te­ži rav­no­prav­nom ko­eg­zi­sti­ra­nju kul­tu­ra, go­to­vo je neo­stva­riv zbog
sta­tič­no­sti i pre­vi­đa­nja stvar­ne su­šti­ne ljud­skih kon­ta­ka­ta.
Da bi se ova sta­tič­nost pre­va­zi­šla, tre­ba raz­vi­ja­ti po­se­ban pri­stup u obra­zo­va­nju
i dru­gim kul­tur­nim in­sti­tu­ci­ja­ma.
Kon­kret­na na­če­la ko­ja tre­ba pri­me­nji­va­ti u mul­ti­kul­tur­nom obra­zo­va­nju ob­u­
hva­ta­la bi sle­de­će me­re (Raz. Dž., 2005: 209):
−− Sve omla­din­ske kul­tur­ne gru­pe tre­ba da se obra­zu­ju, uko­li­ko nji­ho­vi ro­di­te­lji to
že­le, u kul­tu­ri svo­je gru­pe. Me­đu­tim, svi bi oni ta­ko­đe tre­ba­lo da se upo­zna­ju sa
isto­ri­jom i tra­di­ci­jom svih kul­tu­ra u ze­mlji kao što bi tre­ba­lo ne­go­va­ti i od­nos

44
 interkulturalna istra živanja

po­što­va­nja pre­ma nji­ma. Obi­ča­ji i prak­se raz­li­či­tih gru­pa tre­ba­lo bi u gra­ni­ca­ma

to­le­ran­ci­je da se pri­zna­ju kroz „pra­vo i sva jav­na te­la u dru­štvu“.
−− Neo­p­hod­no je obra­ti­ti pa­žnju na kul­tu­ru si­ro­ma­štva jer je od su­štin­skog zna­ča­
ja da se pre­ki­ne ve­za iz­me­đu si­ro­ma­štva, neo­bra­zo­va­no­sti i et­nič­ke pri­pad­no­sti.
Sve dok su iz­ve­sne et­nič­ke gru­pe pre­vi­še za­stu­plje­ne me­đu si­ro­ma­šni­ma, lo­še
obra­zo­va­ni­ma, ne­kva­li­fi­ko­va­nim ili po­lu­kva­li­fi­ko­va­nim rad­ni­ci­ma, u ve­li­koj
me­ri su pod­ri­ve­ne mo­guć­no­sti da se od­ne­gu­je po­što­va­nje za kul­tur­ni iden­ti­tet
od­re­đe­ne gru­pe.
−− Po­treb­no je raz­vi­ja­ti jav­nu po­dr­šku kul­tur­nim i obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma (do­
bro­tvor­ne or­ga­ni­za­ci­je, bi­bli­o­te­ke, mu­ze­ji, po­zo­ri­šte, mu­zič­ke i umet­nič­ke gru­
pe). Kao i u obra­zo­va­nju, i ov­de se dr­žav­nom po­li­ti­kom pro­vo­di ras­po­de­la jav­
nih sred­sta­va.
Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam (li­be­ral­ni) sto­ji na sta­no­vi­štu da sve gru­pe do­pu­ste svo­jim
čla­no­vi­ma pri­stup ade­kvat­nim mo­guć­no­sti­ma za sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­vu i sa­mo­i­zra­ža­va­
nje, uče­stvo­va­nje u eko­nom­skom ži­vo­tu dru­štva i kul­tu­ri od­re­đe­ne za­jed­ni­ce. „Za­
jed­nič­ka po­sle­di­ca ovih na­če­la je da li­be­ral­ni mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ne vo­di ka na­pu­
šta­nju za­jed­nič­ke kul­tu­re ne­go, na­pro­tiv, ka po­ja­vi za­jed­nič­ke kul­tu­re ko­ja po­štu­
je sve gru­pe u ze­mlji i bla­go­na­klo­na je pre­ma nji­ho­vom pro­spe­ri­te­tu“ (Raz, Dž.,
2005: 210).
In­ter­kul­tu­ra­li­zam eli­mi­ni­še sta­tič­nost mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i po­ka­zu­je se kao po­
li­ti­ka okre­nu­ta čo­ve­ku. Za­stup­ni­ci in­ter­kul­tu­ra­li­zma sma­tra­ju da su sve kul­tu­re
pod­jed­na­ko vred­ne i raz­vi­ja­ju ide­ju o nji­ho­voj stal­noj in­ter­ak­ci­ji.
In­ter­kul­tu­ra­li­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­stič­ko pro­ži­ma­nje, je­ste no­va mo­guć­nost i ko­
rak pre­ma zbli­ža­va­nju i raz­u­me­va­nju raz­li­či­tih lju­di i kul­tu­ra. Sam iz­raz in­ter (lat.
iz­me­đu) upu­ću­je na di­na­mi­ku i di­ja­log, dok iz­ra­zi mul­tus/plu­res (lat. mno­go, mno­
gi, vi­še njih) im­pli­ci­ra­ju tek isto­vre­me­no po­sto­ja­nje vi­še ele­me­na­ta, u ovom kon­
tek­stu – vi­še kul­tu­ra.
In­ter­kul­tu­ra­li­stič­ki kon­cept, me­đu­tim, tek tra­ži na­či­ne pre­ra­sta­nja sa­vre­me­
nog dru­štva iz mul­ti­kul­tur­nog u in­ter­kul­tur­no. Kul­tur­na ra­zno­li­kost je sve ve­ća i
o njoj ne tre­ba raz­mi­šlja­ti kao o ne­če­mu što je sa­mo po se­bi do­bro ne­go pre kao
o neo­p­hod­nom sred­stvu za ostva­re­nje ci­lja. Pre­ra­sta­nje mul­ti­kul­tur­nog sta­nja u
pro­ces zah­te­va raz­vi­ja­nja stra­te­gi­je in­ter­kul­tu­ra­li­zma ko­ja ni­je sa­mo cilj po se­bi
ne­go sred­stvo za stva­ra­nje jed­na­kog iz­gle­da za uspeh i op­ti­mal­nog uklju­či­va­nja
ma­njin­skih kul­tu­ra.
Sva­koj kul­tu­ri su po­treb­ne raz­ne vr­ste uza­jam­nog de­lo­va­nja, ko­je se za­sni­va­ju
na ši­roj plat­for­mi i mo­guć­no­sti ko­lek­tiv­nog is­ku­stva lju­di. Po­treb­no je da po­sto­
ji ne­što za­jed­nič­ko, kao što je tra­di­ci­ja, da bi kul­tu­ra na­pre­do­va­la. U tom smi­slu,
ra­zno­li­kost mo­že bi­ti i ome­ta­ju­ći či­ni­lac jer de­li, usit­nja­va, na­pa­da tra­di­ci­ju, pod­

45
interkulturalna istra ži vanja

ri­va­ju­ći ose­ćaj za­jed­nič­kog ci­lja. Ta­ko se za­la­ga­nje za kul­tur­ni plu­ra­li­zam opa­sno

pri­bli­ža­va kul­tur­nom re­la­ti­vi­zmu i kul­tur­nom par­ti­ku­la­ri­zmu.
Po­sto­je is­tra­ži­va­nja ko­ja argu­men­to­va­no po­ka­zu­ju da sa iza­zo­vom kul­tur­ne ra­
zno­li­ko­sti tre­ba da bu­du su­o­če­ne sve in­sti­tu­ci­je, ne sa­mo obra­zov­ne. De­lo­tvor­no ba­
vlje­nje ovim pro­ble­mi­ma, kad je reč o obra­zo­va­nju, pret­po­sta­vlja uklju­či­va­nje ce­li­ne
obra­zov­nog pro­ce­sa (uče­ni­ci, stu­den­ti, pro­fe­so­ri, ad­mi­ni­stra­tiv­no oso­blje itd.). In­
ter­kul­tur­na ide­ja bi­la bi ostva­ri­va uko­li­ko bi svi uče­sni­ci ima­li pod­jed­na­ko in­te­re­so­
va­nje za nju. Ne mo­že sa­mo ško­la bi­ti no­si­lac in­ter­kul­tur­nog obra­zo­va­nja, a vas­pi­ta­
nje i obra­zo­va­nje je­di­ni na­čin ostva­ri­va­nja in­ter­kul­tu­ra­li­zma. Do­sa­da­šnje po­gre­ške
ogle­da­le su se u te­žnji „za za­jed­ni­com kao naj­ma­njim za­jed­nič­kim sa­dr­ži­o­cem u ko­
jem se raz­li­ke to­le­ri­šu, a po­ne­kad zlo­volj­no pri­hva­ta­ju, a ne za za­jed­ni­com naj­ve­ćeg
za­jed­nič­kog sa­dr­ži­o­ca u ko­jem raz­li­ke obo­ga­ću­ju i vo­de raz­u­me­va­nju uni­ver­zal­nih
isti­na. U ta­kvoj vr­sti za­jed­ni­ce raz­li­či­ta ode­ća, ak­cen­ti, mu­zi­ka, na­vi­ke, bo­ja ko­že,
kao i raz­li­či­to pred­sta­vlja­nje sop­stve­ne lič­no­sti, po­sma­tra­ju se sa in­te­re­so­va­njem i
ra­do­zna­lo­šću pre ne­go s od­boj­no­šću i sum­njom. U ta­kvoj za­jed­ni­ci kul­tur­ne raz­li­ke
po­sma­tra­ju se ne kao de­hu­ma­ni­zo­va­ni ste­re­o­ti­po­vi ne­go kao za­ni­mlji­va od­stu­pa­nja
ko­ja po­ku­ša­va­mo da raz­u­me­mo. Ti­me po­ve­ća­va­mo i svo­je raz­u­me­va­nje i svo­ju hu­
ma­nost” (Vong, F. 1992: 45).
Pre­i­spi­ti­va­nje tra­di­ci­je mo­že se, da­kle, od­vi­ja­ti u skla­du sa sop­stve­nim uvi­di­ma
i do­ka­zi­va­njem sop­stve­nog is­ku­stva. No­va kul­tur­na ra­zno­li­kost pred­sta­vlja mno­go
di­rekt­ni­ji iza­zov tra­di­ci­o­nal­noj kul­tu­ri.
In­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje pod­ra­zu­me­va upo­zna­va­nje sa dru­gim kul­tu­ra­ma i
nji­ho­vo pri­hva­ta­nje bez pred­ra­su­da, što zna­či da je ova­kvo obra­zo­va­nje na­me­nje­no
i ma­njin­skim et­nič­kim za­jed­ni­ca­ma i ve­ćin­skom sta­nov­ni­štvu.
In­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje tre­ba da do­pri­ne­se is­pu­nja­va­nju sle­de­ćih ci­lje­va:
−− pre­va­zi­la­že­nje so­ci­jal­ne ne­jed­na­ko­sti i ne­jed­na­ko­sti u obra­zo­va­nju,
−− raz­vi­ja­nje po­što­va­nja i to­le­ran­ci­je pre­ma kul­tur­nim raz­li­ka­ma me­đu lju­di­ma,
−− po­ma­ga­nje uče­ni­ci­ma da usvo­je zna­nje o me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma i osno­va­ma
na ko­ji­ma po­či­va­ju raz­li­či­te kul­tu­re, a ne da se uče­nje za­sni­va na emo­ci­o­nal­nim
i kla­snim pret­po­stav­ka­ma (Pe­tro­vić, A. i Ja­nje­to­vić, D., 2002: 103-104).
In­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje je sve­do­čan­stvo da se asi­mi­la­ci­ja ne pri­hva­ta bez
ot­po­ra. Ra­ni­je su pri­do­šli­ce sprem­no pri­hva­ta­le asi­mi­la­ci­ju u smi­slu tra­di­ci­o­nal­
ne aka­dem­ske kul­tu­re; na­stu­pa­njem kul­tur­nih ra­zno­li­ko­sti, tra­ga­njem za vla­sti­tim
iden­ti­te­tom, mno­ge gru­pe da­nas to od­bi­ja­ju. Za­to su po­treb­ni no­vi na­či­ni za pre­
zen­ti­ra­nje pi­ta­nja obra­zo­va­nja da se zam­ke ko­je okru­žu­ju kul­tur­nu ra­zno­li­kost ne bi
uko­re­ni­le u na­čin na ko­ji se uči.
Na­sta­vu dru­štve­nih na­u­ka, či­ja je svr­ha da uop­šte­no ob­ja­sni čo­ve­ko­vo po­na­
ša­nje, tre­ba­lo bi kri­tič­ki pre­i­spi­ta­ti da bi se vi­de­lo da li to ona či­ni u kon­tek­stu sa­

46
 interkulturalna istra živanja

mo jed­ne od­re­đe­ne kul­tu­re. Iz­u­ča­va­nje kul­tu­re ne tre­ba da se od­vi­ja iz­dvo­je­no ne­go

kom­pa­ra­tiv­no. Po­treb­ne su no­ve me­to­de da bi se shva­ti­lo ka­ko na­čin na ko­ji pre­da­
je­mo mo­že ne­ga­tiv­no da uti­če na na­čin na ko­ji po­je­din­ci raz­li­či­tog kul­tur­nog po­re­
kla uče (Pe­tro­vić, A. i Ja­nje­to­vić, D., 2002: 43).
Kul­tu­ra se da­nas, oči­gled­no, ne mo­že pred­sta­vlja­ti u smi­slu ide­a­la tra­di­ci­o­nal­ne
aka­dem­ske kul­tu­re. Kul­tur­na ra­zno­li­kost pod­sti­če to­le­ran­ci­ju, pri­hva­tlji­vi­ju i re­a­li­
stič­ni­ju vi­zi­ju kul­tur­nog iden­ti­te­ta, ne­za­be­le­že­nu u da­ljoj i bli­skoj pro­šlo­sti.
U jed­nom iz­ve­šta­ju o na­sta­vi mul­ti­kul­tu­ra­li­zma ko­ji no­si na­slov Jed­na na­ci­ja,
mno­go na­ro­da is­ti­če se da mul­ti­kul­tur­no obra­zo­va­nje „ne sa­mo što ni­je iz­vor ras­
ta­ka­nja ne­go je po­treb­no i za kul­tur­no zdra­vlje, dru­štve­nu sta­bil­nost i eko­nom­sku
bu­duć­nost na­ci­je”.
Da bi se ovi ci­lje­vi po­sti­gli pred­la­že se da na­sta­va dru­štve­nih na­u­ka tre­ba da is­
tak­ne sle­de­će:
−− Od naj­ni­žih raz­re­da na­sta­va dru­štve­nih na­u­ka tre­ba da ima u vi­du glo­bal­nu
per­spek­ti­vu. Po­sto­ji „ova je­di­na ze­mlja” ko­ja je za­jed­nič­ki dom ljud­skog ro­da.
Mi­gra­ci­je pred­sta­vlja­ju na­šu za­jed­nič­ku isto­ri­ju i sud­bi­nu. Na­ro­di, kul­tu­re i ma­
te­ri­jal­ni re­sur­si je­su uni­ver­zal­no do­bro bez ob­zi­ra na sve ra­zno­li­ko­sti. Na­ša oso­
be­nost le­ži u mno­go­broj­nim na­či­ni­ma da se bu­de čo­vek, a naš zna­čaj­ni ras­pon
kul­tur­ne i psi­hič­ke ra­zno­li­ko­sti u op­šte­kul­tur­nom i bi­o­lo­škom je­din­stvu.
−− Dru­štve­ne na­u­ke, po­red na­po­ra da se po­štu­ju i uva­ža­va­ju raz­li­či­ti plu­ra­li­stič­ki
ele­men­ti, po­seb­nu pa­žnju i da­lje tre­ba da po­kla­nja­ju za­jed­nič­kim vred­no­sti­ma i
tra­di­ci­ja­ma.
−− No­vi na­či­ni is­tra­ži­va­nja i zah­te­vi ko­ji se po­či­nju pri­hva­ta­ti ima­ju od­re­đe­ne po­
sle­di­ce po sa­mo­o­bra­zo­va­nje. U na­stav­ne pla­no­ve mo­ra­ju da se uklju­če re­zul­ta­ti
naj­sa­vre­me­ni­jih na­uč­nih is­tra­ži­va­nja. Oni mo­ra­ju bi­ti otvo­re­ni za sve re­le­vant­ne
po­dat­ke, no­vo zna­nje, no­ve per­spek­ti­ve. Isto­ri­ja čo­ve­čan­stva tre­ba da se po­sma­
tra kao ne­što što je u to­ku, če­sto su­prot­no i pod­lo­žno raz­li­ka­ma, za­sno­va­nim na
su­prot­nim per­cep­ci­ja­ma i raz­li­či­tim sta­vo­vi­ma.
−− Nu­žno je raz­vi­ja­ti par­ti­ci­pa­tiv­ni ob­lik obra­zo­va­nja, jer uče­ni­ci že­le da se­be vi­de
kao ak­tiv­ne stva­ra­o­ce i no­si­o­ce u pro­me­na­ma u kul­tu­ri i dru­štvu; nji­ma se mo­ra
po­mo­ći da raz­vi­ju obra­sce i in­stru­men­te po­mo­ću ko­jih će ra­su­đi­va­ti, ana­li­zi­ra­ti,
de­lo­va­ti i pro­ce­nji­va­ti.
−− Pro­gra­mi bi tre­ba­lo da bu­du opre­de­lje­ni za uva­ža­va­nje i na­sta­vak pre­i­spi­ti­va­nja
de­mo­krat­skih vred­no­sti kao bit­nih osno­va za or­ga­ni­za­ci­ju dru­štva i kul­tu­re. Pri­
me­na de­mo­krat­skih na­če­la na dru­štve­nu i obra­zov­nu or­ga­ni­za­ci­ju tre­ba­lo bi da
se po­sma­tra kao tra­jan pro­ces ko­ji po­ne­kad uspe­va, a po­ne­kad pro­pa­da, te sto­ga
zah­te­va da se u nje­ga stal­no ula­že.
−− Je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va obra­zo­va­nja, dru­štve­nih na­u­ka po­seb­no, je­ste raz­

47
interkulturalna istra ži vanja

voj in­te­lek­tu­al­nog mi­šlje­nja i kri­tič­kog pro­su­đi­va­nja. Obra­zo­va­nje i na­sta­va dru­

štve­nih na­u­ka ne bi tre­ba­lo da se od­vi­ja­ju u vi­du pre­no­še­nja in­for­ma­ci­ja (ško­la
pam­će­nja) ne­go kroz kri­tič­ko pre­i­spi­ti­va­nje ide­ja i do­ga­đa­ja uko­re­nje­nih u du­hu
vre­me­na (ško­la mi­šlje­nja). Dru­štve­ne na­u­ke ne bi tre­ba­lo da se po­sma­tra­ju kao
ne­ka­kav do­sad­ni škol­ski do­da­tak ko­ji se sa­sto­ji od uče­nja go­lih či­nje­ni­ca ko­je se
po­sle pro­ve­re zna­nja za­bo­ra­vlja­ju, „ne­go kao je­dan od naj­bo­ljih na­či­na da se
is­pri­ča isto­ri­ja čo­ve­čan­stva”. Do­šlo se do sa­zna­nja da na­sta­va dru­štve­nih na­u­ka
kao je­din­stve­na zva­nič­no odo­bre­na pri­ča vi­še ni­ko­me ne od­go­va­ra. I pi­ta­nja ko­
ja su iza­zva­la i iza­zi­va­ju pod­va­ja­nja i po­de­le u od­re­đe­noj za­jed­ni­ci sva­ka­ko tre­ba
uklju­či­ti u na­stav­ne pla­no­ve.
Udž­be­ni­ci vi­še ne mo­gu i ne sme­ju bi­ti u funk­ci­ji mi­ni­mi­zi­ra­nja pro­ble­ma ko­
ji su po­sto­ja­li me­đu od­re­đe­nim gru­pa­ma. U jed­nom upo­red­nom is­tra­ži­va­nju, ko­je
po­ka­zu­je mi­šlje­nje na­stav­ni­ka o ci­lje­vi­ma in­ter­kul­tur­nog obra­zo­va­nja, do­bi­je­ni su
za­ni­mlji­vi re­zul­ta­ti.
Na­stav­ni­ci­ma je po­nu­đe­no “ne­ko­li­ko naj­re­le­vant­ni­jih ci­lje­va či­jem ostva­ri­va­nju
je in­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje na­me­nje­no i tra­že­no je da ih ran­gi­ra­ju po zna­ča­ju”:

Va­žnost ci­lje­va in­ter­kul­tu­ral­nog obra­zo­va­nja

(Pe­tro­vić, A. i Ja­nje­to­vić, D., 2002: 111)

Sr­bi­ja i Bo­sna Bel­gi­ja

Ci­lje­vi in­ter­kul­tu­ral­nog obra­zo­va­nja
Rang Rang

Raz­um
­ e­va­nje kul­tu­re sop­stve­nog na­ro­da 1 6

Pod­sti­ca­nje raz­vo­ja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta* 2

Raz­vi­ja­nje to­le­ran­ci­je u od­no­su na raz­li­či­tost

3 1
dru­gih kul­tu­ra i na­ro­da

Sti­ca­nje zna­nja o kul­tu­ra­ma dru­gih na­ro­da 4 2

Raz­vi­ja­nje kri­tič­kog mi­šlje­nja o dru­štve­nim

5 3
pro­ce­si­ma

Su­zbi­ja­nje pred­ra­su­da o isto­ri­ji i kul­tu­ri dru­gih

6 1
na­ro­da

* Ovaj cilj ni­je uklju­čen u bel­gij­sko is­tra­ži­va­nje.

48
 interkulturalna istra živanja

Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo zna­čaj­ne raz­li­ke iz­me­đu na­ve­de­nih ze­ma­lja kad je u pi­

ta­nju pri­o­ri­tet raz­vi­ja­nja sve­sti i zna­nja o sop­stve­noj na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti i kul­
tu­ri. Ovaj ar­gu­ment je bio mno­go pri­sut­ni­ji kod na­stav­ni­ka u Sr­bi­ji i BiH ne­go kod
bel­gij­skih na­stav­ni­ka. Kod njih je su­zbi­ja­nje pred­ra­su­da bi­lo ran­gi­ra­no naj­ni­žom
oce­nom, što je u su­prot­no­sti sa mi­šlje­njem na­stav­ni­ka u dru­gim ze­mlja­ma ko­ji ovaj
cilj sma­tra­ju naj­va­žni­jim i da­ju mu pri­o­ri­tet.
Či­ni­o­ci kul­tu­re do­bi­ja­ju na zna­ča­ju kao i stav da raz­li­ke me­đu gru­pa­ma pred­
sta­vlja­ju iz­vor bo­gat­stva, a ne pro­blem ko­ji tre­ba re­ša­va­ti. Ova­kvom sta­no­vi­štu mo­že
do­pri­ne­ti in­ter­kul­tu­ra­li­stič­ko obra­zo­va­nje ko­je tre­ba pod­sti­ca­ti.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Be­ri, B.: Kul­tu­ra i jed­na­kost – ega­li­tar­na kri­ti­ka mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, Za­greb, Na­kla­da Je­sen­ski
i Turk, 2006.
2. Kre­spi, F.: So­ci­o­lo­gi­ja kul­tu­re, Za­greb, Po­li­tič­ka kul­tu­ra, 2006.
3. Me­sić, M.: Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam – dru­štve­ni i te­o­rij­ski iza­zo­vi, Za­greb, Škol­ska knji­ga, 2006.
4. Pe­tro­vić, A. i Ja­nje­to­vić D.: „In­ter­kul­tur­no obra­zo­va­nje u na­šim ško­la­ma“, u zbor­ni­ku Iza­zo­
vi de­mo­kra­ti­je i ško­la, Be­o­grad, In­sti­tut za pe­da­go­ška is­tra­ži­va­nja, 2002.
5. Raz, Dž.: Eti­ka u jav­nom do­me­nu, Pod­go­ri­ca, CID, 2005.
6. Vong, F.: “Tra­ga­nje za za­jed­ni­štvom“, Pre­gled, 1992, br. 258.

Mul­ti­cul­tu­ral or in­ter­cul­tu­ral edu­ca­tion

S um­m a r y :Over the past years, a di­scus­sion evol­ved on mul­ti­cul­tu­ra­lism as a prin­

ci­ple cla­i­ming that the­re exist dif­fe­rent cul­tu­ral gro­ups in every so­ci­ety aga­inst
which no cul­tu­ral form has a le­gi­ti­ma­te right to esta­blish it­self as the do­mi­nant
one. This brings abo­ut the ne­ces­sity to esta­blish the ru­les of co­e­xi­sten­ce bet­ween
the­se gro­ups, which are ba­sed on ab­so­lu­te equ­al­ity and mu­tual re­cog­ni­tion. Due
to its broad and rat­her long use in terms of cul­tu­ral di­ver­sity, mul­ti­cul­tu­ra­lism has
be­co­me an in­te­gral part of many cul­tu­ral and edu­ca­ti­o­nal po­li­ci­es, as well as the
me­ans for the re­vi­ew and eva­lu­a­tion of the­ir re­spect to­wards the ba­sic de­moc­ra­tic
right to di­ver­sity and the ex­pres­si­on of it. Mul­ti­cul­tu­ra­lism is not the main is­sue
in the cul­tu­re the­ory, but ser­ves the pur­po­se of sol­ving prac­ti­cal is­su­es of so­me
cul­tu­ral and edu­ca­ti­o­nal po­li­ci­es.
K ey w o r d s : mul­ti­cul­tu­ra­lism, in­ter­cul­tu­ra­lism, cul­tu­ral po­licy, edu­ca­ti­on­ al po­licy,
edu­ca­tion

49
 50

fotografija: Vladimir Pavić

51
interkulturalna istra ži vanja UDC 305-055.2(=214.58)(497.11)
316.622-055.2(=214.58)(497.11)

Sven­ka Sa­vić, No­vi Sad

Rod­ni iden­ti­tet i obra­zo­va­nje

rom­ki­nja u sr­bi­ji
U Sr­bi­ji po­sto­ji zna­ča­jan broj ra­do­va u ko­ji­ma se raz­ma­tra­ju
Ap ­s t r a k t :
pi­ta­nja Rom­ki­nja u po­sled­njih tri­de­set go­di­na. U ovom ra­du po­sma­tram
so­cio-dru­štve­nu ka­te­go­ri­ju ide­ni­te­ta s fo­ku­som na ro­du kao va­žnoj kom­
po­nen­ti di­na­mič­ke pri­ro­de iden­ti­te­ta. Ako je bit­no svoj­stvo iden­ti­te­ta pro­
me­na, on­da tre­ba po­ka­za­ti na ko­ji na­čin obra­zo­va­nje Rom­ki­nja do­pri­no­si
pro­me­ni iden­ti­te­ta ta­ko da se sma­nju­je nje­na dvo­stru­ka dis­kri­mi­na­ci­ja u
dru­štvu u ko­jem joj je iz­lo­že­na. Osla­njam se ov­de na te­o­rij­ski okvir o ‘Dru­
go­sti’ jer se do sa­da u vi­še pri­li­ka po­ka­za­lo da je po­sto­je­ći obra­zov­ni si­stem
u Sr­bi­ji im­pli­cit­no dis­kri­mi­na­to­ran u od­no­su na ‘Dru­ge’ .
Cilj ovog ra­da je da pri­ka­žem ka­ko se od­ra­ža­va obra­zo­va­nje na rod­ni iden­
ti­tet Rom­ki­nja. Ko­ri­stim osnov­ne re­zul­ta­te ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta ostva­re­nih u
Sr­bi­ji po­sled­njih go­di­na s fo­ku­som na obra­zo­va­nju Ro­ma i Rom­ki­nja kao
‘Dru­gi­ma’ na pred­škol­skom, škol­skom, sred­nje­škol­skom, vi­so­kom obra­zo­
va­nju i obra­zo­va­nju od­ra­slih. Po­ka­zu­jem na ko­ji na­čin se pod uti­ca­jem
obra­zo­va­nja mo­že oče­ki­va­ti pro­me­na rod­nog iden­ti­te­ta, a ti­me i dru­gih
kom­po­ne­na­ta i­den­ti­te­ta Rom­ki­nje u rom­skoj za­jed­ni­ci i u ve­ćin­skoj.
Ma­da je u si­ste­mu obra­zo­va­nja na je­zi­ku ve­ćin­skog na­ro­da fo­kus na ve­ćin­
skoj za­jed­ni­ci i da u nje­mu go­to­vo i ne­ma po­da­ta­ka o rom­skoj za­jed­ni­ci u
na­sta­vi (pre­ma po­sto­je­ćim pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma), po­da­ci sa pro­je­ka­ta
po­ka­zu­ju bo­lje re­zul­ta­te rom­skih uče­ni­ca i stu­dent­ki­nja od rom­skih uče­ni­ka
i stu­de­na­ta to­kom obra­zov­nog pro­ce­sa. Rom­ki­nje u obra­zo­va­nju pre­po­zna­
ju šan­su za pre­va­zi­la­že­nje po­zi­ci­je dvo­stru­ke di­skri­mi­na­ci­je u sop­stve­noj
za­jed­ni­ci i u ve­ćin­skoj, u ko­joj se obra­zov­ni pro­ces do­ga­đa. To­kom obra­zo­
va­nja do­ga­đa se pro­me­na nji­ho­vog rod­nog iden­ti­te­ta.
Ma­da od­su­stvu­je ja­san fo­kus na iz­gra­đi­va­nju iden­ti­te­ta rom­skih uče­ni­ka i
uče­ni­ca i vred­no­snih sta­vo­va to­kom obra­zo­va­nja na je­zi­ku ve­ćin­skog na­
ro­da, Rom­ki­nje su bo­lje u in­ter­na­li­zo­va­nju zna­nja i sti­ca­nju vred­no­snih
sta­vo­va. One me­nja­ju svoj rod­ni iden­ti­tet u prav­cu po­že­lj­nog – bo­ljeg obra­
zo­va­nja – kao na­či­na da se u jav­noj sfe­ri bo­lje pred­sta­ve.
K lj u č ­n e r e­č i : dvo­stru­ka di­sk
­ ri­mi­na­ci­ja, iden­ti­tet, obra­zo­va­nje, Rom­ki­nje,
rom­ska za­jed­ni­ca

52
 interkulturalna istra živanja

Kva­li­tet­no obra­zo­va­nje u Sr­bi­ji je fo­ku­si­ra­no na po­ve­ća­nje zna­nja i vas­pi­ta­

nja i iz­gra­đi­va­nje vred­no­snih sta­vo­va. U okvi­ru po­ve­ća­nja zna­nja i iz­gra­đi­va­nja
vred­no­snih sta­vo­va po­sto­je­ći obra­zov­ni si­stem u Sr­bi­ji ma­lo vo­di ra­ču­na o ‘Dru­
gi­ma’ - o Rom­ki­nja­ma go­to­vo ne­ma ni­ka­kvih po­da­ta­ka u pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­
ma. O to­me sve­do­če ana­li­ze ak­tu­el­nih na­stav­nih pla­no­va i pro­gra­ma i udž­be­ni­ka
(ma­ter­njeg je­zi­ka, isto­ri­je, po­zna­va­nja pri­ro­de i dru­štva, gra­đan­skog vas­pi­ta­nja...)
na­me­nje­nih uče­ni­ci­ma i stu­den­ti­ma na svim ni­vo­i­ma obra­zo­va­nja*. Osnov­ni je
za­klju­čak da je po­sto­je­ći obra­zov­ni si­stem fo­ku­si­ran na iz­gra­đi­va­nje iden­ti­te­ta
ve­ćin­skog na­ro­da na či­jem je­zi­ku se obra­zu­ju ‘Dru­gi’. U tom smi­slu kon­sta­tu­je­mo
da je obra­zov­ni si­stem i rod­no ne­sen­zi­ti­van. Otu­da je on neo­se­tljiv za obra­zo­va­nje
iden­ti­te­ta ‘Dru­gih’.
Kad je reč o rom­skim uče­ni­ci­ma i uče­ni­ca­ma, ne­ko­li­ko za­vr­še­nih eks­pe­ri­men­
tal­nih pro­je­ka­ta na svim uz­ra­sti­ma (pred­škol­sko, osnov­no, sred­nje, vi­so­ko) spro­
ve­de­nih u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u Voj­vo­di­ni do­ka­zu­ju da: rom­ski uče­ni­ci
že­le da se ško­lu­ju, da po­ka­zu­ju za­do­vo­lja­va­ju­će re­zul­ta­te kad im se obez­be­de mi­
ni­mal­ni eg­zi­sten­ci­jal­ni i rad­ni uslo­vi, da su u to­me mno­go bo­lje rom­ske uče­ni­ce od
rom­skih uče­ni­ka, i da su nji­ho­vi ro­di­te­lji u ta­kvim uslo­vi­ma mo­ti­vi­sa­ni da ško­lu­ju
žen­sku rom­sku de­cu.
Cilj ovo­ga ra­da je da pri­ka­že osnov­ne re­zul­ta­te ne­ko­li­ko do­na­tor­skih pro­je­
ka­ta ostva­re­nih u Sr­bi­ji s fo­ku­som na obra­zo­va­nju rom­ske za­jed­ni­ce i da pred­lo­ži
ne­ke kon­kret­ne me­re. Pri­tom rod po­sma­tram kao so­cio-dru­štve­nu ka­te­go­ri­ju (na
ko­ji na­čin dru­štvo ob­li­ku­je pra­vi­la za po­na­ša­nje žen­ske ili mu­ške oso­be u dru­štvu
i u obra­zov­nom si­ste­mu po­seb­no). Iden­ti­tet po­sma­tram kao di­na­mič­ku ka­te­go­
ri­ju: “Osci­li­ra­nje u iden­ti­te­ti­ma mo­že se ob­ja­sni­ti mi­je­ša­njem nji­ho­vih slo­je­va i
pro­mje­na­ma u raz­li­či­tim vre­men­skim, pro­stor­nim i dru­štve­nim kon­tek­sti­ma, u
ko­ji­ma se iden­ti­te­ti ujed­no i kon­stru­i­šu i pred­sta­vlja­ju” (Ivan Ivas, 2006, pre­ma
na­vo­di­ma Ja­go­de Gra­nić, 2007, 7).

I
1. Pro­je­kat o pred­škol­skom vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju rom­ske de­ce (fi­nan­si­
rao REF u Rom­skom edu­ka­tiv­nom cen­tru u Su­bo­ti­ci: 2007-2009) po­ka­zao je da je
pri­su­stvo rom­skih asi­ste­na­ta uz vas­pi­ta­či­ce po­volj­no uti­ca­lo na vas­pi­ta­nje rom­ske
de­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma. Na­kon do­brog is­ku­stva u pro­jek­tu, pred­lo­že­no
je da se uve­du rom­ski asi­sten­ti u pred­škol­ske usta­no­ve i u osnov­ne ško­le u škol­skoj
2010-2011. go­di­ni. Ono što osta­je kao pro­blem na pred­škol­skom uz­ra­stu je­ste pri­
pre­ma rom­ske de­ce za po­la­zak u pr­vi raz­red s ob­zi­rom na to da je po­la­zak u ško­lu
od­re­đen za jed­nu go­di­nu ra­ni­je, s jed­ne stra­ne, a sa dru­ge stra­ne da sva rom­ska
de­ca slu­ša­ju na­sta­vu na je­zi­ku ve­ćin­skog na­ro­da. Tač­ni­je, još uvek ni­je za­ži­ve­la
prak­sa obra­zo­va­nja rom­skih uče­ni­ka na rom­skom kao ma­ter­njem je­zi­ku. On­da je

53
interkulturalna istra ži vanja

osnov­ni za­da­tak u tom uz­ra­stu pri­pre­mi­ti rom­sku de­cu za ula­zak u ško­le je­zič­ki,
što do sa­da ni­je ra­đe­no do­volj­no si­ste­mat­ski i do­volj­no do­bro u raz­li­či­tim de­lo­
vi­ma u Sr­bi­ji.
2. Za­vr­šen pro­je­kat u osnov­noj ško­li pod na­zi­vom «Šan­se i iz­bo­ri za rom­ske
de­voj­či­ce» (fi­nan­si­ra­la CA­RE fon­da­ci­ja u No­vo­sad­skom hu­ma­ni­tar­nom cen­tru)**
do­no­si re­zul­ta­te o rom­skim uče­ni­ci­ma i uče­ni­ca­ma pri­ku­plje­nim iz ma­tič­nih knji­ga
(osnov­ne ško­le Do­si­tej Ob­ra­do­vić u No­vom Sa­du) i krat­kih in­ter­vjua sa rom­skim
uče­ni­ci­ma i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma (iz na­se­lja Ve­li­ki Rit i de­la gra­da Sla­na Ba­ra). Po­
da­ci po­ka­zu­ju da je to­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na od ukup­no upi­sa­nih 105
rom­skih uče­ni­ka (61 de­voj­či­ca i 44 de­ča­ka), ško­lo­va­nje pre­ki­nu­lo 33 (31,4%). U
Ma­tič­noj knji­zi naj­u­če­sta­li­ja kon­sta­ta­ci­ja za ovu gru­pu uče­ni­ka i uče­ni­ca je – ‘na­
sta­vio/la je ško­lo­va­nje u ško­li Sve­ti Sa­va’ (za ško­lo­va­nje od­ra­slih ili de­ce sa la­kim
men­tal­nim ošte­će­nji­ma). Za­bri­nja­va i po­da­tak da če­sto ne­ma ni­ka­kvih na­po­me­na
o pre­stan­ku ško­lo­va­nja rom­ske de­ce. Ovo do­ka­zu­je da po­sto­je­ća evi­den­ci­ja u ško­li,
za­ko­nom od­re­đe­na, ni­je do­volj­no ri­go­ro­zno spro­ve­de­na kad su u pi­ta­nju rom­ski
uče­ni­ci. Iz to­ga sle­di da je za op­sta­nak rom­skih uče­ni­ka u si­ste­mu obra­zo­va­nja va­
žna do­sled­na za­ko­nu evi­den­ci­ja o pro­ce­su nji­ho­vog ško­lo­va­nja.
Za nas je va­žan po­da­tak ove ana­li­ze da je me­đu rom­skim uče­ni­ci­ma ko­ji su
pre­ki­nu­li ško­lo­va­nje vi­še uče­ni­ca (37,7%), a ma­nje (22,7%) uče­ni­ka. De­voj­či­ce su
pre­ki­da­le ško­lo­va­nje u pro­se­ku sa 12 go­di­na, sa za­vr­še­na 3 raz­re­da osnov­ne ško­le, a
de­ča­ci u pro­se­ku sa 14 go­di­na, u pro­se­ku sa 4 za­vr­še­na raz­re­da osnov­ne ško­le. Ma­da
su de­voj­či­ce ra­ni­je od de­ča­ka na­pu­šta­le obra­zov­ni si­stem, i jed­ni i dru­gi su bi­li sta­
ri­ji od uz­ra­sta dru­gih uče­ni­ka u istom raz­re­du, što zna­či da su ško­lo­va­nje ili ka­sni­je
po­če­li ili su po­no­vi­li ne­ke od raz­re­da. Po­da­ci o zna­nju srp­skog je­zi­ka po­ka­zu­ju da
je ono ne­do­volj­no.
Na­kon ovih pre­li­mi­nar­nih po­da­ta­ka uve­de­na je pe­da­go­ška asi­stent­ki­nja u pro­
šloj škol­skoj go­di­ni. Njen za­da­tak je bio da po­ma­že u usva­ja­nju zna­nja pred­vi­đe­nog
za po­je­di­ne pred­me­te u da­tim raz­re­di­ma (naj­vi­še srp­ski je­zik i ma­te­ma­ti­ka). Re­zul­
ta­ti su bi­li vi­še ne­go po­volj­ni: ma­li broj rom­skih uče­ni­ka je na­pu­stio si­stem osnov­
nog obra­zo­va­nja.
Ov­de va­lja do­da­ti po­dat­ke iz do­pun­ske na­sta­ve ko­ju u osnov­nim ško­la­ma iz­vo­de
rom­ski stu­den­ti ili ko­or­di­na­to­ri. Pr­vi po­da­tak se ti­če ured­no­sti do­la­že­nja: na ča­so­ve
do­pun­ske na­sta­ve če­šće i ured­ni­je do­la­ze rom­ske uče­ni­ce ne­go rom­ski uče­ni­ci pa je
i to po­da­tak ko­ji do­bro ob­ja­šnja­va bo­lji uspeh uče­ni­ca na kra­ju sva­kog raz­re­da.
Na­vo­dim još jed­no zna­čaj­no is­ku­stvo u ra­du Eku­men­ske hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­
za­ci­je (EHO) u No­vom Sa­du. Već ce­lu de­ce­ni­ju se od­vi­ja pro­gram po­mo­ći rom­skoj
de­ci u uče­nju (vid do­pun­ske na­sta­ve) u nji­ho­vim rom­skim na­se­lji­ma, što je do­bar
mo­del ra­da sa rom­skom de­com. Ubu­du­će bi tre­ba­lo is­pi­ta­ti mo­guć­no­sti da se ova­
kva na­sta­va vi­še iz­vo­di u pro­sto­ri­ma ko­ji su rom­skoj de­ci bli­ski.

54
 interkulturalna istra živanja

3. Iz­bor­ni na­stav­ni pred­met pod na­zi­vom Rom­ski je­zik sa ele­men­ti­ma na­ci­o­nal­

ne kul­tu­re (ko­ja se u Voj­vo­di­ni iz­vo­di u ne­ko­li­ko me­sta već vi­še od 15 go­di­na) vo­di
ra­ču­na o je­zič­kom i tra­di­cij­skom iden­ti­te­tu rom­skih uče­ni­ka upi­sa­nih u ni­že raz­re­de
osnov­ne ško­le. Na­ža­lost, za ovu na­sta­vu ni uče­ni­ci ni na­stav­ni­ci ne­ma­ju udž­be­ni­ke
i na­stav­na sred­stva, osim pla­na i pro­gra­ma ko­ji je odo­bri­lo Mi­ni­star­stvo pro­sve­te, a
na­stav­ni­ci ni­su u stal­nom rad­nom od­no­su. Ne­ma­mo no­vi­je po­dat­ke o eva­lu­ac­ i­ji ove
na­sta­ve s ob­zi­rom na pro­ble­me i ka­ko ih re­ša­va­ju u sva­koj po­je­di­noj ško­li.
4. U obra­zov­ni si­stem od ove škol­ske go­di­ne ušlo je 128 pe­da­go­ških asi­ste­na­ta,
či­ji je rad odo­bri­lo Mi­ni­star­stvo pro­sve­te (80 u osnov­nim ško­la­ma i 48 u pred­škol­
skim usta­no­va­ma). Nji­hov za­da­tak je da po­ma­žu uče­ni­ci­ma ko­ji ima­ju te­ško­ća u
uče­nju i vas­pi­ta­nju, pa i rom­skim, da ostva­ru­ju ve­zu sa ro­di­te­lji­ma i sa dru­gim na­
stav­nim oso­bljem u ško­li i sa lo­kal­nom za­jed­ni­com. Ovaj eks­pe­ri­men­tal­ni pro­gram
tre­ba da po­ka­že ka­ko da se u na­sta­vu in­te­gri­šu uče­ni­ci, pa i rom­ski, u si­stem osnov­
nog obra­zo­va­nja. Za sa­da iz­o­sta­je isto­vre­me­ni pro­ces eva­lu­a­ci­je ra­da, ka­ko bi se na
vre­me uoči­le i ot­klo­ni­le te­ško­će. Za sa­da je ta­kva po­moć obez­be­đe­na sa­mo u 10 %
osnov­nih ško­la u Sr­bi­ji. Ma­lo u od­no­su na ukup­ne po­tre­be za obra­zo­va­nje rom­skih
uče­ni­ka u Sr­bi­ji!
De­cem­bra 2010. go­di­ne po­či­nje tro­go­di­šnji pro­je­kat „Qu­a­li­Rom – Qu­a­lity
Edu­ca­tion in Ro­ma­ni for Euro­pe“ (ko­ji se ostva­ru­je na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­
o­gra­du i Uni­ver­zi­te­tu u No­vom Sa­du, uz fi­nan­sij­sku po­moć Evrop­ske uni­je: 2010-
2013). Pro­jek­tom je pred­vi­đe­no ospo­so­blja­va­nje rom­skih na­stav­ni­ka u osnov­nim
ško­la­ma u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi za je­din­stven pro­gram uče­nja rom­skog je­zi­ka i kul­
tu­re. To je pr­vi ta­kav pro­je­kat za­mi­šljen da ob­je­di­ni na­sta­vu rom­skog je­zi­ka u ce­
lom re­gi­o­nu u okvi­ru ko­je bi se ne­go­vao iden­ti­tet rom­ske za­jed­ni­ce. Naj­pre je to
pro­gram za tre­ne­re, a on­da oni da­lje u sva­koj ze­mlji pro­vo­de tre­nin­ge za na­stav­ni­
ke rom­skog je­zi­ka na lo­kal­nom ni­vou. U pro­jek­tu se vo­di ra­ču­na o in­ter­kul­tur­nom
pro­ži­ma­nju je­zi­ka ve­ćin­skog na­ro­da i rom­skog (sa­mo im­pli­cit­no i o rod­noj per­
spek­ti­vi), pa je oče­ki­van re­zul­tat iz­gra­đi­va­nje rom­skog iden­ti­te­ta kroz obra­zo­va­nje
na ma­ter­njem je­zi­ku.
NA­PO­ME­NA 1: Od sle­de­će, 2011/12. škol­ske go­di­ne u si­ste­mu osno­vnog obra­
zo­va­nja se me­nja bi­tan ele­me­nat - uvo­di se za­vr­šni is­pit. Tre­ba­lo bi već sa­da obez­
be­di­ti do­dat­ni rad sa rom­skim uče­ni­ci­ma u za­vr­šnim raz­re­di­ma osnov­ne ško­le i
obez­be­di­ti im pri­pre­mu za za­vr­šni is­pit do­volj­no do­bro da bi se mo­gli upi­sa­ti u
elit­ni­je sred­nje ško­le. Prak­sa po­ka­zu­je da se rom­ski uče­ni­ci naj­če­šće upi­su­ju u struč­
ne (tro­go­di­šnje) ško­le, što im sma­nju­je mo­guć­nost pro­hod­no­sti na fa­kul­te­te i da­lje
iz­gra­đi­va­nje rom­ske in­te­lek­tu­al­ne eli­te. To zna­či da je sla­ba ka­ri­ka u pre­la­zu od
osnov­nog ka sred­njem obra­zo­va­nju u okvi­ru po­sto­je­ćeg si­ste­ma. Taj deo po­sla su
do sa­da oba­vlja­la dva udru­že­nja: Udru­že­nje rom­skih stu­de­na­ta i Uni­ja rom­skih stu­
de­na­ta u No­vom Sa­du (uz fi­nan­sij­sku po­moć ra­znih do­na­to­ra, a je­dan je i Fond za

55
interkulturalna istra ži vanja

otvo­re­no dru­štvo). S ob­zi­rom na ozbilj­nost za­vr­šnog is­pi­ta (ma­le ma­tu­re) u osnov­

noj ško­li tre­ba­lo bi u okvi­ru si­ste­ma iz­gra­di­ti me­ha­ni­zam za rom­ske uče­ni­ke već u
ovoj škol­skoj go­di­ni, ali i za sve ‘Dru­ge’ ko­ji su dvo­stru­ko di­skri­mi­ni­sa­ni (kao što su
Rom­ki­nje) da do­bi­ju kva­li­tet­nu pri­pre­mu za ma­tu­ru od stra­ne struč­nih oso­ba.
5. Je­dan pro­je­kat ob­u­hva­ta rom­ske uče­ni­ce i uče­ni­ke i u osnov­noj i u sred­
njoj ško­li: Jed­na­ke šan­se u sred­njo­škol­skom obra­zo­va­nju (po­dr­žan od stra­ne Fon­da
za otvo­re­no dru­štvo i Pa­ste­loz­zi Chil­dren Fo­un­da­tion iz Švaj­car­ske, a iz­vo­di se u
Cen­tru za in­ter­ak­tiv­nu pe­da­go­gi­ju). Re­a­li­zu­je se u 7 sred­njih struč­nih ško­la i 10
osnov­nih u No­vom Sa­du, Kra­gu­jev­cu i Ni­šu. Ba­vi se raz­vo­jem i pri­me­nom mo­de­la
uspe­šne in­klu­zi­je rom­skih uče­ni­ka u sred­nje­škol­sko obra­zo­va­nje i ži­vot za­jed­ni­ce,
sma­nje­njem dis­kri­mi­na­ci­je i po­ve­ća­njem do­stup­no­sti kva­li­tet­nog sred­nje­škol­skog
obra­zo­va­nja. I ovaj pro­je­kat do­no­si po­dat­ke da su rom­ske uče­ni­ce di­sci­pli­no­va­ni­je i
ima­ju bo­lji uspeh u uče­nju, ali i po­da­tak o po­tre­bi in­di­vi­du­a­li­za­ci­je na­sta­ve.
6. Pro­je­kat u sred­njim ško­la­ma pod na­zi­vom In­klu­zi­ja rom­skih uče­ni­ka u sred­
njim ško­la­ma u APV: 2007-2012 (uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku REF-a re­a­li­zu­je se u Se­
kre­ta­ri­ja­tu za obra­zo­va­nje AP Voj­vo­di­ne) sa­da je u če­tvr­toj go­di­ni ostva­ri­va­nja i
po­ka­zu­je do­bre re­zul­ta­te kad su u pi­ta­nju rom­ski uče­ni­ci, po­seb­no rom­ske uče­ni­ce.
Pro­je­kat je osmi­šljen na ba­zi sti­pen­di­ja: uče­ni­ci do­bi­ja­ju skrom­nu fi­nan­sij­sku po­
moć za po­tre­be uče­nja, men­tor­ke i men­to­ri do­bi­ja­ju skrom­nu na­dok­na­du za rad
sa uče­ni­ci­ma i ima­ju od­re­đe­nu nor­mu uče­ni­ka sa ko­ji­ma ra­de. Men­tor­ski pro­gram
je fo­ku­si­ran na sti­ca­nje zna­nja i vas­pi­ta­nja (di­sci­pli­na, ured­nost u po­ha­đa­nju na­
sta­ve...). Go­to­vo ni­šta u pro­gra­mu ne po­sto­ji eks­pli­cit­no o iz­gra­đi­va­nju iden­ti­te­ta
rom­skih uče­ni­ca i uče­ni­ka (rod­ni, na­ci­o­nal­ni, ver­ski, evrop­ski, et­nič­ki...). Po­da­ci
po­ka­zu­ju po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te što se ti­če vas­pi­ta­nja (ma­nje iz­os­ ta­na­ka sa na­sta­ve),
bo­lji uspeh u svim ka­te­go­ri­ja­ma (od­lič­ni, vr­lo do­bri, do­bri), od­no­sno sma­njen broj
ne­do­volj­nih i onih ko­ji na­pu­šta­ju ško­lo­va­nje. Po­ve­ćan je broj uče­ni­ka upi­sa­nih na
fa­kul­te­te Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du. Op­šti je re­zul­tat da su u sred­njoj ško­li rom­ske
uče­ni­ce po­ka­za­le bo­lji uspeh, ve­ću di­sci­pli­nu u ra­du ne­go rom­ski uče­ni­ci ka­da su
im obez­be­đe­ne sti­pen­di­ja, men­tor­ska po­moć na­stav­ni­ca i po­dr­ška ro­di­te­lja. Nji­hov
uspeh je pro­me­nio i stav nji­ho­vih ro­di­te­lja – vi­še su mo­ti­vi­sa­ni da ško­lu­ju uče­ni­ce.
Arom­ske uče­ni­ce su pre­po­zna­le svo­ju šan­su da po­mo­ću obra­zo­va­nja mo­gu da pre­
va­zi­đu so­ci­jal­ni po­lo­žaj i da na taj na­čin pre­va­zi­đu osnov­ne pa­tri­jar­hal­ne pre­pre­ke
unu­tar ve­ćin­ske i svo­je za­jed­ni­ce. Na sred­nje­škol­skom ni­vou obra­zo­va­nja uspe­hu
sva­ka­ko do­pri­no­si i si­stem sti­pen­di­ja ko­je uče­ni­ci do­bi­ja­ju i na lo­kal­nom ni­vou (od
op­šti­ne ili ne­ke or­ga­ni­za­ci­je, od­no­sno od po­dr­ške lo­kal­nih rom­skih ne­vla­di­nih or­
ga­ni­za­ci­ja).
7. Na vi­šem i vi­so­kom stup­nju obra­zo­va­nja pro­jek­ti po­ka­zu­ju ta­ko­đe do­bru
prak­su. Na Uni­ver­zi­te­tu u No­vom Sa­du je upra­vo za­vr­šen tro­go­di­šnji pro­je­kat sa
rom­skim stu­den­ti­ma i stu­dent­ki­nja­ma (fi­nan­si­ra REF: 2007-2010), usred­sre­đen na

56
 interkulturalna istra živanja

men­tor­ski rad sa stu­den­ti­ma ko­ji ima­ju te­ško­ća u stu­di­ra­nju. I ovaj pro­je­kat do­no­
si po­dat­ke (Sa­vić i Gr­bić, 2008, 73) da je “vi­še upi­sa­nih rom­skih stu­dent­ki­nja od
rom­skih stu­de­na­ta” u vi­so­ko­škol­ske obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je (če­tvo­ro­go­di­šnje fa­kul­te­
te i dvo- i tro­go­di­šnje vi­še i vi­so­ke ško­le), da one če­šće na­sta­vlja­ju stu­di­je: ma­ster,
ma­gi­star­ske, dok­tor­ske. One, da­kle:
pre za­vr­š a­va­ju stu­di­j e od rom­skih stu­de­na­t a (ma­da du­go stu­di­ra­ju i ne­rom­
ski stu­den­ti);

ukup­no je broj onih ko­ji su di­plo­mi­ra­li ma­li (pro­me­nio se si­stem stu­di­ra­nja,

usa­gla­šen sa Bo­lonj­skom de­kla­ra­ci­jom – fa­kul­te­ti ko­ji su ra­ni­je tra­ja­li 4 go­di­ne
sa­da su pro­du­že­ni na 5, a vi­še ško­le su sa dvo­go­di­šnjih pre­šle na vi­so­ke i tra­ju
tri go­di­ne);

di­plo­mi­ra­ne Rom­ki­nje če­šće ne­go Ro­mi na­sta­vlja­ju dok­tor­ske stu­di­je***.

Ono što je ov­de va­žno is­ta­ći je­ste da ni ovaj pro­je­kat ni­je sra­ču­nat na raz­vi­ja­nje
i oču­va­nje rom­skog iden­ti­te­ta, pa on­da ni rod­nog, ne­go na sti­ca­nje zna­nja i uspe­šno
ukla­pa­nje u struk­tu­ru uni­ver­zi­te­ta kao in­sti­tu­ci­je. Do­daj­mo ov­de da je po­red ovog
pro­jek­ta va­žno i to da rom­ski stu­den­ti ima­ju mo­guć­nost do­bi­ja­nja sti­pen­di­je (na
osno­vu kon­kur­sa ko­ji ras­pi­su­ju OSI i REF). Rom­ski stu­den­ti su uglav­nom sme­šte­ni
u stu­dent­skim do­mo­vi­ma. Po­tom va­lja is­ta­ći da je na po­mo­lu po­no­vo mo­guć­nost za
dis­kon­ti­nu­i­tet u ovom do­bro osmi­šlje­nom pro­gra­mu ra­da sa rom­skim uče­ni­ci­ma i
stu­den­ti­ma. Već u škol­skoj 2010/11. je ma­nji broj me­sta u stu­dent­skim do­mo­vi­ma
za rom­ske stu­den­te, a i broj sti­pen­di­ja je ma­nji ne­go pro­šle škol­ske go­di­ne, ta­ko da
sred­nje­škol­skim uče­ni­ci­ma ko­ji su pro­šli men­tor­ske pro­gra­me u pro­šloj škol­skoj
go­di­ni mo­gu iz­o­sta­ti sme­štaj u do­mu, sti­pen­di­ja ili men­tor­ska po­dr­ška na uni­ver­zi­
tet­skom ni­vou u ovoj škol­skoj go­di­ni. Dis­kon­ti­nu­i­tet do­brih prak­si je naj­ve­ća opa­
snost u ovom tre­nut­ku jer ovi pro­jek­ti ni­su još uvek po­sta­li deo ukup­nog si­ste­ma
obra­zo­va­nja u ze­mlji. Otu­da je i iz­gra­đi­va­nje obra­zov­nih iden­ti­te­ta mla­dih Ro­ma i
Rom­ki­nja ote­ža­no.
8. Va­lja po­me­nu­ti i rad Ško­le ro­mo­lo­gi­je na Uni­ver­zi­te­tu u No­vom Sa­du (fi­nan­
sij­ska po­dr­ška Fon­da za otvo­re­nu dru­štvo) kao vid struč­nog obra­zo­va­nja, u ko­joj se
obra­zu­ju rom­ski i ne­rom­ski po­la­zni­ci i po­la­zni­ce za­in­te­re­so­va­ni za uče­nje rom­skog
je­zi­ka, kul­tu­re, isto­ri­je i sta­no­va­nja Ro­ma, uklju­ču­ju­ći i rod­nu per­spek­ti­vu. Ovo je
za sa­da je­di­no me­sto na ko­jem se eks­pli­cit­no go­vo­ri o Rom­ki­nja­ma, pri­me­nom te­o­
ri­je kri­tič­ke ana­li­ze dis­kur­sa na po­dat­ke o iz­ve­šta­va­nju me­di­ja o rom­skoj za­jed­ni­ci,
za­tim na po­dat­ke o zdra­vlju, re­li­gi­ji, knji­žev­no­sti, obi­ča­ji­ma u rom­skoj za­jed­ni­ci
(Sven­ka Sa­vić i Ve­ro­ni­ka Mi­tro, 2007). To­kom se­dam go­di­na (2004-2010) Ško­lu je
po­ha­đa­lo pre­ko 1000 po­la­zni­ca i po­la­zni­ka rom­ske i ne­rom­ske za­jed­ni­ce, a di­plo­me
pri­mi­lo oko 500 njih, od ko­jih su vi­še od 100 rom­ski po­la­zni­ci i po­la­zni­ce (sva­ke
go­di­ne u Ško­li je vi­še Rom­ki­nja ne­go Ro­ma).

57
interkulturalna istra ži vanja

9. Na­ ža­lost, ne­ma­mo po­da­ta­ka ko­li­ko je rom­skih uče­ni­ka i uče­ni­ca na svim

ni­vo­i­ma obra­zo­va­nja sti­glo u Sr­bi­ju iz ze­ma­lja Evrop­ske uni­je na osno­vu pro­gra­
ma re­ad­mi­si­je. Oni naj­če­šće ni­su uklju­če­ni u obra­zov­ni si­stem i ni­su u nje­mu
vi­dlji­vi. Ta rom­ska de­ca do­bro po­zna­ju je­zik dr­ža­ve iz ko­je nam se vra­ća­ju (ne­
mač­ki, fran­cu­ski, šved­ski), po­ne­kad i ma­ter­nji rom­ski, ali uglav­nom ne po­zna­ju
na­stav­ni, srp­ski je­zik. Oni ima­ju raz­vi­je­ne vas­pit­ne na­vi­ke i ima­ju dru­ga­či­ji si­stem
vred­no­sti od ovog u na­šoj ze­mlji jer su oni već de­li­mič­no usvo­ji­li na­vi­ke evrop­
skog ži­vlje­nja.
Za­da­tak je već u ovoj go­di­ni da se po­pi­šu ta­kvi uče­ni­ci ko­ji­ma je po­treb­na po­
moć, a ko­ji su vra­će­ni na osno­vu spo­ra­zu­ma o re­ad­mi­si­ji. Broj ta­kve de­ce iz­gle­da
ni­je ta­ko ma­li. U pro­ce­si­ma iz­gra­đi­va­nja rom­ske in­te­lek­tu­al­ne eli­te ovi rom­ski
uče­ni­ci iz Evro­pe su dra­go­ce­ni, a oni su, na­ža­lost, is­klju­če­ni ne sa­mo iz da­ljeg
obra­zo­va­nja, ne­go i iz pro­ce­sa for­mi­ra­nja eli­te u Sr­bi­ji.
10. Pro­je­kat “Funk­ci­o­nal­no osnov­no obra­zo­va­nje od­ra­slih Ro­ma” je ogled­ni
pro­gram ra­di usta­no­vlja­va­nja si­stem­skog re­še­nja (ostva­ren 2005-2007. uz fi­nan­
sij­sku po­dr­šku REF-a, i ne­ko­li­ko mi­ni­star­sta­va Vla­de Sr­bi­je, a uz ne­po­sred­nu or­
ga­ni­za­ci­ju Ode­lje­nja za andrago­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du). Pro­je­kat
je kom­plek­san i ob­u­hva­ta, po­red obra­zo­va­nja onih ko­ji tre­ba da za­vr­še dva po­
sled­nja raz­re­da osnov­ne ško­le, i tra­že­nje za­po­sled­nja za njih i sti­ca­nje raz­li­či­tih
spo­sob­no­sti i ve­šti­na (kao što su pi­sa­nje pro­je­ka­ta i rad u ti­mo­vi­ma). U za­vr­šnom
iz­ve­šta­ju sa pro­jek­ta da­ju se po­da­ci i pre­ma po­lu i kon­sta­tu­je se da je ve­ći broj
od­ra­slih rom­skih mu­ška­ra­ca za­vr­šio pre­o­sta­la dva raz­re­da osn­ov­ne ško­le (VII i
VI­II), ali da je me­đu po­la­zni­ci­ma ko­ji su od­u­sta­li od obu­ke sko­ro dva pu­ta ve­ći
broj mu­ška­ra­ca ne­go že­na. I u ovaj pro­je­kat su uve­de­ni rom­ski asi­sten­ti. Re­zul­ta­ti
ostva­re­ni na pro­jek­tu ja­sno po­ka­zu­ju da je za obra­zo­va­nje od­ra­slih Ro­ma i Rom­
ki­nja neo­p­hod­no pri­su­stvo rom­skih asi­ste­na­ta, što je, ve­ru­jem, je­dan od do­brih
do­ka­za za­što su oni uve­de­ni u na­sta­vu od ove škol­ske go­di­ne (2010/11). Dru­gi va­
žan po­da­tak je da od­ra­sli Ro­mi i Rom­ki­nje že­le da se obra­zu­ju ka­da je to u funk­ci­ji
nji­ho­vog za­po­šlja­va­nja. U vi­še pri­li­ka je do­sad kon­sta­to­va­no da je rom­ska po­pu­
la­ci­ja mno­go­ljud­na u ško­la­ma za obra­zo­va­nje od­ra­slih (na pri­mer, osnov­na ško­la
Sve­ti Sa­va u No­vom Sa­du ima 80 % rom­ske po­pu­la­ci­je), a da su uslo­vi ško­lo­va­nja
ne­do­volj­no po­dr­ža­ni od stra­ne Mi­ni­star­stva pro­sve­te. Osta­je da se do­ra­di še­ma
obra­zo­va­nja od­ra­slih Ro­ma i Rom­ki­nja u ve­zi sa mo­guć­no­sti­ma za­po­šlja­va­nja i
da se na­da­lje pra­ti pro­me­na rod­nog iden­ti­te­ta od­ra­slih Ro­ma i Rom­ki­nja u ve­zi sa
nji­ho­vim pri­su­stvom u jav­noj sfe­ri ra­da. Oče­ki­va­nja su da će za­po­sle­ne Rom­ki­nje
i za­po­sle­ni Ro­mi, na raz­li­či­tim me­sti­ma u si­ste­mu za­po­šlja­va­nja i pri­su­stva u jav­
noj sfe­ri, ima­ti no­vu dru­štve­nu moć i da će na taj na­čin uti­ca­ti da se u ve­ćin­skom
na­ro­du po­ti­snu pred­sra­su­de o nji­ma.

58
 interkulturalna istra živanja

11. Ta­ko­đe, ne­do­sta­ju po­da­ci o ne­go­va­nju iden­ti­te­ta rom­skih uče­ni­ca i uče­

ni­ka u tzv. spe­ci­jal­nim ško­la­ma (kao što je osnov­na i sred­nja Dr Mi­lan Pe­tro­vić u
No­vom Sa­du), u ko­ji­ma je ta­ko­đe zna­ča­jan broj rom­skih uče­ni­ca i uče­ni­ka (ma­
da su ove ško­le u pro­ce­su pre­struk­tu­ri­ra­nja).
12. Po­sred­no je deo obra­zov­nog si­ste­ma si­stem sti­pen­di­ja ko­je rom­skim stu­
den­ti­ma i stu­dent­ki­nja­ma da­ju do­na­to­ri (REF i OSI) vi­še od jed­ne de­ce­ni­je. Stu­
den­ti ko­ji za­do­vo­lja­va­ju kri­te­ri­je za sti­pen­di­je sva­ke go­di­ne stu­di­ja mo­gu do­bi­ti
sti­pen­di­ju u vi­si­ni 1000 evra. S ob­zi­rom na to da ve­ći­na rom­skih stu­de­na­ta ži­vi
u ra­znim me­sti­ma u Voj­vo­di­ni, do­brom uspe­hu u stu­di­ra­nju do­pri­no­si i sme­štaj
u stu­dent­skim do­mo­vi­ma ko­ji rom­skim stu­den­ti­ma osi­gu­ra­va Uni­ver­zi­tet, a na
osno­vu od­re­đe­nih kri­te­ri­ju­ma. Ne­ma­mo po­da­ta­ka o to­me ka­ko se Rom­ki­nje i Ro­
mi sna­la­ze u stu­dent­skim do­mo­vi­ma, po­seb­no u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ima­ju sti­pen­di­je
iz raz­li­či­tih do­na­tor­skih iz­vo­ra..
Ukrat­ko, efi­ka­snost u stu­di­ra­nju je po­ve­za­na sa vi­še ele­me­na­ta ko­ji su me­đu­
sob­no po­ve­za­ni: pri­su­stvo men­to­ra to­kom ce­log pro­ce­sa stu­di­ra­nja, sta­no­va­nje u
stu­dent­skim do­mo­vi­ma, pri­ma­nje sti­pen­di­ja.
NA­PO­ME­NA 2. U sve na­ve­de­ne eks­pe­ri­men­tal­ne pro­gra­me mno­go vi­še su
uklju­če­ne že­ne (na­stav­ni­ce, vas­pi­ta­či­ce, pro­fe­sor­ke) ne­go mu­škar­ci. Ovaj ve­li­ki na­
por i od­go­vor­nost u obra­zo­va­nju rom­skih uče­ni­ka su na ple­ći­ma žen­ske sna­ge u
si­ste­mu obra­zo­va­nja. Na pri­mer, u sred­njoj ško­li su 90% men­tor­ke (sve iz ve­ćin­skog
na­ro­da) ko­je ra­de sa rom­skim uče­ni­ci­ma, a sa­mo oko 10% men­to­ra, pa je oče­ki­va­
no da rom­ske uče­ni­ce em­pa­ti­šu sa na­stav­ni­ca­ma, od­no­sno da uz nji­ho­vu sve­srd­nu
po­moć po­sti­žu do­bre re­zul­ta­te.
Ako ovom po­dat­ku do­da­mo i po­da­tak da je od 128 pe­da­go­ških asi­ste­na­ta u
osnov­noj ško­li u ovoj škol­skoj go­di­ni ta­ko­đe mno­go­ljud­ni­ja žen­ska po­pu­la­ci­ja, on­
da mo­že­mo re­ći da je u deo uspe­šno­sti ovih eks­pe­ri­men­tal­nih pro­gra­ma ugra­đe­na
žen­ska ener­gi­ja, po­sve­će­nost po­slu i vi­šim ci­lje­vi­ma u za­jed­ni­ci. Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­
voj ener­gi­ji Rom­ki­nje će bi­ti bu­du­ća obra­zo­va­na eli­ta u rom­skoj za­jed­ni­ci. Mi­slim
da taj po­da­tak ni­je dvolj­no na­gla­šen u do­sa­da­šnjim ana­li­za­ma. On isto­vre­me­no
po­ka­zu­je me­đu­sob­nu po­ve­za­nost ne­rom­skih i rom­skih že­na u iz­gra­đi­va­nju za­jed­
ni­štva: uspeh rom­skih uče­ni­ca i stu­dent­ki­nja je za­jed­nič­ki uspeh sa ne­rom­skim na­
stav­ni­ca­ma. Ono što sa­da tre­ba ura­di­ti je­ste da se ova ve­li­ka žen­ska ener­gi­ja usme­ri
do­dat­nim zna­nji­ma o rod­noj di­men­zi­ji u obra­zo­va­nju, da se one (sa­mo) edu­ku­ju u
prav­cu pre­po­zna­va­nja rod­ne dis­kri­mi­na­ci­je (ne­gde i na­si­lja) nad rom­skim uče­ni­ca­
ma i stu­dent­ki­nja­ma.
Osta­je, me­đu­tim, otvo­re­no pi­ta­nje da li će rom­ska za­jed­ni­ca i po­sto­je­ća rom­ska
eli­ta ume­ti da is­ko­ri­ste taj žen­ski po­ten­ci­jal?

59
interkulturalna istra ži vanja

NA­PO­ME­NA 3: Šta su ne­re­še­na pi­ta­nja ka­da se ra­di o pe­da­go­škim asi­sten­ti­

ma u osnov­noj ško­li i pred­škol­skim usta­no­va­ma me­đu ko­ji­ma je, ka­ko sam re­kla,
ve­ći­na že­na?
Ma­da smo uvo­đe­nje pe­da­go­ških asi­stent­ki­nja i asi­ste­na­ta raz­ma­tra­li kao deo
si­ste­ma obra­zo­va­nja (na osno­vu od­lu­ke Mi­ni­star­stva pro­sve­te), mo­ra­mo na­gla­si­ti
da je ova gru­pa sa­mo pri­vid­no deo si­ste­ma. Na­i­me, u si­ste­mu obra­zo­va­nja oni ni­su
stal­no za­po­sle­ni, ne­go po (jed­no­go­di­šnjem) ugo­vo­ru ko­ji la­ko mo­že bi­ti ras­ki­nut.
Po­sto­je­ća (ma­la) fi­nan­sij­ska na­dok­na­da im sti­že ne­re­dov­no. Ni­je od­re­đen mi­ni­mal­
ni i mak­si­mal­ni broj uče­ni­ka u gru­pi, a asi­sten­ti i asis­tent­ki­nje naj­če­šće ra­de sa ve­
li­kim bro­jem uče­ni­ka, pa nji­hov ogro­man uči­nak naj­če­šće ni­je do­volj­no vi­dljiv (na
pri­mer, u No­vom Sa­du je sa­mo jed­na pe­da­go­ška asi­stent­ki­nja u osnov­noj ško­li na
Kli­si, u ko­joj ima 130 rom­skih uče­ni­ka i uče­ni­ca). Pe­da­go­ški asi­sten­ti ra­de u ško­la­
ma i dru­ge po­slo­ve ko­ji im po si­ste­ma­ti­za­ci­ji po­slo­va ni­su u nad­le­žno­sti. Osim to­ga,
pe­da­go­ški asi­sten­ti ra­de sa svim uče­ni­ci­ma ko­ji­ma je po­treb­na po­moć, ne sa­mo sa
rom­skim, za šta ni­su do­volj­no kva­li­fi­ko­va­ni. Za­to je me­to­do­lo­ško ospo­so­blja­va­nje
pr­vi zah­tev za rom­ske asi­sten­te u ovom tre­nut­ku (ovla­da­va­nje teh­ni­ka­ma in­di­vi­
du­al­nog ra­da, za­tim ra­da u pa­ro­vi­ma ili u ma­lim gru­pa­ma uče­ni­ka) i pro­na­la­že­nje
mo­guć­no­sti da uđu u stal­ni rad­ni od­nos. Po­treb­no je stal­no pra­će­nje ra­da pe­da­go­
ških asi­ste­na­ta u raz­li­či­tim sre­di­na­ma i u raz­li­či­tim ško­la­ma ka­ko bi se po­da­ci iz
prak­se vra­ti­li u te­o­rij­ski okvir za rad asi­ste­na­ta.
NA­PO­ME­NA 4: Po­sto­je i dru­ge do­bre po­je­di­nač­ne ini­ci­ja­ti­ve unu­tar osnov­nih
i sred­njih ško­la, po­sred­no po­ve­za­ne sa si­ste­mom ško­le, ko­je bi bi­lo do­bro ra­ši­ri­ti po
ce­loj dr­ža­vi. Po­me­nu­ću da je Grad­ska bi­bli­o­te­ka u No­vom Sa­du otvo­ri­la ode­lje­nje u
Šan­ga­ju, kod osnov­ne ško­le u ko­joj ima do­sta rom­skih uče­ni­ca i uče­ni­ka. U pro­sto­
ru bi­blio bi­bli­o­te­kar­ke spro­vo­de stal­ne obra­zov­ne ak­tiv­no­sti sa uče­ni­ci­ma, po­seb­no
sa rom­skim, o raz­li­či­tim sa­dr­ža­ji­ma, kom­ple­men­tar­nim na­sta­vi u ško­li. Me­đu­tim,
ni ova ak­tiv­nost ni­je sra­ču­na­ta na iz­gra­đi­va­nje iden­ti­te­ta rom­skih uče­ni­ca s ob­zi­
rom na rod (ba­rem ne eks­pli­cit­no) - vi­še je u pi­ta­nju sti­ca­nje zna­nja i vas­pi­ta­nja
(for­mi­ra­nja na­vi­ka za či­ta­nje knji­ga, za raz­go­vor i sl.).

II
Osnov­no je on­da pi­ta­nje ka­ko si­stem obra­zo­va­nja raz­vi­ja po­že­ljan iden­ti­tet rom­
skih uče­ni­ca i stu­dent­ki­nja, u na­šem slu­ča­ju rod­ne iden­ti­te­te? Ko­je su pri­o­ri­tet­ne
kom­po­nen­te iden­ti­te­ta u to­ku obra­zo­va­nja za ko­je bi­smo se mi za­lo­ži­le? Da li že­li­mo
da pod­sti­če­mo tra­di­ci­o­nal­ni iden­ti­tet (ma šta to zna­či­lo) ili evrop­ski, ko­ji je za­cr­tan
u pro­gra­mi­ma pri­bli­ža­va­nja Evrop­skoj uni­ji? Va­lja na­po­me­nu­ti da ne­ki rom­ski uče­
ni­ci po­zna­ju zna­nja i ve­šti­ne ko­je obra­zov­ni si­stem ne uklju­ču­je (na pri­mer, ve­ći­na
rom­ske de­ce je u ne­kom ste­pe­nu bi­lin­gval­na - zna­nja nji­ho­vog ma­ter­njeg je­zi­ka i je­
zi­ka sre­di­ne, ali ta vr­sta zna­nja ne­ma vred­no­sti u po­sto­je­ćem si­ste­mu ni na jed­nom

60
 interkulturalna istra živanja

stup­nju obra­zo­va­nja). Či­ni se da, čim uđu u ško­lu, još uvek rom­ski uče­ni­ci tre­ba da
za­bo­ra­ve na svoj iden­ti­tet, pre sve­ga na je­zik kao deo iden­ti­te­ta.
Ni­je ja­sno ka­kav iden­ti­tet Rom­ki­nja ho­će­mo da raz­vi­ja­mo u obra­zov­nom si­ste­
mu da­nas u Sr­bi­ji na svim stup­nje­vi­ma obra­zo­va­nja u na­šem tran­zi­cij­skom dru­štvu.
Iz­gle­da da su dve osnov­ne te­žnje: da se za­do­vo­lje zah­te­vi tra­di­ci­o­nal­ne rom­ske za­jed­
ni­ce, s jed­ne stra­ne, i zah­te­vi tran­zi­cij­skog dru­štva u Sr­bi­ji, sa dru­ge. Ovo dru­go već
ima i znak u skra­će­ni­ci RAE (Ro­mi, Aška­li­je, Egip­ća­ni), ko­ja se, na pri­mer, ko­ri­sti u
pri­ja­va­ma za do­bi­ja­nje sti­pen­di­ja stra­nih do­na­to­ra, a po­sta­la je i uobi­ča­je­na u ne­kim
zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma EU ko­ji su pre­vo­di na srp­ski je­zik. Ka­ko se iz­gra­đu­je iden­
ti­tet mla­dih Ro­ma i Rom­ki­nja ko­ji za obe­lež­je ima­ju skra­će­ni­cu (RAE), či­ji ma­ter­nji
je­zik ni­je deo obra­zov­nog si­ste­ma...
Na­da­lje, do sa­da ras­po­la­že­mo ma­lim bro­jem va­lja­nih po­da­ta­ka o dru­gim
kom­po­nen­ta­ma obra­zo­va­nja, kao što su sta­vo­vi, pred­ra­su­de i ste­re­o­ti­pi na­stav­
ni­ka pre­ma rom­skoj po­pu­la­ci­ji. U tom po­gle­du se iz­dva­ja­ju is­tra­ži­va­nja Ma­ri­ne
Ar­se­no­vić-Pa­vlo­vić, ko­ja po­ka­zu­je da stu­den­ti Fa­kul­te­ta za spe­ci­jal­nu edu­ka­ci­ju i
re­ha­bi­li­ta­ci­ju (tj. bu­du­ći na­stav­ni­ci u ra­du sa rom­skim uče­ni­ci­ma u gru­pi ozna­če­
noj kao ‘Dru­gi’) ima­ju pred­ra­su­de pre­ma rom­skoj za­jed­ni­ci i is­po­lja­va­ju sop­stve­
ne ste­re­o­ti­pe. U ovom po­gle­du nam ne­do­sta­ju is­tra­ži­va­nja na­stav­ni­ka u si­ste­mu
obra­zo­va­nja na ni­žim stup­nje­vi­ma.
Ka­ko pre­va­zi­ći po­sto­je­ću si­tu­a­ci­ju u ko­joj pa­tri­jar­hal­ni si­stem obra­zo­va­nja u Sr­bi­ji
još vi­še pri­ti­ska rom­ske uče­ni­ce i stu­dent­ki­nje kao raz­li­či­te, s jed­ne stra­ne, a sa dru­ge
stra­ne njih pri­ti­ska i kon­tro­li­še pa­tri­jar­hal­na tra­di­ci­ja unu­tar rom­ske za­jed­ni­ce. Ako
je iden­ti­tet skup ra­znih kom­po­ne­na­ta, on­da se bri­ne­mo za rod­ni iden­ti­tet u okvi­ru
opre­si­je si­ste­ma obra­zo­va­nja, s jed­ne stra­ne, i zah­te­va tra­di­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, sa dru­
ge stra­ne. Otu­da je oče­ki­van po­da­tak da rom­ske uče­ni­ce i stu­dent­ki­nje ra­di­je osta­ju
ver­ne zah­te­vi­ma svo­je rom­ske za­jed­ni­ce jer ne že­le da ih ona od­ba­ci. To je je­dan od
raz­lo­ga za ra­no na­pu­šta­nje si­ste­ma obra­zo­va­nja rom­skih uče­ni­ca, ko­je se i ina­če u
nje­mu ne ose­ća­ju udob­no. Pri­pad­nost za­jed­ni­ci je uvek nad­re­đe­na in­di­vi­du­al­noj že­lji
u rom­skoj za­jed­ni­ci i ta kom­po­nen­ta iden­ti­te­ta mo­ra po­sta­ti deo obra­zov­nog si­ste­ma
kod nas, ako ho­će­mo da sa­ču­va­mo rom­ske uče­ni­ce u si­ste­mu. To pod­ra­zu­me­va otva­
ra­nje mo­guć­no­sti za da­lje ško­lo­va­nje onih ko­je su zbog pre­ra­ne uda­je (pro­da­je) ili ra­
đa­nja de­te­ta iza­šle iz si­ste­ma: u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma omo­gu­ći­ti im osta­nak na na­sta­vi,
dnev­ni bo­ra­vak za nji­ho­vu de­cu bli­zu ško­la i sl., a po­naj­vi­še po­ra­di­ti na sma­nji­va­nju
dis­kri­mi­na­ci­je unu­tar sa­mog si­ste­ma.
Osnov­no je pi­ta­nje: da li obra­zov­ni si­stem u ko­ji su uklju­če­ne rom­ske uče­ni­ce i
stu­dent­ki­nje mo­že da po­dr­ži po­želj­ne iden­ti­te­te rom­skih uče­ni­ca i stu­dent­ki­nja te da
u nji­ho­vu bu­duć­nost uklju­či raz­vi­ja­nje ra­znih kom­po­ne­na­ta iden­ti­te­ta (pro­fe­si­o­nal­
ni, ak­ti­vi­stič­ki, rod­ni...). Ako je iden­ti­tet kon­struk­ci­ja dru­štva on­da bi tre­ba­lo da se
do­go­vo­ri­mo ka­ko da kon­stru­i­še­mo po­že­ljan iden­ti­tet Rom­ki­nja da­nas kod nas unu­

61
interkulturalna istra ži vanja

tar nje­ne za­jed­ni­ce i ši­reg ne­rom­skog okru­že­nja. Tre­ba­lo bi da se do­go­vo­ri­mo na ko­ji

na­čin to že­li­mo da pod­sti­če­mo. Ako je po­že­ljan iden­ti­tet pri­pad­nost rom­skoj za­jed­
ni­ci, za­tim ma­te­rin­stvo i uda­ja, ali i vi­zi­ja ula­ska u evrop­sku za­jed­ni­cu, on­da mo­že­mo
unu­tar obra­zov­nog si­ste­ma raz­vi­ja­ti rod­ni i dru­ge iden­ti­te­te Rom­ki­nja u Sr­bi­ji.

III
Upra­vo za­to što rom­ski uče­ni­ci i uče­ni­ce ni­su do­volj­no gla­sni, do­volj­no vi­dlji­vi i
ne­ma­ju do­volj­nu pa­žnju u ško­li, jed­na od mo­guć­no­sti za ostva­ri­va­nje dru­ga­či­jeg od­
no­sa je iz­gra­đi­va­nje mo­de­la slu­ša­nja i raz­u­me­va­nja (Sven­ka Sa­vić, 2010). Osnov­na
je za­mi­sao da je va­žno ostva­ri­ti raz­go­vor u ško­li: na­stav­ni­ka i rom­skog uče­ni­ka ili
uče­ni­ce, od­no­sno ne­rom­skih i rom­skih vr­šnja­ka. Slu­ša­nje je ov­de ter­min i pod­ra­zu­
me­va da sa­go­vor­nik ču­je na­me­ru rom­skog uče­ni­ka ona­ko ka­ko je ka­že, a ne ka­ko to
na­še pred­ra­su­de i ste­re­o­ti­pi pre­ma nji­ma fil­tri­ra­ju. To slu­ša­nje obo­ga­ću­je na­stav­ni­ka
no­vim sa­zna­nji­ma o uče­ni­ci­ma i shod­no to­me on­da raz­u­me­ju po­tre­be rom­skih uče­
ni­ka. Raz­u­me­va­nje po­kre­će pro­ces da­va­nja...
Ukrat­ko, pred­log je u ovom mo­de­lu da se stvo­ri vi­še pro­sto­ra za in­di­vi­du­al­ni
rad sa rom­skim uče­ni­ci­ma kroz raz­go­vor, pre sve­ga u onim obla­sti­ma u ko­ji­ma za
to po­sto­ji pre­ka po­tre­ba. Ovaj mo­del, na­rav­no, ni­je spe­ci­fi­čan za rom­ske uče­ni­ke
ne­go do­pri­no­si raz­vo­ju iden­ti­te­ta ‘Dru­gih’ u in­ter­ak­ci­ji vr­šnja­ka, oso­blja ško­le i
rom­skih uče­ni­ca (stu­dent­ki­nja) – u sva­ko­dne­vi­ci ži­vlje­nja u škol­skoj i aka­dem­
skoj sre­di­ni. Raz­go­vor nam po­ma­že da uči­mo iz su­sre­ta tra­di­ci­o­nal­nih vred­no­sti
rom­ske za­jed­ni­ce (vi­de­ti po­dat­ke u na­ve­de­noj li­te­ra­tu­ri uz rad) i da ih uz po­moć
uče­ni­ka i uče­ni­ca ‘po­me­ša­mo’ sa evrop­ski­ma. Ovaj mo­del je na li­ni­ji za­go­va­ra­nja
in­ter­kul­tur­nog di­ja­lo­ga.

IV
Kad je reč o rom­skim uče­ni­ci­ma i uče­ni­ca­ma, ne­ko­li­ko za­vr­še­nih eks­pe­ri­men­tal­
nih pro­je­ka­ta na svim uz­ra­sti­ma (pred­škol­sko, osnov­no, sred­nje, vi­so­ko) spro­ve­de­nih
u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u Voj­vo­di­ni do­ka­zu­ju da: rom­ski uče­ni­ci že­le da se ško­
lu­ju, da po­ka­zu­ju za­do­vo­lja­va­ju­će re­zul­ta­te kad im se obez­be­de mi­ni­mal­ni eg­zi­sten­
ci­jal­ni i rad­ni uslo­vi, da su u to­me mno­go bo­lje rom­ske uče­ni­ce od rom­skih uče­ni­ka, i
da su nji­ho­vi ro­di­te­lji u ta­kvim uslo­vi­ma mo­ti­vi­sa­ni da ško­lu­ju žen­sku rom­sku de­cu.
Mo­že­mo za­klju­či­ti da je mno­go ko­ri­snih pro­je­ka­ta (ostva­re­nih uz do­na­tor­sku
po­moć) po­ka­za­lo put ko­jim bi si­stem obra­zo­va­nja u Sr­bi­ji mo­gao na­da­lje ići, kad je
reč o rom­skim uče­ni­ci­ma i stu­den­ti­ma. Oba­ve­za je sa­da na Mi­ni­star­stvu pro­sve­te da
raz­mo­tri mo­guć­no­sti im­ple­men­ti­ra­nja u obra­zov­ni si­stem, tim pre što svi pro­jek­ti
po­ka­zu­ju iz­u­zet­no do­bre re­zul­ta­te ka­da su u pi­ta­nju rom­ske uče­ni­ce i stu­dent­ki­nje.
Na njih mo­že­mo da se oslo­ni­mo kao na gra­di­telj­ke rom­ske in­te­lek­tu­al­ne eli­te.

62
 interkulturalna istra živanja

Na­po­me­ne
* U 2010. su objavljene dve analize: 1. Stjepanović-Zaharijevski, Dragana, Dani-
jela Gavrilović i Nevena Petrušić, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza
nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu, UNDP, Punta, Niš, 132 str.;
2. Gordana Đorić, Natalija Žunić i Tatjana Obradović-Tošić, Obrazovanje za
rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za građansko vaspitanje,
UNDP, Punot, Niš, 146 str.
** Deo rezultata je saopštio tim (Veronika Mitro, Zlata Jović, Đorđe Jovanović,
Aleksandar Jovanović) juna 2010.
*** U školskoj 2010/11. na doktorske studije upisane su 4 doktorantkinje na
Univerzitetu u Novom Sadu: Zita Farkaš, Mediciski fakultet; Slavica Denić,
Menadžment u obrazovanju ACIMSI UNS; Biljana Nikolić, Pravni fakultet;
Slađana Halilović i Petar Miler, Fakultet tehničkih nauka.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ar­se­no­vić–Pa­vlo­vić, Ma­ri­na, Zo­ra­na Jo­lić, Na­ta­ša Bu­ha-Đu­ro­vić: Sa­mo­po­što­va­nje uče­ni­ka i

so­ci­o­e­ko­nom­ski sta­tus po­ro­di­ce de­ce Ro­ma i ne­ro­ma, Be­og­ rad, Fa­kul­tet za spe­ci­jal­nu edu­ka­
ci­ju i re­ha­bi­li­ta­ci­ju, 2004.
2. Bla­go­je­vić, Ma­ri­na: „Sta­vo­vi stu­de­na­ta o Ro­mi­ma: ši­rok osmeh i zla­tan zub“, u: Dru­štve­ne
pro­me­ne i po­lo­žaj Ro­ma: Zbor­nik ra­do­va sa na­uč­nog sku­pa odr­ža­nog 10. i 11. de­cem­bra 1992.
go­di­ne / ur. Mi­loš Ma­cu­ra i Alek­san­dra Mi­tro­vić, Be­og­ rad, SA­NU : In­sti­tut za so­ci­jal­nu po­
li­ti­ku, 1993: 148-154.
3. Bog­da­nić, Ana (ur.): Usme­ne po­vi­je­sti sta­ri­jih Rom­ki­nja iz gra­da Ri­je­ke, Ri­je­ka, Udru­ga že­na
Rom­ki­nja “Bo­lji ži­vot”, 2005: 79 str.
4. Bog­da­nić, Ana (2005): „Mul­ti­kul­tur­no gra­đan­stvo i Rom­ki­nje u Hr­vat­skoj”, Mi­gra­cij­ske i
et­nič­ke te­me, Za­greb 2005, god. 20, br. 4: 339-365.
5. Đor­đe­vić, Dra­go­ljub B.: „Ro­mi na ras­kr­šću“, u: Ro­mi na ras­kr­šću : pra­va ma­nji­na i ma­njin­
skih za­jed­ni­ca / ur. Dra­go­ljub Đor­đe­vić, Jo­van Živ­ko­vić, Niš, Pun­ta, Dru­štvo do­bre ak­ci­je,
Ko­mren­ski so­ci­o­lo­ški su­sre­ti, Bah­ta­lo drom, 2002: 164-168.
6. Đor­đe­vić, Dra­go­ljub B.; Će­bić, Mi­li­ca; Sa­vić, Sven­ka (ur.): Zbor­nik is­tra­ži­vač­kih ra­do­va stu­
de­na­ta Ro­ma, Be­o­grad, Cen­tar za in­ter­ak­tiv­nu pe­da­go­gi­ju, 2004: 195 str.
7. Gra­nić, Ja­go­da: Je­zik i iden­ti­tet, Za­greb-Split, Hr­vat­sko dru­štvo za pri­mi­je­nje­nu lin­gvi­sti­ku,
2007.
8. Ilić, Ro­za­li­ja; Ilić, Emi­li­ja: Obi­ča­ji i tra­di­ci­ja Ro­ma Kra­gu­jev­ca, Kra­gu­je­vac, Rom­ski in­for­
ma­tiv­ni cen­tar, 2002: 88 str.
9. Jo­va­no­vić, Da­ni­ca: Iz sr­ca na­ših Rom­ki­nja: ži­vot Rom­ki­nja u Ba­na­tu, No­vi Be­čej, Udru­že­nje
“Rom”, 2004: 82 str.

63
interkulturalna istra ži vanja

10. Kne­že­vić, Sre­bri­ca: »Že­ne Ro­ma i nji­hov smi­sao za adap­ta­ci­ju u skla­du sa eko­nom­skim pro­
me­na­ma«, Et­no­lo­ški pre­gled, Be­o­grad, 1982, br. 17: 279-293.
11. Ku­zma­no­vić, Bo­ra: “Ste­re­o­ti­pi­je o Ro­mi­ma i et­nič­ka dis­tan­ca pre­ma Ro­mi­ma”, So­ci­o­lo­gi­ja,
Be­o­grad, 1992, 34/1: 119-126.
12. Ma­luc­kov, Mir­ja­na: Et­no­lo­ška gra­đa o Ro­mi­ma-Ci­ga­ni­ma u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad, Et­no­graf­ski
mu­zej, 1979, 420 str.
13. Mi­tro, Ve­ro­ni­ka (ur.): Ne­vi­dlji­ve – ljud­ska pra­va Rom­ki­nja u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad, Fu­tu­ra
pu­bli­ka­ci­je, 2004, 53 str.
14. Mi­tro, Ve­ro­ni­ka: Me­di­ji o Ro­mi­ma, No­vi Sad, Žen­ske stu­di­je i is­tra­ži­va­nja, 2009, URL: http://
www.yenskestudije.org.rs
15. Mitro, Veronika; Aleksandrović, Marija: Devica: da ili ne?, Novi Sad, AB print publikacije,
2003.
16. Mitro, Veronika, Jelena Jovanović; Šajin, Danica: Spremni za brak: da ili ne?, Novi Sad, AB
print publikacije, 2003.
17. Mitrović, Aleksandra: Na dnu: Romi na granici siromaštva, Beograd, Institut za kriminolo-
ška i sociološka istraživanja, 1990, 125 str.
18. Mršević, Zorica: »Romkinje između mita i (srbijanske tranzicije) stvarnosti«, Kruh i ruže,
Zagreb 2004, br. 24: 13-17.
19. Mršević, Zorica: „Parametri rodne analize romske zajednice u periodu tranzicije“, Prava
čoveka, Beograd 2004, vol. 3/3-4: 9-23.
20. Savić Svenka et al. (ur.): Romkinje: biografije starih Romkinja u Vojvodini, Novi Sad, Futura
publikacije: Ženske studije i istraživanja, 2001, 230 str.
21. Savić, Svenka: „Žene iz manjinskih grupa u Vojvodini: pogled iz vizure žene iz većinskog
naroda“, Informator, Novi Sad 2002, br. 35-36: 8-20.
22. Savić, Svenka: “Šta nam to potvrđuju grafiti ispisani po Vojvodini?“, u: Govor mržnje i naci­
onalizam: uzroci i posledice / ur. Marija Gajicki, Novi Sad, “Vojvođanka” - regionalna ženska
inicijativa, 2007.
23. Savić, Svenka et al.: Romkinje 2, Novi Sad, Futura publikacije, Ženske studije i istraživanja,
2007, 214 str.
24. Savić, Svenka; Grbić, Milena: Akademskim obrazovanjem do romske elite, Novi Sad, Univer-
zitet u Novom Sadu, Ženske studije i istraživanja, Futura publikacije, 2008, 144 str.
25. Savić, Svenka: Obrazovane Romkinje: prijedlog za model interkulturnog razumjevanja i sluša­
nja, Jasenka Kodrlja, Svenka Savić i Svetlana Slapšak, urednice, Kultura, drugi, žene, Institut
za društvena istraživanja u Zagrebu, Hrvatsko filološko društvo, Plejada, 2010: 187-202.
26. Slapšak, Svetlana (ur.): „Romkinja“, u: Ženske ikone XX veka, Beograd: Biblioteka XX vek,
2001: 240-245.
27. Stjepanović-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilović i Nevena Petrušić: Obrazovanje za
rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu, Niš, UNDP,
Punta, 132 str.
28. Vidović, Marija: „Romkinje u naselju ’Mali London’”, u: Društvene promene i položaj Roma:
Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 10. i 11. decembra 1992. godine / ur. Miloš Macu-
ra i Aleksandra Mitrović, Beograd: SANU : Institut za socijalnu politiku, 1993: 155-166.

64
 interkulturalna istra živanja

29. Žunić, Natalija: „Prava i položaj Romkinje“, Dragoljub B. Đorđević i Jovan Živković, uredni-
ci, Romi na raskršću: zbornik radova, Niš, Punta, 2002: 64-168.

Gender Identity and the Education

of Roma Women in Serbia

S um m a r y : Over the past thirty years, there have been a significant number of pa­
pers in Serbia exploring the issues of Roma women. In this paper I will observe the
socio-social category of identity, with the focus on gender as an important compo­
nent of the dynamic nature of identity. If change is an important property of iden­
tity, then it has to be demonstrated in which way the education of Roma women
contributes to the change of identity, by decreasing their double discrimination in
a society in which they are exposed to it. I build upon the theoretical framework
of »Otherness«, since it has been shown on multiple occasions that the existing
educational system in Serbia is implicitly discriminatory against »Others«.
The objective of this paper is to show how education affects the gender identity
of Roma women. I am using the basic results of several projects carried out in
Serbia in recent years, with the focus on the education of Roma men and women
as »Others« in preschool, elementary school, high school, university and adult
education. I will show how the influence of education can be expected to bring
about changes in gender identity, which in turn leads to the changes in other
components of the identity of Roma women in the community - Roma as well as
the majority one.
Even though the system of education in the language of the ethnic majority fo­
cuses on the majority community, with almost no information on the Roma com­
munity included in the program (according to the current curricula), data derived
from projects has shown that female Roma school and university students have
achieved better results than males over the course of the educational process.
Roma women recognize education as an opportunity to overcome the problem of
double discrimination in their own community - as well as in the majority one, in
which the educational process takes place. Changes in their gender identity occur
in the course of their education.
Even though there has been no clear focus on building identity and system of
values of Roma school and university students during their education in the ethnic
majority language, Roma women have displayed more skill in knowledge internali­
zation and value acquisition. Their gender identity has been changing in the desi­
rable direction - that of a better education - as a means of presenting themselves
more successfully in the public sphere.
K ey w o r d s : double discrimination, identity, education, Roma women, Roma com­
munity

65
 66

fotografija: Vladimir Pavić

67
interkulturalna istra ži vanja UDC 821.214.58-14.09:398

Ma­ri­ja Alek­san­dro­vić, No­vi Sad

Rom­ske ep­sko-lir­ske pe­sme

- sta­ri­ja i no­va be­le­že­nja
(kla­si­fi­ka­ci­ja, te­me, zna­če­nje)
Te­ži­šte is­pi­ti­va­nja sa­ku­plje­nih pe­sa­ma i već po­sto­je­ćih za­be­le­
Ap ­s t r a k t :
že­nih u zbir­ci T. Di­mi­ća „Tra­di­ci­a­ko rro­ma­no li­la­ri­pe an­de Voj­vo­di­na – Tra­
di­cij­ska rom­ska knji­žev­nost u Voj­vo­di­ni” (Di­mić, 1997), sta­vlje­no je na one
od­li­ke ko­je u znat­noj me­ri po­ti­ru oštre gra­ni­ce iz­me­đu lir­ske i ep­sko-lir­ske
po­e­zi­je, na­ra­tiv­nost i dra­ma­tič­nost ali i one od­li­ke ko­je su spe­ci­fič­ne za
rom­sku usme­nu po­ez­ i­ju.
K lj u č ­n e r e­č i : lir­ske pe­sme, usme­na rom­ska po­e­zi­ja, kla­si­fi­ka­ci­ja, zna­če­nje

Rom­ske lir­ske pe­sme

Kao naj­sta­ri­ji rod na­rod­ne knji­žev­no­sti, na­rod­na li­ri­ka je bi­la za­stu­plje­na naj­pre
u ob­red­nim pe­sma­ma, po­sle­nič­kim pe­sma­ma, ba­ja­li­ca­ma, ver­skim pe­sma­ma, za­
go­net­ka­ma i po­slo­vi­ca­ma. Ka­sni­je su se raz­vi­le po­ro­dič­ne i lju­bav­ne pe­sme. Ži­ve­ći
upo­re­do, vr­ste su uti­ca­le jed­na na dru­gu, nji­ho­vi mo­ti­vi su se me­đu­sob­no pro­ži­ma­li
(Ne­dić, 1986: 467). Po mi­šlje­nju V. Lat­ko­vi­ća, osno­vu na­rod­ne lir­ske pe­sme či­ni ne­
ko sa­že­to zbi­va­nje, bez raz­vi­ja­nja rad­nje, a prot­ka­no ose­ća­njem ili pro­pra­će­no mi­
šlju. Jed­na od bit­nih ka­rak­te­ri­sti­ka lir­ske na­rod­ne pe­sme je­ste nje­na sin­kre­tič­nost,
jer je po­ve­za­na sa me­lo­di­jom, igrom, ob­red­nom rad­njom i sl.
Lir­sko „ja” ne pod­ra­zu­me­va od­re­đe­ni su­bjekt ne­go tip op­šte­ljud­skog i za­jed­nič­
kog is­ku­stva. Lir­ski su­bjekt is­ka­zu­je svo­je ose­ća­nje mo­no­lo­ški, di­ja­lo­ški ili u me­
šo­vi­toj fo­mi. Ove oso­bi­ne lir­ske pe­sme ute­me­lje­ne su u ob­li­ci­ma ži­vo­ta i u po­et­ i­ci
tra­di­ci­je. Od­nos iz­me­đu re­al­nog i sim­bo­lič­kog us­po­sta­vlja se po vi­zu­el­nim i unu­tra­
šnjim ana­lo­gi­ja­ma, po nji­ho­vom kon­tra­stu ili srod­no­sti (Kr­nje­vić, 2001: 509) .
Kla­si­fi­ka­ci­ju lir­skih pe­sa­ma iz­vr­ši­li smo po no­se­ćim mo­ti­vi­ma u pe­smi, ma­da
se po­je­di­ne pe­sme mo­gu svr­sta­ti i u sva­tov­sku i u lju­bav­nu po­e­zi­ju, kao na pri­mer

68
 interkulturalna istra živanja

pe­sma Đi­la­ben Rro­ma­len - Svi­raj­te Ro­mi. Na si­tu­a­ci­ju svad­be ja­sno upu­ću­ju po­čet­ni
sti­ho­vi:

“Uze­ću se­bi onog cr­nog Ro­ma / Onog cr­nog Ro­ma”; me­đu­tim, pe­sma po­tom te­če kao lju­
bav­na pe­sma i na­go­ve­šta­va si­tu­a­ci­ju u ko­joj uda­toj že­ni sa de­te­tom do­la­zi lju­bav­nik. Šta­vi­še,
re­fren pe­sme: “Pe­vaj­te Ro­mi / le­po po­šte­no” do­vo­di je u ve­zu sa pe­sma­ma o ra­du, po­što po­
zi­va mu­zi­ča­re da svoj po­sao oba­vlja­ju ka­ko tre­ba: “Ne­ka ceo svet ču­je / na­še tam­bu­re.”

1. Sva­tov­ske (obi­čaj­ne) pe­sme

Svad­be­ne pe­sme se pe­va­ju u ključ­nom tre­nut­ku ko­ji obez­be­đu­je kon­ti­nu­i­tet čo­
ve­ko­vog ži­vo­ta (Kr­nje­vić, 2001: 828). Sa­ma svad­ba je sre­di­šte ob­red­no­sti, pra­će­na
slo­že­nim ak­tiv­no­sti­ma u ci­lju za­šti­te od cr­ne ma­gi­je ko­ja mo­že na­ne­ti zlo mla­den­
ci­ma i bu­du­ćem po­tom­stvu. Pe­sme ko­je se pe­va­ju ne­po­sred­no su po­ve­za­ne sa kul­
tom plod­no­sti; kroz ko­lek­tiv­ne po­hva­le i bla­go­slo­ve one is­ti­ču le­po­tu i mla­dost kao
pred­u­slov za brak i ma­te­rin­stvo. Pe­sme su prot­ka­ne slo­je­vi­tim sim­bo­li­ma i ima­ju
upo­ri­šte u kul­tu plod­no­sti.
Ce­re­mo­ni­ja svad­be pod­ra­zu­me­va re­do­sled ob­red­nih rad­nji i u mo­mač­koj i u
de­vo­jač­koj ku­ći: od “lo­god­be” (po­ga­đa­nje mla­di­će­vih i de­voj­či­nih ro­di­te­lja) za ce­
nu de­voj­ke, ko­ju mo­ra­ju pla­ti­ti mla­do­že­nji­ni ro­di­te­lji, sa­ku­plja­nja sva­to­va, od­la­ska
sva­to­va od mla­do­že­nji­ne do de­vo­jač­ke ku­će, do­če­ka u de­voj­či­noj ku­ći, da­ri­va­nja
de­voj­ke, pa do po­se­te de­voj­či­nih ro­di­te­lja na­kon pr­ve brač­ne no­ći mla­de­na­ca. Na
ža­lost, u is­tra­ži­va­nju ko­je smo spro­ve­li ni­smo ima­li pri­li­ku da sni­mi­mo ni jed­nu
tra­di­ci­o­nal­nu rom­sku svad­bu, te ni­smo mo­gli za­be­le­ži­ti ni jed­nu pe­smu pre­ci­znim
ob­red­nim re­do­sle­dom, pra­te­ći od­re­đe­ne mo­ti­ve ka­rak­te­ri­stič­ne za po­jed­ne ob­re­de
u okvi­ru svad­be.
Me­đu­tim, u is­po­ve­sti­ma Rom­ki­nja u knji­zi Rom­ki­nje (Sa­vić, Alek­san­dro­vić, Di­
mi­trov, Jo­va­no­vić, 2001: 12, 19, 20, 27, 64, 75, 96, 99, 111, 129, 134, 144, 165) sa­
dr­ža­ni su obi­ča­ji ku­po­vi­ne mla­de i po­je­di­ni svad­be­ni ri­tu­a­li. U opi­sa­nim obi­ča­ji­ma
pri­li­kom lo­god­be od­no­sno pro­šnje mla­de mo­že se uoči­ti da je brak skla­pan bez
pri­stan­ka de­voj­ke ko­ja je uz to bi­la de­te od 13-14 go­di­na. De­voj­ke ko­je su “od­be­gle”
osta­ju bez svad­be i ri­zi­ku­ju da bu­du od­ba­če­ne od svo­je po­ro­di­ce.
Pe­sme ko­je smo svr­sta­li u gru­pu Sva­tov­ske pe­sme otrg­nu­te su iz svog kon­tek­sta,
ži­ve sa­mo­stal­no po ka­fa­na­ma, te smo ih ta­ko i za­be­le­ži­li.
U pe­smi Kas tru­bul bo­ri par­ni – Ko­me tre­ba be­la sna­ja is­ti­če se pred­nost de­voj­ke
ako je be­la. Kod Ro­ma se ve­o­ma ce­ni „be­la” sna­ha, ve­ro­vat­no u že­lji da bu­de bo­lje
pri­hva­će­na od ve­ćin­skog sta­nov­ni­štva, kao i da po­tom­stvo bu­de be­le pu­ti i da se
lak­še uklo­pi u svet ne-Ro­ma.
Taj am­bi­va­lent­ni od­nos pre­ma vla­sti­tom iden­ti­te­tu is­ka­zi­va­le su u ve­li­koj me­ri
i stra­re Rom­ki­nje či­je su is­po­ve­sti sa­bra­ne u isto­i­me­noj knji­zi: „Ta­ko se Rom­ki­nje

69
interkulturalna istra ži vanja

dvo­stru­ko mar­gi­nal­zu­ju: kao deo so­ci­jal­no i eko­nom­ski mar­gi­na­li­zo­va­ne za­jed­ni­ce,

ali i do­dat­no, unu­tar te iste za­jed­ni­ce, kao že­ne, pa, ka­da je reč o že­na­ma či­je sud­bi­
ne sa­dr­ži ova knji­ga i kao pri­pad­ni­ci ne­pro­duk­tiv­ne sta­ro­sne gru­pe. Sa­me ove že­ne
u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma is­ka­zu­ju ne­ga­tiv­no sa­mo­o­pa­ža­nje bi­lo po­sred­no, bi­lo di­
rekt­no. Po­sred­no, ka­zi­va­či­ce ot­kri­va­ju ne­ga­tiv­no sa­mo­o­pa­ža­nje na­gla­ša­va­ju­ći svo­je
so­ci­jal­ne ve­ze sa ne-Ro­mi­ma (dru­ga­ri­ce, ku­mo­vi, even­tu­al­ne lju­bav­ne ve­ze – re­ci­
mo že­na ka­že da joj ni­je sme­ta­lo što je njen pret­po­sta­vlje­ni, Sr­bin, s ko­jim je ima­
la avan­tu­ru, zo­ve Ci­gan­či­ca). Ta­ko­đe, ne­ke od njih na­gla­ša­va­ju svo­je ne­pri­pa­da­nje
rom­skoj za­jed­ni­ci: ne­po­zna­va­nje je­zi­ka i kul­tu­re (eks­pli­cit­no po­nos zbog rom­skog
je­zi­ka i bri­ge za nje­go­vo oču­va­nje is­ka­zu­je sa­mo uspe­šna po­slov­na že­na), ili is­ti­ču­ći
vla­sti­ta ‘ne­rom­ska’ svoj­stva (‘bi­la sam be­la’, ‘zva­li su me Ko­šta­na’ – ov­de se vi­di pri­
sta­ja­nje na po­zi­ti­van ste­re­o­tip), što je i ra­zu­mlji­vo s ob­zi­rom na broj­ne ne­ga­tiv­ne
pred­ra­su­de i ste­re­o­ti­pe ko­ji pra­te Ro­me. Ima i ne­po­sred­nog is­ka­zi­va­nja ne­ga­tiv­nog
sa­mo­o­pa­ža­nja. Re­ci­mo, jed­na od že­na ka­že: ‘Je­si ču­la ne znam ni kad sam oždre­blje­
na’ ” (Lju­šta­no­vić, 2007: 25, 27, 75).
U pe­smi Kas tru­bul bo­ri par­ni – Ko­me tre­ba be­la sna­ja ipak pre­o­vla­da­va ra­zum
pa bu­du­ći sve­kar ka­že:

Šaj avel voj vi ka­li, Mo­že ona bi­ti i cr­na,

Nu­maj te avel bah­ta­li. Sa­mo da bu­de sreć­na.

Ovim se na­go­ve­šta­va mo­tiv do­bre sre­će, pro­i­za­šao iz ve­ro­va­nja da je čo­ve­ko­va

sud­bi­na una­pred od­re­đe­na na ro­đe­nju i da će oni ko­ji­ma je ta­da do­de­lje­na do­bra
sre­ća bi­ti sreć­ni i usre­ći­va­ti bli­žnje (Pan­tić, 1988, br. 13).
Do­ka­zi­va­nje mo­ći i bo­gat­stva mom­ko­ve po­ro­di­ce is­ti­če se u sti­ho­vi­ma gde bu­
du­ći sve­kar obe­ća­va:

Či tru­bun man pandž še­la, Ne tre­ba mi pet sto­ti­na,

Po­ći­na­va­la an­de gal­be­ja. Pla­ti­ću je zla­tom.

Pre­ko­mer­no ra­si­pa­nje pri­li­kom pro­sid­be i u to­ku svad­be ka­rak­te­ri­stič­no je ka­

ko za svad­be kod Ro­ma, ta­ko i kod Sr­ba (Ka­ra­no­vić, XLII: 15-25), kao i ku­po­vi­na
od­no­sno pla­ća­nje ne­ve­ste za­be­le­že­no u jed­nom za­pi­su s kra­ja se­dam­de­se­tih go­di­na
XVI­II ve­ka: “[...] kod pro­stog sve­ta ne do­bi­ja de­voj­ka o uda­ji ni­ka­kvu spre­mu, mi­
raz i sl., ne­go mla­do­že­nja mo­ra da ku­pi ne­ve­stu od nje­zi­na oca” (Ka­ra­no­vić, XLII:
15-25). Ovo za­pa­ža­nje sva­ka­ko se mo­glo od­no­si­ti i na Ro­me jer je u pri­ča­ma sta­rih
Rom­ki­nja iz Voj­vo­di­ne po­tvr­đe­na ova te­za. Ta­ko Zla­ta, jed­na od is­pi­ta­ni­ca, na pi­ta­
nje da li su nje­ni ro­di­te­lji do­bi­li no­vac za nju, od­go­va­ra: “Pro­da­li me, po­ga­đa­li se. Za
šest i po hi­lja­da.” (Sa­vić, Alek­san­dro­vić, Di­mi­trov, Jo­va­no­vić, 2001: 129)

70
 interkulturalna istra živanja

Stih se, na­rav­no, mo­že sa­gle­da­ti i kao pe­snič­ka sli­ka, ko­ja na­vo­di na ri­tu­al­nu tr­
go­vi­nu že­na­ma u okvi­ru tra­di­ci­o­nal­nog skla­pa­nja bra­ka, pri če­mu se is­ti­če že­ni­no
opred­me­ći­va­nje kao ro­be ko­ju “ku­pu­je” mom­ko­va fa­mi­li­ja, te ta­ko ona po­sta­je nji­
ho­va svo­ji­na. Ulo­ga mu­ška­ra­ca u ri­tu­a­lu svad­be ve­o­ma je zna­čaj­na jer oni od­lu­ču­ju
o sve­mu što je u ve­zi sa da­ri­va­njem de­voj­ke, do­go­va­ra­ju se o uslo­vi­ma pod ko­ji­ma
će se od­vi­ja­ti svad­ba i dr. Iz ži­vot­ne pri­če Na­de Fer­ko­vić mo­že se vi­de­ti pri­mer ta­
kve svad­be, gde ukrat­ko opi­su­je ri­tual: “Pro­si­li smo je (sna­hu) iz Dra­gi­nja i ku­pi­li za
hi­lja­du ma­ra­ka. Se­dam­de­set ko­la je išlo po nju. Nje­ni ro­di­te­lji su zah­te­va­li da ima
ven­ča­ni­cu, be­le ci­pe­le i ru­ka­vi­ce, oni su spre­ma­li svad­bu kod nji, a mi smo ov­de,
sa­mo što smo im od­ne­li, ta­kav je obi­čaj kod nji, sta­ri­jim že­na­ma pa­pu­če tri pa­ra i
pe­če­no pra­se. A kad smo do­šli ku­ći, oti­šli smo u me­sni od­bor i cr­kvu da se ven­ča­ju.
Svad­bu smo pra­vi­li u do­mu i kad smo do­šli sa ven­ča­nja da­li smo joj mu­ško de­te da
dr­ži u ru­ka­ma da bi ro­di­la mu­ško de­te. A ona ima sad če­tir de­voj­či­ce! I on­dak, su
že­ne pro­si­pa­le ži­to na snaj­ku, kad su ušli unu­tra, mu­zi­ka je svi­ra­la, a mi smo pe­va­li i
igra­li. Uve­če su do­šli po­ga­ča­ri, do­ne­la joj je ma­ma be­li čar­šav i po­ga­ču i me­tla na taj
čar­šav di će­du oni spa­va­ti, ta­ko je kod nji obi­čaj. Po­sle dva­najst, mla­den­ci su oti­šli
ku­ći, mla­da se pre­svu­kla, obu­kla dru­gu be­lu ha­lji­nu i vra­ti­li su se na­trag. Mu­zi­ka je
svi­ra­la ku­mo­vi­ma do dva­najst, a po­sle po­ga­ča­ri­ma. Kad se mla­da vra­ti­la, nje­na ma­ti
joj je da­la be­li čar­šav i po­ga­ču na taj čar­šav, ta­kav je obi­čaj kod nji. Su­tra­dan smo po­
ka­zi­va­li čar­šav, pa­li­li smo va­tru ve­li­ku i bi­la je i mu­zi­ka, čar­šav je bio is­pra­van, ona
je bi­la de­voj­ka. On­da smo se ve­se­li­li dva da­na i dve no­ći. Tu su se oku­pi­le i kom­ši­je
da vi­de da li je mo­ja sna ušla kao de­voj­ka u mo­ju ku­ću.” (Sa­vić, Alek­san­dro­vić, Di­
mi­trov, Jo­va­no­vić, 2001: 129).
U pe­smi Maj­bar­va­lo me sem Rrom – Naj­bo­ga­ti­ji ja sam čo­vek bu­du­ći sve­kar se
raz­me­će ma­te­ri­jal­nim bo­gat­stvom i lič­nom sre­ćom jer ima si­na za že­nid­bu i ćer­
ku za uda­ju - zbog to­ga je naj­bo­ga­ti­ji čo­vek. Kroz ce­lu pe­smu pro­ve­ja­va sre­ća, a u
po­sled­njoj stro­fi on na­ja­vlju­je “spe­ci­jal­nu pe­smu” ko­ju će pe­va­ti, što uka­zu­je na
či­nje­ni­cu da po­sto­je od­re­đe­ne pe­sme ko­je na svad­bi pe­va is­klju­či­vo sve­kar.1 Ova
pe­sma za­be­le­že­na je u Ba­na­tu, što se mo­že vi­de­ti po di­ja­lek­tu ko­ji je ka­rak­te­ri­sti­
čan za Ba­nat. Sem to­ga mo­že se pri­me­ti­ti da u pe­smi ima i ne­rom­skih iz­ra­za2 (obe­
le­že­ne su bol­dom), što na­vo­di na za­klju­čak da Ro­mi da­nas sve vi­še ko­ri­ste iz­ra­ze
sre­di­ne u ko­joj ži­ve, do­da­ju­ći od­re­đe­ne na­stav­ke –a za žen­ski rod, i –o za mu­ški
rod ukla­pa­ju­ći reč u pe­smu:

Ages bi­jav me ke­rav,

šam­panj­co me pu­trav,
sa e Ro­men ak­ha­rav,

1 Ovo bi se mo­glo od­no­si­ti na već na­pu­šte­ne i za­bo­ra­vlje­ne de­lo­ve ob­re­da.

2 Re­či ko­je ni­su rom­ske.

71
interkulturalna istra ži vanja

mu­zi­ka man­gav.
Mu­ri bo­ri avi­li,
te avel man­ge bah­ta­li,
spe­ci­jal­no me tra­da­va,
ve­se­lo gi­li.

U pre­vo­du na srp­ski je­zik:

Da­nas svad­bu ja pra­vim,

šam­pa­njac ja otva­ram,
sve Ro­me zo­vem,
mu­zi­ku tra­žim.
Mo­ja sna­ja do­šla je,
da mi bu­de sret­na,
spe­ci­jal­no ću te­ra­ti,
ve­se­lu pe­smu.

Pe­sma Sa e Rro­ma phe­nen - Svi Ro­mi ka­žu pe­va se po ka­fa­na­ma i na svad­ba­ma.

Ve­o­ma je po­pu­lar­na kod Ro­ma, na­ro­či­to zbog sti­ho­va:

Sa e Ro­ma phe­nen, kaj na­ja­men lo­ve, Svi Ro­mi ka­žu, da ne­ma­mo pa­ra,
si men, si men lo­ve, ali na­ja­men ba­re. ima­mo, ima­mo pa­ra, ali ne­ma­mo ve­li­kih.

U sti­ho­vi­ma:

Sve ću pa­re da­ti, sna­hu ću pro­na­ći,

Ve­li­ke pa­re ću da­ti, sna­hu ću pro­na­ći.

vi­di se da je sna­ha ve­o­ma va­žan član bu­du­će po­ro­di­ce: ona se pa­žlji­vo bi­ra, za nju se
da­je ogro­man no­vac, zbog svad­be se po­zajm­lju­je no­vac ako tre­ba, sa­mo da se is­pro­si
što lep­ša sna­ha i da svad­ba bu­de što bo­ga­ti­ja.
Pe­sma Ušti Ru­žo fu­lav­tu – Usta­ni Ru­žo, oče­šljaj ko­se po mo­ti­vi­ma se mo­že svr­
sta­ti me­đu svad­be­ne; me­đu­tim, pe­sma je vre­me­nom iz­gu­bi­la ob­red­ni ka­rak­ter i sa­
da sa­mo na­go­ve­šta­va ulo­gu i zna­čaj ne­ve­ste:

Aj bo­ri­je muj ka­li­je, Aj sna­ho, cr­na li­ca,

Aj bo­ri­je muj ka­li­je, Aj sna­ho cr­na li­ca,
So an­dan man­đe će da­de­star Šta si mi do­ne­la od svog oca
Će da­de­star bar­va­le­star? Od svo­ga oca bo­ga­to­ga?

72
 interkulturalna istra živanja

An­dem tu­će ka­le jak­ha Do­ne­la sam ti cr­ne oči

Ka­le jak­ha sar duj drak­ha. Cr­ne oči kao dva gro­zda.

Sve svad­be­ne pe­sme ko­je smo za­be­le­ži­li u ka­fa­na­ma iz­gu­bi­le su svoj ob­red­ni
ka­rak­ter. Pe­sme su vre­me­nom do­bi­le nov smi­sao zbog ni­za fak­to­ra ko­ji su uti­ca­li
ka­ko na Ro­me ta­ko i na ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo kraj ko­jeg su ži­ve­li. Nov na­čin ži­vo­ta
na­gri­zao je sta­ri ob­red te da­nas u svad­be­nim rom­skim pe­sma­ma ima ve­o­ma mno­go
uti­ca­ja mas–me­dja. Ret­ko se pe­va­ju ili se uop­šte ne pe­va­ju pe­sme sta­ri­jeg da­tu­ma
ko­je u se­bi no­se ob­red­ni trag.
Pe­sma Aven Rro­ma – Do­la­ze Ro­mi u zbir­ci T. Di­mi­ća ima dru­ga­či­ji obrt od pe­
sa­ma ko­je smo za­be­le­ži­li u ka­fa­ni. Kod Di­mi­ća pe­sma gla­si:

Ali ka­kva je Ru­ža sve­kr­va?

Le­po­tom Ru­ža sva­te nad­vi­si,
Lep­ša je Ru­ža no sna­ha-de­voj­ka,
Lep­ša je Ru­ža od sun­ca ne­be­skog.

U pe­smi se ne ve­li­ča de­vo­jač­ka le­po­ta, što je ka­rak­te­ri­stič­no za svad­be­ne pe­sme,

ne­go sve­kr­vi­na. Ovo mo­že bi­ti deo svad­be­ne ru­ga­li­ce, ko­jom se iz­ra­ža­va ne­za­do­
volj­stvo sna­hom, ali mo­že na­go­ve­sti­ti i bu­du­će ba­la­dič­ne su­ko­be u po­ro­di­ci. Mo­tiv
le­pe sve­kr­ve mo­že se vi­de­ti i u zbir­ci Vu­ka Ka­ra­dži­ća, u pe­smi Dža­ver-be­go­vi­ca i sin
joj (Ne­dić, 1985: 493), gde sna­ha na po­ziv mu­ža da do­đe u po­ste­lju od­go­va­ra:

Ne­ću te­bi u me­ku po­ste­lju:

Tvo­ja maj­ka mla­đa od me­ne­ka.

Ipak, sve­kr­va je u svad­be­nom ri­tu­a­lu bi­la pan­dan de­voj­či­noj maj­ci. Sve­kr­va je

ima­la po­sred­nič­ku ulo­gu u ri­tu­a­li­ma uvo­đe­nja ne­ve­ste u no­vi dom; ona je kroz od­
re­đe­ne ri­tu­a­le sna­hi ko­ja ula­zi u no­vi dom pre­da­va­la te mo­ći (Ka­ra­no­vić, 1993).
Ve­li­ča­ju­ći sve­kr­vi­nu le­po­tu, sva­to­vi u pe­smi mo­žda že­le da odo­bro­vo­lje sve­kr­vu
ka­ko bi pri­hva­ti­la de­voj­ku u svo­ju ku­ću.

2. Po­ro­dič­ne pe­sme
Po­ro­dič­ne pe­sme se pe­va­ju u po­ro­dič­nom kru­gu. Sre­di­šnji mo­tiv pe­sme je lju­
bav ro­di­te­lja pre­ma de­ci. Pre­o­vla­đu­je re­a­li­stič­ki na­čin ope­va­nja, nji­hov osnov­ni ton
je dir­ljiv i ne­žan. Ove pe­sme ret­ko ide­a­li­zu­ju ži­vot u pa­tri­jar­hal­noj pro­di­ci (Pe­šić,
2001: 623). Rom­ske po­ro­dič­ne pe­sme ima­ju niz spe­ci­fič­no­sti uslo­vlje­nih spe­ci­fič­
nim na­či­nom ži­vo­ta i oso­be­nim po­ro­dič­nim od­no­si­ma. U pe­sma­ma ko­je sam za­

73
interkulturalna istra ži vanja

be­le­ži­la na te­re­nu ve­o­ma je čest mo­tiv osta­vlje­nog mu­ža ko­ji ža­li za že­nom, mo­tiv
ne­sreć­nog mu­ža ko­ji je u tam­ni­ci zbog že­ne, tu­ga osta­vlje­nog de­te­ta za maj­kom,
ne­sre­ća zbog po­ro­di­ce ra­su­te po ino­stran­stvu, la­žna op­tu­žba za kra­đu, od­ri­ca­nje od
ćer­ke zbog ze­ta, na­si­lje u po­ro­di­ci ko­je či­ni pi­ja­ni muž, mo­tiv sa­mo­će u bo­le­sti i dr.
Sve ovo uka­zu­je na niz so­ci­jal­no–psi­ho­lo­ških pro­ble­ma s ko­ji­ma se su­o­ča­va si­ro­ma­
šna i mar­gi­na­li­zov­na rom­ska po­ro­di­ca.
Pe­sma Aj sa ha­lem e lo­ve – Aj sve sam pa­re po­pio za­be­le­že­na je u Ba­na­tu. De­lu­je
kao splet ne­ko­li­ko pe­sa­ma po­ve­za­nih istom me­lo­di­jom. U pr­ve dve stro­fe pe­vač ža­li
za pro­da­tim ko­njem, u tre­ćoj i če­tvr­toj stro­fi ide da pro­si sna­hu, u pe­toj i še­stoj stro­fi
mo­ra da osta­vi že­nu na tri go­di­ne i u še­stoj stro­fi se še­ret­ski za­kli­nje da ni­je bio pi­jan
jer, u su­prot­nom, ne­ka se osu­ši „kao suv list na vo­di”. Sa sta­no­vi­šta na­še te­me ovo je
ve­o­ma in­te­re­sant­no kao na­go­ve­štaj pre­ra­sta­nja lir­ske pe­sme u ep­sko–lir­sku for­mu s
na­gla­še­ni­jim ele­men­tom na­ra­ci­je.
U pe­smi Li­di, li­di no­se­ći mo­tiv je ne­sre­ća zbog la­žne lju­ba­vi. Neo­stva­re­na lju­bav
na­ve­la je lir­ski su­bje­kat da na­pra­vi zlo zbog ko­jeg je u za­tvo­ru. Sin tra­ži od maj­ke da
pro­da min­đu­še i ke­ce­lju ko­ji ozna­ča­va­ju sta­tus uda­te že­ne, da­kle ne­što što joj je iz­u­
zet­no vred­no, i ta­ko ga iz­va­di iz tam­ni­ce i do­ka­že maj­čin­sku lju­bav. U sti­ho­vi­ma:

Ta li­di, li­di,li­di,li Ta li­di, li­di,li­di,li

ho­ha­da­ma koj di­li pre­va­ri­la me ta lu­da
ho­ha­da­ma koj di­li pre­va­ri­la me ta lu­da
la­ći suk­nja me­la­li. nje­na suk­nja pr­lja­va.

ja­vlja se mo­tiv pr­lja­ve ke­ce­lje, što je uvre­da za že­nu zbog ko­je je u za­tvo­ru. Me­ta­fo­
ra “pr­lja­va suk­nja” uka­zu­je na že­nin ne­mo­ral zbog ko­jeg je muž u tam­ni­ci. I ov­de
se lir­ska pe­sma pri­bli­ža­va ep­sko–lir­skoj, na­go­ve­šta­va­ju­ći niz po­ten­ci­jal­no ra­zor­nih
po­ro­dič­nih su­ko­ba.
U pe­smi Ma­rel zvo­no kan­gir­ja­ko – Zvo­ni cr­kve­no zvo­no glav­ni mo­tiv je smrt
maj­ke ko­joj de­ca ne mo­gu da do­đu na sa­hra­nu za­to što su da­le­ko:

Aj­zli­ba­no hal tu jag O vo­zu po­je­la te va­tra.

Aj­zli­ba­no hal tu jag O vo­zu po­je­la te va­tra.
Kaj in­ger­dan­ma thaj mu­kljan­ma, Gde si me od­neo i osta­vio
Thaj pal­pa­le či an­dan­ma I na­zad me ni­si vra­tio,
Kaj in­gar­dan­ma thaj mu­klja­ma Gde si me od­neo i osta­vio
Thaj pal­pa­le či an­dan­ma. I na­zad me ni­si vra­tio.

U ovim sti­ho­vi­ma ogle­da­ju se ne­moć i tra­gi­ka onih ko­ji su oti­šli u ino­stran­stvo

kao azi­lan­ti žr­tvu­ju­ći pri­tom po­ro­di­cu i sta­re ro­di­te­lje ko­ji su osta­li sa­mi u bo­le­sti

74
 interkulturalna istra živanja

i ne­ma­šti­ni. Po­ro­dič­ni ži­vot Ro­ma u pe­sma­ma ko­je ga ope­va­ju sa­dr­ži ve­o­ma ma­lo
ve­drih, op­ti­mi­stič­kih to­no­va. Ra­dost sa­dr­ža­na u svad­be­noj pe­smi iš­če­za­va pred te­
go­ba­ma ži­vo­ta.
Pe­sma Trin đe­sa thaj trin rja­ća – Tri da­na i tri no­ći ima mo­tiv la­žne op­tu­žbe
za ukra­de­nu ov­cu. Si­ro­mah “sa bri­gom u gla­vi” su­o­ča­va se ov­de sa ne­ra­zu­mlji­vim
tu­đim sve­tom. Sud­ni­ca je za nje­ga “ša­tra dr­ve­na”, tu­đin­ski pro­stor u ko­jem se su­di
Ro­mi­ma, a je­di­na na­da Bog ko­jem se za­kli­nje su­o­čen sa la­žnom op­tu­žbom: “Ja­oj,
Bo­že, da umrem ja, ako isti­nu ne go­vo­rim”. Pe­sma je za­be­le­že­na u Ba­na­tu i sa­dr­ži
u se­bi me­ša­nje di­ja­le­ka­ta (ne­ga­ci­ja -ča; -či) ko­ji su ka­rak­te­ri­stič­ni za pod­ruč­je Ba­
na­ta i Bač­ke:

Da­ma du­ma e rrom­nja­sa

da­ma du­ma e rrom­nja­sa
kaj či avi­lam e bak­hr­ja­sa
kaj ča avi­lam e bak­hr­ja­sa

Ta­ko­đe, ja­vlja se i na­sta­vak –u za ime­ni­ce mu­škog ro­da du­mo–ra­me i še­ro–gla­va.

Ime­ni­ce po pa­ra­dig­mi u in­stru­men­ta­lu sin­gu­la­ra tre­ba da ima­ju na­sta­vak –sa (Đu­
rić, 2005: 105), me­đu­tim, u ovoj pe­smi kao i u pe­smi Ka­na vi­lem an­dro fo­ro – Do­
la­ze­ći sa va­ša­ra, iz zbir­ke T. Di­mi­ća, ja­vlja­ju se ovi na­stav­ci. Mo­že­mo za­klju­či­ti da
u ne­kim de­lo­vi­ma Voj­vo­di­ne (Ba­nat) po­sto­ji rom­ski di­ja­le­kat sa ovim na­stav­kom,
ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan za gur­bet­ski di­ja­le­kat, naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji di­ja­le­kat u Voj­
vo­di­ni.

E čar­ja­sa po du­mo­ju
E čar­ja­sa po du­mo­ju
E gri­ža­sa an­do še­ro­ju
E gri­ža­sa an­do še­ro­ju.

U pe­smi Ćer man de­vla ja­go­ri – Pre­tvo­ri me Bo­že u va­tri­cu do­mi­nan­tan je mo­tiv
sva­đe sa ze­tom. Otac se od­ri­če ćer­ke zbog ze­ta, pro­kli­nju­ći cr­nu sud­bi­nu:

Mu­ški čha­vra si­ma Mu­šku de­cu imam

Sa­mo čhe kaj naj­ma Sa­mo ćer­ku ne­mam
Pro­kle­to te avel Pro­kle­ta ne­ka je
Pro­kle­to te avel Pro­kle­ta ne­ka je
Koj ka­li sud­bi­na. Ova cr­na sud­bi­na.

75
interkulturalna istra ži vanja

Mol­ba lir­skog su­bjek­ta Bo­gu da ga pre­tvo­ri u va­tru:

Ćer­man de­vla ja­go­ri Pre­tvo­ri me Bo­že u va­tri­cu

Jek ja­go­ri ro­ma­ni Jed­nu rom­sku va­tri­cu
Na cik­ni, na ba­ri Ni ve­li­ku, ni ma­lu
Ćer­man de­vla ja­go­ri. Pre­tvo­ri me bo­že u va­tri­cu.

mo­že se tu­ma­či­ti u skla­du sa sim­bo­li­kom va­tre (Ku­per, 2004: 180), ko­ja mo­že pred­
sta­vlja­ti po­sred­ni­ka iz­me­đu Bo­ga i čo­ve­ka, mu­če­ni­štvo, oči­šće­nje, ali i ra­zor­nu si­lu.
Ov­de je mol­ba lir­skog su­bjek­ta osnov upe­ča­tlji­ve po­et­ske sli­ke ko­ja se mo­že tu­ma­
či­ti i kao du­bo­ka po­tre­ba za to­pli­nom do­ma­ćeg og­nji­šta, za tra­ja­njem u kru­gu po­ro­
di­ce, li­še­nom ljud­ske mu­ke i is­pa­šta­nja.
Mo­tiv ne­sreć­ne že­ne ko­ja ne zna ku­da će po­ći u pro­šnju da bi na­hra­ni­la svo­ju
de­cu na­la­zi se u pe­smi Rrom­nja­ći đi­lji – Že­ni­na pe­sma. Že­na ja­di­ku­je na po­lju ka­mi­
li­ce mo­le­ći Bo­ga da joj olak­ša te­ret. U raz­go­vo­ru sa ro­mo­lo­gom Ran­kom Jo­va­no­vi­
ćem iz De­ro­nja sa­zna­li smo in­te­re­san­tan po­da­tak da je pe­sma naj­ve­ro­vat­ni­je na­sta­la
za vre­me bra­nja ka­mi­li­ce u De­ro­nja­ma. Ran­ko je ob­ja­snio da je bra­nje ka­mi­li­ce bi­lo
ve­o­ma te­žak po­sao i da be­ra­či (uglav­nom Ro­mi iz obli­žnjih se­la) ni­su od­la­zi­li svo­
jim ku­ća­ma sve dok je tra­ja­la se­zo­na bra­nja, što bi da­lje mo­glo ve­za­ti ovu pe­smu za
vr­stu po­sle­nič­kih pe­sa­ma. Za pe­sme ko­je su za­be­le­že­ne u De­ro­nja­ma ka­rak­te­ri­stič­
no je da ume­sto gla­go­la u fu­tu­ru sta­vlja­ju gla­gol u per­fek­tu, kao što je to slu­čaj u
pe­smi Rrom­nja­ći đi­lji – Že­ni­na pe­sma, u pr­ve dve stro­fe:

Voj ro­ve­la, Ona će pla­ka­ti

e De­vle pu­če­la, I Bo­ga pi­ta­ti,
Kaj voj dža­la, Ku­da će ići,
kaj voj ban­đa­re­la Ko­jim pu­tem kre­nu­ti
E čha­vr­ren­đe man­gr­ro, De­ci hle­ba da do­ne­se.
kaj voj le­la.

U pre­vo­du na srp­ski je­zik pr­va dva sti­ha bi gla­si­la: “Ona će pla­ka­ti, Bo­ga pi­ta­ti”
što se ni­ka­ko ne ukla­pa u smi­sao pe­sme, jer je ce­la pe­sma is­pe­va­na u pre­zen­tu pa
ta­ko u pre­vo­du gu­bi smi­sao.

3. Lju­bav­ne pe­sme
U na­u­ci se pret­po­sta­vlja da su lju­bav­ne pe­sme na­sta­le u do­ba pre­la­ska na ze­
mljo­rad­nič­ko pri­vre­đi­va­nje, u ko­jem su po­sta­le sa­stav­ni deo kul­ta bo­žan­stva plod­

76
 interkulturalna istra živanja

no­sti i, pri­miv­ši ero­tič­ni ka­rak­ter, ve­za­le se za pro­leć­ne svet­ko­vi­ne. Osnov­ni mo­tiv

lju­bav­nih pe­sa­ma je­ste is­ti­ca­nje le­po­te vo­lje­nog bi­ća, lju­bav­na če­žnja, pri­be­ga­va­nje
ma­gi­ji da se lju­bav ostva­ri. Ve­o­ma su pod­lo­žne pro­me­na­ma. Ope­va­ju se raz­li­či­ti tre­
nu­ci u lju­ba­vi od dis­kret­nog na­go­ve­šta­ja lju­ba­vi do ša­lji­vih, če­žnji­vih i sen­zu­al­nih
(Pe­šić: 2001, 432).
To­kom is­tra­ži­va­nja sa­ku­pi­li smo zna­tan broj lju­bav­nih pe­sa­ma ko­je se pe­va­ju
po ka­fa­na­ma. Ve­o­ma je če­sta kom­pi­la­ci­ja raz­li­či­tih pe­sa­ma ko­je se iz­vo­de u jed­nom
da­hu uz isti ri­tam i re­fren:

Đi­la­ben Ro­ma­len, šu­kar pa­ći­va­le, Pe­vaj­te Ro­mi, le­po i po­šte­no

Mek ašu­nel sa o them e tam­bu­re ma­re. Ne­ka ceo svet ču­je na­še tam­bu­re.

mo­že se ve­o­ma če­sto ču­ti u raz­li­či­tim pe­sma­ma. Pe­sme svr­sta­ne u lju­bav­ne ima­ju
raz­li­či­te mo­ti­ve: od mo­ti­va osta­vlje­nog mom­ka ko­ji ža­li za de­voj­kom, pre­ko pre­lju­
be i mo­ti­va la­ko pre­ža­lje­ne tek umr­le že­ne do ža­lo­sti za umr­lim mu­žem.
U sti­ho­vi­ma pe­sme Mi­la maj­ko, iz zbir­ke T. Di­mi­ća:

Ka­ring dža­va, ka­ring ban­đa­ra­va, Ku­da da po­đem i ku­da da skre­nem,

Ka­ring man­đe mi­ro me ro­da­va. Gde da tra­žim svoj mir iz­gu­blje­ni.

ogle­da­ju se že­nin očaj i ne­moć da na­sta­vi da­lji ži­vot bez vo­lje­nog mu­ža, dok u pe­smi
Vo­ša, vo­ša – Šu­mo, šu­mo muž na vest da mu že­na le­ži mr­tva na sto­lu iz­go­va­ra:

Me­kla, me­kla mek me­re­lu, Osta­vi je nek je mr­tva!

Te maj si­ma šov gu­ru­va: Ja još imam šest vo­lo­va:
Maj duj da­va pe khan­đir­ja, Dva ću da­ti po cr­kva­ma,
Maj duj da­va pra­ho­va­la Dva ću da­ti na sa­hra­nu,
Maj duj da­va že­ni­va­ma! Dva ću da­ti na že­nid­bu!

Smrt i svad­ba se po­ve­zu­ju, že­ni­na smrt ne iza­zi­va emo­tiv­nu re­ak­ci­ju mu­ža,

ne­go sa­mo bri­gu da se ži­vot na­sta­vi. Na­su­prot to­me, u pe­smi Mi­la maj­ko vi­di se
pa­tri­jar­hal­ni od­nos že­ne pre­ma mu­žu bez ko­jeg se ose­ća iz­gu­blje­no u sve­tu. U pe­
smi su oči­gled­ne pot­či­nje­nost že­ne i nje­na pa­tri­jar­hal­nost, dok mu­ška­rac u is­toj
si­tu­a­ci­ji na pro­blem gle­da sa­svim dru­ga­či­je. Ova vr­sta od­no­sa po ko­joj te­ret oba­

77
interkulturalna istra ži vanja

ve­za, obi­ča­ja, nor­mi mno­go vi­še oba­ve­zu­je že­nu ne­go mu­škar­ca i ina­če je ve­o­ma
ras­pro­stra­nje­na u shva­ta­nji­ma Ro­ma.3
Pe­sma Ši­mi­ja­ko bi por­ja­ko4 sa­sto­ji se iz tri, od­no­sno če­ti­ri stro­fe is­pe­va­ne u
di­sti­hu. U pred­go­vo­ru zbir­ci Ka­na va­vas an­dro fo­ro – Do­la­ze­ći sa va­ša­ra T. Di­mić
ka­že da se pe­sma pe­va­la u za­vi­sno­sti od pe­va­ča, te ta­ko pe­smu, po nje­go­vom mi­
šlje­nju, pe­va že­na, što sma­tram da ni­je tač­no jer dru­gi stih dru­ge stro­fe uka­zu­je na
to da pe­smu pe­va mu­ška­rac jer je pri­dev čor­ro mu­škog ro­da:

Ko­lom­pir­ja pe tep­si­ja Le­jo, Krom­pi­ri su u tep­si­ji, Le­jo,

Kaj sem čor­ro thaj ko­rr­ko­ro phe­jo Si­ro­mah sam i usa­mljen, se­jo

Pe­sma sa če­ti­ri stro­fe de­lu­je do­vr­še­no i mo­že se svr­sta­ti u ru­ga­li­ce5. Ne­ka­da, u

rom­skim ma­ha­la­ma, ka­da bi se mo­mak i de­voj­ka “gle­da­li”, a to ne bi bi­lo po vo­lji
jed­nom od ro­di­te­lja, iz ko zna ko­jih raz­lo­ga, ta­da bi se pre­ko plo­ta ili na bu­ka­ra­ma,
tj. pre­li­ma, pe­va­le ova­kve pe­sme kao znak da po­ro­di­ca ni­je za­in­te­re­so­va­na da mla­di
sklo­pe brak. Ovu te­zu po­dr­ža­va­ju po­čet­ni sti­ho­vi stro­fa:

Ko­lom­pir­ja pe tep­si­ja Le­jo, Krom­pi­ri u tep­si­ji Le­jo

Naj man čha­vo te man­gav­tu čhe­jo Ne­mam si­na da te pro­sim de­voj­ko
Phan­glem ku­na ta­le pru­na Le­jo Sve­zah kre­vet is­pod šlji­ve Le­jo

3 Ta­ko u knji­zi Rom­ki­nje Lji­lja­na Pe­ši­kan-Lju­šta­no­vić ka­že: „Te­ška sud­bi­na sta­rih Rom­ki­nja po­ka­zu­je
se u ne­kim ne­su­mnji­vo za­jed­nič­kim pre­ži­vlja­va­nji­ma: si­ro­ma­štvo; do­mi­nant­na ulo­ga maj­ke u odr­
ža­va­nju po­ro­di­ce; ne­ško­lo­va­nje žen­ske de­ce; uda­ja bez pra­va iz­bo­ra (pro­da­ja); ne­har­mo­ni­čan brač­ni
ži­vot; mu­ko­trp­na bor­ba za op­sta­nak; mno­go­broj­ni abor­tu­si; za­jed­nič­ke re­li­gij­ske pred­sta­ve i ob­red­
no-obi­čaj­na prak­sa – sve to ocr­ta­va op­štu sli­ku žen­ske ne­sre­će, u si­ro­ma­šnoj i vi­še­stru­ko mar­gi­na­li­zo­
va­noj rom­skoj za­jed­ni­ci […] Mo­žda naj­dra­stič­ni­ji vid kon­for­mi­ra­nja s me­ri­li­ma za­jed­ni­ce po­ka­zu­je
se u od­no­su pre­ma žen­skoj čed­no­sti. Sve ka­zi­va­či­ce pri­hva­ta­ju dvoj­ni sek­su­al­ni mo­ral, ko­ji jed­na od
njih efekt­no uob­li­ča­va u iz­re­ku: ‘Mu­škar­cu pi­še na ta­ba­nu, a že­ni na če­lu...’ Sve one na­gla­ša­va­ju da je
taj sta­rin­ski mo­ral bio do­bar i ma­nje-vi­še ža­le za njim. Čak i že­na ko­ja ka­že da bi pri­hva­ti­la sna­ju ko­ja
ni­je ne­vi­na, uslo­vlja­va da bi to mo­gla da ura­di ako je ta­kva že­na ‘do­bra’ nje­nom si­nu. Ovo je ina­če
ka­rak­te­ri­stič­no za tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru uop­šte: že­ne ču­va­ju, za­go­va­ra­ju i spro­vo­de dis­kri­mi­na­ci­ju
že­na. Da je ta­ko, u kon­kret­nim is­po­ve­sti­ma po­ka­zu­je i od­nos pre­ma mu­škom i žen­skom po­ro­du –
za je­dan broj ka­zi­va­či­ca naj­sreć­ni­ji do­ga­đaj u ži­vo­tu bi­lo je ro­đe­nje si­na. Iako, su­de­ći po iz­ne­se­nim
is­ku­stvi­ma, ćer­ke vi­še bri­nu o ro­di­te­lji­ma, že­ne na­gla­ša­va­ju da su ćer­ke ‘tu­đa sre­ća’, a, ukup­no uzev,
ja­sno je uoč­lji­vo da se u vas­pi­ta­nju, od­no­su pre­ma ra­du, ško­lo­va­nju spro­vo­di (i sma­tra nor­mal­nom)
dis­kri­mi­na­ci­ja žen­ske de­ce – ‚to je žen­sko­me su­đe­no‘.”
Lji­lja­na Lju­šta­no­vić–Pe­ši­kan, Ja­ka kao ze­mlja, 26.
4 U svom spe­ci­ja­li­stič­kom ra­du pod na­zi­vom Stih i lir­sko-ep­ska usme­na rom­ska po­e­zi­ja ba­vi­la sam
se iz­me­đu osta­log i ana­li­zom ove pe­sme. Ta­da sam pe­smu svr­sta­la u ru­ga­li­ce, pre­vi­dev­ši či­nje­ni­cu da
je o pe­smi pi­sao T. Di­mić. U pred­go­vo­ru zbir­ke pe­sa­ma Ka­na va­vas an­do fo­ro - Do­la­ze­ći sa va­ša­ra
Tri­fun na­vo­di da po­sto­je dve va­ri­jan­te pe­sme ko­ju pe­va­ju mu­ška­rac i že­na. Raz­li­ku u va­ri­jan­ta­ma na­
vo­di:„ [...] što dru­ga ver­zi­ja ima je­dan di­stih vi­še [...] a pe­va je sa­mo že­na, dok dru­gu ver­zi­ju pe­sme
pe­va mu­ška­rac.”
5 Na­ve­de­na te­za pro­is­te­kla je iz raz­go­vo­ra sa ro­mo­lo­gom Ran­kom Jo­va­no­vi­ćem iz De­ro­nja.

78
 interkulturalna istra živanja

Pre­vod na­slo­va je Miš bez re­pa, što već na sa­mom po­čet­ku pe­sme dvo­stru­ko
su­ge­ri­še po­gr­du i pod­sme­va­nje. Miš aso­ci­ra na be­zna­čaj­nost, pla­šlji­vost, si­ro­ma­
štvo, a bi­ti bez re­pa je ne­sum­nji­vo ne­ga­tiv­no svoj­stvo, ko­je uka­zu­je na ne­do­vr­še­nost,
pri­kra­će­nost, ne­zre­lost. Srp­ska iz­re­ka “kus pe­tao, pi­le do­vi­je­ke” uka­zu­je, čak, i na
mo­gu­ću ne­ga­tiv­nu erot­sku ko­no­ta­ci­ju ku­sa­vo­sti (ne­ma­nja re­pa). Sti­ho­vi ale­go­rič­
no pred­sta­vlja­ju eko­nom­sko sta­nje mla­di­će­ve po­ro­di­ce, po­što se če­sto za si­ro­ma­šne
ka­že “si­ro­ma­šan ko miš”, što je u ovoj pe­smi do­dat­no iz­vrg­nu­to ru­glu alu­di­ra­njem
na mi­ša bez re­pa i sli­kom si­ro­ma­šne tr­pe­ze. Po­sled­nja stro­fa ove pe­sme go­vo­ri o ve­
li­kom si­ro­ma­štvu mla­di­će­ve po­ro­di­ce, jer ne­ma­ju ku­ću, te kre­vet ve­zu­ju pod šlji­vu.
U pred­go­vo­ru zbir­ci Ka­na va­vas an­do fo­ro – Do­la­ze­ći sa va­ša­ra (Ac­ko­vić, 2005: 73),
Tri­fun Di­mić je na­veo da pe­sma, po­red to­ga što ima sim­bo­li­čan ka­rak­ter, ot­kri­va i
jed­no ve­ro­va­nje ili “će­ri­ma­te”, tj. ma­gij­ski ob­red ko­ji pod­ra­zu­me­va:” [...] pre­ba­ci­va­
nje kri­la sle­pog mi­ša vo­lje­noj oso­bi pre­ko gla­ve” ka­ko bi za­ča­ra­ni po­tr­čao za njim/
njom kao sle­pa od lju­ba­vi. Me­đu­tim, u pe­smi se ne po­mi­nje pre­ba­ci­va­nje kri­la sle­
pog mi­ša vo­lje­noj oso­bi pre­ko gla­ve, sem ako je ta­ko pri­lič­no slo­bod­no pro­tu­ma­čen
mo­tiv sle­pog mi­ša; pre­ma to­me, pe­sma se ni­je mo­gla pe­va­ti kao ma­gij­ska6. Is­kaz po
ko­jem je ova pe­sma bi­la svad­be­na, od­no­sno pe­va­na na ve­rid­bi, une­ko­li­ko zbu­nju­
je. Sa­dr­ži­na pe­sme di­rekt­no pro­tiv­re­či uobi­ča­je­nom sve­kro­vom raz­me­ta­nju bo­gat­
stvom. Ipak, mo­žda je ovo trag sta­ri­je i slo­že­ni­je ob­red­ne prak­se, po ko­joj svad­ba
ni­je ob­u­hva­ta­la sa­mo po­zi­tiv­nu sli­ku, ne­go i onu ru­ga­lač­ku, iz­o­kre­nu­tu, hu­mor­nu:
“U pre­mo­der­nom ar­ha­ič­nom ose­ća­nju sve­ta, smeh i te­le­sno ko­je je u ve­zi sa njim,
bi­li su neo­dvo­ji­vi deo stvar­no­sti pra­zni­ka…” (Ka­ra­no­vić, Jo­kić, 2009: 5).

4. Pe­čal­bar­ske pe­sme
Pe­čal­bar­ske pe­sme su no­vi­jeg da­tu­ma; u nji­ma se pe­va o lju­di­ma ko­ji su na­gna­
ni si­ro­ti­njom oti­šli iz svog za­vi­ča­ja na vi­še­go­di­šnji rad. Če­sti mo­ti­vi su ra­sta­nak sa
po­ro­di­com, tu­ga za osta­vlje­nim ro­di­te­lji­ma i dr. To­kom is­tra­ži­va­nja ton­ski su za­be­
le­že­ne če­ti­ri pe­sme, od to­ga tri u Ba­na­tu.7 Ve­o­ma je mno­go Ro­ma oti­šlo u ino­stran­
stvo na rad, na­ro­či­to iz Ba­na­ta, ko­ji je ina­če naj­ne­ra­zvi­je­ni­ji deo Voj­vo­di­ne.

6 U raz­go­vo­ru sa tam­bu­ra­ši­ma iz No­vog Be­če­ja, or­ke­strom Slo­bo­da­na Bar­bu­la-Dur­ka, do­ta­kli smo

se i te­ma­ti­ke ove pe­sme. Slo­bo­dan je tvr­dio da je ovu pe­smu čuo od svog oca, ko­ji je ta­ko­đe bio mu­zi­
čar. Pe­sma se pe­va­la po nje­go­vim na­vo­di­ma če­tr­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, pri­li­kom pro­sid­be de­voj­ke.
Da­nas se ova pe­sma ve­o­ma ret­ko pe­va po ka­fa­na­ma a s ob­zi­rom na te­ma­ti­ku pe­sme u ko­joj se is­ti­če
si­ro­ma­štvo mla­di­će­ve po­ro­di­ce ve­ro­vat­no se vi­še ne pe­va ni pri­li­kom pro­sid­be sna­he.
7 Pe­sme je za­be­le­žio Ti­bor Bar­bul. In­for­man­ti su bi­li nje­go­vi ro­đa­ci ko­ji su na pri­vre­me­nom ra­du u
ino­stran­stvu. Zna­tan broj Ro­ma je zbog tran­zi­ci­je i op­šteg eko­nom­skog sta­nja u pro­te­klih de­set go­di­
na na­pu­sti­o svo­je do­mo­ve od­la­ze­ći u su­sed­ne ze­mlje Ne­mač­ku, Austri­ju, Ita­li­ju i dr.

79
interkulturalna istra ži vanja

U pr­voj stro­fi pe­sme Ha­le­ma lo­ve, ha­le­ma - Po­je­le me pa­re, po­je­le do­mi­nan­tan
je mo­tiv pra­znih ru­ku:

Pha­bar mo­me­li ma­mo Za­pa­li maj­ko sve­ću

Ka­na te­lja­rav Ka­da kre­nem ja
Te džav pe dro­ma Na put,
Lo­ve te ke­rav. Pa­re da na­pra­vim.

U dru­goj stro­fi no­vac do­bi­ja zna­če­nje opa­kog ži­vog bi­ća, de­mo­na ko­ji mu­či čo­ve­ka:

Ha­le­ma e lo­ve, ha­le­ma Po­je­le me pa­re po­je­le

thaj či gda­ta are­sen­ma i ni­kad da me stig­nu
šhaj avel­ma deš go­ne mo­gu ima­ti de­set dža­ko­va
sar či are­sen man­ge ka­ko ne do­đu do me­ne

U tre­ćoj stro­fi do­mi­ni­ra mo­tiv pre­la­ska gra­ni­ce u tuđ, opa­san svet, u ovom slu­
ča­ju do­dat­no opa­san, jer Rom ko­ji je pre­la­zi ne­ma vi­zu:

Pe gra­ni­ce ma­mo Na gra­ni­ci maj­ko

ma­nu­šen­ca džav lju­di­ma idem,
aj te asta­ren­ma a ako me uhva­te
an­do phan­gli­pe čhon­ma u za­tvor će me sta­vi­ti

Si­ro­ma­štvo po­sta­je u ovoj pe­smi ljud­ska kob, gu­ra čo­ve­ka u opa­snost i odva­ja ga
od po­ro­dič­ne, maj­čin­ske si­gur­no­sti i to­pli­ne.
Pe­sma pod na­zi­vom Rro­mo­ra­len za­be­le­že­na je na Pe­tro­va­ra­din­skoj tvr­đa­vi, u
ka­fa­ni Osam tam­bu­ra­ša, a ot­pe­vao ju je po­zna­ti rom­ski mu­zi­čar Čva­rak. Ovu pe­
smu sam pr­vi put ču­la od nje­ga. Na mo­ju mol­bu da od­svi­ra ne­što sta­ro što ret­ko svi­
ra od­go­vo­rio je: “E, ovo je ja­ko sta­ra pe­sma” i sa iz­u­zet­nim uži­va­njem je od­svi­rao. U
pe­smi je do­mi­nan­tan mo­tiv slo­ge Ro­ma po ce­lom sve­tu, što pe­vač oso­bi­to po­ten­ci­
ra. Dru­gi mo­tiv je mo­tiv pa­ra ko­je omo­gu­ća­va­ju sre­ću ma gde da su Ro­mi u sve­tu:

Mu­saj lo­ve ko­te kaj će­ra­sa Mo­ra­mo pa­ra ta­mo za­ra­di­ti

Sa­mo gaj­da bah­ta­le ava­sa Sa­mo ta­ko mo­že­mo bi­ti sreć­ni
Thaj pe lum­nja zu­ra­le ač­ha­sa I po sve­tu ja­ki osta­ti,
Sa­mo gaj­da bah­ta­le ava­sa. Sa­mo će­mo ta­ko sreć­ni bi­ti.

80
 interkulturalna istra živanja

5. Džam­ba­ske pe­sme
Ro­mi su po­zna­ti po tr­go­vi­ni ko­nji­ma. Ne­ka­da su ih zva­li džam­ba­si; otu­da sam
ovim pe­sma­ma da­la na­ziv Džam­ba­ske pe­sme. I da­nas po­sto­je Ro­mi u Ba­na­tu ko­ji
tr­gu­ju ko­nji­ma ka­ko ra­snim, ta­ko i obič­nim klju­si­ma8. Ka­ko vre­me­nom tr­go­vi­na
ko­nji­ma ni­je vi­še uno­san po­sao, osta­je sa­mo pe­sma ko­ja se još uvek mo­že ču­ti u
kru­go­vi­ma u ko­ji­ma se vo­le ko­nji. Po­zna­ti džam­ba­si su od­u­vek bi­li Ro­mi iz Ba­na­
ta, te ni­je ni čud­no što su sve tri pe­sme za­be­le­že­ne upra­vo u Ba­na­tu.
Pe­sma pod na­zi­vom Pa­si ri­đo, pa­si za­be­le­že­na je u zbir­ci Ci­gan­ska po­e­zi­ja,
ko­ju su pri­re­di­li Ra­de Uhlik i Bran­ko V. Ra­di­če­vić. Pe­sma je pre­pe­va­na, ali je sa­
ču­va­la osnov­ni mo­tiv, a to je pro­da­ja ko­nja zbog svad­be. Ovaj mo­tiv od­sli­ka­va
tre­nu­tak iz ži­vo­ta obič­nog čo­ve­ka ko­ji u ko­nju vi­di do­bru za­ra­du. Dru­ga va­ri­jan­ta
na­ve­de­ne pe­sme pro­ši­ru­je mo­tiv pro­da­je ko­nja i po­ka­zu­je na ko­ji na­čin raz­mi­šlja
je­dan tr­go­vac ko­nji­ma:

Pher­do vur­don khas Pu­na ko­la se­na,

Tru­jal le­ste gras Oko njih su ko­nji
Do tri­ne br­šen­ge Do tri go­di­ne
Thaj pandž e mi­ljen­ge I pet hi­lja­da vred­ni

U pe­smi Aj sa ha­lem e lo­ve – Aj sve sam pa­re po­jeo do­mi­nan­tan je mo­tiv ko­nja.
Opis konj­ske opre­me je ve­o­ma sli­ko­vit i ima cilj da opi­še bo­gat­stvo i le­po­tu konj­ske
opre­me. U pe­smi džam­bas ža­li za pro­da­tim ko­njem i pro­ćer­da­nim nov­cem, ali u
po­sled­njoj stro­fi:

Aj, ač­hi­lja­ma ma­mo Aj, ostao mi je maj­ko

Jekh cknor­ro gras Je­dan ma­li konj.
Te šaj dav me ma­mo Da mo­že­mo maj­ko
E ljum­nja­sa vas. Sa sve­tom da se ru­ku­je­mo
Te šaj dav me ma­mo Da mo­že­mo maj­ko
E ljum­nja­sa vas. Sa sve­tom da se ru­ku­je­mo.

ja­vlja se mo­tiv imo­vi­ne kao osno­ve rav­no­prav­no­sti sa dru­gi­ma, što lir­skom su­bjek­tu
pru­ža mo­guć­nost da se “ru­ku­je sa sve­tom”. I ov­de se, da­kle, su­o­ča­va­mo sa oso­be­nim
od­no­som Ro­ma pre­ma imo­vi­ni. “Ima­ti ne­što” za Ro­me pre­la­zi gra­ni­ce ma­te­ri­jal­nog

8 Prof. Lji­lja­na Pe­ši­kan–Lju­šta­no­vić pri­ča­la mi je da su svo­je­vre­me­no, pre pe­de­se­tak go­di­na, na va­šar

u Fe­ke­ti­ću do­la­zi­li džam­ba­si, ko­jih se se­ća po ve­li­kim še­ši­ri­ma, be­lim ko­šu­lja­ma i pr­slu­ci­ma, če­sto od
ko­že i u ja­ha­ćim pan­ta­lo­na­ma uvu­če­nim u vi­so­ke či­zme. Se­ća se da su no­si­li ukra­še­ne bi­če­ve i da su
pri po­god­bi plje­ska­li po dla­nu kup­ce. Ve­ći­na je ima­la du­ge, ufi­ti­lje­ne br­ko­ve. Če­sto su i pi­li i ve­se­li­li
se pod ša­trom u ko­joj je bi­la pri­vre­me­na ka­fa­na.

81
interkulturalna istra ži vanja

i po­sta­je iz­raz i do­kaz rav­no­prav­no­sti, osnov do­sto­jan­stva. Mo­žda je ve­ko­vi­ma mar­

gi­na­li­zo­va­na i dis­kri­mi­ni­sa­na rom­ska za­jed­ni­ca ko­ren svo­je obes­pra­vlje­no­sti tra­ži­la
u si­ro­ma­štvu.
Pe­sma Đe­le Rro­ma pe dro­ma – Išli su Ro­mi dru­mo­vi­ma ima kao do­mi­nan­tan
mo­tiv ku­po­vi­nu ko­nja. In­te­re­sant­no je da se re­fren:

Lum­baj, lum­baj da­de, Lum­baj, lum­baj oče,

Av tu pa­ša man­de. Do­đi po­red me­ne

ja­vlja i u dru­gim pe­sma­ma (Baj­ra­mo­vić, World Mu­sic, CD). Re­fren je pe­vljiv, ri­mu­
je se i zbog to­ga se če­sto ume­će iz­me­đu stro­fa.

6. Ša­lji­ve pe­sme
Ša­lji­va pe­sma po pra­vi­lu ne za­la­zi du­bo­ko u pro­ble­me ne­go sla­vi ra­do­sti ži­vo­
ta ili pe­va o sit­nim sla­bo­sti­ma. Gra­ci­o­znost, la­ko­ća i di­na­mič­nost je­zi­ka glav­ne su
od­li­ke ša­lji­ve pe­sme; sem to­ga, ona je usme­re­na na po­en­tu i ra­do se slu­ži erot­skim
aso­ci­ja­ci­ja­ma (Kon­stan­ti­no­vić, 2001: 832).
To­kom is­tra­ži­va­nja sni­mi­li smo pet ša­lji­vih pe­sa­ma. Pe­sma Jekh det­ha­rin – Jed­no
ju­tro ve­o­ma se mno­go pe­va po ka­fa­na­ma. Pe­sma ima brz ri­tam i ra­do se na­ru­ču­je
kod tam­bu­ra­ša na­ro­či­to ako se že­li igra­ti. Pe­sma ne­ma ko­na­čan ob­lik po­što se u nju
če­sto ume­ću stro­fe dru­gih pe­sa­ma, ali se ri­tam za­dr­ža­va. Sti­ho­vi:

Te me­rel e Ban­da­ra kaj će­rel e čin­ga­ra Da umre Ban­da­ra što pra­vi sva­đu
Te me­rel o Ko­ja kaj će­rel e go­ja. Da umre Ko­ja što pra­vi ko­ba­si­ce.

umet­nu­ti su u pe­smu te na­ru­ša­va­ju kom­po­zi­ci­ju ce­le pe­sme, ali uni­tra­šnjom ri­

mom, ko­ja se ostva­ru­je u rom­skom (ni­je je bi­lo mo­gu­će pre­ve­sti), po­ten­ci­ra­ju se
ži­vost i ve­dri­na.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ac­ko­vić, D.: Tri­fun Di­mić 1956-2001, No­vi Sad 2005.

2. Baj­ra­mo­vić, Ša­ban: Kralj Ci­gan­ske mu­zi­ke - The King of gipsy song, CD World Mu­sic.
3. Di­mić, Tri­fun: Tra­di­ci­a­ko rro­ma­no li­la­ri­pe an­de Voj­vo­di­na - Tra­di­cij­ska rom­ska knji­žev­nost
u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad 1997.
4. Đu­rić, Raj­ko: Gra­ma­ti­ka rom­skog je­zi­ka - gra­ma­ti­ka e rro­ma­ne čhi­ba­ke, Be­og­ rad 2005.

82
 interkulturalna istra živanja

5. Ka­ra­no­vić, Zo­ja: Svad­be­ni ri­tual kao po­stu­pak sank­ci­o­ni­sa­nja i pot­či­nja­va­nja mo­ći že­ne, Gla­
snik Et­no­graf­skog in­sti­tu­ta SA­NU, knji­ga XLII, Be­og­ rad 1993.
6. Ka­ra­no­vić, Zo­ja i Ja­smi­na Jo­kić: Sme­hov­no i erot­sko u srp­skoj na­rod­noj kul­tu­ri i po­e­zi­ji, No­vi
Sad, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, 2009.
7. Ka­ra­džić, Vuk Ste­fa­no­vić: Srp­ske na­rod­ne pri­po­vet­ke, pri­re­dio M. Pan­tić, Be­o­grad, Pro­sve­ta,
1988.
8. Kr­nje­vić, Ha­ti­dža: Na­rod­ne lir­ske pe­sme, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­o­grad ²2001.
9. Kr­nje­vić, Ha­ti­dža: Svad­be­ne pe­sme, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­o­grad ²2001.
10. Kon­stan­ti­no­vić, Z.: Ša­lji­va po­e­zi­ja, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­o­grad ²2001.
11. Ku­per, Dž. K.: Ilu­stro­va­na en­ci­klo­pe­di­ja tra­di­ci­o­nal­nih sim­bo­la, Be­o­grad 2004.
12. Ne­dić, Vla­dan: Na­rod­na pe­sma, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­og­ rad 1986.
13. Ne­dić, Vla­dan: Sa­bra­na de­la Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­ra­dži­ća, knji­ga pr­va, Be­og­ rad 1985.
14. Pe­šić, Rad­mi­la: Po­ro­dič­ne pe­sme, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­og­ rad ²2001.
15. Pe­šić, Rad­mi­la: Lju­bav­ne pe­sme, Reč­nik knji­žev­nih ter­mi­na, Be­o­grad ²2001.
16. Pe­ši­kan–Lju­šta­no­vić, Lji­lja­na: Ja­ka kao ze­mlja, u knji­zi: Sven­ka Sa­vić, Ma­ri­ja Alek­san­dro­vić,
Stan­ka Di­mi­trov, Je­le­na Jo­va­no­vić, Rom­ki­nje, pri­re­di­la Sven­ka Sa­vić, No­vi Sad 2007.
17. Sa­vić, Sven­ka, Ma­ri­ja Alek­san­drovć, Stan­ka Di­mi­trov i Je­le­na Jo­va­no­vić: Rom­ki­nje, No­vi
Sad 2001.

Roma epic-lyric poems: older and new recordings

(classification, themes, meanings)

S um­m a r y : Ro­ma lyric po­ems sha­re a num­ber of com­mon cha­rac­te­ri­stics. They are
all mo­re or less nar­ra­ti­ve, so the fa­mily po­ems of­ten bor­der with the lyric-epic
po­et­ ry. The­se po­ems al­so sha­re the pre­va­il­ing fe­el­ing of sad­ness and lo­nelyness.
It se­ems that the mar­gi­na­li­za­tion, po­verty and di­scri­mi­na­tion ha­ve de­fi­ned the
do­mi­nant fe­el­ings in the Ro­ma com­mu­nity to be the ones of sad­ness, inju­sti­ce
and re­jec­tion.
Apart from the wed­ding po­ems, all the ot­hers are sha­ded with ne­ga­ti­ve fe­el­ings:
fe­ar of po­verty, con­flicts wit­hin the com­mu­nity, se­ve­red fa­mily ti­es. The fe­el­ings
of po­verty and de­pri­va­tion of rights al­so re­sult in the idea that we­alth is the sa­me
thing as hap­pi­ness, and that wit­ho­ut ma­te­rial af­flu­en­ce the­re can be no in­clu­sion,
on equ­al ba­sis, in­to the wi­der com­mu­nity. The po­si­tion of wo­man de­pic­ted by Ro­
ma oral lyric po­e­try is ex­tre­mely bad. On the one hand, she be­ars the bur­den of
ke­e­ping the fa­mily, ca­ring for chil­dren and wor­king hard for a wa­ge. On the ot­her
hand, she is al­most re­gu­larly ac­cu­sed of im­mo­ra­lity, lewd­ness and fa­mily de­struc­
tion. The po­si­tion of man, even tho­ugh not be­ing easy, at le­ast al­lows him to vent
him­self by drin­king and be­ha­ving in so­ci­ally de­struc­ti­ve ways.
Ro­ma lyric po­e­try re­flects the li­fe and dre­ams of the col­lec­ti­ve that com­po­sed it.
K ey w o r d s : lyric po­et­ ry, Ro­ma­oral po­e­try, clas­si­fi­ca­tion, me­an­ ing

83
interkulturalna istra ži vanja UDC 821.163.41-31.09

Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, No­vi Sad

Bi­o­graf­sko i isto­ri­og­ raf­sko

u žen­skoj pro­zi
Ap ­s t r a k t :
Rad is­tra­žu­je ka­ko se raz­li­či­ti kul­tur­ni obra­sci, sli­ke na­ci­o­nal­nog
i ka­rak­te­ri­za­ci­ja ur­ba­nog mi­ljea su­če­lja­va­ju u pro­zi Vi­de Og­nje­no­vić, Mir­ja­
ne Mi­tro­vić i Mir­ja­ne Đur­đe­vić. U žen­skoj pro­zi otva­ra­ju se no­ve mo­guć­no­sti
či­ta­nja i tu­ma­če­nja na­ci­o­nal­nih i rod­nih ste­re­o­ti­pa. Is­pi­si­va­nje fik­tiv­ne
žen­ske auto­bi­o­gra­fi­je po­sta­je mo­guć­nost či­ta­nja isto­ri­je i pa­ro­dij­skog od­
no­sa pre­ma isto­ri­o­graf­skoj fik­ci­ji.
K lj u č ­n e r e­č i : žen­ska pro­za, isto­ri­og­ ra­fi­ja, bi­o­gra­fi­ja, ka­rak­te­ri­za­ci­ja

Su­če­lja­va­nje raz­li­či­tih kul­tu­ra i raz­li­či­tih po­gle­da na njih u kom­pa­ra­ti­stič­koj pri­

zmi je od­go­vo­ran po­sao u da­na­šnjem sve­tu ko­ji op­sta­je na pa­ra­dok­su: pre­mre­žen
gra­ni­ca­ma i me­đa­ma, on vi­še ne­go ikad te­ži da bu­de mo­no­li­tan. Pi­ta­nja “ko sam
ja”, “ko smo mi” i “ko je/su dru­gi” sve vi­še se re­la­ti­vi­zu­ju, jer je sve vi­še onih ko­ji ih
po­sta­vlja­ju, i sve je vi­še per­spek­ti­va iz ko­jih se po­sta­vlja­ju.
Bi­lo da knji­žev­ni me­to­di po­sta­vlja­ju po­li­tič­ka pi­ta­nja (po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti, na
pri­mer), ili da po­li­tič­ke okol­no­sti pro­vo­ci­ra­ju knji­žev­na či­ta­nja, sa tra­di­ci­jom smo
uvek u is­toj zam­ci ak­tu­e­li­za­ci­je: jer umet­nič­ko de­lo mo­ra da od­go­vo­ri i na iza­zov
tra­di­ci­je, i na iza­zov isto­ri­je, i na iza­zov stvar­no­sti.
Že­le­ći da, po­put post­ko­lo­ni­jal­ne kri­ti­ke i osta­lih pra­va­ca poststruk­tu­ra­li­stič­ke
kri­ti­ke, po­rek­ne na­vod­nu uni­ver­zal­nu i sve­vre­me­nu pri­ro­du tek­sta u pri­log iz­u­ča­
va­nju ak­tu­el­nog, lo­kal­nog i mar­gi­nal­nog, ima­go­lo­gi­ja se pre­da­no ba­vi sli­kom Dru­
go­ga: to Dru­go iz pred­sta­ve mar­gi­na­li­zo­va­nog i ko­lo­ni­zo­va­nog en­ti­te­ta ko­je je od­
re­đe­no svo­jim ne­do­sta­ci­ma pre­ra­sta u mo­guć­nost da se osmi­sli ide­o­lo­ški okvir ko­ji
ko­lo­ni­zo­va­nom su­bjek­tu po­ma­že da raz­u­me svet. Za­in­te­re­so­va­nost ima­go­lo­gi­je za
pro­blem ka­rak­te­ri­za­ci­je na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i kul­tur­nih raz­li­ka otva­ra no­va po­lja
za mo­guć­no­sti ana­li­ze srp­ske žen­ske pro­ze. Raz­li­či­ti kul­tur­ni obra­sci, sli­ke na­ci­

84
 interkulturalna istra živanja

o­nal­nog i ka­rak­te­ri­za­ci­ja ur­ba­nog mi­ljea u pro­zi Vi­de Og­nje­no­vić, Lju­bi­ce Ar­sić,

Mir­ja­ne Mi­tro­vić, Je­le­ne Len­gold i Mir­ja­ne Đur­đe­vić otva­ra­ju raz­li­či­te mo­guć­no­sti
či­ta­nja i tu­ma­če­nja na­ci­o­nal­nih i rod­nih ste­re­o­ti­pa ko­ji se u nji­ma pri­ka­zu­ju, ne­ret­
ko sa pa­ro­dij­ske dis­tan­ce.
U Pre­ljub­ni­ci­ma Vi­de Og­nje­no­vić ma­tri­ca lič­nih od­no­sa u po­ro­di­ci na­mer­no je
iz­me­šte­na iz ši­reg dru­štve­nog kon­tek­sta: isto­rij­ski do­ga­đa­ji i po­li­tič­ka stru­ja­nja pri­
gu­še­ni su ka­ko bi do iz­ra­ža­ja do­šao pro­ces pre­i­spi­ti­va­nja u du­ši Ama­li­je Ko­jić, že­ne
ko­ja sa sa­zna­njem da je usvo­je­na ot­kri­va ne ma­nje tra­u­ma­tič­nu či­nje­ni­cu da bi, po
po­re­klu, tre­ba­lo da bu­de deo kul­tur­nog mi­ljea i dru­štve­ne for­ma­ci­je ko­ji su u ne­sa­
gla­sju sa nje­nim tem­pe­ra­men­tom i obra­zo­va­njem. Ama­li­ja Ko­jić uma­lo da po­sta­ne
tra­gič­na žr­tva za­blu­de da se iden­ti­tet ot­kri­va po­tra­gom za ko­re­ni­ma: u su­o­če­nju sa
bi­o­lo­škom maj­kom ju­na­ki­nja shva­ta da bi je pri­hva­ta­nje svog po­re­kla za­pra­vo od­
ve­lo u du­bo­ko otu­đe­nje – maj­či­na pri­pro­sta pri­ro­da i ime ko­je joj je na­de­nu­la je­ste
ona stra­na dru­gost ko­ju ne mo­že da pri­hva­ti. Njen svet se, su­prot­no oče­ki­va­nji­ma
či­ta­o­ca, ne­će sru­ši­ti kad sa­zna da je usvo­je­na, ne­go kad se pri­bli­ži bi­o­lo­škim srod­
ni­ci­ma či­ja su mo­ral­na i emo­tiv­na upo­ri­šta da­le­ko i od sve­ta ko­ji je nju usvo­jio i od
vred­no­sti ko­je je ona usvo­ji­la. Že­na ko­ja je ve­ro­va­la da je nje­na pri­pad­nost kul­tur­noj
eli­ti ne­u­pit­na do­ži­ve­će men­tal­ni ras­cep i emo­tiv­ni slom, ali će se i uspe­šno iz­bo­ri­ti
za no­vu rav­no­te­žu. Ama­li­ji­na ne­do­u­mi­ca da li se iden­ti­tet gra­di na te­me­lji­ma po­re­
kla ko­je ni­smo bi­ra­li ili na te­me­lji­ma od­lu­ke o sta­le­žu i vred­no­sti­ma ko­ji­ma će­mo
pri­pa­da­ti mo­že se shva­ti­ti kao in­di­vi­du­al­no, na­ci­o­nal­no i rod­no opre­de­lji­va­nje, ali i
kao bit­ka da se pri­hva­ti Dru­go.
U pri­po­ve­ci “Pra­va adre­sa” Vi­da Og­nje­no­vić će na pri­me­ru jed­ne uspo­me­ne
po­ka­za­ti ka­ko dru­gost mo­že da do­ve­de do ko­mič­nih ko­li­ko i do me­lan­ho­lič­nih is­
ho­da. Glav­na ju­na­ki­nja jed­nu dav­nu, sti­dlji­vu i ne­spret­nu, avan­tu­ru sa čo­ve­kom iz
dru­ge kul­tu­re i dru­ga­či­jeg kul­tur­nog mi­ljea bez­broj pu­ta pre­ta­če u aneg­do­tu. Ve­ra
Pi­var­ski, va­ro­ška “go­spo­đa-dru­ga­ri­ca”, pa­ro­di­ja da­me i za­vod­ni­ce ko­ja ne­spret­no
po­dra­ža­va fri­zu­ru i dr­ža­nje Ri­te Hej­vort a li­ce ma­že kre­mom “ten-san”, stu­pa u ve­zu
sa ne­mač­kim di­plo­ma­tom slu­že­ći se pre­vo­di­lač­kim uslu­ga­ma kro­ja­či­ce Ro­ze, ugla­
đe­ne kće­ri pred­rat­nog bo­ga­ta­ša. Ro­zi­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sa Dru­gim i ume­će lju­bav­nog
go­vo­ra pre­o­te­će Ve­ri nje­nu avan­tu­ru. Lju­bav će se na­sta­ni­ti u je­zi­ku ko­ji Ve­ra ne
raz­u­me i ko­ji ni­kad ne­će na­u­či­ti. Ro­za­li­ja Mi­ler-Do­kić, kćer­ka ho­te­li­je­ra ko­ji ni­je
pre­ži­veo po­sle­rat­no kon­fi­sko­va­nje imo­vi­ne, vi­še­stru­ko je mar­gi­na­li­zo­va­na: ne sa­
mo de­te bo­ga­ta­ša ne­go i su­pru­ga emi­gran­ta ko­ji ju je na­pu­stio i oti­šao u Ame­ri­ku,
ona ne mo­že da do­bi­je ni­ka­kvu dr­žav­nu slu­žbu te je pri­nu­đe­na da is­ko­ri­sti zna­nje
ši­ve­nja iz gra­đan­ske ško­le ka­ko bi za­ra­di­la za ži­vot. Ne­go­va­na i ot­me­na Ne­mi­ca
izo­lo­va­na je u no­vom so­ci­ja­li­stič­kom po­ret­ku sve dok kroz pre­vo­di­lač­ke uslu­ge ne
do­bi­je pri­li­ku za su­ro­gat lju­bav­ne avan­tu­re: ona vo­di pre­pi­sku sa Hor­stom po ce­nu
ri­zi­ka da bu­de op­tu­že­na za špi­ju­na­žu, pre­u­zi­ma tu­đu lju­bav­nu pri­ču na se­be za­hva­

85
interkulturalna istra ži vanja

lju­ju­ći ne sa­mo je­zič­koj bli­sko­sti, ne­go i sen­zi­bi­li­te­tu za avan­tu­ru ko­ji kla­sno pri­vi­
le­go­va­na Ve­ra ne­ma.
Mir­ja­na Mi­tro­vić je još u knji­zi pri­ča Sve­to sta­do (1999) isto­ri­ju či­ta­la iz is­ko­še­ne
per­spek­ti­ve, ali je raz­li­či­tost tog či­ta­nja pri­me­će­na tek u okvi­ri­ma fik­tiv­ne žen­ske
auto­bi­o­gra­fi­je. Ju­na­ki­nja nje­nog ro­ma­na Emi­li­ja Le­ta (2006) je i isto­rij­ska i iz­ma­
šta­na fi­gu­ra či­ja sud­bi­na na­li­ku­je po­su­vra­će­noj baj­ci: su­prug je na­pu­šta ka­ko bi se
ože­nio prin­ce­zom i ta­ko po­stao car i bog, uz­di­gav­ši se po­put Mar­lo­o­vog Ta­mer­la­na
– od dna do tro­na. Iz­bri­sa­na u ime po­li­tič­ke am­bi­ci­je, mar­gi­na­li­zo­va­na i izo­lo­va­na,
iz­lo­že­na po­ni­že­nji­ma i opa­sno­sti­ma, Emi­li­ja do­ži­vlja­va pre­po­rod kroz ve­ru u Hri­
sta ko­ji je u nje­nom sve­tu i vre­me­nu još uvek Dru­go – ne­što opa­sno, pro­go­nje­no i
ne­pri­zna­to. Ose­ti­će na svo­joj ko­ži ne­pri­ja­telj­stvo sko­ro­je­vi­ća i moć­ni­ka, ali i bi­ti na­
gra­đe­na pri­ja­telj­stvom obes­pra­vlje­nih – ro­bi­nja i he­te­ra. Pri­vre­me­no uto­či­šte na­ći
će u vi­mi­na­ci­jum­skoj jav­noj ku­ći, u ko­ju “stid ne ula­zi”, ali u ko­ju ne­ma­ju pri­stu­pa
ni pred­ra­su­de.
Mir­ja­nu Mi­tro­vić za­o­ku­plja isto­ri­ja kao mo­guć­nost do­pri­ča­va­nja žen­ske pri­če, i
kao mo­guć­nost tek­stu­a­li­zo­va­nja isto­rij­skih okol­no­sti: njen pr­vi ro­man, Auto­por­tret
s Mi­le­nom (1990), pre­o­bra­ža­va bi­og­ ra­fi­ju Mi­le­ne Pa­vlo­vić Ba­ri­li u is­po­ved­ni lir­ski
mo­no­log že­ne po­sve­će­ne umet­no­sti i lju­ba­vi, ali ta­ko što se osla­nja na ža­ri­šne tač­ke
nje­ne bi­o­gra­fi­je, pro­du­blju­ju­ći mo­ti­va­ci­ju ju­na­ki­nje i in­di­vi­du­a­li­zu­ju­ći je kroz lič­ne
di­le­me i du­šev­ne ras­ko­le. Ka­ko sa­zna­je­mo u epi­lo­gu ro­ma­na, Mi­le­ni­na bi­o­gra­fi­ja
je re­kon­stru­i­sa­no če­tr­na­e­sto­noć­no bde­nje nje­nog oca Bru­na Ba­ri­li­ja u Ri­mu, nad
ur­nom sa pe­pe­lom sli­kar­ke, dok bez­u­spe­šno po­ku­ša­va da iz­na­đe na­čin ka­ko da tu
ur­nu ot­pre­mi u Po­ža­re­vac. Bez­u­spe­šno post­hum­no pu­te­še­stvi­je uka­zu­je na mar­gi­
nal­nost i iz­uz­ et­nost ko­je su pra­ti­le Mi­le­nu za ži­vo­ta: bi­la je ne­za­vi­sna i ne­po­de­sna,
po­ti­ski­va­na i skraj­nu­ta, osu­đe­na na no­ma­di­zam.
Glav­na ju­na­ki­nja Mi­tro­vić­ki­nog ro­ma­na Emi­li­ja Le­ta je ta­ko­đe osu­đe­na na no­
mad­ski ži­vot, ali da­le­ko od to­ga da je umet­nič­ka du­ša i sa­mo­svoj­na lič­nost. Pro­ta­
go­nist­ki­nja ro­ma­na je pr­va su­pru­ga Mak­si­ma Ga­le­ri­ja, čo­ve­ka ko­ji će po­sta­ti rim­ski
car. Ona ne­ma ime – u isto­rij­skim za­pi­si­ma po­me­nu­ta je sa­mo kao že­na ko­ju je muž
na­pu­stio ka­ko bi se ože­nio Di­o­kle­ci­ja­no­vom ćer­kom i ta­ko pro­kr­čio put ka pre­sto­lu.
Emi­li­ja je, ta­ko, knji­žev­ni lik ko­ji iz­ra­sta iz jed­ne uz­gred­ne na­po­me­ne, do­bi­ja ime,
ži­vo­to­pis i sud­bi­nu ko­ja je pre­tva­ra u ale­go­rij­sku sli­ku žen­sko­sti. Emi­li­ja Le­ta je ne­ka
vr­sta ge­ne­rič­kog žen­skog li­ka ko­ji do­ži­vlja­va sve ne­prav­de i pro­ble­me sa ko­ji­ma se
su­o­ča­va že­na u pa­tri­jar­hal­nom dru­štvu. Nje­na do­bro­bit i po­ro­dič­na sre­ća žr­tvo­va­
ni su vla­sto­lju­bi­vo­sti su­pru­ga i neo­b­uz­ da­noj am­bi­ci­ji sve­kr­ve. Emi­li­ja je si­ste­mat­ski
mar­gi­na­li­zo­va­na i izo­lo­va­na, od­uz­ e­ti su joj ime, brak i lju­bav: ni­žu se po­ni­že­nja ko­ja
će ona sto­ič­ki iz­dr­ža­ti. Pred­sta­vlja­ju­ći Emi­li­ju no­voj Mak­si­mo­voj ne­ve­sti, sve­kr­va
Ro­mu­la na­zi­va je “mo­ja slu­žbe­ni­ca” i “maj­ka na­še Mak­si­mi­le” (Mi­tro­vić 2006: 64).
Ka­da ču­je te re­či, Emi­li­ja Le­ta ose­ti “oštar bol” ko­ji “ni­je bio obič­na lju­bo­mo­ra”:

86
 interkulturalna istra živanja

“ta­ko ja­sno i su­ro­vo sa­že­ta nje­na ži­vot­na po­zi­ci­ja sa­da vi­še ni­je do­pu­šta­la ni­ka­kvo
za­va­ra­va­nje. Bi­la je slu­žbe­ni­ca i, na­rav­no, ni­je sme­la da go­vo­ri, ali ni­je iz­dr­ža­la da
ne po­gle­da u li­ce no­ve Mak­si­mo­ve su­pru­ge” (Mi­tro­vić 2006: 64). Emi­li­ja Le­ta po­
ste­pe­no gu­bi sva zna­me­nja iden­ti­te­ta ko­ja su je de­fi­ni­sa­la rod­no i kla­sno: osta­ju joj
sa­mo ću­ta­nje i po­gled kao vi­do­vi pa­siv­nog sa­zna­va­nja sve­ta i pa­siv­nog ot­po­ra ne­
prav­da­ma to­ga sve­ta:
Po­ku­ša­la je da za­mi­sli nje­go­vu mla­du ne­ve­stu. Va­le­ri­ja, ćer­ka av­gu­sta Di­o­kle­ci­
ja­na! Ka­ko to mo­ra da je moć­no! A opet, pi­ta­la se, da li Va­le­ri­ja vo­li Mak­si­ma. Ipak
se uda­je po oče­vom na­lo­gu, da bra­kom učvr­sti vlast.
Zbog vla­sti, na­u­či­la je Emi­li­ja, mu­ška­rac će ne trep­nuv­ši osta­vi­ti že­nu ko­ja ga
vo­li. A že­na? Šta će že­na uči­ni­ti zbog vla­sti? Da li mla­da Va­le­ri­ja vo­li moć ili nje­ga,
da li je sreć­na, rav­no­du­šna, po­kor­na ili po­no­sna? Tre­ba­lo bi da bu­de pa­met­ni­ja
od me­ne, mi­sli­la je. Mo­ra stal­no da ga osva­ja. Mak­sim je voj­nik, ili on osva­ja, ili je
osvo­jen. S gor­či­nom je shva­ta­la ko­li­ko ni­je ima­la pri­li­ke. U sve­tu u ko­jem je ži­ve­la,
mu­škar­ci ku­ći do­la­ze sa­mo po­vre­me­no da do­ne­su plen. I da oplo­de že­nu. Za lju­bav,
Mak­sim je osta­jao su­vi­še krat­ko. (Mi­tro­vić 2006: 44).
Iz­lo­že­na naj­pre kle­ve­ta­ma, pa po­tom pro­go­nu i iz­op­šte­nju, iz­gu­biv­ši lič­nu i
po­ro­dič­nu sre­ću, Emi­li­ja Le­ta pro­na­la­zi dru­gu vr­stu ra­do­sti i bla­žen­stva – sti­če du­
hov­ni mir ta­ko što uči da pri­hva­ti svo­je ne­sre­će. Ro­man će opi­si­va­ti nje­no pri­nud­no
odva­ja­nje od ulo­ga su­pru­ge, maj­ke, lju­bav­ni­ce svog biv­šeg mu­ža, su­par­ni­ce ko­ju Va­
le­ri­ja i Ro­mu­la do­ži­vlja­va­ju kao isu­vi­še ja­kog pro­tiv­ni­ka (prem­da Emi­li­ja ni jed­nog
tre­nut­ka ne po­ka­zu­je vo­lju ni že­lju da se su­prot­sta­vi ne­prav­di i po­vra­ti svog mu­ža).
Emi­li­ja je ano­ni­mi­zo­va­na ta­ko što nje­no ime, ume­sto ozna­či­te­lja iden­ti­te­ta, po­
sta­je po­vod ru­ga­nju, nje­no si­ste­mat­sko po­ni­ža­va­nje vo­di na­u­ku hri­šćan­skog tr­plje­
nja, ali će ona do kra­ja ro­ma­na iz­gu­bi­ti i ime i sva ka­rak­ter­na svoj­stva ka­ko bi se na­
gla­si­la ulo­ga ve­re, od­no­sno ot­kri­va­nja hri­šćan­stva kao spa­se­nja za na­pu­šte­ne, ute­he
za tu­žne, na­gra­de za mar­gi­na­li­zo­va­ne. Emi­li­ja Le­ta je za­to je­dan od ma­lo­broj­nih
ro­ma­na u srp­skoj knji­žev­noj tra­di­ci­ji ko­ji se ne tru­di da do­ve­de u rav­no­te­žu mo­ti­ve
žen­skog ži­vo­to­pi­sa i ale­go­ri­je o iden­ti­te­tu. Te­ma lič­nog i in­di­vi­du­al­nog raz­vo­ja su­
če­lje­na je sa im­pe­ra­ti­vom hri­šćan­ske ale­go­ri­je, sa im­pe­ra­ti­vom ot­kri­va­nja ve­re kao
te­me­lja iden­ti­te­ta, ot­kri­va­nja za­jed­ni­štva kao za­me­ne za sop­stvo. Ov­de se po­ku­šaj
bi­o­gra­fi­je i iz­let u isto­ri­og­ ra­fi­ju jed­nog uda­lje­nog sve­ta i jed­ne uda­lje­ne kul­tu­re pre­
tva­ra­ju u po­ku­šaj pi­sa­nja hri­šćan­ske pa­ra­bo­le.
Spi­sa­telj­ska prak­sa ko­ja že­li da pro­ble­ma­ti­zu­je ili po­rek­ne uni­ver­zal­nost žen­ske
pri­ro­de ne­mi­nov­no se okre­će i pro­tiv em­pi­rij­skog i pro­tiv pa­tri­jar­hal­nog. Re­a­li­
stič­ko mo­že da pre­u­zme mno­go raz­li­či­tih ma­ski, ali i da se po­ja­vi u neo­če­ki­va­nim
kon­tek­sti­ma; ono mo­že da se igra žan­rov­skim od­li­ka­ma i kul­tur­nim ste­re­o­ti­pi­ma
sa­svim rav­no­prav­no.

87
interkulturalna istra ži vanja

Mir­ja­na Đur­đe­vić bes­kom­pro­mi­sno eks­pe­ri­men­ti­še žan­ro­vi­ma tri­vi­jal­ne knji­

žev­no­sti, ne od­ri­ču­ći se pri­tom žan­rov­skih pred­no­sti kao što su “otvo­re­nost” tek­sta
i tran­spa­rent­nost zna­če­nja. Ona de­kon­stru­i­še žan­ro­ve kri­mi­ća, tri­le­ra, isto­rij­skog i
avan­tu­ri­stič­kog ro­ma­na ka­ko bi raz­ob­li­či­la pre­pre­ke ko­je pra­te že­nu na pu­tu sa­zre­
va­nja i afir­ma­ci­je i bes­po­šted­no kri­ti­ko­va­la ne­pra­vil­no­sti i ne­sta­bil­no­sti dru­štva u
ko­jem ži­ve nje­ne ju­na­ki­nje.
U ro­ma­nu Ču­va­ri sve­ti­nje Mir­ja­ne Đur­đe­vić su­o­ča­va­mo se sa to­tal­nom di­ver­
zi­jom na je­zik, iden­ti­tet i kul­tu­ru: glav­ni ju­nak, ne­i­me­no­va­ni Is­tra­ži­vač, pra­ti put
Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja od na­stan­ka na­ci­je do kra­ja isto­ri­je. De­lo s pod­na­slo­vom
“isto­rij­ska iz­mo­ta­ci­ja u de­set ilu­mi­na­ci­ja” je ša­lji­vi od­go­vor na isto­ri­o­graf­sku me­ta­
fik­ci­ju: osmi­šlje­no je kao is­po­vest o jed­nom is­tra­ži­va­nju, a glav­ni ju­nak je knji­ga ko­ja
ne­sta­je i tekst ko­ji se sa­kri­va u isto­ri­ji, ak­tu­e­li­zu­ju­ći se uvek iz­no­va, a ne­na­da­no, u
vre­me­nu pro­me­na, isto­rij­skih pre­vi­ra­nja i po­li­tič­kih kri­za. Be­že­ći od za­dat­ka umet­
ni­ka, ko­ji ni­je da iz­lo­ži ono što se istin­ski do­go­di­lo ne­go ono što se mo­glo do­go­di­ti
(Ari­sto­tel 2002: 72), Mir­ja­na Đur­đe­vić si­ste­mat­ski pro­ble­ma­ti­zu­je i ža­nr isto­ri­o­graf­
ske me­ta­fik­ci­je, ko­ji, po Lin­di Ha­čion, de­mon­stri­ra sa­mo­svest o “isto­ri­ji i fik­ci­ji kao
o ljud­skim kon­struk­ci­ja­ma” (Ha­čion 1996: 22). Isto­ri­ja se, da­kle, ne sa­zna­je, ona ni­je
da­ta kao sa­mo­svoj­na, kon­stant­na i ne­u­pit­na; po Ha­či­o­no­voj, ne­ma objek­tiv­nog isto­
rij­skog zna­nja jer je u isto­rij­sko sve­do­čan­stvo uvek upi­san iden­ti­tet sve­do­ka – ra­sni,
kla­sni, na­ci­o­nal­ni. Ce­lo­kup­na post­mo­der­na te­o­ri­ja do­vo­di u sum­nju isto­ri­ju naj­vi­še
zbog to­ga što ona po­se­du­je flu­id­nu i ne­fik­si­ra­nu pri­ro­du ka­kvu ima i fik­tiv­ni tekst:
ne­u­mit­no se me­nja jer je sve­de­na na jed­no od tu­ma­če­nja, na jed­nu od ver­zi­ja, na
struk­tu­ru ko­ja se me­nja i pri­la­go­đa­va in­te­re­si­ma i iden­ti­te­tu sve­do­ka i pri­po­ve­da­ča.
Ur­ne­be­sni de­ka­log o pu­te­še­stvi­ju Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja po­či­nje do­slov­ce “od
Ku­li­na ba­na”: dok kra­jem dva­na­e­stog sto­le­ća u Hu­mu na­sta­je bu­du­ći kul­tur­ni spo­
me­nik, ban se­di u Vi­so­kom, pod­no pi­ra­mi­de, okru­žen žen­skim ri­va­li­te­tom i za­ve­
ra­ma. Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje pu­to­va­će od Sred­njeg ve­ka do “Ot­pi­sa­nih”, od pra­lje
do dok­to­ra okult­nih na­u­ka, kroz ma­na­sti­re i tre­zo­re sve do in­ter­ga­lak­tič­ke de­po­ni­je.
Pu­to­va­nje kroz vre­me me­nja­će ro­man stil­ski i žan­rov­ski, te će autor­ka i njen ju­nak
Is­tra­ži­vač pri­po­ve­da­ti u for­mi po­li­cij­skog za­pi­sni­ka, no­vin­skog in­ter­vjua, film­skog
sce­na­ri­ja, avan­tu­ri­stič­kog ro­ma­na u na­stav­ci­ma, sve u ci­lju pin­čo­nov­ske ko­mič­ne – a
uče­ne – mi­sti­fi­ka­ci­je.
U toj mi­sti­fi­ka­ci­ji na­ći će se me­sta i za sa­ti­ru, te će ta­ko jed­na od oso­ba ko­ja Is­tra­
ži­va­ču po­ma­že da ra­sve­tli do­ga­đa­je ve­za­ne za pre­la­zak Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja iz
hi­lan­dar­ske bi­bli­o­te­ke u po­sed mla­dog kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća go­di­ne 1896.
bi­ti – astro­log. Me­la­ni­ja Cin­car-Tor­ba­ri­na je kli­nič­ki astro­log i dok­tor­ski kan­di­dat
na Uni­ver­zi­te­tu En Rajs u Nju Or­le­an­su, na ko­le­džu okult­nih na­u­ka, a njen dok­to­rat
o upo­red­nom ho­ro­sko­pu kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća i Dra­gu­ti­na Di­mi­tri­je­vi­ća
Api­sa još uvek ni­je od­bra­njen jer je zbog ura­ga­na Ka­tri­na “ušao mulj u hard di­sko­ve,

88
 interkulturalna istra živanja

u frenč kvo­te­ru” (Đur­đe­vić 2007: 86), te je ta­ko ostva­re­nje nje­ne am­bi­ci­je da osnu­
je pri­vat­ni Fa­kul­tet okult­nih na­u­ka od­lo­že­no do dalj­njeg. Ona Is­tra­ži­va­ču slu­ži kao
tra­ve­sti­ja spi­ri­ti­stič­kog me­di­ju­ma ko­ji uspe­va da pra­ti put knji­ge od ru­ke do ru­ke i
di­plo­mat­ske igre ve­za­ne za dra­go­ce­ni do­ku­ment. Kon­stru­i­šu­ći pse­u­do­po­vest po­tra­ge
za naj­va­žni­jim spo­me­ni­kom srp­ske kul­tu­re Đur­đe­vić­ka pro­ble­ma­ti­zu­je i me­ta­fik­ci­ju
i isto­ri­o­gra­fi­ju: žan­rov­ske va­ri­ja­ci­je u ro­ma­nu, u ko­ji­ma se po­stav­ke iden­ti­te­ta, po­li­ti­
ke i kul­tu­re do­vo­de do blas­fe­mič­nih re­per­ku­si­ja, na­di­la­ze čak i pa­ro­di­ju isto­ri­o­gra­fi­je
kao na­u­ke. Pri­tom, Đur­đe­vić­ka sa­ti­rič­nu oštri­cu okre­će pre­ma ma­sme­dij­skoj po­ša­sti
pro­ri­ca­nja i šar­la­tan­stva, pre­ma kul­tur­noj sa­bla­zni in­stant-obra­zo­va­nja, uka­zu­ju­ći na
opa­snost da se šar­la­tan­stvo i na­uk­ a do­dir­nu – i to u tu­ma­če­nju isto­rij­skih taj­ni.
Ro­man Mir­ja­ne Đur­đe­vić Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac mo­že da se či­ta kao
svo­je­vr­sna ima­go­lo­ška re­vi­zi­ja srp­skog ro­ma­na. On je isto­vre­me­no i pri­mer isto­
ri­o­graf­ske me­ta­fik­ci­je, i pa­ro­di­ja vi­đe­nja ovog žan­ra: bez pro­pa­gi­ra­nja ide­je o uni­
kat­no­sti isto­ri­je, bez ve­re u ne­pri­ko­sno­ve­nost isto­rij­skog zna­nja, ovaj ro­man ra­di­je
pred­sta­vlja isto­ri­ju Sr­bi­je i Be­o­gra­da kao niz ko­in­ci­den­ci­ja i neo­če­ki­va­nih obr­ta, kao
sled tra­ve­sti­ja i ka­lam­bu­ra po­put onog astro­lo­škog či­ta­nja pu­ta­nje Mi­ro­sla­vlje­vog
je­van­đe­lja. Autor­ka se igra iden­ti­te­tom i isto­ri­jom; naj­pre, ona ide ko­rak da­lje od Ču­
va­ra sve­ti­nje i, ume­sto Is­tra­ži­va­ča, usto­li­ču­je Pi­sca, ali ne auto­bi­o­graf­sku pro­jek­ci­ju
ne­go nje­go­vu pret­hod­nu in­kar­na­ci­ju: spi­sa­te­lji­ca Mi­ca Đur­đe­vić je lič­nost sa ži­vo­to­
pi­som ko­ji na­li­ku­je autor­ki­nom, ali si­tu­i­ra­na u fik­tiv­noj re­al­no­sti tač­no jed­nu ge­ne­
ra­ci­ju una­zad – u go­di­na­ma kad tre­ba da se ro­di “stvar­na” Mir­ja­na Đur­đe­vić, Mi­ci
Đur­đe­vić­ki se gu­bi sva­ki trag. Tri apen­dik­sa na kra­ju knji­ge uka­zu­ju da pri­ča te­če
da­lje do u na­še vre­me i da se fik­ci­ja uli­va u stvar­nost. He­ro­i­na ro­ma­na Mi­ca Đur­
đe­vić­ka je ne­svr­še­na stu­dent­ki­nja ar­hi­tek­tu­re, pr­va­ki­nja u ma­če­va­nju, upor­ni bo­rac
pro­tiv ur­ba­ni­stič­kog ha­o­sa u ru­ral­nom Be­o­gra­du ko­ji se ubr­za­no gra­di i pa­si­o­ni­ra­na
ko­lek­ci­o­nar­ka eg­zo­tič­nih pri­ja­te­lja. Na­slo­vi nje­nih ro­ma­na pa­ro­di­ra­ju na­slo­ve ro­ma­
na ko­je je na­pi­sa­la stvar­na Mir­ja­na Đur­đe­vić: ta­ko će­mo pre­po­zna­ti Ču­va­re sve­ti­nje
u na­slo­vu No­sa­či bu­kva­ra, dok će Par­king sve­tog Sa­va­ti­ja po­sta­ti Taj­na kal­dr­mi­sa­ne
por­te a Đa­ku­zi u lif­tu ni ma­nje ni vi­še ne­go – Amam na odža­ku!
Be­o­grad je u ovom ro­ma­nu re­kon­stru­i­san u me­sto su­sre­ta kul­tu­ra: u nje­mu se
zdru­žu­ju Kal­mi­ci, pri­pad­ni­ci na­ro­da iz­be­glog iz Ru­si­je na­kon Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je
ko­ji, ra­se­ja­ni po sve­tu, sti­žu i do Ma­log Mo­krog Lu­ga, do­biv­ši u Be­o­gra­du čak i svo­ju
bo­go­mo­lju. U ovom gra­du se od­i­gra­va sud­bin­ski su­sret Džo­na Dajn­li­ja Prin­sa, biv­
šeg di­plo­ma­te naj­mla­đe svet­ske ve­le­si­le, i Ka­je, na­ho­če­ta me­šo­vi­tog po­re­kla; u ovom
gra­du ot­po­či­nje pri­ja­telj­stvo Sr­ba, Ame­ri­ka­na­ca i Kal­mi­ka. Kal­mi­ci ni­su pan­dan Ha­
za­ra ni­ti pro­jek­ci­ja Je­vre­ja, a pri­kaz nji­ho­ve isto­ri­je ni­je in­kor­po­ri­ran u ro­ma­nu s
na­me­rom da se kre­i­ra pa­ra­bo­la o ne­sreć­nom na­ro­du ko­ji, sti­ca­jem isto­rij­skih okol­
no­sti i po­gre­šnih od­lu­ka svo­jih vla­sto­dr­ža­ca, gu­bi na­ci­o­nal­na zna­me­nja i na­ci­o­nal­ni
iden­ti­tet. Sa dru­ge stra­ne, Ame­ri­ka­nac ni­je ni­ka­kav ste­re­o­tip­ni pri­kaz lju­bo­pi­tlji­vog

89
interkulturalna istra ži vanja

stran­ca ko­ji se ne­kri­tič­ki za­lju­blju­je u “eg­zo­tič­nu” kul­tu­ru; po­ro­di­ca Đur­đe­vić ni­je

ni­ka­kva pa­sto­ral­na pa­ra­dig­ma srp­ske po­ro­di­ce. Ta­ko je fa­ta­lan, a “ne­u­šti­man”, su­sret
kal­mič­ke de­voj­či­ce Ka­je i ame­rič­kog di­plo­ma­te od mi­lo­šte zva­nog Pi­džin pre­ra­stao u
po­ro­dič­nu pri­vr­že­nost, dok je od­nos Ka­je i Mi­ce Đur­đe­vić pred­sta­vljen kao že­sto­ka
bit­ka za emo­ci­o­nal­nu te­ri­to­ri­ju na svim fron­to­vi­ma. Ov­de se opet su­o­ča­va­mo sa ljup­
kom in­ver­zi­jom tra­di­ci­o­nal­nih po­ro­dič­nih od­no­sa: “pri­rod­no” raz­u­me­va­nje dve­ju
že­na ko­je bi mo­gle bi­ti maj­ka i kći za­me­nje­no je lju­tim ri­val­stvom, a pa­tri­jar­hal­na
fi­gu­ra auto­ri­te­ta i do­bro­tvo­ra ne iza­zi­va stra­ho­po­što­va­nje ne­go po­sta­je pred­me­tom
ljup­ke ma­ni­pu­la­ci­je. Bi­ti stra­nac ni­je su­šti­na Dru­go­ga, ka­ko to ob­ja­šnja­va Ul­rih Bi­
le­feld, ne­go pro­iz­la­zi iz od­no­sa pre­ma dru­go­me, pro­iz­la­zi iz pre­po­zna­va­nja gra­ni­ce
(pro­stor­ne, du­hov­ne, kul­tur­ne, ide­o­lo­ške). Da­kle, po­sto­ja­nje gra­ni­ce pred­u­slov je da
ne­ko po­sta­ne stra­nac; ta gra­ni­ca se u slu­ča­ju Ka­je i ame­rič­kog di­plo­ma­te-je­zi­ko­slov­ca
pot­pu­no bri­še.
Ako se na tre­nu­tak uda­lji­mo od po­ro­dič­no-gra­đan­skog for­ma­ta ovog ro­ma­na,
vi­de­će­mo da je Ka­ja ve­se­la isto­rij­ska me­ta­fik­ci­ja ko­ja for­mal­ne uz­o­re na­la­zi kod Sve­
ti­sla­va Ba­sa­re i Mi­le­te Pro­da­no­vi­ća, iako u kre­i­ra­nju ju­na­ka i za­ple­ta ne­ret­ko de­lu­
je kao me­lanž uti­ca­ja Srem­ca i Ste­ri­je. Mi­ci­no za­dr­to re­pu­bli­kan­stvo, kri­ti­ka sva­ke
vla­sti i sva­ke dog­me vo­di ovaj ro­man pre­ma po­lju far­se, i pra­te­ći jo­gu­na­ste re­ak­ci­je
glav­ne ju­na­ki­nje mi kao da se pre­me­šta­mo u ne­ku Ste­ri­ji­nu ko­me­di­ju gde bi Mi­ca
bi­la zlat­na (a do­bro ka­ri­ki­ra­na) sre­di­na iz­me­đu kuć­ne go­ro­pad­ni­ce i fraj­li­ce ko­joj su
ne­mec­ki ro­ma­ni za­vr­te­li mo­zak.
Sve­ti­slav Ba­sa­ra je sva­ka­ko pr­vi upo­tre­bio bur­le­sku, mit i sa­ti­ru ka­ko bi de­kon­
stru­i­sao srp­sku isto­ri­ju a evrop­sku fi­lo­zo­fi­ju okre­nuo na­glav­ce, dok je Mi­le­ta Pro­da­
no­vić kroz sve svo­je stva­ra­lač­ke me­ne ostao tvr­do­gla­vo upo­ran is­tra­ži­vač men­ta­li­
tet­skih i isto­rij­skih ano­ma­li­ja. Ro­man Mir­ja­ne Đur­đe­vić na­di­la­zi okvi­re po­ro­dič­ne
hro­ni­ke i re­a­li­stič­kog pri­po­ve­da­nja bri­žlji­vom mon­ta­žom raz­li­či­tih dis­kur­sa i sti­lo­va
(di­plo­mat­skih de­pe­ša, no­vin­skih čla­na­ka, sve­zna­ju­ćeg pri­po­ve­da­nja i do­ži­vlje­nog
go­vo­ra), fo­to­gra­fi­ja, fo­to­mon­ta­ža i cr­te­ža. Ovaj ro­man je­ste mi­stič­no-sa­ti­rič­na al­ter­
na­tiv­na isto­ri­ja Be­o­gra­da i Sr­bi­je ko­ju bi i Ba­sa­ra i Pro­da­no­vić ra­do “pri­svo­ji­li”, ali je i
pri­po­ved­ni eks­pe­ri­ment ko­ji ne­ma her­me­tič­nost post­mo­der­ni­stič­ke tek­stu­al­ne igre.
Je­da­na­e­sti ro­man Mir­ja­ne Đur­đe­vić je po­sled­nji po­ziv srp­skom ro­ma­nu da se
pre­re­gi­stru­je – da pro­me­ni svo­ju oko­šta­lu for­mu i da pro­ši­ri gra­ni­ce svo­je re­cep­ci­
je. Ide­ju da ro­man mo­ra bi­ti te­ško pro­hod­no šti­vo o sud­bin­skim pi­ta­nji­ma dr­ža­ve i
na­ci­je – re­tro­grad­na ali i da­lje ima­nent­na u knji­žev­noj na­u­ci “glav­nog to­ka” – mo­gla
bi za­me­ni­ti pre­vred­no­va­na sli­ka o “epu gra­đan­ske kla­se”. Ova već oko­šta­la de­fi­ni­ci­
ja ne bi u slu­ča­ju Mir­ja­ne Đur­đe­vić po­slu­ži­la kao flo­sku­la o no­voj knji­žev­noj vr­sti
kroz ko­ju će pro­go­vo­ri­ti no­va kla­sa, no upra­vo su­prot­nom ci­lju: pse­u­do­re­a­li­stič­ki
pro­se­de da­je glas sta­rim vred­no­sti­ma i kul­tur­nom mo­de­lu u ne­sta­ja­nju. Pro­pa­da­nje
gra­đan­skih vred­no­sti, etič­ka i po­li­tič­ka ero­zi­ja srp­skog dru­štva, kao i stal­no uru­ša­

90
 interkulturalna istra živanja

va­nje s mu­kom po­sta­vlje­nih te­me­lja ur­ba­nog o ko­ji­ma se u ro­ma­ni­ma pi­sa­ca po­put

Slo­bo­da­na Se­le­ni­ća pi­še s mno­go na­tu­ra­li­zma, ve­ri­zma i gor­či­ne, ov­de su pred­sta­
vlje­ni oštri­je i di­rekt­ni­je, ali bez ide­o­lo­ških po­jed­no­sta­vlji­va­nja. Upra­vo za­hva­lju­ju­ći
iz­ra­že­nim obe­lež­ji­ma ko­mič­nog i sa­ti­rič­nog Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac nad­
ra­sta okvi­re isto­rij­skog i po­ro­dič­nog ro­ma­na. Mir­ja­na Đur­đe­vić u te­me­lje svo­jih ro­
ma­na iz­li­va ru­ga­nje vred­no­snom si­ste­mu ko­li­ko i ru­ga­nje oka­me­nje­nim knji­žev­nim
for­ma­ma; sto­ga za­slu­žu­je kon­ce­si­ju na pu­te­ve ko­je je tra­si­ra­la Du­brav­ka Ugre­šić u
svo­joj pr­voj fa­zi pi­sa­nja. Igru žan­ro­vi­ma pra­ti tran­spa­rent­nost i či­tlji­vost tek­sta, kon­
zi­sten­tan du­ho­vit i je­dak ton, fi­gu­ra pri­po­ve­da­ča ko­ji se zbli­ža­va sa či­ta­o­cem ume­sto
da mu po­sta­vlja ne­mo­gu­će za­dat­ke.
Pa­žlji­vo kom­po­no­van za­plet, ni­jan­si­ra­na ka­rak­te­ri­za­ci­ja, ma­ne­vri­sa­nje pri­po­ve­
da­če­vim uvi­dom u stvar­nost ot­kri­va­ju i bo­gat idej­ni sklop Ka­je: ovo je, iz­me­đu sve­ga
osta­log, i ro­man o slo­že­nom od­no­su spi­sa­te­lji­ce i nje­ne dvoj­ni­ce ko­ja je na po­la pu­ta
iz­me­đu zle nim­fe­te, pro­to­spon­zo­ru­še i pa­kle­no in­te­li­gent­ne špi­jun­ke. Stal­ni ti­hi rat
Mi­ce i Ka­je oko na­klo­no­sti mu­ška­ra­ca i ma­ča­ka od­lič­no de­mon­stri­ra te­zu rod­nih
stu­di­ja da se na­ve­li­ko mi­sti­fi­ko­va­na žen­ska so­li­dar­nost ne na­sle­đu­je, ne­go uči. Ki­ti i
Ka­ja su dva po­la žen­skog ko­ji se od­bi­ja­ju, ali uče da funk­ci­o­ni­šu u tan­de­mu: već su
kri­ti­ča­ri u ovom ro­ma­nu pre­po­zna­va­li pa­ra­bo­lu o pri­hva­ta­nju Dru­go­ga, ali je Mir­
ja­na Đur­đe­vić oti­šla i da­lje od to­ga – srp­ska im­pe­ri­jal­na te­ma (ko­ju či­ne isto­rij­ski
do­ga­đa­ji – uglav­nom aten­ta­ti, ubi­stva i ra­to­vi) pre­o­bra­će­na je u al­ter­na­tiv­ni na­ra­tiv
o sit­nim su­je­ta­ma, ve­li­kim br­ljo­ti­na­ma, ne­ret­ko bur­lesk­nim i tri­vi­jal­nim ob­ja­šnje­nji­
ma isto­rij­skih do­ga­đa­ja.
Po­re­đe­nje sa Ugre­šić­kom vo­di nas i u ni­kad ta­ko da­le­ku 1988, kad je hr­vat­ska
spi­sa­te­lji­ca osvo­ji­la NIN-ovu na­gra­du za ro­man For­si­ra­nje ro­ma­na re­ke u ko­jem su
ar­ti­sti i mo­de­li ju­go­slo­ven­ske knji­žev­ne sce­ne pro­ve­de­ni kroz žan­rov­ski pa­kao – od
ko­me­di­je na­ra­vi do kri­mi­ća, ho­ro­ra i ro­ma­na za­ve­re. U me­ša­vi­ni po­e­ti­ka Um­ber­
ta Eka i Dej­vi­da Lo­dža spi­sa­te­lji­ca je kre­i­ra­la ur­ne­be­sni mo­ra­li­tet o ju­go­slo­ven­skoj
knji­žev­noj sce­ni. Mir­ja­na Đur­đe­vić je gra­ni­ce ta­kve ne­sta­šne igre sa tek­stom pro­ši­
ri­la i pro­ble­ma­ti­zo­va­la. I kao što se Ugre­šič­ka u na­slo­vu ve­se­lo po­i­gra­la sa voj­nim i
knji­žev­no­te­o­rij­skim ter­mi­ni­ma (“for­si­ra­nje re­ke” i “ro­man re­ka”), ta­ko je Đur­đe­vić­
ka svoj igro­kaz o mul­ti­kul­tur­noj pri­ro­di Be­o­gra­da lu­ka­vo po­zi­ci­o­ni­ra­la: njen rod­ni
Be­o­grad po­sta­je sud­bin­sko me­sto gde Be­o­gra­đan­ka sre­će Kal­mi­ki­nju i Ame­ri­kan­ca,
pri­pad­ni­ke na­ci­je u ne­sta­ja­nju, s jed­ne, i ve­le­si­le u na­sta­ja­nju, sa dru­ge stra­ne; pri­
tom po­sta­je i ne­volj­ni uče­snik za­ve­ra i ta­jan­stve­nih po­du­hva­ta u či­jem su sre­di­štu
kal­mič­ke re­li­kvi­je. Da li to zna­či da je Mi­ca Đ. ale­go­rij­ska fi­gu­ra maj­či­ce Sr­bi­je ko­ja
bi­ra iz­me­đu dve sud­bi­ne: iz­me­đu mo­de­la ma­le, her­me­tič­ne za­jed­ni­ce ko­ja se ga­si i
eks­pan­ziv­ne si­le ko­ja go­spo­da­ri i po­ko­ra­va sve pred so­bom? Ima­go­lo­ško či­ta­nje ovog
ro­ma­na to bi sva­ka­ko do­ka­za­lo.

91
 LI­TE­RA­TU­RA

1. Ari­sto­tel: O pe­snič­koj umet­no­sti, Be­og­ rad, De­re­ta, 2002.

2. Bel­ler, Man­fred and Jo­ep Le­er­ssen: Ima­go­logy. The Cul­tu­ral Con­struc­tion and Li­te­rary Re­pre­
sen­ta­tion of Na­ti­o­nal Cha­rac­ters. A Cri­ti­cal Sur­vey, Am­ster­dam, New York, Ro­do­pi, 2007.
3. Đur­đe­vić, Mir­ja­na: Ču­va­ri sve­ti­nje, Zre­nja­nin, Ago­ra, 2007.
4. Đur­đe­vić, Mir­ja­na: Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac, Be­og­ rad, La­gu­na, 2009.
5. Ha­čion, Lin­da: Po­e­ti­ka post­mo­der­ni­zma, No­vi Sad, Sve­to­vi, 1996.
6. Mi­tro­vić, Mir­ja­na: Emi­li­ja Le­ta, Be­og­ rad, Pla­to, 2006.
7. Tif­fin, Hel­len, Ga­reth Grif­fiths and Bill Ashcroft: Post­co­lo­nial Stu­di­es – The Key Con­cepts,
New York, Lon­don, Ro­u­tled­ge, 2007.

Hi­story and bi­og­ raphy in wo­men’s wri­ting

S um­m a r y :The pa­per exa­mi­nes va­ri­o­us cul­tu­ral pat­terns, as well as ima­ges of na­ti­
o­nal cha­rac­ter and the map­ping of the ur­ban en­vi­ron­ment, re­flec­ted in the no­vels
by Ser­bian wo­men wri­ters Vi­da Og­nje­no­vić, Mir­ja­na Đur­đe­vić and Mir­ja­na Mi­tro­vić.
Wo­men’s wri­ting ex­plo­res new per­spec­ti­ves of na­ti­o­nal and gen­der ste­re­otypes,
whi­le the fo­cus upon fic­ti­ti­o­us me­mo­irs of­fers both the pos­si­bi­li­ti­es to re­read hi­
sto­ri­cal events and to pa­rody hi­sto­ri­o­grap­hic me­ta­fic­tion.
Ke y w o r d s : wo­men’s wri­ting, hi­sto­ri­o­graphy, bi­o­graphy, cha­rac­te­ri­za­tion

92

fotografija: Vladimir Pavić

93
interkulturalna istra ži vanja UDC 821.511.141(497.11)-32.09 Salgó J.5

Dra­ga­na Be­le­sli­jin, No­vi Sad

Že­na ko­ja ne­sta­je

Vi­do­vi is­po­lja­va­nja žen­ske
sek­su­al­no­sti u pro­zi
Ju­di­te Šal­go
Ap ­s t r a k t :
Tekst po­sma­tra sek­su­al­nost ju­na­ki­nja pro­ze Ju­di­te Šal­go (ro­
ma­ni Trag ko­če­nja, 1987; Put u Bi­ro­bi­džan, 1997; Kraj pu­ta, 2004: zbir­ka
tek­sto­va Da li po­sto­ji ži­vot, 1995). U nje­mu su po­nu­đe­ne ka­te­go­ri­je is­
po­lja­va­nja te sek­su­al­no­sti (od „či­sto” he­te­ro­sek­su­al­nih ju­na­ki­nja, pre­ko
za­vod­ni­ca, pro­sti­tut­ki, fri­gid­nih že­na, pa sve do, uslov­no shva­će­nih, an­dro­
gi­nih su­bje­ka­ta), ko­je će se, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, po­ka­za­ti kao ne­sta­bil­ne i
pro­men­lji­ve. Tekst na­sto­ji da i na pla­nu sa­me tek­stu­al­no­sti, tj. pi­sa­nja kao
mo­guć­nog vi­da is­po­lja­va­nja sop­stve­ne sek­su­al­no­sti i ni­zom hi­brid­nih po­
stu­pa­ka, ko­je je mo­guć­no uoči­ti u pi­smu Ju­di­te Šal­go, de­fi­ni­še sek­su­al­nost
sa­mog či­na pi­sa­nja.
K lj u č ­n e r e­č i : neo­a­van­gar­da, post­mo­der­ni­zam, tek­stu­a­li­zam, sek­su­al­nost,
iden­ti­tet, ne­sta­bil­ni su­bjekt, že­na, te­lo, he­te­ro­sek­su­al­nost, fem­me fa­ta­le,
pro­sti­tut­ka, mu­ško­ba­nja, bi­sek­su­al­nost, fri­gid­nost, an­dro­gi­no

Knji­žev­nost Ju­di­te Šal­go for­mi­ra­la se u kon­tek­stu voj­vo­đan­ske neo­a­van­gard­ne

umet­nič­ke prak­se še­zde­se­tih go­di­na, ko­ja je „bi­la i osta­la tran­sgre­siv­na u od­no­su
na do­mi­nant­ni ume­re­ni mo­der­ni­zam u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji” (Đu­rić, 2010: 20), pri
če­mu je J. Šal­go kao pe­sni­ki­nja vi­đe­na „kao sa­mo­sve­sni autor, upu­ćen u umet­nič­ka
zbi­va­nja i u neo­a­van­gard­ne ak­tiv­no­sti u okvi­ru dru­gih na­ci­ona­lnih kul­tu­ra” (Ne­gri­
šo­rac, 1996: 26).
Ogla­siv­ši se naj­pre kao pe­sni­ki­nja no­vog tek­stu­a­li­zma (Đu­rić, 2000: 225), Ju­di­ta
Šal­go je to­kom pe­snič­ke prak­se bi­la bli­ska i neo­a­van­gar­di ti­pa „krik”, ko­ja, iz­me­đu

94
 interkulturalna istra živanja

osta­log, pod­ra­zu­me­va i umet­nost per­for­man­sa, jav­nog iz­vo­đe­nja umet­no­sti vi­đe­

ne „kao spek­takl, ce­re­mo­ni­ja, agre­siv­no i ve­se­lo sa­mo­po­ka­zi­va­nje” (Sa­bol­či, 1997:
129). Nje­na ka­sni­ja ro­ma­nesk­na pro­duk­ci­ja (Put u Bi­ro­bi­džan, Kraj pu­ta) pri­bli­ža­va
se post­mo­der­ni­stič­kom pi­smu u ko­jem

„Erot­sko vla­da raz­li­či­tim za­ko­ni­ma ozna­ča­va­nja od por­no­graf­skog dis­kur­sa (do­slov­no

po­ka­za­ne, pri­ka­za­ne i iz­ra­že­ne ge­ni­tal­ne sek­su­al­no­sti) pre­ko este­ti­zo­va­nog ero­ti­zma
(po­ka­za­nog, pri­ka­za­nog i iz­ra­že­nog glat­kog te­la kao ide­al­nog me­sta že­lje) do tran­scen­
den­tal­nog ero­ti­zma (po­ka­za­nog, pri­ka­za­nog i iz­ra­že­nog me­ta­fo­rič­nog i ale­go­rij­skog go­
vo­ra o več­noj lju­ba­vi, bo­žan­skom da­ru, ko­smič­kom po­ret­ku)” (Šu­va­ko­vić, 1995: 115).

Za raz­li­ku od avan­gar­de „ko­ja je stvo­ri­la tip uto­pij­sko­ga mu­ško­ga su­bjek­ta, nad­

čo­vje­ka, ko­ji je tre­bao sru­ši­ti tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru i stvo­ri­ti no­vi tip ci­vi­li­za­ci­je”,
Du­brav­ka Ora­ić To­lić na sle­de­ći na­čin vi­di post­mo­der­nu:

„Po sla­bom su­bjek­tu, po de­kon­struk­ci­ji za­pad­no­ga lo­go­cen­tri­zma i raz­i­gra­noj zna­kov­

no­sti, po obra­tu od zbi­lje pre­ma sli­kov­no­sti – post­mo­der­na je iz rod­ne vi­zu­re žen­ska
kul­tu­ra” (Ora­ić To­lić, 2005: 161)

Ipak, Ju­di­ta Šal­go u pro­znom dis­kur­su ni­je iz­ne­ve­ri­la po­e­ti­ku vi­še­stru­kih iden­ti­
te­ta, fluk­tu­ir­ a­ju­ći svoj je­zič­ki iz­raz, dr­že­ći ga ne­pre­kid­no u me­đu­pro­sto­ru na­ra­ci­je i
ko­men­ta­ra. Ukr­šta­ji se re­flek­tu­ju i na te­mat­skom pla­nu, pa su ta­ko ju­na­ki­nje i ju­na­ci
ove pro­ze kon­struk­ti raz­li­či­tih sek­su­al­nih ori­jen­ta­ci­ja, vo­đe­ni raz­li­či­tim na­go­ni­ma,
že­lja­ma i stra­sti­ma. U raz­li­či­tim isto­rij­skim, kul­tu­ro­lo­škim i so­ci­o­lo­škim okvi­ri­ma
for­mi­ra­će se nji­hov rod­ni iden­ti­tet, sa vi­še ili ma­nje is­po­lje­nim rod­nim cr­ta­ma. Iako
sli­ka pol­nog či­na ni­je do­mi­nan­ta u pro­zi Ju­di­te Šal­go (naj­ek­spli­cit­ni­je su sce­ne da­
te u ro­ma­nu Kraj pu­ta i pri­po­ve­ci Hek­to­rov konj), mno­ge si­tu­a­ci­je i opi­si ju­na­ki­nja
in­di­ka­to­ri su za ma­pi­ra­nje nji­ho­vih sek­su­al­no­sti, ko­je se mo­gu kla­si­fi­ko­va­ti u ne­
ko­li­ko osnov­nih ka­te­go­ri­ja. Po­de­la ko­ju pred­la­žem obu­hva­ta ve­lik broj ju­na­ki­nja,
uz na­po­me­nu da su van mo­je pa­žnje u ovom tek­stu, usled raz­lo­ga eko­no­mič­no­sti,
osta­li mu­ški li­ko­vi, či­ja je pri­ro­da vi­še ili ma­nje iz­ra­že­no ho­mo- ili bi-sek­su­al­na, te
bi se oni mo­gli po­sma­tra­ti ta­ko­đe u kon­tek­stu žen­ske sek­su­al­no­sti. Na­sto­ja­ću da
u tek­stu po­ka­žem da se sek­su­al­nost ju­na­ki­nja če­sto ot­kri­va tek kao po­čet­ni, rad­ni
obra­zac ko­ji se – u kon­tek­stu struk­tu­ra­li­stič­kog fe­mi­ni­zma ko­ji pod­ra­zu­me­va da je
ljud­ska su­bjek­tiv­nost ka­te­go­ri­ja ne­sta­bil­na i pro­men­lji­va, te da je pro­iz­vod dru­štva
i kul­tu­re u ko­joj ži­vi­mo (Đu­rić, 2009: 245) – da­lje iz­ne­ve­ra­va ili pre­va­zi­la­zi u ko­rist
dru­ge ka­te­go­ri­je, shod­no tu­ma­če­nju iden­ti­te­ta ko­ji

„pred­sta­vlja pre­sek ra­znih ele­me­na­ta či­je se kre­ta­nje ne od­vi­ja po pra­vi­li­ma, ne­go kao no­
mad­sko lu­ta­nje.” (Doj­či­no­vić-Ne­šić, 1996: 83)

95
interkulturalna istra ži vanja

1. HE­TE­RO­SEK­SU­AL­NE JU­NA­KI­NJE
He­te­ro­sek­su­al­ne ju­na­ki­nje su ju­na­ki­nje ana­tom­ski pred­o­dre­đe­ne za sek­su­al­no
op­šte­nje sa mu­škar­ci­ma1, ko­je is­po­lja­va­ju na­gon ko­ji za­do­vo­lja­va is­klju­či­vo mu­ški
part­ner. One ne po­ka­zu­ju pro­mi­sku­i­tet­ne ka­rak­te­ri­sti­ke, ni­su fri­gid­ne, iako mo­gu
na­gi­nja­ti ne­koj od ovih ka­te­go­ri­ja. Naj­ti­pič­ni­je pred­stav­ni­ce he­te­ro­sek­su­al­nih že­na
su: De­voj­ka i Ve­ra iz ro­ma­na Trag ko­če­nja, te Ol­ga Rot i Gre­ta iz ro­ma­na Kraj pu­ta.
One, ujed­no, otva­ra­ju i te­me ma­te­rin­stva, po­ro­đa­ja i bra­ka.
Već jed­nu od uvod­nih re­če­ni­ca u ro­ma­nu Trag ko­če­nja u ko­joj se na­ve­de­ni ro­
man na­zi­va „pr­ven­cem” i „jed­no­će­lij­skim or­ga­ni­zmom” (Šal­go, 1987: 11) do­vo­di u
sum­nju tekst „Ro­man” iz knji­ge Ži­vot na sto­lu. Ako bi­smo se da­li u po­tra­gu za naj­
kra­ćim ro­ma­nom na sve­tu, od­go­vor bi­smo pro­na­šli u ci­ti­ra­nom isto­i­me­nom tek­stu,
u ko­jem, po­što naj­pre ospo­ri mo­guć­nost na­stan­ka ro­ma­na, iz­no­si ele­men­te hi­po­te­
tič­ke pri­če:

„Mla­di­ća, da­kle, ne­će bi­ti. A tre­ba­lo je da bu­de de­voj­ka, nje­go­va, ko­ja nje­mu u inat ču­va
trud­no­ću i spre­ma se za bez­bo­lan po­ro­đaj, a jed­na­ko se­bi na­no­si bol, ra­ču­na­ju­ći da plod
gu­ta sve” (Šal­go, 1986: 36).

U ovom tek­stu in­ver­zi­jom je po­re­me­ćen usta­lje­ni re­do­sled te­za-an­ti­te­za, a ve­šta

upo­tre­ba fu­tu­ra I i po­ten­ci­ja­la pot­cr­ta­va neo­stva­re­nu mo­guć­nost. Tekst od se­dam
pa­su­sa, se­dam te­mat­skih ce­li­na, kon­ci­pi­ran je ta­ko da sva­ki pa­sus po­či­nje po­sled­
njom reč­ju pret­hod­nog pa­su­sa, da bi se do­sled­nom upo­tre­bom ana­di­plo­ze na kra­ju
do­bio za­tvo­ren krug, ko­ji u isti mah i one­mo­gu­ća­va da ro­ma­nesk­ni dis­kurs is­ko­ra­či
iz ste­ge ne­zna­nog fa­tu­ma: mla­dić i de­voj­ka bi­li bi u ve­zi, re­zul­tat nji­ho­ve ve­ze bi­la
bi ne­že­lje­na trud­no­ća; de­voj­ka bi od­lu­či­la da de­te sa­ču­va u inat mla­di­ću; po­ro­đaj
bi iz­ne­na­da uneo ele­men­te fan­ta­sti­ke i baj­ko­vi­to­sti u pri­ču: mla­dić bi po­stao sne­žni
kralj, a de­voj­ka sne­žna kra­lji­ca. Isto­vre­me­no, pod­sve­sni edi­pov­ski strah za maj­či­nu
lju­bav le­ži u de­te­to­vom či­ta­nju kon­ven­ci­ja baj­ke: sta­tus kra­lja ili kra­lji­ce obez­be­đu­
je se ven­ča­njem sa čla­nom vla­da­ju­će po­ro­di­ce: ako je otac kralj, a maj­ka kra­lji­ca,
po­sto­ji ne sa­mo mo­guć­nost da ih za­ko­ni žan­ra ve­žu jed­no za dru­go i ti­me odvo­je
maj­ku od de­te­ta, ne­go i da ih ista baj­ka od­ve­de u da­le­ku, se­ver­nu ze­mlju, gde vla­da
ve­či­ta hlad­no­ća, ko­ja bi u sim­bo­lič­kom tu­ma­če­nju uka­za­la na za­hla­đe­nje od­no­sa
maj­ke i de­te­ta. Sle­de­ća in­stan­ca u fa­bu­li bi­la bi od­ra­sta­nje de­te­ta, nje­go­va spo­zna­ja
da se sve pod sun­cem to­pi, a po­tom bi do­šlo do sta­pa­nja si­na sa ocem, oca sa že­nom,
že­ne sa ze­mljom itd. Ju­di­ta Šal­go će od nu­kle­u­sa „Ro­man” iz­gra­di­ti ti­pič­ni an­ti­ro­
man, ko­ji no­si u se­bi za­me­tak pra­ve, do­du­še ne­re­a­li­zo­va­ne pri­če, ali ko­ji bi to je­zgro
mo­gao raz­vi­ti u slo­že­ni­ju struk­tu­ru, da se ni­je od­va­žio na od­ba­ci­va­nje ka­no­na du­

1 Pod ovim pod­ra­zu­me­vam da ima­ju raz­vi­je­ne sve re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne i da se nji­ho­vi re­pro­duk­tiv­
ni or­ga­ni u me­di­cin­skom po­gle­du mo­gu oka­rak­te­ri­sa­ti kao zdra­vi.

96
 interkulturalna istra živanja

ži­ne i kon­ven­ci­je ro­ma­na kao sve­o­bu­hvat­nog žan­ra. Eto jed­no­će­lij­skog plo­da ko­ji
je pri­po­ve­da­či­ca Tra­ga ko­če­nja pre­ću­ta­la, sve­sno ili ne­sve­sno. „Ro­man” Ju­di­te Šal­go
mo­že­mo tu­ma­či­ti i kao pe­smu; u to­me nas ohra­bru­ju i iz­ve­sne fi­gu­re po­na­vlja­nja,
pa i sa­ma autor­ki­na re­če­ni­ca:

„Jed­na mo­ja pe­sma u knji­zi Ži­vot na sto­lu zo­ve se ’Ro­man’. Po­či­nje re­či­ma ’Ro­ma­na ne­će
bi­ti’. I ta­ko, ro­man kao ob­lik bor­be pro­tiv se­be, pro­tiv vla­sti­tih gra­ni­ca, i ogra­ni­če­nja, pro­
tiv vla­sti­te op­te­re­ću­ju­će sklo­no­sti ka kon­cep­tu­a­li­za­ci­ji stva­ri. Jer ro­man upra­vo omo­gu­ću­
je na ši­ro­kom pla­nu, ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju, opred­me­ći­va­nje čo­ve­ko­vog ose­ća­nja ži­vo­ta” (Šal­go,
2007: 121).

No, ne­ki od nu­kle­u­sa sa­mo­sve­snog ro­ma­na pri­sut­ni su u ovom tek­stu, ko­ji je po

mno­go če­mu an­ti­ci­pi­rao Trag ko­če­nja, u ko­jem je isto­vre­me­na ne­ga­ci­ja i afir­ma­ci­ja
ro­ma­nesk­nog žan­ra raz­vi­ja­na te­mat­sko-mo­tiv­skim uslo­žnja­va­njem, ri­zo­ma­tič­nim
upi­ja­njem spo­red­nih i no­vih li­ko­va. Ju­di­ta Šal­go, pi­sac ro­ma­na Trag ko­če­nja, isto­i­
me­na je ju­na­ki­nja i na­ra­tor­ka:

„Ko, da­kle, pri­ča pri­ču? Uvek smo to nas dve. Ja i ne­ka lič­nost ko­joj za jed­nu pri­li­ku da­jem
svo­je ime i ko­jom bih mo­žda že­le­la da ma­ni­pu­li­šem, ali ko­ja me obič­no nad­i­gra, nad­mu­dri
i ka­že mi o me­ni vi­še ne­go što sam že­le­la da ču­jem” (Šal­go, 2007: 137).

Za­što se Mi­li­ca Mi­ćić-Di­mov­ska, či­ja je krat­ka re­cen­zi­ja in­ter­po­li­ra­na u sam

ro­man (tj. u nje­go­vo po­sled­nje po­gla­vlje, „Po­stro­man“) za­la­že za pro­ši­re­nje sto­ri­
je o na­ra­tor­ki­noj se­stri Ve­ri? Kao pred­stav­ni­ca tzv. stvar­no­sne pro­ze (Lu­kić, 1995:
161–168) i te­mat­sko-mo­tiv­skih is­ho­di­šta ve­za­nih za žen­ske te­me, M. Mi­ćić-Di­mov­
ska je i kao či­ta­telj­ka in­te­lek­tu­al­no-emo­tiv­no an­ga­žo­va­na oko žen­skih li­ko­va. Sa­ma
Ju­di­ta Šal­go će u ese­ju „Po­li­tič­ka pri­ča” za­pi­sa­ti:

„Mi­li­ca M. D. ina­če pi­še pri­če o že­na­ma ko­je su obe­le­že­ne skri­ve­nim gre­hom svo­ga po­la. O
že­na­ma ras­pe­tim iz­me­đu zah­te­va te­la i mut­nih za­bra­na ve­sti. Ula­zi pod ko­žu svo­jim ju­na­
ki­nja­ma, bo­lje re­ći nji­ho­vim ži­vim mo­de­li­ma, pra­ti ih str­plji­vo, čač­ka nji­ho­va bol­na me­sta
dok se ne za­pa­le, a sve što uoči, pre­no­si na pa­pir, u isto­ri­ju bo­le­sti, vo­de­ći svoj lik čvr­stom
pra­ved­nič­kom ru­kom u (za­slu­že­nu) pro­past” (Šal­go, 2000: 160).

Iako pri­zna­je da ni­je jed­no­stav­no utvr­di­ti di­stink­tiv­no obe­lež­je ko­je bi kon­stru­

i­sa­lo dis­kurs žen­skog či­ta­nja, Džo­na­tan Ka­ler pi­še:

„Prem­da je po­tvrd­nim, ne­za­vi­snim na­zi­vi­ma te­ško raz­ri­je­ši­ti što bi to mo­glo zna­či­ti ‘či­ta­ti
kao že­na’, mo­že­mo po­u­zda­no pred­lo­ži­ti po­sve raz­li­kov­nu de­fi­ni­ci­ju: či­ta­ti kao že­na zna­či
iz­bje­ći da se či­ta kao mu­ška­rac, pre­po­zna­ti oso­bi­te ob­ra­ne i iz­vr­ta­nja mu­ških či­ta­nja i osi­gu­
ra­ti ko­rek­ti­ve” (Ka­ler, 1991: 47).

97
interkulturalna istra ži vanja

Pot­pu­no te­le­sno iš­če­znu­će, bez zem­nih osta­ta­ka, čest je na­čin stra­da­nja Je­vre­ja
u isto­ri­ji. Ve­ra se pla­ši da osta­vi ma­te­ri­jal­ne tra­go­ve, čak i ta­log u šo­lji­ci ka­fe, za­zi­re
od bli­sko­sti.

„Ve­ri­na kon­cep­ci­ja sve­ta je kon­tra­cep­ci­ja, za­šti­ta uz po­moć po­sta­vlja­nja zvuč­nih i fi­zič­kih

mem­bra­na: iz­me­đu se­be i dru­gih po­sta­vlja pre­pre­ke, ume­sto se­be, ona zna­ko­ve se­be – lju­
štu­ru pu­ža, školj­ku, ko­ral ili pak fo­sil ko­ji li­či na ša­ku, fo­sil ka­kav će več­no bi­ti u nje­noj
utro­bi, bez mo­guć­no­sti da se ro­di, bez mo­guć­no­sti da okon­ča svoj za­u­sta­vlje­ni raz­voj. Sve
te pred­me­te Ve­ra da­je oso­ba­ma sa ko­ji­ma raz­go­va­ra, či­je mi­sli ču­je, a re­či ne slu­ša, da­je im
te tra­go­ve ne­ka­da­šnjih ži­vo­ta, kao da ih se oslo­ba­đa. Ona se, kao i sa­mo ne­sve­sno, oslo­ba­đa
svih lju­štu­ra ozna­či­te­lja, pre­la­zi gra­ni­ce lap­su­sa, sno­va ili simp­to­ma ko­ji­ma se ne­sve­sno slu­ži
da bi se­be is­po­lji­lo i pri­kri­lo, ali na ko­je ni iz­da­le­ka ne bi­va ogra­ni­če­no. Ve­ra je oli­če­nje pro­
ce­sa, ap­so­lu­ti­za­ci­ja pro­ce­sa i ve­či­tog po­sto­ja­nja – bit­na je nje­na bes­ko­nač­na trud­no­ća a ne
ra­đa­nje, jer ra­đa­nje će za so­bom osta­vi­ti ko­šu­lji­cu, trag ko­če­nja” (Gor­dić, 1998: 117).

Sa dru­ge stra­ne, M. Mi­ćić-Di­mov­ska pred­la­že ro­đe­nje be­be. Ka­ko sa­ma na­ra­tor­

ka pri­me­ću­je, „že­ne od trud­no­će uvek oče­ku­ju ne­mo­gu­će“. Sfe­ra in­te­re­sa M. Mi­ćić-
Di­mov­ske sve­šće se, da­kle, na na­go­vor da se pro­du­ži ži­vot ju­na­ki­nje, za ko­ju tek iz
di­ja­lo­ga ko­ji vo­de dve spi­sa­te­lji­ce sa­zna­je­mo da bi, naj­ve­ro­vat­ni­je, ume­sto po­ro­đa­ja
tre­ba­lo da ode u smrt. Upra­vo ta­kva pro­past, iš­če­znu­će, de­fik­ci­o­na­li­za­ci­ja is­pri­po­
ve­da­nog (pri­zna­nje autor­ke da je Ve­ra plod fik­ci­je, da je iz­mi­šlje­na, a da je njen
stvar­no­sni pro­to­tip, se­stra, stra­da­la u na­ci­stič­kom lo­go­ru), pra­ti po­ten­ci­jal­no dve
he­te­ro­sek­su­al­ne ju­na­ki­nje ro­ma­na Trag ko­če­nja, Ve­ru i De­voj­ku.
Po­put Ve­re, Ol­gu Rot iz Kra­ja pu­ta (2004), ko­ja je iz kr­nje po­ro­di­ce (gu­bi si­na,
na­pu­šta je muž), one­spo­ko­ja­va mo­guć­nost da bi trag ne­či­jeg ži­vo­ta mo­gao po­sto­
ja­ti u ne­čem ma­te­ri­jal­nom. Njoj ne sme­ta po­pr­sje na­stra­da­log si­na ne­go hi­po­te­za
da Al­bus sa­pun mo­že sa­dr­ža­ti ma­te­ri­jal­ne tra­go­ve i pro­lon­gi­ra­ti za­bo­rav, za ko­jim
žu­di. Nje­na pa­si­o­ni­ra­na strast za pri­čom o Ne­na­du Mi­tro­vu i nje­go­voj lju­ba­vi ko­ju
slu­ša od udva­ra­ča Gr­ko­vi­ća bi­će sa­mo je­dan mo­del po­ti­ski­va­nja sop­stve­nog po­ra­
za, po­ro­dič­ne i in­tim­ne ka­ta­stro­fe ko­ja je vi­še­stru­ko sna­la­zi. Ol­ga Rot, ko­ja je, kao
pred­stav­ni­ca pa­tri­jar­hal­nog žen­skog prin­ci­pa i je­vrej­stva, inert­na, osta­će u No­vom
Sa­du, gde is­pra­ća (Ste­van Rot) i do­če­ku­je (Oskar Rot) ro­đa­ke i su­na­rod­ni­ke s pu­ta
u Bi­ro­bi­džan. Nje­na du­bo­ka uko­re­nje­nost u no­vo­sad­sko tle, bli­skost sa Gr­ko­vi­ćem,
Pa­vom, pa čak u iz­ve­snom smi­slu i sa Gre­tom, pred­stav­ni­ci­ma dru­gih na­ci­o­nal­
no­sti, od­re­di­će njen da­lji ži­vot u smi­slu od­u­sta­ja­nja od izo­la­ci­je i po­ku­ša­ja da se
ostva­ri bo­lja so­ci­jal­na in­te­gra­ci­ja u rod­nom gra­du. Ol­ga kroz osta­nak u okvi­ri­ma
he­te­ro­sek­su­al­nog po­na­ša­nja i žud­njom za jed­nim mu­škar­cem (Oskar Rot) is­ka­zu­je
la­tent­nu po­bu­nu pro­tiv svo­je po­tla­če­ne po­zi­ci­je. Tek na­slu­tlji­va, no kon­tek­stu­al­no
mo­ti­vi­sa­na emo­ci­o­nal­na ve­za­nost za si­na pod­se­ća na od­nos Ne­na­da Mi­tro­va i nje­
go­ve maj­ke (Či­plić, 1951: 195; Šal­go, 2004: 40).

98
 interkulturalna istra živanja

Dru­gi lik iz ovog ro­ma­na, Ne­mi­ca Gre­ta, iz­ra­sta iz pa­tri­jar­hal­nih na­če­la (otu­da
nje­ne ti­pič­no mu­ške oso­bi­ne) u prin­cip mo­ći i mu­ške sna­ge ko­ji re­pre­zen­tu­je. U njoj
či­ta­mo ne­ke od cr­ta „mu­ško­ba­nje”. Pre­ma psi­ho­a­na­li­ti­ča­ri­ma, ove že­ne oda­ju

„vr­lo po­let­no po­i­sto­ve­ći­va­nje s oče­vim ide­a­li­ma, na dru­štve­nom, etič­kom i in­te­lek­tu­al­nom

pla­nu... De­ta­lji anam­ne­ze, ko­ji su ko­ri­šće­ni u is­tra­ži­va­nju od­no­sa pre­ma maj­ci, če­sto mo­ra­ju
oda­ti ulo­gu da je ova, na ovaj ili onaj na­čin, pri­nu­đi­va­la oca na pa­siv­nu ili ma­lo mu­šku ulo­
gu” (Šas­get-Smir­žel, 2003: 173).

Ol­ga je maj­ka, a Gre­ta že­li sa­mo da usvo­ji de­te, a po­tom da osvo­ji Ne­na­da. Ona
ga tran­spa­rent­no za­vo­di, vi­de­ći u tom či­nu ne sa­mo mu­ško-žen­sku igru, ne­go i pri­
sva­ja­nje, po­sva­ja­nje, pa i čin na­ci­o­nal­nog pre­o­bra­ća­nja kroz po­ku­šaj da ga is­pra­ti u
Ne­mač­ku, u ko­ju je oti­šao i njen otac. Gre­ta de­li­mič­no is­ko­ra­ču­je iz okvi­ra za­da­te
he­te­ro­sek­su­al­ne ma­tri­ce, ali njen bi­sek­su­al­ni po­ten­ci­jal osta­je u okvi­ri­ma ta­da­šnjih
(pe­riod ne­po­sred­no po­sle II svet­skog ra­ta) dru­štve­no-pri­hva­tlji­vih kon­ven­ci­ja.
O De­voj­ci (Trag ko­če­nja) i nje­noj sek­su­al­no­sti, iz­uz­ ev jed­ne erot­ske sce­ne lju­
bav­ne pred­i­gre u auto­mo­bi­lu, ne zna­mo go­to­vo ni­šta. Pod­stak­nu­ta Ti­šmi­nom su­ge­
sti­jom, na­ra­tor­ka će pri­zna­ti sop­stve­ni pro­pust:

„Za­i­sta sam je bi­la za­bo­ra­vi­la. Nje­na je ulo­ga, u stva­ri, u to­me da pre­ko­ra­či vre­men­sku
gra­ni­cu i iš­če­zne. Po­beg­ne. Njoj uspe­va ono što Šan­do­ru i Ve­ri ni­je us­pe­lo” (Šal­go, 1987:
111–112).

Alek­san­dar Ti­šma kao či­ta­lac u „Po­stro­ma­nu” iz­no­si dve pret­po­stav­ke: da je reč

o Ve­ri ili da se ra­di o sa­moj autor­ki. Obe pret­po­stav­ke Ju­di­ta Šal­go od­ba­cu­je, pa u
jed­nom tre­nut­ku od­lu­ču­je da i ovu ju­na­ki­nju po­ša­lje u smrt, u pe­peo:

„De­voj­ka je iz­go­re­la u za­pa­lje­nom auto­mo­bi­lu – ka­žem. – Ni­je us­pe­la da po­beg­ne. Ni­šta od

nje ni­je osta­lo” (Šal­go, 1987: 112).

Ma­njak zna­nja je po­stu­pak la­žne ne­po­u­zda­no­sti pri­po­ve­da­ča (Ru­se, 1995: 97–

101), ali i ra­ni znak pro­ce­su­al­no­sti sa­mog či­na pi­sa­nja ko­ja se ogle­da u ne­pre­kid­
nim iz­ne­ve­ra­va­nji­ma, tran­sgre­si­ja­ma pret­hod­no na­pi­sa­nog tek­sta. Ipak, de­voj­či­na
sek­su­al­nost gra­di­ra se od po­čet­ne, ini­ci­jal­ne po­zi­ci­je za­vo­đe­nja Vo­za­ča, pa sve do
po­ten­ci­jal­nog nje­nog iš­če­znu­ća, ma­te­ri­jal­nog ne­stan­ka (va­tra ko­ja uki­da ma­te­ri­
jal­ne tra­go­ve). Me­đu­tim, pri­vid­na si­gur­nost ko­ju na­ra­tor­ka is­ti­če u ro­ma­nu, bi­će
ubla­že­na dnev­nič­kom be­le­škom:

„Gde je de­voj­ka? Pro­blem ko­ji osta­je za­pi­san na kra­ju ma­le knji­ge? (Trag ko­če­nja, prim. prev.).
To je pi­ta­nje pre­o­sta­lo mi­mo na­me­re pi­sca, nje­go­vom alj­ka­vo­šću ili že­ljom, ne­sve­snom, da ne­
što pre­ću­ti, sa­kri­je. Da li sam de­voj­ku ja iz­mi­sli­la ili usa­mlje­ni vo­zač? Je li to bi­lo pri­vi­đe­nje?

99
interkulturalna istra ži vanja

1. Da li je ipak ne­ka­ko pre­šla gra­ni­cu?

2. Ni­je li mo­žda kri­va za sa­o­bra­ćaj­nu ne­sre­ću i vo­za­če­vu smrt?

Od­jed­nom sam vi­de­la da iz­vi­re niz pi­ta­nja do­volj­nih za je­dan no­vi ro­man. Za­i­sta, je li ona
ka­kav na­glo iš­če­zli, ne­gde sa­ču­va­ni iz­da­nak, kli­ca no­vog ro­ma­na, gde će i nje­ni i ne­ki dru­gi
pre­o­sta­li pro­ble­mi bi­ti re­še­ni, do­ći na dnev­ni red? ” (Šal­go, 2007: 65).

Vi­ta­li­stič­ka ener­gi­ja De­voj­ke, obe­lo­da­nje­na u dva na­vra­ta, osta­vlja pro­stor za pret­

po­stav­ku da je ona jed­no­stav­no za­ko­ra­či­la u dru­gi ro­man. Ni­je li kre­nu­la upra­vo u
Bi­ro­bi­džan?

2. FEM­ME FA­TA­LE
Dok Ol­ga za­vo­di la­tent­no, čak ne­sve­sno, do­tle Ma­ri­ja Alek­san­drov­na (Put u Bi­ro­
bi­džan) i Kla­ra (Kraj pu­ta), obe stran­ki­nje, za­vo­de otvo­re­no, jav­no. U pr­vom slu­ča­ju,
reč je o za­no­su Ne­na­da Mi­tro­va fa­tal­nom Ru­ski­njom. U dru­go­me, Kla­ri­na te­le­sna
pri­vlač­nost pro­vo­ci­ra­će či­tav niz do­ga­đa­ja ko­ji se ne mo­gu kon­tro­li­sa­ti. Kla­ra je za­no­
sna, ali be­za­zle­na; no, nje­na le­po­ta do­mi­ni­ra nad osta­lim nje­nim oso­bi­na­ma; ona je
kob­na i za­to van svih ka­te­go­ri­ja etič­no­sti jer, pre­ma Ža­nu Bo­dri­ja­ru,

„Za­vod­ni­ca pre­tva­ra i sa­mu že­lju u ilu­zi­ju. Za nju ne po­sto­ji isti­na že­lje ili te­la, kao ni bi­lo ko­ja
dru­ga. Lju­bav i sek­su­al­ni čin mo­gu po­sta­ti mo­ment za­vo­đe­nja je­di­no ako se pre­o­bra­ze u eklip­
tič­nu for­mu is­kr­sa­va­nja/iš­če­za­va­nja, to jest ako za­do­bi­ju dis­kon­ti­nu­i­tet ko­ji od­stra­nju­je sva­
ki afe­kat, za­do­volj­stvo, od­nos, da bi po­tvr­dio nad­moć­nu pri­ro­du za­vo­đe­nja, tran­scen­dent­nu
este­ti­ku za­vo­đe­nja, za raz­li­ku od ime­nent­ne eti­ke za­do­volj­stva že­lje” (Bo­dri­jar, 1994: 93–94).

Ta­kva po­zi­ci­ja ni­je ra­zu­mlji­va i pri­hva­tlji­va za Ol­gu, ko­ja svo­ju hi­ste­ri­ju gra­di
upra­vo na kon­ven­ci­ja­ma ko­je se mo­ra­ju po­što­va­ti, na pre­ćut­nom sa­gla­sju sa de­ter­mi­
ni­sa­no­šću, na pred­ra­su­da­ma. Iz tog raz­lo­ga epi­zo­du o Kla­ri ko­ja ula­zi u već ne­ho­mo­
ge­nu je­vrej­sku za­jed­ni­cu, na­ru­ša­va­ju­ći njen ri­tam, pri­ča Ne­nad, dok Ol­ga ću­ti:

„Ne se­ćaš se Kla­re? Jed­nom si mi go­vo­ri­la da je bi­la slat­ka, kao re­kla­ma za deč­ji sa­pun. Tvo­ja
se­stra je sma­tra­la da li­či na So­nju He­ni. Ja sam je od­u­vek za­mi­šljao kao La­nu Tar­ner. Jer, bi­la je
do­bra, za­no­sna i bes­po­moć­na, na­iv­na. Znam to­li­ko da je do­la­zi­la. Ni­kad je ni­si pri­hva­ti­la kao
svo­ju. Znam da si pre­kli­nja­la svog bra­ta da se ne že­ni tom udo­vi­com.
Ta­ta je, mi­slim, bio u nju za­lju­bljen, ti – otvo­re­no lju­bo­mor­na, tvo­ja se­stra bes­kraj­no za­vid­na,
ro­đa­ci upla­še­ni, po­zna­ni­ci i pri­ja­te­lji pre­tvor­no uvi­đav­ni. Mo­gao sam da ne­spu­ta­no sa­nja­rim o
Kla­ri ono­li­ko ko­li­ko je do­pu­šta­la dra­ma Fe­li­ci­je Rot u ko­joj je opi­sa­no sve re­dom: či­tav Kla­rin
ži­vot, a po­seb­no po­ka­za­na sva ubi­stva i sa­mo­u­bi­stva zbog nje po­či­nje­na” (Šal­go, 2004: 142).

Kao što i Kla­ra ša­lje po­lju­bac ko­ji ubi­ja, se­je smrt i pat­nju, Ma­ri­ja Alek­san­drov­na
je pred­met bol­ne če­žnje, a mo­žda i po­se­ti­lac, even­tu­al­ni ubi­ca Ne­na­da Mi­tro­va. Ona
iz­ri­če mi­šlje­nje da nje­go­va du­ša ima du­bi­ne i da stra­sno vo­li sve što je le­po (Šal­go,

100
 interkulturalna istra živanja

1997: 20; Mi­trov, 1927: 10–11). Sa­moj se­bi u raz­go­vo­ru sa Mi­tro­vim pri­pu­su­je ga­ta­
lač­ke mo­ći i psi­ho­lo­ški njuh, ko­ji­ma na­go­ve­šta­va svoj mi­ste­ri­o­zni po­ten­ci­jal. Uop­šte
uzev, u na­rod­noj re­li­gi­ji Sr­ba, ali i ne­kih dru­gih na­ro­da, uoča­va se ten­den­ci­ja da že­na­
ma pri­pi­šu nat­pri­rod­ne mo­ći, ko­je su, opet, ve­za­ne za men­stru­al­ne ci­klu­se:

„Mi­stič­ne pred­sta­ve o že­ni kao bi­ću ko­je je u do­slu­hu sa ono­stra­nom, sa­kral­nom re­al­no­šću
ima­ju ani­mi­stič­ki ka­rak­ter. Že­na fi­gu­ri­ra kao bi­će u ko­jem je per­so­ni­fi­ko­va­na ili in­kar­ni­ra­na
nat­pri­rod­na moć” (Ra­du­lo­vić, 2009: 165).

Is­toč­ni greh, o ko­jem go­vo­ri Mi­trov, po­sta­će ta­ko po­u­zda­ni do­kaz kri­vi­ce za isled­
ni­ke, a isto­vre­me­no, pre­ma ro­ma­nesk­noj fa­bu­li, od­ve­šće pe­sni­ka u smrt.2 Nje­na po­ja­
va za­do­bi­ja ne­dvo­smi­sle­no fa­tal­ni ka­rak­ter. Ona, po­put Kla­re, ubi­ja na da­lji­nu, „upu­
ću­je po­lju­bac smr­ti.” I, na­rav­no, – ne­sta­je.
Već je uoče­no da

„ro­man Put u Bi­ro­bi­džan do­no­si dva pa­ra­lel­na to­ka pri­po­ve­da­nja, ko­ja se se­ku u vr­lo za­ni­mlji­
voj tač­ki. Je­dan tok pri­po­ve­da­nja go­vo­ri o pa­ra­lel­noj je­vrej­skoj dr­ža­vi i o po­tra­zi za njom, dok
je u dru­gom to­ku pri­po­ve­da­nja reč o žen­skom kon­ti­nen­tu i o sud­bi­ni žen­ske po­zi­ci­je u pr­voj
po­lo­vi­ni XX ve­ka” (Bo­žo­vić, 1998: 101).

Ma­ri­ja Alek­san­drov­na, je, sim­bo­lič­ki gle­da­no, i ve­za je­vrej­stva sa Ru­si­jom u či­jim

ru­ka­ma se Bi­ro­bi­džan na­la­zio niz go­di­na. Bi­sek­su­al­nom ve­zom sa La­ri­som Rajz­ner,
ko­ja je, bu­du­ći upo­sle­na „mu­škim”, re­vo­lu­ci­o­nar­no-pu­bli­ci­stič­kim ak­tiv­no­sti­ma, ve­
ro­vat­no de­lom kon­stru­i­sa­na kao „buč”, otva­ra se pro­stor za no­vo ma­pi­ra­nje no­vog
sek­su­al­nog iden­ti­te­ta, ovog pu­ta ne kao kod Gre­te, u smi­slu la­tent­ne bi­sek­su­al­no­sti,
ne­go otvo­re­ne, jav­ne (na vest o La­ri­si­noj smr­ti ona ne pri­kri­va svo­ju tu­gu).
Ta­ko se Ju­di­ta Šal­go u ro­ma­nu Put u Bi­ro­bi­džan ne­pre­kid­no kre­će u za­bra­nu Dru­
gog, opi­su­ju­ći čas sud­bi­nu je­vrej­ske na­ci­je, čas sud­bi­nu ukle­tog i te­le­sno in­fe­ri­or­nog
pe­sni­ka, a čas te­me žen­ske bo­le­sti i stra­da­nja. Po­red to­ga, Ma­ri­ja Alek­san­drov­na će
svo­jom taj­nom lju­ba­vlju pre­ma La­ri­si ina­u­gu­ri­sa­ti te­mu slo­bod­nog iz­bo­ra part­ne­ra,
ide­ju ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de jed­na od ključ­nih u bi­ro­bi­džan­skoj ze­mlji: da se mo­že
oslo­bo­di­ti za­vi­sno­sti od mu­ška­ra­ca i da se, po­put si­fi­li­stič­kih ka­ran­ti­na, mo­že iz­gra­di­
ti svet is­klju­či­vo žen­ske po­pu­la­ci­je i na taj na­čin ne­go­va­ti kult sop­stve­ne žen­stve­no­sti,
ko­ji Si­mon de Bo­vo­ar vi­di kao mo­guć­ni raz­log le­zbej­stva:

„Že­na mo­že, pre­ko pot­pu­nih ili de­li­mič­nih is­ku­sta­va, ot­kri­ti ili pred­o­se­ti­ti da ne­će ose­ća­ti za­
do­volj­stvo u he­te­ro­sek­su­l­nim od­no­si­ma, i da je sa­mo ne­ka dru­ga že­na mo­že usre­ći­ti: le­zbij­ski
za­gr­ljaj u naj­ve­ćoj me­ri za­do­vo­lja­va na­ro­či­to onu že­nu ko­ja ga­ji kult pre­ma svo­joj žen­stve­no­
sti” (De Bo­vo­ar, 1983: 192).

2 Pre­ma isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, raz­lo­zi stra­da­nja Ne­na­da Mi­tro­va po­či­va­ju u he­roj­stvu i oda­no­sti
ro­đa­ku za ko­jim je po­li­ci­ja tra­ga­la.

101
 102

fotografija: Vladimir Pavić

103
interkulturalna istra ži vanja

3. BLUD­NI­CA
Kult pro­sti­tut­ke u li­te­ra­tu­ri za­čet je u mo­der­ni, pri­hva­ta­ju ga eks­pre­si­o­ni­sti, ali
ga i znat­no mo­di­fi­ku­ju. Dok „sim­bo­li­sti i de­ka­den­ti sla­ve pro­sti­tut­ku kao sim­bol
neo­gra­ni­če­ne le­po­te“…kao „tri­jumf le­po­te nad mo­ra­lom“, do­tle

„eks­pre­si­o­ni­stič­ki od­nos pre­ma njoj uklju­ču­je erot­sku/sek­su­al­nu di­men­zi­ju, ali je ipak

naj­vi­še mo­ti­vi­san so­ci­jal­nim, etič­kim i psi­ho­lo­škim raz­lo­zi­ma… Blud­ni­ca se do­ži­vlja­va
kao ne­spu­ta­na, pro­mi­sku­i­tet­na ljud­ska ener­gi­ja… Ona je ujed­no i sa­tan­sko, zlo­kob­no bi­će
i po­dat­na, po­kor­na po­kaj­ni­ca, sa­svim pod­re­đe­na mu­škar­cu i nje­go­vom egu” (Sto­ja­no­vić-
Pan­to­vić, 2003: 78).

Za raz­li­ku od li­te­rar­nih, isto­rij­ske či­nje­ni­ce go­vo­re u pri­log ugnje­ta­va­nju pro­

sti­tut­ki, gru­bim ob­li­ci­ma „po­li­tič­ke eko­no­mi­je pol­no­sti” (Pap­pić/Skle­vicky, 2003:
87–145). No, pre­ma De Bo­vo­a­ro­voj, ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu uda­tih že­na i pro­sti­tut­ki
je­ste

„u to­me što je za­ko­ni­ta že­na, ugnje­ta­va­na kao uda­ta že­na, po­što­va­na kao ljud­ska lič­nost:
to po­što­va­nje po­či­nje da ozbilj­no ugro­ža­va ugnje­ta­va­nje. Do­tle je pro­sti­tut­ka kao lič­nost
obes­pra­vlje­na i u njoj se isto­vre­me­no sa­ži­ma­ju svi ob­li­ci rop­stva” (De Bo­vo­ar, 1983: 402).

U sli­ku pro­sti­tut­ki Ju­di­ta Šal­go upi­sa­la je još ne­ko­li­ko se­man­tič­kih te­ži­šta, ko­
ja uslo­žnja­va­ju struk­tu­ru ro­ma­na Put u Bi­ro­bi­džan. Naj­pre, sa­mu bi­ro­bi­džan­sku
hi­ste­ri­ju kao vid spa­se­nja, či­me se ove že­ne pri­bli­ža­va­ju ka­te­go­ri­ji mi­sti­čar­ki (De
Bo­vo­ar, 1983: 538–551), kroz ve­ru u do­la­zak me­si­ja­ne i mo­guć­nost is­ku­plje­nja
gre­ho­va, ali i be­ga u ne­po­zna­te pre­de­le Bi­ro­bi­dža­na.
Sa dru­ge stra­ne, sli­ka bo­le­snog žen­skog te­la, te­la u ras­pa­da­nju, na­do­ve­za­će se
na ovaj mi­sti­ci­zam. Ide­ja pro­gre­siv­ne, vred­no­sno bre­me­ni­te bo­le­sti, do­bi­će go­to­
vo te­o­lo­ški po­ten­ci­jal kroz kom­bi­na­ci­ju pred­o­dre­đe­no­sti Je­vre­ja da budu iza­bra­ni
na­rod, kroz ve­ru u do­la­zak Me­si­je kroz pat­nje ko­ju ovog pu­ta tre­ba da po­ne­su
že­ne.

„Zna­te li, go­spo­đi­ce Pa­pen­hajm, re­kao bih da je me­si­ja­ni­zam uhva­tio kore­na na ovom
ode­lje­nju. Na­zvao bih ga lu­e­tič­ki me­si­ja­ni­zam. Pro­sti­tut­ke, lu­e­ti­čar­ke po­seb­no, ve­ru­ju da
su one po­zva­ne da spa­su svet. Ili bar žen­ski deo sve­ta. Kao što mo­že­te pret­po­sta­vi­ti, u vi­du
Ve­li­ke maj­ke, nji­ho­va spa­si­te­lji­ca tre­ba da do­đe iz Egip­ta” (Šal­go, 1997: 84).

Za Bi­ro­bi­dža­nom tra­ga­ju Je­vre­ji ko­ji u nje­mu vi­de mo­guć­nost da ko­nač­no

pro­na­đu svo­ju ze­mlju i iz­gu­blje­na ple­me­na, po­tom Ne­nad Mi­trov, „obe­le­žen raz­
li­kom u fi­zič­kom iz­gle­du” (Lu­kić, 1998: 94), i, na kra­ju, obo­le­le pro­sti­tut­ke ko­je
ma­šta­ju o uto­pij­skom pro­sto­ru u ko­jem bi bi­le ne sa­mo li­še­ne po­tla­če­no­sti u sve­tu
mu­ška­ra­ca, ne­go i mu­ška­ra­ca sa­mih.

104
 interkulturalna istra živanja

Ta­ko po­ten­ci­jal­na smrt ko­ja vre­ba bo­le­šću na­če­to te­lo pa­ci­jent­ki­nje po­sta­je
pred­me­tom raz­me­ne, svo­je­vr­snog ulo­ga ko­ji ove že­ne raz­me­nju­ju i ši­re, kao što se
pro­pa­gi­ra­ju ve­ra ili ide­o­lo­gi­ja. Pre­ma Ža­nu Bo­dri­ja­ru,

„Naj­o­zbilj­ni­ja opa­snost ko­ju bo­le­snik pred­sta­vlja, ono po če­mu je on za­i­sta aso­ci­ja­lan i sli­
čan opa­snom lu­da­ku, sa­sto­ji se u nje­go­voj du­bo­koj po­tre­bi da bu­de pri­znat kao ta­kav i da
raz­me­ni svo­ju bo­lest. Ra­di se o iz­vi­to­pe­re­noj i ne­pri­hva­tlji­voj po­tre­bi bo­le­sni­ka (i sa­mrt­ni­
ka) da ostva­ri raz­me­nu na osno­vu svo­je dru­go­jač­no­sti – ni u kom slu­ča­ju ne ti­me što bi se
le­čio i po­bolj­šao svo­je sta­nje, ne­go ti­me što bi dao svo­ju bo­lest, i što bi ona bi­la pri­mlje­na,
da­kle, sim­bo­lič­ki pri­zna­ta i raz­me­nje­na, ume­sto da bu­de ne­u­tra­li­sa­na teh­nič­kom bol­nič­kom
smr­ću i onim či­sto funk­ci­o­nal­nim pre­ži­vlja­va­njem ko­je se još na­zi­va zdra­vlje i ozdra­vlje­nje”
(Bo­dri­jar, 1991: 208).

Ta­ko se u ro­ma­nu Put u Bi­ro­bi­džan ide­ja sve­pro­ži­ma­ju­ćeg te­le­snog fe­mi­ni­zma

ostva­ru­je kao mo­guć­nost da­va­nja za­lo­ga, žr­tvo­va­nja te­la, nje­go­vo pu­ca­nje, ras­cep
me­sa ko­je ne ne­sta­je ne­go se uvi­ja u se­be, ka unu­tra­šnjo­sti i ka spo­lja­šnjo­sti.

„Me­so je re­ver­zi­bil­nost bi­ća, nje­go­va spo­sob­nost da se po­no­vo uvi­je u se­be, dvoj­na ori­jen­
ta­ci­ja ka unu­tra­šnjo­sti i ka spo­lja­šnjo­sti, što je Mer­lo Pon­ti opi­sao – u iz­ve­snoj me­ri pro­ble­
ma­tič­no – kao in­va­gi­na­ci­ju ” (Gros, 2005: 150).

Isto­vre­me­no, žu­đe­na Me­si­ja­na, či­je ime već oda­je ho­mo­ni­mič­nu iden­ti­fi­ka­ci­

ju sa me­som, i sa­ma je že­na, oda­bra­na od vi­še si­le da pred­vo­di kon­voj bo­le­sni­ca u
obe­ća­nu ze­mlju. Je­di­no bi že­ni, kao sli­ci istog, kao od­ra­zu u ogle­da­lu i nar­ci­stič­ki
shva­će­nom za­vo­đe­nju, za­vo­đe­nju istog istim, bi­lo da­to da od­ig­ ra ključ­nu ulo­gu u
pro­ce­su ot­kri­va­nja bi­ro­bi­džan­ske mi­ste­ri­je. Kao hi­ste­rič­na pri­ro­da, i sa­ma na ne­ki
na­čin obo­le­la, kao „lu­da­ki­nja na ta­va­nu” (bol­nič­ki pro­stor je ta­ko­đe za­bran, izo­li­ra­
ju­ći), sli­ka oskud­no ob­u­če­ne pro­sti­tut­ke ko­ja lu­ta ka us­po­sta­vlja­nju ma­tri­jar­hal­nog
po­ret­ka kao vi­du spa­se­nja od pro­pa­sti ko­ja vre­ba u mu­škom sve­tu uka­zu­je na nje­nu
vi­ta­li­stič­ko-re­ge­ne­ra­tiv­nu, go­to­vo nat­pri­rod­nu ener­gi­ju:

„Si­fi­li­sti­čar­ke su ve­šti­ce dva­de­se­tog ve­ka, pro­ro­či­ce. Zdra­ve že­ne se­de kod ku­će, gra­de svoj
dom i ču­va­ju svo­je zdra­vlje. Bo­le­sni­ci be­že od svo­je bo­le­sti, u stva­ri, bo­lest u nji­ma na­go­ni
ih da se kre­ću i ši­re bo­lest. Zdra­vlje je kon­zer­va­tiv­no, bo­lest je re­vo­lu­ci­o­nar­na ili im­pe­ri­ja­li­
stič­ka, sve­jed­no, ona je u osno­vi sva­kog ši­re­nja, pa i ot­kri­va­nja, svih avan­tu­ra, čak i na­uč­ne”
(Šal­go, 1997: 143).

Na­ro­či­to in­di­ka­tiv­na vi­ta­li­stič­ko-re­ge­ne­ra­tiv­na ener­gi­ja lu­e­ti­čar­ke Su­ti­ne/Su­ti­

le, ko­ja je vi­đe­na ne sa­mo kao blud­ni­ca u ne­pre­kid­nom po­kre­tu za obe­ća­nom ze­
mljom ne­go i kao ne­ho­tič­ni in­spi­rant gi­ba­nja osta­lih že­na iz bol­ni­ce, ali i sa­me Flo­re
Gut­man. Po­ja­vlju­je se ni­ot­ku­da:

105
interkulturalna istra ži vanja

„Tih da­na, u ra­nu zo­ru jed­nog si­vog da­na, po­li­ca­jac je uhap­sio is­pred Upra­ve fon­do­va že­nu
bez is­pra­va, ko­ja ni­je zna­la srp­ski. Bi­la je ob­u­če­na ne­pri­klad­no, oskud­no, ogr­nu­ta pe­le­ri­
nom od ofu­ca­ne si­ve čo­je is­pod ko­je se na­zi­ra­la pr­lja­va svi­le­na spa­va­ći­ca. Vi­še je iz­gle­da­la
kao ku­li­sa, sli­ka, pla­kat po­sta­vljen na uli­ci pred ula­zom u bur­del. Od­ve­de­na u po­li­ci­ju,
po­što u nje­noj tor­bi­ci po­li­ca­jac osim ne­ko­li­ko kru­na ni­je na­šao ni­šta od is­pra­va, upra­vo
pred vra­ti­ma na­čel­ni­ko­ve kan­ce­la­ri­je, u hod­ni­ku, plju­nu­la je krv, pa je od­ve­do­še u bol­ni­cu
gde se po­ka­za­lo da po­red tu­ber­ku­lo­ze ima i lu­es i ta­ko je po­zvan dok­tor Sa­vić ko­ji je je­dva
sa­znao ne­što vi­še ne­go po­li­ca­jac, sem da se zo­ve Su­ti­na ili Su­li­na i da u ma­lom po­ha­ba­nom
okru­glom ko­fe­ru za še­ši­re ima ne­što ru­blja, je­dan ži­pon, ja­stuč­ni­cu i pe­škir sa bol­nič­kom
ozna­kom na ma­đar­skom, te je po­zvan austro­u­gar­ski kon­zul da se oba­ve­že o pla­ća­nju bo­
rav­ka i da se po­bri­ne o re­pa­tri­ja­ci­ji” (Šal­go, 1997: 127).

Po­put stvar­ne Ber­te Pa­pen­hajm (Džo­uns, 1985: 207) is­po­lja­va svo­je neo­bič­ne
mo­ći:

„Ona ina­če go­to­vo ne­mu­šta, pro­go­vo­ri­la je na­jed­nom ne­kim je­zi­kom, vr­stom is­kva­re­nog
ne­mač­kog, u po­čet­ku pri­lič­no ne­ra­zu­mlji­vim, sa znat­nim na­no­som ji­di­ša, ali se po­ste­pe­no,
ka­ko je go­vo­ri­la, a go­vor te­kao kao bu­ji­ca, ne­mač­ki sve vi­še pro­či­šća­vao, da bi na­kon iz­
ve­snog vre­me­na, go­to­vo do­sti­gao či­sto­tu naj­či­sti­jeg li­te­rar­nog ne­mač­kog. Ugle­dan i te­čan,
lep, te­kao je pre­ko lo­ših, po­kva­re­nih zu­ba” (Šal­go, 1997: 128).

I ko­nač­no, ne­sta­je u ne­po­zna­tom prav­cu.

4. KA FRI­GID­NO­STI

„Bi­lo bi su­vi­še jed­no­stav­no re­ći: u snu ona je la­vi­ca, na ja­vi – de­voj­ka. Ili obrat­no. Jer i na ja­vi
i u snu ona je i jed­no i dru­go: de­voj­ka la­vi­ca. De­voj­ka se u stva­ri po­ne­kad bu­di iz sna kao
la­vi­ca, a la­vi­ca, po­go­to­vu iza du­žeg po­po­dnev­nog sna, već pred su­mrak, bu­di se kao de­voj­ka.
De­voj­ka se su­o­ča­va sa so­bom kao la­vi­com, a la­vi­ca, vi­de­ći s vre­me­na na vre­me svo­ju sli­ku u
ko­fi s vo­dom ili u ba­ri ko­ja se za ki­šnih da­na stva­ra sred dvo­ri­šta, su­o­ča­va se sa so­bom kao
de­voj­kom. Ona je i čo­vek i zver i za­to do­volj­na sa­ma se­bi” (Šal­go, 1995, 10–11).

Po­što uka­že na du­a­li­stič­ku pri­ro­du ju­na­ki­nje, na­ra­tor­ka „Pri­če o čo­ve­ku ko­ji je

pro­da­vao ki­se­li ku­pus i imao kćer la­vi­cu” (Da li po­sto­ji ži­vot) kon­tra­punk­ti­ra­njem
me­ta­tek­stu­al­nih ko­men­ta­ra i sa­mom na­ra­ci­jom s ele­men­ti­ma fan­ta­sti­ke (sna) in­
si­sti­ra­će na ne­vi­no­sti kao nu­žnoj po­sle­di­ci bi­po­lar­no­sti. Iako je kraj­nje pi­to­ma,
la­vi­ca ne­ma čed­nost na­go­ve­šte­ne sek­su­al­no­sti, ni­ti je mo­že raz­vi­ti.

„nje­na du­bo­ka oda­nost ocu, strah i isto­vre­me­no žud­nja za kom­šij­skom de­com, ka­kvu ona
– to odav­no slu­ti – ni­ka­da ne­će ima­ti” (Šal­go, 1995: 11–12).

Sa dru­ge stra­ne, po­zi­ci­je kćer­ke, ko­ja je kod sta­rih na­ro­da i sa­ma ero­tič­na, sve­
de­na na ulo­gu u po­ro­di­ci, i na la­vlju, ne­do­volj­no eks­po­ni­ra­nu pri­ro­du, ko­jom vi­še

106
 interkulturalna istra živanja

bi­va za­pre­te­na ne­go što ko­ri­sti nje­ne po­ten­ci­jal­ne pri­vi­le­gi­je, a ko­ja mo­že da­ti bla­gi
na­go­ve­štaj in­ce­stu­o­znog od­no­sa (Mir­ko­vić, 1999: 114–120), osta­vlja do­volj­no pro­
sto­ra da se na­slu­ti da kćer­ka pri­pa­da svom ocu.
Flo­ra Gut­man (Put u Bi­ro­bi­džan) je žen­ska ak­ti­vist­ki­nja, ko­ja ni­je sa­svim raš­
či­sti­la sa po­ret­kom iz ko­jeg je po­te­kla, sa po­ret­kom u ko­jem su ulo­ge ja­sno po­
de­lje­ne i gde je že­ni pri­pa­lo me­sto do­ma­ći­ce, „ču­va­ra svog sve­ta i mo­ra­la ko­ji se
ras­pa­da­ju.”

„Kroz su­ze je vi­de­la ze­mlju u ko­ju sva­ka de­voj­ka be­ži to­kom ži­vo­ta. Ta ze­mlja me­nja ime,
do­ne­kle iz­gled, svoj­stva i funk­ci­ju. Pri­be­ži­šte upla­še­ne de­voj­ke, skro­vi­šte po­vre­đe­ne, ze­
mlja is­pa­šta­nja. Že­na tu obnavlja sna­gu, be­ži, skla­nja se i sa­če­ku­je ne­pri­ja­te­lja ili lju­bav­ni­ka.
Ne­ke od tih ze­ma­lja su iz­mi­šlje­ne, ne­ke ima­ju re­al­nu to­po­gra­fi­ju, ne­ki­ma od­go­va­ra sa­mo
unu­tra­šnji pej­zaž…

…Svet, zna ona, ne mo­že da se de­fi­ni­tiv­no po­de­li, ne mo­gu že­ne svu­da i na du­že, ži­ve­ti
bez mu­ška­ra­ca, ali ne­ka po­sto­ji je­dan ku­tak, jed­no od­mo­ri­šte ili či­sti­li­šte, ka­ko god da se
za­mi­šlja, u ko­jem će – bar iz­ve­sno vre­me – že­ne ži­ve­ti po svom, slo­bod­ne, po­sve­će­ne na­
u­ci, mu­zi­ci i po­e­zi­ji, zdra­vlju svom i svo­je de­ce… I svo­joj eman­ci­pa­ci­ji. Ze­mlja u ko­joj će
na­u­či­ti da ži­ve sa­me, da stek­nu hra­brost za sa­mo­sta­lan ži­vot – ako to bu­de nji­ho­va že­lja i
opre­de­lje­nje” (Šal­go, 1997: 124–125).

Dok je u ku­ći, Flo­ra se na­la­zi u pa­siv­noj po­zi­ci­ji, te ne pred­u­zi­ma ak­ci­ju ko­ja

bi je od­ve­la na ko­rak bli­že is­pu­nje­nju vi­zi­je. Tek fi­zič­ko na­pu­šta­nje po­ret­ka u ko­
jem je od­ra­sla, ali ko­ji že­li da od­ba­ci, zna­či­će i su­štin­ski pre­o­kret u nje­nom ži­vo­tu.
Osnov­ni vid Flo­ri­ne tam­ni­ce je­su gra­đan­ski mo­ral i po­ro­dič­ni od­no­si za­sno­va­ni
na pa­tri­jar­hal­no­sti, uzu­si ko­ji pro­pi­su­ju do ko­je gra­ni­ce se mla­da de­voj­ka mo­že
an­ga­žo­va­ti u hu­ma­ni­stič­kom ra­du. Flo­ri je mo­žda sto­ga te­že da se od­lu­či za pre­su­
dan ko­rak – nje­ne me­đe su je­dva vi­dlji­ve, ali ih je ti­me te­že za­o­bi­ći. Ne­re­a­li­zo­va­na,
lju­bav pre­ma dok­to­ru Sa­vi­ću, bi­će kon­ver­to­va­na u ob­lik umi­šlje­ne bo­le­sti:

„Bi­će da je tih go­di­na za­jed­no sa Flo­ri­nim te­lom, ra­sla, pu­ni­la taj unu­tra­šnji džep nje­ne
du­še ta pod­svest, jer dve-tri go­di­ne ka­sni­je ka­da je u sa­lo­nu Ha­im za­pro­sio, na­jed­nom ni­je
mo­gla da pro­iz­ve­de ni gla­ska, vi­li­ce joj se be­hu uko­či­le, je­zik odr­ve­neo, a isto ve­če spo­pa­
do­še je neo­bič­no ja­ki bo­lo­vi na ma­loj oso­vi­ni ko­ja spa­ja nje­nom oku ne­vi­dlji­va tri ma­ju­šna
otvo­ra me­đu no­ga­ma. I ona je zna­la, upo­zo­re­nje i ka­zna, taj bol go­vo­ri: ni­kad se ne­će uda­ti
za Ha­i­ma, ni­ti ima­ti de­ce. Ako već ne mo­že da ima dok­to­ra Sa­vi­ća, ima­će taj bol me­đu no­
ga­ma, bo­lest kao znak i žig svo­je ver­no­sti” (Šal­go, 1997: 157).

Bol me­đu no­ga­ma uka­zu­je, opet, na mo­guć­no od­u­sta­ja­nje od in­ve­sti­ra­nja u

mu­ško-žen­sku lju­bav, na su­bli­ma­ci­ju sek­su­al­ne ener­gi­je u dru­štve­no-ko­ri­sni rad,
po­sve­će­nost pri­pad­ni­ca­ma istog po­la: Flo­ra pu­tu­je da bi pro­me­ni­la po­re­dak, da bi
po­ma­ga­la že­na­ma, da bi tra­ži­la Bi­ro­bi­džan. Ona je u fa­zi fi­zič­kog sa­zre­va­nja, ka­da
žu­di za fi­zič­kom pro­me­nom, ose­ća se ne­re­a­li­zo­va­no, ka­stri­ra­no. U pi­smu ko­je pi­še

107
interkulturalna istra ži vanja

dok­to­ru Sa­vi­ću is­ti­če da je ne­ka­da že­le­la da bu­de mu­ška­rac, ali „sa­da sum­njam u
uspeh že­ni­nog ra­da, ve­ru­jem u po­raz fe­mi­ni­stič­kih ide­ja.”

Za­to je su­sret sa Ber­tom pre­su­dan za nju:

„Ber­ta Pa­pen­hajm i Flo­ra Gut­man se­de je­dna na­spram dru­ge. Da li pu­tu­ju ili sto­je? Ili jed­
na od njih pu­tu­je, a dru­ga ne? Pra­zna ma­te­ri­ca lu­ta tra­že­ći is­pu­nje­nje. Hi­ste­ri­ja je lu­ta­nje u
me­stu, ne­mo­guć­nost bek­stva” (Šal­go, 1997: 155).

Ka­da že­li da na­gla­si hi­ste­rič­ku pri­ro­du pu­to­va­nja, na­ra­tor­ka pri­be­ga­va po­gre­

šnim pred­sta­va­ma o po­kre­tlji­vo­sti ma­te­ri­ce.

„Hi­po­krat je ve­ro­vao da ovaj or­gan neo­me­ta­no pu­tu­je kroz žen­sko te­lo, uzro­ku­ju­ći raz­ne
fi­zič­ke, mo­ral­ne i men­tal­ne smet­nje – reč hi­ste­ri­ja na kra­ju kra­je­va, po­ti­če od grč­kog hyste­
ra što zna­či ma­te­ri­ca” (En­dži­er, 2010: 103).

Kao da že­li da či­ta­o­cu pre­do­či da se ra­di o fik­tiv­nom pu­to­va­nju, pu­to­va­nju ko­

je je, pre­ma Froj­du, sa­mo iz­raz hi­ste­ri­je i ne­mo­guć­no­sti za­sni­va­nja stvar­ne ak­ci­je.
Ova­ko tu­ma­čen, even­tu­al­ni osta­nak Flo­re Gut­man u Be­o­gra­du, u ve­zi sa ko­jim se
na­ra­tor­ka ko­le­ba, mo­gao bi da uka­že na su­štin­sku uko­re­nje­nost že­na, ne­mo­guć­
nost za­po­či­nja­nja ak­ci­je, in­hi­bi­ra­nost usled raz­li­či­tih raz­lo­ga, ali i na po­no­vlji­vost
hi­ste­rič­ke pri­ro­de, ko­ja je kao ma­pa ucr­ta­na u psi­hu že­na, ko­ja se mo­že za­le­či­ti,
ali ni­ka­da do kra­ja iz­le­či­ti, i ko­ja se, što je ve­o­ma va­žno, ši­ri me­đu že­na­ma. Ber­ta
Pa­pen­hajm se­je re­vo­lu­ci­o­nar­ne, me­si­jan­ske ide­je, ali i hi­ste­ri­ju. Flo­ra se uta­pa u taj
kon­tekst, pre­da­je mu se bez­re­zer­vno. Raz­mi­šlja­ti o pro­sti­tut­ka­ma i lu­e­ti­čar­ka­ma
zna­či uhva­ti­ti ne­što od nji­ho­ve pri­ro­de, na iz­ve­stan na­čin ih opo­na­ša­ti.
I sa­mo pre­zi­me Flo­re Gut­man (na ne­mač­kom: Gut – do­bar; Der Mann – mu­
ška­rac, čo­vek) su­ge­ri­še da ov­de mo­že bi­ti re­či o sim­bo­lič­koj raz­me­ni po­la, sek­su­al­
no­sti i po­ten­ci­ja­lu za rod­nu tran­sgre­si­ju. U nje­nim vi­zi­ja­ma, ko­je pred­sta­vlja­ju pu­
to­va­nja oslo­bo­đe­ne ma­te­ri­ce, od­no­sno oslo­bo­đa­nje spu­ta­va­ne sek­su­al­ne ener­gi­je i
njen slo­bod­ni pre­la­zak po pro­stran­stvi­ma ma­šte, na­go­ve­šte­na je sli­ka pu­ri­stič­kog
kon­cep­ta žen­ske uto­pi­je, li­še­ne mu­škar­če­vog pri­su­stva, ali i po­tre­be za njim, pa da­
kle i po­tre­be za is­pu­nje­njem pol­nih na­go­na, a ti­me i za uki­da­njem tra­di­ci­o­nal­nog
poj­ma po­la/ro­da kao bi­o­lo­ški ili dru­štve­no fik­si­ra­ne, sta­bil­ne ka­te­go­ri­je (Ba­tler,
2010: 45–107; Vil­la­nu­e­va Gard­ner, 2006: 98–100).
Za raz­li­ku od Flo­re, Ber­tu od­li­ku­je zna­ča­jan pre­tek­stu­al­ni ka­rak­ter. Ona je
po­sto­ja­la i mi­mo ro­ma­na, u nje­ga je, ta­ko­re­ći, „uše­ta­la” iz po­ve­sti psi­ho­a­na­li­ze,
Froj­do­vih de­la, nje­go­ve bi­o­gra­fi­je i dru­gih tek­sto­va ko­je je Ju­di­ta Šal­go ko­ri­sti­la
kao gra­đu za ro­man. Ona je dvo­stru­ka lič­nost već od sa­mog star­ta (Džo­uns, 1985:
206–209), a mo­guć­nost nje­nog op­stan­ka ve­za­na je za sim­bo­lič­ku raz­me­nu bo­le­sti,

108
 interkulturalna istra živanja

kroz po­ma­ga­nje dru­gi­ma, kroz pro­jek­ci­ju sop­stve­ne sli­ke u dru­go­me. Bi­ro­bi­džan

je ze­mlja dru­gih (Je­vre­ja, bo­ga­lja, pro­ka­že­nih i ne­sreć­nih, ze­mlja od­ba­če­nih, svih
ko­ji ne od­go­va­ra­ju ra­si­stič­kom kon­cep­tu ide­al­ne na­ci­je i ve­re, ili kon­cep­tu fa­lu­so­
kra­ti­je, i to, pre i to­kom II svet­skog ra­ta be­log mu­škar­ca ari­jev­ske ra­se). Nji­ho­va
je­di­na ute­ha je kre­ta­nje, pro­men­lji­vost, fluk­tu­a­ci­ja, pa bi­li oni u me­stu ili stvar­ni.
Iako bi se mo­glo oče­ki­va­ti da je Ber­ta Pa­pen­hajm ona fe­mi­ni­stič­ka ener­gi­ja ko­ja
od­re­đu­je sve ključ­ne do­ga­đa­je u ro­ma­nu, ko­ja upra­vlja rad­njom i – kao že­na sa od­
lič­nom sa­mo­kon­tro­lom – sa­mom so­bom, na­ra­tor­ka po­sta­vlja sli­ku biv­še Froj­do­ve
pa­ci­jent­ki­nje u sred­njim/sta­ri­jim go­di­na­ma, ko­ja če­sto ni­je ka­dra da pred­u­pre­di
na­pa­de hi­ste­ri­je, ko­ja svo­je po­na­ša­nje svo­di na op­se­siv­nu po­tra­gu za pro­sti­tut­ka­
ma, a ak­ci­ju ve­o­ma če­sto za­me­nju­je kon­tem­pla­ci­jom:

„Iako je u svom iz­ve­šta­ju Bro­jer na­pi­sao da je Ana O. ozdra­vi­la, njoj se bo­lest po­no­vo vra­
ća­la, i to u vr­lo ozbilj­nom ob­li­ku. To je raz­log što pri­po­ve­dač iz­le­če­nje sta­vlja pod na­vod­ni­
ke i na­gla­ša­va da je reč o ‘pri­vid­nom zdra­vlju’ Ber­te Pa­pen­hajm. U tom po­gle­du či­nje­ni­ce
pro­znog i stvar­nog, isto­rij­skog sve­ta po­kla­pa­ju se. Me­đu­tim, na jed­nom dru­gom me­stu u
ro­ma­nu za Ber­ti­nu bo­lest ka­že se da je ‘ne­iz­le­či­va, neo­d­go­ne­tlji­va’. U od­no­su na isto­rij­ske
po­dat­ke, ov­de je reč o bit­nom od­stu­pa­nju. Na­i­me, Frojd je na­knad­no ana­li­zi­rao slu­čaj Ane
O. i de­talj­no ga objas­nio, po­nu­div­ši pri­tom i raz­lo­ge zbog ko­jih Bro­jer ni­je us­peo da iz­le­či
svo­ju pa­ci­jent­ki­nju. Šta­vi­še, Frojd je čvr­sto ve­ro­vao da su ne­u­ro­ze ‘sa­me po se­bi, iz­le­či­ve’…
Ju­di­ti Šal­go je ovo bi­lo do­bro po­zna­to. Pa ipak, pri­po­ve­dač na­gla­ša­va da je reč o ‘ne­iz­le­
či­voj, neo­d­go­ne­tlji­voj hi­ste­ri­ji’. Raz­u­me se, ov­de ni­je reč o to­me da li su Froj­do­ve ana­li­ze,
ob­ja­šnje­nja i za­ključ­ci tač­ni i pri­hva­tlji­vi sa sta­no­vi­šta na­u­ke, te ne bi ima­lo smi­sla tvr­di­ti
da je Ju­di­ta Šal­go sa sta­no­vi­šta na­knad­nih na­uč­nih uvi­da i sa­zna­nja od­ba­ci­la Froj­do­ve po­
stav­ke. Da je ta­ko, o to­me bi po­sto­jao ne­ki trag u tek­stu. Na­pro­tiv, pri­po­ve­dač in­si­sti­ra na
‘ne­iz­le­či­vo­sti i neo­d­go­ne­tlji­vo­sti uop­šte.’ I upra­vo je to raz­log zbog ko­jeg su pre­ćut­no od­ba­
če­ni Froj­do­vi uvi­di” (Ilić, 1998: 112).

Pse­u­do­nim pod ko­jim je bi­la po­zna­ta ši­rom sve­ta, kao Froj­do­va iz­le­če­na pa­
ci­jent­ki­nja, je­ste Ana O. Pr­vo i po­sled­nje slo­vo al­fa­be­ta u nje­nim ini­ci­ja­li­ma kao i
sa­mo slo­vo O, uka­zu­ju na ko­nač­nost, za­o­kru­že­nost Froj­do­ve te­o­ri­je. I sa­ma na­ra­
tor­ka Pu­ta u Bi­ro­bi­džan će ova­ko od­re­di­ti ime:

„Ime Ana O. je­ste si­no­nim ve­li­kog, svet­skog (Va­si­on­skog) hi­ste­rič­kog kru­ga (iz ko­jeg ne­ma
iz­la­za), hi­ste­rič­kog vi­ra, vr­tlo­ga ko­ji uvla­či u se­be i gu­ta svet” (Šal­go, 1997: 103).

Go­spo­đa Gut­man, ko­ja pred­o­se­ća kćer­ki­nu na­stu­pa­ju­ću hi­ste­ri­ju i njen od­la­

zak, uz­ne­mi­re­na je pri­su­stvom Ber­te Pa­pen­hajm. Ona je vi­di kao stvo­re­nje ko­je se
pre­svla­či, od­ba­cu­je sve ga­do­sti na ko­je je na­i­la­zi­la to­kom obi­la­ska bol­ni­ca za lu­e­tič­
ne i jav­nih ku­ća, te kao ne­ko­ga ko je do­šao da uz­dr­ma po­re­dak i gra­đan­ski mir.

„Na­jed­nom joj se uči­ni da će Ber­ta Pa­pen­hajm pred kraj ve­če­re u ovu mir­nu gra­đan­sku ku­
ću, me­đu či­ni­je i či­ni­ji­ce sa pi­le­ti­nom u aspi­ku, aj­va­rom sa uma­kom od kra­sta­va­ca, pa­šte­

109
interkulturalna istra ži vanja

tom od gu­šči­je dži­ge­ri­ce, iz­blju­va­ti sve đu­bre, svu go­mi­lu pi­kan­te­ri­ja o je­vrej­skim kur­va­ma,
ku­ple­ra­ji­ma Pe­šte i Ga­li­ci­je. Pred od­la­zak na jug, ona se ‘pre­svla­či­la’ ” (Šal­go, 1997: 122).

Slu­čaj Ber­te Pa­pen­hajm ci­ti­ra i Ilejn Šo­u­vol­ter, ko­ja na­vo­di da hi­ste­ri­ja i fe­mi­
ni­zam po­sto­je u jed­noj vr­sti kon­ti­nu­u­ma, kao što to po­tvr­đu­je isto­ri­ja Ber­te Pa­pen­
hajm (Sho­wal­ter, 1985, 145).
Baš kao što je Ber­ta sim­bo­lič­ki ka­rak­ter, sli­ka lu­ta­ju­će, oslo­bo­đe­ne ma­te­ri­ce ili
sli­ka pro­sve­će­ne Evro­pe u su­da­ru sa di­vljim Bal­ka­nom, ta­ko je i bol­ni­ca, kao ste­ci­
šte bo­le­snih i po­sr­nu­lih že­na u Ber­ti­nom pi­smu pro­jek­ci­ja pod­sve­sti:

„Bol­ni­ca je sli­ka pod­sve­sti – (ta­ko se pri­ku­plja gra­đa za na­uč­na iz­la­ga­nja na kon­fe­ren­ci­

ja­ma – mi­sli­la je Ber­ta) – bol­ni­ca je zgra­da pre­po­zna­tlji­ve na­me­ne, ali sklad­na, pri­jat­nog
iz­gle­da. Okru­že­na dvo­ri­štem sa ne­što sta­ba­la pla­ta­na i di­vljeg ke­ste­na (sa­da go­lih, ali le­pih
i zdra­vih gra­na) i ka­me­nim klu­pa­ma. Fon­ta­na. Dvo­ri­šte je opa­sa­no zi­dom od le­pe, zdra­ve
ope­ke, za­šti­će­ne pu­za­vi­com – kao i mno­ge ško­le i in­ter­na­ti. Pod­se­ća­la je na sve obra­zov­ne
vas­pit­ne in­sti­tu­ci­je u ko­je ula­ze zdra­va, po­ma­lo raz­u­zda­na mla­da bi­ća sa pu­no že­lja i stra­
ho­va, ali bez is­ku­stva, ko­ja još ne zna­ju ni­šta o ži­vo­tu, a iz­la­ze očvr­sla, sa­mo­sve­sna, ohla­đe­
na, po­ma­lo ri­gid­na, sprem­na za do­sto­jan gra­đan­ski ži­vot ” (Šal­go, 1997: 68).

Ako je, na­i­me, u slu­ča­ju kli­mak­te­rič­ne Ber­te ja­sno da lu­ta­ju­ća ma­te­ri­ca pred­
sta­vlja po­sled­nje sig­na­le žud­nje za oplod­njom, u slu­ča­ju Flo­re Gut­man po­sto­ji eks­
pli­cit­no iz­ne­ve­ra­va­nje žen­skog bi­o­lo­škog me­ha­ni­zma, nje­go­vo de­ci­di­ra­no i sve­sno
na­pu­šta­nje u ko­rist se­strin­stva bo­la, ko­je mo­že osta­ti u me­đa­ma ose­ća­nja pri­pad­
no­sti Dru­gom, ko­ja za po­sle­di­cu mo­že ima­ti ri­gid­nost, ali i u na­go­ve­šta­ji­ma le­
zbej­skih od­no­sa. Žen­ski za­bran, gde se le­či za­vi­snost od mu­ška­ra­ca, u nje­noj vi­zi­ji
iden­ti­fi­ku­je se ta­ko sa či­sti­li­štem, na­kon ko­jeg će že­na mo­ći da bi­ra da li ho­će da
se vra­ti svo­joj bi­o­lo­škoj pred­o­dre­đe­no­sti ili da se pot­pu­no, po­put Ber­te, po­sve­ti
ra­du sa dru­gim že­na­ma. Na­ve­de­ni od­lo­mak o bol­ni­ci kao či­sti­li­štu (iako tek na­zna­
če­no, zbog pe­si­mi­stič­kih prog­no­za u po­gle­du le­če­nja si­fi­li­sa i TBC-a), si­lo­gi­stič­
ki po­jed­no­sta­vljen, uka­zu­je na mo­guć­no tu­ma­če­nje sa­me pod­sve­sti kao či­sti­li­šta
ko­je se­lek­tu­je od­re­đe­ne opa­ža­je ko­je mu svest do­sta­vlja, ali na či­tav psi­hič­ki ži­vot
pred­stav­ni­ka, a po­seb­no pred­stav­ni­ca ljud­ske vr­ste, ko­ji po­ku­ša­va­ju da za­šti­te svo­
je stra­ho­ve, strep­nje, hi­ste­ri­je (pu­za­vi­ca ko­ja pre­kri­va bol­nič­ke zi­do­ve sim­bo­li­še
ne­do­dir­lji­vost, kon­zer­va­tiv­nost u po­gle­du is­ho­da le­če­nja i pro­me­na na­bo­lje), ko­ja
se, ta­ko, tek ka­da is­plo­vi, obe­lo­da­ni i po­ka­že se sprem­nom za pro­me­nu, mo­že pre­
u­sme­ri­ti u ko­ri­snu ener­gi­ju i pro­duk­tiv­nost. Sto­ga ome­đe­nost i za­tvo­re­nost bol­
nič­kog kom­plek­sa te­že da bu­du pro­bi­je­ne, a že­ne žu­de da pro­dru na­po­lje, da bi na
slo­bo­di sa­če­ka­le Me­si­ja­nu ko­ja bi ih po­ve­la u obe­ća­nu ze­mlju. Da bi se for­mi­rao
no­vi za­bran, sta­ri se mo­ra na­pu­sti­ti. Ipak, obe­ća­na ze­mlja ima i po­ten­ci­jal iz­ve­sne
smr­ti (Gor­dić Pet­ko­vić, 2007, 35), ali i fan­ta­zmat­sko ute­me­lje­nje, jer, pre­ma Dra­
gi­nji Ra­ma­dan­ski,

110
 interkulturalna istra živanja

„Dru­go ime za spa­si­lač­ku so­lu­ci­ju mo­glo bi bi­ti i fan­tom­ski ud, ko­ji od bo­ga­lja pra­vi vir­
tu­o­ze. Taj­no kod ne­pro­ce­nji­vog no­ma­di­zma že­ne (iz kre­ve­ta u kre­vet, iz bor­de­la u bor­del)
i Je­vre­ja (iz gra­da u grad, iz di­ja­spo­re u di­ja­spo­ru) ni­je sa­mo u pre­i­me­no­va­nju mu­škog
Me­si­je u žen­sku Me­si­ja­nu. Bi­lo bi to od­već jed­no­stav­no. Ugro­že­no bi­će va­pi­je za re­or­ga­ni­
za­ci­jom su­šti­ne stva­ri” (Ra­ma­dan­ski, 1998).

Pra­zna ma­te­ri­ca, bez oplod­nje, i ne­vi­na sta­ri­ja de­voj­ka ko­ja do­la­zi u kon­takt
sa mu­škim kon­ti­nen­tom obre­me­nju­ju jed­na dru­gu svo­jim sim­bo­lič­kim po­ten­ci­ja­
lom, raz­me­nju­ju ga, za­dr­ža­va­ju­ći svo­je de­no­ta­tiv­no zna­če­nje, ali upi­su­ju­ći i no­va,
ste­če­na.

„Odvo­je­na od sa­put­ni­ka ona lu­ta po la­vi­rin­tu pre­ću­ta­nog go­vo­ra. Kao što ma­te­ri­ca lu­ta u
te­lu že­ne, ta­ko že­na lu­ta kroz ži­vot. Spre­če­na da lu­ta oko ne­kog sre­di­šta, ona u ži­vo­tu stva­ra
fi­gu­re kao loš kli­zač po le­du, kao iz­gu­blje­ni u pu­sti­nji. Že­na ko­ja lu­ta, pu­tu­je, ne na­la­zi ni­
šta, a ma­te­ri­ca ko­ja lu­ta po nje­nom te­lu re­dov­no ot­kri­je ne­ki no­vi kon­ti­nent. Tre­ba sa­mo da
uspe da pro­tu­ma­či ne­ra­zu­mlji­vi je­zik na ko­jem joj se kon­ti­nent obra­ća” (Šal­go, 1997: 77).

Iako se ne ra­di o istom ste­pe­nu men­tal­ne de­vi­ja­ci­je (kod lu­e­sa je ono dra­stič­ni­
je i or­gan­skog po­re­kla, od­no­sno na­sta­lo usled or­gan­ske bo­le­sti, a u hi­ste­ri­ji uglav­
nom ne­ma fi­zič­kog po­re­me­ća­ja), evi­dent­na je ve­za ko­ja se uoča­va iz­me­đu dva vi­da
men­tal­nog po­re­me­ća­ja kod že­na. Na taj na­čin, otva­ra­ju­ći bol­na me­sta žen­ske li­te­
rar­ne pro­duk­ci­je, Ju­di­ta Šal­go ko­re­spon­di­ra sa li­te­ra­tu­rom lu­di­la, sa sa­mom kul­
tu­rom u ko­joj že­na „po tra­di­ci­ji bi­va po­ve­za­na sa lu­di­lom” (Fel­man, 1995: 183).
Upra­vo sli­ka lu­di­la kod že­ne ko­ja ni­je u pri­li­ci da pro­me­ni se­be, pa ni po­re­dak iz
ko­jeg po­ti­če, uka­za­će na mo­guć­nu, bla­go pa­ro­dij­ski na­stro­je­nu, ali sva­ka­ko funk­
ci­o­nal­nu pri­ro­du od­no­sa iz­me­đu pro­ze Ju­di­te Šal­go i fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke sa ko­jom
je sva­ka­ko bi­la upo­zna­ta. O to­me sve­do­či njen is­kaz:

„Što se žen­ske knji­žev­no­sti ti­če, za nju je, isto­rij­ski gle­da­no, če­sto ka­rak­te­ri­stič­na la­tent­
nost, skri­va­nje, pre­ru­ša­va­nje u for­mi lju­bav­ne ili po­ro­dič­ne pre­pi­ske, is­po­ve­sti. Žen­ski glas
u knji­žev­no­sti bio je če­sto onaj dru­gi glas ko­ji je tre­ba­lo da bu­de u od­go­va­ra­ju­ćem kon­
tra­punkt­skom od­no­su pre­ma onom pr­vom, osnov­nom... Ko­li­ko li je že­na sup­til­ne, bri­t­ke
in­te­li­gen­ci­je, a za­ko­če­ne ima­gi­na­ci­je osta­lo u sen­ci svo­je bra­će, svo­jih oče­va, svo­je ci­vi­li­za­
ci­je? Že­ne su kla­si­ci jed­ne pa­ra­lel­ne, po­ro­dič­ne isto­ri­je knji­žev­no­sti” (Šal­go, 2007: 133).

5. KA AN­DRO­GI­NOM
An­dro­gi­ni­ja u iz­vor­nom zna­če­nju pred­sta­vlja dvo­pol­nost, ali i do­mi­na­ci­ju mu­
škog nad žen­skim (Bi­ti, 1997: 8). Pre­ma Mi­še­lu Fu­kou, her­ma­fro­di­ti su

„du­go sma­tra­ni zlo­čin­ci­ma ili iz­dan­ci­ma zlo­či­na, jer su nji­hov ana­tom­ski sklop, sa­mo nji­ho­
vo bi­će zbu­nji­va­li za­kon ko­ji je pra­vio raz­li­ku iz­me­đu po­lo­va i pro­pi­si­vao nji­ho­vo spa­ja­nje”
(Fu­ko, 1982: 38)

111
fotografija: Vladimir Pavić

U ši­rem smi­slu, an­dro­gi­ne te­le­sne fe­no­me­ne ma­pi­ra pri­po­vet­ka „Fa­raon” (Da

li po­sto­ji ži­vot), u ko­joj do­la­zi do or­gan­skog je­din­stva i sra­slo­sti mu­škog i žen­skog
prin­ci­pa kroz apli­ka­ci­ju/sli­ku fa­ra­o­na na ma­ji­ci ko­ja na gru­di­ma de­voj­ke Zla­te vo­di
pa­ra­le­lan ži­vot, ali ne sa­mo­stal­no, ne­go sim­bi­o­tič­ki, u mi­stič­noj ve­zi sa vla­sni­com.
Že­na po­sta­je me­dij, „otvor, kroz ko­ji se za­ko­ra­ču­je u ono­stra­no, za­mi­šlje­ni put ko­
mu­ni­ka­ci­je dva sve­ta.” (Mir­ko­vić, 1999: 146).

„Pr­sa ko­ja upra­vo ula­ze u pro­stor mla­da­lač­ki su ja­ka, po­ma­lo i go­ja­zna, pod vla­sti­tim te­re­
tom ne­što opu­šte­na, pa iz­gle­da kao da su u tam­no­pu­tog fa­ra­o­na, u či­jim ži­la­ma oči­gled­no
te­če ja­ka nu­bij­ska krv, obra­zi pu­ni, me­sna­ti, a pri­ro­da ener­gič­na i sklo­na za­do­volj­stvi­ma”
(Šal­go, 1995: 63).

112
 Ubr­zo se mit o fa­ra­o­nu tran­sfor­mi­še u pa­ro­dij­sku sli­ku: ju­nak, sim­bo­lič­no, po­
sta­je za­vi­stan od ob­li­ka žen­skih gru­di, či­me se eks­pli­ci­ra sek­su­al­na moć že­ne i fe­
ti­ši­stič­ki na­gon ka gru­di­ma kao atri­bu­ti­ma žen­sko­sti, s jed­ne stra­ne, ali i na­slu­ću­je
edi­pov­ska ve­za­nost za maj­či­ne gru­di, sa dru­ge stra­ne:

„Fa­raon na žen­skim gru­di­ma ne mo­že da umak­ne sud­bi­ni žen­skih gru­di: nje­go­vo pra­zno
li­ce, kao i pu­no­ća, ras­ko­šna te­le­snost sa­mih gru­di, je­su dva vi­da istog ni­šta­vi­la. To zna­ju i
žen­ske gru­di, i pa­muč­ni fa­raon, ali ne i pu­nač­ko, be­lo­pu­to li­ce sa­me te že­ne, obe­le­že­no ja­
kim cr­nim obr­va­ma i okru­že­no žu­tom far­ba­nom ko­som, li­ce ko­je, na­su­prot fa­ra­o­nu, sa­svim
bud­no, opre­zno i stro­go me­ri i kon­tro­li­še či­tav pi­jač­ni svet” (Šal­go, 1995: 65).

113
interkulturalna istra ži vanja

De­mi­to­lo­gi­za­ci­ju, uru­ša­va­nje sa­kral­nog, po­ja­ča­va autor­kin ko­men­tar o opreč­no­

sti iz­me­đu mi­to­lo­škog, ide­a­li­zo­va­nog po­ret­ka i „ži­vo­ta”, tj. su­ro­vih stvar­no­snih či­nje­
ni­ca fa­lu­so­kra­ti­je:

„Na po­greb­nim ste­la­ma kra­ljev­skih grob­ni­ca se­de kralj i kra­lji­ca jed­no po­kraj dru­go­ga, on
tam­no­put, ona be­la, pa­že­na i ne­go­va­na, rav­no­prav­na dru­žbe­ni­ca i sa­vet­ni­ca svo­ga mu­ža. U
ži­vo­tu, me­đu­tim, že­na je mu­škar­če­vo ču­lo, nje­gov je­zik. Ona gle­da da bi on vi­deo, ona slu­ša
da bi on čuo, ona go­vo­ri da bi se on iz­ra­zio. Ona je­de da bi on ži­veo. Ona se po­ga­đa oko sit­
ni­ca, tro­ši i tro­ši se da bi on tra­jao” (Šal­go, 1995: 65).

Ka­ko pri­ča da­lje od­mi­če, ta­ko će se lik mu­škar­ca, fa­ra­o­na, i že­ne, zla­to­ko­se de­voj­
ke sa no­vo­sad­ske Ri­blje pi­ja­ce, po­la­ri­zo­va­ti, za­o­štri­ti do kraj­no­sti, opreč­no­sti u su­do­
vi­ma i pro­ce­na­ma. Ka­da de­voj­ka ose­ti mi­ris ri­be, bi­će zga­đe­na. Fa­raon će, me­đu­tim,
u ri­ba­ma vi­de­ti sve­ta bi­ća, ko­ja „vo­de sun­če­vu bar­ku i upo­zo­ra­va­ju čam­dži­ju na bli­
zi­nu zmij­skog ču­do­vi­šta.” (Šal­go, 1995: 68). Ne­što ka­sni­je, ka­da ose­ti vla­gu, po­mi­sli­će
da su ri­be „pro­ždra­le Ozi­ri­so­ve ge­ni­ta­li­je”. Dok se u mit­skom pro­sto­ru fa­ra­o­na de­ša­va
ka­stri­ra­nje, u Zla­ti­nom sve­tu se ob­ja­vlju­je bre­me­ni­tost. An­dro­gi­ni­ja se pre­va­zi­la­zi
trud­no­ćom. Du­bo­ka, eti­mo­lo­ška ve­za iz­me­đu an­dro­gi­ni­je i ne­plod­no­sti oči­tu­je se
kod ne­kih slo­ven­skih na­ro­da u re­či ku­rak, ku­rač, ko­ja je ozna­ča­va­la i ne­plod­nu sta­ri­ju
že­nu, ali i her­ma­fro­di­ta (Ка­ба­ко­ва, 2001: 203–204).
Pro­ce­su­al­ni ka­rak­ter sim­bi­o­tič­kog za­jed­ni­štva, ko­ji oba­ma či­ni­o­ci­ma omo­gu­ću­je
da za­dr­že svo­ja svoj­stva (uglav­nom men­tal­na, ali ne i fi­zič­ka, ona se kod Fa­ra­o­na me­
nja­ju u za­vi­sno­sti od ve­li­či­ne gru­di) po­sta­je ta­ko do­mi­nan­tan, baš kao što fe­no­men
ukr­šta­ja, spon­ta­nog spo­ja po­sta­je po­e­tič­ka oso­vi­na pro­zne pro­duk­ci­je Ju­di­te Šal­go.
Nje­ni pro­zni tek­sto­vi i sa­mi li­če na an­dro­gi­na te­le­sa, sa­sta­vlje­na od na­ra­tiv­nog i dis­
kur­ziv­nog de­la, sje­di­nje­nih u umet­nič­kom hi­bri­du. In­se­mi­na­ci­ja tek­sta ostva­ru­je se
naj­če­šće žu­stro, te iza­zi­va ot­por. Otvor pri­če če­sto ni­je spre­man da pri­mi tu­đe se­me
(za­da­ti na­slov), on ga na raz­ne na­či­ne ig­no­ri­še i za­o­bi­la­zi, katkad ga otvo­re­no ospo­
ra­va­ju­ći,3 te se ta­ko an­dro­gi­ni ka­rak­ter tek­sta ot­kri­va kao tro­jan­ski konj, ko­ji naj­pre
pri­hva­ta stra­no te­lo, da bi ga po­tom od­ba­cio, iz­ba­cio iz utro­be, po­ro­dio.
„Hek­to­rov konj” je, pre­ma pri­zna­nju na­ra­tor­ke, sek­su­al­na se­man­ti­ka ode­nu­ta u
pri­po­ved­no ru­ho.

„Mo­ja gla­va i mo­ja vul­va kom­ple­man­tar­ne su i ka­da je u pi­ta­nju pri­ro­da ve­ze iz­me­đu H.-a i
me­ne. Gla­va sma­tra da je na­ša ve­za is­klju­či­vo ge­ni­tal­na, a vul­va je uve­re­na da je od­nos či­sto
ce­re­bra­lan. Isti­na uklju­ču­je oba sta­va: ta ve­za, (kao i sam H-ov jed­no­i­po­sob­ni stan u ko­ji, znat­
no če­šće od me­ne, za­la­ze i nje­go­va biv­ša že­na i nje­go­va du­go­go­di­šnja lju­bav­ni­ca), ta je ve­za,
u stva­ri, jed­na sek­su­al­na ra­di­o­ni­ca u ko­joj se de­ta­lji li­te­ra­tu­re ili čak po­ne­ka ori­gi­nal­na ide­ja
str­plji­vo, bez mno­go uz­bu­đe­nja i bez stra­ha od ne­u­spe­ha, spro­vo­de u de­lo” (Šal­go, 1995: 58).

3 Za­jed­nič­ka je i eti­mo­lo­gi­ja: Cor­pus (lat.) ozna­ča­va i te­lo, ali i gru­pu tek­sto­va.

114
 interkulturalna istra živanja

Ova pri­po­vet­ka pred­sta­vlja svo­je­vr­sni po­vra­tak te­le­sno­sti, ma­pi­ra­nju fi­zi­o­lo­ških

gra­ni­ca, ve­žbi iz­dr­žlji­vo­sti, pod­vr­ga­va­nju te­la sa­mo­di­sci­pli­ni i di­sci­pli­no­va­nju dru­go­
ga kroz raz­me­nu sek­su­al­ne ener­gi­je. Žen­skost se, ko­nač­no, oslo­ba­đa: ona tri­jum­fu­je
u po­zi ko­ja sva­koj že­ni da­je ide­ju mo­ći. Te­le­sna, sek­su­al­na se­man­ti­ka, ka­ko je na­ra­
tor­ka pre­zen­tu­je,

„po­la­zi od pret­po­stav­ke da je sva­ki čo­ve­kov or­gan ose­tljiv na od­re­đe­ni krug re­či... Ge­ni­tal­no
raz­u­me­va­nje go­vo­ra ni­je vid lju­bav­ne pred­i­gre: on ne slu­ži me­đu­sob­nom spo­ra­zu­me­va­nju
se­ks­u­al­nih sa­go­vor­ni­ka, ne pri­bli­ža­va ih od­re­đe­nom za­jed­nič­kom ci­lju, ne­go je to al­ter­na­tiv­ni
vid po­i­ma­nja sve­ta, je­dan od gra­nič­nih, eks­ce­snih ob­li­ka sa­zna­nja pri ko­jem od­re­đe­ni or­gan
ili ču­lo pre­ko­ra­ču­je svo­je uobi­ča­je­ne nad­le­žno­sti i uz ve­li­ki ri­zik od po­met­nje, ha­o­sa i bo­le­sti,
ule­će u neo­če­ki­va­ne uvi­de” (Šal­go, 1995: 58).

Že­na u sim­bi­ot­skom sek­su­al­nom za­gr­lja­ju pre­u­zi­ma tra­di­ci­o­nal­no mu­šku ulo­gu,

ulo­gu he­ro­ja, tro­jan­skog prin­ca ko­ji je oli­če­nje mu­ško­sti (ali i smr­ti, po­gi­bi­je, žr­tve),
či­me tekst su­ge­ri­še su­štin­sku pro­me­nu po­lo­ža­ja te­la, kli­to­rič­nu žud­nju da do­stig­ne
fa­lus, pro­men­lji­vost te­le­snog ko­ja se uka­zu­je čas kao ani­mal­no, ži­vo­tinj­sko, mo­guć­
nom pod­sve­snom ve­zom sa ži­vo­ti­njom ka­kav je konj4, čas kao ra­do­zna­lo te­lo, po­sve­
će­ni uče­nik ko­ji že­li da o dru­go­me vi­še sa­zna, čas kao objekt na ko­jem se ucr­ta­va­ju
no­va zna­če­nja. No, sa­ma či­nje­ni­ca da se is­po­ved­ni ka­rak­ter pri­po­vet­ke u ne­kim de­
lo­vi­ma is­po­lja­va u pre­vi­še sme­lom, is­po­ved­nom, dis­kur­su pri­zna­nja, uka­zu­je na mo­
guć­ni per­for­ma­tiv­ni ka­rak­ter ove pri­po­vet­ke: ona je do­sled­no pi­sa­na u pr­vom li­cu,
go­vo­ri o či­nu pre­lju­be, kao ta­bu te­mi, otvo­re­no i sa do­zom la­ko­će, li­še­ne gri­že sa­ve­sti
ili gra­đan­skih pred­ra­su­da. Part­ner­ka u sek­su se, oza­re­na, vra­ća u svo­je kon­ven­ci­o­nal­
no po­ro­dič­no gne­zdo, u ko­jem se sa­mo mo­že na­slu­ti­ti nje­na dnev­na ak­tiv­nost:

„Po­sle sat i po-dva, pro­ve­de­nih kod H., ju­rim ku­ći, pra­vo u mu­že­vljev kre­vet. Do­du­še, sa iz­
ve­snom pri­jat­nom za­dr­škom. Naj­pre ve­če­ra­mo svi za­jed­no, ce­la po­ro­di­ca, od­i­gra­mo dve-tri
par­ti­je ta­bli­ća ili po­ke­ra u pa­sulj, ali sve te obič­ne stva­ri do­ga­đa­ju se tih da­na, na­kon mo­je
po­se­te H., ko­ji san­ti­me­ter iz­nad tla: svi smo po­ma­lo uz­bu­đe­ni, čak uzru­ja­ni, pri­me­ću­je­mo
jed­ni dru­ge ja­sni­je, iz­o­štre­ni­je ne­go ina­če, ra­du­je nas što smo na oku­pu, ose­ća­mo se sve­ča­no
bez vi­dlji­vog raz­lo­ga” (Šal­go, 1995: 61).

Za­tim sle­di niz ga­stro­nom­skih me­ta­fo­ra ve­za­nih za seks, ko­je ja­sno alu­di­ra­ju o
pre­ne­se­nim sek­su­al­nim vi­bra­ci­ja­ma na uku­ća­ne, na at­mos­fe­ru ko­ja uka­zu­je na to da
uku­ća­ni zna­ju gde, ka­ko i sa kim na­ra­tor­ka upra­žnja­va sek­su­al­ne ak­tiv­no­sti:

„Pri­ja nam sve što je­de­mo, sa sla­šću gri­ze­mo pa­ra­dajz, pa­pri­ku, sir, ma­žu­ći mar­ga­rin, se­či­
vom no­ža gla­di­mo hleb, sa za­do­volj­stvom uma­če­mo pal­ce i ka­ži­prst u so, i u sla­ni­ku, kao u
ka­kvoj ma­ju­šnoj pe­šča­noj uva­li, osta­vlja­mo me­ke tra­go­ve...” (Šal­go, 1995: 61).

4 Ta­kav je slu­čaj sa pri­po­vet­ka­ma „Tungsram!”, „Ka­ko se grof od Po­i­ti­er­sa pre­o­di­je­vao u raz­ne ha­lji­ne ka­ko
bi ne­po­znat ku­šao ži­vot u raz­li­či­tim sta­le­ži­ma i zva­nji­ma”, „Da li po­sto­ji ži­vot?” i dr. (Da li po­sto­ji ži­vot).

115
interkulturalna istra ži vanja

De­no­ta­tiv­ni po­ten­ci­jal vo­ća, ak­tiv­no­sti ko­je se od­i­gra­va­ju kroz obed sa­svim je

tran­spa­ren­tan, oli­ča­va­ju ga gla­go­li: gri­ze­mo, gla­di­mo, uma­če­mo, osta­vlja­mo (tra­go­
ve). Hleb i be­li­na sla­ni­ka za­dr­ža­va­ju, isto­vre­me­no, zna­če­nje tek­sta ko­ji se is­pi­su­je,
rav­ne po­vr­ši­ne obo­ga­će­ne no­vim zna­ko­vi­ma. Ro­lan Bart pi­še da

„u per­ver­zi­ji (ko­ja je re­žim tek­stu­al­nog za­do­volj­stva) ne po­sto­je ero­ge­ne zo­ne (iz­raz, uosta­
lom, do­sta za­mo­ran). Is­pre­ki­da­nost je, ka­ko je to do­bro za­pa­zi­la psi­ho­a­na­li­za, ona ko­ja je
ero­tič­na. Is­pre­ki­da­nost ko­že ko­ja sve­tlu­ca iz­me­đu dva de­la (pan­ta­lo­ne i ma­ji­ca), iz­me­đu dva
obo­da (ras­kri­lje­na ko­šu­lja, ru­ka­vi­ca i ru­kav). Sa­mo sve­tlu­ca­nje je ono ko­je oča­ra­va, ili pak:
do­vo­đe­nje na po­zor­ni­cu jed­nog po­ja­vlji­va­nja – ne­sta­ja­nja” (R. Bart, 1975: 12).

Per­fo­rm­ativ­ni, eg­zi­bi­ci­o­ni­stič­ki ka­rak­ter tek­sta uka­zu­je na spe­ci­fi­čan tret­man

umet­no­sti, na mo­guć­nost shva­ta­nja sek­sa kao uemt­nič­kog či­na, pa i na sim­bo­lič­ku
pro­jek­ci­ju umet­nič­kog ra­da sli­kom sek­sa. Part­ne­ri u sek­su ko­a­u­to­ri su u tek­stu; oni
su pre­da­vač i uče­nik, tu­mač ži­vo­ta i nje­gov sled­be­nik, de­mon­stra­tor i pu­bli­ka.

„Tekst ko­ji pi­še­te mo­ra da mi da do­ka­za da me že­li. Ovaj do­kaz po­sto­ji: to je pi­sa­nje, pi­smo.
Pi­sa­nje je na­u­ka o na­sla­da­ma je­zi­ka, nje­go­va ka­ma­su­tra” (Bart, 1975: 7).

Upra­vo pri­po­ve­dač­ka in­va­gi­na­ci­ja (isto­vre­me­na okre­nu­tost ka po­ro­di­ci, ali i ka

lju­bav­ni­ku), kao i ose­ćaj da se pri­ča kon­stru­i­še od te­le­snih zna­ko­va ko­li­ko i od gra­
fič­kih, osta­vlja nas u li­mi­nal­nom pro­sto­ru, pod­ruč­ju dve­ju na­po­red­nih eg­zi­sten­ci­ja.
Sim­bo­lič­ka pro­jek­ci­ja te­le­snog sje­di­nje­nja sa tek­stom uka­zu­je na mo­guć­nost kon­
stru­i­sa­nja sek­su­al­no-tek­stu­al­nog, an­dro­gi­nog iden­ti­te­ta.
Tekst „Bi­ću tro­jan­ski konj” po­či­nje neo­d­re­đe­nom sli­kom že­ne ko­ja ja­še vran­ca.

„Na sna­žnom vran­cu, be­dri­ma i ko­le­ni­ma pri­lju­blje­na uz konj­ski tr­buh, že­na ko­ra­ča konj­
skim no­ga­ma. Odvo­je­na od tla i iz­dig­nu­ta nad vla­sti­tom vi­si­nom, u se­dlu kao u ko­lev­ci,
uljulj­ka­na, do­di­ru­je svo­je vla­sti­to dno” (Šal­go, 1995: 94).

Ubr­zo, me­đu­tim, na­ra­tor­ka pri­da­je sli­ci apo­ka­lip­tič­ne ele­men­te:

„Ne­bo je ve­dro, a ipak niz kič­mu joj se­va mu­nja, va­tre­no sta­blo ge­ne­a­lo­ške je­ze, ta­ko slič­ne
isto­rij­skoj drh­ta­vi­ci o ko­joj go­vo­re sve­do­ci se­o­be vla­sti­te du­še, kao i mno­štvo ver­ni­ka, iz­gna­
ni­ka, bes­kuć­ni­ka i sva­ko­ja­kih put­ni­ka bez ko­re­na i spo­ko­ja u ča­su ka­da na­po­kon kre­će na
je­ru­sa­lim­ski ka­men, te­ban­ski pe­sak, na tro­jan­ski pe­peo i prah” (Šal­go, 1995: 94).

Na­ve­de­ni opis osta­vlja či­ta­o­ca pred di­le­mom ra­di li se za­pra­vo o na­go­ve­šta­ju smr­
ti ko­ja ja­še na ko­nju do­no­se­ći isto­rij­sku drh­ta­vi­cu, ili na­pro­sto o hi­ste­rič­nom na­pa­du,
mi­stič­nom za­no­su opi­sa­nom kao pre­te­ča hi­ste­ri­je. Jed­no od mo­guć­nih či­ta­nja, s ob­
zi­rom na kon­tekst pri­po­vet­ke, bi­lo bi oslo­ba­đa­nje že­ne iz ste­ga rop­stva, nje­na is­to­rij­
ska eman­ci­pa­ci­ja, nje­no odva­ja­nje od mu­škar­ca. Oni ne ko­ra­ča­ju istom sta­zom, jer:

116
 interkulturalna istra živanja

„Mu­ška­rac na kri­la­tom ko­nju ci­lja da­le­ko iz­nad se­be.

Že­na na tro­jan­skom ko­nju ja­še uvek pro­tiv se­be” (Šal­go, 1995: 94).

Po­sle na­go­ve­šta­ja že­ne na tro­jan­skom ko­nju sle­di, me­đu­tim, nji­ho­vo po­i­sto­

ve­ći­va­nje:

„Sva­ka že­na je tro­jan­ski konj, pa­kle­na ma­ši­na za pro­i­o­zvod­nju bu­duć­no­sti. U njoj iz­ra­ste sve
što um is­pro­jek­tu­je. Nje­na ma­te­ri­ca, kao Ga­li­lej, mo­že da pro­iz­ve­de fe­no­me­ne ko­ji ra­ni­je ni­su
bi­li po­zna­ti” (Šal­go, 1995: 94).

Isto­rij­ska ulo­ga že­ne ti­me se iz­jed­na­ča­va sa bi­o­lo­škom, že­na se po­sma­tra kao ma­
ši­na, s ob­zi­rom na svo­ju re­pro­duk­tiv­nu ulo­gu. Fe­mi­ni­stič­ki po­če­tak, ko­ji eks­pli­ci­ra
va­žnu ulo­gu že­ne, ta­ko se kon­tra­sti­ra sa na­ve­de­nim ci­ta­tom, u ko­jem je na­gla­še­no
auto­de­struk­tiv­no svoj­stvo že­na.

„Na sli­ka­ma iz pet­na­e­stog ve­ka sve su že­ne pri­ka­za­ne is­pup­če­nog tr­bu­ha, kao da su trud­ne,
čak i De­vi­ca Ma­ri­ja. Po mi­šlje­nju isto­ri­ča­ra kul­tu­re, tim je ma­ni­rom po­kri­va­no van­brač­no
za­trud­nji­va­nje, sve­op­šta za­ra­za trud­no­će ko­ja je na­iz­me­nič­no s ku­gom ha­ra­la Evro­pom u to
vre­me” (Šal­go, 1995: 95).

Kao šro se za­ra­za bi­ro­bi­žan­ske uto­pi­je, udru­že­na sa epi­de­mi­jom ve­ne­rič­nih bo­

le­sti, ši­ri me­đu bo­le­sni­ca­ma, po­pri­ma­ju­ći di­men­zi­je ko­lek­tiv­ne hi­ste­ri­je, ta­ko se i
za­ra­za van­brač­ne trud­no­će, opet, kao pri­vi­le­gi­ja že­na, pri­ka­za­nih u iz­me­nje­nom,
dru­gom sta­nju, na­du­ve­nih tr­bu­ha, ši­ri Evro­pom. Ova po­ja­va no­si sa­kral­nu, ko­smo­
lo­šku ide­ju:

„Po ne­kim dru­gim pro­ce­nama sli­ka­ri, mi­stič­na bra­ća na­uč­ni­ka, pre­no­si­li su na taj na­čin, u
du­bo­koj taj­no­sti, no­ve opa­sne isti­ne o he­li­o­cen­trič­nom kre­ta­nju pla­ne­ta i, šta­vi­še, i spi­ral­
nom fe­tu­su na­še ga­lak­si­je ko­ja pli­va u ko­smič­koj po­ste­lji­ci” (Šal­go, 1995: 95).

Ako ze­mlja ni­je sre­di­šte sun­če­vog si­ste­ma, ako to ni­je čak ni ga­lak­si­ja, sun­čev
si­stem, fe­tus, za­me­tak, čo­vek u utro­bi osta­je sre­di­štem pa­žnje ljud­ske mi­sli i u na­
red­nim ve­ko­vi­ma i iz tog an­tro­po­cen­trič­nog po­i­ma­nja sve­ta, iz an­tro­po­cen­trič­ne
spo­zna­je i mi­sli, ni­šta ga ne mo­že is­ti­snu­ti. Ljud­ski, a pre sve­ga žen­ski or­ga­ni­zam i
da­lje osta­je naj­ve­ća mi­ste­ri­ja, za­go­net­ni to­var tro­jan­skog ko­nja, ne­po­zna­ta po­šilj­ka
kat­kad ne­po­zna­tog (van­brač­nog) po­ši­lja­o­ca sa ne­po­zna­tim oso­bi­na­ma. Te­lo že­ne
kao po­pri­šte ukr­šta­ja, ge­net­skih mu­ta­ci­ja i mo­di­fi­ka­ci­ja, sud­bi­na upi­sa­nih taj­nim,
ne­raz­go­net­nim ko­do­vi­ma, do­bi­ja mi­stič­nu sna­gu. Ni­je slu­čaj­no že­na – ru­sa­lja, ča­
rob­ni­ca, pro­ro­či­ca – me­di­jum ko­ji op­šti sa bo­žan­skim bi­ći­ma.

„Že­ne su po­želj­ne ka­da su sa­pe­te: to je po­ru­ka u pa­ri­skom va­ri­je­teu Crazy hor­se, či­je je de­
lo­ve emi­to­va­la be­o­grad­ska te­le­vi­zi­ja u no­vo­go­di­šnjoj no­ći, na sa­mom pre­la­zu iz de­ve­de­se­te
u de­ve­de­set pr­vu. Kit­nja­sto go­le že­ne ma­lih ukra­snih gru­di, tan­kog stru­ka i ne­go­va­nih sa­pi

117
interkulturalna istra ži vanja

pre­la­zi­le su, ka­sač­kim ko­ra­kom, po cr­ve­nom te­pi­hu, iza­zov­nu gra­ni­cu iz­me­đu ve­če­ri i ju­tra
dva li­ca istog mra­ka: šta će bi­ti su­tra?” (Šal­go, 1995: 102).

Na­ve­de­ni od­lo­mak iz­ne­na­da ot­kri­va dru­gi pol že­ne. Kao što je pri­ro­da tro­jan­
skog ko­nja, pod­vla­či autor­ka u vi­še na­vra­ta, dvo­stru­ka, kon­tra­dik­tor­na, ta­ko že­ni­na
ulo­ga pre­ra­sta iz, na­iz­gled, na po­čet­ku pri­če ne­go­ve­šte­ne, maj­čin­ske, bre­me­ni­te fi­
gu­re, u bla­gu, la­tent­nu por­no­gra­fi­ju: lu­di šou, u ko­jem se is­ti­ču obli­ne i na­go­ve­šta­va
„igra uni­ver­zal­ne lju­ba­vi, bez lič­ne stra­sti”. Tro­jan­ski konj po­sta­je fi­gu­ra la­žne na­de,
uljulj­ka­ne mu­ško­sti ko­ja u unu­tra­šnjo­sti te­la že­ne na­la­zi sa­mo pri­vid­nu ute­hu, ne­
spo­koj ume­sto spo­ko­ja, pro­lon­gi­ra­nje če­žnje za la­žnom to­pli­nom i auto­ma­ti­zo­va­
nim stra­sti­ma.

„Mi smo, u stva­ri, u jed­noj oso­bi­toj sek­su­al­noj si­tu­a­ci­ji si­lo­va­nja i na­si­lja – na­si­lja ko­je
raz­u­la­re­no žen­sko uži­va­nje vr­ši nad sup­su­ic­ id­nim mu­škar­cem. Ali, ne ra­di se o in­ver­zi­ji
isto­rij­skog na­si­lja ko­je je mu­ška sek­su­al­na moć vr­ši­la nad že­na­ma. Ra­di se o na­si­lju ne­u­
tra­li­za­ci­je, de­pre­si­je i uru­ša­va­nja obe­le­že­nog čla­na pred pro­va­lom neo­be­le­že­nog. To ni­je
pu­no na­si­lje, ge­ne­rič­ko, ne­go na­si­lje od­vra­ća­nja, na­si­lje ne­u­tru­ma, na­si­lje nul­tog ste­pe­na”
(Bo­dri­jar, 1994: 33).

Po­put Bi­ro­bi­dža­na, ko­ji ta­ko­đe mo­že bi­ti in­di­vi­du­al­na ili ko­lek­tiv­na pro­jek­ci­ja,
uto­pij­ska pred­sta­va, tro­jan­ski konj kao sli­ka an­dro­gi­na, kao utro­ba na­pu­nje­na tu­
đim te­lom, po­sta­je ši­fra za de­ko­di­ra­nje sop­stve­ne nu­tri­ne.
„Pre­o­bra­žaj” po­či­nje in me­di­as res, opi­som tek ro­đe­ne be­be:

„Mo­je de­te je pro­zir­no: oko nje­go­vog pe­pe­lja­stog ske­le­ta leb­di iz­ma­gli­ca od ru­ži­ča­stog pra­
ha, kao se­ća­nje na lik i ne­ko ne­ja­sno pred­vi­đa­nje” (Šal­go, 1995: 134).

Prah je ja­sna alu­zi­ja na smrt. On ne si­mo­bi­li­zu­je sa­mo kraj ži­vo­ta ne­go, na­kon
ho­lo­ka­u­sta, za Je­vre­je ima i sim­bo­lič­ku funk­ci­ju pat­nje i stra­da­nja, ali i pot­pu­nog
fi­zič­kog iš­če­znu­ća, če­sto bez mo­guć­no­sti sa­hra­nji­va­nja, na­gli pre­kid ma­ni­fe­sta­ci­je
te­le­snog. Na kra­ju ro­ma­na Trag ko­če­nja va­tra će sve pre­tvo­ri­ti u pe­peo. Za­to je i pr­vi
strah maj­ke ve­zan za išče­znu­će de­te­ta:

„Ako se pro­bu­di i otvo­ri su­vi­še na­glo, pla­šim se, okru­ni­će se, ra­su­ti u pe­peo” (Šal­go,
1995: 134).

Pre­ra­na zre­lost, sta­rost de­te­ta, kao i nje­go­vo na­glo otva­ra­nje, pro­me­ne po­lo­ža­
ja te­la ne­ka­rak­te­ri­stič­ne za pr­ve da­ne, uka­zu­ju na ra­ne na­go­ve­šta­je bor­be. U ta­kvoj
bor­bi de­te, hra­nje­no maj­či­nim mle­kom, na­pre­du­je, dok maj­ka po­sta­je pro­zir­na, gu­
bi se i uda­lja­va:

118
 interkulturalna istra živanja

„Hra­ne­ći svo­je de­te so­bom, po­sta­ja­la sam za­i­sta sve pro­zir­ni­ja i la­ga­ni­ja, i ka­ko je mo­ja
sna­ga od­la­zi­la, ta­ko je de­te na­do­la­zi­lo kao ne­ka dru­ga sna­ga, od­vi­še te­ška za me­ne, ko­ju ne
mo­gu po­ne­ti i ko­ja je, ma­da je u me­ni i od me­ne na­sta­la – tu­đa, za me­ne po­gub­na. To no­vo
i tu­đe te­lo me je nad­vla­da­va­lo, za­u­zi­ma­lo, uvla­či­lo se u me­ne kao u no­vu ko­šu­lju, a ja sam
oba­mi­ra­la i sa­ma se me­nja­la, mi­sli i sve mo­je is­ti­ca­lo je, is­pa­ra­va­lo se u ve­li­koj gro­zni­ci na­šeg
sje­di­nja­va­nja i mog pre­o­bra­ža­ja” (Šal­go, 1995: 136-137).

Ka­da se po­gle­da­ju fi­gu­ri­ne drev­nih Dvo­stru­kih Bo­gi­nja ko­je su, ka­ko is­ti­če Zo­
ran Mir­ko­vić, „ne sa­mo udvo­je­ne trud­no­ćom, ne­go i mu­ško-žen­sko” (Mir­ko­vić,
1999, 16), na­lik na aku­šer­sku ru­ku ko­ja vr­ši po­ro­đaj, ko­ja ga, pro­do­rom u unu­tra­
šnjost že­ne, čak i olak­ša­va, ja­san je smi­sao po­ro­đa­ja kao pre­o­bra­ža­ja. Že­na to­kom
trud­no­će ne raz­li­ku­je gra­ni­ce ko­je de­le nje­no i de­ti­nje te­lo:

„Sve je od sa­mog po­čet­ka vo­di­lo ovom na­šem ko­nač­nom po­ni­ra­nju jed­no u dru­go. Sa­da se
na­ša te­la je­dva raz­li­ku­ju i ni­ko, iz­u­zev me­ne, ne mo­že da uoči na­šu dvo­stru­kost… Za­pra­vo,
i ne bih mo­gla po­u­zda­no re­ći da li je to te­lo mo­je ili nje­go­vo. Mi­slim da pri­pa­da nje­mu, i u
to­me me učvr­šću­je či­nje­ni­ca da se moj za­mor, ma­lak­sa­lost, mo­je na­glo sta­re­nje i sma­nji­va­
nje u stva­ri ne po­zna­ju po me­ni” (Šal­go, 1995: 137).

An­dro­gi­na, sim­bi­ot­ska ve­za, na­ro­či­to is­tak­nu­ta či­nje­ni­com da se ra­di o mu­škom

de­te­tu, ce­pa se po­ro­đa­jem. Ta­ko po­či­nje pro­ces ne­po­vrat­nog uda­lja­va­nja ro­di­te­lja i
de­te­ta. Da­ka­ko, bol­nog.
„Ju­di­ta Šal­go, trud­na, dvo­stru­ko bre­me­ni­ta, 22. fe­bru­a­ra 1969.

Dnev­nik:

Ka­ko se že­na pre­tva­ra u vla­sti­ti sim­bol. Pre­o­bra­žaj fi­zič­ki i psi­hič­ki. Vra­ća­nje kroz isto­ri­ju,
kroz raz­li­či­te ob­li­ke, po­ste­pe­no oka­me­nji­va­nje do ido­la plod­no­sti, na­iv­nog, pra­sta­rog, ru­
žnog” (Šal­go, 2007: 18).

U či­nu na­stan­ka tek­sta ključ­nu ulo­gu ima­ju na­slo­vo­da­vac i autor­ka. Tekst, me­
đu­tim, ot­po­či­nje ne­za­vi­stan ži­vot, za­sni­va­ju­ći svo­ju sop­stve­nu sek­su­al­nost, što je,
uosta­lom, pre­ma Ba­tle­ro­voj, i „jed­na od naj­am­bi­va­lent­ni­jih im­pli­ka­ci­ja de­cen­tri­ra­
nja su­bjek­ta – či­nje­ni­ca da će ono što je ne­ko na­pi­sao bi­ti me­sto ne­iz­be­žne eks­pro­
pri­ja­ci­je” (Ba­tler, 2001: 295).

119
interkulturalna istra ži vanja

LI­TE­RA­TU­RA

Pri­mar­na li­te­ra­tu­ra:
1. Šal­go, Ju­di­ta: Ži­vot na sto­lu, Be­o­grad, No­lit, 1986.
2. Šal­go, Ju­di­ta: Trag ko­če­nja, Knji­žev­na za­jed­ni­ca No­vog Sa­da, 1987.
3. Šal­go, Ju­di­ta: Da li po­sto­ji ži­vot, Be­o­grad, Vre­me knji­ge, 1995.
4. Šal­go Ju­di­ta: Put u Bi­ro­bi­džan, Be­o­grad, Stu­bo­vi kul­tu­re, 1997.
5. Šal­go Ju­di­ta: Jed­no­krat­ni ese­ji, Be­o­grad, Stu­bo­vi kul­tu­re, 2000.
6. Šal­go, Ju­di­ta: Kraj pu­ta: za­vr­še­tak ro­ma­na Put u Bi­ro­bi­džan, Be­o­grad, Na­rod­na knji­ga, 2004.
7. Šal­go, Ju­di­ta: Hro­ni­ka, No­vi Sad, Stu­dent­ski kul­tur­ni cen­tar, 2007.

Se­kun­dar­na li­te­ra­tu­ra:
8. Bo­žo­vić, Goj­ko: „Umet­nost i stvar­nost”, Reč, 1998, V, 46: 98–103.
9. Đu­rić, Du­brav­ka: „Ju­di­ta Šal­go: gra­ni­ca dis­kur­sa knji­žev­no­sti”, Pro­Fe­mi­na, 1997, 9/10: 115-120.
10. Đu­rić, Du­brav­ka: „Mno­go­stru­ki iden­ti­te­ti u po­e­zi­ji pe­sni­ki­nja: J. Šal­go, Lj. Đur­đić, R. La­zić”,
Pro­Fe­mi­na, 2000, 21/22: 225–235.
11. Gor­dić Vla­di­sla­va: „Ju­di­ta Šal­go: pri­če o t(e)lu”, Reč, 1998, V, 18: 114–120.
12. Gor­dić Pet­ko­vić Vla­di­sla­va: Na žen­skom kon­ti­nen­tu, No­vi Sad, Dnev­nik, 2008.
13. Ilić, De­jan: „O hi­ste­rič­kom me­ha­ni­zmu bi­ro­bi­džan­skog fe­no­me­na”, Reč, 1998, V, 18: 104–113.
14. Lu­kić, Ja­smi­na: „Bi­ro­bi­džan kao žen­ska uto­pi­ja”, Reč, 1998, 46: 93–97.
15. Ra­ma­dan­ski, Dra­gi­nja: „Je­zik pri­zi­va­nja”, Dnev­nik, 18403, 22. IV 1998.
16. Ro­sić, Ta­tja­na: „Ju­di­ta Šal­go: Da li po­sto­ji ži­vot?”; Pro Fe­mi­na, 1995: 5–6.

Ter­ci­jar­na li­te­ra­tu­ra:
17. Bart Ro­lan: Za­do­volj­stvo u tek­stu, pre­veo Jo­vi­ca Aćin, Niš, Gra­di­na, 1975.
18. Ba­tler, Džu­dit: Te­la ko­ja ne­što zna­če: o dis­kur­ziv­nim gra­ni­ca­ma po­la, pre­ve­la Sla­vi­ca Mi­le­tić,
Be­o­grad, Sa­mi­zdat B92, 2001.
19. Ba­tler, Džu­dit: Ne­vo­lja s ro­dom, pre­ve­la Adri­a­na Za­ha­ri­je­vić, Lo­zni­ca, Kar­pos, 2010.
20. Bje­lo­gr­lić-Gol­dsvor­ti, Ve­sna: „Fe­mi­ni­zam i psi­ho­a­na­li­za: o re­bru ko­je se po­bu­ni­lo”, LMS,
1989, 443: 3.
21. Bi­ti, Vla­di­mir: Poj­mov­nik su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, Za­greb, Ma­ti­ca hr­vat­ska, 1997.
22. Bo­dri­jar, Žan: Sim­bo­lič­ka raz­me­na i smrt, pre­veo Mi­o­drag Mar­ko­vić, Gor­nji Mi­la­no­vac, Deč­je
no­vi­ne, 1991.
23. Bo­dri­jar, Žan: O za­vo­đe­nju, pre­veo De­jan Ilić, Pod­go­ri­ca, Ok­to­ih – Pri­šti­na, Gri­go­ri­je Bo­žo­
vić, 1994.
24. Či­plić, Bog­dan: „Se­ća­nje na Ne­na­da Mi­tro­va“, LMS, 1951, 368, 1–2: 99–106.
25. De Bo­vo­ar, Si­mon, Dru­gi pol, II, pre­ve­la Mir­ja­na Vuk­mi­ro­vić, BIGZ, Be­o­grad 1983 (dru­go
iz­da­nje).
26. Doj­či­no­vić-Ne­šić, Bi­lja­na: „Gi­no­kri­ti­ka: Is­tra­ži­va­nja žen­ske knji­žev­ne tra­di­ci­je“, Žen­ske stu­di­
je, 1996, 5/6: 63–85.

120
 interkulturalna istra živanja

27. Džo­uns, Er­nest: Ži­vot i de­lo Sig­mun­da Froj­da, pre­veo Vo­ja Čo­la­no­vić, No­vi Sad, Ma­ti­ca srp­
ska, 1985.
28. Đu­rić, Du­brav­ka: Po­e­zi­ja, te­o­ri­ja, rod: mo­der­ne i post­mo­der­ne ame­rič­ke pe­sni­ki­nje, Be­o­grad,
Orion art, 2009.
29. Đu­rić, Du­brav­ka: Po­li­ti­ka po­e­zi­je. Tran­zi­ci­ja i pe­snič­ki eks­pe­ri­ment, Be­o­grad, Ažin, 2010.
30. En­dži­er, Na­ta­li: Že­na: in­tim­na ge­o­gra­fi­ja, pre­ve­la Iva­na Mak­si­mo­vić-To­mić, Be­o­grad, NNK
In­ter­na­ci­o­nal, 2010.
31. Fel­man, Šo­ša­na: „Že­ne i lu­di­lo”, pre­ve­la Ana Go­ro­bin­ski, Pro Fe­mi­na, 1995, 2: 173–183.
32. Fu­ko, Mi­šel: Isto­ri­ja sek­su­al­no­sti: vo­lja za zna­njem, pre­ve­la Je­le­na Sta­kić, Be­o­grad, Pro­sve­ta,
1982.
33. Gros, Eli­za­bet: Pro­men­lji­va te­la: ka te­le­snom fe­mi­ni­zmu, pre­ve­la Ta­tja­na Po­po­vić, Be­o­grad,
Cen­tar za žen­ske stu­di­je i is­tra­ži­va­nja ro­da, 2005.
34. Ka­ler, Džo­na­tan: O de­kon­struk­ci­ji. Te­o­ri­ja i kri­ti­ka po­sli­je struk­tu­ra­li­zma, pre­ve­la Sa­nja Čer­lek,
Za­greb, Glo­bus, 1991.
35. Lu­kić, Ja­smi­na: „Že­ne i mo­de­li žen­sko­sti u pro­zi Mi­li­ce Mi­ćić-Di­mov­ske“, Pro­Fe­mi­na, 1995,
2: 161–168.
36. Mir­ko­vić, Zo­ran: Eros – bol, Že­na – Bog, Be­o­grad, Rad, 1999.
37. Mi­trov, Ne­nad: Dve du­še, No­vi Sad, Sla­vi­ja, 1927.
38. Ne­gri­šo­rac, Ivan: Le­gi­ti­ma­ci­ja za bes­kuć­ni­ke. Srp­ska neo­a­van­gard­na po­e­zi­ja: po­e­tič­ki iden­ti­te­ti
i raz­li­ke, No­vi Sad, Kul­tur­ni cen­tar No­vog Sa­da, 1996.
39. Ora­ić-To­lić, Du­brav­ka: Mu­ška mo­der­na i žen­ska post­mo­d­er­na. Ro­đe­nje vir­tu­al­ne kul­tu­re, Za­
greb, Na­kla­da Lje­vak, 2005.
40. Pa­pić, Ža­ra­na / Skle­vicky Lydia (ur.): An­tro­po­lo­gi­ja že­ne, pre­veo Bran­ko Vu­či­će­vić, Be­o­grad,
Bi­bli­o­te­ka XX vek / Cen­tar za žen­ske stu­di­je, 2003.
41. Ra­du­lo­vić, Li­di­ja: Pol/rod i re­li­gi­ja: kon­struk­ci­ja ro­da u na­rod­noj re­li­gi­ji Sr­ba, Be­o­grad, Fi­lo­zof­
ski fa­kul­tet, 2009.
42. Ru­se, Žan: Nar­cis ro­ma­no­pi­sac: ogle­di o pr­vom li­cu u ro­ma­nu, pre­ve­la Je­le­na No­va­ko­vić, Srem­
ski Kar­lov­ci – No­vi Sad, Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, 1995.
43. Sa­bol­či, Mi­kloš: Avan­gar­da @ neo­a­van­gar­da, pre­ve­la Ma­ri­ja Cin­do­ri Šin­ko­vić, Be­o­grad, Na­
rod­na knji­ga, 1997.
44. Sto­ja­no­vić-Pan­to­vić, Bo­ja­na: Mor­fo­lo­gi­ja eks­pre­si­o­ni­stič­ke pro­ze, Be­o­grad, Ar­tist, 2003.
45. Šas­get-Smir­žel, Ža­nin i dr.: Žen­ska sek­su­al­nost, pre­veo Ra­do­man Kor­dić, Be­o­grad, Za­vod za
udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva, 2003.
46. Šu­va­ko­vić, Mi­ško: Post­mo­der­na (73 poj­ma), Be­o­grad, Na­rod­na knji­ga / Al­fa, 1995.
47. Sho­wal­ter, Ela­i­ne: The fe­ma­le Ma­lady. Wo­men, Mad­ness and En­glish Cul­tu­re, 1830–1980, New
York, Pant­heon Bo­oks, 1985.
48. Vil­la­nu­e­va Gard­ner Kat­he­ri­ne, Hi­sto­ri­cal Dic­ti­o­nary of Fe­mi­nist Phi­lo­sophy, The Sca­rec­row
Press, Inc., 2006.
49. Ка­ба­ко­ва, Г. И.: Ан­тро­по­ло­гия жен­ско­го те­ла в сла­вян­ской тра­ди­ции, Мо­сква, На­уч­но-
из­да­те­ль­ский цен­тр Ла­до­мир, 2001.

121
A di­sap­pe­a­ring wo­man. Aspects of fe­ma­le se­xu­a­lity
ex­pres­si­ons in ju­di­ta Šal­go’s pro­se

S um­m a r y : The pa­per stu­di­es se­xu­al­ity of he­ro­in

­ es in Ju­di­ta Šal­go’s pro­se (no­vels
Trag ko­če­nja, 1987; Put u Bi­ro­bi­džan, 1997; Kraj pu­ta, 2004: col­lec­tion of es­says
Da li po­sto­ji ži­vot, 1995). It of­fers ca­te­go­ri­es for ex­pres­sing se­xu­al­ity (star­ting
from «pu­rely» he­te­ro­se­xu­al he­ro­in­ es, thro­ugh se­duc­tres­ses, pro­sti­tu­tes, fri­gid wo­
men to (ten­ta­ti­vely un­der­stood to be) an­drogyne su­bjects), who wo­uld in most of
the ca­ses pro­ve un­sta­ble and fic­kle. The pa­per aims at de­fi­ning se­xu­al­ity of the
very act of wri­ting from the aspect of tex­tu­al­ity it­self that is wri­ting ta­ken as a
pos­si­ble form of ex­pres­sing one’s own se­xu­al­ity and a se­ri­es of hybrid ac­ti­ons that
are ob­vi­o­us in Ju­di­ta Šal­gos’s let­ter.
Ke y w o r d s : neo-avant-gar­de, post­mo­der­nism, tex­tu­a­lism, se­xu­a­lity, iden­tity, un­
sta­ble su­bject, wo­man, body, he­te­ro­se­xu­a­lity, fem­me fa­ta­le, pro­sti­tu­te, sworn
vir­gin, bi­se­xu­a­lity, fri­gi­dity, an­drogyne

122
123

fotografija: Vladimir Pavić

interkulturalna istra ži vanja UDC 821.162.1-6.09 Witkiewicz S.I

Zo­ran Đe­rić, Ba­nja Lu­ka, No­vi Sad

Epi­sto­lo­gra­fi­ja
Sta­ni­sla­va Ig­na­ci Vit­kje­vi­ča
Ap ­s t r a k t : Sta­ni­slav Ig­na­ci Vit­kje­vič, zva­ni Vit­ka­ci (Sta­ni­sł­aw Ig­nacy Wit­
ki­e­wicz, Wit­kacy 1885-1939), je­dan je od naj­zna­čaj­ni­jih polj­skih stva­ra­la­ca
u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka. Bio je sli­kar, ro­ma­no­pi­sac, te­o­re­ti­čar umet­no­sti i
po­zo­ri­šta, dram­ski pi­sac i fi­lo­zof. Ba­vio se i fo­to­gra­fi­jom. U sva­koj od po­
me­nu­tih obla­sti bio je ino­va­tor. Iako je tvr­dio da ne ume i da ne mo­že da
pi­še pi­sma, Vit­ka­ci ih je na­pi­sao ne­ko­li­ko hi­lja­da! Pi­sa­nje pi­sa­ma je bi­lo
nje­go­va pa­si­ja, a odr­ža­va­nje kon­ta­ka­ta pred­sta­vlja­lo je nje­go­vu unu­tra­šnju
po­tre­bu. Do­pi­si­vao se sa ve­li­kim bro­jem lju­di, sko­ro sa svom in­te­lek­tu­al­nom
i umet­nič­kom eli­tom ta­da­šnje Polj­ske.
K lj u č ­n e r e­č i :
epi­sto­lo­gra­fi­ja (epi­sto­la, pi­smo), Vit­ka­ci i nje­go­vi sa­vre­me­
ni­ci, Polj­ska iz­me­đu dva svet­ska ra­ta

Im­pre­siv­na je epi­sto­lo­gra­fi­ja Sta­ni­sla­va Ig­na­ci Vit­kje­vi­ča – bro­jem epi­sto­la

ko­je je upu­tio, ali i ugle­dom lič­no­sti adre­sa­ta. Vit­ka­ci se do­pi­si­vao sa is­tak­nu­
tim polj­skim na­uč­ni­ci­ma Ro­ma­nom In­gar­de­nom (Ro­man In­gar­den), Bro­nji­sla­
vom Ma­li­nov­skim (Bro­ni­sł­aw Ma­li­now­ski), Vla­di­sla­vom Ta­tar­kje­vi­čem (Wla­di­
sł­aw Ta­tar­ki­e­wicz), kao i sa ne­mač­kim fi­lo­zo­fom Han­som Kor­ne­li­ju­som (Hans
Cor­ne­li­us). Kor­ne­li­ju­sa je sma­trao svo­jim uči­te­ljem, to­kom če­ti­ri go­di­ne pre­pi­ske
raz­me­nio je s nji­me vi­še od sto pi­sa­ma na ne­mač­kom je­zi­ku (Wit­ki­e­wicz, 1979).
Do­pi­si­vao se sa pi­sci­ma i kri­ti­ča­ri­ma, po­red osta­lih sa Ja­ro­sla­vom Iva­škje­vi­čem
(Ja­ro­sł­aw Iwas­zki­e­wiz), Ro­ma­nom Ja­vor­skim (Ro­man Ja­wor­ski), Bru­nom Šul­com
(Bru­no Schulz) i Ste­fa­nom Že­rom­skim (Ste­fan Żerom­ski). A tu su i mno­gi dru­gi,
po­zna­ni­ci i pri­ja­te­lji.
Ipak, „ško­la epi­sto­lo­gra­fi­je“, ka­ko je na­zi­va Ja­nuš De­gler (Ja­nusz De­gler), bi­
la je za Vit­ka­ci­ja du­go­go­di­šnja pre­pi­ska sa ocem, ko­ji se le­čio u Lo­vra­nu. Oče­va

124
 interkulturalna istra živanja

pi­sma su osta­la sa­ču­va­na i ob­ja­vlje­na (Wit­ki­e­wicz, 1969). Vit­ka­ci­je­va pi­sma ocu

ni­su sa­ču­va­na, njih je on sam uni­štio po po­vrat­ku iz ra­ta (Pr­vog svet­skog) u Za­
ko­pa­ne, kao i dru­gu, obim­nu, pri­vat­nu pre­pi­sku, me­đu ko­jom i onu sa Ire­nom
Sol­skom (Ire­na Sol­ska), „de­mon­skom že­nom“; sa Ja­dvi­gom Jan­čev­skom (Jad­wi­ga
Jan­czew­ska), pr­vom za­ruč­ni­com, ko­ja se ubi­la; kao i sa Če­sla­vom Ok­njinj­skom-
Ko­že­njov­skom (Cze­sł­a­wa Ok­ni­ń­ska-Kor­ze­niow­ska), svo­jom po­sled­njom lju­ba­
vlju.
Vit­ka­ci je bez sum­nje bio je­dan od naj­plod­ni­jih epi­sto­lo­gra­fa svo­ga vre­me­na.
Bro­je­ći pi­sma ko­ja su se sa­ču­va­la, pri­re­đi­va­či su na­bro­ja­li vi­še od 3000. Od tog
bro­ja do sa­da je ob­ja­vlje­na oko po­lo­vi­na, ko­ja je upu­će­na na 65 adre­sa. U okvi­ru
Sa­bra­nih de­la pla­ni­ra­no je če­tvo­ro­tom­no iz­da­nje pi­sa­ma. Do sa­da su iza­šla pr­va
dva to­ma, u ko­ji­ma je pre­pi­ska sa že­nom (Wit­ki­e­wicz, 2005; Wit­ki­e­wicz, 2007).
Sa­mo ovih pi­sa­ma ima 1278.
Re­cep­ci­ja Vit­ka­ci­je­vog de­la usle­di­la je po­sle Sta­lji­no­ve smr­ti, 1956. go­di­ne,
ka­da je uki­nu­ta cen­zu­ra ko­ja je po­sto­ja­la pre­ma avan­gar­di. Ta­da je do­šlo do pra­
vih ot­kri­ća raz­li­či­tih obla­sti nje­go­vog de­lo­va­nja. Po­lja­ci su po­če­li da ot­kri­va­ju Vit­
ka­ci­ja naj­pre kao dram­skog pi­sca, po­tom kao ro­ma­no­pi­sca. Usle­di­lo je ot­kri­va­nje
Vit­ka­ci­ja kao sli­ka­ra, pre sve­ga kao por­tre­ti­ste i kao fo­to­gra­fa, pa te­o­re­ti­ča­ra umet­
no­sti i kul­tu­re. Po­tom i kao fi­lo­zo­fa. Pi­sma, ka­ko to is­ti­ču pri­re­đi­va­či, ot­kri­va­ju
Vit­ka­ci­ja kao čo­ve­ka. Obič­nog i vi­dlji­vog u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Ot­kri­va­ju nje­
go­vu pri­vat­nost, če­sto naj­in­tim­ni­ju, jer ne­ka­da – na­ro­či­to u pi­smi­ma že­ni – zna
da bu­de iskren do gra­ni­ca eg­zi­bi­ci­o­ni­zma. Po­ka­zu­je se u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma, čak i
sme­šnim, kao i dra­ma­tič­nim, iz­mu­čen ve­o­ma ne­pri­jat­nim te­go­ba­ma i na­ru­še­nim
zdra­vljem, a isto­vre­me­no i he­roj­ski se bo­re­ći sa sa­mim so­bom – svo­jim sla­bo­sti­
ma, po­ro­ci­ma i stra­sti­ma.
Vit­ka­ci­je­va epi­sto­lo­gra­fi­ja omo­gu­ća­va po­gled na nje­go­vu stva­ra­lač­ku ra­di­
o­ni­cu i pra­će­nje pro­ce­sa na­sta­ja­nja po­je­di­nih de­la: ro­ma­na 622 Bun­go­va pa­da
ili de­mon­ska že­na (622 upad­ki Bun­ga czyli de­mo­nic­zna ko­bi­e­ta, 1910), Ra­sta­nak
s je­se­ni (Po­ż­eg­na­nie je­si­e­ni, 1927), Ne­za­si­će­nje (Ni­e­nasyce­nie, 1930), Je­di­ni iz­laz
(Jed­ne wyjś­ce, 1932), ras­pra­va o eks­pe­ri­men­ti­ma sa nar­ko­ti­ci­ma, od­no­sno ras­pra­
va o psi­ho­lo­gi­ji i na­rod­nom ka­rak­te­ru, fi­lo­zof­skih ras­pra­va, kao i mno­go­broj­nih
po­le­mič­kih tek­sto­va u no­vi­na­ma. Ot­kri­va te­ško­će s ko­ji­ma se su­sre­tao pri pi­sa­nju,
bor­bu sa po­vre­me­nom stva­ra­lač­kom ne­mo­ći. Ali i da­je por­tre­te svo­je oko­li­ne, ka­
ko po­ro­di­ce i rod­bi­ne, ta­ko i po­zna­ni­ka i kli­je­na­ta nje­go­ve fir­me za por­tre­te, kao i
mno­štva že­na, s ko­ji­ma su ga ve­zi­va­le pro­la­zne ili traj­ne lju­bav­ne afe­re.
Iz po­je­di­nih Vit­ka­ci­je­vih pi­sa­ma ot­kri­va­ju se pot­pu­no ne­po­zna­te či­nje­ni­ce i
do­ga­đa­ji, po­ve­za­ni sa neo­bič­nom isto­ri­jom nje­go­vog bra­ka sa Ja­dvi­gom Un­rug
(Un­rug), ko­ja se po­ka­za­la kao vr­lo to­le­rant­na i str­plji­va, ko­ja ga je vo­le­la i bi­la mu
pri­vr­že­na.

125
interkulturalna istra ži vanja

Evo pri­me­ra, iz pi­sma ko­je je na­pi­sao 21. mar­ta 1923. go­di­ne:

„Vo­lje­na Ni­neč­ko,
Iz vo­za sam do­šao di­rekt­no ku­ći i obri­jao se. Žao mi je što to ni­sam ura­
dio ra­ni­je, jer mo­ra bi­ti da sam Ti iz­gle­dao fa­tal­no. Pio sam ce­lu noć sa
dru­štvom. Bi­lo nam je ču­de­sno, raz­go­vo­ri su bi­li vr­lo bit­ni. Go­spo­đi­ca
L. je­dva me po­zdra­vi­la. Ne znam da li je na me­ne lju­ta, zbog ne­če­ga.
Da­nas sam za­po­čeo No­vi Ži­vot za­u­vek. Mo­lim Te, ne sma­traj me za
pi­ja­ni­cu, ka­da to, istin­ski, ni­sam. Bez C2H5OH ne bih se is­po­ve­dao o
od­re­đe­nim stva­ri­ma, što je bi­lo de­fi­ni­tiv­no u po­gle­du na uki­da­nje da­
ljih ne­spo­ra­zu­ma. Ako Te sve ovo oko me­ne bu­de mu­či­lo, mo­lim Te
da me osta­viš bez ima­lo sa­ža­lje­nja, ko­je mi ni­je po­treb­no. Vi­še o to­me
ne­ću pi­sa­ti (ni go­vo­ri­ti). Si­gur­no znaš da sam za Te­be sud­bin­ski ve­zan,
i da bi pre­kid sa Tvo­je stra­ne bio za me­ne ka­ta­stro­fa. Ipak, mi­sli na se­
be. Ve­ru­jem da me do­bro po­zna­ješ, ma­da se či­ni da bo­lje po­zna­ješ onu
mo­ju lo­ši­ju stra­nu. Sa­da je s tim ko­nač­no go­to­vo. Vo­leo bih ka­da bi mi
ap­so­lut­no ve­ro­va­la i raz­um­ e­la me ne sa­mo u či­sto ži­vot­nim okol­no­sti­
ma i ne sa­mo u pro­seč­nim tre­nu­ci­ma, ne­go u ce­li­ni. Bez to­ga mo­žeš
Tvo­jim po­stup­ci­ma ubi­ti u me­ni ono što je u od­no­si­ma pre­ma Te­bi naj­
i­stin­ski­je i če­ga ne­mam za dru­ge. Da­nas sam spa­vao do pet. Sa­da ra­dim
ko­rek­tu­re, a su­tra po­či­njem da sli­kam. Pi­šem ti u dis­kre­ci­ji (ni­ko­me ne
go­vo­ri!): Bo­bi je iza­zvao Gi­lev­skog i Gu­ća na dvo­boj i imam uti­sak da
se od to­ga ne mo­gu od­vra­ti­ti...
Tvoj Vit­ka­ci.“ (Wit­ki­e­wicz, 2005: 3)

A u pi­smu od 27. ju­na 1930. sto­ji sle­de­će:

„Naj­dra­ža Ni­neč­ko:
To što pi­šeš o svom zdra­vlju i ne­bri­zi za sop­stve­ni ži­vot je okrut­no. To
je za me­ne kao nož u sto­mak. Ja sam za to kriv. Ja­sno mi je, ka­da bih
mo­gao da bu­dem nor­ma­lan muž, da bi bi­lo bo­lje. Pro­blem je u sle­de­
ćem: po­što mi se Ti ne do­pa­daš do­volj­no, mo­ram da imam dru­ge že­ne,
zbog to­ga Ti ne že­liš da ži­viš. Ti, sa tvo­jim tem­pe­ra­men­tom i spo­sob­
no­sti­ma! Pra­viš od me­ne ubi­cu, a ja znam da bih ži­ve­ći ta­ko, mo­rao da
Te mr­zim, da po­lu­dim, da bu­dem ni­ko i, na kra­ju, kao naj­bo­lji iz­bor, da
iz­vr­šim sa­mo­u­bi­stvo. I to zbog stva­ri ko­je ne pri­pa­da­ju vo­lji – po­sled­
nja za­vi­si, ali po ce­ni sve­ga, jer ne mo­gu da ži­vim u za­tvo­ru. Pri­tom, ja
Te­be vo­lim, ho­ću da bu­dem s To­bom, če­znem za To­bom, itd. Mo­žeš

126
 interkulturalna istra živanja

da za­mi­sliš mo­je sta­nje, po­sle ta­kvog pri­zna­nja: po­ho­va­ni škem­bi­ći u

ti­ga­nju. Pre­kli­njem Te, pro­me­ni to. Ži­vot bez te­be za me­ne je okru­tan.
Na sa­mu po­mi­sao da Te­be ne­ma, ob­u­zi­ma me za­pre­pa­šće­nje. Ne mo­gu
vi­še da pi­šem.
St.“ (Wit­ki­e­wicz, 2007: 217)

Iz Vit­ka­ci­je­vih pi­sa­ma bo­lje će se upo­zna­ti on sam i raz­um ­ e­ti, a pri­tom će se

zna­čaj­no pro­me­ni­ti nje­go­va sli­ka ko­ja po­sto­ji već du­go za­hva­lju­ju­ći ne­ga­tiv­noj le­
gen­di ko­ja pra­ti nje­go­vu bi­o­gra­fi­ju.
Vit­ka­ci­je­va pi­sma ima­ju sa­svim pri­va­tan ka­rak­ter. Ni­su knji­žev­na, iz­u­zev ne­ko­
li­ko fi­lo­zof­skih pi­sa­ma, ni­ka­da ni­su pi­sa­na s na­me­rom da bu­du ob­ja­vlje­na. Po­mi­sao
da bi ne­ko u bu­duć­no­sti mo­gao da ko­pa po nje­go­voj pre­pi­sci bi­la mu je u su­šti­ni od­
boj­na i ne­pod­no­šlji­va. Svo­ju su­pru­gu je u pi­smi­ma mo­lio da uni­šti nje­go­va pi­sma,
i s vre­me­na na vre­me pro­ve­ra­vao je da li to ra­di. Ne skri­va za­pre­pa­šće­nje da bi ta
pi­sma mo­gla pa­sti ne­kom stran­cu u ru­ke. Po­sto­jao je još je­dan raz­log ovom stra­hu
ko­ji po­ti­če iz nje­go­vog ne­pri­ja­telj­skog sta­va pre­ma bi­og­ ra­fi­zmu u kri­ti­ci i knji­žev­
nim is­tra­ži­va­nji­ma, pro­tiv ko­jih se bo­rio u svo­jim po­le­mi­ka­ma.
Ipak, po­sto­ji i dru­ga, vr­lo prak­tič­na stra­na ovih pi­sa­ma. Vit­ka­ci je ret­ko uzi­mao
čist pa­pir za pi­sa­nje li­sto­va, ne­go je po­se­zao za onim što mu je pri ru­ci; pi­sao je na
ne­kom ko­ma­du har­ti­je, na ne­kom slu­čaj­nom sve­žnju, vr­lo če­sto na dru­goj stra­ni
svog ru­ko­pi­sa ili ma­ši­no­pi­sa, na ra­ču­ni­ma i pi­smi­ma ko­je je do­bi­jao iz raz­li­či­tih
slu­žbi, itd. De­ša­va­lo se da je ko­ri­stio raz­gled­ni­ce ko­je mu je ne­ko po­slao, pre­pra­vljao
je adre­su, me­njao i do­pi­si­vao ne­ke re­či, pot­pi­si­vao se i slao ih raz­li­či­tim oso­ba­ma,
sma­tra­ju­ći to do­brom za­ba­vom.
Ka­rak­ter i duh pi­sa­ma po­ka­zu­ju da Vit­ka­ci pi­še na br­zi­nu, u gro­zni­ci, bez ve­li­
ke bri­ge za is­prav­nost pra­vo­pi­sa i sti­la. Ret­ko da uop­šte ne­što pre­pra­vlja ili me­nja;
isto­vre­me­no, če­sto do­pi­su­je na mar­gi­na­ma. Nje­go­va epi­sto­lo­gra­fi­ja sa­dr­ži ži­vot­nost
i spon­ta­nost, kao u ne­kim for­ma­ma nje­go­vog stva­ra­la­štva, po­put „ad hoc iz­mi­šlje­
nih pe­smi­ca, cr­te­ža na naj­čud­ni­jim raz­gled­ni­ca­ma i u dru­štvu nad­re­al­nih pot­pi­sa,
fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma je sni­mao se­be i pri­ja­te­lje, mu­zič­ke im­pro­vi­za­ci­je – tzv. plju­ske
i glu­mač­ko-pri­ja­telj­ski he­pe­nin­zi“ (Mi­ci­ń­ska, 1992: 74).
Sli­čan stil je imao i u knji­žev­no­sti – ne­spor­no bri­žljiv, ma­da po­ne­kad i alj­kav,
ko­ji se od­li­ku­je pri­lič­no slo­bod­nim re­dom re­či, ali kad tre­ba i vr­lo pre­ci­znim. To
je upra­vo ka­rak­te­ri­sti­ka go­vor­nog je­zi­ka, ko­ji je po­ne­kad i do­sa­dan i emo­ci­o­na­lan,
pre­pun ko­lo­kvi­ja­li­za­ma, kao i vul­gar­nih re­či i gru­bih psov­ki. Sme­nju­ju se ozbi­ljan
ton sa pod­sme­hom, ozbilj­nost s iro­ni­jom, gro­tesk­ne je­zič­ke ša­le s in­tim­nim is­po­ve­
sti­ma (Đe­rić, 2006)

127
interkulturalna istra ži vanja

U pi­smi­ma, kao i u knji­žev­nom stva­ra­la­štvu, na de­lu je neo­bič­na je­zič­ka in­ven­

ci­ja, pro­na­la­že­nje re­či i na­klo­nje­nost eks­pe­ri­men­ti­ma sa je­zi­kom. Sklo­nost da se
na­ru­ša­va­ju pra­vi­la or­to­gra­fi­je i re­či pi­šu fo­net­ski, kao što su zah­te­va­li fu­tu­ri­sti, ili
tra­ga za iz­go­vo­rom po­je­di­nih re­či na na­čin ka­ko to či­ne de­ca. Ko­ri­sti žar­go­ne i pse­
u­do­žar­go­ne (Wit­ki­e­wicz, 1977).
Pred­met igre za Vit­ka­ci­ja bi­li su svi for­mal­ni ele­men­ti pi­sma. Bio je pro­tiv kon­
ven­ci­o­nal­no­sti, ko­ja ga je ner­vi­ra­la, kao i sve što je bi­lo obi­čaj­na nor­ma ili ba­nal­ni
ste­re­o­tip. Iz­u­zev u ofi­ci­jal­noj ko­re­spon­den­ci­ji, u pi­smi­ma oso­ba­ma u ko­je je imao
po­ve­re­nje, ce­re­mo­ni­jal­ne for­mu­le po­zdra­va i pi­sa­nja pre­pra­vljao je, pod­sme­vao im
se, na­sto­jao je da ih pro­me­ni, obo­ga­ti ili cilj­no upro­pa­sti. Po­či­njao je već od adre­se,
raz­bi­ja­ju­ći usta­lje­ni po­re­dak, na­sto­jao je da joj da in­di­vi­du­al­ni iz­raz.
U svim tim „pre­o­bla­če­nji­ma re­či“, za­či­nje­nih auto­ir­ o­ni­jom, sar­ka­zmom i hu­
mo­rom, ni­je te­ško pre­po­zna­ti Vit­ka­ci­ja sa fo­to­gra­fi­ja, na ko­ji­ma on pra­vi raz­li­či­te
gri­ma­se, po­zi­ra u ka­u­boj­skom ode­lu, ob­u­čen kao ban­dit, su­di­ja, vam­pir ili pre­ru­
šen u ne­ku po­zna­tu lič­nost. Po­zna­ta je nje­go­va spo­sob­nost imi­ta­ci­je i glu­ma­ta­nja
(Fran­czak; Oko­ło ­ ­wicz, 1986). Slič­nu ulo­gu ima­la je za Vit­ka­ci­ja i ko­re­spon­den­ci­ja sa
pri­ja­te­lji­ma – ona je bi­la na­sta­vak nje­go­vog te­a­tra ži­vo­ta, ko­ji je sve vre­me oko se­be
or­ga­ni­zo­vao i u ko­jem je bio je­di­ni re­ži­ser i glav­ni glu­mac. U Vit­ka­ci­je­vom „te­a­tru
ži­vo­ta“ če­sto se bri­sa­la gra­ni­ca iz­me­đu igre i ži­vo­ta – ta­ko da je po­ne­kad do­la­zi­lo do
ne­ra­zu­me­va­nja, kon­fli­ka­ta i pre­ki­da­nja kon­ta­ka­ta. Za nje­ga je to bio obič­no test za
ose­ćaj hu­mo­ra, pod­ra­zu­me­va­ju­ću lo­jal­nost ili pri­ja­telj­sku oda­nost. Na ta­kvu pro­bu
psi­ho­lo­ške iz­dr­žlji­vo­sti adre­sa­ta su sta­vlja­la pi­sma na­mer­no uvre­dlji­va ili ko­ja su
sa­dr­ža­la di­rekt­ne alu­zi­je na nje­go­vu lič­nost.
„Po­gre­šno bi bi­lo tvr­di­ti“, ka­ko je to pri­me­tio De­gler, „da pi­sma uka­zu­ju sa­
mo na Vit­ka­ci­je­vo bu­da­la­sto li­ce – ru­ga­lač­ko, vi­ca­sto, mi­sti­fi­ka­tor­sko, ko­je uži­va
u ne­pre­sta­nim auto­kre­a­ci­ja­ma. Ot­kri­va se u nji­ma i dru­go li­ce – ma­lo zna­no ili
čak uop­šte ne­po­zna­to. Li­ce ne­sreć­nog čo­ve­ka i onog ko­ji tr­pi, iz­mu­če­nog onim što
ga je po­tre­fi­lo, ko­ji dra­ma­tič­no pre­ži­vlja­va gu­bi­tak sna­ge i zdra­vlja, ko­ji se rve sa
pri­zem­nim ži­vot­nim pro­ble­mi­ma, ko­ji pri­re­đu­je se­bi raz­li­či­te sum­nje i ose­ćaj kri­
vi­ce pre­ma bli­skim oso­ba­ma. To je li­ce čo­ve­ka ko­ji i po­red to­ga što je bio ‘zver­ski’
drug, uvek okru­žen ro­jem pri­ja­te­lja i po­zna­ni­ka, bol­no ose­ća svo­ju sa­mo­ću“ (De­
gler, 2009: 324).
Za­to ga fi­lo­zof Jan Le­ščinj­ski sme­šta me­đu „fi­lo­zo­fe me­ta­fi­zič­kog ne­mi­ra“
(Leszczyński, 1957: 93-94). Vit­ka­ci se go­di­na­ma do­pi­si­vao sa ne­kim oso­ba­ma, a u
stra­hu da mu one ne od­go­vo­re, ma­kar sa­mo ne­ko­li­ko re­či, slao im je go­to­ve for­mu­
la­re u pi­smi­ma-od­go­vo­ri­ma, gde je bi­lo do­volj­no sa­mo da se pot­pi­šu i po­ša­lju mu
na­zad. Tra­žio je raz­u­me­va­nje, ljud­sku to­pli­nu, ute­hu, do­ka­ze pri­ja­telj­stva i opro­štaj
za svo­je sla­bo­sti i stra­sti. Bor­ba s nji­ma je lajt­mo­tiv mno­gih pi­sa­ma. Ta­ko će­mo u
nji­ma pro­na­ći, vr­lo če­sto, sa­mo­o­be­ća­nja o pre­stan­ku pu­še­nja i uz­dr­ža­va­nju od al­ko­

128
 interkulturalna istra živanja

ho­la. Uz obe­ća­nje da će na­pu­sti­ti po­ro­ke, tran­spa­rent­na je Vit­ka­ci­je­va sprem­nost za

ot­po­či­nja­nje „No­vog Ži­vo­ta sa Ve­li­kom Ska­lom“ (Wit­ki­e­wicz, 1981: 108).
„To je li­ce čo­ve­ka du­bo­ko ose­tlji­vog“, na­bra­ja da­lje De­gler, čo­ve­ka ko­ji se skri­va
pod iro­nič­nom ma­skom i do­set­ka­ma. „Ali če­sto uspe­va bez ustru­ča­va­nja da tu ma­
sku od­ba­ci, po­sti­žu­ći ta­ko iz­u­zet­nu iskre­nost i sa­svim in­tim­no pri­zna­nje“ (De­gler,
2009: 325).
Ni­je to sa­mo „li­ce ego­i­ste“, op­sed­nu­to is­klju­či­vo sop­stve­nim do­ži­vlja­ji­ma i
pro­ble­mi­ma. Pi­smo, pre­ma te­o­ri­ji Ste­fa­ni­je Skvar­činj­ske (Skwarczyńska), pred­
sta­vlja pro­stor lič­ne is­po­ve­sti, „ise­čak su­sre­ta sa ži­vo­tom, ali i sna­gu in­te­re­sa i
od­no­sa sa adre­sa­tom“ (Skwarczyńska, 1937: 38). U svo­joj ko­re­spon­den­ci­ji Vit­ka­ci
po­ka­zu­je mno­štvo ži­ve za­in­te­re­so­va­no­sti, kao i bri­ge za tu­đe zdra­vlje, ša­lje le­kar­
ske re­cep­te, itd.
Vit­kje­vi­če­va pi­sma su ta­ko­đe iz­u­zet­no sve­do­čan­stvo o nje­go­voj lič­no­sti. Sva pi­
sma su obe­le­že­na sna­žnim ži­gom nje­go­ve in­di­vi­du­al­no­sti. Po­put Vi­še­stru­kog por­tre­
ta, ura­đe­nog u ka­bi­ne­tu ogle­da­la, ko­ji po­ka­zu­je ne­ko­li­ko od­ra­za nje­go­vog li­ca, ta­ko
i ona od­ra­ža­va­ju nje­go­ve raz­li­či­te unu­tra­šnje pro­fi­le, pri­bli­ža­va­ju psi­hič­ke ka­rak­te­
ri­sti­ke. Ot­kri­va­ju su­prot­no­sti ko­je su se ki­da­le u nje­mu, ne­spo­ko­je ko­ji su ga mu­či­li,
po­sta­ja­li te­žak te­ret, uti­ca­li na pro­me­nu ras­po­lo­že­nja i de­pre­siv­na sta­nja. Spa­sa­vao
se od to­ga zbi­ja­ju­ći ša­le i ru­ga­ju­ći se sa­mom se­bi. Auto­i­ro­ni­ja i auto­kri­tič­nost su
jed­na od cr­ta lič­no­sti ko­ji­ma, pa­ra­dok­sal­no, pra­vi dru­štvo ne­pod­no­še­nje kri­ti­ke u
ofi­ci­jal­nim i pri­ja­telj­skim kon­tak­ti­ma. Tu je, oči­gled­no, bio pre­os­ e­tljiv i bor­be­no je
re­a­go­vao na ne­na­klo­nje­ne oce­ne i su­do­ve; ta­ko je ste­kao ka­rak­te­ri­sti­ku me­ga­lo­ma­
na. Ali, isto­vre­me­no, u pi­smi­ma iz­la­zi na kraj sa bez­iz­gled­nom de­he­ro­ji­za­ci­jom sa­
mog se­be. Uspe­va da bu­de iskren, čak „do bo­la“, dok se is­po­ve­da o svo­jim gre­ška­ma,
po­ra­zi­ma i sram­nim sla­bo­sti­ma. Te dvo­stra­no­sti Vit­ka­ci­je­ve lič­no­sti opi­sao je Ste­fan
Šu­man (Ste­fan Szu­man), uka­zu­ju­ći da je gri­ma­sa bi­la je­dan od naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­jih
nje­go­vih ge­sto­va, a „su­šti­na ži­vo­ta – pat­nja“ (Szu­man, 1973: 79).
Naj­ve­ću vred­nost ima­ju upra­vo pi­sma že­ni, ko­ja se mo­gu či­ta­ti na vi­še na­či­na.
Ona su, pre sve­ga, psi­ho­lo­ški do­ku­men­ti, i ne mo­gu se po­re­di­ti ni sa čim u polj­skoj
knji­žev­no­sti (Rad­zi­won, 2005). Vit­ka­ci­je­va ko­re­spon­den­ci­ja sa že­nom, Ja­dvi­gom
Un­rug, ob­u­hva­ta 1258 pi­sa­ma, raz­gled­ni­ca, do­pi­sni­ca i te­le­gra­ma, pi­sa­nih od 21.
mar­ta 1923. do 15. sep­tem­bra 1939. go­di­ne. Iz­u­zet­na vred­nost ove ko­re­spon­den­ci­
je je i u to­me što je Vit­ka­ci u svo­jim pi­smi­ma ozbi­ljan do gra­ni­ca eg­zi­bi­ci­o­ni­zma i
tre­ti­ra že­nu sko­ro kao is­po­ved­ni­ka, ko­jem mo­že da pri­zna svo­je naj­skri­ve­ni­je mi­sli i
naj­in­tim­ni­je do­ži­vlja­je. Ova pi­sma pred­sta­vlja­ju sve­do­čan­stvo kom­pli­ko­va­ne čul­ne
ve­ze dvo­je lju­di, či­ji je brak pre­tr­peo te­ške pe­ri­o­de, ali je is­tra­jao. To je, isto­vre­me­no,
dra­go­cen iz­vor sa­zna­nja o Vit­ka­ci­je­vom ži­vo­tu i stva­ra­la­štvu, auten­ti­čan psi­ho­lo­ški
do­ku­ment, ko­ji go­vo­ri o ne­u­o­bi­ča­je­noj lič­no­sti čo­ve­ka i umet­ni­ka. Pi­sma se či­ta­ju
kao fa­sci­nant­na auto­bi­o­graf­ska po­vest, sa iro­ni­jom i hu­mo­rom.

129
interkulturalna istra ži vanja

Šta još pred­sta­vlja ovaj ogro­man epi­sto­lo­gra­fič­ki ma­te­ri­jal, ko­ji je na­stao kao
re­zul­tat op­šte Vit­ka­ci­je­ve skrip­to­ma­ni­je? Si­gur­no ni­je znak vi­ra­fi­ni­ra­ne umet­no­sti
pi­sa­nja pi­sa­ma, kao što to bi­va u slu­ča­ju pre­pi­ske ve­ći­ne ve­li­kih pi­sa­ca. Vit­ka­ci ni­je
bio zna­ča­jan epi­sto­lo­graf. Pi­sao je pi­sma spon­ta­no, ne bri­nu­ći o for­mi, i ne sma­tra­
ju­ći ih za knji­žev­nu pro­bu.
„Lak­še mi je da na­pi­šem ras­pra­vu, ne­go pi­smo“, ob­ja­šnja­vao je In­gar­de­nu (In­
gar­den, 2002: 23), a Kor­ne­li­ju­su je pro­sto pri­znao: „U pi­smi­ma se uvek idi­ot­ski is­po­
ve­dam, ne mo­gu pro­tiv to­ga“ (Wit­ki­e­wicz, 1979: 145). A ipak – po­red ne­pro­ce­nji­
vih fak­to­graf­skih i do­ku­men­ta­ci­o­nih ni­jan­si – Vit­ka­ci­je­va ko­re­spon­den­ci­ja ima još
jed­nu vred­nost. Baš kao i sva­ka oblast ko­jom se ba­vio, pod­jed­na­ko i ova, od­li­ku­je
se ori­gi­nal­no­šću. Sa­dr­ži u se­bi ne­što lič­no i iz­u­zet­no, a pre sve­ga po­ku­šaj pre­lo­ma
nor­mi­ra­ne (čak ko­di­fi­ko­va­ne u pre­pi­sci) for­me pi­sma, nje­nih ša­blo­ni­zo­va­nih od­
red­ni­ca, is­pu­nja­va­ju­ći ih no­vim, ne­retko šo­ki­ra­ju­ćim re­še­nji­ma.
Ce­la Vit­ka­ci­je­va ko­re­spon­den­ci­ja, bez sum­nje, pred­sta­vlja ve­li­ko de­lo, most iz­
me­đu nje­go­vog ži­vo­ta i knji­žev­nog stva­ra­la­štva.

LI­TE­RA­TU­RA

1. De­gler, Ja­nusz: Wit­ka­ce­go por­tret wi­e­lo­krotny, War­sza­wa 2009.

2. Đe­rić, Zo­ran: Vit­ka­ci­je­va Lu­da lo­ko­mo­ti­va : iz­me­đu po­zo­ri­šta i fil­ma, No­vi Sad 2010.
­ ­wicz: Pr­ze­ciw Ni­co­ś­ci. Fo­to­gra­fie St. I. Wit­ki­e­wic­za, Kraków 1986.
3. Fran­czak; Oko­ło
4. In­gar­den, R., Wit­ki­e­wicz, S., Ko­re­spon­den­cja fi­lo­zo­fic­zna (red. B. Mic­hal­ski), War­sza­wa
2002.
5. Leszsczyński, Jan: Fi­lo­zo­fia me­ta­fizyczne­go ni­e­spo­ko­ju, u: Wit­ki­e­wicz, Sta­ni­sł­aw Ig­nacy, Czł­
o­wek i twór­ca, War­sza­wa 1957.
6. Mi­ci­ń­ska, An­na: „Auto­por­tret ’Al­co­fo­ra­do’. O ko­re­spo­nden­cji Sta­ni­sł­a­wa Ig­na­ce­go Wit­ki­e­
wic­za“, Na Gł­os, 1992, nr. 8.
7. Rad­zi­won, Ma­rek: „Listy do żony, Wit­ki­e­wicz, Sta­ni­sł­aw, Ig­nacy“, Ga­ze­ta Wybor­cza, 19.09.
2005, http://wyborcza.pl/1,75517,2924205.html.
8. Skwarczyńska, Stefania: Teoria listu, Lwów 1937.
9. Szuman, Stefan: Stanisław Ignacy Witkiewicz, u: Konspiracyjna publicystyka literacka 1940-
1944. Antologia, Kraków 1973.
10. Witkiewicz, Stanisław: Listy do sina (red. B. Danek-Wojnowska i A. Micińska) Warszawa
1969.
11. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Dzieła zebrane. [Tom 19:] Listy do żony (1923-1927), (red.
Anna Micińska i Janusz Degler), Warszawa 2005.
12. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Dzieła zebrane. [Tom 20:] Listy do żony (1928-1931), (red.
Anna Micińska i Janusz Degler), Warszawa 2007.

130
 interkulturalna istra živanja

13. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Wiersze i rysunki (red. Anna Micińska i Urszula Kenar),
Kraków 1977.
14. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Listy do Bronisława Malinowskiego (red. T. Jodełka-Burzecki),
Warszawa 1981.
15. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: „Listy do Hansa Corneliusa“ (red. H. Kunstmann), Przegląd
Humanistyczny, 1979, nr. 6.

Sta­ni­slav Ig­nats Vit­ki­e­vicz's Epi­sto­lo­graphy

S um­m a r y : Sta­ni­slav Ig­nats Vit­ki­ev

­ icz cal­led Vit­kaczy (Sta­ni­sł­aw Ig­nacy Wit­ki­e­
wicz, Wit­kacy 1885-1939), is one of the most out­stan­ding Po­lish ar­tists from the
first half of the 20th cen­tury. He was a pa­in­ter, a no­ve­list, a the­or­e­ti­cian of art
and the­a­tre, a playwright and a phi­lo­sop­her. He was also a photographer. He was
a pi­on­ e­er in every of the men­ti­on­ ed fi­elds. Alt­ho­ugh he cla­im ­ ed that he co­uld
ne­it­her wri­te let­ters nor knew how to do so, Vit­kaczy wro­te tho­us­ ands of let­ters!
Wri­ting let­ters was a pas­sion of his, whi­le ma­in­ta­in­ ing con­tacts was his in­ter­nal
need. He cor­re­spon­ded with a lar­ge num­ber of pe­op­ le, al­most every mem­ber of the
for­mer Po­lish in­tel­lec­tual and arts ell­te.
K ey w o r d s : Epi­sto­lo­graphy (epi­stle, let­ter), Vit­kaczy and his con­tem­po­ra­ri­es, Po­
land bet­we­en the two World Wars

131
interkulturalna istra ži vanja UDC 930.85(450.341)

Na­da Sav­ko­vić, No­vi Sad

Uti­sak ve­ne­ci­je
Uka­zu­je se na ra­zno­vr­stan i in­ten­zi­van po­zo­ri­šni ži­vot Ve­ne­ci­je,
Ap ­s t r a k t :
ko­ja je u XVII sto­le­ću bi­la po­zo­ri­šni cen­tar Evro­pe; na nje­nog naj­po­zna­ti­jeg
dram­skog pi­sca Kar­la Gol­do­ni­ja, jed­nog od osni­va­ča gra­đan­skog po­zo­ri­šta
u Evro­pi, ko­ji je uspe­šno re­for­mi­sao ko­me­di­ju del ar­te, po­što je u svo­jim
de­li­ma iz­ra­ža­vao kla­snu svest, men­ta­li­tet i eti­ku gra­đan­stva; na uti­caj ko­ji
su grad i pi­sac ima­li na Ema­nu­il­a Jan­ko­vi­ća, „oca srp­ske dra­me“.
K lj u č ­n e r e­č i : Ve­ne­ci­ja, Kar­lo Gol­do­ni, Ema­nu­il Jan­ko­vić, uti­caj po­zo­ri­šnog
ži­vo­ta, „Ter­gov­ci”, ozbilj­na ko­me­di­ja

Ita­li­jan­ska knji­žev­nost, kul­tu­ra i umet­nost uti­ca­li su na na­še pi­sce ko­ji su bo­ra­

vi­li u Tr­stu ili Ve­ne­ci­ji, stu­di­ra­li u Ita­li­ji, ili pu­to­va­li u ovu ze­mlju. Do­si­tej je imao
mo­guć­nost da pri­li­kom pu­to­va­nja po Ita­li­ji, od se­ve­ra ka ju­gu, upo­zna i ita­li­jan­
sku ba­šti­nu i kul­tu­ru, kao i na­čin ži­vo­ta. Ser­đo Bo­na­ca pre­do­ča­va da je Do­si­te­je­va
kul­tur­na za­vi­snost od ita­li­jan­skog je­zi­ka tra­ja­la de­se­tak go­di­na, do nje­go­vog beč­
kog bo­rav­ka (1771-1776), ka­da je na­u­čio ne­mač­ki i fran­cu­ski je­zik (Bo­na­ca, 1990:
318). On sma­tra da je ita­li­jan­ska kul­tu­ra ima­la pri­mar­nu ulo­gu za du­hov­ni pre­o­kret
mla­dog Do­si­te­ja ka kul­tu­ri Za­pa­da (Bo­na­ca, 1990: 321). Pa­vle So­la­rić kao i Do­si­tej
pre­vo­di jed­no de­lo Fran­če­ska So­a­ve, nje­go­vu Zlat­nu knji­ži­cu (So­la­rić, 1813), ko­ja,
ka­ko pod­na­slov na­go­ve­šta­va, sa­dr­ži gra­đan­ske i hri­šćan­ske du­žno­sti čo­ve­ka i pra­vi­
la uč­ti­vo­sti. Vi­ćen­ti­je Lju­šti­na je 1794. sa­či­nio gra­ma­ti­ku ita­li­jan­skog je­zi­ka, ko­ja je
sa­dr­ža­va­la i reč­nik, mo­li­tvu i ne­ke dru­ge pri­lo­ge (Lju­šti­na, 1794). Vi­ćen­ti­je Ra­kić,
ko­ji je du­že ži­veo u Tr­stu, na­sto­jao je, ta­ko­đe, da do­pri­ne­se po­zna­va­nju dve­ju kul­tu­
ra i nje­nih na­ro­da, pa je 1810. ob­ja­vio ilir­sko-ita­li­jan­ski reč­nik (Ra­kić, 1810), na­stao

132
 interkulturalna istra živanja

na osno­vu knji­ge Bar­to­lo­mea Bo­ro­ni­ja. Be­se­dov­nik ili­ri­če­sko-ita­li­an­ski1 kon­ci­pi­rao

je kao prak­tič­ni pri­ruč­nik ne sa­mo za uče­nje ita­li­jan­skog je­zi­ka ne­go i za kul­ti­vi­san
na­čin go­vo­ra, le­po i pra­vil­no pi­sa­nje, kao i uč­ti­vo po­na­ša­nje, gra­ma­ti­ka obi­lu­je te­
mat­ski ra­zno­vr­snim na­po­me­na­ma i di­gre­si­ja­ma. Mno­gi na­ši pi­sci onog vre­me­na
go­vo­re ita­li­jan­ski je­zik: Do­si­tej, Mu­šic­ki, Jan­ko­vić, Ra­kić, So­la­rić, Do­še­no­vić, Jo­a­
kim Vu­jić, Vi­ćen­ti­je Lju­šti­na, Jo­van Pa­čić i dru­gi. Sa­va Te­ke­li­ja u svo­jim me­mo­a­ri­
ma s po­no­som is­ti­če da je znao i ita­li­jan­ski je­zik (Te­ke­li­ja, 1989: 72). Naj­u­oč­lji­vi­ji
uti­caj ita­li­jan­ska knji­žev­nost je ima­la na pe­sni­ka Jo­va­na Do­še­no­vi­ća, pi­sca pr­vih so­
ne­ta u srp­skoj knji­žev­no­sti. Stu­di­ra­nje u Pa­do­vi, po­tom i bo­ra­vak u Tr­stu, osta­vi­li su
tra­ga na for­mi­ra­nje Do­še­no­vi­će­vog po­gle­da na svet i na nje­go­vo li­te­rar­no-estet­sko
obra­zo­va­nje; do­me­ti i pe­snič­ka tra­di­ci­ja ita­li­jan­skog pe­sni­štva su in­spi­ra­ci­ja, uzor i
po­la­zi­šte za nje­go­ve pe­sme.
Na­ši knji­žev­ni­ci su bi­li pod uti­ca­jem uglav­nom se­ver­no­i­stoč­nog de­la Ita­li­je, od­
no­sno pod uti­ca­jem kul­tu­re ne­ka­da­šnje Mle­tač­ke re­pu­bli­ke. Ita­li­ja je u XVI­II sto­le­ću
bi­la raz­je­di­nje­na2 i u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju u od­no­su na ve­li­ke si­le po­put Fran­cu­ske,
Špa­ni­je i Austri­je. Ide­je evrop­ske pro­sve­će­no­sti pro­di­ru za­hva­lju­ju­ći po­je­di­nač­nim,
lič­nim na­sto­ja­nji­ma, ve­za­ma i is­traj­no­sti uče­nih po­je­di­na­ca, a glav­ni za­mah do­bi­
ja­ju od sre­di­ne sto­le­ća; ostva­ri­le su sna­žan uti­caj na ita­li­jan­sku knji­žev­nost onog
vre­me­na. Ne­ke oso­be­no­sti ilu­mi­ni­zma (ita­li­jan­ski ter­min za pro­sve­će­nost), po­put
op­ti­mi­zma, ko­smo­po­li­ti­zma, isti­no­lju­bi­vo­sti, uoča­va­ju se i u de­lu Kar­la Gol­do­ni­ja.
Nje­go­ve ko­me­di­je su osta­vi­le upe­ča­tljiv uti­caj na mno­ge evrop­ske knji­žev­no­sti pa
i na na­šu. Kar­lo Gol­do­ni je za­slu­žan za re­for­mu te­a­tra u nje­go­voj Ve­ne­ci­ji, ko­ja se
pro­ši­ri­la i na dru­ge de­lo­ve Ita­li­je. Kao je­dan od osni­va­ča gra­đan­skog po­zo­ri­šta u
Evro­pi, uspe­šno je re­for­mi­sao ko­me­di­ju del ar­te, po­što je u svo­jim de­li­ma iz­ra­ža­vao
kla­snu svest, men­ta­li­tet i eti­ku gra­đan­stva.
Uti­caj Ve­ne­ci­je, ko­ja je u XVII sto­le­ću bi­la cen­tar po­zo­ri­šnog ži­vo­ta Evro­pe ne
sa­mo na umet­nič­kom pla­nu, ne­go i u po­gle­du or­ga­ni­za­ci­je po­zo­ri­šnog ra­da, kao i

1 Knji­ga Bar­to­lo­mea Bo­ro­ni­ja Il Di­a­log­hi­sta ita­li­a­no-te­de­sco, os­sia Rac­col­ta di mol­ti di­a­log­hi fa­mi­gli­a­ri
..., ob­ja­vlje­na je u Mi­la­nu 1794. go­di­ne. Ra­kić je upo­tre­bio ita­li­jan­ski deo iz Bo­ro­ni­je­ve „zbir­ke uobi­
ča­je­nih di­ja­lo­ga“, ko­ji je, go­to­vo u ce­li­ni, pre­veo na srp­ski je­zik. Ne­mač­ki tekst je, na­rav­no, pot­pu­no
iz­ba­čen, a od ita­li­jan­skog tek­sta ne­do­sta­je sa­mo 16 Le­sin­go­vih ba­sa­na; no, ne zna se da li ih Ra­kić ni­je
pre­veo ili ih je So­la­rić, ko­ji je ne­za­vr­še­ni Ra­ki­ćev ru­ko­pis „po­pra­vio“ i pri­pre­mio za štam­pa­nje, iz­o­
sta­vio zbog obim­no­sti. Be­se­dov­nik ili­ti raz­go­vor­nik sa­dr­ži kom­pli­men­te, od­no­sne fra­ze ko­je se upo­
tre­blja­va­ju pri­li­kom po­se­ta, za­tim iz­ra­ze ko­ji se ko­ri­ste u sva­ko­dnev­nom raz­go­vo­ru ili u uobi­ča­je­nim
čo­ve­ko­vim rad­nja­ma, po­slo­vi­ce, na­ra­vo­u­če­ni­ja, mo­ral­na pra­vi­la, pri­či­ce i aneg­do­te, uput­stva za pi­sa­
nje pi­sa­ma, kao i so­bra­ni­je ra­znih pi­sa­ma. Knji­ga ne sa­mo što je bi­la je­dan od pr­vih na­ših pri­ruč­ni­ka
za uče­nje ita­li­jan­skog je­zi­ka ne­go je isto­vre­me­no bi­la i ne­ka vr­sta bon­to­na. Ovo obim­no de­lo od 336
stra­na ve­ro­vat­no bi osta­lo u ru­ko­pi­su da ni­je bi­lo za­la­ga­nja Pa­vla So­la­ri­ća, ko­ji je na­pi­sao pred­go­vor i
uvod, u ko­jem je ob­ja­vio i od­lo­mak iz svo­je Je­ro­gli­fi­ke.
2 Bor­ba za uje­di­nje­nje Ita­li­je za­vr­še­na je 1870. go­di­ne uni­šte­njem pap­ske sred­nje­ve­kov­ne dr­ža­ve i
pri­pa­ja­njem Ri­ma Ita­li­ji.

133
interkulturalna istra ži vanja

teh­nič­kih mo­guć­no­sti, bio je zna­ča­jan za na­sta­nak dram­ske knji­žev­no­sti kod nas.

Gol­do­ni na­vo­di da je u Ve­ne­ci­ji u nje­go­vo vre­me bi­lo se­dam po­zo­ri­šta; uglav­nom su
do­bi­la ime­na po sve­ci­ma iz od­go­va­ra­ju­će žu­pe, od­no­sno pa­ro­hi­je u ko­joj su se na­la­
zi­la. Jo­a­kim Vu­jić u svom Ži­vo­to­o­pi­sa­ni­ju ta­ko­đe pi­še da Ve­ne­ci­ja ima se­dam po­zo­
ri­šta, od ko­jih je Te­a­tar Fe­ni­će naj­zna­me­ni­ti­ji i ne­ma mu rav­nog u ce­loj Evro­pi.
Gol­do­ni je sma­trao da je Ve­ne­ci­ja, ko­ja je ima­la sna­žan gra­đan­ski sta­lež i in­
ten­zi­van po­zo­ri­šni ži­vot, je­din­stven grad ko­ji ne li­či ni jed­no­me dru­go­me. Na Gol­
do­ni­ja je naj­sna­žni­ji uti­sak osta­vljao ču­de­san po­gled: „vr­lo pro­stra­no pod­ruč­je
oto­či­ća ko­je ta­ko li­je­po pri­bli­žu­ju i sje­di­nju­ju mo­sto­vi, pa vam se či­ni da vi­di­te
kop­no po­dig­nu­to nad rav­ni­com, a sa svih stra­na pla­če ga bes­kraj­no mo­re ko­je ga
okru­žu­je.“ Opi­su­je ga kao ve­o­ma živ grad: le­ti na Tr­gu sv. Mar­ka ima sve­ta i da­nju
i no­ću, a ži­vot­ne na­mir­ni­ce mo­gu da se ku­pe u po­noć kao i u pod­ne. Grad ima jav­
no osve­tlje­nje, osve­tljen je fe­nje­ri­ma no­ću, du­ća­ni su ne­pre­kid­no otvo­re­ni do de­set
sa­ti uve­če, ne­ki se za­tva­ra­ju u po­noć, a ne­ki se uop­šte i ne za­tva­ra­ju. Pa­vle So­la­rić
Ve­ne­ci­ju opi­su­je kao ve­lik grad, sa 160.000 ži­te­lja, od ko­jih su de­set hi­lja­da Je­vre­ji.
Ve­ne­ci­jan­ci ko­ri­ste gon­do­le, „la­ga­ne udob­ne ču­no­ve“, po­red „ri­mo­ka­to­lič­kog pa­
tri­jar­ha u gra­du bo­ra­vi i po je­dan grč­ki i jer­men­ski epi­skop“. Ve­ne­ci­ja ima 71 cr­kvu,
53 ma­na­sti­ra i 23 bol­ni­ce. Jo­a­kim Vu­jić u svom Ži­vo­to­o­pi­sa­ni­ju pi­še da Ve­ne­ci­ja
ima 150.000 ži­te­lja. Na­kon po­se­te Ve­ne­ci­ji Vu­jić je za­di­vlje­no na­pi­sao da bi ostao
u ovoj „удивително-прекрасной царствующѣой вароши и за цѣло течениїе
живота мога, да ми само ниїе было Трїеста“ (Vu­jić, 1833: 204).
„Kra­jem XVII ve­ka Ve­ne­ci­ja je ima­la ne ma­nje od 17 jav­nih po­zo­ri­šta. Za še­
zde­set go­di­na pri­ka­za­no je vi­še od 400 ko­ma­da: bi­la su to de­la iz žan­ra com­me­dia
dell’ar­te, tra­ge­di­je i me­lo­dra­me. S po­ja­vom virtu­ozā i raz­vo­jem ma­ši­ne­ri­je sve vi­še
je do­la­zi­la do iz­ra­ža­ja sklo­nost ka spek­ta­ku­lar­no­sti.“ (Bek, 1998: 86). Pr­vo po­zo­
ri­šte sa lo­ža­ma otvo­re­no je za pu­bli­ku u Ve­ne­ci­ji 1636, to je Te­a­tro San Ka­si­an (S.
Cas­sian), osno­van 1629; to je bi­lo i pr­vo jav­no po­zo­ri­šte na Za­pa­du, ova oper­ska
ku­ća je bi­la vla­sni­štvo po­ro­di­ce Tron. Od 1637. do 1642. otvo­re­no je pet oper­skih
ku­ća u Ve­ne­ci­ji. Te­a­tro San Mo­i­ze bi­la je pre­sti­žna oper­ska ku­ća; ra­di­la je od 1640.
do 1818. go­di­ne (na­la­zi­la se u bli­zi­ni Pa­la­te Đu­sti­ni­jan); u njoj se igrao oper­ski
re­per­to­ar, a ka­sni­je i ope­re bu­fe (ope­ra buf­fa). Od se­dam ve­ne­ci­jan­skih ve­li­kih po­
zo­ri­šnih ku­ća obič­no su dva po­zo­ri­šta pri­ka­zi­va­la ozbilj­na de­la, dva su da­va­la ko­
mič­ne ope­re, a tri su igra­la ko­me­di­je (Gol­do­ni, 1971: 34).
Pre iz­grad­nje Te­a­tra Fe­ni­će (1792), ne­ka­da pr­vo po­zo­ri­šte po zna­čaj­nom re­
per­to­a­ru u Ve­ne­ci­ji bi­lo je Te­a­tro Đo­va­ni Kro­zo­sto­mo (1678) (po­zo­ri­šte Iva­na Zla­
to­u­stog), u ko­jem je ka­ri­je­ru za­po­čeo Me­ta­sta­zio sa svo­jim dra­ma­ma i Fa­ri­ne­lo
kao pe­vač, a Gol­do­ni je pi­sao li­bre­ta po­što su se u ovom po­zo­ri­štu da­va­le oper­ske
pred­sta­ve. Da­nas je to Te­a­tro Ma­li­bran, po­zo­ri­šte na­zva­no po ne­ka­da slav­nom so­
pra­nu Ma­ri­ji Ma­li­bran. Za­tim pri­mat pre­u­zi­ma Te­a­tro San Be­ne­dik­to, po­zna­to po,

134
 interkulturalna istra živanja

ta­ko­đe, ope­ra­ma. Da­nas je to po­zo­ri­šte Te­a­tar Ro­si­ni. Jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih po­

zo­ri­šta XVI­II sto­le­ća u Ve­ne­ci­ji bi­lo je i Te­a­tro San Sa­mu­e­le, sa ko­jim je od 1734.
sa­ra­đi­vao Gol­do­ni u pr­vim go­di­na­ma svog knji­žev­nog ra­da i či­ji je di­rek­tor bio
od 1737. do 1741. Te­a­tro San Sa­mu­e­le je bi­lo teatar pre­po­zna­tljiv po ko­me­di­ja­ma,
ko­mič­nim ope­ra­ma, ali i tra­ge­di­ja­ma, vla­snik je bio Mi­ke­le Ven­dra­min. Za Te­a­tro
Sant’An­đe­lo Gol­do­ni pi­še: „ni­je bi­lo oso­bi­to ve­li­ko pa je ma­nje za­ma­ra­lo glum­ca,
ali je ipak mo­glo da pri­mi do­volj­no gle­da­te­lja da se iz nje­ga iz­vu­če pri­stoj­na do­bit“
(Gol­do­ni, 1971: 205). Gol­do­ni je od 1748. do 1753. pi­sao za Te­a­tro Sant’An­đe­lo, ko­
je je bi­lo po­zna­to po ope­ra­ma i ko­me­di­ja­ma, a po­tom je 1753. pre­šao u Te­a­tro San
Lu­ka (naj­pre na­zva­no ime­nom San Sal­va­dor ili Te­a­tro Ven­dra­min); ovo po­zo­ri­šte
osno­va­no je 1622, a re­kon­stru­i­sa­no 1652; ima­lo je dvo­ra­nu pro­stra­ni­ju od dvo­ra­ne
po­zo­ri­šta Sant’An­đe­lo, pa Gol­do­ni sma­tra: „sto­ga su jed­no­stav­ne i ose­tlji­ve rad­
nje, pro­fi­nje­na glu­ma, ša­le i uvjer­lji­va ko­mi­ka mno­go gu­bi­li od svo­je vri­jed­no­sti“
(Gol­do­ni, 1971: 271). Te­a­tar je pri­pa­dao Ven­dra­mi­nu, bio je po­znat po oper­skim
pred­sta­va­ma i ko­me­di­ja­ma. Da­na­šnji Te­a­tar Gol­do­ni u Ve­ne­ci­ji je ne­ka­da­šnje po­
zo­ri­šte San Lu­ka. Po­red stva­ra­nja no­vog po­zo­ri­šta, Gol­do­ni je na­sto­jao da po­u­či
„oso­be ko­je ne vo­le či­ta­ti, i to ta­ko da s po­zor­ni­ce ču­ju mi­sli i opa­ske ko­je bi im u
ka­kvoj knji­zi bi­le do­sad­ne.“ (Gol­do­ni, 1971: 226) Sma­trao je da ko­me­di­ja mo­ra bi­ti
ško­la ži­vo­ta, da „mo­ra pri­ka­zi­va­ti ljud­ske sla­bo­sti za­to da bi ih is­pra­vi­la i sto­ga ne
smi­je iz­vrg­nu­ti žr­tvo­va­nju ne­sret­no po­tom­stvo pod iz­go­vo­rom da ti­me na­gra­đu­je
vr­li­nu“ (Gol­do­ni, 1971: 234).
Ve­ne­ci­jan­ske po­zo­ri­šne dru­ži­ne su je­sen i zi­mu pro­vo­di­le u gra­du, se­zo­na je
po­či­nja­la u ok­to­bru, za te­a­tre ko­ji su pri­ka­zi­va­li ko­me­di­je, dok su u oper­skim ku­
ća­ma pro­be po­či­nja­le u no­vem­bru, a za­vr­ša­va­la se kar­ne­va­lom. S pro­le­ća su glu­
mač­ke dru­ži­ne od­la­zi­le u un­tra­šnjost, gde su igra­le i to­kom le­ta. Obi­čaj je bio da
ko­me­di­je ima­ju tri či­na, da pred­sta­va tra­je dva i po sa­ta (Gol­do­ni, 1971: 225). Ne­ke
uspe­šne pred­sta­ve igra­ne su i po tri­de­se­tak pu­ta iz ve­če­ri u ve­če (Gol­do­ni, 1971:
212), pa ne ču­di što je Gol­do­ni za jed­nu se­zo­nu na­pi­sao čak še­sna­est ko­me­di­ja. No,
upr­kos od­la­sku ve­ne­ci­jan­skih po­zo­ri­šnih tru­pa, pred­sta­ve su se igra­le i to­kom le­ta i
pro­le­ća, jer su grad po­se­ći­va­le tru­pe iz dru­gih me­sta. Po­zo­ri­šta u Ve­ne­ci­ji su do­pri­
ne­la ši­re­nju no­vih kul­tur­nih mo­de­la i do ni­žih dru­štve­nih slo­je­va. Me­đu te­a­tri­ma
je po­sto­ja­la ve­li­ka kon­ku­ren­ci­ja; u jed­nom pi­smu iz 1754. go­di­ne grof Ste­fa­no Kar­li
pi­še da se na tr­go­vi­ma, uli­ca­ma, ka­fe­i­ma, ku­ća­ma i ka­zi­ni­ma u Ve­ne­ci­ji ni­šta dru­go
ne ču­je do „gra­ka­nje“ ko­me­di­ja. On za­pa­ža: „C’è una san­gu­i­no­sa ga­ra fra Sant’An­
ge­lo e San Lu­ca. (Kr­va­va se tr­ka vo­di iz­me­đu po­zo­ri­šta Sant’An­đe­lo i San Lu­ka.)“3
Kon­ku­ren­ci­ja me­đu ve­ne­ci­jan­skim po­zo­ri­šti­ma uti­ca­la je na stva­ra­nje istin­skog
tr­ži­šnog od­no­sa iz­me­đu njih, a iz­me­đu pi­sa­ca, kao i iz­me­đu po­zo­ri­šnih dru­ži­na,
po­sto­ja­lo je sna­žno su­par­ni­štvo.

3 Te­a­tro Ve­ne­to, a cu­ra di G. A. Gi­bot­to, Gu­an­da, Par­ma 1960, LXI­II.

135
interkulturalna istra ži vanja

U XVI­II ve­ku Ve­ne­ci­ja je i da­lje ži­vo kul­tur­no sre­di­šte, s ko­jim su se je­dva mo­
gli me­ri­ti dru­gi evrop­ski cen­tri. Po­zo­ri­šni ži­vot u Ve­ne­ci­ji uti­cao je na ro­do­na­čel­
ni­ka no­vi­je srp­ske dram­ske knji­žev­no­sti, kao što to u svo­jim za­pi­si­ma po­tvr­đu­je
Ema­nu­il Jan­ko­vić, ko­ji je pre­veo Gol­do­ni­jev ko­mad Ter­gov­ci. Za­hva­lju­ju­ći nje­mu
u srp­sku knji­žev­nost je u XVI­II sto­le­ću uve­den i ža­nr ko­me­di­je. On je bio od onih
Sr­ba za ko­je je pu­to­va­nje bi­lo i kul­tur­ni čin, ko­ji su pu­tu­ju­ći i bo­ra­ve­ći u dru­gim,
kul­tur­no raz­vi­je­ni­jim sre­di­na­ma ima­li pri­li­ke da se upo­zna­ju i sa mo­guć­no­sti­ma
ko­je su svoj­stve­ne po­zo­ri­štu. Ema­nu­il Jan­ko­vić, ko­ji je stu­di­rao u Ne­mač­koj, pu­to­
vao i bo­ra­vio u Fran­cu­skoj, Švaj­car­skoj i Ita­li­ji, imao je pri­li­ku da ose­ti u ko­joj me­ri
je XVI­II vek - vek po­zo­ri­šta u Evro­pi, ka­ko je to sma­trao te­o­re­ti­čar po­zo­ri­šta Sil­vio
D’Ami­ko (D'Ami­ko, 1972: 238).
Ema­nu­il Jan­ko­vić (1758-1791)4, ko­ji je 1786. go­di­ne oti­šao da stu­di­ra me­di­ci­nu
u Ha­leu5, jed­nom od naj­po­zna­ti­jih uni­ver­zi­tet­skih gra­do­va u Evro­pi, ras­pust 1786.
go­di­ne pro­vo­di na pu­to­va­nju po Ita­li­ji, o če­mu sve­do­či za­be­le­ška6 u nje­go­voj bro­
šu­ri Fi­zi­če­skoe so­či­ne­ni­je (Jan­ko­vić: 1787). Ob­i­šao je alp­ske pre­de­le Austri­je, Ita­li­je
i Švaj­car­ske, po­mi­nje Sre­do­zem­no mo­re, Li­vor­no, Fe­ra­ru i Mi­la­no7, a naj­vi­še ga se
doj­mi­la Ve­ne­ci­ja,8 Gol­do­ni­jev rod­ni grad. Pu­to­va­nje u Ita­li­ju i pret­hod­no po­zna­va­
nje je­zi­ka omo­gu­ći­li su Jan­ko­vi­ću da ose­ti pra­vi puls ži­vo­ta gra­da u la­gu­ni i do­pri­
ne­li da se još kao stu­dent za­in­te­re­su­je za dram­sko-po­zo­ri­šnu umet­nost, da poč­ne
da pre­vo­di dram­ska de­la. Oda­brao je ko­ma­de svo­jih sa­vre­me­ni­ka, ko­ji su mo­gli

4 Bio je sin no­vo­sad­skog tr­gov­ca Sa­ve, po­re­klom iz Her­ce­go­vi­ne, ko­ji je u No­vi Sad do­šao pre­ko
Du­brov­ni­ka, Ri­je­ke i Sa­ra­je­va, pa su Jan­ko­vi­će, kao i dru­ge do­se­lje­ni­ke, naj­če­šće zva­li „Sa­raj­li­ja­ma“.
Maj­ka Sa­ra, kći Ra­faj­la Mi­lo­ra­do­vi­ća, po­ti­če iz „ku­će bo­ga­tih i le­po vas­pi­ta­nih lju­di“. Ema­nu­il je imao
pe­to­ro bra­će i se­sta­ra: Jo­va­na, Ga­vri­la, Va­si­li­ja, Pe­tra i Je­li­sa­ve­tu. De­cu, njih tri­na­es­ to­ro, ima­li su Jo­
van, naj­sta­ri­ji brat, po­zna­ti štam­par, Je­li­sa­ve­ta i Pe­tar, naj­mla­đi brat. Od ove ge­ne­ra­ci­je Jan­ko­vi­ća de­cu
će ima­ti sa­mo Jo­va­no­va kći Je­le­na, uda­ta Man­dić. Ta­ko se i po­ro­di­ca Sa­ve Jan­ko­vi­ća ubr­zo uga­si­la,
po­put mno­gih srp­skih gra­đan­skih po­ro­di­ca XVI­II i XIX ve­ka, ko­je su br­zo ne­sta­ja­le jer ih je ne­zdra­va,
mo­čvar­na rav­ni­ca ko­si­la za­ti­ru­ći nji­ho­vo po­sto­ja­nje u za­bo­rav. Je­di­ni ko­ji je osta­vio ne­iz­bri­siv trag
svo­je pri­sut­no­sti bio je pre­ra­no pre­mi­nu­li Ema­nu­il Jan­ko­vić.
5 Pr­vi srp­ski le­kar bio je Jo­van Apo­sto­lo­vić, ro­đen u Bu­di­mu; di­plo­mi­rao je 11. ok­to­bra 1756. go­di­ne
na Uni­ver­zi­te­tu u Ha­leu, od 1763. do 1765. ra­dio je kao op­štin­ski le­kar u No­vom Sa­du, ali je mo­rao
da ode jer su pro­tiv nje­ga, kao Sr­bi­na, bi­li no­vo­sad­ski Ma­đa­ri i Nem­ci. Dru­gi Sr­bin le­kar bio je No­vo­
sa­đa­nin Pe­tar Mi­lo­ra­do­vić, ko­ji je 1769. di­plo­mi­rao ta­ko­đe u Ha­leu.
6 „Ja pri mom pu­to­va­nju u Ita­li­ju i iz Ita­li­je 1786. s mo­jim vi­so­ko­po­či­ta­telj­njej­šim uči­te­ljem, go­
spo­di­nom Ti­me, dok­to­rom me­di­ci­ne... “ (Ema­nu­il Jan­ko­vić: Fi­zi­če­skoe so­či­ne­ni­je, Lajb­nic, Taj­be­lo­va
štam­pa­ri­ja, 1787: 15).
7 Gol­do­ni pi­še u Me­mo­a­ri­ma da je „...Ope­ra u Mi­la­nu jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih u Ita­li­ji i Evro­pi“, kao
i da je mi­lan­sko po­zo­ri­šte po­sle na­pulj­skog bi­lo naj­ve­će u Ita­li­ji.
8 Jan­ko­vić pi­še o obi­ča­ju tr­go­va­ca u Ve­ne­ci­ji ko­ji pri jed­noj ve­li­koj ću­pri­ji (mi­sli na Pon­te Ri­al­to, naj­
ču­ve­ni­ji most u gra­du) ima­ju u jed­noj ku­ći svo­ju ban­ku „gdi oni svo­je kre­di­to­re sva­ki dan pred pod­ne
is­pla­ći­va­ju, ili, ako im ko šta is­pla­ći­va­ti ima, ta­mo im do­ne­se“. (Ema­nu­il Jan­ko­vić: Tr­gov­ci, Be­o­grad,
Slu­žbe­ni gla­snik, 2008: 30).

136
 interkulturalna istra živanja

da udo­vo­lje po­tre­ba­ma či­ta­lač­ke pu­bli­ke. Ako ne­ki sma­tra­ju9 da je Jo­a­kim Vu­jić

otac srp­skog po­zo­ri­šta, on­da Ema­nu­il Jan­ko­vić mo­že da se sma­tra ocem srp­ske
dra­me (Ma­rin­ko­vić, 1971: 273). Jan­ko­vić je oči­gled­no bio že­ljan no­vih sa­zna­nja,
do­bro je znao la­tin­ski, grč­ki, ru­ski, ne­mač­ki, ita­li­jan­ski i fran­cu­ski je­zik, a imao je
i iz­ve­sna sa­zna­nja o he­brej­skom je­zi­ku. Bo­ra­vak u Ve­ne­ci­ji uti­cao je na nje­ga da
oda­be­re, pre­ve­de i 1787. go­di­ne štam­pa ko­me­di­ju Ter­gov­ci (I mer­can­ti, 1753) Kar­la
Gol­do­ni­ja (1707-1793). Bio je to „pr­vi pri­je­vod iz svjet­ske dram­ske knji­žev­no­sti
obje­lo­da­njen na srp­skom je­zi­ku“ (Ba­tu­šić, 1961: 244), kao i pr­vi srp­ski pre­vod de­la
iz sa­vre­me­ne ita­li­jan­ske knji­žev­no­sti. Na­po­mi­nje da je iza­brao Gol­do­ni­je­vu ko­me­
di­ju Ter­gov­ci, oče­ku­ju­ći da će ima­ti iz­vr­stan uti­caj na nje­go­ve su­na­rod­ni­ke. Pred­
go­vor Ter­gov­ci­ma uka­zu­je na slič­nost Jan­ko­vi­će­vog sa Gol­do­ni­je­vim sta­vom u ve­zi
sa dram­skom li­te­ra­tu­rom i po­zo­ri­štem. Jan­ko­vi­ćev stav se, da­ka­ko, ne raz­li­ku­je
od vi­đe­nja zna­ča­ja knji­žev­no­sti uop­šte u ta­da­šnjoj srp­skoj kul­tu­ri i dru­štvu: sma­
trao je da i dram­ska de­la tre­ba da ima­ju pro­sve­ti­telj­sku mi­si­ju. Oda­brao je ko­mad
u skla­du sa obra­zov­nim i kul­tur­nim mo­guć­no­sti­ma svo­je či­ta­lač­ke pu­bli­ke, a one
su bi­le na ni­skom stup­nju. Ko­mad Ter­gov­ci je za Jan­ko­vi­ća pri­mer pra­ve, ozbilj­ne
i ko­ri­sne ko­me­di­je ko­ja bi tre­ba­lo da raz­u­ve­ri nje­go­ve su­na­rod­ni­ke, ko­ji su ima­li
ne­ga­ti­van stav o „švap­skim ko­me­di­ja­ma“, iako ih ni­su ni gle­da­li; on ka­že da ih že­
li „iz nji­o­vog ne­zna­nja oslo­bo­di­ti i ko­me­di­je do­bre kod nji u bo­lji kre­dit me­tu­ti“
(Jan­ko­vić, 2008: 9).
Gol­do­ni je uspe­šno re­for­mi­sao ko­me­di­ju del ar­te i bio je je­dan od osni­va­ča
gra­đan­skog po­zo­ri­šta u Evro­pi; u svo­jim de­li­ma je iz­ra­ža­vao kla­snu svest, men­ta­li­
tet i eti­ku gra­đan­stva. De­la Kar­la Gol­do­ni­ja su se če­sto pre­vo­di­la i još če­šće igra­la
na evrop­skim sce­na­ma, no ko­mad ko­ji je oda­brao Jan­ko­vić bio je pre­ve­den, pre
srp­skog, sa­mo na ne­mač­ki i špan­ski je­zik. Ovo de­lo se ne ubra­ja u naj­zna­čaj­ni­ja
Gol­do­ni­je­va ostva­re­nja, no Jan­ko­vi­ću, ko­ji je po­ti­cao iz tr­go­vač­ke po­ro­di­ce i ko­ji
je do­bro po­zna­vao taj mi­lje, te­ma­ti­ka je bi­la bli­ska. In­te­re­sant­no je da se iste go­
di­ne kad i Jan­ko­vi­ćev po­ja­vio i pre­vod Gol­do­ni­ja, ali ne ovog ko­ma­da, na grč­kom
je­zi­ku. Gol­do­ni scen­ski pri­ka­zu­je ži­vot jed­ne tr­go­vač­ke ku­će, su­kob iz­i­gra­nog oca
i ras­pu­snog si­na i isto­vre­me­no, kroz rob­no-nov­ča­ne od­no­se tr­go­vač­kog sta­le­ža,
dru­štve­nu stvar­nost Ve­ne­ci­je sre­di­nom XVI­II ve­ka i ne­u­mit­no pro­pa­da­nje Mle­
tač­ke re­pu­bli­ke. Kao što je Gol­do­ni ko­ri­stio go­vor­ni je­zik svo­je rod­ne Ve­ne­ci­je,
ta­ko Jan­ko­vić ko­ri­sti go­vor­ni je­zik No­vog Sa­da. Pi­sa­njem dram­skih tek­sto­va na
na­rod­nom je­zi­ku po­či­nje u Ita­li­ji; pod­se­ća­mo da je de­lo Man­dra­go­la (1520) Ni­ko­la
Ma­ki­ja­ve­li­ja bi­lo vr­hu­nac re­ne­san­sne ko­me­di­je.

9 Pa­vel Jo­zef Ša­fa­rik 1833. go­di­ne upo­re­đu­je Vu­ji­ća sa Te­spi­som, pr­vim glum­cem, pi­scem i re­di­te­
ljem; on za Vu­ji­ća ka­že: „то е сербски θесписъ“. (П. І. Шаффарік, Прегледъ найновіег кныжества
Ілліриски Славяна, Сербскиј летопис, частица четверта, Будим 1933, 4). Ka­sni­je se uobi­ča­ji­lo
vi­đe­nje Jo­ka­i­ma Vu­ji­ća kao oca srp­skog po­zo­ri­šta.

137
interkulturalna istra ži vanja

Da bi se shva­ti­lo da to ni­je go­la iz­mi­šljo­ti­na ne­go pra­vi ži­vot, stvar­ni do­ga­đa­ji,

„slu­čaj i bi­ti­ja ko­ja se sva­ki dan međ lju­di­ma na­la­ze“ (Jan­ko­vić, 2008: 10), Jan­ko­
vić pre­po­ru­ču­je da se Ter­gov­ci pro­či­ta­ju u ce­lo­sti. Uka­zu­je da će ko­rist ima­ti na­ro­
či­to za­na­tlij­ski i tr­go­vač­ki mom­ci, jer će ima­ti šta da či­ta­ju ne­de­ljom i pra­zni­kom,
pa ne­će tro­ši­ti ulu­do svo­je slo­bod­no vre­me za­to što ne­ma­ju ko­ri­snih i za­bav­nih
knji­ga za či­ta­nje. Po­put pi­sa­ca pro­sve­će­ne Evro­pe, i Jan­ko­vić sma­tra da su ko­me­
di­je ve­o­ma pri­jem­či­ve za pri­mi­tiv­nu sre­di­nu da bi se za­po­če­lo s pre­va­spi­ta­njem
nje­nog uku­sa i ne­go­va­njem mo­ra­la.
Jan­ko­vić se tru­dio da pri­lič­no ver­no pre­ve­de Gol­do­ni­jev tekst; mi­ni­mal­na od­
stu­pa­nja od ori­gi­na­la uka­zu­ju da je pre­vod na­me­njen či­ta­nju a ne sce­ni, jer je sve­
stan da još ne­ma­mo uslo­va za to, ne­ma­mo po­zo­ri­šte. Iz­ba­cio je re­či, fra­ze i re­pli­ke
ko­je, kao što je to u Gol­do­ni­je­vim ko­me­di­ja­ma uobi­ča­je­no, do­pri­no­se uspe­šnom
scen­skom go­vo­ru, a ko­je ni­su bi­le u funk­ci­ji osnov­ne ide­je ovog na­gla­še­no po­uč­
nog ko­ma­da. Isto­vre­me­no, bio je pri­nu­đen da do­pi­su­je ori­gi­nal­ni tekst ne sa­mo
da bi svo­jim ne­do­volj­no obra­zo­va­nim či­ta­o­ci­ma ob­ja­snio po­je­di­ne tr­go­vač­ke ter­
mi­ne ili kur­to­a­zne fra­ze ko­ji­ma ita­li­jan­ski je­zik obi­lu­je, ne­go i za­to što se od­u­čio
da pi­še na na­rod­nom je­zi­ku, ko­ji pre nje­ga ni­je ni ko­ri­šćen za dram­ske tek­sto­ve.
Ne­sum­nji­vo je da je Jan­ko­vić imao ta­len­ta za pre­vo­đe­nje, tru­dio se da sli­ko­vi­to
pre­ve­de ne­ke iz­ra­ze ko­ri­ste­ći iz­ra­ze usta­lje­ne u na­ro­du, pa je ta­ko Be­a­tri­či­ne re­či
„per ca­u­sa del­la vos­tra in­so­len­za“ (zbog va­še dr­sko­sti) pre­veo sa „ću­tlji­vog ko­
nja lu­pa­ju ba­ti­nom pre­ko le­đa“ (Jan­ko­vić, 2008: 55), a kon­sta­ta­ci­ju Pan­kra­ci­ja
„sem­pre peg­gio“ (sve go­re) sa „sve go­re i za cr­njeg“ (Jan­ko­vić, 2008: 76). Ve­o­ma
du­ho­vit je i pre­vod ime­na ko­je je Le­lio iz­mi­slio (Jan­ko­vić, 2008: 60), pa je ta­ko
Mal­me­na­ti (zlo­sta­vlja­či) po­stao Zlo­zva­ti, Asdru­ba­le Ta­gli­a­bor­se (se­ci­ke­sa, dže­pa­
roš) je Ži­van Ke­so­drp, a Pan­cra­zio Spac­ca­te­sta je Ce­po­glav (Sta­no­je­vić, 1994: 32).
U ano­nim­noj re­cen­zi­ji jen­skih All­ge­me­i­ne Li­te­ra­tur-Ze­i­tung (12. de­cem­bra 1787)
pi­še da je knji­ga ob­ja­vlje­na na „pro­stom na­rod­nom je­zi­ku Ra­ca“ i da je pre­ve­de­na
„ne sa­mo tač­no ne­go i teč­no“, kao i da je Jan­ko­vić u ne­kim sce­na­ma me­njao tekst
da bi ga pri­la­go­dio „du­hu svog ma­ter­njeg je­zi­ka“ (Ma­rin­ko­vić, 1971: 281).
Po­zo­ri­šni pro­gra­mi po­zo­ri­šta u Tr­stu uka­zu­ju na ve­lik uti­caj ve­ne­ci­jan­skog
po­zo­ri­šta, pa se imao uti­sak da je naj­sta­ri­je po­zo­ri­šte u gra­du, Te­a­tar San Pje­tro,
osno­va­no po­čet­kom XVI­II sto­le­ća, 1705. go­di­ne, po­dru­žni­ca ve­ne­ci­jan­skih: Te­a­
tro San Mo­i­ze ili Te­a­tro San Sa­mu­e­le. Nje­go­va skrom­na sce­na ni­je mo­gla da za­do­
vo­lji sve ve­će in­te­re­so­va­nje za po­zo­ri­šnu umet­nost, te je od 1798. do 1801. sa­gra­
đen tzv. No­vi te­a­tar, od­no­sno, ka­ko se i da­nas zo­ve, Te­a­tro Ver­di; sta­ro Po­zo­ri­šte
San Pje­tro je za­tvo­re­no. Za Te­a­tro Ver­di Jo­a­kim Vu­jić ka­že da je nov pre­kra­sno
ukra­šen ita­li­jan­ski te­a­tar u ko­jem se igra­ju „dir­no­um­ne i slat­ko­pe­va­ne ita­li­jan­ske
ope­re“ (Vu­jić, 1833: 157). U no­vom te­a­tru su go­sto­va­li po­zna­ti umet­ni­ci i do­bre
evrop­ske po­zo­ri­šne tru­pe, igra­ni su ko­ma­di Gol­do­ni­ja, Go­ci­ja, Vol­te­ra, Bo­mar­šea,

138
 interkulturalna istra živanja

ali i Ge­tea i Ši­le­ra. Ve­o­ma če­sto su odr­ža­va­ne oper­ske pred­sta­ve. Bo­ra­vak u Tr­stu
je bio pre­su­dan za in­fi­ci­ra­nje po­zo­ri­šnom umet­no­šću Jo­a­ki­ma Vu­ji­ća, on je „sam
so­bom pret­sta­vljao po­zo­ri­šte; bio je di­rek­tor te­a­tra bez glu­ma­ca, pu­tu­ju­ći po­zo­ri­
šni di­rek­tor bez pu­tu­ju­će tru­pe“ (Šu­ma­re­vić, 1939: 97). Us­peo je da pri­re­di tri­de­
se­tak po­zo­ri­šnih pred­sta­va, ko­je su ima­le po­se­ban na­ci­o­nal­no-isto­rij­ski i kul­tur­ni
zna­čaj, ma­da su ra­đe­ne, uglav­nom, u uslo­vi­ma ne­pri­me­re­nim za rad.
Sr­bi su u XVI­II sto­le­ću bi­li i bez svog pro­fe­si­o­nal­nog po­zo­ri­šta i bez ori­gi­
nal­ne dram­ske knji­žev­no­sti. Za Sr­bi­ju, kao i za dru­ge bal­kan­ske ze­mlje i za još
po­ne­ke unu­tar Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, XVI­II vek ni­je bio vek po­zo­ri­šta kao što
je sma­trao te­o­re­ti­čar po­zo­ri­šta Sil­vio D’Ami­ko. Tek će kraj XVI­II i po­če­tak XIX
sto­le­ća zna­či­ti stva­ra­nje na­ci­o­nal­nog po­zo­ri­šta za ze­mlje ko­je su po­put na­še te­ži­le
na­ci­o­nal­nom oslo­bo­đe­nju. U pro­ce­su stva­ra­nja na­še no­vi­je dram­ske knji­žev­no­sti
i po­zo­ri­šta uti­caj Ve­ne­ci­je, ne­ka­da­šnje evrop­ske te­a­tar­ske pre­sto­ni­ce, je zna­ča­jan.
Raz­voj dram­ske knji­žev­no­sti i po­zo­ri­šta u Sr­bi­ji bio je deo op­šteg kul­tur­nog raz­
vo­ja, ko­ji se de­ša­vao za­hva­lju­ju­ći mla­dim in­te­lek­tu­al­ci­ma, ško­lo­va­nim na evrop­
skim uni­ver­zi­te­ti­ma i, da­ka­ko, gra­đan­skom sta­le­žu.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ba­tu­šić, Slav­ko: „Kar­lo Gol­do­ni na ju­go­slo­ven­skim po­zor­ni­ca­ma“, u: Zbor­nik pri­lo­ga isto­

ri­ji ju­go­slo­ven­skih po­zo­ri­šta 1861-1961, No­vi Sad, Srp­sko na­rod­no po­zo­ri­šte, 1961.
2. Bek, Kri­sti­jan: Isto­ri­ja Ve­ne­ci­je, Be­o­grad-Ze­mun, Pla­to XX vek, 1998.
3. Bo­na­ca, Ser­đo: „Do­si­tej Ob­ra­do­vić i ita­li­jan­ska kul­tu­ra“, u: Do­si­tej Ob­ra­do­vić – čo­vek i de­
lo me­đu na­ro­di­ma, Be­o­grad, Me­đu­na­rod­ni sla­vi­stič­ki cen­tar, 1990: 318.
4. Bo­ro­ni, Bar­to­lo­meo: Il Di­a­log­hi­sta ita­li­a­no-te­de­sco, os­sia Rac­col­ta di mol­ti di­a­log­hi fa­mi­
gli­a­ri ..., Mi­la­no 1794.
5. Vu­jić, Jo­a­kim: Ži­vo­to­o­pi­sa­ni­je, Karlš­tadt, štam­pa­ri­ja Joana Pret­ne­ra, 1833.
6. Gol­do­ni, Kar­lo: Ter­gov­ci, Laj­pcig, Taj­be­lo­va štam­pa­ri­ja, 1787.
7. Gol­do­ni, Kar­lo: Me­mo­a­ri, Za­greb, Zo­ra, 1971.
8. D’Ami­ko, Sil­vio: Po­vi­jest dram­skog te­a­tra, Za­greb, Na­klad­ni za­vod Ma­ti­ce hr­vat­ske, 1972.
9. Jan­ko­vić, Ema­nu­il: Tr­gov­ci, Be­o­grad, Slu­žbe­ni gla­snik, 2008.
10. Jan­ko­vić, Ema­nu­il: Физическое сочиненїе о изсишенїю и раздѢленїю воде у воздухь и
изясненїе разливанїа воде из’ воздуха на землю, Laj­pcig, Taj­be­lo­va štam­pa­ri­ja, 1787.
11. Lju­šti­na, Vi­ken­ti­je: Gra­ma­ti­ka ita­li­jan­ska ra­di upo­tre­blje­ni­ja ili­ri­če­ski­ja ju­no­sti, Beč, štam­
pa­ri­ja Ste­fa­na No­va­ko­vi­ća, 1794.
12. Ma­rin­ko­vić, Bo­ri­vo­je: «Ema­nu­il Jan­ko­vić s one stra­ne ne­po­zna­tog“, Go­di­šnjak Fi­lo­zof­skog
fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du, No­vi Sad, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u No­vom Sa­du, 1971: 273.

139
interkulturalna istra ži vanja

13. Ra­kić, Vi­ćen­ti­je: БесѢдовник иллырическо-италианскій, Ve­ne­ci­ja, štam­pa­ri­ja Te­o­do­si­

je­va, 1810.
14. So­la­rić, Pa­vle: Zlat­na­ja kni­ži­ca so­der­že­sta­ja dolž­no­sti če­lo­ve­ka gra­ždan­ska i hri­sti­an­ska,
Ve­ne­ci­ja, štam­pa­ri­ja Te­o­do­si­je­va, Ve­ne­ci­ja 1813.
15. Sta­no­je­vić, Pre­drag: „Srp­ski pre­vo­di Gol­do­ni­je­vih ko­me­di­ja u XVI­II i XIX ve­ku“, Te­a­tron,
br. 87, Be­o­grad, Mu­zej po­zo­ri­šne umet­no­sti, 1994: 32.
16. Te­ke­li­ja, Sa­va: Opi­sa­ni­je ži­vo­ta mo­ga, Be­o­grad, No­lit, 1989.
17. Шаффарік, П. І.: «Прегледъ найновіег кныжества Ілліриски Славяна», Сербскиј ле-
топис, частица четверта, Будим 1933: 4.
18. Šu­ma­re­vić, Sve­ti­slav: Po­zo­ri­šte kod Sr­ba, Be­o­grad, Lu­ča, bi­bli­o­te­ka Za­dru­ge pro­fe­sor­skog
dru­štva, 1939.

Per­cep­tion of ve­ni­ce

SUM­MARY: As re­gards the hi­story of the Ser­bian dra­ma­tic li­te­ra­tu­re, in­flu­en­ces of

Gol­do­ni and the the­at­ re li­fe of Ve­ni­ce on Ema­nuil Jan­ko­vić, who tran­sla­ted and
pu­blis­hed Gol­do­ni’s co­medy “Mer­chants” (I mer­can­ti, 1753) in 1787, af­ter a bre­ak
he had spent to­ur­ing Italy in 1786 are sig­ni­fi­cant and no­ti­ce­ab­ le. Car­lo Gol­do­ni
in­flu­en­ced the the­at­ re re­form in Italy, which par­ti­cu­larly re­flec­ted on his Ve­ni­ce
that had a strong mid­dle class and in­ten­si­ve the­a­tre li­fe. At the end of 17th cen­
tury, Ve­ni­ce had at le­ast 17 pu­blic the­at­ res. Over the pe­riod of 60 years, the­re
we­re mo­re than 400 plays on sta­ge, mostly works be­lon­ging to the gen­res of com­
me­dia dell’ar­te, tra­gedy and me­lo­dra­ma. The de­ve­lop­ment of dra­ma­tic li­te­ra­tu­re
and the­at­ re was a seg­ment of the ge­ne­ral cul­tu­ral de­ve­lop­ment, which was un­der
way at the ti­me owing to young in­tel­lec­tu­als, who had been edu­ca­ted at Euro­pean
uni­ver­si­ti­es and of co­ur­se, the mid­dle class.
KEY WORDS : Ve­ni­ce, Car­lo Gol­do­ni, Ema­nuil Jan­ko­vić the in­flu­en­ce of the­a­tre li­fe,
Mer­chants, se­ri­o­us co­medy

140
 fotografija: Vladimir Pavić

141
interkulturalna istra ži vanja UDC Schopenhauer
821.135.1.09 Emínescu M.

Ma­ri­ja Ne­na­dić, Bu­ku­rešt

uti­caj šo­pen­ha­ue­ r­o­ve

fi­lo­zo­fi­je na emi­ne­sku­ov­ o
stva­ra­la­štvo
Ve­za iz­me­đu Emin­se­ku­o­vog stva­ra­la­štva i Šo­pen­ha­ue­ r­o­ve fi­lo­zo­
Ap ­s t r a k t :
fi­je je ar­gu­men­to­va­na to­li­ko pu­ta da se tre­nut­no sma­tra op­štom kul­tu­rom.
Mno­gi te­or­e­ti­ča­ri Emi­ne­sku­ov­ og de­la su do­ka­za­li po­sto­je­će uti­ca­je, ali ma­lo
njih je pro­ba­lo da pri­ka­že i raz­li­ke ko­je po­sto­je iz­me­đu pe­sni­ka i fi­lo­zo­fa.
Iako ne po­sto­ji sum­nja da je Emi­ne­sku stva­rao pod uti­ca­jem fi­o­zof­skih i re­
li­gij­skih ra­do­va, po­seb­no pod uti­ca­jem Šo­pen­ha­u­e­ra i is­toč­njač­kih re­li­gi­ja,
po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je Emi­ne­sku sa­mo re­pro­du­ko­vao u sti­ho­vi­ma ra­ni­je
po­sto­je­će ide­je ili nje­go­vo stva­ra­la­štvo ima i auten­tič­no­sti.
Ovaj rad po­ku­ša­va da po­ka­že da uti­caj Šo­pen­ha­u­e­ro­ve fi­lo­zo­fi­je, sva­ka­ko
pri­sut­ne, ne ob­u­hva­ta ce­lo­kup­no Emi­ne­sku­o­vo de­lo i da ono ni­je oba­ve­zno
ve­za­no za fi­lo­zo­fi­ju pe­si­mi­zma, kao i da ni­je neo­ph­ od­no da po­zna­je­mo fi­
lo­zof­ske ide­je XIX ve­ka da bi­smo vi­de­li ve­li­či­nu ru­mun­skog ro­man­ti­ča­ra.
K lj u č ­n e r e­č i : Emi­ne­sku, Šo­pen­ha­u­er, pe­si­mi­zam, ge­ni­je, ko­smo­lo­gi­ja

O uti­ca­ju Šo­pen­ha­ue­ ­ro­ve fi­lo­zo­fi­je na Emi­ne­sku­o­vo stva­ra­la­štvo se mno­go pi­

sa­lo, naj­vi­še me­đu ru­mun­skim te­o­re­ti­ča­ri­ma i kri­ti­ča­ri­ma, a ve­ći­na njih se osla­nja­la
na ana­li­zu ko­ju je po­nu­dio Ka­li­ne­sku, ne po­ku­ša­va­ju­ći da du­blje za­đe u sa­mu te­ma­
ti­ku. Ka­li­ne­sku je po­nu­dio sli­ku pe­sni­ka ko­ji je „pre­pe­vao“ Šo­pen­ha­u­e­ra, pe­sni­ka
ko­ji ni­je imao lič­nu, sta­bil­nu fi­lo­zo­fi­ju, ne­go je pri­hva­tio jed­nu ide­o­lo­gi­ju i po­ku­šao
da je pri­la­go­di lič­nim vi­đe­njem stva­ri, pe­sni­ka ko­ji je pi­sao ko­men­ta­re na mar­gi­
na­ma Šo­pen­ha­u­e­ro­ve fi­lo­zo­fi­je (Ka­li­ne­sku5, Vol. II: 8). Sa dru­ge stra­ne, še­zde­se­tih
go­di­na pro­šlog ve­ka Li­viu Ru­su je po­ku­šao da po­ka­že da je uti­caj ne­mač­kog fi­lo­zo­fa
bio na po­vr­ši­ni i da nje­go­va dok­tri­na ni­kad ni­je do­pr­la do naj­du­bljih sfe­ra umet­nič­
kog stva­ra­la­štva ovog ro­man­ti­ča­ra. Da bi pot­kre­pio svo­ju te­o­ri­ju, Ru­su je po­de­lio

142
 interkulturalna istra živanja

pe­snikovu senzibilnost na tri de­la, tvr­de­ći da je na naj­du­bljem i pr­vom ni­vou pe­snik

pun en­tu­zi­ja­zma, vi­di svet kao lep i do­bar, pun lju­ba­vi i har­mo­ni­čan, op­ti­mi­sti­čan
i ni ne po­ku­ša­va da vi­di ni­šta ru­žno na ovom sve­tu. Dru­gi ni­vo sma­tra ni­vo­om
kon­struk­tiv­ne kri­ti­ke, kad pe­snik uoča­va zlo ko­je ga okru­žu­je, ali ko­je ve­o­ma oštro
kri­ti­ku­je; sa­mim tim ga sma­tra ni­vo­om sa od­re­đe­nom do­zom op­ti­mi­zma, jer po­
sto­ji že­lja da pro­me­ni svet i uklo­ni zlo. Tre­ći i po­vr­šin­ski ni­vo Ru­su na­zi­va ni­vo­om
pe­si­mi­zma, na ko­jem pe­snik, kon­sta­tu­ju­ći zlo u sve­tu, pri­hva­ta ob­ja­šnje­nje da­to od
stra­ne fi­lo­zo­fi­je de­vet­na­e­stog ve­ka, da je zlo pri­mar­ni deo sve­ta, da je ap­so­lut­no i
sve­po­sto­je­će i da je bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se ne­što pro­me­ni kraj­nje bez­na­dan (Ru­su,
1966: 22).
Ne­ma sum­nje da je Šo­pen­ha­u­er­ ov uti­caj na Emi­ne­skua bio ve­lik. U svo­jim za­pi­
si­ma, bi­lo knji­žev­nim bi­lo po­li­tič­kim, tra­go­vi ve­li­kog fi­lo­zo­fa su vi­dlji­vi na sva­kom
ko­ra­ku. No, sma­tra­ti ga sle­pim pra­ti­o­cem ne­mač­ke fi­lo­zo­fi­je, ili ići u dru­gu kraj­nost
i tvr­di­ti da je uti­caj bio po­vr­šin­ski, ne mo­že bi­ti ap­so­lut­no pot­kre­plje­no do­ka­zi­
ma. Emi­ne­sku se na­la­zio ne­gde iz­me­đu, pri­la­go­div­ši od­re­đe­ne te­o­ri­je svo­jim lič­nim
ube­đe­nji­ma, stva­ra­ju­ći sop­stve­nu fi­lo­zo­fi­ju na već po­sta­vlje­nim te­me­lji­ma.
Ako po­gle­da­mo ba­zič­ne ide­je Šo­pen­ha­u­e­ro­ve te­o­ri­je, mo­ra­mo pri­me­ti­ti da su
one ima­le po­god­no tle na na­šem pod­ne­blju. Dok se ten­den­ci­ja pre­ma ka­pi­ta­li­zmu
raz­vi­ja­la na za­pa­du i iz­ne­dri­la sa­vr­še­no me­sto za „bo­lest ve­ka“ i pe­si­mi­stič­no vi­đe­
nje, i so­ci­jal­ni ži­vot u Ru­mu­ni­ji bio je po­go­dan za sve vr­ste za­blu­da. No­vi po­re­dak
je bo­le­stan, raz­o­ča­re­nja ve­li­ka, sa­nja­ni ide­a­li su da­le­ko od ostva­re­nja. Ve­li­kom sen­
zi­bil­no­šću Emi­ne­sku po­sta­je re­fleks ak­tu­e­lnih so­ci­jal­nih ko­me­ša­nja, ose­ća­ju­ći ih
na naj­bol­ni­ji mo­gu­ći na­čin. Us­pro­ti­vi­će se zlu ko­je pro­go­ni, ali ti­me otva­ra i se­be
ta­la­si­ma pe­si­mi­zma ko­ji po­tre­sa­ju umo­ve tog vre­me­na. Sa­mim tim ne mo­že­mo se
za­ču­di­ti što je Šo­pen­ha­u­e­ro­va fi­lo­zo­fi­ja, ma­da je Emi­ne­sku znao i za Kan­ta, Spi­no­
zu, Pla­to­na, Lajb­ni­ca, is­toč­ne re­li­gi­je i fi­lo­zo­fi­je, ima­la naj­ve­ći uti­caj na nje­ga.
Kre­nuv­ši od pe­si­mi­zma, to­li­ko iz­ra­že­nog kod ne­mač­kog fi­lo­zo­fa, Emi­ne­sku
po­la­ko pri­hva­ta i osta­le ide­je, stva­rajući ta­ko se­bi sli­ku sve­ta, gra­de­ći ne­ve­ro­va­tan
pa­ra­le­li­zam: od sve­ta u ko­jem je sve cr­no, pre­ko že­lje da to pro­me­ni, pa sve do
ide­al­nog sve­ta.
Od svih pe­sa­ma ko­je je Emi­ne­sku na­pi­sao, Glo­sa osta­je pe­sma u ko­joj je Šo­pen­
ha­u­e­rov uti­caj naj­vi­dlji­vi­ji. Te­mom mo­že­mo sma­tra­ti po­zi­ci­ju čo­ve­ka-ge­ni­ja u od­
no­su na vre­me, ali je u prin­ci­pu ipak reč o etič­kom ko­du su­per­io ­ r­nog čo­ve­ka, ko­ji
lju­di­ma nu­di na­uk, na osno­vu sve­zna­nja i svog fi­lo­zof­skog is­ku­stva. Ži­vot je sce­na,
svet je pred­sta­va ko­jom upra­vlja vo­lja, vre­me je pro­la­zno i ne­po­vrat­no; da bi iz­be­gao
ilu­zi­je, mo­raš po­zna­va­ti ne­ko­li­ko osnov­nih ta­ča­ka ko­je pri­pa­da­ju či­stom ra­zu­mu,
hlad­nom ra­su­đi­va­nju:

143
interkulturalna istra ži vanja

„Ako te ga­nu – be­ži od lju­di,

Hu­le li, nek ti za­ne­mi glas;”

Emi­ne­sku ra­su­đu­je iz per­spek­ti­ve ge­ni­ja ko­ji tre­ba da od­u­sta­ne od ma­te­ri­jal­nog

sve­ta u ko­rist du­hov­nog tre­ba da se izo­lu­je od efe­mer­no­sti obič­nog čo­ve­ka.

”Od­ba­ci na­du, od­ba­ci strah,

Što je vak ko val pro­la­zi;
Ka­da te ma­mi i znak ti da,
Na rav­no­du­šnost svo­ju pa­zi.”

Ge­ni­je mo­ra od­u­sta­ti od ljud­skih ose­ća­nja na­de i stra­ha, dis­tan­ci­ra­ti se od sve­ta

ko­ji ga okru­žu­je, gde „hla­dan“ ozna­ča­va in­di­fe­ren­tan.

„U kut­ku svom se ne daj sme­sti

U nji­noj ve­šti­ni pro­ce­ni pre
Šta je do­bro a šta ne.”

I ne po­zi­va za­lud pe­snik na in­di­fe­rent­nost. Kraj ni­je ni­šta dru­go ne­go po­zi­ti­van:
od­bi­ja­nje la­ži, odva­ja­nje od tri­vi­jal­nog i ap­so­lut­na po­sve­će­nost umet­no­sti, bo­lje po­
zna­va­nje se­be kroz pri­zmu dru­gih. Ge­ni­je će osta­ti žr­tva du­hov­nog du­a­li­zma – ima­
ju­ći ten­den­ci­je pre­ma ljud­skim sla­bo­sti­ma. On for­mi­ra te­o­ri­ju na­gi­nja­nja ka smi­slu,
ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir svo­ju du­bo­ku ve­za­nost za čo­ve­ka, tu is­kre­nu lut­ku ko­ja za­sme­
ja­va svo­jim ne­zna­njem, a ko­ja pro­iz­i­la­zi upra­vo iz sop­stve­nog pri­pa­da­nja nji­ma.
Eminesku pri­hva­ta Šo­pen­ha­u­e­ro­vu pred­sta­vu vre­me­na, kao su­bjek­tiv­no vi­đe­
nje, ži­vot ko­ji ni­je ni­šta dru­go ne­go pri­vid­ni ob­lik vo­lje, ka­rak­te­ri­sti­čan za več­nu
pri­sut­nost, a pro­šlost i bu­duć­nost po­sto­je sa­mo na pla­nu na­ših mi­sli. Da bi kon­
kre­ti­zo­vao ovu ide­ju, Šo­pen­ha­u­er je pra­vio po­re­đe­nje sa sun­cem ko­je, kad za­đe,
ono i sva­ne, a van na­še ogra­ni­če­ne in­di­vi­du­al­no­sti, ži­vot osta­je u svo­joj ne­pre­ki­
nu­toj sa­da­šnjo­sti. Isto­ri­ja, kao na­u­ka o pro­šlo­sti, pot­pu­no je ne­kon­struk­tiv­na jer,
pre­ma Šo­pen­ha­u­e­ru, smi­sao ljud­skog ži­vo­ta i pri­ro­de se mo­že na­ći svu­da i u bi­lo
kom tre­nut­ku i ne tra­ži da bu­de pri­zna­ta, ni zbog če­ga dru­gog ne­go zbog du­bi­ne
kon­cep­ci­je (Scho­pe­nhau­er 1995: 396):

„Iz­vi­re vre­me i ušću hi­ta,

Sve je sta­ro, no­vo sve je;“

144
 interkulturalna istra živanja

Ili:

„Le­ta pro­šla, bu­du­ća le­ta,

Isto­ga li­sta li­ca su dva,
U kra­ju ja­sno vi­di po­če­tak“

Ili:

„Do­ba su bu­du­ća i vi­ša u to­me

Da­na­šnjem da­nu da­ta i skri­ta“

Svet kao za­u­sta­vlje­ni tre­nu­tak iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti je mo­tiv ko­jem će

se Emi­ne­sku stal­no vra­ća­ti:

„U bes­kra­ju za­lu­ta­li, vr­ti­mo se svi bez sme­ra

I bez zna­nja da je ze­mlja iz­gu­blje­ni trep­taj sa­mo,
U kra­ljev­stvu mra­ka ko­jem, pre i po­sle, pri­pa­da­mo. (Pr­vo pi­smo)

Po­red ide­je o vre­me­nu kao su­bjek­tiv­nom ose­ća­nju, Emi­ne­sku od Šo­pen­ha­u­e­ra

pre­u­zi­ma i mo­tiv ge­ne­ze sve­ta, a ko­ji pri­pa­da is­toč­njač­kim re­li­gi­ja­ma. Pr­vo pi­smo
nam nu­di naj­bo­lju vi­zi­ju na­stan­ka sve­ta u pe­sni­ko­voj in­ter­pre­ta­ci­ji:

„Na po­čet­ku, ka­da ni­je bi­lo bi­ća i ne­bi­ća,

Kad sve je sa­mo bi­lo ma­njak vo­lje, ma­njak ži­ća, 1
Kad ne be­še ni­šta skri­to ma­da taj­na sve be­ja­še...
Kad se onaj iz lju­štu­re sa­mim so­bom pro­bi­ja­še.
Be­še po­nor? Am­bis be­še? Il ogro­man nad vo­dom smet?
Ni­je bi­lo mi­sli sve­ta, ni uma da poj­mi svet,”

Ha­os, pre­ma Emi­ne­skuu, je ne­de­fi­ni­san, ne­vi­dljiv (“Jer sve be­še mrak pre­du­bok
i bez sve­tla zra­ke mo­re”), bez ži­vo­ta i vo­lje, bez sve­sno­sti o se­bi (“ni­je bi­lo mi­sli sve­
ta, ni uma da poj­mi svet”), do­mi­ni­ran ap­so­lut­nim mi­rom: “i sa so­bom po­mi­re­na,
več­nim mi­rom ca­re­va­la”. Več­ni mir je pre­ki­nut in­ici­jal­nim po­kre­tom tač­ke-stva­ra­o­
ca, ko­ja od ha­os­ a či­ni ma­jku, a ona sa­ma po­sta­je otac:

„Kad na­jed­nom, po­me­ri se tač­ka jed­na, pr­vo ok­ce...

I evo ga, iz ha­o­sa, maj­ka se­bi po­sta Ocem...
Ovaj zr­nac što se mi­če, sla­bi­ji od zr­na pe­ne,

1 Ne­po­sto­ja­nje ži­vo­ta se ob­ja­šnja­va ne­po­sto­ja­njem vo­lje po Šo­pen­ha­u­e­ru.

145
interkulturalna istra ži vanja

Sad je vla­dar bez­gra­ni­čan i gra­ni­ca va­se­lje­ne….”

Več­no cr­ni­lo se pre­tva­ra u ga­lak­si­je, (“za­lu­ta­le ko­lo­ni­je svih sve­to­va što ih ima”),
zve­zde, sun­ce, ze­mlju, me­sec:

„Od tog ča­sa več­na ta­ma otva­ra se u fa­za­ma,

Svet se ra­đa, me­sec, sun­ce, sme­nju­ju se sti­hi­ja­ma...”

Vi­đen kroz okre­nu­ti oke­an bes­kraj­no­sti, svet je sa­sta­vljen od mi­kro­skop­skih na­

ro­da po­sta­vlje­nih na ze­mlju kao pra­ši­na, a lju­di su mu­ve – eks­po­nen­ti sle­pe vo­lje za
ži­vo­tom, ego­i­stič­nih me­ha­ni­za­ma, me­ga­lo­ma­ni:

„Da u sve­tu ogrom­no­me, ma­li po­put de­ce sva­ke

Ma­log sve­ta, po­di­že­mo ši­rom ze­mlje mra­vi­nja­ke;
I na­ro­di mi­kro­skop­ski, car­stva, voj­ske, uče­nja­ci,
Uve­re­ni da su sjaj­ni, sme­nju­ju se k’o na tra­ci;
Jed­no­dnev­ne mi smo mu­ve sve­ta kom je pe­dalj me­ra,
U bes­kra­ju za­lu­ta­li, vr­ti­mo se svi bez sme­ra
I bez zna­nja da je ze­mlja iz­gu­blje­ni trep­taj sa­mo,
U kra­ljev­stvu mra­ka ko­jem, pre i po­sle, pri­pa­da­mo.”

Šo­pen­ha­ue­ r je i sam go­vo­rio o mr­žnji me­đu lju­di­ma, ego­iz­ mu ko­ji ih te­ra de se

pro­ždi­ru, a od­raz ove ide­je na­la­zi­mo u Mo­li­tvi jed­nog Da­ča­na:

Da u ljud­skom stvo­ru imam svog krv­ni­ka,

I da ni­kad svo­ga ne pre­po­znam li­ka,

Ipak, od svih te­ma naj­kon­tra­dik­tor­ni­ja je te­ma že­ne. Šo­pen­ha­ue­ r sma­tra cen­

tral­nom osom ži­vo­ta in­stinkt gla­di i in­stinkt re­pro­duk­ci­je, o ko­ji­ma go­vo­ri sa oma­
lo­va­ža­va­njem kao o pro­stim sred­stvi­ma za odr­ža­va­nje i pro­du­že­tak vr­ste.
O lju­ba­vi, kroz ko­ju se ne ma­ni­fe­stu­je čo­vek kao lič­nost, ne­go pri­ro­da, vr­sta, u
Če­tvr­tom pi­smu Emi­ne­sku pi­še:

„Da je va­ša lju­bav tu­đa? Ne zna­te li – vi ste lu­de!

Poj­mi­te li, ose­ća­te da vas pro­ste stva­ri ču­de?
Da ta lju­bav se­bi slu­ži, da pri­ro­dan svoj tok ima?
Da je ona se­me mr­žnje ne­kim no­vim ži­vo­ti­ma?”

146
 interkulturalna istra živanja

A ti­me sti­že­mo i do objek­ta lju­ba­vi, že­ne, o ko­joj Šo­pen­ha­ue­ r ima sa­mo re­či pu­
ne pre­zi­ra. Ova­kve de­lo­ve na­la­zi­mo i kod Emi­ne­skua, u Dru­gom pi­smu:

„Da­na­šnja je že­na če­sto, kao i svet, sa­mo ško­la

U ko­joj se pe­če za­nat po­ni­že­nja, la­ži, bo­la;
U na­uč­noj usta­no­vi ove Vi­le ras­pu­šte­ne
Br­zo mla­de uče­ni­ke mno­go mla­đi đa­ci sme­ne,
Ti po­zna­ješ po­ha­đa­če bez­bra­de, iz svo­je kla­se,
A od ško­le le­po­ti­ce, ru­i­ne se sa­da gla­se.”
Nje­na ne­stal­nost nam je pri­ka­za­na u Če­tvr­tom pi­smu:
„I? Dok me­sec za obla­kom nad pu­sti­njom ne­mo plo­vi,
Ti umi­šljaš da ga pra­ti tvoj svet mi­sli, tvo­ji sno­vi?
Da kli­zneš na po­le­di­ci niz uli­cu sne­žnu gra­dom,
Kroz pro­zo­re on­da nje­ne osve­tlje­ne vir­neš kra­dom,
Da je vi­diš okru­že­nu zgu­bi­da­na sil­nim ro­jem,
Dok nje­zi­na krat­ka pa­met osme­he im de­li svo­je?
Da oslu­šneš zvuk ma­mu­za i ha­lji­ne ka­ko šu­šte,
Dok go­spo­da br­ke su­ču, a trep­ću im na­mi­gu­še?
Baš dok ona do­go­va­ra lju­bav taj­nim mi­gom jed­nim,
Ti pun či­stih ose­ća­nja pred vra­ti­ma da se sle­diš?
Da je vo­liš uz sve mu­ke i sle­pi­lo što s tim bi­va
Dok je ona mr­tva hlad­na, kao april pro­men­lji­va?
Je­si li je za­gr­lio već si smu­šen, gu­biš pa­met?
Nju od gla­ve pa do pe­te obo­ža­vaš, sle­po za­net
K´o mra­mo­rom sa Pa­ro­sa ili sli­kom od Ko­re­đa,
Dok je hlad­na i ko­ket­na? Raz­u­mej je, i ne vre­đaj...”

Kao i u Pe­tom pi­smu, sa pod­na­slo­vom Da­li­la:

„Gle za­blu­de! Zar ne vi­diš, iz po­gle­da i iz ge­sta,

Da njen osmeh, po na­vi­ci, za gri­ma­su či­ni me­sta,
Da je ova le­po­ti­ca na svet do­šla za­ba­da­va,
Da se ona ne­po­treb­no tvo­jom du­šom po­i­gra­va?”

Da bi ka­sni­je na­pi­sao, pod uti­ca­jem Šo­pen­ha­ue­ ­ro­ve tvrd­nje da je že­ni­na in­te­lek­

tu­al­nost mi­ni­mal­na, ali, za­uz­vrat, njo­me do­mi­ni­ra­ju mno­go­broj­ne od­boj­ne oso­bi­
ne: la­žlji­vost, ne­ver­nost, iz­da­ja, ne­za­hval­nost, ne­pra­ved­nost. Zbog sma­nje­nog in­te­
lek­ta, ona uži­va u stva­ri­ma sa be­zna­čaj­nim aspek­ti­ma, ume­sto onih bit­nih:

147
interkulturalna istra ži vanja

„Ti mla­di­ću, što pun sno­va ne­ku že­nu pra­tiš, gle­daš,

Do­kle me­sec, štit od zla­ta, si­ja iz­nad dr­vo­re­da
I ču­de­sne ša­re ba­ca na ze­le­nu sen­ku šum­sku,
Se­ti se da go­spa ima krat­ku pa­met, du­gu suk­nju.”

Ova­kve pri­me­re mo­že­mo na­ći i u dru­gim Emi­ne­sku­o­vim pe­sma­ma, ali naj­zna­

čaj­ni­ji je ipak u nje­go­vom naj­po­zna­ti­jem de­lu, Sve­tlo­no­ši, gde je že­na pred­sta­vlje­na
kao la­ka, ne­ver­na i nje­na sli­ka je sim­bol po­kva­re­no­sti sve­ta:

„Al´ ne pa­da iz vi­si­ne

U mo­re, k´o ra­ni­je:
- “Baš te bri­ga, ki­pe gli­nen,
Ja a dru­gi, isto ti je?”

O Sve­tlo­no­ši je sam Emi­ne­sku re­kao da je imao na­me­ru da pri­ka­že dra­mu usa­

mlje­nog i ne­sreć­nog ge­ni­ja. Po­sle 1880. go­di­ne ova pe­sma će bi­ti ob­ra­đe­na u pet
va­ri­ja­na­ta, a ko­nač­na ver­zi­ja po­sta­je lir­ska pe­sma u ko­joj je pri­ča ale­go­rij­ski iz­go­vor
za ro­man­ti­čar­sku, fi­lo­zof­sku me­di­ta­ci­ju o ge­ni­ju, ali i o čo­ve­ku kao bi­ću ras­tr­za­nom
kon­tra­dik­ci­ja­ma. Ov­de je asi­mi­lo­vao i tran­sfor­mi­sao Šo­pen­ha­ue­ ­ro­ve ide­je o ge­ni­ju
i obič­nom čo­ve­ku, ko­ji se na­la­ze u raz­li­či­tim sfe­ra­ma.
Ge­ni­je je spre­man da žr­tvu­je več­nost u ko­rist tre­nut­ka lju­ba­vi, či­sto ljud­skog
ose­ća­nja:

„O, Go­spo­de, šta me sta­je,

Dru­ga sud­ba, sa­mo išti;
Ti je­di­ni ži­vot da­ješ
I smrt da­ješ, da uni­šti;

Be­smrt­nost odu­zmi me­ni

I iz oka pla­men le­dan,
Ja bih sve to da za­me­nim
Za lju­ba­vi ča­sak je­dan...”

Na ža­lost, nje­gov gest ne­će bi­ti pri­mljen ka­ko je oče­ki­vao, bu­du­ći da je ge­ni­je
ne­sre­ćan i ne­spo­so­ban da usre­ći iko­ga na ze­mlji:

Vaš ži­vot sred uskog kru­ga

Na sit­noj je sre­ći sa­zdan,
A ja go­re ne­mam dru­ga
Be­smr­tan sam ta­mo, hla­dan.“

148
 interkulturalna istra živanja

Ali, ne sme­mo za­ne­ma­ri­ti ni ra­do­ve ko­ji ni­su u skla­du sa Šo­pen­ha­u­e­ro­vom

fi­lo­zo­fi­jom.
Mo­že­mo pri­me­ti­ti dva prav­ca u pe­sni­ko­voj kre­a­ci­ji: je­dan ko­ji ga ve­zu­je za na­
pre­dak i do­la­zi iz du­bi­na sop­stve­nog ja, iz kre­a­tiv­no­sti, i dru­gi, ko­ji se na­me­će kao
ide­ja pri­hva­će­na na te­o­ret­skom ni­vou. Ova dva prav­ca se mo­gu ja­sno pra­ti­ti u nje­
go­vom de­lu.
Po­seb­no je Tre­će pi­smo pu­no ose­ća­nja re­vol­ta pre­ma sta­nju u dru­štvu i po­sto­je­
ćim obi­ča­ji­ma. Po­gre­šna je ide­ja da pe­snik, osu­đu­ju­ći sa­da­šnjost, pred­la­že vra­ća­nje
u pro­šlost:

Zar nam stvar­nost ni­je sil­na? Ne­će da­ti što joj tra­žim?
Ne­pro­ce­njiv dra­gi ka­men ne­ću na­ći me­đu na­šim?
Zar ni­smo u Si­ba­ri­su i u sr­cu svih raz­vra­ta?
Ne ra­đa li sve po­be­de uli­ca i krč­me vra­ta,
Ne­ma­mo li lju­de ko­ji lo­me ko­plja re­to­ri­ke
Na sred tr­ga uz apla­uz na­še ru­lje sve­ko­li­ke,
No­si­o­ce len­ti, tra­ka, pe­li­va­ne što se vi­ju
S ma­skom sla­ve, da ukra­se ove la­ži ko­me­di­ju?

Ov­de pro­šlost slu­ži pe­sni­ku da pri­ka­že mo­del ži­vo­ta ko­jem tre­ba te­ži­ti: sla­van,
pun lju­ba­vi pre­ma slo­bo­di i do­mo­vi­ni, he­roj­stvo, žr­tvo­va­nje, po­nos, do­sto­jan­stvo.
Isto­ri­ja po­sto­ji kao si­mbol za sve ove ide­je, vr­li­ne, ko­je bi tre­ba­lo da bu­du i da­nas
i ubu­du­će.

O tom do­bu pri­ča­ju nam hro­ni­ča­ri i rap­so­di;

Na­šim do­bom ovla­da­le bu­da­li­ne i iz­ro­di...
U sta­rin­skim iz­vo­ri­ma mo­žeš na­ći još he­ro­je;
Blu­de­ći uz svo­ju li­ru ili zvu­ke fru­le svo­je
Da­nas sre­ćeš pa­tri­o­te, šta li snu­ju, o čem zvo­ne?
Pred ta­kvi­ma oči do­le i sa­krij se, Apo­lo­ne!
O, he­ro­ji iz pro­šlo­sti!, u mit slav­ni dav­no pre­šli,
Vi ste spa­li da vas da­nas iz­vla­če iz pri­po­ve­sti,
Skri­va­ju­ći svo­ju nu­lu da vas lu­de ci­ti­ra­ju,
Va­še zlat­no do­ba s bla­tom muč­ne pro­ze da me­ša­ju.
Ostaj­te u sve­toj sen­ci, Ba­sa­ra­bi, Mu­ša­ti­nin­ci,
Slo­bod­ni na svo­joj ze­mlji, obi­čaj­ci, pra­ved­ni­ci,
Što ste plu­gom i sa sa­bljom pro­ši­ri­li va­ša pra­va
Od pla­ni­na sve do mo­ra i Du­na­va ne­bo­pla­va.

149
interkulturalna istra ži vanja

Sa­svim je ja­sno da se Emi­ne­sku ov­de uda­ljio od Šo­pen­ha­ue­ ­ra: ni re­či o ne­bi­ću,

nir­va­ni, od­u­sta­ja­nju od bor­be. Na­pro­tiv:

Sad vas­kr­sni, Vlad Ce­pe­še, tvo­ja nek se spu­sti ru­ka

I svr­staj ih – te iz­ro­de i lu­da­ke – u dva pu­ka,
Dva za­tvo­ra da na­pu­niš, u njih si­lom da ih sva­liš,
I tam­ni­cu i lud­ni­cu, istog ča­sa, da za­pa­liš!

No, bit­no je na­gla­si­ti da se u pe­sma­ma na­sta­lim pod Šo­pen­ha­u­e­ro­vim uti­ca­jem,

u ko­ji­ma je pe­si­mi­zam tač­ka po­la­ska ili za­klju­čak, mo­že vi­de­ti ose­ćaj po­zi­tiv­nog u
sve­tu. Ti­pič­na pe­sma je Me­men­to mo­ri, u ko­joj pe­snik že­li da nam pri­ka­že sve­moć­
nost zla u sve­tu: ko­li­ko god uspe­ha je ima­lo čo­ve­čan­stvo u svo­joj evo­lu­ci­ji, to je u
stva­ri pad ka ni­če­mu. Ipak, opi­su­ju­ći eta­pe iz isto­ri­je i pri­ka­zu­ju­ći slav­ne tre­nut­ke
iz pro­šlo­sti, Emi­ne­sku je odu­še­vljen re­al­no­sti­ma ko­je opi­su­je, da­ju­ći le­po­tu ko­ja je
kon­tra­dik­tor­na ide­ji do­mi­na­ci­je zla. Na pri­mer, opi­su­je nam le­po­te Egip­ta i pi­ra­mi­
da, ali ne spo­mi­nje mu­če­ni­ke ko­ji su ih gra­di­li pod bi­če­vi­ma.
Po­re­de­ći s le­po­ta­ma ko­je nam opi­su­je, bor­ba iz­me­đu Da­ča­na i Ri­mlja­na je opi­
sa­na pre­vi­še ble­do. Isti­na je da nam se da­ju ve­li­ka ne­vre­me­na, ali ova se de­ša­va­ju
sna­ga­ma pri­ro­de, bez ika­kvog uče­šća lju­di. Bit­ka se vo­di iz­me­đu da­čan­skih i rim­
skih bo­go­va, a da ne po­ka­zu­je ni­šta od bru­tal­no­sti ko­je su iz­vor pat­nje.
U ce­loj po­e­mi pe­snik nam je pred­sta­vio ži­vot pun sve­tlo­sti, pri­vla­čan. Šo­pen­
ha­u­e­ro­va te­o­ret­ska ide­ja je pri­hva­će­na na ap­strakt­nom pla­nu, pre­o­kre­nu­ta lič­nom
pri­ro­dom, ko­ja se upor­no pro­vla­či kroz ce­lu po­e­mu.
Za Emi­ne­skua je pri­ro­da naj­o­da­ni­ji pri­ja­telj, pra­vi brat čo­ve­kov (Ru­su 1966: p.
70). Pri­me­ri ko­je da­je u Me­men­to mo­ri su ve­o­ma bit­ni: i u naj­u­da­lje­ni­joj pro­šlo­sti, on
pri­me­ću­je le­po­te pri­ro­de. Oča­ran je ko­smo­som, ali i pri­ro­dom ko­ja ga okru­žu­je.
Ako Emi­ne­sku i da­je sve­tu mra­čan po­če­tak, isto­vre­me­no či­ni da se iz po­čet­nog
ha­o­sa po­ja­vlju­ju sve­tla:

„Zve­zde nad njim, ja­to ce­lo,

Zve­zde pod njim, roj bez kra­ja,
On iz­me­đu plo­vi sme­lo,
On ih po­put mu­nje spa­ja.

Oko nje­ga iz du­bi­na,

Iz ha­o­sa, iz bez­da­na
Bi­je pla­ma sva si­li­na
Kao onog pr­vog da­na;”
(Ve­čer­nik)

150
 interkulturalna istra živanja

Ako po­gle­da­mo te­ma­ti­ku že­ne u Emi­ne­sku­o­vim pesmama, po­red eks­pre­si­je

iza­zva­ne fi­lo­zo­fi­jom Šo­pen­ha­ue­ ­ra, na­la­zi­mo da je pe­snik imao kraj­nje sen­zu­al­no
vi­đe­nje lju­ba­vi. Njen nu­kle­us je to­plo sr­ce, krv ko­ja klju­ča, ali kad lju­bav ni­je uz­vra­
će­na pe­snik opet be­ži ka Šo­pen­ha­u­e­ro­voj de­fi­ni­ci­ji že­ne. Iz ova­ko iza­zva­nih ose­ća­
nja na­sta­ju ele­gij­ske pesme, u ko­ji­ma pe­snik opla­ku­je svo­ju ne­sreć­nu lju­bav (Pla­vi
cvet, Je­ze­ro, Da­le­ko sam od te­be, Iz va­lo­va vre­me­na...). U Dru­gom so­ne­tu na­la­zi­mo:

O, opet do­đi! Na­dah­ni me reč­ju slat­kom,

Po­gled tvoj nek opet u me­ne pro­di­re,
Pu­sti me opet pod nje­go­vom zra­kom
I pe­sme no­ve iz­ma­mi iz mo­je li­re.

Kao i:

A ka­da vi­dim lik tvoj na­sme­še­ni

Bol mi ži­vo­ta ne­sta­je u tmi­ni,
Po­gled mi go­ri, i mo­ja du­ša ra­ste.

I Tre­ći so­net na­sta­vlja u istom sti­lu:

Tre­pa­vi­com ka­pak do­tak­ni mi, krh­ka,

Da ose­tim opet za­gr­lja­ja drh­taj,
Ne­sta­la za­u­vek, obo­ža­va­na, več­no!

Oči­gled­no je da je pe­snik u svo­jim že­no­mr­zač­kim iz­li­vi­ma kre­nuo od em­pi­rij­

skog stava, ko­ji po­ti­če od ne­mač­kog fi­lo­zo­fa, dovodeći se­be u su­prot­no­st sa svo­jim
po­et­skim bi­ćem.
Emi­ne­sku je na po­čet­ku svog stva­ra­lač­kog ži­vo­ta po­ka­zi­vao za­bri­nu­tost za svet
ko­ji ga okru­žu­je, za dru­štvo u ko­jem ži­vi, za ge­ne­ra­ci­ju ko­joj je pri­pa­dao. Oštro
kri­ti­ku­je, ali iz že­lje da is­pra­vi dru­štvo, da kre­ne pu­tem ide­a­la ko­ji su iz­da­ni. Ne­
za­do­volj­stvo sve­tom u ko­jem ži­vi je još uvek pri­sut­no, pi­še pe­sme pu­ne re­vol­ta, ali
iz­ne­na­da mu se ja­vlja no­va ide­ja: od­u­sta­ja­nje od bor­be, kon­cept sve­ta kao san ne­bi­
ća, ide­ja da sve sto­ji, bi­lo ko­ji na­por je uza­lu­dan. Bi­lo bi po­gre­šno sma­tra­ti uti­caj ne­
mač­kog fi­lo­zo­fa po­vr­šnim: pe­snik tra­ži ide­o­lo­šku po­tvr­du za raz­o­ča­re­nja iza­zva­na
ne­do­sta­ci­ma dru­štva. On ni­je mo­gao da ig­no­ri­še po­riv za re­vol­tom, jer ni­je mo­gao
a da ne pri­me­ti is­ko­ri­šća­va­nje, ne­sre­ću. Ovo­me mo­že­mo do­da­ti i lič­na is­ku­stva iz
mla­do­sti, ka­da je pu­to­vao po raz­li­či­tim kra­je­vi­ma Ru­mu­ni­je.
Eminesku tra­ži ob­ja­šnje­nje zla u sve­tu i ta­ko bi­va uhva­ćen talasom pe­si­mi­zma
epo­he, po­vla­če­ći se u ide­o­lo­gi­ju ko­ja oprav­da­va zlo kao pri­mar­ni prin­cip sve­ta, pre­

151
interkulturalna istra ži vanja

u­zi­ma­ju­ći ide­ju uza­lud­no­sti bor­be. Ru­su ka­že da je bez sum­nje ovaj te­o­ret­ski pe­si­
mi­zam, ko­ji pre­kla­pa pe­sni­ko­vu pri­ro­du, isto ta­ko po­ziv upo­moć, po­tez pro­te­sta,
re­fleks epo­he iz­mu­če­ne naj­ve­ćim kri­za­ma (Ru­su 1966: 54).
Da bi se naj­bo­lje spo­znao sen­zi­bi­li­tet ru­mun­skog ro­man­ti­ča­ra ni­je do­volj­no pri­
klo­ni­ti se jed­noj te­o­ri­ji (bi­lo Ka­li­ne­sku­o­voj bi­lo Ru­su­o­voj) i tim pu­tem ob­ja­sni­ti
kom­plet­nu kre­ac­ i­ju pe­sni­ka. Fi­lo­zof­ske ide­je pre­u­ze­te od Šo­pen­ha­u­er­ a bi­le su od
ne­pro­ce­nji­vog zna­ča­ja u Emi­ne­sku­o­vom de­lu, ali one ni u če­mu ne uma­nju­ju ori­gi­
nal­nost pe­sni­ka, ko­ju tre­ba tra­ži­ti u isti­ni i ener­gi­ji li­ri­zma, ko­ji­ma je udah­nuo ži­vot
ap­strakt­nom.
Ako je Emi­ne­sku i bio sma­tran is­klju­či­vo pe­si­mi­stom pod uti­ca­jem Šo­pen­ha­ue­ ­
ra, bio je to za­hva­lju­ju­ći svojim ide­ja­ma for­mu­li­sa­nim pre­ma već po­sto­je­ćoj fi­lo­zo­
fi­ji; međutim, nje­go­vu po­e­ti­ku, ono što je stvar­alački auten­tič­no, tre­ba­lo bi de­ši­fro­
va­ti pre­ma skri­ve­nom zna­če­nju sli­ka u njegovoj poeziji.
Ja­sno je da je u is­tra­ži­va­nju uti­ca­ja u knji­žev­no­sti ve­o­ma bit­no da ot­kri­je­mo da li
je reč o po­vr­šin­skom uti­ca­ju ili je uti­caj sti­gao do sa­mih temelja po­et­skog izraza.
Oči­gled­no je da je stva­ra­lač­ki pro­ces kod Emi­ne­skua slo­žen, da po­sto­je kon­tra­
dik­tor­no­sti u nje­go­vom misaonom središtu i ve­ru­je­mo da nam de­ši­fro­va­nje ovih
kontrdiktornosti mo­že ukazati na pra­vi od­nos iz­me­đu pe­sni­ka i ne­mač­kog fi­lo­zo­fa.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Că­li­ne­scu, Ge­or­ge: Vi­a­ta lui Mi­hai Emi­ne­scu, Chi­si­nău, Edi­tu­ra Li­te­ra, 1998.
2. Idem: Is­to­ria li­te­ra­tu­rii române, Chi­si­nău, Edi­tu­ra Li­te­ra, 1998.
3. Idem: Prin­ci­pii de este­ti­că, Iaşi, Edi­tu­ra Ju­ni­mea, 1996.
4. Idem: Ope­ra lui Mi­hai Emi­ne­scu , Vol. I–II, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra Mi­ner­va, 1969-1970.
5. Ca­ra­co­stea, Du­mi­tru: Ar­ta cuvântului la Emi­ne­scu, Bu­cu­re­ş­ti, In­sti­tu­tul de is­to­rie li­te­ra­ră şi
fol­clor, 1938.
6. Emi­ne­scu, Mi­hai: Ope­re, Chi­si­nău, Edi­tu­ra Li­te­ra, 1997.
7. Ibră­i­le­a­nu, Ga­ra­bet: Stu­dii Li­te­ra­re, stu­diul Emi­ne­scu, Bu­cu­re­ş­ti, Car­tea Românească, 1931.
8. Kant, Im­ma­nuel: Cri­ti­ca ra­ti­u­nii prac­ti­ce, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra Sti­in­ci­fi­că, 1972.
9. Idem: Cri­ti­ca ra­ti­u­nii pu­re, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra Sti­in­ci­fi­că, 1969.
10. Ru­su, Li­viu: Emi­ne­scu Scho­pen­ha­u­er, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra pen­tru li­te­ra­tu­ră, 1966.
11. Scho­pen­ha­u­er, Art­hur: Lu­mea ca vo­i­nţă şi re­pre­zen­ta­re, Vol. I – II, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra Mi­
ner­va, 1995.
12. Sla­vi­ci, Ion: Amin­ti­ri, Bu­cu­re­ş­ti, Cul­tu­ra Na­ti­o­na­lă, 1924.
13. Vi­a­nu, Tu­dor: Is­to­ria li­te­ra­tu­rii române mo­der­ne, Bu­cu­re­ş­ti, Edi­tu­ra di­dac­ti­că şi pe­da­go­gi­că,
1971.

152
 interkulturalna istra živanja

Na­po­me­na: pre­pe­ve Emi­ne­sku­o­vih sti­ho­va pot­pi­su­ju Aurel Ga­vri­lov i Lju­bo­mir

Si­mo­vić (Glo­sa i So­ne­ti) i Ile­a­na Ur­su i Mi­lan Ne­na­dić (Pi­sma, Ve­čer­nik, Mo­li­tva
jed­nog Da­ča­ni­na)

The influence of Schoppenhauer’s philosophy

on Eminescu’s creative work

SUM­MARY: The con­nec­tion bet­we­en Emi­ne­scu’s cre­a­ti­ve work and Scho­pen­ha­u­er’s

phi­lo­sophy has been proven so many ti­mes that it ca­me to be de­em ­ ed. Many the­o­
re­ti­ci­ans of Emi­ne­scu’s work pro­ved the existence of the in­flu­en­ces, but only a few
tried to lay out dif­fe­ren­ces that exi­sted bet­we­en the po­et and the phi­lo­sop­her.
Alt­ho­ugh the­re is no do­ubt that Emi­ne­scu’s work was influence by phi­lo­sop­hi­cal
and re­li­gi­ou­ s works, espe­ci­ally tho­se of Scho­pen­ha­ue­ r and Eastern re­li­gi­ons, a qu­
e­sti­on ari­ses if Emi­ne­scu only re­pro­du­ced pre­vi­ou­ sly exi­sting ide­as in his ver­ses or
if the­re is aut­hen­ti­city in his cre­at­ i­ve work.
This pa­per at­tempts at sho­wing that the in­flu­en­ce of Scho­pen­ha­ue­ r’s phi­lo­sophy,
which indeed is present, do­es not encompass the en­ti­re work of Emi­ne­scu and that
the lat­ter do­es not ne­ces­sa­rily re­la­te to the phi­lo­sophy of pes­si­mism, just as one
does not need to be fa­mi­li­ar with the 19th cen­tury phi­lo­sop­hi­cal ide­as in or­der to
grasp the gre­at­ness of the Ro­ma­nian ro­man­ti­cist.
K ey w o r d s : Emi­ne­scu, Scho­pen­ha­u­er, pes­si­mism, ge­ni­us, co­smo­logy

153
interkulturalna istra ži vanja UDC 78.071.1:929 Stravinskij I.F.

Ne­ma­nja Sov­tić, No­vi Sad

Lik Pe­tru­ške Igo­ra Stra­vin­skog

- Pe­tru­ška i/ili Pje­ro?
Stu­di­ja „Pe­tru­ška Igo­ra Stra­vin­skog iz­me­đu fol­klor­nog Pe­tru­ške
Ap ­s t r a k t :
i Pje­roa“ usme­re­na je na ana­li­zu Pe­tru­ški­nog li­ka - glav­nog pro­ta­go­ni­ste
isto­im
­ e­nog ba­le­ta Igo­ra Stra­vin­skog – sa ci­ljem da se me­đu nje­go­vim ka­
rak­ter­nim oso­bi­na­ma iden­ti­fi­ku­ju one ko­je se mo­gu po­ve­za­ti sa oso­bi­na­
ma li­ka tra­di­ci­o­nal­nog Pe­tru­ške iz ru­skog lut­kar­skog po­zo­ri­šta, sa jed­ne, i
Pje­roa iz Com­me­dia dell’ar­te, sa dru­ge stra­ne. Osim iz ugla kom­pa­ra­tiv­ne
sa­mer­lji­vo­sti, ovaj rad pro­ble­ma­ti­ku „kom­po­no­va­nja“ Pe­tru­ški­nog li­ka na­
sto­ji da za­hva­ti uz po­moć re­kon­struk­ci­je na­stan­ka ba­le­ta ko­ja ot­kri­va, i
kao kon­tekst na­stan­ka sin­kre­tič­ne pri­ro­de Pe­tru­ški­nog li­ka us­po­sta­vlja ka­ko
ko­a­u­tor­sku ulo­gu Alek­san­dra Be­no­aa (Be­no­is) u za­mi­šlja­nju i re­a­li­za­ci­ji
ba­le­ta, ta­ko i zna­nje Igo­ra Stra­vin­skog o tra­di­ci­ji iz ko­je po­ti­če (ru­skoj) i
o onoj u ko­joj je na­knad­no na­sto­jao da se le­gi­ti­mi­še (za­pad­no­e­vrop­skoj).
Isto­ri­o­graf­ska gra­đa pre­u­ze­ta je iz mo­no­gra­fi­je „Stra­vin­ski and the Rus­sian
Tra­di­tion“ Ri­čar­da Ta­ra­ski­na, a dat je i po­se­ban osvrt u ve­zi sa od­re­đe­nim
in­ter­pre­ta­ci­ja­ma te gra­đe od stra­ne po­me­nu­tog auto­ra kao pa­ra­dig­mat­skim
u kon­tek­stu či­ta­nja Pe­tru­ški­nog slo­že­nog iden­ti­te­ta i mo­ti­va Stra­vin­skog za
nje­go­vo in­ter­kul­tu­ral­no i in­ter­tra­di­ci­o­nal­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje.
K lj u č ­n e r e­č i : Pe­tru­ška, Pje­ro, iden­ti­tet, re­kon­struk­ci­ja, isto­ri­og
­ ra­fi­ja,
Stra­vin­ski, Be­noa, Ta­ra­skin, ka­non

Ba­let Pe­tru­ška (1911) če­sto se od­re­đu­je kao pre­kret­ni­ca u stva­ra­lač­kom opu­su

Igo­ra Stra­vin­skog i pred­sta­vlja de­lo ko­je se, za­jed­no sa još ne­ko­li­ci­nom dru­gih na­
sta­lih po­čet­kom XX ve­ka, da­nas svr­sta­va me­đu pr­ve i naj­u­ti­caj­ni­je pri­me­re mu­zič­
kog mo­der­ni­zma. Pre­ma mi­šlje­nju nje­go­vih tvo­ra­ca, kao i mno­gih ka­sni­jih na­ra­šta­
ja, ovaj ba­let ka­rak­te­ri­še vi­sok ste­pen si­ner­gi­je umet­nič­kih me­di­ja, o če­mu go­vo­ri i
po­re­đe­nje sa ide­a­lom „ce­lo­vi­tog umet­nič­kog de­la“ - kon­cep­ta či­je je te­o­rij­ske te­me­
lje pr­vi po­sta­vio Ri­hard Vag­ner (Wag­ner), a ko­ji je na­kon Vag­ne­ra če­sto slu­žio kao

154
 interkulturalna istra živanja

re­fe­rent­ni okvir za od­re­đi­va­nje ste­pe­na i ob­li­ka sa­po­sto­ja­nja raz­li­či­tih umet­no­sti u

mu­zič­ko-scen­skim de­li­ma. Mu­zi­ka, ples i sce­no­gra­fi­ja Pe­tru­ške ni­su, ka­ko Vag­ne­
ro­va ide­ja Ge­samt­kun­stwer­k-a na­la­že, de­lo jed­nog umet­ni­ka, ali je me­ra in­te­gri­
sa­no­sti ovih me­di­ja u ba­le­tu naj­če­šće pri­pi­si­va­na stva­ra­lač­kom ge­ni­ju Igo­ra Stra­
vin­skog – kom­po­zi­to­ru i jed­nom od tvo­ra­ca si­žea – či­ji sta­tus auto­ra i do­mi­nant­ni
kre­a­tiv­ni udeo u Pe­tru­ški du­go ni­je do­vo­đen u pi­ta­nje. Ka­da je u pi­ta­nju mu­zi­ka to
i ni­je mo­gu­će, ali po­zna­to je da je u osmi­šlja­va­nju rad­nje ba­le­ta po­red Stra­vin­skog
uče­stvo­vao i Alek­san­dar Be­noa, pri če­mu je, sma­tra­lo se, auten­tič­no sve­do­čan­
sta­vo o nji­ho­voj sa­rad­nji dao upra­vo Stra­vin­ski u svo­joj Auto­bi­o­gra­fi­ji, u ko­joj je
se­be od­re­dio kao tvor­ca oko­sni­ce rad­nje ba­le­ta ka­kvu na­la­zi­mo u za­vr­šnoj ver­zi­
ji. Me­đu­tim, u sve­tlu ne­ko­li­ci­ne isto­ri­o­graf­ski de­talj­no po­dr­ža­nih mo­no­gra­fi­ja o
Stra­vin­skom, me­đu ko­ji­ma is­tak­nu­to me­sto za­u­zi­ma Stra­vin­ski and the Rus­sian
Tra­di­tion Ri­čar­da Ta­ra­ski­na (Ric­hard Ta­ru­skin), ulo­ga Be­no­aa u osmi­šlja­va­nju
i re­a­li­za­ci­ji si­žea Pe­tru­ške po­ka­zu­je se zna­čaj­ni­jom od one ko­ju mu je Stra­vin­ski
ka­sni­je do­de­lio. Na­kon Ta­ra­ski­no­ve mo­no­gra­fi­je ja­sno je da se ko­a­u­tor­stvo Stra­
vin­skog i Be­no­aa nig­de u ve­ćoj me­ri ni­je is­po­lji­lo kao u li­ku sa­mog Pe­tru­ške či­ji je
kom­plek­sni sklop ka­rak­ter­nih oso­bi­na, dra­ma­tur­ški ostva­ren u sa­dej­stvu sa dru­
gim li­ko­vi­ma i u kon­tek­stu ce­li­ne rad­nje, je­dan od raz­lo­ga što je ovaj ba­let, osim
kao estet­ski vred­no, us­peo da se po­zi­ci­o­ni­ra i kao de­lo ko­je auten­tič­no pro­go­va­ra
o du­hu vre­me­na u ko­jem je na­sta­lo.
Iako isto­ri­og­ raf­ska gra­đa – pre sve­ga pre­pi­ska Stra­vin­skog i Be­no­aa – to omo­
gu­ća­va, po­sta­vlja se pi­ta­nje re­le­vant­no­sti ana­li­ze i „pre­bro­ja­va­nja“ kre­a­tiv­nih ini­
ci­ja­ti­va i kon­kret­nih ide­ja Pe­tru­ški­nih tvo­ra­ca. Re­kon­stru­i­sa­nje ge­ne­ze ba­le­ta ne
tre­ba i ne mo­že uti­ca­ti na sta­tus nje­go­ve umet­nič­ko-estet­ske aure, ali za mu­zi­ko­lo­
gi­ju je zna­ča­jan u onom po­gle­du u ko­jem je mu­zi­ko­lo­gi­ja na­u­ka ko­ja, osim tek­sta
i kon­tek­sta mu­zič­kih de­la (i prak­si) iz pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti, pro­u­ča­va i zna­nja o
po­me­nu­tim fe­no­me­ni­ma. Da­kle, kao na­u­ka sve­sna pro­men­lji­ve i raz­voj­ne pri­ro­de
svo­jih me­to­do­lo­gi­ja, mu­zi­ko­lo­gi­ja se sa Pe­tru­škom „su­sre­će“, osim kao sa mu­zič­ki
scen­skim de­lom nad ko­jim stal­no iz­no­va spro­vo­di „bli­sko či­ta­nje no­ta“ i kon­tek­stu­
a­li­za­ci­ju, i kao sa fe­no­me­nom ko­ji je već bio ana­li­zi­ran, in­ter­pre­ti­ran i po­sta­vljan
u raz­li­či­te kon­tek­stu­al­ne od­no­se od stra­ne mno­gih auto­ra ko­ji su na taj na­čin for­
mi­ra­li od­re­đe­ni kor­pus zna­nja o nje­mu. Is­tak­nu­to me­sto me­đu ta­kvim auto­ri­ma
ima i Te­o­dor Ador­no, ko­ji je u svo­joj Fi­lo­zo­fi­ji no­ve mu­zi­ke dao jed­nu od naj­ra­ni­jih
in­ter­di­sci­pli­nar­nih in­ter­pre­ta­ci­ja ovog ba­le­ta u skla­du sa fi­lo­zof­skim dis­kur­som u
okvi­ru ko­jeg raz­ma­tra stva­ra­la­štvo Stra­vin­skog u ce­li­ni. U tom dis­kur­su Pe­tru­ška
pred­sta­vlja jed­nu od čvr­šćih „ka­ri­ka u lan­cu“ de­la I. Stra­vin­skog iz ko­jih Ador­no
iš­či­ta­va po­ste­pe­no uki­da­nje su­bjek­ti­vi­stič­kog na­če­la u umet­no­sti i uod­no­ša­va ga sa
re­pre­siv­nom ten­den­ci­jom vla­da­ju­ćeg dru­štve­nog po­ret­ka. U ni­zu ma­njih na­ra­ti­va
ko­ji se uli­va­ju u po­me­nu­ti dis­kurs, je­dan od va­žni­jih u slu­ča­ju Pe­tru­ške pred­sta­vlja

155
interkulturalna istra ži vanja

po­re­đe­nje tret­ma­na Pe­tru­ški­nog li­ka kao no­si­o­ca „je­di­ni­ce su­bjek­ti­vi­te­ta“ sa Šen­

ber­go­vom (Scho­en­berg) mo­no­dra­mom Pje­ro Me­se­čar (Pi­e­rot lu­na­i­re), u ko­joj istu
ulo­gu ima lik Pje­roa.
Uod­no­ša­va­nje Pe­tru­ške i Pje­roa Me­se­ča­ra, u ovom ili ne­kom dru­gom kon­tek­
stu, pred­sta­vlja je­dan od pri­me­ra zna­nja na ko­je se mu­zi­ko­lo­gi­ja po­vre­me­no osvr­će.
Kom­pa­ra­ci­ja sti­lo­va i po­et­ i­ka od­re­đe­nih de­la, pa i či­ta­vih opu­sa, ni­je ni­šta no­vo ni­ti
po se­bi pro­ble­ma­tič­no, ali Ador­no­va po­la­zna osno­va za opi­sa­nu kom­pa­ra­ci­ju je­ste
či­nje­ni­ca da su Pje­ro i Pe­tru­ška isti lik pod raz­li­či­tim (a slič­nim) ime­nom, od­no­
sno da oba ima­ju po­re­klo u tra­di­ci­ji Com­me­dia dell’ar­te kao za­jed­nič­kom ime­ni­te­lju
evrop­skog kul­tur­nog pro­sto­ra. Pri­tom, ka­ko sle­de­ći na­vod po­ka­zu­je, Ador­no i sam
po­sred­no ci­ti­ra „uve­za­nost“ Pe­tru­ške i Pje­roa Me­se­ča­ra ka­da pi­še sle­de­će: „Egon
Wel­lesz ni­je sa­svim po­gri­je­šio kad je Pe­tru­šku upo­re­dio sa Schönbergovim Pi­er­ro­
tom. Si­žei, pod istim ime­nom, do­ti­ču se u ide­ji, ta­da već po­ma­lo usta­ja­le, neo­ro­
man­ti­čar­ske tran­sfi­gu­ra­ci­je klov­na, či­ja tra­gi­ka na­go­vje­šta­va da će su­bjek­ti­vi­tet po­
sta­ti još ne­moć­ni­ji i, iro­nič­no za­dr­ža­va pri­mat su­bjek­ti­vi­te­ta osu­đe­nog na pro­past“
(Ador­no, 1968: 162).
Lo­gič­na po­sle­di­ca iz­jed­na­ča­va­nja Pje­roa i Pe­tru­ške, od­no­sno „pre­vo­đe­nje“ Pe­
tru­ške kao Pje­roa, je­ste pret­po­stav­ka da umet­nik ko­ji lik Pje­roa/Pe­tru­ške uzi­ma za
osnov svog de­la to ne mo­že či­ni­ti ne­sve­stan užeg ili ši­reg okvi­ra Pje­ro­o­ve sim­bo­lič­
ke rav­ni ko­ja se pro­te­že od Com­me­dia dell’ar­te do ka­sni­jih me­ta­mor­fo­za nje­go­vog
li­ka u raz­li­či­tim umet­nič­kim de­li­ma. Ador­no je oči­gled­no imao ta­kvu pret­po­stav­ku
u vi­du jer je prin­cip su­bjek­tiv­no­sti - ima­nen­tan te­ma­ti­ci Pje­roa u umet­no­sti XIX i
XX ve­ka - po­sta­vio kao kon­tekst za in­ter­pre­ta­ci­ju Pe­tru­ške I. Stra­vin­skog1 Me­đu­tim,
ka­ko Ta­ra­skin po­ka­zu­je u svo­joj mo­no­gra­fi­ji, Pe­tru­ška i Pje­ro iz­vor­no ni­su isti lik.
Tra­di­ci­o­nal­ni Pe­tru­ška ne vo­di po­re­klo iz Com­me­dia del­l'ar­te i sa Pje­ro­om de­li ma­li
broj ka­rak­ter­nih slič­no­sti. „Pre­vo­di­vost“ ime­na je ve­ro­vat­no ko­in­ci­den­ci­ja. Upr­kos
Dal­ha­u­so­vom sta­vu da na lo­gič­ki sta­tus Ador­no­ve te­o­rij­ske mi­sli ne uti­ču pri­med­be

1 Dve Ador­no­ve ra­ni­je ci­ti­ra­ne re­če­ni­ce su­bli­mi­ra­ju pre­seč­ne tač­ke iz­me­đu Pe­tru­ške i Pje­roa Me­
se­ča­ra. U da­ljem tek­stu Ador­no, na­rav­no, uka­zu­je i na nji­ho­ve raz­li­ke: „Ali li­ni­je hi­sto­rij­skog raz­
vo­ja no­ve mu­zi­ke odva­ja­ju se već pre­ma to­me ka­ko se tre­ti­ra lik tra­gič­nog klov­na. Schönberg je
sve sta­vio na usa­mlje­nu su­bjek­tiv­nost ko­ja se po­vla­či u se­be sa­mu“... „Ta­kav pa­tos je sa­svim stran
Stra­winskyje­vom Pe­tru­ški. Na­rav­no, nje­mu ne ne­do­sta­ju su­bjek­ti­vi­stič­ke cr­te, ali mu­zi­ka pre­la­zi
pri­je na stra­nu onih ko­ji ismi­ja­va­ju zlo­sta­vlja­nog čo­vje­ka ne­go na nje­go­vu vla­sti­tu, a na kra­ju se,
do­sljed­no, klov­no­va be­smrt­nost ne pre­tva­ra za ko­lek­tiv u po­vod da se s njim iz­mi­ri, ne­go da mu
zlu­ra­do pri­je­ti. Kod Stra­win­skog su­bjek­tiv­nost po­pri­ma ka­rak­ter žr­tve, ali – i u to­me se on po­dru­
gu­je tra­di­ci­o­nal­noj hu­ma­noj umjet­no­sti – mu­zi­ka se ne iden­ti­fi­ci­ra sa žr­tvom, ne­go s uni­šta­va­lač­
kom in­stan­com“. (Ador­no, 1968: 168).

156
 interkulturalna istra živanja

o či­nje­nič­nim, fak­to­graf­skim gre­ška­ma,2 ne­dvo­smi­slen mu­zi­ko­lo­ški za­klju­čak bio

bi da Ador­nov od­nos iz­me­đu tek­sta i kon­tek­sta ni­je em­pi­rij­ski ade­kva­tan, jer lik
Pe­tru­ške u ba­le­tu Stra­vin­skog po­sma­tra u sve­tlu tra­di­ci­je ko­ja mu ni­je ima­nent­na.
Sa dru­ge stra­ne, Ador­no ni­je po­gre­šio (ka­ko opet ot­kri­va Ta­ra­skin) što je Pe­tru­šku
po­sma­trao iz per­spek­ti­ve zna­čenj­skih slo­je­va Pje­ro­o­vog li­ka, jer je sam Stra­vin­ski to
isto ura­dio u svo­joj Auto­bi­o­gra­fi­ji znat­no pre Ador­na.
Na pi­ta­nje ka­ko je do­šlo do ove „is­kri­vlje­ne per­cep­ci­je“ Pe­tru­ški­nog iz­vor­nog
iden­ti­te­ta, da li je uop­šte is­kri­vlje­na i ko je za nju za­slu­žan, od­go­vor mo­že da­ti isto­
ri­o­graf­ska re­kon­struk­ci­ja na­stan­ka ba­le­ta, opet po­na­vljam, ne pre­ten­du­ju­ći da ti­me
ne­što bit­no sa­op­šti o stva­ri­ma ve­za­nim za estet­sku vred­nost ovog de­la. Di­gre­si­ja
pre­ma Ador­no­voj Fi­lo­zo­fi­ji no­ve mu­zi­ke tre­ba­lo je da po­ka­že iz ko­jih pra­va­ca ta­kva
pi­ta­nja mu­zi­ko­lo­gi­ji mo­gu bi­ti upu­će­na i zbog če­ga su re­le­vant­na, a na­red­no „iz­vo­
đe­nje do­ka­za“ po­ka­za­će pred ka­kvim se iza­zo­vi­ma ova na­u­ka su­sre­će ka­da na njih
na­sto­ji da od­go­vo­ri.
Na sa­mom po­čet­ku is­tak­nut je sta­tus ba­le­ta Pe­tru­ška u okvi­ri­ma (post)vag­ne­
rov­skih ide­ja o sin­te­zi umet­no­sti u jed­nom de­lu. Ono na šta Ri­čard Ta­ra­skin upu­
ću­je, pre even­tu­al­ne ras­pra­ve o za­slu­že­nom ili ne­za­slu­že­nom ka­no­ni­zo­va­nju ovog
ba­le­ta kao „bli­skog“ ide­ji Ge­samt­kun­stwerk-a, je­ste „pri­lič­no zbu­nju­ju­će pod­se­ća­nje
na pa­ra­dok­sal­ne okol­no­sti Pe­tru­ški­nog na­stan­ka“ (Ta­ru­skin, 1996: 662). U kon­tek­
stu tih okol­no­sti kom­ple­men­tar­nost umet­nič­kih do­stig­nu­ća mu­zi­ke Stra­vin­skog,
po­stav­ke i ko­sti­ma Be­no­aa i Fo­ki­no­ve ko­re­o­gra­fi­je za­i­sta osta­vlja uti­sak „neo­če­ki­
va­no sreć­nog ras­ple­ta“. Na­i­me, ori­gi­nal­na kon­cep­ci­ja mu­zi­ke ko­ja će ka­sni­je po­sta­ti
Pe­tru­ška ni­je bi­la za­mi­šlje­na kao ba­let­ska. Za raz­li­ku od Žar pti­ce, ba­le­ta u ko­jem
je ko­re­o­gra­fi­ja još uvek mu­zi­ci da­va­la po­čet­ni im­puls, u Pe­tru­ški je Stra­vin­ski, po
re­či­ma Lin­kol­na Kir­štaj­na (Kir­stein) „stvo­rio mu­zi­ku, ne da slu­ži ple­su, ne­go da ga
kon­tro­li­še“ (Kir­stein, 1970: 194). Ka­ko Ta­ra­skin na­vo­di, ovaj ra­di­ka­lan, čak istin­ski
sub­ver­zi­van po­tez, za­u­vek je pro­me­nio ba­let (Ta­ru­skin, 1996: 662). Na­sta­nak Pe­tru­
ške umno­go­me ot­kri­va i put kom­po­zi­to­ro­ve po­e­tič­ke sa­mo­spo­zna­je, a ve­li­ku ulo­gu
i u jed­nom i u dru­gom pro­ce­su, pre­ma Ta­ra­ski­nu, imao je Alek­san­dar Be­noa, či­ji je
ogro­man kre­a­tiv­ni do­pri­nos Stra­vin­ski ka­sni­je upor­no ne­gi­rao.
Na­kon ve­li­kog uspe­ha Žar pti­ce, da­lja sa­rad­nja iz­me­đu Stra­vin­skog i Ru­skog ba­
le­ta bi­la je pot­pu­no iz­ve­sna, a kom­po­zi­to­ro­va po­zi­ci­ja osi­gu­ra­na u pa­ri­skom mu­zič­
kom sve­tu. Iz pre­pi­ske ne­ko­li­ci­ne pri­ja­te­lja i sa­rad­ni­ka I. Stra­vin­skog sa­zna­je se da je
Dja­gi­ljev (Di­ag­hi­lev), to­kom 1910, na­me­ra­vao da Stra­vin­skom pred­lo­ži sa­rad­nju na

2 Dal­ha­us na­vo­di da bi „kri­ti­ka ko­ja bi Ador­no­voj mu­zič­koj este­ti­ci za­me­ri­la ne­ku či­nje­nič­nu gre­
šku bi­la ne sa­mo su­bal­ter­na, ne­go i prin­ci­pi­jel­no pro­ma­še­na, po­što lo­gič­ki sta­tus fi­lo­zof­sko-isto­rij­ske
te­o­re­me ni­je sta­tus em­pi­rij­ske hi­po­te­ze ko­ja se mo­že fal­si­fi­ko­va­ti pro­tiv­reč­nim či­nje­ni­ca­ma“. Karl
Dal­ha­us, Pro­blem vi­še kri­ti­ke, Mu­zič­ki ta­las br. 26, Be­o­grad 2000, str. 166.

157
interkulturalna istra ži vanja

jed­nom ba­le­tu po mo­ti­vi­ma Ed­ga­ra Ala­na Poa (Poe), ali je sa­znao da ovaj već ra­di
na no­vom pro­jek­tu. U pi­smi­ma sli­ka­ru Ni­ko­la­ju Re­ri­hu (Ro­er­ ich), svom pri­ja­te­lju
i sa­rad­ni­ku, Stra­vin­ski je pro­je­kat u to vre­me na­zi­vao Ve­li­ko po­sve­će­nje (The Gre­at
Sac­ri­fi­ce). Do dru­ge po­lo­vi­ne 1910. na­sta­lo je ne­ko­li­ko ski­ca bu­du­ćeg Po­sve­će­nja
pro­le­ća, ali je Stra­vin­ski iz­ne­na­da pre­ki­nuo rad na ovom de­lu. Raz­lo­ge za to kom­
po­zi­tor na­vo­di u svo­joj Auto­bi­o­gra­fi­ji: „Pre ne­go što sam se la­tio Po­sve­će­nja pro­le­ća,
za šta sam pro­ce­nio da će bi­ti dug i te­žak za­da­tak, že­leo sam da se osve­žim kroz rad
na or­ke­star­skom de­lu u ko­jem bi kla­vir imao naj­va­žni­ju ulo­gu – ne­što ti­pa Kon­cert­
nog ko­ma­da (Kon­zertstück)... Pri kom­po­no­va­nju imao sam na umu lut­ku u ko­ju je
iz­ne­na­da udah­nut ži­vot, i ko­ja svo­jim di­ja­bo­lič­nim ka­ska­da­ma i ar­pe­đi­ma is­ku­ša­va
str­plje­nje or­ke­stra“ (Stra­vin­ski, 2005: 30). Me­đu­tim, u jed­nom in­ter­vjuu ob­ja­vlje­
nom u Les no­u­vel­les littéra­i­res, o če­mu se sa­zna­je od Ta­ra­ski­na, Stra­vin­ski na dru­
ga­či­ji na­čin opi­su­je ini­ci­jal­nu vi­zi­ju svog Kon­zertstück-a: „Mo­ja po­čet­na kon­cep­ci­ja
pod­ra­zu­me­va­la je čo­ve­ka u ve­čer­njem ode­lu i du­ge ko­se: reč je o ro­man­ti­čar­skom
mu­zi­ča­ru ili pe­sni­ku. On bi seo za kla­vir i svi­rao ’ne­po­de­snu’ mu­zi­ku, na šta bi mu
or­ke­star od­go­va­rao ne­pre­sta­nim pro­te­sti­ma. Sve ukup­no, efe­kat bi se mo­gao upo­
re­di­ti sa do­brim pe­sni­ča­njem“ (Ta­ru­skin, 1996: 664). Po­čet­na kom­po­zi­to­ro­va ide­ja
bi­la je da ovaj sa­ti­rič­ni ko­mad na­zo­ve Piè­ce bur­le­sque, ali ka­sni­je ni­je bio za­do­vo­ljan
ta­ko „ne­u­tral­nim“ na­slo­vom. Raz­mi­šlja­ju­ći o te­ma­ti­ci ko­ja mu je pod­sta­kla in­spi­
ra­ci­ju, Stra­vin­ski je shva­tio3 da je pr­vo­bit­no za­mi­šlje­ni pi­ja­ni­sta u stva­ri sme­šna,
ru­žna, sen­ti­men­tal­na i pla­ho­vi­ta oso­ba, ko­ja ga je ve­o­ma pod­se­ća­la na jed­nog od
glav­nih li­ko­va iz ru­skog na­rod­nog lut­kar­skog po­zo­ri­šta (pre­ma ko­jem je to po­zo­ri­
šte i no­si­lo ime) – Pe­tru­šku.4
Ve­za iz­me­đu Pe­tru­ške, ko­ji je bio ne­iz­o­stav­ni deo de­tinj­stva go­to­vo sva­kog de­
te­ta u de­vet­na­e­sto­ve­kov­noj Ru­si­ji, i sta­rih pa­gan­skih kul­to­va na­ro­či­to je oži­vlja­va­la
to­kom tra­di­ci­o­nal­nog ru­skog va­ša­ra za Po­kla­de (Ma­sle­ni­ce), ko­jeg ka­rak­te­ri­še i ve­
lik broj dru­gih „ata­vi­za­ma“. Me­đu­tim, do XIX ve­ka mno­gi ru­ski na­rod­ni obi­ča­ji do­

3 Pre­u­ze­to iz: Ric­hard Ta­ru­skin, Pro­gram no­tes (Lon­don 1927) for Acol­lian pi­a­no­la rolls; ti­pe­script in
the Stra­vinsky ar­chi­ve: qu­o­ted from the tran­sla­tion in P&D: 67.
4 Lut­kar­ska po­zo­ri­šta po­sto­ja­la su još u vre­me pret­hri­šćan­ske Ru­si­je, a pr­vi put se po­mi­nju u jed­noj
knji­zi cr­kve­nih ka­no­na sa kra­ja XI­II ve­ka. Obi­čaj je po­ve­zi­van sa svet­ko­vi­na­ma pa­gan­skih kul­to­va
i po­mi­njan kao prak­sa vra­če­va ko­ju su ka­sni­je, u hri­šćan­skoj eri, pro­du­ži­li sko­mra­si. Je­dan od pr­
vih pi­sa­nih tra­go­va o ono­me što će ka­sni­je po­sta­ti lut­kar­sko po­zo­ri­šte Pe­tru­ška je­ste knji­ga dan­skog
am­ba­sa­do­ra na ru­skom dvo­ru Ada­ma Ole­a­ri­u­sa, ob­ja­vlje­na 1636. go­di­ne. Ole­a­ri­us go­vo­ri, iz­me­đu
osta­log, o lut­kar­skim pred­sta­va­ma, ko­ji­ma, uz mu­zič­ku prat­nju in­stru­me­na­ta gu­sli i gu­dok, ru­ko­vo­di
sa­mo je­dan čo­vek, dok se u „dru­gom pla­nu“ nje­go­vog opi­sa na­la­ze me­dved ko­jeg igra i nje­gov uči­telj.
Ce­lo­ku­pan pri­zor osta­vio je na dan­skog po­sla­ni­ka ni­ma­lo lep uti­sak, jer je „re­pre­zen­to­vao nji­ho­vu
(onih lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u svet­ko­vi­ni, prim. aut.) bru­tal­nost i so­do­mi­ju pre­tvo­re­nu u za­ba­vu za
de­cu, ko­ja su ta­ko nu­žno gu­bi­la sva­ko ose­ća­nje sti­da i če­sti­to­sti“. Pre­u­ze­to iz Ta­ra­ski­na: Adam Ole­a­ri­
us, The Voyages and Tra­vels of the Am­bas­sa­dors Sent bz Fre­drick Du­ke of Hol­stein, to the Gre­at Du­ke of
Mu­scovy, and the king of Per­sia, trans. J. Da­vi­es (Lon­don 1662), 3:81; ci­ti­ra­no u: Eli­za­beth A. War­ner,
The Rus­sian Folk The­a­tre (The Ha­gue: Mo­u­ton, 1977), 109-110.

158
 interkulturalna istra živanja

ži­ve­li su mno­go­broj­ne tran­sfor­ma­ci­je kao po­sle­di­cu pro­ži­ma­nja sa za­pad­no­e­vrop­

skom kul­tu­rom, ta­ko da ne­ki auto­ri po­ja­vu lut­kar­skog po­zo­ri­šta u Ru­si­ji po­sma­tra­ju
kao tran­splant ita­li­jan­ske Com­me­die dell’ar­te. Jed­na od ovih auto­ra, Ka­tri­o­na Ke­li
(Kelly), na­vo­di sle­de­će: „Lut­kar­ska ko­me­di­ja sti­gla je iz Ita­li­je iz­me­đu 1810. i 1840.
go­di­ne, br­zo je na­tu­ra­li­zo­va­na, i do 1870. svu­gde je pri­hva­će­na kao iz­raz pot­či­nje­ne
(sub­or­di­na­te) gra­đan­ske kla­se, ta­ko da već do 1880. lju­di vi­še ni­su ve­ro­va­li u nje­no
stra­no po­re­klo“ (Kelly, 1990: 212).
Bez ob­zi­ra da li je ovo pra­va ge­ne­a­lo­gi­ja ru­skog lut­kar­skog po­zo­ri­šta ili ne, ako
se Pe­tru­ška upo­re­di sa li­ko­vi­ma iz Com­me­die dell’ar­te naj­vi­še slič­no­sti uoča­va se iz­
me­đu nje­ga i Pul­či­ne­la (Pul­ci­nel­la). Stra­vin­ski, ko­ji je pred­sta­vu Com­me­die dell’ar­te
gle­dao za­jed­no sa Pi­ka­som u Na­pu­lju 1917, Pul­či­ne­la opi­su­je kao „ve­li­kog pi­ja­nog
lut­ka či­ji je, ko­li­ko sam ja (Stra­vin­ski, prim. aut.) mo­gao da raz­um ­ em, sva­ki gest, i
ve­ro­vat­no sva­ka reč, ne­pri­stoj­na (ob­scu­re)“ (Ta­ru­skin, 1996: 666). Nje­go­va en­gle­ska
ver­zi­ja je­ste Pan­či­ne­lo (Pun­chi­nel­lo), skra­će­no Panč (Punch), fran­cu­ska je Po­li­ši­nel
(Po­lic­hi­nel­le), ne­mač­ka Hans Vurst (Hans Wurst), če­ška Ka­špa­rek (Ka­špa­ř­ek), ma­
đar­ska Vi­tez La­sko (Vi­tez Las­zko), tur­ska Ka­ra­guz (Karagöz).

Igor Stravinski

159
interkulturalna istra ži vanja

Sve ove lut­ke ima­ju slič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke: gr­bu, kriv nos, kre­štav glas, no­se štap,
zvo­no, ši­lja­ti še­šir i vre­ća­ste pan­ta­lo­ne. Uza sve ovo, Pe­tru­ška ima i cr­ne či­zme i ru­
ba­šku (ru­bas­hka), ru­sku se­ljač­ku ko­šu­lju. U svo­joj ko­mič­no-gro­tesk­noj po­ja­vi Pe­
tru­ška po­ka­zu­je ne­žnost i bri­gu je­di­no pre­ma svo­joj ne­ve­sti, mle­ka­ri­ci Pra­sko­vji
Pe­le­gre­jev­noj (skra­će­no Pa­ra­ša ili Pa­ran­ka), dok je sa svim dru­gim li­ko­vi­ma u ve­či­
toj sva­đi. Me­đu nji­ma se na­la­ze: ci­ga­nin Mo­ra, tr­go­vac ko­nji­ma, i nje­go­vo islu­že­no
sta­ro klju­se ko­je pro­da­je Pe­tru­ški; šar­la­tan­ski dok­tor; dva Ara­pi­na – je­dan pan­to­mi­
mi­čar, a dru­gi žon­gler; Ne­mac, od­no­sno „stra­nac“ ko­ji ku­pu­je sta­ru i iz­no­še­nu ode­
ću, a pro­da­je no­vu; voj­nik sa či­nom de­se­ta­ra i, na kra­ju, pas me­ša­nac ko­ji u fi­nal­noj
sce­ni od­vla­či Pe­tru­šku sa po­zor­ni­ce.
Jed­na od naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­jih Pe­tru­ški­nih oso­bi­na je­ste nje­gov kre­štav glas, ve­
o­ma raz­li­čit od ljud­skog gla­sa. Pro­iz­vo­dio se uz po­moć ma­le me­ha­nič­ke na­pra­ve
ko­ja se sta­vlja­la na kraj je­zi­ka, bli­zu re­si­ce, a osim ozna­či­telj­ske funk­ci­je sa­mog Pe­
tru­ški­nog li­ka ne­pri­ja­tan kre­šta­vi zvuk imao je sig­nal­nu ulo­gu u lut­kar­skoj pred­sta­
vi - an­ti­ci­pi­rao je pr­vo Pe­tru­ški­no po­ja­vlji­va­nje, a svo­jom pro­dor­no­šću i upa­dlji­vo­
šću skre­tao je pa­žnju lju­di­ma ko­ji, u va­šar­skoj gu­žvi, bu­ci, i obi­lju dru­gih sa­dr­ža­ja,
ve­ro­vat­no ne bi pri­me­ti­li de­ša­va­nja na ne­ve­li­koj lut­kar­skoj po­zor­ni­ci. Po­red to­ga,
ne­pri­jat­ni kre­šta­vi glas bio je lajt-mo­tiv Pe­tru­ški­nog fi­zič­kog bo­la - cen­tral­nog dra­
ma­tur­škog mo­men­ta mno­gih si­tu­a­ci­ja u to­ku pred­sta­ve.5 Zbog sve­ga to­ga ne iz­
ne­na­đu­je či­nje­ni­ca da je Stra­vin­ski svoj Kon­zertstück pre­im ­ e­no­vao ne u Pe­tru­ška,
ne­go u Pe­tru­škin krik. Krik, u na­slo­vu „rad­ne ver­zi­je“ Stra­vin­skog, ka­ko Ta­ra­skin za­
klju­ču­je, ni­je bio me­ta­fo­ra emo­ci­o­nal­nog pa­to­sa sa ko­jim se lik Pe­tru­ške su­o­ča­va u
kom­po­zi­to­ro­vom ba­le­tu. Šta­vi­še, oso­bi­ne Pe­tru­ški­nog li­ka iz ru­ske tra­di­ci­je Stra­vin­
ski je ver­no pre­neo u svog kon­flikt­nog pi­ja­ni­stu, a po­tom ih i na­knad­no pre­po­znao
u nje­mu. Me­đu­tim, te oso­bi­ne ni­ka­ko ne od­go­va­ra­ju Pe­tru­ški u ba­le­tu Stra­vin­skog
– „be­smrt­nom i ne­sreć­nom he­ro­ju sva­kog va­ša­ra u sva­koj ze­mlji“ – ka­ko ga je kom­
po­zi­tor opi­sao u Hro­ni­ci mo­ga ži­vo­ta. Jer, ka­ko Ta­ra­skin na­gla­ša­va, to ni­je Pe­tru­ška,
to je Pje­ro (Ta­ru­skin, 1996: 667).
Da­lji rad na Kon­zertstück-u Stra­vin­skom je bio olak­šan sreć­nim pro­na­la­skom
vi­zu­el­no-li­te­rar­ne in­spi­ra­ci­je u vi­du fol­klor­nog Pe­tru­ške. Re­še­nja ko­ja je Stra­vin­ski
pri­me­nio u od­re­đe­noj me­ri pod­se­ća­ju na dra­ma­tur­gi­ju fol­klor­ne lut­kar­ske pred­sta­
ve. Na pri­mer, na­kon po­zdra­va pu­bli­ci Pe­tru­ška bi za­po­čeo raz­go­vor sa svi­ra­čem
na har­mo­ni­ci (har­mo­ni­ka je in­stru­ment ko­ji je do XIX ve­ka go­to­vo u pot­pu­no­sti
po­ti­snuo tra­di­ci­o­nal­ne gu­sli) i tra­žio od nje­ga da mu svi­ra. U po­čet­ku bi ple­sao
sam, po­tom sa svo­jom že­nom, da bi je na kra­ju iz­gu­rao sa sce­ne (Ta­ru­skin, 1996:

5 Pri­me­ri su sce­na u ko­joj Pe­tru­šku iz se­dla iz­ba­cu­je ko­bi­la ko­ju mu je pro­dao Ci­ga­nin tr­go­vac, kao
i sce­na u ko­joj Ne­mac svo­jim šta­pom uda­ra Pe­tru­šku po gla­vi. Uz to, Pe­tru­ški­no ne­ljud­sko kre­šta­nje
je­ste i sig­nal za­vr­šet­ka pred­sta­ve, u ko­jem ve­li­ki cr­ni pas od­vla­či Pe­tru­šku sa po­zor­ni­ce dok ovaj vi­če:
- Do­vi­đe­nja, de­co! Do­vi­đe­nja, su­ro­vi sve­te! Viu, viu, viu....! Sve naj­bo­lje do sle­de­ćeg vi­đe­nja!

160
 interkulturalna istra živanja

669). Mu­zi­ka Pe­tru­ški­nog ple­sa pod­se­ća na Ka­ma­rin­sku, ru­sku na­rod­nu igru či­ja se
ka­rak­te­ri­stič­na me­lo­di­ja mno­go­stru­ko po­na­vlja. U umet­nič­koj ru­skoj mu­zi­ci Ka­
ma­rin­ska­ja se pr­vi put sre­će kod Glin­ke, a ka­sni­je su je i dru­gi ru­ski kom­po­zi­to­ri
ko­ri­sti­li to­kom ce­log XIX ve­ka, uglav­nom u sim­fo­nij­skim fi­na­li­ma (npr. Čaj­kov­ski
u Dru­goj sim­fo­ni­ji). Iako Ru­ska igra, u pr­vom či­nu Pe­tru­ške, ni­je u pra­vom smi­slu
„ka­ma­rin­ska­ja“, ona je­ste bri­ljant­ni mo­to per­pe­tuo ko­ji po svom ka­rak­te­ru, i me­stu
na ko­jem se na­la­zi, dra­ma­tur­ški od­go­va­ra ulo­zi ko­ju „ka­ma­rin­ska­ja“ ima u na­rod­
noj lu­kar­skoj pred­sta­vi.

Po­če­tak Ru­ske igre iz ba­le­ta Pe­tru­ška

161
interkulturalna istra ži vanja

Da­kle, dva mu­zič­ka ko­ma­da ko­ja će ka­sni­je po­sta­ti deo ba­le­ta na­pi­sa­na su kao
deo Kon­zertstück-a, a ide­ja o to­me da bi ova mu­zi­ka mo­gla po­sta­ti ba­let pa­la je na
pa­met Dja­gi­lje­vu na­kon što ju je pr­vi put čuo pri­li­kom jed­ne po­se­te Stra­vin­skom.
Sa Dja­gi­lje­vim je ta­da bio i Ni­žin­ski i sva tro­ji­ca su se slo­ži­li da bi rad na sce­na­ri­ju
tre­ba­lo po­ve­ri­ti Alek­san­dru Be­no­au, ko­ji je, me­đu­tim, ne­što ra­ni­je od­lu­čio da vi­še
ni­ka­da ne­će uze­ti uče­šće u bi­lo kom pro­jek­tu po­zna­tog im­pre­sa­ri­ja. Me­đu­tim, ka­
ko je Stra­vin­ski in­si­sti­rao na sa­rad­nji sa Be­no­a­om, de­lom zbog uspe­ha ko­ji su po­
sti­gli sa Žar pti­com, a de­lom i zbog to­ga što je Be­noa bio lju­bi­telj i do­bar po­zna­va­
lac ru­skih na­rod­nih obi­ča­ja i ob­re­da, Be­noa ni­je du­go odo­le­vao i nje­gov do­pri­nos
scen­skom i dra­ma­tur­škom osmi­šlja­va­nju ba­le­ta bio je ogro­man, upr­kos ka­sni­jim
po­ku­ša­ji­ma Stra­vin­skog da to po­rek­ne. Ta­ra­skin is­ti­če da se do­ka­zi o ulo­zi ko­ju
je Be­noa imao pri­li­kom stva­ra­nja Pe­tru­ške mo­gu pro­na­ći ka­ko u do­ku­men­ti­ma iz
tog do­ba, ta­ko i u sa­mom sce­na­ri­ju. Spro­vo­de­ći svo­je­vr­snu re­kon­struk­ci­ju sce­na­ri­
ja, Ta­ra­skin u nje­mu „ras­kri­va“ Stra­vin­skog i Be­no­aa sa že­ljom da po­ka­že ka­ko je
Stra­vin­ski te­žio ka ru­skom Pe­tru­ški, a da je pri­bli­ža­va­nje Pje­rou, ve­ćim de­lom, u
stva­ri, Be­no­a­o­va za­slu­ga.
Iden­ti­tet i sim­bo­lič­ki sa­dr­žaj Pje­ro­o­vog li­ka u evrop­skom kul­tur­nom pro­sto­ru
ne­pre­kid­no se tran­sfor­mi­sao od nje­go­vih po­če­ta­ka u fran­cu­skoj Co­me­die dell ar­te
pa do pred sam kraj eks­pre­si­o­ni­zma. Ne­ma­li broj umet­ni­ka uče­stvo­vao je u pro­ce­su
kom­po­no­va­nja i re­kom­po­no­va­nja Pje­ro­o­vog iden­ti­te­ta u skla­du sa sop­stve­nim sve­
to­na­zo­ri­ma i du­hom vre­me­na u ko­jem su stva­ra­li. Me­đu­tim, ka­ko mu­zi­ko­lo­gi­nja
Ana Ste­fa­no­vić na­po­mi­nje, „no­va ge­ne­za Pje­roa iz Ber­ga­ma kra­jem XIX i po­čet­kom
XX ve­ka či­ni se mno­go slo­že­ni­jom od ce­log pu­ta ko­ji je nje­go­va be­la fi­gu­ra pre­šla od
Com­me­die dell’ar­te pa do ta­da“ (Ste­fa­no­vić, 1994: 35). Ta­ra­skin sma­tra da je „pred
kraj XIX ve­ka fi­gu­ra tu­žnog klov­na u vre­ća­stom be­lom ode­lu sa ve­li­kim dug­ma­di­
ma, na­pu­de­ri­sa­nog li­ca i na­cr­ta­nog osme­ha po­sta­la istin­ski si­no­nim za ro­man­ti­čar­
sku umet­nost i li­te­ra­tu­ru, če­sto za­stu­pa­ju­ći sa­mo­dra­ma­ti­zu­ju­ću per­spek­ti­vu sa­mog
umet­ni­ka“ (Ta­ru­skin, 1996: 674). Je­dan od pre­lom­nih mo­me­na­ta XIX ve­ka, na­kon
če­ga je ro­man­ti­čar­ska re­cep­ci­ja Pje­roa po­če­la da po­sta­je po­gled u sop­stve­ni od­raz
u ogle­da­lu, je­ste ro­man bra­će Gon­kur (Gon­co­urt) iz 1867. go­di­ne o sli­ka­ru op­
sed­nu­tom Pje­ro­o­vim tu­žnim li­kom. Ova fan­ta­zi­ja je po­sta­la re­al­nost u stva­ra­la­štvu
ilu­stra­to­ra Vi­je­ta (Wil­let­te), u či­jim je ra­do­vi­ma Pje­ro „ne­ka vr­sta bo­em­skog umet­
ni­ka, set­nog i ide­a­li­stič­nog...“ (Ta­ru­skin, 1996: 674). Li­te­rar­ni pan­dan ovom auto­ru
je­ste bel­gij­ski pe­snik Al­ber Ži­ro (Gi­raud), na či­je je sti­ho­ve iz 1884. Šen­berg kom­
po­no­vao svog Pje­roa Me­se­ča­ra, a ne tre­ba iz­o­sta­vi­ti ni Le­on­ka­va­lo­ve (Le­on­ca­val­lo)
Pa­ja­ce na nje­gov sop­stve­ni li­bre­to.
Sa za­o­štra­va­njem okol­no­sti ko­je će do­ve­sti do bol­nog is­ku­stva fin de siè­cle-a,
pre­po­zna­va­nje Pje­roa pre­sta­je da se od­vi­ja is­klju­či­vo u okvi­ri­ma ro­man­ti­čar­skog

162
 interkulturalna istra živanja

umet­nič­kog sen­zi­bi­li­te­ta i za­po­či­nje da­lja me­ta­mor­fo­za nje­go­vog li­ka u skla­du sa

sim­bo­lič­kim po­ru­ka­ma eks­pre­si­o­ni­zma. Fin de siè­cle bio je vre­me de­struk­ci­je este­
tič­kih i etič­kih nor­mi kroz is­ku­stvo do­tra­ja­le, de­ka­dent­ne ro­man­ti­čar­ske umet­no­sti
i ni­če­an­skog sve­ta bez bo­ga. Slom dru­štve­nih vred­no­sti po­go­dio je sve so­ci­jal­ne
in­sti­tu­ci­je, od dr­ža­ve do po­ro­di­ce, a umet­nik fin de siè­cle-a gu­bit­kom dru­štve­nog
oslon­ca i tra­di­ci­o­nal­nih vred­no­sti okre­nuo se de­vi­jant­nim ob­li­ci­ma per­cep­ci­je sve­
ta – este­ti­za­ci­ji, he­do­ni­zmu, eg­zi­sten­ci­jal­noj ne­an­ga­žo­va­no­sti i de­ka­den­ti­zmu. Pje­ro
je ta­da, ka­ko na­vo­di Karl Šor­ske (Schor­ske), iden­ti­fi­ko­van sa „dra­stič­nom, ar­he­tip­
skom for­mu­la­ci­jom is­ku­stva gu­bit­ka“ (Šor­ske, 1998: 345) eks­pre­si­o­ni­zma, i to „ka­
ko sa po­čet­nim uda­rom i kri­kom, ta­ko i do kraj­no­sti do­ve­de­nog su­o­če­nja su­bjek­
ti­vi­te­ta sa Tha­na­to­som, pa sve do po­zne objek­ti­vi­za­ci­je, do po­ku­ša­ja us­po­sta­vlja­
nja rav­no­te­že... kao di­rek­tan iz­da­nak de­ka­dent­ne ob­ne­vi­de­lo­sti pred pro­ble­mom,
Pje­ro, po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka, po­sta­je cen­tar pa­žnje čo­ve­ko­vog, umet­ni­ko­vog
su­o­ča­va­nja sa njim“ (Ste­fa­no­vić, 1994, 36). Ana Ste­fa­no­vić sma­tra da se u ta­kvom
Pje­rou po­ma­lo na­la­ze i Vi­sme­nov (Whi­smens) De­za­sen, Vajl­dov (Wil­de) Do­ri­jan
Grej i Pru­stov (Pro­ust) Sen-Lu (Ste­fa­no­vić, 1994, 36). Fa­sci­na­ci­ja Pje­ro­o­vim tu­žnim
li­kom, u tom kon­tek­stu, ni­je mi­mo­i­šla ni Džej­msa En­so­ra (En­sor), Pa­bla Pi­ka­sa
(Pis­sa­so) i An­drea De­ra­na (De­rain).

Džejms En­sor: Oža­lo­šće­ni Pje­ro

163
interkulturalna istra ži vanja

Pa­blo Pi­ka­so: Pje­ro

Svo­je­vr­sno „pre­vo­đe­nje“ Pe­tru­ške u Pje­roa pod­ra­zu­me­va­lo je pre­u­zi­ma­nje Pje­

ro­o­vih oso­bi­na, kao i za­ple­ta u ko­jem te oso­bi­ne do­la­ze do iz­ra­ža­ja, jer su, kao što
je po­ka­za­no, iz­vor­ni ka­rak­te­ri ova dva li­ka iz­ra­zi­to ne­po­du­dar­ni. Kao svo­je­vr­sni
do­da­tak, „pje­ro­li­ki“ Pe­tru­ška pre­u­zeo je sim­bo­lič­ki sa­dr­žaj ko­ji je umet­nost XIX i
po­čet­ka XX ve­ka ve­zi­va­la za Pje­roa. Pre­ma Ta­ra­ski­nu, ovo je bio maj­stor­ski po­tez
ko­ji je ba­le­tu Pe­tru­ška omo­gu­ćio „da pre­va­zi­đe svoj pr­vo­bit­ni te­mat­ski, vre­men­ski
i pro­stor­ni kon­tekst i stek­ne sta­tus de­la ko­je go­vo­ri o sve­vre­me­nim pi­ta­nji­ma ve­za­
nim za čo­ve­ka i ljud­sko dru­štvo“ (Ta­ru­skin, 1996: 673).
Be­noa je osmi­slio dvo­stru­ku rad­nju Pe­tru­ške u ko­joj „spo­lja­šnja“ sce­na pri­ka­zu­
je „sim­fo­ni­ju uli­ce“ u vre­me ve­li­kog po­klad­nog va­ša­ra, dok se unu­tra­šnja za­sni­va na
za­ple­tu lju­bav­nog tro­u­gla iz­me­đu Pe­tru­ške, Ba­le­ri­ne i Ara­pi­na. Pri­ča o lju­bav­nom

164
 interkulturalna istra živanja

tro­u­glu ne­ma upo­ri­šte u tra­di­ci­o­nal­nim te­ma­ma fol­klor­nog Pe­tru­ške ne­go pred­sta­

vlja asi­mi­la­ci­ju sta­rog lju­bav­nog za­ple­ta iz­me­đu Pje­roa, Ko­lum­bi­ne i Ar­le­ki­na. Hof­
ma­nesk­ni lik Ča­rob­nja­ka (ka­ko ga na­zi­va Ta­ra­skin) ko­ji lut­ka­ma da­ru­je ži­vot opet
pred­sta­vlja Be­no­a­o­vu ide­ju i ta­ko­đe ne­ma po­re­klo u tra­di­ci­o­nal­nim Pe­tru­ška pred­
sta­va­ma. Lik Ba­le­ri­ne kraj­nje je ne­ti­pi­čan za fol­klor­nog Pe­tru­šku i di­rekt­no uka­zu­je
na trans­for­ma­ci­ju li­ka Ko­lom­bi­ne. Sa dru­ge stra­ne, Ara­pin je­ste tra­di­ci­o­nal­ni lik, ali
ne­tra­di­ci­o­nal­no in­ter­pre­ti­ran.6
Ta­ra­skin pret­po­sta­vlja da je jed­na od sli­ka ve­za­nih za od­nos Ara­pi­na i Pe­tru­ške
bi­la u Be­no­a­o­vom se­ća­nju, jer je on že­leo da se ras­plet lju­bav­nog tro­u­gla u ba­le­tu za­
vr­ši ubi­stvom Ara­pi­na od stra­ne lju­bo­mor­nog Pe­tru­ške. Ta­kav ras­plet bio bi u du­hu
tra­di­ci­o­nal­nog Pe­tru­ške, jer su na­sil­ni­štvo i ubi­ja­nje bi­li deo Pe­tru­ški­nog „re­per­to­a­
ra“, dok su Ara­pi bi­li bez­o­pa­sni za­ba­vlja­či. Ide­ja o za­me­ni ulo­ga pa­la je Stra­vin­skom
na pa­met, a ova či­nje­ni­ca, pre­ma mom mi­šlje­nju, ne kon­ver­gi­ra sa Ta­ra­ski­no­vom
ine­tr­pre­ta­ci­jom po ko­joj je sa­mo Be­noa taj ko­ji je Pe­tru­šku „oslo­bo­dio ste­ga“ svo­jih
tra­di­ci­o­nal­nih oso­bi­na i omo­gu­ćio mu da se „ugra­di“ u Pje­ro­ovu sim­bo­lič­ku ra­van.
Ključ­ni ot­klon od tra­di­ci­o­nal­nog Pe­tru­ške i pri­bli­ža­va­nje Pje­rou do­go­dili su se u
tre­nut­ku u ko­jem je Pe­tru­ška po­stao žr­tva, jer sa­ma ana­lo­gi­ja sa lju­bav­nim tro­u­
glom Com­me­die dell’ar­te ne bi Pe­tru­škin lik ta­ko sna­žno po­ve­za­la sa Pje­ro­o­vim da
je ras­plet vra­tio Pe­tru­šku svo­jim iz­vor­no ru­skim ko­re­ni­ma.
Ne že­lim da su­ge­ri­šem ka­ko ele­men­ti po­ste­pe­nog raz­vo­ja ba­le­ta Stra­vinskog
tre­ba ili mo­gu da bu­du „ko­rek­tiv­no ogle­da­lo“ za bi­lo či­ju in­ter­pre­ta­ci­ju nje­go­ve
za­vr­šne ver­zi­je, pa ta­ko ni za Ador­no­vu. Ipak, po­što se Stra­vin­ski, kroz Pe­tru­šku,
uklju­čio u in­ter­tek­stu­al­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ka­no­nom za­pad­no­e­vrop­ske mu­zi­ke,
sma­tram da okol­no­sti i uslo­vi na­stan­ka ba­le­ta kon­struk­tiv­no do­pu­nju­ju kon­tekst u
ko­jem se ta ko­mu­ni­ka­ci­ja od­i­gra­va. Bez ob­zi­ra či­ji je kre­a­tiv­ni im­puls imao ve­ćeg
ude­la u nje­go­vom stva­ra­nju, lik Pe­tru­ške pred­sta­vlja svo­je­vr­sni ka­rak­ter­ni hi­brid -
re­zul­tat pro­ži­ma­nja li­ko­va Pje­roa i iz­vor­nog, fol­klor­nog Pe­tru­ške. Sma­tram da tre­ba
pri­me­ti­ti da je Ador­no­va in­ter­pre­ta­ci­ja po ko­joj Pe­tru­škin lik ima su­bjek­ti­vi­stič­ke
cr­te, ali „mu­zi­ka pre­la­zi na stra­nu smi­ja­ča“, na je­dan po­sre­dan na­čin kom­ple­men­
tar­na sa Ta­ra­ski­no­vim na­sto­ja­njem da „pje­ro­ov­sku“ stra­nu Pe­tru­ški­nog li­ka pri­pi­še
Alek­san­dru Be­no­au, a ru­sku, fol­klor­nu i „na­sil­nič­ku“ Stra­vin­skom, ko­ji je, po­red

6 U fol­klor­nom Pe­tru­ški naj­če­šće su se mo­gla sre­sti dva Ara­pi­na, ko­ji su vr­lo ret­ko uče­stvo­va­li u sa­
moj rad­nji. Uglav­nom su iz­vo­di­li ple­snu in­ter­me­co tač­ku, ko­ja je lut­ka­ri­ma da­va­la pri­li­ku da po­ka­žu
svo­ju ve­šti­nu. Ka­ko sa­zna­je­mo od Ta­ra­ski­na, ko­ji o to­me ci­ti­ra Ku­znje­co­va (Ye. Ku­znet­sov), od­re­đe­na
in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu Ara­pi­na i Pe­tru­ške de­ša­va­la se vr­lo ret­ko: „Pe­tru­ška bi se po­ja­vio na­kon arap­skog
ple­sa, u tre­nut­ku ka­da je je­dan Ara­pin već oti­šao se po­zor­ni­ce. Pe­tru­ška bi za­po­čeo raz­go­vor sa dru­
gim Ara­pi­nom, ko­ji bi, po­tom, pe­vao arap­sku pe­smu, a Pe­tru­ška bi po­ku­ša­vao da ga na­u­či da pe­va
ru­sku. Na­kon raz­li­či­tih ko­mič­nih ne­spo­ra­zu­ma, Pe­tru­ška bi naj­ur­ io Ara­pi­na sa po­zor­ni­ce svo­jim šta­
pom“. Ye. Ku­znet­sov, Rus­skiye narodnїye gulyaniya, str. 60, pre­uz­ e­to iz: Ta­ru­skin, 1996, 679.

165
interkulturalna istra ži vanja

Be­no­aa, uče­stvo­vao u ob­li­ko­va­nju li­te­rar­nog sa­dr­ža­ja ba­le­ta i u či­joj se is­klju­či­voj

stva­ra­lač­koj kom­pe­ten­ci­ji na­la­zi­la mu­zi­ka. Na taj na­čin Ta­ra­skin, do­du­še iz pot­pu­
no dru­ga­či­jeg me­to­do­lo­škog ugla, Ador­nu da­je za pra­vo što Stra­vin­skom pre­ba­cu­je
da se, iz kon­tek­sta pred­su­bjek­ti­vi­stič­ke ru­ske tra­di­ci­je, uklju­ču­je u to­ko­ve za­pad­no­
e­vrop­skog mo­der­ni­zma i „le­gi­ti­mi­ra ras­pad su­bjek­ta“, od­no­sno su­bjek­ti­vi­sti­čkog
prin­ci­pa do ko­jeg je, u nje­go­voj fi­lo­zo­fi­ji, za­pad­no­e­vrop­ska umet­nost du­go i te­ško
do­la­zi­la. Za raz­li­ku od Ador­na, vo­đe­nog ide­ja­ma di­ja­lek­ti­ke i he­ge­lov­ske isto­ri­je,
Ta­ra­skin se, post­mo­der­no mu­dar, klo­ni „ve­li­kih na­ra­ti­va“ i po­ku­ša­va da, kroz pre­
u­ve­li­ča­va­nje uti­ca­ja Stra­vin­skog na evrop­ski mu­zič­ki mo­der­ni­zam, us­po­sta­vi pro­
ži­ma­ju­će, ali ipak dis­tan­ci­ra­no sa­po­sto­ja­nje iz­me­đu Stra­vin­skog, kao pri­pad­ni­ka
ru­ske tra­di­ci­je, i za­pad­no­e­vrop­skog mu­zič­kog ka­no­na. Bez že­lje da ba­nal­no po­jed­
no­sta­vim po­zi­ci­ju iz ko­je ovaj mu­zi­ko­log na­stu­pa, sma­tram da po­jam tra­di­ci­je, u
nje­go­voj upo­tre­bi, po­ka­zu­je iz­ve­sne slič­no­sti sa ide­jom sud­bi­ne od ko­je Stra­vin­ski
po­ku­ša­va da po­beg­ne (ali ga ona ipak su­sti­že, mo­žda upra­vo u vi­du Ta­ra­ski­no­vog, i
slič­nih tek­sto­va). U na­sto­ja­nju da „ras­krin­ka“ Stra­vin­skog, ko­ji je, u auto­bi­og­ ra­fi­ji i
dru­gim na­pi­si­ma, če­stim kri­vo­tvo­re­njem po­da­ta­ka iz svo­je i ru­ske pro­šlo­sti, po­ku­
šao da se le­gi­ti­mi­še u za­pad­no­e­vrop­skom mu­zič­kom ka­no­nu, Ta­ra­skin se, ot­kri­va­
njem ono­ga što je Stra­vin­ski že­leo da sa­kri­je, im­pli­cit­no po­ka­zu­je kao ne­ko ko taj
ka­non „ču­va“ od Stra­vin­skog. Me­đu­tim, ka­ko se stva­ra­lač­ka ve­li­či­na i uti­caj Stra­
vin­skog na to­ko­ve mu­zi­ke XX ve­ka ne mo­že ogra­ni­či­ti sa­mo na mu­zič­ku tra­di­ci­ju iz
ko­je je po­te­kao, za­pad­no­e­vrop­ski mu­zič­ki ka­non u Ta­ra­ski­no­vom tek­stu „pro­pu­šta“
Stra­vin­skog, ali sa­mo kao „rus­skiy slog“, sa­mo kao svo­je Dru­go. Kon­kret­na Ta­ra­ski­
no­va me­to­da za­sno­va­na je na po­tra­zi za „pr­vim po­če­li­ma“ kom­po­zi­to­ro­vih de­la i
nji­ho­vim po­zi­ci­o­ni­ra­njem u ru­skoj umet­nič­koj mu­zi­ci, fol­klo­ru, kul­tur­nom am­bi­
jen­tu, ili ne­kim dru­gim bi­o­graf­skim pret­po­stav­ka­ma. Kao dru­ga pre­mi­sa u Ta­ra­ski­
no­voj ar­gu­men­ta­ci­ji po­ja­vlju­ju se kom­po­zi­to­ro­vi na­vo­di, naj­če­šće pr­vo oni ra­ni, u
ko­ji­ma Stra­vin­ski is­ti­če svo­ju pri­pad­nost ru­skoj tra­di­ci­ji, a po­tom i oni iz ka­sni­jih
auto­bi­o­graf­skih knji­ga u ko­ji­ma je Stra­vin­ski na­mer­no „re­kon­stru­i­sao“ od­re­đe­ne
ži­vot­ne, pa čak i okol­no­sti iz ru­ske isto­ri­je mu­zi­ke, ne bi li tu pri­pad­nost opo­vr­gao.
Ra­di­ka­li­zo­va­no tu­ma­če­nje Ta­ra­ski­no­vog pri­stu­pa, iz ugla po­ten­ci­jal­nog auto­ra ko­ji
ne pri­pa­da za­pad­no­e­vrop­skom ka­no­nu, sto­ga mo­že da iz­gle­da ova­ko: Ta­ra­skin Stra­
vin­skom pri­pi­su­je svest o to­me da ni­su sve tra­di­ci­je jed­na­ke, uz pre­ćut­no oda­va­nje
pri­zna­nja što je do tog za­ključ­ka ipak do­šao na­kon mla­da­lač­kog sa­mo­o­dre­đe­nja kao
„po­bu­nje­ni­ka“ pro­tiv za­pad­no­e­vrop­ske mu­zi­ke.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ador­no, Te­o­dor: Fi­lo­zo­fi­ja no­ve mu­zi­ke, Be­og­ rad, No­lit, 1969.

2. Dal­ha­us, Karl: „Pro­blem vi­še kri­ti­ke“, Mu­zič­ki ta­las, Be­og­ rad, Clio, 2000, br. 26.

166
 interkulturalna istra živanja

3. Kelly, Ca­tri­o­na: The Rus­sian Car­ni­val Pup­pet The­a­tre, Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press, 1990.
4. Kir­stein, Lin­coln: Mo­ve­ment and Me­tap­hor: Fo­ur Cen­tu­ri­es of Bal­let, New York, Pre­a­ger,
1970.
5. Ste­fa­no­vić, Ana: „Pi­er­rot lu­na­i­re Ar­nol­da Šen­ber­ga“, Mu­zič­ki ta­las, Be­o­grad, Clio, 1994, 1.
6. Stra­vin­ski, Igor: Hro­ni­ka mo­ga ži­vo­ta: auto­bi­o­gra­fi­ja, Be­o­grad, Za­vod za udž­be­ni­ke i na­
stav­na sred­stva, 2005.
7. Stra­vin­ski, Igor & Craft, Ro­bert: Me­mo­a­ri i raz­go­vo­ri I-II, Za­greb, Zo­ra, 1982.
8. Ve­se­li­no­vić-Hof­man, Mir­ja­na: Pred mu­zič­kim de­lom, Be­o­grad, Za­vod za udž­be­ni­ke,
2007.
9. Šor­ske, Karl: Fin-de-si­ec­le u Be­ču, Be­o­grad, Ge­o­po­e­ti­ka, 1998.
10. Ta­ru­skin, Ric­hard: Stra­vinsky and the Rus­sian Tra­di­tion, Ber­ke­ley, Los An­ge­les: Uni­ver­sity
of Ca­li­for­nia Press, 1996.
11. Whit­tall, Ar­nold: „Stra­vinsky in con­text – Stra­vinsky as con­text“, u: The Cam­brid­ge Com­
pa­nion to Stra­vinsky, Jo­nat­han Cross – edi­tor, Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press,
2003.

Igor Stra­vinsky’s cha­rac­ter of Pe­trus­hka

– Pe­trus­hka and/or Pi­er­rot?

S um­m a r y : The study “Igor Stra­vinsky’s Pe­trus­hka bet­we­en the fol­klo­re Pe­trus­
hka and Pi­er­rot” is fo­cu­sed on the analysis of the cha­rac­ter of Pe­trus­hka - the
main pro­ta­go­nist of the sa­me-ti­tled bal­let by Igor Stra­vinsky – aiming to, among
his cha­rac­ter tra­its, iden­tify tho­se that can be lin­ked to the cha­rac­te­ri­stics of
the tra­di­ti­on­ al cha­rac­ter of Pe­trus­hka in the Rus­sian pup­pet the­a­ter on the one
hand, and Pi­er­rot from Com­me­dia dell’ar­te on the ot­her. Apart from fo­cu­sing on
the aspect of com­pa­ra­ble me­a­su­ra­bi­lity, this pa­per at­tempts to ad­dress the is­sue
of “com­po­sing” the cha­rac­ter of Pe­trus­hka thro­ugh re­con­struc­ting the ori­gins of
bal­let, which not only re­veal, but al­so, as a con­text for the cre­a­tion of the syncre­
tic na­tu­re of the cha­rac­ter of Pe­trus­hka, set the co-aut­hor­ship ro­le of Ale­xan­der
Benoîs in the con­cep­tion and re­a­li­za­tion of the bal­let, as well as Stra­vinsky’s
know­led­ge abo­ut the tra­di­tion of ori­gin (Rus­sian) and abo­ut the one in which he
sub­se­qu­ently so­ught to le­gi­ti­mi­ze him­self (We­stern Euro­pean). Hi­sto­ri­og­ rap­hi­cal
ma­te­rial is ta­ken from the “Stra­vinsky and the Rus­sian Tra­di­tion” mo­no­graph by
Ric­hard Ta­ru­skin, and the­re is al­so par­ti­cu­lar emp­ha­sis on cer­tain in­ter­pre­ta­ti­ons
of this ma­te­rial by the afo­re­men­ti­o­ned aut­hor as pa­ra­dig­ma­tic in the con­text of
re­ad­ ing the com­plex iden­tity of Pe­trus­hka, and Stra­vinsky’s mo­ti­ves for its in­ter­
cul­tu­ral and in­ter­tra­di­ti­on­ al po­si­ti­on­ ing.
K ey w o r d s : Pe­trus­hka, Pi­er­rot, iden­tity, re­con­struc­tion, hi­sto­ri­o­graphy, Stra­
vinsky, Benoîs, Ta­ru­skin, ca­non

167
interkulturalna istra ži vanja UDC 75.071.1:929 Murat M.
75.071.1:929 Aleksić S.

Ja­sna JO­VA­NOV, No­vi Sad

Min­hen kao iz­vo­ri­šte

sim­bo­li­zma
u srp­skom sli­kar­stvu
Je­dan od ma­nje is­tra­ži­va­nih, a ve­o­ma pri­sut­nih uti­ca­ja min­
Ap ­s t r a k t :
hen­ske sli­kar­ske Aka­de­mi­je na sli­kar­stvo sred­nje Evro­pe, sa aspek­tom na
sli­kar­stvo ju­žno­slo­ven­skih na­ro­da i srp­sko sli­kar­stvo na pre­la­zu iz XIX u XX
vek, je­ste uti­caj sim­bo­li­stič­ke po­e­ti­ke. Zna­ča­jan broj min­hen­skih sli­ka­ra, a
na­ro­či­to pro­fe­so­ra Aka­de­mi­je, re­le­vant­nih za na­ve­de­nu te­mu, na raz­li­či­te
na­či­ne je u svo­je sli­kar­stvo uklju­či­vao sim­bo­li­stič­ku prak­su. Sli­ka­ri sred­nje
Evro­pe, a na­ro­či­to stva­ra­o­ci ko­ji vo­de po­re­klo iz raz­li­či­tih de­lo­va Austro­
u­gar­ske mo­nar­hi­je kao u to vre­me je­din­stve­nog i spe­ci­fič­nog mul­ti­na­ci­o­
nal­nog i mul­ti­kon­fe­si­on­ al­nog pro­sto­ra, pri­hva­ti­li su sim­bo­li­stič­ki iz­raz u
mno­go ve­ćoj me­ri ne­go što se to do sa­da sma­tra­lo. S ob­zi­rom na nji­ho­vu
broj­nost, Mar­ko Mu­rat i Ste­van Alek­sić su oda­bra­ni kao pri­pad­ni­ci dve­ju
ge­ne­ra­ci­ja, raz­li­či­tih ži­vot­nih pu­te­va i ži­vot­nih okru­že­nja, raz­li­či­tih kon­fe­
si­ja, a da­nas i raz­li­či­tih dr­ža­va. Nji­ho­vo de­lo ipak od­ra­ža­va je­din­stven duh
ko­ji je za­cr­ta­la min­hen­ska Aka­de­mi­ja, ko­ju su obo­ji­ca po­ha­đa­li, i u tom
sve­tlu ga tre­ba po­sma­tra­ti. Kroz ana­li­zu sim­bo­li­stič­kog dis­kur­sa u nji­ho­vom
sli­kar­skom opu­su bi­će osve­tljen seg­ment ovog umet­nič­kog prav­ca ve­zan za
sli­kar­stvo min­hen­ske ško­le u hr­vat­skom i srp­skom sli­kar­stvu, a isto­vre­me­
no će bi­ti raz­mo­tre­ne i spe­ci­fič­no­sti in­di­vi­du­al­ne sim­bo­li­stič­ke po­et­ i­ke kod
sva­kog od na­ve­de­nih auto­ra.
Min­hen, Kra­ljev­ska aka­de­mi­ja li­kov­nih umet­no­sti, sim­bo­li­
K lj u č ­n e r e ­č i :
zam, Mar­ko Mu­rat, Ste­van Alek­sić

Sre­di­nom XIX ve­ka Min­hen kao grad do­ži­vlja­va na­gli pro­cvat (Schat­ten­ho­fer,
1979: 9–19; Ленц, 1988: 7–8) i pre­ra­sta u zna­čaj­no uni­ver­zi­tet­sko sre­di­šte, a Mak­
si­mi­li­jan II (Ma­xi­mi­li­an II) za­po­či­nje vla­da­vi­nu (1848) za­ve­tom da će „od Min­he­na

168
 interkulturalna istra živanja

na­pra­vi­ti ta­kav grad, da ni­ko ne­će mo­ći da ka­že da je upo­znao Ne­mač­ku, ako ni­je
vi­deo i Min­hen“ (Schat­ten­ho­fer, 1979: 9). Mak­si­mi­li­jan­štra­se i Mak­si­mi­li­ja­ne­um sa­
mo su deo ras­ko­ši i na­pret­ka do ko­jeg je do­šlo u to vre­me, uz in­du­strij­ski raz­voj ko­ji
je omo­gu­ćio pro­cvat umet­no­sti, stva­ra­nje zna­čaj­nih umet­nič­kih ko­lek­ci­ja i sve ve­ći
zna­čaj min­hen­ske umet­nič­ke Aka­de­mi­je osno­va­ne 1808. go­di­ne. Ne­pre­kid­no uve­
ća­va­nje kra­ljev­skih umet­nič­kih zbir­ki re­zul­ti­ra­lo je nji­ho­vim otva­ra­njem za jav­nost
– Glip­to­te­ke 1830. i Sta­re pi­na­ko­te­ke 1836. go­di­ne. Ko­nač­no, 1853. go­di­ne osno­va­
na je i No­va pi­na­ko­te­ka kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja tre­ba da pra­ti ak­tu­el­nu umet­nost i ko­ja
je oko 1900. go­di­ne u svom fon­du već ima­la za­vi­dan broj ra­do­va sa­vre­me­nih min­
hen­skih sli­ka­ra, kao što su: Lu­dvig Lefc (Lud­wig Lo­eftz), Vil­helm Lajbl (Wil­helm
Le­ibl), Franc fon Len­bah (Franz von Len­bach) i Franc fon Štuk (Franz von Stuck).
Ta­ko­đe, 1853/54. go­di­ne po na­lo­gu Mak­si­mi­li­ja­na II sa­gra­đen je mo­de­ran iz­lo­žbe­ni
pa­vi­ljon od če­li­ka i sta­kla sa od­go­va­ra­ju­ćim ime­nom – Sta­kle­na pa­la­ta (Gla­spa­last),
na­me­njen in­du­strij­skim, a od 1858. go­di­ne i go­di­šnjim In­ter­na­ci­o­nal­nim umet­nič­
kim iz­lo­žba­ma. Uz No­vu pi­na­ko­te­ku, naj­ve­ći zna­čaj me­đu zbir­ka­ma sa­vre­me­ne li­
kov­ne umet­no­sti ima­la je i zbir­ka Adol­fa Fri­dri­ha fon Ša­ka (Adolf Fri­e­drich von
Schack). Opre­de­lje­njem da sa­ku­plja sli­ke ne­mač­kih umet­ni­ka, kao i na­me­rom da
sa­či­ni ko­lek­ci­ju ko­pi­ja ču­ve­nih de­la ita­li­jan­skih maj­sto­ra re­ne­san­se, ma­ni­ri­zma i
ba­ro­ka, oku­pio je oko se­be ge­ne­ra­ci­ju iz­u­zet­no zna­čaj­nih sli­ka­ra ko­ji su za­cr­ta­li
pu­te­ve min­hen­skog sli­kar­stva to­ga do­ba, kao što su: Mo­ric fon Švind (Mo­ritz von
Schwind), Ar­nold Be­klin (Ar­nold Böcklin), Franc fon Len­bah, An­selm Fo­jer­bah
(An­selm Fe­u­er­bach), Hans fon Ma­re (Hans von Ma­re­es) i dru­gi.
No­ve okol­no­sti na umet­nič­koj po­zor­ni­ci Min­he­na od sre­di­ne XIX ve­ka de­lo­va­le
su pod­sti­caj­no i na sli­kar­stvo u ju­žno­slo­ven­skim ze­mlja­ma isto­vre­me­no usme­ra­va­
ju­ći umet­ni­ke ka no­voj me­tro­po­li evrop­skog sli­kar­stva. Sli­kar­stvo ko­je u to vre­me
na­sta­je i kon­ti­nu­i­ra­no se raz­vi­ja u Min­he­nu sve do po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta
po­zna­to je pod za­jed­nič­kim ime­ni­te­ljem „min­hen­ska ško­la“.1 Me­đu osta­lim sli­
ka­ri­ma iz mno­gih evrop­skih i va­ne­vrop­skih ze­ma­lja u Min­he­nu se, upra­vo u tom
pe­ri­o­du, ško­lu­je ve­lik broj bu­du­ćih sli­ka­ra i va­ja­ra slo­ven­skog po­re­kla, s te­ri­to­ri­je
Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je i iz Sr­bi­je (Јо­ва­нов, 1985). Oni na Aka­de­mi­ji, u ne­kom od
pri­vat­nih ate­ljea ili iz­lo­žbe­nih pro­sto­ra, us­po­sta­vlja­ju pr­ve kon­tak­te sa re­a­li­zmom,
upo­zna­ju opus Gi­sta­va Kur­bea (Gu­stav Co­ur­bet), sti­ču sa­zna­nja o ple­ne­ri­zmu, im­
pre­si­o­ni­zmu, kao i sli­kar­stvu se­ce­si­je, eks­pre­si­o­ni­zma i sim­bo­li­zma.
Spe­ci­fič­nom iden­ti­te­tu ostva­re­nja min­hen­ske ško­le do­pri­no­se i ra­zno­rod­ni uti­
ca­ji sta­ri­jih evrop­skih umet­nič­kih ško­la, kao i ne­mač­ke ro­man­ti­čar­ske ško­le. Ne­is­

1 Die Münchner Schule (1850–1914), katalog izložbe održane 1979. godine u Haus der Kunst u Min-
henu. Izložba je prikazala radove nemačkih slikara pripadnika ove slikarske škole, kao i drugih autora
iz ostalih evropskih zemalja i Amerike koji su se školovali u Minhenu i tamo formirali svoj likovni
izraz; Минхенска школа 1850–1900 [katalog], Београд, Народни музеј, 1988.

169
interkulturalna istra ži vanja

cr­pan iz­vor in­spi­ra­ci­je u to do­ba pred­sta­vlja­la je i umet­nost Ita­li­je, od an­ti­ke do sa­

vre­me­nih da­na, po­seb­no sli­kar­stvo ko­je su iz Ri­ma do­no­si­li stva­ra­o­ci Na­za­ren­skog
kru­ga. Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni či­nje­ni­cu da Min­hen sre­di­nom de­vet­na­e­stog ve­ka
po­sta­je zna­ča­jan evrop­ski cen­tar fo­to­graf­skih is­tra­ži­va­nja (Wic­hmann, 1973), a, po­
red to­ga, u nje­ga do­la­ze mno­gi po­zna­ti na­uč­ni­ci ko­je oku­plja ba­var­ski dvor. Uti­caj
sa­vre­me­nog po­zo­ri­šta – na­ro­či­to ope­re i pre sve­ga stva­ra­la­štva Ri­har­da Vag­ne­ra
(Ric­hard Wag­ner) – ta­ko­đe je ve­lik: ''Tri­stan i Izol­da'' su u Min­he­nu do­ži­ve­li pra­i­
zvo­đe­nje 1865, a pr­va dva de­la ci­klu­sa o Ni­be­lun­zi­ma, ''Rajn­sko zla­to'' i ''Val­ki­re'',
1869. i 1870. go­di­ne. Po­če­tak osme de­ce­ni­je, kao raz­do­blje ka­da Min­hen po­sta­je po­
seb­no ak­tu­e­lan za već po­me­nu­te umet­ni­ke, pred­sta­vlja i vre­me ve­li­kih i pre­sud­nih
pro­me­na na min­hen­skoj sli­kar­skoj sce­ni. Sjaj isto­rij­skog sli­kar­stva ble­di pred odu­
še­vlje­njem no­vim sa­dr­ža­ji­ma ko­ji obe­le­ža­va­ju po­nov­ni po­ku­šaj po­vrat­ka ono­me što
se sma­tra­lo za pra­vu, ak­tu­el­nu stvar­nost.
Otvo­re­ni­ji ra­zno­rod­nim uti­ca­ji­ma i du­hov­no bli­ži Pa­ri­zu ne­go kon­zer­va­tiv­nom
Be­ču, Min­hen je na In­ter­na­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi 1869. go­di­ne u Gla­spa­la­stu, iz­la­ga­njem
de­la Gi­sta­va Kur­bea, kao i Edu­ar­da Ma­nea (Edu­ard Ma­net) i bar­bi­zon­skih pej­za­ži­
sta (Jo­va­nov, 1988/89: 199) pre­sud­no uti­cao na sli­kar­sko opre­de­lje­nje ka re­a­li­stič­
kim te­ma­ma. Pri­ja­telj­ske i sli­kar­ske ve­ze Kur­bea i jed­nog od vo­de­ćih ''min­he­na­ca''
to­ga do­ba Vil­hel­ma Laj­bla (Ruh­mer, 1984) od­ra­zi­le su se i na Laj­blo­vo de­lo, a uti­ca­le
su i na for­mi­ra­nje gru­pe sli­ka­ra ko­ji su već u to vre­me po­če­li da se oku­plja­ju oko
Kur­be­o­vog min­hen­skog sled­be­ni­ka. Te­sna ve­za iz­me­đu min­hen­skog i pa­ri­skog sli­
kar­stva omo­gu­ći­la je iz­oš­ tra­va­nje po­e­tič­kih vred­no­sti jed­ne no­ve, spe­ci­fič­no min­
hen­ske umet­no­sti, ko­ja je sve do po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka za­do­vo­lja­va­la umet­nič­ku
ra­do­zna­lost ve­ći­ne sli­ka­ra na ško­lo­va­nju. Isto­vre­me­no ne­pre­sta­no (če­sto uza­lud)
stre­me­ći ka ita­li­jan­skom is­ku­stvu, a uzi­ma­ju­ći od umet­no­sti Min­he­na ono što je
nji­ho­vom sen­zi­bi­li­te­tu i tra­di­ci­o­nal­nom uku­su u do­mo­vi­ni bi­lo bli­sko, oni su tek
po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka po­če­li u ve­ćoj me­ri da skre­ću di­rek­tan po­gled put Pa­
ri­za, in­te­re­su­ju­ći se vi­še za pi­ta­nja sve­tlo­sti u sli­ci ne­go za kom­po­zi­ci­o­ne vred­no­sti
isto­rij­skog sli­kar­stva, za te­o­ri­je Vil­hel­ma Di­ca (Wil­helm Di­etz) da „sli­kar mo­ra sli­
ka­ti, od­no­sno iz­ra­ža­va­ti se bo­jom“ ili za „či­sto sli­kar­stvo“ Vil­hel­ma Laj­bla (Јо­ва­нов,
1985: 11). Sa dru­ge stra­ne, na iz­ve­stan na­čin po­ti­snut i za­gu­šen svim na­ve­de­nim
ka­rak­te­ri­za­ci­ja­ma umet­nič­kog iz­ra­za min­hen­skih đa­ka, da­nas sve vi­še na po­vr­ši­nu
iz­ra­nja ter­min ko­ji ob­u­hva­ta mno­go, na­di­la­zi stil­ske pe­ri­o­de i omo­gu­ća­va sa­gle­da­
va­nje stva­ra­la­štva sa no­vog sta­no­vi­šta: sim­bo­li­zam. Ma­da se sim­bo­li­stič­ki pro­se­
de pre­po­zna­je u de­li­ma mno­gih srp­skih min­he­na­ca, zbog od­re­đe­nih okol­no­sti kao
pri­mer za po­re­đe­nje, na­me­će se stva­ra­la­štvo dvo­ji­ce sli­ka­ra: Mar­ka Mu­ra­ta i Ste­va­na
Alek­si­ća. Nji­ho­vi ži­vot­ni pu­te­vi i nji­ho­va umet­nost, vi­še ne­go kod mno­gih dru­gih
sa­vre­me­ni­ka iz okru­že­nja, no­se pe­čat spe­ci­fič­nih kul­tur­no­i­sto­rij­skih okvi­ra, re­gi­o­
na u ko­ji­ma su ži­ve­li i stva­ra­li, vre­me­na i sa­mih okol­no­sti ko­je su ih pra­ti­le.

170
 interkulturalna istra živanja

Mar­ko Mu­rat (Lu­ka Ši­pan­ska, 1864 – Du­brov­nik, 1944)

Mar­ko Mu­rat je ostva­rio zna­tan opus isto­vre­me­no zna­ča­jan i za hr­vat­sku i za
srp­sku umet­nost kao i za sve­op­šta kul­tur­na kre­ta­nja u re­gi­o­nu. Pr­vo­bit­no opre­de­
ljen za sve­šte­nič­ki po­ziv, pr­ve po­u­ke o sli­kar­stvu ste­kao je u ate­ljeu fra Jo­si­pa Ro­si­ja
u Za­dru. U Min­hen je sti­gao 1886. go­di­ne, da bi se do 1887. pri­pre­mao za Aka­de­mi­
ju i, sa 23 go­di­ne, u ok­to­bru upi­sao na Na­tur­kas­se (Се­ку­лић, 1958: 270; http://ma­
tri­kel.abdk.de/), ko­ju te go­di­ne pri­ma pro­fe­sor Karl Ra­up (Karl Ra­upp). U pr­ve tri
go­di­ne ško­lo­va­nja uži­vao je sti­pen­di­ju ba­ro­na Lu­ja Vra­ni­ca­ni­ja, da bi po­tom na­šao
no­vog me­ce­nu u lič­no­sti Ve­li­mi­ra To­do­ro­vi­ća, ko­ji je u Min­he­nu sti­pen­di­rao ne­ko­
li­ci­nu srp­skih đa­ka. U Min­he­nu je sa stu­den­tom pra­va Mi­len­kom Ve­sni­ćem, ka­sni­
jim srp­skim po­li­ti­ča­rem i di­plo­ma­tom, us­po­sta­vio pri­ja­telj­stvo, ko­je je re­zul­ti­ra­lo
sa dva Ve­sni­će­va por­tre­ta, iz 1894. i 1902. go­di­ne i, za du­gi niz go­di­na skre­ta­njem
Mu­ra­to­vog ži­vot­nog pu­ta od Du­brov­ni­ka ka Be­o­gra­du (Ри­стић, 1969: 8, 10).

Marko Murat, Cveti u Dubrovniku, 1893.

Nacionalna galerija, Skopje

171
interkulturalna istra ži vanja

Marko Murat, Akt, 1890 – 1940.

Narodni muzej, Beograd

I sam od­ra­stao po­red vo­de­nog pro­stran­stva, Mu­rat je sa­svim iz­ve­sno u Ra­u­

pu, po­zna­tom po lju­ba­vi pre­ma je­ze­ru Him­ze, ko­je se na­la­zi ne­da­le­ko od Min­
he­na, i sklo­nom sli­ka­nju do­ga­đa­ja na vo­di, imao je­dan od uzo­ra ko­ji su usme­ri­li
nje­go­vo umet­nič­ko for­mi­ra­nje. Šta­vi­še, Ra­up je u nje­mu mo­gao da pod­stak­ne
sklo­nost ka pri­ka­zi­va­nju fi­gu­re u pri­ro­di, pod ve­drim ne­bom, ob­li­ko­va­ne uti­ca­ji­
ma at­mos­fer­skih pro­me­na. Sli­ka­nje pre­de­la sa raz­li­či­tim zna­če­nji­ma osta­će u toj
me­ri čvr­sto ute­me­lje­no u sli­ka­re­voj sve­sti, da će ovaj ža­nr, u ob­li­ku ci­ta­ta, na­ći
svo­je me­sto i u dru­gim kom­po­zi­ci­ja­ma, po­put Žen­skog ak­ta (1890–1940; Na­rod­ni
mu­zej, Be­o­grad) ve­ro­vat­no osmi­šlje­nog na ča­so­vi­ma ve­čer­njeg ak­ta kod pro­fe­
so­ra Lu­dvi­ga fon Her­te­ri­ha (Lud­wig von Her­te­rich) (htt­p:­//­ma­trikel.ab­dk.de/).­
U­ pozadin­i komp­ozici­je, n­a z­idu iz­a divana ­na koj­em l­eži na­ga devo­jka­, jasn­o
s­e vidi uramljeni­ predeo­, n­aslikan ­ka­snije­, ­oko 1940­,­ to­kom priprem­a za veliku
izložb­u u B­eo­gr­adu 1941 (­Сим­ић, 19­54:­81), ­koji po­vezuje d­va­pri­rodna­e­lemen-
t­a:­ nagos­t tela i jed­no­st­avnu lepotu ­prirode.­ Mu­rat je u H­ert­eri­hu, a j­oš više ­u
Vilhelmu fon Lindenšmitu (Wilhelm Lindenschmidt) (http://matr­ike­l.abdk.d­e/­)
koji je drž­ao kurs ­is­torijskog ­slikarstv­a, imao d­obr­og uči­te­lja kod­ k­ojeg j­e ­mo­ga­o
da sav­lad­a složen­e ­principe kompon­ovanja ­is­to­rijski­h ­prizora­. Ipak­, u s­ve­tlu na­j-
novijih čitanj­a ­opusa Ma­rk­a Mu­rata, ­kada j­e reč o ­složenoj­i v­išeznačnoj vezi­uč­i-
telj-u­če­nik, očigl­ed­no­ je da ­su­ značaj­na usmer­en­ja­ ka ­slojevi­to­m znač­enju slik­e ­i

172
 interkulturalna istra živanja

simb­olističk­om ­prosedeu­m­og­la u ­najvećoj meri da poteknu od p­ed­ag­oga ko­ji ­im

je i­s­am bio skl­on, pr­ofeso­ra slikarske tehnike Ota Zajca (Otto Seitz) (http://matr­
ik­el.abdk.de/) – „izg­led­a d­a mu je p­ro­fesor Ot­o Zajc bio najblis­ki­ji­kao ­pe­dagog­“
(­Симић, 1954: 74)­. N­ekolik­o godina ka­snije,­ 1­893, na sl­ikarsk­i ­od­sek kod­ Z­ajca
upisaće se i Rista V­uka­nović (Секулић, 1­954: 271;­ http:­//matr­ikel.a­bd­k.­de/), č­ij­e
će ­sli­ke­, pop­ut­ nekih ­Mu­ra­tovi­h, tak­ođe­ poprimi­ti izves­ne ­sim­bolisti­čke­ elemen­
te­, utka­ne u e­ks­pl­icitnu­i­storij­sku pod­logu. ­Pored­p­om­enute ­studije ž­en­sk­og akt­a,­
među Mu­rat­ove sl­ik­e ­sa Aka­de­mije spad­aju i p­or­treti ra­zličit­ih­ m­odela,­ uglav­
no­m ­slikani ­u klasi ­pro­fesora Z­ajca, izv­ede­ni­ u ta­mn­om­, ­„muz­ejskom“­ t­on­u, sa
­nag­lašeno ­natural­ističkim­ pr­imesama. K­on­ačno,­ sli­ko­m Starac u na­rod­nom i­z
o­ko­line Du­brovnika (1­892­; privatna ­kolekcij­a) ­sl­ikar se pre­dst­av­lja kao v­rstan
­portreti­sta, a i­st­ov­remen­o ­i ­umetnik ko­ji ­ne može­ da­ zanema­ri­ živopi­sn­ost i bo-
g­at­stvo na­rodnih ­pr­edanja oli­če­nih u r­ask­ošno­j nošn­ji­ mode­la. O­vi radovi pred­
sta­vljaj­u primere k­oj­i mogu ­da na­m ­ilustruj­u kako su­ se talena­t Marka Mu­ra­ta­
i zn­anje sa­ k­oj­im je s­tu­pi­o na Ak­ad­emi­ju­ t­okom šk­ol­ovanja ­ra­zvijali i­ n­adogra­
đivali. Studij­e ­i bora­vak u Min­henu ­traju do 1­893. god­ine­, kada se ­Ma­rko Mur­at
­s uspehom­ pr­edstavlj­a ­na izložb­i m­in­henskog Umet­ničkog ­udružen­ja u­ G­laspal­
as­t­u, ­sa s­li­ko­m Cveti­u Dubrov­niku (Nacionalna­gale­rija, Skop­lj­e) (Ри­с тић, ­19­69).
Ub­rzo p­os­le ove ­iz­ložb­e Murat­ izvesno­ v­reme boravi u ro­di­teljskom ­do­mu­ na
Šipanu ­i u zn­ak uspo­mene na pr­eminul­og oca­ s­lika nje­gov portret. Ostatak l­eta
provodi­ u ­Orašcu, ­gde­ mu j­e brat ­And­ro­ bio sv­eštenik­. „Čar­obni mo­tiv rasc­ve­
ta­log letnjeg ­vrta, bo­gat suncem­ i kolor­itom,­ t­aj predeo­ u kojem je slikar­ ­sta­lno
boravio,­ i onda­ kad j­e bio u­ Be­og­radu ili na n­ekom ­dr­ugom mes­tu, in­spi­risao ­je
tog­ l­eta Murata­ za dobro ­pozna­tu ­sliku P­ro­le­će. Kao­ mo­de­l za mlad­u ­de­vojku­ u
ruži­častom po­služila je slikareva ­sestra Pave, z­a ­koju j­e on,­ k­ao­ i uo­stalom ­za­ sv­e
član­ov­e svoje p­orodice gajio najne­žnija osećanja.“ (Ристић,­ 1969: 1­1).­ Peri­od ­od
1894.­­do ­1898, ­kada se­k­onačno ­n­ast­anio u­Beo­gr­adu, Mu­rat pr­ovodi u Beo­gr­adu,
D­ub­rovniku ­i­No­vom Sadu;­z­a ume­tn­ikov bora­va­k u­Beogr­adu­tih g­odina ve­zuj­u
se ofi­ci­je­lni port­re­ti kralja ­Al­eksandr­a Obre­nov­ić­a i n­jegovog­oc­a Mi­lana. ­Mno­go
zna­ča­jnija d­ela ­pr­edstavljaju p­or­tr­et­i slikani ­u Dubrov­niku, k­ao i kompozi­cij­a
Pre­d crkvo­m­svetog ­Vl­aha ­(1896; Nar­odni muz­ej, Be­ograd) ­zami­šl­jena kao­panda­n
pla­tnu Cv­et­i u Dubrovn­ik­u. U N­ovom ­Sadu M­ura­t bor­avi­189­7. go­di­ne, ka­da rad­i
­portr­ete­dobrotvorke Ma­ti­ce sr­pske ­So­fi­je Pasko­vi­ć, ka­o i­knji­žara A­rse Paje­vića i
­nje­gove supr­ug­e Anke. Viš­e od ­sa­mih portreta, ­na koj­ima­autor n­ij­e doseg­ao­čak­
ni svoja­p­rosečn­a ­ostva­re­nja, z­animljiva­j­e prep­iska i­zm­eđu Ma­t­ice sr­pske i­s­likara
U­roša P­re­dića.­N­aime, ­nakon odl­uk­e Upr­av­nog od­bora Ma­ti­ce sr­psk­e da Mura­tu­
pove­ri ­po­rtret S­ofije ­Pa­skovi­ć, a d­aleko po­znatij­em Uro­šu­ P­rediću­ samo p­ortret
nj­en­og ra­no­premin­ulog s­ina, Pre­di­ć se Milanu ­Saviću obr­atio pis­mo­m, želeći d­a
se up­ozna sa „M­urat e­fendijom­, t­om novom z­vezdom na nebu srpskog slikarst­va“­
(Шел­мић, 20­01: 56)­.

173
interkulturalna istra ži vanja

Marko Murat, Pred crkvom svetog Vlaha, 1896.

Narodni muzej, Beograd

Od ­1898. do ­po­čet­ka Prvo­g svetsko­g­ rata Murat je nameštenj­em v­ezan z­a

­Beograd (d­o­190­5. je bi­o ­na­stavnik ­crtanj­a u I beogr­ad­skoj gim­na­ziji, a zat­im ­jedan­
od­ osnivač­a i pro­fesor ­na­ Umetni­čko-­za­natsko­j škol­i)­. Leta­ provo­di­ u Dubr­ovniku­
odak­le­donosi ­sv­oje ­najbol­je­sl­ike, ko­j­e i­zlaže na samostalnim izlož­ba­ma u Beogradu
1894, 1898. i 1904. (Коларић,­1­985: 63,­64, 10­2–107, 1­43–­154), u S­omb­oru na ­Pr­voj
srpskoj sli­ka­rskoj i ­va­jarskoj i­zložbi­ 1­910. i­, t­akođe u ­So­mboru, na Prvoj­ iz­lo­žb­i­ li­
kovnih­u­metnika ­19­21, na Internac­ionalno­j ­izložbi ­u ­Parizu 1900, na Sv­et­skoj i­zl­ožbi
u Li­je­žu ­190­5, te kao­re­dovan ­iz­lag­ač na jugoslovenskim ume­tn­ičkim iz­ložb­ama (od
1904. ­do­1922. g­odine). Uče­st­vovao je i­na i­zlož­bi u Ri­mu­1911. ­go­dine, u sklopu po­
st­avke u­dr­uže­nja­„Medulić­“,­kao i ­na­izložbi ju­go­slovens­ki­h umet­nik­a u Pa­rizu 1919.

174
 interkulturalna istra živanja

godin­e. Značajan­d­oprinos­M­ur­at je da­o i­učešće­m u­osnivan­ju­različ­itih umet­ni­

čkih druš­tava­: Udruž­en­ja srpsk­ih­ umetnika z­a p­lastič­ne ume­tn­os­ti i ­muz­iku 1898,­
Likovn­e grupe sedmo­ri­ce početko­m ­XX veka,­ „­La­de­“ ­1904, „­Med­ulić-a­“, ­Odbor­a
­za orga­ni­zac­ij­u umetničkih poslova Srb­ij­e i Ju­gos­lavije 1­91­1–1913,­­kao­i Udruženj­a
­likovnih u­met­nika u ­Beogra­du 1919­. go­dine. Z­a ­va­nredno­g člana Srpske kralje­vsk­e
akademije ­iz­abran ­je 1920, ­a ­za­ redo­vnog 1940­. ­go­dine, k­ad­a ­su sli­kareva ­bo­lest
i ­na­goveštaj iz­bij­anja­ rata­ s­preč­ili o­tv­aranje v­eć­ p­ripremljene samostalne ­izložb­e
(Трифу­новић, ­1972: 475–501­).­ Nakon Prvog s­vetskog­ ra­ta­, ­1919.­ im­eno­van je ­za­
glavnog konz­ervatora d­ub­ro­vačkog Na­dleštv­a ­za umjetn­os­t i spom­enik­e ­i ostatak
ž­ivota će p­rovesti u Dubr­ov­n­ik­u.­Ovim poslom ­se­bavio sve do­pe­nzionisa­nja, ­19­34.
g­odine, kao­ i­ slikar­stv­om­ koje do­bi­ja­ n­ov­i tok: iz­ve­st­a­n mist­iciza­m­ i­ int­eresovanj­e
z­a ­religiozne t­em­e zaoku­plj­aju ga ­pod­jed­nako k­ao­ i ­pr­edeli, ­po­rtreti u­ du­brovač-
k­im amb­ij­entima­i fi­gura u ­pro­storu. ­Sve­tla pal­eta, koja nak­on­stud­ijsko­g ­bor­avka ­u
­Rimu 19­01/2. ­god­ine­biva dop­unjena­b­ogatom ­ska­lom nar­an­džasti­h i žu­tih­tonova
i ­pastozni­m ­namazo­m ­boje, pov­lači se ­u ­korist ta­mn­ijih to­no­va, a sv­etlost z­ami­
re na nj­eg­ov­im slikam­a.­ U po­znim­ p­rimors­k­im ­pr­edeli­ma iz okoline Dubro­vnika
­preovlad­av­a ­n­eš­to­ „­što j­e s­am slik­ar­ nazvao­ sp­iritu­al­izova­na ­daljina, ­ta­čnije um­et­
nička v­izi­ja ­nastal­a ­tih godin­a ’u č­ude­snoj dubrovačkoj samoći’­.“ (Ма­мић-Петрo­
вић, 20­07: 126)­ T­o je pe­rod ka­da se M­ura­t ­obraća i p­riro­di i s­am­om­ sebi­ u­ nasto­
janju ­da­ i­lu­struje r­azl­ičite ­izraze lica­, ­raspolo­že­nja i duh­ovn­a stan­ja­, što ­mo­žemo
s­hv­at­iti ka­o kon­ačno svođen­je rač­una, i­zv­edeno­onako k­ako je to M­urat celog­života­
radio­ – bojom ­na ­platnu. ­Sa dr­ug­e str­ane, r­ačun o sl­ikarst­vu Mark­a ­Murata n­ikad
nije­d­o kraja s­ve­den. Rasu­te ­na razni­m str­a­nama, ­od ­Sofije d­o Zag­re­ba, a­neke za­
uvek ne­stale u­r­atnom ­vihoru ­Prvog ­sv­etskog rata­, nj­egove s­li­ke­i dalj­e čekaju svog
strplji­vo­g hron­ič­ara.­
Mada­je b­io­sklon ­da ­rečima ­ra­zjašnjava­sv­oja načela o ­sušti­ni ume­tnosti­i sl­i-
k­ar­stva,­sam Marko­Mu­rat nika­d ­nije n­ar­oč­ito d­ržao do sli­karsk­ih prava­ca­. ­Nekol­ik­o
puta, i ne s­amo­kada je­i­zričit­o ­govorio o­s­vom sli­karstvu, ­bi­ranim ­rečima je o­pisi-
v­ao uti­ske i oseć­anja k­oja je u njemu­ budio pogled na­ n­eki­ prede­o. Na ­taj ­način ­je­
ipa­k i ne­hotič­no pru­žio sušt­ins­ka objaš­nj­enja k­oja dan­as mog­u ­da pomo­gnu u an­a-
lizi jed­nog broja n­jeg­ovih sl­ik­a: „Sl­ik­ar za k­ojeg­ je u­metničk­o ­s­tvaranje ­molitva­,
m­is­ti­čna vez­a st­va­ra­oca sa v­eč­nim n­eogr­aničenim Svestv­oritelje­m, ve­ruje te­meljno
d­a ­će sv­e dobre i­ ­le­pe­ ž­elje,­ misli i ­na­mere bit­i ­na n­ajideal­ni­ji nač­in ­ostv­arene u
­nadzemalj­skom ž­ivo­tu, božanstvenom­, ve­čnom.­“ (Мамић-Петр­овић,­ 2­007: 5)­
Mističn­a ­veza s­e ­kod Ma­rk­a ­Murata­ o­gl­eda u ­proces­u predan­og­ vizuel­no­g tuma­
čenja koje­treba­da pokaže u koliko­j meri i ­na ka­kav na­či­n ­se­ono što ­obično ok­o vidi
može­ r­azlikovati­ o­d ­onoga ­što vi­di­ oko ume­tn­ika. ­Od najranij­ih da­na­ pamt­eći­ u
slikam­a Murat ­se­,­ mn­og­o god­ina ka­snije,­ u s­vojoj­ auto­biograf­iji seća­ j­ednog
pov­ratka kuć­i tokom­ letnjeg r­aspus­ta­: „Di­vn­i ­naš Ši­pa­n prim­ao je sv­ake god­in­e

175
interkulturalna istra ži vanja

­polov­ino­m ­avgus­ta men­e i br­ata­u z­ačaranu atm­osferu ­pu­nu sunca,­t­ajans­tve­nog i u­

svo­joj v­relini i u­ l­ahoru ­ži­vahno­g majs­tr­ala koji­ j­e osveža­vao­ zele­nu Luku, bijele i
o­bo­jene i oveštale kuć­e ­i sve š­to je ­staja­lo i sve­što se kretal­o. ­Sunce ­prije neg­o će ­za­ći
za oš­tru Vel­jaru­ je­dnu po j­ednu iz­no­si n­a neb­u i o­dbljesk­uj­e ­na ze­mlji neiz­br­ojne
čari boja­ i­ armo­ni­ja koje­ ne opi­sujem,­ jer i­h ­suviše­ d­uboko ­os­jećam. ­Mir­is mor­a,
bor­ova­, srđe­la slanij­eh, katr­ana, š­ume lem­prike, ­vršlje i mrče... nebo­b­lago,­skoro­
u­morno, ­sa ko­g ­će­eto t­re­nu­ti pr­va zv­ije­zda ba­rk­e ­ribaric­e, ­pol­ožena ­leđ­a ves­lača,
p­oložena­ u nepres­tanom ­pokretu ­vesla,­ j­edra tamn­a ­na­ žarko­m ­nebu, hladno
svijet­la na po­zadini Lunh­ake... ­L’ora­c­he volge ­il desi­o.­... Zvoni Zdravo­Marij­a...,­t­eši,
­opominje..­. zvu­k svj­et­e mjed­i v­ez­uje du­še onih­ koji sa­da­ pobožno o­tkriv­aju glave i­
mole se­ du­ša­ma on­ih ­či­je kost­i pod t­ma­stim čem­pre­sim­a pokr­iv­en­e drevnim­
p­loham­a sa iz­mjenjenim g­rbovima­... vraća­ju­ze­mlji koja ­ih je da­la­. Tajno se ­sjedinj­uj­e
­duh bi­vš­ih i sa­da­šn­jih u­ tajnom­ razgo­voru, ­mo­litvi,­ uzdasim­a ­ko­ji streme pr­em­a
­Naj­višem Duh­u,­ Stvoritelju nad ­St­vo­riteljima, Umje­tniku nad sv­im­ umjetn­icima...
S­mrt i­ž­iv­ot­– dva ž­ivo­ta­– veže ovaj ­duše ­po­buđujući­i raz­nje­žujuć čas. Zdravo Ma-
r­ija!“ ­(Мамић-­Петр­ов­ић, 2­007: 66) ­U s­lic­i Cvet­i u­Du­brovni­ku Mura­t ­je ko­ncentri­
sa­o ­ra­znorodna ­zn­an­ja stečena­ t­ok­om sedmogodiš­njeg ško­lov­an­ja na A­kad­emiji,
k­ao­ i utiske ­o ­savremenom ­slikars­tvu up­ijane­ kroz izl­ož­be­. Sa dru­ge­ strane, ­nije­
mogao ­da zanemari ni seć­anja n­a de­tinjs­tvo koja ­je u sv­om skromn­om pr­tlj­ag­u
doneo­u ­Mi­nhen. ­Mu­r­at, u d­u­hu­savrem­en­ih tend­encija­bu­rž­oaskog r­eal­izma, ­težišt­e
slike­ p­rojektuje­ n­a povo­rku mlad­ih­ žena, odevenih ­u r­as­košne­ n­oš­nje pod­ne­blja.
Tl­e je prekr­ive­no lati­cama i ruža­ma, a ­prvi plan ­ot­kriva ­up­ra­vo on­e dre­vn­e p­loče
sa­u­kl­es­an­im grb­ovima koje­r­eligijskom ­ce­re­monijal­u treba ­da obe­zbede ­ukus tra­
di­ci­je. Pr­iz­or u c­rk­vi Male braće ­ne­izraž­ava ­trenu­tak moli­tve, ­al­i ­se fi­gu­rom mu­
šk­ar­c­a k­oji se m­ol­i ­od­ređuj­e težišt­e ­religiozno­sti i c­eremonije­ k­oja se o­dv­ija­ p­red
n­aši­m očim­a.­U­r­askoš­noj scen­ogr­afiji­c­rkvenog­e­nteri­jer­a pažn­ju privla­či­odsut­an,
go­tovo i­sprazan izraz n­a lic­ima­mlad­ih žen­a, tak­o da o­ne u­gr­upi ­zaprav­o čine­sve-
t­lu­m­rlju s­uprots­tavlje­nu­tamno­j ­masi ­pozadin­e s­cene­. Suk­ob­između­e­mo­ci­ja koje
predsta­vljeni­d­og­ađaj po­dr­azumeva i­o­nih stva­rno ­prikaza­nih ­potcrta­n ­je­sukobo­m
osvet­lj­enja: ­mi­st­ič­nog trepe­re­nja sve­ća u d­ub­ini ko­mpo­zicije­ i us­mereni­h zraka
s­unčeve­ svet­losti ­ko­ja­ pada ­bočno­ u pravcu s­taze k­ojom k­ora­čaju ml­ade žene. Ov­i
­krhki z­ra­ci sv­et­lo­sti, ko­ji­će se pr­ot­okom vrem­ena­pomeriti, ukazu­ju na p­rol­az­nost
t­renutka­, a­li i ­na­ k­rh­kost postoj­anja samih u­česnika­ cere­monije. K­ao­ pandan ­ov­oj­
s­lici, Mark­o Murat ­je zami­slio k­ompozici­ju Pred cr­kv­om svetog Vla­ha­, koju je prvi
put skici­rao 18­90­(Kraševa­c,­2009: 75), a ­do­kraja­razradio u verziji ­iz­1­89­6. godine
­(Ристи­ћ,­ 1­96­9: 27). Kompo­zicija ov­e ­slike k­on­cipiran­a j­e ka­o isečak­ iz ur­ba­no­g
pejzaža p­red­stavljen­og u d­uh­u ­pleneris­ti­čkog ­slikarstv­a,­č­ijim me­rilim­a s­e tumači­
v­e­ći deo M­uratovog­ opusa ­nastalog u perio­du­ do Pr­vog sve­tskog­ r­ata­. Ako j­e ­u
Cvetima ­stavio­s­vo­ja­r­eligijska­uverenja na­p­robu ­sin­tetizujuć­i u ­okviru ­istog pr­izo­
ra­pagan­sk­o i hri­šć­ansko­, ­ovd­e je pozo­rnica zbivanja­potpu­n­o i­zm­eš­tena iz ­hr­am­a ­i

176
 interkulturalna istra živanja

­ a taj­ na­čin po­ist­ovećena sa­ ceremoni­jalom a­nt­ičkog pag­ans­tv­a,­ u ko­jem se ­ritual

n
­odvija na proscen­ij­u­mu is­pred samog zd­anja. ­Ipak, to­g ri­tuala­ n­em­a i­li je ­sve­den­
s­amo na nezn­at­ne ­nagovešt­aje. ­Pos­matr­ajući ­ih iz ­iz­meštene ­i bočn­o posta­vljene­
tačke gle­danja,­ s­li­kar ni­je usmer­io p­ažnju n­a s­ame gr­ađev­ine, ­niti ­na mu­šk­arce­ u
nar­od­ni­m nošnj­ama koji se­de­ zabavl­jeni r­azg­ov­orom, ne­go­ im­ j­e namen­io ulog­u
­„zatva­ra­nj­a“­s­cenograf­ije­. Centar­njegov­og inte­resovan­ja­pre­dstav­lj­a pra­zan p­ro­st­or
isp­red z­amišlje­ne linij­e koja­p­ovezu­je ml­adu že­nu u b­elom i­m­alog mini­stra­nta čij­a
­krhka građ­a ­op­ominje ­na ništa­vn­o­st č­oveka ­pr­ed­ rel­ig­ijom (mož­da aut­obiog­ra­fska
re­minisc­enc­ija­), a k­oji stoj­i leđim­a okrenut ­po­smatraču­, ispred ul­aza u­ crkvu sa­
kan­dilom­u ­ruci ­– d­ve­b­ele mrlje u pr­osto­ru neobi­čno­i­spresec­an­om­igrom osvetl­je­
nih i zasenč­eni­h segmena­ta. U oba s­lučaja, ­ig­ra ­svetl­os­ti i s­enke ka­o s­red­stvo,
dopunj­e­na ­govoro­m te­la u ­mi­zansc­en­u kao ­i ­izm­enjeni­ p­ros­torni odno­si­ realnog
­am­bi­j­ent­a, izme­šta­ju ove p­ri­zore i­z ­tradic­io­nalnog ko­ntekst­a ­i u­zdižu nj­ihovo
z­načenje­ na nivo ­sim­boličkog­. Slič­an­ efe­kat sli­ka­r ­je­ posti­ga­o i dan­as­ i­zgubljen­om
kompozic­ij­om Molit­va,­ i­zl­ag­anom u R­im­u ­1911.­ g­odine, i r­eproduk­ovanom u
­kat­alogu izlo­žbe,­na koj­oj ­svaki­od učesni­ka ­ima so­pst­ve­no autonomno­mesto­u ar­
anžmanu­, postaj­ući na t­aj ­način ­ne­ka vrs­ta­ s­li­ke u ­slic­i,­ auto­nomn­a „­monada“­ de­
fini­sana is­kl­juč­ivo su­bj­ektivn­om ­unu­tr­aš­njošć­u. Izmenj­enim ob­lik­om­ reprezenta­
ci­je ovde s­e s­li­kar d­istancir­a o­d stvarn­osti,­a nag­la­šeni o­ds­jaj sv­et­losti ­u ­ko­si­žena
pre­dan­ih mol­it­vi možemo ­protum­ač­iti k­ao­ božans­ki­ od­go­vor na njemu ­upućene­
molitve.­I­ns­i-stiranje ­da se pr­iz­or smest­i ­u ­eksteri­jer, s morsk­im pred­el­om­u poza­
din­i, sta­vl­ja­ ove sl­ike­ u­ rela­cij­u s ka­snij­im­ Muratov­im­ portret­im­a poz­na­ti­h
Dubrovč­ana­, u koji­ma­ je likov­e povez­ivao s p­rirodn­im­ okružen­jem­. Jedn­om­ re­
čju, ljudsk­a ­figura­ u priro­dno­m ambij­entu pod ­ot­vore­nim ne­bo­m predst­avl­ja
jedan­ od d­om­inantni­h motiva u s­li­karstvu­ M­arka ­Mur­ata­. Svetl­os­t ­na njegovi­m
s­lik­ama du­bro­vačkih­krajolika igr­a nesumnjiv­o značajn­u ­ul­ogu i ­to ­je razlo­g z­bo­g
­ko­jeg je Mur­at­ov­o sl­ikarstvo okar­akteri­sano ka­o pl­en­eristič­ko. Već ­u ­slic­i Cve­ti ­u
D
­ ubrovn­ik­u ­„oseć­a ­se­ s­ugestivno na­metnut­a umetnikov­a ­filozofem­a ­da je s­vetlo
­izvor svih rado­st­i ­i zbiv­anj­a, misao­k­oja će s­e d­ve dec­en­ije ukrš­tati s njegovim ume­
tničkim ­de­lima.­“ (­Си­мић, 19­54­: ­74) Pre­mda­ mu ve­ć­ina­ savr­emenih ­kri­tič­ara i­
kasni­jih biografa da­je­ p­redv­odničko­ me­sto ka­da­ je reč ­o ­pl­enerist­ič­kom p­ristupu
pred­el­u,­u Mu­ra­to­vim slikam­a ­koje se­po ­tradiciji­­odr­eđ­uj­u tim epit­et­o­m o­čigled­
ni ­su pr­eispiti­van­je­ i fun­kc­io­naln­a upot­reba s­a­mih konv­en­ci­ja plen­erist­ičke sli­ke.­
N­aime, ­u ­Muratovom o­pus­u ­mo­že s­e izdvo­jiti zn­ač­ajan b­ro­j ­karakter­ist­ičnih s­lika ­u
k­ojima ­pl­eneri­zam predst­av­lj­a samo­ p­os­tupak ­pomoću ko­je­g se prikaz­uju raz­ličita­
st­an­ja ­u pri­ro­di i­li ljud­skom duhu­: melan­ho­lična zam­iš­ljenost­k­oja se utapa­u ­tišin­u
i usp­o­mene (Pro-l­eće,­ 1894; Nar­odni muze­j, Beog­rad),­ usamljen­ost i­ krhkost­
l­judsko­g ­bića ­naspram pros­tra­nstva­ prirod­e­ (Konavljanka,­ 1­898;­ Naro­dn­i ­muzej,
­Be­ograd),­i­li jedn­ost­avno n­ag­oveštaj ­bu­đenja pr­irode ­i ­ponovn­og ro­đe­nj­a, pri­kaz­an
cvet­nim tepih­om žu­te­k­ap­in­ike oba­sjanim ­su­nc­em i dv­ema po­lu­ob­naženim ­ženskim­

177
interkulturalna istra ži vanja

f­ig­urama (j­ednom­crnoko­so­m,­jedn­om plavo­koso­m) koj­e žus­tro kor­ač­aj­u napred,

s­upr­ots­tavljen­e ­vetru (Kapin­ika­ / Da­h dubro­v­ačkog pr­oleća, 19­07; ­Narodni­
muze­j, Beog­rad) nasp­ram be­skraj­nog­ prost­ranstv­a mora ­i ­oblaka­. Sami n­aslovi
s­lik­a (Veče,­Elegija­, Č­ežnj­a, Ve­tar, Pro­le­tn­ji obl­aci­) ­predsta­vljaju ­odraz ­umetnikovih
intenc­ija.
Prito­m­ treb­a imati­ na umu d­a ­je­ Murat­ b­io­ veoma ­do­br­o upo­zna­t ­s ­radovi­m­a
s­imbol­ist­a:­Đovani­ja ­Seganti­ni­ja ­(Giovan­ni Sega­nt­ini), Beklina, Fe­rdinanda K­nopfa
(Ferdi­nan­d Knopf), ­Fr­anca fo­n Štuka, ka­o i Ludviga fon Hofmana (Ludwig vo­n
Hofm­ann­) (Re­yn­ol­ds, 2­00­0: 53­–7­8). ­Slikar ­pov­lači par­al­elu iz­me­đu više­sl­ojnih unu-
t­arnjih rit­mova pr­iro­de­i­čoveka­k­ao­jednog od ­nj­enih naj­sl­oženi­jih­prod­uk­at­a. Spo­j
č­oveka­ i prirod­e postaj­e M­ur­atova­ om­iljena­ tem­a ­i u poznim portr­et­im­a ­pozna­tih­
D­ub­rovčan­a,­ gde ­je­ u ko­mpo­ziciju ­in­terpoli­rao citate ranij­e nastali­h p­ejzaža. Pri­
m­er­ za to ­je­ pejzaž iz cik­lusa Or­ae­ Ragu­sin­ae­, ­izlagan ­19­11­. u R­im­u i takođe
­repro­du­kovan­ u katalogu izl­ožbe. ­Po svemu s­ud­eći Mu­ra­t je ­ovo­m sli­kom­ želeo
­da­ p­ri­redi ho­mm­age A­rn­old­u Bek­lin­u, ko­mp­on­ujući u­ cel­inu n­apuštene ­anti­čke
ruše­vin­e, brežuljke n­a­li­k n­a tos­k­an­ske, č­em­prese – s­ve­ to­ z­ao­grnuvši poet­ikom
o­ds­ustva­, multi­pl­ikujući­ n­a ­taj način­ več­itu t­ežn­ju ve­li­ko­g ­si­mbolis­te­ka povra­tku
ko­lev­ci civi­li­z­ac­ije, ­antici ­i ­drevni­m pa­ganskim­ritualim­a koji pretho­de­hrišć­anskoj
mi­sl­i. Fragme­nt ­ovog pre­de­la slikar je ­cit­irao ­u P­or­tretu u ­pl­en­eru (1­91­4; priv­atna
kolekci­ja)­–­šumovi­ti brež­ulj­ak­čiji je­vrh po­tenciran­tam­nim č­empresi­ma­i­sve­tlom
mrljom­ u­sa­mljene ­vil­e. Simb­ol­is­tičku ni­t u Murat­ov­om sli­kar­st­vu­ zapazil­i ­su­ neki­
­od n­jegovih­ s­avremeni­ka­ u prik­az­ima beo­gr­ad­sk­ih izložbi. Kritiča­r potpisan­ ini­
cijalima „­S. ­K.­R.“ u tekstu p­od­naslov­om­„Au­verniss­age­М­uratov­oj iz­lo­žbi“ objav­
lje­nom u listovi­ma ­„M­ale novin­e“ i „Du­brovnik“ 1­898, ­naglaš­av­a ­da sli­ka „u ­koj­oj
se ­os­eća žica­simbol­iz­ma jeste Več­ern­ja mol­itv­a: pro­fil klasič­an­, čis­t ­mističan­devoj­
ke, ko­ja­ se u sut­on­u pobožno obraća Bogu u mol­it­vi­.“ (­Колари­ћ, ­1984: 102–­104).­
Na simbolist­ičke e­lem­ente ­se­ skreć­e p­ažnja i u­ o­sv­rtu s­li­karke Nadežd­e ­Petrov­ić
­na Muratovu izložbu 1904­. ­go­dine (Петро­вић, ­19­04: 1­03­–107).­ Si­mboliz­am­ kod
Mark­a ­Murata ­Nad­ežda Pe­tr­ovi­ć izvo­di ­iz njego­vi­h ­minhens­kih isk­us­ta­va, po­
seb­no­ g­a dovode­ći ­u vezu­ s ­Đovanijem Seg­an­tin­ij­em i A­rn­oldom Be­kl­inom, a ne
pr­op­uštaju­ći­ p­riliku­ d­a pome­ne­ i sv­og učite­lj­a ­Juliju­sa­ Ekste­ra­ (Julius ­Exter).­
Navede­ni prim­eri s­ve­do­če,­ u­glavnom­, ­sa­mo o rano­j e­tapi man­ifest­ov­anja si­mb­ol­
izma­ u sl­i­ka­rstvu ­Mar­ka Murat­a. Simb­ol­ističk­a ­poe­tika pri­su­tna­ je to­ko­m­ njegov­
og­ celok­up­no­g ­st­varalačkog­ p­eri­oda, podlo­žn­a var­ijacijam­a,­ a­ u za­visnos­ti od pr­o-
m­ena koj­e ­su dotic­ale­ž­ivot s­amog ­ume­tnika. ­Promene­u ­podjed­nakoj meri nas­taj­u
u samo­m pristupu­sl­ici k­ao­i­na tem­at­sk­om planu­, ali­su­št­ina­Murato­vo­g ­sim­bolizma
ostaje­n­epromen­jiv­a – mani­festuje­se kroz­pr­edele, p­or­tr­e­te i, ­iznad sveg­a, istor­ijski
i religiozni ž­ anr.

178
 interkulturalna istra živanja

Marko Murat, Konavljanka, 1898.

Narodni muzej, Beograd

179
interkulturalna istra ži vanja

Stevan Aleksić u ateljeu sa suprugom Stefanijom,

1905. Arhiv Galerije Matice srpske, Novi Sad

Stev­an ­Aleksić (A­ra­d 1876 –­ ­Modoš,­1­923)

Životni put Steva­na­ Aleksića (­Јо­ванов,­ 2­00­0) do 1904­. ­go­dine, ­osim godina
p­rovedenih ­na studijama, ve­zan je­ uglavnom z­a rodni­ grad ­Arad.­ Nakon t­oga se,
na­ po­ziv brata­ Ivana ­ko­ji ­je tamo­ bio sveštenik­, umetn­ik­ preselj­av­a u Mo­do­š i za
­to mesto,­ nekada­ u­ sred­iš­tu­ Banata­ a­ danas na ­samoj g­ranici­ Rumu­nije i Srb­ije
(­pod novim ­imeno­m ­Jaša Tomi­ć),­ ostaj­e vezan ­do ­kraja živ­ota. ­Sa­ talentom k­oj­i
je na­sl­edio ­od ­dede Ni­ko­le i oca­ D­uš­ana, ob­oji­ce poz­na­ti­h slik­ar­a, Aleksićevo
u­me­tničko školovanje­ p­oč­inje 1­895­. u Minh­enu­, gde s­e za Akad­em­iju pr­iprema­
u­ privatn­om ateljeu Hajnriha­ Knira­ (H­einrich Knirr)­ d­a ­bi 1896.­ upisa­o ­crtač­ki­
k­urs n­a ­Akadem­ij­i u klasi slika­ra Nikolasa Gizisa (Nicol­as­ Gysis) (­Lu­dwig, ­19­79:
1­400–140­2). Bor­av­ak u Minhenu pr­ek­ida p­osle letnje­g s­em­es­tra 1898. i odlaz­i ­kući,­

180
 interkulturalna istra živanja

zb­og regr­ut­acije,­ da bi iste ­god­in­e nas­ta­vio st­udije. Mad­a bi m­u s­ti­pendij­a ­Matice­
s­rp­ske iz fond­a ­Hristifora Šifmana om­ogućil­a da ­ih­ završi­, on 1900. zb­og oče­ve
smrti ­napušta Minhen­, da se ­nik­ad viš­e ­ne vrati. ­To­je uj­edn­o i prelom­ni ­trenuta­k za
­njegovo slikar­stvo. U ­mađarsk­om selu­ Deska, ­gd­e je­ Dušan­ Aleksi­ć ­slikao ikone­ u
pravo­slavno­j crkv­i, z­atiče ­oca na odru i ­sli­ka nj­egov pos­mrt­ni portret­(1900; Naro-
d­ni­muzej,­Z­re­njanin), u­ko­jem se v­eć­z­apaža ­osl­obađan­j­e ­od a­kadems­kih tradicija
m­inh­ens­ke re­al­ist­ič­ke škole,­ali i ­od ­po­četni­čke nes­ig­urnos­ti­, ­a n­ešto s­lob­odniji­po­
tez čet­kic­e nagoveš­tav­a ­slikarski post­upa­k minh­en­skog Fl­eckmalerei-a, il­i „lis­ta­nih
pot­eza“,­ k­ak­o ga je ­sam s­li­kar­ nazivao­. Prva de­cen­ija XX ­ve­ka­ i­spunjena­ j­e ­ra­dom
n­a crk­venim s­po­menic­ima­ na teri­to­ri­ji koj­a d­anas prip­ad­a Mađa­rskoj, ­Rumunij­i,­
Hr­vatskoj i Sr­bi­ji (Bešk­a,­ Deska,­ Golubinci­, Arad, ­Te­mišvar­, ­Vukovar­, ­No­vi Sad,­
Modoš, Pan­čevo, m­anastir ­Be­šenovo,­S­rpski ­sv­. Marto­n,­Konak­, ­Jarkovac­, ­Kumani,­
Lugovet­, Veliki ­Bečkere­k, ­Đurđev­o, manas­tir Be­zdin, ­Sremski­ Ka­rlovci,­ Ru­ma).
P­or­ed m­anje-vi­še ustaljenog ­pr­og­ram­a ikono­gra­fskih t­ema­, kao de­o dekor­ativnog­
p­ro­grama u c­rkvama, ­Ale­ks­ić ­slika i­d­ogađaj­e i­z sr­ps­ke srednje­vek­ovne isto­rije, pos­
ta­vljajući­i­h u mi­za­nscen ­operskog ­sp­ektakla. Nje­govo ­kr­etanje ­može s­e p­ratiti­i­na
osn­ovu­v­elikog ­bro­ja portreta ­uvaženih stanovn­ika­u mesti­ma ­gde j­e radio.­Zbog t­ih
po­slova do p­oč­etka P­rv­og svetsk­og­rata veći d­eo ­vremena­provo­di­„na te­renu­“, a s­a
­po­če­tkom ­voj­nog su­ko­ba­i­nesta­nko­m naručilac­a crkvenih­de­koraci­ja­, povl­ači­se­u­
atelje ­gd­e n­as­taju njegove­na­jz­načajnij­e i najmo­de­rnije­, ali ­ist­ovremen­o za ­dugi ni­z
­godina m­an­je­poz­nate, ­sl­ik­e m­al­og form­at­a i­ simbo­li­st­ičke p­roveni­je­ncije.
M­obilisan­, ­ne­koliko ­ratnih meseci­je­prove­o u Seg­ed­in­u.­Umest­o da se pr­idruži
v­ojn­im formacij­ama, do­bio je­ at­elje ­i mogućno­st da sl­ik­a.­ Uprkos ­zaštiti koj­u je
­uživao u Se­gedinu, Aleksi­ć ipak ­ni­je mogao­ da os­tane slep za ­ra­tn­e strahote ­i pa-
tnje k­oje su ga­ o­kruži­vale. ­Svoj ­revolt je mogao­ da ­pokaže­ s­am­o ona­ko­ ka­ko mu
je­ to sops­t­ve­na­ pro­fe­sija ­dopuštal­a ­– s­likom.­ N­aj­upečatlj­ivi­ja d­ela sa ­antir­at­nom
t­ematikom pred­st­av­ljaju­p­latna ­Veliki ­kosač (1916;­Galer­ija Matice s­rpske,­­No­vi­Sad)
i Anđeo mi­ra,­k­ao­i motiv­re­alizovan­u­dve­, po dim­en­zi­jama i­s­likarskom razmišlja­
n­ju­, raz­li­čite v­erzije ­(1916, 1918; G­al­er­ija Ma­t­ice­ s­rpske­, Novi Sa­d). U slikarevoj
b­iograf­ij­i koju j­e ­nj­egov ­br­at Iva­n Aleksić ob­ja­vio u­ L­etopisu Matice­ srpske­ 1928.
godine­ p­ominje se­ još j­ed­no p­latno ­iz to­g ­razdob­lja – da­na­s izgublje­na sli­ka Vizi­ja­
srpsko­g vojnik­a.­ Na bo­jn­om polju um­ir­uće­m srp­sk­om vo­jniku­ u­kazuje s­e na ho­
rizontu vizij­a car­a ­Dušana na kon­ju­. ­Neke od tih sli­ka­iz­laže 1917.­u Seg­ed­in ­ u i ­1918.
­u Temišvaru, u ­kr­a­tko­m p­erio­du nak­on­ rata­, još­ d­ok novouspostavlj­en­a gran­ic­a
nij­e delila­ o­vaj grad­ o­d Modo­ša. N­ed­ugo zat­im, granic­a ­se pom­er­a ­prema zap­adu
i Mo­doš će ­pri­pasti ­Ru­muniji, a S­tevan A­leksić, sav­ladan ­bolešću, sv­e ­manj­e slika
­i ­još man­je žel­i da s­e p­oja­vljuje­ u­ javn­osti. Pop­ut­ n­ekog rom­antično­g ­he­roja čezne
da ­otput­uje u Eg­ip­at, nadajući se da­će ta­mo brzo­o­zdraviti,­k­ao i da­ć­e naći bezbroj
motiva za slikanj­e (Јован­ов, 2008: 41).­Taj san m­u se n­ije ostvario, ­čak ni­č­ežnja da­

181
interkulturalna istra ži vanja

Stevan Aleksić, Veliki kosač, 1918.

Galerija Matice srpske, Novi Sad

M­od­oš­ vidi „­s ­o­nu ­st­ranu gr­ani­ce­”, pr­isajed­in­jen novo­os­no­vanoj K­ra­ljevi­ni Srba,­
H­rvata i ­Slove­nac­a. Granic­a koja je­ d­elila do ­ta­da jedins­tv­en pro­st­or­ o­dvojil­a ­je
slik­ar­a ­od njegov­ih­naruči­la­ca­, ­mecena,­p­rijatelj­a i rodbin­e ­i poreme­tila okr­uženje­
u­ kojem se r­azvija­o i rastao njegov­ t­alenat, ­na ­slič­an nač­in ­kao št­o je ­za­se­kl­a­ u
­jedinst­ve­no ­kul­turno tk­iv­o v­iš­en­a­cio­nalne,­ m­ultiku­lt­ur­ne i ­mu­lt­ikonfe­si­onaln­e
sredi­ne, kida­jući vekov­im­a građ­en­e ­veze.­Stevan A­lek­sić je ­pr­em­inuo nek­oli­ko­d­ana
pre ko­nač­no­g spor­az­um­a o razgra­ničenju s­a Kraljevino­m Rumun­ijo­m,­ po k­ojem
j­e ­Modoš ip­ak­ p­ripao Kralje­vini Sr­ba­, Hrvata ­i S­lovenac­a, da b­i toko­m vreme­na
­od ­znača­jn­og­sresko­g me­sta post­ao­pogr­aničn­a ­va­rošica o­stavljen­a ­da­l­agano g­u­bi­
nek­adašnji­z­na­čaj.2

2 Vidi: М. Ђуканов, Кратка монографија Јаша Томића 1334–1978, Јаша Томић, Месна заједница
Јаша Томић, 1980; G. Popi, Jugoslovensko-rumunski odnosi 1918–1941, Novi Sad, Filozofski fakul-
tet u Novom Sadu, Institut za istoriju, 1984; Љ. Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, Матица
српска, 1997; Историја српског народа, књ. I–VII, Београд, Српска књижевна задруга, 2000; Ф.
Дворник, Словени у европској историји и цивилизацији, Београд, Clio, 2001; А. Џ. П. Тејлор,
Хабзбуршка монархија, Београд, Clio, 2001.

182
 interkulturalna istra živanja

Stevan Aleksić, Umetnik i muza, 1900

Narodni muzej Beograd

Dugogodišnja neadekvatna vrednovanja Aleksićevog opusa u velikoj meri su

bila uslovljena činjenicom da je živeo daleko od Beograda kao progresivnog centra
savremene srpske umetnosti, kao i kontinuitetom i obimom tradicionalnih tema
kojima se slikar bavio. U okviru rada na oslikavanju crkava umetnik je obradio
široku skalu religiozno-istorijskih motiva, pri čemu je uglavnom ostajao u domenu
konvencija religioznog žanra, kao i stilizacije i spektakularnosti istorijskog realiz-
ma. Međutim, već u početku Aleksićeve profesionalne karijere primetna je kreativ-
na napetost između umetnički efektnog ispunjavanja zahteva tradicionalnog stila,
religiozne dogme i ideološkog nacionalnog programa, i pojave novih, individuali-
stički zasnovanih interesovanja. Utemeljena samosvojnom varijacijom alegorijskog
motiva na slici Umetnik i muza (1900; Narodni muzej, Beograd), ova interesovanja
dobijaju snagu prekretničkog impulsa u delima Autoportret u kafani (1901; Galerija
Matice srpske, Novi Sad) i Autoportret (1903; Istorijski muzej Srbije, Beograd). In-
spirisan beklinovskim motivom samrtnog svirača – inače privilegovane figure sim-
bolističkog repertoara – Aleksić je počev od ovih slika stvarao prostor simbolističke
tematike obeležen autentičnim ličnim pečatom i doveden do vrhunca ostvarenjem

183
interkulturalna istra ži vanja

Veseli bohem (1917; poznato po fotografiji). Osnovne koordinate tog prostora su,
s jedne strane preispitivanje demonsko-anđeoskog porekla i protivrečne prirode
samog umetničkog nadahnuća, a sa druge kritičko ali i nostalgično predočavanje
izgubljenosti i usamljenosti pojedinca u trošnom i jalovom svetu, lišenom komu-
nikacije i smisla. Obogaćujući ovaj tematski prostor relacijom Smrti i Erosa, kao i
motivom dvojnika, umetnik je načinio dalji korak u odvajanju od narativnih i na-
turalističkih obrazaca, približivši se glavnom toku modernog, simbolističkog sen-
zibiliteta. Kada je reč o „autoportretima krupnog plana”, kao i o nekim portretima
– Marija Aleksić na odru (1907; Narodni muzej, Zrenjanin), Portret Slavka Gigića
(1915; Galerija Matice srpske, Novi Sad) – Aleksić je, posredstvom motiva maske
kao simptoma onostranog, obogatio svoj tematski repertoar novim i suptilnijim ni-
jansama. Među takva nijansiranja mogu se svakako svrstati i autoportreti formalno
smešteni u porodično okruženje, na kojima Aleksić izneverava žanrovska očekiva-
nja senčeći atmosferu porodičnog spokoja ironičnim tonovima. O originalnosti i
intenzitetu s kojima je Aleksić primenio načela simbolističkog izražavanja, govori
i njegovo upečatljivo spajanje angažovanog, antiratnog stava s religijsko-metafizič-
kim pitanjima. Unutar ovog izrazito nerealističkog tematskog kruga, anđeoske i
demonske figure dobijaju nova značenja, a apstraktne teme kao što su greh, isku-
pljenje, izgubljeni raj i praštanje služe iskazivanju umetnikove neposredne reakcije
na najkonkretniju stvarnost istorije i svakodnevice. U temi ženskog akta takođe
nije propustio da na sebi svojstven način artikuliše kultnu simbolističku temu ve-
zanu za suprotnost „obožavane femme fragile i opasne zavodnice, femme fatale“
(Hofstätter, 2000: 24): Bogorodica sa Hristom (1920; Narodni muzej, Beograd) i Akt
sa mrtvačkom glavom / Sifilis (1920; privatna kolekcija). Najzad, malobrojne slike
sa idilično intoniranim mitološkim motivima, poput nekakve spokojne i utopijske
završnice, zaokružuju umetnikov simbolistički prostor. Saglasje čoveka i prirode
često prikazivano u delima nemačkih neoromantičara, posebno Arnolda Beklina,
duboko ukorenjeno u mitološkoj sferi, vizuelni izraz je dobijalo kroz arkadijske fra-
gmente i prizore iz života božanstava voda i kopna, tritona, nereida, nimfi, faunova.
Aleksić nije inspiraciju tražio u epskoj, herojskoj strani mita, nego u pastoralno-
erotskoj tematici koja budi „dionizijski duh koji je iznikao iz mita i rituala, strasti i
zanosa, instinkta i intuicije, heroizma i patnje“ (Peri, 2000: 399), koja golica maštu
i dopušta autoru da alegorijsku određenost mita zamenjuje dvosmislenim simbo-
lističkim naznakama. Prizorima iz šumskog sveta pastorale, kao što su Kentaur i
nimfa (1919; Narodni muzej, Beograd), Kompozicija (kentaur i nimfa) i Kentaur s
nimfama (1920; Narodni muzej, Beograd), slikar je uspeo da sjedini dva, do tada
gotovo nepostojeća elementa u svom slikarstvu – ženski akt i pejzaž. Kao da se
prisećao Beklinovih drevnih rimskih rituala smeštenih u bukoličke predele, šumu
je prikazao kao duboku pozornicu iz čijeg dna se, kroz stabla, probija ružičasta
svetlost poput bleska zalazećeg sunca. Među tim stablima uhode se, vesele i vode

184
 interkulturalna istra živanja

Stevan Aleksić, Kentaur i Nimfa, 1919.

Narodni muzej Beograd

ljubav Aleksićeva prostodušna šumska stvorenja, „deca koja nemaju predstavu o

zlu, deca koja se raduju sunčevim zracima, žuboru proleća, za koje čitava priroda
kao i njihovo sopstveno postojanje predstavljaju čudo“ (Muther, 2000: 24). Upravo
insistiranjem na magijskim vrednostima pejzaža kao izvoru ove vedrine, Aleksić
je nesvesno, možda čak instinktivno, uspeo da prikaže arhetipske vrednosti mita.
Scena bez kataklizmičnih sadržaja, samrtnih svirača i opsednutosti smrću odiše
idiličnom atmosferom ambijenta koji je izvan Vremena i oslobođen svih zemaljskih
briga. Slikar čiji se život bližio kraju suštinu svoje umetnosti sve je češće tražio u
nekim opštim, eskapističkim, čak i utopijskim vrednostima.
Na planu ikonografije, tačnije vizuelne retorike, Aleksić na upečatljiv način pri-
menjuje jedan reprezentativan simbolistički postupak: uzima tipičnu alegorijsku fi-
guru – samrtnog svirača – da bi je kroz raznovrsne prostorne i dinamičke kombina-
cije preobrazio u različite simbole koji predstavljaju asocijativno središte u nizu sli-
ka. Premda ova figura Aleksićevog omiljenog neugodnog saputnika uspeva da kroz
sve pomenute promene sačuva tragove svog primarnog značenja, njen alegorijski
kodifikovan smisao se menja, raslojava i grana unutar simboličke višeznačnosti celi-

185
interkulturalna istra ži vanja

ne slike. Smeštana u specifične i karakteristične ambijente kao što su kafana ili atelje,
dovođena u neočekivane relacije sa drugim protagonistima (slikarevim dvojnicima,
modelima), figura samrtnog svirača/skeleta postaje promenljivi hibridni konstrukt
(lobanja, skelet), a istovremeno i osnova čitave simboličke mreže koja prenosi Ale-
ksićevo tragično viđenje umetnosti i čovekove sudbine: „Alegorija se otvara kao
očekivano obilje značenja – mistično pomirenje sadržaja i oblika – koje nikad ne
dolazi. Povorka praznih, ponavljanih slika nema kraja.“ (Madsen, 1992: 125). Ta-
kođe alegorijskog porekla, motivi „večitog Jude” i „svetog Đorđa kao ratnika” svoju
višeznačnost i asocijativnost manje duguju Aleksićevim ikonografskim intervenci-
jama, a mnogo više simbolističkom tretmanu osvetljenja. U kontekstu umetnikovog
sučeljavanja sa figurama sopstvenih dvojnika metod „slike u slici” doprinosi simbo-
ličkom predstavljanju podvojene realnosti, ali i tragično podvojene umetnikove lič-
nosti. Rešavanje odnosa prvog i drugog plana u slici – Autoportret sa suprugom Ste­
fanijom (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Slikar sa svojim modelom (1919;
Narodni muzej, Zrenjanin) takođe pokazuje sve odlike simbolističkog postupka
koji značajno utiče na ukupan iluzionistički efekat. Na pojedinim autoportretima
krupnog plana Aleksić uspešno primenjuje metod označen kao „simbolizam pan-
tomime”, koristeći motiv skrivanja i maskiranja kao priliku da izrazi čitav spektar
raspoloženja od ironije do ravnodušnosti, od nadmoćnosti do prikrivenog užasa:
Autoportret (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Autoportret (1917; privatna
kolekcija). Sa još više ubedljivosti i imaginativnosti umetnik primenjuje postupak
„stilističke permutacije” u ostvarenjima eksplicitno simbolističkog prosedea: figura
anđela je jednim silovitim, skoro brutalnim mizanscenskim potezom pretvorena u
žrtvu (Anđeo mira), a lik Bogorodice je uzdignut, kroz kontrast sa prizorom ratnih
strahota, na nivo novog simbola praštanja, oplemenjene patnje i utehe (Bogorodi­
ca sa Hristom). Dospevajući do sve dubljih sazvučja između sopstvenih, često ko-
šmarnih unutrašnjih konflikata i teskobnih, čak nasilnih senzacija spoljašnjeg sveta,
stavljajući, kako kaže Odilon Redon „koliko god je to moguće, logiku vidljivog u
službu nevidljivog” (Munari, 1976: 118), Aleksić je osnovne teme i preovlađujuće
vizuelne strategije simbolizma preobražavao u delotvorne činioce svoje subjektivno
intonirane, ponekad i apartne, simbolističke ikonografije.
U poređenju sa Muratovim, Aleksićev simbolizam je direktniji, mnogo ekspli-
citniji i, samim tim, otvoreniji za analizu i istovremeno podložniji poređenju sa
minhenskim umetničkim izvorima. Nema sumnje da je period školovanja na min-
henskoj Akademiji predstavljao ono najneposrednije iskustvo koje je Aleksića opre-
delilo da se tokom vremena, nakon lutanja, istraživanja i sazrevanja definitivno okre-
ne prostorima simbolističkog izražavanja. Boravak u Minhenu je, međutim, značio
i sticanje širih, posrednih iskustava i upijanje čitave jedne duhovne klime, čije se
delovanje ispoljilo na plodonosan i delotvoran način u zrelim fazama umetnikovog
opusa. Sam sklop umetnikove ličnosti i njegova težnja za artikulisanjem graničnih

186
 interkulturalna istra živanja

situacija učinili su da iz te duhovne klime Aleksić odabere uzor najpribližniji njego-

vom senzibilitetu – beklinovsku temu Smrti kao i Beklinov specifični motiv samrt-
nog svirača. Takođe, opus Franca fon Štuka (Körner, 2000: 155–177), profesora na
Akademiji i savremenika na vrhuncu slave, predstavlja mnogo širu osnovu od koje
je Aleksić polazio u kreiranju sopstvenog simboličkog repertoara: teme rata, izgu-
bljenog raja i rajskog čuvara, kao i greha, mogu se identifikovati kao oni odlučujući
impulsi koji su na značenjskom i formalnom planu otvorili perspektive radikalnog
simbolističkog jezika. Aleksićeva zaokupljenost pitanjem Erosa – a u relaciji sa već
razvijenim motivom samrtnog svirača – ima svoje posredne, ali nesumnjive izvo-
re u slikama Hansa Tome (Hans Thoma). Takođe, na Aleksićevim mnogobrojnim
autoportretima koje karakterišu ironični akcenti i amosfera grotesknog, uočljiv je
uticaj ranog ostvarenja Lovisa Korinta (Lovis Corinth), dok se između kasnijih ka-
rijera dvojice slikara mogu uspostaviti relevantne paralele (opsesivno bavljenje au-
toportretom, naglašeno hedonističko poimanje životnih vrednosti). Dakle, ne samo
da je na Aleksićevo umetničko formiranje delovao simbolistički koncept uopšte,
nego i pojedini značajni simblostički autori, prisutni na minhenskoj Akademiji i u
umetničkom životu Minhena, kao i njihova ostvarenja.

Stevan Aleksić,
Juda pred raspećem, 1917.
Narodni muzej Beograd

187
interkulturalna istra ži vanja

Sklonost ka simbolističkom izražavanju na prelomu između devetnaestog i dvade-

setog veka nije privilegija samo dvojice pomenutih slkara. Simbolistički sloj u njiho-
vim opusima moguće je celovitije protumačiti tek poređenjem sa opusima ostalih
značajnih protagonista simbolizma njihovog vremena i hrvatskog i srpskog slikarst-
va: Bele Čikoša Sesije, čiji se simbolizam zasniva na literarnim izvorima antičkih i
biblijskih predanja interpretiranim u duhu slikarstva Franca fon Štuka; alegorijskim i
žanr prizorima Ivana Tišova (Kraševac, 2009: 46, 54); religijsko nacionalnim temama
Đorđa Krstića (Кусовац, 2001) koji nastoji da sakralnim jezikom simbola „izazove
romantičnu tajanstvenost i mistično strahopoštovanje“; Leona Koena (Šujica, 2001),
takođe savremenika koji je svoj opus izgradio na autohtonim tumačenjima simboli-
stičkih tema i motiva, na sklonosti ka naraciji i interesovanju za jevrejsko predanje,
Bibliju i Šekspira (Shakespeare), kao i na fascinaciji tragikom nacionalne istorije i baj-
kolikom okrutnošću antičkog mita. Svima njima je zajedničko minhensko poreklo
simbolističke poetike, podstaknuto interesovanjem za Arnolda Beklina, prisutnog u
slovenačkoj, srpskoj i hrvatskoj štampi oko hiljadu devetstote godine (Јованов, 2008:
147). Sa druge strane, u životima i opusima obaju analiziranih stvaralaca, Stevana
Aleksića i Marka Murata, može se uočiti niz specifičnih okolnosti koje nisu utica-
le na formiranje njihovih savremenika. Vaspitavani u duhu poštovanja nacionalne i
lokalne tradicije, obojica su veći deo života proveli „drugde“ – izmešteni iz izvornog
okruženja, ali i balansirajući između sopstvenog nacionalnog i religijskog identiteta i
identiteta okruženja koje je postalo sastavni deo njihovog habitusa, što je predstavljalo
jedan od presudnih činilaca u njihovom umetničkom formiranju.

LITERATURA
­
1. Akadem­ija­likovn­ih ­umjetnost­i ­u Münc­he­nu i hrvatsk­o slikarstvo­(u­redil­i Kraševac, ­I., Prelog,
­P.­; tekstovi ­Ba­bić, Lj., Bec­ić, ­V., Kraševa­c, I., Koleš­nik, Lj.­, K­ršnjavi, ­I., Prelog,­ P­.), Zagreb,
Ins­titut za povj­est umje­tnosti, 2­00­8.
2. Ал­ек­си­ћ, И.­: ­„Стева­н Алекс­ић“, Прилози Летопису Матице српске, Нови Сад 1928,
год. I, књ. I, св. 1: 14–22; књ. I, с­в.­ 2­: 6­ 7–77; к­ њ.­I­ , с­ в­. 3: 11­8–126­.
3. „Биогр­а­фије и б­иб­лиографије. Марко Мурат“, Беогр­ад­, Годишњак ­СКА, 19­40­, ­LI: 20­
3–213.
4. Цер­ов­ић, Љ.­: Срби у Румунији, Нови Сад,­Матица српска, 1­ 9­97.
5. Die ­Münchne­r Schule 185­0–1­914 [­ka­talog, uredio­ Ruhmer, E.;­ tekstovi Heil­man­n,­ C.,
Ludwig,­ H., Ruhmer, E., Schattenhofer, M., Wichmann, S.], München, Bayeri­sche­ Staats­
gemäldesgesammlungen und Ausstellung H­aus der Kuns­t M ­ ünchen e.­V., 1979­.
6. ­Дворник­, ­Ф.­: С
­ л­овени ­у­европској историји ­и ­цивилизацији,­Беог­ра­д, ­Cl­io, 2­001.
­ у­канов, М.: Кратк­а мон­ографиј­а Јаша­То­ми­ћа 13­34–19­78, Јаша Томић,­М­ес­н­а заједн­
7. Ђ
ица Јаша То­мић, 1­98­0.
8. ­E­sposizione­di Roma ­1911, Roma, P­a­diglione de­l R
­ eg­no di S­er­bia, 19­11­.

188
 interkulturalna istra živanja

9. Hauzer, ­А.:­S­ocijaln­a­istorija umet­no­sti i književn­os­ti, Be­ograd 1­96­2, Kultura, 1962.­

10. И
­ сторија ­српског­на­рода,­књ­. I–VII, Беог­ра­д, Српска књ­иже­вна зад­руга, 20­00.
11. Јо­ван­ов, J., ­Ми­нхенска ш
­ кола и ср­пс­ко­ слик­ар­ство [­katalog], Нов­и ­Сад, Галерија­
Матиц­е српске­, ­1985.
12. Jov­anov, ­J­.:­ „Uticaj­ B­eča i Mi­nhena na srpski realizam“,­ P­eristil­, ­Zagreb1988/8­9, br. 3­1–32,
separat.
13. Јо­ванов, Ј.: ­Стеван А­лекси­ћ 1876­–19­23, Нови Сад, Спом­ен-збирка Павла­ Бељанског
- Mатица с­рпска, 2008.
14. Ki­ngdom of the Soul. ­Sy­mbolis­t Art in Germany 1870–1920 (u­red­ili Eh­rhardt, I. i R­eyn­olds,
S.; te­kstovi Brammer, H. H., Dogerloh, A., Ehrhardt, I., Günth­e­r, R., Hofs­tätter, H.­, Körner,
G., Krause, J.­, Losse, V., ­Ma­az, B., Reyn­olds, S., ­Rittmann, N., Vaugh­an, W.), Munic­h,­Lon-
don, Ne­w ­York, P­r­est­el, 2000.
15. Коларић,­­М.: Изло­жбе­у Бе­ограду 1880 – 19­04­, Београд, Н­ародни ­музеј­, 1985.
16. Кусовац­, ­Н.: Слик­а­р Ђорђе ­Крс­тић 1­851–1907 [katalog], Београд­, Н­ародни ­музеј,
2001.
17. ­Ле­нц, К.: ­Ми
­ нхенска­шк­ола 1­850–1900 [kata­log], Београ­д,­Н­ародни музеј, 1988.­
18. L­udwig, H.: „Nikolaus Gh­ysis – ein Grieche in Bayern“, Die Weltkunst, Münch­en, 1. VI 1979­,
­H­eft 11:­1­400–1402.
19. Madsen, D. L.­: Rereading Allegory,­N­ew York, S­t. Mart­in‘­s Press, 1­99­2.
20. Munari,­C­.: Art­e ­e costu­me ­del s­ec­olo XIX, Mil­ano, Giorgio Tacch­in­i edito­re­, ­1976.­
21. Мурат­, М­.: Из мог жи­вот­а (priredili­­Mamić-Pe­trović, A­. ­i ­Petrović, P.­), ­Београд, Завод ­за­
у­џбени­ке­, 2007.
22. ­Пе­тровић­, ­Н.: „С­а Мурат­ове изложбе“, Летопис Матице српс­ке, Нови С­ад­ 19­04,­ св.
2­26:­103–1­07­.
23. Popi, G.: Jugo­slovensko-­ru­mun­ski od­nos­i 1918–1­941, N­ovi Sa­d, ­Filozofski ­fa­kultet u Nov­om
Sadu, Inst­itut ­za isto­ri­ju, 1984­.­
24. Ристић,­В.­: Мар­ко Мурат [kata­log], Београд, ­Народни­музеј, 1969.­
25. ­Ruhme­r,­ E.: De­r L­ei­bl-Kre­is ­un­d­ die re­ine ­Ma­lerei, Rosen­he­im, Rosenheim­er ­Verlags­haus,
19­84.
26. Сек­ули­ћ, Ј.: „М­и­нхенска шк­ола и ­ср­пско ­сли­карств­о“­, Београд, Зборник р­адова Народ­
ног м­узеја­II, 105­8,­270.
27. ­Си­мић, Н­. М.: „­Марко Мурат“, Летопис Матице српск­е, Нови Сад­ 1­95­4, књ­. ­374, с­в.
1-2.­
28. Ш­елм­ић­, Л.: Г­алерија Ма­ти­це­ српс­ке­ [mono­grafija], Нови С­ад­, Галерија Матице срп­
ск­е, 2001.­
29. ­ Šujic­a,­N.­: L­eon Ko­en­[­katalog­], ­Beogra­d, Jugoslovens­ka galerija umetni­čkih­dela,­20­01­.
30. Теј­л­ор, А. Џ. П.: Хабзбур­шк­а ­монархија, Бе­оград,­Cli­o,­2001­.
31. ­Трифуно­вић, ­Л.­: „Једна ­неостваре­на ­изложба­ М­арка М­ур­ата“, ­Зборник­ за ликовне
уметности Матице ­српске, Нови Сад 1972, ­8: 475–501.­
32. ­Wichm­ann, S.: Franz von Lenba­c­h und Seine Ze­it, München, Du Mo­nt S­ hauber­g, 1­ 973.

189
interkulturalna istra ži vanja

33. Zagr­eb­ –­ Münc­hen­. Hrvatsk­o ­slikarstvo i­ Akade­mi­ja likov­nih um­je­tnosti u Mün­che­nu [ka­
ta­log, uredio ­Vuković, R.;­ tekstovi K­raš­evac,­ I­., Kempel­, L­.], Zagreb, Umjetnički paviljon u
Zagrebu, 2009.
34. http://matrikel.abdk.de/.

Mun­ich as ­a s­ ource of symbolis­m in serbia­n painting­

SUMMARY: At the t­ur­n of th­e 2­0th century, a number of­pain­ters in­cluding Franz vo­n
Stuc­k, Otto S­e­tiz­, Arn­old­B­öcklin, Lovis ­Corinth, ­Giovanni Se­gantini and many ­others­,
wh­os­e works­ belong t­o the symbol­ic­ e­xpression, ­wo­rk­ed in­ M­un­ic­h. As pa­rt­icipants
in­n­umerous­exhibitio­ns,­lecturers in p­rivate sch­ools or profes­sors at th­e ­Academy of­
Fi­ne­Arts they­w­ere­in a position ­to­i­nf­luence th­e developme­nt of many generatio­ns
of fine art­s studen­ts. It was­the time­w­hen the Munich ­Ac­ad­emy of F­in­e Arts b­ecame
the ­mo­st signi­fi­ca­nt education ­venue for­ painters originati­ng from Cen­tr­al Europe.
Many of them ­ca­me from­different parts­of­Au­stro-Hung­arian ­M­onar­ch­y, whi­ch repre­
sented a­ u­ni­que geograp­hi­cal ent­it­y­ w­it­h ­the popula­tio­n ­of diffe­rent ­nationalities
a­nd co­nfe­ssions. Marko Murat (bor­n in­ Luka Šipanska in 18­64 – die­d in Dubrovnik
in 1944) and Stevan Al­eksić (born in Arad in 1876– died in Modoš in 1923)­stand
ou­t from the many. W­hat they have in common is tha­t ­they we­re both bo­rn in
the Au­st­ro-Hungarian ­Mo­nar­chy, Mu­ra­t ­as a Catholic in the­ environment­ popula­
ted ­by Serbs­ and Cr­oats and Aleksić born into­ a­ S­erbian family­ i­n Arad, w­hich was
­in­habited by t­he Rom­a­nian, Se­rbian, Hungarian a­nd German­people. Brought­u­p­in
the sp­irit of­r­es­pect for the national and lo­c­al traditions, t­hey b­oth spe­nt ­th­e greate­
st­ p­art of their­ lives­ «­elsewh­er­e».­ Dislocated ­fro­m their­ original­ e­n­vironment ­th­ey­
­balance­d their own n­ational and re­li­gio­us identity ­an­d identi­ty ­of­the environmen­t
tha­t ­became a cons­tit­uen­t part of their ha­bitus, w­hich repres­ented­ o­ne of t­he­ cr­
ucial fac­tors in­th­eir artistic­d­evelopm­ent. ­After­completin­g h­is stu­dies, Ma­rk­o ­Murat
lived ­in­B­el­grade where he organized ­a ­few exhibiti­ons­and was one of the founders
and a prof­essor at the Arts and Crafts ­Sch­ool. Afte­r th­e First ­World War he returned
to Dubrovnik. ­Sin­ce­ the ea­rly days, h­e had ­had­ th­e ­inclination towards symbolic
­interpretatio­n, ­but over the years­c­hanges in hi­s appr­oach ­to­both th­e pa­in­ting and
the­me­s were a­pparent. Ne­verthel­es­s­, the na­tu­re of Murat­'s­s­ymbolism ­remained un­
altered ­– i­t manifeste­d through­ la­nd­scapes, po­rt­ra­i­ts and­ above all ­h­istorical and
­religiou­s genre. Upon leaving Arad, ­Stevan A­leksić ­spent ­th­e rest of ­hi­s life in Modoš,
bei­ng­active as a pa­inter on­t­he­broad te­rr­itory of the pr­esent Vojvodin­a a­nd Roma­
nian part of Banat. At the­be­g­inning of the ­First Wor­ld War he r­et­reated to­his s­tu­dio
in Modoš and produc­ed symbolic painting­s, m­ostly smal­l format­s, in which he exp­
res­sed­his revolt­against ­th­e war or ­in­terpreted ­th­e confl­ict betwe­en the angelic ­an­d
demonic, l­ov­e ­and hat­e, Eros a­nd­ Thanatos i­n a­ particula­r ­manner. Alth­ou­gh­ t­hey
belo­nged to different­arts ge­nerations­, ­while study­in­g in Munic­h t­he­se­two pa­inters
had ­as­su­me­d ­it­s cosmop­ol­itan sp­irit­a­nd particularit­ies of art­istic ­exp­ression so as to
­sh­ape them ­la­t­er­ depending u­pon t­he climate a­n­d ­requi­re­men­ts of the­ir­ l­iv­ing and­
c­re­ative­en­vironment­.
Key words: Mu­nich, Roy­al Ac­ademy of­Fine Ar­ts, symb­olism, Marko Murat, Stevan Aleksi­ć

190
 interkulturalna istra živanja

Stevan Aleksić, Izgnanstvo iz raja, 1920.

Narodni muzej Beograd

191
interkulturalna istra ži vanja UDC 316.73(497.16 BOKA KOTORSKA)"14/16"

Sa­ša Bra­jo­vić, Be­o­grad

in­ter­kul­tu­ral­nost u
bo­ki ko­tor­skoj re­ne­san­snog
i ba­rok­nog do­ba
Ap ­s t r a k t : Dru­štve­na i kul­tur­na isto­ri­ja Bo­ke Ko­tor­ske mo­ra­ju se po­sma­tra­
ti kao pro­ces ob­li­ko­va­nja sve­sti o ovoj re­gi­ji kao po­seb­nom, bo­gom­ču­va­nom
me­stu. Sve­u­kup­na dru­štve­na i kul­tur­na ak­tiv­nost Bo­ke­lja kroz ve­ko­ve – po­
mor­ska pri­vre­da i mo­re­plov­stvo, ra­to­va­nje, gra­di­telj­ska ak­tiv­nost, li­tur­gij­ski
i iz­van­li­tur­gij­ski ri­tu­a­li, ver­bal­na, li­te­rar­na i mu­zič­ka preg­nu­ća – mo­ra se
raz­um ­ e­ti kao te­žnja da se ostva­ri sank­ti­fi­ka­ci­ja sop­stve­nog pro­sto­ra. Sto­
žer tog po­sve­će­nja bi­la je vi­zu­el­na kul­tu­ra. Cr­kve, ka­pe­le, ol­ta­ri, iko­ne,
vo­tiv­ni da­ro­vi, no­se­ći su ele­ment bo­kelj­skog iden­ti­te­ta i in­te­gri­te­ta. Si­stem
vi­zu­el­nih zna­ko­va u se­be je in­kor­po­ri­rao evrop­ske ten­den­ci­je ali i po­tre­be
lo­kal­nih kul­to­va, po­li­tič­ko-cr­kve­nih pri­li­ka i estet­skog sen­zi­bi­li­te­ta. Ma­da
je sva­ka ko­mu­na, kao i kon­fe­si­on­ al­na, na­ci­on­ al­na i so­ci­jal­na gru­pa­ci­ja u
Bo­ki Ko­tor­skoj kre­i­ra­la sa­mo­svoj­ne ko­do­ve i de­la vi­zu­el­ne kul­tu­re uslo­vlje­
na raz­li­či­tim idej­nim i ide­o­lo­škim okvi­ri­ma, cilj­nim gru­pa­ma, raz­lo­zi­ma i
na­me­na­ma nji­ho­ve pre­zen­ta­ci­je, per­cep­ci­je i di­stri­bu­ci­je, ov­de se pa­žnja
usme­ra­va na one in­te­gra­tiv­ne ko­ji su raz­li­či­to­sti ob­je­di­nja­va­li, kre­i­ra­ju­ći
Bo­ku Ko­tor­sku kao ko­he­rent­nu ce­li­nu, ko­ja se i u pro­šlo­sti i u sa­da­šnjo­sti
iz­dva­ja kao za­se­ban en­ti­tet.
K lj u č ­n e r e­č i : Bo­ka Ko­tor­ska, Mle­tač­ka re­pu­bli­ka, ma­ri­jan­ska po­bo­žnost,
vi­zu­el­na kul­tu­ra

Bo­ka Ko­tor­ska je je­din­stven pre­deo či­ja le­po­ta po­či­va na skla­du pri­rod­nog i

ur­ba­nog. Ta ret­ka rav­no­te­ža pri­ro­de i umet­no­sti do­seg­nu­ta je za­hva­lju­ju­ći ve­kov­
noj oda­no­sti rod­noj gru­di i istin­skom evrop­skom kul­tur­nom ner­vu Bo­ke­lja, me­
đu­sob­no raz­li­či­tih po svo­joj ver­skoj, na­ci­o­nal­noj i so­ci­jal­noj pri­pad­no­sti. Ukup­no
ob­li­ko­va­nje ovog je­din­stve­nog en­ti­te­ta za­po­če­lo je znat­no ra­ni­je, ali je za­o­kru­že­no

192
 interkulturalna istra živanja

u vre­me­nu ka­da je Bo­ka Ko­tor­ska bi­la deo Mle­tač­ke re­pu­bli­ke (od po­čet­ka 15. do
kra­ja 18. ve­ka).
Po­što je bi­la u sa­sta­vu Ve­ne­ci­jan­skog ko­mon­vel­ta, Bo­ka Ko­tor­ska je se­be uskla­
đi­va­la sa ve­ne­ci­jan­skim dru­štve­nim i kul­tur­nim stan­dar­di­ma. Ve­ne­ci­ja je za tu uni­
fi­ka­ci­ju po­ne­kad iz­dva­ja­la znat­na, a če­šće skrom­na, sred­stva iz dr­žav­ne ka­se. Sa­
o­bra­že­nje sa me­ra­ma dr­ža­ve či­ji su po­da­ni­ci bi­li, a ko­ja je pred­sta­vlja­la uva­žen i
po­što­van op­šte­e­vrop­ski mo­del, za­slu­ga je, pre sve­ga, sa­mih Bo­ke­lja. Okol­no­sti u
ko­ji­ma su ži­ve­li – kon­ti­nen­tal­na izo­lo­va­nost zbog Tu­ra­ka ko­ji su vre­me­nom za­uz­ e­
li i pri­mor­ske gra­do­ve Her­ceg No­vi i Ri­san, te ti­me za­tvo­ri­li iona­ko uza­ne mor­ske
pro­la­ze – ome­ta­le su nji­ho­ve na­po­re. No, i po­red sve­ga, Bo­ka je u sva­kom po­gle­du
(dru­štve­no-po­li­tič­kom, eko­nom­skom, du­hov­nom, kul­tur­nom) bi­la deo Se­re­nis­si­
me. Bi­ti deo Se­re­nis­si­me zna­či­lo je u pot­pu­no­sti pri­hva­ti­ti nje­ne sim­bo­le i po­i­sto­
ve­ti­ti se sa nji­ma: sve­tim Mar­kom, nje­go­vim pra­ti­o­cem la­vom, dr­žav­nim bar­ja­kom
i du­ždem. Zna­či­lo je na­sle­di­ti slo­že­ne od­no­se iz­me­đu dr­ža­ve i cr­kve, što se u Bo­
ki do­dat­no kom­pli­ko­va­lo ve­li­kim pri­li­vom pra­vo­slav­nih. Zah­te­va­lo je pre­u­zi­ma­nje
kom­plek­snih ce­re­no­mi­ja­la i fe­šti. Pod­ra­zu­me­va­lo je pri­hva­ta­nje i glav­ne ni­ti ve­ne­ci­
jan­ske mi­to­lo­gi­je, oli­če­ne mak­si­mom Ve­ne­tia Ver­gi­ne.
Ve­ne­ci­jan­ska po­sve­će­nost Bo­go­ro­di­ci iz­ra­ža­va se kao slo­že­na me­ša­vi­na re­li­gi­
o­znih i pro­fa­nih ele­me­na­ta. Vi­še od dru­gih gra­do­va-dr­ža­va, ona je u pred­sta­vi Bo­
go­ro­di­ce na­šla naj­pre­ci­zni­ju per­so­ni­fi­ka­ci­ju svog bi­ća. Sve ide­je utka­ne u kon­cept
Ve­ne­tia Ver­gi­ne pri­hva­ti­la je, pri­me­ni­la, ali i na svoj oso­ben na­čin ob­li­ko­va­la Bo­ka
Ko­tor­ska. For­mi­ra­nje Bo­ke kao me­ta­fo­re Bo­go­ro­di­či­nog kra­ljev­stva bio je za­jed­nič­
ki na­um i po­slan­stvo ge­ne­ra­ci­ja uče­nih i da­le­ko­vi­dih lju­di ko­ji su pri­pa­da­li hu­ma­
ni­stič­kim kru­go­vi­ma, Ka­to­lič­koj cr­kvi, re­li­gi­o­znim re­do­vi­ma, la­ič­kim kon­gre­ga­ci­ja­
ma, po­mor­skim udru­že­nji­ma. Sve to je vi­še­stru­ko po­dr­ža­va­la mor­fo­lo­ška struk­tu­ra
Za­li­va. Bo­go­ro­di­či­ne cr­kve i u nji­ma po­hra­nje­ne dra­go­ce­no­sti, po­seb­no sve­te sli­ke
i skulp­tu­re, po­di­za­ne su na stra­te­gij­ski naj­va­žni­jim tač­ka­ma Za­li­va. Na­la­ze se uz­
dig­nu­te na ob­ron­ci­ma ste­na ili na sa­moj vo­di, po­red oba­le mo­ra ili re­ka-po­nor­ni­ca,
pri­slo­nje­ne uz grad­ske be­de­me ili u sr­cu gra­da, na ras­kr­sni­ca­ma va­žnih pu­te­va (sl.
1). Ta­ko bri­žljiv ras­po­red Bo­go­ro­di­či­nih cr­ka­va ru­ko­vo­đen je pro­mi­šlje­nom stra­te­
gi­jom ko­ja je u svom ko­re­nu ima­la vi­zi­ju Bo­ke Ko­tor­ske kao do­bro or­ga­ni­zo­va­ne i
ure­đe­ne ce­li­ne (Bra­jo­vić 2006). U toj ce­li­ni, i po­red stal­nih ten­zi­ja iz­me­đu raz­li­či­tih
gru­pa­ci­ja (u kon­fe­si­o­nal­nom, na­ci­o­nal­nom, so­ci­jal­nom smi­slu), gra­di­la se rav­no­te­
ža. Iako krh­ka, op­sta­la je ve­ko­vi­ma.
Sta­ri, ugled­ni i ot­me­ni Ko­tor od­ra­ni­je je pri­vla­čio stran­ce, na­ro­či­to tr­gov­ce. U
nje­mu je, osim do­mi­nant­nog ka­to­lič­kog ži­vlja, to­kom 14. i 15. ve­ka ži­ve­la ve­li­ka i
do­bro or­ga­ni­zo­va­na za­jed­ni­ca ka­ta­ra (Nik­če­vić 2001, 15-16, 24). Kao i u dru­gim
ko­mu­na­ma Bo­ke, bi­lo je i Je­vre­ja, na­ro­či­to uspe­šnih u tr­go­vi­ni sa tur­skim obla­sti­ma
u ne­po­sred­noj bli­zi­ni. Re­gu­lar­na mle­tač­ka voj­ska u Ko­to­ru sa­sto­ja­la se od pla­će­

193
interkulturalna istra ži vanja

nih pro­fe­si­o­na­la­ca, sko­ro is­klju­či­vo stra­na­ca, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i pro­te­sta­na­ta.

U če­ta­ma for­mi­ra­nim za od­bra­nu Ko­to­ra, na­ro­či­to me­đu stra­di­o­ti­ma (la­ka ko­nji­
ca za od­bra­nu grad­skog pod­ruč­ja) bi­lo je Gr­ka, Al­ba­na­ca i Hr­va­ta (Ми­ло­ше­вић
1978, 110-113). Do­ku­men­ti, ma­hom kri­vič­ne pri­ja­ve zbog tr­go­vi­ne, kra­đe, pi­jan­
stva i kon­tak­ta sa „sra­mot­nim žen­ska­ma“ ja­sno uka­zu­ju na kon­fe­si­o­nal­nu i et­nič­ku
ra­zno­vr­snost u ovom gra­du. I po­red stal­nih su­ko­ba sa Gr­blja­ni­ma ko­ji su obez­be­
đi­va­li po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de i kroz či­ju je ze­mlju pro­la­zio va­žan ka­ra­van­ski put
(Спре­мић 2005, 193-213, Хра­бак 2005, 231-245) i stal­ne opa­sno­sti od Tu­ra­ka, sa
ko­ji­ma su ko­tor­ski tr­gov­ci ipak uspe­šno tr­go­va­li, pi­sa­ni i ma­te­ri­jal­ni iz­vo­ri uka­zu­ju
da je Ko­tor us­po­sta­vio vi­so­ke stan­dar­de po pi­ta­nju dru­štve­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta.
Jed­na od naj­mar­kant­ni­jih fi­gu­ra ovog gra­da, kao i ce­le Bo­ke Ko­tor­ske, ujed­no
i lič­nost u ko­joj se ogle­da kon­fe­si­o­nal­na i so­ci­jal­na ne­raz­lu­či­vost ovog do­me­na, je
bla­že­na Oza­na (1493-1565). Ona je ima­la po­seb­no me­sto u ce­lo­kup­nom, po­seb­no
du­hov­nom ži­vo­tu re­gi­je, iz­me­đu osta­log i za­to što je u se­bi ob­je­di­ni­la raz­li­či­to­sti u
njoj pri­sut­ne. Ro­đe­na u pra­vo­slav­noj po­ro­di­ci, ova pa­sti­ri­ca iz se­la Ri­đan ko­ja se
za­re­di­la u Ko­to­ru, po­sta­la je ne­za­me­nji­vi sa­vet­nik naj­zna­čaj­ni­jim pred­stav­ni­ci­ma
gra­da i dr­ža­ve (Lu­ko­vić 1965). Svo­jim mo­li­tva­ma, sa­ve­ti­ma i vi­zi­ja­ma obez­be­đi­va­la
je sta­bil­nost i pro­spe­ri­tet za­jed­ni­ce. Nje­ne vi­zi­je ide­al­ne su sli­ke re­li­gij­sko-po­li­tič­ke
ide­o­lo­gi­je ko­mu­ne i auto­ri­te­ta upra­ve gra­da. Za pre­no­si­o­ca ta­kvih po­ru­ka pro­vi­
đe­nje je iza­bra­lo že­nu skrom­nog po­re­kla, ko­ja pre­la­zi u ka­to­li­čan­stvo i sti­če ugled
zbog sve­tog ži­vo­ta i ču­da ko­ja či­ni.
Od­nos mle­tač­kih vla­sti pre­ma pra­vo­slav­ni­ma u Bo­ki Ko­tor­skoj bio je pro­men­
ljiv i slo­žen. To­kom 15. ve­ka, su­de­ći po do­ku­men­ti­ma, Re­pu­bli­ka je ula­ga­la na­po­re u
„po­vra­tak ne­ver­nič­kih i ras­kol­nič­kih oso­ba na ka­to­lič­ku ve­ru“. I u 17. ve­ku vo­di­la je
ra­ču­na da se do­se­lje­ni pra­vo­slav­ni ne na­sta­nju­ju u gra­do­vi­ma, po­seb­no gde je „ka­
kva tvr­đa­va“ (Bu­to­rac 1999, 239). Me­đu­tim, Cr­na Go­ra je to­kom 18. ve­ka po­sta­ja­la
sve pri­sut­ni­ji či­ni­lac u po­li­ti­ci Se­re­nis­si­me. Do­mi­ni­ka­nac Pe­tar Ka­lo­ma­ti za­pi­sao je:
„Sum­por­na su­sjed­na ze­mlja (Cr­na Go­ra) mo­že mno­go ko­ri­sti­ti, a u sva­ko vri­je­me
mno­go na­u­di­ti“, i „Sa­mi su se Tur­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta umi­lja­va­li pred cr­no­gor­skim
vla­di­kom“. Za­to Ve­ne­ci­ja po­ku­ša­va da odr­ži do­bre od­no­se sa Cr­no­gor­ci­ma, jer nje­
na vla­da­vi­na na tom pod­ruč­ju za­vi­si „od do­bre ili zle vo­lje ono­ga vla­di­ke“. S jed­
ne stra­ne, Mle­tač­ka re­pu­bli­ka bi­la je sve­sna upo­zo­re­nja bar­skog nad­bi­sku­pa Vic­ka
Zma­je­vi­ća (1670-1750) da upa­di Cr­no­go­ra­ca – ko­ji „ma­lo šta ima­ju da iz­gu­be“, a bi­
če­vi „što ih oku­ša­še sa­mo im du­ho­ve ogor­či­še i utvr­di­še ih u gra­be­žlji­vo­sti“ – ugro­
ža­va­ju in­te­gri­tet do­ne­dav­no kom­pakt­no ka­to­lič­kih gra­do­va u nje­nom po­se­du. Sa
dru­ge stra­ne, no­vi sta­nov­ni­ci bi­li su ujed­no no­vi po­da­ni­ci Se­re­nis­si­me, što je mo­glo
oja­ča­ti nje­nu uve­li­ko na­če­tu eko­nom­sku, po­li­tič­ku i voj­nu moć. Za­to se do­zvo­lja­va
sve ma­sov­ni­je na­se­lja­va­nje pra­vo­slav­nih u gra­do­vi­ma a do­de­lju­ju im se i cr­kve ko­je
su ra­ni­je bi­le ka­to­lič­ke.

194
 Ko­tor­ski za­liv sa Go­spom od Škr­pje­la,
fo­to­gra­fi­ja Ste­va­na Kor­di­ća

To­kom 17. i 18. ve­ka od svih me­sta u Bo­ki naj­vi­še je Pe­rast pri­vla­čio pra­vo­slav­
ne ko­ji su be­ža­li pred tur­skom oku­pa­ci­jom. Bi­lo je mno­go pri­do­šli­ca i iz Al­ba­ni­je,
ve­ći­nom ka­to­li­ka, ma­da su po­ne­kad do­la­zi­li i mu­sli­ma­ni. Raz­lo­zi za to su bi­li mno­
go­broj­ni. Grad je u to do­ba bio vr­lo pro­spe­ri­te­tan, nu­dio je naj­vi­še po­sla i za­ra­de.
Za­tim, kao grad bez na­ro­či­te sred­nje­ve­kov­ne tra­di­ci­je, ko­jom se s pra­vom di­čio
Ko­tor, ujed­no bez sta­rog plem­stva, i uz iz­ve­sni ne­do­sta­tak ugla­đe­no­sti – otu­da epi­
te­ti po­put „go­ro­pad­ni” Pe­ra­šta­ni, Pe­rast ni­je bio od­bo­jan pre­ma pri­do­šli­ma, naj­če­
šće ne­u­lju­đe­ni­ma, ali sprem­ni­ma da se uklju­če u raz­ne ri­zič­ne haj­duč­ke i gu­sar­ske
ope­ra­ci­je. Je­dan od raz­lo­ga bi­la je i pri­stu­pač­na grad­ska struk­tu­ra Pe­ra­sta, či­ja je
pot­pu­na otvo­re­nost pre­ma mo­ru, neo­me­đe­nost tvr­đa­va­ma, uslo­vi­la slo­bod­no, eks­
tra­vert­no po­na­ša­nje nje­go­vih sta­nov­ni­ka i lak­še pri­hva­ta­nje pri­do­šli­ca (sl. 2).

195
Pe­rast, fo­to­gra­fi­ja Dra­ga­na Ba­bo­vi­ća

Ve­li­ka po­be­da nad ri­san­skim di­zda­rom i voj­sko­vo­đom Meh­med-agom Ri­zva­

na­gi­ćem, ko­ji je sa 5000 lju­di kre­nuo na Pe­rast sa mo­ra i sa kop­na 15. ma­ja 1654,
te­ško da bi bi­la do­bi­je­na bez do­ja­ve o ve­li­kim tur­skim pri­pre­ma­ma ko­ju je upu­
tio pra­vo­slav­ni sve­šte­nik Ra­dul iz Ri­đa­na. Za­hva­lju­ju­ći toj do­ja­vi, ka­pe­tan gra­da,
Kr­sto Vi­sko­vić, us­peo je da iz Ko­to­ra do­bi­je od­red od tri­de­set pe­ša­ka i mo­bi­li­še
ma­lo­broj­no sta­nov­ni­štvo. Bar­ski nad­bi­skup An­dri­ja Zma­je­vić (1628-1694), ko­ji je
sto­lo­vao u rod­nom Pe­ra­stu jer je Bar bio u tur­skim ru­ka­ma, imao je do­bre od­no­
se sa pra­vo­slav­ni­ma. On je, kao po­ve­re­nik rim­ske Kon­gre­ga­ci­je za pro­pa­gan­du
ve­re, imao za­da­tak da stva­ra „do­bro ras­po­lo­že­nje pre­ma Sve­toj sto­li­ci“ me­đu pra­
vo­slav­nim sve­šten­stvom i ži­vljem (Ра­до­нић 1950, 258-265, 331-386). Zma­je­vi­će­vi
po­stup­ci bi­li su, u skla­du sa obu­kom u Kon­gre­ga­ci­ji i ce­lo­kup­nom po­li­ti­ca del­la
mo­de­ra­zi­o­ne Кatoličke cr­kve 17. ve­ka, ne­na­me­tlji­vi i mu­dri (Bra­jo­vić 2000, 32-33).

196
 interkulturalna istra živanja

Slu­žio je u pra­vo­slav­nim cr­kva­ma, do­če­ki­vao i go­stio pra­vo­slav­ne sve­šte­ni­ke, u ime

do­se­lje­nih haj­du­ka pi­sao mol­be da im se do­de­le cr­kve po nji­ho­vom ob­re­du. Zbog
to­ga je bio ce­njen i ra­do vi­đen me­đu pra­vo­slav­ni­ma. U nje­go­voj do­broj vo­lji da
po­mog­ne pra­vo­slav­nom ži­vlju i sve­šten­stvu mo­že se, po­red stra­te­gi­je pri­do­bi­ja­nja
no­vo­pri­do­šlih sta­nov­ni­ka ka­to­lič­koj ve­ri, uvi­de­ti du­bo­ko uko­re­nje­no ose­ća­nje pri­
pad­no­sti na­ro­du slo­vin­skom.
Pro­po­ved­nič­ki re­do­vi Ka­to­lič­ke cr­kve (fra­njev­ci, do­mi­ni­kan­ci, jed­no kra­će vre­me
i je­zu­i­ti) ta­ko­đe su bri­nu­li o lju­di­ma raz­li­či­tih kon­fe­si­ja i so­ci­jal­nog po­re­kla. Bri­ga o
de­ci, bo­le­sni­ma, sta­ri­ma i na sve dru­ge na­či­ne ugro­že­ni­ma bi­la je du­žnost i ka­ri­ta­tiv­
nih udru­že­nja, tzv. bra­tov­šti­na. Jed­nu od njih, bra­tov­šti­nu Go­spe od Ru­ža­ri­ja u Pe­ra­
stu, ka­non­ski je osno­vao nad­bi­skup An­dri­ja Zma­je­vić u svo­joj za­du­žbi­ni, isto­i­me­noj
cr­kvi u ko­joj je i sa­hra­njen. Zma­je­vić, sve­stan za­stra­šu­ju­ćeg si­ro­ma­štva na pro­sto­ru
Bar­ske nad­bi­sku­pi­je, o če­mu je pi­sao u svo­jim iz­ve­šta­ji­ma Kon­gre­ga­ci­ji, či­ni sve da
po­mog­ne si­ro­ma­šni­ma i bra­tov­šti­ni ko­ja o nji­ma bri­ne. Za­to, od­mah is­pod svo­je pa­
la­te, po­di­že ku­ću za po­tre­be bra­tov­šti­ne i uto­či­šte za lju­de bez do­ma. Iz sa­ču­va­ne bra­
tov­štin­ske knji­ge Li­bro del­la Sco­la del Ssmo Ro­sa­rio sa­zna­je se da je u njoj bi­lo mno­go
Al­ba­na­ca, kao i po­ro­di­ca po ro­du pra­vo­sla­vnih (Bu­to­rac 1999, 174-179).
O ukup­noj rav­no­te­ži u Bo­ki Ko­tor­skoj bri­nu­le su mle­tač­ka vlast i Ka­to­lič­ka cr­
kva. Obe su bi­le sve­sne da se raz­li­či­te et­nič­ke, re­li­gij­ske i so­ci­jal­ne za­jed­ni­ce mo­gu
dr­ža­ti u mi­ru sta­bil­nim dr­žav­nim apa­ra­tom. Obe su zna­le da je za stva­ra­nje ko­he­zi­je
bi­la neo­p­hod­na pro­iz­vod­nja per­so­ni­fi­ka­ci­ja i sim­bo­la.
Pre­ma ba­rok­nim shva­ta­nji­ma, vi­zu­el­ne umet­no­sti su naj­su­ge­stiv­ni­je, ključ­ne u
si­ste­mu ko­mu­ni­ka­ci­je sa ši­ro­kim slo­je­vi­ma pu­bli­ke (Ma­ra­vall 1986, 251-254). Pred­
nost vi­zu­el­nog nad audi­tiv­nim, ko­ja je već u an­tič­ko do­ba is­tak­nu­ta, u ba­ro­ku je u
pot­pu­no­sti po­tvr­đe­na. Re­for­mi­sa­na Ka­to­lič­ka cr­kva u vi­zu­el­nim umet­no­sti­ma je
vi­de­la mo­ćan in­stru­ment pro­pa­gan­de. Ve­ne­ci­jan­ska Re­pu­bli­ka gra­di­la je slo­že­nu
vi­zu­el­nu pro­pa­gan­du svo­je dr­žav­no­sti (Ro­sand 2001). Du­bo­ko in­kor­po­ri­ra­ne u Bo­
ki Ko­tor­skoj, obe su po­se­za­le za vi­zu­el­nom kul­tu­rom kao in­stru­men­tom ko­jim se
gra­di ose­ćaj pri­pad­no­sti i za­jed­ni­štva. Ugro­že­na i pri­ti­snu­ta sa sva­ke stra­ne, ka­ko
kop­ne­ne, ta­ko i mor­ske, na­se­lje­na raz­li­či­tim ver­skim i et­nič­kim gru­pa­ma, Bo­ka Ko­
tor­ska če­sto se osla­nja­la na ko­he­zi­o­nu moć vi­zu­el­ne kul­tu­re.
Stva­ra­nje vi­zu­el­ne kul­tu­re po­ne­kad je pro­is­ti­ca­lo iz ne­po­sred­ne sa­rad­nje pred­
stav­ni­ka raz­li­či­tih kon­fe­si­ja. Pra­vo­slav­ni mo­na­si ma­na­sti­ra Sa­vi­na su Lo­vru Do­bri­
če­vi­ću, ka­to­li­ku, 1455. da­li za­da­tak da osli­ka cr­kvu Us­pe­nja Bo­go­ro­di­či­nog (Ђу­рић
1974, 3-7). Do­bri­če­vi­će­vo od­stu­pa­nje od ta­da­šnje pra­vo­slav­ne iko­no­gra­fi­je po­seb­
no je iz­ra­že­no u li­ku Bo­go­ro­di­ce, u ap­si­di. Ona je pred­sta­vlje­na ka­ko sto­ji na ve­li­
kom sr­pu mla­dog me­se­ca. Po­red nje je ar­han­đel Ga­vri­lo sa cve­tom u ru­ci, sim­bo­
lom Bo­go­ro­di­či­ne bez­gre­šno­sti, što ni­ka­da ni­je na­sli­ka­no na vi­zan­tij­skim pri­ka­zi­ma
Bla­go­ve­sti. Da bi se ova sli­ka na­šla na ta­ko zna­čaj­nom me­stu, u ma­na­sti­ru ko­ji je za

197
interkulturalna istra ži vanja

pra­vo­sla­vlje u Bo­ki imao pre­sud­nu ulo­gu, Do­bri­če­vić je mo­rao ima­ti pri­sta­nak svo­
jih po­slo­da­va­ca. Je­di­no je ta­ko mo­gao na­sta­ti ovaj vi­zu­el­ni ko­men­tar Že­ne iz Apo­
ka­lip­se (12, 1), vr­lo bli­zak u ka­to­li­čan­stvu uob­li­če­noj dok­tri­ni Bez­gre­šnog za­če­ća.
Raz­log za­što su sa­vin­ski mo­na­si iza­bra­li sli­ka­ra ko­ji je do ta­da ra­dio sa­mo za
ka­to­lič­ke cr­kve Ko­to­ra, Du­brov­ni­ka i Bo­sne ni­je pot­pu­no ja­san. Slič­no je i sa po­zni­
jim, obr­nu­tim slu­ča­jem iz Do­bro­te. U do­brot­skoj sta­roj cr­kvi Sve­tog Sta­si­je po­sto­
ja­la je ka­pe­la po­sve­će­na Go­spi od Ru­ža­ri­ja, o ko­joj je bri­nu­la isto­i­me­na bra­tov­šti­na,
osno­va­na 1707, či­ja se knji­ga sa­ču­va­la. U njoj se na­la­zi po­gla­vlje o osli­ka­va­nju ce­le
te ka­pe­le: Spe­so per de­pen­gar la ca­pel­la tut­ta di San­tis­si­mo Ro­sa­ri (To­mić 1979-1980,
141-151). Ova ka­pe­la i ce­la cr­kva po­sto­ja­le su i na­kon iz­grad­nje no­ve cr­kve 1773, ali
je u ma­pa­ma iz 1886. vi­še ne­ma. Ka­pe­la je bi­la osli­ka­na od svo­da do gor­njeg ven­ca,
ka­ko pre­ci­zi­ra ugo­vor iz 1716. go­di­ne. Po­sao osli­ka­va­nja ka­pe­le do­bio je Di­mi­tri­je
Da­skal, pra­vo­sla­vac, ro­do­na­čel­nik po­ro­di­ce sli­ka­ra fre­sa­ka i iko­no­pi­sa­ca Di­mi­tri­
je­vi­ća-Ra­fa­i­lo­vi­ća iz Ri­sna. Za oba­vlje­ni po­sao sli­kar je pri­mio znat­nu su­mu od 32
du­ka­ta. Da­skal je sa­mo go­di­nu da­na ra­ni­je iz­ra­dio fre­ske u cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u
Pe­li­no­vu, Gr­balj, ko­je se sma­tra­ju nje­go­vim naj­u­spe­li­jim de­lom. Nje­go­vo is­ku­stvo u
fre­sko teh­ni­ci i po­ka­za­ni re­zul­ta­ti na­ve­li su bra­ti­me Ro­za­ri­ja da se za nje­ga opre­de­le.
Ve­ro­vat­no su bra­ti­mi na­mer­no iza­bra­li pra­vo­slav­nog iko­no­pi­sca jer su že­le­li „grč­ki
ma­nir“ ko­ji je, kao auten­tič­an je­zik tra­di­ci­je, bio na ce­ni u ba­rok­no do­ba.
I pra­vo­slav­ni mo­na­si sre­di­nom 15. ve­ka, i ka­to­lič­ki bra­ti­mi po­čet­kom 18, mo­gli
su iza­bra­ti, do­ve­sti i pla­ti­ti sli­ka­ra sa­svim pri­klad­nog, pa i u k­on­fe­si­o­nal­nom smi­
slu, za svo­je po­tre­be. Ipak, oni su se opre­de­li­li za su­prot­no. Raz­lo­zi za to mo­ra­ju se
pa­žlji­vo is­pi­ta­ti. Ve­ro­vat­no su obe gru­pe že­le­le da do­bi­ju neo­spor­no po­tvr­đe­nog
sli­ka­ra i ta že­lja je od­ne­la pre­va­gu nad kon­fe­si­o­nal­nom raz­li­či­to­šću.
Sve­te sli­ke na pod­ruč­ju bar­ske di­je­ce­ze su bi­le dra­go­ce­ne, ret­ke i od ve­li­kog di­
dak­tič­kog i pro­pa­gand­nog zna­ča­ja. To se vi­di iz iz­ve­šta­ja mi­si­o­na­ra Vin­ćen­ca Đa­
ne­li­ja (Vin­cen­zo Gi­a­ne­li), ko­ji sve­do­či da su bu­dvan­ski sve­šte­ni­ci la­tin­skog ob­re­da,
čim je bar­ski nad­bi­skup Đu­ze­pe Ma­ri­ja Bu­o­nal­di (Gi­u­sep­pe Ma­ria Bu­o­nal­di) 1652.
umro, iz cr­kve u Pa­štro­vi­ći­ma, u ko­joj je po­koj­ni nad­bi­skup slu­žio, od­ne­li sve iko­
ne. Đa­ne­li oce­nju­je da su to uči­ni­li za­to što su Pa­štro­vi­ći „ši­zma­ti­ci“, a nji­hov čin
pro­gla­ša­va at­to bar­ba­ro, jer „Pa­štro­vi­ći že­le ži­ve­ti u je­din­stvu sa Rim­skom cr­kvom“
(Ja­čov 1992, 266-274, 396-397).
Vi­zu­el­na kul­tu­ra Bo­ke Ko­tor­ske ogrom­nim de­lom bi­la je u slu­žbi ma­ri­jan­ske
po­bo­žno­sti. Pro­stor Bo­ke Ko­tor­ske – ne­pri­stu­pač­na, bez­bed­na (ko­li­ko je to uop­šte
bi­lo mo­gu­će) struk­tu­ra Za­li­va – iz­ra­ža­va se kao ze­malj­ska me­ta­fo­ra Bo­go­ro­di­či­nog
kra­ljev­stva, kao sli­ka ide­al­nog pro­sto­ra, gde su ze­mlja i mo­re u ne­po­sred­nom do­di­
ru sa ne­bom, ka­ko u bu­kval­nom, ta­ko i u me­ta­fo­rič­nom smi­slu. Vi­đe­no u dru­štve­
no-po­li­tič­kom okvi­ru, to je vi­zi­ja sta­bil­ne, pra­vič­ne dr­ža­ve ko­ju ču­va bud­no oko
Bo­go­ro­di­ce. U tom har­mo­nič­nom do­me­nu pre­sud­nu ulo­gu ima­ju Bo­go­ro­di­či­ne

198
 interkulturalna istra živanja

sve­te sli­ke. One su bi­le ključ­ne za for­mi­ra­nje sa­kral­ne to­po­gra­fi­je Za­li­va u ce­li­ni.
Sve­ta sli­ka i hram ko­ji ju je ču­vao bi­li su en­ti­te­ti ko­ji­ma se ob­li­ko­va­la sop­stve­na
„dr­žav­nost“ i sna­žni vi­zu­el­ni sim­bo­li po­li­tič­ke ide­je. Sve se to naj­ja­sni­je is­po­lja­va­lo
pri­li­kom jav­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja, grad­skih ri­tu­a­la, pro­ce­si­ja i sa­kral­nih dra­ma (Bra­
jo­vić 2006, 266-303). Bo­go­ro­di­či­na pred­sta­va is­ka­zu­je grad­ski po­li­tič­ki auto­ri­tet i
eko­nom­sku sta­bil­nost. U njoj je re­li­gij­sko-po­li­tič­ka ide­o­lo­gi­ja ide­a­li­zo­va­na pa ne
pred­sta­vlja opa­snost za auto­ri­tet po­li­tič­ke upra­ve. Na­pro­tiv, upra­vo njoj nu­di jak
ose­ćaj pri­vi­le­go­va­no­sti zbog za­šti­te Kra­lji­ce ne­ba i mo­guć­nost da se i sa­ma pred­sta­vi
kao pra­ved­na i sta­bil­na.
Sli­ka Bo­go­ro­di­ce sa Hri­stom-de­te­tom su­štin­ski je lik hri­šćan­ske du­hov­no­sti.
Po­sred­nik je iz­me­đu Bo­ga i čo­ve­ka, ob­da­ren vr­li­na­ma ko­je po­se­du­ju sve­te lič­no­
sti na njoj pri­ka­za­ne. Le­gen­de ko­je je ne­u­mit­no pra­te ka­zu­ju da ona mo­že sve, pa
i da se po­me­ra, pu­tu­je. Pra­će­njem le­gen­di iza­tka­nih to­kom ve­ko­va na pod­ruč­ju
cr­no­gor­ske oba­le i za­le­đa mo­že se re­kon­stru­i­sa­ti po­vest Bo­ke Ko­tor­ske. Pre­da­nja
po­ne­kad is­ti­ču da se iko­ne pre­se­lja­va­ju do­bro­volj­no, u po­tra­zi za me­stom na ko­jem
će bi­ti pri­klad­no po­što­va­ne. Ta­kav je slu­čaj sa iko­nom iz Pr­ča­nja, Go­spom Pr­čanj­
skom. Pre­da­nje, či­ji je ko­ren u se­lu Pri­je­vor u pra­vo­slav­nom Gr­blju, u brat­stvu
Va­so­vi­ća, ka­že da je u „dav­no do­ba“ sve­ti­nja iz tog se­la pre­ne­ta u Pr­čanj. Ka­da su
je od­no­si­li iz se­la iz­go­vo­ri­la je: „Te­ško se­lu iz ko­je­ga iz­la­zim, bla­go ono­me u ko­je
idem“ (N. Lu­ko­vić 1965, 293). Po­sto­ji i pre­da­nje da je sli­ku u grad do­ne­la po­ro­di­ca
Ča­va­lo (ili Ča­va­lo­vić) iz Gr­blja. U oba pre­da­nja is­ti­če se da je sve­ti­nja do­ne­ta iz se­
la u grad, iz Gr­blja – pre­te­žno pra­vo­slav­nog, u Pr­čanj – pre­te­žno ka­to­lič­ki. Ona je
ima­la moć da ob­je­di­ni raz­li­či­to­sti i da, ta­kvim svo­jim ugle­dom, po­mog­ne Pr­ča­nju,
ne­ka­da u po­se­du Ko­to­ra­na, da us­po­sta­vi vla­sti­ti auto­ri­tet. Ta „sve­ta sa­su­da“ mo­gla
je uti­ca­ti da se po­ste­pe­no stek­ne ose­ćaj si­gur­no­sti, za­šti­će­no­sti i auto­ri­te­ta za­jed­
ni­ce. Ona je svo­jim pri­su­stvom bi­la ga­rant so­ci­jal­ne in­te­gra­ci­je i eko­nom­skog raz­
vo­ja ko­je je ovaj grad, vre­me­nom, po­čeo da uži­va. Go­spa Pr­čanj­ska je po­tvr­đi­va­la
svo­ju moć stal­nim či­nje­njem ču­da pri­li­kom epi­de­mi­ja ku­ge, ra­to­va, su­ša i dru­gih
ne­vo­lja. Na­ro­či­to če­sto su joj se obra­ća­li u vre­me ko­le­re 1855. Po­sled­nje ve­li­ko za­
jed­nič­ko da­ri­va­nje ču­do­tvo­ri­ce bi­lo je 1937. go­di­ne, ka­da je ukra­še­na po­zla­će­nim
sre­br­nim okvi­rom sa ure­za­nim pro­ro­čan­skim re­či­ma „Za mir u na­ro­du i mir me­đu
na­ro­di­ma svo­joj Po­kro­vi­te­lji­ci Pr­ča­nja­ni“. Na­ve­de­nim do­bro­čin­stvi­ma, uklju­ču­ju­
ći i ono po­sled­nje – oču­va­nje mi­ra u na­ro­du i me­đu na­ro­di­ma, ka­rak­te­ri­stič­no za
Bo­ku u te­škim go­di­na­ma II svet­skog ra­ta – Go­spa Pr­čanj­ska je vi­še­stru­ko po­tvr­di­la
svo­ju in­te­gra­cij­sku moć.
Pre­da­nja ko­ja pra­te ču­de­sne pu­te­ve bo­kelj­skih ču­do­tvo­ri­ca če­sto is­ti­ču nji­ho­vo
is­toč­no po­re­klo, kao i to da su u no­vo sta­ni­šte do­pli­va­le mo­rem. Ta­kva le­gen­da tvo­
ri bi­o­gra­fi­ju Go­spe od Škr­pje­la, naj­zna­čaj­ni­jeg vi­zu­el­nog sim­bo­la Bo­ke Ko­tor­ske
(sl. 3). Isto­i­me­na cr­kva, za ovu sve­tu sli­ku po­dig­nu­ta u 15. ve­ku, no­si ulo­gu glav­nog

199
interkulturalna istra ži vanja

sim­bo­lič­nog ču­va­ra ovog re­gi­o­na. Za­hva­lju­ju­ći slav­noj Bo­go­ro­di­či­noj sli­ci i me­stu

na ko­jem je sa­gra­đe­na, ova cr­kva po­sta­la je cen­tral­no kult­no i hod­o­ča­snič­ko me­sto
Za­li­va.
Go­spa od Škr­pje­la je, pre­ma le­gen­di, do­pli­va­la mo­rem iz Ca­ri­gra­da. Na hri­di is­
pred Pe­ra­sta uka­za­la se lo­kal­nim ri­ba­ri­ma. Tu su joj Pe­ra­šta­ni, na­kon ne­ko­li­ko „pre­
be­ga“ iz pe­ra­ške žup­ne cr­kve i stal­nog po­ja­vlji­va­nja na istom me­stu na mo­ru, na­po­
kon po­di­gli hram. Pe­ra­ška le­gen­da sa­dr­ži ne­ko­li­ko va­žnih kom­po­ne­na­ta, ti­pič­nih
za pre­da­nja ko­ja pra­te na­sta­nak ve­ći­ne ču­do­tvo­ri­ca me­di­te­ran­skog sve­ta (sa­mo­vo­lja
u iz­bo­ru me­sta gde se že­li što­va­ti, upor­nost u do­ka­zi­va­nju na­me­re da se za­dr­ži na
že­lje­nom me­stu – ma­nje pri­stu­pač­nom, ali od ve­ćeg stra­te­škog zna­ča­ja, uka­zi­va­nje
na iz­u­zet­no le­pom i su­ge­stiv­nom me­stu, iz­bor jed­no­stav­nih lju­di ko­ji je pro­na­la­ze).
Po­seb­no zna­ča­jan za­jed­nič­ki ime­ni­telj je­ste spa­se­nje sve­te sli­ke sa oku­pi­ra­ne vi­zan­
tij­ske te­ri­to­ri­je i iz­bor no­vog sta­ni­šta na Za­pa­du. Ta­ko se le­gen­da­ma tvo­ri spe­ci­fič­ni
most iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da ko­ji po­tvr­đu­je ne­raz­lu­či­vost hri­šćan­ske isto­ri­je, is­ti­če
Is­tok kao ko­lev­ka hri­šćan­skih sve­tih sli­ka, i Za­pad ko­jem pro­vi­đe­nje da­ru­je isto­rij­
sku od­go­vor­nost i ukup­ni le­gi­ti­mi­tet kao su­per­i­or­nom ču­va­ru hri­šćan­ske ci­vi­li­za­ci­
je. Iz­bor no­vog, si­gur­nog sta­ni­šta bio je do­kaz nje­go­vog zna­ča­ja, što je gra­di­lo po­nos
i pre­stiž ko­mu­ne.
Go­spa od Šrk­pje­la je, pre­ma dru­goj le­gen­di, sti­gla sa ostr­va Sko­pe­los u egej­
skom ar­hi­pe­la­gu. I njen na­ziv, ka­že pre­da­nje, po­ti­če od tog ostr­va (Vi­sko­vich 1898,
293-302). Eube­ja sa okol­nim ostr­vljem pri­pa­da­la je, kao i Pe­rast, Ve­ne­ci­ji. Me­đu­
sob­ni po­mor­sko-tr­go­vač­ki kon­tak­ti bi­li su če­sti, pa se u Bo­ki sre­ću „sko­pi­ot­ske“
Bo­go­ro­di­ce, od­no­sno mle­tač­ke re­pli­ke Bo­go­ro­di­či­ne iko­ne sa Sko­pe­lo­sa sa grč­kim
i ita­li­jan­skim nat­pi­si­ma. Ma­da bit­no dru­ga­či­ja, i ova le­gen­da is­ti­če is­toč­no po­re­klo
pe­ra­ške ču­do­tvo­ri­ce. Njen „grč­ki“ ma­nir, de­lo ko­tor­skog sli­ka­ra Lo­vra Do­bri­če­vi­ća
iz sre­di­ne 15. ve­ka, sma­tran ori­gi­nal­nim je­zi­kom tra­di­ci­je na­ro­či­to u po­to­njim ve­
ko­vi­ma, obez­be­đi­vao joj je ne­spo­ran ugled.
Do­ku­men­ti po­tvr­đu­ju da su Go­spu Pe­ra­šku po­što­va­li i da­ri­va­li Du­brov­ča­ni,
pred­stav­ni­ci mle­tač­ke upra­ve, Al­ban­ci, kao i mno­gi dru­gi stran­ci. Pra­vo­slav­ni su
joj če­sto či­ni­li za­ve­te i po­ho­di­li hram, na­ro­či­to na ve­li­ke pra­zni­ke. U iz­ve­šta­ju pe­ra­
škog opa­ta An­tu­na Zam­be­le ko­tor­skom bi­sku­pu Ma­ri­nu Dra­go 1708. opi­su­je se lo­še
sta­nje mo­ra­la u jed­nom pra­vo­slav­nom se­lu, ko­je je po­bolj­ša­no ot­ka­da ne­ki se­lja­ni
slu­že na pe­ra­škim bro­do­vi­ma, gde se upo­zna­ju sa po­što­va­njem Go­spe Škr­pjel­ske
(Vu­lo­vić 1887, 56-57).
Go­spa od Škr­pje­la šti­ti­la je grad od na­pa­da gu­sa­ra i Tu­ra­ka, ze­mljo­tre­sa, epi­de­
mi­ja, ima­la ulo­gu za­štit­ni­ka so­ci­jal­nog re­da i po­ret­ka. Nu­di­la je re­li­gi­o­znu i so­ci­jal­
nu sa­tis­fak­ci­ju, pod­jed­na­ko mi­lo­sti­va pre­ma bo­ga­ti­ma i si­ro­ma­šni­ma, ka­to­li­ci­ma
i pra­vo­slav­ni­ma. No­še­na u ve­li­kim pro­ce­si­ja­ma, na­ro­či­to na go­di­šnji­ce ve­li­ke po­
be­de nad Tur­ci­ma 15. ma­ja 1654, ova iko­na je či­ni­la da se so­ci­jal­na ten­zi­ja ubla­ži,

200
 interkulturalna istra živanja

da se oču­va red i ne okr­nji sub­or­di­na­ci­ja gra­đan­stva upra­vi. Go­spa od Škr­pje­la bi­la

je deo si­ste­ma so­ci­jal­nog i po­li­tič­kog re­da, di­sci­pli­no­va­nog i mo­ral­nog dru­štva,
sred­stvo ko­je je obez­be­đi­va­lo du­hov­no i ma­te­ri­jal­no spa­se­nje svih gra­đa­na. Iako
su ugled i zna­čaj ove sli­ke i nje­nog sve­ti­li­šta u hr­vat­skom na­ro­du neo­spor­ni, mo­ra
se is­ta­ći da se zbog spe­ci­fič­nih okol­no­sti, na­ro­či­to ve­li­kog pri­li­va i pre­vla­sti pra­vo­
slav­nog sta­nov­ni­štva, što je po­vla­či­lo slo­že­ne me­đu­kon­fe­si­o­nal­ne od­no­se i na­ci­o­
nal­na ose­ća­nja, kao i raz­li­či­te, naj­če­šće ne­do­bro­na­mer­ne upli­ve dr­žav­ne po­li­ti­ke,
Go­spa od Škr­pje­la ni­je oven­ča­la pr­ven­stve­no ore­o­lom na­ci­o­nal­ne za­štit­ni­ce. To joj
ni­kad ni­je sme­ta­lo: svo­jim ugle­dom bi­la je, je­ste i bi­će po­što­va­ni i vo­lje­ni sim­bol
svih lju­di do­bre vo­lje.
Sa ovom, kao i dru­gim Bo­go­ro­di­či­nim sli­ka­ma, stva­ra­nim ka­ko u ka­to­lič­kim,
ta­ko i pra­vo­slav­nim sre­di­na­ma, po­sti­za­ne su po­be­de u dra­ma­tič­nim i od­sud­nim
mo­men­ti­ma ko­ji, pro­sla­vlja­ni u grad­skim ri­tu­a­li­ma, još uvek ima­ju sna­žan uti­caj u
sa­mo­sve­sti Bo­ke. Sva­kom go­di­šnji­com te po­be­de nad ne­pri­ja­te­ljem, bo­le­šću, pri­
rod­nim ne­po­go­da­ma, do­bi­ja­le su no­va zna­če­nja sa po­li­tič­kom, dru­štve­nom i mo­
ral­nom po­za­di­nom. U sva­koj od njih vi­zu­el­na kul­tu­ra iz re­ne­san­snog i ba­rok­nog
pe­ri­o­da is­ti­če se kao su­štin­ski fak­tor in­te­gra­ci­je, ver­ske i na­ci­o­nal­ne to­le­ran­ci­je, su­
ži­vo­ta i in­ter­kul­tu­ral­no­sti.

LI­TE­RA­TU­RA:

1. Bra­jo­vić S.: Go­spa od Škr­pje­la – ma­ri­jan­ski ci­klus sli­ka, Pe­rast 2000.

2. Bra­jo­vić S.: U Bo­go­ro­di­či­nom vr­tu. Bo­go­ro­di­ca i Bo­ka Ko­tor­ska – ba­rok­na po­bo­žnost za­pad­
nog hri­šćan­stva, Be­o­grad, Pla­to i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­og­ ra­du, 2006.
3. Bu­to­rac P.: Kul­tur­na po­vi­jest gra­da Pe­ra­sta, Pe­rast 1999.
4. Ђу­рић В. J.: Ма­на­стир Са­ви­на, Бо­ка 5, Хер­цег-Но­ви 1974: 3-7.
5. Хра­бак Б.: Гр­баљ од Мо­реј­ског ра­та до про­па­сти Мле­тач­ке ре­пу­бли­ке, u: Гр­баљ кроз
вје­ко­ве. Збвор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па „Гр­баљ кроз вје­ко­ве“, Гр­баљ и Ко­тор, 11-13.
ок­то­бра 2001, Гр­баљ 200: 231-245.
6. Ja­čov M.: Le mis­si­o­ni cat­to­lic­he nei Bal­ka­ni du­ran­te la gu­er­ra di Can­dia (1645-1669), Vol. I,
Città del Va­ti­ca­no 1992.
7. Lu­ko­vić Don N.: Bla­že­na Oza­na Ko­tor­ka, Ko­tor 1965.
8. Lu­ko­vić Don N.: Bo­go­ro­di­čin hram na Pr­ča­nju. Ilu­stro­va­ni kul­tur­no-isto­rij­ski pri­kaz, Ko­tor 1965.
9. Ma­ra­vall J. A.: Cul­tu­re of the Ba­ro­que. Analysis of a Hi­sto­ri­cal Struc­tu­re, Man­che­ster, Uni­
ver­sity Press 1986.
10. Ми­ло­ше­вић М.: Вој­на ор­га­ни­за­ци­ја у Бо­ки Ко­тор­ској за ври­је­ме мле­тач­ке вла­да­ви­не,
Бо­ка 10, Хер­цег Но­ви 1978: 95-119.

201
interkulturalna istra ži vanja

11. Mo­nu­men­ta Mon­te­ne­gri­na VI/1, Epi­sko­pi Ko­to­ra i Epi­sko­pi­ja i Mi­tro­po­li­ja Ri­san, pri­re­dio V.
D. Nik­če­vić, Isto­rij­ski in­sti­tut Cr­ne Go­re, Pod­go­ri­ca 2001.
12. Ра­до­нић J.: Рим­ска ку­ри­ја и ју­жно­сло­вен­ске зе­мље, Бе­о­град, СА­НУ, По­себ­на из­да­ња,
књ. CLV, Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, 1950.
13. Ro­sand D.: Myths of Ve­ni­ce. The Fi­gu­ra­tion of a Sta­te, Cha­pel Hill & Lon­don, The Uni­ver­sity
of North Ca­ro­li­na Press, 2001.
14. Спре­мић М.: Гр­баљ и срп­ска де­спо­то­ви­на (1421-1459), u: Гр­баљ кроз вје­ко­ве. Збор­ник
ра­до­ва са на­уч­ног ску­па „Гр­баљ кроз вје­ко­ве“, Гр­баљ и Ко­тор, 11-13. ок­то­бра 2001, Гр­
баљ 2005: 193-213.
15. To­mić A.: Cr­kva Sv. Eusta­hi­ja u Do­bro­ti – Hram po­mo­ra­ca, Go­di­šnjak Po­mor­skog mu­ze­ja u
Ko­to­ru XXVII-XXVI­II (1979-1980): 141-151.
16. Vi­sco­vich F.: Sto­ria di Pe­ra­sto dal­la ca­du­ta del­la re­pu­bli­ca ve­ne­ta al ri­tor­no de­gli austri­a­ci,
Tri­e­ste 1898.
17. Vu­lo­vić S.: Go­spa od Škr­pje­la. Po­vjest­ne cr­ti­ce o ču­do­tvor­noj sli­ci Bla­že­ne Dje­vi­ce od Škr­pje­la
i nje­nom hra­mu na oto­či­ću pre­ma Pe­ra­stu, Za­dar 1887.

In­ter­cul­tu­ra­lity in Bo­ka Ko­tor­ska

of the Re­na­is­san­ce and Ba­ro­que Pe­riod

S um­m a r y : The so­cial and cul­tu­ral hi­story of Bo­ka Ko­tor­ska must be ob­ser­ved as an
awa­re­ness ra­i­sing pro­cess of the re­gion as a dis­tinct, pi­ou­ s pla­ce. The en­ti­re so­cial
and cul­tu­ral ac­ti­vity of the Bo­kelj pe­op­ le over the cen­tu­ri­es – ma­ri­ti­me eco­nomy
and na­vi­ga­tion, war­fa­res, bu­il­ding ac­ti­vity, li­tur­gi­cal and ex­tra-li­tur­gi­cal ri­tu­als,
ver­bal, li­te­rary and mu­si­cal ef­forts – has to be ap­pre­hen­ded as a stri­ve to­ward
ac­hi­ev­ ing san­cti­fi­ca­tion of the­ir own en­vi­ron­ment. The strong­hold of such de­di­
ca­tion was the vi­sual cul­tu­re. Chur­ches, cha­pels, al­tars, icons, vo­ti­ve gifts are the
cru­cial ele­ments of the Bo­kelj iden­tity and in­te­grity. The system of vi­sual signs has
in­cor­po­ra­ted Euro­pean ten­den­ci­es but al­so ne­eds of lo­cal cults, po­li­ti­cal-church
si­tu­a­tion and aest­he­tic sen­si­bi­lity. Alt­ho­ugh every com­mu­ne as well as every con­
fes­sion, na­ti­on­ al and so­cial gro­up in Bo­ka Ko­tor­ska, has cre­at­ ed dis­tinct co­des
and works of the vi­sual cul­tu­re con­di­ti­on­ ed by dif­fe­rent con­cep­tual and ide­o­lo­gi­cal
fra­me­works, tar­get gro­ups, re­as­ ons and pur­po­ses of the­ir pre­sen­ta­tion, per­cep­tion
and di­stri­bu­tion, the fo­cus of at­ten­tion he­rein is put on tho­se in­te­gra­ti­ve that
ha­ve jo­i­ned dif­fe­ren­ces to­get­her, ma­king Bo­ka Ko­tor­ska a co­he­rent who­le, which
stood out in the past and has been stan­ding out as a se­pa­ra­te en­tity sin­ce.
Ke y w o r d s : Bo­ka Ko­tor­ska, the Ve­ne­tian Re­pu­blic, Ma­rian pi­ety, vi­sual cul­tu­re

202
 interkulturalna istra živanja

Iko­na Go­spe od Škr­pje­la, fo­to­gra­fi­ja Dra­ga­na Ba­bo­vi­ća

203
interkulturalna istra ži vanja UDC 316.647.8

Ve­ra Ko­picl, No­vi Sad

de­kon­struk­ci­ja rod­nih
ste­re­ot­ i­pa u vi­deo ar­tu
Ap ­s t r a k t : Je­dan od ci­lje­va ovog ra­da bio je i da se po­ka­že ka­ko umet­nič­ko de­lo
po­sta­je ope­ra­ci­o­ni su­bje­kat iz­me­đu umet­ni­ce i sve­ta, ne­ka vr­sta so­ci­jal­ne skulp­
tu­re u ko­joj se ogle­da su­štin­ska po­sle­di­ca sve­sne dru­štve­ne ma­ni­pu­la­ci­je mo­ći.
Ono što se oči­gled­no po­ka­za­lo je to da sve ana­li­zi­ra­ne autor­ke kroz svo­je de­lo
ospo­lja­va­ju svu tra­um ­ u in­di­vi­due ko­ja pro­ži­vlja­va is­ku­stvo u ko­jem pri­vat­no, lič­no
i in­tim­no po­sta­je do­men jav­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta i od­lu­či­va­nja, ka­da po­sta­je ste­
re­o­tip ili čak za­kon­ski de­fi­ni­san na­čin po­na­ša­nja. Me­đu ta­kvim po­ja­va­ma ko­je ovaj
rad po­seb­no ak­cen­tu­je na­ro­či­to su uoč­lji­ve i za­ni­mlji­ve po­sle­di­ce no­vog kon­zer­va­
ti­vi­zma u post­ko­mu­ni­stič­kim ze­mlja­ma pod pa­tro­na­tom cr­kve, vi­dlji­ve u pa­to­lo­gi­ji
kon­flik­ta dvo­stru­kih stan­dar­da mo­ra­la de­mo­krat­skog i se­ku­lar­nog dru­štva. Za­to se
upra­vo iza­bra­ni pri­me­ri fe­mi­ni­stič­ke umet­no­sti i či­ne ne sa­mo umet­nič­ki uspe­šni­
ma ne­go i dru­štve­no va­žni­ma, ta­ko ne­mi­nov­no usva­ja­ju­ći ka­ko po­li­tič­ke stra­te­gi­je,
ta­ko i unu­tra­šnje me­dij­ske atri­bu­te an­ga­žo­va­ne, art sce­ne.
Spo­zna­ja me­ha­ni­za­ma kon­stru­i­sa­nja ste­re­o­ti­pa po­dr­ža­na je u ovom ra­du i ana­li­tič­
kim po­ten­ci­ra­njem či­nje­ni­ce da sa­me že­ne uče­stvu­ju u nji­ho­vom odr­ža­va­nju i ta­ko
ih po­en­ti­ra­ju, dok upra­vo od spo­zna­je tog pa­ra­dok­sa po­la­zi de­kon­struk­ti­vi­stič­ki
go­vor ov­de raz­ma­tra­nih umet­ni­ca, po pra­vi­lu is­ka­zan u pr­vom, svom, fe­mi­ni­nom
li­cu ko­je od iza­bra­nih mo­ti­va-ste­re­o­ti­pa ujed­no pro­iz­vo­di i de­lo i po­li­tič­ni me­ta-
dis­kurs u for­mi umet­no­sti.
Neo­p­hod­nost kre­ta­nja pre­ko ka­te­go­ri­je ro­da ta­ko, bar ka­ko re­zul­tat ovog is­tra­
ži­va­nja po­ka­zu­je, ne do­vo­di do nje­go­ve ne­ga­ci­je, ne­go do nje­go­vog no­vog kon­
tek­stu­al­nog od­re­đi­va­nja, do či­nje­ni­ce da se rod kao po­jam i so­ci­jal­na struk­tu­ra
mo­že raz­u­me­ti sa­mo u od­no­su sa dru­gim osa­ma iden­ti­te­ta, uklju­ču­ju­ći i ak­tiv­ni
go­vor, sa­mo-re­flek­si­ju i sa­mo-iz­ra­ža­va­nje, pa i nje­go­vu spe­ci­fič­nu pod-vr­stu ka­kva
je umet­nost.
Za­to ova ana­li­za na­sto­ji da po­ka­že da čvr­sto ka­no­ni­zo­va­ne te­o­ri­je i ka­te­go­ri­je ne
mo­gu da ob­u­hva­te ši­ro­ku mre­žu aspe­ka­ta pro­pi­ti­va­nja iden­ti­te­ta i da one u svo­joj
glo­ba­li­stič­koj i to­ta­li­zi­ra­ju­ćoj pri­ro­di sva­ka­ko no­se opa­snost od ko­lo­ni­zi­ra­nja tu­đih
is­ku­sta­va.
de­kon­struk­ci­ja, dru­gost, iden­ti­te­ti, iro­ni­ja, kon­tek­stu­al­nost, lo­ka­
Kl j u č­n e r e­č i :
ci­o­ni fe­mi­ni­zam, mon­ta­ža, na­ra­tiv, pa­ro­di­ja, per­for­ma­tiv­nost, si­mu­la­ci­ja, sub­ver­
zi­ja, ste­re­o­tip

204
 interkulturalna istra živanja

“ Teh­no­lo­gi­ja je da­nas ona lo­gor­ska va­tra

oko ko­je oku­plje­ni pri­ča­mo na­še pri­če.“
Lo­ri An­der­son

Po Ža­ku De­ri­di, ko­ji je za­sno­vao de­kon­struk­ti­vi­stič­ki me­tod kao fi­lo­zo­fi­ju

sla­bih, mar­gi­nal­nih i de­cen­tri­sa­nih dis­kur­sa, umet­nost je ogle­da­lo ko­je od­ra­ža­va i
pri­ka­zu­je ha­os za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke.
Ideal umet­no­sti kao auto­nom­ne prak­se sve do sre­di­ne pro­šlog ve­ka su­ve­re­no je
ne­gi­rao po­sto­ja­nje pol­nih i rod­nih raz­li­ka. To­kom pe­de­se­tih i ra­nih še­zde­se­tih go­
di­na sa­me umet­ni­ce fe­mi­ni­stič­kim sa­dr­ža­jem svo­jih ra­do­va po­či­nju da uka­zu­ju na
raz­li­ke sop­stve­nog umet­nič­kog is­ku­stva u od­no­su na do­mi­nant­ni dis­kurs ta­da­šnje
art sce­ne.
Sve­sne da su sa­mim ba­vlje­njem umet­nič­kom prak­som iza­šle iz ste­re­o­tip­nih ulo­
ga, ušle u pro­stor mu­ške kul­tu­re i u nje­mu po­sta­le pod­jed­na­ko kre­a­tiv­na i sub­ver­
ziv­na po­ja­va, umet­ni­ce sve na­gla­še­ni­je pro­ble­ma­ti­zu­ju svoj no­vo­o­svo­je­ni spe­ci­fič­ni
sta­tus i dis­kurs, pri če­mu pro­vo­ka­ci­ja i pre­vred­no­va­nje po­sto­je­ćeg po­ret­ka umet­no­
sti i dru­štva iz rod­ne per­spek­ti­ve po­sta­ju do­mi­nant­ne umet­nič­ke sta­te­gi­je.

Žen­sko is­ku­stvo do­no­si no­ve umet­nič­ke te­me,

stva­ra no­ve je­zi­ke, dru­ga­či­je stra­te­gi­je.
Tra­ga­nje za žen­skim iden­ti­te­tom kao da po­či­nje na onom «etc.» o per­for­ma­tiv­
no­sti iden­ti­te­ta Džu­dit Ba­tler, kao što i nje­na te­o­ri­ja pa­ro­di­je po­sta­je do­mi­nan­tan
umet­nič­ki po­stu­pak vi­deo umet­ni­ca. Shod­no to­me, u umet­nost ula­ze sli­ke po­ro­
đa­ja, od­nos pre­ma de­te­tu, men­stru­ac­ i­ja, fo­to­gra­fi­je iz po­ro­dič­nih al­bu­ma i po­sta­ju
ar­te­fak­ti, a «ku­hinj­ska umet­nost» po­či­nje da fi­gu­ri­ra sko­ro kao za­seb­na umet­nič­ka
di­sci­pli­na.

No­ve teh­no­lo­gi­je omo­gu­ća­va­ju umet­ni­ca­ma

i stva­ra­nje no­vih mit­skih pro­sto­ra.
Raz­bi­ja­nje ste­re­o­ti­pa, tra­ga­nje za iden­ti­te­tom u okvi­ru una­pred od­re­đe­nih ulo­
ga, re­de­fi­ni­sa­nje mi­to­va i ar­he­ti­po­va pa­tri­jar­hal­ne kul­tu­re, mon­ta­ža isto­ri­je, po­li­ti­
ka re­pre­zen­ta­ci­je u mu­škom pro­sto­ru, su­prot­sta­vlja­nje pre­o­vla­đu­ju­ćoj sli­ci že­ne u
me­di­ji­ma pra­će­ni su stva­ra­njem al­ter­na­tiv­nih fe­mi­ni­stičkh me­di­ja kao što su film i
vi­deo, sa pra­te­ćom te­o­ri­jom vi­zu­el­nih me­di­ja.

205
interkulturalna istra ži vanja

Vo­de­će vi­deo umet­ni­ce po­put Ur­li­ke Ro­zen­bah po­ve­zu­ju sim­bo­le že­ne iz mi­to­
lo­gi­je i isto­ri­je umet­no­sti sa lič­nim sta­nji­ma, Ma­ri­na Abra­mo­vić po­sta­vlja svoj rad
u okvi­ru kon­tek­sta mi­to­lo­gi­je dru­gih kul­tu­ra. Za raz­li­ku od po­me­nu­tih, slo­ve­nač­ke
umet­ni­ce Ma­ri­na Gr­ži­nić i Aina Šmid kao ma­tri­cu za svo­je vi­deo ra­do­ve ko­ri­ste
mu­ški film­ski dis­kurs u ko­ji mon­ta­žom uba­cu­ju li­ko­ve že­na kao ko­men­ta­tor­ke tog
dis­kur­sa, pra­te­ći umet­nič­ke ra­do­ve te­o­rij­skim ob­ja­šnje­nji­ma.

Ra­di­je ću bi­ti ki­borg, ne­go bo­gi­nja; Do­na Ha­ra­vej

Upra­vo zbog ovog mno­go­gla­sja umet­ni­ce kao ide­a­lan pro­stor no­ve umet­nič­ke
prak­se sve za­pa­že­ni­je ko­ri­ste vi­deo art, for­mu u ko­ju ula­ze je­zi­ci raz­li­či­tih umet­
nič­kih tra­di­ci­ja: avan­gard­nog fil­ma, ple­snog te­a­tra, per­for­man­sa, do­ku­men­tar­nog
fil­ma, vi­zu­el­ne po­e­zi­je, kom­pju­ter­ske ani­ma­ci­je sa svim mo­guć­no­sti­ma ne­li­ne­ar­ne,
di­gi­tal­ne mon­ta­že.
Ta­ko Do­na Ha­ra­vej, te­o­re­ti­čar­ka saj­ber fe­mi­ni­zma, go­vo­ri o sa­ve­zu že­na i ma­
ši­na kao o »uzi­ma­nju oru­đa u sop­stve­ne ru­ke ka­ko bi se obe­le­žio svet ko­ji je njih
obe­le­žio kao dru­ge».
Sa­vre­me­na umet­nič­ka prak­sa i pra­te­ća te­o­ri­ja po­ka­zu­ju da se dru­gost mo­že
po­sma­tra­ti i kao po­lje no­vih mo­guć­no­sti u od­no­su na već is­tro­šen umet­nič­ki i
te­o­rij­ski dis­kurs.
Bo­di art (body art) i per­for­mans se­dam­de­se­tih go­di­na po­sta­ju ne­ki od eks­klu­
ziv­ni­jih do­me­na žen­ske umet­no­sti, dok te­lo u ovim sek­to­ri­ma umet­no­sti po­sta­je
pred­met is­tra­ži­va­nja ra­ni­je ne­go u fe­mi­ni­stič­koj te­o­ri­ji. Me­nja­ju se i stra­te­gi­je te­o­
re­ti­čar­ki fe­mi­ni­zma, pa dru­gost u te­o­ri­ja­ma Elen Sik­su i Liz Iri­ga­ra po­sta­je pro­stor
za no­ve mo­guć­no­sti”..
Ova­kav eks­pe­ri­ment za­me­ne te­za, gde dru­gi po­sta­je dru­ga­či­ji, mo­guć je u
onim umet­nič­kim for­ma­ma ko­je ne­ma­ju iz­gra­đen čvrst tra­di­ci­o­nal­ni okvir, kao
što je vi­deo art, što sva­ka­ko po­ka­zu­je i va­žnost po­li­ti­ke iz­bo­ra umet­nič­kog je­zi­ka
i te­o­rij­skog dis­kur­sa.

Glo­ri­fi­ko­va­nje raz­li­či­to­sti; Elen Sik­su

Glo­ri­fi­ko­va­njem raz­li­či­to­sti i no­ve stra­te­gi­je lu­cid­nog po­i­gra­va­nja sa­mim
struk­tu­ra­ma nad­zi­ru­ćih dis­kur­sa, kroz nji­ho­vo pa­ro­di­ra­nje ili iro­nič­nu po­le­mi­ku
s nji­ma, po­ka­za­lo se kao mno­go efekt­ni­je oru­đe od go­vo­ra iz pa­te­tič­no pa­siv­ne
po­zi­ci­je žr­tve.
Umet­nič­ko žen­sko is­ku­stvo unu­tar no­vih me­di­ja na ovaj na­čin po­sta­je do­stup­
no i za te­o­rij­sko pro­u­ča­va­nje, pro­mo­vi­sa­nje ne sa­mo fe­mi­ni­stič­ke umet­nič­ke prak­se
ne­go i pra­te­će te­o­ri­je.

206
 interkulturalna istra živanja

Bur­ne tran­zi­ci­o­ne de­ve­de­se­te po­sta­vlja­ju pi­ta­nje da li je mo­gu­će ostva­ri­ti slo­

bo­du unu­tar na­met­nu­tih dru­štve­nih ulo­ga, ste­re­o­ti­pa, ta­ko što ih in­di­vi­dua de­kon­
stru­i­še svo­jom sve­šću o me­ha­ni­zmi­ma nji­ho­vog de­lo­va­nja, spo­zna­jom struk­tu­re
ko­ju stva­ra ozna­či­telj, ili je mo­gu­će umet­nič­kom prak­som me­nja­ti ži­vot - kao što su
ve­ro­va­li umet­ni­ci fluk­su­sa?
Ova­kva spe­ci­fič­na trans-po­zi­ci­ja vi­deo umet­no­sti, na­rav­no, uslo­vlja­va i od­go­
va­ra­ju­ću pro­me­nu umet­nič­kih po­zi­ci­ja i dis­kur­sa. Sre­će­mo se sa umet­ni­kom ko­ji
po­no­vo ose­ća od­go­vor­nost pred sli­kom stvar­no­sti, pa otu­da ne­ve­ro­va­tan pro­dor
do­ku­men­ta i do­ku­men­tar­nog, ali i po­tre­ba da se kroz umet­nič­ku kre­ac­ i­ju pla­si­ra
i in­for­ma­ci­ja ko­ja je ne­do­stup­na. Za­ni­mlji­vo je da pri to­me naj­ve­će pro­me­ne tr­pi
žen­ski vi­deo: od tre­ti­ra­nja po­li­ti­ke te­la (se­dam­de­se­tih) on tr­pi za­o­kret ka po­li­tič­
kom an­ga­žma­nu.
Do­mi­ni­ra­ju ra­do­vi ko­ji u la­vi­rin­tu ar­he­ti­po­va tra­ga­ju za isti­nom i osve­tlja­
va­ju tra­ge­di­ju po­je­din­ca što, i ka­da za­tvo­re­nih oči­ju mi­ru­je u pra­znom pro­sto­ru
eska­pi­zma, za­pra­vo sto­ji pred pi­ta­njem o iden­ti­te­tu bi­ća, ko­lek­ti­va i sa­mog me­di­ja
– pod­jed­na­ko.
Na­še vo­de­će umet­ni­ce Ta­nja Osto­jić, So­nja Sa­vić, Mi­li­ca To­mić, kao i dru­ge is­
toč­no­e­vrop­ske autor­ke po­put Eme Ku­gler, Ma­ri­ne Gr­ži­nić i Aine Šmid, Kai Ka­ljo,
Ma­re Tra­la, Ali­ci­je Že­brov­ske, pre­mo­šća­va­ju jaz 80-ih i us­po­sta­vlja­ju ve­zu sa kon­
cep­tu­al­nom avan­gard­nom sce­nom 70-ih, spa­ja­ju­ći re­cep­ci­ju ovog umet­nič­kog is­ku­
stva sa al­ter­na­tiv­nim fe­no­me­ni­ma kra­ja ve­ka i pro­me­na­ma u sa­mom dis­kur­su. Ono
što je kon­stan­ta oba pe­ri­o­da je te­o­ri­ja i po­li­ti­ka te­la, kon­cept i stra­te­gi­ja, što spo­je­no
s no­vim is­ku­stvom me­di­ja stva­ra od umet­nič­ke prak­se sub­ver­zi­van od­go­vor mo­ći
dru­štve­ne re­pre­si­je.
Ako pri­hva­ti­mo te­zu da je te­lo žen­ski kon­ti­nent, a u sa­vre­me­noj umet­no­sti go­
vo­ri­mo o sve­snom te­lu, on­da mo­že­mo raz­u­me­ti ka­ko su vi­deo art i per­for­mans
po­sta­li go­to­vo eks­klu­ziv­no žen­ski umet­nič­ki pro­stor. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma te­ško je
raz­dvo­ji­ti ove dve umet­nič­ke for­me. U ova­ko pro­me­nje­nom dru­štve­nom i umet­nič­
kom kon­tek­stu žen­ski dis­kurs se po­ka­zao ra­di­kal­ni­jim i otvo­re­ni­jim za pro­mi­šlja­nje
i naj­o­se­tlji­vi­jih te­ma kao što su ko­lek­tiv­na kri­vi­ca, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ali i tur­bo
folk kul­tu­ra, me­ha­ni­zmi me­dij­ske ma­ni­pu­la­ci­je.
Da­bo­me, ni za­pad­no­e­vrop­ske umet­ni­ce kao VNS ma­triks, Mi­ran­da Pe­nel, Dže­
nin Hi­gins ni­su ma­nje ra­di­kal­ne u de­kon­struk­ci­ji ste­re­o­ti­pa s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju
unu­tar kon­tek­sta ko­ji ih kon­stru­i­še kroz po­sred­no na­si­lje po­stin­du­strij­skog dru­štva
i no­vog kon­zer­va­ti­vi­zma.
Za­to je sva­ka­ko nu­žno uze­ti u ob­zir kon­tek­stu­al­ne te­o­ri­je i go­vo­ri­ti o lo­ka­ci­
o­nom fe­mi­ni­zmu, ko­ji nam pre sve­ga uka­zu­je na ta­ko oči­gled­nu raz­li­ku is­ku­stva
za­pad­nog i is­toč­nog fe­mi­ni­zma.

207
interkulturalna istra ži vanja

Uni­ver­zal­ne te­o­ri­je, po Adri­jen Rič, no­si­le su u se­bi opa­snost ko­lo­ni­zi­ra­nja

tu­đih is­ku­sta­va i za­to go­vo­rim o že­na­ma či­je iden­ti­te­te kon­stru­i­šu i ra­sa, sek­su­al­
nost, na­ci­o­nal­no po­re­klo, kla­sa, na­ra­ti­vi kul­tu­re... od­no­sno go­vo­rim o kon­tek­stu­
al­no­sti iden­ti­te­ta.

Mo­je te­lo, a ne op­šte te­lo; Adri­jen Rič

Zbog to­ga sam za ilu­stra­ci­ju iza­bra­la ra­do­ve autor­ki iz raz­li­či­tog kul­tur­nog i
na­ci­o­nal­nog kon­tek­sta: «Pr­vo­bit­ni greh - Mi­ste­ri­ja po­sma­tra» Ali­ci­je Že­brov­ske iz
Polj­ske, «Deč­ko, mr­zi­mo te» Dže­nin Hi­gins USA, «Ja sam Mi­li­ca To­mić» Mi­li­ce
To­mić iz Sr­bi­je.
Za­jed­nič­ko tim ra­do­vi­ma je da su na­sta­li u istom pe­ri­o­du, po­sled­njoj de­ka­di
20. ve­ka, da su na­gra­đe­ni na Me­đu­na­rod­nom vi­deo fe­sti­va­lu že­na auto­ra «Vi­de­o­
Me­de­ja» u No­vom Sa­du, kao što su im, po za­pa­že­nom uspe­hu, za­jed­nič­ki i re­zul­ta­ti
is­tra­ži­va­nja re­cep­ci­je pu­bli­ke te od­re­đe­ni kul­tu­ro­lo­ški na­ra­ti­vi evi­den­ti­ra­ni u okvi­ru
ana­li­za na fe­sti­val­skim okru­glim sto­lo­vi­ma, gde su ovi ra­do­vi osta­vi­li naj­ja­či uti­sak,
ve­ro­vat­no i zbog ra­di­kal­ne umet­nič­ke stra­te­gi­je.
Za­ni­mlji­vi su i nji­ho­vo su­o­ča­va­nje i vr­lo ra­di­kal­na po­le­mi­ka s ta­bu te­ma­ma i
li­ce­mer­jem dru­štve­nog i kul­tur­nog kon­tek­sta, ali i sa vi­đe­njem sop­stve­nog po­la u
ko­jem že­na/žr­tva odr­ža­va po­sto­je­ći si­stem vred­no­sti sa­ma ra­đa­ju­ći ste­re­o­ti­pe.
De­la Ali­ci­je Že­brov­ske (Polj­ska), Mi­li­ce To­mić (Sr­bi­ja) i Dže­nin Hi­gins (SAD)
od­re­đe­na su kon­tek­stom s ko­jim ko­mu­ni­ci­ra­ju i mo­gu se raz­u­me­ti u pot­pu­no­sti
sa­mo ako se i sam kon­tekst upo­zna. Pra­vo raz­u­me­va­nje je u pro­ce­su nji­ho­vog me­
đu­sob­nog uslo­vlja­va­nja i tu na­sta­je ne­ka vr­sta so­ci­jal­ne skulp­tu­re u ko­joj se ogle­da
su­štin­ska po­sle­di­ca dru­štve­ne ma­ni­pu­la­ci­je, od­no­sno ka­ko to autor­ke kroz svo­je
de­lo či­ne vi­dlji­vom tra­u­mu in­di­vi­due ko­ja pro­ži­vlja­va is­ku­stvo u ko­jem pri­vat­no,
lič­no i in­tim­no po­sta­je do­men jav­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta i od­lu­či­va­nja, ka­da po­sta­je
ste­re­o­tip ili čak za­kon­ski de­fi­ni­san na­čin po­na­ša­nja.
Rad ovih umet­ni­ca obe­le­žen je i pri­ro­dom lo­kal­nih umet­nič­kih sce­na ko­ji­ma
one pri­pa­da­ju. Polj­ski vi­deo art kri­ti­ča­ri sma­tra­ju naj­za­ni­mlji­vi­jom sce­nom evrop­
ske sa­vre­me­ne umet­no­sti, Si­jetl je cen­tar ame­rič­ke an­der­gra­und umet­no­sti, dok je
vi­deo u Sr­bi­ji 90-ih go­di­na pred­sta­vljao naj­zna­čaj­ni­ji deo an­ga­žo­va­ne umet­no­sti
ot­po­ra re­ži­mu. Ja­ke al­ter­na­tiv­ne sce­ne po­sle­di­ca su re­pre­siv­nih okru­že­nja ko­ja na
raz­li­či­te na­či­ne ugro­ža­va­ju bi­će ali su im me­ha­ni­zmi isti - stva­ra­nje ste­re­o­ti­pa kroz
mejnstrim (ma­in­stre­am) kul­tu­ru.
Fe­mi­ni­stič­ka te­o­ri­ja če­sto pro­mi­šlja i po­li­tič­ke stra­te­gi­je i na­gla­ša­va da mo­ra­mo
uvek ima­ti na umu ko­me se obra­ća­mo: epi­ste­mo­lo­ški na­ra­tiv pu­bli­ke ko­ja per­ci­pi­ra
ova umet­nič­ka de­la.

208
 interkulturalna istra živanja

I Džu­dit Ba­tler i Lis Iri­ga­ra la­ko bi u vi­deo ra­do­vi­ma polj­ske umet­ni­ce Ali­ci­je
Že­brov­ske, Ame­ri­kan­ke Dže­nin Hi­gins i Mi­li­ce To­mić (SCG) pre­po­zna­le svo­je te­o­
ri­je o stra­te­gi­ji imi­ti­ra­nja i pa­ro­di­ra­nja pa­tri­jar­hal­nih mo­de­la i mo­ći iro­ni­je, per­for­
ma­tiv­no­sti.

Te­la ko­ja ne­što zna­če; Džu­dit Ba­tler

Ali­ci­ja Že­brov­ska, «Pr­vo­bit­ni greh / Mi­ste­ri­ja po­sma­tra «

vi­deo rad / in­sta­la­ci­ja
je­dan ka­nal, VHS, 5 min.
pro­duk­ci­ja 1994. Polj­ska

Vi­deo rad «Pr­vo­bit­ni greh / Mi­ste­ri­ja po­sma­tra» Že­brov­ska je pr­vi put pri­ka­za­la
u okvi­ru iz­lo­žbe «An­ti-te­la» Cen­tra za sa­vre­me­nu umet­nost u Var­ša­vi. Od­mah su
re­a­go­va­le in­sti­tu­ci­je na­pa­di­ma da ovaj rad na­ru­ša­va mo­ral­nost i da je či­sta por­no­
gra­fi­ja. Neo­bič­no br­zo dr­ža­va po­kre­će i sud­ske pro­ce­se da bi za­u­sta­vi­la iz­lo­žbu
«An­ti-te­la» i spre­či­la nje­no go­sto­va­nje u ino­stran­stvu.
Pri­ti­sak cr­kve­nog kon­zer­va­ti­vi­zma u post­ko­mu­ni­stič­koj Polj­skoj stva­ra no­ve
ob­li­ke cen­zu­re, neo­če­ki­va­ne u de­mo­krat­skim dru­štvi­ma. Za­bra­nju­ju­ći pro­jek­ci­je,
za­tva­ra­ju­ći ga­le­ri­je, pa čak i sud­skim go­nje­njem dr­žav­no-cr­kve­na cen­zu­ra da­je u
stva­ri ovoj fe­mi­ni­stič­koj sce­ni oreol an­ga­žo­va­ne umet­no­sti ko­ja kroz žen­ska pi­ta­nja
otva­ra pro­ble­me polj­skog dru­štva u do­me­ni­ma slo­bo­de go­vo­ra, osnov­nih ljud­skih
i umet­nič­kih pra­va.
Ta­ko bur­na re­ak­ci­ja bi­la je po­sle­di­ca či­nje­ni­ce da se po­stav­ka de­si­la u go­di­ni od
ko­je se mno­go oče­ki­va­lo i u ko­joj se mno­go to­ga do­go­di­lo, ka­da su prav­ni i po­li­tič­ki
po­te­zi od­re­di­li re­li­gi­o­zno sta­nje ce­le na­ci­je. Uza­jam­nim spo­ra­zu­mom polj­ske vla­de
i Va­ti­ka­na Cr­kva do­bi­ja po­vla­šćen po­lo­žaj, bez bi­lo ka­kvih od­re­da­ba ko­je ga­ran­tu­ju
odva­ja­nje Cr­kve od Dr­ža­ve. Iste go­di­ne par­la­ment usva­ja strog i re­strik­ti­van za­kon
pro­tiv abor­tu­sa i on po­sta­je je­dan od go­ru­ćih pro­ble­ma polj­ske de­mo­kra­ti­je.
Vi­deo «Pr­vo­bit­ni greh» ni­je sa­mo na­tu­ra­li­stič­ka igra su­o­ča­va­nja i raz­bi­ja­nja
ste­re­o­ti­pa; to je pre sve­ga su­ro­va pri­ča o ma­ni­pu­la­ci­ji, o pri­vat­nom ko­je po­sta­je po­
li­tič­ko u ži­vo­ti­ma svih onih že­na ko­je pro­la­ze kroz ile­gal­ne or­di­na­ci­je, po­tvr­đu­ju­ći
Fu­ko­o­vu te­zu da do­mi­nant­ni si­stem vla­sti uvek kon­tro­li­še sek­su­al­nost. To je ho­ror
film te­mat­ski sat­kan na do­vo­đe­nju do ap­sur­da re­al­no­sti taj­nog abor­tu­sa i pa­to­lo­gi­je
ko­ja iz nje­ga sle­di. Te­ma je u stva­ri na­čin na ko­ji nad­zi­ru­ći dis­kurs pri­kri­va ovaj bo­
le­sni pa­ra­doks ple­me­ni­tim ak­ci­ja­ma Li­ge polj­skih po­ro­di­ca (par­la­men­tar­ne stran­
ke), ste­re­o­ti­pi­ma usta­lje­nih mo­de­la ma­te­rin­stva i po­ro­dič­nih vred­no­sti. Već sa­ma

209
interkulturalna istra ži vanja

spo­zna­ja kon­struk­ci­je ovog dru­štve­nog me­ha­ni­zma je za umet­ni­cu «skok sve­sti»,

pre­la­zak gra­ni­ce sim­bo­lič­kog kru­ga, na­čin de­kon­struk­ci­je.
Umet­ni­či­na fe­mi­ni­stič­ka in­ter­ven­ci­ja je po­ti­snu­la re­li­gi­o­zni i asek­su­al­ni ar­he­
tip žen­skog po­zi­va. Sni­mak zu­mi­ra va­gi­nu, ma­stur­ba­ci­ju vi­bra­to­rom, me­di­cin­sko
is­pi­ra­nje va­gi­ne i na kra­ju Bar­bi lut­ka je ro­đe­na, iz­vu­če­na na­po­lje ru­kom u gu­me­
noj ru­ka­vi­ci.
Vi­deo je pri­ka­zan u pro­sto­ri­ji ko­ju je pro­ži­ma­la aro­ma ja­bu­ke, a kod pr­vih sni­
ma­ka umet­ni­ca je ne­str­plji­vo žva­ka­la ja­bu­ku. Ta upo­tre­ba ja­bu­ke po­sta­vlja jed­no
uz dru­go di­rekt­ni, te­le­sni eks­tre­mi­zam i bez­u­slov­no an­ti­i­de­a­li­stič­ko po­re­đe­nje
žen­ske sek­su­al­no­sti s bi­blij­skom pa­ra­bo­lom Knji­ge po­sta­nja, one ko­ja či­ni Evu-
že­nu-je­di­nom od­go­vor­nom za pod­le­ga­nje Pr­vo­bit­nom gre­hu, pad čo­ve­čan­stva i
pro­gon iz ra­ja.
Po­ti­snu­te re­li­gi­o­zne vred­no­sti sla­žu se s no­vim po­tro­šač­kim vred­no­sti­ma pri­
ka­za­nim u po­ja­vi Bar­bi lut­ke ali i sa či­nje­ni­com da sa­ma že­na ra­đa ste­re­o­ti­pe.
Sa­ma umet­ni­ca u Do­dat­ku, ko­ji je pra­tio njen vi­deo rad, ova­ko ob­ja­šnja­va svoj
umet­nič­ki kre­do:
«Od če­ga za­vi­si na­ša ve­ra u pret­po­sta­vlje­ne stva­ri? Da li je to na­še ube­đe­nje,
sna­ga ube­đi­va­nja dru­gih ili broj po­tvr­da? Haj­de da bli­že sa­gle­da­mo tu stvar: pr­vo­
bit­ni greh (ako sle­di­mo do­bro po­zna­tu sli­ku) – pr­vi čin zla, ko­jim je za­po­če­ta sva
ta kom­pli­ka­ci­ja.
U Ra­ju ni­je bi­lo po­tre­be da pr­vi lju­di ima­ju sek­su­al­ni od­nos, po­što su bi­li po­
je­di­nač­ni pri­mer­ci ide­al­nog, stal­no po­sto­ja­nje. Že­lja da upo­zna­ju no­vo, raz­li­či­to,
za­bra­nje­no i nji­ho­vo obo­stra­no, od­met­nič­ko de­lo ni­je mo­glo da bu­de ni­šta dru­go
do sek­su­al­ni od­no­s, što je do­ve­lo do stva­ra­nja no­vih ljud­skih bi­ća, a za­tim je usta­
no­vlje­no zlo. Sto­ga je to čin plod­no­sti ko­ji je po­če­tak sva­kog zla, jer zlo po­sto­ji
sa­mo u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma, kao od­red­ni­ca su­prot­sta­vlje­nih in­te­re­sa.
Sta­ri mi­to­vi su po­sta­li za­sta­re­li – ljud­sko bi­će je ono ko­je po­sta­je ‘raz­voj­ni
mit’“.
Us­po­sta­vlja­ju­ći umet­nič­ku ve­zu iz­me­đu žen­skog te­la, re­li­gi­je i pat­nje ak­tiv­no
i ži­vo, po­sti­gla je efe­kat do­ku­men­tar­ca i us­pe­la da svo­jim de­lom in­ter­ve­ni­še u jav­
nom do­me­nu, o če­mu naj­bo­lje sve­do­če po­ku­ša­ji za­bra­ne i sank­ci­o­ni­sa­nja ra­da A.
Že­brov­ske.
Po­sta­vlja­nje žen­skog te­la po­red re­li­gi­o­znih sim­bo­la po­sta­je ta­ko uobi­ča­jen
mo­tiv u polj­skoj umet­no­sti de­ve­de­se­tih go­di­na, kao simp­tom ko­ji sig­na­li­zi­ra bo­
le­sne de­lo­ve jav­nog ži­vo­ta, uka­zu­ju­ći na sim­bo­lič­ko na­si­lje. ...> 1993 Co-or­di­na­tes
19° 5
Ovaj rad Že­brov­ske tra­di­ci­ju bo­di ar­ta ur­ba­nog po­stin­du­strij­skog dru­štva po­
ve­zu­je sa post­ko­mu­ni­stič­kim kon­tek­stom, gde su pri­mar­ne funk­ci­je te­la otu­đe­ne

210
 interkulturalna istra živanja

i po­me­re­ne na mar­gi­ne sim­bo­lič­kog pri­ka­zi­va­nja i upo­tre­be. Ta­ko ona od svog

umet­nič­kog či­na gra­di svo­je­vr­stan ri­tu­al­ni, te­ra­pij­ski, od­no­sno eg­zi­sten­ci­jal­ni
per­for­mans. Umet­ni­ca se li­ša­va po­sred­ni­ka da bi di­rekt­nim či­nom i ma­ni­pu­la­ci­
jom te­la pro­vo­ci­ra­la i iz­ra­zi­la ose­ća­nje eg­zi­sten­ci­jal­nog uža­sa, stra­ha, po­ti­snu­tih
emo­ci­ja i že­lja.
Iza­be­la Ko­val­čik u tek­stu «Fe­mi­ni­stič­ka umet­nost u Polj­skoj da­nas» kon­sta­tu­je
da ova sce­na funk­ci­o­ni­še u spe­ci­fič­nom po­li­tič­kom okru­že­nju po­tvr­đu­ju­ći ve­li­ku
raz­li­ku iz­me­đu za­pad­nog i is­toč­nog fe­mi­ni­zma. Pro­me­ne su uto­li­ko tra­u­ma­tič­ni­je
jer cr­kve­na cen­zu­ra na­sta­vlja ma­ni­pu­la­ci­ju pret­hod­ne ide­o­lo­ške struk­tu­re, ko­ja je
sa­mo ja­kom re­to­ri­kom o jed­na­ko­sti žen­skih pra­va bi­la li­be­ral­na. Ali, ta­da je ipak
po­sto­ja­la bar fik­ci­ja ko­ju je stvo­ri­la ko­mu­ni­stič­ka vla­da, za raz­li­ku od re­pre­siv­nih
za­ko­na no­ve de­mo­krat­ske re­pu­bli­ke pod pa­tro­na­tom Cr­kve, ko­ja je u go­di­na­ma
bor­be pro­tiv ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma pred­sta­vlja­la sto­žer opo­zi­ci­je.
Ta­ko fe­mi­ni­stič­ka umet­nost u Polj­skoj po­sta­je cen­tar an­ga­žo­va­ne sce­ne po­tvr­
đu­ju­ći te­zu da je bor­ba za žen­ska pra­va bor­ba za ljud­ska pra­va, u ovom slu­ča­ju,
zbog cen­zu­re i bor­ba za slo­bo­du go­vo­ra i umet­nič­ke slo­bo­de.

Sva­ko na­si­lje je ilu­stra­ci­ja pa­te­tič­nog ste­re­o­ti­pa; Bar­ba­ra Kru­ger

Dže­nin Hi­gins
«We Ha­te You Lit­tle Boy» (je­dan ka­nal, BW, 1998, 4 min.)
Tekst i zvuk: Džon Dan­kan
Glum­ci: Šon Krejg, La­u­ra Elis, Fern­vud Mi­čel
Ka­me­ra i mon­ta­ža: Dže­nin Hi­gins

Dže­nin Hi­gins je jed­na od naj­za­ni­mlji­vi­jih autor­ki no­vo­me­dij­ske umet­nič­ke

sce­ne Si­je­tla. Sa­mo is­ku­stvo pri­ro­de me­di­ja od po­pu­li­stič­ke, ko­mer­ci­jal­ne kul­tu­re
ča­so­pi­sa kao što su Esqu­i­re, Wor­king Wo­man, Fa­me, Va­nity Fa­ir - gde je ra­di­la kao
asi­stent­ki­nja umet­nič­kog di­rek­to­ra me­di­ja ko­ji stva­ra­ju i odr­ža­va­ju ste­re­o­ti­pe, gra­de
no­ve mi­to­ve či­ji uti­caj se me­ri kroz mi­li­on­ske ti­ra­že, do ander­gra­und sce­ne vi­deo
ar­ta i per­for­man­sa - omo­gu­ćio joj je da ko­ri­ste­ći je­zik me­di­ja svo­ju po­e­ti­ku gra­di na
ot­kri­va­nju li­ce­mer­ja i pa­to­lo­gi­je na­met­nu­tih dru­štve­nih ulo­ga i ta­bua.
Vi­deo rad “We Ha­te You Lit­tle Boy” na­stao je u sa­rad­nji sa per­for­mans te­ro­ri­
stom Džo­nom Dan­ka­nom, ta­ko što je Hi­gin­so­va ko­ri­sti­la zvuč­ni za­pis Dan­ka­no­vog
pro­jek­ta «Cr­na so­ba» (in­sta­la­ci­ja u ame­rič­kom ho­te­lu u Los An­đe­le­su, 1980) ko­ji
iz­me­šten iz ori­gi­nal­nog umet­nič­kog kon­tek­sta ula­zi u neo­bi­čan vi­še­stru­ki di­ja­log a
da u isto vre­me na­sta­vlja svo­ju pr­vo­bit­nu umet­nič­ku in­ten­ci­ju.

211
interkulturalna istra ži vanja

Dan­ka­nov tekst:
«Mr­zi­mo te, ma­li de­ča­če... sa­mo iza­đi i umri... mr­zi­mo te... umri...»
ko­ji uz na­ve­de­ne sa­dr­ži još de­ve­de­se­tak čak mrač­ni­jih «sti­ho­va», po­slu­žio je Dže­
nin Hi­gins kao pred­lo­žak za vi­deo rad u ma­ni­ru an­der­gra­und fil­ma sa cen­tral­nom
sli­kom na ko­joj do­mi­ni­ra fi­gu­ra pla­vog de­ča­ka ko­ji se ne­vi­no igra u dvo­ri­štu. Pre­ko
ove idi­lič­ne, ti­pič­no ame­rič­ke gra­đan­ske sli­ke pre­la­zi is­pi­san ve­li­kim slo­vi­ma na­ve­
de­ni Dan­ka­nov tekst pra­ćen de­for­mi­sa­nim ljud­skim iz­go­vo­rom.
Ovaj tekst tek sa­da, iz­vu­čen iz Cr­ne so­be i uvu­čen po­no­vo u ide­a­li­zo­va­nu sli­
ku po­ro­dič­nog do­ma, po­put ne­ke vr­ste psi­ho­te­ra­pi­je ot­kri­va trag su­štin­ske tra­u­me.
Po­ni­že­nje ma­log de­ča­ka u stva­ri je ma­ni­fe­sta­ci­ja bes­po­moć­no­sti ro­di­te­lja, pred­sta­
vlje­nih u krat­kim fle­še­vi­ma u sli­ci hi­ste­rič­ne že­ne i umor­nog mu­škar­ca. Sa dru­ge
stra­ne, Hi­gins na­me­će stav da se iza ova­kvih idi­lič­nih sli­ka po­ro­dič­nih dvo­ri­šta kri­
ju Cr­ne so­be i tu uza­jam­nost po­tvr­đu­je ta­ko što svo­ju sli­ku i Dan­ka­nov tekst pred­
sta­vlja pot­pu­no rav­no­prav­no.
Efe­kat de­e­ste­ti­za­ci­je umet­no­sti po­stig­nut je fil­mom ko­ji pod­se­ća na kuć­ni vi­
deo, a u isto vre­me ovom aso­ci­ja­ci­jom po­sta­vlja i te­zu o este­ti­za­ci­ji ži­vo­ta.
Po­stu­pak tzv. lič­nih re­zo­va, gde na­su­prot glo­bal­noj isto­ri­ji na­stu­pa lič­na isto­ri­
ja, Hi­gin­so­va pro­du­blju­je ra­de­ći part­ner­ske «duo ra­do­ve» sa dru­gim umet­ni­ci­ma
ili ula­skom u već po­sto­je­ći umet­nič­ki rad ili dis­kurs u du­hu post­mo­der­ni­stič­kog
no­ma­di­zma.
Sa­vre­me­ne te­o­ri­je fe­mi­ni­zma sve če­šće fo­ku­si­ra­ju pro­blem «ame­rič­ke for­me po­
ro­dič­ne i ko­mu­nal­ne ti­ra­ni­je» i ba­ve se ana­li­zom ame­rič­ke for­me pa­tri­jar­ha­ta.
U kre­i­ra­nju ovog ste­re­o­ti­pa ma­lo­gra­đan­ske po­ro­di­ce naj­ve­ći udeo ima in­du­stri­
ja ko­mer­ci­jal­ne kul­tu­re, ko­ja de­ce­ni­ja­ma kre­i­ra kult po­ro­di­ce kao osno­ve za ostva­
re­nje ame­rič­kog sna, cen­tral­nog mi­ta dru­štva ko­ji pre­va­zi­la­zi i zna­čaj ra­snog, na­ci­
o­nal­nog, ver­skog.
Pr­va aso­ci­ja­ci­ja pri­li­kom gle­da­nja vi­dea «We Ha­te You Lit­tle Boy» je ame­rič­ka
film­ska in­du­stri­ja ko­ja kao lajt­mo­tiv po­na­vlja sli­ku gra­đan­ske po­ro­di­ce. Upra­vo na
tom pr­vom aso­ci­ja­tiv­nom ni­vou Hi­gin­so­va us­po­sta­vlja osnov­nu te­zu de­kon­struk­ci­
je me­ha­ni­zma ma­sov­ne kul­tu­re u odr­ža­va­nju dru­štve­nih ste­re­o­ti­pa, či­ji je osnov­ni
cilj uklo­pi­ti po­je­din­ca u iden­ti­tet ko­lek­ti­va.
Efe­kat za­čud­no­sti autor­ka po­sti­že u pre­po­zna­va­nju ma­tri­ce, onim što je ta­ko vi­
dlji­vo da je po­sta­lo ne­vi­dlji­vo, us­po­sta­vlja­njem sve­snog od­no­sa pre­ma me­ha­ni­zmu
ma­ni­pu­la­ci­je.
Tek­stom, ko­ji is­pi­su­je na sli­ci, ona kr­ši nor­me uobi­ča­je­nog po­na­ša­nja u gra­đan­
skom dru­štvu, uvo­di pro­vo­ka­tiv­ne ob­li­ke ži­vo­ta i iro­nič­no i pa­ro­dij­ski do­vo­di ih do
pa­ra­dok­sa i ap­sur­da. Sam vi­zu­el­ni po­re­me­ćaj, ko­ji umet­nič­ko de­lo po­ka­zu­je, re­to­
rič­ki na­gla­ša­va no­vu so­ci­jal­nu skulp­tu­ru u na­sta­ja­nju.

212
 interkulturalna istra živanja

Ne­po­du­da­ra­nje re­či i sli­ke u vi­zu­el­nim umet­no­sti­ma ima du­gu tra­di­ci­ju, a prin­

cip kon­sti­tu­i­sa­nja i de­lo­va­nja vi­zu­el­nog i ver­bal­nog u fe­mi­ni­stič­koj umet­no­sti va­žan
je zbog efek­ta pro­tiv­reč­no­sti i iro­ni­je kao umet­nič­ke stra­te­gi­je u ko­joj umet­nič­ko
de­lo po­sta­je po­sred­nik iz­me­đu umet­ni­ce i sve­ta, po­sta­je ope­ra­ci­o­ni su­bjekt. Uz to,
sni­mak de­te­ta u igri sa na­sil­no uvre­dlji­vim ver­bal­nim ko­men­ta­rom uka­zu­je i na
otu­đe­nje iz­me­đu fi­zič­kih i lin­gvi­stič­kih re­gi­sta­ra.
Krat­kim ob­ja­šnje­njem ko­je pra­ti rad, da po­ti­snu­te emo­ci­je pro­uz­ ro­ku­ju neo­
bja­šnji­ve stra­ho­ve, autor­ka us­po­sta­vlja je­dan dru­ga­či­ji od­nos na re­la­ci­ji lič­no/ko­
lek­tiv­no. Pi­ta­nje auto­no­mi­je po­je­din­ca, slo­bo­de lič­no­sti, po Hi­gin­so­voj je pi­ta­nje
oslo­ba­đa­nja od stra­ha.
Epi­ste­mo­lo­ški na­ra­tiv pu­bli­ke ta­ko­đe po­sta­je uče­snik di­ja­lo­ga sa umet­nič­kim
de­lom, u ko­jem svo­je is­ku­stvo ko­lek­tiv­nog ste­re­o­ti­pa po­sta­vlja u igru me­đu­sob­nog
iro­ni­zi­ra­nja i pa­ro­di­ra­nja raz­li­či­tih mo­guć­no­sti kon­stru­i­sa­nja iden­ti­te­ta.
Ver­bal­no na­si­lje, zvuk i tekst ko­ji pre­u­zi­ma iz Dan­ka­no­ve in­sta­la­ci­je tu­ma­če se i
kao znak mu­ške in­fe­ri­or­no­sti, bes­po­moć­no­sti u od­no­su pre­ma že­ni ali i pre­ma dru­
štve­noj kon­struk­ci­ji ro­da, u ko­joj je ulo­ga oca op­te­re­ću­ju­ća ko­li­ko i ulo­ga maj­ke.
Stra­te­gi­je fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je i po­li­ti­ke si­gur­no bi tre­ba­lo da se ba­ve i de­kon­
struk­ci­jom ro­da, dru­štve­nih ulo­ga mu­škar­ca, ko­je ka­da su ta­ko obe­le­že­ne po­sta­ju
mo­guć­nost sop­stve­nog uru­ša­va­nja, i ka­da zna­če moć, baš na pi­ta­nji­ma stra­ha, ma­
ni­pu­la­ci­je, slo­bo­de lič­no­sti.
Či­nje­ni­ca da ova vr­sta umet­no­sti još uvek de­lu­je u okvi­ru an­der­gra­und sce­ne i
da Dže­nin Hi­gins, ko­ja ži­vi i ra­di u Nju­jor­ku, svo­je ra­do­ve pla­si­ra pre­ko di­stri­bu­te­
ra iz Si­je­tla, spe­ci­ja­li­zo­va­nog da pro­mo­vi­še ame­rič­ku an­der­gra­und sce­nu, po­ka­zu­je
ka­ko je te­ško pre­ći gra­ni­cu kru­ga, na­ro­či­to onu ko­ju stva­ra­ju me­di­ji i ko­mer­ci­jal­na
kul­tu­ra kao naj­moć­ni­ji ču­va­ri i pro­iz­vo­đa­či ste­re­o­ti­pa, čak i ka­da ih ta­ko do­bro po­
zna­je­te kao ova umet­ni­ca, ko­ja je bi­la deo tog me­ha­ni­zma.

Na­ci­o­na­li­zam je dis­kurs uvek obe­le­žen ro­dom; Sa­man­ta Rej

Mi­li­ca To­mić
«Ja sam Mi­li­ca To­mić» (vi­deo, in­sta­la­ci­ja, lo­op)
Zvuk: M. To­mić
Ka­me­ra i mon­ta­ža: 3 D stu­dio, M. To­mić, SCG, 1999.

Rod je kao i na­ci­o­na­li­zam dru­štve­ni kon­strukt i nji­ho­va sim­bi­o­za stva­ra moć­ne

dru­štve­no po­želj­ne ste­re­o­ti­pe ko­ji ugro­ža­va­ju dru­ge kon­sti­tu­en­te iden­ti­te­ta.

213
interkulturalna istra ži vanja

Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Ko­rej­ka.

Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Ame­ri­kan­ka.
Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Hr­va­ti­ca.
Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Srp­ki­nja.
Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Rom­ki­nja.
Ja sam Mi­li­ca To­mić. Ja sam Ne­mi­ca....

Ta­ko Mi­li­ca To­mić či­nom na­go­mi­la­va­nja mo­gu­ćih iden­ti­fi­ka­ci­ja, u ko­ji­ma za­dr­

ža­va ime, u stva­ri ra­za­ra sam kon­tekst i sam po­jam na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta.
Po­put ame­rič­ke umet­ni­ce Sin­di Šer­man, ona gra­di ne­ku vr­stu žen­skog pro­to­ti­pa
ko­ji ukla­pa­ju­ći se u sva­ki od ovih is­ka­za na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta do­vo­di do nje­go­ve
ne­ga­ci­je. Pro­to­tip či­nom po­na­vlja­nja do­bi­ja ikon­sku di­men­zi­ju i pre­la­zi u ve­štač­ki
in­ter­fejs, ko­jim do­mi­ni­ra ne-iden­ti­tet.
Go­vor je pra­ćen pre­uz­ e­tim mo­de­lom ma­sov­nih me­di­ja - nje­no dr­ža­nje je ne­pro­
me­nji­vo mir­no, gla­va joj je ma­lo uz­dig­nu­ta kao kod te­le­vi­zij­skih vo­di­telj­ki, a staj­ling
opo­na­ša ste­re­o­tip mo­de­la, ma­ne­ken­ke, dok se po­la­ko okre­će pre­ma ka­me­ri, kao
pre­ma ogle­da­lu.
Sva­ki okret i is­kaz na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta pra­ćen je tra­go­vi­ma na­si­lja, što ta­ko­đe
po­sta­je sli­ka iden­ti­te­ta, gde bi­ti su­bjekt sa ime­nom i na­ci­o­nal­no­šću zna­či bi­ti pred­
met zbog ko­jeg se ra­nja­va.
Sa­ma umet­ni­ca sve­do­či o pro­la­sku kroz raz­li­či­te fa­ze ozna­ča­va­nja: ime Mi­li­ca
(sred­nje­ve­kov­na srp­ska kne­gi­nja) i iden­ti­tet pra­vo­slav­ne Srp­ki­nje po­ve­zu­ju op­štu i
lič­nu sto­ri­ju - ka­ko je njen in­tim­ni iden­ti­tet iden­ti­fi­ko­van u raz­li­či­tim kon­tek­sti­ma,
od pe­ri­o­da ko­mu­ni­zma, mo­der­ni­za­ci­je, na­ci­o­na­li­zma i bal­kan­skih ra­to­va:

«Mo­je ime je Mi­li­ca i do­bi­la sam ga 1960. Ro­đe­na sam u Be­o­gra­du, u Ju­go­sla­vi­ji, ze­mlji ko­ja
je tih go­di­na ušla u fa­zu iz­ne­nad­ne mo­der­ni­za­ci­je.
Me­đu­tim, u ra­nim 80-im, po­če­la sam da sre­ćem lju­de ko­ji su iz­go­va­ra­li mo­je ime sa stra­hom.
U tih ne­ko­li­ko go­di­na dru­že­nja s lju­di­ma ko­ji su mo­je ime iz­go­va­ra­li sa stra­hom, od­jed­nom
sam se ose­ća­la pro­bo­de­na stre­lom neo­p­hod­no­sti da iz­jed­na­čim sle­de­će ele­men­te:

J A = M I ­L I ­C A = S R P ­K I ­N J A = P R A ­V O ­S L A V ­N A H R I ­Š Ć A N ­K A

To što sam sma­tra­la za svoj naj­in­tim­ni­ji iden­ti­tet, či­nje­ni­ca da sam Pra­vo­slav­na Hri­šćan­ka
Srp­ki­nja, je u ka­snim 80-im po­kre­nu­lo hip­no­tič­ko klat­no dr­žav­ne po­li­ti­ke što je do­ve­lo do ma­
sov­nog ha­lu­ci­na­cij­skog efek­ta ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta, u ko­jem ni­je bi­lo me­sta za one ko­ji se ni­su
ose­ća­li kao Sr­bi ili Pra­vo­slav­ni Hri­šća­ni. Šta­vi­še, ide­o­lo­zi ova­kve po­li­ti­ke su tvr­di­li da je in­tim­
nost lič­nog iden­ti­te­ta bi­o­lo­ški uslo­vlje­na, na­pi­sa­na u ge­ni­ma, i da su Sr­bi ko­ji se ne ose­ća­ju
ta­ko ni­tko­vi (ko­pi­lad) sa ge­ne­tič­kim de­fek­tom, i da tre­ba da bu­du uni­šte­ni po­što pred­sta­vlja­ju
ra­nu na zdra­vom te­lu srp­skog dru­štva. Ta­da sam ot­kri­la da je moj vla­sti­ti, in­tim­ni iden­ti­tet u

214
 interkulturalna istra živanja

stva­ri pa­žlji­vo kon­stru­i­sa­na zam­ka ko­ja bes­pre­kor­no hva­ta plen iden­ti­te­ta, bez ob­zi­ra na to da
li sam Ja, Mi­li­ca, Srp­ki­nja i Pra­vo­slav­na Hri­šćan­ka, sprem­na da to iz­ja­vim ili bar re­la­ti­vi­zi­
ram. Sta­vlje­na is­pred ne­mo­gu­ćeg iz­bo­ra: ra­na ili zdra­vo te­lo na­ci­je, od­lu­či­la sam da pri­vat­no
za­dr­žim iden­ti­tet Pra­vo­slav­ne Srp­ki­nje, a da jav­no go­vo­rim sa po­zi­ci­je ra­ne» (Mi­li­ca To­mić).

Ovim go­vor­nim či­nom umet­ni­ca pod­ri­va sa­mu tvrd­nju u ve­zi sa je­din­stve­no­šću

na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta kao ta­kvog, ta­ko što ih pro­ce­som mul­ti­pli­ka­ci­je de­val­vi­ra.
U ovom sve­tlu Mi­li­ca To­mić obe­le­ža­va i svo­ju umet­nič­ku po­zi­ci­ju post­mo­der­ni­
stič­kog no­ma­di­zma po ko­joj je umet­nik tran­sna­ci­o­na­lan, što po­ka­zu­je na­slov ra­da u
ko­jem ne po­sto­ji od­red­ni­ca na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, i kao no­mad pre­uz­ i­ma raz­li­či­te
ulo­ge.
Ali, ovaj no­ma­di­zam raz­li­či­tih iden­ti­fi­ka­ci­ja je i jav­na de­mon­stra­ci­ja ne­pri­hva­
ta­nja po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je ko­lek­tiv­nim iden­ti­te­tom. Sa­moj pu­bli­ci umet­ni­ca se ne
obra­ća kao su­bjek­ti­ma pol­ne i na­ci­o­nal­ne raz­li­ke, ne­go su gle­da­o­ci do­ve­de­ni do to­
ga da se obra­ća­ju nje­nom ra­du kao su­bjek­ti ko­ji se raz­li­ku­ju.
Po Gri­zel­di Po­lok ter­min “po­gre­šno pred­sta­vlja­nje”, iz­ve­den iz te­o­ri­je i prak­se
fe­mi­ni­stič­kog fil­ma, pod­ra­zu­me­va obr­ta­nje pro­ce­sa iden­ti­fi­ka­ci­je pod­ri­va­ju­ći oče­
ki­va­ne mo­de­le po­zi­tiv­nog na­ra­ti­va. U ovom pro­ce­su To­mi­će­va kao pred­met obe­le­
ža­va­nja po­sta­vlja sam kon­tekst na­sil­ne iden­ti­fi­ka­ci­je, da bi kroz ozna­ča­va­nje de­kon­
stru­i­sa­la nje­go­ve me­ha­ni­zme.
Po­put Džo Ani Isak, ko­ja kao cilj po­gre­šnog pred­sta­vlja­nja vi­di efe­kat «ra­za­ra­nja
pred­sta­vlja­nja» na osno­vu ono­ga što je iz­o­sta­vlje­no, i upra­vo ono što je od­sut­no po­
sta­je va­žno umet­ni­ci u is­tra­ži­va­nju sred­sta­va po­mo­ću ko­jih se stva­ra­ju su­bjekt i te­lo,
a iz­o­sta­vlje­na je ce­la isto­ri­ja dis­kur­sa na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i u tam­noj pra­zni­ni, u
ko­joj se okre­će te­lo su­bjek­ta, sto­ji pi­ta­nje ime­no­va­nja kon­sti­tu­e­na­ta ko­ji od­re­đu­ju
na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost. Ako ne po­sto­je čvr­sti, pri­rod­ni kon­sti­tu­en­ti - on­da je sve
kon­struk­ci­ja.

Stva­ra­nje uni­ver­zal­ne, to­ta­li­zi­ra­ju­će te­o­ri­je po­gre­šno je

i pro­ma­šu­je stvar­nost, ve­ro­vat­no uvek, no sad za­ce­lo; Do­na Ha­ra­vej
Kra­jem pro­šlog ve­ka in­tim­ni iden­ti­tet po­sta­je po­li­tič­ko pi­ta­nje i sa­mim tim
sred­stvo ma­ni­pu­la­ci­je.
De­kon­stru­i­sa­ti me­ha­ni­zme nad­zi­ru­ćeg dis­kur­sa zna­či obe­le­ži­ti ste­re­o­ti­pe kroz
ko­je se spro­vo­di moć ma­ni­pu­la­ci­je. La­ka­nov­ski re­če­no, pre­po­zna­ti ele­men­te struk­
tu­re ko­je us­po­sta­vlja ozna­či­telj i pre­no­si kroz sim­bo­lič­ko, ali i u du­hu Ga­ta­ri/De­le­
zo­vih te­za o dis­kur­su kao po­li­tič­kom i psi­hi­ja­trij­skom, u isto vre­me.
Uni­ver­zal­na žen­ska pi­ta­nja i ar­he­ti­pi ra­đa­nja, ro­di­telj­stva, od­nos cr­kve, na­
si­lje, iden­ti­te­ti, dru­štve­ni ste­re­o­ti­pi u ovim ra­do­vi­ma od­re­đe­ni su kon­tek­stom s
ko­jim ko­mu­ni­ci­ra­ju i sa­mo u raz­u­me­va­nju nji­ho­vog me­đu­sob­nog uslo­vlja­va­nja

215
interkulturalna istra ži vanja

mo­že u pot­pu­no­sti da se iš­či­ta­va umet­nost Ali­ci­je Že­brov­ske, Dže­nin Hi­gins i

Mi­li­ce To­mić.
Sla­žem se sa Fu­ko­om, ko­ji tvr­di da se in­te­lek­tu­al­ke ne bo­re za moć ne­go da de­
lu­ju lo­kal­no i da osva­ja­nje je­zi­ka, u ovom slu­ča­ju onog ko­ji kon­stru­i­še ste­re­o­ti­pe,
omo­gu­ća­va ra­za­ra­nje i pro­me­nu do­mi­nant­nih struk­tu­ra, ali i sa te­o­ri­jom Dž. Ba­tler
o per­for­ma­tiv­no­sti iden­ti­te­ta, po ko­joj ži­vi­mo raz­li­či­te iden­ti­te­te, a ka­da ne­ki od
njih pre­o­vla­da po­sta­je na­si­lan.
Su­šti­na sa­vre­me­nog fe­mi­ni­zma ogle­da se pre sve­ga u po­ku­ša­ju oslo­ba­đa­nja od
iden­ti­fi­ka­ci­je, po­što su do­sa­da­šnja is­ku­stva po­ka­za­la da u dej­stvu ot­po­ra i mo­ći
mar­gi­na­li­zo­va­ni iden­ti­te­ti u stva­ri uče­stvu­ju u re­ži­mi­ma iden­ti­fi­ka­ci­je, ko­ji­ma ho­će
da se su­prot­sta­ve.

LI­TE­RA­TU­RA

1. An­đel­ko­vić, Bra­ni­sla­va: Uvod u fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je sli­ke, Be­og­ rad, Mu­zej sa­vre­me­ne umet­
no­sti, 2004.
2. Bart, Ro­lan: „Ale­go­rij­ski im­puls: ka jed­noj te­o­ri­ji post­mo­der­ni­zma“, De­lo, Be­o­grad 1989,
br. 9-12.
3. Ba­tler, Džu­dit: „Od pa­ro­di­je do po­li­ti­ke“, Žen­ske stu­di­je, Be­o­grad 1990, br. 4.
4. Bo­nit­zer, Pa­skal: Po­vr­ši­na vi­dea, Be­og­ rad, In­sti­tut za film, 1997.
5. Co­ui, Eli­sa­bet: Ose­ti­ti se­ća­nje i pri­če dru­gih, Zbor­nik, No­vi Sad, Vi­de­o­Me­de­ja, 2000.
6. Frid­man, Sten­ford Su­zan: Pre­ko gi­no­kri­ti­ke i gi­ne­se: ge­o­gra­fi­ja iden­ti­te­ta i bu­duć­nost fe­mi­ni­
stič­ke kri­ti­ke, Tul­sa 1996.
7. Gr­ži­nić, Ma­ri­na: Te­lo pod ko­mu­ni­zmom, Zbor­nik, No­vi Sad, Vi­de­o­Me­de­ja, 2000.
8. Ha­ra­vej, Do­na: „Ma­ni­fest ki­bor­ga“, Fe­mi­ni­stič­ke sve­ske, Be­o­grad 1997, br. 1.
9. Iri­ga­ra, Lis: „Spe­ku­lum - Sva­ka te­o­ri­ja je uvek bi­la pri­la­go­đe­na ‘mu­škom’“, Žen­ske stu­di­je,
Be­og­ rad 2003, br. 6.
10. Isa­ak, Jo An­na: „Wo­men: The Ruin of Re­pre­sen­ta­tion“, Af­te­ri­ma­ge, 1985, no. 6.
11. Ko­walczyk, Iza­be­la: „Fe­mi­nist art in Po­land to­day“, N. Pa­ra­do­xa, 1999, no. 11.
12. Kra­uss, Ro­sa­lind: „Vi­deo: The Aest­he­tics of Nar­cis­sism“, Oc­to­ber, 1976, no. 1.
13. Les­zko­wicz, Pa­wel: Fe­mi­nist Re­volt: Cen­sor­ship of Wo­men’s art in Po­land, ###http Bad Su­
bjects, 2005.
14. Po­lok, Gri­zel­da: Fe­mi­nist Film Prac­ti­ce and Ple­a­su­re, Lon­don 1983.
15. Sre­te­no­vić, De­jan: Vi­deo umet­nost u Sr­bi­ji, Be­o­grad, Cen­tar za sa­vre­me­nu umet­nost, 2000.
16. Šu­va­ko­vić, Mi­ško: Poj­mov­nik mo­der­ne i post­mo­der­ne li­kov­ne umet­no­sti, No­vi Sad, Pro­me­tej,
1999.
17. Vi­de­o­Me­de­ja, Zbor­nik, No­vi Sad, JU­ZVU Vi­de­oM
­ e­de­ja, 2000.
18. Vi­ri­lio, Pol: Ma­ši­ne vi­zi­je, No­vi Sad, Pro­me­tej, 1993.

216
 interkulturalna istra živanja

De­con­struc­tion of gen­der ste­re­otypes in vi­deo art

SUM­MARY: One of the aims of this pa­per was to il­lu­stra­te how a pi­ec­ e of art be­
co­mes an ope­ra­ti­on­ al en­tity bet­we­en the ar­tist and the world, a cer­tain kind of a
so­cial sculp­tu­re that re­flects the fun­da­men­tal re­sult of the con­sci­o­us so­cial ma­ni­
pu­la­tion of po­wer. What was cle­arly de­mon­stra­ted is that all the aut­hors analyzed
ex­press, via the­ir work, the full ex­tent of the tra­um ­ a an in­di­vi­dual ex­pe­ri­en­ces
when fa­ced with ha­ving the­ir pri­va­te, per­so­nal and in­ti­ma­te be­co­me the do­main
of the pu­blic and po­li­ti­cal li­fe and de­ci­sion-ma­king, when it is tran­sfor­med in­to
a ste­re­otype, or even a le­gally de­fi­ned way of con­duct. Among the­se phe­no­me­
na, which are gre­atly hig­hlig­hted in this pa­per, what is par­ti­cu­larly no­ti­ce­ab­ le
and in­te­re­sting are the con­se­qu­en­ces of the new con­ser­va­tism in post-com­mu­nist
co­un­tri­es un­der the pa­tro­na­ge of the church, which are vi­si­ble in the pat­ho­logy
of the con­flict of do­u­ble stan­dards re­gar­ding the mo­ra­lity of the de­moc­ra­tic and
the se­cu­lar so­ci­ety. This is why the se­lec­ted exam­ples of fe­mi­nist art are not only
ar­ti­sti­cally grand but are al­so so­ci­ally im­por­tant, thus ine­vi­tably adop­ting both
po­li­ti­cal stra­te­gi­es, and in­ter­nal me­dia at­tri­bu­tes in­vol­ved, the art sce­ne.
Iden­tifying the mec­ha­nisms of con­struc­ting ste­re­otypes is al­so sup­por­ted in this
pa­per thro­ugh analyti­cal emp­ha­si­zing of the fact that wo­men them­sel­ves par­ti­ci­
pa­te in ma­in­ta­i­ning the­se ste­re­otypes and in do­ing so hig­hlight them, whe­re the
very iden­ti­fi­ca­tion of this pa­ra­dox gi­ves gro­unds for the de­con­struc­ti­ve di­sco­ur­se of
the he­re analyzed ar­tists, which is, by de­fa­ult, ex­pres­sed in the first, I, fe­mi­ni­ne
per­son, which, via the use of the se­lec­ted mo­tif-ste­re­otypes, cre­at­ es both a pi­e­ce
of art and a po­li­ti­cal me­ta-di­sco­ur­se in the form of art.
The ne­ces­sity of mo­ving ac­ross ca­te­go­ri­es of gen­der do­es not, as far as the re­sult
of this re­se­arch sug­gests, bring abo­ut its ne­ga­tion, but rat­her its new con­tex­tu­al
de­ter­mi­na­tion, the fact that gen­der as a con­cept and so­cial struc­tu­re can be un­
der­stood only in re­la­tion to ot­her axes of iden­tity, in­clu­ding ac­ti­ve spe­ech, self-re­
flec­tion and self-ex­pres­si­on, as well as its spe­ci­fic sub-type such as art.
The­re­fo­re, this analysis se­eks to de­mon­stra­te that strongly ca­no­ni­zed the­or­i­es and
ca­te­go­ri­es can­not en­com­pass the wi­de ran­ge of aspects of qu­es­ ti­on­ ing iden­tity,
and that they, ha­ving the­ir glo­ba­list and to­ta­li­zing na­tu­re, cer­ta­inly be­ar the risk
of co­lo­ni­zing the ex­pe­ri­en­ces of ot­hers.
K ey w o r d s : de­con­struc­tion, ot­her­ness, iden­tity, irony, con­tex­tu­al­ity, lo­ca­ti­on
­ al
fe­mi­nism, edi­ting, nar­ra­ti­ve, pa­rody, per­for­ma­ti­vity, si­mu­la­tion, sub­ver­sion, ste­
re­otype

217
VIĐENJA

218
219

fotografija: Vladimir Pavić

VI Đ ENJA
Mi­lo­rad Be­lan­čić, Be­o­grad
De­cen­tri­ra­na
sli­ka
sve­ta
Kraj ho­li­stič­ke ne­pri­ko­sno­ve­no­sti
Za Bo­dle­ra, “go­spo­din De­la­kroa” je bio “za­i­sta
naj­o­ri­gi­nal­ni­ji sli­kar sta­rih i mo­der­nih vre­me­na”
(v. Sa­bra­na de­la, Sa­lon 1845). Ali, za­što je on bio
“naj­o­ri­gi­nal­ni­ji”? Za­to što je umet­nost na vi­dan
na­čin do­veo do to­ga da bu­de mu­dri za­ko­no­da­vac
sa­moj se­bi. Na­i­me, svi du­bo­ko ose­ćaj­ni lju­di, tvr­di
Bo­dler, slo­ži­će se s nji­me da umet­nost po­se­du­je
dva va­žna obe­lež­ja: ona je do­volj­na sa­moj se­bi i,
u isti mah, stvar ko­ja se kre­će u gra­ni­ca­ma mu­
dro­sti (v. Ro­man­tič­na umet­nost, Pro­sve­ta, 1954,
st. 95). U tom kon­tek­stu, pi­sac Cve­ća zla go­vo­
ri još i o več­no­sti i me­ri­li­ma vred­no­va­nja po­čev
od več­no­sti. Ta me­ri­la su du­go va­ži­la ne sa­mo za
ro­man­tič­nu ne­go i za ce­lo­kup­nu umet­nost. Ipak,
go­vor o več­no­sti je uvek de­lo­vao ma­lo čud­no,
jer je iz­gle­da­lo da je več­nost “na­pra­vlje­na” ne­gde
dru­gde, a ne u sa­moj umet­no­sti. Či­ni­lo se da ona
pri­pa­da pre me­ta­fi­zič­koj he­te­ro­no­mi­ji ne­go ar­ti­
UDC 7.03
stič­koj auto­no­mi­ji... Ipak, po Bo­dle­ru, umet­nost
je, na pr­vom me­stu, sa­ma se­bi do­volj­na (sa­mo­
svr­ho­vi­ta, l'art-po­ur-l'ar­ti­stič­na, autar­kič­na). I to
uve­re­nje na­la­zi, bar u mo­der­nom do­bu, raz­li­či­te,
ali ne­dvo­smi­sle­ne pu­te­ve svog po­tvr­đi­va­nja. Ni­je
li, on­da, i mo­der­nost uop­šte uzev, ta­ko­đe, sa­ma-
se­bi-do­volj­na? Ni­je li ona vred­nost po se­bi, ne i
za ne­što / bi­lo šta dru­go? Ta­ko da je mo­der­no, u
stva­ri, mo­der­no ra­di mo­der­nog? Na­pred­no ra­di
na­pret­ka? Šta god da pred­sta­vlja, mo­der­no je, ti­
me, u isti mah iz­ve­sno sa­mo­pred­sta­vlja­nje, sa­mo­
pre­zen­ta­ci­ja ho­da na­pred... Šta ko­šta da ko­šta.
Da­nas vi­še ne po­sto­ji ta­kva bez­re­zer­vna ve­
ra u mo­der­no ili pro­gre­siv­no. Uz­bu­đu­ju­ći i sad
već svud­pri­hva­će­ni cre­do vi­še ni­je sa­mo­e­man­ci­
pa­ci­ja umet­no­sti ko­ja, na taj na­čin, sve vi­še te­
ži da po­sta­ne “svo­ja”. Po­ka­za­lo se da ne po­sto­ji a
pri­o­ri ne­što što bi se mo­glo na­zva­ti mo­der­nim i
što je, kao ta­kvo, do­stoj­no da uvek iz­no­va bu­de
re-pre­zen­to­va­no, za­stu­pa­no, pro­mo­vi­sa­no. Za­to
220

mo­der­no vi­še ne pred­sta­vlja bez­u­slov­no na­če­lo,
od­no­sno ni­je na če­lu svih vred­no­snih ko­lo­na ko­je
stva­ra­mo i ras­tva­ra­mo, gra­di­mo i raz­gra­đu­je­mo, i
to po pra­vi­lu bez­ob­zir­nog ho­da na­pred. Ukrat­ko:
mo­der­nost je iz­gu­bi­la ho­li­stič­ku ne­pri­ko­sno­ve­
nost, pre­sta­la je da bu­de di­ja­lek­tič­ka to­ta­li­za­ci­ja.
Vo­lja za mo­der­no­šću i pro­gre­som je, sa­da, frag­
men­ti­zo­va­na, mul­ti­kul­tu­ra­li­zo­va­na. Ukrat­ko, ho­
li­stič­ki po­gled na en­ti­te­te ko­ji bi se mo­gli na­zva­ti
mo­der­nim iz­gu­bljen je. Či­ni se da je mo­der­nost
za­u­vek iz­gu­bi­la do­dir s Več­nim i Mu­drim. U tom
po­gle­du, ni sa­mo kre­ta­nje glo­ba­li­za­ci­je ni­je, i po­
red ide­o­lo­škog pri­vi­da, ho­li­stič­ki pro­fi­li­sa­ni fe­
no­men. Po­sto­ji ras­cep, jaz čak i iz­me­đu raz­li­či­tih
mo­du­sa glo­ba­li­za­ci­je. Ne­ma je­din­stve­ne pro­ce­ne
šta bi bi­lo mo­der­no i pri­hva­tlji­vo u glo­bal­nom/
glo­ba­li­zo­va­nom kre­ta­nju. Vred­no­sne oce­ne če­sto
se te­melj­no ra­zi­la­ze. Po­seb­ni na­lo­zi um­no­sti/mu­
dro­sti, već svo­jom po­seb­no­šću, raz­bi­ja­ju she­mu
uni­ver­zal­nog i svud-pri­sut­nog.
Na­rav­no, i da­nas se mo­gu na­ći po­bor­ni­ci Bo­
dle­ro­vog shva­ta­nja več­no­sti i mu­dro­sti. Po nji­ma
ak­tu­el­na frag­men­ti­ra­nost mo­de, mo­der­nog, ori­
gi­nal­nog i pro­gre­siv­nog pred­sta­vlja, u stva­ri, ne­
do­pu­sti­vi pad u re­la­ti­vi­zam. Osta­li­ma osta­je da se
upi­ta­ju: da li je to za­i­sta ta­ko? No­stal­gi­ja za vre­me­
ni­ma ka­da je mo­der­nost ima­la čvr­sto, fik­sno, po­
u­zda­no i za­u­zda­no zna­če­nje mo­že bi­ti ra­zu­mlji­va,
ali ona se, za­hva­lju­ju­ći kon­tra­svr­ho­vi­tim ili, čak,
kon­tra­in­di­ka­tiv­nim efek­ti­ma ve­ći­ne mo­der­nih
pro­je­ka­ta, ne mo­že ra­zlo­žno i bez­re­zer­vno oprav­
da­ti. Pa ipak, ni sa­ma reč re­la­ti­vi­zam ne de­lu­je pre­
te­ra­no ute­šno. Ni­smo li mi, sa­da, za­pa­li u jed­no
raz­do­blje pot­pu­ne ras­pr­še­no­sti, raz­mr­vlje­no­sti,
de­cen­tri­ra­no­sti i sin­gu­lar­no­sti svih vred­no­sti?
Da li je ak­tu­el­ni rad raz­li­ka uni­štio sva­ko upo­
ri­šte u istom, sva­ku sin­te­zu ili, ako ho­će­te, sva­ku
ak­si­o­lo­šku i eg­zi­sten­ci­jal­nu so­li­dar­nost? Ni­smo li
mi, za­i­sta, upa­li u je­dan bu­nar mul­ti-ak­si­o­lo­škog
re­la­ti­vi­zma u ko­jem je bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se po­
221
VI ĐENJA
jam mo­der­nog iz­no­va us­po­sta­vi na iole oba­ve­zu­ju­ći
ili ume­re­no oba­ve­zu­ju­ći na­čin, na­pro­sto – be­smi­
slen? Ili: bes­pred­me­tan. Da li je mo­der­nost, za­hva­
lju­ju­ći auto­ri­tar­noj, po pra­vi­lu ok­tro­i­sa­noj pri­ro­di
svo­jih pro­je­ka­ta na­pro­sto is­cr­pe­la svo­je po­ten­ci­ja­
le uver­lji­vo­sti? Da li je kraj mo­der­ne (ako je reč o
kra­ju; mo­žda je u pi­ta­nju sa­mo de­cen­tri­ra­nje?) isto
što i po­vra­tak po­čet­ku? Čak, mo­žda – ha­o­su? Što,
sva­ka­ko, ne pro­ti­vu­re­či pret­hod­no re­če­nom, tj. go­
vo­ru o po­čet­ku?
Ka­ko se da­nas ori­jen­ti­sa­ti u sve­tu bez to­ta­li­
za­ci­je? Ako da­nas vi­še ni­je mo­gu­će bez­re­zer­vno
pri­hva­ta­nje ide­je mo­der­nog i ako ni­je mo­gu­ća ni
nje­na pu­ka ne­ga­ci­ja, šta je on­da mo­gu­će? I gde
je gra­ni­ca tog mo­gu­ćeg, da­kle, ono – ne­mo­gu­će?
Tim pi­ta­nji­ma do­stu­pan je va­ljan od­go­vor sa­mo
ako on, ujed­no, pro­fi­li­še raz­lo­ge, ako od­go­vo­ri na
pi­ta­nje za­što mo­der­nost ni­je mo­gu­će ni bez­re­zer­
vno po­tvr­di­ti ni bez­re­zer­vno po­re­ći. Za­i­sta, za­što
mo­der­nost ni­je mo­gu­ća u gra­ni­ca­ma bez­re­zer­
vnog i bez­u­slov­nog? Kad je reč o umet­no­sti, ova
ra­di­kal­na upit­nost se po­sta­vlja u klju­ču sum­nje u
mo­guć­nost i celis­hod­nost na­pret­ka u pro­ce­su ar­
ti­stič­kog sa­mo­pred­sta­vlja­nja ili sa­mo­za­ko­ni­to­sti.
Osta­je još jed­no pi­ta­nje ko­je nas vra­ća Bo­dle­ru: da
li bi bi­lo ka­kvo po­lo­vič­no sta­no­vi­šte sa­dr­ža­va­lo u
se­bi ma­kar i gram mu­dro­sti?!
Kri­ze pred­sta­vlja­nja
Na pre­gi­bu iz­me­đu kla­sič­ne i mo­der­ne kul­tu­
re spo­ro­vi oko tu­ma­če­nja pred­sta­vljač­ke funk­ci­je
u umet­no­sti do­ve­de­ni su, re­kli bi­smo, do „be­log
usi­ja­nja“. Uz­dr­ma­no je kla­sič­no pla­to­nov­sko tu­
ma­če­nje pred­sta­vlja­nja ko­je je od­ba­ci­va­lo dok­so­
mi­me­tič­ki po­stu­pak u ime pred­sta­vlja­nja ko­je ci­lja
na sa­vr­še­no Zna­nje i Isti­nu. Sam Pla­ton ni­je bio
na­i­van, bu­du­ći da je znao da epi­ste­mič­ki ve­ro­do­
stoj­no pred­sta­vlja­nje, za­pra­vo, ni­je mo­gu­će. Sve­
jed­no, to je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, bi­lo ono če­mu
tre­ba te­ži­ti... U mo­der­ni su se po­ja­vi­le ide­je o nu­
VI Đ ENJA
žno­sti iz­ve­snog pre­o­kre­ta­nja pla­to­ni­zma. To pre­o­
kre­ta­nje bi­lo je, u stva­ri, pre­o­kre­ta­nje kla­sič­nih tu­
ma­če­nja na­če­la re­pre­zen­ta­ci­je ko­ja su du­go kru­ži­la
u pla­to­nov­skoj or­bi­ti. Ipak, ide­je pre­o­kre­ta­nja (pre
sve­ga, opo­zi­ci­je iz­me­đu do­xe i epi­ste­me) ni­su pod­
ra­zu­me­va­le i uki­da­nje poj­ma pred­sta­vlja­nja (re­
pre­zen­ta­cje). U če­mu se on­da, za­pra­vo, sa­sto­ja­lo to
pre­o­kre­ta­nje na­če­la pred­sta­vlja­nja? Za raz­li­ku od
kla­sič­ne/pla­to­nov­ske si­tu­a­ci­je u ko­joj je tač­no ko­
pi­ra­nje (opo­na­ša­nje, mi­me­sis) li­kov­nog pred­me­ta
ima­lo pri­mat nad si­mu­la­ci­ja­ma i si­mu­la­kru­mi­ma,
sa­da se de­ša­va, obr­nu­to, da si­mu­la­ci­je i si­mu­la­kru­
mi, tj. naj­ra­zli­či­ti­ja is­kri­vlje­na tu­ma­če­nja pred­met­
nog sve­ta, po­sta­ju ono do­mi­nant­no, ute­me­lju­ju­će
za umet­nost.
Mo­der­na umet­nost je jed­no vre­me ži­ve­la na­
dah­nu­ta is­kri­vlje­nim, de-for­mi­sa­nim pred­sta­vlja­
njem, tj. tim ve­o­ma raz­li­či­tim učin­ci­ma pre­o­kre­
nu­tog mi­me­si­sa (u mi­me­si­su se vi­še ne tra­ži ono
slič­no/isto ne­go raz­li­či­to ili od­stu­pa­nje), pa je, na
kra­ju, i ta pro­ce­du­ra po­sta­la za­mor­na. Po­sta­lo je
upit­no da li po­jam re­pre­zen­ta­ci­je još uop­šte i mo­že
da op­sta­ne. Iako je pred­sta­vlja­nje pre­o­kre­nu­to, sa­
ma sa­blast (fan­tom, avet) is­prav­nog pred­sta­vlja­nja
ni­je bi­la uki­nu­ta. Ta sa­blast nas i da­nas pro­ga­nja i
to svu­gde, ne sa­mo u umet­no­sti. Ipak, u mo­der­
no­sti se kri­za oko pra­vog tu­ma­če­nja kri­ze, naj­pre,
tran­sfor­mi­sa­la u kri­zu avan­gard­nog po­na­ša­nja. Iz­
gle­da­lo je da po­jam pred­sta­vlja­nja u svim raz­do­
blji­ma ili u svim okol­no­sti­ma iza­zi­va ne­do­u­mi­ce
i kri­ze, te da je za­to po­naj­bo­lje – ota­ra­si­ti ga se!
Pri­ča o pred­sta­vi/pred­sta­vlja­nju po­sta­la je su­vi­še
za­mor­na. Ta­ko su, on­da, na­sta­le ne­mo­gu­će ili, ako
ho­će­te, uto­pij­ske ide­je o kra­ju, li­kvi­da­ci­ji pred­sta­
vlja­nja.
Na­pu­šta­njem di­le­ma oko pred­sta­vlja­nja, umet­
nost je bi­la (do­ne­kle) oslo­bo­đe­na za­mo­ra, ali sa­ma
ide­ja o bes­pred­stav­noj (ili: bes­pred­met­noj, pa čak
i de­ma­te­ri­ja­li­zo­va­noj) umet­no­sti ni­je re­ši­la enig­
mu kon­sti­tu­ci­je umet­no­sti. Raz­log to­me je jed­no­
sta­van: ne­ma umet­no­sti bez iz­ve­sne (i re­kli bi­smo
čak ka­kve-ta­kve) funk­ci­je pred­sta­vlja­nja. Pri­tom,
na­rav­no, ne mo­že da se iz­beg­ne pi­ta­nje: o ka­kvoj
funk­ci­ji je reč? Ili: šta i ka­ko se u umet­nič­koj pred­
sta­vi uop­šte pred­sta­vlja? Ova upit­nost je, či­ni se,
oba­ve­zu­ju­ća i za sa­vre­me­nu umet­nost uko­li­ko je
njen (svo­je­vre­me­ni) is­ko­rak iz sli­ke u in­sta­la­ci­ju,
per­for­mans itd., bio svo­je­vr­sni ras­kid s tra­di­ci­o­
nal­nim ob­li­ci­ma pred­sta­vlja­nja.
Sva­ka kri­za pred­sta­vlja­nja se u isto­ri­ji umet­no­
sti nu­žno do­ži­vlja­va­la u isti mah kao „ap­so­lut­na“
(= kri­za ko­ja ob­ja­vlju­je smrt) i kao „re­la­tiv­na“ (=
kri­za ko­ja do­pu­šta na­dži­vlja­va­nje). Za­što je kri­za
pred­sta­vlja­nja mo­ra­la da de­lu­je i ra­di­kal­no, iko­
no­kla­stič­ki? Upra­vo za­to što je to bi­la kri­za ko­ja
ra­đa te­melj­ni ne­u­speh s jed­ne stra­ne pla­to­ni­zma,
a sa dru­ge stra­ne pre­o­kre­nu­tog pla­to­ni­zma. Da­
kle, u sa­mom kre­ta­nju umet­no­sti kri­za se ja­vlja
kao kri­za ne­u­spe­šnog pred­sta­vlja­nja (pre­zen­ta­ci­je
i re-pre­zen­ta­ci­je) sa­mog ume­ća-pred­sta­vlja­nja, tj.
umet­no­sti. Ali, de­struk­tiv­nost kri­ze pred­sta­vlja­nja
uvek se ne­ka­ko gu­bi­la da bi svo­je me­sto ustu­pa­la
no­vim po­ku­ša­ji­ma sta­bi­li­zo­va­nja ar­ti­stič­ki i dru­
štve­no pri­hva­tlji­vih, kon­ven­ci­o­nal­nih, ure­đe­nih,
ko­di­fi­ko­va­nih ob­li­ka pred­sta­vlja­nja. Pri­tom, sa­mo
umet­nič­ko pred­sta­vlja­nje ne bi bi­lo ars ili umet­
nost/ve­šti­na ka­da u se­bi ne bi no­si­lo i usud „ap­so­
lut­ne“ kri­ze pred­sta­vlja­nja, usud smr­ti i na­dži­vlja­
va­nja...
U li­kov­noj umet­no­sti du­go se sma­tra­lo da je
ulje na plat­nu pri­vi­le­go­va­ni (u od­no­su na zid­no
sli­kar­stvo mno­go prak­tič­ni­ji) pre­no­snik pred­sta­
ve/pred­sta­vlja­nja. Da­nas se taj pri­mat iz­gu­bio, bu­
du­ći da su no­ve teh­no­lo­gi­je omo­gu­ći­le niz no­vih
ma­te­ri­jal­nih pre­no­sni­ka pred­sta­va/pred­sta­vlja­nja.
Ta­ko­đe, pre­gra­de iz­me­đu pre­no­sni­ka su raz­ru­še­
ne. Po­što vi­še ne­ma pri­vi­le­go­va­nog pred­sta­vlja­nja,
vi­še ne­ma ni pri­vi­le­go­va­nog pre­no­sni­ka. Kao, na­
rav­no, ni pri­vi­le­go­va­nog re­fe­ren­ta. Ili, ako ho­će­te
– več­no­sti. Ta­ko­zva­na smrt (tra­di­ci­o­nal­no shva­će­
222

ne) sli­ke sa­mo je smrt jed­ne pri­vi­le­gi­je, ma ko­li­ko
ona bi­la zna­čaj­na. U isti mah, reč je o smr­ti usre­
di­šte­nja. Smr­ti mo­no­cen­trič­ke vi­zi­je sve­ta. Ne­ma
vi­še ni tran­scen­dent­nog ni tran­scen­den­tal­nog sre­
di­šta. Sve, na ne­ki na­čin, za­pa­da u struk­tu­ru pred­
sta­vlja­nja. A struk­tu­ra pred­sta­vlja­nja je kao i sva­ka
struk­tu­ra di­fe­ren­ci­jal­no (u od­no­su na dru­go i dru­
gost) od­re­đe­na.
Ne­moć ap­strak­ci­je
Vre­me­nom su se mo­der­na, a za­tim i sa­vre­me­
na, umet­nost ne­po­vrat­no uda­lja­va­le od su­ge­sti­je
po ko­joj bi se nji­ho­va ar­ti­stič­ka vred­nost me­ri­la
po bi­lo ka­kvom sa­o­bra­ža­va­nju (ade­kvat­no­sti, izo­
morf­no­sti) s ne­čim spo­lja­šnjim, sa sve­tom ka­kav
je „po se­bi“. Ap­strakt­na umet­nost je u tom po­gle­
du bi­la naj­ra­di­kal­ni­ja i ona je hte­la da umet­nič­ko
pred­sta­vlja­nje pred­sta­vi kao pred­sta­vlja­nje ne­če­ga
spe­ci­fič­no ar­ti­stič­kog. Svo­de­ći re­fe­ren­ci­jal­nu isti­
nu na ap­strak­ci­ju, umet­nost je bez sum­nje te­ži­la
da ras­ki­ne sa he­te­ro­nom­nom sli­kom sve­ta, ka­ko
bi stvo­ri­la sa­mo­za­ko­ni­to, slo­bod­no for­mi­ra­nu
sli­ku, sli­ku jed­nog spe­ci­fič­no umet­nič­kog sve­ta.
Ipak, to je bio am­bi­va­len­tan pro­ces ko­ji mo­že da
se tu­ma­či na dva na­či­na. Po jed­nom, ap­strak­ci­ja,
po­što ras­ki­da sa fi­gu­ra­ci­jom, sa­mim tim ras­ki­da
i sa sva­kim ob­li­kom pred­sta­vlja­nja (re-pre­zen­ta­
ci­je). Po dru­gom, sup­til­ni­jem shva­ta­nju, ras­kid sa
fi­gu­ra­ci­jom ne zna­či i ras­kid sa re-pre­zen­ta­ci­jom.
Ta­ko bi, on­da, za­tva­ra­njem pre­ma pred­sta­vlja­nju
spo­lja­šnjeg sve­ta, ap­strak­ci­ja se­be nu­žno za­tvo­
ri­la u krug re­du­ko­va­ne, sve­de­ne isti­ne vla­sti­tog
(tran­scen­den­tal­nog) sve­ta. Ti­me se na­log isti­ni­
tog pred­sta­vlja­nja pri­bli­žio pla­to­nov­skom ide­a­
lu, s tim što bi se re­fe­ren­ci­jal­na tač­ka po­me­ri­la iz
tran­scen­dent­nog u tran­scen­den­tal­no pod­ruč­je.
Ipak, mo­gu­će kru­že­nje u tom kru­gu bi se, na
kra­ju, po­ka­za­lo kao ne­što če­mu ne­do­sta­je ono
ne­slič­no, dru­go, ne­pro­ra­čun­lji­vo, ne­iz­ve­sno, bezo­
b­zir­no ili bez­oč­no, ta­ko da je čak i tzv. spon­ta­nost
223
VI ĐENJA
po­sta­la svo­je­vr­sna ra­ču­ni­ca, pro­ra­ču­na­tost, pred­
vi­di­vost. Ap­strak­ci­ja je pre­sta­la da nas iz­ne­na­đu­
je, i to, upra­vo, na svom „vr­hun­cu“, on­da ka­da je
iz­gle­da­lo da nu­di sa­mo bi­će, su­šti­nu ili oso­be­ni
svet (li­kov­ne) umet­no­sti. Za­to da­nas ona de­lu­je
kao do­vr­še­na pri­ča, kao po­na­vlja­nje ko­jim ko­
man­du­je Isto. Mo­der­ni po­sma­trač je bio u sta­nju
da se „za­vr­ti“ u tom kru­gu sve­ta ap­strakt­ne ino­
va­ci­je, ali se na kra­ju su­o­čio s opa­sno­šću da iz tog
kru­ga, jed­no­stav­no, iz­le­ti. Pro­ces na­pu­šta­nja i is­
cr­plji­va­nja ap­strak­ci­je bio je ipak ve­o­ma dug. On
da­ti­ra od Rod­čen­ka i Di­ša­na i tra­je sve do da­nas.
Ap­strak­ci­ja je ulog u igri gu­bit­ka i po­vrat­ka
sli­ke, igri ko­ja još ni­je de­fi­ni­tiv­no za­klju­če­na. Da­
nas, čak, ni­je is­klju­če­no da se po­ja­ve teh­no­lo­ški-
no­ve epi­zo­de is­cr­plji­va­nja ap­strak­ci­je! U sva­kom
slu­ča­ju, ona je „sa­vr­še­na“ žr­tva pla­to­nov­skog
kon­cep­ta isti­ni­tog pred­sta­vlja­nja, jer je mi­sli­la da
je­di­no bo­ja mo­že na isti­nit na­čin da pred­sta­vi bo­
ju (kao što, kod Pla­to­na, je­di­no ide­ja, a ne čul­na
sli­ka, mo­že na pri­me­ren na­čin da pred­sta­vi ide­
ju). To bi, on­da, ta­ko­đe tre­ba­lo da va­ži i za li­ni­
je i za ob­li­ke. Taj za­ka­sne­li pla­to­ni­zam mo­rao je,
ta­ko­đe, da bu­de pro­sne­va­ni san. Sa ne­u­spe­hom
ap­strak­ci­je ras­pr­še­na je na­da mo­der­ne umet­no­
sti da bi ona mo­gla na bi­lo ko­ji na­čin da do­seg­
ne sop­stve­nu su­šti­nu, svoj po se­bi i za se­be da­ti
iden­ti­tet. Is­ku­stvo ap­stra­ho­va­nja po­ka­za­lo je da
ide­ja iden­ti­te­ta (umet­nič­kog de­la, prav­ca ili sa­
me umet­no­sti) ni­je do­sti­žna, da je ap­stra­ho­va­nje
di­fe­ren­ci­jal­ni po­stu­pak ko­ji mo­že da ide u bes­
ko­nač­nost ko­ja je, ovog pu­ta, li­še­na su­šti­ne. Aps­
trak­ci­ja je mo­gla da po­nu­di sa­mo „lo­šu“ bes­ko­
nač­nost se­be sa­me, sa­me ap­strak­ci­je. Sva­ki ko­rak
da­lje u umet­no­sti mo­gao je bi­ti sa­mo is­ko­rak iz
te za­tvo­re­no­sti. On je mo­rao da se vra­ti jed­nom
otvo­re­nom shva­ta­nju umet­no­sti, tj. otvo­re­no­sti
sa­me umet­no­sti za dru­go u njoj sa­moj, a mo­žda i
od nje sa­me...
VI Đ ENJA
Po­sled­nja sli­ka
Mo­der­na umet­nost s po­čet­ka XX ve­ka te­me­
lji­la je svo­je ino­va­ci­je na bez­ob­zir­noj kri­ti­ci tra­
di­ci­o­nal­nih mo­de­la re­pre­zen­ta­ci­je. Ta kri­ti­ka se
pre­ma re­pre­zen­ta­ci­ji od­no­si­la na dva raz­li­či­ta ili,
čak, su­prot­na na­či­na: (1) naj­pre, ona se pri­ka­zi­va­la
kao kri­ti­ka ko­ja, pu­tem ap­strak­ci­je i ide­je pro­jek­
ta, re­de­fi­ni­še me­ha­ni­zam pred­sta­vlja­nja: ubu­du­će
taj me­ha­ni­zam za­stu­pa či­sto li­kov­ni svet, svet ap­
strakt­nih li­ni­ja, ob­li­ka i bo­ja. Ta­kva kri­ti­ka osta­je
unu­tar spe­ci­fič­no li­kov­nih ko­or­di­na­ta i re­fe­ren­ci
sli­ke. Me­đu­tim, po­ka­za­lo se da je mo­gu­ća (2) i kri­
ti­ka ko­ja, na ne­ki na­čin, is­ko­ra­ču­je iz s-li­kov­nih
obe­lež­je pred­sta­ve. Ta kri­ti­ka je, u stva­ri, uka­za­la
na put neo­p­hod­nog is­ko­ra­ka iz sli­ke (reč je, naj­pre,
o ono­me što se u isto­ri­ji umet­no­sti na sim­bo­li­čan
na­čin pred­sta­vlja pu­tem ready-ma­dea), bu­du­ći da
se sli­ka „od­u­vek“ shva­ta­la kao uzor­ni, re­pre­zen­ta­
tiv­ni mo­dus pred­sta­vlja­nja (re­pre­zen­ta­ci­je).
Ide­ja o de­struk­ci­ji pred­sta­ve/sli­ke is­ku­ša­va­na
je u mo­der­noj umet­no­sti, mno­go pre ne­go što je
pri­hva­će­na unu­tar da­na­šnjeg ra­di­ka­li­zma. Ta­kav
slu­čaj je sa Alek­san­drom Rod­čen­kom (nje­go­vim
pr­vim mo­no­hrom­nim sli­ka­ma) i te­o­re­ti­ča­rem
Ni­ko­la­jem Ta­ra­bu­ki­nim, ko­ji je, u ve­zi s tim, pr­
vi upo­tre­bio iz­raz „po­sled­nja sli­ka“, od­mah po­sle
iz­lo­žbe s neo­bič­nim na­zi­vom: „5 × 5 = 25“ (Mo­
skva 1921), na ko­joj su se po­ja­vi­li Rod­čen­ko­vi mo­
no­hro­mi: Či­sta cr­ve­na bo­ja, Či­sta pla­va bo­ja, Či­sta
žu­ta bo­ja (vi­de­ti o to­me de­talj­ni­je u knji­zi Slo­bo­
da­na Mi­ju­ško­vi­ća: Pr­va „po­sled­nja ’sli­ka’“, Be­og­ rad
2009. god.).
Su­šti­na umet­no­sti ni­je pred­sta­vljač­ka, tvr­dio je
Ta­ra­bu­kin. U svom tek­stu Od šta­fe­la­ja do ma­ši­ne
on tu te­zu de­talj­no obra­zla­že i, pri­tom, iz­no­si mi­
šlje­nje da oslo­ba­đa­nje od pred­sta­vljač­ke funk­ci­je
umet­ni­ka vo­di u ne­ku vr­stu „sa­mo­u­bi­stva kao sli­
ka­ra“! Ali, na­rav­no, i u ne­ku vr­stu apo­lo­gi­je na­stu­
pa­ju­će (u So­vjet­skoj Ru­si­ji) ma­šin­ske ci­vi­li­za­ci­je,
ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de u sta­nju da po­ne­se pro­jekt
umet­no­sti na je­dan ne-pred­sta­vljač­ki na­čin... Ta­ra­
bu­kin ni­je že­leo da osta­vi ni­ka­kvu ne­do­u­mi­cu u
ve­zi s tim da li bi taj pro­jekt mo­gli da pro­mo­vi­šu
Ma­lje­vič i nje­go­va eki­pa. „Sva­ka sli­kar­ska for­ma je
pred­sta­vljač­ka“, tvr­dio je Ta­ra­bu­kin, „bi­lo da je ona
pred­met­na ili bes­pred­met­na“. Da­kle, i su­pre­ma­ti­
zam je sa­mo još jed­na pred­sta­vljač­ka umet­nost. I
sve što mo­že da se na­pra­vi unu­tar mo­der­ne umet­
no­sti, uklju­ču­ju­ći i tzv. ap­strak­ci­ju, nu­žno osta­je u
rav­ni pred­sta­vlja­nja, rav­ni ko­ju Rod­čen­kov eks­pe­
ri­ment upra­vo – uki­da. Ako je uki­da; što je, na­rav­
no, ve­o­ma pro­ble­ma­tič­no...
U mo­der­noj umet­no­sti s kra­ja XIX i po­čet­
ka XX ve­ka ja­vio se pro­ces u ko­jem se po­stup­no
pre­o­kre­će od­nos iz­me­đu pred­sta­vlja­nja i pred­
sta­vlje­nog ona­ko ka­ko je on shva­tan u kla­sič­noj
umet­no­sti. Ono pred­sta­vlje­no vi­še ni­je una­pred
da­to u tzv. (pri­rod­noj, isto­rij­skoj, mit­skoj ili ide­
o­lo­škoj) „stvar­no­sti“, da bi, za­tim, ne­kom vr­stom
opo­na­ša­nja/mi­me­si­sa bi­lo po­no­vo us­po­sta­vlje­no
u opred­me­će­nom pre­no­sni­ku (= sli­ka, fre­ska itd.)
sa­mog pred­sta­vlja­nja. U mo­der­noj i po­seb­no ap­
strakt­noj umet­no­sti pred­sta­vlje­no je da­to po­sle
či­na pred­sta­vlja­nja! Pred­sta­vlja­nje po­sta­je stva­ra­
nje iz ni­če­ga, a pred­sta­vlje­no iz­ved­ba ili kre­a­tu­ra
te kre­a­ci­je. Pri­tom, sli­ka ni­je pro­iz­volj­ni, slu­čaj­ni
re­zul­tat objek­ti­va­ci­je kre­a­tiv­nog či­na ne­go je pro­
jekt ko­ji tre­ba re­a­li­zo­va­ti. Šta to zna­či? Iako vi­še
ni­je da­to una­pred, kao stvar­ni mo­del (po ko­jem
se sli­ka), pred­sta­vlje­no je u ap­strakt­noj sli­ci ipak
em­pi­rij­ski/ozna­či­telj­ski ozna­če­no kao „ap­strak­
ci­ja“, kao re­a­li­zo­va­ni pro­jekt (= ide­al­ni mo­del)
„ap­strak­ci­je“. Za­to je na pi­ta­nje šta pred­sta­vlja
ova sli­ka ume­sno re­ći da ona pred­sta­vlja „ap­
strak­ci­ju“. Pred­sta­vlja­nje je tu sa­mo po­me­re­no iz
pred-mo­der­nog od­no­sa pre­ma tran­scen­den­ci­ji u
mo­der­ni od­nos pre­ma tran­scen­den­tal­nom. Ali,
tu vr­stu „ko­per­ni­kan­skog obr­ta“ ili pre­o­kre­ta­nja
tra­di­ci­o­nal­nog od­no­sa iz­me­đu pred­sta­vlja­nja i
pred­sta­vlje­nog ima­mo da­tu i u spe­ci­fič­nom obr­tu
224

ko­ji se do­ga­đa na re­la­ci­ji iz­me­đu stvar­no­sti i di­gi­
tal­ne si­mu­la­ci­je, gde di­gi­tal­na si­mu­la­ci­ja vi­še ne
opo­na­ša ne­go pro­iz­vo­di (vir­tu­el­nu) stvar­nost...
Za­to se mo­žda mo­že re­ći da umet­nič­ko pred­sta­
vlja­nje ni­ka­da ni­je ni bi­lo da­to sa­mo po se­bi, bez
tog od­no­sa s raz­li­či­tim isto­rij­skim mo­de­li­ma tu­
ma­če­nja, kao i bez raz­li­či­tih okre­ta i obr­ta kroz
ko­je za­hvalja­ju­ći tu­ma­če­nji­ma pro­la­zi.
Stvar ko­ja ne uje­da
Ide­ja o pre­o­kre­ta­nju pla­to­ni­zma nu­žno je de­
sta­bi­li­zo­va­la u umet­no­sti tra­di­ci­o­nal­ni sta­tus sli­ke.
Ali, po­mi­sao da sli­ka vi­še ni­je sli­ka sve­ta uslo­vi­la je
zna­čaj­nu pro­me­nu u sa­mom umet­nič­kom sta­tu­su
umet­no­sti. Ipak, osta­la je enig­ma: ka­ko je mo­gu­će
da se sta­tus umet­no­sti me­nja, da ne bu­de „ve­čan“,
a da to i da­lje bu­de umet­nost? S po­ja­vom no­vih
ide­ja, sli­kar­stvo i nje­go­vo shva­ta­nje (nje­go­va ide­
ja) li­kov­nog sta­tu­sa umet­no­sti nu­žno je iz­gu­bi­lo
pri­vi­le­go­va­nu po­zi­ci­ju u si­ste­mu ar­ta. Ka­ko je ta­ko
ne­što uop­šte mo­gu­će? Ono što u sta­tu­su sli­ke ni­je
ni pred­sta­vlja­nje, ni ide­ja, ni kon­cept, što je stvar­
no­sno, da­kle sa­ma sli­ka kao ma­te­ri­jal­ni pre­no­snik
pred­sta­vlja­nja, ujed­no je ne­što što sam kon­cept ne
mo­že da pro­me­ni. Da­kle, da bi mo­gao da pro­me­ni
sta­tus sli­ke, kon­cept je mo­rao da od­ba­ci sli­ku kao
pre­no­sni­ka pred­sta­vlja­nja. Dru­gim re­či­ma, bio je
neo­p­ho­dan is­ko­rak iz sli­ke.
Taj is­ko­rak iz sli­ke se, isto­rij­ski gle­da­no, na pri­
me­ran na­čin pred­sta­vlja po­mo­ću Di­ša­no­vog ready
ma­de-a, od­no­sne nje­go­ve Fon­ta­ne. To je sa so­bom
do­ne­lo jed­no (sta­tu­sno) pot­pu­no no­vo shva­ta­nje
umet­no­sti. Fon­ta­na je bi­la no­vi kon­cept. Nje­no
ime se po­ja­vi­lo na me­stu na ko­jem je obič­no fi­gu­
ri­rao na­ziv umet­nič­kog de­la (tra­di­ci­o­nal­no: sli­ke,
skulp­tu­re). Fon­ta­na ni­je bi­la sa­mo na­ziv jed­ne fir­
me ili ime za je­dan pi­so­ar ne­go je bi­la i pro­me­na
re­al­nog, estet­skog (di­zaj­ner­skog) i ne-umet­nič­kog
sta­tu­sa tog pred­me­ta u prav­cu umet­nič­kog objek­
ta. Kon­cep­tu­al­ni ka­rak­ter sa­mog na­zi­va (ko­ji ima
225
VI ĐENJA
zna­čaj­nu per­for­ma­tiv­nu funk­ci­ju) go­vo­ri nam da,
ubu­du­će, o umet­nič­kom sta­tu­su ne­kog de­la od­lu­
ču­ju ide­je umet­ni­ka na­go­ve­šte­ne ili for­mu­li­sa­ne
tim kon­cep­tom, a ne vi­zu­el­na obe­lež­ja pre­zen­to­
va­nog ili re-pre­zen­to­va­nog objek­ta (u ovom slu­ča­
ju: pi­so­a­ra).
Me­ta­fo­rič­ko i, za­pra­vo, kon­cep­tu­al­no obe­lež­
je Fon­ta­ne otvo­ri­lo je bre­šu: vi­zu­el­na umet­nost
pre­sta­la je da bu­de ću­tlji­va, ne­ma re­al­nost i po­če­
la je da go­vo­ri, pri­ča... (Ne­ki put i pre­vi­še!) Ti­me
je ona, nu­žno, pro­ši­ri­la i svo­je vi­zu­el­ne ho­ri­zon­te,
pro­ši­ri­la ih je u od­no­su na ogra­ni­če­nu vi­zu­el­nost
pred­sta­vljač­ke (re­pre­zen­ta­tiv­ne) umet­no­sti (ko­ja
se po­i­sto­ve­ću­je sa sli­kar­stvom). Eto za­što je po­stao
nu­žan is­ko­rak iz sli­ke. Tek nji­me se otvo­ri­la mo­
guć­nost iz­me­ne ili re­de­fi­ni­sa­nja ide­je umet­no­sti.
Je­dan i sa­mo je­dan svet se ras­pao. Da­kle, is­ko­rak iz
sli­ke ko­ja je za­stu­pa­la sli­ku (jed­nog) Sve­ta uči­nio
je mo­gu­ćim kon­cep­tu­al­no re­de­fin ­ i­sa­nje umet­no­
sti. Ali i obr­nu­to! Mo­gli bi­smo re­či da se u umet­
no­sti for­mi­ra­la svo­je­vr­sna jed­na­či­na: is­ko­rak iz
sli­ke je uslov si­ne qua non kon­cep­ta, kao i obr­nu­to,
upad kon­cep­ta u si­stem ar­ta, uslov je si­ne qua non
is­ko­ra­ka iz sli­ke.
Me­đu­tim, is­ko­rak iz sli­ke ne pod­ra­zu­me­va, bar
ne nu­žno, kraj pred­sta­vlja­nja. Na­iz­gled ne­po­sred­
no po­ja­vlji­va­nje stva­ri (ready-ma­de, in­sta­la­ci­ja) i
do­ga­đa­ja (per­for­mans) u rav­ni umet­no­sti, uka­zu­je
na to da svet ima spo­sob­nost (ako je to spo­sob­
nost) da u umet­nič­kom de­lu sa­mo­ga se­be re-pre­
zen­tu­je. Di­ša­no­vi sled­be­ni­ci sma­tra­li su da se ti­me,
uglav­nom, gu­bi ide­ja re­pre­zen­ta­ci­je, što ipak ni­je
bi­lo tač­no. U Fon­ta­ni (ready-ma­de-u) umet­nost
ni­je po­sta­vlje­na na­spram sve­ta, da bi ovog pri­mi­la
u svo­ju be­li­nu kao ono sli­kov­no re-pre­zen­to­va­nog.
Otu­da mo­že da iz­gle­da da se ready-ma­de po­stup­
kom sa­ma ide­ja pred­sta­vlja­nja uki­da. Pa ipak, ni­je
ta­ko. Fon­ta­na, iako je vi­zu­el­no da­ta kao ne­što naj­
ne­po­sred­ni­je (pi­so­ar), kao deo sve­ta, po­sta­vlje­na je
u ga­le­ri­ji na dru­ga­či­ji na­čin ne­go što sto­ji u jav­nom
VI Đ ENJA
pro­sto­ru i za­tim je, za­hva­lju­ju­ći kon­cep­tu­al­noj in­
ter­ven­ci­ji na­zi­va (Fon­ta­ne), na dvo­stru­ki na­čin od­
mak­nu­ta od sve­ta. Od­mak­nu­ta je od sve­ta upra­vo
kao deo sve­ta ko­ji vi­zu­el­no za­stu­pa svet kao ta­kav
u rav­ni umet­no­sti. To za­stu­pa­nje ni­je ni­ka­kva kon­
sta­ta­ci­ja ne­go in­ter­pre­ta­ci­ja. Fon­ta­na na po­me­ren,
is­kri­vljen na­čin re-pre­zen­tu­je sop­stve­nu re­al­nost
(re­al­nost pi­so­a­ra), ru­ga­ju­ći se, pri­tom, tra­di­ci­o­
nal­nim kon­ven­ci­ja­ma umet­no­sti. Ona pod­va­ja
svet u nje­mu sa­mom. Či­ni ga mno­štve­nim. Cilj
re-pre­zen­ta­ci­je sve­ta sve­tom (= ready ma­de) ni­je
da onom pred­sta­vlje­nom osi­gu­ra iden­ti­tet pred­sta­
vlje­nog. Na­pro­tiv, da­da­i­stič­ko umre­že­nje po­i­so­a­ra
u si­stem umet­nič­kih objek­ta­ta pred­sta­vlja iro­nič­
nu ope­ra­ci­ju ko­ja ba­ca sen­ku na (tra­di­ci­o­nal­nu)
isti­ni­tost/ve­ro­do­stoj­nost ce­log tog si­ste­ma.
Umet­nič­ki cilj Fon­ta­ne, da­kle, ni­je bio da umet­
nost po­i­sto­ve­ti sa Sve­tom ne­go da je­dan is­trg­nu­
ti deo sve­ta (a to je, ujed­no, is­trg­nu­će iz sve­tov­ne
svr­ho­vi­to­sti, is­trg­nu­će ko­je je pr­vi uslov da na­sta­
ne je­dan estet­ski objekt ili jed­na, kan­tov­ski re­če­no,
svr­ho­vi­tost bez svr­he) uve­de i po­sta­vi (dru­ga­či­je)
u ga­le­rij­ski pro­stor (kao pro­stor ar­ta), da ga pu­sti
da tu go­vo­ri na svoj na­čin, tj. dru­ga­či­je, od­no­sno
da ga uči­ni pod­lo­žnim jed­noj no­voj (da­da­i­stič­
koj) ine­tr­pre­ta­ci­ji ko­ja ne­će nu­di­ti isti­nu, su­šti­nu
ili iden­ti­tet tog pred­me­ta ne­go će nje­ga in­ter­pre­
ta­tiv­no (i di­fe­ren­ci­jal­no) re­pre­zen­to­va­ti kroz raz­
li­ku, po­mak, pre­nos (grč. metaphorá) i ta­ko uči­ni­
ti do­stup­nim sve­tov­no­sti jed­nog dru­gog sve­ta ili
sve­ta dru­go­sti. Ili, ako ho­će­te, jed­noj ra­di­kal­noj
mul­ti­kul­tu­ral­no­sti! Op­šte obe­lež­je tog no­vog sve­ta
je­ste to da je to svet onog bez iz sin­tag­me svr­ho­
vi­tost-bez-svr­he. Sli­kar­stvo je svo­ju svr­ho­vi­tost bez
svr­he osi­gu­ra­va­la funk­ci­jom sli­kov­ne re­pre­zen­ta­
ci­je kao oso­be­nog je­zi­ka ar­ta. Pra­vi­lo ko­je gla­si: reč
„pas“ ne uje­da, u li­kov­noj umet­no­sti osi­gu­ra­va­lo
je ne­svr­ho­vi­tost estet­skog opo­na­ša­nja „re­al­nog“.
U umet­no­sti iz­van sli­ke ta­ko­đe ima­mo opo­na­ša­
nje re­al­nog, sa­mo što to sa­da ni­je sli­kov­ni mi­me­sis
ne­go je to ta­kvo opo­na­ša­nje u ko­jem stvar­ne stva­ri
i stvar­ni do­ga­đa­ji opo­na­ša­ju Re­al­no. Sa­me te stva­
ri/do­ga­đa­ji su ozna­či­te­lji za ko­je mo­ra, ta­ko­đe, da
se tvr­di da – ne uje­da­ju. Za­to se po­sta­vlja pi­ta­nje:
mo­že li, uop­šte, umet­nost da pro­me­ni svo­ju oso­
be­nu sud­bi­nu, sud­bi­nu stva­ri-ko­ja-ne-uje­da?! Mo­
že li umet­nost da kul­tu­ru uop­šte usme­ri u prav­cu
jed­ne stva­ri-ko­ja-ne-uje­da?!
Re-ela­bo­ra­ci­ja
Iz pret­hod­nih uvi­da sle­di da je – bez ob­zi­ra na
lič­ne, prak­tič­ne ili ide­o­lo­ške mo­ti­ve ko­je je Ta­ra­
bu­kin imao kad je tvr­dio da je bes­pred­met­na, te
da­kle ap­strakt­na umet­nost još uvek ne­što što funk­
ci­o­ni­še u rav­ni pred­sta­vlja­nja – taj nje­gov uvid bio
sa­vr­še­no is­pra­van. Ta­ra­bu­ki­no­va za­blu­da sa­sto­ja­la
se u to­me što je mi­slio da pred­sta­vljač­ka funk­ci­
ja kao ta­kva in­kri­mi­ni­še sva­ku, pa i ap­strakt­nu sli­
ku. Na­rav­no, in­kri­mi­na­ci­ja pu­tem pred­sta­vlja­nja/
re­pre­zen­ta­ci­je bi­la je izum ap­strakt­ne umet­no­sti
ko­ja je pred­sta­vlja­nje iz­jed­na­ča­va­la s mi­me­si­som, a
mi­me­sis s re­fe­ri­ra­njem na pred­met­ni svet. Sa­da se,
po Ta­ra­bu­ki­nu, ta in­kri­mi­na­ci­ja vra­ća ap­strakt­noj
sli­ci. Nje­go­va za­mi­sao (upu­će­na po­naj­pre Ma­lje­vi­
ču i nje­go­voj su­pre­ma­ti­stič­koj gru­pi) gla­si­la je: ako
ne­će­te pred­sta­vlja­nje, on­da mo­ra­te da na­pu­sti­te i
sa­mu ap­strak­ci­ju. U stva­ri, on je ap­strak­ci­ji vra­tio
nje­nu sop­stve­nu osu­du dru­gih umet­nič­kih prak­si,
osu­du zbog nji­ho­vog prak­ti­ko­va­nja lo­gi­ke pred­
sta­vlja­nja/re­pre­zen­ta­ci­je.
Ali, tu su na­sta­la dva pro­ble­ma ko­je Ta­ra­bu­kin,
za­jed­no sa Rod­če­nkom i nje­go­vom „po­sled­njom
sli­kom“, ni­je mo­gao da re­ši. Pr­vi pro­blem je gla­sio:
šta ako ne sa­mo sli­kar­ska ne­go i bi­lo ko­ja umet­nost
ni­je mo­gu­ća bez iz­ve­sne funk­ci­je pred­sta­vlja­nja? U
tom slu­ča­ju Rod­čen­ko­vi mo­no­hro­mi ne bi bi­li sa­
mo „po­sled­nja sli­ka“ ne­go i „po­sled­nje umet­nič­ko
de­lo“! Kraj funk­ci­je pred­sta­vlja­nja bi, u tom slu­ča­
ju, pred­sta­vljao ne sa­mo kraj sli­kar­stva ne­go i kraj/
smrt umet­no­sti uop­šte. I mo­žda: sreć­ni za­vr­še­tak
226

He­ge­lo­ve pri­če?! Ali, po­što smr­ti/kra­ja umet­no­sti
ne­ma (usu­đu­je­mo se da to ov­de ak­si­o­mat­ski tvr­di­
mo), iz to­ga bi­smo, on­da, mo­ra­li da za­klju­či­mo da
ni­je mo­gu­ća ni ob­ja­va smr­ti/kra­ja pred­sta­vlja­nja.
Ta ob­ja­va ni­je mo­gu­ća ni u umet­no­sti, ni u fi­lo­
zo­fi­ji, ni u kul­tu­ri uop­šte. Ne­ma smr­ti, da­kle ima
ži­vo­ta, ima pred­sta­vlja­nja. Sa­mo, pi­ta­nje je: ka­kvog
pred­sta­vlja­nja?
Tu se sa­da pro­fi­li­še još je­dan pro­blem. Uko­li­ko
umet­nost ni­je mo­gu­ća bez re­pre­zen­ta­ci­je, uko­li­ko
je pred­sta­vlja­nje nu­žno/neo­p­hod­no, ta­da se po­sta­
vlja pi­ta­nje ne sa­mo o ka­kvom pred­sta­vlja­nju ne­
go i o ka­kvoj neo­p­hod­no­sti ili nu­žno­sti je reč? Da
li „bi­lo ka­kvoj“? He­gel, ko­ji je ar­ti­stič­ku re­la­ci­ju
pred­sta­vlja­nja, tj. sam od­nos a pred­sta­vlja b hteo
da, u Uvo­du u este­ti­ku, funk­ci­o­nal­no pod­ve­de pod
ve­li­ku pri­ču fi­lo­zo­fi­je pro­ce­nio je da se umet­nost
„ne bra­ni od fi­lo­zof­skog po­sma­tra­nja sa­mo­vo­ljom
li­še­nom pra­vi­la“. Da­kle, umet­nost ima raz­lo­ga da
se bra­ni od fi­lo­zo­fi­je i nje­nih (pre­te­ra­nih, na­ro­
či­to pla­to­ni­stič­kih) zah­te­va, ali nje­na od­bra­na ne
ide li­ni­jom sa­mo­vo­lje, pro­iz­volj­no­sti, be­smi­sla.
Umet­nost stra­te­gi­ju svo­je od­bra­ne for­mi­ra kroz
pra­vi­la, kon­ven­ci­je, re­gu­le ko­je kom­pen­zu­ju njen
kon­sti­tu­ci­o­nal­ni ne­do­sta­tak, nje­nu ne­do­volj­nu fi­
lo­zo­fič­nost. Ukrat­ko, umet­nost uvek ima, usva­ja
ne­ka pra­vi­la ko­ja uob­li­ču­je u za­ko­ni­tost (no­mos)
vla­sti­tih ar­ti­ku­la­ci­ja pred­sta­vlja­nja. Ali, ta pra­vi­la
ne­ma­ju sup­stan­ci­jal­no upo­ri­šte u bi­lo kom tvr­do
pro­fi­li­sa­nom a pred­sta­vlja b. Ta­ko da ta pra­vi­la,
ma­da bi hte­la da bu­du za­kon, no­mos (bi­lo he­te­ro-
no­mi­je, bi­lo auto-no­mi­je), ipak u to­me ne uspe­
va­ju, te osta­ju sa­mo u rav­ni re­gu­la­tiv­nog, tj. igre
pra­vi­la, ne i kon­sti­tu­ci­o­nal­nog, tj. ga­ran­to­va­ne ili
fa­tal­ne pra­vil­no­sti.
Mo­der­na umet­nost je za­stu­pa­la in­trin­sič­ni (sa­
mo­svr­ho­vi­ti, sa­mo­za­ko­ni­ti) mo­del pred­sta­vlja­nja
(za­stu­pa­nja), ona je hte­la da le­gi­ti­mi­še sa­mu se­be
za raz­li­ku od sve­ga dru­gog. Njoj je do­ja­dio kla­sič­
ni in­stru­men­ta­li­zam po ko­jem je sli­ka mo­ra­la bi­ti
227
VI ĐENJA
usre­di­šte­na u vla­da­ju­ćoj sli­ci sve­ta. Za­to je mo­der­
na kri­ti­ka in­stru­men­ta­li­zma bi­la vi­še ne­go oprav­
da­na. Ali, ona je bi­la oprav­da­na kao što je da­nas
oprav­da­na kri­ti­ka nar­ci­stič­ki pro­fi­li­sa­ne auto­no­
mi­je (sa­mo­za­ko­ni­to­sti, sa­mo­svr­ho­vi­to­sti) umet­
nič­kog de­la. U sa­vre­me­noj umet­no­sti no­mos je po­
stao igra, da­kle skup pra­vi­la, ali sa­da su to pra­vi­la
o pra­vi­li­ma igre, gde se, on­da, su­spen­du­je sva­ko
sup­stan­ci­jal­no upo­ri­šte, bez ob­zi­ra da li je ono da­
to kao tran­scen­dent­no (u smi­slu kla­sič­ne me­ta­fi­
zi­ke) ili kao tran­scen­den­tal­no (u smi­slu mo­der­ne
me­ta­fi­zi­ke su­bjek­tiv­no­sti). U sa­vre­me­noj umet­
no­sti pred­sta­vlja­nje se pred-nas-sta­vlja kao stal­na
re-ela­bo­ra­ci­ja ili po­nov­no-us­po­sta­vlja­nje pred­sta­
vlja­nja. Ka­ko je to mo­gu­će? Sar­tr sma­tra da ta mo­
guć­nost le­ži u sa­moj struk­tu­ri pred­sta­vlja­nja. Po
nje­mu, na­i­me, osli­ka­va­ju­ća, pred­sta­vlja­ju­ća svest
po­sta­vlja svoj pred­met kao ni­šta­vi­lo (la con­sci­en­ce
ima­ge­an­te po­se son objet com­me un néant). Za­to je
svest kao re-pre­zen­ta­ci­ja u stva­ri ak­tiv­no po­sta­vlja­
nje, a ne pa­siv­no pri­ma­nje vla­sti­tog objek­ta. Ona je
uvek dru­go vi­đe­nje vi­đe­nog, uvek dru­ga, po­me­re­
na sli­ka „sli­ke sve­ta“. Ta­ko­đe, ta svest je uvek dru­
ga, po­me­re­na, de­cen­tri­ra­na sli­ka/pred­sta­va sve­ta. I
na­rav­no, sve­ta bez sre­di­šta.
Raz-uve­ra­va­nje ni­je nu­žno ne­ga­ci­ja
Vi­de­li smo, da­kle, da s mu­dro­šću mo­ra­mo bi­ti
opre­zni. Ador­no je s pu­nim pra­vom tvr­dio: “Sva­
kom umet­nič­kom dje­lu je, da bi mo­glo bi­ti pot­pu­
no shva­će­no, neo­p­hod­na mi­sao, to zna­či i fi­lo­zo­
fi­ja, a ona i ni­je ni­šta dru­go ne­go mi­sao ko­ja se ne
da za­u­sta­vi­ti” (v. Este­tič­ka te­o­ri­ja, Pa­ra­li­po­me­na,
u zbor­ni­ku Este­tič­ka te­o­ri­ja da­nas, Sa­ra­je­vo 1900,
st. 36). Fi­lo-so­fi­ja je, sva­ka­ko, mo­del od­go­đe­no­
sti i, pre­ma to­me, ne sa­mo ne­do­vr­še­no­sti ne­go i
na­čel­ne ne­do­vr­ši­vo­sti, neo­stva­ri­vo­sti de­fi­ni­tiv­ne
mu­dro­sti. Taj mo­del, jed­no­stav­no, ni­je kom­pa­
ti­bi­lan s več­no­šću. Ni­ti sa do­vr­še­nom mu­dro­šću.
Mu­drost je ne­što što se ne da za­u­sta­vi­ti, jer ona
VI Đ ENJA
je uvek dru­gde, u dru­go­me: ni­kad u sop­stve­nim
za­ce­men­ti­ra­nim, se­di­men­ti­ra­nim iden­ti­te­ti­ma ili
u sop­stve­nim le­pr­ša­vim ta­u­to­lo­gi­ja­ma. U stva­ri, u
tom po­gle­du, mu­drost je struk­tu­ri­ra­na na sli­čan
na­čin kao i mo­der­nost.
Vra­ti­mo se, za tre­nu­tak, Bo­dle­ru i nje­go­voj
ne­po­ko­le­blji­voj ve­ri u mo­der­no. On za svog sve­
do­ka uzi­ma, vi­de­li smo, mu­drost. Po nje­mu, sve
mo­ra da bu­de/osta­ne u gra­ni­ca­ma mu­dro­sti... Za­
što je va­žna mu­drost? Ta sta­ra reč ko­ja je, od sa­
mog po­čet­ka, već sa­mim fi­lo­zo­fi­ma do­no­si­la to­li­
ko ne­u­ta­že­ne lju­ba­vi ili, što se svo­di na isto, to­li­ko
ne­vo­lje! Bez sum­nje, va­žna je iz­ve­sna gra­ni­ca ko­ju
nam ona su­ge­ri­še. Ne­ko bi na to re­kao: pa da, va­
žne su re­strik­ci­je! Jer, mu­dro ni­je ne­što što je da­to
na­sum­ce, gde god ili od da­nas do su­tra... Ono nas,
bez sum­nje, do­vo­di u do­dir ako ne s traj­nim ili
več­nim, on­da bar s ne­čim što će ma­lo po­tra­ja­ti. Pa
ako mo­der­nost i mo­da ipak ni­su efe­mer­no-ni­šta
(ka­ko bi mo­glo na pr­vi po­gled da se ka­že), ako
ni­su je­dan iš­če­za­va­ju­ći re­la­ti­vi­zam i ni­hi­li­zam ili
pu­ka de­struk­ci­ja po­sto­ja­nih vred­no­sti, on­da one,
na svoj na­čin, uče­stvu­ju u mu­dro­sti ži­vo­ta, pa, ako
ho­će­te, i u nje­go­voj (mu­zej­skoj?) traj­no­sti. Da­kle,
mo­der­no pri­pa­da isto­ri­ji, ali ne i isto­ri­ci­zmu. Me­
đu­tim, isto­ri­ja ne­ma kraj­nji (re­ci­mo: es­ha­to­lo­ški)
cilj, ko­ji bi se sa­sto­jao u pra­vo­li­nij­skom uve­ća­va­
nju ili na­go­mi­la­va­nju vred­no­sti. No­vo se pot­či­nja­
va traj­nom ko­je je to i pre i za vre­me i po­sle no­vog.
Ali, traj­no ni­je več­no. I sva mu­drost je, či­ni se, u
tom od­su­stvu de­fi­ni­tiv­ne mu­dro­sti.
Mo­der­nost ne bi bi­la to što je­ste kad, s one
stra­ne sva­ke fak­tič­no­sti, ne bi se­bi za­da­va­la iz­ve­
stan za­da­tak, cilj, pro­jekt. Ona je, da­kle, de­la­nje,
ak­ci­ja, svr­ho­vi­tost. Pro­blem je sa­mo u to­me: da li
mo­der­nost kao pro­jekt ima iden­ti­tet, da li u se­bi
sa­dr­ži jed­nu ko­nač­nu mu­drost? I da li na­ši mu­
ze­ji ču­va­ju tu mu­drost? Bo­dle­ro­va ide­ja o uče­šću
u več­nom su­ge­ri­še po­sto­ja­nje traj­nog iden­ti­te­ta.
Mark­so­va ide­ja o ko­mu­ni­zmu kao po­i­sto­ve­će­nju
su­šti­ne i po­sto­ja­nja ta­ko­đe je pro­jekt s ko­nač­nim
iden­ti­te­tom. U tom klju­ču mo­der­nost bi uvek bi­la
dru­go­biv­stvo istog, što je, za­pra­vo, He­ge­lo­va sin­tag­
ma. Mark­si­zam kao i neo­li­be­ra­li­zam bi­li bi sa­mo
do­vr­še­ni he­ge­li­ja­ni­zam. Sva­ko kre­ta­nje na­pred i u
prav­cu dru­go­ga, za­vr­ša­va­lo bi se, po toj lo­gi­ci, svo­
đe­njem na Isto.
Ali, mi zna­mo da se mo­der­nost uvek iz­no­va
po­tvr­đu­je kao – iz­da­ja. Ona na­pro­sto ne­će Isto.
Ne­go ho­će, ma­kar i ne­volj­no ili pro­tiv-volj­no, igru
dru­go­ga, ino­va­ci­je, tran­sgre­si­je. I u to­me je, či­ni se,
sva nje­na “ge­ni­jal­nost”! Ona ne mo­že da iden­ti­tet
sve­ga o če­mu raz­mi­šlja ne vi­di kao od­go­đen. Ako
ga uop­šte vi­di. Što je, za­tim, do­vo­ljan raz­log da se
uvek iz­no­va for­mu­li­še za­da­tak, pro­jekt. Ali ni taj
pro­jekt ne­ma zna­če­nje za­i­sta mo­der­nog uko­li­ko on
u se­bi ne no­si bez­ob­zir­nost, bez­oč­nost, tran­sgre­si­
ju i erup­ci­ju ne­če­ga što je na­pro­sto ne­iz­ra­čun­lji­vo
i ne­u­ra­čun­lji­vo. Pro­jekt ko­ji ne ini­ci­ra do­ga­đaj­nost
jed­nog ne­pred­vi­dlji­vog, ne­iz­ra­čun­lji­vog i ne­u­ra­
čun­lji­vog do­ga­đa­ja jed­no­stav­no ne mo­že bi­ti u pra­
vom smi­slu mo­de­ran.
Oči­gled­no je da po­sto­ji i ob­zir­no, mla­ko, do­bro
kon­tro­li­sa­no kre­ta­nje mo­der­nog, gde on­da pro­va­
la no­vo­ga i dru­go­ga jed­no­stav­no iz­o­sta­je. Ti­me se
vra­ća­mo na Bo­dle­ro­vo tra­ga­nje za več­nim iden­ti­
te­tom (= mu­drim for­mu­li­sa­njem ide­je pro­jek­ta).
Pri­mi­ca­nje nje­mu (rad na pro­jek­tu) i nje­go­vo ozbi­
lje­nje (re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta) či­ni da se mi­si­ja ubu­du­
će – uki­da. To je još uvek lo­go­cen­trič­ki za­ro­blje­no
kre­ta­nje mo­der­no­ga i mo­der­no­sti. Sva­ko ozbi­lje­nje
pro­jek­to­va­nog iden­ti­te­ta po­ka­zu­je, u stva­ri, da ni­
ka­kvog iden­ti­te­ta ni­je ni bi­lo, da je ono re­al­no ko­je
smo ti­me do­bi­li, u stva­ri, iz­ve­sna tra­u­ma, tra­u­ma­
tič­ni ne­do­sta­tak, ne­do­volj­nost, ru­pa u sim­bo­lič­kom
po­ret­ku! I, za­tim, po­ka­zu­je se da sve mo­ra da kre­ne
– iz­no­va. Da mo­der­na svoj (tra­že­ni) iden­ti­tet, svo­
ju že­lju da uče­stvu­je u več­no­me, ras­tva­ra u jed­noj
funk­ci­ji ko­ja je, za­pra­vo, funk­ci­ja no­vog-kao-uvek,
ura­ču­na­to-no­vog, do­bro-kon­tro­li­sa­nog-no­vog.
228

U kla­sič­noj umet­no­sti je sli­ka (pred­sta­va, re-
pre­zen­ta­ci­ja) sli­ke Sve­ta. Kao ta­kva ona je mo­ra­
la uvek bi­ti Ista, ade­kvat­na, bli­ska Iden­ti­te­tu, s tim
što se na raz­li­či­te na­či­ne pri­ka­zi­va­la (bu­du­ći da ap­
so­lut­na isto­vet­nost i ni­je bi­la mo­gu­ća). Na­su­prot
to­me, u mla­kom shva­ta­nju mo­der­ne umet­no­sti
uvek-ista je bi­la ino­va­ci­ja. Ta­ko su na­la­ga­li pro­jekt
i “izam”. U ta­kvoj ino­va­ci­ji-is­toj-sa-so­bom nu­žno
se gu­bi­la ra­di­kal­nost do­ga­đa­ja. Ono bi­ti-iz­van-se­
be, lu­di­lo ino­va­ci­je svo­di­lo se na tu­pu isto­vet­nost-
sa-so­bom i tzv. “do­sled­nost se­bi”. Ti­me je, na­rav­no,
sin­gu­lar­nost do­ga­đa­ja iš­če­zla. Po­na­vlja­nje ko­jim
ko­man­du­je Isto: uvek-no­vo ili no­vo-kao-uvek ra­
đa do­sa­du i pred­sta­vlja kraj do­ga­đa­ja, baš kao što
je to i sva­ki esen­ci­ja­li­zam ili sup­stan­ci­ja­li­zam! Da
li je, uop­šte, mo­guć ras­kid sa ino­va­ci­jom ko­ja se
po­na­vlja? Da li je mo­guć do­ga­đaj ko­ji tra­je pre­ko
gra­ni­ce sva­kog iden­ti­tar­nog po­na­vlja­nja? Da li je
mo­gu­će no­vo-nov­ca­to? Ili je no­vo u stva­ri uvek sa­
mo jed­no pri­kri­ve­no-sta­ro? Tj. ono što nam obe­
ća­va “več­nost”?!
Da­nas se za umet­nost ko­ja od­u­sta­je od pro­
gre­si­stič­kih me­ri­la vi­še ne tvr­di, kao u raz­do­blju
avan­gar­di, da je kon­zer­va­tiv­na, re­ak­ci­o­nar­na ili
ana­hro­na. Pi­ta­nje je: ko­ji raz­lo­zi sa­da po­sto­je za
ne­in­si­sti­ra­nje na pret­ho­đe­nju, na ava­ngar­di, na
eks­klu­zi­vi­zmu? Za­što umet­nost – ako iz­u­zme­mo
su­je­tu, hi­je­rar­hi­ju i moć ko­ji, sva­ka­ko, igra­ju va­
žnu ulo­gu – vi­še sko­ro uop­šte ne­ma po­tre­bu za
avan­gar­dom? Da li je to sa­mo je­dan pe­riod? U
ko­jem ne­ma vla­da­ju­će ide­o­lo­gi­je, pa on­da ne­ma
ni ozbilj­nog pro­ti­vlje­nja vla­da­ju­ćoj ide­o­lo­gi­ji? Ne­
ko bi, mo­žda, re­kao da da­nas ne­ma ni dvoj­ni­ka,
su­ro­ga­ta i mi­mi­kri­ja ne­če­ga što bi mo­glo da se
ozna­či kao avan­gar­da. Pri­tom, jed­no je si­gur­no,
u sve­tu neo-li­be­ral­ne glo­ba­li­za­ci­je, gde no­vac kao
op­šti ili, čak, ap­so­lut­ni ekvi­va­lent svih vred­no­sti
po­sta­je je­di­no me­ri­lo raz­me­ne ko­ja “zna­či ži­vot”,
u tom sve­tu, bez sum­nje, sva­ka dru­ga avan­gar­da
po­sta­je iz­li­šna.
229
VI ĐENJA
Ipak, ov­de osta­je je­dan pro­blem, ko­ji nas po­
seb­no in­te­re­su­je. Da li je umet­nost sprem­na da se
pot­pu­no pri­la­go­di sve­tu raz­me­ne? I da on­da svo­
ju lo­gi­ku sve­de na za­do­vo­lje­nje vi­zu­el­nih po­tre­ba
jed­nog sve­ta sa­zda­nog od raz­men­skih će­fo­va? Da
li je funk­ci­ja pret­hod­ni­ce i pret­ho­đe­nja pot­pu­no
i de­fi­ni­tiv­no is­klju­če­na iz umet­no­sti? Ili će se, ra­
ni­je ili ka­sni­je, po­no­vo ro­di­ti po­tre­ba za pret­ho­
đe­njem, avan­gar­dom, tran­sgre­si­jom? Za ne­kom
dru­gom mo­der­nom? To će, u sva­kom slu­ča­ju, bi­ti
hod na­pred, hod ko­ji je ne­za­mi­sliv bez pret­ho­đe­
nja. No, taj pro­ces je u mo­der­ni XX ve­ka shva­tan
kao pro­jek­to­va­no, to­ta­li­zu­ju­će, uni­ver­zal­no kre­ta­
nje. Na­ma osta­je da se upi­ta­mo: zar hod na­pred ne
bi bio mo­guć i bez ovih sve­o­ba­ve­zu­ju­ćih ozna­ka?
Bez ozna­ka ko­je se obič­no učvr­šću­ju kao pri­sil­no,
ide­o­lo­ško a pri­o­ri. Da­kle, za­što ne bi bio mo­guć
je­dan uslov­no mo­guć hod na­pred? Za­što ne bi bio
mo­guć hod ko­ji pre­go­va­ra sa sve­tom i na se­be pre­
u­zi­ma od­go­vor­nost za raz­li­ke u mo­gu­ćem i, za­tim,
za ono gra­nič­no, za ne­mo­gu­će?
Sa­vre­me­na umet­nost, u me­ri u ko­joj je spon­ta­
no de­kon­struk­tiv­na, nu­žno ras­ki­da s pa­to­lo­škom
tr­kom za Istim, a to zna­či za Ver­no­šću, Več­no­šću i
Mu­dro­šću, kao i za op­štim ekvi­va­len­tom. Ona na­
pu­šta ve­ru da je svet po se­bi i za se­be, fak­tič­ki ili
nor­ma­tiv­no op­sed­nut Istim (u jed­ni­ni ili mno­ži­
ni) i da je to Isto (iz­ve­sno to je to ili ta­u­to­lo­gi­ja)
na­pro­sto je­di­na auten­tič­na stvar. Raz-uve­ra­va­ju­ća
(upit­na, ne­po­ver­lji­va, skep­tič­na) mi­sao ni­je (bar ne
nu­žno) ne­ga­ci­ja (mo­der­nog) de­lo­va­nja, ak­ci­je, an­
ga­žma­na, pro­jek­ta, upu­će­no­sti na pre­o­bra­žaj ili iz­
me­nu sve­ta. Na­pro­tiv! Ona sa­mo že­li da uki­ne ono
što je u kon­cep­tu an­ga­žma­na, pro­jek­ta ili iz­me­ne
sve­ta upra­vo ne­mo­gu­će! I na­sil­no. Ali ne­mo­gu­će u
tim stra­te­gi­ja­ma pro­me­na ne do­la­zi od sa­mog na­si­
lja (jer na­si­lje je sa­mo po­sle­di­ca), ne­go, upra­vo, od
nji­ho­vog op­se­siv­nog, pa­to­lo­škog tra­ga­nja za Istim.
Raz-uve­ra­va­ju­ća mi­sao ne te­ži da uki­ne an­ga­žman
i mo­der­nost ne­go sa­mo da ih de-se­di­men­ti­ra. De­
kon­struk­ci­ja u umet­no­sti te­ži da u njoj i u bi­lo če­
mu što s njo­me do­la­zi u do­dir uki­ne ide­al­ni kon­
strukt iden­ti­te­ta, ka­ko bi sa­ču­va­la ozna­či­telj­sko te­
lo, da bi ga uve­la u igru zna­ko­va i da bi te zna­ko­ve
pod­vrg­nu­la re-in­ter­pre­ta­ci­ja­ma i re-de­fi­ni­sa­nju,
no­voj pre­zen­ta­ci­ji ili re-pre­zen­ta­ci­ji. Taj po­stu­pak
is­klju­ču­je mo­guć­nost da se an­ga­žma­nu i pro­jek­tu
po­nu­di ne­pri­ko­sno­ve­na ili za­tvo­re­na struk­tu­ra bi­
lo fi­lo­zof­ske bi­lo ide­o­lo­ške dog­me. Ali, ta­ko­đe, on
is­klju­ču­je mo­guć­nost da im se po­nu­di lo­še bes­ko­
nač­na struk­tu­ra no­vog-kao-uvek. Raz-uve­ra­va­ju­ći
gest sa­vre­me­ne umet­no­sti je svo­je­vr­sno za­la­ga­nje
(ili: in­ter­ven­ci­ja, an­ga­žman) ko­je raz­mi­šlja o se­bi i,
pri­tom, in­si­sti­ra na pi­ta­nju o za­lo­gu i ulo­gu. Upit­
nost toj umet­no­sti ni­je vi­še tu­đa. Za­to ona pi­ta o
sve­mu i o sop­stve­noj le­gi­tim­no­sti ko­ja se iš­či­ta­va u
klju­ču ge­ne­a­lo­gi­je i kri­ti­ke vla­sti­tog po­re­kla, tra­ga,
vla­sti­tog tek­sta me­đu tek­sto­vi­ma.

230
231

fotografija: Vladimir Pavić

VI Đ ENJA
Lji­lja­na Pe­ši­kan-Lju­šta­no­vić, No­vi Sad
drevna obrednost
i elementi likovnosti
Struk­tu­ra prostora i njene konkretizacije u
južnoslovenskim i balkanskim obredima, re­flek­
to­va­nje struk­tu­re makrokosmosa u socijalnom,
religijskom i emotivnom mikrokosmosu jedinke,
kao i odnosi između čulno-konkretne forme ob­re­
da, pe­snič­kih sli­ka i nji­ho­vih du­bin­skih značenja
– pred­sta­vlja­ju do da­nas ži­vi in­spi­ra­tiv­ni im­puls
ni­za umet­no­sti, od umet­no­sti re­či, pre­ko te­a­tra,
do naj­ra­zli­či­ti­jih ob­li­ka li­kov­nog iz­ra­ža­va­nja.
Pri­tom do­la­zi do re­se­man­ti­za­ci­je i de­se­man­
ti­za­ci­je drev­nog ob­red­nog sup­stra­ta, ali i do nje­
go­vih estet­ski i zna­čenj­ski pro­duk­tiv­nih re­vi­ta­
li­za­ci­ja. Obred, kao slo­že­na sinkretička mani-
festacija verovanja izvesne zajednice: radnjom,
govorom, gestovima, poezijom, plesom, muzi-
kom, maskiranjem ili kostimiranjem – te, vi­še
od sve­ga, nji­ho­vom ce­li­nom, u sve­tu mo­der­ne
umet­no­sti na nov na­čin re­vi­ta­li­zu­je ele­men­te vla­
sti­te ko­mu­ni­ka­ci­je sa sve­tim. Događaji koji imaju
odsudnu važnost za život jedinke, porodične i
UDC 2-5
398
socijalne zajednice, sve­ti či­no­vi pra­stva­ra­nja, ili
bitna zbivanja u prirodi, po­put sezonskog umi-
ranja i ponovnog rađanja prirode ko­je oponaša i
ponavlja ob­red­na prak­sa drevnih za­jed­ni­ca, oži­
vlja­va­ju u sve­tu mo­der­ne umet­no­sti, pre sve­ga u
onom pro­sto­ru u ko­jem se ona ostva­ru­je kao sin­
kre­tič­ni mul­ti­kul­tur­ni čin.
Slo­že­na li­kov­nost tra­di­ci­o­nal­ne ob­red­ne prak­
se kao čul­no-kon­kret­nog ote­lo­vlje­nja čo­ve­ko­vog
du­ha i po­i­ma­nja sve­ta – do da­nas osta­vlja svoj
ži­vi oti­sak, iako se ko­do­vi me­nja­ju i gu­be svo­je
zna­če­nje. Cr­ve­nim oki­će­na gra­na, ko­ja se sta­vlja
na ro­go­ve no­vo­i­zgra­đe­ne ku­će, ču­va svo­ju upe­
ča­tlji­vu vi­zu­el­nost bez ob­zi­ra na pri­ro­du i osve­
šće­nost mo­ti­va zbog ko­jih je po­dig­nu­ta. Ona – u
spo­ju sa kr­vlju ži­vo­ti­nje ko­ja se žr­tvu­je na te­me­
lju – do da­na­šnjih da­na za­štit­nič­kim sim­bo­li­ma
ži­vot­no­sti, kr­vlju, ze­le­ni­lom, cr­ve­ni­lom, ogla­ša­
va, osve­ću­je i šti­ti gra­ni­ce ži­vot­nog pro­sto­ra (Pe­
ši­kan-Lju­šta­no­vić, 2007: 226-234).
232

Sa­mim kra­jem 20. ve­ka, na de­po­ni­ja­ma i sme­
tli­šti­ma – u svetom i nečistom prostoru granice –
čla­no­vi Ledarta ve­zi­va­li su se i omotavali crvenom
tra­kom. Ova nit mogla bi bi­ti analogna onim ma­
gij­skim komadima crvene pređe, plat­na, po­ja­se­vi­
ma i po­vo­ji­ma koji su u tra­di­ci­o­nal­nim slo­ven­skim
i bal­kan­skim kul­tu­ra­ma ovijani oko postelje poro-
dilje, sta­vlja­ni na ka­pi­ju, pa­sti­ru u to­r­bu i go­ve­če­tu
oko ro­ga pri­li­kom pr­vog iz­go­na sto­ke, ve­zi­va­ni u
gri­vu ždrebetu, oko ru­ke de­te­tu, skri­va­ni pod ne­
ve­stin­sko ru­ho, da bi svo­jim ži­vo­to­dav­nim cr­ve­
ni­lom ogra­ni­či­li i zaš­titili od uroka i zla (Đo­r­đe­
vić, 1985: 161-163; Slo­ven­ska mi­to­lo­gi­ja: 433-434).
Isto­vre­me­no, ova le­dar­tov­ska cr­ve­na nit no­si­la je i
ne­ka no­va, za­stra­šu­ju­ća zna­če­nja. Re­ci­mo, opome-
nu da nas krvavi trag rata sve povezuje u ne­či­sto
klup­ko. Ova no­va nit ni­je šti­ti­la od uro­ka i zla, ne­
go je bi­la slič­ni­ja onoj crvenoj tra­ci kojom se uzi-
mala mera preminulome. Pod­se­ća­la je da je smrt
svuda oko nas: kr­va­vo ljud­sko umi­ra­nje u ko­lo­ple­
tu gra­đan­skog ra­ta i smrt pri­ro­de, oli­če­na u cr­nim
vo­da­ma vin­čan­ske de­po­ni­je iz­lo­že­nim na pro­da­ju
u luk­su­znoj pro­dav­ni­ci su­ve­ni­ra u cen­tru Beo­gra­
da. Mo­žda je ta le­dar­tov­ska nit, ipak, bi­la naj­slič­
ni­ja onoj cr­ve­noj pre­đi kojom je drev­na bajalica
merila bolesnika i pravila od nje krug kroz koji se
on provlačio, si­mu­li­šu­ći novo, zdravo i očišćeno
rođenje? Ka­ko god da je ras­pli­će­mo, gu­sta slo­je­
vi­tost, ne­raz­mr­si­va slo­že­nost tog zna­ka, čvr­sto nas
po­ve­zu­je sa sve­tom drev­ne ob­red­no­sti i ma­gi­je,
slu­te­ći isto­vre­me­no sve­tost i moć umet­nič­kog či­na
i iro­nič­no se po­i­gra­va­ju­ći nje­go­vom ma­r­gi­na­li­zo­
va­no­šću i stvar­nom i sim­bo­lič­kom spu­ta­no­šću.
Ta frag­men­tar­na, za­go­net­na, am­bi­va­lent­na ob­
red­nost, ko­ja is­tra­ja­va do na­šeg vre­me­na, ima svo­
je ko­re­ne u sa­mim za­če­ci­ma ljud­ske kul­tu­re. Tako
se pretpostavlja da su kalendarske obredne pesme
(a one su se na ovim pro­sto­ri­ma iz­vo­di­le i pe­va­le
sve do 70-ih go­di­na 20. ve­ka – Ne­delj­ko­vić, 1990)
kao vrsta nastale još u doba neolita (između 9000.
233
VI ĐENJA
i 7000. godine p.n.e.), u vreme ot­krića i ustanov-
ljenja zemljoradnje, ka­da je prelazak na zemljo-
radnju primorao prvobitnog čoveka da usavrši
tehniku računanja vremena, da se stvar­no i sim­
bo­lič­ki okre­ne sun­cu, poš­to do­ta­da­šnje računanje
vre­me­na na osnovu mesečevog kalendara nije više
bi­lo dovoljno precizno da obez­bedi dobar prinos
biljaka (Eli­ja­de/Eli­a­de, 1991). Mo­žda su već ta­da
bi­le za­če­te one ob­red­ne va­tre ko­je se oko solstici-
ja i pro­leć­ne ravnodnevice lo­že sve do da­na­šnjeg
vre­me­na, po­dr­ža­va­ju­ći i ogle­da­ju­ći sun­ce: u sja­ju
og­nja, u kru­gu ko­la, u za­tvo­re­no­sti ven­ca... Onog
istog ven­či­ća od ivanj­skog žu­tog cve­ća ko­ji do da­
nas ka­či­mo na do­vrat­ke. Mo­žda je već ta­da za­če­ta
sli­ka mla­dog bo­ga ve­ge­ta­ci­je ko­ji sti­že po­sle zim­
ske krat­ko­dne­vi­ce no­se­ći „gu­ku zla­ta” (Srp­ske na­
rod­ne pje­sme V: 198) kojom pozlaćuje i blagosilja
dom. U bo­žić­nim i ko­le­dar­skim pesmama, ko­je se
me­đu Slo­ve­ni­ma be­le­že tek od 19. ve­ka, ima i ja-
snih naznaka da je odi­sta reč o ponovnom rođenju
mladog sunca:
Bo­žo ide uz uli­cu, te se ve­se­li,
Pred njim ide žarko sunce, te mu svijetli...
(Srp­ske na­rod­ne pje­sme V: 196)
ili još ne­po­sred­ni­je iz­re­če­no:
Granu sunce iz brda,
Veselo, veselo!
Nije sunce ne­go Božo,
Koledo, koledo!
(Srp­ske na­rod­ne pje­sme V: 187)
Simboliku svetlosti možemo prepoznati i u sli­
ci Božića koji se penje “k vr­hu, / na srebrnu guv­
nu” (Srp­ske na­rod­ne pje­sme V: 209), a ona je svu­
da pra­će­na i oso­be­nim struk­tu­ri­ra­njem pro­sto­ra:
bo­žan­sko do­la­zi iz­da­le­ka, pre­ko vo­de, s br­da, ili
do­la­zi od­o­zgo ili se kre­će na­vi­še, no­se­ći sve­tlost i
VI Đ ENJA
bla­go­slov ote­lo­vlje­ne u bo­ji sja­ju tek­stu­ri po­zna­tih
ma­te­ri­ja, ili za­go­net­na, neo­d­re­đe­na opred­me­će­
nja ap­strakt­nih poj­mo­va. Bo­žić u pe­smi ta­ko no­si
„igru za po­ja­som”, ili „ki­tu zdra­vlja i ve­se­lja”, „mi­ra
i po­god­be”...
U pra­dav­nim vre­me­ni­ma u ko­ji­ma su za­če­ti
ze­mljo­rad­nič­ki ob­re­di plod­no­sti javljaju se i mi-
tovi o poreklu zemljoradnje i pojavi jestivih bilja-
ka1, ili o dobijanju semena žitarica2, a analogno sa
semenom koje umire da bi živelo začinju se, kao
jedna od najznačajnijih mit­skih tema, mitovi o
bogovima koji umi­ru da bi oživeli po­put Ado­ni­sa
(Мифы народов мира I: 47-48), Ozirisa (Мифы
народов мира II: 267-268) ili Tamuza (Мифы
народов мира II: 491). Ni­su bez raz­lo­ga tra­gič­
ni lju­bav­ni­ci bo­gi­nje Ištar isto­vre­me­no ba­što­va­ni
i oni iz či­jih te­la na­sta­ju bilj­ke (Gil­ga­meš), po­put
bi­lja, oni deo svog ži­vot­nog ci­klu­sa pro­vo­de pod
ze­mljom, vas­kr­sa­va­ju­ći pe­ri­o­dič­no. Mi­r­ča Eli­ja­de
ka­že: „Zemljoradničke kulture su razvile ono što
bi se moglo nazvati kosmička religija, poš­to je tu
religiozna delatnost koncentrisana oko središnje
misterije – periodičnog obnavljanja Sveta” (Eli­
ja­de, 1991: 41). Delovi „duhovne građevine ne-
olita”, ističe on, „sačuvani su rasuti u tradicijama
seljačkih druš­tava” (Eli­ja­de, 1991: 49). Isto­vre­me­
no, oni su do da­nas oču­va­ni u oso­be­noj li­kov­no­sti
drev­nih ko­do­va i sta­rih ob­re­da.
Na­rav­no, kao sva usmena tra­di­ci­ja, i ove pesme
i ob­re­di u ko­ji­ma su na­sta­le sa­dr­že slojeve različite
starosti: od onih koji ih direk­tno vezuju za drev-
na prehrišćanska verovanja i arhaične predstave iz
mit­ske prošlosti, preko tragova hristijanizacije, do
onih u kojima se gu­bi i zamagljuje veza s obredom,
a pe­sme prelaze u ljubavnu li­ri­ku ili, ponekad, u
dečju igru i folklor. La­ste pro­la­ste, za one ko­ji još
1 Pro­ši­ren je mit o na­stan­ku je­sti­ve bilj­ke i nje­nih plo­do­va od
te­la ubi­je­nog i ras­ko­ma­da­nog bo­žan­stva, što ih či­ni sve­tim.
2 Njih ju­nak – do­no­si­lac ci­vi­li­za­ci­je kra­de na ne­bu.
pam­te jed­no­stav­nu igru, je­su deč­ja ra­zo­no­da. Još
iz­me­đu dva svet­ska ra­ta to je bio deo slo­že­nih us­
kr­šnjih ob­re­da. Na uglu Do­si­te­je­ve i Cvi­ji­će­ve ovu
igru pro­vla­če­nja i hva­ta­nja, či­ji tekst aso­ci­ra ve­nje­
nje i oze­le­nja­va­nje go­re, igra­li su mom­ci i de­voj­
ke do­zre­li za brak, ču­va­ju­ći u pro­vla­če­nju igra­ča
kroz krug ru­ku na­go­ve­štaj sta­rog ob­re­da plod­no­sti
u ko­jem se pre­pli­ću lju­bav­ni čin i ra­đa­nje i pre­po­
ra­đa­nje sve­ta.
Ta pre­po­ra­đa­ju­ća i ob­na­vlja­ju­ća ob­red­nost
te­sno je po­ve­za­na s oso­be­nim po­i­ma­njem fe­no­
me­na pro­sto­ra. Uopš­te uzev, prostor u usmenim
pesmama, prozi i predanju (kao, uostalom, i u pi-
sanoj književnosti) predstavljen je „kao skup po-
jedinih objekata koji imaju vlastita imena” (Lot-
man – Uspenski, 1979: 367), i po tom „kolažnom”
karak­teru i sposobnosti da modeluje neprostor-
ne (semantičke i vrednosne) odnose (Lotman
– Uspenski, 1979: 367; Lot­man, 1976: 288) – on
je analogan specifičnom mit­skom shvatanju pro-
stora. To je strukt­urirani, nehomogeni, nekonti-
nuirani prostor (Elijade, 1986: 61-63), suprotan
apsolutnom matematičkom prostoru, shvaćenom
kao homogeni, izotropni, neograničeni kontinu-
um (Ma­la en­ci­klo­pe­di­ja Pro­sve­ta III: 106-107).3
Ovaj segmentirani, nehomogeni prostor bitno se
razlikuje i od profanog iskus­tva prostora u kojem
„'tačka oslonca' nema više jedinstveni ontološ­ki
status” (Elijade, 1986: 63), nego se menja, javlja i
nestaje prema potrebama svakodnevice, i u kojem
se kao „jaka mesta” izdvajaju samo „sveta mesta
privatnog univerzuma“ (Elijade, 1986: 63).
Nasuprot ovom su­štin­ski profanom prostoru
koji naseljava moderni čovek, u kojem i dalje ima
segmenata svetog i nečistog prostora, ali oni ni­su
3 “Ap­so­lut­ni, ma­te­ma­tič­ki pro­stor de­fi­ni­še se kao ide­al­na sre­
di­na ko­ja je uz to još i ho­mo­ge­na (tj. nje­ni de­lo­vi se ne mo­gu
kva­li­ta­tiv­no raz­li­ko­va­ti me­đu so­bom), kon­ti­nu­i­ra­na, izo­trop­
na (svi nje­ni prav­ci ima­ju ista svoj­stva) i neo­gra­ni­če­na« (Ma­la
en­ci­klo­pe­di­ja Pro­sve­ta, III: 106-107).
234

opš­ti, ni­su iskus­tvo kolek­tiva – tradicionalno poi-
manje prostora čvrsto je strukt­urirano, zasnovano
je na ni­zu binarnih opozicija, koje fiksiraju pro-
storne, ali i neprostorne kvalitete: gore–dole, levo–
desno, veliko–malo, horizontalno–vertikalno, či-
sto–nečisto, ljudsko–neljudsko, sveto–profano. Uz
izvesne razlike, većina prostora u tradicionalnoj
kul­tu­ri ima niz zajedničkih odlika. Ako ih pred-
stavimo „u obliku rečnika, tj. spiska odgovarajućih
leksema” (na primer, reka, more, jezero, planina,
drvo, gora, pećina, kamen, izvor, polje, grad), oni
„gotovo da gube sopstveno, konkretno leksičko
značenje i dobijaju značenje i odgovarajuće nove
valentnosti u okviru nekog zatvorenog, čvrsto or-
ganizovanog sistema” (Civjan, 1982: 68). Odno-
sno, ostaju ono što jesu, ali istovremeno dobijaju i
sasvim nova značenja.
Tako se granica između ovog i onog sveta
prevashodno predstavlja kao voda (reka, more,
jezero), a onaj, dru­gi svet, oli­čen je uglavnom u
prostorima gore (planine, šume, kamena), spilje
(peš­tere, jame), te u korenu drveta. Ove prostore,
istovremeno, naseljavaju ambivalentna neljudska
i nadljudska bića, bića posrednici između ovog
i onog sveta. Time se i u prostornom kodu po-
tvrđuje njihova dvostruka priroda posrednika
između ovog i onog sveta; zemlje i neba; ženskog
i muš­kog; vode i vatre, između ljudskog i životinj­
skog, ljudskog i demonskog (nad-ljudskog). Zmaj
– junak srpske usmene epike rađa se obeležen
svojom osobenom polimorfnošću: on i jeste i
nije ljudsko biće („nije čedo no čudo golemo”),
na njemu je „bič kose vučije” i „zmajevo kolo pod
pazuhom”, „na bedri mu sablja upisana”, „krvava
mu ruka do ramena” – apstrakt­no dvojstvo medi-
jatora izraženo je u domenu vizuelnog, dobilo je
svoj čul­ni, telesni izraz. Po tom pretakanju duha
u telo i tela u duh – jezik drevnog mita približava
se unekoliko jeziku moderne umetnosti, pa, re-
kla bih, svake umetnosti.
235
VI ĐENJA
Granični prostori i prostor onog sveta mogu
bi­ti opevani kao staništ­e demona medijatora i kao
prostori u kojem oni deluju. Kada je o staništ­u reč,
onda se, analogno odnosu junaka prema gradu/
ku­ći, i ovde uspostavlja sušt­inska veza, pa i iden-
tičnost koja ot­kriva da nije reč samo o obitavališ­
tu nego i o delu njihove materijalne manifestaci-
je, o otelovljenju su­štin­skih svojstava ovih bića
(Бeнoвскa-Сбъкoвa, 1992: 56). Tako voda u svo-
jim najrazličitijim vidovima – reka, more, jezero,
izvor, bunar – može vr­ši­ti funkciju granične vode,
one koja obeležava i čuva granicu sveta ži­vih i sveta
mr­tvih. U mit­skom poimanju sveta: „Put u drugo
carstvo prolazi kroz zmajevu gu­bi­cu i preko vode
– kao i kroz vodu, i kasnije – po vodi” (Prop, 1990:
400), ovo dvojstvo čudoviš­ta gutača i vode očuva-
no je i u li­ku kita koji guta Jonu. Tako more, reka
ili jezero i bića koja u njima žive u tradicionalnim
predstavama o struk­tu­ri sveta dele ovaj svet od
onoga, čuvajući, često, plodove, zlatnu granu ili
zlatno cveće čudesnog drveta, koje može dobaviti
samo junak obdaren natprirodnim svojstvima ili
natprirodnim pomagačima (Lič, 1983: 123; Dete-
lić, 1992: 94, 97-98). Kao mesto dodira i razdvaja-
nja sveta ži­vih i sveta mr­tvih, ove vode su izrazito
ambivalentne. One poseduju svojstva i jednog i
drugog sveta (Lič, 1983: 123), postaju „parado-
ksalno mesto gde oni međusobno opš­te” (Elijade,
1986: 63), i zato mogu s ljudskog stanovišt­a imati i
pozitivno i negativno dejstvo.
Svaki kontakt s mutnom, nedeljnom, sinoćnom
vodom koban je po ljudsko biće. Izvor te opasnosti
jeste upravo voda. Njena htonska priroda može bi­ti
naglašena nečistoćom („mutna voda”)4 i htonskim
bićima koja u njoj žive, poput zmije ili stonoge.
Ova „mutna voda” je, po svojoj nečistoti, dejstvu
4 Du­na­va je i po se­bi mut­na, / Mo­gla bi ti sre­ću po­mu­ti­ti
(Hr­vat­ske na­rod­ne pje­sme I/1: 521, ko­men­tar uz pe­sme 32,
33, 34).
VI Đ ENJA
i posledicama koje njeno ispijanje ima za ljudsko
biće, direk­tno povezana s donjim svetom: „...Pod-
zemne vode su crne (...). Mutna je (...) htonska
voda koja izvire iz zemlje kao manifestacija bož-
je kazne za težak greh...” (Detelić, 1992: 88). Čo-
vek može bi­ti ugrožen i ispijanjem bilo koje vode
koja je zahvaćena u “nevreme”, noću, u nedelju ili
je ustajala (Karanović – Pešikan, 1994: 20-21). Ta
„mutna”, „snošna”, „nedelaš­ka”, „trigodišnja” voda
javlja se kao specifičan hronotop, u kojem se izvor
– mogući ulaz u donji svet – povezuje sa izvesnim
graničnim segmentima vremena (noć, praznik)
„koji ostaju nepokriveni svakodnevnom druš­
tvenom delatnošću” (Bratić, 1993: 16).
Višestruke i složene veze demona medijatora s
vodom, po svoj pri­li­ci, proističu iz univerzalno ra-
sprostranjenih i veoma arhaičnih predstava o zmaju
/ džinovskoj zmiji kao oličenju i gospodaru voda.
Zmaj, „vodeni car” (Prop, 1990: 331), vezuje se za
vodu kao načelo i podlogu stvaranja i plodnosti,
ali i za vodu kao stihiju koja „simboliše regresiju u
praformalno” (Elijade, 1986: 123), što je u skladu i
s njegovom ambivalentnom prirodom i s njegovom
ulogom medijatora između života i smr­ti. Zmaj i
njemu srodna bića (ala, aždaja, zmija) gospodare
tako atmosferskom vodom, izvorima, jezerima i
rečnim tokovima, vršeći ulogu kišodavca.
Tu možemo tražiti i duboku sugestivnost neče-
ga što bi se, na pr­vi pogled, moglo doživeti kao puka
dosetk­a, poput umetničke manipulacije su­štin­ski
nepostojanim materijalom kakav je led. Nastao iz
vode, on je za ledartovce zadržao njenu iskonsku
mit­sku i magijsku ambivalentnost. Ako voda jeste
izvor svekolikog rađanja, led se ovde može javiti kao
san o očuvanju, ono što će predmete, mi­sli, snove
sačuvati nepokvarene, nenarušene i čiste za neko
buduće vreme, poput klice. Istovremeno, voda je i
stihija uniš­tenja i regresije, pa i led ne samo da čuva
nego i uniš­tava. On se može posmatrati i kao me-
tafora i utelovljenje konačne kataklizme. I u „mi-
kro kataklizmi” koju su oblikovali ledartovci, svaki
zamrzn­uti predmet, svaki znak i oblik, postavljao je
pitanje vlastitog i opš­teg smisla.
U graničnom vremenu, u poslednjoj deceniji
milenijuma, umet­nik se svesno izmeš­ta na margi-
nu, u granični prostor koji je u tradicionalnoj kul­
tu­ri pripadao magiji. To mo­gu bi­ti podrumi, ra-
skršća, smetlišt­a. Od­ba­če­ni pred­me­ti po­tro­šač­kog
dru­štva do­bi­ja­ju nov smi­sao i no­va zna­če­nja: kao
amajlije, kao opomena, kao sla­bač­ka ko­tva u bu­ji­ci
vre­me­na, vre­men­ska kap­su­la ko­ja ču­va i pam­ti je­
dan od mno­gih tre­nu­ta­ka. Pored prividno apsolut-
nog pripadanja svome vremenu, oni uspostavljaju
vremensku, istorijsku osu, preispituju drevni kod
i daju mu nova značenja. Isto­vre­me­no upra­vo po
oso­be­noj neo­dr­ e­đe­no­sti, igri iz­me­đu sna­žne vi­zu­
el­ne upe­ča­tlji­vo­sti i su­štin­ske neo­d­re­đe­no­sti ovih
sli­ka ko­je se ob­li­ku­ju pred na­šim unu­tra­šnjim oči­
ma, ovo bi mo­gla bi­ti i oso­be­na ri­zni­ca vi­še ko­do­va
ne­go sli­ka, ali ne ret­ko i pu­to­kaz za raz­um ­ e­va­nje
du­bin­skih zna­če­nja pri­vid­no jed­no­stav­nih bi­ća,
pred­me­ta, po­ja­va, ži­vo­tvor­ni iz­vor no­ve za­go­net­
no­sti sve­ta.
LI­TE­RA­TU­RA
1. Бeнoвскa-Сбъкoвa, Милена: Змеяат в българския
фолклор, София, Издателство на Българската ака-
демия на науките, 1992.
2. Bra­tić, Do­bri­la: Glu­vo do­ba. Pred­sta­ve o no­ći u na­rod­
noj re­li­gi­ji Sr­ba, Be­o­grad, Pla­to, 1993.
3. Gil­ga­meš : su­mer­sko-akad­ski ep o Gil­ga­me­šu, pre­veo i
pri­re­dio Ma­r­ko Vi­šić, Be­o­grad, Dra­ga­nić, 2006.
4. Detelić, Mi­r­ja­na: Mit­ski pro­stor i epi­ka, Be­og­ rad, Srp­
ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umet­no­sti – Autor­ska iz­da­vač­
ka za­dru­ga „Do­si­je“, 1992.
5. Đo­r­đe­vić, Ti­ho­mir R.: Zle oči u ve­ro­va­nju Ju­žnih Slo­
ve­na, pri­re­dio i po­go­vor na­pi­sao Lju­bin­ko Ra­den­ko­
vić, Be­o­grad, Pro­sve­ta, 1985.
236

6. Elijade, Mi­r­ča: Sve­to i pro­fa­no, s fran­cu­skog pre­veo
Zo­ran Sto­ja­no­vić, pred­go­vor (Ar­haj­ski čo­vek i mit)
Sre­ten Ma­rić, No­vi Sad, Knji­žev­na za­jed­ni­ca No­vog
Sa­da, 1986.
7. Eli­ja­de, Mi­r­ča de (Mi­r­cea Eli­a­de): Isto­ri­ja ve­ro­va­nja
i re­li­gij­skih ide­ja I (Od ka­me­nog do­ba do Ele­u­sin­skih
mi­ste­ri­ja), pre­ve­la Bi­lja­na Lu­kić, Be­o­grad, Pro­sve­ta,
1991.
8. Karanović, Zo­ja i Lji­lja­na Pe­ši­kan-Lju­šta­no­vić: Po­slo­
vi i da­ni srp­ske pe­snič­ke tra­di­ci­je, No­vi Sad, Sve­to­vi,
1994.
9. Lič, Ed­mund: Kul­tu­ra i ko­mu­ni­ka­ci­ja. Lo­gi­ka po­ve­zi­
va­nja sim­bo­la. Uvod u pri­me­nu struk­tu­ra­li­stič­ke ana­li­
ze u so­ci­jal­noj an­tro­po­lo­gi­ji, pre­veo s en­gle­skog Bo­ris
Hlebc, Be­o­grad, Pro­sve­ta, 1983.
10. Lot­man, Ju­rij M.: Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta, pre­vod
i po­go­vor No­vi­ca Pet­ko­vić, Be­o­grad, No­lit, 1976.
11. Lotman, Jurij M. i Boris A. Uspenski: Mit – ime-
kultura, preveo Novica Petković, Be­o­grad, Treći
program, leto 1979: 361-382.
12. Ma­la en­ci­klo­pe­di­ja Pro­sve­ta: op­šta en­ci­klo­pe­di­ja, knj. 3
(Po-Š), Be­o­grad, Pro­sve­ta, 1986.
13. Мифы народов мира. Энциклопедия, главный ре-
дактор С. А. Токарев, Москва, Российсская энцик-
лопедия, 1994.
14. Ne­delj­ko­vić, Mi­le: Godišnji običaji u Srba, Beograd,
Vuk Karadžić, 1990.
237
VI ĐENJA
15. Pe­ši­kan-Lju­šta­no­vić, Lji­lja­na: „Obi­ča­ji ve­za­ni za iz­
grad­nju te­me­lja i po­kri­va­nje ku­će kod sta­nov­ni­ka Kli­
se”, Sta­na­ja se­lo za­pa­li. Ogle­di o usme­noj knji­žev­no­sti,
No­vi Sad, DOO Dnev­nik – No­vi­ne i ča­so­pi­si, 2007:
226-234.
16. Prop, Vla­di­mir Ja­ko­vlje­vič: Hi­sto­rij­ski ko­ri­je­ni baj­ke,
pre­ve­la Vi­da Fla­ker, Sa­ra­je­vo, Svje­tlost, 1990.
17. Slo­ven­ska mi­to­lo­gi­ja. En­ci­klo­pe­dij­ski reč­nik, re­dak­to­ri
Sve­tla­na M. Tol­stoj i Lju­bin­ko Ra­den­ko­vić, Be­og­ rad,
Zep­ter Bo­ok Wo­rld, 2001: 433-434 – „Po­jas“.
18. Srpske narodne pjesme I, sku­pio ih i na svi­jet iz­dao
Vuk Stefanović Karadžić, Knjiga prva, u kojoj su
različne ženske pjesme, Beč 1841. Sabrana dela Vuka
Karadžića, priredio Vladan Nedić, Beograd, Pro­sve­
ta, 1975.
19. Srp­ske na­rod­ne pje­sme V, sku­pio ih i na svi­jet iz­dao
Vuk Stef. Ka­ra­džić, Knji­ga pe­ta u ko­joj su raz­lič­ne žen­
ske pje­sme, pri­re­dio Ljub. Sto­ja­no­vić, Bi­o­grad, Dr­žav­
no iz­da­nje, 1898.
20. Hr­vat­ske na­rod­ne pje­sme I/1, odio pr­vi, Ju­nač­ke pje­
sme, knji­ga pr­va, ure­di­li dr Ivan Broz i dr Stje­pan Bo­
sa­nac, Za­greb, Ma­ti­ca hr­vat­ska, 1896.
21. Civjan, Ta­tja­na: „Se­man­ti­ka pro­stor­nih i vre­men­skih
po­ka­za­te­lja“, s ru­skog pre­ve­la Rad­mi­la Me­ča­nin, Ras­
kov­nik, Be­og­ rad 1982, god. IX, br. 31: 95-102.
VI Đ ENJA
Sa­va Ste­pa­nov, No­vi Sad
ka­r­di­nal­ne tač­ke
srp­sko-ma­đar­skih
umet­nič­kih od­no­sa
(1896-1942)
Umet­nič­ka ko­lo­ni­ja u Nađ­ba­nji
u ogle­da­lu srp­sko-ma­đar­skih
sli­kar­skih ve­za i uti­ca­ja
Umet­nič­ke srp­sko-ma­đar­ske ve­ze, ostva­ri­va­
ne to­kom vre­me­na „pre­kret­ni­ce de­vet­na­e­stog i
dva­de­se­tog ve­ka“ pa sve do sre­di­ne pro­šlog sto­
le­ća, ve­o­ma su di­na­mič­ne, bo­ga­te i plo­do­tvor­ne.
Na sa­mom kra­ju de­vet­na­e­stog ve­ka austro­u­gar­ska
mo­nar­hi­ja je iz­u­zet­no sna­žna po­li­tič­ka kon­glo­
me­ra­ci­ja u ko­joj se od­vi­ja pro­ces si­stem­skog pre­
o­bra­ža­va­nja od bi­ro­krat­ski bes­pre­kor­no ure­đe­nog
fe­u­da­li­zma ka bu­r­žo­a­skom in­du­strij­skom dru­štvu.
Si­ste­mat­ski i plan­ski se spr­o­vo­di in­du­stri­ja­li­za­ci­ja
austro­u­gar­skog dru­štva, ka­ko u austrij­skim re­gi­ja­
ma (oko­li­na Be­ča, alp­ski kraj, Bo­he­mi­ja - da­na­šnja
Če­ška) ta­ko i u cen­tral­noj i se­ver­noj Ma­đar­skoj, te u
ka­r­pat­skoj obla­sti. U toj tran­zi­ci­ji Voj­vo­di­na osta­je
do­mi­nant­no po­ljo­pri­vred­ni re­gion ali je i tu za­čet
blag ali vi­dljiv pro­ces in­du­stri­ja­li­za­ci­je i svo­je­vr­sne
UDC 75(497.11:439)"1896/1942"
mo­der­ni­za­ci­je i „po­va­ro­še­nja“... Voj­vo­đan­ska pro­
stran­stva su pre­mre­že­na že­lje­znič­kom pru­gom te
su usta­no­vlje­ni prav­ci Bu­dim­pe­šta – No­vi Sad - Ze­
mun, Ki­kin­da - Ve­li­ki Beč­ke­rek (1882-83) ta­ko da
sko­ro sva voj­vo­đan­ska pod­ruč­ja ima­ju ve­zu sa Bu­
dim­pe­štom. Pre­ko Su­bo­ti­ce i Som­bo­ra još ra­ni­je je
po­sto­jao pri­klju­čak na du­gu pru­gu za Evr­o­pu ko­ji
je vo­dio pre­ko Tr­sta, a ubr­zo su pre­ko No­vog Sa­da
i Be­o­gra­da kre­nu­li vo­zo­vi za Istam­bul... Da­ka­ko,
že­lje­znič­ka mre­ža znat­no oja­ča­va i raz­vi­ja pri­vre­
du, me­nja iz­gled voj­vo­đan­skih gra­do­va... Do kra­ja
de­vet­na­e­stog ve­ka oja­ča­će i do­ma­ći ka­pi­tal, uz­di­ći
će se sloj ari­sto­kra­ta, ve­le­po­sed­ni­ka i po­to­ma­ka ne­
ka­da­šnjih ple­mi­ća do­bro uhle­blje­nih u voj­sci, ad­
mi­ni­stra­ci­ji, mi­ni­star­stvi­ma, čvr­sto oslo­nje­nih na
re­zul­ta­te ra­da jef­ti­ne rad­ne sna­ge mno­go­broj­nih
be­ze­mlja­ša... U ta­kvoj at­mos­fe­ri u Voj­vo­di­ni svo­ju
umet­nič­ku afir­ma­ci­ju ostva­ru­ju umet­ni­ci vi­so­kih
aka­dem­skih sli­kar­skih stan­dar­da ko­ji za­do­vo­lja­va­
ju ukus no­vo­stvo­re­nog gra­đan­skog slo­ja po­put Pa­
238

je Jo­va­no­vi­ća iz Vr­šca, Uro­ša Pre­di­ća iz Or­lo­va­ta,
Tan Mo­ra iz Be­če­ja, Đo­r­đa Kr­sti­ća iz Ka­nji­že, Fe­
ren­ca Aj­zen­hu­ta iz Bač­ke Pa­lan­ke... U re­gi­o­nu se,
či­ni se, sve to po­ka­za­lo na ve­li­koj i ta­da va­žnoj Mi­
le­ni­jum­skoj iz­lo­žbi odr­ža­noj od 2. ma­ja do 3. no­
vem­bra 1896. u Bu­dim­pe­šti. Ova gran­di­o­zna ma­
ni­fe­sta­ci­ja je tre­ba­lo da uka­že na sna­že­nje ma­đar­
skog im­pe­ri­ja­li­zma ko­ji na­sta­je pre­o­bra­ža­jem fe­
u­dal­no-agrar­nog dru­štva u na­ci­o­nal­no bu­rž­ o­a­sko
ka­pi­ta­li­stič­ko in­du­strij­sko dru­štvo. U po­stav­ci us­
po­sta­vlje­noj po obra­scu ta­da po­pu­lar­nih „svet­skih
iz­lo­žbi“ ko­ji­ma se zbir­no pre­zen­to­va­la pro­iz­vod­na,
dru­štve­na, kul­tur­na i umet­nič­ka pro­duk­ci­ja – sli­
kar­stvom se po­tvr­đi­va­la eta­ti­stič­ko-mo­nar­hi­stič­ka
moć „ilu­stra­ci­jom“ zna­čaj­nih i pri­god­nih epi­zo­da
iz isto­ri­je na­ro­da uklju­če­nih u mo­nar­hij­ski sklop.
U vre­me­nu iz­uz­ et­ne po­pu­lar­no­sti „isto­rij­skog sli­
kar­stva“ bu­dim­pe­štan­skom mi­le­ni­jum­skom iz­
lo­žbom do­mi­ni­ra ugled­ni ma­đar­ski sli­kar Đu­la
Ben­cur, re­pre­zen­ta­tiv­ni ak­ter tzv. „po­zo­ri­šnog re­
a­li­zma“ a u po­stav­ci su, shod­no tom kon­cep­tu, iz
voj­vo­đan­skog pod­ne­blja uglav­nom za­stu­plje­ni sli­
ka­ri aka­dem­skog re­a­li­zma, pri­pad­ni­ci ra­znih na­
ci­o­nal­no­sti: Ne­mac Franc Aj­zen­hut iz­la­že mo­nu­
men­tal­nu Bit­ku kod Sen­te, Sr­bin Pa­vle Jo­va­no­vić
se pred­sta­vlja kult­nom kom­po­zi­ci­jom Se­o­ba Sr­ba
pod Ar­se­ni­jem Ča­r­no­je­vi­ćem, a Pal Va­go, ma­đar­
ski sli­kar iz Pe­šte, pre­zen­tu­je sli­ku Ba­nat­ske spa­
hi­je de­fi­lu­ju pred ca­rem Fra­njom Jo­si­fom I, ko­ju je
na­sli­kao u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku, i to u spe­ci­jal­no za
tu pri­li­ku na­zi­da­nom ate­ljeu sa sta­kle­nim kro­vom
i dnev­nim sve­tlom... Slič­na si­tu­a­ci­ja se po­na­vlja i
na ve­li­koj Svet­skoj iz­lo­žbi u Pa­ri­zu 1900. go­di­ne,
u spe­ci­jal­no sa­gra­đe­nom srp­skom pa­vi­ljo­nu. I ta­
mo je ce­lo­kup­ni uti­sak usme­ren ka afir­ma­ci­ji ide­je
na­ci­o­nal­nog – od „vi­zan­tij­skog“ iz­gle­da ar­hi­tek­tu­
re, pre­ko et­no­graf­skog ka­rak­te­ra eks­po­na­ta, pa sve
do, za tu pri­li­ku na­sli­ka­nih, sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća
Kru­ni­sa­nje ca­ra Du­ša­na, Ma­r­ka Mu­ra­ta Do­la­zak
ca­ra Du­ša­na u Du­brov­nik, Đo­r­đa Kr­sti­ća Pad Sta­
239
VI ĐENJA
la­ća i Ri­ste Vu­ka­no­vi­ća Da­hij­ske žr­tve, te skulp­tu­ra
Đo­r­đa Jo­va­no­vi­ća Ko­sov­ski spo­me­nik i Pe­tra Ubav­
ki­ća Ta­kov­ski usta­nak. Srp­ski Or­ga­ni­za­ci­o­ni od­bor
je na­sto­jao da Kra­lje­vi­nu Sr­bi­ju pred­sta­vi do­ga­đa­
ji­ma iz na­ci­o­nal­ne pro­šlo­sti, sli­ka­ma i skulp­tu­ra­ma
ko­je se mo­gu shva­ti­ti kao svo­je­vr­sne vi­zu­el­ne iz­ja­
ve o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu. „Na­šav­ši se u Pa­ri­zu,
umet­nič­kom cen­tru epo­he, pa­vi­ljo­ni sa pe­ri­fe­ri­je,
iako želj­ni sme­lih no­vo­ta­ri­ja, od­lu­ču­ju se da osta­
nu u okvi­ri­ma tra­di­ci­je: ogra­ni­če­ne i ana­hro­ne ali
do­bro po­zna­te te­ri­to­ri­je.“1
No, bi­lo je već po­sve oči­gled­no da su to bi­li po­
sled­nji tr­za­ji str­o­gog aka­dem­skog re­a­li­zma, te da se
ra­đa­njem no­vog ve­ka po­ja­vi­la po­tre­ba za no­vim i
mo­der­ni­jim iz­ra­zi­ma u umet­no­sti. Taj pro­ces mo­
der­ni­za­ci­je do­no­si vi­dlji­ve pro­me­ne: sla­bi uti­caj
beč­ke aka­de­mi­je a sa njom i spe­ci­fič­nog kon­cep­
ta „isto­rij­skog sli­kar­stva“. Mla­di umet­ni­ci iz na­ših
kra­je­va sve vi­še se in­te­re­su­ju za ško­le u dru­gim
sre­di­na­ma: već je zna­čaj­no oja­čao zov Min­hen­ske
aka­de­mi­je i ve­o­ma po­pu­lar­nih min­hen­skih sli­
kar­skih ško­la – Ho­lo­ši­je­ve (Hollósy Si­mon, 1857-
1918) osno­va­ne 1886. i Ažbe­o­ve (An­ton Ažbe,
1862-1905) otvo­re­ne pet go­di­na ka­sni­je, 1891.
go­di­ne... Min­hen je pri­hva­tljiv, iz­me­đu osta­log jer
je do­no­sio no­vi duh bez dra­stič­nog od­ri­ca­nja od
tra­di­ci­je, bez ra­di­kal­nih ino­va­ci­ja: „po­stup­no“ su
po­nu­đe­ne im­pre­si­o­ni­stič­ke no­vi­ne: ple­ne­ri­zam,
dnev­na sve­tlost, ja­ka i či­sta bo­ja... Isto­vre­me­no,
„za­mi­ri­sao“ je i dah Pa­ri­za kao pr­vog ve­li­kog cen­
tra svet­ske umet­no­sti, oda­kle do­pi­ru od­je­ci no­vih
kon­ce­pa­ta se­za­ni­zma, im­pre­si­o­ni­zma, fo­vi­zma,
ku­bi­zma te ra­znih dru­gih sli­kar­skih i ne­sli­kar­skih
eks­pe­ri­me­na­ta. U ta­da­šnjoj srp­skoj umet­no­sti ko­
ja se od­vi­ja­la sred na­ci­o­nal­nih bo­rb ­ i i ra­to­va – sve
te ino­va­ci­je će pro­ći bez ra­di­ka­li­zma, bi­će „skru­
še­ne i bla­ge, u pa­tri­jar­hal­nom, na­rod­nom okvi­ru“
1 Si­mo­na Ču­pić: Te­me i ide­je mo­der­nog, u: Srp­sko sli­kar­stvo
1900-1941: 20.
VI Đ ENJA
a Pro­tić lu­cid­no kon­sta­tu­je da će mno­gi uče­sni­ci
pro­ce­sa mo­der­ni­za­ci­je srp­ske umet­no­sti svo­je is­
ka­ze neo­če­ki­va­no i dis­kon­ti­nu­i­tet­no me­nja­ti (Sa­va
Šu­ma­no­vić – „sli­kar na­pret­ka i po­vrat­ka“) ili lo­ka­
li­zo­va­ti: Ko­njo­vić će se ve­za­ti za Voj­vo­di­nu, Bi­je­lić
za Bo­snu, Do­bro­vić i Job za Dal­ma­ci­ju, Zo­ra Pe­
tro­vić za fol­klor, fi­gu­re u na­rod­nim no­šnja­ma...
Da­kle, pre­kret­ni­ca de­vet­na­e­stog i dva­de­se­tog
ve­ka afir­mi­sa­la je nov po­gled na svet i umet­nič­
ko vi­đe­nje ko­je je usa­gla­še­no sa mno­go­broj­nim
dru­štve­nim pro­me­na­ma i na­uč­nim do­stig­nu­ći­
ma. Im­pre­si­o­ni­zam je­ste naj­zna­čaj­ni­ja umet­nič­ka
po­ja­va tog vre­me­na jer je auten­tič­ni od­raz no­vog
ur­ba­nog sen­zi­bi­li­te­ta i po­sle­di­ca uz­na­pre­do­va­
le teh­ni­ke i na­u­ke. Zbog to­ga je in­te­re­sant­no sa­
gle­da­va­ti „pro­tok“ no­vih im­pre­si­o­ni­stič­kih ide­ja
od Pa­ri­za do dru­gih umet­nič­kih cen­ta­ra i ma­njih
sre­di­na. Na­rav­no, te pro­me­ne ni­su bi­le vil­dlji­ve na
bu­dim­pe­štan­skoj Mi­le­ni­jum­skoj iz­lo­žbi 1896. go­
di­ne ali nas Be­la Du­ran­ci upu­ću­je na in­te­re­sant­nu
či­nje­ni­cu da je me­đu „mi­le­ni­jum­skim“ eks­po­na­
ti­ma bi­la i sli­ka Ma­ja­lis (Iz­let) ma­đar­skog sli­ka­ra
Pa­la Si­njei Me­r­šea (Szinyei Me­r­se Pál, 1845-1920),
na­sli­ka­na još to­kom 1872-73. go­di­ne. Svo­ju va­ri­
ja­ci­ju „do­ruč­ka na tra­vi“ ovaj sli­kar je, bez di­rekt­
nog ugle­da­nja na fran­cu­ski pred­lo­žak, na­sli­kao
kao dva­de­set­sed­mo­go­di­šnjak, sa još uvek sve­žim
se­ća­nji­ma na min­hen­sku Aka­de­mi­ju i svog pro­
fe­so­ra Ka­r­la Pi­lo­ti­ja, ko­ji ga je upu­ći­vao na sli­ka­
nje u pri­ro­di. Iako ne­za­pa­že­na na Mi­le­ni­jum­skoj
iz­lo­žbi, ova sli­ka će, vre­me­nom, do­seg­nu­ti kult­ni
zna­čaj u ma­đar­skom sli­kar­stvu svo­jim ne­uo ­ ­bi­ča­je­
nim mo­ti­vom, efekt­nim ple­ne­ri­zmom, slo­bod­nim
tre­pe­re­njem po­te­za, iz­van­red­nom igr­om sve­tla i
sen­ke, za­no­snim i soč­nim ko­lo­ri­zmom. Njen autor
Pal Si­njei Me­r­še će, na sa­mom kra­ju de­vet­na­e­stog
ve­ka, po­sta­ti uzor mno­go­broj­nim mla­đim bu­dim­
pe­štan­skim sli­ka­ri­ma ko­je pred­vo­di Ši­mon Ho­lo­ši,
umet­nik ko­ji je 1886. go­di­ne u Min­he­nu otvo­rio
svo­ju sli­kar­sku ško­lu i ste­kao ugled mo­der­nog pe­
da­go­ga. Pra­vo sa Mi­le­ni­jum­ske iz­lo­žbe Ho­lo­ši, sa
svo­jim biv­šim stu­den­ti­ma i isto­mi­šlje­ni­ci­ma Ja­no­
šom To­r­mom (Thor­ma János, 1870-1937), Ištva­
nom Re­ti­jem (Réti István, 1872-1943), Ka­ro­ljom
Fe­ren­ci­jem (Fe­renczy Károly, 1862-1917), Be­lom
Iva­nji Grin­val­dom (Iványi Grünvald Béla, 1867-
1940), Oska­rom Gla­com (Glatz Oskár, 1872-1958)
i još ne­kim sli­ka­ri­ma od­la­zi u Nađ­ba­nju (da­nas
Ba­ia Ma­re, Ru­mu­ni­ja) i tu po­kre­će ču­ve­nu umet­
nič­ku ko­lo­ni­ju ko­ja će bit­no uti­ca­ti na prav­ce raz­
vo­ja ma­đar­skog sli­kar­stva ali i na sli­kar­stvo u tzv.
ma­đar­skoj pro­vin­ci­ji. Na­rav­no, sa nji­ma je i - Pal
Si­njei Me­r­še. Nađ­banj­ska ko­lo­ni­ja ne­ma svoj „pro­
gram“ ali Re­ti na jed­nom me­stu za­pi­su­je da je „ple­
ne­ri­stič­ko osve­tlje­nje bi­la ve­li­ka no­vi­na“. Ta­ko su,
to­kom pr­vih go­di­na de­lo­va­nja u tu no­vo­o­sno­va­nu
ko­lo­ni­ju – baš kao i u ta­da­šnje ma­đar­sko sli­kar­stvo
- sti­gli uti­ca­ji min­hen­ske at­mos­fe­re, ba­r­bi­zon­skog
pej­za­ži­zma, na­tu­ra­li­stič­ko-im­pre­si­o­ni­stič­ki i se­ce­
si­o­ni­stič­ki im­pu­lsi a re­zul­ta­ti ostva­re­ni u ovoj ko­
lo­ni­ji su nje­ne uče­sni­ke sve vi­še uda­lja­va­li od kon­
cep­ta aka­de­mi­zma.
To uda­lja­va­nje od aka­de­mi­zma je, po sve­mu
su­de­ći, bi­lo pri­met­no i u ra­du voj­vo­đan­skih sli­
ka­ra ko­ji su ra­di­li u Nađ­ba­nji. To­kom 1906. go­di­
ne me­đu uče­sni­ci­ma pr­vog ko­lo­nij­skog sa­zi­va bio
je Som­bo­rac Jo­žef Ma­li (Mály József, 1860-1901).
Za­hva­lju­ju­ći rod­bin­skoj ve­zi sa Ši­mo­nom Ho­lo­
ši­jem stu­di­rao je na min­hen­skoj aka­de­mi­ji a po
svoj pri­li­ci se zbog to­ga na­šao me­đu uče­sni­ci­ma
pre­mi­jer­nog nađ­banj­skog sku­pa. U Min­he­nu, po­
sle po­ha­đa­nja Ho­lo­ši­je­ve ško­le, pre­la­zi na Aka­de­
mi­ju kod pro­fe­so­ra Gi­zi­sa (Gysis, ina­če po­re­klom
Grk) na od­se­ku „na­tur­klas­se“. Zbog to­ga je ovom
umet­ni­ku sva­ka­ko od­go­va­rao nađ­banj­ski ple­ne­ri­
stič­ki kon­cept. Uosta­lom, po po­vrat­ku u Som­bor,
„vra­tiv­ši se ku­ći, usta­lio se u gra­du i tu je sli­kao
pre­de­le u som­bor­skom i su­sed­nim ata­ri­ma (...) a
zna­li su ga u žu­pa­ni­ji na­šoj svi, vo­le­li ga i ku­po­va­li
240

mu sli­ke“.2 Ta re­če­ni­ca je zna­čaj­na jer nas upu­ću­je
na sli­ka­ra či­ji je kon­cept po­ve­zan sa ple­ne­ri­stič­
kim na­či­nom sli­ka­nja – oči­tom po­sle­di­com nađ­
banj­ske kon­cep­ci­je... Ma­li je na­sli­kao ve­lik broj,
uglav­nom pej­za­žnih, sli­ka od 1896. do 1901. go­
di­ne, ka­da je umro. Iako je pre­mi­nuo već u 41. go­
di­ni, iz­ve­sno je da je Jo­žef Ma­li ostva­rio od­re­đe­
nu umet­nič­ku afir­ma­ci­ju i ugled, o če­mu sve­do­či
po­da­tak da je ovom Som­bor­cu sa­mo go­di­nu da­na
po­sle smr­ti, 1902. go­di­ne, u Bu­dim­pe­šti pri­re­đe­
na ve­li­ka post­hum­na re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba. Na
­ža­lost, osim dve sli­ke u Grad­skom mu­ze­ju, nje­go­
vih ra­do­va vi­še ne­ma u Som­bo­ru – ve­ro­vat­no je
naj­ve­ći deo nje­go­vog opu­sa po­sle iz­lo­žbe ostao u
Pe­šti... Baš kao ni o Ma­li­ju, ne­ma mno­go po­da­ta­
ka ni o sli­kar­stvu i umet­nič­koj de­lat­no­sti bač­ko­
pa­la­nač­kog sli­ka­ra Žig­mon­da Fi­r­sta (Fürst Zsig­
mond) i Ve­li­ko­beč­ke­re­ča­ni­na Be­le Ple­hla (Plechl
Béla), o ko­ji­ma ne­ma fak­to­graf­skih do­ku­me­na­ta a
ko­ji su na spi­sku uče­sni­ka dru­gog sa­zi­va ko­lo­ni­je
u Nađ­ba­nji 1907. go­di­ne.
Ve­ro­vat­no je „ra­na Nađ­ba­nja“ me­đu Voj­vo­đa­
ni­ma naj­u­be­dlji­vi­je re­zul­ta­te do­seg­nu­la u sli­ka­ma
An­ta­la Štrajt­ma­na (Stre­it­mann An­tal, 1850-1918).
Pre­ci­znog po­da­tka o nje­go­vom pr­vom do­la­sku u
ko­lo­ni­ju ne­ma. Me­đu­tim, sli­ka Uli­ca u Fel­še­ba­nji
(1903), da­nas u zbir­ci Grad­skog mu­ze­ja u Su­bo­
ti­ci, sve­do­či o umet­ni­ko­voj sli­kar­skoj ak­tiv­no­sti
u nađ­banj­skom okru­že­nju. Uz to, ka­rak­te­ri­stič­na
tre­pe­ra­vost ple­ne­ri­stič­kog sli­kar­stva po­stig­nu­ta
di­na­mič­nim, krat­kim na­ma­zi­ma bo­je – je oso­bi­
na bli­ska nađ­banj­skom kon­cep­tu. Si­gur­no cr­ta­
na i kom­po­no­va­na, sli­ka je ko­lo­ri­stič­ki iz­u­zet­no
bo­ga­ta. Štrajt­man je u toj sli­ci, baš kao i u ne­kim
dru­gim po­zni­jim ostva­re­nji­ma, znao da us­po­sta­vi
je­din­stve­nu ko­lo­ri­stič­ku at­mos­fe­ru. Tim i dru­gim
svo­jim sli­ka­ma Štrajt­man je po­tvr­đen kao ple­ne­ri­
2 Iz ne­kro­lo­ga ob­ja­vlje­nog u li­stu Bač­ka, Som­bor 1901, III,
br. 22: 15.
241
VI ĐENJA
sta, kao sli­kar ko­ji se ba­vi sve­tlom u sli­ci na na­čin
bli­zak im­pre­si­o­ni­sti­ma.
An­tal Štrajt­man je u Nađ­ba­nju od­vo­dio i svo­
je beč­ke­reč­ke uče­ni­ke a me­đu nji­ma su bi­li Emil
Že­nar (Zsénár Emil, 1884-1954), Jo­žef Va­r­ko­nji
(Várkony József, 1879-1938) i Je­ne Va­dler (Wá­
dler Jenö, 1887-?), sa ko­ji­ma će osno­va­ti gru­pu
Beč­ke­reč­kih im­pre­si­o­ni­sta, ko­ja svo­ju pr­vu iz­lo­
žbu pri­re­đu­je 1912. go­di­ne u svo­me gra­du; me­đu
nji­ma je bio i iz­van­red­no ta­len­to­va­ni Re­že No­vak
(Novák Rezsö, 1883-1909)... Isto­vre­me­no, u Su­bo­
ti­ci u tom pe­ri­o­du de­lu­ju umet­ni­ci po­put Šan­do­
ra Ola­ha (Oláh Sándor, 1886-1966), Be­le Fa­r­ka­ša
(Fa­r­kas Béla, 1984–1941), Je­le­ne Čo­vić (1879-
1951), An­ge­le Mač­ko­vić (1883-1956) i Sti­pa­na Ko­
pi­lo­vi­ća (1877-1924); u Bač­kom Pe­tro­vom se­lu je
Ar­pad G. Ba­laž (Balázs G. Ar­pad, 1887-1981); u
Sen­ti ve­o­ma in­te­re­sant­ni Eugen Pa­sku (Pa­scu Eu-
gen / Paszk Jenö, 1895-1948)... Svi ovi umet­ni­ci su
oslo­nje­ni na Nađ­ba­nju - od­la­sci­ma, ško­lo­va­njem,
is­ku­stvom, kon­cep­cij­skim opre­de­lje­njem. Svi oni
će u toj ko­lo­ni­ji do­ći u do­dir sa ino­va­ci­ja­ma iz
pa­ri­skog kru­ga. Jer, ta ten­den­ci­ja pre­no­še­nja pa­
ri­skih ak­tu­el­no­sti u Pe­štu i Nađ­ba­nju na­ro­či­to je
ak­tu­el­na od 1906. Te go­di­ne su u ko­lo­ni­ji bo­ra­vi­li
i ra­di­li Ča­ba Vil­moš Pe­rl­rot (Pe­rl­rott Csa­ba Vil­
mos, 1880-1955), du­go­go­di­šnji pa­ri­ski đak An­ri­ja
Ma­ti­sa (Ma­tis­se Hen­ri, 1869-1954), te Be­la Co­bel
(Czóbel Béla, 1883-1976), „sta­ri“ član, ko­ji u Nađ­
ba­nji pri­re­đu­je svo­ju sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu sli­ka ko­
jom pred­sta­vlja svo­je no­vo fo­vi­stič­ko opre­de­lje­nje,
ne­po­sred­no po iz­la­ga­nju sa fo­vi­sti­ma na pa­ri­skom
Je­se­njem sa­lo­nu 1905. go­di­ne. Ta­ko je Co­bel, ka­ko
to kon­sta­tu­je Du­ran­ci, „fo­vi­stič­ki uz­dr­mao Nađ­ba­
nju, iza­zi­va­ju­ći po­ja­vu ’neo­ša’ (neo­im­pre­si­o­ni­sta) i
do­veo do ras­ko­la u do­tad idi­lič­noj nađ­banj­skoj za­
jed­ni­ci“ otvo­riv­ši no­vu stra­ni­cu ma­đar­skog sli­kar­
stva. „Le­ta 1906. pri­ka­zao je Co­bel svo­je no­ve sli­ke
iz Pa­ri­za, sli­ke ko­je su već pred­sta­vlja­le no­vi stil“,
za­pi­su­je Ištvan Re­ti, za­pa­ža­ju­ći je­dan od naj­zna­
VI Đ ENJA
čaj­ni­jih do­ga­đa­ja u pro­ce­su mo­der­ni­za­ci­je ma­đar­
ske umet­no­sti po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka. Jer, već
sle­de­će go­di­ne na­sta­vi­će se pro­ces ve­li­kog otva­ra­
nja ma­đar­skog sli­kar­stva ka Evr­o­pi, na­ro­či­to Pa­ri­
zu: to­kom 1907. go­di­ne Pe­šta­ni su mo­gli da u po­
stav­ci Pro­leć­nog na­ci­o­nal­nog sa­lo­na vi­de, iz­me­đu
osta­log, pre­ko 60 sli­ka Po­la Go­ge­na, da uži­va­ju u
sli­ka­ma Van Go­ga i Se­za­na! Jed­na ve­za sa Pa­ri­zom
već je bi­la ostva­re­na: ta­mo, 1905. go­di­ne, Pe­rl­rot
ra­di u Ma­ti­so­voj umet­nič­koj ra­di­o­ni­ci, Co­bel ima
ugled me­đu fo­vi­sti­ma, tu je i iz­van­red­ni La­još Ti­
ha­nji (Ti­hanyi La­jos) sa svo­jim ta­da se­za­ni­stič­kim
ana­li­tič­kim usme­re­njem, te još ne­ko­li­ci­na sli­ka­ra
ko­ji će ta svo­ja is­ku­stva već sle­de­će go­di­ne pre­ne­ti
u Nađ­ba­nju, do­no­se­ći no­vo shva­ta­nje sli­ke i sli­kar­
stva, iza­zi­va­ju­ći su­ko­be unu­tar idi­lič­ne nađ­banj­ske
ple­ne­ri­stič­ko-im­pre­si­o­ni­stič­ke at­mos­fe­re... To­kom
1909. go­di­ne u Bu­dim­pe­šti se osni­va Dom umet­
no­sti. Glav­ni ini­ci­ja­to­ri fo­r­mi­ra­nja ove spe­ci­fič­ne
in­sti­tu­ci­je Ka­rolj Ke­rn­štok i Šan­dor Ci­fer, te oko
njih oku­plje­ni umet­ni­ci, želj­ni su no­vog i auten­tič­
nog sli­kar­stva, po­go­to­vu po­sle ra­da i ras­pa­da ta­da
kon­zer­va­tiv­nog kon­cep­ta Kru­ga ma­đar­skih im­
pre­si­o­ni­sta i na­tu­ra­li­sta (fo­r­mi­ra­nog po­sle su­ko­ba
sa co­be­lov­skim fo­vi­stič­kim sta­vo­vi­ma u Nađ­ba­nji
to­kom 1906. go­di­ne). Na sa­mom kra­ju te iste 1909.
go­di­ne, 30. de­cem­bra, u Pe­šti je otvo­re­na iz­lo­žba
no­vo­for­mi­ra­ne gru­pe „Tra­ga­či“ (Keresök)3 ko­ja će
se ka­sni­je, tač­ni­je 1911. go­di­ne, pre­i­me­no­va­ti u
gru­pu „Osmo­ri­ca“ (Nyol­cak), a ko­ja je bi­la oslo­
nje­na na Se­za­na, pa će ta­ko bi­ti „kom­ple­ti­ra­ne“ ve­
ze ta­da­šnjeg sa­vre­me­nog ma­đar­skog sli­kar­stva sa
ta­da ak­tu­el­nim evr­op­skim ten­den­ci­ja­ma...
3 U srp­skom je­zi­ku po­sto­je dve ve­r­zi­je na­zi­va ove gru­pe. Du­
ran­ci go­vo­ri o „Tra­ga­či­ma“ a Ma­ri­ja Cin­do­ri o „Is­tra­ži­va­či­
ma“. U sva­kom slu­ča­ju ra­di se o is­toj gru­pi umet­ni­ka osno­va­
noj 1909. go­di­ne a či­ji bi na­slov tre­ba­lo da bu­de funk­ci­o­na­lan
u pri­ka­zi­va­nju od­no­sa pre­ma umet­no­sti gru­pe „Osmo­ri­ce“,
ka­ko će gla­si­ti nji­ho­vo no­vo ime od 1911. go­di­ne
Da­ka­ko, sve te pro­me­ne pri­me­ti­će i voj­vo­đan­
ski sli­ka­ri, po­naj­vi­še oni ko­ji su bli­ski Nađ­ba­nji.
Naj­i­stak­nu­ti­ji me­đu nji­ma je Jo­žef Pe­han (Pechán
József, 1875-1922). On je u nađ­banj­sku ko­lo­ni­ju
do­speo 1908. go­di­ne, ka­da su ta­mo bo­ra­vi­li ta­da
avan­gard­ni sli­ka­ri La­još Ti­ha­nji (Ti­hanyi La­jos,
1885-1935), Šan­dor Ci­fer (Zef­fer Sándor, 1880-
1962), Ge­za Bo­r­ne­mi­sa (Bo­r­ne­mis­za Géza, 1884-
1966) i već po­me­nu­ti Co­bel i Pe­rl­rot. Na od­re­đe­ni
na­čin Pe­ha­nu je Co­bel po­stao sli­kar­ski uzor. Ta­
ko­đe, Pe­han iz­u­zet­no po­štu­je i sli­kar­stvo La­jo­ša
Ti­ha­nji­ja. U Nađ­ba­nji on učvr­šću­je pri­ja­telj­stvo
sa Ci­fe­rom, sa ko­jim se ka­sni­je go­di­na­ma do­pi­
su­je i sa­ra­đu­je. Uosta­lom, upra­vo ga Ci­fer oba­ve­
šta­va o ini­ci­ja­ti­vi za fo­r­mi­ra­nje Do­ma umet­no­sti,
či­ji će 1909. go­di­ne Pe­han bi­ti član-osni­vač. Uz to,
Pe­han će us­pe­ti, u me­đu­vre­me­nu, da ot­pu­tu­je na
krat­ko­traj­ni stu­dij­ski bo­ra­vak u Pa­riz, a po­sle tog
is­ku­stva on za­ku­plju­je ate­lje u Bu­dim­pe­šti. Se­ce­sij­
ski kom­po­zi­cij­ski i cr­tač­ki od­je­ci u nje­go­voj sli­ci
po­sta­ju di­na­mič­ni­ji, nje­go­vo sli­kar­stvo se pri­bli­
ži­lo Co­be­lo­vom te je raz­i­gra­ni­je, ge­stu­al­ni­je, ko­
lo­ri­stič­ki sna­žni­je (Le­že­ći akt II, 1912), a ja­vlja se
i se­za­ni­stič­ki kon­struk­ti­vi­stič­ki uti­caj, na­ro­či­to u
iz­u­zet­nim Ku­pa­či­ca­ma (1912-13)... Oči­gled­no je
da je Pe­han je­dan od onih voj­vo­đan­skih sli­ka­ra
ko­ji je, za­hva­lju­ju­ći tom sud­bin­skom pre­ple­tu sa
ma­đar­skim umet­nič­kim zbi­va­nji­ma, me­đu pr­vi­
ma u Voj­vo­di­ni do­speo do od­re­đe­nog pro­ble­ma­
ti­zo­va­nja auto­no­mi­je sli­ke i nje­nog za­seb­nog „bi­
ća“. Sa ta­kvim ostva­re­nji­ma Pe­han se ohra­brio pa
je kra­jem 1912. go­di­ne pri­re­dio iz­lo­žbu sa vi­še od
100 sli­ka, u or­ga­ni­za­ci­ji Do­ma umet­ni­ka.4 A upra­
vo po­vo­dom te svo­je sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe pri­re­đe­ne
u Bu­dim­pe­šti i Vr­ba­su 1913. go­di­ne Pe­han je sam
na­pi­sao tekst u ka­ta­lo­gu sa ka­rak­te­ri­stič­nim na­slo­
4 Na sa­mo­stal­noj iz­lo­žbi sli­ka Jo­že­fa Pe­ha­na gost je bio
ma­đar­ski va­jar Fe­renc Me­đe­ši, ko­ji je iz­lo­žio pe­tna­e­stak
skulp­tu­ra.
242

vom „Ne­ko­li­ko re­či o mo­der­noj umet­no­sti“. Iz­me­
đu osta­log Pe­han kon­sta­tu­je: „Raz­vi­tak mo­der­nog
du­ha u svim prav­ci­ma na­uč­ io je čo­ve­ka da objek­te
ko­ji ga okru­žu­ju po­sma­tra ana­li­tič­ki, da ih raz­la­
že na či­ni­o­ce, shva­ti i sve­de na su­šti­nu. Osnov­na
vred­nost ni­je ni­šta dru­go, no iz­ve­stan ri­tam ko­ji
se odr­ža­va kroz kon­struk­ci­ju ob­li­ka, kom­po­zi­ci­ju
bo­ja i sin­te­zu li­ni­ja.“5 Oči­to, Jo­žef Pe­han je „do­
sto­jan“ ta­da ak­tu­el­nih, čak avan­gard­nih pe­štan­skih
zbi­va­nja i ten­den­ci­ja, u pe­ri­o­du od 1909. do 1913.
go­di­ne. Po­sle to­ga, sled ži­vot­nih si­tu­ac­ i­ja - put u
Sa­ra­je­vo, mo­bi­li­za­ci­ja 1915. u Su­bo­ti­ci,6 bo­ra­vak
u svoj­stvu rat­nog sli­ka­ra u Be­og­ ra­du, te ko­nač­ni
po­vra­tak u Vr­bas - smi­ru­ju avan­gar­di­stič­ki žar u
sli­kar­stvu Jo­že­fa Pe­ha­na. Po­sle­rat­no vre­me do­no­si
no­vu i dru­ga­či­ju si­tu­ac­ i­ju – Pe­han vi­še ni­je u sta­
nju da pre­ko no­ve dr­žav­ne gra­ni­ce od­la­zi u svoj
pe­štan­ski ate­lje, svi nje­go­vi kon­tak­ti sa pe­štan­skim
umet­nič­kim ži­vo­tom su pre­ki­nu­ti, one­mo­gu­ćen je
do­dir sa zna­čaj­nim iz­lo­žba­ma ko­je su pred­sta­vlja­le
ta­da ak­tu­el­ne evr­op­ske umet­nič­ke ten­den­ci­je...
Da­ka­ko, Nađ­ba­nja je i da­lje oku­plja­la umet­
ni­ke. Iako za ko­lo­ni­ju vi­še ni­su ka­rak­te­ri­stič­ne
avan­gar­di­stič­ke pri­če, is­ku­stva su i da­lje dra­go­ce­
na. Go­di­ne 1918. u Nađ­banj­skoj ko­lo­ni­ji, uz sta­
re voj­vo­đan­ske uče­sni­ke Euge­na Pa­skua i Ar­pada
G. Ba­la­ža, po pr­vi put bo­ra­ve i ra­de Ivan Cve­ja­nov
(1899-1931), Zo­ra Pe­tro­vić (1894-1962) i Ivan Ra­
do­vić (1984-1973). Naj­ve­ro­vat­ni­je go­di­nu-dve pre
njih, u Nađ­ba­nji je bo­ra­vio i Ivan Ta­ba­ko­vić (1898-
1977)... 7 U to vre­me Zo­ra Pe­tro­vić i Ivan Ra­do­
vić po­zna­ju umet­nič­ke pri­li­ke u Pe­šti. Tu raz­gle­
da­ju mno­go­broj­ne iz­lo­žbe, us­po­sta­vlja­ju kon­tak­te
5 Jo­žef Pe­han: Iz pred­go­vo­ra u ka­ta­lo­gu sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe,
Vr­bas, fe­bru­ar 1913.
6 Pe­han je mo­bi­li­san u Su­bo­ti­ci. U voj­sci se sre­će sa su­bo­tič­
kim sli­ka­ri­ma Šan­do­rom Ola­hom i Pe­te­rom Kal­ma­nom te sa
mla­dim va­ja­rom Ka­r­lom Ba­ra­nji­jem.
7 Be­la Du­ran­ci: Nađ­ba­nja i Voj­vo­đa­ni, Li­kov­ni su­sret, Su­bo­
ti­ca 1996: 16.
243
VI ĐENJA
sa ma­đar­skim umet­ni­ci­ma. Zo­ra Pe­tro­vić stu­di­ra
u Bu­dim­pe­šti od 1915. do 1918. go­di­ne, Ra­do­vić
od 1917. do 1920. go­di­ne. Obo­je su stu­den­ti na
bu­dim­pe­štan­skoj Aka­de­mi­ji, kod istog pro­fe­so­
ra - Ištva­na Re­ti­ja. Ivan Ra­do­vić je bio, po oce­na­
ma, čak naj­u­spe­šni­ji Re­ti­jev stu­dent i upra­vo zbog
to­ga mu je pro­fe­sor iz­dej­stvo­vao nov­ča­nu po­moć
za jed­no­me­seč­ni bo­ra­vak u sli­kar­skoj ko­lo­ni­ji u
Nađ­ba­nji. Ka­ko je to sam če­sto is­ti­cao, Nađ­banj­
ska ko­lo­ni­ja ga je pri­vla­či­la još od nje­go­vih ra­nih
sli­kar­skih da­na u Som­bo­ru. Ra­do­vić je bio iz­u­zet­
no za­do­vo­ljan ko­lo­ni­jom jer je ta­mo vred­no ra­dio
i upi­jao sve oko se­be, o če­mu je go­vo­rio i Ivan Ta­
ba­ko­vić u jed­nom svom raz­go­vo­ru sa Be­lom Du­
ran­ci­jem. Ple­ne­ri­stič­ki na­čin sli­ka­nja je Ra­do­vi­ću,
u tom tre­nut­ku, oči­gled­no po­go­do­vao. „Osta­li su
mi u dra­goj uspo­me­ni da­ni u sli­kar­skoj ko­lo­ni­ji
u Nađ­ba­nji; i ra­ni­je sam ži­ve­ći u ba­nat­skim pro­
stran­stvi­ma vo­leo pri­ro­du, ov­de sam, me­đu­tim,
na­uč­ io da je po­sma­tram na je­dan dru­gi na­čin, da
du­blje ula­zim u nje­ne pre­fi­nje­ne de­ta­lje. To se sva­
ka­ko od­ra­zi­lo na mo­ja sli­kar­ska shva­ta­nja.“8
Slič­no Ra­do­vi­ću, Nađ­banj­ska ko­lo­ni­ja je bi­la
zna­čaj­no me­sto i u raz­vo­ju sli­kar­stva Zo­re Pe­tro­
vić. U mo­no­graf­skom tek­stu o na­šoj is­tak­nu­toj sli­
kar­ki Ka­ta­ri­na Pa­vlo­vić kon­sta­tu­je: “U sli­kar­skom
fo­r­mi­ra­nju Zo­re Pe­tro­vić ve­li­ku ulo­gu od­i­grao je
njen bo­ra­vak u sli­kar­skoj ko­lo­ni­ji Nađ­ba­nja (1918)
i uti­caj nje­nog pro­fe­so­ra, ma­đar­skog im­pre­si­o­ni­ste
Ištva­na Re­ti­ja“, a Mi­ško Šu­va­ko­vić je još de­cid­ni­ji u
svo­joj kon­sta­ta­ci­ji: „Nje­no ško­lo­va­nje u Bu­dim­pe­
šti (1915-1918) i ra­ni bo­ra­vak u Nađ­ba­nji (1918)
su njen rad pre­u­sme­ri­li ka mo­der­ni­zmu i eks­pre­
siv­nim ten­den­ci­ja­ma po­sle im­pre­si­o­ni­zma“.9
8[8] (?): „In­ter­vju sa sli­ka­rom Iva­nom Ra­do­vi­ćem“, Po­li­ti­ka,
Be­og­ rad, 10. ju­na 1973.
9[9] Mi­ško Šu­va­ko­vić i Da­r­ko Ši­mi­čić: Cen­tral­no­e­vrop­ski
aspek­ti voj­vo­đan­skih avan­gar­di. Gra­nič­ni fe­no­me­ni, fe­no­me­ni
gra­ni­ca. Ob­ja­vlje­no u ka­ta­lo­gu isto­im
­ e­ne iz­lo­žbe, No­vi Sad,
Mu­zej sa­vre­me­ne li­kov­ne umet­no­sti, sep­tem­bar 2002.
VI Đ ENJA
Ipak, naj­u­por­ni­ji voj­vo­đan­ski po­ho­di­telj umet­
nič­ke ko­lo­ni­je Nađ­ba­nja sva­ka­ko je bio Ba­laž G.
Ar­pad. Jed­na od naj­in­te­re­sant­ni­jih fi­gu­ra voj­vo­
đan­ske umet­no­sti to­kom pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog
ve­ka, Ba­laž se ov­de pr­vi put na­šao 1913. go­di­ne, i
on kao uče­nik već po­mi­nja­nog Re­ti­ja. Pr­vi svet­ski
rat pre­ki­da nje­go­va nađ­banj­ska go­sto­va­nja, te je u
ko­lo­ni­ji po­no­vo već 1918. a iste te go­di­ne se sre­
će i sa Ka­ša­kom, što će sva­ka­ko uti­ca­ti na nje­go­vo
ide­o­lo­ško shva­ta­nje umet­no­sti, te na stal­ni so­ci­jal­
no-po­li­tič­ki pri­zvuk nje­go­vog iz­ra­za. In­te­re­sant­no
je za­pa­ža­nje Je­r­ka De­ne­gri­ja, za ko­jeg je Ba­laž „ka­
rak­te­ri­sti­čan lik umet­ni­ka Sred­nje Evr­o­pe, ka­ko
se taj lik mo­že sa­gle­da­ti i de­fi­ni­sa­ti u uslo­vi­ma fo­r­
mi­ra­nja u pr­vim de­ce­ni­ja­ma XX ve­ka“.10 Ar­pad G.
Ba­laž će bi­ti „re­dov­ni ne­re­dov­ni“ gost nađ­banj­ske
ko­lo­­ni­je sve do 1942. go­di­ne, ka­da ta­mo po­sled­
nji put bo­ra­vi. Da­kle, Nađ­ba­nja je „ugra­đe­na“ u
nje­go­vu stva­ra­lač­ku de­lat­nost u ši­ro­kom ra­spo­nu
pu­ne tri de­ce­ni­je. Iako je naj­du­že ži­veo u Su­bo­ti­ci,
Ba­laž je, iz­me­đu dva ra­ta, ži­veo i ra­dio u raz­li­či­tim
me­sti­ma. Za na­šu isto­ri­ju umet­no­sti je za­ni­mlji­
vo da je od 1927. go­di­ne ži­veo i ra­dio u Be­o­gra­du,
gde je 1929. go­di­ne pri­re­dio sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu
ko­ju će Oto Bi­ha­lji Me­rin u No­voj Li­te­ra­tu­ri ozna­
či­ti kao „po­če­tak no­vog re­a­li­zma“, te da je 1930.
go­di­ne po­stao član gru­pe „Ob­lik“. Nje­go­va umet­
nost je iz­u­zet­no zna­čaj­na i u pe­ri­o­du po­sle 1920.
go­di­ne, ka­da na­sta­ju nje­go­va naj­ra­di­kal­ni­ja de­la
u du­hu ku­bi­zma, ku­bo­ek­spre­si­o­ni­zma te so­ci­jal­
nog eks­pre­si­o­ni­zma, ko­ji su pra­vi do­kaz umet­ni­
ko­ve sprem­no­sti da re­a­gu­je na ak­tu­el­no­sti sve­ta
i vre­me­na u ko­jem je ži­veo i stva­rao... Za isto­ri­ju
umet­no­sti kod nas Ba­la­žev naj­zna­čaj­ni­ji do­pri­nos
je sva­ka­ko ostva­ren ma­pom li­to­graf­skih gra­fi­ka
10 Je­ša De­ne­gri: Eks­pre­si­o­ni­zam i ku­bi­zam, gra­ni­ca fo­r­me.
Ob­ja­vlje­no u ka­ta­lo­gu Cen­tral­no­e­vrop­ski aspek­ti voj­vo­đan­
skih avan­gar­di. Gra­nič­ni fe­no­me­ni, fe­no­me­ni gra­ni­ca. Ob­ja­
vlje­no u ka­ta­lo­gu isto­i­me­ne iz­lo­žbe, No­vi Sad, Mu­zej sa­vre­
me­ne li­kov­ne umet­no­sti, sep­tem­bar 2002.
Osam ilu­stra­ci­ja Adi­je­vih pe­sa­ma, ostva­re­nih 1930.
go­di­ne, u ko­ji­ma so­ci­jal­no pro­fi­li­sa­ne pri­zo­re re­a­li­
zu­je jed­nim su­ge­stiv­nim sim­bo­lič­no eks­pre­siv­nim
na­či­nom, pla­stič­ki di­sci­pli­no­va­no spr­o­ve­de­nim
– u du­hu Adi­je­ve po­e­zi­je, ka­ša­kov­ske ak­ti­vi­stič­ke
fi­lo­zo­fi­je i ka­rak­te­ri­stič­ne post­ku­bi­stič­ke auto­no­
mi­je pla­stič­kog pro­mi­šlja­nja mo­ti­va.
ooo
To­kom raz­me­đe ve­ko­va, a po­tom i to­kom pr­ve
po­lo­vi­ne dva­de­se­tog sto­le­ća, Umet­nič­ka ko­lo­ni­ja
Nađ­ba­nja ima zna­čaj­no ali ne­do­volj­no pro­u­če­no
i de­fi­ni­sa­no me­sto u voj­vo­đan­skoj i srp­skoj umet­
no­sti. Iz­me­đu Jo­že­fa Ma­li­ja, ko­ji je uče­stvo­vao u
pre­mi­jer­nom sa­zi­vu 1896. go­di­ne, i Ar­pa­da G. Ba­
la­ža, ko­ji je po­sled­nji od voj­vo­đan­skih umet­ni­ka
sli­kao u ovoj ko­lo­ni­ji 1942. go­di­ne, ukup­no je bo­
ra­vi­lo dva­de­se­tak re­le­vant­nih umet­ni­ka. Naj­zna­
čaj­ni­ji me­đu nji­ma (Štrajt­man, Pe­han, Ko­pi­lo­vić,
Fa­r­kaš, Olah, Ra­do­vić, Z. Pe­tro­vić, Ta­ba­ko­vić, Ar­
pad G. Ba­laž) su­štin­ski su uti­ca­li na prav­ce raz­vo­ja
sli­kar­ske umet­no­sti u Voj­vo­di­ni i Sr­bi­ji. Nji­ho­va
ak­tiv­nost u nađ­banj­skim oku­plja­nji­ma re­zul­ti­ra­
la je us­po­sta­vlja­njem čvr­stih srp­sko-ma­đar­skih
umet­nič­kih ve­za i uti­ca­ja, upo­zna­va­njem sa ak­tu­
el­nim ten­den­ci­ja­ma u Evr­o­pi, te us­po­sta­vlja­njem
mno­go­broj­nih kon­ta­ka­ta sa in­di­rekt­nim ili di­rekt­
nim po­sle­di­ca­ma... Pre­ko Nađ­ba­nje su do srp­skih
i voj­vo­đan­skih umet­ni­ka, li­ni­jom Bu­dim­pe­šta –
Su­bo­ti­ca – Beč­ke­rek - No­vi Sad - Be­og­ rad, pri­sti­
za­le “sve­že“ in­for­ma­ci­je o tri­ma ve­li­kim umet­nič­
kim sce­na­ma tog vre­me­na (Bu­dim­pe­šta, Min­hen,
Pa­riz)... U pro­u­ča­va­nju umet­no­sti ko­ja se od­vi­ja­la
unu­tar voj­vo­đan­skog li­kov­nog pro­sto­ra fe­no­men
pre­pli­ta­nja umet­nič­kih ten­den­ci­ja i me­đu­sob­nih
od­no­sa – za­si­gur­no ostva­re­nih u Nađ­ba­nji - pred­
sta­vlja za­ni­mljiv pri­mer mul­ti­kul­tu­ral­nih fe­no­
me­na „ko­ji ni­je sa­mo po­sle­di­ca po­sred­nih pre­sto­
nič­kih uti­ca­ja, ne­go efe­kat slo­že­nih pro­ce­sa tran­
244

sfor­ma­ci­ja i di­rekt­nih su­o­ča­va­nja sa fe­no­me­ni­ma
evr­op­ske, pre sve­ga cen­tral­no­e­vrop­ske i sred­nje­e­
vrop­ske umet­no­sti“11.
A Tet, Ma, Ze­nit, Ut
Srp­sko-ma­đar­ske umet­nič­ke ve­ze to­kom pr­
ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka za­sno­va­ne su na dve
cen­tral­ne tač­ke. Pr­vu či­ni uče­šće voj­vo­đan­skih
i srp­skih sli­ka­ra u sa­zi­vi­ma Umet­nič­ke ko­lo­ni­je
Nađ­ba­nja, a dru­ga se za­pa­ža u ak­ti­vi­stič­kim ak­
tiv­no­sti­ma i sna­žnom uti­ca­ju Ka­ša­ko­vih umet­nič­
kih ak­tiv­no­sti ko­je su pri­hva­će­ne na obe stra­ne,
po­seb­no sa­rad­njom avan­gar­di­stič­kih ča­so­pi­sa (A
Tett, Ma, Ut, Ze­nit). U prin­ci­pu, u jed­nom re­la­tiv­
no pre­ci­zno po­sta­vlje­nom ras­po­re­du, me­đu­sob­ni
srp­sko-ma­đar­ski uti­ca­ji zna­čaj­ni su za: a) raz­voj­nu
li­ni­ju sli­kar­stva (od po­stim­pre­si­o­ni­zma i ple­ne­
ri­zma, pre­ko fo­vi­zma i eks­pre­si­o­ni­zma, do kon­
struk­ti­vi­zma i ku­bi­zma), i b) za iz­uz­ et­no di­na­mi­
čan pro­ces pa­ra­lel­nog avan­gar­di­zma (ak­ti­vi­zam,
da­da, ze­ni­ti­zam).
Po­ka­za­lo se da će ko­lo­ni­ja u Nađ­ba­nji svo­jim
voj­vo­đan­skim i srp­skim po­ho­di­te­lji­ma po­ka­za­ti
bo­ga­tu ra­zno­li­kost ino­va­tiv­nih sli­kar­skih po­ja­va.
Si­njei Me­r­še, Ho­lo­ši, Re­ti i či­tav niz ta­da mla­đih
ma­đar­skih umet­ni­ka su u Nađ­ba­nji raz­vi­li ra­sve­
tlje­ni ple­ne­ri­zam, (post)im­pre­si­o­ni­stič­ko vi­đe­nje
sve­ta i vre­me­na, te či­sti fo­vi­stič­ki ko­lo­ri­stič­ki kon­
cept sli­ke. Na nađ­banj­ske „ko­lo­ni­ste“ do­ne­kle će
uti­ca­ti i čla­no­vi avan­gar­di­stič­ke sli­kar­ske gru­pe
„Tra­ga­či“, ko­ja je po­tom pro­me­ni­la ime u „Osmo­
ri­ca“ (Ke­rn­stok, Be­re­nji, Ti­ha­nji, Co­bel, Ma­r­fi,
Or­ban, Por, Ci­ga­nji - ko­ji su do­la­zi­li u Nađ­ba­nju
afir­mi­šu­ći duh dru­ga­či­jeg se­za­ni­stič­kog sli­kar­
skog kon­cep­ta). Sva ta na­če­la i uve­re­nja uti­ca­će i
na umet­ni­ke iz na­ših kra­je­va po­put ve­li­ko­beč­ke­
11 Mi­ško Šu­va­ko­vić i Da­r­ko Ši­mi­čić: Isto.
245
VI ĐENJA
reč­kog sli­ka­ra Štrajt­ma­na, Bač­ko­to­pol­ca Ko­pi­
lo­vi­ća, Vr­ba­ša­ni­na Pe­ha­na, Su­bo­ti­ča­ni­na Ba­la­ža,
Som­bor­ca Ra­do­vi­ća, na Zo­ru Pe­tro­vić i Iva­na Ta­
ba­ko­vi­ća, či­je su de­sti­na­ci­je tih go­di­na u pe­r­ma­
nent­noj pro­me­ni, te na još po­ne­ke voj­vo­đan­ske i
srp­ske umet­ni­ke. Uglav­nom, Nađ­ba­nja od­ba­cu­je
beč­ki aka­de­mi­zam a pri­hva­ta no­ve ten­den­ci­je ko­je
do­pri­no­se da se ov­da­šnja umet­nost usa­gla­si sa ak­
tu­el­nim zbi­va­nji­ma u dru­štvu, te sa do­stig­nu­ći­ma
u na­u­ci i ta­da­šnjoj kul­tu­ri. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti
da se, za­hva­lju­ju­ći ko­lo­nij­skom kon­cep­tu, od­lu­ču­
ju­će pro­me­ne ostva­ru­ju iz­van cen­ta­ra, što je za­si­
gur­no po­go­do­va­lo umet­ni­ci­ma iz tzv. „ma­đar­ske
pro­vin­ci­je“, po­go­to­vu iz Voj­vo­di­ne, ko­ji su se na­
la­zi­li iz­me­đu Bu­dim­pe­šte i Be­o­gra­da, iz­me­đu dva
ve­li­ka cen­tra - pod­jed­na­ko uda­lje­na i od jed­nog i
od dru­gog. U sva­kom slu­ča­ju, po­sle­di­ce sa­rad­nje
sa ak­te­ri­ma ma­đar­ske umet­no­sti u voj­vo­đan­skoj
umet­no­sti je­su pro­duk­tiv­ne. Na svo­je­vr­snoj sre­
do­kra­ći iz­me­đu jed­ne sred­nje­e­vrop­ske i jed­ne bal­
kan­ske pre­sto­ni­ce usta­no­vlje­ni su pr­vi re­le­vant­ni i
stil­ski di­fe­ren­ci­ra­ni opu­si, ko­ji­ma su do­tak­nu­ti to­
ko­vi naj­sa­vre­me­ni­jih umet­nič­kih zbi­va­nja to­kom
pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka.
Za po­ja­vu ak­ti­vi­stič­kih i avan­gar­di­stič­kih ten­
den­ci­ja naj­za­slu­žni­ji je sva­ka­ko pe­snik, pi­sac, sli­kar
i gra­fi­čar La­još Ka­šak – cen­tral­na lič­nost ma­đar­ske
avan­gar­de. Svo­ju ak­ti­vi­stič­ku ak­tiv­nost ovaj umet­
nik za­po­či­nje sre­di­nom dru­ge de­ce­ni­je a je­dan od
va­žni­jih da­tu­ma nje­go­vog avan­gar­di­stič­kog de­lo­
va­nja sva­ka­ko je 1. no­vem­bra 1915. go­di­ne, ka­
da u Bu­dim­pe­šti po­kre­će ča­so­pis A Tett (Ak­ci­ja).
Taj Ka­ša­kov ča­so­pis je­dva je pre­va­lio go­di­nu da­
na tra­ja­nja a pr­vi put je bio za­bra­njen na­kon sa­mo
dve ne­de­lje. Za­ple­njen je već 15. no­vem­bra - zbog
„vre­đa­nja hri­šćan­skih sve­ti­nja“. Raz­log za­bra­ni je
Ka­ša­ko­va pri­po­vet­ka Sa­hra­na an­ti­hri­sta te re­pro­
duk­ci­ja sli­ke Opla­ki­va­nje Hri­sta pe­čuj­skog Sr­bi­na
sli­ka­ra Pe­tra Do­bro­vi­ća. Isto­ri­ja A Tett-a ni­je du­go
tra­ja­la jer je već sle­de­će, 1916. go­di­ne ko­nač­no za­
VI Đ ENJA
bra­njen. Zbog to­ga Ka­šak po­kre­će no­vi ča­so­pis –
Ma (Da­nas), u ko­jem svo­je pri­lo­ge ob­ja­vlju­ju ak­te­
ri ma­đar­skog ak­ti­vi­stič­kog po­kre­ta, re­vo­lu­ci­o­nar­ni
mla­di umet­ni­ci ko­ji na­sto­je da na­met­nu no­vu du­
hov­nu kli­mu, no­vu umet­nost i du­hov­no oslo­bo­
đe­nje čo­ve­ka... Ča­so­pis Ma ima sa­svim spe­ci­fič­ni
di­zajn – na­met­nut je prin­cip kon­struk­ti­vi­zma, no­
va ti­po­gra­fi­ja, re­pro­du­ko­va­ni su ra­do­vi avan­gar­
di­stič­ki ras­po­lo­že­nih umet­ni­ka... U ma­đar­skom
ak­ti­vi­zmu uče­stvu­ju La­još Ka­šak, La­slo Mo­ho­lji
Nađ, Šan­dor Ba­r­ta, Be­la Uic, La­još Ti­ha­nji, Pe­tar
Do­bro­vić, Šan­dor Bo­rt­nik, Ma­tis Totč i dru­gi. Nji­
ho­va ak­tiv­nost ni­je bi­la ogra­ni­če­na tek pe­štan­skim
okru­že­njem ne­go su se ra­do­vi i tek­sto­vi ma­đar­skih
umet­ni­ka po­ja­vlji­va­li u mno­gim iz­van­ma­đar­skim
ča­so­pi­si­ma – a Ju­li­ja Sa­bo pri­me­ću­je da je „ma­đar­
ski kult de­la­nja bio va­žan ideal u sred­nje­i­stoč­noj
Evr­o­pi, te da se la­ko ve­zi­vao za anar­hi­stič­ke sve­to­
na­zo­re“.12 Ma­đar­ski umet­nič­ki ak­ti­vi­zam je na­sto­
jao da do­ne­se zna­čaj­ne i sve­o­bu­hvat­ne pro­me­ne, a
Ernst Fi­šer čak kon­sta­tu­je da su „Ma-isti“ na­sto­ja­
li da se na­met­nu kao no­ve du­hov­ne vo­đe i tvor­ci
jed­nog no­vog i dru­ga­či­jeg dru­štva, kao avan­gar­di­
stič­ki ak­te­ri no­vih dru­štve­nih od­no­sa. Na ža­lost, ta
na­sto­ja­nja im se ni­su is­pu­ni­la – 1919. go­di­ne po­raz
ma­đar­ske re­vo­lu­ci­je uzr­o­ku­je za­bra­nu ra­da ča­so­
pi­sa a Ka­šak bi­va za­tvo­ren... Po iz­la­sku iz za­tvo­ra,
već 1. ma­ja 1920. go­di­ne, Ka­šak je u Be­ču i tu po­
no­vo po­kre­će Ma. Uz nje­ga je, ta­ko­đe isto­rij­skim
do­ga­đa­ji­ma i raz­vo­jem si­tu­a­ci­je u Ma­đar­skoj razo­­
ča­ran, ali iz­u­zet­no stva­ra­lač­ki am­bi­ci­o­zan La­slo
Mo­ho­lji Nađ. Ka­šak u Be­ču, gde se ka­sni­je fo­r­mi­ra
je­zgro ma­đar­ske kul­tur­ne emi­gra­ci­je, na­pu­šta ak­
ti­vi­stič­ku oštri­nu ča­so­pi­sa a za­dr­ža­va sa­mo na­če­lo
neo­p­hod­no­sti du­hov­nog oslo­bo­đe­nja čo­ve­ka, a Ju­
li­ja Sa­bo za­pa­ža da se ta­da „okre­nuo ka evr­op­skim
to­ko­vi­ma no­vih umet­no­sti i us­peo da Ma uz­dig­
12 Ju­lia Sa­bo: A Magyar ak­ti­vi­zmus művésze­te 1915-1927,
Bu­da­pest, Co­r­vi­na, 1981: 130-131.
ne na estet­ski ni­vo naj­zna­čaj­ni­jih in­ter­na­ci­o­nal­nih
avan­gard­nih ča­so­pi­sa“.13
Po okon­ča­nju Pr­vog svet­skog ra­ta umet­no­sti
su na­met­nu­ta no­va oče­ki­va­nja: no­vo do­ba i dru­
ga­či­ji dru­štve­ni od­no­si zah­te­va­ju no­vu i dru­ga­či­ju
umet­nost. Po­čet­kom dva­de­se­tih go­di­na po­ja­vlju­ju
se mno­gi umet­nič­ki ča­so­pi­si kao spe­ci­fič­ni fe­no­
me­ni is­ka­zi­va­nja no­vih umet­nič­kih te­žnji. U ši­rem
re­gi­o­nu biv­še Austro-Ugar­ske, to­kom dva­de­se­tih
go­di­na pro­šlog ve­ka de­lu­je ve­lik broj ta­kvih ča­so­
pi­sa: A Tett, Ma i Akas­ztott Em­ber u Ma­đar­skoj,
Ge­ni­us, Periszkóp, Nep­ke­let, Con­ti­po­ra­nul, 75 HP,
Punct i In­te­gral u Ru­mu­ni­ji, Tűz u Slo­vač­koj, Disk
u Če­škoj, Ze­nit i Ut u Ju­go­sla­vi­ji...
U ju­go­slo­ven­skoj umet­no­sti to­kom dva­de­se­tih
i tri­de­se­tih go­di­na, tač­ni­je u pe­ri­o­du 1921-1932,
de­lu­je ve­ći broj re­le­vant­nih avan­gard­nih umet­nič­
kih ča­so­pi­sa. U Be­o­gra­du, Za­gre­bu, No­vom Sa­
du i Lju­blja­ni po­ja­vlju­ju se Sve­to­kret, Ze­nit, Da­da
Tank, Da­da Jazz, Da­da Jok, Ut, Pu­te­vi, Sve­do­čan­
stva, Hip­nos, Rde­či pi­lot, No­vi oder, Tank, Več­nost,
50 u Evr­o­pi, Al­ma­nah Ne­mo­gu­će – L Im­pos­si­ble,
Nad­re­a­li­zam da­nas i ov­de... Ka­ko to u svom tek­
stu „Isto­rij­ske avan­gra­de: da­da­i­zam - ze­ni­ti­zam –
nad­re­a­li­zam“ kon­sta­tu­je Mi­lan­ka To­dić: „Nji­ho­vo
po­sto­ja­nje omo­gu­ću­je da se go­vo­ri o ča­so­pi­su kao
naj­kom­plet­ni­jem ju­go­slo­ven­skom avan­gard­nom
de­lu“.
Sva­ka­ko, naš naj­zna­čaj­ni­ji umet­nič­ki ča­so­pis
pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka, Ze­nit, po­či­nje da
iz­la­zi u Za­gre­bu 1921. go­di­ne a po­tom se 1924.
„pre­se­lja­va“ u Be­o­grad, gde je iz­la­zio sve do 1926.
go­di­ne. Štam­pa­no je ukup­no 43 bro­ja. Ovaj ča­so­
pis je gla­si­lo ze­ni­ti­zma, umet­nič­kog po­kre­ta či­ji
je osni­vač Lju­bo­mir Mi­cić, ko­ji se za­la­že za ru­še­
nje sta­rih vred­no­sti i us­po­sta­vlja­nje no­ve kul­tu­re.
On go­vo­ri o „ap­strakt­nom ko­smič­kom eks­pre­si­
o­ni­zmu“ te o „lič­no­sti ba­r­ba­ro­ge­ni­ja ko­ja će pro­
13 Isto.
246

pa­loj kul­tu­ri za­pad­ne Evr­o­pe do­ne­ti sve­žu sna­gu
Is­to­ka“, o „bal­ka­ni­za­ci­ji evr­op­ske kul­tu­re i ci­vi­li­
za­ci­je“.14 Mi­ci­će­va este­ti­ka je za­sno­va­na na ide­ji
auto­no­mi­je umet­no­sti. Po nje­mu „No­va umet­
nost je uslo­vlje­na svo­jim sop­stve­nim prin­ci­pi­ma,
svo­jim sop­stve­nim za­ko­ni­ma, ne­za­vi­sna od za­ko­
na pri­ro­de“.15 „Na idej­nom pla­nu ze­ni­ti­zam je bio
u zna­ku oštre kri­ti­ke evr­op­skog ci­vi­li­za­cij­skog
kom­plek­sa, ko­jem je u du­hu ino­va­tiv­nih ten­den­
ci­ja po­nu­dio pan­bal­kan­sku kul­tur­nu kon­cep­ci­ju,
iz­ra­đe­nu na prin­ci­pi­ma neo­pri­mi­ti­vi­zma“ (Vi­da
Go­lu­bo­vić i Iri­na Su­bo­tić) a ze­ni­ti­sti se za­la­žu za
no­vo sli­kar­stvo (ap­strak­ci­ja, kon­struk­ci­ja, ku­bi­
zam), ba­ve se avan­gard­nom po­e­zi­jom u ko­joj se
reč če­sto svo­di na iz­dvo­je­ni i osa­mo­sta­lje­ni ele­
ment... U Ze­ni­tu se po­ja­vlju­ju sa­rad­nič­ki pri­lo­zi
ve­li­kog bro­ja avan­gard­nih umet­ni­ka iz Evr­o­pe
a Mi­cić us­po­sta­vlja sa­rad­nju sa ak­te­ri­ma ru­skog
umet­nič­kog eks­pe­ri­men­ta Kan­din­skim, Ma­lje­
vi­čem, Ta­tlji­nim, El Li­sic­kim (El Lis­sitzky), Ar­
hi­pen­kom, Zad­ki­nim, Blo­kom, Eren­bur­gom,
Hleb­nji­ko­vim, ita­li­jan­skim fu­tu­ri­sti­ma (To­ma­zo
Ma­ri­ne­ti), ma­đar­skim ak­ti­vi­sti­ma (Ka­šak, La­slo
Mo­ho­lji Nađ), te mno­go­broj­nim po­je­din­ci­ma
po­put Val­te­ra Gro­pi­u­sa, Tea van Dus­bur­ga (Theo
van Do­es­burg), Ro­ber­ta De­lo­ne­ja (Ro­bert De­
la­u­nay)... Po­red Mi­ci­ća, Bran­ka Ve Po­ljan­skog,
Iva­na Go­la i Bo­ška To­ki­na, u Ze­ni­tu ob­ja­vlju­ju
Vi­na­ver, Ma­tić, Cr­njan­ski, Rast­ko Pe­tro­vić, Dra­
gan Alek­sić te Če­r­ni­goj, Ge­can, Se­is­sel (Jo Klek),
Ste­pan­čić, Pe­trov, Bi­je­lić, Šu­ma­no­vić i dru­gi.
Zbog svog iz­ra­zi­to in­ter­na­ci­o­na­li­stič­kog ka­rak­
te­ra Ze­nit po­sta­je ča­so­pis ko­ji je rav­no­pra­van sa
ta­da­šnjim avan­gar­di­stič­kim evr­op­skim gla­si­li­ma
ali je de­ter­mi­ni­san kao auten­tič­ni po­kret iz­van
već fo­r­mi­ra­nih to­ko­va in­ter­na­ci­o­nal­ne za­pad­no­
e­vrop­ske umet­nič­ke prak­se, kao „no­va bal­kan­ska
14 Lju­bo­mir Mi­cić: „No­va umet­nost“, Ze­nit, 1924, br. 34.
15 Isto.
247
VI ĐENJA
umet­nost“ ili „kao bal­kan­ski ka­ta­li­za­tor no­vog
ži­vo­ta i no­ve umet­no­sti“...16
Ze­ni­ti­sti sa­ra­đu­ju sa ma­đar­skim ak­ti­vi­sti­ma.
Ma­đar­ska isto­ri­čar­ka umet­no­sti Ju­li­ja Sa­bo čak
kon­sta­tu­je: „In­te­re­sant­na cr­ti­ca u isto­ri­ji ze­ni­ti­zma
je i to što su ze­ni­ti­sti se­be sma­tra­li na­sta­vlja­či­ma
me­đu­na­rod­nog pro­gra­ma i kul­ta de­lo­va­nja ak­te­ra
ma­đar­skog ak­ti­vi­zma“.17 Mi­cić u Ze­ni­tu ob­ja­vlju­je
Ka­ša­ko­vu po­e­zi­ju („Pe­sma 8“, Ze­nit, br. 6, Za­greb
1921) te tekst „Ar­hi­tek­tu­ra sli­ke“ („sa­mo­cilj­na ar­
hi­tek­tu­ra sli­ke i kon­struk­ti­vi­zma“), a na na­slov­nim
stra­na­ma ovog ča­so­pi­sa to­kom 1922. go­di­ne ob­ja­
vlje­ne su kon­struk­ti­vi­stič­ke gra­fi­ke La­jo­ša Ka­ša­ka
i La­sla Mo­ho­lji Na­đa. U bro­ju 15 ob­ja­vljen je Ka­
ša­kov li­no­rez, po­slat iz Be­ča, a u dvo­bro­ju 19/20,
de­cem­bra 1922. go­di­ne, i sve­de­na li­no­re­zna gra­
fi­ka Mo­ho­lji Na­đa u du­hu nje­go­vih naj­zna­čaj­ni­jih
ra­do­va slič­ne pro­ve­ni­jen­ci­je. Sa­mo ne­ko­li­ko bro­je­
va ra­ni­je, to­kom fe­bru­a­ra iste go­di­ne, na na­slov­noj
stra­ni­ci Ze­ni­ta bio je ob­ja­vljen ču­ve­ni Ta­tlji­nov rad
Na­crt za spo­me­nik. Po­ja­va ovih ge­o­me­trij­sko-kon­
struk­ti­vi­stič­kih ostva­re­nja ni­ka­ko ni­je bez­raz­lo­
žna i ne­za­pa­že­na. Is­tra­ži­va­či i ana­li­ti­ča­ri Ze­ni­ta su
usta­no­vi­li da je u po­čet­ku kon­cept ča­so­pi­sa (i po­
kre­ta ze­ni­ti­zma) bio u zna­ku eks­pre­si­o­ni­zma a da,
upra­vo od te 1922. go­di­ne, u Ze­ni­tu pre­vla­da­va­ju
kon­struk­ti­vi­stič­ke ide­je. Da­kle, dvo­ji­ca naj­i­stak­nu­
ti­jih ak­te­ra po­kre­ta ma­đar­skih ak­ci­o­ni­sta svo­jim
pri­lo­zi­ma bit­no uti­ču na fo­r­mi­ra­nje tog spe­ci­fič­
nog kon­cep­ta. Uosta­lom, Ze­nit i Ma ima­ju mno­go
za­jed­nič­kog, iz­me­đu osta­log slič­nost „raz­voj­nih li­
ni­ja“ ča­so­pi­sa, isto­vre­me­nost i bli­skost po­me­nu­tih
kon­struk­ti­vi­stič­kih te­žnji, te slič­nih ti­po­graf­skih i
pot­pu­no „uskla­đe­nih“ di­zaj­ner­skih re­še­nja. Osim
to­ga, po­treb­no je na­gla­si­ti da je sve to u pot­pu­nom
16 Lju­bo­mir Mi­cić: „Ze­ni­ti­zam kao bal­kan­ski ka­ta­li­za­tor no­
vog ži­vo­ta i no­ve umet­no­sti“, Ze­nit, 1924, br. 34.
17 Ju­lia Sa­bo: A Magyar ak­ti­vi­zmus művésze­te 1915-1927,
Bu­da­pest, Co­r­vi­na, 1981: 130-131.
VI Đ ENJA
sa­gla­sju sa ta­da ak­tu­el­nim evr­op­skim umet­nič­kim
ten­den­ci­ja­ma i zbi­va­nji­ma.
Či­ni se da su po­sto­ja­le i ne­ke bli­ske lič­ne ve­
ze ze­ni­ti­sta i ma­đar­skih ak­ti­vi­sta. Je­dan kon­takt je
„ma­te­ri­ja­li­zo­van“ cr­te­žom ak­ti­vi­stič­kog sli­ka­ra i
bli­skog Ka­ša­ko­vog sa­rad­ni­ka La­jo­ša Ti­ha­nji­ja, na­
slo­vlje­nim Bran­co Po­jan­co szerb ze­ni­ti­sta költő po­
r­tréja (Po­r­tret Bran­ka Po­jan­ka, srp­skog ze­ni­ti­stič­
kog pe­sni­ka). Taj po­r­tret Bran­ka Ve Po­ljan­skog,
Mi­ci­će­vog bra­ta i po­u­zda­nog sa­rad­ni­ka, da­ti­ran
je 1920. go­di­ne. Po­r­tret ima svo­ju avan­gar­di­stič­
ku po­seb­nost jer je Ti­ha­nji oko kon­struk­ti­vi­stič­
ki pred­sta­vlje­nog po­r­tre­ta - iz­nad, is­pod i sa obe
stra­ne, uz ka­rak­te­ri­stič­no is­cr­ta­ne pred­sta­ve dvoj­
nih i pre­lo­mlje­nih stre­li­ca, is­pi­sao „Ze­nith, Ze­nit,
Зе­нит“, po­tvr­đu­ju­ći da je upo­znat s ka­rak­te­rom i
kon­cep­tom ze­ni­ti­stič­kog po­kre­ta.
Ovih ne­ko­li­ko po­me­nu­tih pri­me­ra, u sva­kom
slu­ča­ju, sve­do­če o po­sto­ja­nju ak­tiv­nih ve­za iz­
me­đu dva po­kre­ta okre­nu­ta ka no­vom shva­ta­nju
umet­no­sti i nje­ne funk­ci­o­na­li­za­ci­je (ze­ni­ti­zam
- ma­đar­ski ak­ti­vi­zam) te o kon­cep­cij­skoj bli­sko­
sti dva ča­so­pi­sa (Ze­nit - Ma). No, iz­u­zet­no je za­
ni­mlji­va či­nje­ni­ca da je taj fe­no­men bio vi­dljiv i
u vre­me auten­tič­nog re­a­li­zo­va­nja. Ta­ko je, svo­je­
vre­me­no u ru­mun­skom ča­so­pi­su slič­ne kon­cep­ci­je
Svi­ta­nje, ko­ji je iz­la­zio u Klu­žu, kon­sta­to­va­no da
je „osnov­ni ideal ze­ni­ti­stič­kog po­kre­ta su­ge­stiv­ni
anar­hi­stič­ki po­gled na svet i kult de­lo­va­nja, bli­zak
anar­hi­zmu ma­đar­skog ak­ti­vi­zma“.18
No­vo­sad­ski ča­so­pis Ut (Put) iz­la­zi od ma­r­ta
1922. do apri­la 1925. go­di­ne. Da­kle, i ovaj ča­so­pis
se po­ja­vlju­je na sa­mom po­čet­ku dva­de­se­tih go­di­na
pro­šlog ve­ka, u vre­me ka­da ta­kva umet­nič­ka pe­ri­
o­di­ka po­sta­je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih oso­be­no­sti
no­vih umet­nič­ko-ak­ti­vi­stič­kih zbi­va­nja u Evr­o­pi.
Po­vo­dom na­sta­ja­nja Ut-a po­treb­no je pod­se­ti­ti se
dra­ma­tič­nih zbi­va­nja u Ma­đar­skoj, gde je 1919.
18 Ju­lia Sa­bo: Isto.
go­di­ne Ho­r­ti­jev po­li­tič­ki te­ror ugu­šio ma­đar­sku
re­vo­lu­ci­ju a u ko­joj su avan­gar­di­sti oku­plje­ni oko
Ka­ša­ka i Ma am­bi­ci­o­zno uče­stvo­va­li pro­kla­mu­ju­ći
no­vu umet­nost pri­bli­že­nu po­tre­ba­ma „oslo­bo­đe­
nog“ čo­ve­ka, re­vo­lu­ci­ji i pro­le­ter­skoj kul­tu­ri. Ubr­
zo su od re­ži­ma, pa čak i od Be­le Ku­na, pro­gla­še­ni
za „de­ka­dent­nu umet­nost bu­r­žo­az­ i­je“... Taj ne­u­
speh, a po­tom i slom sed­mo­dnev­ne pe­čuj­ske Ba­
ranj­ske srp­sko-ma­đar­ske re­pu­bli­ke (14-21. av­gu­
sta 1921), či­ji je pred­sed­nik bio pe­čuj­ski Sr­bin sli­
kar Pe­tar Do­bro­vić, na­te­rao je mno­ge in­te­lek­tu­al­ce
u emi­gra­ci­ju. Ubr­zo je bu­dim­pe­štan­ska emi­gra­ci­ja
fo­r­mi­ra­la svoj in­te­lek­tu­al­ni emi­gra­ci­o­ni cen­tar u
Be­ču, gde su, na pri­mer, po­kre­nu­ta tri dnev­na li­
sta, te niz ča­so­pi­sa (me­đu ko­ji­ma i ob­no­vlje­ni Ma)
ko­ji su iz Be­ča di­stri­bu­i­ra­ni ma­đar­skoj di­ja­spo­ri
ši­rom Evr­o­pe. Pe­čuj­ska emi­gra­ci­ja se upu­ću­je ka
Ju­go­sla­vi­ji i uglav­nom se sme­šta u Be­o­gra­du i po
voj­vo­đan­skim gra­do­vi­ma i va­ro­ši­ca­ma (No­vi Sad,
Su­bo­ti­ca, Ve­li­ki Beč­ke­rek, Vr­šac)... To je, i u ovom
slu­ča­ju, re­zul­ti­ra­lo po­ja­vom avan­gard­nih ča­so­pi­
sa: u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku se po­ja­vlju­ju Re­na­is­san­ce
(Re­ne­san­sa) 1920. i Faklya (Ba­klja) 1922. go­di­ne.
U ne­kim već po­sto­je­ćim voj­vo­đan­skim li­sto­vi­ma
„po­ja­ča­va“ se knji­žev­ni i umet­nič­ki „do­da­tak“, kao
što je to slu­čaj sa vr­šač­kim li­stom Szom­bat (Su­bo­
ta) iz 1918, u ko­jem je is­tak­nu­ti sa­rad­nik Ka­ša­ko­
vog Ma Ja­noš Ma­ca ob­ja­vio dva pri­lo­ga od ko­jih
je je­dan iz­uz­ et­no za­ni­mlji­vog na­slo­va - „Ten­den­
ci­o­zno po­zo­ri­šte“; po­tom i su­bo­tič­ki li­sto­vi Bac­
smegyei Na­plo (Bač­ko­žu­pa­nij­ski dnev­nik), te Hi­r­
lap (Gla­snik), u ko­jem Mi­keš Flo­riš ob­ja­vlju­je či­tav
niz tek­sto­va o no­voj umet­no­sti, a Ma­ri­ja Cin­do­ri,
ve­ro­vat­no naj­bo­lji po­zna­va­lac ak­ti­vi­stič­kih umet­
nič­kih ak­tiv­no­sti u Voj­vo­di­ni, na­pi­se o avan­gar­di
je pro­na­šla čak i u no­vo­sad­skom li­stu Strandujság
(No­vi­ne za pla­žu)!
No­vo­sad­ski Ut (1922-1925) je sva­ka­ko naj­
zna­čaj­ni­ji avan­gar­di­stič­ki ča­so­pis u voj­vo­đan­skim
pro­sto­ri­ma. Iz­la­zio je na ma­đar­skom je­zi­ku. Taj
248

ča­so­pis ure­đu­je Zol­tan Ču­ka (Csu­ka Zoltán), ko­ji
se sa pe­čuj­skom emi­gra­ci­jom vra­tio u za­vi­čaj, ali
ovog pu­ta u no­vu dr­ža­vu. Nje­go­vi naj­i­stak­nu­ti­ji
sa­rad­ni­ci su Ja­noš Ču­ka (Csu­ka János), ko­jem je
Ka­šak na­de­nuo umet­nič­ko ime Ara­nji­mi­veš Ja­
noš (Aranymüves János), te Šan­dor Ha­ra­sti (Ha­
ras­zti Sándor), Pe­ter Le­rinc (Péter Lő­rinc), či­ji su
pse­u­do­ni­mi: Ar­pad Lang (Láng Ārpád), i Ža­r­ko
Pla­me­nac, kao i mno­go­broj­ni ov­da­šnji umet­ni­ci
po­put Dra­ga­na Alek­si­ća, Mi­la­na De­din­ca, Ra­de­
ta Dra­in­ca, Sta­ni­sla­va Zup­ca, Lju­bo­mi­ra Mi­ci­ća,
Ža­r­ka Va­si­lje­vi­ća, Sta­ni­sla­va Vi­na­ve­ra, Bo­ška To­
ki­na, Mi­haj­la Pe­tro­va, Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća... Ča­so­
pis Ut je ve­o­ma bli­zak Ka­ša­ku i kon­cep­ci­ji ča­so­
pi­sa Ma: „Pri to­me, Ma je slu­žio – pre sve­ga u
de­lu sve­ta gde se go­vo­rio ma­đar­ski je­zik – kao
mo­del za dru­ge avan­gard­ne gru­pe i nji­ho­ve pu­
bli­ka­ci­je. U Kra­lje­vi­ni SHS (ka­sni­je Ju­go­sla­vi­
ji) gru­pa mla­dih ma­đar­skih avan­gard­nih pi­sa­ca
oku­plje­na oko ča­so­pi­sa Ut (Put) u No­vom Sa­du
po­ku­ša­la je (sa su­štin­skom in­te­lek­tu­al­nom i fi­
nan­sij­skom po­mo­ći Ma iz Be­ča) da u No­vom Sa­
du i Voj­vo­di­ni u pe­ri­o­du 1922-1925. iz­ve­de ak­ti­
vi­stič­ku prak­su ko­ju je Ma us­po­sta­vio u Bu­dim­
pe­šti iz­me­đu 1916. i 1919. Ovaj po­ku­šaj ni­je do
kra­ja us­peo jer je Ut bio pod uti­ca­jem da­da­i­sta i
ze­ni­ti­sta“19 ko­ji su ak­ti­vi­zam usme­ri­li ka ak­tu­el­
noj estet­sko-umet­nič­koj kon­cep­ci­ji avan­gard­nih
ča­so­pi­sa pri­sut­nih na ta­da­šnjoj evr­op­skoj ak­tu­
el­noj sce­ni. Me­đu­tim, de­lo­va­nje Ut-a osta­je, za­
si­gur­no, naj­a­van­gar­di­stič­ki­ja epi­zo­da u isto­ri­ji
umet­no­sti voj­vo­đan­skog pod­ne­blja to­kom pr­ve
po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka.
19 Deréki Pal: „Vi­en­na“, ob­ja­vlje­no u: Ti­mothy O. Ben­son
(ed.), Cen­tral Euro­pean Avant-Ga­r­des: Ex­chan­ge and Tran­
sfor­ma­tion, 1910-1930, Los An­ge­les, LAC­MA, 2002, str. 169-
170. Pre­u­ze­to iz tek­sta: Mi­ško Šu­va­ko­vić: „Umet­nost XX ve­ka
u Voj­vo­di­ni, Kon­tra­dik­ci­je i hi­brid­no­sti umet­no­sti XX ve­ka
u Voj­vo­di­ni“. Ob­ja­vlje­no u knji­zi Evr­op­ski kon­tek­sti umet­no­sti
XX ve­ka u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad, Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti
Voj­vo­di­ne, 2008.
249
VI ĐENJA
U uvod­ni­ku pr­vog bro­ja Ut-a se kon­sta­tu­je:
„Ži­vi­mo na po­li­glot­nom pod­ruč­ju: ov­de je vi­še­
stru­ko po­treb­no de­mon­stri­ra­ti na­šu nad­na­ci­o­
nal­nost... I umet­nost i kul­tu­ra su nad­na­ci­o­nal­ne,
a mi se kre­će­mo ka uni­ver­zal­nom ci­lju.“ No­vo­
sad­ski Ut je ve­o­ma bli­zak kon­cep­tu bu­dim­pe­
štan­skog Ma. Pi­smo La­jo­ša Ka­ša­ka, upu­će­no iz
Be­ča, na­slo­vlje­no „Lju­di­ma oku­plje­nim oko ča­
so­pi­sa Ut“, ob­ja­vlje­no u dru­gom bro­ju ča­so­pi­sa,
1922. go­di­ne, sve­do­či o Ka­ša­ko­vom ose­ća­nju bli­
sko­sti sa re­dak­ci­jom, ko­ja se za­pra­vo pri­dru­žu­je
nje­go­voj ak­ti­vi­stič­koj kon­cep­ci­ji: „Pri­ja­te­lji, sve
do sa­da sam ve­o­ma ret­ko, za­pra­vo mo­žda ni­sam
ni jed­nom upo­tre­bio ovaj na­čin oslo­vlja­va­nja, jer
u is­pre­ple­te­nim ži­vot­nim pu­te­vi­ma sve do sa­da
ni­sam sreo čo­ve­ka ko­ji bi svo­je­volj­no, bez po­seb­
nog ube­đi­va­nja, bez fi­zič­kog ili du­hov­nog te­ro­ra,
po­šao sa mnom ka istom ci­lju. A oni sa ko­ji­ma
sam sa­da ta­ko bli­zak – oni se ne ra­ču­na­ju, jer
smo do te me­re jed­no, ko­li­ko sam i ja uje­di­njen
sa po­kre­tom Ma: taj po­kret je vre­lo i još neo­žbu­
ka­no opred­me­ći­va­nje, u su­šti­ni opred­me­ći­va­nje
ener­gi­je i na­dah­nu­ća ne­ko­li­ci­ne pri­sut­nih lju­di u
naj­lep­šu fo­r­mu. Ka­žem, oni se ne ra­ču­na­ju, kao
što se ni sam ne ra­ču­nam pred so­bom, a oni na
ko­je smo do sa­da če­ka­li, kao na no­ve iz­vo­re ko­ji
bi i nas do­pu­ni­li i po­tvr­di­li, pred ko­ji­ma smo se
mi s mu­kom uz­di­gli kao cilj, tek da­nas po­la­ze ka
na­ma i pri­sti­žu, evo, i u va­šem ča­so­pi­su Ut – ka
pro­su­đi­va­nju vla­sti­tog ži­vo­ta i vla­sti­tih vred­no­
sti...“20 Ta­ko­đe, 1922. go­di­ne, Ut ob­ja­vlju­je pe­smu
Ja­no­ša Me­ste­ra ko­jom autor, na svoj na­čin a u da­
da­i­stič­kom ma­ni­ru, po­tvr­đu­je čvr­stu po­ve­za­nost
me­đu­sob­nih uti­ca­ja tri ča­so­pi­sa: „Mi smo svo­ju
tu­gu is­po­vra­ća­li u sen­ku La­jo­ša Ka­ša­ka i Lju­bo­
mi­ra Mi­ci­ća. Oči svo­je smo uvr­nu­li u isti red s
20 Iz pi­sma La­jo­ša Ka­ša­ka ča­so­pi­su Ut, br. 2, No­vi Sad 1922.
Pre­u­ze­to iz ka­ta­lo­ga Cen­tral­no­e­vrop­ski aspek­ti voj­vo­đan­skih
avan­gar­di 1920-2000. Gra­nič­ni fe­no­me­ni - fe­no­me­ni gra­ni­ca,
No­vi Sad, Ga­le­ri­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti, sep­tem­bar 2002.
VI Đ ENJA
nji­ma. Po­sta­li smo bes­ko­nač­ni plus. (Ma + Ut +
Ze­nit). Mi no­vi umet­ni­ci.“21
Ut je u po­čet­ku pod do­mi­ni­ra­ju­ćim Ka­ša­ko­
vim uti­ca­jem. U Pro­gra­mu Ut-a ob­ja­vlje­nom u pr­
vom bro­ju ča­so­pi­sa 1922. go­di­ne, iz­me­đu osta­log,
na­zna­če­no je: „Ho­će­mo da po­ve­de­mo lju­de od
la­r­pur­lar­ti­stič­ke umet­no­sti, i od epi­go­na, pre­ma
ži­vot­nim, jer iz ži­vo­ta iz­ra­slim, kr­va­vo ozbilj­nim,
ali ŽI­VIM i, baš zbog to­ga, RA­DO­STI­MA ZA­SI­
ĆE­NIM umet­no­sti­ma. Na­ši sa­bor­ci ni­su bo­em­ski
na­stro­je­ni sli­ka­ri i pe­sni­ci ko­ji se če­ška­ju i pre­ne­
ma­žu po ba­ro­vi­ma i šam­br-se­pa­re­i­ma, ne­go lju­di
ko­ji su se fo­r­mi­ra­li na ozbilj­nim pu­te­vi­ma stvar­
nog ži­vo­ta, bo­re­ći se za pot­pu­ni­jeg čo­ve­ka i ko­ji
svet ose­ća­ju u se­bi...“ No, ta u po­čet­ku ja­sna ka­
ša­kov­ska ak­ti­vi­stič­ka na­me­ra, za­hva­lju­ju­ći me­đu­
sob­nom pro­ži­ma­nju ide­ja i kon­ce­pa­ta, bi­će pro­ši­
re­na ne­kim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma bli­skim da­da­i­stič­koj
stra­te­gi­ji. To je vre­me odr­ža­va­nja da­da­i­stič­kih ma­
ti­nea na ko­ji­ma uče­stvu­ju (ili im se de­la iz­vo­de) i
auten­tič­ni ma­đar­ski ak­ti­vi­sti (Ka­šak, Ba­r­ta...), „Ut-
ov­ci“ uglav­nom fo­r­mi­ra­ni od čla­no­va tzv. „pe­čuj­
ske“ po­stre­vo­lu­ci­o­nar­ne emi­gra­ci­je (Ču­ka, Ara­to,
Lang, Šu­gar...) te ze­ni­ti­sti (Mi­cić, Po­ljan­ski, Alek­
sić, Pe­trov...) U sva­kom slu­ča­ju, bi­li su to sku­po­vi
na ko­ji­ma se ostva­ri­vao kon­cen­trat naj­zna­čaj­ni­jih
ak­ti­vi­stič­kih i avan­gar­di­stič­kih ten­den­ci­ja ko­je su
se fo­r­mi­ra­le u re­gi­o­ni­ma na ru­bu biv­še austro­u­
gar­ske ca­re­vi­ne. U krat­kom član­ku na­slo­vlje­nom
„Ak­ti­vi­stič­ki da­da­i­stič­ki ma­ti­ne“ (odr­žan u Su­bo­
ti­ci 25. ok­to­bra 1922) Mi­keš Flo­riš, sa­rad­nik su­
bo­tič­kog Hi­r­la­pa, čak kon­sta­tu­je da su tu za­stu­
plje­ni auto­ri sko­ro svih ta­da ak­tu­el­nih umet­nič­kih
ten­den­ci­ja: im­pre­si­o­ni­sti, ak­ti­vi­sti, da­da­i­sti, kon­
struk­ti­vi­sti, ze­ni­ti­sti, ma­šin­ska umet­nost te iz­ve­
sni po­jav­ni ob­li­ci ovih pra­va­ca ko­ji se­žu u go­di­ne
21 Pre­vod: Ti­bor Vaj­da.
pre Pr­vog svet­skog ra­ta.22 Za­hva­lju­ju­ći sa­ču­va­nom
štam­pa­nom pro­gra­mu Ak­ti­vi­stič­kog ma­ti­nea u
Su­bo­ti­ci te Flo­ri­še­vom tek­stu u Hi­r­la­pu, mo­gu­će
je ste­ći uti­sak o ka­rak­te­ru tih su­bo­tič­kih ma­ti­nej­
skih pro­gra­ma. Slič­nog sa­dr­ža­ja su za­si­gur­no bi­li i
dru­gi da­di­stič­ki ma­ti­ne­ji ko­ji su, uz sa­me ča­so­pi­
se, bi­li je­di­ni na­čin di­rekt­nog ma­ni­fe­sto­va­nja no­
ve avan­gar­di­stič­ke umet­no­sti u Voj­vo­di­ni. Ka­ko
to na­vo­di Ma­ri­ja Cin­do­ri, osim u Su­bo­ti­ci, to­kom
dru­ge po­lo­vi­ne 1922. i po­čet­kom 1923. pri­re­đe­ni
su ma­ti­ne­ji sa slič­nim pro­gra­mi­ma u No­vom Sa­du,
Vin­kov­ci­ma, Osi­je­ku, Ve­li­kom Beč­ke­re­ku a ve­ro­
vat­no i u Som­bo­ru i Sr­bo­bra­nu. „Sva­ka od njih je
ima­la ne­ke osnov­ne ka­ša­kov­ske ele­men­te, ali, čak
i na osno­vu re­la­tiv­no oskud­ne gra­đe ko­ja je sa­ču­
va­na, či­ni se, sva­ka je bi­la ma­ni­fe­sta­ci­ja za se­be,
pri­la­go­đe­na pro­sto­ru, vre­me­nu i pu­bli­ci na ko­ju je
ra­ču­na­la.“23
Zbog to­ga, i po­red ne­do­volj­no­sti i ne­kom­plek­
sno­sti do­ku­men­ta­ri­stič­kih po­da­ta­ka o ovim pro­
gra­mi­ma, tre­ba po­što­va­ti ma­lu isto­ri­ju tog „ma­ti­
nej­skog avan­gar­di­zma“ u Voj­vo­di­ni jer je to, za­pra­
vo, fe­no­men po­tvr­đi­va­nja auten­tič­nih i ra­di­kal­nih
umet­nič­kih te­nden­ci­ja. Uosta­lom, po­kre­ta­či i or­
ga­ni­za­to­ri tih pro­gra­ma su umet­ni­ci ko­ji su ure­
đi­va­li avan­gar­di­stič­ke ča­so­pi­se, a A Tett, Ma, Ze­nit
i Ut - sa­svim iz­ve­sno - pri­pa­da­ju jed­noj ka­rak­te­
ri­stič­noj evr­op­skoj po­ja­vi sa po­čet­ka dva­de­se­tih
go­di­na pro­šlog ve­ka, ka­da, sko­ro isto­vre­me­no, de­
lu­ju mno­go­broj­ni umet­nič­ki ča­so­pi­si u sko­ro svim
zna­čaj­ni­jim umet­nič­kim evr­op­skim cen­tri­ma kao
što su be­r­lin­ski Der Sturm i Die Ak­tion, vaj­mar­
ski De Stiyl, beč­ki 2x2, pa­ri­ski L’ Esprit no­u­ve­au i
22 Pre­ma tek­stu Ma­ri­je Cin­do­ri: „Ak­ti­vi­stič­ka da­da­i­stič­ka
ma­ti­ne­ja u Su­bo­ti­ci“, ob­ja­vlje­nom u ka­ta­lo­gu Cen­tral­no­e­
vrop­ski aspek­ti voj­vo­đan­skih avan­gar­di 1920-2000. Gra­nič­ni
fe­no­me­ni - fe­no­me­ni gra­ni­ca, No­vi Sad, Ga­le­ri­ja sa­vre­me­ne
umet­no­sti, sep­tem­bar 2002.
23 Ma­ri­ja Cin­do­ri: isto.
250

dru­gi. Ta­ko je, na je­dan sa­svim oči­gle­dan na­čin,
ova krh­ka ali dra­go­ce­na po­ja­va u srp­skoj i voj­vo­
đan­skoj umet­no­sti iz dva­de­se­tih go­di­na pro­te­klog
ve­ka eg­zi­sti­ra­la upo­re­do sa naj­zna­čaj­ni­jim ak­tu­el­
nim to­ko­vi­ma ta­da­šnje evr­op­ske avan­gar­de.
Je­dan spe­ci­fič­ni slu­čaj:
La­slo Mo­ho­lji Nađ
Svo­jim bi­o­graf­skim po­da­ci­ma ve­li­ki ma­đar­
ski avan­gard­ni umet­nik La­slo Mo­ho­lji Nađ (Las­
zlo Mo­holy Nagy) je na spe­ci­fi­čan na­čin „ve­zan“
za voj­vo­đan­sku sre­di­nu. Ro­đen je 20. ju­la 1985.
go­di­ne u Bo­r­šo­du, ne­da­le­ko od Ba­je, u ju­žnoj Ma­
đar­skoj, kao La­slo Vajs. No, ka­da je otac Li­pot Vajs
iz­ne­na­da emi­gri­rao u Ame­ri­ku, gde mu se gu­bi
sva­ki trag, maj­ka Ka­ro­li­na sa si­no­vi­ma, dvo­go­di­
šnjim La­slom i sed­mo­go­di­šnjim Je­ne­om, se­li se
pr­vo u Adu kod svo­je ba­ke Ro­za­li­je En­gel­man, a
po­tom u Mol, gde ih pri­hva­ta maj­čin brat Gu­stav
Nađ, ugled­ni i do­bro­sto­je­ći advo­kat. Ubr­zo će Ka­
ro­li­na ro­di­ti i tre­ćeg si­na Ako­ša a po­ro­di­ca će pre­
u­ze­ti uja­ko­vo pre­zi­me Nađ. U Mo­lu i u obli­žnjoj
Adi de­ča­ci po­ha­đa­ju osnov­nu ško­lu: 1. sep­tem­bra
1901. go­di­ne La­slo je upi­san u pr­vi raz­red ađan­ske
je­vrej­ske, tzv. „izra­il­ske“ ško­le. „Još pre svo­je pe­te
go­di­ne La­slo je sa svo­ja dva bra­ta do­speo u Mol
– bo­ga­to bač­ko me­sto na oba­li Ti­se, me­ša­nog ma­
đar­sko-srp­skog sta­nov­ni­štva – u ku­ću svog stri­ca
Gu­sti­ja, mol­skog advo­ka­ta, ina­če sam­ca i ne­že­nje.
U Mo­lu je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i tu ostao do svo­
je 18. go­di­ne, sve dok ni­je za­vr­šio i gim­na­zi­ju u
Se­ge­di­nu (na Ti­si). Pod­jed­na­ko se dru­žio sa srp­
skim i ma­đar­skim osnov­ci­ma i svo­jim vr­šnja­ci­ma,
i go­vo­rio srp­ski, mo­žda ne baš to­li­ko do­bro kao
nje­gov stric Gu­sti, i si­gur­no ne ta­ko kao pi­sar u
stri­če­voj kan­ce­la­ri­ji – Du­šan, Sr­bin, mo­mak ma­lo
po­gr­bljen ili čak sa ma­lom gr­bom. To je bi­lo pri­
rod­no, po­go­to­vu što je stri­če­va advo­kat­ska kan­ce­
la­ri­ja bi­la na tzv. Gra­ni­ci, tj. u sre­di­ni se­la, iz­me­đu
srp­skog i ma­đar­skog de­la, i što je stric pod­jed­na­ko
251
VI ĐENJA
vo­dio i srp­ske i ma­đar­ske pa­r­ni­ce“, za­pi­sao je knji­
žev­nik Pa­vle Ugri­nov.24
Upor­ni is­tra­ži­vač Mo­ho­lji Na­đo­vog mol­skog
i ađan­skog pe­ri­o­da, no­vo­sad­ski pu­bli­ci­sta Zol­tan
Ka­la­piš, pro­na­šao je u jed­nom in­ter­vjuu iz 1924.
go­di­ne umet­ni­ko­vu iz­ja­vu da „cr­ta od svo­je še­
ste-sed­me go­di­ne“. To je, ve­ro­vat­no, je­di­no sve­do­
če­nje o umet­ni­ko­vim po­če­ci­ma ko­je bi se mo­glo
po­ve­za­ti sa nje­go­vim bo­rav­kom u bač­kim va­ro­ši­
ca­ma. No, u sva­kom slu­ča­ju, oči­to je da su se­ća­nja
na bo­ra­vak u Mo­lu iza­zi­va­la do­bre uspo­me­ne te
se već u do­ku­men­ti­ma se­ge­din­ske gim­na­zi­je, pr­vi
put, po­ja­vlju­je no­vi pri­de­vak pre­zi­me­nu: Mo­ho­lji.
Pot­pis La­slo Mo­holy Nagy na­la­zi se već i na ra­
nim sli­ka­ma iz 1917. go­di­ne: Po­r­tret bra­ta Je­nea,
te Ra­nje­ni voj­nik, ko­je su na­sli­ka­ne u da­le­koj Ode­
si, gde se za­de­sio na opo­rav­ku kao ra­nje­nik u Pr­
vom svet­skom ra­tu... Iz ra­ta se Mo­ho­lji Nađ vra­ća
1918. go­di­ne, ali vi­še ne u Mol ne­go u Bu­dim­pe­
štu, gde po­ku­ša­va da na­sta­vi stu­di­je ali i za­po­či­nje
ozbilj­nu umet­nič­ku ak­tiv­nost kra­jem sep­tem­bra i
iste te go­di­ne uče­stvu­je na iz­lo­žbi bu­dim­pe­štan­
skog Na­ci­o­nal­nog sa­lo­na. Ta­ko­đe, od­mah se, već
oko 1918-19. go­di­ne, uklju­ču­je u krug umet­ni­ka
oku­plje­nih oko ča­so­pi­sa ma­đar­skih ak­ti­vi­sta Ma.25
Taj po­kret je osno­vao La­još Ka­šak (Kassák La­jos)
1916. go­di­ne, ča­so­pis je po­kre­nut u no­vem­bru, a
u Bu­dim­pe­šti je kon­ti­nu­i­ra­no iz­la­zio sve do za­
bra­ne sre­di­nom 1919. go­di­ne. Tih go­di­na Mo­ho­
lji Nađ je bli­zak sa­rad­nik Ka­ša­ka a in­ten­ziv­no se
dru­ži sa na­pred­nim sli­ka­ri­ma La­jo­šem Ti­ha­nji­jem
i Jo­že­fom Lam­per­tom (pod či­jim uti­ca­jem krat­ko
vre­me stva­ra) te sa osta­lim avan­gar­di­sti­ma Be­lom
24 Pa­vle Ugri­nov: Sta­ro Saj­mi­šte (Skulp­tu­re, sli­ke. Cr­te­ži –
do­ku­men­tar­na pro­za), La­slo Mo­ho­lji Nađ (1895-1946), Be­o­
grad, Na­rod­na knji­ga - Al­fa, 2004: 240-241.
25 Na­slov ča­so­pi­sa je ve­o­ma in­spi­ra­ti­van jer je kon­stru­i­san
od po­čet­nih slo­va na­slo­va po­kre­ta „ma­đar­ski ak­ti­vi­zam“ ali
ta reč­ca Ma ima na ma­đar­skom je­zi­ku i svo­je auten­tič­no zna­
če­nje - da­nas.
VI Đ ENJA
Uit­zom, Šan­do­rom Bo­rt­ni­kom, Pe­trom Do­bro­vi­
ćem, Ja­no­šem Totč Ma­ti­som, Šan­do­rom Ba­r­tom i
dru­gim umet­ni­ci­ma oku­plje­nih oko ča­so­pi­sa Ma.
Pot­pi­snik je za­jed­nič­kog re­vo­lu­ci­o­nar­nog Ma­ni­fe­
sta ma­đar­skih ak­ti­vi­sta. Po­sle ne­u­spe­le re­vo­lu­ci­je
(ma­đar­ska ko­mu­na) stva­ri se bit­no me­nja­ju a Mo­
ho­lji sa La­jo­šem Ka­ša­kom od­la­zi u Beč, da bi oda­
tle, već po­čet­kom 1920, do­speo u Be­r­lin.26 Tu će se
upo­zna­ti sa be­r­lin­skim da­da­i­sti­ma, sa­ra­đi­va­će sa
le­vo ori­jen­ti­sa­nim čla­no­vi­ma gru­pe „Sturm“ i iz­
la­ga­ti u isto­im
­ e­noj ga­le­ri­ji, a upo­zna­će El Li­sic­kog
i dru­ge ru­ske kon­struk­ti­vi­ste... Ve­zu sa Ka­ša­kom
ne pre­ki­da, a od 1921. go­di­ne je zva­nič­ni be­r­lin­
ski pred­stav­nik ča­so­pi­sa Ma, ko­ji je ob­no­vljen u
Be­ču. Iste go­di­ne Ka­šak i Mo­ho­lji Nađ u Be­ču iz­
da­ju Knji­gu no­vih umet­no­sti, na ma­đar­skom i ne­
mač­kom je­zi­ku, a sle­de­će, u Be­r­li­nu, La­slo Mo­ho­
lji Nađ ob­ja­vlju­je ma­pu Ho­ri­zont sa sli­ka­ma svo­jih
„in­du­strij­skih pej­za­ža“27 ko­ji­ma na­go­ve­šta­va svo­je
ka­rak­te­ri­stič­no uva­ža­va­nje od­no­sa teh­ni­ke i umet­
no­sti. Isto­vre­me­no, sli­ka svo­je spe­ci­fič­ne ap­strakt­
ne ge­o­me­trij­ske sli­ke... Ta­ko je, za krat­ko vre­me,
iz­ra­stao u jed­nu od naj­in­te­re­sant­ni­jih fi­gu­ra ta­
da­šnje avan­gard­ne evr­op­ske umet­no­sti. Go­di­ne
1923. ar­hi­tek­ta Val­ter Gro­pi­jus, osni­vač i di­rek­tor
Ba­u­ha­u­sa, dr­žav­ne ško­le za ar­hi­tek­tu­ru i pri­me­
26 Na taj na­čin se okon­ča­lo Mo­ho­lji­je­vo uče­šće u ak­tvi­stič­
kom po­kre­tu u Ma­đar­skoj, jed­nom od onih zna­čaj­nih umet­
nič­kih fe­no­me­na ko­ji su u sred­njoj Evr­o­pi, po­sle Pr­vog svet­
skog ra­ta, oku­plja­li umet­ni­ke oko av­ngard­nih ide­ja, pro­je­ka­ta
i ča­so­pi­sa. Ta­ko se tih ra­nih dva­de­se­tih ra­do­vi La­sla Mo­ho­lji
Na­đa na­la­ze na na­slov­nim stra­ni­ca­ma ma­đar­skog Ma, srp­
sko-hr­vat­skog Ze­ni­ta, ne­mač­kog Der Sturm-a, če­škog A pa­
smo, beč­kog Se­ces­sion-a i dru­gih ta­da zna­čaj­nih ča­so­pi­sa...
27 Za sli­ka­nje „in­du­strij­skih pej­za­ža“ Mo­ho­lji Nađ je, po
sop­stve­nom sve­do­če­nju, bio in­spi­ri­san iz­gle­dom ve­li­kih tran­
sfor­ma­to­ra po­sta­vlje­nih na jed­nom be­r­lin­skom mo­stu.
nje­ne umet­no­sti u Vaj­ma­ru28 u Ne­mač­koj, po­zi­va
La­sla Mo­ho­lji Na­đa da bu­de pre­da­vač. Kao mlad
umet­nik, sa dva­de­set se­dam go­di­na, on za­me­nju­
je Jo­ha­ne­sa Ite­na i po­či­nje svo­ju pe­da­go­šku ak­tiv­
nost kao pro­fe­sor uvod­nog ku­r­sa na toj zna­me­ni­
toj ško­li... Isto­vre­me­no, Mo­ho­lji Nađ će upra­vo u
Ne­mač­koj ostva­ri­ti ona svo­ja umet­nič­ka de­la ko­ji­
ma će se uvr­sti­ti me­đu naj­zna­čaj­ni­je uče­sni­ke mo­
der­ni­stič­kog, ge­o­me­trij­skog, kon­struk­ti­vi­stič­kog
po­kre­ta, te ini­ci­ja­to­ra re­vo­lu­ci­o­nar­nih ino­va­ci­ja u
fo­to­graf­skom me­di­ju i umet­no­sti...
U Bu­dim­pe­šti je La­slo Mo­ho­lji Nađ di­rekt­
no umet­nič­ki pri­su­tan sve­ga dve go­di­ne (1919,
1920). No, upra­vo taj krat­ko­traj­ni bu­dim­pe­štan­
ski pe­riod je iz­u­zet­no zna­ča­jan u nje­go­voj umet­
no­sti. Ma­lo je umet­ni­ka ko­ji su, na sa­mom po­
čet­ku stva­ra­lač­ke avan­tu­re, sa to­li­kom si­gur­no­
šću iz­gra­di­li je­dan od­lu­čan avan­gar­di­stič­ki stav i
ostva­ri­li ta­ko ve­lik broj kon­cep­tu­al­no ja­snih ino­
va­cij­skih de­la ko­ja će „osta­ti“ u isto­ri­ji ne sa­mo
ma­đar­ske ne­go i ukup­ne uni­ver­zal­ne umet­no­sti.
Ta nje­go­va ra­na pre­lu­dij­ska pri­pad­nost ma­đar­
skom ak­ti­vi­stič­kom po­kre­tu, bli­skost sa Ka­ša­
kom, iz­u­zet­no bo­ga­ta sa­rad­nja sa mno­go­broj­nim
ta­da avan­gar­di­stič­kim ča­so­pi­si­ma u Ma­đar­skoj
ali i u okol­nim dr­ža­va­ma gde bu­ja­ju bli­ske avan­
gard­ne, ak­ti­vi­stič­ke i nad­re­a­li­stič­ke umet­nič­ke
28 Dr­žav­nu ško­lu Ba­u­ha­us u Vaj­ma­ru u Ne­mač­koj je 1919.
go­di­ne osno­vao ar­hi­tek­ta Val­ter Gro­pi­jus. Pro­gram ove ško­le,
ina­če ve­o­ma na­pre­dan za to vre­me, bio je usme­ren ka pri­me­
ni no­vih teh­ni­ka, ma­te­ri­ja­la i ob­li­ka u ar­hi­tek­tu­ri, pro­iz­vod­nji
na­me­šta­ja i dru­gih upo­treb­nih pred­me­ta. Na Ba­u­ha­u­su su
ra­di­li mno­gi ugled­ni umet­ni­ci (Kan­din­ski, Kle, Iten i dru­gi)
a za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom de­lo­va­nju da­nas se ova ško­la sma­tra
ini­ci­ja­to­rom mo­der­nog in­du­strij­skog di­zaj­na. Već 1925. go­
di­ne ško­la se iz Vaj­ma­ra se­li u De­sau, gde je pre­ma Gro­pi­ju­so­
vom pro­jek­tu do­vr­še­na no­va zgra­da Ba­u­ha­u­sa, jed­no od pre­
lom­nih de­la ar­hi­tek­tu­re u ko­joj ob­lik sle­di na­me­nu. To­kom
1932. go­di­ne iz De­sa­ua se Ba­u­ha­us se­li u Be­r­lin. Ba­u­ha­u­sov­ci
su zbog svog in­ter­na­ci­o­na­li­zma i li­be­ral­no­sti pro­gla­še­ni za
ne­po­želj­ne u Ne­mač­koj a Hi­tler, čim je do­šao na vlast, za­tva­ra
Ba­u­ha­us. Naj­ve­ći broj pro­fe­so­ra na­pu­šta Ne­mač­ku.
252

gru­pe – do­no­se mu br­zu in­ter­na­ci­o­nal­nu afir­ma­
ci­ju i zna­ča­jan umet­nič­ki uti­caj.
Upra­vo u tom seg­men­tu po­sto­ji kon­kret­na ve­
za La­sla Mo­ho­lji Na­đa sa umet­no­šću u Sr­bi­ji. Na­
i­me, Mo­ho­lji je sa­rad­nik Mi­ci­će­vog Ze­ni­ta, ča­so­
pi­sa po­kre­nu­tog 1921. go­di­ne u Za­gre­bu, ko­ji od
1924. iz­la­zi u Be­o­gra­du. Ukup­no je iza­šlo 43 bro­ja,
ka­da je 1926. go­di­ne za­bra­njen zbog tek­sta „Ze­
ni­ti­zam kroz pri­zmu ma­rk­si­zma“. Ovaj ča­so­pis je
ostva­rio iz­u­zet­nu sa­rad­nju sa umet­ni­ci­ma iz ino­
stran­stva, ob­ja­vlje­no je mno­go pri­lo­ga in­ter­na­ci­
o­nal­no zna­čaj­nih umet­ni­ka (Ta­tlin, Kan­din­ski, El
Li­sic­ki, Ar­hi­pen­ko, Rod­čen­ko, Ka­šak, Ma­lje­vič,
Gro­pi­us, Teo Van Du­zburg, Mi­šel Se­for, Raul Ha­u­
sman...). Da­nas je sa­svim mo­gu­će kon­sta­to­va­ti da
je Ze­nit deo evr­op­skih avan­gard­nih zbi­va­nja ko­ja
su se, u pe­ri­o­du od sre­di­ne dru­ge de­ce­ni­je pa sve
do po­znih dva­de­se­tih go­di­na, raz­vi­la u evr­op­skoj
umet­no­sti.
Mo­ho­lji­je­va sa­rad­nja sa Ze­ni­tom za­sno­va­na je
na Mi­ci­će­vom do­sled­nom raz­vi­ja­nju ure­đi­vač­kog
kon­cep­ta. Je­dan nje­gov li­no­rez je ob­ja­vljen u Ze­ni­
tu, br. 19/20 za no­vem­bar-de­cem­bar 1922. go­di­ne.
Ta gra­fi­ka pred­sta­vlja re­pre­zen­ta­tiv­ni obra­zac Mo­
ho­lji­je­vog kon­struk­ti­vi­stič­kog stva­ra­la­štva a upra­
vo je Ze­nit naj­ak­tiv­ni­ji pro­mo­ter kon­struk­ti­vi­zma
kod nas. Iri­na Su­bo­tić kon­sta­tu­je: „Naj­zad, ze­ni­ti­
zam pr­vi u ju­go­slo­ven­skoj sre­di­ni ob­ja­šnja­va kon­
struk­ti­vi­zam kao no­vu i zna­čaj­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju
mo­der­nog do­ba, po­kre­nu­tu ide­ja­ma ru­skih avan­
gar­di­sta. Gra­fič­ka opre­ma ča­so­pi­sa Ze­nit je već od
pro­le­ća 1921. go­di­ne do­bi­la od­re­đe­ni­ja kon­struk­
ti­vi­stič­ka svoj­stva – ka­ko u ti­po­graf­skim re­še­nji­ma
ko­ri­ca, na­slo­va, pre­lo­ma stra­ni­ca, ta­ko i u re­pro­
duk­ci­ja­ma umet­ni­ka, kao što su Vla­di­mir Ta­tljin,
La­zar El Li­sic­ki, La­slo Mo­ho­lji Nađ, Alek­san­dar
Ar­hi­pen­ko, La­još Ka­šak, Alek­san­dar Rod­čen­ko,
Ka­zi­mir Ma­lje­vič, Va­si­lij Kan­din­ski i dr.“
Ta­ko­đe, za­hva­lju­ju­ći toj sa­rad­nji sa Ze­ni­tom,
La­slo Mo­ho­lji Nađ iz­la­že i na ve­li­koj Me­đu­na­rod­
253
VI ĐENJA
noj iz­lo­žbi no­ve umet­no­sti apri­la 1924. go­di­ne u
Mu­zič­koj ško­li „Stan­ko­vić“ u Be­o­gra­du. Po­stav­
kom su bi­la ob­u­hva­će­na de­la pre­ko sto umet­ni­ka
iz Bel­gi­je, Bu­gar­ske, Dan­ske, Fran­cu­ske, Ho­lan­
di­je, Ita­li­je, Ma­đar­ske, Ne­mač­ke, Ru­mu­ni­je, Ru­
si­je, SAD i Ju­go­sla­vi­je ko­je je pri­ku­pi­la re­dak­ci­
ja Ze­ni­ta. Na ovoj iz­lo­žbi su iz­la­ga­li Kan­din­ski,
Glez, Ar­hi­pen­ko, De­lo­ne, Mo­ho­lji Nađ, Li­sic­ki
te do­ma­ći umet­ni­ci Pe­trov, Klek, Ge­can, Fo­re­tić.
Po­se­ban ka­ta­log za ovu iz­lo­žbu, na ­ža­lost, ni­je
štam­pan ali je u Ze­ni­tu (br. 25, 1924) na jed­noj
stra­ni­ci ob­ja­vljen spi­sak iz­la­ga­ča i ra­do­va. Pri­ka­
za­na su de­la ko­ja su re­pre­zen­to­va­la ta­da naj­ak­tu­
el­ni­je po­ja­ve na ta­da­šnjoj in­ter­na­ci­o­nal­noj sce­ni
po­put ku­bi­zma, kon­struk­ti­vi­zma, fu­tu­ri­zma, ze­
ni­ti­zma, eks­pre­si­o­ni­zma...
To­kom dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tih go­di­na, po­
sle je­nja­va­nja Mi­ci­će­vog ze­ni­ti­zma, u Be­o­gra­du
de­lu­je jed­na dru­ga sku­pi­na avan­gar­di­sta oku­plje­
nih oko ide­je nad­re­a­li­zma. In­te­re­sant­no je kon­
sta­to­va­ti da se mo­že na­slu­ti­ti od­re­đe­ni uti­caj La­
sla Mo­ho­lji Na­đa na de­lat­nost srp­skih nad­re­a­li­sta.
Na­i­me, pri­met­na je slič­nost po­stu­pa­ka ne­ko­li­ci­ne
be­og­ rad­skih umet­ni­ka, pre sve­ga Ma­r­ka Ri­sti­ća
i Va­ne­ta Bo­ra, sa Na­đo­vim spe­ci­fič­nim fo­to­graf­
skim po­stup­kom. To­kom svog ba­u­ha­u­sov­skog pe­
ri­o­da (1923-1929) La­slo Mo­ho­lji Nađ se in­ten­ziv­
no ba­vio fo­to­gra­fi­jom. On je tvo­rac te­r­mi­na „new
vi­sion“ jer je uspe­vao da iz­na­đe sa­svim spe­ci­fič­ne
ra­kur­se sni­ma­nja ka­ko bi do­spe­vao do re­zul­ta­ta u
ko­ji­ma je stvar­nost bi­la pre­o­bli­ko­va­na, dru­ga­či­je
vi­đe­na, pre­ve­de­na u no­vi vi­zu­el­ni je­zik. Ipak, sa­
svim spe­ci­fi­čan „pro­iz­vod“ La­sla Mo­ho­lji Na­đa iz
nje­go­ve ba­u­ha­u­sov­ske fo­to-la­bo­ra­to­ri­je bio je – fo­
to­gram. Fo­to­gram­ska sli­ka se ostva­ru­je bez sni­ma­
nja, sve­tlo­snim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma na sen­zi­bi­li­zi­ra­
noj fo­to-ha­r­ti­ji. Upra­vo u tom po­stup­ku Mi­lan­ka
To­dić vi­di mo­guć­nost po­ve­zi­va­nja ime­na Mo­ho­lji
Na­đa sa ra­dom be­o­grad­skog nad­re­a­li­ste: „Va­ne Bor
je po­seb­no in­si­sti­rao na kon­cep­tu vre­me­na i sli­ke-
VI Đ ENJA
ekra­na u fo­to­gra­mi­ma, sa na­me­rom da raz­ot­kri­je
odnos sve­tlo­sti i sen­ke, od­no­sno skri­ve­nu re­al­nost
ču­da. Nje­go­vi fo­to­gra­mi pot­kre­plju­ju te­zu La­sla
Mo­ho­lji Na­đa po ko­joj je za fo­to­gra­fi­ju osnov­no
sve­tlo a ne ka­me­ra, pa kad se ovo ima u vi­du lak­
še je raz­u­me­ti za­što je mno­gim nad­re­a­li­sti­ma bi­lo
za­jed­nič­ko baš in­te­re­so­va­nje za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje
sa raz­li­či­tim tran­spa­rent­nim ma­te­ri­ja­li­ma ka­kvi su
sta­klo, koc­ke še­će­ra, kri­sta­li, ve­lo­vi i sl.“.29
Srp­ska i voj­vo­đan­ska isto­ri­ja umet­no­sti do
sa­da ni­je obra­ća­la pa­žnju na po­sto­ja­nje ve­ze ov­
da­šnjih umet­nič­kih pri­li­ka i ve­li­kog umet­ni­ka
La­sla Mo­ho­lji Na­đa. Isti­ni za vo­lju, fak­to­graf­skih
do­ka­za je ma­lo, ali pret­po­stav­ke o još ne­kim mo­
gu­ćim ve­za­ma ni­ka­ko ni­su bez osno­va. U ovom
ne­ve­li­kom tek­stu uka­zu­je se sa­mo na po­sto­ja­nje
i zna­čaj Mo­ho­lji­je­ve sa­rad­nje sa Mi­ci­će­vim Ze­ni­
tom. Na­po­me­na o uti­ca­ji­ma La­sla Mo­ho­lji Na­đa
na fo­to­graf­sku ak­tiv­nost be­o­grad­skih nad­re­a­li­
sta, me­đu­tim, na­go­ve­šta­va po­tre­bu da­ljeg is­tra­ži­
va­nja mo­gu­ćih kon­ta­ka­ta, pre­ple­ta i uti­ca­ja. Ve­
o­ma za­ni­mlji­vo bi bi­lo is­tra­ži­ti da li je ne­ko od
srp­skih umet­ni­ka bio u di­rekt­noj ve­zi sa Mo­ho­
lji­jem. Jer, Pe­tar Do­bro­vić i Mo­ho­lji Nađ se kre­
ću u istom okru­že­nju (Ka­šak, Ti­ha­nji, Lam­pert,
Bo­rt­nik, Uitz, Ba­r­ta, Totč Ma­tis); Mi­ci­ćev brat
Bran­ko V. Po­ljan­ski dru­ži se sa ma­đar­skim ak­ti­vi­
sti­ma ostva­ru­ju­ći nji­ho­vu ve­zu sa Ze­ni­tom30 a in­
te­re­sant­no je za­pi­ta­ti se da li je po­sto­ja­la di­rekt­na
ko­mu­ni­ka­ci­ja Mi­ci­ća i Mo­ho­lji Na­đa...
Bi­lo ka­ko bi­lo, oči­to je da pri­sut­nost, ma­kar
i ne­ve­li­ku, jed­nog iz­uz­ et­nog umet­ni­ka u srp­skoj
isto­ri­ji umet­no­sti ne tre­ba po­sma­tra­ti sa­mo kao
ku­ri­o­zi­tet­ni de­talj. Jer, Mo­ho­lji Nađ je ži­veo u Voj­
vo­di­ni, uče­stvo­vao je u srp­sko-ma­đar­skim umet­
29 Mi­lan­ka To­dić: Ne­mo­gu­će - umet­nost nad­re­a­li­zma. Za­dr­
ža­no bek­stvo nad­stvar­no­sti.
30 La­još Ti­ha­nji je na­cr­tao po­r­tret Bran­ka V. Po­ljan­skog,
1920.
nič­kim ve­za­ma, a bla­go­vre­me­nim ob­ja­vlji­va­njem
svog kon­struk­ti­vi­stič­kog li­no­re­za na na­slov­noj
stra­ni­ci Ze­ni­ta (u vre­me ka­da su ča­so­pi­si bi­li naj­
a­van­gard­ni­ji fe­no­men srp­ske umet­no­sti) te uče­
stvo­va­njem na Me­đu­na­rod­noj iz­lo­žbi no­ve umet­
no­sti u Be­og­ ra­du 1924. go­di­ne, dao je ozbi­ljan pri­
log no­vim kon­struk­ti­vi­stič­kim po­ja­va­ma u srp­skoj
umet­no­sti pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka.
Do­bro­vić: umet­nost i re­vo­lu­ci­je
Umet­nost Pe­tra Do­bro­vi­ća (1890-1942), za­
hva­lju­ju­ći spe­ci­fič­nim bi­og­ raf­skim po­da­ci­ma, je­
ste zna­čaj­no pri­sut­na u ma­đar­skoj, srp­skoj, voj­vo­
đan­skoj, a jed­nim de­lom i u hr­vat­skoj umet­no­sti
pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka. Zbog to­ga De­ne­gri
kon­sta­tu­je da je upra­vo Do­bro­vić „am­ble­mat­ski
umet­nik sred­nje­e­vrop­skih gra­nič­nih pod­ruč­ja po
mno­gim osno­va­ma: ro­đe­njem, po­re­klom, ško­lo­
va­njem, du­žim i kra­ćim bo­rav­ci­ma, pu­to­va­nji­ma,
iz­la­ga­nji­ma, uti­ca­ji­ma“.31
Do­bro­vić je ro­đen u Pe­ču­ju, u austro­u­gar­skoj
„dvoj­noj mo­nar­hi­ji“. To­kom 1907-1908. go­di­ne
po­ha­đa skulp­tor­ski od­sek bu­dim­pe­štan­ske Umet­
nič­ko-za­nat­ske ško­le a od 1909. do 1911. stu­di­ra
sli­kar­stvo na Umet­nič­koj aka­de­mi­ji u Bu­dim­pe­šti
kod pro­fe­so­ra Ka­ro­lja Fe­ren­ci­ja (Fe­renczy Károly,
1862-1917), ko­ji je u ka­ta­lo­gu svo­je sa­mo­stal­ne
iz­lo­žbe 1903. go­di­ne sam za­pi­sao da pri­pa­da „ko­
lo­ri­stič­kom na­tu­ra­li­zmu na sin­te­tič­koj osno­vi“32.
Pr­vi uspeh Do­bro­vić be­le­ži na jed­noj zna­čaj­noj
iz­lo­žbi: „To pr­vo po­ja­vlji­va­nje pred pu­bli­kom i ti
pr­vi us­pe­si bi­li su u Bu­dim­pe­šti, pri­li­kom pro­sla­
ve Mi­čar­no­ka i ve­li­ke iz­lo­žbe ko­ja je ta­da pri­re­đe­
31 Je­ša De­ne­gri: „Pri­me­ri isto­rij­skog mo­der­ni­zma – eks­pre­
si­o­ni­zam i ku­bi­zam, gra­ni­ca fo­r­me“. Ob­ja­vlje­no u ka­ta­lo­gu
Cen­tral­no­e­vrop­ski aspek­ti voj­vo­đan­skih avan­gar­di 1920-2000.
Gra­nič­ni fe­no­me­ni - fe­no­me­ni gra­ni­ca, No­vi Sad, Ga­le­ri­ja sa­
vre­me­ne umet­no­sti, sep­tem­bar 2002.
32 Be­la Du­ran­ci: Nađ­ba­nja i Voj­vo­đa­ni, Li­kov­ni su­sret, Su­
bo­ti­ca 1996.
254

na. Jed­nu od mo­jih sli­ka pri­re­đi­va­či su po­sta­vi­li na
glav­ni zid u naj­ve­ćoj dvo­ra­ni. Su­tra­dan štam­pa je
s mno­go po­hva­la po­zdra­vi­la ’ne­po­zna­tog sli­ka­ra
Pe­tra Do­bro­vi­ća’, ko­ji je sva­ka­ko do sa­da bio ne­
po­znat za­to što je ra­dio i iz­la­gao u ino­stran­stvu...
A ka­da se is­po­sta­vi­lo da je taj ve­li­ki uspeh u stva­ri
tek de­bi jed­nog sli­ka­ra ko­ji je na­pu­nio tek dva­de­
set i jed­nu go­di­nu, po­hva­le u štam­pi su bi­le pu­ne
to­pli­ne.“33 U rod­nom Pe­ču­ju Pe­tar Do­bro­vić pri­re­
đu­je svo­ju pr­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu 1912. go­di­ne a
po­tom od­la­zi u Pa­riz i ta­mo, s kra­ćim pre­ki­di­ma,
bo­ra­vi do 1914. go­di­ne... Tu se u nje­go­vom opu­su
ja­vlja na­klo­nost pre­ma se­za­ni­zmu, dok u im­pre­
siv­noj se­ri­ji cr­te­ža ak­to­va za­la­zi u ku­bi­zam, u spe­
ci­fič­no mo­de­lo­va­nje fi­gu­re ka­kvim se Do­bro­vić
usa­gla­ša­va sa ak­tu­el­nim se­za­ni­stič­ko-ku­bi­stič­kim
ten­den­ci­ja­ma. Ta­ko­đe, tre­ba na­po­me­nu­ti da Pe­tar
Do­bro­vić u svom ku­bi­stič­kom ana­li­tič­kom po­gle­
du na pred­met, baš kao i u svom ce­lo­kup­nom po­
to­njem sli­kar­stvu, ni­ka­da ne­će do­spe­ti do gra­ni­ce
„na­pu­šta­nja pred­me­ta“. Po to­me će (p)osta­ti bli­zak
si­tu­ac­ i­ji u ta­da­šnjoj ma­đar­skoj umet­no­sti: po­go­to­
vu sa kon­cep­ci­ja­ma ne­ko­li­ko zna­čaj­nih ta­da­šnjih
sli­ka­ra slič­nog ra­ci­o­na­li­stič­kog usme­re­nja, po­go­
to­vu ne­ko­li­ci­ni umet­ni­ka iz ču­ve­ne gru­pe „Is­tra­ži­
va­či“ (Ča­ba Vil­moš Pe­rl­rot, La­još Ti­ha­nji, Ro­bert
Be­re­nji, Jo­zef Ne­meš Lam­pert i Ka­rolj Ke­rn­stok i
dru­gi), osno­va­ne 1909. go­di­ne, a ko­ja će 1911. go­
di­ne pro­me­nu­ti ime u „Osmo­ri­ca“.
Tre­ba ima­ti na umu či­nje­ni­cu da su Do­bro­vi­
će­ve post-pa­ri­ske go­di­ne - go­di­ne ras­plam­sa­nog
Pr­vog svet­skog ra­ta. U Ma­đar­skoj se ja­vlja po­kret
ma­đar­skog ak­ti­vi­zma ko­ji pred­vo­di La­još Ka­šak,
auto­di­dak­tič­ni umet­nik, pro­le­ter­ski pe­snik, čo­vek
ko­ji je pro­pu­to­vao po­la Evr­o­pe da bi iz­gra­dio je­dan
spe­ci­fi­čan umet­nič­ki stav bo­re­ći se za no­ve dru­
33 Ano­nim: „Ju­bi­lar­na iz­lo­žba Pe­tra Do­bro­vi­ća“, Po­li­ti­ka,
Be­o­grad, 15. ma­ja 1937, 11. Pre­u­ze­to iz mo­no­gra­fi­je Si­mo­na
Ču­pić: Pe­tar Do­bro­vić, Be­o­grad, Pro­sve­ta, 2003.
255
VI ĐENJA
štve­ne ide­a­le. Pod na­če­lom da no­vo do­ba zah­te­va
no­vu umet­nost Ka­šak oko se­be oku­plja avan­gar­di­
stič­ke sna­ge. Mla­di Do­bro­vić je do Ka­ša­ka do­speo
za­hva­lju­ju­ći svom pro­ku­bi­stič­kom sta­vu, ko­ji je
bli­zak no­vim kon­struklti­vi­stič­kim ten­den­ci­ja­ma,
ali ve­ro­vat­no i zbog Ka­ša­ko­ve slut­nje jed­nog re­vo­
lu­ci­o­nar­nog po­ten­ci­ja­la ko­ji je bio deo Do­bro­vi­će­
ve lič­no­sti. Već 1916. go­di­ne Ka­šak i Do­bro­vić su
na istom za­dat­ku. U dru­gom bro­ju Ka­ša­ko­vog no­
vo­po­kre­nu­tog ča­so­pi­sa A Tet po­ja­vi­la se re­pro­duk­
ci­ja Do­bro­vi­će­vog Opla­ki­va­nja Hri­sta. Ovu sli­ku
iz­van­red­no opi­su­je Si­mo­na Ču­pić u tek­stu mo­no­
gra­fi­je o Pe­tru Do­bro­vi­ću: „Pre­ma svom iko­no­graf­
skom zna­če­nju, ali i po an­ti­ci­pi­ra­noj fo­r­mi pri­zo­ra,
Opla­ki­va­nje je i za Do­bro­vi­ća pred­sta­vlja­lo lo­gi­čan
iz­bor. Oba­ve­zu­ju­ća dra­ma­ti­ka ši­ro­ke ska­le po­kre­
ta i mi­mi­ke, kao i is­ti­ca­nje uža­sa i tu­ge, po­tpu­no
su od­go­va­ra­li ak­tu­el­nim stil­skim (eks­pre­si­o­ni­stič­
kim) ten­den­ci­ja­ma oli­če­nim u kon­cep­tu pre­na­gla­
še­nih fo­r­mi i upa­dlji­vom an­ti­ve­ri­zmu. Raš­če­re­če­
no Hri­sto­vo te­lo, ne­pro­por­ci­o­nal­no i de­for­mi­sa­no,
da­to je kao si­bi­li­jan­sko pro­ro­čan­stvo na gra­ni­ci iz­
me­đu hri­šćan­skog i pa­gan­skog, iz­me­đu stvar­no­sti
i sim­bo­la. Ovo di­ja­lek­tič­ko iš­či­ta­va­nje dru­štve­ne
hi­po­kri­zi­je i kon­tra­dik­tor­no­sti mo­der­ni­za­ci­je, oli­
če­nih u ra­za­ra­nju po­mo­ću ’na­pred­nog’, sa­mo pod­
se­ća na na­tu­i­ra­li­zam de­struk­ci­je, ali i na nje­go­vo
(pra)iskon­sko po­re­klo.“34 Ta sli­ka je u kon­tek­stu
sa­dr­ža­ja A Tet do­bi­la sa­svim dru­ga­či­ju ko­no­ta­ci­
ju, pa je po od­lu­ci voj­ne cen­zu­re taj broj za­ple­njen
zbog – bo­go­hu­lje­nja te je tim po­vo­dom na­ve­de­na i
Do­bro­vi­će­va re­pro­duk­ci­ja sli­ke Opla­ki­va­nje Hri­sta
iz 1915. go­di­ne. No, to je za­si­gur­no tek iz­go­vor a
pra­vi raz­lo­zi su bi­li Ka­ša­ko­va kon­cep­ci­ja, nje­gov
an­ti­mi­li­ta­ri­stič­ki an­ga­žman i str­o­go le­va po­li­tič­ka
ori­jen­ta­ci­ja.
Osim te krat­ko­traj­ne sa­rad­nje sa Ka­ša­kom
i ak­ti­vi­sti­ma, mla­di Do­bro­vić je bio „član“ jed­ne
34 Si­mo­na Ču­pić: Pe­tar Do­bro­vić, Be­o­grad, Pro­sve­ta, 2003.
VI Đ ENJA
dru­ge gru­pa­ci­je. Na­i­me, na­šao se u gru­pi umet­ni­
ka ko­je je uje­di­ni­la bu­dim­pe­štan­ska kri­ti­ka ko­ja
je se­dam mla­dih umet­ni­ka za­pa­zi­la i iz­dvo­ji­la na
pro­leć­noj iz­lo­žbi Na­ci­o­nal­nog sa­lo­na u Bu­dim­pe­
šti 1916. go­di­ne, na­de­nuv­ši im ime „Sed­mo­ri­ca“
(Vil­moš Pe­rl­rot-Ča­ba, Jo­zef Ne­meš Lam­pert, Ja­
noš Kme­ti, Ru­dolf Di­ner De­neš, Be­la Uic, La­još
Gu­la­či i Pe­tar Do­bro­vić), alu­di­ra­ju­ći na ime ču­
ve­ne gru­pe „Osmo­ri­ca“, ko­ja je sud­bin­ski uti­ca­la
na prav­ce raz­vo­ja ma­đar­ske umet­no­sti. Spon­ta­no
fo­r­mi­ra­na gru­pa „Sed­mo­ri­ca“ je iz­la­ga­la i na sle­
de­ćem sa­lo­nu. Ume­sto Pe­rl­rot-Ča­be, Uica i Gu­la­
či­ja na pro­leć­nom sa­lo­nu su u gru­pi bi­li Ar­mand
Šen­ber­ger, An­dor Eros i Ge­za Čo­rb ­ a. Sa­da su već
ima­li i od­re­đe­ni kon­cept – pro­mo­vi­šu te­žnju ka
mo­nu­men­ta­li­zmu: „mla­di umet­ni­ci ko­ji su po­če­li
od osnov­nih pre­mi­sa ku­bi­zma či­ne pr­vi ko­rak pre­
ma ve­li­koj mo­nu­men­tal­noj umet­no­sti XX ve­ka“,
za­pi­sa­no je u tek­stu u ka­ta­lo­gu „Iz­lo­žbe mla­dih“ u
Bu­dim­pe­šti 1917. go­di­ne. Taj stav je bli­zak Do­bro­
vi­će­vim raz­mi­šlja­nji­ma: „Efe­mer­ne vred­no­sti ko­je
su ima­nent­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ni­ma, bez ko­jih se sko­
ro i ne mo­že za­mi­sli­ti bo­r­ba gran­di­o­znih raz­me­ra,
vre­me ne­mi­nov­no na­gri­za i osta­ju sa­mo one ko­je
su se pri­bli­ži­le poj­mo­vi­ma Več­nog, Ve­li­kog, Ap­
so­lut­nog. Ne­sta­ju me­ki li­ri­ča­ri, sla­ba­šni po­dr­ža­va­
o­ci kla­si­ka či­je su se uko­če­ne kič­me pre­lo­mi­le, i
osta­do­še sa­mo oni ko­ji su sa Ka­i­no­vim be­le­gom na
če­lu iz­go­re­li u sve­tom lu­di­lu re­še­ni da stvo­re nov,
ve­li­ki stil“.35 Ovu iz­lo­žbu je oštro na­pao Ka­šak u
svom ča­so­pi­su Ma,36 is­pro­vo­ci­ran upra­vo Do­bro­
vi­će­vim na­pu­šta­njem ku­bi­zma i avan­gar­di­zma.
Tom pri­li­kom pri­me­ću­je da od tro­ji­ce (Lam­pert,
Kme­ti i Do­bro­vić) ra­ni­jih pri­pad­ni­ka ak­ti­vi­stič­kog
po­kre­ta ko­ji su iz­la­ga­li na po­me­nu­toj iz­lo­žbi „Pe­tar
35 Pe­tar Do­bro­vić: „Raz­mi­šlja­nja“, Az Al­fold, Bu­dim­pe­šta
1914, 43. Pre­u­ze­to iz knji­ge Si­mo­na Ču­pić: Pe­tar Do­bro­vić,
Be­o­grad, Pro­sve­ta, 2003.
36 L. Kas­sak: „Nem­ze­ti Sza­lon: Fi­a­ta­lok cso­port­ki­al­li­ta­sa“,
Ma, Bu­da­pest 1917: 146-147.
Do­bro­vić se naj­vi­še uda­ljio od nas, ali i od se­be iz
mla­dih da­na. On je po­čeo isto od ku­bi­zma, ali na
da­na­šnjim sli­ka­ma pot­pu­no ras­ki­da ove svo­je ko­
re­ne...“ Ta­ko se „za­vr­ši­lo“ krat­ko­traj­no Do­bro­vi­će­
vo uče­šće u ak­ti­vi­zmu. No, Si­mo­na Ču­pić je u pra­
vu ka­da kon­sta­tu­je da Do­bro­vić „su­štin­ski ni­ka­da
i ni­je du­hov­no/in­te­lek­tu­al­no pri­pa­dao ’ak­ti­vi­sti­ma’
u zna­če­nju ko­je po­kret od­re­đu­je avan­gard­nim“ a
uz to tre­ba po­me­nu­ti i De­ne­gri­je­vu kon­sta­ta­ci­ju da
je Do­bro­vić „sli­kar ko­ji ni­je pri­sta­jao na to da svo­je
sli­kar­sko dje­lo do­ve­de u bli­zi­nu bi­lo ka­kvog ob­li­
ka prag­ma­ti­zma“ jer on je „umjet­nik ko­ji pom­no
raz­mi­šlja nad vla­sti­tom sli­kom, nad nje­nom pla­
stič­kom gra­đom i nad nje­nim si­že­om, umjet­nik
svje­stan hi­sto­rij­skih iz­vo­ra na ko­je se je­zik i te­ma
ove sli­ke po­zi­va­ju“37
No, ako je na­sto­jao da prag­ma­ti­zam, pa ma­
kar bio i re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, ne na­ru­ši
auto­no­mi­ju nje­go­vog sli­kar­stva – sam Pe­tar Do­
bro­vić je ite­ka­ko imao re­vo­lu­ci­o­nar­ne na­me­re
i po­na­ša­nje. To­kom 1918. go­di­ne on uče­stvu­je u
voj­noj po­bu­ni pro­tiv sna­ga ve­r­nih Ho­r­ti­je­voj vla­
di. Uhap­šen je a za­hva­lju­ju­ći ka­pi­tu­la­ci­ji Austro­u­
gar­ske i re­vo­lu­ci­ji Be­le Ku­na – bi­va oslo­bo­đen. Po­
sle to­ga je ak­ti­van u svim so­ci­jal­nim pre­vi­ra­nji­ma
u Pe­ču­ju. Ka­da je po­sle okon­ča­nja Pr­vog svet­skog
ra­ta Tri­ja­non­skim mi­rov­nim ugo­vo­rom ve­ći deo
ba­ranj­skog okru­ga do­de­ljen Ma­đar­skoj, rad­ni­ci
Pe­ču­ja pro­gla­ša­va­ju Ma­đar­sko-srp­sku ba­ranj­sku
re­pu­bli­ku. Tom pri­li­kom je av­gu­sta 1921. go­di­ne,
na glav­nom tr­gu u Pe­ču­ju, Pe­tar Do­bro­vić akla­ma­
ci­jom iza­bran za pred­sed­ni­ka te no­vo­u­sta­no­vlje­ne
Re­pu­bli­ke. Do­bro­vić u svom go­vo­ru tom pri­li­kom
iz­ja­vlju­je: „Do­šao je tre­nu­tak da ob­ja­vi­mo sve­tu
da ho­će­mo da bu­de­mo go­spo­da­ri sop­stve­ne sud­
bi­ne i da pro­gla­si­mo Ma­đar­sko-srp­sku ba­ranj­sku
re­pu­bli­ku. O na­šoj od­lu­ci od­mah će­mo oba­ve­sti­ti
be­o­grad­sku vla­du i zah­te­va­će­mo njen pri­sta­nak i
37 J. De­ne­gri: Ga­le­ri­ja li­kov­nih umjet­no­sti, Osi­jek 1985.
256

po­dr­šku.“38 Do­bro­vić je već su­tra­dan ot­pu­to­vao u
Be­og­ rad. No, nje­go­va di­plo­mat­ska mi­si­ja ni­je us­
pe­la: Pa­šić mu od­luč­no sa­op­šta­va da Sr­bi­ja ne že­li
da se me­ša i da re­me­ti Tri­ja­non­ski spo­ra­zum. U
me­đu­vre­me­nu, sa­mo se­dam da­na po pro­gla­še­nju,
u Pe­čuj ula­zi Ho­r­ti­je­va voj­ska, pre­u­zi­ma sve nad­
le­žno­sti a pred­sed­ni­ka osu­đu­je na smrt. Do­bro­
vić po­sta­je iz­gna­nik iz svo­je ma­đar­ske do­mo­vi­ne i
traj­no osta­je u Be­o­gra­du...
Do­bro­vi­će­vo in­ten­ziv­no uče­šće u to­ko­vi­ma
ma­đar­ske umet­no­sti tra­je od okon­ča­nja stu­di­ja
1912. go­di­ne pa sve do nje­go­ve po­sled­nje go­di­ne
bo­rav­ka u Ma­đar­skoj 1921. go­di­ne. To­kom te de­
ce­ni­je mno­go se to­ga de­si­lo u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji
i umet­no­sti. Im­pre­si­o­ni­stič­ki po­če­tak, iz­ne­nad­ni
do­dir sa ku­bi­zmom, krat­ko­traj­na sa­rad­nja sa Ka­
ša­kom i ak­ti­vi­sti­ma, „član­stvo“ u „Sed­mo­ri­ci“, te
mno­go­broj­na kva­li­tet­na sli­kar­ska ostva­re­nja obez­
be­di­li su ovom umet­ni­ku zna­čaj­no me­sto u ma­đar­
skoj isto­ri­ji umet­no­sti, me­đu onim sli­ka­ri­ma ko­ji
su to­kom te dru­ge de­ce­ni­je do­no­si­li no­ve mo­der­ne
ide­je, jed­nu dru­ga­či­ju i mo­der­ni­ju umet­nost.
Na dru­goj stra­ni, i u srp­skoj isto­ri­ji umet­no­sti
Do­bro­vi­će­vi ku­bi­stič­ki cr­te­ži na­sta­li još u pe­ri­o­du
1912-1913. go­di­ne, „po­treb­ni“ su kao naj­ra­ni­ji pri­
mer jed­ne iz­u­zet­no zna­čaj­ne po­ja­ve u sli­kar­stvu.
Ka­ko to kon­sta­tu­je ugled­ni Mi­o­drag B. Pro­tić, Do­
bro­vić ostva­ru­je „naj­ra­ni­je avan­gard­no ras­ta­ka­nje
po­sma­tra­nog mo­ti­va u na­šoj umet­no­sti“, mno­go
ra­ni­je ne­go što se to ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, u
pe­ri­o­du od 1921. do 1924. go­di­ne, de­si­lo u sli­kar­
stvi­ma Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća, Mi­la­na Ko­njo­vi­ća, Iva­na
Ra­do­vi­ća i Mi­haj­la Pe­tro­va, ko­ji su se, u krat­kim
ali za srp­sku umet­nost iz­uz­ et­no zna­čaj­nim epi­zo­
da­ma, ba­vi­li ku­bi­stič­kim kon­cep­tom...
Do­bro­vi­će­vo pri­sil­no ise­lje­ni­štvo u dru­gu do­
mo­vi­nu ni­je mo­gu­će po­sma­tra­ti u sklo­pu onog
38 Ci­tat pre­u­zet iz knji­ge Si­mo­na Ču­pić: Pe­tar Do­bro­vić, Be­
o­grad, Pro­sve­ta, 2003.
257
VI ĐENJA
pe­čuj­skog in­te­lek­tu­al­nog emi­gra­ci­o­nog ta­la­sa ko­ji
je usle­dio po­sle pro­gla­še­nja Tri­ja­non­skog spo­ra­
zu­ma, pro­pa­sti Ma­đar­sko-srp­ske ba­ranj­ske re­pu­
bli­ke i dru­gih po­li­tič­kih do­ga­đa­ja u Ma­đar­skoj.
Uosta­lom, sud­bi­na mu je od­re­di­la dru­ga­či­ji put
– eg­zi­sten­ci­jal­ni (po­li­tič­ki emi­grant u Ju­go­sla­vi­ju,
osu­đen na smrt u Ma­đar­skoj!) ali i umet­nič­ki jer
on ni­je pre­ten­ci­o­zni avan­gar­di­sta te zbog to­ga ni­je
me­đu onim umet­nič­kim emi­gran­ti­ma ko­ji ši­re uti­
ca­je ma­đar­skog umet­nič­kog ak­ti­vi­zma i avan­gar­
di­zma. No, Do­bro­vić u srp­sku sre­di­nu do­la­zi kao
fo­r­mi­ra­ni sli­kar. To uosta­lom shva­ta um­ni To­dor
Ma­noj­lo­vić, ko­ji svoj tekst o Do­bro­vi­ću, ob­ja­vljen
1920. go­di­ne, za­klju­ču­je: „Ima­mo pred so­bom jed­
nu ve­o­ma slo­že­nu, mno­go­struč­nu umet­nost... Jer,
Do­bro­vić, iako mu je tek tri­de­set go­di­na, ni­je vi­
še ne­ki ’da­ro­vit i na­do­bu­dan mla­di umet­nik’, ne­go
je­dan Maj­stor ko­ji go­vo­ri ja­sno, zvon­ko i si­gur­no
– i ko­ji sa­da, na pr­voj sto­pi svo­ga ra­da, da­je je­dro,
za­o­kru­glje­no de­lo. Po­ja­va Pe­tra Do­bro­vi­ća zna­či
je­dan do­ga­đaj u raz­vo­ju na­šeg sli­kar­stva, jed­no iz­
ne­nad­no le­po is­pu­nje­nje i, isto­dob­no, jed­no lep­še
obe­ća­nje za bu­duć­nost“39
I odi­sta, Ma­noj­lo­vi­će­vo pred­vi­đa­nje se ostva­
ri­lo: Pe­tar Do­bro­vić je sve do svo­je smr­ti, 1942.
go­di­ne, bio iz­u­zet­no za­pa­že­ni ak­ter srp­ske i ju­go­
slo­ven­ske umet­nič­ke sce­ne. To­kom tre­će de­ce­ni­
je XX ve­ka on je post­se­za­ni­stič­ki i post­ku­bi­stič­ki
kon­struk­ti­vi­sta, a u pe­ri­o­du 1930-1942, to­kom po­
sled­nje de­ce­ni­je svog ži­vo­ta, nje­go­vo ko­lo­ri­stič­ko
sli­kar­stvo oslo­nje­no na van­go­gov­ske i fo­vi­stič­ke
re­mi­ni­scen­ci­je pred­sta­vlja istin­sku za­seb­nost srp­
39 To­dor Ma­noj­lo­vić: „Pe­tar Do­bro­vić“, Mi­sao, knj. II, sv. 1,
Be­og­ rad, 1. fe­bru­a­ra 1920: 547-554. Pre­uz­ e­to iz knji­ge To­dor
Ma­noj­lo­vić: Li­kov­na kri­ti­ka, Zre­nja­nin, Grad­ska Na­rod­na bi­
bli­o­te­ka, 2007.
VI Đ ENJA
ske umet­no­sti pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog sto­le­ća.40
On ima svoj spe­ci­fič­ni stav i umet­nič­ku fi­lo­zo­fi­ju:
„Sli­ka je za me­ne ko­lo­ri­stič­ka ma­sa. Ja gle­dam u
istu ko­lo­ri­stič­ku ma­su i na objek­tu ko­ji sli­kam, ja
ne aran­ži­ram sli­ku, ja je pre­no­sim ona­ko ka­ko mi­
slim da ona do­i­sta u pri­ro­di po­sto­ji. In­ten­zi­fi­ka­ci­ja
ko­lo­ri­stič­kih ma­sa na objek­tu to je moj pro­gram
po sva­ku ce­nu.“41, kon­sta­tu­je sam Do­bro­vić. A Je­
ša De­ne­gri u stu­di­ji „Ko­lo­ri­stič­ki eks­pre­si­o­ni­zam
če­tvr­te de­ce­ni­je“ za­pa­ža da je „Do­bro­vić pre sve­ga
ko­lo­rist, da­kle sli­kar ko­jem je bo­ja bit­ni no­si­lac iz­
ra­za, a ne sa­mo tu­mač ili po­sred­nik u iz­ra­ža­va­nju
ne­kih van­pik­tu­ral­nih sa­dr­ža­ja. Nje­mu je sva­ka te­
žnja ka li­te­rar­nom, so­ci­jal­nom ili mo­ral­nom zna­
če­nju umet­nič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je, što je upra­vo naj­
če­šće i bit­na oso­bi­na pra­vih eks­pre­si­o­ni­sta, dok,
na­su­prot to­me, on sli­kar­stvo shva­ta kao eufo­rič­nu
i či­stu vi­zu­el­nu re­ak­ci­ju na im­pul­se ko­je cr­pi iz
sve­ta okol­ne re­al­no­sti“.42
Na kra­ju va­lja za­klju­či­ti da je Do­bro­vi­će­va
umet­nost to­kom nje­go­vog ma­đar­skog pe­ri­o­da bi­
la u fa­zi fo­r­mi­ra­nja (Aka­de­mi­ja, Pa­riz, ak­ti­vi­stič­ki
ak­tiv­no­sti i uti­ca­ji, post­se­za­ni­zam, te­žnje ka mo­
nu­men­tal­noj umet­no­sti „Sed­mo­ri­ce“) a u za­vi­sno­
sti od kon­stant­nih bu­r­nih so­ci­jal­nih, po­li­tič­kih i
rat­nih do­ga­đa­nja. Po­sle na­pu­šta­nja Pe­ču­ja po­sle
1921. go­di­ne pa sve do smr­ti 1942. go­di­ne, Do­bro­
vi­će­vo sli­kar­stvo je uda­lje­no od sva­ke vr­ste pa­r­ti­
40 Sa de­li­ma Van Go­ga i fo­vi­sta Do­bro­vić se sre­tao u Bu­
dim­pe­šti na ta­da ve­li­kim iz­lo­žba­ma te to­kom svo­jih bo­ra­va­ka
u Pa­ri­zu, ostva­re­nih u pe­ri­o­di­ma 1912-1914, 1919. i 1926-
1930. Ta­ko­đe tre­ba ima­ti na umu i po­sred­nu ve­zu sa fo­vi­
zmom pre­ko ma­đar­skih fo­vi­sta Pe­rl­ro­ta, Co­be­la i dru­gih di­
rekt­nih pa­ri­skih sa­rad­ni­ka Ma­ti­sa, sa ko­ji­ma je Do­bro­vić bio
u ve­zi to­kom svo­je ma­đar­ske umet­nič­ke ak­tiv­no­sti od 1912.
do 1920. go­di­ne.
41 Mi­ro­slav Kr­le­ža: Pe­tar Do­bro­vić, Za­greb 1954: XII.
42 Je­ša De­ne­gri: „Ko­lo­ri­stič­ki eks­pre­si­o­ni­zam če­tvr­te de­ce­
ni­je“. U ka­ta­lo­gu Če­tvr­ta de­ce­ni­ja – eks­pre­si­o­ni­zam bo­je, po­et­
ski re­a­li­zam, Ju­go­slo­ven­ska umet­nost XX ve­ka, Be­o­grad, Mu­
zej sa­vre­me­ne umet­no­sti, jun-jul 1971.
ku­la­ri­zma, prag­ma­ti­zma i uti­li­ta­ri­zma. Po­sve­ćen je
auten­tič­noj pik­to­ral­noj ide­ji i jed­nom ras­ko­šnom
ko­lo­ri­zmu ko­ji je nje­go­voj umet­no­sti obez­be­dio
auten­tič­nost i auto­no­mi­ju sli­ke i sli­kar­ske mi­sli.
Go­di­ne Ištva­na Na­đa
u Voj­vo­di­ni (1926-1935)
Ištvan Nađ (1873–1937) je put svog sli­kar­
skog obra­zo­va­nja sti­cao to­kom po­sled­njih go­di­na
osam­na­e­stog ve­ka i to uobi­ča­je­nom ma­rš­ru­tom –
cr­tač­ka ško­la u Bu­dim­pe­šti, Min­hen­ska aka­de­mi­ja
te Aka­de­mi­ja Ži­li­jen u Pa­ri­zu... To­kom 1902. go­
di­ne usle­di­li su put i bo­ra­vak u Ita­li­ji, gde usa­vr­
ša­va ste­če­na zna­nja, baš kao i u Be­r­li­nu, ne­ko­li­ko
go­di­na ka­sni­je. Kao mlad umet­nik odu­še­vlja­vao se
Van Go­gom i bio odu­še­vljen nje­go­vom „ne­u­me­re­
no­šću u sli­ka­nju“ ali je, po­tom, po­stao sa­mo­svoj­
na umet­nič­ka lič­nost: iz­be­ga­va ra­ne uz­o­re a po­go­
to­vu se ču­va od po­i­sto­ve­će­nja sa na­sto­ja­nji­ma da
se na za­os­ tav­šti­ni Mun­ka­či­ja (Munkácsy Mihály)
ofor­mi tzv. na­ci­o­nal­ni stil. Ta­ko­đe, po­čet­kom pr­
ve de­ce­ni­je no­vog sto­le­ća, Ištvan Nađ ne „pra­ti“
ni onu dru­gu uobi­ča­je­nu ru­tu - od Nađ­ba­nje ka
no­vim se­za­ni­stič­kim ili fo­vi­stič­kim uti­ca­ji­ma... U
ma­đar­skoj isto­ri­ji umet­no­sti svr­stan je u za­seb­
nu gru­pu tzv. „pa­non­skih sli­ka­ra“ („Alföldi fe­stők
Társasága“) za­jed­no sa Ko­stom (Kos­zta József),
Rud­na­i­jem (Rud­nay Gyula) i To­r­nja­i­jem (Tornyai
János). Do tih po­zi­ci­ja Nađ sti­že na za­se­ban na­čin
– po­vla­či se iz grad­ske at­mos­fe­re, na­pu­šta Pe­štu i,
shod­no svom me­di­ta­tiv­nom i kon­tem­pla­tiv­nom
ka­rak­te­ru, od­la­zi u pla­ni­ne svog rod­nog kra­ja i u
Er­de­lju se „su­ko­blja­va sa pri­ro­dom kao iskon­skim
ri­va­lom u stva­ra­la­štvu“.43
Ištvan Nađ je sli­kao za­seb­nim „ti­him“ eks­pre­si­
o­ni­zmom. Nje­go­vi pej­za­ži i po­r­tre­ti, kao naj­če­šće
te­me ko­ji­ma se po­sve­ći­vao, sli­ka­ni su od­luč­nim
43 Be­la Du­ran­ci: tekst u ka­ta­lo­gu Iz­lo­žba pa­ste­la Ištva­na Na­
đa, Su­bo­ti­ca, Grad­ski mu­zej, 1966.
258

po­te­zi­ma ali ne bez kon­tro­le, ne bez kon­tem­pla­
tiv­nog od­no­sa pre­ma mo­ti­vu i sva­kom na­sli­ka­
nom de­ta­lju: Na­đov eks­pre­si­o­ni­zam je la­pi­da­ran,
a umet­ni­ko­va eks­pre­si­ja je utka­na u sva­ki po­tez,
u sva­ki bo­je­ni po­da­tak i ko­lo­ri­stič­ki zvuk. Taj od­
luč­ni kon­tro­li­sa­ni gest ta­ko po­sta­je zna­ča­jan kon­
struk­ti­van po­da­tak u ukup­noj ar­hi­tek­tu­ri sli­ke. Sve
je to ostva­re­no sa­že­tim i ko­he­rent­nim pik­to­ral­nim
na­či­nom po ko­jem se Nađ odi­sta iz­dva­ja u ukup­noj
ma­đar­skoj umet­no­sti pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog
ve­ka. „U nje­go­voj umet­no­sti, za­i­sta, mo­nu­men­tal­
nost br­da i pla­nin­skih ma­si­va, ge­o­me­tri­ja ogra­da,
pa­šnja­ka i ge­o­me­tar­ski red kr­če­vi­na na obr­on­ci­ma
sta­pa­ju se u je­din­stvo sa la­pi­dar­nom str­og­ o­šću pa­
non­skog pre­de­la... Svet Ištva­na Na­đa je ome­đen,
kon­stru­i­san, po­put su­mor­nih ba­la­da. Sli­ka je sve­
de­na na su­šti­nu...“ (La­još Ne­met).44 Uda­ljen od
avan­gar­di­sta jed­na­ko ko­li­ko i od tra­di­ci­o­na­li­sta,
on će ofor­mi­ti sli­kar­stvo ko­je će bi­ti oso­ben od­jek
jed­nog sen­zi­bi­li­te­ta ko­ji je, ipak, pra­vo­ver­ni od­raz
vre­me­na u ko­jem je umet­nik ži­veo i stva­rao.
In­te­re­sant­no je da je Nađ Ištvan „ot­kri­van“
na­knad­no. Iako su ne­ki pi­sci po­put Ka­ro­lja Li­ke
(Lyka Ka­roly) i De­žea Ko­sto­la­nji­ja (Kos­zto­lany
De­zse) o nje­go­voj umet­no­sti svo­je­vre­me­no pi­sa­li
iz­u­zet­no do­bre re­cen­zi­je, tek se to­kom dru­ge po­
lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka po­če­lo raz­ja­šnja­va­ti ta­jan­
stvo ve­li­kog ali po­ma­lo „za­bo­ra­vlje­nog“ sli­ka­ra.
Po­ja­vlju­ju se mo­no­graf­ske stu­di­je Ga­bo­ra Pa­pa
(Pap Gábor), 196545; La­jo­ša Ne­me­ta (Ne­meth La­
jos), 1972, i Ištva­na Šolj­ma­ra (Solymar Is­tvan), ko­
ji je naj­kom­plek­sni­je sa­gle­dao Na­đo­vu umet­nost 46
i ve­ro­vat­no po­naj­vi­še do­pri­neo nje­go­voj, na ža­lost
post mo­r­tem, (re)afir­ma­ci­ji.
44 Ne­meth La­jos: Nagy Is­tvan, Bu­da­pest 1972. Pre­uz­ e­to iz:
Be­la Du­ran­ci, Nađ Ištvan u Voj­vo­di­ni, Tre­ći ju­go­slo­ven­ski bi­
je­na­le pej­za­ža, No­vi Sad, Zlat­no oko i Bel art, 2002.
45 Pap Gábor: Nagy Is­tvan, Bu­da­pest, Co­r­vi­na Ki­a­do, 1965.
46 Solymar Is­tvan: Nagy Is­tvan, Bu­da­pest, Kep­zomüves­ze­ti
Alap Ki­o­dav­lla­ta, 1977.
259
VI ĐENJA
U sklo­pu tog „na­knad­nog“ ba­vlje­nja opu­som
Ištva­na Na­đa iz­u­zet­no je za­ni­mljiv an­ga­žman Be­
le Du­ran­ci­ja, ko­ji je, to­kom 1965. go­di­ne, ot­krio
sli­kar­sku za­o­stav­šti­nu ovog umet­ni­ka u Voj­vo­di­
ni.47 Du­ran­ci je ta­da rev­no­sno is­tra­žio bi­o­graf­sko-
umet­nič­ke po­dat­ke iz tog spe­ci­fič­nog Na­đo­vog
pe­ri­o­da. Na­im ­ e, u pe­ri­o­du 1926. do 1935. go­di­ne
Nađ Ištvan je ži­veo u ma­le­nom bač­kom se­lu Šaj­
kaš. Ovaj aka­dem­ski sli­kar je ov­de u voj­vo­đan­sku
pro­vin­ci­ju do­speo za­hva­lju­ju­ći že­nid­bi sa Ma­ri­
jom, udo­vom An­ta­la Je­kla, bo­ga­tog umet­nič­kog
me­ce­ne - Ma­ri­ji­na maj­ka je bi­la Ka­r­li­na Un­štat,
Ne­mi­ca, po­pu­lar­na ba­bi­ca u Šaj­ka­šu. Ta­ko je iz
svog br­do­vi­tog Er­de­lja do­speo u rav­ni­cu. No, ka­
ko po­ka­zu­ju Du­ran­ci­je­va sa­zna­nja, Nađ se br­zo
pri­la­go­đa­va i stva­ra. U Voj­vo­di­ni on ostva­ru­je je­
dan za­ni­mljiv i kva­li­te­tan opus: „Op­či­njen ča­ri­ma
i za­go­net­nom le­po­tom pla­ni­na, a ka­sni­je rav­ni­ce,
ve­či­ti lu­ta­li­ca i usa­mlje­nik, traj­no je pri­vr­žen svo­
jim slu­čaj­nim do­ma­ći­ni­ma, pa­sti­ri­ma i se­lja­ci­ma,
ko­ji ga go­sto­lju­bi­vo pri­ma­ju u svo­je do­mo­ve. Ta­ko
će iz­ra­sti je­dan čud­ni opus cr­te­ža uglje­nom i pa­
ste­lom, kao za­pi­si na pu­tu tra­ga­nja, pro­na­la­že­nja i
gu­blje­nja se­be. Vr­ho­vi i klan­ci, ho­ri­zon­ta­la i po­le­
gle rav­ni­čar­ske ku­će, se­os­ ke uli­ce, ve­trom i ra­dom
kle­sa­na li­ca, že­ne, de­ca umor­na po­gle­da na­di­ru iz
ste­šnje­nih okvi­ra kao stra­stve­ni iz­li­vi no­ve sna­ge.
Mr­lje pla­vih, ze­le­nih i cr­nih to­no­va, kri­ci be­lih i
žuć­ka­stih ak­ce­na­ta sko­ro gre­ba­ni u ha­r­ti­ju sli­va­ju
se u je­din­stve­ni, bol­ni do­ži­vljaj umet­ni­ka.“ Uglav­
nom, te i ta­kve sve­de­ne tma­ste pej­za­žne pred­sta­
ve, te ne­ko­li­ko iz­u­zet­nih po­r­tre­ta, pri­ku­pio je Du­
ran­ci od ne­ko­li­ko de­se­ti­na vla­sni­ka, evi­den­ti­rao
se­dam­de­set ra­do­va i pri­ka­zao ih u su­bo­tič­kom
Grad­skom mu­ze­ju to­kom ma­ja 1966. go­di­ne. Ta­
ko je pro­mo­vi­sa­na svo­je­vre­me­na stva­ra­lač­ka pri­
47 Du­ran­ci je 15. apri­la 1965. go­di­ne u no­vo­sad­skom Mag­
yar Szo-u po­zvao vla­sni­ke ra­do­va Ištva­na Na­đa da mu se ja­ve
te da mu ih po­zaj­me za iz­lo­žbu! Ja­vi­lo se vi­še od 30 vla­sni­ka
Na­đo­vih ra­do­va.
VI Đ ENJA
sut­nost jed­nog iz­u­zet­nog ma­đar­skog umet­ni­ka u
voj­vo­đan­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. Du­ran­ci­je­va is­tra­
ži­va­nja su uka­za­la i na Na­đo­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­
žbu ko­ju je ovaj umet­nik pri­re­dio u Vr­ba­su to­kom
apri­la 1927. go­di­ne. Do nje je do­šlo za­hva­lju­ju­ći
pri­ja­telj­stvu po­ro­di­ca Nađ i Pe­han. Po svoj pri­li­ci
to je bi­la iz­u­zet­na iz­lo­žba jer ne­dvoj­be­no naj­bo­lji
po­zna­va­lac Na­đo­vog de­la Ištvan Šolj­mar sma­tra da
je „u raz­do­blju od 1926. do 1929. go­di­ne Nađ do­
se­gao ze­nit vla­sti­te sli­kar­ske kre­a­tiv­no­sti“. Ta­ko­đe,
naj­ve­ro­vat­ni­je je da su ne­ki pa­ste­li ko­je je Du­ran­ci
iz­la­gao sre­di­nom še­zde­se­tih bi­li iz­lo­že­ni u toj vr­
ba­škoj po­stav­ci. Na ža­lost, ve­li­ki sli­kar Jo­žef Pe­han
vi­še ni­je me­đu ži­vi­ma, pre­mi­nuo je če­ti­ri go­di­ne
ra­ni­je. No, pri­ja­telj­stvo sa Pe­ha­no­vi­ma je, oči­gled­
no, op­sta­lo. Pe­ha­nov sin Be­la, i sam sli­kar, ži­vo se
se­ćao Na­đa, a ve­o­ma če­sto je pri­su­stvo­vao na­sta­
ja­nju nje­go­vih sli­ka jer je ovaj sli­kar če­sto „ko­ri­
stio“ Pe­ha­nov ate­lje. In­te­re­sant­no je da su u ate­ljeu
ve­li­kog sli­ka­ra „go­sto­va­li“ i dru­gi umet­ni­ci. Tu je
naj­bo­lji Pe­ha­nov pri­ja­telj va­jar Fe­renc Me­đe­ši to­
kom je­se­ni 1924. go­di­ne is­kle­sao ka­me­nu skulp­tu­
ru ko­ja je po­sta­vlje­na na Pe­ha­nov grob.48 Ta­ko se u
tom ate­ljeu na­sta­vi­la tra­di­ci­ja su­sre­ta­nja umet­ni­ka
– osim po­me­nu­tih umet­ni­ka tu je, na pri­mer, bo­
ra­vio i po­zna­ti voj­vo­đan­ski va­jar Ka­r­lo Ba­ra­nji. On
je kao mla­di umet­nik tu do­bi­jao pod­u­ku od Jo­že­fa
Pe­ha­na, a za­hva­lju­ju­ći nje­mu upo­znao se sa svo­jim
uzo­rom – Fe­ren­com Me­đe­ši­jem. Mla­di Ba­ra­nji je
bio im­pre­si­o­ni­ran za­jed­nič­kom iz­lo­žbom Pe­ha­na i
Me­đe­ši­ja u Vr­ba­su 1913. go­di­ne i ta­da je u svo­joj
auto­bi­o­graf­skoj be­le­šci za­pi­sao da je, odu­še­vljen
Me­đe­ši­je­vim skulp­tu­ra­ma, „na­iv­no za­klju­čio da
48 In­te­re­sant­no je da su 2002. go­di­ne po­smrt­ni osta­ci Jo­že­fa
Pe­ha­na i nje­go­ve su­pru­ge eks­hu­mi­ra­ni i sa sta­rog ka­to­lič­ko-
evan­ge­li­stič­kog gro­blja pre­ne­ti na vr­ba­ško Grad­sko gro­blje, u
grob­ni­cu nji­ho­vog si­na Be­le Pe­ha­na. Tom pri­li­kom je re­sta­
u­ri­ra­na i Me­đe­ši­je­va skulp­tu­ra i pre­ne­ta na no­vu več­nu ku­ću
ve­li­kog umet­ni­ka. Tom pri­li­kom je pri­re­đe­na i re­tro­spek­tiv­na
iz­lo­žba sli­ka Jo­že­fa Pe­ha­na u Ga­le­ri­ji kul­tur­nog cen­tra Vr­
bas.
bih i sam znao ta­kve skulp­tu­re pra­vi­ti. Me­đe­ši­je­
ve iz­van­red­no po­jed­no­sta­vlje­ne skulp­tu­re či­ni­le su
mi se pri­mi­tiv­nim“...49
Tu u ma­le­nom bač­kom se­lu Nađ se, ka­ko to
kon­sta­tu­je Du­ran­ci, br­zo „uko­re­nio“. U Šaj­ka­šu
ima pri­ja­te­lje - be­le­žni­ka Do­bri­ća, uči­te­lja Og­nja­
no­vi­ća... Na fo­to­gra­fi­ji sni­mlje­noj 1932. go­di­ne
Nađ je sa dru­štvom kod pro­te u Ga­r­di­nov­ci­ma...
U pi­smu maj­ci u Er­delj, 16. ju­la 1931. go­di­ne, on
pi­še o svom si­nu: „Lep je i ve­o­ma pa­me­tan. Se­os­ ki
va­zduh či­ni da je zdrav. Go­vo­ri ma­đar­ski, ne­mač­
ki i srp­ski.“ O se­bi sa­op­šta­va: “Sa­da sam zdrav i
po­no­vo mno­go ra­dim. Imam uspe­ha u Ju­go­sla­vi­ji.
Oče­ku­je se i mo­ja iz­lo­žba u Be­o­gra­du...“ Na ža­lost,
na­da iz pi­sma se ne ostva­ru­je te do be­o­grad­ske iz­
lo­žbe ne­će do­ći. Vr­ba­ško iz­la­ga­nje će osta­ti je­di­ni
po­zna­ti jav­ni na­stup Ištva­na Na­đa u Voj­vo­di­ni. Ka­
da je go­vo­rio o svom ju­go­slo­ven­skom uspe­hu, Nađ
je ve­ro­vat­no mi­slio na so­lid­nu pro­da­ju – uosta­lom
otu­da i mno­go­broj­ni voj­vo­đan­ski vla­sni­ci nje­go­
vih ra­do­va... Usko­ro će sli­kar obo­le­ti. Na­ru­še­no
zdra­vlje, pri­vred­na kri­za te po­gor­šan po­lo­žaj po­ro­
di­ce po­sle aten­ta­ta u Ma­r­se­ju na kra­lja Alek­san­dra
ok­to­bra 1934. go­di­ne, pro­me­ni­će Na­đo­ve ži­vot­ne
okol­no­sti. Du­ran­ci­ju je ne­ko­li­ko vla­sni­ka nje­go­vih
ra­do­va iz­ne­lo svo­ja se­ća­nja na umet­ni­ko­vu su­pru­
gu Ma­ri­šku Nađ, ko­ja je pro­da­va­la pa­ste­le na­sto­
je­ći da zbri­ne po­ro­di­cu... Ištvan Nađ će pre­mi­nu­ti
1937. go­di­ne u Ba­ji, gde se po­ro­di­ca, ne­što pre to­
ga, iz Šaj­ka­ša pre­se­li­la...
In­te­re­sant­no je da se, sko­ro isto­vre­me­no sa
Du­ran­ci­je­vim is­tra­ži­va­nji­ma, ob­na­vlja in­te­re­so­va­
nje za umet­nost Imrea Na­đa i u Ma­đar­skoj. Ta­mo
je nje­go­va ve­li­ka re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba pre­zen­to­
va­na u bu­dim­pe­štan­skoj Na­ci­o­nal­noj ga­le­ri­ji, sep­
tem­bra 1967. go­di­ne. Na toj iz­lo­žbi se na­šao ve­lik
broj eks­po­na­ta sa su­bo­tič­ke po­stav­ke, sa „voj­vo­
49 Pre­ma na­vo­di­ma u tek­stu Be­la Du­ran­ci: „Ka­r­lo Ba­ra­nji“, u
knji­zi Moj iz­bor, No­vi Sad, CZVK Zlat­no oko, 2004.
260

đan­skog te­re­na“. Tom pri­li­kom po­zna­ti bu­dim­pe­
štan­ski isto­ri­čar umet­no­sti Ge­za Pe­r­nec­ki (Ge­za
Pe­r­neczky) kon­sta­tu­je da je na iz­lo­žbi u Su­bo­ti­ci
1966. go­di­ne „bi­lo iz­lo­že­no tri­de­set Na­đo­vih vr­
hun­skih ostva­re­nja, od ko­jih ovom pri­li­kom iz­la­
že­mo sa­mo ne­ke. Ču­va­ju se u su­bo­tič­kom i som­
bor­skom mu­ze­ju a lju­ba­zno­šću ko­lek­ci­o­na­ra tu
su i eks­po­na­ti iz pri­vat­nih zbir­ki u Voj­vo­di­ni“... U
mo­no­graf­skom tek­stu Šolj­mar uka­zu­je na ka­rak­te­
ri­stič­nost se­ri­je tzv. „cr­nih pa­ste­la“ od ko­jih je naj­
ve­ći broj na­stao u are­a­lu bač­ke rav­ni­ce oko Šaj­ka­ša
ku­da je, sko­ro sva­ko­dnev­no, „špar­tao“ ovaj neo­
bič­ni sli­kar...50 Osim to­ga, pre­ma na­vo­di­ma istog
auto­ra, „ve­li­ki tre­nu­tak ma­đar­ske isto­ri­je umet­no­
sti je Po­r­tret de­voj­či­ce (Sr­na)“, za ko­ji je mo­del bi­la
mla­da slu­žav­ka u ku­ći šaj­ka­škog be­le­žni­ka Do­bri­
ća, dok je me­đu pej­za­ži­ma ka­pi­tal­no de­lo Vr­be kod
Ga­r­di­no­va­ca, pa­stel iz 1930. go­di­ne, ko­ji se ču­va u
su­bo­tič­kom Grad­skom mu­ze­ju...51
U jed­nom no­vin­skom in­ter­vjuu, da­tom no­vi­
na­ru u Ba­ji 1933. go­di­ne, pred kraj ži­vo­ta, Ištvan
Nađ sa­ži­ma svoj sli­kar­ski stav: „Ce­log ži­vo­ta sam
tra­žio su­šti­nu. U te­mi du­šu. U ko­lo­ple­tu ku­ća, sta­
ba­la, cve­to­va, ljud­skih li­ko­va ono što pod po­vr­ši­
nom vi­bri­ra. Unu­tra­šnja ve­r­nost. Slič­nost u ko­joj
sve ži­vi. Baš sve!... I da­nas još tvr­dim da bla­go­gla­
go­lji­vost ne ka­zu­je su­šti­nu.“52 U svo­joj umet­no­sti,
po­go­to­vu u se­ri­ji pa­ste­la na­sli­ka­nih u eger­skim
pla­ni­na­ma i voj­vo­đan­skoj rav­ni­ci, umet­nik je do­
šao do svo­je umet­nič­ke i eg­zi­sten­ci­jal­ne sud­bin­ske
su­šti­ne. U tim cr­nim i te­škim pej­za­ži­ma, u sve­de­
50 Solymar Is­tvan: Nagy Is­tvan, Bu­da­pest, Kep­zomüves­ze­ti
Alap Ki­o­dav­lla­ta, 1977.
51 De­la Ištva­na Na­đa u Voj­vo­di­ni na­la­ze se u Grad­skom mu­
ze­ju i u Ga­le­ri­ji dr Vin­ko Pe­r­čić u Su­bo­ti­ci, u Grad­skom mu­
ze­ju u Som­bo­ru te u Grad­skom mu­ze­ju u Vr­šcu.
52 Pre­ma na­vo­di­ma u tek­stu Be­le Du­ran­ci­ja: „Ištvan Nađ
u Voj­vo­di­ni“, iz ka­ta­lo­ga isto­im
­ e­ne iz­lo­žbe na Tre­ćem ju­go­
slo­ven­skom bi­je­na­lu pej­za­ža Pej­zaž 2002, No­vi Sad, CZVK
Zlat­no oko i Bel art, jun 2002.
261
VI ĐENJA
nim kon­struk­tiv­no za­o­kru­že­nim mo­ti­vi­ma po­sto­ji
ne­ka­kva su­štin­ska ve­za umet­ni­ka, pre­de­la i du­ha
vre­me­na u ko­jem su ta de­la na­sta­ja­la.
De­lo Ištva­na Na­đa, na svoj na­čin, pred­sta­vlja
zna­čaj­nu ka­ri­ku srp­sko-ma­đar­skih umet­nič­kih
ve­za to­kom pro­te­klog ve­ka. Ovaj umet­nik je ov­
de bo­ra­vio i ak­tiv­no stva­rao sko­ro pu­nu de­ce­ni­ju,
pri­re­dio je jed­nu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu i te­žio dru­
goj, na ža­lost neo­stva­re­noj, u Be­og­ ra­du, pro­da­vao
je svo­ja de­la ši­ro­kom kru­gu lju­bi­te­lja umet­no­sti u
Voj­vo­di­ni... Du­go je Ištvan Nađ ostao iz­van vi­zu­ra
isto­ri­je umet­no­sti i kod nas i u do­mi­cil­noj Ma­đar­
skoj. Na­knad­na is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na opus jed­
nog ve­li­kog sli­ka­ra. Nje­go­ve za­slu­ge se pre­po­zna­
ju u na­šoj umet­no­sti za­hva­lju­ju­ći, pre sve­ga, Be­li
Du­ran­ci­ju, ko­ji „re­vi­ta­li­zu­je“ nje­gov voj­vo­đan­ski
opus; u ne­ko­li­ko na­vra­ta je iz­la­gan na iz­lo­žba­ma
fon­do­va su­bo­tič­kog mu­ze­ja, Ga­le­ri­je dr Vin­ka Per­
či­ća u Su­bo­ti­ci, u vr­šač­kom Na­rod­nom mu­ze­ju, a
ugled­na isto­ri­čar­ka umet­no­sti ga za­pa­ža kao jed­
nog od naj­zna­čaj­ni­jih sli­ka­ra pa­ste­la kod nas, kao
ak­te­ra na­sto­ja­nja ko­ji­ma se ostva­ru­je „dru­ga­či­ja
in­ter­pre­ta­ci­ja pri­ro­de kao li­kov­ne in­spi­ra­ci­je“... 53
Mi­lan Ko­njo­vić: Bu­dim­pe­štan­sko
pro­le­će, 1942. ili isto­ri­ja jed­ne iz­lo­žbe
Ko­njo­vi­će­va umet­nič­ka de­lat­nost je ve­o­ma
du­ga: za­po­če­ta je u umet­ni­ko­vim mla­dom do­bu,
ka­da je kao če­tr­na­e­sto­go­di­šnjak 1912. go­di­ne na­
sli­kao svo­je pr­ve pej­za­žne ulja­ne sli­ke (ko­je se da­
nas na­la­ze u Ga­le­ri­ji Mi­lan Ko­njo­vić u Som­bo­ru),
a tra­ja­la je sve do po­sled­njih da­na nje­go­vog ži­vo­
ta, ka­da je u bo­le­snič­koj po­ste­lji na­cr­tao ne­ko­li­ko
cr­te­ža, no­vem­bra 1993. go­di­ne. Pr­ve sli­ke na­sta­le
iz umet­ni­ko­ve ra­ne mla­do­sti: Zi­ma u Šu­mi, 1912;
Ve­li­ka Šu­ma, 1913 (123x176cm), pa Šu­ma iz 1915.
go­di­ne – na­te­ra­le su Ir­mu Lang, du­go­go­di­šnju di­
53 Ja­sna Jo­va­nov: „Pa­stel u Voj­vo­di­ni“, Po­lja, broj 431, No­vi
Sad, ja­nu­ar-fe­bru­ar, 2005.
VI Đ ENJA
rek­to­ri­cu Ga­le­ri­je Mi­lan Ko­njo­vić, da u ka­ta­lo­gu
iz­lo­žbe ka­rak­te­ri­stič­nog i odi­sta do­bro oda­bra­nog
na­slo­va „Ko­njo­vić pre Ko­njo­vi­ća. Ulja 1912-1925“
kon­sta­tu­je „da tri­de­se­tak sli­ka iz naj­ra­ni­jeg Ko­njo­
vi­će­vog stva­ra­la­štva, ko­je da­nas, ka­da je opus Mi­
la­na Ko­njo­vi­ća za­o­kru­žen, ne­sma­nje­no ple­ne svo­
jom li­kov­nom zre­lo­šću, sa­vr­še­nom ko­lo­ri­stič­kom
ha­r­mo­ni­jom, slo­bo­dom po­te­za i urav­no­te­že­no­šću
kom­po­zi­ci­je.“54 Ne­sum­nji­vo je da Ko­njo­vi­će­va
„in­spi­ra­ci­ja“ za sli­ka­nje šu­ma po­ti­če od sna­žnog
uti­ska ko­ji je na nje­ga osta­vio pik­to­ral­ni kon­cept
ma­đar­skog sli­ka­ra La­sla Pa­la (Paál Laszló, 1846-
1879). Ovaj umet­nik je pred­sta­vljao za­ni­mlji­vu fi­
gu­ru u ma­đar­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. Ško­lo­vao se u
Be­ču, usa­vr­ša­va­nje je na­sta­vio u Ho­lan­di­ji, po­tom
u Lon­do­nu (gde se in­spi­ri­sao Kon­ste­blom), a za­
tim oti­šao u Ba­r­bi­zon i tu po­čeo da sli­ka šum­ske
pej­za­že ko­ji će po­sta­ti ka­rak­te­ri­sti­ka nje­go­vog sli­
kar­stva.55 Pa­lo­vo sli­kar­stvo Ko­njo­vić je ot­krio za­
hva­lju­ju­ći jed­noj mo­no­gra­fi­ji sa cr­no-be­lim re­pro­
duk­ci­ja­ma ko­ju je pro­na­šao u oče­voj bi­bli­o­te­ci. U
toj knji­zi osta­la je pod­vu­če­na re­če­ni­ca: „U Pa­lo­vim
de­li­ma i ne­bo, oblak, ze­mlja, vo­da, šu­ma, li­ko­vi –
sve je u slu­žbi nje­go­vih li­r­skih ose­ća­ja, ali pri to­me
on se po­na­ša kao sli­kar, od­no­sno, uspe­va­ju­ći da iz­
ra­zi isto ta­ko i tek­stu­ru i ma­te­ri­jal­nost pred­me­ta
u tač­noj ko­lo­ri­stič­koj i sve­tlo­snoj vred­no­sti“. 56 U
svo­jim in­ter­vju­i­ma Ko­njo­vić je če­sto o nje­mu go­
vo­rio kao o svom ra­nom uzo­ru. “A po pi­smu vi­dim
da ste ima­li pri­li­ku da se lič­no upo­zna­te sa Pál-om“
- pi­še Ivan Ra­do­vić u pi­smu upu­će­nom Ko­njo­vi­ću
u Bu­dim­pe­štu, gde se ovaj na­la­zio od 1916. go­di­
54 Ir­ma Lang: tekst u ka­ta­lo­gu iz­lo­žbe Ko­njo­vić pre Ko­njo­vi­
ća, ulja 1912-1925, Som­bor, Ga­le­ri­ja Mi­lan Ko­njo­vić, ok­to­
bar–de­cem­bar 2004.
55 Be­la Du­ran­ci: Umet­nič­ke ko­lo­ni­je, Su­bo­ti­ca Osvit, 1989.
56 Dr Lázár Béla: Paál Lászlo, Bu­da­pest, Lam­pel Róbert
(Wo­di­a­ner F. Ésfia), 1903. (Po­da­tak pre­u­zet iz mo­no­graf­ske
knji­ge: Ir­ma Lang: Mi­lan Ko­njo­vić (1898-1993), Som­bor, Ga­
le­ri­ja Mi­lan Ko­njo­vić, 2010.
ne, ka­da je, po­sle ma­tu­re, pr­vo mo­bi­li­san a po­tom
upi­san u Ško­lu re­zer­vnih ofi­ci­ra.
U Bu­dim­pe­šti Ko­njo­vić ne po­se­ću­je sa­mo ate­
ljee i ga­le­ri­je. O ta­mo­šnjoj si­t­ua­ci­ji on je bio na
raz­li­či­te na­či­ne in­for­mi­san – još u Som­bo­ru je
pri­mao ča­so­pis Müveszét, či­ji je bio pret­plat­nik, a
u Pe­šti je već bo­ra­vio nje­gov som­bor­ski pri­ja­telj i
ko­le­ga Ivan Ra­do­vić, ta­da već stu­dent pe­štan­ske
Aka­de­mi­je. Osim to­ga, mo­gao je da ko­ri­sti po­seb­
ne po­god­no­sti. Jed­no vre­me je sta­no­vao u ču­ve­
nom pe­štan­skom ho­te­lu „Hun­ga­ria“, gde je nje­gov
otac Da­vid Ko­njo­vić, kao po­sla­nik u ma­đar­skom
pa­r­la­men­tu, imao stal­nu so­bu ko­ju je če­sto ko­ri­
stio kao ate­lje. U toj so­bi je čak na­stao je­dan ve­
o­ma za­ni­mljiv cr­tež gla­ve za­spa­log čo­ve­ka (Ivan
Ra­do­vić). Ko­njo­vić je na­sto­jao, upra­vo u Pe­šti, da
se cr­tač­ki ob­uč­ i. Tu je po­ha­đao Slo­bod­nu ško­lu cr­
ta­nja i upo­znao se sa sli­ka­rem Ištva­nom Re­ti­jem
(Réthy Ištvan, 1872-1943), pro­fe­so­rom na pe­štan­
skoj Aka­de­mi­ji, jed­nim od osni­va­ča Nađ­ba­nje. Ne
mo­že se sa si­gur­no­šću tvr­di­ti da je Re­ti uti­cao na
Ko­njo­vi­ćev raz­voj­ni put; no, nje­gov ple­ne­ri­zam je
mo­gao po­go­do­va­ti mla­dom sli­ka­ru, a is­ku­stva iz
Nađ­ba­nje su mu ta­ko­đe mo­gla bi­ti in­te­re­sant­na...
Me­đu­tim, iako je iz­uz­ et­no ce­nio tog zna­čaj­nog
ma­đar­skog umet­ni­ka, iako je „imao obez­be­đe­no
me­sto kod Re­ti­ja“57 na Aka­de­mi­ji, Ko­njo­vić se od­
lu­ču­je da ume­sto u Bu­dim­pe­štu – ot­pu­tu­je u Prag,
po­tom Beč, pa Pa­riz...
U Pa­ri­zu je Ko­njo­vić na­sta­vio da odr­ža­va svoj
sli­kar­ski kon­ti­nu­i­tet kao i ve­ze sa sli­ka­ri­ma iz Ma­
đar­ske. Za­be­le­že­na je nje­go­va iz­ja­va: „Ja sam se
dru­žio sa ma­đar­skim sli­ka­ri­ma i ko­lek­ci­o­na­ri­
ma, i to uglav­nom Je­vre­ji­ma. Pre­ko njih sam, već
1931. sti­gao u jed­nu od naj­bo­ljih ga­le­ri­ja, a to je
bi­la Ga­le­ri­ja Bing u Rue la Boétie“58 „Do ga­le­ri­ste
Bin­ga sam do­šao uz po­moć ma­đar­skog Je­vre­ji­na,
57 Ir­ma Lang: isto.
58 Ir­ma Lang: Isto.
262

struč­nja­ka Ke­ler­ma­na (Kel­ler­mann). Bing je bio
kod me­ne i od­mah je pri­stao na iz­lo­žbu“59. Tom
iz­lo­žbom u ga­le­ri­ji ko­ja je, ina­če, re­dov­no iz­la­ga­
la Mo­di­lja­ni­ja, Su­ti­na i De­re­na, Ko­njo­vić ostva­ru­je
svoj pr­vi ve­ći pa­ri­ski uspeh... No, šest go­di­na ka­
sni­je (1937) Mi­lan Ko­njo­vić, ko­ji vi­še ne ži­vi u Pa­
ri­zu ne­go u svom za­vi­čaj­nom Som­bo­ru, iz­la­že u
još jed­noj iz­van­red­noj pa­ri­skoj ga­le­ri­ji. Ovog pu­ta
to je Ga­ler­rie Mo­u­ra­dian-Val­lo­ton. Tom pri­li­kom
Mo­ris Bec pi­še tekst di­ve­ći se no­vom di­sci­pli­no­
va­nom i ko­lo­ri­stič­kom Ko­njo­vi­ću ko­ji je us­peo
da uskla­di li­kov­ne ele­men­te sa svo­jim mo­ti­vi­ma
Bač­ke i Dal­ma­ci­je... Na po­sled­njoj stra­ni ka­ta­lo­
ga te Ko­njo­vi­će­ve iz­lo­žbe ga­le­ri­ja ob­ja­vlju­je svo­je
naj­zna­čaj­ni­je čla­no­ve: Bo­nar, De­ren, Di­fi, Ma­r­ke,
Pi­ka­so, Ruo, Utri­lo, Va­lo­ton, Vla­menk, te va­ja­ri
Ma­jol i Ro­den... Ko­njo­vić po­no­vo po­sti­že iz­uz­ e­tan
uspeh, kri­ti­ke su iz­van­red­ne a pro­dat je ve­ći broj
sli­ka. Jed­na je ot­ku­plje­na za ko­lek­ci­ju dr Ern­sta u
Bu­dim­pe­šti... Im­pre­si­van je i spi­sak ime­na zna­čaj­
nih po­se­ti­la­ca upi­sa­nih u sa­ču­va­nu knji­gu uti­sa­ka:
Ru­si Na­ta­li­ja Gon­ča­ro­va i Mi­hail La­ri­o­nov, Ko­njo­
vi­ćev če­ški uči­telj Jan Zr­za­vi, ma­đar­ski avan­gard­
ni sli­ka­ri La­još Ti­ha­nji i Be­la Co­bel, kri­ti­čar Mo­ris
Bec, mno­go­broj­ni ko­lek­ci­o­na­ri (Be­r­že, Ke­ler­man,
Ko­lo­ša, Do­nat), te na­ši po­zna­ti umet­ni­ci Ivan Ta­
ba­ko­vić, Mi­lo Mi­lu­no­vić, Pe­đa Mi­lo­sa­vlje­vić, Ko­
sta Hak­man, To­ma Ro­san­dić, Va­sa Po­mo­ri­šac, Sta­
ni­slav Vi­na­ver...
Da­kle, oči­to je da po­sto­ji kon­ti­nu­i­tet vi­še­de­ce­
nij­ske Ko­njo­vi­će­ve sa­rad­nje sa ma­đar­skim umet­
ni­ci­ma. Za­hva­lju­ju­ći toj sa­rad­nji Ko­njo­vić je iz­la­
gao u Ga­le­ri­ji Ta­maš u Bu­dim­pe­šti 1942. go­di­ne.
Ova iz­lo­žba je u na­šoj isto­ri­ji umet­no­sti i u jav­
no­sti če­sto bi­la po­vod za raz­ma­tra­nje „mo­ral­nog
li­ka“ Mi­la­na Ko­njo­vi­ća.
Upra­vo u tre­nut­ku na­sta­ja­nja ovog tek­sta de­si­
lo se da su se, sko­ro isto­vre­me­no, po­ja­vi­le dve knji­
59 Ir­ma Lang: Isto.
263
VI ĐENJA
ge u ko­ji­ma se iz­me­đu osta­log, po­no­vo i na raz­
li­či­te na­či­ne, go­vo­ri o toj fa­mo­znoj Ko­njo­vi­će­voj
iz­lo­žbi. Dve autor­ke, Li­di­ja Me­re­nik i Ir­ma Lang,
di­ja­me­tral­no su­prot­no vi­de Ko­njo­vi­ćev na­stup u
Bu­dim­pe­šti 1942. go­di­ne.
U svo­joj knji­zi Umet­nost i vlast. Srp­sko sli­kar­
stvo 1945-1968.60 autor­ka Li­di­ja Me­re­nik kon­sta­tu­
je: „Mno­go je, mo­že se pri­zna­ti, si­vih mo­me­na­ta
u rat­no-po­rat­noj bi­o­gra­fi­ji Mi­la­na Ko­njo­vi­ća, ko­ji
je 1941. go­di­ne već bio ostva­rio bli­sta­vu ka­ri­je­ru
tem­pe­ra­ment­nog ko­lo­ri­ste u stal­nom tra­že­nju i ne­
mi­ru. Pod ne­ja­snim okol­no­sti­ma ot­pu­šten je iz za­
ro­blje­nič­kog lo­go­ra Osna­brik,61 gde je već za­vr­šio
kao ofi­cir ju­go­slo­ven­ske kra­ljev­ske voj­ske, vra­tio
se u rod­ni Som­bor ko­ji je već Ma­đar­ska bi­la anek­
ti­ra­la. Go­di­ne 1942. iz­la­že sa­mo­stal­no u Bu­dim­
pe­šti, u vre­me ka­da su ma­đar­ske fa­ši­stič­ke sna­ge
vr­ši­le po­gro­me nad Sr­bi­ma u Voj­vo­di­ni. Bu­dim­pe­
štan­ska štam­pa je da­la pri­li­čan zna­čaj ovoj iz­lo­žbi,
što je sve sku­pa osta­vi­lo ne­pri­ja­tan ton u bi­o­gra­fi­ji
Ko­njo­vi­ća. Upr­kos to­me što je, ka­ko na­vo­di Tri­
fu­no­vić, ’sve ob­ja­šnje­no i raz­ja­šnje­no’, či­nje­ni­ca da
još uvek ne­ma ob­ja­vlje­nih de­ta­lja o ce­lom slu­ča­ju
go­vo­ri da baš i ni­je sve ta­ko ja­sno...“ Ma­lo da­lje
u tek­stu Li­di­ja Me­re­nik kon­sta­tu­je: „...jer, po svim
po­da­ci­ma iz Ko­njo­vi­će­ve bi­o­gra­fi­je, mi zna­mo da
on ži­vi po­vu­če­no i u stra­hu od kon­se­kven­ci svo­je,
po kri­te­ri­ju­mi­ma no­vog na­stu­pa­ju­ćeg re­ži­ma, sa­
60 Li­di­ja Me­re­nik: Umet­nost i vlast, Be­og­ rad, Vu­ji­čić ko­lek­
ci­ja, 2010.
61 Mi­lan Ko­njo­vić je kao re­zer­vni ar­ti­lje­rij­ski ka­pe­tan pr­ve
kla­se do­speo u za­ro­blje­ni­štvo u Osna­bri­ku i ta­mo ostao do
ok­to­bra 1941. go­di­ne. U pi­smu od 27. av­gu­sta 1941. go­di­ne
Ko­njo­vić ja­vlja su­pru­zi Emi da je sa­znao da je po­vra­tak ku­ći
ma­đar­skim dr­ža­vlja­ni­ma – si­gu­ran, te da je mo­li da u sve­mu
po­stu­pa po uput­stvi­ma ko­je će joj pre­ne­ti po­zna­ni­ci ko­ji su
već pu­šte­ni, ka­ko bi nje­gov po­vra­tak usle­dio što pre. To pi­
smo je bi­lo po­sla­to u tip­skoj ko­ver­ti po­šte rat­nih za­ro­blje­ni­ka
sa štam­bi­ljem „pre­gle­da­no“. Za­ni­mlji­vo je da se isti pe­čat na­
la­zi i na ra­do­vi­ma na ha­r­ti­ji ko­je je sa so­bom Ko­njo­vić do­neo
iz za­ro­blje­ni­štva. Pi­sma i ra­do­vi iz lo­go­ra se na­la­ze u Ga­le­ri­ji
Mi­lan Ko­njo­vić u Som­bo­ru.
VI Đ ENJA
svim ne­za­do­vo­lja­va­ju­će po­li­tič­ke bi­o­gra­fi­je“. Me­
re­ni­ko­va se pri­tom osla­nja na tvrd­nje ko­je ne prav­
da do­ku­me­n­ta­ri­stič­kim po­tvr­da­ma.
U mo­no­gra­fi­ji o Mi­la­nu Ko­njo­vi­ću Ir­ma Lang,
kao do­bro oba­ve­šte­ni po­zna­va­lac svih okol­no­sti
ve­za­nih za bi­o­gra­fi­ju ve­li­kog umet­ni­ka, ar­gu­men­
to­va­no i do­ku­men­to­va­no, ci­ti­ra­njem ono­vre­men­
ski na­pi­sa­nih i ob­ja­vlje­nih tek­sto­va, ob­ja­šnja­va do­
ga­đa­je oko ove iz­lo­žbe u Bu­dim­pe­šti. Ko­njo­vi­ću su
iz­lo­žbu u Ga­le­ri­ji Ta­maš po­nu­di­li umet­ni­ci i ko­lek­
ci­o­na­ri sa ko­ji­ma je Ko­njo­vić dru­go­vao u Pa­ri­zu –
sli­ka­ri Ru­dolf Di­ner De­neš, Be­la Co­bel, An­dor Baš,
gra­fi­čar La­slo Raj­ter (kod ko­jeg je Ko­njo­vić sta­no­
vao u Pe­šti za vre­me iz­lo­žbe), te ko­lek­ci­o­nar Ke­
ler­man, ugled­ni ga­le­ri­sta Ernst - svi oku­plje­ni oko
klu­ba „Fészek“ (ko­ji u Bu­dim­pe­šti de­lu­je od 1901.
go­di­ne do da­nas), a či­ji su osni­va­či slav­na ime­na
ma­đar­ske umet­no­sti po­put sli­ka­ra Đu­le Ben­cu­ra,
Ka­ro­lja Ke­rn­što­ka, Jo­že­fa Ripl-Ro­na­jia, Pa­la Si­njei
Me­r­šea, Ja­no­ša Va­sa­ri­ja, va­ja­ra Žig­mon­da Štr­o­bla,
ar­hi­tek­te Ede­na Leh­ne­ra... Zna­čaj­ni po­sred­nik u
do­go­va­ra­nji­ma oko ove iz­lo­žbe bio je som­bor­ski
knji­žev­nik i Ko­njo­vi­ćev istin­ski pri­vr­žen pri­ja­telj
Ja­noš He­r­ceg. Iz­la­ga­nje u Ga­le­ri­ji Ta­maš je za sva­
kog ta­da­šnjeg sli­ka­ra pred­sta­vlja­lo pri­zna­nje. Tu
su se sa­gle­da­va­li naj­a­van­gard­ni­ji prav­ci, opu­si naj­
zna­čaj­ni­jih ma­đar­skih i svet­skih umet­ni­ka, po­put
La­sla Mo­ho­lji Na­đa, na pri­mer. Da­ka­ko, Ko­njo­vi­
ću je taj po­ziv go­dio, „pri­vla­či­la ga je mo­guć­nost
da u Bu­dim­pe­šti, u vo­de­ćoj ga­le­ri­ji, okru­žen svo­
jim pri­ja­te­lji­ma i po­zna­ni­ci­ma pri­ka­že po pr­vi put
svo­je de­lo i da ču­je od­je­ke umet­nič­kih i struč­nih
kru­go­va“... Ko­njo­vić je do­bio – ono što je že­leo!
Kri­ti­ka je afir­ma­tiv­no re­a­go­va­la u – čak dva­de­se­
tak tek­sto­va is­ti­ču­ći bo­gat­stvo nje­go­vog ko­lo­ri­ta,
sve­tlost, pik­to­ral­no srod­stvo sa umet­nič­kim fo­r­
ma­ma srp­ske na­rod­ne umet­no­sti, umet­nič­ku bli­
skost sa knji­žev­no­šću Mi­lo­ša Cr­njan­skog... Da­kle,
taj bu­dim­pe­štan­ski na­stup je imao pre­vas­hod­no
umet­nič­ku ko­no­ta­ci­ju i od­jek. Šta­vi­še, ma­đar­ske
de­mo­krat­ske sna­ge su – u zlim vre­me­ni­ma – u tim
po­hva­la­ma Ko­njo­vi­ću do­bi­le i ko­ri­sti­le mo­guć­
nost afir­ma­ci­je ne­kih vla­sti­tih sta­vo­va... U iz­ve­šta­
ju ko­ji iz Pe­šte ob­ja­vlju­je no­vo­sad­ska No­va po­šta
na­vo­de se iz­vo­di iz kri­tič­kih na­pi­sa u pe­štan­skoj
štam­pi: „Srp­ski sli­kar iz Bač­ke Mi­lan Ko­njo­vić
svo­jom iz­lo­žbom, otvo­re­nom u Ga­le­ri­ji Ta­maš,
zna­či stvar­no no­vu po­ja­vu u pre­sto­nič­kom umet­
nič­kom ži­vo­tu. On nam je svo­jim plat­ni­ma do­neo
šti­mung Bač­ke, ali pri­tom ni­je za­stao, ne­go je svo­
je shva­ta­nje i po­sma­tra­nje ja­sno iz­lo­žio, po­ka­zao
svo­je ju­žnjač­ko po­re­klo, srod­stvo sa umet­nič­kim
fo­r­ma­ma srp­ske na­rod­ne umet­no­sti, ve­ze sa bal­
kan­skom, bli­sta­vom, ve­li­kom sve­tlo­šću, ko­ja je u
iz­ve­snim mo­men­ti­ma i fa­tal­no ozbilj­no iz­ra­že­na
u Ko­njo­vi­će­vim pej­za­ži­ma“ (Ma­đar nem­zet); „Ka­
kve sli­ke! Ka­kve bo­je! Du­bo­ko pu­r­pur­no­cr­ve­ne i
zvuč­no pla­ve ži­vo­pi­sno se me­ša­ju, po­seb­no ži­ve,
ima­ju ne­što da nam ka­žu. Iz­ve­sna pri­gu­še­na dra­
ma­tič­nost zra­či sa tih sli­ka“ (A ma­ji nap); „Mi­lan
Ko­njo­vić po­sti­že ono što je po­sti­gao Da­ni­jel Pap u
knji­žev­no­sti: van gra­ni­ca jed­no­stra­ne pri­stra­sno­sti
obo­ji­ca pri­ka­zu­ju Bač­ku – Bač­ku svih nas. Ko­njo­
vić je sli­kar dram­skih fo­r­mi: on na plat­no iz­no­si u
svo­jim pej­za­ži­ma onu ve­li­ku unu­tar­nju bo­r­bu ju­
go­slo­ven­ske du­še ko­ja se me­ni to­li­ko svi­de­la, na
pri­mer u ro­ma­nu po­zna­tog srp­skog knji­žev­ni­ka
Mi­lo­ša Cr­njan­skog ’Ve­či­te se­o­be’.“ (Fe­ja De­že, Ma­
đa­ror­sag); „Ko­njo­vi­ćev neo­b­uz­ da­ni tem­pe­ra­ment
ne pri­kri­va sla­bo­sti, ne­go mno­go pre ozbilj­no zna­
nje“ (Elek Ar­tur, Uj­sag)... 62
Ir­ma Lang ta­ko­đe ci­ti­ra i za­pis Mi­len­ka Be­ljan­
skog, ob­ja­vljen još 1989. go­di­ne, gde ovaj rev­no­sni
is­tra­ži­vač som­bor­ske isto­ri­je pi­še da je po­sle otva­
ra­nja „Mi­la­nu Ko­njo­vi­ću pr­vi pri­šao grof Ištvan
Be­tlen, vo­đa opo­zi­ci­je u Ma­đar­skom pa­r­la­men­
tu, pro­tiv­nik ho­r­ti­jev­skog re­ži­ma. Grof se sli­ka­ru
obra­tio re­či­ma: Pri­mi­te mo­je sa­u­če­šće zbog kla­nja
62 Ir­ma Lang: isto.
264

na­ro­da u no­vo­sad­skoj ra­ci­ji. Istim se re­či­ma Ko­
njo­vi­ću obra­tio i Ga­bor Ugron, pred­sed­nik Stran­
ke ma­lih po­sed­ni­ka. Iz­lo­žba Mi­la­na Ko­njo­vi­ća je
po­slu­ži­la ma­đar­skoj de­mo­krat­skoj i an­ti­fa­ši­stič­koj
jav­no­sti da se is­ka­že i pred­sta­vi, što je ina­če po po­
li­tič­ki ži­vot u Ma­đar­skoj bi­lo va­žno zbog sta­nja u
ko­jem su se dr­ža­va i na­ci­ja na­la­zi­li.“63
Ne­shva­tlji­va je kon­sta­ta­ci­ja Li­di­je Me­re­nik da
Ko­njo­vić „ži­vi po­vu­če­no i u stra­hu od kon­se­kven­ci
svo­je, po kri­te­ri­ju­mi­ma no­vog na­stu­pa­ju­ćeg re­ži­
ma, sa­svim ne­za­do­vo­lja­va­ju­će po­li­tič­ke bi­og­ ra­fi­je“,
jer je Ko­njo­vić od­mah po oslo­bo­đe­nju po­stao član
Me­snog na­rod­no­os­ lo­bo­di­lač­kog od­bo­ra u Som­bo­
ru, a de­cem­bra 1944. go­di­ne je pred­lo­žen za pred­
sed­ni­ka Sre­skog na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra...
Lan­go­va čak na­vo­di i Ko­njo­vi­će­vu re­ak­ci­ju na na­
ve­de­ni pred­log: „Shva­tam vre­me u ko­jem ži­vim,
pri­hva­tam se du­žno­sti pred­sed­ni­ka Sre­skog na­
rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra u Som­bo­ru; mo­lim
pri­sut­ne da ima­ju u vi­du moj po­ziv, ja sam sli­kar,
že­lim da sli­kam, i čim se uka­že pr­va pri­li­ka že­lim
da bu­dem raz­re­šen du­žno­sti.“64 Sre­di­nom ok­to­
bra 1945. go­di­ne Mi­lan Ko­njo­vić je po­sta­vljen za
uprav­ni­ka Na­rod­nog mu­ze­ja u Som­bo­ru... Da­kle,
Ko­njo­vić ni­je imao raz­lo­ga da se pri­bo­ja­va ni­ka­
kvih kon­se­kven­ci, a upra­vo nje­gov umet­nič­ki a za­
si­gur­no i dru­štve­no-po­li­tič­ki ugled u tom vre­me­
nu da­li su mu do­volj­no po­vo­da i kre­di­bi­li­te­ta za
upor­nu bo­r­bu pro­tiv so­ci­ja­li­stič­kog re­a­li­zma, ko­ja
je tra­ja­la od pr­vih da­na oslo­bo­đe­nja pa sve do nje­
go­ve fa­mo­zne iz­lo­žbe „Lju­di“ u Umet­nič­kom pa­vi­
ljo­nu „Cvi­je­ta Zu­zo­rić“ u Be­o­gra­du, od 18. ma­r­ta
do 1. apri­la 1951. go­di­ne...
Na kra­ju va­lja za­klju­či­ti da je upra­vo Mi­lan
Ko­njo­vić pri­mer mo­gu­će va­ri­ja­ci­je od­no­sa srp­ske i
ma­đar­ske li­kov­ne umet­no­sti. Jer, ko­li­ko god je Ko­
63 Ir­ma Lang: Isto.
64 Mi­len­ko Be­ljan­ski: Mi­lan Ko­njo­vić kao po­li­tič­ka lič­nost,
Som­bor 1989.
265
VI ĐENJA
njo­vić cr­peo od ma­đar­skih umet­ni­ka i umet­no­sti
pod­sti­ca­je za vla­sti­to sli­kar­stvo, to­li­ko je nje­go­vo
sli­kar­stvo im­po­no­va­lo mno­gim ma­đar­skim umet­
ni­ci­ma, a u jed­nom sud­bo­no­snom tre­nut­ku i ma­
đar­skoj struč­noj i la­ič­koj jav­no­sti da­va­lo po­se­ban
pod­sti­caj za te­žnju ka uni­ver­zal­nim do­me­ti­ma i
po­ru­ka­ma. Ko­nač­no, po­nov­nim, re­pre­zen­ta­tiv­nim
sa­mo­stal­nim iz­la­ga­njem Mi­la­na Ko­njo­vi­ća u ču­ve­
nom bu­dim­pe­štan­skom Mi­čar­no­ku (Mücsar­nok)
1975. go­di­ne. I tom pri­li­kom su pe­štan­ski me­di­ji
op­šir­no iz­ve­šta­va­li o iz­lo­žbi. Iz tek­sta Đe­r­đa Ho­r­
va­ta mo­gu­će je vi­de­ti ka­ko su Ko­njo­vi­ća za­pam­ti­li
i po­nov­o vi­de­li nje­go­vu umet­nost. Ovaj autor kon­
sta­tu­je „da ni u no­vo vre­me de­lo Mi­la­na Ko­njo­vi­ća
ni­je iz­gu­bi­lo ni­šta od svog ža­ra, da on ne od­u­sta­je
od svo­je an­ga­žo­va­ne po­sve­će­no­sti ži­vo­tu, od svog
bo­ri­lač­kog hu­ma­ni­zma, od osnov­nih po­stu­la­ta
svo­je umet­no­sti, ko­je je uvek sle­dio ve­r­no i ko­ji­
ma je slu­žio svim sred­stvi­ma“65 Ta­ko­đe po­vo­dom
te pe­štan­ske iz­lo­žbe Ir­ma Lang sve­do­či o jed­nom
za­ni­mlji­vom de­ta­lju: „Na­ro­či­to je bio di­r­ljiv su­sret
Mi­la­na Ko­njo­vi­ća sa bli­skim po­zna­ni­kom iz pa­ri­
skih da­na, ve­li­kim ma­đar­skim sli­ka­rom, pri­pad­ni­
kom Pa­ri­ske ško­le, Be­lom Co­be­lom, ko­jeg de­ce­ni­
ja­ma ni­je vi­deo. Ko­njo­vić je Co­be­la po­se­tio u nje­
go­voj ku­ći u Sent An­dre­ji, gde je sta­rog maj­sto­ra
za­te­kao u ba­šti pri sli­ka­nju. Du­go su raz­go­va­ra­li,
čas na ma­đar­skom, a čas na fran­cu­skom je­zi­ku“.
Bio je to nji­hov po­sled­nji su­sret.
65 Horvát György: „Mi­lan Konyovich jugosláv festöművés
képei a Műc­sar­nok­ban“, Magyar Nem­zet, Bu­dim­pe­šta, 18.
ma­ja 1971. Pre­u­ze­to iz: Ir­ma Lang: Mi­lan Ko­njo­vić 1898-
1993, Som­bor, Ga­le­ri­ja Mi­lan Ko­njo­vić, 2010.
VI Đ ENJA
Bru­na Ema­nu­el­a Ma­nai, Ber­lin
Fran­ko Ma­nai, Ouklend
O ra­dio-emi­si­ji:
Die Sprac­hen Mo­ab­ its,
Of­fe­ner Ka­nal, Ber­lin
Ra­dio-emi­si­ja Die Sprac­hen Mo­a­bits (Je­zi­ci
Mo­a­bi­ta), ko­ju je sni­mi­la Bru­na Ema­nu­e­la Ma­nai u
sa­rad­nji sa Vil­mom Se­ron Pa­lo­mi­no, Haj­di Vin­kler
i Ma­ri­om Mi­le­rom, emi­to­va­na je na ber­lin­skom
ka­na­lu Of­fe­ner u ju­lu 2007, a sni­mak je do­stu­pan
on­lajn.1 Emi­si­ja u tra­ja­nju od jed­nog sa­ta re­zul­tat
je te­ren­skog ra­da, to­kom ko­jeg su auto­ri sni­ma­li
gla­so­ve i zvu­ke Mo­a­bi­ta, u po­ku­ša­ju da pred­sta­ve,
ako ne sve, on­da ve­ći­nu je­zi­ka, kul­tu­ra i dru­štve­
nih od­li­ka tog kra­ja. Mo­a­bit je deo gra­da ko­ji je ime
do­bio po svo­jim pr­vim sta­nov­ni­ci­ma, fran­cu­skim
Hu­ge­no­ti­ma, ko­ji su po­be­gli od ka­to­lič­kih po­gro­
ma u 17. ve­ku. Hu­ge­no­ti su do­bi­li iz­ve­sna pra­va u
svom no­vom do­mu, ali ni­ka­da ni­su iz­gu­bi­li ose­ćaj
da su iz­gna­ni­ci. Se­be su na­zi­va­li Mo­a­bi­ti­ma, sta­nov­
ni­ci­ma bi­blij­ske obla­sti Mo­ab, gde su Je­vre­ji ži­ve­li
u iz­gnan­stvu. Vi­še od tri­sto go­di­na ka­sni­je u ovoj
obla­sti i da­lje ži­ve emi­gran­ti, ali sa­da iz ce­log sve­ta.
1 http://www.arteleggenda.de/moabit/index.htm
UDC 659.145(430.131.1)
Ra­dio-emi­si­ja pred­sta­vlja aku­stič­nu sli­ku ovog de­la
gra­da, na­sli­ka­nu je­zi­ci­ma i gla­so­vi­ma sta­nov­ni­ka i
nji­ho­vih go­sti­ju. Ovde se razmatra zna­čaj na­ve­de­ne
emi­si­je, ne sa­mo kao sve­do­čan­stva o lin­gvi­stič­kim
i kul­tur­nim od­li­ka­ma jed­nog sa­vre­me­nog, ve­li­kog,
gu­sto na­se­lje­nog i mul­ti­et­nič­kog de­la gra­da, ne­go
i kao de­la ko­je po­se­du­je estet­sku sna­gu i sa­znaj­nu
vred­nost.
Deo Ber­li­na po­sta­je plod­no tle
za kre­o­li­za­ci­ju
Zvuč­ni sni­mak Die Sprac­hen Mo­a­bits (Ma­nai
2007) do­ku­men­tu­je je­zič­ku re­al­nost kvar­ta Mo­
a­bit u Ber­li­nu. Pred­sta­vlje­no je pe­de­set je­zi­ka, od
ko­jih ne­ki ima­ju vi­še di­ja­le­ka­ta. Sve je sni­mlje­no u
pri­rod­nim okol­no­sti­ma sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, iz­u­
zet­no bo­ga­tog i ra­zno­vr­snog, s ob­zi­rom na vi­so­ku
kon­cen­tra­ci­ju raz­li­či­tih kul­tu­ra u Mo­a­bi­tu.
Je­zič­ki frag­men­ti u emi­si­ji ne ni­žu se spon­ta­
no i pri­rod­no; nji­hov re­do­sled re­zul­tat je auto­ro­vih
266

in­ter­ven­ci­ja, na­sta­lih na osno­vu estet­skih kri­te­ri­ju­
ma sa ci­ljem sa­ži­ma­nja, u ogra­ni­če­nom ras­po­lo­ži­
vom vre­me­nu, lin­gvi­stič­ke i so­ci­jal­ne ra­zno­vr­sno­sti
ovog de­la gra­da.
Sva­ke go­di­ne dve­sto mi­li­o­na lju­di na­pu­šta­ju
svo­je do­mo­ve ka­ko bi, ma­nje ili vi­še pri­vre­me­no,
ži­ve­li u stra­noj ze­mlji (Uje­di­nje­ne na­ci­je, 2009).
Nji­ho­ve mi­gra­ci­je do­vo­de do du­bo­kih pro­me­na,
ne sa­mo u kul­tu­ra­ma iz ko­jih oni po­ti­ču i u oni­
ma sa ko­ji­ma do­la­ze u do­dir, ne­go, pre sve­ga, i u
sa­mom poj­mu kul­tu­re. Ovaj fe­no­men to­li­kih je
raz­me­ra da na nje­ga ni­ko ni­je imun: čak i oni ko­ji
su, kao Nem­ci, du­bo­ko uko­re­nje­ni u svo­joj ze­mlji,
isto­ri­ji i po­ro­di­ci, na­šli su se de fak­to za­hva­će­ni
ubr­za­nim pro­ce­som raz­la­ga­nja i re­de­fi­ni­sa­nja svog
dru­štve­nog pro­sto­ra, ko­je na­sta­je kao po­sle­di­ca
mi­gra­ci­o­nih to­ko­va. Isto­vre­me­no se na­sta­vlja i de­
ba­ta o to­me da li bi nji­ho­vu ze­mlju tre­ba­lo na­zi­va­ti
ze­mljom imi­gra­ci­je.
Pli­ma kul­tu­ra u po­kre­tu ra­ste to­li­kom br­zi­nom
da čak ni „pro­ces kre­o­li­za­ci­je“, ka­ko ga de­fi­ni­še Ed-
vard Gli­san, te­o­re­ti­čar slo­že­nih kul­tu­ra, ne mo­že da
na­pra­vi pa­u­zu ko­ja bi bi­la do­volj­no du­ga da sa­ma
se­be mo­že da pre­po­zna (Glis­sant 1996: 11-16). Su­
dar ili me­đu­sob­na pe­ne­tra­ci­ja dve­ju ili vi­še stra­nih
kul­tu­ra mo­že se upo­re­di­ti sa ele­men­ti­ma sa­bi­je­nim
u ko­mo­ri za sa­go­re­va­nje, u ko­joj ni je­dan ele­ment
ne mo­že da uni­šti onaj dru­gi. Isto­vre­me­no do­la­zi
do to­ga da nji­ho­va struk­tur­na je­zgra škri­pe i pu­ca­
ju od na­po­ra po­treb­nog za pri­hva­ta­nje he­te­ro­ge­nih
ele­me­na­ta. Za­to je za ovu fu­zi­ju kul­tu­ra neo­p­hod­
no vre­me. Ova­kva me­đu­sob­na pe­ne­tra­ci­ja kul­tu­ra
zah­te­va vi­še vre­me­na ne­go što joj mo­že­mo obez­be­
di­ti u ner­vnim cen­tri­ma pla­ne­te, u ko­ji­ma je kon­
cen­tra­ci­ja kul­tu­ra do­sti­gla naj­vi­ši ni­vo i sta­nje ubr­
za­ne flu­id­no­sti.
Kvart Mo­a­bit, u sr­cu Ber­li­na, mo­žda pred­sta­
vlja pri­mer me­sta ne-me­sta u kon­ti­nu­al­nom po­
kre­tu. Ovaj kvart, mar­gi­nal­na zo­na u cen­tru gra­da,
pred­sta­vlja ge­o­graf­sko ostr­vo u pot­pu­no­sti okru­že­
267
VI ĐENJA
no vo­de­nim pu­te­vi­ma, re­ka­ma i ka­na­li­ma, ko­je sa
kop­nom (ter­ra fir­ma) po­ve­zu­je 21 most. Ova oblast
je pr­vi put na­se­lje­na 1716, ka­da su 24 seg­men­ta
neo­bra­đe­nog, mo­čvar­nog ze­mlji­šta do­de­lje­na gru­
pi Hu­ge­no­ta (fran­cu­skih re­li­gi­o­znih iz­be­gli­ca), ka­
ko bi tu mo­gli da za­snu­ju svo­je do­mo­ve i ga­je du­do­
ve za raz­mno­ža­va­nje svi­le­ne bu­be. Ter­min „Ze­mlja
Mo­a­bi­ta“ pr­vi put se po­mi­nje u zva­nič­nim re­gi­stri­
ma 1738. go­di­ne. Bi­lo je to ime ko­je su Hu­ge­no­ti
da­li ze­mlji u ko­joj su pro­na­šli uto­či­šte, po bi­blij­skoj
ze­mlji Mo­ab, u ko­joj su je­vrej­ske iz­be­gli­ce pro­na­šle
uto­či­šte.
Po­sle to­ga usle­dio je ubr­za­ni pro­ces in­du­stri­ja­li­
za­ci­je. U dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka mir­no na­se­lje od
ne­ko­li­ko ku­ća, okru­že­no ze­le­ni­lom, po­sta­lo je je­dan
od naj­gu­šće na­se­lje­nih i naj­po­zna­ti­jih ur­ba­nih kon­
glo­me­ra­ta u gra­du. U za­pad­nom de­lu po­dig­nu­te
su ne­ke od naj­ve­ćih evrop­skih fa­bri­ka tog vre­me­na
(Ro­jal por­slej, Bojl dej­ri kom­pa­ni, fa­bri­ka ma­ši­na
Kra­ljev­ske mor­na­ri­ce, kao i fa­bri­ke to­po­va i dru­gog
oruž­ja), dok su u is­toč­nom de­lu ni­kle ve­li­ke ka­sar­
ne i za­tvo­ri. Iz­me­đu 1910. i 1929. Mo­a­bit, kao gu­sto
na­se­ljen kvart rad­nič­ke kla­se, bio je po­zor­ni­ca kr­
va­vih kla­snih su­ko­ba; ta­mo je na­stao sna­žan po­kret
rad­nič­ke kla­se, kao i ne­mač­ka so­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja.
Na­ci­sti su 1941. u Mo­a­bi­tu po­di­gli pr­vi pri­vre­
me­ni kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor u Ber­li­nu. Iz tog lo­go­ra
je 35.000 lju­di po­sla­to u lo­go­re smr­ti. To­kom še­
zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka ve­lik broj
ino­stra­nih rad­ni­ka – po­seb­no Tu­ra­ka, ali i Ita­li­ja­
na, Špa­na­ca, Por­tu­ga­la­ca i Gr­ka – ohra­bri­van je da
do­đe u Ber­lin. Ve­lik deo njih na­se­lio se u Mo­a­bi­
tu. Da­nas tre­ća ge­ne­ra­ci­ja ovih ino­stra­nih rad­ni­ka
(Ga­star­be­i­ter) či­ni 30% po­pu­la­ci­je ovog de­la gra­da.
Ovi Nem­ci do­se­lje­nič­kog po­re­kla (mit Mi­gra­ti­on­
shin­ter­grund, ka­ko ih de­fi­ni­še bi­ro­krat­ski neo­lo­gi­
zam) mo­žda su iz­lo­že­ni pro­ce­su kre­o­li­za­ci­je o ko­
jem go­vo­ri Gli­san, jer pri­pa­da­ju dve­ma me­đu­sob­no
stra­nim kul­tu­ra­ma od ko­jih ni jed­na ne mo­že da
nad­vla­da onu dru­gu.
 Ovaj kraj je, me­đu­tim, u po­sled­njih 15 go­di­na
do­ži­veo in­va­zi­ju ži­vah­nog mno­štva stra­na­ca naj­ra­
zli­či­ti­jeg po­re­kla. Ara­pi (Pa­le­stin­ci i Li­ban­ci), Slo­
ve­ni (Ru­si, Po­lja­ci, Sr­bi i Hr­va­ti), Azi­ja­ti (Ki­ne­zi,
Ko­rej­ci, Vi­jet­nam­ci i Taj­lan­đa­ni), lju­di iz cen­tral­ne
Afri­ke (iz Ga­ne, Ka­me­ru­na, Kon­ga i Ugan­de) i In­
do-Pa­ki­stan­ci pred­sta­vlja­ju naj­ve­će et­nič­ke gru­pa­
ci­je. Tu su i mno­gi dru­gi, ali u ma­njem bro­ju.
Po­što je do­ži­veo či­tav spek­tar mi­gra­ci­je, mar­
gi­na­li­za­ci­je, de­por­ta­ci­je i iz­gnan­stva ko­ji pri­pa­da­
ju isto­ri­ji Za­pad­ne Evro­pe, kvart Mo­a­bit po­no­vo
se na­šao u pr­vim bor­be­nim re­do­vi­ma, su­o­čen sa
no­vim po­gla­vljem sa­ge o do­se­lje­ni­ci­ma, ko­ja sa­da
uni­šta­va i re­de­fi­ni­še dru­štve­ne, prav­ne i psi­ho­lo­
ške te­me­lje mo­der­ne dr­ža­ve.
Na onih 30% sta­rih do­se­lje­ni­ka, ma­nje ili vi­še
in­te­gri­sa­nih i po­zna­tih kao „Nem­ci do­se­lje­nič­kog
po­re­kla“, do­da­to je još 35% no­vih do­se­lje­ni­ka, či­ja
struk­tu­ra ne­pre­kid­no ra­ste i me­nja se. Ove ci­fre,
do­bi­je­ne od Ber­lin­sko-bran­den­bur­škog za­vo­da za
sta­ti­sti­ku (Ber­lin-Bran­den­burg 2007) ne od­no­se
se i na ile­gal­ne do­se­lje­ni­ke, kao ni na stran­ce ko­ji
ima­ju pra­vo na ne­mač­ko dr­ža­vljan­stvo jer su nji­
ho­vi pre­ci na­pu­sti­li Ne­mač­ku pre tri ve­ka. Ta­kvi
su su­det­ski Nem­ci, od ko­jih mno­gi ni­su za­dr­ža­li ni
ne­mač­ki je­zik ni tra­di­ci­je.
268

Do­la­zak ovih pri­do­šli­ca, po pra­vi­lu iz so­ci­jal­no
ugro­že­nih kla­sa, do­veo je do od­la­ska sred­nje kla­se,
ne sa­mo sta­ro­se­de­la­ca ne­go i no­vi­jih do­se­lje­ni­ka,
ko­ji su ostva­ri­li uspeh u ze­mlji svog iz­bo­ra.
Je­zi­ci u tran­zi­ci­ji
U ovom smi­slu, Mo­a­bit je „ne-me­sto“ (Fo­u­ca­
ult 2005), tran­zit­na oblast, kao že­lje­znič­ka sta­ni­ca
ili aero­drom, me­sto sa ko­jim se lju­di ne iden­ti­fi­
ku­ju i ko­je u svo­jim sta­nov­ni­ci­ma ne bu­di ose­ćaj
pri­pad­no­sti i za­jed­ni­ce. Mo­a­bit se ne ukla­pa do­
bro u sli­ku Ber­li­na, ko­ju je grad kon­stru­i­sao za
svo­ju in­ter­nu upo­tre­bu, kao i za po­tre­be tu­ri­zma.
269
fotografija: Vladimir Pavić
Ta­mo ne­ma spo­me­ni­ka ni mu­ze­ja ko­ji bi se mo­gli
po­se­ti­ti, ne­ma klu­bo­va ni­ti me­sta ko­ja su tre­nut­
no u mo­di i ko­ja bi pri­vu­kla mla­de. Upr­kos to­me
što se na­la­zi u cen­tru gra­da, Mo­a­bit ima sve dru­
štve­ne i ur­ba­ne od­li­ke pred­gra­đa. Oni ko­ji tra­že
krat­ko­ro­čan sme­štaj u Ber­li­nu, i da­ju ogla­se u no­
vi­na­ma ili kod agen­ci­ja za ne­kret­ni­ne, kao svo­
ju že­lje­nu lo­ka­ci­ju na­vo­de sve de­lo­ve grad­skog
cen­tra osim Mo­a­bi­ta. Mo­žda upra­vo za­hva­lju­ju­
ći to­me što je ovaj deo gra­da iz­van ži­že ko­ja sve
op­se­siv­ni­je na­gla­ša­va grad­ski cen­tar kao me­sto
od­vi­ja­nja me­đu­na­rod­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja, fe­sti­va­la,
pa­ra­da i ve­li­kih, me­dij­ski pra­će­nih iz­lo­žbi, nje­go­
VI Đ ENJA
vi sta­nov­ni­ci mo­gu da ži­ve skrom­no i bez ten­zi­je
ko­ju na­me­će ži­vot u cen­tru pa­žnje.
Na uli­ca­ma Mo­a­bi­ta ve­o­ma se če­sto go­vo­ri ka­
nak­sprak, ne­mač­ko-tur­ski hi­brid­ni je­zik, ko­ji je
po­stao go­to­vo kre­ol­ski, za­se­ban je­zik sa iz­vor­nim
go­vor­ni­ci­ma. Ovaj so­ci­o­lekt ili, pre­ci­zni­je, et­no­
lekt, ši­ro­ko je ras­pro­stra­njen u svim ve­ćim ne­mač­
kim gra­do­vi­ma i već je go­di­na­ma pred­met aka­
dem­skog in­te­re­so­va­nja. Već je do­ži­veo pro­ces me­
di­ji­za­ci­je (re­e­la­bo­ra­ci­je i ši­re­nja pu­tem ma­sov­nih
me­di­ja, po­zo­ri­šta, knji­ga itd.) ka­ko bi se na uli­ce
vra­tio le­gi­ti­mi­zo­van, ho­mo­ge­ni­zo­van i obo­ga­ćen
(Za­i­mo­glu 1995; Ter­tilt 1996; An­dro­ut­so­po­u­los
2001). Me­đu­tim, po­sle Tu­ra­ka, do­šli su do­se­lje­ni­ci
iz arap­skih ze­ma­lja, po­seb­no Li­ba­na, Si­ri­je, Ira­ka i
Pa­le­sti­ne, kao i se­ver­ne Afri­ke. Die Sprac­hen Mo­
a­bits do­ku­men­tu­je ra­đa­nje no­vog, ne­mač­ko-arap­
skog je­zi­ka, ko­ji go­vo­re mla­di i ve­o­ma mla­di Mo­a­
bi­ti, kao što se mo­že ču­ti u uči­o­ni­ca­ma jed­ne arap­
ske ško­le na ča­su „Re­li­gion, All­tag, Phi­lo­sop­hie“.
Mla­di arap­ski na­stav­nik ko­ji pri­pa­da ge­ne­ra­ci­ji ro­
đe­nih ili ba­rem od­ra­slih u Ne­mač­koj ko­ri­sti je­zik
ko­ji pred­sta­vlja kom­bi­na­ci­ju arap­skog i ne­mač­kog.
Ne­ka­da je je­dan je­zik do­mi­nant­ni­ji, ne­kad dru­gi,
ali uop­šte uzev za­stu­plje­ni su pod­jed­na­ko. Iz­gle­da
da de­ci sa­vr­še­no od­go­va­ra ova lin­gvi­stič­ka me­ša­
vi­na, jer u nji­ho­vim od­go­vo­ri­ma ne­ma ni ne­si­gur­
no­sti ni zbu­nje­no­sti. Na pri­mer, ka­da na­stav­nik
ka­že: „Ma­ri­am hat ge­bo­ren ‫لآ حيسم‬.‫ئسيع‬. Oh­ne
Va­ter! Oh­ne ‫„( “?يأش‬Ma­ri­ja je ro­di­la Isu­sa, pro­ro­
ka, bez oca. Bez ko­ga?“), de­ca od­mah od­go­va­ra­ju
uglas: „Oh­ne Va­ter!“ („Bez oca!“). Ni ne­mač­ki ni
arap­ski, ko­ji ula­ze u sa­stav ovog kre­ol­skog je­zi­ka,
ni­su stan­dard­ne va­ri­jan­te (pod pret­po­stav­kom da
ta­kvi stan­dar­di po­sto­je). Ovaj di­ja­lekt arap­skog
pri­pa­da ze­mlja­ma Plod­nog po­lu­me­se­ca; ne­mač­ki
od­go­va­ra onom ko­ji go­vo­re sla­bo obra­zo­va­ni do­
se­lje­ni­ci, ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni po­me­nu­tom ber­lin­
skom i ne­mač­ko-tur­skom di­ja­lek­tu. Sin­tak­sič­ka
struk­tu­ra ovog ne­mač­ko-arap­skog je­zi­ka ni­je fik­
sna i mo­že bi­ti mo­di­fi­ko­va­na ka­ko bi omo­gu­ći­la
pre­laz sa jed­nog je­zi­ka na dru­gi. To je sta­tus na­
scen­di kre­ol­ski ko­ji još ni­je do­sti­gao tač­ku u ko­joj
svo­jim go­vor­ni­ci­ma obez­be­đu­je ha­ri­zmu iden­ti­te­
ta, kao što to či­ni je­zik ko­jim se slu­že mla­di Tur­ci,
ko­ji je go­to­vo kre­ol­ski. Me­đu­tim, ovo sa­vr­še­no za­
do­vo­lja­va po­tre­be tran­skul­tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ove
ge­ne­ra­ci­je.
Ni­je sa­mo je­zik u tran­zi­ci­ji. I or­ga­ni­za­ci­ja uči­
o­ni­ce po­ka­zu­je od­li­ke spon­ta­ne kul­tur­ne kon­ta­mi­
na­ci­je, do ko­je ne­iz­be­žno do­la­zi u zo­na­ma do­di­ra.
Na po­čet­ku ča­sa na­stav­nik ko­ri­sti kla­si­čan pri­stup,
u ko­jem pre­da­vač sto­ji is­pred raz­re­da i dr­ži čas, sa
na­gla­skom na mne­mo­ni­ku - kon­ti­nu­al­no pro­ve­
ra­va­nje i hor­sko po­tvr­đi­va­nje. Ova me­to­do­lo­gi­ja
de­ci osta­vlja ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za raz­voj in­di­
vi­du­al­nih sta­vo­va i gle­di­šta. Me­đu­tim, at­mos­fe­ra
ne od­go­va­ra u pot­pu­no­sti sta­roj ško­li, u ko­joj se
auto­ri­tet po­sti­že po­mo­ću šta­pa i dru­gih vi­do­va za­
stra­ši­va­nja. De­ca pa­ze na ča­su, ali su isto­vre­me­no
opu­šte­na, kao da pa­siv­no uče­stvu­ju u igri. Ne is­
po­lja­va­ju strah od ja­vlja­nja, što se vi­di po re­ak­ci­
ji jed­nog de­te­ta na pri­ču o Isu­so­vom za­če­ću bez
oca. De­te je bi­lo za­pa­nje­no, uz­vik­nuv­ši (ve­ro­vat­no
pod uti­ca­jem ono­ga što je na­u­či­lo na ča­so­vi­ma bi­
o­lo­gi­je u ne­mač­koj ško­li): „Aber das ist gar nicht
möglich!“ („Ali to ni­je mo­gu­će!“)
Po­sle pre­da­va­nja u či­jem je sre­di­štu na­stav­nik
do­la­zi deo ča­sa ko­ji je vi­še u skla­du sa ne­mač­kim
škol­skim si­ste­mom, u či­jem je sre­di­štu uče­nik. To
zna­či da se uče­ni­ci ohra­bru­ju da po­sta­vlja­ju pi­ta­
nja i da­ju od­go­vo­re na pi­ta­nja svo­jih dru­go­va iz
raz­re­da, da iz­no­se svo­ja za­pa­ža­nja i vla­sti­ta mi­šlje­
nja. I u ovo­me uče­stvu­ju, na­iz­gled ne­sve­sni se­be,
sa spon­ta­no­šću onih ko­ji sma­tra­ju da mo­gu da
iz­no­se lič­na mi­šlje­nja, pre­i­spi­tu­ju svet oko se­be i
tra­že ob­ja­šnje­nja ka­ko bi ga bo­lje raz­um ­ e­li. U po­
sled­njem de­lu ča­sa oni ra­do ura­nja­ju u svet islam­
skih re­li­gij­skih for­mu­la i sa ve­li­kim za­do­volj­stvom
re­ci­tu­ju Ala­ho­vih 99 ime­na. To je svet ko­ji, u jed­nu
270

ru­ku, de­per­so­na­li­zu­je, ali isto­vre­me­no obez­be­đu­je
i sna­žan ose­ćaj iden­ti­te­ta.
Po­sto­ji li kon­tra­dik­ci­ja iz­me­đu ovih vi­do­va
in­ter­ak­ci­je? Bo­lje re­če­no, ko ove vi­do­ve do­ži­vlja­
va kao kon­tra­dik­tor­ne? Ma­fe­so­li ka­že: „jed­na od
naj­ot­por­ni­jih i naj­du­go­več­ni­jih pred­ra­su­da na­še
epo­he je, ne­sum­nji­vo, in­di­vi­du­a­li­zam“ (2003: 95).
Ako za­pad­na kul­tu­ra, a po­seb­no ne­mač­ka, svo­ju
po­seb­nost vi­di u iz­u­zet­no in­di­vi­du­a­li­stič­koj ide­o­
lo­gi­ji (ko­ja ide ra­me uz ra­me sa su­ve­re­ni­te­tom ra­
zu­ma) i sma­tra da je to jaz ko­ji raz­dva­ja za­pad­nu
od ne-za­pad­nih kul­tu­ra, stvar­nost sva­ko­dnev­nog
ži­vo­ta oči­gled­no ig­no­ri­še ovaj fi­lo­zof­ski jaz. Na ve­
čer­njem ča­su, ko­ji se ne­sum­nji­vo od­i­gra­va na ivi­ci
ja­za, ni­ko ne pa­ti od vr­to­gla­vi­ce. Ovo me­sto pre­
la­ska iz­me­đu dve­ju kul­tu­ra do­ži­vlja­va se bez kon­
flik­ta, de­lom zbog to­ga što i de­ca i na­stav­nik pri­
pa­da­ju ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je ne zna­ju ni za šta dru­go,
ko­je ni­ka­da ni­su is­ku­si­le in­te­gra­ci­ju u okvi­ru „či­
ste“ kul­tu­re (pod pret­po­stav­kom da kul­tu­ra uop­
šte mo­že da bu­de či­sta, s ob­zi­rom da je kul­tu­ra, po
de­fi­ni­ci­ji, isto­rij­ska i sin­te­tič­ka kon­struk­ci­ja na­
sta­la od raz­li­či­tih do­pri­no­sa). Su­štin­ski, ovi mla­
di lju­di ni­ka­da ni­su do­ži­ve­li du­hov­no je­din­stvo sa
za­jed­ni­com za ko­ju ve­ru­ju da je auten­tič­na i ho­
mo­ge­na. Ni­ka­da ni­su is­ku­si­li to mi­stič­no sta­nje
pri­pad­no­sti kul­tu­ri ko­ja je u ne­po­sred­nom do­di­ru
sa svo­jim ko­re­ni­ma i po­re­klom (An­der­son 1984).
Ako je tač­no, kao što Ma­ri Lu­i­za Prat pret­po­sta­
vlja ko­men­ta­ri­šu­ći „za­mi­šlje­ne za­jed­ni­ce“ ko­je
de­fi­ni­še An­der­son (Pratt 1991: 36), da se za­mi­
šlje­na za­jed­ni­ca oči­tu­je u na­či­nu na ko­ji lju­di se­bi
pred­sta­vlja­ju je­zik i lin­gvi­stič­ku za­jed­ni­cu, on­da
je u na­šem slu­ča­ju lin­gvi­stič­ka ho­mo­ge­nost ne­što
što de­ca ro­đe­na u emi­gra­ci­ji ni­ka­da ni­su do­ži­ve­la.
Je­zik ko­ji ova de­ca ko­ri­ste hi­brid­ni je je­zik ko­ji još
ni­je iz­gu­bio svoj frag­men­ta­ran ka­rak­ter, ni­ti je još
pro­na­šao svo­ju sop­stve­nu struk­tu­ru, i ne mo­že se
sma­tra­ti no­vim je­zi­kom, pa čak ni slen­gom; on je
i da­lje upa­dlji­vo he­te­ro­gen.
271
VI ĐENJA
Zva­nič­ni dis­kurs
i per­cep­ci­ja lju­di na uli­ca­ma
Su­de­ći po zva­nič­nim in­sti­tu­ci­ja­ma (Mo­a­bit
West 2007), je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma ovog de­la
gra­da je­ste ote­ža­na ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu raz­li­či­tih
je­zič­kih i et­nič­kih gru­pa, i ose­ćaj otu­đe­no­sti ko­ji iz
to­ga pro­iz­i­la­zi. Me­đu­tim, ovo ni­je u skla­du sa su­
bjek­tiv­nim do­ži­vlja­jem sta­nov­ni­štva, ko­je na­vo­di
dru­ge uzro­ke svog ne­za­do­volj­stva: ose­tlji­vost svog
po­lo­ža­ja, dru­štve­nu mar­gi­na­li­za­ci­ju, ili pro­ble­me
kao što su ma­lo­let­nič­ko na­si­lje, zlo­sta­vlja­nje de­ce,
ra­si­zam, ne­za­po­sle­nost, ne­do­sta­tak kul­tur­nih cen­
ta­ra, bi­o­sko­pa i dru­gih me­sta za oku­plja­nje. Kao što
slu­ša­o­ci snim­ka mo­gu de­li­mič­no da pri­me­te, svi
lju­di go­vo­ri­li su po­zi­tiv­no o obi­lju je­zi­ka i na­gla­sa­
ka ko­ji od­zva­nja­ju uli­ca­ma ovog kra­ja. Ni­su bi­li za­
bri­nu­ti ni­ti uz­ne­mi­re­ni či­nje­ni­com da ne raz­u­me­ju
sve i sva­ko­ga; na­pro­tiv, oni ovu ra­zno­li­kost sma­tra­ju
po­zi­tiv­nom oso­bi­nom ovog de­la gra­da.
Da bi se bez­bed­no iza­šlo na kraj sa ri­zi­ci­ma ko­je
no­si he­te­ro­ge­na po­pu­la­ci­ja, zva­nič­ni dis­kurs dru­
štve­nih i kul­tur­nih po­li­sa, ko­ji su usta­no­vi­li raz­li­či­ti
uprav­ni­ci gra­da-dr­ža­ve Ber­li­na, ali ta­ko­đe i sa­ve­zna
vla­da, de­fi­ni­san je kon­cep­tom „in­ter­kul­tu­ral­no­
sti“; pre­ve­de­no na je­zi­ke na­rod­nih ma­sa, to po­sta­je
„mul­ti­kul­ti“. Jed­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja se ba­vi tom
te­ma­ti­kom je­ste ra­dio-emi­si­ja pri­god­no na­zva­na
„Ra­dio mul­ti­kul­ti“, ko­ju je do 2008. go­di­ne emi­
to­va­la dr­žav­na ra­dio-sta­ni­ca De­utschlan­d Ra­dio.
Emi­si­ja je emi­to­va­na na 24 je­zi­ka i pred­sta­vlja­la je
po­ku­šaj da se po­kri­je što vi­še „mul­ti­kul­tur­nih“ do­
ga­đa­ja. Kar­neval der Kul­tu­ren („Kar­ne­val kul­tu­ra“)
još je je­dan re­zul­tat iste po­li­se: ova man­fe­sta­ci­ja ko­
ju fi­nan­si­ra­ju gra­đa­ni, a ko­ja se odr­ža­va na pra­znik
Sve­te tro­ji­ce i sa­sto­ji se od kar­ne­val­ske pa­ra­de na
plat­for­ma­ma, sva­ke go­di­ne po­sta­je sve ras­ko­šni­ja,
sve ko­mer­ci­jal­ni­ja i pre­ten­ci­o­zni­ja. Plat­for­me se de­
ko­ri­šu u skla­du sa sim­bo­li­kom od­re­đe­ne kul­tu­re, a
is­pred ili iza njih ho­da­ju pred­stav­ni­ci te kul­tu­re (sa
svo­jim ne­mač­kim pri­ja­te­lji­ma) ob­u­če­ni u na­rod­ne
VI Đ ENJA
no­šnje, iz­vo­de­ći ve­ro­vat­no po­gre­šne imi­ta­ci­je po­
pu­lar­nih ple­so­va iz svog za­vi­ča­ja (Knecht and Le­
vent 2007). U gra­du-dr­ža­vi Ber­lin po­sto­je i dru­ge
in­sti­tu­ci­je i jav­na me­sta po­sve­će­na po­što­va­nju dru­
gih kul­tu­ra, kao što su Ha­us der Kul­tu­ren der Welt
(„Ku­ća svet­skih kul­tu­ra“), fu­tu­ri­stič­ko biv­še mi­ni­
star­stvo ino­stra­nih po­slo­va, ko­je kao van­ze­malj­ski
sve­mir­ski brod sto­ji u ze­le­nom sr­cu gra­da. Da­nas
je ovo me­sto po­sve­će­no iz­lo­žba­ma de­la vi­zu­el­nih
umet­no­sti, po­zo­ri­štu, mu­zi­ci, knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­
ji ne­e­vrop­skih kul­tu­ra, ko­je ta­ko do­bi­ja­ju do­sto­jan­
stvo ko­je se mo­že upo­re­di­ti sa onim ko­je je obič­no
re­zer­vi­sa­no za (evrop­sku) „vi­so­ku kul­tu­ru“.
Na ni­vou de­lo­va gra­da po­sto­je mno­go­broj­
ne jav­ne ini­ci­ja­ti­ve či­ji je cilj da pro­mo­vi­šu ži­vot
u za­jed­ni­ci i to­le­ran­ci­ju me­đu et­nič­kim gru­pa­ma.
Ovo je, na­rav­no, ma­lih raz­me­ra, ali ne to­li­ko raz­
li­či­to od in­sti­tu­ci­ja na dr­žav­nom ni­vou. Pri­me­ri
ova­kvih in­sti­tu­ci­ja su Qu­ar­ti­er Ma­na­ge­ment, Nac­
hbarschftsha­us, Ju­gend­zen­trum i sl., ko­ji or­ga­ni­zu­
ju sa­stan­ke, obez­be­đu­ju pro­stor, or­ga­ni­za­ci­ju, teh­
nič­ko oru­đe, kom­pju­te­re, ozvu­če­nje i dru­gu opre­
mu i po­trep­šti­ne.
Sve što je mul­ti­kul­tu­ral­no ve­o­ma je po­pu­lar­no
u Ber­li­nu. Emi­to­va­nje emi­si­je Die Sprac­hen Mo­a­
bits pri­mer je vr­ste ini­ci­ja­ti­va ko­je se pro­mo­vi­šu
jav­nim po­li­sa­ma, kroz lo­kal­ne in­sti­tu­ci­je. Na­me­
re ko­je sto­je iza ovih po­li­sa sva­ka­ko su za po­hva­
lu. Me­đu­tim, ako je ve­ro­va­ti ne­mač­kom fi­lo­zo­fu
Vol­fgan­gu Vel­šu, kon­cep­tu­al­na osno­va sve­ga ovo­
ga te­o­rij­ski je za­sta­re­la (Welsch 1999). Velš tvr­di
da je tra­di­ci­o­nal­ni kon­cept kul­tu­re, ko­ji je Džon
Got­frid Her­der raz­vio kra­jem 18. ve­ka, im­pli­cit­
no sa­dr­žan u in­ter­kul­tu­ral­no­sti i mul­ti­kul­tu­ra­li­
zmu (Her­der 1967). Her­der je kul­tu­re po­sma­trao
kao za­tvo­re­ne sfe­re, to­ta­li­ta­ri­stič­ke auto­re­fe­rent­ne
si­ste­me spo­sob­ne da na­pra­ve raz­li­ku je­di­no iz­me­
đu unu­tra­šnjeg (kul­tu­ra) i spo­lja­šnjeg (ne-kul­tu­ra,
pri­ro­da, var­var­stvo). Ta­kav mo­del „ne sa­mo što
ni­je de­skrip­tiv­no upo­tre­bljiv, ne­go je i nor­ma­tiv­no
opa­san i neo­dr­živ. Ono što je da­nas po­treb­no je­
ste na­pu­šta­nje tog kon­cep­ta i raz­mi­šlja­nje o kul­tu­
ra­ma iz­van opo­zi­ci­je svo­je-stra­no“ (Welsch 1999:
192). Ka­ko bi­smo raz­um ­ e­li šta se do­ga­đa u da­na­
šnjim gra­do­vi­ma, neo­p­hod­no je, sma­tra Velš, da
na umu ima­mo kon­cept tran­skul­tu­ral­no­sti, tj. da
pri­hva­ti­mo da su kul­tu­re per­me­a­bil­ne i da te­že da
se obo­ga­ću­ju pri­hva­ta­njem ma­nje ili vi­še struk­tu­
ri­ra­nih frag­me­na­ta dru­gih kul­tu­ra, sa ko­ji­ma do­
la­ze u do­dir:
Op­šta od­li­ka da­na­šnjih kul­tu­ra je­ste hi­bri­di­za­
ci­ja. Sva­ka kul­tu­ra te­ži da po­sma­tra sve osta­le
ili kao sop­stve­ne ele­men­te, ili kao sa­te­li­te. Ovo
se od­no­si na sve ni­voe po­pu­la­ci­je, tr­go­vi­ne i
in­for­ma­ci­ja (1999: 201).
Zbog ova­kvog raz­vo­ja si­tu­a­ci­je, ne­mo­gu­će je
ili ilu­zor­no po­sma­tra­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zam kao niz
me­đu­sob­no stra­nih kul­tu­ra:
Pre­ma to­me, vi­še ni­šta ni­je pot­pu­no stra­no. Sve
je do­stup­no. U skla­du sa tim, vi­še ne po­sto­ji ni
bi­lo šta „svo­je“. Auten­tič­nost je po­sta­la fol­klor,
ono „svo­je“ što se imi­ti­ra za­rad dru­gih – ko­ji­
ma pri­pa­da i sa­ma iz­vor­na oso­ba. Na­rav­no, i
da­lje po­sto­ji re­to­ri­ka o re­gi­o­nal­nim kul­tu­ra­ma,
ali ona je naj­ve­ćim de­lom estet­ska i na ni­vou
si­mu­la­ci­je; u su­šti­ni, sve se od­re­đu­je tran­skul­
tu­ral­no (1999: 201).
Dis­kurs, ko­ji je nor­ma­ti­van i a pri­o­ri, pred­sta­
vlja pac­ke za dru­štve­nu po­li­su (ko­ju op­tu­žu­je da je
fi­lo­zof­ski na­zad­na) kao i za pro­ta­go­ni­ste te­ku­ćih
dru­štve­nih pro­ce­sa (ko­je op­tu­žu­je da po­dr­ža­va­ju
za­blu­du o fol­klo­ru). On uklju­ču­je iz­ja­ve ko­je do­
la­ze iz vi­so­kih eše­lo­na aka­de­mi­je, ali se ne za­dr­ža­
va ono­li­ko du­go ko­li­ko je po­treb­no za za­pa­ža­nje i
raz­um ­ e­va­nje objek­ta sop­stve­ne ma­te­ri­je, i za­to je
sa­svim pro­ma­šu­je. Tran­skul­tu­ral­nost za­i­sta ni­je
272

ne­što što se mo­že us­po­sta­vi­ti de­kre­tom, kao što se
de­kre­tom ne mo­že uki­nu­ti im­pli­cit­ni fol­klo­ri­zam
mul­ti­kul­ti do­ga­đa­ja, ko­je jav­nost sa­da vi­so­ko ce­
ni i ko­ji su po­sta­li in­te­gral­ni deo grad­skog ži­vo­ta,
spon­ta­no cve­ta­ju­ći u sva­kom kut­ku gra­da. Ka­ko
bi­smo shva­ti­li vi­tal­nost ove for­mu­le, po­treb­no je
da po­gle­da­mo pro­gram ak­tiv­no­sti jed­ne mul­ti­kul­ti
aso­ci­ja­ci­je, ko­ja se na­la­zi u jed­nom od naj­za­ba­če­
ni­jih ku­ta­ka gra­da: na obo­du Mo­a­bi­ta. Aso­ci­ja­ci­ja
se zo­ve „In­ter­na­ti­o­na­ler Do­do­ve­rein e.V., Kunst —
und Kul­tur­treff in Mo­a­bit — Art Kunst“, a po­zna­ta
je i kao „Do­do“. Ona u svom vla­sni­štvu ima ma­lu
ku­ću na oba­la­ma dva ka­na­la ko­ji ostr­vo Mo­a­bit
odva­ja­ju od ostat­ka Ber­li­na, a ime du­gu­je iz­u­mr­
loj vr­sti pti­ce ko­ja je ne­ka­da ži­ve­la na Ma­ur­ i­ci­ju­su.
Pti­ca do­do odav­no pri­vla­či pa­žnju umet­ni­ka — od
knji­žev­no­sti, pre­ko sli­kar­stva, do vi­zu­el­nih umet­
no­sti, ko­ji ta­ko ne­gu­ju se­ća­nje na ovu ne­spret­nu,
ne­za­šti­će­nu pti­cu ne­le­ta­či­cu ko­ja je svo­je po­sto­ja­
nje za­vr­ši­la u ta­nji­ri­ma ko­lo­ni­za­to­ra. Bi­lo kog da­
na u ne­de­lji po­se­ti­lac u (uvek pre­pu­noj) ku­ći Do­do
mo­že za­te­ći kon­fe­ren­ci­ju o islam­skom mi­sti­ci­zmu
Su­fi­ja, sa ple­som i der­vi­ši­ma ko­ji pe­va­ju psal­me,
ili rok or­ke­star, kon­cert kla­sič­ne in­dij­ske mu­zi­ke,
sa­sta­nak Ber­li­na­ca po­re­klom sa Ma­u­ri­ci­ju­sa, mek­
sič­ke igra­če ko­ji ve­žba­ju sa­pa­teo, afrič­ke per­ku­si­
o­ni­ste, mu­zi­ča­ra ko­ji svi­ra ir­sko čem­ba­lo, kviz na
ber­lin­skom di­ja­lek­tu, ili raz­ne dru­ge ak­tiv­no­sti
naj­ra­zno­vr­sni­jeg kul­tur­nog po­re­kla. Upra­vo ov­de,
u ku­ći Do­do, sni­mlje­ni su ne­ki od je­zi­ka Mo­a­bi­ta
za ra­dio-emi­si­ju Die Sprac­hen Mo­a­bits. To je sva­
ka­ko jed­no od onih me­sta na ko­ji­ma se mul­ti­kul­tu­
ra­li­zam ge­ne­ri­še od­o­zdo, kroz igru i bez na­po­ra.
Prak­sa da čo­vek se­be do­ži­vlja­va kao ne­ko­ga
ko pri­pa­da uko­re­nje­noj pro­šlo­sti i je­din­stve­noj
kul­tu­ri do­bi­ja na in­ten­zi­te­tu, što sa na­pret­kom
hi­bri­di­za­ci­je po­sta­je sve po­tre­sni­je. U ovom slu­
ča­ju, op­ser­va­ci­ja Ma­ri Lu­i­ze Prat, kao uče­sni­ce,
nu­di epi­ste­mo­lo­ški alat ko­ji je sva­ka­ko mno­go
pre­ci­zni­ji od ap­strakt­nih po­ku­ša­ja te­o­rij­ske si­
273
VI ĐENJA
ste­ma­ti­za­ci­je. Ka­ko bi opi­sa­la do­ži­vljaj se­be ko­
ji pre­ten­du­je na auten­tič­nost, Pra­to­va go­vo­ri o
„auto­et­no­graf­skim tek­sto­vi­ma“, pod ko­ji­ma pod­
ra­zu­me­va
(...) tekst u ko­jem lju­di se­be po­ku­ša­va­ju da
opi­šu na na­či­ne ko­ji se osla­nja­ju na tu­đe pred­
sta­ve o nji­ma. Ako su et­no­graf­ski tek­sto­vi oni
u ko­ji­ma sta­nov­nik Evro­pe se­be pred­sta­vlja
oni­ma ko­je do­ži­vlja­va kao dru­ge (obič­no dru­
gi­ma ko­je je po­ko­rio), auto­et­no­graf­ski tekst je
pred­sta­va ko­ju ta­ko de­fi­ni­sa­ni dru­gi kon­stru­
i­šu kao di­ja­log ili od­go­vor na ove tek­sto­ve. To
zna­či da auto­et­no­graf­ski tek­sto­vi ni­su ono što
se obič­no sma­tra autoh­to­nim vi­do­vi­ma iz­ra­
ža­va­nja ili pred­sta­vlja­nja se­be (kao što su to
bi­li and­ski ki­pui). (1991: 35).
U pi­ta­nju su tek­sto­vi, knji­žev­na de­la u ši­rem
smi­slu, ali ta­ko­đe i cr­te­ži (na pri­mer, oni ko­je je
Gu­a­man Po­ma, me­ša­nac In­ka i Špa­na­ca, upo­tre­
bio da pred­sta­vi ži­vot u kra­ljev­stvu In­ka). Opis
Pra­to­ve sva­ka­ko se od­no­si i na prak­se ra­zno­vr­sne
tek­stu­al­no­sti, kao što su po­zo­ri­šte, ples, mu­zič­
ka kom­po­zi­ci­ja i dru­gi me­ša­ni vi­do­vi iz­ra­ža­va­nja.
To su tek­sto­vi na ko­je če­šće na­i­la­zi­mo u ur­ba­nom
kul­tur­nom ži­vo­tu onih de­lo­va gra­da u ko­ji­ma je
mul­ti­et­nič­nost naj­ja­če za­stu­plje­na.
De­lje­nje raz­bo­ri­to­sti
Deo emi­si­je Die Sprac­hen Mo­a­bits pod na­zi­vom
„Fa­do y mu­er­te“ pred­sta­vlja sce­nu u ko­joj Mek­si­
kan­ci pro­sla­vlja­ju, sa no­vo­stvo­re­nim i re­de­fi­ni­sa­
nim ri­tu­a­li­ma, Dan mr­tvih, je­dan od naj­va­žni­jih
da­tu­ma u mek­sič­kom ver­skom i gra­đan­skom ka­
len­da­ru. Ri­tual se od­vi­ja u ma­lim, pre­pu­nim pro­
sto­ri­ja­ma dru­štva za špan­ski je­zik pod na­zi­vom El
Pa­tio — der In­nen­hof e.V. — i pred­sta­vlja ne­što
iz­me­đu (bes­plat­ne) jav­ne po­zo­ri­šne pred­sta­ve za
stran­ce i ce­re­mo­ni­je za čla­no­ve re­li­gi­o­zne ša­man­
VI Đ ENJA
ske sek­te, ko­ja se za­sni­va na ve­ro­va­nji­ma i ide­ja­ma
pre­hi­span­skih na­ro­da Cen­tral­ne Ame­ri­ke, uglav­
nom Ma­ja i Aste­ka. Ove pred­sta­ve sve­ta i mno­go­
broj­na drev­na re­li­gi­o­zna ve­ro­va­nja pre­ži­ve­li su do
da­nas u fol­klo­ru i je­zi­ci­ma, ali i u no­vi­jim knji­žev­
nim de­li­ma ko­ja su stvo­ri­li raz­li­či­ti sta­ro­se­de­lač­ki
na­ro­di Cen­tral­ne Ame­ri­ke. Dan mr­tvih, ko­ji pro­
sla­vlja­ju mek­sič­ki i gva­te­mal­ski imi­gran­ti u Mo­a­
bi­tu, uje­di­nju­je kul­tur­ne ele­men­te ko­ji se ge­ne­ra­ci­
ja­ma pre­no­se kroz usme­nu tra­di­ci­ju, sve­te tek­sto­ve
sa­ču­va­ne na per­ga­men­ti­ma ili u sve­do­čan­stvi­ma
špan­skih mo­na­ha ko­ji su pra­ti­li ra­ne ko­lo­ni­za­to­re,
za­pad­ne vi­do­ve iz­ra­ža­va­nja (po­zo­ri­šte i knji­žev­
nost) i me­dij­ski mi­zan­scen.
Ozbilj­nost i sve­ča­nost ko­ja od­li­ku­je raz­li­či­te
de­lo­ve pred­sta­ve, ko­ri­šće­nje mi­ri­sa i mu­zi­ke stvo­
re­ne po­mo­ću in­stru­me­na­ta, na­vod­no pret­ko­lum­
bov­skog po­re­kla, za­jed­no sa po­et­skom le­po­tom
re­ci­to­va­nih tek­sto­va, sa­dr­ža­li su isto­vre­me­no i
te­žnju za auten­tič­no­šću, ko­ja je već sa­ma po se­bi
iz­u­zet­no auten­tič­na, i že­lju iz­vo­đa­ča da se po­ka­žu,
da bu­du po­zna­ti i pre­po­zna­ti, da ose­te da su na­i­šli
na raz­u­me­va­nje i da su brat­ski uje­di­nje­ni sa svo­
jim dru­go­vi­ma u glo­bal­noj emi­gra­ci­ji.
Do­ga­đaj je na­bi­jen na­pe­to­šću i su­ge­stiv­no­šću.
Za vre­me pa­u­ze je­dan gost iz Se­ver­ne Ame­ri­ke, ve­
ro­vat­no uljulj­kan baj­ko­vi­tom at­mos­fe­rom re­ci­ta­
ci­ja i mi­ri­sa, pri­po­ve­da je­dan svoj san pot­pu­nom
stran­cu, bez ob­zi­ra na pri­su­stvo mi­kro­fo­na. Ovaj
ža­nr pro­duk­ci­je mo­že se upo­re­di­ti sa auto­et­no­
graf­skim pred­sta­va­ma ko­je, kao što Pra­to­va ka­že,
(...) uklju­ču­ju se­lek­tiv­nu ko­la­bo­ra­ci­ju sa osva­
jač­kim na­ro­dom ili na­ro­dom ko­ji či­ni no­vu
sre­di­nu, i pri­hva­ta­nje nje­go­ve idi­o­ma­ti­ke. Ona
se u raz­li­či­tim ste­pe­ni­ma sta­pa sa sta­ro­se­de­lač­
kom idi­o­ma­ti­kom ili se u nju in­fil­tri­ra, ka­ko bi
se stvo­ri­le pred­sta­ve se­be či­ja je svr­ha da po­
sre­du­ju u na­či­ni­ma spo­ra­zu­me­va­nja u no­voj
sre­di­ni. Auto­et­no­graf­ska de­la če­sto se obra­ća­
ju ka­ko go­vor­ni­ko­voj iz­vor­noj za­jed­ni­ci, ta­ko i
nje­go­voj no­voj sre­di­ni (1991: 35).
Po­sto­ji po­se­ban ose­ćaj za­jed­nič­kog ži­vo­ta u
gra­du ili de­lu gra­da, uop­šte u ši­roj za­jed­ni­ci – ose­
ćaj ko­ji pri­pa­da ne­ra­ci­o­na­li­zo­va­noj za­jed­nič­koj
per­cep­ci­ji. To je ono što je fran­cu­ski fi­lo­zof Žak
Ran­si­jer na­zvao „de­lje­njem raz­bo­ri­to­sti“ (Ran­ciè­
re 2006), estet­ska di­men­zi­ja za­jed­nič­kog ži­vo­ta,
ko­ja ne mo­ra nu­žno po­vla­či­ti po­sto­ja­nje za­jed­nič­
kog si­ste­ma vred­no­sti, re­ci­proč­nog raz­u­me­va­nja
pa čak ni ra­ci­o­nal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Gli­san ka­že:
„Me­ni vi­še ni­je neo­p­hod­no da raz­um ­ em dru­
go­ga, da pro­na­đem nje­go­vo ili nje­no me­sto u
mom ra­ci­o­nal­nom sve­tu, da bi­smo ži­ve­li za­
jed­no ili ne­što za­jed­no gra­di­li” (1996: 54).
Kul­tu­re ko­je ko­eg­zi­sti­ra­ju ne mo­ra­ju se nu­žno
me­ša­ti; kom­ši­je se pri­hva­ta­ju kao stran­ci, kao dru­
gi. Du­žnost tran­spa­rent­no­sti i ko­mu­ni­ka­ci­je re­zul­
tat je mo­der­ne ilu­zi­je da sve mo­že da se pod­ve­de
pod za­jed­nič­ki ime­ni­telj ra­ci­o­na­li­zma. Kao što je
Žak De­ri­da re­kao: „Ni­je li to pr­vo na­si­lje: pri­si­li­ti
stran­ca da za­tra­ži go­sto­prim­stvo na je­zi­ku do­ma­ći­
na?“ (2000: 46). Da li mo­ra­mo da pri­si­li­mo stran­ca
da go­vo­ri na­šim je­zi­kom, u naj­ši­rem smi­slu te re­či,
pre ne­go što mu po­že­li­mo do­bro­do­šli­cu u na­šem
do­mu? Pra­va go­sto­lju­bi­vost sa­sto­ji se od odo­le­va­
nja is­ku­še­nju da se po­sta­vlja­ju pi­ta­nja:
„Do­đi, osta­ni u mo­joj ku­ći, ne pi­tam te ni ka­
ko se zo­veš, ni­ti tra­žim da pre­uz­ meš ne­ku od­
go­vor­nost, ni­ti te pi­tam oda­kle do­la­ziš i ku­da
ideš” (Der­ri­da 2000: 119-120).
Iz svo­jih vi­si­na, ne­mač­ka vla­da opre­de­li­la se za
me­to­du pri­sil­ne in­te­gra­ci­je, tra­že­ći od (sa­da već)
sta­rih ino­stra­nih rad­ni­ka (Ga­star­be­i­ter) da po­lo­že
test iz ne­mač­kog je­zi­ka ka­ko bi do­bi­li pa­soš ze­mlje
274

u ko­joj su ra­di­li ce­log svog ži­vo­ta, od­ga­ja­li svo­ju
de­cu i unu­ke. Od­o­zdo, po­seb­no ta­mo gde je kul­
tur­na ko­eg­zi­sten­ci­ja gu­šća, po­sto­je dru­ga­či­je in­di­
ka­ci­je u po­gle­du na­či­na za za­jed­nič­ki ži­vot.
Niz ne­pri­met­nih „estet­skih pro­me­na“, ka­ko
ih Pjer Oulet na­zi­va (Ouel­let 2003: 170), na kra­ju
ra­di­kal­no tran­sfor­mi­še per­cep­tiv­no is­ku­stvo ko­je
ima­mo o se­bi i dru­gi­ma, od­nos iz­me­đu in­di­vi­due
i za­jed­ni­ce. Dru­gi vi­še ne pred­sta­vlja pri­su­stvo sa
ko­jim se tre­ba su­o­či­ti i kon­cep­tu­al­no ga raz­re­ši­
ti, raz­u­me­ti i ap­sor­bo­va­ti ili od­bi­ti. Ume­sto to­ga,
Dru­gi pred­sta­vlja pri­mar­nu per­cep­ci­ju:
„Do­ži­vljaj Dru­go­ga od­no­si se na ose­ćaj ko­pri­
su­stva ili ko­eg­zi­sten­ci­je, ose­ćaj ko­ji je du­blji od
do­ži­vlja­ja se­be i do­ži­vlja­ja sop­stve­nog te­la, što
je Kan­ta i Mer­lo-Pon­ti­ja in­tu­i­tiv­no od­ve­lo do
poj­ma lič­nog iden­ti­te­ta” (Ouel­let 2003: 170).
No­va „estet­ska di­men­zi­ja“ za­jed­nič­kog ži­vo­ta
je „ose­ćaj biv­stvo­va­nja“ usred opa­žaj­ne ra­zno­li­ko­
sti, u skla­du sa mo­ral­nim im­pe­ra­ti­vi­ma ko­ji dru­
go­ga de­fi­ni­šu kao so­ci­us-a. U toj no­voj di­men­zi­ji
mo­žda vi­še ni­je ade­kvat­no go­vo­ri­ti o dru­štvu, kao
što Ma­fe­so­li pret­po­sta­vlja (Maf­fe­so­li 2003: 53), pa
„ne­iz­ve­snost u po­gle­du sop­stve­nog iden­ti­te­ta i is­
ku­stvo dru­go­sti, ko­je pre sve­ga na­sta­je iz in­ter­kul­
tu­ral­nog ka­rak­te­ra dru­štve­nog ži­vo­ta“ či­ne osno­vu
za raz­voj za­jed­nič­kog ži­vo­ta na na­čin ko­ji je vi­še
stvar ose­ća­ja ne­go kon­cep­ta.
Ova no­va ose­tlji­vost pre sve­ga se ot­kri­va u sve­tu
este­ti­ke. Njen za­da­tak je da do­zvo­li da se na po­vr­
ši­ni po­ja­vi no­vi po­lis, po­lis u ko­jem ne po­sto­ji za­
jed­nič­ka imo­vi­na, du­hov­na ni ma­te­ri­jal­na, ko­jom
bi se mo­glo upra­vlja­ti, ne­go sa­mo jed­no za­jed­ni­štvo
ko­je bi tre­ba­lo iz­mi­sli­ti iz po­čet­ka, za­jed­ni­štvo ko­je
je uvek za­jed­ni­štvo je­zi­ka, ili ra­di­je je­zi­kā, za­to što
je­zi­ci vi­še ni­su auto­nom­ni si­ste­mi.
„Pi­šem, a po­seb­no go­vo­rim, u pri­su­stvu svih je­
zi­ka u sve­tu“, pi­še Gli­san, i do­da­je: „To ne zna­či da
275
VI ĐENJA
ih sve znam“ (1996: 55). Oni ko­ji da­nas go­vo­re i pi­šu
ose­ća­ju da nji­ho­vi je­zi­ci pro­la­ze kroz pro­ces br­zih
pro­me­na, uti­ca­ja, obo­ga­ći­va­nja, pa čak i pret­nji ko­je
pred­sta­vlja­ju gra­nič­ni ili pa­ra­lel­ni je­zi­ci. Oni go­vo­re
re­a­gu­ju­ći na pri­su­stvo dru­gih je­zi­ka, za­po­či­nju­ći di­
ja­log, bo­re­ći se pro­tiv njih ili pre­la­ze­ći sa jed­nog na
dru­gi, ali ih ne mo­gu ni ig­no­ri­sa­ti, ni za­bo­ra­vi­ti.
Pe­de­set je­zi­ka Mo­a­bi­ta, sa­ku­plje­nih u emi­si­ji
Die Sprac­hen Mo­a­bits, me­đu­sob­no su is­pre­ple­te­ni,
sto­plje­ni i za­mr­še­ni. Je­dan je­zik mo­že da se otrg­ne
iz za­gr­lja­ja dru­gih i na tre­nu­tak od­jek­ne sa­mo­stal­
no, svo­jom sop­stve­nom me­lo­di­jom, ka­rak­te­ri­stič­
nim zvu­ci­ma, ak­cen­ti­ma, du­šom ko­ja u nje­mu ži­vi,
da bi za­tim po­no­vo uro­nio u džun­glu je­zi­ka ko­ji svi
kao da ra­sve­tlja­va­ju je­dan dru­gi.
Snim­ci ni­su na­sta­li u stu­di­ju, ne­go u stvar­nim
ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma, na uli­ca­ma, na pri­vat­nim ili
jav­nim pro­sla­va­ma, u se­di­šti­ma mno­gih udru­že­nja
ra­štr­ka­nih po ovom de­lu gra­da, u re­sto­ra­ni­ma, ba­
ro­vi­ma, u hra­mo­vi­ma i su­per­mar­ke­ti­ma, par­ko­vi­
ma i pro­dav­ni­ca­ma.
Gu­sti­na je­zi­kā u Mo­a­bi­tu to­li­ka je da ni je­dan
je­zik ne mo­že oko se­be da stvo­ri va­ku­um; uvek se
go­vo­ri na­spram po­za­di­ne od bu­ke, prat­nje ko­ja,
čak i ako je ni­smo sve­sni, ako i ne raz­mi­šlja­mo o
njoj, ipak ne mo­že da pro­đe sa­svim neo­pa­že­no.
Sva­ka ve­ća et­nič­ka gru­pa­ci­ja u Mo­a­bi­tu ne­gu­je
svoj je­zik, pre­no­si ga na svo­je po­tom­stvo, za­u­zi­
ma pro­stor i stva­ra si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se taj je­zik
go­vo­ri, i ohra­bru­je gru­pe ko­je raz­vi­ja­ju nje­gov
knji­žev­ni i umet­nič­ki po­ten­ci­jal, re­ci­mo kroz po­
zo­ri­šte i mu­zi­ku.
Oči­gled­no je da sva­ko ula­že ve­lik na­por u odr­
ža­va­nje zna­ča­ja svog je­zi­ka u ho­ru dru­gih gla­so­
va, ka­ko bi spre­čio nje­go­vo uni­šte­nje ili po­ta­pa­nje
dru­gim je­zi­ci­ma, či­je pri­su­stvo za­pra­vo slu­ži kao
sti­mu­lus i po­dr­ška ovoj ten­den­ci­ji. Za­hva­lju­ju­ći
ovo­me, ma­nji je­zi­ci ne mo­ra­ju sa­mi da se su­o­če
sa do­mi­nan­tim je­zi­kom do­ma­ći­na i atro­fi­ra­ju to­
kom tog pro­ce­sa.
VI Đ ENJA
U ano­nim­nom, ra­zno­li­kom sta­nov­ni­štvu
ovog de­la gra­da na­sta­ju po­seb­na me­sta: udru­že­
nja, sa­lo­ni, sport­ski te­re­ni, jav­na me­sta kao što su
re­sto­ra­ni, ba­ro­vi ili pro­dav­ni­ce, ko­ja po­sta­ju me­
sta oku­plja­nja, cr­kve ili ka­pe­le, „ozna­če­na me­sta
(...) na ko­ji­ma lju­di ure­zu­ju svo­je pri­su­stvo“, kao
što pi­še Ma­fe­so­li (2003: 80-82), „me­sta u ko­ji­ma
se ži­vi emo­ci­o­nal­no, me­sta za sla­vlje“ ko­ja ozna­
ča­va­ju te­ri­to­ri­ju, ko­ja či­ne ma­pu ne­či­je lič­ne ži­
vot­ne sre­di­ne.
Ova ma­la ha­ut-li­e­ux (vi­so­ka me­sta), ka­ko
fran­cu­ska re­li­gij­ska tra­di­ci­ja ozna­ča­va sve­ta me­
sta na ko­ji­ma se us­po­sta­vlja ve­za sa ne­be­si­ma
(Maf­fe­so­li 2003: 79n), u Mo­a­bi­tu se pre­vas­hod­no
od­li­ku­ju je­zi­ci­ma ko­ji se na nji­ma go­vo­re. To su
me­sta ko­ja, po­no­vo ka­ko ka­že Maf­fe­so­li, „omo­
gu­ća­va­ju is­tra­ži­va­ču dru­štve­no­sti da de­ko­di­ra
da­ti sim­bo­lič­ki re­do­sled (kri­sta­li­za­ci­ju pro­stor-
vre­me­na) ko­ja je već for­mi­ra­na ili je u pro­ce­su
na­stan­ka“ (2003: 82).
Vi­so­ka me­sta ko­ja da­nas ozna­ča­va­ju mo­bil­ne
pro­sto­re i do­zvo­lja­va­ju post­mo­der­nim ur­ba­nim
ple­me­ni­ma da lu­ta­ju (u skla­du sa bi­blij­skom tra­
di­ci­jom) ni­su, ba­rem ne u Mo­a­bi­tu, po­pri­šta po­
li­tič­kih de­ba­ta i or­ga­ni­zo­va­nja; to su uglav­nom
me­sta re­li­gi­o­znih ili pa­ra-re­li­gi­o­znih kul­to­va,
oku­plja­li­šta ži­vah­nog ili fe­sti­val­skog ka­rak­te­ra,
uvek sna­žno je­zič­ki i et­nič­ki de­fi­ni­sa­na. Ka­da se
ra­di o me­sti­ma kod ko­jih ka­rak­te­ri­za­ci­ja ni­je in­
he­rent­no sa­dr­ža­na u me­stu, kao na pri­mer u ku­ći
Do­do, nju do­no­se raz­li­či­te gru­pe i za­jed­ni­ce ko­je
u da­tom tre­nut­ku ko­ri­ste do­tič­ni pro­stor.
U ne­kim slu­ča­je­vi­ma ak­tiv­no­sti ovih gru­pa
va­ri­ra­ju od pred­sta­ve do ko­lek­tiv­ne ak­ci­je; dru­
gim re­či­ma, nji­hov je­zik (mu­zič­ki, knji­žev­ni, fi­
gu­ra­tiv­ni, ge­stov­ni, ri­tu­al­ni) ima dvo­stru­kog pri­
ma­o­ca/sa­go­vor­ni­ka: spo­lja­šnjeg, ko­ji se sa­sto­ji
od jav­no­sti, i unu­tra­šnjeg, „nas“, za­jed­ni­cu ko­ja
pred­sta­vlja se­be. U dru­gim slu­ča­je­vi­ma do­ga­đa­
ji su „in­ter­ni“, ce­re­mo­ni­je či­ji je cilj da stvo­re ili
odr­že unu­tra­šnju ko­he­zi­ju za­jed­ni­ce, da oja­ča­
ju iden­ti­fi­ku­ju­ći sim­bo­li­zam et­nič­ke, na­ci­o­nal­
ne ili re­li­gi­o­zne gru­pe. Pri­mer za to je go­di­šnje
oku­plja­nje lju­di sa Ma­u­ri­ci­ju­sa u Ber­li­nu, ko­je se
odr­ža­va u ku­ći Do­do. To­kom ovog sa­stan­ka ma­u­
ri­cij­ska za­jed­ni­ca, ko­ja kroz svo­ju ode­ću, re­li­gi­ju,
bo­ju ko­že i pro­men­lji­ve fa­ce­te svog kre­ol­skog je­
zi­ka is­po­lja­va ele­men­te mno­gih kul­tu­ra i et­nič­kih
gru­pa iz ko­jih su na­sta­li, sve­jed­no sla­vi je­din­stvo
sop­stve­ne dis­lo­ci­ra­ne eg­zi­sten­ci­je.
Isto va­ži i za ma­li por­tu­gal­ski re­sto­ran u ko­
jem se oku­plja­ju uglav­nom re­dov­ne mu­šte­ri­je,
ko­je ta­mo do­la­ze po­sle po­no­ći. Ta­da vla­sni­ca, na­
kon na­por­nog da­na u ku­hi­nji, za ka­som i po­red
sto­lo­va, sta­vlja svoj še­šir sa ve­lom od cr­ne čip­ke,
te se u sve­tlo­sti sve­ća pre­tva­ra u fa­tal­nu „fa­dist­
ki­nju“. Ona pe­va u prat­nji gi­ta­re i vo­ka­la svo­jih
jed­na­ko no­stal­gič­nih ze­mlja­ka. Oni za­tim iz­vo­de
do­ma­će ver­zi­je naj­po­zna­ti­jih fa­do pe­sa­ma, dok
re­dov­ne mu­šte­ri­je, Por­tu­gal­ci, me­lan­ho­lič­no za­
po­či­nju još jed­no ve­če svo­je emi­grant­ske pri­če,
oku­plje­ni oko ne­ko­li­ko sto­lo­va, na za­pre­pa­šće­nje
go­sti­ju „aut­saj­de­ra“, ko­ji po­či­nju da se ose­ća­ju
kao da su na po­gre­šnom me­stu.
Ta­ko­zva­ne „za­ba­ve sa ka­nom“ u tur­skoj za­
jed­ni­ci pred­sta­vlja­ju još je­dan pri­mer ovo­ga. To
su pro­sla­ve ko­je se odr­ža­va­ju uve­če, po­sle va­žnog
da­na u ži­vo­tu ne­kog po­je­din­ca, kao što je ob­re­
zi­va­nje ili ven­ča­nje; za nji­ho­vu or­ga­ni­za­ci­ju za­
du­že­ne su že­ne. U Mo­a­bi­tu ovo se od­vi­ja u pro­
sto­ri­ja­ma ma­lih udru­že­nja i naj­če­šće pred­sta­vlja
pri­vat­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju jer se ti­če sa­mo jed­ne ili
dve po­ro­di­ce i nji­ho­vih in­tim­nih pri­ja­te­lja i kom­
ši­ja. Me­đu­tim, oku­pi se do­sta sve­ta. Ce­re­mo­ni­
ja de­lje­nja ka­ne že­na­ma, ko­je je ko­ri­ste da obo­je
svo­je dla­no­ve, i ži­vo­pi­san mi­zan­scen ras­ki­da­nja
sa pret­hod­nim ži­vo­tom, sim­bo­li­zam bo­ja, be­le
ru­že, cr­ve­ni cve­to­vi, ve­lo­vi i ple­so­vi, sve je ovo
na­me­nje­no is­klju­či­vo „in­ter­noj“ upo­tre­bi, kao
da se ra­di o po­vrat­ku u iz­vor­nu za­jed­ni­cu, „kao
276

što se od­u­vek ra­di­lo“, bez po­sta­vlja­nja pi­ta­nja, u
umi­ru­ju­ćem kru­gu tra­di­ci­je. Me­đu­tim, stvar­nost
ni­je baš ta­kva: po­ro­di­ca, ma­la za­jed­ni­ca, mo­že se
na­la­zi­ti bi­lo gde u stra­noj me­tro­po­li, i ni jed­na
ak­ci­ja ne na­sta­je bez sve­sti o toj či­nje­ni­ci. Ona je
re­zul­tat od­lu­ke, iz­bor ko­ji je po­stao oba­ve­zan za­
to što je mo­guć. Od­lu­ka u ko­rist tra­di­ci­je je, zbog
to­ga, slo­bod­na i na­mer­na. To ce­re­mo­ni­ji da­je
sna­žno do­dat­no zna­če­nje.
U de­lu emi­si­je ko­ji no­si na­ziv „Fa­do y mu­
er­te“ (Fa­do i smrt), ču­je se vr­hu­nac jed­ne od ce­
re­mo­ni­ja sa ka­nom. To je opro­štaj bu­du­će ne­ve­
ste od svo­je maj­ke i se­sta­ra, opro­štaj ko­ji pre­no­si
tre­ća oso­ba. Pri­ja­te­lji­ca pe­va o bo­lu ko­ji do­no­si
raz­dva­ja­nje, dok maj­ka i ćer­ka pla­ču, a osta­le že­
ne iz­vo­de ri­tu­al­ne ple­so­ve i ko­ra­ke, po pro­pi­sa­
nom re­do­sle­du. Za­ru­če­ni, po­kri­ve­ni ve­lom, se­
de u sre­di­ni so­be, u sre­di­štu kru­ga unu­tar ko­jeg
se sve de­ša­va. Iz­ne­na­da se do­ga­đa ne­što što ni­je
oče­ki­va­no, a ni do­zvo­lje­no iz­vor­nim pro­to­ko­lom:
u so­bu upa­da­ju bra­ća i pri­ja­te­lji mla­do­že­nje, ko­
ji se uklju­ču­ju u ce­re­mo­ni­ju po­či­nju­ći da kru­že,
za­jed­no sa že­na­ma, oko pa­ra pod ve­lom. Da li je
to dr­skost, pro­vo­ka­ci­ja? Ina­če bi se sma­tra­lo da
je­ste, ali oni su ov­de imi­gran­ti, u ve­li­kom gra­du,
na me­stu gde se o raz­dva­ja­nju po­lo­va ne mo­že ni
raz­mi­šlja­ti, ta­ko da že­ne pri­hva­ta­ju ulje­ze, sme­
ška­ju­ći se ovoj za­bav­noj ino­va­ci­ji.
Za­klju­čak
Vi­so­ka me­sta amorf­nog gra­da pred­sta­vlja­ju
tač­ke na­bi­je­ne sna­žnom sim­bo­lič­kom ener­gi­jom,
me­sta ko­ja za­jed­ni­ca­ma omo­gu­ća­va­ju da se sa­sta­
nu u ek­sta­tič­nim tre­nu­ci­ma, da na­pu­ste si­vu sva­
ko­dne­vi­cu ur­ba­nog ži­te­lja, da za­u­sta­ve vre­me u
ek­sta­zi ko­ja tre­nu­tak pre­tva­ra u ma­lu več­nost. Ve­
za iz­me­đu čla­no­va gru­pe po­sta­je opi­plji­va, stvar­na,
kao u drev­nim ple­me­ni­ma ko­ja su ži­ve­la u pri­ro­di.
Ma­fe­so­li go­vo­ri o ur­ba­nim ple­me­ni­ma, ali ovi tre­
nu­ci ek­sta­ze pred­sta­ve o se­bi ne mo­gu da eli­mi­ni­šu
277
VI ĐENJA
zna­ke i uti­ca­je okol­nog kul­tur­nog pro­sto­ra i pred­
sta­vlja­ju iz­uz­ et­no slo­že­ne kon­glo­me­ra­te zna­če­nja.
Sva­ko­dnev­ni ži­vot je, na ne­ki na­čin, od­re­đen ge­o­
gra­fi­jom ovih vi­so­kih me­sta i svo­je zna­če­nje do­bi­ja
od njih. Me­đu­tim, i smi­sao i for­ma su pro­men­lji­vi,
mo­bil­ni, sa­sta­vlje­ni od ne­za­vi­snih pu­to­va­nja oso­
ba ko­je mi­gri­ra­ju od jed­nog do dru­gog je­zi­ka, od
jed­ne do dru­ge za­jed­ni­ce.
Post­mo­der­na umet­nost is­po­lja­va ve­li­ko in­te­re­
so­va­nje za sva­ko­dnev­ni ži­vot. Me­đu­tim, u pred­sta­
vi ovog ži­vo­ta, ko­ja je mi­mič­ke pri­ro­de, po­kre­tač
je su­bjek­ti­van: ra­di se o re­pro­duk­ci­ji unu­tra­šnje
pred­sta­ve Dru­go­ga, pred­sta­ve ko­ja je pr­vo na­sta­la
u umu umet­ni­ka. Sva­ko­dnev­ni ži­vot je „sve­pri­su­
tan i ne­u­hva­tljiv, bez po­čet­ka ili kra­ja, i opi­re se
sva­kom po­ku­ša­ju da ga uhva­ti­mo i ob­ja­sni­mo te­
o­ri­jom.“ (Hu­glo 2007). Pro­men­lji­va, po­li­morf­na
pri­ro­da po­za­din­ske bu­ke u na­šim ži­vo­ti­ma pri­sut­
na je na ele­men­ta­ran na­čin u gla­so­vi­ma Mo­a­bi­ta,
u je­zi­ci­ma ko­ji se pre­kla­pa­ju kao ta­la­si na oba­li.
Ma­fe­so­li pi­še:
„ (...) ži­vot ko­ji te­če na­šim pu­te­vi­ma, pi­ja­ca­ma,
ono što kon­sti­tu­i­še taj ži­vot bez kva­li­te­ta ko­ji
se, ba­rem do­sad, su­vi­še če­sto sma­trao ‘be­zna­
čaj­nim’, je­ste ono u če­mu mo­že­mo da za­pa­zi­
mo naj­in­di­ka­tiv­ni­je sig­na­le ‘sa­vre­me­nog za­jed­
ni­štva’” (2003: 65).
Frag­men­ta­ci­ja dru­štve­nog ži­vo­ta u bez­broj
gru­pa­ci­ja, od ko­jih se sva­ka vr­ti oko svog je­zi­ka,
žar­go­na, di­ja­lek­ta, oku­plja­li­šta, ve­ro­vat­no pred­sta­
vlja ire­ver­zi­bi­lan pro­ces ne­stan­ka dru­štve­ne uto­
pi­je 21. ve­ka. Me­đu­tim, ta­ko isto­vre­me­no na­sta­je
no­va kon­ste­la­ci­ja, „kon­ka­te­na­ci­ja mar­gi­nal­no­sti, u
ko­joj ni jed­na od njih ni­je ma­nje va­žna od osta­lih“
(Maf­fe­so­li 2003: 53) ko­ja bi mo­gla do­ve­sti do or­
gan­skog, gras ruts re­struk­tu­ri­ra­nja ko­eg­zi­sten­ci­je.
 LI­TE­RA­TU­RA
1. An­dro­ut­so­po­u­los, J. K.: From the Stre­ets to the Scre­ens
and Back Again. On the me­di­a­ted dif­fu­sion of et­hno­lec­
tal pat­terns in con­tem­po­rary Ger­man. Es­sen, LAUD,
2001.
2. An­der­son, B.: Ima­gi­ned Com­mu­ni­ti­es: Re­flec­tion on
the Ori­gins and Spread of Na­ti­o­na­lism. Lon­don, Ver­
so, 1984.
3. Ber­lin-Bran­den­burg, Amt für Sta­ti­stik. (2007). Sta­
ti­stik 2007. [on­lajn, ko­ri­šće­no 17. no­vem­bra 2007]
http://www.statistik­-b­erlin-b­ra­ndenbur­g.de­/
4. Derrida, ­J­.:­Sull’ospita­li­tà­, Milan­o,­Baldini & ­Ca­stold­i,
­20­00­.
­ ouca­ult, M.: E­t­ero­topia. Luog­hi­ e non ­lu­o­ghi metro­
5. F
politani, Sesto San Gio­vanni (MI), M­ime­sis­ Edizioni,
2005.­(1994. 1­st ed.).­
6. Glissa­nt­, E.  : Introduct­ion à une poétique du dive­rs­,
P­aris, Gallimard­, 1996.
7. He­rder, J. Go.: Auc­h eine Ph­ilosophi­e ­der Geschichte
­zur Bildung der Menschhei­t,­ Frankfur­t, ­Suhrkamp,­
­19­67­.
8. Hugl­o, M.-P. (2007). Présen­tation à R ­ aconter le­
q­uotidie­n a­uj­ou­r­d’hui. Temps­ zéro. R­ev­ue ­d’étude d­es
­écritures contemporaines 1,1. [onlajn, korišćeno 20.
novembra 2009] http:/­/tempszero.c­o­nt­empora­in­.info/
document71­
­ necht, M. a­nd Levent S.: Plausible ­Vielfalt. Wie ­der
9. K
Kar­ne­val de­r Kulturen denk­t,­ l­ernt und Ku­ltur macht,
Ber­li­n, ­Panama-V­erlag, 2­00­7.
10. Maffesoli, M.: Not­es sur la postmodernité, Par­is, Ed­i­
tions du­Félin,­2003.
fotografija: Vladimir Pavić
11. ­Ma­nai, B­. E. (20­07). Die ­Spra­chen Moabi­ts, Radio
Progra­m.­Of­fen­er Canal­:­Berli­n.
12. Dostupno­ ­na adresi http://www.artele­g­genda­.­de/
moabit/ind­ex.htm. ­
13. ­Moa­bit West,­ Q.­ (2007). Das Geiet Moabit West.
[onlajn, korišćeno 20. novembra 2007] http://www.
m­o ab­it­west.d­e /Das-Gebiet-Moabit-Wes­t -Charak­
teristik-B­esonderheiten-Probleme.162.0.html
14. Ouellet, P.: L­‘esprit­ migrate­ur.­ Essai sur le non-sens
­com­mun, Montréal,­T­rait d’Union­, ­2003.
15. Pratt­, M.­ L­.  : ”Arts of th­e ­Contact ­Zone”, P­ro­fe­ssion­,
1­99­1:­­33-40.­
16. Ra­ncière, ­J.: The Politi­cs of Aesthet­ics: Th­e Distributi­
on ­of t­he Sensible,­ Lon­don­, Continu­um Inter­na­tional
Publishin­g Grou­p,­2006.­
17. Tert­il­t, ­H.: Tur­kish Power Boys. E­th­nographi­e ­einer
J­ugendb­an­de, Frankfu­rt­, S­uhrkamp, ­1996.
18. U­ni­ted­Nations ­Hu­man Development Report (2009).
Overcoming barriers: Human mobility and develop­
ment. [onlajn, korišćeno 12. avgusta 2010] http://hdr.
undp.org/en/media/HDR_2009_EN_Complete.pdf,
p.2.
19. Welsch, W.: “Transculturality — The Puzzling Form
of Cultures Today”. In: Mike F. & S. Lash, (eds). Spaces
of Culture: City, Nation, World. London, Sage, 1999:
194-213.
20. Zaimoglu, F.: Kanak Sprak. 24 Misstöne vom Rande
der Gesellschaft, Hamburg, Rotbuch Verlag, 1995.
278
279
VI Đ ENJA
Kla­u­di­ja Ma­ri­ja Ril*1, Keln
Men­tal­na re­pre­zen­ta­ci­ja
bi­lin­gvi­zma
Jed­na od naj­va­žni­jih te­ma ko­ji­ma se psi­ho­lin­
gvi­sti­ka ba­vi od­no­si se na pro­ce­se ko­ji se od­vi­ja­ju
u umu oso­be ko­ja go­vo­ri vi­še od jed­nog je­zi­ka.
Pre ne­go što se de­talj­ni­je po­za­ba­vi­mo ovom te­
mom, po­gle­daj­mo ne­ko­li­ko pri­me­ra iz sva­ko­
dnev­nog ži­vo­ta.
1. Če­sto že­li­mo da na stra­nom je­zi­ku iz­ra­zi­mo
ne­ku ide­ju, ali nam se u sve­sti ja­vlja reč iz ne­
kog dru­gog stra­nog je­zi­ka (npr. že­lim da ka­
žem „ko­šu­lja“ na ita­li­jan­skom, ali mi se ja­vlja
fran­cu­ska reč che­mi­se)
2. Bi­lin­gval­ne oso­be se u go­vo­ru pre­ba­cu­ju s
jed­nog je­zi­ka na dru­gi, če­sto na­kon re­či ko­ja
po­sto­ji u oba je­zi­ka. To je če­sto slu­čaj sa vla­
sti­tim ime­ni­ca­ma, npr. Es war Mr Fred Bur­ger,
* Kon­takt: Claudia.Riehl@uni-koeln.de
Univerzitet Kolonj, IDSL I, 50931, Keln, Nemačka
DOI: 10.1002/wcs.74
UDC 81‘246.2
der wohnte da in Gna­dent­hal and he went out
the­re one day (...)1 (Clyne, 1991: 193. f).
3. Zna­če­nje ko­je reč ima na jed­nom je­zi­ku go­vor­
ni­ci pri­pi­su­ju re­či ko­ja na ne­kom dru­gom je­zi­
ku zvu­či slič­no. Ovo se če­sto de­ša­va sa kog­na­
ti­ma – re­či­ma iz raz­li­či­tih je­zi­ka ko­je su slič­ne
po zvuč­nom sklo­pu, ali ne nu­žno i zna­čenj­ski
(ta­ko­zva­ni fa­ux ami­es, la­žni pri­ja­te­lji). Na pri­
mer, ne­mač­ko be­kom­men i en­gle­sko be­co­me
pred­sta­vlja­ju kog­na­te, ali ne­mač­ki gla­gol zna­či
„do­bi­ti“ a en­gle­ski „po­sta­ti“. Za­to se de­ša­va da,
u re­sto­ra­nu, Nem­ci ko­ji uče en­gle­ski po­ne­kad
upi­ta­ju „Mo­gu li da po­sta­nem bif­tek?“.
4. Bi­lin­g val­ne oso­be pri­pi­su­ju sin­tak­sič­ke oso­
bi­ne re­či jed­nog je­zi­ka nji­ho­vim zna­čenj­skim
ekvi­va­len­ti­ma u dru­gom je­zi­ku: Ich erin­ne­re
das (pre­la­zni gla­gol, di­rekt­ni obje­kat) ume­
1 (nem.) To je bio g. Fred Burger, koji stanuje u Gnadentalu,
(engl.) i jednog dana izašao je napolje... – prim. prev.
280

sto ich erin­ne­re mich da­ran (po­vrat­ni gla­gol,
pred­lo­ški obje­kat), u skla­du sa en­gle­skim I re­
mem­ber it.2
Na osno­vu ovih i mno­go­broj­nih dru­gih za­pa­
ža­nja, po­sta­vlja se pi­ta­nje pri­ro­de vi­še­stru­kih je­
zič­kih re­pre­zen­ta­ci­ja u na­šem pam­će­nju.
U na­stav­ku tek­sta po­za­ba­vi­će­mo se pi­ta­njem
na ko­ji se na­čin vi­še od jed­nog je­zi­ka sme­šta u
pam­će­nje, i ka­ko se bi­lin­gval­ne oso­be, pri je­zič­
koj pro­duk­ci­ji, ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na je­dan je­zik.
Po­red pri­ka­za naj­no­vi­jih ot­kri­ća u ovoj obla­sti, u
član­ku će­mo pred­sta­vi­ti ob­je­di­nje­ni mo­del bi­lin­
gval­ne re­pre­zen­ta­ci­je ko­ji ob­u­hva­ta raz­li­či­te kom­
po­nen­te je­zi­ka (kon­cep­tu­al­nu, lek­sič­ku, sin­tak­sič­
ku i fo­no­lo­šku). Na­gla­si­će­mo i zna­čaj kon­trol­nih
me­ha­ni­za­ma za oda­bir je­zi­ka ko­jim se slu­ži­mo.
Osim to­ga, za­stu­pa­će­mo stav da men­tal­ne re­pre­
zen­ta­ci­je bi­lin­gvi­zma ni­je mo­gu­će na isti na­čin ob­
ja­sni­ti kod svih go­vor­ni­ka.
KA­KO SE VI­ŠE OD JED­NOG JE­ZI­KA
SME­ŠTA U NA­ŠE PAM­ĆE­NJE?
Skla­di­šte­nje je­zi­ka jed­na je od osnov­nih te­ma
ko­ji­ma se ba­vi psi­ho­lin­gvi­stič­ka te­o­ri­ja bi­lin­gvi­
zma. Po­čev od ra­nih še­zde­se­tih, spro­ve­den je niz
psi­ho­lin­gvi­stič­kih is­pi­ti­va­nja, sa ci­ljem da se ovaj
fe­no­men raz­ja­sni (za pre­gled ra­nih eks­pe­ri­me­na­ta
i na­la­za (Kroll & De Gro­ot, 1997: 169-200). Iako
re­zul­ta­ti is­pi­ti­va­nja, ko­ja se ba­ve aso­ci­ja­ci­ja­ma iz­
me­đu re­či i raz­u­me­va­njem dvo­je­zič­nih re­če­ni­ca,
go­vo­re u pri­log hi­po­te­zi o dvo­stru­kom skla­di­štu,
is­pi­ti­va­nja tran­sfe­ra i in­ter­fe­ren­ci­je po­dr­ža­va­ju hi­
po­te­zu o jed­nom skla­di­štu. Me­đu­tim, obe kon­cep­
ci­je isu­vi­še su jed­no­stav­ne da bi mo­gle da ob­ja­sne
sve eks­pe­ri­men­tal­ne na­la­ze (npr. na­laz da se kog­
na­ti jed­na­kom br­zi­nom pre­po­zna­ju u oba je­zi­ka).
Is­po­sta­vi­lo se da spe­ci­fič­ni zah­te­vi za­dat­ka igra­ju
2 (nem.) Sećam to umesto Sećam se toga (jer je na engleskom
I remember it = Ja sećam to (bukvalno). - prim. prev.
281
VI ĐENJA
ključ­nu ulo­gu. Za­da­ci ko­ji se osla­nja­ju na pret­hod­
no zna­nje3 (npr. za­da­tak slo­bod­nog pri­se­ća­nja) za­
hva­ta­ju se­man­tič­ke i kon­cep­tu­al­ne re­pre­zen­ta­ci­je
i fa­vo­ri­zu­ju sta­no­vi­šte o je­din­stve­nom me­mo­rij­
skom si­ste­mu. Sa dru­ge stra­ne, za­da­ci ko­ji se osla­
nja­ju na kon­kret­ne po­dat­ke (npr. za­da­tak lek­sič­ke
od­lu­ke) da­ju re­zul­ta­te ko­ji po­dr­ža­va­ju hi­po­te­zu o
dvo­stru­kom skla­di­štu. Sa­vre­me­ni­ji mo­de­li uva­ža­
va­ju su­ge­sti­je Pa­ra­di­sa (2004: 210 ff), ko­ji je pred­
lo­žio hi­po­te­zu o tro­stru­kom skla­di­štu uz stav da
se oba (ili vi­še) je­zi­ka ne­za­vi­sno po­ve­zu­ju sa istim
zna­čenj­sko-is­ku­stve­nim me­mo­rij­skim si­ste­mom.
Zna­če­nje se mo­že raz­dvo­ji­ti od kon­kret­nog je­zi­ka,
ali će spe­ci­fič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke tog je­zi­ka uvek bi­ti
za­dr­ža­ne (Pa­ra­dis, 2007: 3-28). Zna­če­nja ne­za­vi­sna
od je­zi­ka gru­pi­šu se ka­ko bi se pre­va­zi­šla lek­sič­
ko-se­man­tič­ka ogra­ni­če­nja sva­kog po­je­di­nač­nog
je­zi­ka. Sli­čan je i mo­del kon­cep­tu­al­nih svoj­sta­va4
ko­ji su raz­vi­li Krol i De­Grut (1997: 169-200). Nji­
hov mo­del pret­po­sta­vlja po­sto­ja­nje ve­za iz­me­đu
lek­si­ko­na i kon­cep­tu­al­nih čvo­ri­šta, ko­ja pred­sta­
vlja­ju zna­če­nja re­či. Što su dva kon­cep­ta slič­ni­ja,
ima­će vi­še za­jed­nič­kih ele­me­na­ta zna­če­nja. Ako se
dve lek­se­me od­no­se na je­dan kon­kre­tan obje­kat u
spo­lja­šnjem sve­tu, nji­ho­va kon­cep­tu­al­na svoj­stva
će se go­to­vo u pot­pu­no­sti pre­kla­pa­ti. Ap­strakt­ne
re­či mo­gu ima­ti sve­ga ne­ko­li­ko za­jed­nič­kih kon­
cep­tu­al­nih ele­me­na­ta (o mo­de­lu de­talj­ni­je u Kroll
& To­ko­wicz (2005: 531-554).
Mo­del kon­cep­tu­al­nih svoj­sta­va do­zvo­lja­va mo­
guć­nost da se kon­kret­ne lek­se­me ko­di­ra­ju na dru­
ga­či­ji na­čin od ap­strakt­nih re­či (He­re­dia, Brown,
2005: 225-249). Kon­kret­ne re­či lak­še se iz­vla­če iz
pam­će­nja i pri­stu­pač­ni­je su od ap­strakt­nih lek­se­
ma. Ve­o­ma je la­ko uoči­ti fe­no­men ko­ji se na­zi­va
efek­tom kon­kret­no­sti, a ko­ji se mo­že ob­ja­sni­ti mo­
de­lom dvo­stru­kog ko­di­ra­nja (Pa­i­vio, Clark, Lam­
3 (eng.) conceptually driven vs. data-driven tasks.
4 (eng.) conceptual features model.
VI Đ ENJA
bert, 1988: 163-172). Kon­kret­ne re­či se, pre­ma
ovom sta­no­vi­štu, ko­di­ra­ju u je­zič­kim (lo­go­gen) i
sli­kov­nim (ima­gen) je­di­ni­ca­ma. Re­či ili sti­mu­lu­
si ko­ji ima­ju pri­stup i jed­nom i dru­gom si­ste­mu
lak­še se iz­vla­če iz pam­će­nja ne­go sti­mu­lu­si ko­ji
su ko­di­ra­ni sa­mo na je­dan na­čin. Osim to­ga, mo­
ra se uze­ti u ob­zir i raz­li­ka iz­me­đu re­či raz­li­či­tog
gra­ma­tič­kog sta­tu­sa. Ime­ni­ce će se če­šće po­na­ša­
ti kao kon­kret­ne lek­se­me, dok se gla­go­li po­na­ša­ju
na sli­čan na­čin kao ap­strakt­ne lek­se­me (He­re­dia,
Brown, 2004: 225-249).
U okvi­ru ovog pri­stu­pa va­žnu ulo­gu u od­re­đi­
va­nju vr­ste men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je igra ni­vo po­
zna­va­nja je­zi­ka. Vajn­rajh (1953) i Er­vin i Ozgud
(1954) (Co­sta, 2004: 201-223; Kroll & To­ko­wicz,
2005: 531-554) iz­ne­li su u svo­jim pi­o­nir­skim ra­
do­vi­ma pret­po­stav­ku o to­me da po­sto­je raz­li­či­te
vr­ste bi­lin­gvi­zma. Oni su opi­sa­li raz­li­ku iz­me­đu
raz­dvo­je­nog i po­ve­za­nog bi­lin­gvi­zma5. U pr­vom,
je­zi­ci osta­ju re­la­tiv­no me­đu­sob­no ne­za­vi­sni (što
ide u pri­log hi­po­te­zi o ne­za­vi­snim me­mo­rij­skim
skla­di­šti­ma), dok su u dru­gom slu­ča­ju je­zi­ci is­pre­
ple­te­ni (ovo sta­no­vi­šte po­dr­ža­va hi­po­te­zu o za­jed­
nič­kom me­mo­rij­skom skla­di­štu). Čak i u slu­ča­ju
da po­se­du­ju me­mo­rij­sku or­ga­ni­za­ci­ju ka­rak­te­ri­
stič­nu za po­ve­za­ni bi­lin­gvi­zam, ve­ći­na oso­ba raz­
vi­ja raz­dvo­je­ne bi­lin­gval­ne se­to­ve za ne­ka od je­
zič­kih is­ku­sta­va, i obr­nu­to (Ja­vi­er, 2007: po­gle­da­ti
ode­ljak „Ka­ko spo­lja­šnji fak­to­ri ob­li­ku­ju men­tal­ne
re­pre­zen­ta­ci­je?“).
O pri­ro­di men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je je­zi­ka kod
bi­lin­gval­nih oso­ba mo­že se go­vo­ri­ti sa raz­li­či­tih
aspe­ka­ta je­zič­ke re­pre­zen­ta­ci­je. Op­šta je pret­po­
stav­ka da su je­zič­ki ni­voi (sin­tak­sič­ka, mor­fo­lo­ška
i fo­no­lo­ška obe­lež­ja) ne­za­vi­sni, ali me­đu­sob­no po­
ve­za­ni (Hart­su­i­ker i Pic­ke­ring, 2008: 479-489). U
za­da­ci­ma pre­po­zna­va­nja i tran­sla­ci­je, kao i u dru­
gim eks­pe­ri­men­ti­ma, is­po­sta­vlja se da je fo­no­lo­ška
5 compound vs. coordinate bilingualism.
slič­nost ve­o­ma zna­čaj­na za je­zič­ku re­pre­zen­ta­ci­ju.
Zbog to­ga se pret­po­sta­v­lja da su sna­žno po­ve­za­ne
stav­ke ko­je su slič­ne po zvuč­no­sti sna­žno po­ve­za­
ne, bez ob­zi­ra na to kom je­zi­ku pri­pa­da­ju. To bi
ob­ja­sni­lo i pro­blem se­man­tič­kog tran­sfe­ra iz tre­
ćeg pri­me­ra s po­čet­ka tek­sta. Po­da­ci o tran­sfe­ru,
kao i oni do­bi­je­ni kod za­da­ta­ka sin­tak­sič­kog pri­
mo­va­nja, su­ge­ri­šu da po­sto­je me­đu­je­zič­ki uti­ca­ji
u skla­pa­nju re­če­ni­ce (npr. ka­da oso­ba ko­ri­sti istu
struk­tu­ru ar­gu­me­na­ta u dru­gom je­zi­ku, na­kon što
je bi­la pri­mo­va­na na pr­vom). Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­
nja uka­zu­ju na to da je­zi­ci po­se­du­ju je­din­stve­nu
sin­tak­sič­ku re­pre­zen­ta­ci­ju. Ovaj stav pri­me­njiv je
sa­mo na kon­struk­ci­je ko­je pod­ra­zu­me­va­ju isti re­
do­sled re­či, kao i na sin­tak­sič­ka pra­vi­la ko­ja su me­
đu­sob­no do­volj­no slič­na (Hart­su­i­ker i Pic­ke­ring,
2008: 479-489).
Na osno­vu na­ve­de­nih na­la­za, Hart­su­i­ker i sar.
(2004: 409-414) raz­vi­li su mo­del bi­lin­gval­ne sin­
tak­sič­ke re­pre­zen­ta­ci­je. Auto­ri su usvo­ji­li Le­vel­
tov kon­cep­tu­al­ni pri­stup, ko­ji pod­ra­zu­me­va da se
lek­sič­ki za­pis u me­mo­ri­ji sa­sto­ji od kon­cep­tu­al­nog
ni­voa (ni­voa ide­je), le­me, i ni­voa ko­ji se od­no­si na
ob­lik re­či. U mo­de­lu Hart­su­i­ke­ra i sa­rad­ni­ka le­
me su po­ve­za­ne sa čvo­ri­šti­ma ko­ja sa­dr­že sin­tak­
sič­ke in­for­ma­ci­je ne­za­vi­sne od kon­kret­nog je­zi­ka
(ka­te­go­rič­ki čvo­ro­vi, ko­ji ozna­ča­va­ju sin­tak­sič­ke
ka­te­go­ri­je ti­pa gla­gol, ime­ni­ca, pred­log, ili čvo­ro­vi
oso­bi­na, ko­ji sa­dr­že in­for­ma­ci­je o ro­du, bro­ju itd.,
kao i kom­bi­na­tor­ni čvo­ro­vi, ko­ji od­re­đu­ju ko­je se
vr­ste gra­ma­tič­kih kon­struk­ci­ja mo­gu upo­tre­bi­ti za
da­tu reč). Kon­cep­tu­al­ni pri­stup po­la­zi od slič­nih
pret­po­stav­ki kao i mo­del ko­ji je pred­lo­ži­la Ri­lo­va
(Ri­ehl, 2005: 1945-1957). U svom mo­de­lu za­la­žem
se za stav da su mor­fo­sin­tak­sič­ka skla­di­šta i lek­
sič­ko skla­di­šte po­ve­za­ni pre­ko sin­tak­sič­kih in­for­
ma­ci­ja ko­je za­vi­se od reč­ni­ka (npr. rod i gra­đe­nje
mno­ži­ne; v. sli­ku 1). Na­gla­ša­vam da su i men­tal­ne
re­pre­zen­ta­ci­je gra­ma­tič­kih po­da­ta­ka, u raz­li­či­tim
je­zi­ci­ma, me­đu­sob­no po­ve­za­ne.
282

Uko­li­ko po­đe­mo od na­ve­de­nih pret­po­stav­
ki, mo­že­mo za­klju­či­ti da bi sve­o­bu­hvat­ni mo­del
men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je vi­še od jed­nog je­zi­ka
mo­rao da ob­je­di­ni kon­cep­tu­al­na, lek­sič­ka i mor­
fo­sin­tak­sič­ka svoj­stva, kao i ve­ze iz­me­đu fo­no­lo­
ški slič­nih re­či. Na­lik mo­de­li­ma Hart­su­i­ke­ra i sa­
rad­ni­ka (Hart­su­i­ker, Pic­ke­ring, Velt­kamp, 2004:
409-414) i De­B o­to­voj adap­ta­ci­ji Le­vel­to­vog mo­
de­la (De Bot, 1992: 1-24), mo­del za ko­ji se ov­de
za­la­že­mo pret­po­sta­vlja da su le­me raz­li­či­tih
283
VI ĐENJA
je­zi­ka gru­pi­sa­ne u za­jed­nič­kom skla­di­štu, kao i
da no­se in­for­ma­ci­ju o to­me kom je­zi­ku pri­pa­
da­ju. „Je­zič­ko ozna­ča­va­nje6“ (pre­ma Po­u­lis­se i
Bon­ga­erts (1994: 36-57) i Green (1998: 67-81)
pod­ra­zu­me­va da sva­ka le­ma sa so­bom no­si do­
dat­nu in­for­ma­ci­ju o to­me kom je­zi­ku pri­pa­da.
Ova in­for­ma­ci­ja „pri­ka­če­na“ je za le­mu na isti
na­čin kao i ko­no­ta­cij­ske in­for­ma­ci­je o to­me kom
re­gi­stru ili sti­lu pri­pa­da da­ta lek­sič­ka od­red­ni­ca
(v. sli­ku 1.).
Sli­ka 1. Ob­je­di­nje­ni mo­del je­zič­kih si­ste­ma
6 “language tagging“.
VI Đ ENJA
Pre­ma ovom mo­de­lu, le­me su po­ve­za­ne sa kon­
cep­tu­al­nim skla­di­štem, ko­je se sa­sto­ji od sli­ka (ima­
gen, v. Pa­i­vio et al.: 1988: 163-172 i go­re­na­ve­de­nu
li­te­ra­tu­ru) i kon­ce­pa­ta, skla­di­štem zvuč­nih slo­ža­ja,
i mor­fo­sin­tak­sič­kim skla­di­štem. U na­ve­de­nom pri­
me­ru ima­gen ži­vo­ti­nje da­bar po­ve­zan je sa le­mom
be­a­ver na en­gle­skom i Bi­ber na ne­mač­kom. Sa ovim
le­ma­ma po­ve­za­ni su čvo­ro­vi ko­ji no­se spe­ci­fič­ne
mor­fo­lo­ške in­for­ma­ci­je (npr. na­čin gra­đe­nja mno­
ži­ne ili rod; tzv. čvo­ro­vi oso­bi­na pre­ma Hart­su­i­ke­ru
i sar. (Hart­su­i­ker, Pic­ke­ring, Velt­kamp, 2004: 409-
414) i sin­tak­sič­ke po­dat­ke, ko­ji od­re­đu­ju sa ko­jim
se vr­sta­ma re­či mo­gu ko­ri­sti­ti ove le­me (npr. sa pri­
lo­gom ili pred­lo­gom; tzv. kom­bi­na­tor­ni čvo­ro­vi u
ter­mi­ni­ma Har­tu­si­ke­ro­vog mo­de­la). Pret­po­sta­vlja
se da se oso­bi­ne jed­ne le­me, ko­je su za­jed­nič­ke za
oba je­zi­ka, pre­kla­pa­ju na me­stu spo­ja mor­fo­lo­ških
i sin­tak­sič­kih po­da­ta­ka ko­ji se od­no­se na do­tič­nu
le­mu, i skla­di­šta op­štih mor­fo­sin­tak­sič­kih obra­za­ca
(kao što su kon­gru­en­ci­ja, sla­ga­nje ro­da i re­do­sled
re­či). Osim to­ga, ob­li­ci re­či be­a­ver i Bi­ber po­ve­za­
ni su i zbog to­ga što slič­no zvu­če. Po­sto­je i dru­ge
ve­ze iz­me­đu ne­mač­ke i en­gle­ske le­me iz pri­me­ra
ko­je za­jed­no gra­de ve­zu ko­ja po­ka­zu­je da ove dve
re­či pred­sta­vlja­ju ade­kva­tan pre­vod sa jed­nog je­zi­
ka na dru­gi. Kog­na­ti, po­put na­ve­de­nih u pri­me­ru,
me­đu­sob­no su po­ve­za­ni ekvi­va­lent­nim zna­če­njem
i slič­nom zvuč­no­šću, ta­ko da im se mo­že pri­stu­pi­ti
pre­ko fo­no­lo­ške slič­no­sti ili ekvi­va­lent­nog zna­če­
nja, v. do­le. Ka­ko bi­smo bo­lje raz­u­me­li me­đu­sob­nu
po­ve­za­nost dva je­zi­ka, pr­vo će­mo raz­mo­tri­ti na ko­
ji na­čin se ovim je­zi­ci­ma pri­stu­pa.
KA­KO SE PRI­STU­PA JE­ZI­CI­MA U PAM­ĆE­NJU?
Is­tra­ži­va­či bi­lin­gvi­zma sla­žu se u to­me da po­
sto­ji raz­li­ka iz­me­đu men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je (je­
zič­kog ko­da) i pro­ce­sa pri­stu­pa­nja in­for­ma­ci­ja­ma.
Jed­na pret­po­stav­ka ka­že da po­sto­ji je­din­stve­na
re­pre­zen­ta­ci­ja za­jed­nič­ka za oba je­zi­ka, kao i me­
ha­ni­zam za se­lek­ti­van pri­stup je­zi­ci­ma. Dru­ga mo­
guć­nost je da su re­pre­zen­ta­ci­je ne­za­vi­sne, a pro­ces
pri­stu­pa­nja je­zi­ci­ma pa­ra­le­lan i ne­se­lek­ti­van. Kao
što smo već po­me­nu­li, za­da­ci lek­sič­ke od­lu­ke ot­
kri­va­ju da se­man­tič­ki po­ve­za­ne re­či pri­mu­ju7 jed­na
dru­gu, čak i ka­da prim i me­ta do­la­ze iz raz­li­či­tih
je­zi­ka. Ovaj na­laz uka­zu­je na to da po­sto­ji jed­no
za­jed­nič­ko zna­če­nje ko­je se od­no­si na vi­še raz­li­či­
tih je­zi­ka. Slič­ni na­la­zi do­bi­je­ni su i na Stru­po­vom
za­dat­ku ob­ra­đi­va­nja re­či-sli­ka.8
Psi­ho­lin­gvi­sti su, za­hva­lju­ju­ći po­me­nu­tim na­
la­zi­ma, usvo­ji­li stav da kon­cep­tu­al­ni si­stem (tj. ni­vo
zna­če­nja) ak­ti­vi­ra re­či ko­je pri­pa­da­ju lek­si­ko­ni­ma
oba je­zi­ka bi­lin­gval­ne oso­be. Po­sto­je dve vr­ste mo­
de­la ko­ji po­ti­ču iz te­o­ri­je pro­duk­ci­je jed­nog je­zi­ka, a
ko­ji su pri­la­go­đe­ni za ob­ja­šnje­nje bi­lin­gval­nog pro­
ce­si­ra­nja: mo­de­li mo­du­lar­ne ob­ra­de9 i ko­nek­ci­o­ni­
stič­ki mo­de­li (Ri­ehl, 2005: 1945-1957). Mo­du­lar­
ni mo­de­li, po­put De­Bo­to­ve adap­ta­ci­je Le­vel­to­vog
mo­de­la (De Bot, 1992: 1-24), pod­ra­zu­me­va­ju da
se oda­bir je­zi­ka od­vi­ja na kon­cep­tu­al­nom, tač­ni­je
pre­lek­sič­kom ni­vou. Me­đu­tim, oni ne ob­ja­šnja­va­ju
po­je­di­ne fe­no­me­ne u bi­lin­gval­noj pro­duk­ci­ji je­zi­
ka, kao što je efe­kat oki­da­nja re­či ko­je slič­no zvu­če,
ili po­sto­ja­nje pa­ra­lel­nih kon­struk­ci­ja u oba je­zi­ka
(Clyne, 2003). Le­velt i sa­rad­ni­ci, u ver­zi­ji mo­de­la iz
1999. go­di­ne, iz­no­se mo­guć­nost da po­sto­ji po­vrat­
na in­for­ma­ci­ja iz­me­đu ni­voa. Me­đu­tim, još uvek
ni­je po­tvr­đe­no da ta­kva ve­za po­sto­ji iz­me­đu fo­no­
lo­škog ko­da i le­me (Clyne, 2003: 197 f).
7 U zadacima primovanja (eng. priming) kratko izlaganje
jedne reči olakšava izvlačenje druge, naknadno izložene se-
mantički ili fonološki povezane reči, iz memorijskog skladi-
šta, tako što smanjuje vreme potrebno da se reč prepozna –
prim. prev.
8 U Strupovom zadatku ispitanik čita reči koje označavaju
imena boja, koje su odštampane različitim bojama. Reči kod
kojih su značenje i vizuelni doživljaj kongruentni brže se čita-
ju nego reči koje su ispisane bojom različitom od one na koju
se odnosi značenje – prim. prev.
9 (eng.) modular computational vs. connectionist models.
284

Re­zul­ta­ti do­bi­je­ni is­pi­ti­va­njem pre­ba­ci­va­
nja go­vo­ra s jed­nog je­zi­ka na dru­gi, kao i pro­
u­ča­va­njem tran­sfe­ra zna­če­nja, go­vo­re u pri­log
ko­nek­ci­o­ni­stič­kom mo­de­lu bi­lin­g val­ne je­zič­ke
pro­duk­ci­je. U ovom mo­de­lu se­lek­ci­o­ni me­ha­ni­
zam pra­ti ni­vo ak­ti­va­ci­je sva­ke na­red­ne re­či, na
sli­čan na­čin kao u ste­pe­na­stim10 mo­de­li­ma (npr.
u mo­de­lu in­ter­ak­tiv­ne ak­ti­va­ci­je Stem­ber­ge­ra i
sar. (Stem­ber­ger, 1985: 143-186), ta­ko­đe i Dell
et al. (Dell, Bur­ger, Svec, 1997: 604-614). U ste­
pe­na­stom mo­de­lu tok ak­ti­va­ci­je po­la­zi od kon­
cep­tu­al­ne kom­po­nen­te (sli­ka 2), ko­ja pred­sta­vlja
gru­pu ozna­ka za šum­ske ži­vo­ti­nje. Pre ne­go što
se do­ne­se od­lu­ka ak­ti­va­ci­ja sti­že do kom­po­nen­
te u ko­joj su uskla­di­šte­ni fo­no­lo­ški ko­do­vi sva­ke
re­či i po­bu­đu­je raz­li­či­te zvuč­ne slo­ža­je. Ak­ti­vi­ra­
ni fo­no­lo­ški sklo­po­vi za­tim se po­ve­zu­ju sa zna­če­
njem, či­me po­bu­đu­ju no­ve re­či, i ta­ko da­lje. Po­
tom se vr­ši kon­tro­la ak­ti­vi­ra­nih ve­za; re­le­vant­ne
stav­ke po­sta­ju sve po­bu­đe­ni­je, dok se ire­le­vant­ne
po­la­ko ga­se. Ak­ti­va­cij­ski tok kre­će se na­pred-na­
zad. Sva­ka iz­u­zet­no sna­žno ak­ti­vi­ra­na stav­ka u
se­man­tič­kom odelj­ku po­ja­ča­će ak­ti­va­ci­ju u fo­
no­lo­škom odelj­ku. Kod bi­lin­g val­ne oso­be, iste
lek­se­me i nji­ho­vi zvuč­ni sklo­po­vi ak­ti­vi­ra­ju se i
u dru­gom je­zi­ku, kao što je pri­ka­za­no na sli­ci 2.
(cf. Ri­ehl, 2005: 1945-1957, adap­ta­ci­ja Aitchi­son,
1994: 207). Kom­ple­men­tar­ni mo­del, ko­ji opi­su­
je prin­cip pre­po­zna­va­nja re­či kod bi­lin­g val­nih
oso­ba, pred­lo­ži­li su Didžkstra i Van Hoj­ven (mo­
del bi­lin­g val­ne in­ter­ak­tiv­ne ak­ti­va­ci­je, v. He­re­dia
(2008: 60 f).
Mo­del se mo­že pro­ši­ri­ti i na sin­tak­sič­ku ob­ra­
du. Le­me sa slič­nim zna­če­nji­ma u jed­nom je­zi­ku,
i nji­ho­vi ekvi­va­len­ti u dru­gom, ak­ti­vi­ra­ju sin­tak­
sič­ke in­for­ma­ci­je ko­je se od­no­se na da­te re­či u
skla­du sa ob­je­di­nje­nim mo­de­lom (sli­ka 1). Ak­
ti­va­ci­ja se ta­ko sa ni­voa le­ma ši­ri do sin­tak­sič­kih
10 (eng.) cascading.
285
VI ĐENJA
čvo­ro­va sa ko­ji­ma su one po­ve­za­ne (od­go­va­ra­ju­ći
čvo­ro­vi sin­tak­sič­kih ka­te­go­ri­ja – kom­bi­na­tor­ni
čvo­ro­vi i čvo­ro­vi oso­bi­na, pre­ma Hart­su­i­ker i sar.,
2004: 409-414). Zna­čenj­ski ekvi­va­len­ti su sna­žno
ak­ti­vi­ra­ni, pa je mo­gu­će da se po­sred­no ak­ti­vi­ra­
ju i ne­ki od se­man­tič­kih čvo­ro­va dru­gog je­zi­ka.
Na ovaj na­čin mo­gao bi se ob­ja­sni­ti sin­tak­sič­ki
tran­sfer iz če­tvr­tog pri­me­ra (ne­mač­ko sich erin­
nern ko­je do­bi­ja sin­tak­sič­ke oso­bi­ne en­gle­skog to
re­mem­ber).
Za raz­u­me­va­nje na­či­na na ko­ji se pri­stu­pa je­
zi­ci­ma u me­mo­rij­skom skla­di­štu va­žno je na­pra­
vi­ti raz­li­ku iz­me­đu je­zič­kih mo­da­li­te­ta. Ovu ide­ju
raz­vio je Gro­sjean, kroz mno­go­broj­ne pu­bli­ka­ci­
je, po­čev od 1985. go­di­ne, u po­ku­ša­ju da ob­ja­sni
ka­ko oso­be ko­je go­vo­re dva ili vi­še je­zi­ka ba­ra­ta­ju
nji­ma. Je­zič­ki mo­da­li­tet pred­sta­vlja kon­ti­nu­um,
ko­ji se pro­te­že od mo­no­lin­g val­nog do bi­lin­g val­
nog po­la. Pre­ma Gro­sje­a­nu (Gro­sjean, 2008), u
mo­no­lin­g val­nom mo­da­li­te­tu bi­lin­g val­ne oso­be
oda­bi­ra­ju je­zik mo­no­lin­g val­nog sa­go­vor­ni­ka. U
tom slu­ča­ju bi­lin­g val­ne oso­be u naj­ve­ćoj mo­gu­
ćoj me­ri de­ak­ti­vi­ra­ju dru­gi je­zik, ko­jim se ina­če
slu­že. U bi­lin­g val­nom mo­da­li­te­tu, sa dru­ge stra­
ne, oba je­zi­ka su jed­na­ko ak­ti­vi­ra­na. U mo­no­lin­
gval­nom mo­da­li­te­tu, da­kle, mre­ža jed­nog je­zi­ka
je sna­žno po­bu­đe­na, dok je dru­gi je­zik po­bu­đen
ve­o­ma sla­bo. Ovo ob­ja­šnja­va zbog če­ga u bi­lin­
gval­nom obra­scu oso­be mo­gu da se pre­ba­cu­ju s
je­zi­ka na je­zik i da ih me­ša­ju u znat­no ve­ćoj me­ri
ne­go u mo­no­lin­g val­nom mo­da­li­te­tu. Me­đu­tim,
ne­za­vi­sno od to­ga ko­li­ko je sna­žno že­lje­ni je­zik
ak­ti­vi­ran, po­sta­vlja se još jed­no pi­ta­nje: na ko­
ji na­čin bi­lin­g val­ne oso­be u go­vo­ru uspe­va­ju da
se ogra­ni­če na re­či jed­nog je­zi­ka, i na ko­ji na­čin
uspe­va­ju da raz­dvo­je je­zi­ke ko­ji­ma se slu­že?
VI Đ ENJA
Mo­del in­ter­ak­tiv­ne ak­ti­va­ci­je
za bi­lin­gval­nu je­zič­ku pro­duk­ci­ju
(pri­mer en­gle­skog i ne­mač­kog je­zi­ka)**
1
KA­KO BI­LIN­GVAL­NE OSO­BE
RAZ­DVA­JA­JU JE­ZI­KE?
Grin i sa­rad­ni­ci (1998: 67-81) tvr­de da su za
oda­bi­ra­nje re­či ko­je pri­pa­da­ju jed­nom je­zi­ku za­
du­že­ni in­hi­bi­tor­ni pro­ce­si. Ovi pro­ce­si spre­ča­va­ju
ak­ti­va­ci­ju re­či ko­je ne pri­pa­da­ju je­zi­ku ko­ji se tre­
nut­no ko­ri­sti, i to pu­tem la­te­ral­ne in­hi­bi­ci­je, tač­
** (eng.) Prva kolona: vidra, zec, jazavac, dabar; (nem.) da-
bar; kolona „Zvuk“: (eng.) ponuda, vidra, žilet, zec, posuda za
merenje, jazavac, dabar; (nem.) dabar.
ni­je spo­sob­no­sti po­bu­đe­nog ne­u­ro­na da uma­nji
ak­ti­va­ci­ju su­sed­nih ne­u­ro­na. Pre­ma dru­gom shva­
ta­nju, po­sto­ji nad­zor­ni si­stem pa­žnje, sli­čan kon­
cep­tu mo­ni­to­ra u te­o­ri­ji pro­duk­ci­je go­vo­ra (Le­velt
et al., 1999: 1-75). Pre­ma ovoj te­o­ri­ji, po­sto­ji raz­li­ka
iz­me­đu pre­ar­ti­ku­la­ci­o­nog i po­star­ti­ku­la­ci­o­nog is­
pra­vlja­nja gre­ša­ka. Oso­ba slu­ša svoj unu­tra­šnji glas
pre ne­go što iz­go­vo­ri reč. Na taj na­čin se gre­ške u
go­vo­ru eli­mi­ni­šu pre ne­go što se reč iz­go­vo­ri na­
glas. U po­star­ti­ku­la­ci­o­nom is­pra­vlja­nju oso­ba slu­ša
ono što je iz­go­vo­ri­la i gre­ške is­pra­vlja na­knad­no.
286

Mo­ja je pret­po­stav­ka da je me­ha­ni­zam ko­ji
kon­tro­li­še gre­ške ko­je se ja­vlja­ju u go­vo­ru u okvi­
ru jed­nog je­zi­ka isti onaj ko­ji ot­kla­nja gre­ške u
bi­lin­gval­noj je­zič­koj pro­duk­ci­ji. Se­man­tič­ki slič­
ne lek­se­me mo­gu se pot­kra­sti me­ha­ni­zmu za is­
pra­vlja­nje gre­ša­ka pri mo­no­lin­gval­noj pro­duk­ci­ji
(tzv. lap­su­si). Isto va­ži i za zna­čenj­ske par­nja­ke
dva je­zi­ka. U na­šem pri­me­ru sa šum­skim ži­vo­ti­
nja­ma, pri ko­ri­šće­nju is­klju­či­vo en­gle­skog je­zi­ka,
ži­vo­ti­nje be­a­ver i bad­ger, obe će bi­ti sna­žno ak­ti­vi­
ra­ne. Uko­li­ko bi nad­zor­ni pro­ces bio ne­do­volj­no
ak­ti­van, oso­ba bi mo­gla da upo­tre­bi po­gre­šnu reč
(bad­ger). Kod bi­lin­gval­nih oso­ba mo­že se do­go­
di­ti da se gre­škom oda­be­re i reč iz dru­gog je­zi­
ka. Ve­ro­vat­no­ća je još ve­ća za re­či ko­je su fo­no­
lo­ški slič­ne (u pri­me­ru bi­ber ume­sto be­a­ver). U
ovom slu­ča­ju, dva raz­li­či­ta iz­vo­ra ak­ti­vi­ra­ju re­či
– fo­no­lo­ški i se­man­tič­ki. Pro­blem se ja­vlja i na
ni­vou pre­po­zna­va­nja re­či. Kao što je to po­ka­zao
Gro­sjean (Gro­sjean, 2008), bi­lin­gval­ne oso­be u
sva­ko­dnev­noj in­ter­ak­ci­ji ima­ju pro­ble­ma da pre­
po­zna­ju ho­mo­fo­ne re­či u dru­gom je­zi­ku (J2), pa
im gre­škom pri­pi­su­ju zna­če­nja par­nja­ka iz pr­vog
je­zi­ka (J1).
Va­žnu ulo­gu u ovom pri­stu­pu ima „je­zič­ko
ozna­ča­va­nje“, od­no­sno po­da­tak o to­me kom je­zi­
ku pri­pa­da da­ta le­ma (vi­de­ti ode­ljak „Ka­ko se vi­še
od jed­nog je­zi­ka sme­šta u na­še pam­će­nje?“). Bi­
lin­gval­ne oso­be naj­če­šće uspe­va­ju da pre­po­zna­ju
„reč-go­šću“ (Ge­o­sjean, 1995: 259-275), od­no­sno
reč či­je je zna­če­nje pre­ne­to u se­kun­dar­ni je­zik,
ali se ne ukla­pa u nje­go­vu fo­no­lo­šku struk­tu­ru i
no­si ozna­ku da pri­pa­da pr­vom je­zi­ku. Me­đu­tim,
Gro­sjean [2008: 291) is­ti­če da ak­ti­va­ci­ja re­či ko­je
su fo­no­lo­ški slič­ne u oba je­zi­ka sma­nju­je mo­guć­
nost pre­po­zna­va­nja „re­či-go­sti­ju“. Sto­ga je ve­o­ma
va­žno da se obra­ti pa­žnja na spe­ci­fi­ka­ci­ju je­zi­ka.
Te­ško je, me­đu­tim, re­ći šta se de­ša­va sa re­či­ma ko­
je po­sto­je u oba je­zi­ka, kao što su po­zajm­lje­ni­ce,
lič­ne ime­ni­ce i po­je­di­ni mar­ke­ri dis­kur­sa.
287
VI ĐENJA
U mo­de­lu pro­duk­ci­je jed­nog je­zi­ka, ko­ji su
raz­vi­li Le­velt i sa­rad­ni­ci (Le­velt, Ro­e­lofs, Meyer,
1999: 1-75), auten­tič­ni po­da­ci iz go­vor­nog je­zi­ka
mo­gu da po­slu­že kao ilu­stra­ci­ja bi­lin­gval­nog nad­
zor­nog pro­ce­sa (cf. i Po­u­lis­se, 1999). U mno­gim
si­tu­ac­ i­ja­ma pre­ba­ci­va­nja s jed­nog je­zi­ka na dru­gi
oči­gled­no je da je ta pro­me­na ne­na­mer­na i pod­
stak­nu­ta tzv. efek­tom oki­da­nja11. Ka­da se iz­go­vo­ri
lič­no ime iz dru­gog je­zi­ka, če­sto se de­si da se za­tim
u go­vo­ru ja­vi ve­znik iz pr­vog je­zi­ka, iako se oso­ba
u tom tre­nut­ku ko­ri­sti sa­mo jed­nim je­zi­kom. Dat
je pri­mer po­ja­vlji­va­nja ru­skog i u go­vo­ru oso­be
ko­ja je u Ru­si­ji uči­la ne­mač­ki kao pr­vi je­zik (J1),
ali se do­mi­nant­no ko­ri­sti se­kun­dar­nim, ru­skim je­
zi­kom (J2) (Ri­ehl, 2005: 1945-1957):
5. Bei uns wa­re vi­e­le Mar/ äh fünf Mar­schall, (—)
Mar­schall. Jüngster Tuc­ha­čev­skij, Bljuc­her
(–) Bljuc­her, Vo­ra­ši­lov, Bu­denyj i Ego­rov.
Und Tuc­ha­čev­skij wenn der kam nach Ha­u­se
[...] 12 (mu­ška­rac, 56 go­di­na, uči­telj).
Ka­ko bi­lin­gval­ne oso­be naj­če­šće ni­su sve­sne
ova­kvih si­tu­ac­ i­ja, efek­te kon­trol­nih pro­ce­sa mo­
že­mo po­sma­tra­ti u ne­kim dru­gim pri­me­ri­ma. U
mno­gim si­tu­a­ci­ja­ma po­star­ti­ku­la­ci­o­nog is­pra­vlja­
nja gre­ša­ka oso­ba je sve­sna da je upo­tre­bi­la reč ili
iz­raz iz dru­gog je­zi­ka, dok se slu­ži sa­mo jed­nim
je­zi­kom; npr. ka­da se obra­ća oso­bi ko­ja raz­um ­ e sa­
mo je­dan od je­zi­ka. Po­ne­kad se bi­lin­gval­na oso­ba
osvr­ne na pro­me­nu je­zi­ka ta­ko što upi­ta „Ka­ko se
na (dru­gom je­zi­ku) ka­že...?“.
U ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va bi­lin­gval­ne oso­
be od­mah na­kon pro­me­ne je­zi­ka da­ju zna­čenj­ski
ekvi­va­lent. Po­ne­kad se de­ša­va da se pre­ve­de­na reč
ja­vi tek na kra­ju is­ka­za, kao u na­red­nom pri­me­ru
11 triggering effect, termin koji je skovao Majkl Klajn (Cly-
ne, [16]).
12 (nem.) Bilo je mnogo mar/pet maršala sa nama. Najmlađi
(je bio Tuhačevski, Bljučer (–) Bljučer, Vorašilov, Budenj
(rus.) i Jegorov. (nem.) I Tuhačevski kada je stigao kući [...]
– prim. prev.
VI Đ ENJA
go­vo­ra bi­lin­gval­ne oso­be (J1 ne­mač­ki, J2 ru­ski –
do­mi­nan­tan):
6. Be­re­za wenn sie nass ist (–) Bir­ken (–) dann
fa­ult sie.13 (že­na, 82 go­di­ne, rad­ni­ca).
U na­ve­de­nom pri­me­ru ru­ska reč je već iz­go­
vo­re­na ka­da je oso­ba shva­ti­la da je na­pra­vi­la gre­
šku. Slič­no se de­ša­va i ka­da oso­ba na­pra­vi lap­sus.
Naj­če­šće se de­ša­va da se oso­ba is­pra­vi na kra­ju re­
če­ni­ce, ili de­la re­če­ni­ce. Na­su­prot to­me, mno­go je
te­že po­sma­tra­ti pre­ar­ti­ku­la­ci­o­no is­pra­vlja­nje gre­
ške. De­ša­va se, me­đu­tim, da oso­ba pre­ki­ne na po­la
reč ko­ju je že­le­la da iz­go­vo­ri i za­me­ni je zna­čenj­
skim ekvi­va­lent­om od­go­va­ra­ju­ćeg je­zi­ka. Si­tu­ac­ i­je
is­pra­vlja­nja, na­ve­de­ne u pri­me­ri­ma 5. i 6, pru­ža­ju
nam uvid u kog­ni­tiv­no funk­ci­o­ni­sa­nje bi­lin­gval­
nih oso­ba, kao i u nad­zor­ne pro­ce­se ko­ji­ma se one
slu­že. Što vi­še bi­lin­gval­ne oso­be obra­ća­ju pa­žnju
na sop­stve­nu je­zič­ku pro­duk­ci­ju, re­đe se de­ša­va
da se u go­vo­ru pre­ba­cu­ju s jed­nog je­zi­ka na dru­
gi. Ovaj stav pot­kre­plju­ju so­ci­o­lin­gvi­stič­ki na­la­zi
o je­zič­koj sve­sno­sti, ko­ji se pri­ku­plja­ju za­jed­no sa
lin­gvi­stič­kim po­da­ci­ma (Ri­ehl, 2005: 1945-1957).
Jed­no od ob­ja­šnje­nja mo­glo bi bi­ti da nad­zor­
ni pro­ce­si obra­ća­ju pa­žnju pr­ven­stve­no na ozna­ku
je­zi­ka. Ka­da oso­ba pri­stu­pi je­zi­ku ko­jim sla­bi­je ba­
ra­ta, ihi­bi­tor­na kon­tro­la za do­mi­nant­ni je­zik mo­ra
da bu­de ve­o­ma sna­žna (De Bot, 2004: 17-32). Pro­
ce­si la­te­ral­ne in­hi­bi­ci­je, u tom slu­ča­ju, sna­žno in­
hi­bi­ra­ju stav­ke do­mi­nant­nog je­zi­ka. Pre­ma Lu­i­ju i
Gro­e­sje­nu (2008: 207 f), ovi pro­ce­si de­lu­ju sa­mo u
okvi­ru jed­ne je­zič­ke mre­že, pa se mo­že do­go­di­ti da
se u je­zič­koj pro­duk­ci­ji po­ja­ve stav­ke iz tre­ćeg ili
če­tvr­tog je­zi­ka (pri­mer 1). Grin (Green, 1998: 67-
81) na­vo­di da bi­lo ko­ji kon­trol­ni me­ha­ni­zam po­
ve­ća­va men­tal­no op­te­re­će­nje oso­be. Kom­bi­na­ci­ja
na­po­ra nad­zor­nih pro­ce­sa, nad­me­ta­nje iz­me­đu je­
zi­ka, ak­ti­vi­ra­nje že­lje­nog je­zi­ka i pro­ces pla­ni­ra­nja
13 (rus.) Breza (nem.) ukoliko bude mokro (–) (nem.) breza
(–) će istruliti. – prim. prev.
i for­mu­li­sa­nja re­če­ni­ca, za­jed­no mo­gu iza­zva­ti vi­
so­ko men­tal­no za­si­će­nje, ta­ko da pro­me­nu je­zi­ka
če­sto pra­te in­tra­lin­gval­ne ili in­ter­lin­gval­ne gre­ške
u go­vo­ru (Clyne, 2003: 203). Čak i u si­tu­a­ci­ji ka­da
je si­stem pa­žnje sna­žno ak­ti­vi­ran, po­sto­je lek­se­me
ko­je se mo­gu pro­vu­ći po­red nad­zor­nog me­ha­ni­
zma. To su naj­če­će ne­na­gla­še­ne, jed­no­slo­žne re­či,
po­put ve­zni­ka „i” u pe­tom pri­me­ru.
Iako de­lu­je ra­zum­no da se raz­li­ke iz­me­đu bi­
lin­gval­nih oso­ba mo­gu ob­ja­sni­ti raz­li­či­tom upo­
tre­bom kon­trol­nih pro­ce­sa i mo­da­li­te­ta go­vo­ra,
tre­ba uze­ti u ob­zir i ob­ja­šnje­nja za­sno­va­na na dru­
gim fak­to­ri­ma, kao što su uz­rast pri uče­nju je­zi­ka,
ste­pen po­zna­va­nja je­zi­ka i pro­me­na do­mi­nant­no­
sti je­zi­ka.
KA­KO SPO­LJA­ŠNJI FAK­TO­RI UTI­ČU
NA MEN­TAL­NU RE­PRE­ZEN­TA­CI­JU?
Re­zul­ta­ti sko­ra­šnjih is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na
to da na ob­li­ko­va­nje bi­lin­gval­ne men­tal­ne re­pre­
zen­ta­ci­je uti­ču i dru­gi fak­to­ri, kao što su uz­rast
pri uče­nju je­zi­ka i ni­vo po­zna­va­nja je­zi­ka. Ak­tu­
el­na is­tra­ži­va­nja is­ti­ču raz­li­ke iz­me­đu oso­ba ko­je
su po­sta­le bi­lin­gval­ne u de­tinj­stvu i onih ko­ji su
dru­gi je­zik na­u­či­li kao od­ra­sli. Na­la­zi fMRI stu­di­
ja po­ka­zu­ju da se kod oso­ba ko­je su ra­no po­sta­le
bi­lin­gval­ne ak­ti­va­ci­ja u BA je­zič­koj mo­žda­noj zo­
ni u ve­ćoj me­ri pre­kla­pa pri ko­ri­šće­nju oba je­zi­ka
(Green, 1998: 67-81). Ista zo­na se kod tih oso­ba
sla­bi­je ak­ti­vi­ra pri upo­tre­bi tre­ćeg je­zi­ka ne­go što
je to slu­čaj kod oso­ba ko­je su po­sta­le bi­lin­gval­
ne u sta­ri­jem uz­ra­stu. Kod oso­ba ko­je su ka­sni­je
usvo­ji­le bi­lin­gvi­zam ak­ti­va­ci­ja ko­ju iza­zi­va­ju sva
tri je­zi­ka pro­men­lji­vi­ja je ne­go kod ra­no­bi­lin­gval­
nih oso­ba (Wat­ten­dorf, We­ster­mann, Zap­pa­to­re,
Fran­ceschi­ni, Lüdi, 2001: 624). Po­sto­je, me­đu­tim,
do­ka­zi za to (War­ten­bur­ger, He­e­ke­ren, Abu­ta­le­
bi, Cap­pa, Vil­lrin­ger, 2003: 159-170) da se raz­li­
či­te vr­ste ak­ti­va­ci­je ja­vlja­ju sa­mo kod gra­ma­tič­ke
ob­ra­de, dok je za lek­sič­ko-se­man­tič­ku ob­ra­du ste­
288

pen po­zna­va­nja je­zi­ka va­žni­ji fak­tor ne­go uz­rast u
ko­jem su je­zi­ci na­u­če­ni. Ovi na­la­zi su u skla­du sa
sta­no­vi­štem da je mor­fo­sin­tak­sič­ko zna­nje pr­vog
je­zi­ka uskla­di­šte­no u pro­ce­du­ral­noj me­mo­ri­ji, dok
se se­man­tič­ko zna­nje skla­di­šti u de­kla­ra­tiv­noj me­
mo­ri­ji (v. Pa­ra­dis, 2004. i Ul­man, 2001: 105-122).
Ul­man iz­no­si stav da se gra­ma­tič­ke for­me, ko­je se
za pr­vi je­zik ob­ra­đu­ju u pro­ce­du­ral­noj me­mo­ri­ji,
u na­knad­no usvo­je­nim je­zi­ci­ma ob­ra­đu­ju u de­kla­
ra­tiv­noj me­mo­ri­ji. Pre­ba­ci­va­nje sa pro­ce­du­ral­ne
na de­kla­ra­tiv­nu me­mo­ri­ju ogle­da se i u po­ve­ća­noj
ak­ti­va­ci­ji le­vih tem­po­ral­nih i tem­po-pa­ri­je­tal­nih
mo­žda­nih struk­tu­ra.
Ul­man (2001: 105-122) ne is­klju­ču­je mo­guć­
nost da sta­ri­je oso­be ko­je uče dru­gi je­zik, uko­li­
ko ima­ju mno­go je­zič­kog is­ku­stva, u iz­ve­snoj me­
ri ko­ri­ste i pro­ce­du­ral­nu me­mo­ri­ju. Tre­ba uze­ti u
ob­zir da mo­že do­ći do pro­me­ne men­tal­ne re­pre­
zen­ta­ci­je oso­be za­hva­lju­ju­ći una­pre­đe­nju zna­nja
je­zi­ka. Krol i sa­rad­ni­ci (Kroll, Bobb, Wod­ni­ec­ka,
2006: 119-135) s pra­vom su pri­me­ti­li da se ve­ći­
na mo­de­la je­zič­ke ob­ra­de osla­nja na oso­be ko­je u
pot­pu­no­sti vla­da­ju je­zi­kom, za­ne­ma­ru­ju­ći isto­ri­jat
uče­nja je­zi­ka, struk­tu­ral­ne raz­li­ke iz­me­đu je­zi­ka,
kao i re­la­tiv­nu do­mi­na­ci­ju je­zi­ka. Zbog to­ga Krol
i sa­rad­ni­ci iz­no­se re­vi­di­ra­ni hi­je­rar­hij­ski mo­del za
bi­lin­gval­ne oso­be ko­je ne vla­da­ju je­zi­ci­ma u jed­
na­koj me­ri. Oni pret­po­sta­vlja­ju da su re­či pr­vog
je­zi­ka sna­žni­je po­ve­za­ne sa kon­cep­ti­ma ne­go što
su to re­či dru­gog je­zi­ka, ko­je su ja­če po­ve­za­ne sa
zna­čenj­skim ekvi­va­len­ti­ma u pr­vom je­zi­ku. Mo­je
je mi­šlje­nje da se ovo mo­že pri­me­ni­ti na ti­pi­čan
sce­na­rio uče­nja je­zi­ka, ka­da se dru­gi je­zik usva­ja
pre­ko zna­če­nja re­či pr­vog je­zi­ka. Ta­ko ja­ča­ju ne­
u­ral­ne ve­ze iz­me­đu zna­čenj­skih ekvi­va­le­na­ta. U
si­tu­a­ci­ji ne­si­ste­mat­skog uče­nja je­zi­ka ve­ze iz­me­đu
kon­ce­pa­ta i lek­sič­kih le­ma mo­gle bi bi­ti sna­žni­je.
Po­ve­za­ni i raz­dvo­je­ni bi­lin­gvi­zam, ko­je smo ob­ja­
sni­li u odelj­ku „Ka­ko se vi­še od jed­nog je­zi­ka sme­
šta u na­še pam­će­nje?“, tre­ba po­sma­tra­ti kao de­lo­ve
289
VI ĐENJA
istog kon­ti­nu­u­ma, a ne kao dva ne­za­vi­sna i su­prot­
na sta­nja. Kao što ka­že He­re­di­ja (He­re­dia, 2008:
57): „Me­mo­rij­ska re­pre­zen­ta­ci­ja bi­lin­gvi­zma ni­je
sta­tič­ki si­stem, ne­go di­na­mič­ki, ko­ji se me­nja pod
uti­ca­jem ko­ri­šće­nja je­zi­ka“.
Hi­po­te­za o pra­gu ak­ti­va­ci­je (Pa­ra­dis, 2004)
naj­bo­lje ob­ja­šnja­va opi­sa­ni fe­no­men. Ova hi­po­te­za
pod­ra­zu­me­va da se sva­ka men­tal­na stav­ka ili men­
tal­na re­pre­zen­ta­ci­ja (lek­sič­ke, fo­no­lo­ške i sin­tak­
sič­ke kom­po­nen­te) ak­ti­vi­ra su­mom svih im­pul­sa.
Sva­kom na­red­nom ak­ti­va­ci­jom prag se sni­ža­va, a
za­tim se po­no­vo po­ste­pe­no po­di­že. Stav­ke ko­je se
če­sto ak­ti­vi­ra­ju, ili ko­je su ne­dav­no bi­le ak­ti­vi­ra­ne,
ima­ju ni­že pra­go­ve od onih ko­ji­ma se pri­stu­pa ret­
ko i po­sred­no. Što se re­đe stav­ka ak­ti­vi­ra, prag je
vi­ši, i po­sta­je sve te­že ak­ti­vi­ra­ti je. Sli­čan fe­no­men
za­be­le­žen je i pri bi­lin­gval­noj per­cep­ci­ji go­vo­ra
– tzv. efe­kat fre­kven­ci­je iz­vla­če­nja14 (cf Gro­sjean,
2008, mo­del BI­MO­LA).
Hi­po­te­za o pra­gu ak­ti­va­ci­je ob­ja­šnja­va na­čin
pri­stu­pa­nja je­zi­ku ko­ji se sla­bo po­zna­je. U tom
slu­ča­ju vred­nost pra­ga za ne­ku stav­ku je vr­lo vi­
so­ka, zbog ret­ke upo­tre­be; mo­žda ta­kva stav­ka
uop­šte i ne po­sto­ji u men­tal­nom lek­si­ko­nu. Ta­da
se bi­ra stav­ka pr­vog je­zi­ka, ili, uko­li­ko su stav­ke
sa ozna­ka­ma pr­vog je­zi­ka sna­žno in­hi­bi­ra­ne, bi­ra
se zna­čenj­ski ekvi­va­lent ne­kog dru­gog je­zi­ka, kao
u na­šem pr­vom pri­me­ru (za slič­ne pri­me­re vi­de­ti
De­Bot (2004: 17-32).
Još je­dan aspekt pro­ble­ma od­no­si se na ve­li­ku
in­ter­su­bjek­tiv­nu va­ri­ja­bil­nost iz­me­đu bi­lin­gval­
nih oso­ba. I ovaj pro­blem pot­kre­pljen je stu­di­ja­
ma ne­u­ro­o­sli­ka­va­nja bi­lin­gval­nih oso­ba i ob­u­
hva­ćen je di­na­mič­kom te­o­ri­jom si­ste­ma, ko­ju su
iz­ne­li De­Bot i sa­rad­ni­ci (De Bot, Lo­wie, Ver­spo­
or, 2007: 7-21). Na­la­zi su­ge­ri­šu da su sve va­ri­ja­ble
me­đu­sob­no po­ve­za­ne, ta­ko da se pro­me­na u bi­lo
ko­joj va­ri­ja­bli od­ra­ža­va na sve dru­ge va­ri­ja­ble u
14 (eng.) frequency pull effect.
VI Đ ENJA
si­ste­mu. De­Bot i sa­rad­ni­ci po­sta­vlja­ju pi­ta­nje da li
bi­lin­gval­ne oso­be za­i­sta ima­ju slič­no re­pre­zen­to­
va­ne si­ste­me pri­mar­nog je­zi­ka, kao što se to obič­
no pret­po­sta­vlja. Mo­gu­će je da po­sto­je raz­li­či­te
men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je bi­lin­gvi­zma (raz­li­čit broj
sub­si­ste­ma i na­či­na pri­stu­pa­nja je­zi­ci­ma), ko­je
za­vi­se od in­di­vi­du­al­nih je­zič­kih bi­o­gra­fi­ja i kon­
tek­sta uče­nja je­zi­ka. Osta­je da bu­du­ća is­tra­ži­va­nja
da­ju od­go­vor na ovo pi­ta­nje.
ZA­KLJU­ČAK
U ovom član­ku po­ka­za­li smo da po­da­ci do­bi­je­ni
psi­ho­lin­gvi­stič­kim eks­pe­ri­men­ti­ma, kao i auten­tič­
ni po­da­ci iz sva­ko­dnev­nog go­vo­ra, go­vo­re u pri­log
ide­ji da po­sto­ji za­jed­nič­ko me­mo­rij­sko skla­di­šte za
re­či ko­je su fo­no­lo­ški, se­man­tič­ki i sin­tak­sič­ki slič­
ne. Va­žnu ulo­gu igra­ju mno­go­broj­ne me­đu­sob­ne
ve­ze iz­me­đu čvo­ri­šta, pri­ka­za­ne ob­je­di­nje­nim mo­
de­lom (sli­ka 1). Mo­de­li bi­lin­gval­ne je­zič­ke pro­duk­
ci­je ob­ja­šnja­va­ju vi­še­stru­ke ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih
je­zi­ka i ni­voa je­zi­ka. U okvi­ru ovog pri­stu­pa mno­gi
po­da­ci naj­bo­lje se ob­ja­šnja­va­ju po­mo­ću mo­de­la ši­
re­će ak­ti­va­ci­je.
Ta­ko­đe, po­ka­za­li smo i da nad­zor­ni pro­ce­si
omo­gu­ća­va­ju oso­bi da pri­stu­pi is­prav­nom je­zi­ku,
dok isto­vre­me­no in­hi­bi­ra­ju ne­ak­tiv­ni je­zik. Raz­li­ke
iz­me­đu oso­ba mo­gu se ob­ja­sni­ti raz­li­ka­ma u sve­sti
o je­zi­ku, u uz­ra­stu u ko­jem je je­zik na­u­čen, kao i
u ste­pe­nu sa­vla­da­no­sti je­zi­ka. Do pro­me­ne je­zič­ke
re­pre­zen­ta­ci­je kod ne­ke oso­be mo­že do­ći po­ve­ća­
njem ili sma­nje­njem je­zič­ke prak­se. Zbog to­ga su
sa­vre­me­ni mo­de­li po­sta­li spe­ci­ja­li­zo­va­ni­ji, usme­re­
ni na ob­ja­šnja­va­nje de­lo­va je­zič­kog ko­da ko­ji su za­
jed­nič­ki za ne­ko­li­ko je­zi­ka. Oni se ba­ve pro­ce­si­ma
ko­ji či­ne osno­vu kog­ni­tiv­ne pro­me­ne; tu spa­da­ju
pro­ce­si ko­ji omo­gu­ća­va­ju ve­što ba­ra­ta­nje se­kun­
dar­nim je­zi­kom, kao i kon­trol­ni me­ha­ni­zmi. Iz­
ve­sna pi­ta­nja osta­ju otvo­re­na: po­treb­no je is­pi­ta­ti
mo­gu­će raz­li­ke me­đu kom­po­nen­ta­ma pro­ce­sa ob­
ra­de (raz­u­me­va­nje na­su­prot pro­duk­ci­ji je­zi­ka).
Ne­do­volj­no je is­tra­žen i pro­blem spe­ci­fič­no­sti
ak­ti­va­ci­je u ci­lja­nom je­zi­ku. Mo­gu­će je da su iz­
ve­sne gra­ma­tič­ke in­for­ma­ci­je spe­ci­fič­ni­je za je­dan
je­zik ne­go osta­li gra­ma­tič­ki po­da­ci. Pri­mer za to
su mor­fo­lo­ške oso­bi­ne ko­je se od­no­se na kon­kret­
ne le­me, kao što su obra­sci ko­ji od­re­đu­ju re­do­sled
re­či u re­če­ni­ci. Is­tra­ži­va­nja u bu­duć­no­sti mo­ra­će
da se po­za­ba­ve i in­di­vi­du­al­nim je­zič­kim bi­og­ ra­fi­
ja­ma bi­lin­gval­nih oso­ba.
LI­TE­RA­TU­RA
1. Aitchi­son, J.: Words in the Mind. An In­tro­duc­
tion to the Men­tal Le­xi­con, 2nd ed., Ox­ford,
Blac­kwell Sci­en­ce, 1994.
2. Clyne, M. G.: Com­mu­nity Lan­gu­a­ges: The
Austra­lian Ex­pe­ri­en­ce, Cam­brid­ge, Cam­brid­ge
Uni­ver­sity Press, 1991.
3. Clyne, M.: Dyna­mics of Lan­gu­a­ge Con­tact. En­
glish and Im­mi­grant Lan­gu­a­ges, Cam­brid­ge,
Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2003.
4. Co­sta, A.: “Spe­ech pro­duc­tion in bi­lin­gu­als”.
U: Bha­tia, T. K., Ritchie, W. C. (ur.): The Hand­
bo­ok of Bi­lin­gu­a­lism, Ox­ford, Ox­ford Uni­ver­
sity Press, 2004: 201–223.
5. De Bot, K.: “A bi­lin­gual pro­duc­ti­on­mo­del: Le­
velt’s ‘spe­a­king’ mo­del adap­ted., Appl. Lin­gu­i­
stics, 1992, 13: 1–24.
6. De Bot, K.: “The mul­ti­lin­gual le­xi­con: mo­de­
ling se­lec­tion and con­trol”, Int J Mul­ti­lin­gu­a­
lism, 2004, 1: 17–32.
7. De Bot, K., Lo­wie, W., Ver­spo­or, M.: “A dyna­
mic system the­ory ap­pro­ach to se­cond lan­gu­a­
ge ac­qu­i­si­ti­on”, Bi­lin­gu­a­lism: Lang Cogn, 2007,
10: 7–21.
8. Dell, G. S., Bur­ger, L. K., Svec, W. R.: “Lan­gu­
a­ge pro­duc­tion and se­rial or­der: a fun­cti­o­nal
analysis and a mo­del”, Psycho­lin­gu­i­stic Rev.,
1997, 98: 604–614.
290

9. Green, D. W.: “Men­tal con­trol of the bi­lin­gual
le­xi­co-se­man­tic system”, Bi­lin­gu­a­lism: Lang
Cogn, 1998, 1: 67–81.
10. Gro­sjean, F.: “A psycho­lin­gu­i­stic ap­pro­ach to
co­de-switching: the re­cog­ni­tion of gu­est words
by bi­lin­gu­als”. U: Mil­roy, L., Muysken, P. (ur.):
One Spe­a­ker, Two Lan­gu­a­ges. Cross-di­sci­pli­nary
Per­spec­ti­ves on Co­de-switching, Cam­brid­ge:
Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 1995: 259–275.
11. Gro­sjean, F.: Studying Bi­lin­gu­als, Ox­ford, Ox­
ford Uni­ver­sity Press, 2008
12. Hart­su­i­ker, R. J., Pic­ke­ring, M. J.: Lan­gu­a­ge in­
te­gra­tion in bi­lin­gual sen­ten­ce pro­duc­tion, Ac­ta
Psychol., 2008, 128 :479–489.
13. Hart­su­i­ker R. J., Pic­ke­ring, M. J., Velt­kamp, E.:
Is syntax se­pa­ra­te or sha­red bet­we­en lan­gu­a­ges?,
Psychol Sci., 2004, 15: 409–414.
14. He­re­dia, R. R., Brown, J. M., “Bi­lin­gual me­
mory”. U: Bha­tia, T. K., Ritchie, W. C. (ur.): The
Hand­bo­ok of Bi­lin­gu­a­lism, Mal­den, M A., Blac­
kwell, 2004: 225–249.
15. He­re­dia, R. R.: Men­tal mo­dels of bi­lin­gual me­
mory. U: Al­tar­ri­ba, J., He­re­dia, R. R. (ur.): An
In­tro­duc­tion to Bi­lin­gu­a­lism: Prin­ci­ples and
Pro­ces­ses., New York, Lon­don, Law­ren­ce
16. Erl­ba­um As­so­ci­a­tes, 2008: 39–67.
17. Ja­vi­er, R. A.: The Bi­lin­gual Mind: Thin­king, Fe­e­
ling and Spe­a­king in Two Lan­gu­a­ges, New York,
Sprin­ger, 2007.
18. Kroll, J. F., de Gro­ot, A.: “Le­xi­cal and con­cep­
tual me­mory in the bi­lin­gual: map­ping form
to me­a­ning in two lan­gu­a­ges”. U: de Gro­ot, A.,
Kroll, J. F. (ur.): Tu­to­ri­als in Bi­lin­gu­a­lism,
19. Mah­wah, NJ, Law­ren­ce Erl­ba­um As­so­ci­a­tes,
1997: 169–200.
20. Kroll, J. F., To­ko­wicz, N. U: Kroll J. F., de Gro­
ot, An­net­te (ur.): Hand­bo­ok of Bi­lin­gu­a­lism.
Psycho­lin­gu­i­stic Ap­pro­ac­hes, New York, Ox­ford
Uni­ver­sity Press, 2005: 531–554.
21. Kroll, J. F., Bobb, S. C., Wod­ni­ec­ka, Z.: “Lan­
291
VI ĐENJA
gu­a­ge se­lec­ti­vity is the ex­cep­ti­on, not the ru­le:
ar­gu­ments aga­inst a fixed lo­cus of lan­gu­a­ge se­
lec­tion in bi­lin­gual spe­ech”, Bi­lin­gu­a­lism: Lang
Cogn, 2006, 9: 119–135.
22. Le­velt, W. J. M., Ro­e­lofs, A., Meyer, A. S.: “A
the­ory of le­xi­cal ac­cess in spe­ech pro­duc­tion”,
Be­hav Brain Sci, 1999, 22: 1–75.
23. Pa­i­vio, A., Clark, J. M., Lam­bert, W. E.: “Bi­lin­
gual dual-co­ding the­ory and se­man­tic re­pe­
ti­tion ef­fects on re­call”, J. Exp. Psychol. Le­arn
Mem. Cogn., 1988, 14: 163–172.
24. Pa­ra­dis, M.: Ne­u­ro­lin­gu­i­stic The­ory of Bi­lin­gu­
a­lism, Am­ster­dam, Phi­la­delp­hia, PA, Be­nja­
mins, 2004.
25. Pa­ra­dis, M.: “The ne­u­ro­fun­cti­o­nal com­po­nents
of the bi­lin­gual cog­ni­ti­ve system”. U: Kec­skes,
I., Al­ber­taz­zi, L. (ur.): Cog­ni­ti­ve Aspects of Bi­
lin­gu­a­lism, NewYork, Sprin­ger, 2007: 3–28.
26. Po­u­lis­se, N., Bon­ga­erts, T.: “First lan­gu­a­ge use
in se­cond lan­gu­a­ge pro­duc­tion”, Appl. Lin­gu­i­
stics, 1994, 15: 36–57.
27. Po­u­lis­se, N.: Slips of the Ton­gue. Spe­ech Er­
rors in First and Se­cond Lan­gu­a­ge Pro­duc­tion,
Be­nja­mins, Am­ster­dam/Phi­la­delp­hia, Be­nja­
mins, 1999.
28. Ri­ehl, C. M.: “Co­de-switching in bi­lin­gu­als: im­
pacts of men­tal pro­ces­ses and lan­gu­a­ge awa­re­
ness”. U: Co­hen, J., McA­li­ster, K., Rol­stad, K.,
Mac­Swan, J. (ur.): Pro­ce­e­dings of the 4th In­ter­
na­ti­o­nal Sympo­si­um on Bi­lin­gu­a­lism.So­mer­vil­
le, MA: Ca­sca­dil­la Press; 2005: 1945–1957.
29. Stem­ber­ger, J. P.: “An in­ter­ac­ti­ve ac­ti­va­tion
mo­del of lan­gu­a­ge pro­duc­tion”. In: El­lis, A. W.
(ed.): Pro­gress in the Psycho­logy of Lan­gu­a­ge,
vol. 1. Hil­sda­le, NJ: Erl­ba­um, 1985: 143–186.
30. Ul­lman, M T.: “The ne­u­ral ba­sis of le­xi­con and
gram­mar in first and se­cond lan­gu­a­ge: the dec­
la­ra­ti­ve/pro­ce­du­ral mo­del”, Bi­lin­gu­a­lism: Lang
Cogn, 2001, 4: 105–122.
VI Đ ENJA

31. Wat­ten­dorf, E., We­ster­mann, B., Zap­pa­to­re,

D., Fran­ceschi­ni, R., Lüdi, G. et al.: “Dif­fe­rent
lan­gu­a­ges ac­ti­va­te dif­fe­rent subfields in Bro­ca’s
area”, Ne­u­ro­i­ma­ge, 2001, 13: 624.
32. War­ten­bur­ger, I., He­e­ke­ren, H. R., Abu­ta­le­bi,
J., Cap­pa, S. F., Vil­lrin­ger, A. et al.: “Early set­
ting of gram­ma­ti­cal pro­ces­sing in the bi­lin­gual
brain”, Ne­u­ron, 2003, 37: 159–170.

PRED­LO­ZI ZA DA­LJE ČI­TA­NJE

Al­tar­ri­ba J, He­re­dia RR, ur. An In­tro­duc­tion to

Bi­lin­gu­a­lism: Prin­ci­ples and Pro­ces­ses. New York,
Lon­don:Law­ren­ce Erl­ba­um As­so­ci­a­tes; 2008.
Bha­tia TK, Ritchie WC, ur. The Hand­bo­ok of Bi­
lin­gu­a­lism. Ox­ford: Ox­ford Uni­ver­sity Press; 2004
(Osim go­re­po­me­nu­tih pu­bli­ka­ci­ja, ovi pri­ruč­ni­ci
pred­sta­vlja­ju zna­čaj­ne do­pri­no­se psi­ho­lin­gvi­stič­
koj i so­ci­o­lin­gvi­stič­koj te­o­ri­ji bi­lin­gvi­zma).
Köpke B. Ne­u­ro­lin­gu­i­stic aspects of at­tri­tion. J
Ne­u­ro­lin­gu­i­stics 2004, 17:3–30.
Kroll JF, de Gro­ot A, eds. Hand­bo­ok of Bi­lin­
gu­a­lism. Psycho­lin­gu­i­stic Ap­pro­ac­hes. New York:
Ox­ford Uni­ver­sity Press; 2005 (Te­ma ovog bro­ja
po­kri­va ce­lo­kup­nu oblast psi­ho­lin­gvi­stič­kih is­
tra­ži­va­nja bi­lin­gvi­zma, od pri­stu­pa­nja re­či­ma do
funk­ci­o­nal­nog ne­u­ro­o­sli­ka­va­nja).
Myers-Scot­ton C. Sup­por­ting a dif­fe­ren­tial ac­
cess hypot­he­sis. U: Kroll JF, de Gro­ot A, ur. Hand­
bo­ok of Bi­lin­gu­a­lism. Psycho­lin­gu­i­stic Ap­pro­ac­hes.
New York: Ox­ford Uni­ver­sity Press; 2005, 326–
348.
Ri­ehl CM. Sprac­hkon­tak­tfor­schung. Eine Ein­
führung. 2nd ed. Tübin­gen: Na­rr; 2009.

292
293
VI Đ ENJA
Mi­kloš Bi­ro, No­vi Sad
psi­ho­lo­ški aspek­ti po­mi­re­nja:
pri­mer sr­ba i al­ba­na­ca
Sep­tem­bra 2010. go­di­ne, na­kon de­ba­te u Uje­
di­nje­nim na­ci­ja­ma, na­ja­vlje­ni su pre­go­vo­ri iz­me­đu
Be­o­gra­da i Pri­šti­ne. Po pr­vi put od 1999. go­di­ne,
ka­da su po­če­li su­ko­bi na Ko­so­vu, ka­da se zbi­la in­
ter­ven­ci­ja NA­TO i ka­da je pot­pi­san Ku­ma­nov­ski
spo­ra­zum, ne po­mi­nje se su­ve­re­ni­tet, ne po­mi­nje
se vla­sni­štvo nad te­ri­to­ri­jom Ko­so­va, ne­go se po­
mi­nju lju­di i nji­ho­vi pro­ble­mi – o če­mu dve stra­ne
tre­ba da pre­go­va­ra­ju.
Či­ni se be­smi­sle­nim po­mi­nja­ti ko­li­ko je bit­ka
za te­ri­to­ri­ju ana­hro­na i za­lud­na u 21. ve­ku, u tre­
nut­ku ka­da i jed­ni dru­gi te­ži­mo Evrop­skoj uni­ji u
ko­joj ne­ma gra­ni­ca, u ko­joj po­sto­ji slo­bo­dan pro­tok
ro­be, ka­pi­ta­la i rad­ne sna­ge – či­me je kla­si­čan po­
jam te­ri­to­ri­je i su­ve­re­ni­te­ta do­ve­den do pot­pu­nog
ap­sur­da. Po­me­ra­nje fo­ku­sa na pro­ble­me lju­di ko­ji
ži­ve na Ko­so­vu, da­kle, vi­še je ne­go do­bro­do­šlo.
Ključ­ni pro­blem obe za­jed­ni­ce, ali na­ro­či­to
ma­njin­ske – srp­ske, je za­jed­nič­ki ži­vot, a kjuč­ni
uslov za za­jed­nič­ki ži­vot je po­mi­re­nje.
Isto­rij­ski po­sma­tra­no, su­kob iz­me­đu dve za­
jed­ni­ce, dva na­ro­da – srp­skog i al­ban­skog – mo­že
UDC 323.1(497.11)
Na­ci­ja je dru­štvo ko­je de­li
za­jed­nič­ke ilu­zi­je o svo­jim pre­ci­ma
i za­jed­nič­ku mr­žnju pre­ma svo­jim su­se­di­ma.
Er­nest Re­nan, fran­cu­ski fi­lo­zof
se tra­ži­ti u bli­žoj i da­ljoj pro­šlo­sti. Isto­rij­ske ver­
zi­je su, na­rav­no i na ­ža­lost, raz­li­či­te i ve­o­ma če­sto
su (zlo)upo­tre­blja­va­ne u po­li­tič­ke, tj. na­ci­o­na­li­
stič­ke svr­he. Mi­to­vi o „isto­rij­skom po­ra­zu“ (ko­ji
im­pli­cit­no tra­že re­vanš) ili o „isto­rij­skoj ko­lev­ci“
(mi smo bi­li pr­vi, a vi ste nas is­te­ra­li) ni­su naš
spe­ci­ja­li­tet. Mit o Na­gor­no-Ka­ra­ba­hu kod Jer­me­
na je go­to­vo iden­tič­na re­pli­ka mi­tu o Ko­so­vu. Na­
rav­no, u mi­tu je sve do­zvo­lje­no, a, po pra­vi­lu, mi
smo uvek u pra­vu i „na­ša stvar“ zah­te­va pra­ved­no
raz­re­še­nje. Iro­ni­šu­ći na­ci­o­na­li­stič­ke is­ka­ze i zah­
te­ve ko­ji su se ja­vlja­li na Bal­ka­nu uoči ras­pa­da
Ju­go­sla­vi­je, Da­vid C. Pugh iz nor­ve­škog sa­ve­ta za
iz­be­gli­ce je po­nu­dio ko­ze­ri­ju pod na­slo­vom „Se­
dam pra­vi­la na­ci­o­na­li­zma“:
1. Ako je ne­ka te­ri­to­ri­ja bi­la na­ša 500 go­di­na, a
va­ša 50, ona mo­ra da pri­pad­ne na­ma – jer vi
ste oku­pa­to­ri.
2. Ako je ne­ka te­ri­to­ri­ja bi­la va­ša 500 go­di­na, a
na­ša 50, ona mo­ra da pri­pad­ne na­ma – jer se
gra­ni­ce ne sme­ju me­nja­ti.
294

3. Ako je ne­ka te­ri­to­ri­ja bi­la na­ša 500 go­di­na, ali
ni­ka­da vi­še od ta­da, ona mo­ra da pri­pad­ne na­
ma – jer to je ko­lev­ka na­še na­ci­je.
4. Ako na ne­koj te­ri­to­ri­ji ži­vi na­ša ve­ći­na, ona
mo­ra da pri­pad­ne na­ma – jer se mo­ra spro­ve­
sti pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje.
5. Ako na ne­koj te­ri­to­ri­ji ži­vi na­ša ma­nji­na, ona
mo­ra da pri­pad­ne na­ma – jer ona mo­ra bi­ti
za­šti­će­na od va­še re­pre­si­je.
6. Sva go­re na­ve­de­na pra­vi­la va­že za nas, ali ne
i za vas.
7. Na­ši sno­vi o na­ci­o­nal­noj ve­li­či­ni su isto­rij­ska
ne­mi­nov­nost, a va­ši su či­sti fa­ši­zam.
U psi­ho­lo­škom smi­slu, ne­što kao „ve­kov­na
mr­žnja“ ne po­sto­ji. Po­sto­ji sa­mo ak­tu­el­na mr­žnja
i ona je za­sno­va­na na lič­nom is­ku­stvu ili je, pak,
plod pa­to­lo­škog afek­ta. „Ve­kov­nost“ je me­đu­tim
in­stru­ment, po­god­na plat­for­ma na ko­joj se gra­di
rat­na pro­pa­gan­da i na ko­joj ja­šu na­ci­o­na­li­stič­ki ja­
ha­či apo­ka­lip­se da bi, za­rad lič­nih in­te­re­sa, is­kre­i­
ra­li kon­flikt me­đu na­ro­di­ma ili dr­ža­va­ma. Da­kle,
ako raz­mi­šlja­mo o po­mi­re­nju, raz­mi­šljaj­mo o naj­
sve­ži­jim do­ga­đa­ji­ma.
Po­mi­re­nje je kom­plek­san fe­no­men ko­ji se mo­
že po­sma­tra­ti kao re­zul­tat so­ci­jal­nih pro­ce­sa ko­ji
se od­vi­ja­ju na vi­še hi­je­rar­hij­skih ni­voa: na ni­vou
dr­ža­ve i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, na ni­vou grup­
nog po­na­ša­nja i per­cep­ci­je grup­nog po­na­ša­nja, te
na in­ter­per­so­nal­nom ni­vou.
Raz­li­či­te te­o­ri­je po­mi­re­nja se ba­ve i vr­lo raz­
li­či­tim ni­vo­i­ma po­mi­re­nja. Po­li­ti­ko­lo­ške i me­đu­
na­rod­no-prav­ne te­o­ri­je ba­ve se glo­bal­nim sfe­ra­ma
in­te­re­sa i le­ga­li­stič­kim in­stru­men­ti­ma za re­ša­va­
nje su­ko­ba, dok su psi­ho­lo­ške ana­li­ze okre­nu­te
pre­vas­hod­no in­di­vi­du­al­nim i so­cio-psi­ho­lo­škim
pred­u­slo­vi­ma i pre­pre­ka­ma, kao i te­o­ri­jom me­di­
ja­ci­je (pre­go­va­ra­nja).
U pr­voj gru­pi te­o­ri­ja na­gla­ša­va se zna­čaj in­sti­
tu­ci­o­nal­nih re­še­nja i „sig­na­la“ ko­je za­va­đe­ne stra­
295
VI ĐENJA
ne ša­lju. U tom kon­tek­stu te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je
jed­ne stra­ne pre­ma dru­goj (po­go­to­vu ka­da su one
za­pi­sa­ne i u Usta­vu) ne­sum­nji­va su kon­ti­nu­ir­ a­na
pret­nja ko­ja op­stru­i­še bi­lo ka­kvu ide­ju o po­mi­
re­nju. Sa dru­ge stra­ne, kon­sti­tu­tiv­na re­še­nja ko­ja
uklju­ču­ju ma­njin­sku za­jed­ni­cu (tj. u na­šem slu­ča­ju
Sr­be na Ko­so­vu i Al­ban­ce u Sr­bi­ji) i ko­ja su na­pra­
vlje­na u du­hu za­šti­te ljud­skih pra­va i za­šti­te kul­
tur­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta pri­pad­ni­ka na­ci­je
sa ko­jom je po­sto­jao su­kob, zna­ča­jan su do­pri­nos,
pr­vo „ra­pla­ši­va­nju“ ma­nji­na, a po­tom smi­ri­va­nju
ten­zi­ja i po­mi­re­nju.
S ob­zi­rom na “le­o­par­do­vu ko­žu” et­nič­ke ma­pe
Bal­ka­na, sva­ka ma­nji­na se do­ži­vlja­va kao pret­nja
sta­bil­no­sti dr­ža­ve. A bu­du­ći da su ire­den­ti­stič­ke i
ve­li­ko­dr­žav­ne ide­je po­sta­le glav­ni slo­ga­ni po­li­tič­
kih pro­gra­ma na­ci­o­na­li­stič­kih li­de­ra, ta opa­snost
je po­sta­la i sa­svim re­al­na. U tom kon­tek­stu in­si­
sti­ra­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce na ne­pro­me­nji­
vo­sti (no­vih) gra­ni­ca i obe­ća­nja Evrop­ske uni­je da
će in­kor­po­ri­sa­ti ze­mlje ju­go­i­stoč­ne Evro­pe u EU
(či­me se bit­ka za gra­ni­ce obe­smi­šlja­va) de­lu­ju kao
zna­ča­jan fak­tor sta­bi­li­za­ci­je.
Kao jed­nu od za­ni­mlji­vih ide­ja na­ve­šće­mo onu
O’ Li­ri­ja (O’Le­ary, 2001), ko­ji pred­la­že ma­kro-po­
li­tič­ku re­gu­la­ci­ju kon­flik­ta pu­tem pri­me­ne fe­de­ra­
li­zma i tzv. “kon­so­ci­ja­tiv­nog” (con­so­ci­a­tion) iz­bor­
nog si­ste­ma, u ko­jem su­prot­sta­vlje­ne gru­pe bi­ra­ju
i “svo­je” i “tu­đe” pred­stav­ni­ke, či­me se po­sti­že da
se me­đu iza­bra­ni­ma na­đe vi­še ume­re­nih pred­stav­
ni­ka obe­ju gru­pa i, na taj na­čin, po­ve­ća­ju šan­se za
ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mi­ma i kom­pro­mi­si­ma, a ti­
me i dru­štve­nom kon­sen­zu­su i raz­re­še­nju me­đu­
na­ci­o­nal­nog kon­flik­ta.
U dru­goj gru­pi te­o­ri­ja do­mi­ni­ra­ju psi­ho­lo­ške
te­o­ri­je ko­je u pro­ce­su po­mi­re­nja pre­po­zna­ju dva
fak­to­ra: ste­pen iden­ti­fi­ka­ci­je sa sosp­tve­nom gru­
pom (na­ci­jom) i na­čin per­ci­pi­ra­nja su­par­nič­ke
gru­pe, sa jed­ne stra­ne, i in­di­vi­du­al­no is­ku­stvo, sa
dru­ge stra­ne.
VI Đ ENJA
So­ci­jal­na psi­ho­lo­gi­ja po­zna­je vi­še ni­voa grup­
ne iden­ti­fi­ka­ci­je: vi mo­že­te bi­ti član te­ni­skog klu­ba,
pri­pa­da­ti pro­fe­si­o­nal­nom esna­fu, ose­ća­ti se lo­kal-pa­
tri­o­tom kao gra­đa­nin ne­kog gra­da ili re­gi­o­na, pa sve
do pri­pad­no­sti od­re­đe­noj na­ci­ji ili ra­si. U svim tim
iden­ti­fi­ka­ci­ja­ma, po­red si­gur­no­sti, pri­pad­nost gru­
pi do­no­si i od­re­đe­no ose­ća­nje vi­še vred­no­sti, a što je
gru­pa eks­klu­ziv­ni­ja, to ose­ća­nje je ja­če.
Ali, gru­pa ni­je sa­mo zbir po­je­di­na­ca – ona ima
sop­stve­nu di­na­mi­ku. Još od ra­do­va Gi­sta­va Le Bo­
na (Le Bon, 1963) psi­ho­lo­gi­ja pre­po­zna­je moć gru­pe
da me­nja po­na­ša­nje po­je­din­ca. Je­dan od naj­u­be­dlji­
vi­jih pri­me­ra ka­ko po­je­di­nac mo­že po­sta­ti zao pod
uti­ca­jem gru­pe i grup­nog “za­dat­ka” je eks­pe­ri­me­nat
u ko­jem su stu­den­ti, glu­me­ći za­tvor­sku si­tu­a­ci­ju, bi­
li po­de­lje­ni na za­tvo­re­ni­ke i ču­va­re i gde su “ču­va­ri”
ve­o­ma br­zo, iden­ti­fi­ku­ju­ći se sa ulo­gom, po­či­nja­li da
be­so­muč­no mal­tre­ti­ra­ju “za­tvo­re­ni­ke” ko­ji su do sa­
mo pre ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka bi­li nji­ho­vi do­bri dru­go­vi!
(Zim­bar­do, 1998: 125-133)
Moć gru­pe da me­nja sta­vo­ve i po­na­ša­nje po­je­
din­ca pro­iz­i­la­zi iz per­cep­ci­je nje­ne ve­će efi­ka­sno­sti
– “za­jed­no smo ja­či”, što je ja­sno iz­ra­že­no u fa­ši­stič­
kim sim­bo­li­ma1. Eks­pe­ri­men­ti So­lo­mo­na Eša (Ash,
1981) de­mon­stri­ra­li su za­stra­šu­ju­ću ljud­sku po­tre­bu
za kon­for­mi­ra­njem, ali su po­ka­za­li i da po­je­di­nac ne
me­nja svo­je sta­vo­ve sa sve­šću da su oni po­gre­šni, tj.
da je on u pra­vu, a da gru­pa ni­je (ali da je “ko­ri­sno”
pro­me­ni­ti svoj stav da bi se uklo­pio u grup­no mi­
šlje­nje), ne­go da po­sto­ji svo­je­vr­sna “in­ter­na­li­za­ci­ja”
grup­nog mi­šlje­nja, tj. da do­la­zi do kog­ni­tiv­ne du­a­li­
za­ci­je – do uve­re­nja da je grup­na re­al­nost dru­ga­či­ja
od mo­je lič­ne re­al­no­sti2.
1 Fa­scis – snop pru­ća ko­ji okru­žu­je se­ki­ru (sim­bol ko­ji vo­di
po­re­klo još iz an­tič­kog Ri­ma) je po­zna­ti “lo­go” fa­ši­zma.
2 U eks­pe­ri­men­tu je tre­ba­lo da­ti sud o oči­gled­noj či­nje­ni­ci –
du­ži­ni li­ni­je, ali se za­klju­čak sa­op­šta­vao po­sle dru­gih čla­no­va
gru­pe ko­ji su (u do­go­vo­ru sa eks­pe­ri­men­ta­to­rom) da­va­li po­
gre­šne od­go­vo­re. Ve­lik broj su­bje­ka­ta je svoj za­klju­čak pot­pu­
no uskla­dio sa (oči­gled­no po­gre­šnim) mi­šlje­njem gru­pe.
Za­što grup­ni sta­vo­vi nad­vla­da­va­ju in­di­vi­du­
al­ne? Za­to što to “bek­stvo od slo­bo­de”, ka­ko ga
je još dav­no na­zvao Erih From (Fromm, 1986),
do­no­si si­gur­nost gru­pe. I za­to što in­ve­sti­ra­nje u
vred­no­sti gru­pe do­no­si ose­ća­nje vi­še lič­ne vred­
no­sti. Neo­p­hod­na je iz­u­zet­na lič­na sna­ga (uz fi­
nan­sij­sku ne­za­vi­snost, ko­ja ni­je za­ne­mar­lji­va) ili,
pak, aso­ci­jal­nost, da bi se po­je­di­nac od­u­pro mag­
ne­ti­zmu gru­pe. Na­rav­no, ako gru­pa nu­di mo­ral­no
ne­pri­hva­tlji­ve vred­no­sti, sprem­nost na pri­hva­ta­
nje ta­kvih vred­no­sti bi­će u za­vi­sno­sti od ste­pe­na u
ko­jem je po­je­di­nac in­ter­na­ci­o­na­li­zo­vao mo­ral­ne
nor­me i nje­go­ve sprem­no­sti da dru­štve­na pra­vi­
la pod­re­di ak­tu­el­nim lič­nim in­te­re­si­ma. Sa dru­
ge stra­ne, što je sa­gla­snost iz­me­đu in­di­vi­du­al­nih
vred­no­sti i uve­re­nja i ide­o­lo­gi­je ko­ju pro­mo­vi­še
gru­pa ve­ća, ste­pen iden­ti­fi­ka­ci­je po­je­din­ca sa tom
gru­pom je ve­ći.
Raz­li­či­ti so­ci­jal­ni iden­ti­te­ti ima­ju i raz­li­čit
kva­li­tet, što ima di­rekt­ne re­per­ku­si­je na po­na­ša­
nje gru­pe. Psi­ho­lo­gi­ja to zo­ve “za­si­će­no­šću iden­
ti­te­tom” (iden­tity sa­li­en­ce), što ni­je sa­mo ste­pen
iden­ti­fi­ka­ci­je sa od­re­đe­nom gru­pom, ne­go i do­
ži­vljaj da po­sto­ji ne­ka­kva esen­ci­ja, ne­ka­kav po­se­
ban kva­li­tet ko­ji tu gru­pu iz­dva­ja od dru­gih. Što
je pri­pad­nost gru­pi te­že pro­me­nji­va, vi­še vi­dlji­va
(na­ci­je i ve­re se mo­že­mo i od­re­ći, ali bo­ju ko­že ne
mo­že­mo pro­me­ni­ti) i vi­še do­no­si (u psi­ho­lo­škom
ili ma­te­ri­jal­nom po­gle­du), uto­li­ko je za­si­će­nost
iden­ti­te­tom ve­ća. A, što je za­si­će­nost ve­ća, ve­ća
je ve­ro­vat­no­ća da će se do­go­di­ti so­ci­jal­na ka­te­go­
ri­za­ci­ja (Taj­fel, Tur­ner, 2004). Gru­pa se po­či­nje
do­ži­vlja­va­ti kao čvr­sto de­fi­ni­sa­na ka­te­go­ri­ja, sa
ja­sno na­gla­še­nim gra­ni­ca­ma bez pre­la­znih ob­li­ka:
po­sto­ji­mo “mi” ko­ji smo zna­čaj­no dru­ga­či­ji od
“njih”, a “oni” – to su svi osta­li ko­ji ne pri­pa­da­
ju na­šoj gru­pi. Sa per­cep­ci­jom ve­će ho­mo­ge­no­sti
ra­ste i do­ži­vljaj efi­ka­sno­sti i su­pre­ma­ci­je gru­pe.
Pri to­me se po­tre­ba za ose­ća­njem vi­še vred­no­sti
još po­ja­ča­va i “mi” smo naj­bo­lji, naj­lep­ši, naj­ča­
296

sni­ji, dok su “oni” lo­ši­ji, ru­žni­ji, ne­ča­sni­ji. Po­sto­je
mno­go­broj­ni so­cio-psi­ho­lo­ški eks­pe­ri­men­ti (Taj­
fel, Tur­ner, 1986) ko­ji po­ka­zu­ju da se ovaj pro­ces
od­vi­ja u slu­ča­ju po­de­le na gru­pe, čak i ka­da je
prin­cip po­de­le ba­zi­ran na ta­ko be­za­zle­nom kri­te­
ri­ju­mu kao što je pre­fe­ren­ci­ja sli­kar­skog sti­la Po­la
Klea ili Va­si­li­ja Kan­din­skog!
Na­rav­no da u tom me­ha­ni­zmu le­ži srž raz­vo­ja
ste­re­o­ti­pa pre­ma dru­gi­ma, na­rav­no da u to­me le­ži
osnov za ge­ne­ra­li­za­ci­ju po ko­joj su svi pri­pad­ni­ci
mo­je na­ci­je do­bri (pa je, sa­mim tim, ne­mo­gu­će da
u mo­joj na­ci­ji po­sto­je rat­ni zlo­čin­ci, na pri­mer),
dok su svi pri­pad­ni­ci tu­đe na­ci­je ne­pri­hva­tlji­vi.
Ta­ko se la­ko sti­že i do pot­pu­ne de­hu­ma­ni­za­ci­
je “dru­gih” ko­ja po­tom olak­ša­va zlo­či­ne. Jer, ako
“oni” ni­su OK, ako ni­su “lju­di”, za­što bi bio pro­
blem da ih po­ta­ma­ni­mo?
Na­ci­o­na­li­zam kao in­stru­ment po­li­ti­ke po pra­
vi­lu pro­iz­vo­di pret­nju, jer is­ka­zu­je eks­pan­zi­o­ni­
stič­ke ili ire­den­ti­stič­ke am­bi­ci­je. Iz­di­žu­ći i ho­mo­
ge­ni­zu­ju­ći sop­stve­nu na­ci­ju on na­go­ve­šta­va pot­
ce­nji­va­nje i pot­či­nja­va­nje dru­gih na­ci­ja; is­ti­ču­ći
ugro­že­nost svo­je, on ugro­ža­va dru­ge na­ci­je. Pa­ro­
la ko­jom se na­ci­ja ho­mo­ge­ni­zu­je “oni nas mr­ze”,
“oni će nas po­no­vo is­tre­blji­va­ti kao u pro­šlom ra­
tu” ima sna­gu sa­mo­i­spu­nja­va­ju­ćeg pro­ro­čan­stva
(self-ful­fil­ling prop­hecy): ako nam oni pre­te, on­da
tre­ba da se na­o­ru­ža­mo da bi­smo bi­li sprem­ni na
od­bra­nu. A ka­da se jed­na stra­na na­o­ru­ža, on­da je
to otvo­re­na pret­nja dru­goj, pa i ta dru­ga poč­ne da
se na­o­ru­ža­va i otvo­re­ni su­kob je sa­mo pi­ta­nje tre­
nut­ka ka­da će pr­va var­ni­ca kre­snu­ti.
Po Te­o­ri­ji so­ci­jal­nog iden­ti­te­ta jed­nom us­po­
sta­vlje­ne pred­ra­su­de ve­o­ma se te­ško i spo­ro me­
nja­ju (Taj­fel, For­gas, 2000). To po­ka­zu­ju i upo­red­
ne stu­di­je et­nič­ke dis­tan­ce u dr­ža­va­ma pret­hod­ne
Ju­go­sla­vi­je (Ši­ber, 1997: 3-26). Po iz­bi­ja­nju ra­ta
et­nič­ka dis­tan­ca iz­me­đu Sr­ba, Hr­va­ta i Bo­šnja­
ka dra­ma­tič­no se po­ve­ća­la da bi po za­vr­šet­ku ra­
ta po­če­la po­la­ko ali kon­stant­no da opa­da. Ona je,
297
VI ĐENJA
na ža­lost, i na­kon pro­me­na re­ži­ma u Sr­bi­ji i Hr­
vat­skoj 2000. (i vi­dlji­ve pro­me­ne re­to­ri­ke) bi­la još
uvek zna­čaj­no vi­ša od pred­rat­ne, ali se, isto­vre­
me­no, uoča­va­la i iz­ve­sna ten­den­ci­ja pa­da. Po­se­
ban pro­blem i pre­pre­ka po­ten­ci­jal­nom po­mi­re­nju
iz­me­đu Sr­ba i Al­ba­na­ca je či­nje­ni­ca da je et­nič­ka
dis­tan­ca (za raz­li­ku od dis­tan­ce iz­me­đu Sr­ba, Hr­
va­ta i Bo­šnja­ka) i pre su­ko­ba bi­la iz­u­zet­no ve­li­ka
(Bi­ro, Mi­hić, Mi­lin, Lo­gar, 2002: 37-47).
Ana­li­za re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji go­vo­ri da
je et­nič­ka dis­tan­ca u vi­so­koj ko­re­la­ci­ji sa (ni­skim)
obra­zo­va­njem, auto­ri­tar­no­šću i go­di­na­ma sta­ro­sti
– što je u skla­du sa te­o­ri­jom i ra­ni­jim re­zul­ta­ti­
ma. Ono što je, me­đu­tim, no­vo i neo­če­ki­va­no, to
je po­da­tak da ve­o­ma vi­so­ku et­nič­ku dis­tan­cu pre­
ma na­ro­di­ma sa ko­ji­ma je po­sto­jao kon­flikt ima­ju
i ve­o­ma mla­di lju­di. Či­nje­ni­ca da je ta omla­di­na
od­ra­sla to­kom ra­ta i da je vas­pi­ta­na u du­hu mr­žnje
je jed­no mo­gu­će ob­ja­šnje­nje. Dru­go ob­ja­šnje­nje
ovih re­zul­ta­ta je u du­hu “Kon­takt hi­po­te­ze” (All­
port, 1954): da ti ado­le­scen­ti ni­su ima­li šan­su da
se upo­zna­ju sa svo­jim vr­šnja­ci­ma – pri­pad­ni­ci­ma
“ne­pri­ja­telj­skih” na­ro­da, te da je nji­ho­vo po­i­ma­nje
tih na­ro­da is­klju­či­vo ap­strakt­no. Na­i­me, po ovom
te­o­rij­skom kon­cep­tu, in­di­vi­du­al­ni kon­tak­ti su va­
žan pred­u­slov raz­bi­ja­nja (i ne­u­sva­ja­nja) pred­ra­
su­da – ka­da upo­zna­te po­je­di­nač­nog pred­stav­ni­ka
ne­kog na­ro­da i vi­di­te da je on isti kao i sva­ki dru­gi
čo­vek, on­da će vas te­ško ube­di­ti u ne­ki ne­ga­tiv­ni
ste­re­o­tip o to­me da su npr. “svi Bo­san­ci glu­pi” ili
da “svi Al­ban­ci mr­ze Sr­be” (i obr­nu­to).
Et­nič­ke pred­ra­su­de i ste­re­o­ti­pi su ne­sum­nji­
vo naj­ve­ća pre­pre­ka pro­ce­su po­mi­re­nja. Je­dan od
osnov­nih na­či­na da se odr­ži sa­mo­po­što­va­nje pri­
pad­ni­ka gru­pe je da se ne-pri­pad­ni­ci te gru­pe uni­
ze. A, ka­da se ne-pri­pad­ni­ci gru­pe još per­ci­pi­ra­ju i
kao opa­snost za gru­pu, on­da su ne­ga­tiv­ne emo­ci­je
sa­svim lo­gi­čan od­go­vor.
Ka­ko pro­me­ni­ti pred­ra­su­de? Ka­ko pro­me­ni­
ti vred­no­sne ori­jen­ta­ci­je pri­pad­ni­ka su­ko­blje­nih
VI Đ ENJA
na­ro­da da bi oni po­če­li da pre­po­zna­ju svo­je za­jed­
nič­ke in­te­re­se, da bi pro­na­šli svoj za­jed­nič­ki op­šti
cilj (npr. ula­zak u Evrop­sku uni­ju) ko­ji bi ih zbli­
žio? Edu­ka­ci­ja za de­mo­kra­ti­ju, za to­le­ran­ci­ju raz­
li­či­to­sti i po­što­va­nje ljud­skih pra­va je pr­vi i naj­va­
žni­ji ko­rak ko­ji se mo­ra pred­u­ze­ti da bi se stvo­ri­li
te­me­lji za istin­sko me­nja­nje pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­
pa. To je spo­ra, ali je­di­na mo­gu­ća per­spek­ti­va.
Kao što ve­lik broj is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­je, za
for­mi­ra­nje, pa sa­mim tim i za odr­ža­va­nje ili eli­
mi­ni­sa­nje et­no­cen­tri­zma i kse­no­fo­bi­je (na­ro­či­to
kod vi­so­ko auto­ri­tar­nih bal­kan­skih na­ro­da) zna­
ča­jan fak­tor je auto­ri­tar­nost. Ali, po­red to­ga što
auto­ri­tar­na ri­gid­nost i kog­ni­tiv­ni stil “cr­no-be­log”
oce­nji­va­nja do­pri­no­se ka­te­go­ri­za­ci­ji i for­mi­ra­nju
pred­ra­su­da, mo­žda se či­nje­ni­ca da auto­ri­tar­ne lič­
no­sti bes­po­go­vor­no slu­ša­ju auto­ri­te­te mo­že is­ko­
ri­sti­ti i za pro­mo­ci­ju de­mo­kra­ti­je, ljud­skih pra­va
i me­đu­na­ci­o­nal­ne to­le­ran­ci­je? Ali tu po­ru­ku bi
mo­rao po­sla­ti na­ci­o­nal­ni auto­ri­tet – ko­ji je spre­
man da se od­rek­ne na­ci­o­na­li­stič­kih ide­ja!
Po­ru­ke me­di­ja i po­li­tič­ke eli­te (na­ro­či­to ka­
da su u pi­ta­nju auto­ri­tar­na dru­štva) od ve­li­kog su
zna­ča­ja za per­cep­ci­ju “ne­pri­ja­telj­ske” gru­pa­ci­je i
za ori­jen­ta­ci­ju ka po­mi­re­nju. Jed­no od za­ni­mlji­
vih te­o­rij­skih pi­ta­nja je i ko­li­ki je zna­čaj ge­sta iz­
vi­nje­nja še­fa dr­ža­ve u ime so­stve­nog na­ro­da za
zlo­či­ne ko­je su po­či­ni­li po­je­din­ci iz tog na­ro­da?
Da li je kle­ča­nje Vi­li­ja Bran­ta u Aušvi­cu do­pri­ne­lo
“ski­da­nju kri­vi­ce” sa ne­mač­kog na­ro­da za zlo­či­ne
u II svet­skom ra­tu? Za po­je­din­ce sa li­be­ral­nim i
ko­smo­po­lit­skim vred­no­snim opre­de­lje­nji­ma ono
si­gur­no ni­je zna­či­lo ni­šta, jer su oni i pre i po­sle
tog či­na bi­li u sta­nju da raz­lu­če in­di­vi­duu od ko­
lek­ti­va i da kri­vi­cu in­di­vi­du­a­li­zu­ju. Ali, za ve­ći­nu
onih dru­gih ko­ji su pod­le­gli na­ci­o­nal­noj ho­mo­
ge­ni­za­ci­ji ta­kav čin ima sim­bo­lič­nu vred­nost i šef
dr­ža­ve se do­ži­vlja­va kao per­so­ni­fi­ka­ci­ja “na­ro­da”,
a nje­go­vo iz­vi­nje­nje se ne­sum­nji­vo do­ži­vlja­va kao
iz­vi­nje­nje “ce­log na­ro­da”.
No, ne­za­vi­sno od po­li­tič­ke eli­te, me­di­ji mo­gu
ima­ti ve­o­ma moć­nu ulo­gu. Pro­mo­vi­sa­nje „po­
zi­tiv­nih is­ku­sta­va“ je­dan je od na­či­na. Pri­me­ri iz
kon­kret­nog su­ko­ba u ko­jem su su­se­di pru­ža­li me­
đu­sob­nu po­dr­šku i is­ka­zi­va­li ljud­sku i su­sed­sku
lo­jal­nost su pra­vi na­čin da se ide­ja o po­mi­re­nju sa
na­ro­dom (kao i mr­žnja pre­ma svim pri­pad­ni­ci­ma
tog na­ro­da) sve­de na pri­ču o po­je­din­cu. In­di­vi­du­
a­li­za­ci­jom „Al­ban­ca“ ili „Sr­bi­na“ iz­bi­ja se mo­guć­
nost za for­mi­ra­nje ste­re­o­ti­pa i ka­te­go­ri­za­ci­ju na
„sve Al­ban­ce“ ili „sve Sr­be“.
U skla­du sa pre­i­spi­ti­va­nji­ma ori­gi­nal­ne “Kon­
takt hi­po­te­ze”, po ko­joj kon­tak­ti iz­me­đu gru­pa ko­je
su u kon­flik­tu mo­gu do­pri­ne­ti ta­kvoj in­di­vi­du­a­li­
za­ci­ji i, sled­stve­no to­me, po­mi­re­nju, no­vi­ja shva­
ta­nja tvr­de da kon­tak­ti, uko­li­ko ni­su ostva­re­ni po­
la­ko i pa­žlji­vo, mo­gu čak pro­du­bi­ti isti (De­utsch,
Schic­man, 1986). To otva­ra i prak­tič­no pi­ta­nje da
li je pra­vlje­nje “ba­ri­je­ra” na dr­žav­nom ni­vou do­bro
ili lo­še. Bo­san­ska is­ku­stva go­vo­re da, na­kon uki­da­
nja “ba­ri­je­ra” iz­me­đu (et­nič­kih) en­ti­te­ta, ni­je bi­lo
ozbilj­ni­jih in­ci­de­na­ta. Zna­ča­jan či­ni­lac pro­hod­
no­sti iz­me­đu te­ri­to­ri­ja ko­je su na­se­lje­ne raz­li­či­tim
na­ci­o­nal­no­sti­ma i ti­me otva­ra­nja mo­guć­no­sti za
kon­tak­te mo­že bi­ti či­nje­ni­ca da su bez­bed­no­sne
sna­ge na Ko­so­vu me­đu­na­rod­ne.
Mo­žda su naj­bo­lji pri­mer ko­ji ide u pri­log te­za­
ma da efe­kat kon­tak­ta za­vi­si od kon­tek­sta – jav­ne
pri­red­be u post-ju­go­slo­ven­skim dr­ža­va­ma: dok je
na rok kon­cer­ti­ma uoč­lji­vo pot­pu­no za­ne­ma­ri­va­
nje et­nič­kog po­re­kla i bez­re­zer­vno pri­hva­ta­nje rok
gru­pa iz dru­gih sre­di­na, na sport­skim pri­red­ba­ma
još uvek do­mi­ni­ra­ju na­ci­o­na­li­stič­ki is­pa­di. No, to
je sa­svim lo­gič­no – na utak­mi­ca­ma se dve stra­ne
su­ko­blja­va­ju. Naj­e­kla­tant­ni­ji pri­mer “ne­ga­tiv­ne
po­ru­ke” sa jed­nog jav­nog sku­pa bio je in­ci­dent na
fud­bal­skoj utak­mi­ci iz­me­đu Sr­bi­je i Ita­li­je u Đe­
no­vi, ka­da je spa­lje­na al­ban­ska za­sta­va, što je pro­
zve­lo ana­log­na de­ša­va­nja me­đu Al­ban­ci­ma – ne
sa­mo na Ko­so­vu! Ta­kvi do­ga­đa­ji, po­go­to­vu ako su
298

is­pra­će­ni ne­ga­tiv­nim ko­men­ta­ri­ma u me­di­ji­ma,
na­ža­lost pok­tre­plju­ju ste­re­o­ti­pe ti­pa „svi su oni
isti“ i, na­rav­no, učvr­šću­ju ste­re­o­ti­pe i od­ma­žu po­
mi­re­nju.
Naj­zad, in­di­vi­du­al­no is­ku­stvo, po­go­to­vu ako je
tra­u­ma­tič­no, mo­že bi­ti fak­tor od ve­li­kog zna­ča­ja
za pro­ces po­mi­re­nja. Da li je i u ko­joj me­ri uspo­
me­na na pre­tr­plje­nu tra­u­mu smet­nja pro­ce­su po­
mi­re­nja? Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­je smo spro­ve­li
na po­pu­la­ci­ji na­ci­o­nal­no po­de­lje­nih gra­do­va ko­ji
su to­kom ra­ta 1991-1995. pre­tr­pe­li ve­li­ka stra­da­
nja – Vu­ko­va­ra, Pri­je­do­ra i Mo­sta­ra, po­ka­zu­ju da
in­di­vi­du­al­no tra­u­mat­sko is­ku­stvo uop­šte ne opre­
de­lju­je sta­vo­ve pre­ma po­mi­re­nju sa su­prot­sta­vlje­
nim na­ro­dom (Bi­ro, Aj­du­ko­vić, Čor­ka­lo, Dji­pa,
Mi­lin, We­in­ste­in, 2004)! Vred­no­sne ori­jen­ta­ci­je su
oči­to mno­go va­žni­je od ste­pe­na stra­da­nja. Dru­gim
re­či­ma, onaj ko je “imun” na na­ci­o­na­li­zam bi­će
spo­so­ban da in­di­vi­du­a­li­zu­je kri­vi­cu za svo­je stra­
da­nje, ne­će je ge­ne­ra­li­zo­va­ti na osta­le pri­pad­ni­ke
su­prot­sta­vlje­nog na­ro­da i bi­će spre­man na po­mi­
re­nje. Za­ni­mlji­vo je da su do slič­nih re­zul­ta­ta do­šli
i auto­ri ko­ji su pro­uč­ a­va­li žr­tve Ho­lo­ko­u­sta (Cher­
fas, 2003).
Ako ni­šta dru­go, ovi re­zul­ta­ti go­vo­re da, upr­
kos ve­li­či­ni i tra­gič­no­sti kon­flik­ta ko­ji se de­sio iz­
me­đu Sr­ba i Al­ba­na­ca, šan­se za po­mi­re­nje ipak
po­sto­je.
LI­TE­RA­TU­RA
1. All­port, G. W.: The Na­tu­re of Pre­ju­di­ce, Cam­brid­ge,
MA, Ad­di­son-We­sley, 1954.
2. Ash, S. E.: “Ef­fects of gro­up pres­su­re upon the mo­di­
fi­ca­tion and dis­tor­tion of jud­gments”. U: H. Gu­et­zkow
(Ed.) Gro­up, Le­a­der­ship and Men, New York, Car­ne­gie
Press, 1981.
3. Bi­ro, M., Mi­hić, V., Mi­lin, P., Lo­gar, S.: „Did so­cio-po­
li­ti­cal chan­ges in Ser­bia chan­ged the le­vel of aut­ho­ri­
ta­ri­a­nism and et­hno­cen­trism of ci­ti­zens?“, Psi­ho­lo­gi­ja,
2002, 35: 37-47.
299
VI ĐENJA
4. Bi­ro, M., Aj­du­ko­vić, D., Čor­ka­lo, D., Dji­pa, D., Mi­lin, P.,
We­in­ste­in, H. M.: „At­ti­tu­des to­wards ju­sti­ce and so­cial
re­con­struc­tion in Bo­snia and Her­ze­go­vi­na and Cro­a­
tia”. In: E. Sto­ver & H. M. We­in­ste­in, Eds., My Ne­ig­hbor,
My Enemy: Ju­sti­ce and Com­mu­nity af­ter Mass Atro­city,
Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2004.
5. Cher­fas, L.: Ex­pla­i­ning va­ri­a­tion in aver­sion to Ger­mans
and Ger­man re­la­ted ac­ti­vi­ti­es among Ho­lo­ca­ust sur­vi­
vors. Neo­bja­vlje­na B. A. te­za. De­part­ment of Psycho­
logy, Uni­ver­sity of Pennsylva­nia, 2003.
6. De­utsch M. & Shic­hman, S.: „Con­flict: A So­cial Psycho­
lo­gi­cal per­spec­ti­ve“. U: M. G. Her­man (Ed.) Po­li­ti­
cal Psycho­logy, San Fran­ci­sco, Jos­sey-Bass Pu­blis­hers,
1986.
7. Fromm, E.: Bek­stvo od slo­bo­de, Za­greb, Na­pri­jed, 1986.
8. Le Bon, G.  : Le Psycho­lo­gie des fo­u­les, Pa­ris, Pres­ses
Uni­ver­si­ta­i­res de Fran­ce, 1963.
9. O’Le­ary, B.: “Na­ti­o­na­lism and et­hni­city: Re­se­arch agen­
das on the­o­ri­es of the­ir so­ur­ces and the­ir re­gu­la­tion”.
U: D. Chi­rot & M. E. P. Se­lig­man (Eds.) Et­hno­po­li­ti­cal
War­fa­re: Ca­u­ses, Con­se­qu­en­ces and Pos­si­ble So­lu­ti­ons,
Was­hing­ton, DC, Ame­ri­can Psycho­lo­gi­cal As­so­ci­a­tion;
McGa­rry, J. & O’Le­ary, B. (Eds.). The Po­li­tics of Et­hnic
Con­flict Re­gu­la­tion: Ca­se Stu­di­es of Pro­trac­ted Et­hnic
Con­flicts, New York, Ro­u­tled­ge, 2001.
10. Ši­ber, I.: “War and the Chan­ges in So­cial Dis­tan­ce to­
ward the Et­hnic Mi­no­ri­ti­es in the Re­pu­blic of Cro­a­tia”,
Po­li­tič­ka Mi­sao, 1997, 5: 3-26.
11. Taj­fel, H. & Tur­ner, J. C.: „The So­cial Iden­tity The­ory
of in­ter­gro­up be­ha­vi­or“. U: S. Wor­chel & W. G. Austin
(Eds.) Psycho­logy of In­ter­gro­up Re­la­ti­ons, Chi­ca­go, Nel­
son, 1986.
12. Taj­fel, H. & For­gas, J. P.: „So­cial ca­te­go­ri­za­tion: Cog­ni­ti­
ons, va­lu­es and gro­ups“. U: C. Stan­gor (Ed.) Ste­re­otypes
and Pre­ju­di­ce, Phi­la­delp­hia, Psycho­logy Press, 2000.
13. Taj­fel, H. & Tur­ner, J. C.: “The So­cial Iden­tity The­ory of
in­ter­gro­up be­ha­vi­or”. U: J. T. Jost & J. Si­da­ni­us (Eds.) Po­
li­ti­cal Psycho­logy, New York, Psycho­logy Press, 2004.
14. Zim­bar­do, P. G.: “The psycho­logy of evel: A si­tu­a­ti­o­
nist per­spec­ti­ve on rec­ru­i­ting good pe­o­ple to en­ga­ge in
an­ti-so­cial acts”, Ja­pa­ne­se Jo­ur­nal of So­cial Psycho­logy,
1998, 11: 125-133.
 300

fotografija: Vladimir Pavić

 DIJALOZI

301
DIJALOZI

Janoš Banjai – Bányai János

Rođen je 20. 11. 1939. u Subotici, maturirao u subotičkoj gimnaziji, a diplomirao na Katedri za
mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 1963. godine. Doktorirao je 1974.
godine sa disertacijom Füst Milán költészetének struktúrája (Struktura poezije Milana Fišta).
Od 1964. godine radi na Katedri za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,
1974. biran je za docenta, 1982. za vanrednog, a 1990. za redovnog profesora. Od 1992. do 2006.
bio je šef iste Katedre. Od 1998. do 2002. godine bio je gostujući profesor Filozofskog fakulteta u
Segedinu, a od 2000. godine je gostujući profesor i šef Odseka za hungarologiju Filološkog fakulteta
u Beogradu. Od 1967. do 1969. je glavni i odgovornu urednik časopisa Új Symposion, a od 1976.
do 1984. glavni i odgovorni urednik časopisa Híd. U periodu od 1983. do 1987. je glavni urednik
izdavačkog preduzeća Forum, a od 1987. do 1991. generalni direktor izdavačke kuće Forum. Počasni
je član Umetničke i književne akademije Széchenyi Mađarske akademije nauka u Budimpesti. Pot-
predsednik je Međunarodnog društva za hungarologiju u Budimpešti. Održao je uvodno predavanje
na VI Međunarodnom hungarološkom kongresu 2006. godine u Debrecenu. Bio je član Predsedničkog
odbora za prekogranične Mađare Mađarske akademije nauka, kao i član izbornog tela Međunarodnog
društva za mađarsku kulturu u Budimpešti.Član je Društva književnika Vojvodine, Društva književnika
Mađarske, kao i srpskog PEN centra. Pored romana i novela objavio je niz knjiga iz oblasti teorije
književnosti, savremene mađarske i srpske, kao i manj-inske mađarske književnosti, te iz kompa-
ratistike: Álarc felett a nyári nap (novele, Novi Sad 1961), Bonyolult örömök, (studije, Novi Sad
1964), Kontrapunkt (Symposion-antológia, izbor i uređivanje, u saradnji sa Ištvanom Bošnjakom,
Novi Sad 1964), Surlódás, (roman, Novi Sad 1969), A szó fegyelme (studije, Novi Sad 1972), Könyv
és kritika, (kritike i studije, Novi Sad 1973), Könyv és kritika II (kritike i studije, Novi Sad 1977),
B. Szabó György (likovna monografija, Novi Sad 1978), Iz savremene mađarske poezije u Jugoslaviji
(Izbor, predgovor i beleške, Sarajevo 1986), Danilo Kiš: Kételyek kora (Eseji. Izbor i pogovor. Novi
Sad – Bratislava 1994), Talán így (Könyv és kritika III. Studije, Novi Sad 1994), Kisebbségi magyaróra
(studije i kritike, Novi Sad 1996), Hagyománytörés (studije, Novi Sad 1998), Mit viszünk magunkkal?
(Studije, kritike, Novi Sad 2000), Egyre kevesebb talán (studije, kritike, Novi Sad 2003), A védett
vesztes. Kisebbségi magyaróra II (studije, Novi Sad 2006), Zaštićeni gubitnik (eseji, Novi Sad 2008),
A felfedez (studije o naučnom delu Imre Borija, Novi Sad 2009), Költ(k). könyv(ek), vers(ek) (kritike,
Novi Sad 2010). Dobitnik je više nagrada za nauku i književnost u zemlji i u inostranstvu: 1972:
Kritikusok Díja (Nagrada kritičara za knjigu: A szó fegyelme), 1975: Szenteleky Kornél Irodalmi Díj
(Književna nagrada Kornel Senteleki), 1995: Híd Irodalmi Díj (Književna nagrada Hid), 1998: Híd
Irodalmi Díj (Književna nagrada Hid), 1999: Év Könyve Díj (Nagrada za knjigu godine u Budimpešti),
2000: Komlós Aladár Díj, Nagrada Aladar Komloš za književnu istoriju u Budimpešti), 2001: Híd
Irodalmi Díj (Književna nagrada Hid), 2001: József Attila Díj (Književna nagrada Atila Jožef za
nauku i književnost u Budimpešti), 2003: Nemes Nagy Ágnes Esszédíj (Nagrada za esej Agneš Nemeš
Nađ), 2004: Nagrada Iskre Kulture Kulturno prosvetne zajednice Vojvodine, 2005: Nagrada Društva
književnika Vojvodine za životno delo, 2007: Déry Tibor Díj (Nagrada Tibor Deri za esejistički i
kritičarski opus u Budimpešti), 2010: Povelja Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine za knjigu
godine. Objavio je i niz eseja, studija i kritika iz istorije i savremene mađarske i srpske književnosti,
kao i teorije književnosti i komparatistike.

302
UDC 821.511.141(497.11).09 Bányai I
821.511.141(497.11)-83
JANOŠ BANJAI ZA PRVI BROJ INTERKULTURALNOSTI
Razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić
duhovni prostor
„između“
- U zbir­ci ese­ja „Za­šti­će­ni gu­bit­nik“ iz 2008. za
kul­tur­no pod­ruč­je sred­nje Evro­pe ka­že­te da je, bu­
du­ći na obo­di­ma Za­pa­da i Is­to­ka, dvo­stru­ko kon­
sti­tu­i­sa­no kao „rub­no pod­ruč­je“, sa če­sto pro­ble­
ma­tič­nim raz­u­me­va­njem pre­ma ma­njin­skim kul­
tu­ra­ma. Šta sve pod­ra­zu­me­va od­red­ni­ca „rub­na
kul­tu­ra“ i zbog če­ga je rub­no eg­zi­sti­ra­nje u osno­vi
ne­po­volj­na for­ma eg­zi­sti­ra­nja?
- Žao mi je ako ste raz­u­me­li da je „rub­na kul­tu­
ra“ na ne­ki na­čin „ne­po­volj­na for­ma eg­zi­sti­ra­
nja“. Ve­ro­vat­no sam ja po­gre­šio. „Rub­na kul­tu­
ra“ po me­ni ni­je ma­nje zna­čaj­na od ta­ko­zva­ne
kul­tu­re cen­tra. Od­go­va­ram Vam na to pi­ta­nje
jed­nom ma­lom aneg­do­tom ko­ju sam čuo od
svog pro­fe­so­ra Er­vi­na Šin­ka: dvo­ji­ca ne­ka­da­
šnjih pri­ja­te­lja su se po­sle du­žeg vre­me­na po­
no­vo sre­li; je­dan od njih je ži­veo u Pa­ri­zu, a
dru­gi ne­gde u da­le­koj, ta­da­šnjoj Per­si­ji. Onaj
iz Pa­ri­za upi­tao je ono­ga iz Per­si­je „Gde ži­viš?“
i kad je ovaj od­go­vo­rio „u Per­si­ji“ Pa­ri­ža­nin se
za­ču­dio: „Ka­ko je to da­le­ko!“; Per­si­ja­nac je od­
vra­tio pi­ta­njem: „Od če­ga je da­le­ko?“ „Rub­no“
u kon­tek­stu kul­tu­re je u stva­ri ge­og­ raf­ski po­
303
DIJALOZI
jam a ne eg­zi­sten­ci­jal­ni. Da­nas je te­ško bi­ti da­
le­ko od ne­če­ga. Ve­sti pre­br­zo sti­žu, a za­jed­no
sa nji­ma i knji­ge i kom­po­zi­ci­je, fil­mo­vi i po­zo­
ri­šne pred­sta­ve. Ilu­zi­ja je ve­ro­va­ti da ži­ve­ti u
ge­og­ raf­skom cen­tru ujed­no zna­či ži­ve­ti u cen­
tru kul­tu­re. To se uve­li­ko od­no­si i na ma­njin­
ske kul­tu­re, ko­je se kon­sti­tu­i­šu na ru­bo­vi­ma
ve­ćin­ske i ma­tič­ne kul­tu­re. Opet po ge­o­gra­fi­ji,
ali na­rav­no i po isto­ri­ji. Isto­ri­ja ko­ja se stva­ra
na boj­nim po­lji­ma a za­tim na mi­rov­nim pre­go­
vo­ri­ma i za­vr­ša­va se uvek kli­ma­vim mi­rov­nim
spo­ra­zu­mi­ma če­sto ne uzi­ma u ob­zir si­ste­me
kul­tur­nih vred­no­sti i zbog to­ga kul­tu­ra stva­ra
svo­ja sop­stve­na pod­ruč­ja i sfe­re in­te­re­sa i ta­ko
će na­sta­ti rub­ne kul­tu­re, ko­je, me­đu­tim, po­što
ne­ma de­li­mič­nih kul­tu­ra, op­sto­ja­va­ju kao je­
din­stve­ne kul­tu­re sa sop­stve­nom hi­je­rar­hi­jom
vred­no­sti. Ta­kve su ma­njin­ske kul­tu­re ko­je ja
de­li­mič­no u teh­nič­kom smi­slu na­zi­vam rub­
nim kul­tu­ra­ma.
- Da li su ne­ki od sa­vre­me­nih glo­ba­li­za­cij­skih
pro­ce­sa iz­me­ni­li po­sto­je­će dru­štve­ne struk­tu­re u
mul­ti­na­ci­o­nal­nim kon­tek­sti­ma u smi­slu zna­če­nja i
po­jav­no­sti poj­mo­va cen­tar-pe­ri­fe­ri­ja, glo­bal­no-lo­
DIJALOZI
kal­no, na­še-stra­no, pa sa­mim tim i u smi­slu od­
re­đe­nja knji­žev­no­sti kao ma­njin­ske ili ve­ćin­ske?
Na­i­me, da li se dis­kurs o rub­nim kul­tu­ra­ma me­nja
u vre­me­nu glo­ba­li­za­ci­je, u ko­jem je, na ne­ki na­čin,
sve cen­tar i sve pe­ri­fe­ri­ja?
- Mi­slim da sam od­go­vo­rio već i na ovo pi­ta­
nje. Ja ne stre­pim od glo­ba­li­za­ci­je, jer ve­ru­jem
da ona ne mo­že otu­pe­ti oštri­nu na­ci­o­nal­nih,
pa i ma­njin­skih kul­tu­ra uko­li­ko su te kul­tu­re
u sta­nju da stva­ra­ju vred­no­sti. Sve se na­i­me
svo­di na to ka­ko stvo­ri­ti, a po­go­to­vu ka­ko pre­
po­zna­ti i odr­ža­va­ti kul­tu­ru. Za­pa­že­no je da u
ne­kim kul­tur­nim sre­di­na­ma te­o­ri­ja pre­o­vla­
da­va, na­ro­či­to u od­no­su na kon­ven­ci­o­nal­ne
for­me kul­tur­nog stvara­la­štva. Čak je ne­ko za­
be­le­žio da te­o­ri­ja te­ro­ri­še knji­žev­nost. To na­
rav­no ni­je tač­no, ali je in­di­ka­tiv­no mi­šlje­nje.
Čo­vek ho­će da raz­um ­ e svo­je me­sto u sve­tu;
za­to se svo­jim pi­ta­nji­ma obra­ća umet­no­sti, u
po­sled­njim de­ce­ni­ja­ma sve vi­še te­o­ri­ji. Ali po­
sto­je obla­sti kul­tu­re ko­je u ime svo­je slo­bo­de
iz­mi­ču te­o­ri­ji. To je do­bro. Iz­me­đu osta­log su
ta­kve i ma­njin­ske kul­tu­re. Mno­gi su... iz­me­đu
osta­lih i ja sam po­ku­šao u ne­ko­li­ko na­vra­ta da
opi­šem te­o­ri­ju ma­njin­skih knji­žev­no­sti i kul­
tu­ra, ali sam, kao i mno­gi dru­gi, do­šao za­pra­
vo sa­mo do pi­ta­nja o to­me da li po­sto­ji te­o­ri­ja
ma­njin­ske knji­žev­no­sti i kul­tu­re. Do­bro je što
se to pi­ta­nje mo­že po­sta­vi­ti. Ne­ko će do­če­ka­
ti i od­go­vor na to pi­ta­nje. U po­sled­nje vre­me
mno­gi do­vo­de u pi­ta­nje po­sto­ja­nje ma­njin­ske
ma­đar­ske knji­žev­no­sti tvr­de­ći da po­sto­ji sa­mo
jed­na ma­đar­ska knji­žev­nost a ona se stva­ra na
me­đu­sob­no ge­o­graf­ski uda­lje­nim me­sti­ma. To
je u ap­strakt­nom smi­slu tač­no, ali se do­vo­di u
pi­ta­nje isto­rij­ski. Isto­rij­ski po to­me što se ma­
njin­ske knji­žev­no­sti uvek stva­ra­ju iz­me­đu ma­
tič­ne i ve­ćin­ske kul­tu­re, a to „iz­me­đu“ zna­či
da stva­ra­ju po­se­ban od­nos pre­ma sop­stve­noj i
tu­đoj tra­di­ci­ji, pre­ma sop­stve­noj i stra­noj kul­
tu­ri. Nji­ho­va vred­no­sna struk­tu­ra je u za­vi­sno­
sti od na­či­na na ko­ji uspe­va­ju da ob­ra­de ove
uti­ca­je, to jest da ot­kri­ju se­be u toj po sve­mu
spe­ci­fič­noj kul­tur­noj i in­te­lek­tu­al­noj, pa i eg­zi­
sten­ci­ja­noj si­tu­a­ci­ji.
- Kao mo­žda naj­bol­ni­je, go­to­vo op­šte me­sto hi­po­
te­tič­ne to­po­gra­fi­je ma­njin­skih kul­tu­ra na­ve­li ste
od­su­stvo di­ja­lo­ga... Is­ku­stvo nas uči da je od­su­stvo
di­ja­lo­ga naj­če­šće dvo­smer­no mo­ti­vi­sa­no, ne­ret­
ko pod­stak­nu­to od­no­som ve­ćin­ske kul­tu­re pre­ma
ma­njin­skoj... Upra­vo od­su­stvo di­ja­lo­ga vi­de­li ste
kao ne­na­dok­na­div i du­go­ro­čan gu­bi­tak ko­ji kul­
tu­ra­ma do­no­si ve­zi­va­nje za pro­vin­ci­jal­no... Da li,
da­kle, pro­blem na re­la­ci­ji ne­po­sto­ja­nje di­ja­lo­ga -
ve­zi­va­nje za pro­vin­ci­jal­no ima po­ten­ci­jal op­šteg
va­že­nja i da li kul­tu­ra ko­ja ne ko­mu­ni­ci­ra sa okru­
že­njem i ti­me se opre­de­lju­je za kon­cept za­tvo­re­no­
sti uop­šte ima bu­duć­nost?
- Ma­njin­ske knji­žev­no­sti i kul­tu­re, po de­fi­ni­ci­
ji, pa i po ono­me što sam o nji­ho­vom po­lo­ža­
ju iz­me­đu dve­ju, pa mo­žda čak i vi­še, kul­tu­ra
ma­lo­pre re­kao, ne mo­gu bi­ti za­tvo­re­ne, to ni­
kad ni­su ni bi­le. Bar ne u ono­me što su stvo­ri­
li kao stvar­nu knji­žev­nu i kul­tur­nu vred­nost.
Od­su­stvo raz­u­me­va­nja tog spe­ci­fič­nog „iz­me­
đu“ po­lo­ža­ja ne­mi­nov­no do­vo­di do od­su­stva
di­ja­lo­ga a sa­mim tim do pro­vin­ci­ja­li­za­ci­je, što
je ve­ro­vat­no sa­mo dru­go ime za za­tvo­re­nost
kul­tur­nog ži­vo­ta. Pro­vin­ci­ja­li­zam, zna se, ni­je
ge­og­ raf­ski po­jam ne­go je spe­ci­fič­no sta­nje du­
ha ko­je pro­iz­i­la­zi upra­vo iz od­su­stva di­ja­lo­ga,
od­no­sno iz du­hov­ne i in­te­lek­tu­al­ne za­tvo­re­
no­sti. Na­rav­no, za di­ja­log su po­treb­ni uče­sni­
ci di­ja­lo­ga, a bi­ti uče­snik di­ja­lo­ga uslo­vlje­no
je raz­u­me­va­njem ono­ga dru­go­ga, a ujed­no i
otvo­re­no­šću sosp­tve­nog mi­šlje­nja. Za­i­sta svi
mi­sle da nas di­ja­log spa­sa­va; zbog to­ga mno­
304

gi go­vo­re o neo­p­hod­no­sti di­ja­lo­ga, ali je ma­nje
onih ko­ji su želj­ni di­ja­lo­ga i ko­ji su sprem­ni da
uđu u di­ja­lo­šku si­tu­ac­ i­ju. Opet ću Vam po­no­
vi­ti jed­nu do­set­ku Er­vi­na Šin­ka. Pre vi­še de­
ce­ni­ja bi­lo je u mo­di go­vo­ri­ti o dvo­je­zič­no­sti.
Ta­da je Šin­ko na jed­nom sa­stan­ku na ko­jem se
o to­me ras­pra­vlja­lo re­kao: „Dvo­je­zič­nost kod
nas zna­či da mi Ma­đa­ri na­u­či­mo srp­ski“. Je­zik
je ma­te­ri­ja ko­ju kul­tu­ra u svim svo­jim seg­men­
ti­ma „ob­ra­đu­je“; bez zna­nja, ili bar de­li­mič­nog
po­zna­va­nja, je­zi­ka dru­go­ga di­ja­log se svo­di
na mo­no­lo­ge ko­ji mo­gu da do­pu­nju­ju je­dan
dru­go­ga, mo­gu da bu­du i u sa­gla­sno­sti, ali to
ne zna­či da se me­đu­sob­no raz­u­me­ju, jer ni­su
ugra­đe­ni u ko­mu­ni­ka­tiv­nu si­tu­a­ci­ju ko­ju na­zi­
va­mo di­ja­lo­gom.
- Te­o­r ij­ski pri­stup fe­no­me­nu ma­njin­ske kul­tu­re,
pre­ma Va­š em mi­šlje­nju, za­sno­van je na svo­j e­-
vr­snom her­me­ne­u­tič­kom pa­ra­dok­su. Šta sve za­i­sta
ne­do­sta­je si­ste­mi­ma rub­nih kul­tu­ra i šta za­pra­vo
pod­ra­zu­me­va raz­u­me­va­nje „hen­di­ke­pa“ ovih kul­
tu­ra i knji­žev­no­sti? U ovom kon­tek­stu po­mi­nja­li
ste ne­u­te­me­lje­nost in­sti­tu­ci­ja, ar­ha­ič­nost i kva­re­
nje je­zi­ka kao i spe­ci­fič­nu am­bi­va­len­ci­ju ka­rak­te­
ri­stič­nu za rub­ne pro­sto­re...
- Po me­ni ma­njin­ska kul­tu­ra ni­je po to­me spe­
ci­fič­na što je „ma­nja“. Od če­ga bi bi­la „ma­nja“?
U od­no­su na ma­tič­nu kul­tu­ru ni­je „ma­nja“, jer
je po svo­jim stvar­nim vred­no­sti­ma njen deo,
u od­no­su na ve­ćin­sku kul­tu­ru opet je sa­mo
broj­ča­no „ma­nja“. To zna­či da pri­pa­da­ti kao
pi­sac, kao in­te­lek­tu­a­lac, kao stva­ra­lac u mno­
gim obla­sti­ma kul­tu­re ma­njin­skom na­ro­du ni­
je ni­ka­kav gu­bi­tak, ni­ti je „hen­di­kep“ u osnov­
nom zna­če­nju ove re­či. Mi­slim da je po­lo­žaj
ma­njin­skog pi­sca u do­ba ko­je sve vi­še is­po­lja­
va raz­u­me­va­nje za po­tre­bu di­ja­lo­ga, za otvo­
re­nost pre­ma tu­đem i stra­nom, na ne­ki na­čin
305
DIJALOZI
po­vla­šćen po­lo­žaj upra­vo zbog to­ga što se u
tom po­lo­ža­ju re­a­li­zu­je ono što sam ja na­zvao
du­hov­nom si­tu­a­ci­jom „iz­me­đu“. Odav­no go­
vo­rim o to­me ka­ko je osnov­ni ža­nr ma­njin­skog
stva­ra­la­štva kom­pa­ra­ci­ja. Naj­zna­čaj­ni­je stu­di­
je ko­je su ob­ja­vi­li re­ci­mo pro­fe­so­ri Ka­te­dre za
ma­đar­ski je­zik i knji­žev­nost su u stva­ri kom­pa­
ra­tiv­ne stu­di­je. Pri­tom iz­me­đu osta­lih mi­slim
na in­spi­ra­tiv­ne stu­di­je Ka­ro­lja Jun­ga iz obla­sti
kom­pa­ra­tiv­nog fol­klo­ra kao i na kom­pa­ra­tiv­ne
stu­di­je aka­de­mi­ka Imrea Bo­ri­ja o za­jed­nič­kim
te­ma­ma ma­đar­ske i ju­žno­slo­ven­skih knji­žev­
no­sti (po­seb­no me­sto pri­pa­da nje­go­vim iz­u­
ča­va­nji­ma srod­no­sti srp­ske i ma­đar­ske avan­
gard­ne knji­žev­no­sti)...
- Go­vo­re­ći o ma­njin­skom kul­tur­nom ka­no­nu ko­ji
po­či­va na kon­flik­tu iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog i mo­
der­nog, tra­ga­nje ma­njin­skih knji­žev­no­sti i kul­
tu­ra za sop­stve­nim iden­ti­te­tom de­fi­ni­sa­li ste kao
„ne­pre­kid­no tra­ga­nje za sa­mo­de­fi­ni­šu­ćim me­ta­
fo­ra­ma“... Ka­ko bi u tom smi­slu mo­gla iz­gle­da­ti
ide­al­na pro­jek­ci­ja sa­mo­de­fi­ni­šu­ćih i de­fi­ni­šu­ćih
sta­vo­va jed­ne zre­le kul­tu­re (bi­lo da je reč o ma­
njin­skoj ili ve­ćin­skoj) u od­no­su na je­zik, kon­stru­
i­sa­nje sli­ka „o na­ma“ i sli­ka „o dru­gi­ma“, shva­ta­
nja tra­di­ci­je i mo­der­no­sti...
- Ma­đar­ska ma­njin­ska kul­tu­ra i knji­žev­nost
su u stal­nom tra­ga­nju za sop­stve­nom de­fi­ni­ci­
jom. To tra­ga­nje od­re­đu­je i nje­nu isto­ri­ju. Du­
go se ve­ro­va­lo da ma­đar­ska kul­tu­ra u Voj­vo­di­
ni ne­ma svo­ju tra­di­ci­ju. O to­me su na­du­gač­ko
ra­spra­vlja­li za­čet­ni­ci ma­đar­ske knji­žev­no­sti
na ovim pro­sto­ri­ma u pr­voj po­lo­vi­ni pro­šlo­ga
ve­ka. Pro­šle su de­ce­ni­je u tim ras­pra­va­ma dok
se ni­je sti­glo da sa­zna­nja da ta tra­di­ci­ja po­sto­ji
sa­mo je tre­ba pre­po­zna­ti. Pre­po­zna­ti u do­ku­
men­ti­ma iz pro­šlih vre­me­na, ali je pre­po­zna­ti
i u sa­zna­nju da je kul­tu­ra, pa ta­ko i ma­njin­ska,
DIJALOZI
u ne­pre­kid­noj raz­me­ni sa dru­gim kul­tu­ra­ma.
Ta ne­pre­kid­na „tr­go­vi­na“ zna­ci­ma i svoj­stvi­ma
kul­tur­nog stva­ra­la­štva pod­jed­na­ko je vi­dlji­va
na pla­nu knji­žev­no­sti i je­zi­ka, po­zo­ri­šnog i li­
kov­nog, te mu­zič­kog stva­ra­la­štva, ali i u obla­
sti­ma na­rod­nog stva­ra­la­štva. Ot­kri­va­nje sop­
stve­ne tra­di­ci­je je ujed­no i ot­kri­va­nje mno­gih
re­zul­ta­ta ove raz­me­ne, ili „tr­go­vi­ne“. U tom
kon­tek­stu tre­ba po­sma­tra­ti kon­flikt tra­di­ci­o­
nal­nog i mo­der­nog, što je du­bo­ko ute­me­lje­no
u ka­non ma­đar­ske ma­njin­ske knji­žev­no­sti, ali
je vid­no pri­sut­no i u dru­gim kul­tu­ra­ma i knji­
žev­no­sti­ma. Pri­tom je bit­no de­fi­ni­sa­ti ka­ko
tra­di­ci­o­nal­no, ta­ko i mo­der­no. Ja te poj­mo­ve
upo­tre­blja­vam vi­še sim­bo­lič­no ne­go te­o­rij­
ski. Mno­gi su opi­sa­li, pa i do­ži­ve­li taj kon­flikt,
mno­gi su knji­žev­ni opu­si sa­gra­đe­ni upra­vo na
tom kon­flik­tu. Nje­ga za­pra­vo i ne tre­ba raz­
re­ša­va­ti. Mo­der­no ne do­vo­di u pi­ta­nje tra­di­
ci­ju, ni­ti se tra­di­ci­ja su­prot­sta­vlja mo­der­nom.
Oni su u sa­dej­stvu. Mo­der­no „bi­ra“ svo­ju tra­
di­ci­ju, a tra­di­ci­ja uti­če na to­ko­ve mo­der­nog.
Nji­hov su­kob za­pra­vo ni­je ni te­o­rij­ski, ni­ti je
isto­rij­ski pro­blem, on je pre sve­ga pri­li­ka da
se kri­tič­ki sa­gle­da­ju to­ko­vi ka­ko sta­rih, ta­ko
i no­vih to­ko­va u isto­ri­ji knji­žev­no­sti. Kri­tič­ki
go­vo­ri­ti o tom su­ko­bu je put za raz­u­me­va­nje
pra­vih knji­žev­nih i kul­tur­nih vred­no­sti.
- Jed­na od go­to­vo op­se­siv­nih knji­žev­no ese­ji­stič­
kih te­ma Da­ni­la Ki­ša bi­la je te­ma raz­li­či­to­sti i
su­sre­ta sa dru­gim, stra­nim... U nje­go­vom vred­
no­snom po­ret­ku upra­vo je knji­žev­nost ka­dra da
pre­o­bli­ku­je po­sto­je­će si­ste­me po­ni­šta­va­njem jed­
no­o­bra­znog i ba­nal­nog. Na ža­lost, knji­žev­nost je
če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­na kao po­li­gon na ko­jem se
ma­ni­fe­stu­ju i su­ko­blja­va­ju na­ci­o­na­li­stič­ke ten­zi­
je raz­li­či­tih kul­tu­ra. Ka­ko Vi vi­di­te Ki­šov stav po
ko­jem je osnov­ni vid is­po­lja­va­nja na­ci­o­na­li­zma
„do­mi­na­ci­ja je­zi­kom i kroz je­zik“?
- De­lo Da­ni­la Ki­ša je du­bo­ko ugra­đe­no u tki­
vo ma­đar­ske knji­žev­no­sti u Voj­vo­di­ni. Ne sa­mo
zbog nje­go­vog zna­nja ma­đar­skog je­zi­ka i knji­
žev­no­sti, ne­go i zbog to­ga što su nje­go­vi po­gle­di
na knji­žev­nost, pa i na po­li­ti­ku, na­i­šli na plod­no
tle u ovoj kul­tu­ri. Nje­go­va de­la ne sa­mo da su
ov­de pre­vo­đe­na i štam­pa­na; u ne­ko ne ta­ko da­
le­ko do­ba nje­go­ve knji­ge su pred­sta­vlja­le do­bru
šver­cer­sku ro­bu pre­ma ta­da­šnjoj Ma­đar­skoj...
Ima me­đu­tim je­dan stav Da­ni­la Ki­ša ko­ji go­vo­ri
o to­me ka­ko on ne vo­li ni­ka­kvu ma­njin­sku knji­
žev­nost, ni na­ci­o­nal­nu, ni fe­mi­ni­stič­ku, ni re­gi­o­
nal­nu, što je pot­pu­no ra­zu­mlji­vo, jer je on vo­leo
pre sve­ga knji­žev­nost bez ogra­ni­ča­va­ju­ćih atri­
bu­ta. To nje­go­vo ve­ro­va­nje u moć knji­žev­no­sti
je i dan-da­nas iz­u­zet­no ak­tu­el­no. Knji­žev­nost,
ona pra­va, na­rav­no ne mo­že bi­ti zlo­u­po­tre­blja­
va­na. Ona to po svo­joj pri­ro­di ne do­zvo­lja­va.
Zlo­u­po­tre­blja­va se sla­ba knji­žev­nost, ona ko­ja
je bez­vred­na pa sto­ga do­zvo­lja­va, čak i pri­zi­va
zlo­u­po­tre­bu. Ja ne znam vred­no knji­žev­no de­
lo ko­je bi ma­ni­fe­sto­va­lo na­ci­o­na­li­stič­ke ten­zi­je.
Na­ci­o­na­li­zam je po Da­ni­lo Ki­šu, a i po mno­gim
dru­gim pi­sci­ma i in­te­lek­tu­al­ci­ma, naj­o­bič­ni­ja
glu­post. A i ba­nal­na, bez­vred­na knji­ga je ta­ko­đe
glu­post. U to­me se to dvo­je na­la­ze i me­đu­sob­no
do­pu­nju­ju. „Do­mi­na­ci­ja je­zi­kom i kroz je­zik“
se upra­vo is­po­lja­va u ovoj glu­po­sti u me­đu­sob­
noj za­vi­sno­sti ba­nal­nog i nje­go­ve upo­tre­be kroz
go­vor o ne­kim su­per­i­or­no­sti­ma, ko­jih za­pra­vo
ne­ma, o ne­kim isto­rij­skim do­ga­đa­ji­ma ko­ji se
na­mer­no po­gre­šno tu­ma­če...
- Da li će knji­žev­nost 21. ve­ka biti do­volj­no mo­
ćan me­dij da kre­i­ra no­vu, otvo­re­nu i in­ter­kul­tu­
ral­nu ko­mu­ni­ka­cij­sku sen­zi­bil­nost?
- O knji­žev­no­sti 21. ve­ka zna­mo za sa­da ma­lo,
tek je pro­šla jed­na de­ce­ni­ja... 21. vek u mno­
gim seg­men­ti­ma je na­sta­vak su­mor­nog 20. ve­
306

ka. Po­ne­kad imam uti­sak da još ni­smo do­šli
do kra­ja 20. ve­ka, nje­go­vih ra­to­va, na­ka­rad­nih
ide­o­lo­gi­ja, te­ro­ri­zma, to­ta­li­ta­ri­zma i uti­ca­ja taj­
no­vi­tih ener­gi­ja... Da li mi da­nas za­i­sta ži­vi­mo
u 21. ve­ku? Kad je 20. vek ka­len­dar­ski pre­sta­jao
ra­đa­la se na­da u na­ma, na­da ko­ja ni­je bi­la sa­
svim od­re­đe­na, ali je bi­la pri­sut­na... Ja sam ta­da
ob­ja­vio knji­gu pod na­slo­vom Šta no­si­mo sa so­
bom? mi­sle­ći upra­vo na tu na­du. Ve­ro­vao sam
da kaf­ki­jan­ski svet 20. ve­ka ne no­si­mo sa so­bom
u no­vi vek. Ta mo­ja na­da me po­ma­lo iz­da­je.
Stal­no mi se či­ni da još uvek ži­vi­mo u pro­šlom
ve­ku. To na­rav­no ni­je neo­bič­no. Če­sto se go­vo­
ri o du­žem osam­na­e­stom ve­ku, kao ve­ku ide­ja,
ili o de­vet­na­e­stom ve­ku, kao ve­ku ot­kri­ća... Ne
tre­ba se ču­di­ti pro­du­že­nju dva­de­se­tog u sle­de­ći
vek, ali tre­ba bi­ti po­ma­lo za­bri­nut. To ni­je pro­
du­že­tak ta­kvog kva­li­te­ta ka­kvim su pro­du­že­tak
ra­ni­jih ve­ko­va do­ži­vlja­va­li na­ši pre­ci...
- Ni­je li upra­vo voj­vo­đan­ski kul­tur­ni kon­tekst in­di­
ka­ti­van u smi­slu od­go­vo­ra na pro­blem su­o­ča­va­nja
sa iza­zo­vom i iz­bo­rom: in­ter­kul­tu­ral­ni di­ja­log ili
skup mo­no­lo­ga u stal­nom pri­zi­va­nju i iš­če­ki­va­nju
di­ja­lo­ga?... Da li je voj­vo­đan­sku kul­tu­ru u vre­me­
nu ko­je do­la­zi mo­gu­će pre­po­zna­ti kao otvo­re­nu
i in­ter­kul­tu­ral­no ko­mu­ni­ka­tiv­nu ili ge­to­i­zi­ra­nu,
kul­tu­ru več­nih mo­no­lo­ga uvek iz­no­va oprav­da­
va­nu do­bro po­zna­tom, „bez­bed­nom“ ka­te­go­ri­jom
mul­ti­kul­tu­ra­li­zma?
- In­ter­kul­tu­ral­nost, mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, to­le­
ran­ci­ja su poj­mo­vi ko­je je od kul­tu­re pri­gra­bi­
la po­li­ti­ka, ona ko­ja ih ko­ri­sti za dnev­ne, da ne
ka­žem stra­nač­ke po­tre­be. Ti­me se kr­nje oštri­
ne ovih poj­mo­va. Ne ka­žem da pri to­me po­li­
ti­ka ima ne­ku zad­nju na­me­ru, ma­da ni to ni­je
is­klju­če­no, ali ka­žem da su ovi poj­mo­vi za­slu­
ži­li da bu­du is­pu­nje­ni sa­dr­ža­jem u sve­ko­dnev­
nom ži­vo­tu, u sva­ko­dnev­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, u
307
DIJALOZI
od­no­si­ma iz­me­đu za­jed­ni­ca ko­je ži­ve za­jed­no
i ko­je ni­su op­te­re­će­ne ni ba­nal­no­sti­ma is­ti­ca­
nja sop­stve­ne ve­li­či­ne, ni pro­vin­ci­ja­li­zmom,
ni­ti za­tva­ra­njem u sop­stve­na dvo­ri­šta. Iz­me­
đu osta­log na kra­ju pro­šlog ve­ka sam se na­dao
da će vre­me ko­je do­la­zi stvo­ri­ti ne po­li­tič­ku
ne­go ži­vot­nu po­tre­bu za stva­ra­njem tih sa­dr­
ža­ja. Na­rav­no „in­ter­kul­tu­ral­ni di­ja­log“, ali pri
to­me tre­ba zna­ti da sa­mo čo­vek go­vo­ri. Go­vo­
ri kroz svo­ja de­la i go­vo­ri o se­bi ono­me dru­
go­me, ono­me stran­cu, o ko­jem isto go­vo­ri...
To ni­je svoj­stvo pri­ro­de. A šta ako onaj dru­gi
taj nje­gov go­vor, upr­kos do­broj vo­lji, ne razu­­
me. Tu nam je pre­vod od ve­li­ke ko­ri­sti, ali se
pi­tam u kon­tek­stu in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­
ci­je da li do­volj­no ula­že­mo u pre­vo­di­o­ce, da
li ih do­volj­no po­štu­je­mo. Pre­vo­di­lac je, ka­ko
je pe­snik re­kao, usa­mlje­nik za dru­go­ga. On
je taj ko­ji ula­že svo­je vre­me i zna­nje, svo­ju
in­te­li­gen­ci­ju i ži­vot u stva­ra­nje uslo­va za in­
ter­kul­tu­ral­ni di­ja­log. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam se
de­lom osla­nja upra­vo na nje­gov rad. Pre­vo­di­
lac je je­dan od „či­ni­la­ca“ ko­ji nas vo­de pre­ma
stran­cu i dru­go­me i ko­ji nas či­ne otvo­re­ni­ma.
I ni­je ni­ka­kav pa­ra­doks ako us­tvr­dim da nas
upra­vo pre­vo­di­lac či­ni to­le­rant­ni­ma i ujed­no
nas upo­zo­ra­va na neo­p­hod­nost spo­zna­je sop­
stve­nog po­lo­ža­ja ka­ko u sve­tu ta­ko i u kul­tu­ri.
Mi­slim da ne­ću re­ći ni­šta no­vo ako ka­žem da
su knji­žev­ni pre­vo­di­o­ci kod nas za­po­sta­vlje­ni,
da su na „ru­bu“ dru­štve­nog in­te­re­sa, što ni­je
do­bro, jer ima te­ške po­sle­di­ce upra­vo u pro­
ce­si­ma pu­nje­nja sa­dr­ža­jem in­ter­kul­tu­ral­no­sti
i mul­ti­kul­tu­ral­no­sti, kao i u od­vi­ja­nju in­ter­
kul­tu­ral­nog di­ja­lo­ga. To su poj­mo­vi ko­je ta­
ko ra­do i na­ši­ro­ko upo­tre­blja­va­mo. A či­ni­mo
ma­lo da se oni stvar­no ostva­re. Da su pre­vo­di­
o­ci pri­tom na „ru­bu“ tre­ba shva­ti­ti do­slov­no,
a ne sim­bo­lič­ki, ka­ko sam taj po­lo­žaj opi­sao i
pret­hod­nim od­go­vo­ri­ma.
KOORDINATE
308
309

fotografija: Vladimir Pavić

KOORDINATE
Val­ter Bur­kert
Po­lis i
po­li­te­i­zam*1
Op­šta raz­ma­tra­nja
Pi­sa­ti isto­ri­ju grč­ke re­li­gi­je zna­či na­bra­ja­ti
mno­go­broj­ne bo­go­ve jed­nog za dru­gim. Za­da­tak
isto­ri­je re­li­gi­je iz­gle­da da se ras­pa­da u isto­ri­ju in­
di­vi­du­al­nih bo­žan­sta­va. Ovo oprav­da­va i či­nje­ni­
ca da se grč­ki bo­go­vi ma­ni­fe­stu­ju kao in­di­vi­due,
a ova­kav me­tod po­tvr­đu­je i ja­sno­ća or­ga­ni­za­ci­je
* Pre­vod je iz­bor iz pe­tog po­gla­vlja knji­ge Wal­te­ra Bur­ker­
ta Gre­ek re­li­gion (Har­vard UP, Cam­brid­ge, Mas­sac­hus­sets,
1994, 9. iz­da­nje, str. 216-218; 246-260), ko­ja pred­sta­vlja en­
gle­ski pre­vod de­la Gri­ec­hische Re­li­gion der ar­cha­ischen und
kla­sischen Epoc­he, za ko­ji je sam autor na­pi­sao pred­go­vor i
re­vi­di­rao ga. Knji­gu je na en­gle­ski pre­veo John Raf­fan. Deo
ko­ji smo oda­bra­li sa­dr­ži oko 200 fu­sno­ta, ko­je smo ra­di pre­
gled­no­sti tek­sta i ka­ko ne bi­smo op­te­re­ći­va­li pre­vod obim­nim
kri­tič­kim apa­ra­tom iz­o­sta­vi­li. Za tran­skrip­ci­ju grč­kih ime­na
kon­sul­to­vao sam rad D. Sa­lo­pe­ka Tran­skrip­ci­ja i adap­ta­ci­ja
grč­kih ime­na, La­ti­na et Gra­e­ca, Za­greb 1986, Vil­ha­rov pre­
vod Reč­ni­ka grč­kih i la­tin­skih pi­sa­ca sred­njeg ve­ka (Bu­hvald,
Hol­veg I Princ), Vuk Ka­ra­džić, Be­og­ rad s.a. i Isto­ri­ju he­len­ske
knji­žev­no­sti dr Mi­lo­ša N. Đu­ri­ća, Be­o­grad 1986, prim.prev.
UDC 255.2
sve­do­čan­stva. Ov­de, me­đu­tim, po­sto­ji opa­snost od
fun­da­men­tal­nog ne­spo­ra­zu­ma, kao da je po­li­te­i­
stič­ka re­li­gi­ja su­ma mno­gih in­di­vi­du­al­nih re­li­gi­ja:
po­vre­me­no se za­i­sta go­vo­ri o re­li­gi­ji Ze­u­sa, re­li­gi­ji
Apo­lo­na i re­li­gi­ji Di­o­ni­sa. To što se oni po­ne­kad
sre­ću u is­toj ple­men­skoj za­jed­ni­ci ili u istom gra­du
iz­gle­da kao slu­čaj­nost. Na­u­ci osta­je sa­mo da ana­
li­zi­ra ele­men­te. Me­đu­tim, i ov­de va­ži da je ce­li­na
vi­še ne­go su­ma de­lo­va.
Po­li­te­i­zam zna­či da se mno­gi bo­go­vi po­štu­ju
ne sa­mo na istom me­stu i u isto vre­me, ne­go i od
stra­ne iste za­jed­ni­ce i istog po­je­din­ca. Sa­mo to­ta­
li­tet bo­go­va kon­sti­tu­i­še bo­žan­ski svet. Ko­li­ko god
da bi se jed­nom bo­gu po­kla­nja­lo pa­žnje, on ne bi
ni­ka­da do­vo­dio u sum­nju eg­zi­sten­ci­ju ne­kog dru­
gog bo­ga. Svi su oni be­smrt­ni. Ne­ma lju­bo­mor­nog
bo­ga kao u ju­deo-hri­šćan­skom ve­ro­va­nju. Fa­tal­no
je bo­ga pre­vi­de­ti. Za vre­me žr­tve­nog fe­sti­va­la u vi­
no­gra­di­ma Oj­nej za­bo­ra­vlja Ar­te­mi­du, bo­gi­nju di­
vljeg se­o­skog pre­de­la, i ona se sve­ti ti­me što ve­par
310

upa­da u kul­ti­vi­sa­ne plan­ta­že iz di­vlji­ne. Hi­po­lit
zna da je ve­zan za Ar­te­mi­du, de­vi­čan­sku bo­gi­nju
lo­va, i Afro­di­ta mu to ne­će za­me­ri­ti. Ali kad je on
oma­lo­va­ži i iz­vrg­ne po­ru­zi, nje­na osve­ta je stra­
ho­vi­ta, a Ar­te­mi­da ne­će in­ter­ve­ni­sa­ti u nje­go­vu
ko­rist. »Ta­kav je obi­čaj me­đu bo­go­vi­ma: ni je­dan
se ne­će su­prot­sta­vi­ti vo­lji ono­ga dru­gog; ra­di­je se
po­vla­či.» Za­ne­ma­ri­ti ili pre­zre­ti bo­ga zna­či uma­
nji­ti bo­gat­stvo sve­ta i upra­vo zbog to­ga i pu­ni­nu
čo­ve­ka. Sa­vet ko­ji je Pla­ton dao svo­me pre­stro­gom
uče­sni­ku Kse­no­kra­tu bio je – žr­tvuj Ha­ri­ta­ma.
Ovo pred­sta­vlja da­le­ko vi­še od ša­lji­vog mit­skog
na­či­na iz­ra­ža­va­nja. Či­nje­ni­ce kul­ta su ne­po­gre­ši­
ve: na fe­sti­va­li­ma bo­go­va žr­tva se re­dov­no pri­re­
đu­je ne sa­mo jed­nom bo­gu, ne­go či­ta­vim gru­pa­ma
bo­go­va. Atič­ki žr­tve­ni ka­len­da­ri ovo po­tvr­đu­ju u
oso­bi­toj me­ri, čak i u po­gle­du in­di­vi­du­al­nih se­la –
o gra­du kao ce­li­ni da se i ne go­vo­ri. Na fe­sti­va­lu u
Ele­u­si­ni, na pri­mer, oni ko­ji tre­ba da pri­me žr­tvu
su: Te­mi­da, Ze­us Her­ke­i­os, De­me­tra, Fe­re­fa­ta1, se­
dam he­ro­ja, He­sti­ja, Ate­na, Ha­ri­te, Her­mes, He­ra
i Ze­us, i na kra­ju Po­sej­don i Ar­te­mi­da. U sre­di­štu
sto­je dve bo­gi­nje sa svo­jim he­ro­ji­ma, okru­že­ne sa
sva­ke stra­ne go­spo­da­ri­ma sve­tog ga­ja i og­nji­šta.
Te­mi­da, ote­lo­vlje­nje sa­kral­nog za­ko­na, za­po­či­nje
žr­tvo­va­nje, a Ate­na se ne mo­že is­klju­či­ti. Ha­ri­te
i Her­mes pred­vo­de agon, sle­de dva naj­vi­ša bo­
žan­stva, a na kra­ju Po­sej­don i Ar­te­mi­da do­bi­ja­ju
vla­sti­ti hram u ele­u­sin­skom sve­ti­li­štu. Ka­da se u
knji­žev­noj tra­di­ci­ji po­mi­nje ka­ko De­me­tra i Di­o­
nis pri­ma­ju da­ro­ve na Ha­loa fe­sti­va­lu, a za­tim se
na istom fe­sti­va­lu po­me­ne sve­ča­na po­vor­ka u čast
Po­sej­do­na, ili ka­da po­sled­njeg da­na di­o­ni­zij­skih
an­te­ste­ri­ja žr­tvu pri­ma Her­mes Chtho­ni­os, pret­
po­stav­ka o se­kun­dar­noj kom­bi­na­ci­ji ni­ka­ko ni­je
je­di­ni le­gi­ti­man i re­le­van­tan pri­stup pro­ble­mu, jer
to ko­ji bog je pri­do­dat ni­ka­ko ni­je je­di­no pi­ta­nje
1 Phe­rep­ha­ta je atič­ka for­ma od Pher­sep­ho­ne, odn. Per­se­fo­ne,
prim. prev.
311
KOORDINATE
ko­je se mo­že po­sta­vi­ti. Na Di­o­ni­zi­ja­ma je «hor sla­
vio dru­ge bo­go­ve, a po­seb­no dva­na­est bo­go­va sa
nji­ho­vim ple­so­vi­ma».
Te­me­nos pri­pa­da uglav­nom jed­nom bo­gu, ali
na nje­mu se mo­gu po­di­ći i sta­tue dru­gih bo­go­va,
kao što je Prak­si­te­o­lo­va sta­tua Her­me­sa sta­ja­la u
He­ri­nom hra­mu u Olim­pi­ji. Mo­gu­će je, ta­ko­đe,
usta­no­vi­ti za­vet­ne da­ro­ve dru­gim bo­go­vi­ma, pa
im se ta­ko mo­li­ti na sa­mom tom me­stu. Ta­ko sta­
tu­et­ a Apo­lo­na mo­že bi­ti po­sve­će­na Ze­u­su ili se za­
vet­ni dar za Ze­u­sa u znak za­hval­no­sti za po­be­du
mo­že po­lo­ži­ti u Apo­lo­no­vom hra­mu; drev­ne kult­
ske sli­ke Afro­di­te i Her­me­sa sto­je u Apo­lo­no­vom
sve­ti­li­štu u Ar­gu. Po­ne­kad raz­li­či­ti bo­go­vi de­le isti
te­me­nos, a po­ne­kad čak i isti hram, kao što Ate­na
bo­ra­vi u do­mu Ereh­te­ja u Ati­ni. Sve­ti ga­je­vi i hra­
mo­vi vi­še bo­go­va če­sto se na­la­ze jed­ni po­red dru­
gih i stu­pa­ju u me­đu­sob­ne od­no­se ko­je ar­ti­ku­li­še
kult, a ovaj mo­že da po­ve­že i pro­stor­no uda­lje­na
sve­ti­li­šta, pa čak i vre­men­ski raz­dvo­je­ne fe­sti­va­le.
Struk­tu­ra­li­zam je od­ne­dav­no po­stao ne­ka vr­
sta za­štit­nog zna­ka za hu­ma­ni­stič­ke na­u­ke, a ovo
se od­ra­zi­lo i na pro­u­ča­va­nje grč­ke re­li­gi­je. Na­kon
što je Žorž Di­me­zil po­nu­dio mo­del po­ku­ša­va­ju­ći
da shva­ti in­do­e­vrop­ske bo­go­ve po­mo­ću si­ste­ma
«tri funk­ci­je», Žan-Pjer Ver­nan je, me­đu osta­li­ma,
iz­neo prin­cip po ko­jem pan­teon tre­ba po­sma­tra­
ti kao or­ga­ni­zo­va­ni si­stem, što po­vla­či de­fi­ni­sa­ne
od­no­se me­đu bo­go­vi­ma, kao ne­ku vr­stu je­zi­ka u
ko­jem bo­go­vi ne­ma­ju po­seb­nu eg­zi­sten­ci­ju, kao
ni po­je­di­nač­ne re­či u je­zi­ku. Znak u si­ste­mu za­
do­bi­ja zna­če­nje kroz svo­je raz­li­ko­va­nje od osta­lih
zna­ko­va, kroz im­pli­ka­ci­je i is­klju­či­va­nja, pa­ra­le­le
i an­ti­te­ze.
Opa­sno­sti kod ova­kvog pri­stu­pa su, na­rav­no, u
to­me što se isto­rij­ski da­ta re­al­nost si­lom is­kri­vlju­je
za vo­lju si­ste­ma i nje­go­ve lo­gič­ke struk­tu­re. Ova­
kvi od­no­si su do­bri za mi­šlje­nje, ali ih stvar­nost ne
sle­di uvek – osta­je iz­ve­sna tvr­do­gla­vost či­nje­ni­ca.
Baš kao što grč­ki duh ne po­sto­ji kao je­din­stve­na
KOORDINATE
i od­re­đe­na struk­tu­ra, ta­ko se ni grč­ki pan­teon ne
mo­že po­sma­tra­ti kao za­tvo­ren i har­mo­ni­čan si­
stem. Čak i ako si­stem mo­že opi­sa­ti po­seb­no sva­
ko me­sto i vre­me, pa čak i sva­kog po­jed­ni­ca, još
uvek bi ostao ne­sta­bi­lan i pun pra­zni­na, isto kao i
što is­ku­stvo sva­kog po­je­din­ca, upr­kos te­žnji ka ce­
lo­vi­to­sti, osta­je ne­po­ve­za­no i he­te­ro­ge­no. Po­seb­no,
bog se ne mo­že kon­stru­i­sa­ti ka­ko bi is­pu­nio pra­
zni­nu: nje­ga mo­ra­mo upo­zna­ti, on se mo­ra raz­ot­
kri­ti, pa ta­ko u igru ula­zi či­tav niz slu­čaj­nih či­ni­la­
ca. Je­zik po­li­te­i­zma mo­že se na­u­či­ti sa­mo pa­siv­no
– ona­kav ka­kav je bio; ne­mo­gu­će je nji­me ak­tiv­no
go­spo­da­ri­ti. Mo­že­mo tu­ma­či­ti ono što nam je do­
stup­no, ali se te­ško mo­gu odr­ža­ti po­stu­la­ti gra­ma­
ti­ke. Kon­glo­me­rat tra­di­ci­je ko­ji sa­či­nja­va re­li­gi­ju
svoj na­ro­čit ob­lik du­gu­je pre lu­kav­stvu bi­o­lo­gi­je
ne­go lu­kav­stvu uma. Ipak, ona pred­sta­vlja ne­is­cr­
piv pod­sti­caj za in­te­lek­tu­al­nu kre­a­tiv­nost, ma­da je
ova po sti­lu bli­ža pe­sni­ku ne­go mi­sli­o­cu.
So­c i­j al­n a funk­c i­j a kul­t a
1. Bo­go­vi iz­me­đu amo­ral­no­sti i za­ko­na
U bor­bi hri­šćan­stva pro­tiv pa­gan­skih bo­go­va
je­dan od naj­u­spe­li­jih ar­gu­me­na­ta bi­la je op­tu­žba
za ne­mo­ral­nost, jer ni bra­ni­o­ci sta­rog po­ret­ka
ni­su mo­gli a da ne pri­zna­ju nje­nu oprav­da­nost.
Naj­o­se­tlji­vi­ja tač­ka bi­le su neo­b­u­zda­ne lju­bav­ne
afe­re bo­go­va, a naj­vi­še je uz­ne­mi­ra­va­lo Ze­u­so­vo
svrg­nu­će vla­sti­tog oca. Gr­ci su sa­mi to­kom pret­
hod­nih ne­ko­li­ko ve­ko­va for­mu­li­sa­li kri­ti­ku ho­
mer­skih bo­go­va, ne na­šav­ši ni­šta bo­lje u nji­ho­vu
od­bra­nu do ne­uv­ er­lji­vog ale­go­ri­sa­nja. Raz­mi­šlja­
ju­ći o ovo­me, mo­der­ni is­tra­ži­vač se mo­že slo­ži­ti
sa pre­su­dom isto­ri­je, na­la­ze­ći upra­vo u mo­ral­
noj sla­bo­sti je­dan od glav­nih uzro­ka za pro­past i
ras­pa­da­nje drev­ne re­li­gi­je, na­la­ze­ći isto­vre­me­no
čud­no­va­to estet­sko uži­va­nje u amo­ral­no­sti Olim­
plja­na. Pro­blem je ov­de, ipak, da­le­ko kom­plek­sni­
ji i du­blji.
Kri­ti­ka Ho­me­ra je vr­lo sta­ra. «Pe­sni­ci mno­
go la­žu» zvu­či već kod So­lo­na kao po­slo­vi­ca2, a i
kod He­si­o­da pri­zna­nje Mu­za da zna­ju da go­vo­re
«mno­ge la­ži»3 iz­gle­da da je upe­re­no pro­tiv ho­mer­
skih pri­ča o bo­go­vi­ma. Pri kra­ju še­stog ve­ka ko­na­
čan i oštar sud for­mu­li­sao je Kse­no­fan: «Ho­mer i
He­siod su bo­go­vi­ma pri­pi­sa­li sve one stva­ri ko­je
me­đu lju­di­ma za­slu­žu­ju pre­kor i sra­mo­tu – kra­đu,
pre­lju­bu i uza­jam­no va­ra­nje».4 Pin­dar se dis­tan­ci­ra
od onih mi­to­va ko­ji bo­go­ve pred­sta­vlja­ju kao lju­
do­žde­re5. Kod Euri­pi­da bo­go­vi sa­mi se­be sta­vlja­ju
u sum­nju: «Ako bo­go­vi uči­ne bi­lo šta sra­mot­no,
on­da oni ni­su bo­go­vi»,6 a ka­da He­ra iz sit­ni­ča­ve
lju­bo­mo­re su­ro­vo uni­šti He­ra­kla, po­sta­vlja se pi­
ta­nje: «Ta­kvo­me bo­gu – ko bi se mo­lio?»7 Pla­to­nu
je bi­lo po­treb­no sa­mo da ove ni­ti po­ve­že i da ih
si­ste­ma­ti­zu­je da bi u svo­joj ide­al­noj dr­ža­vi sve ovo
za­bra­nio – oso­bi­to Ho­me­ra.8
Upr­kos sve­mu, naj­va­žni­ji grč­ki hra­mo­vi i naj­u­
zvi­še­ni­je skulp­tu­re bo­go­va bi­li su po­dig­nu­ti ge­ne­
ra­ci­ja­ma na­kon Kse­no­fa­na. Lju­di su se za­i­sta mo­
li­li ovim bo­go­vi­ma – grč­ka re­li­gi­ja je bi­la de­lat­na
osam­sto go­di­na na­kon Kse­no­fa­na i iš­če­zla je tek
kon­cem an­tič­kog sve­ta, pod ve­li­kim pri­ti­skom dr­
ža­ve. Ja­sno je, pre­ma to­me, da je kri­ti­ka do­ta­kla
sa­mo po­vr­ši­nu, ne i ko­re­ne.
Po­u­zda­no sred­stvo na­đe­no je u sle­de­ćoj ka­zu­
i­sti­ci: po­sto­ji te­o­lo­gi­ja pe­sni­ka u ko­ju se ne mo­ra
ve­ro­va­ti, a isto­vre­me­no, me­đu­tim, po­sto­ji te­o­lo­
gi­ja po­li­sa, ko­ja je u ve­li­koj me­ri gra­đan­ska du­
žnost. Po­sto­ji ta­ko­đe pri­rod­na te­o­lo­gi­ja fi­lo­zo­fa,
ko­ja po­la­že pra­va na isti­nu i ko­ja se mo­že po­sma­
2 So­lon, fr. 29 (West).
3 The­og­ o­nia, 27.
4 Kse­no­fan: Frag­men­ti pred­so­kra­to­va­ca, 21 b11.
5 Pin­dar, Olim­pij­ska 1, 52.
6 Euri­pid, fr. 292.7; upor. Ion, 436-51.
7 Euri­pid, Mah­ni­ti He­ra­klo, 1307 I d.
8 Resp., 377b-383c.
312

tra­ti ili u smi­slu in­te­lek­tu­al­ne pre­da­no­sti ili sa re­
zer­vom skep­ti­ka.
Za­pa­nju­ju­će je ov­de ono do če­ga mo­že­mo do­ći
jed­no­stav­nim za­klju­či­va­njem, a to je da je re­li­gi­
ja po­li­sa us­pe­la da po­stig­ne ono što svet bo­go­va
oči­to ni­je mo­gao: ute­me­lje­nje mo­ral­nog po­ret­ka.
Ari­sto­tel sar­ka­stič­no pri­me­ću­je da vla­dar tre­ba da
po­ka­že ve­li­ku po­bo­žnost «jer će na­rod ma­nje stra­
ho­va­ti od to­ga da pre­tr­pi ne­prav­du od lju­di ova­kve
vr­ste.»9 Još stra­šni­je zvu­či te­za ko­ja je iz­ne­ta u dra­
mi pot­kraj V sto­le­ća, a to je da su bo­go­ve pro­na­šli
pa­met­ni po­li­ti­ča­ri ka­ko bi lju­de pri­si­li­li da se po­
ko­ra­va­ju za­ko­ni­ma ko­ji­ma se ina­če ne bi po­ko­ra­
va­li.10 To im­pli­ci­ra da se grč­ka re­li­gi­ja mo­že iz­ve­
sti iz nje­ne mo­ral­ne funk­ci­je. Za Ari­sto­te­la po­sto­ji
fi­lo­zof­ska iz­ve­snost da bo­go­vi po­sto­je. «Osta­lo»,
pod či­me on oči­gled­no pod­ra­zu­me­va ce­lo­kup­
nost mi­to­lo­gi­je i ri­tu­a­la, «bi­lo je uve­de­no da bi se
mno­štvo na­go­vo­ri­lo i da bi se za­kon prak­tič­no i
ce­lis­hod­no pri­me­nio.»11 Ovo je, da­ka­ko, di­rekt­na
su­prot­nost amo­ral­nom este­ti­ci­zmu. Go­vor­ni­ci su
na­šli na­čin da istu mi­sao iz­ra­ze na po­zi­tiv­ni­ji na­
čin: «Oni ko­ji su u nas usa­di­li ovaj strah od bo­go­
va ura­di­li su to da se mi jed­ni pre­ma dru­gi­ma ne
bi­smo u pot­pu­no­sti po­na­ša­li po­put di­vljih ži­vo­ti­
nja.»12 Ne­što ra­ni­je je isti ar­gu­ment upo­tre­bljen u
po­le­mič­ke svr­he: ma­gi­ja je u osno­vi bez­bo­žni­štvo
«i oso­bu ova­kve vr­ste ni­šta ne bi za­u­sta­vi­lo u nje­
nim ak­ci­ja­ma, u naj­ma­nju ru­ku što se ti­če bo­go­va,
jer ona ne­ma stra­ha od njih.»13 Ako ne­ma stra­ha
od bo­go­va, sve mo­ral­ne ba­ri­je­re pa­da­ju. Ovaj mo­
tiv je u osno­vi sa­dr­žan i u Odi­se­ji, u epi­zo­di sa Ki­
9 Ari­sto­tel, Po­li­ti­ka , 1314 b38.
10 Sa­tir­ska igra Si­zif pri­pi­si­va­na je Euri­pi­du ili Kri­ti­ji (Di­els,
Pred­so­kr. 88b25).
11 Arist., Me­ta­fi­zi­ka, 1074b1-8.
12 Iso­krat, Bu­si­rid , 25.
13 Hi­po­krat, De mor­bo sac­ro, 1 (6, 360, Lit­tre); tekst sle­di H.
Grem­se­man­na, Die Hip­po­kra­tische Schrift “Ueber die he­i­li­ge
Krank­he­it” , 1968, 64.
313
KOORDINATE
klo­pom: Po­li­fem, ma­da je sin Po­sej­do­na, ne ma­ri
za bo­go­ve i upra­vo sto­ga je lju­do­žder.14 Ovo se u
pot­pu­no­sti sla­že sa pi­ta­njem ko­je Odi­sej uobi­ča­va
da po­sta­vi kad god pri­sta­ne uz ne­po­zna­tu oba­lu:
da li su sta­nov­ni­ci «obe­sni, di­vlji i ne­pra­ved­ni» ili
su «go­sto­pri­mlji­vi i bo­go­bo­ja­znog du­ha».15 Strah
od bo­ga je po­če­tak mo­ral­no­sti.
Ova di­ja­lek­ti­ka amo­ral­nih bo­go­va i re­li­gi­o­zne
mo­ral­no­sti mo­gla bi se mo­žda re­ši­ti u okvi­ri­ma
isto­rij­skog raz­vo­ja: mi­to­lo­gi­ja bi ta­da ob­u­hva­ta­la
pri­mi­tiv­ni sta­di­jum, ko­ji do­la­zi u sve ve­ću pro­tiv­
reč­nost s raz­vo­jem ci­vi­li­za­ci­je i eti­ke. U pri­mi­tiv­noj
hor­di pre­stiž se mo­že za­sno­va­ti na na­si­lju i sek­su­
al­noj ak­tiv­no­sti, si­lo­va­nje i kra­đa mo­gu bi­ti u pot­
pu­no­sti ča­sni. Skrom­ni i sla­bi tre­ba da se na­vik­nu
na či­nje­ni­cu da go­spo­da­ri mo­gu se­bi da do­zvo­le u
sva­kom po­gle­du mno­go vi­še i da se po­sta­ve ka­ko
god im bi­lo dra­go iz­nad po­ret­ka vla­sni­štva i po­
ro­di­ce ko­ji sa­mi us­po­sta­vlja­ju. U tom smi­slu kon­
fu­zi­ja sa Olim­plja­ni­ma bi od­go­va­ra­la ne­sta­bil­nom
ari­sto­krat­skom po­ret­ku kon­cem sred­njeg ve­ka.16
Ipak su Ze­us, Apo­lon i Ate­na ne­po­bit­no vi­še
ne­go čla­no­vi jun­ker­ske ari­sto­kra­ti­je, ko­ja na­sto­ji
da pri­kri­je po­re­klo – oni su vi­še ne­go pred­stav­ni­ci
jed­nog po­ret­ka ko­ji je pre­va­zi­đen isto­rij­skim pro­
gre­som. Fi­gu­ra Ze­u­sa, na pri­mer, ni­je ote­lo­vlja­va­la
sa­mo pu­ku su­ve­re­nu moć, ne­go sa­mo sre­di­šte smi­
sla ko­ji je ne­u­pit­no pri­hva­tan. Mo­že se ta­ko­đe po­
ku­ša­ti go­vo­ri­ti o kva­zi-amo­ral­noj Ze­u­so­voj prav­di,
prav­di ko­ja ni­je ve­za­na za utvr­đe­ne za­ko­ne, ko­ja je
ne­pred­vi­di­va i hi­ro­vi­ta, a ipak uvek u pra­vu, čak i
on­da ka­da do­no­si ra­za­ra­nje. «Ko god od sr­ca sla­vi
Ze­u­sa kao po­bed­ni­ka, mi­šlju po­ga­đa ce­li­nu»17.
14 Od. 9, 274-8.
15 Od. 6.120 I d.; 9.175 I d.; 13.201 I d.
16 U tek­stu Dark age, što je en­gle­ski iz­raz za sred­nji vek,
prim. prev.
17 Aesch., Agam., 174.
KOORDINATE
I ov­de smo ve­o­ma da­le­ko od to­ga da se pot­pu­
no oslo­bo­di­mo kon­tra­dik­ci­je. Mo­ral­no sum­nji­va
de­la bo­go­va ni­su sa­mo stvar mi­to­lo­gi­je kao raz­
mi­šlja­nja, ni­ti su stvar re­al­nih so­ci­jal­nih od­no­sa, a
još ma­nje po­ti­snu­tih že­lja. Ista di­ja­lek­ti­ka iz­la­zi na
vi­de­lo u ri­tu­a­lu. Ako Her­mes kra­de, on­da po­sto­
je ta­ko­đe i fe­sti­va­li po­sve­će­ni nje­mu, na ko­ji­ma je
kra­đa do­zvo­lje­na. Ako bo­go­vi si­lu­ju ze­malj­ske že­
ne, on­da po­sto­je sve­ča­ne pri­li­ke na ko­ji­ma naj­lep­
ša de­vi­ca, ili čak «kra­lji­ca», mo­ra da bu­de pre­da­ta
«Ja­čem». Upo­re­do sa eup­he­mia po­sto­ji ais­hro­lo­
gia,18 kult­no skr­na­vlje­nje upo­re­do sa kult­nom či­
sto­tom i po­vrh sve­ga u žr­tve­nom ri­tu­a­lu po­sto­ji i
na­sil­nič­ki čin, ubi­ja­nje vo­la, pro­li­va­nje kr­vi, ko­ma­
da­nje, uni­šte­nje va­trom i lu­di­lo – ne­za­vi­sno od to­
ga da li se po­ja­vlju­je kao fa­tal­no pro­klet­stvo ili kao
epi­fa­ni­ja lu­dog bo­ga. Bo­go­vi na ka­ni­ba­li­stič­kom
ban­ke­tu od­go­va­ra­ju ave­tinj­skoj at­mos­fe­ri taj­nih
žr­tve­nih go­zbi.
S ljud­skom žtr­vom re­li­gi­ja i mo­ra­li­tet se ra­zi­
la­ze, jer to da se ovo u stvar­no­sti vi­še ne či­ni pred­
sta­vlja po­be­du ljud­ske eti­ke, ali to je po­be­da ko­ja
osta­je ogra­ni­če­na. Etič­ki po­stu­la­ti ni­ka­da ne mo­gu
ovla­da­ti ce­lo­kup­nom re­al­no­šću pri­ro­de i dru­štva,
ono što oni mo­gu da po­stig­nu ni­je vi­še od de­li­mič­
nog raš­či­šća­va­nja usred ne­pro­boj­ne ha­o­tič­ne ma­
se. Šta­vi­še, mo­ral­nost je uvek u opa­sno­sti da od­
se­če ko­re­ne vla­sti­tog ži­vo­ta. U ri­tu­a­lu i mi­to­lo­gi­ji
po­sto­ji oči­gled­no jed­no «ne» za sva­ko «da», jed­na
an­ti­te­za za sva­ku te­zu – po­red po­ret­ka tu je i ras­
pa­da­nje, po­red unu­tra­šnjo­sti i spo­lja­šnjost, po­red
ži­vo­ta i smrt. In­di­vi­du­al­ni raz­voj mo­ral­ne oso­be,
pro­mi­šljen u ko­he­rent­nom si­ste­mu, za­se­njen je
nad-per­so­nal­nim ogra­ni­če­nji­ma. Va­žni­ji od in­di­
vi­du­al­ne mo­ral­no­sti je­ste kon­ti­nu­i­tet, a ovaj za­vi­si
od so­li­dar­no­sti. Po­li­te­i­zam ima fun­da­men­tal­ne te­
18 Ais­hro­lo­gia zna­či go­vo­ri­ti po­grd­no, go­vo­ri­ti ru­žne stva­ri,
prim. prev., a eup­he­mia do­slov­no ozna­ča­va re­či do­brog, po­
volj­nog zna­če­nja, a u pre­ne­se­nom smi­slu mo­li­tvu ili po­bo­žno
ću­ta­nje, prim. prev.
ško­će u da­va­nju le­gi­ti­ma­ci­je mo­ral­nom svet­skom
po­ret­ku. Nje­gov mul­ti­pli­ci­tet uvek uklju­ču­je i su­
prot­nost: He­ra pre­ma Ze­u­su, Afro­di­ta pre­ma Ar­
te­mi­di, Di­o­nis pre­ma Apo­lo­nu. Sled­stve­no to­me,
po­re­dak je mo­guć sa­mo kao seg­men­ta­ci­ja, Mo­ir­ a,
kao ras­po­de­lje­nje. Sva­ki bog šti­ti svoj do­men. On
in­ter­ve­ni­še ako i sa­mo ako je nje­gov do­men po­
seb­no ugro­žen. Is­pr­va je ovo tač­no čak i za Ze­u­sa.
On šti­ti za­ko­ne go­sto­prim­stva, u do­me­nu ku­će i
dvo­ra, šti­ti stran­ce i pri­be­ga­re ko­ji su sti­gli u za­šti­
će­ni do­men: to je Ze­us her­ke­i­os, hi­ke­si­os, xe­ni­os.19
Ono što se de­ša­va sa dru­ge stra­ne gra­ni­ce nje­ga se
ne ti­če. Sklo­ni­šte je pod nad­zo­rom sve­ti­li­šta, ol­ta­
ra – dru­gde se mo­že ubi­ja­ti. Čo­vek mo­ra da ba­
lan­si­ra iz­me­đu mno­go­broj­nih zah­te­va i nu­žno­sti
– po­bo­žnost je oštro­um­nost i oprez. Ovo da­ka­ko
da­je po­li­te­i­zmu spo­sob­nost da ob­u­hva­ti bo­gat­stvo
raz­li­či­to­sti re­a­li­te­ta, a da isto­vre­me­no ne po­ti­sku­je
kon­tra­dik­ci­je i da ta­ko bu­de na­te­ran da se od­rek­ne
de­la sve­ta. Šta­vi­še, čo­ve­ku je osta­vlje­na sfe­ra slo­
bo­de s one stra­ne za­do­vo­lje­nih zah­te­va. Zbog to­ga
su se za­kon i eti­ka me­đu Gr­ci­ma mo­gli raz­vi­ti kao
ljud­ska mu­drost, slo­bod­na, a ipak u har­mo­ni­ji sa
bo­žan­stvom. Mu­dre iz­re­ke i za­ko­ni ukle­sa­ni su na
zi­do­ve hra­ma, ali na njih se gle­da uvek kao na ljud­
ski po­du­hvat, a ne kao na bo­žan­sko ot­kro­ve­nje.
Grč­ki bo­go­vi ne do­no­se za­ko­ne. Ipak, grč­ka
re­li­gi­ja je ta­ko­đe du­žnost, ko­ja se oči­tu­je u za­po­
ve­sti­ma i pret­nja­ma naj­o­štri­jim ka­zna­ma – ve­o­ma
če­sto pre­ko sva­ke me­re – u slu­ča­ju pre­ko­ra­či­va­nja.
Ko god pre­ko­ra­či od­re­đe­nu me­đu, ili sta­vi gran­
či­cu na od­re­đe­ni ol­tar, osu­đen je na smrt. Do ove
me­re re­li­gi­ja se po­ja­vlju­je kao mo­del po­na­ša­nja
na­met­nut za­bra­na­ma, bu­du­ći da po­sto­ji opa­snost
od pre­kr­ša­ja. Ako je for­mi­ra­nje su­per-ega kroz
obra­zo­va­nje fun­da­men­ta­lan pro­ces u raz­vo­ju in­
19 Her­ke­i­os je epi­tet Ze­u­sa kao ču­va­ra ku­će, hi­ke­si­os kao za­
štit­ni­ka pri­be­ga­ra, a xe­ni­os kao za­štit­ni­ka stra­na­ca (odn. go­
sto­prim­stvo), prim. prev.
314

di­vi­du­u­ma, on­da re­li­gi­ja po­sta­je od­lu­ču­ju­ći fak­tor
u ovom pro­ce­su: to da po­sto­je bez­u­slov­ne ka­te­go­
rič­ke du­žno­sti pret­po­sta­vlje­no je kao ne­što ap­so­
lut­no – ne­ma mo­ral­no­sti bez auto­ri­te­ta. U grč­kom
na­rod­nom mo­ra­lu ovo se po­ja­vlju­je kao ba­zič­na
za­po­vest: po­štuj bo­go­ve i po­štuj ro­di­te­lje. Pr­va
pod­u­pi­re dru­gu. Obe za­jed­no ga­ran­tu­ju kon­ti­nu­i­
tet gru­pe, ko­ja je de­fi­ni­sa­na pra­vi­li­ma po­na­ša­nja.
Po­ku­šaj da se bo­go­vi po­ve­žu s mo­ral­no­šću u
užem smi­slu vr­lo je star. Po­re­đe­nje u Ili­ja­di pred­
sta­vlja kao nor­ma­lan tok stva­ri to da Ze­us gnev­no
re­a­gu­je pro­tiv onih lju­di ko­ji na­sil­no i sa «kri­vu­lja­
stim ra­su­đi­va­njem»20 na tr­gu is­te­ru­ju prav­du a da
ne ma­re mno­go za ob­zi­re pre­ma bo­go­vi­ma. Ta­da
Ze­us ša­lje stra­ho­vi­tu ki­šu, ko­ja uni­šta­va po­lja. Od
He­si­o­da mo­že­mo ču­ti da «oko Ze­u­so­vo vi­di sve i
shva­ta sve... na ze­mlji hra­ni­te­lji­ci ne­vi­dlji­vi lu­ta­ju
na­o­ko­lo tri pu­ta po hi­lja­du be­smrt­nih Ze­u­so­vih
stra­ža­ra ko­ji po­sma­tra­ju smrt­ni­ke i ko­ji nad­zi­ru
prav­du i zlo­de­la.»21 Di­ke, prav­da per­so­ni­fi­ko­va­na
kao bo­gi­nja, do­la­zi svo­me ocu Ze­u­su kad god bi se
ne­ko o nju ogre­šio, se­da po­kraj nje­ga i go­vo­ri mu
o ne­pra­ved­nim mi­sli­ma lju­di i mo­li ga da ih ka­
zni. «Ko god se ogre­ši ili ku­je pla­no­ve za ogre­še­nje,
Kro­nov sin mu ša­lje pro­past, glad i bo­lest», voj­ska
bi­va uni­šte­na, grad­ski zid se ru­ši, bro­do­vi se gu­be
na mo­ru – ta­kva je ka­zna bo­go­va.22 Ista je ne­prav­
da ako ne­ko na­či­ni pre­lju­bu, di­ra si­ro­či­će ili uvre­di
svo­je ro­di­te­lje.23
Mo­tiv te­o­di­ce­je pri­su­tan je već kod pe­sni­ka
Odi­se­je. Smrt­ni­ci ne­pra­ved­no kri­ve bo­go­ve za ne­
sre­će za ko­je su sa­mi od­go­vor­ni. To što su pro­sci
ka­žnje­ni za svo­je obe­sno po­na­ša­nje do­kaz je uni­
20 Do­slo­van pre­vod grč­kog ankylo­me­tes, što zna­či lu­kav,
onaj ko­ji “kri­vu­lja­sto ra­su­đu­je”. Epi­tet Kro­na u He­si­o­do­voj
Te­o­go­ni­ji, prim. prev.
21 Er­ga, 267; 252-5.
22 Er­ga, 241-7.
23 Er­ga, 327-31.
315
KOORDINATE
ver­zal­ne prav­de: «Oče Ze­u­se, po­sto­je li bo­go­vi na
vi­so­kom Olim­pu, pro­sci mo­ra­ju da bu­du ka­žnje­ni
za nji­ho­vu be­stid­nu dr­skost.»24 «Jer bla­že­ni bo­go­vi
ne vo­le obe­sna de­la, ne­go ce­ne prav­du i pri­klad­na
de­la lju­di.»25
Ako se či­ni da se na ovaj na­čin jaz iz­me­đu bo­
go­va i mo­ra­li­te­ta za­tva­ra, on­da se otva­ra pre­te­ći
ras­cep iz­me­đu ide­a­li­te­ta i re­a­li­te­ta. So­lon, ko­ji sle­
di He­si­o­da, ve­ru­je da će Ze­u­so­va prav­da na kon­cu
pre­vla­da­ti, to­kom vre­me­na u naj­ma­nju ru­ku, čak i
ako bu­de tra­ja­la ge­ne­ra­ci­ja­ma, a sled­stve­no to­me
svo­ju vla­sti­tu po­li­tič­ku ak­tiv­nost on pod­re­đu­je su­
du vre­me­na. Isto­vre­me­no, me­đu­tim, dru­gi pe­snik
for­mu­li­še svo­je raz­o­ča­re­nje u go­to­vo po­kro­vi­telj­
skoj kri­ti­ci: «Ze­u­se, ču­dim se te­bi, ti vla­daš svi­me,
imaš svo­ju čast i ogrom­nu moć. Ka­ko, o si­ne Kro­
nov, tvoj um po­sti­že da na­gra­di istom me­rom one
ko­ji či­ne zlo i pra­ved­ne lju­de?»26 Mo­ral­nost i po­
bo­žnost iz­gle­da da pro­pa­da­ju za­jed­no. Još ozbilj­ni­
ji raz­log za za­bri­nu­tost pred­sta­vlja to što ni­je bi­lo
mo­gu­će iz­be­ći kon­flikt iz­me­đu mo­ral­no­sti i re­li­gi­
je ona­ko ka­ko je ona u stvar­no­sti bi­la upra­žnja­va­
na. Ili­ja­da sa iz­ve­snom na­iv­no­šću tvr­di da sva­ko
ko pre­kr­ši za­kon i uči­ni zlo mo­že još uvek bo­go­ve
okre­nu­ti u svo­ju ko­rist i po­no­vo za­do­bi­ti nji­ho­vu
na­klo­nost žr­tva­ma i umil­nim mo­li­tva­ma, li­ba­ci­ja­
ma i mr­snim mi­ri­si­ma. Slič­no se u Him­ni De­me­
tri ka­že u po­hva­lu Per­se­fo­ne da je u nje­noj mo­ći
da osu­di na več­nu ka­znu one ko­ji či­ne zlo uko­li­ko
ovi ne umi­re bo­gi­nju žr­tva­ma i pri­klad­nim da­ro­vi­
ma. Čak su i ri­tu­a­li oči­šće­nja, ko­je zah­te­va Apo­lon,
pre­lak na­čin da bi se ne­ko oslo­bo­dio ubi­stva. Oni
sme­ra­ju ka re­so­ci­ja­li­za­ci­ji, a ne ka iz­mi­re­nju. Kod
Aj­shi­la ri­tu­a­li oči­šće­nja, ko­je iz­vo­di sam Apo­lon,
ni­su do­volj­ni da oslo­bo­de Ore­sta od Eri­ni­ja. Sa­mo
je for­mal­na sud­ska pre­su­da u sta­nju da to uči­ni.
24 Od., 1.32-43; 24.351 i d.
25 Od.,14.83 i d.
26 Te­og­nid, 373-8.
KOORDINATE
Na­rav­no, ovaj sud ta­ko­đe us­po­sta­vlja­ju bo­go­vi. Za
Pla­to­na ide­ja da se na bo­go­ve mo­že uti­ca­ti po­sred­
stvom da­ro­va i žr­ta­va pred­sta­vlja pre­ve­ja­no bez­
bo­žni­štvo. Na ovaj na­čin se, me­đu­tim, ti­me što se
na­gla­ša­va moć do­bra u emi­nent­nom smi­slu, gu­bi
auten­tič­ni smi­sao ri­tu­a­la. Pro­blem ko­ji ov­de na­
sta­je - od­nos iz­me­đu kul­ta i mo­ral­no­sti – ni jed­na
re­li­gi­ja ni­je us­pe­la da re­ši u pot­pu­no­sti.
2. Za­kle­tva
Re­li­gi­ja, mo­ra­li­tet i sa­ma or­ga­ni­za­ci­ja dru­štva
po­ja­vlju­ju se ne­raz­dvo­ji­vo po­ve­za­ni u in­sti­tu­ci­ji
za­kle­tve. Nje­na je funk­ci­ja da ga­ran­tu­je ap­so­lut­nu
oba­ve­znost tvr­đe­nja, bi­lo ono tvrd­nja o pro­šlo­sti
ili de­kla­ra­ci­ja na­me­re o bu­duć­no­sti. U kul­tu­ri bez
pi­sma, bez za­pi­sa ko­ji mo­gu da slu­že kao do­kaz i
bez za­kon­skih do­ku­me­na­ta, funk­ci­ja za­kle­tve je od
je­din­stve­ne va­žno­sti. Čak i na vr­hun­cu an­tič­ke ci­
vi­li­za­ci­je pi­sa­na reč je na­pre­do­va­la ve­o­ma spo­ro u
od­no­su na za­kle­tvu i ni­kad je ni­je mo­gla za­me­ni­ti
u pot­pu­no­sti. «Ono što odr­ža­va de­mo­kra­ti­ju je za­
kle­tva».
Na grč­kom su re­či hor­kos (za­kle­tva) i omnynai
(za­kli­nja­nje) ter­mi­ni čvr­sto ute­me­lje­ni već u pre­i­
sto­ri­ji, pa eti­mo­lo­gi­jom ni­je bi­lo mo­gu­će iz­ve­sti ni­
ka­kvo no­vo od­re­đe­nje. Za­kle­tva se sa­sto­ji od in­vo­
ka­ci­je nad­ljud­skih sve­do­ka, uglav­nom bo­go­va, i u
ri­tu­a­lu ko­ji ima neo­po­ziv ka­rak­ter i ko­ji je vr­lo če­
sto pra­ćen is­ku­stvom stra­ha ko­ji ni­je mo­gu­će za­bo­
ra­vi­ti. Ri­tual mo­že da uklju­ču­je hva­ta­nje i od­ba­ci­
va­nje šta­pa ili ka­me­na. Još upe­ča­tlji­vi­je je po­ta­pa­nje
gvo­zde­nih šip­ki u mo­re, što pred­sta­vlja iz­raz nji­
ho­ve pot­pu­ne ne­pro­na­la­zi­vo­sti, kao što su to či­ni­li
Fo­kej­ci kad su ot­po­če­li svo­ju emi­gra­ci­ju i kao što su
to još uvek či­ni­li Jo­nja­ni 478. go­di­ne da bi za­pe­ča­ti­
li sa­ve­zni­štvo pro­tiv Per­si­je. Op­šte uzev, za­kle­tva je
pra­će­na ži­vo­tinj­skom žr­tvom i li­ba­ci­jom. Li­ba­ci­ja
do­la­zi do iz­ra­ža­ja oso­bi­to u slu­ča­ju pri­mir­ja ili za­
klju­če­nja mi­ra ko­je do­no­si kraj kr­vo­pro­li­ću. Sto­ga
su oba ova po­zna­ta jed­no­stav­no kao spon­dai.
Eg­zem­plar­na de­skrip­ci­ja za­kle­tve­ne žr­tve da­ta
je već u Ili­ja­di. Tro­jan­ci obez­be­đu­ju dva jag­nje­ta:
jed­no be­lo i jed­no cr­no, za ze­mlju i ne­bo. Ahaj­ci
do­no­se jed­no jag­nje za Ze­u­sa. Kra­lje­vi se sa­sta­ju
okru­že­ni svo­jim lju­di­ma, pe­ru ru­ke, a gla­sni­ci me­
ša­ju vi­no i nji­me po­li­va­ju sva­ko­ga. Aga­mem­non u
ulo­zi žre­ca od­se­ca vu­nu sa gla­ve ova­ca i mo­li­tvom
do­zi­va sve­do­ke: Ze­u­sa, He­li­ja, re­ke i ze­mlju, i k to­
me pod­zem­ne si­le osve­te. Ta­da on za­se­ca vra­to­ve
žr­tva­ma, dok osta­li pro­si­pa­ju vi­no iz svo­jih ča­ša,
mo­le­ći se. Ov­de je Ze­us po­se­ban bog Gr­ka. Nje­go­
vom pri­zi­va­nju tre­ba do­da­ti in­vo­ka­ci­ju Sun­ca i ne­
ba, ze­mlje sa nje­nim re­ka­ma i pod­ze­mlja. Dru­gim
re­či­ma – ceo ko­smos. Ova tri­par­tit­na for­mu­la sre­će
se i dru­gde i oči­to po­ti­če iz tra­di­ci­je Bli­skog is­to­ka.
Sa­ma He­ra za­kli­nje se naj­ve­ćom za­kle­tvom – Ze­
mljom, Ne­bom i pod­zem­nim vo­da­ma Sti­ge. Ide­ja
da se bo­go­vi za­kli­nju Sti­gom re­zul­tat je to­ga što se
po­sled­nji deo ko­smič­ke for­mu­le po­gre­šno odvo­jio
od osta­log de­la. U post­ho­mer­skom pe­ri­o­du raz­li­či­
ti in­di­vi­du­al­ni bo­go­vi po­li­sa vr­lo če­sto se po­ja­vlju­ju
u za­kle­tva­ma. Ze­us kao naj­ve­ći i naj­ja­či za­dr­žao je
svo­je po­seb­no me­sto – on je Ze­us hor­ki­os 27. Ate­
nja­ni se za­kli­nju Ze­u­som, Apo­lo­nom i De­me­trom
– ov­de Ze­u­sa pra­te bog phra­tri­ai, pa­tri­jar­hal­ne po­
ro­dič­ne or­ga­ni­za­ci­je28 i bo­ži­ce Te­smo­fo­ri­ja, sve­tla i
ta­me. Po­red to­ga, oni se mo­gu za­kli­nja­ti i Ze­u­som,
Po­sej­do­nom i De­me­trom, ili Ze­u­som, Ate­nom, Po­
sej­do­nom i De­me­trom, pri če­mu se mol­ba upu­ću­je
i u dva naj­va­žni­ja sa­kral­na cen­tra u Ati­ci – Akro­
po­lju i Ele­u­si­ni. Za­kle­tva atič­kih ep­he­boi 29 pri­zi­va
du­gu li­stu sve­do­ka: Agla­u­ra, u či­jem se hra­mu ce­
re­mo­ni­ja za­kle­tve od­vi­ja, He­sti­ju, cen­tar po­li­sa, rat­
27 Epi­tet Ze­u­sa za­štit­ni­ka za­kle­tve, prim. prev.
28 Autor mi­sli na Apo­lo­na Phra­tri­os­ a, prim. prev.
29 Ep­he­bos je mla­dić od 18 go­di­na ko­ji je po­lo­žio gra­đan­sku
za­kle­tvu i po­stao član svo­je de­me. On­da se sma­trao pu­no­let­
nim i voj­no spo­sob­nim i do dva­de­se­te go­di­ne slu­žio je kao
po­gra­nič­ni stra­žar, prim. prev.
316

nič­ke bo­go­ve, Eni­ju i Eni­ja­li­ja30, Are­sa i Ate­nu arej­
sku, ako sla­ve stu­pa­nje u voj­nu slu­žbu; Ze­u­sa, Ta­lu i
Auk­su31 – od­no­sno cve­ta­nje i rast – kao za­štit­nič­ke
si­le mla­dih, He­ge­mo­na – vo­đu i He­ra­kla, ve­li­kog
pro­to­ti­pa čo­ve­ka ko­ji se pro­bi­ja kroz ži­vot osla­nja­
ju­ći se na svo­je sna­ge, i ko­nač­no – me­đe otadž­bi­ne,
pše­ni­cu, je­čam, vi­no, ma­sli­ne i smo­kvi­no dr­ve­će,
na­gla­ša­va­ju­ći ta­ko plo­do­no­snost ze­mlje pre­da­ka.
Od naj­ra­ni­jih vre­me­na stva­ri mo­gu bi­ti uz­dig­nu­te
na sta­tus sve­do­ka za­kle­tve. Ta­ko se Ahil za­kli­nje u
svoj štap, ko­ji vi­še ni­kad ne­će oli­sta­ti, a He­ra se za­
kli­nje Ze­u­so­vom gla­vom i nji­ho­vom brač­nom po­
ste­ljom. Žr­tva pri­li­kom za­kle­tve po­se­du­je iste su­
štin­ske ele­men­te kao i uobi­ča­je­na ži­vo­tinj­ska žrt­va,
na­gla­ša­va­ju­ći, me­đu­tim, aspekt stra­ha i de­struk­ci­je.
Krv se pr­vo sku­pi u po­su­du, a za­tim se ru­ke za­mo­če
u usi­re­nu krv. Su­štin­sko je ko­ma­da­nje žr­tve. Oso­ba
ko­ja se za­kli­nje sta­je no­gom na «osa­ka­će­ne de­lo­ve
te­la», na­i­me na pol­ne or­ga­ne muž­ja­ka, pa se na taj
na­čin pro­li­va­nje kr­vi spa­ja sa stra­hom od ka­stra­ci­
je. Ovo­me sle­di čin sa­mo­pro­kli­nja­nja: «Ko god da
pr­vi prek­ši ovu za­kle­tvu, ne­ka mu mo­ždi­na is­te­če
na ze­mlju kao ovo vi­no», ka­že se u Ili­ja­di.32 Ka­sni­je
je uobi­ča­je­no pro­kli­nja­nje po­sta­lo pri­zi­va­nje pot­
pu­nog uni­šte­nja (exo­le­ia), ko­je tre­ba da stig­ne kr­
ši­o­ca za­kle­tve i ceo nje­gov rod. Za­ti­ra­nje po­ro­di­ce
ana­log­no je ka­stra­ci­ji. «Ka­da se Mo­lo­ša­ni za­kli­nju,
oni pri­no­se vo­la i po­su­du za pi­će pu­nu vi­na. Vo­la
za­tim ise­ku na ko­ma­di­će i mo­le se da pre­kr­ši­lac bu­
de ise­čen na isti na­čin. On­da pro­spu vi­no iz po­su­de
i mo­le se da krv pre­kr­ši­te­lja is­te­če na isti na­čin.»
30 Eni­ja i Eni­ja­li­je su dva ma­nja bo­žan­stva ko­ja su aso­ci­ra­na
sa Are­som, bo­gom ra­ta. Ni jed­no od njih ne­ma po­se­ban mit.
Eni­ja­li­je se mo­že sma­tra­ti epi­te­tom sa­mog Are­sa. U Ri­mu je
on iden­ti­fi­ko­van sa Kvi­ri­nu­som, a Eni­ja sa Be­lo­nom, prim.
prev. (Pa­pe, Wo­er­ter­buch der gri­ec­hischen Eigen­na­men,I, 360-
361; upor. Ro­se, A Hand­bo­ok of Gre­ek Mytho­logy, 158), prim.
prev.
31 Auk­sa i Ta­la su dve sta­ro­a­tič­ke ho­re, ko­je su se pri­zi­va­le
pri za­kle­tvi, prim. prev.
32 Il. 3.229; 19, 264.
317
KOORDINATE
Bi­lo je do­sta spo­ra oko to­ga da li se za­kle­tve­na žr­
tva mo­že po­je­sti ili ne. U Ili­ja­di Pri­jam od­no­si ku­ći
za­kla­ne ov­ce – naj­ve­ro­vat­ni­je za pro­fa­nu upo­tre­bu,
dok je Aga­mem­no­no­va za­kle­tva oči­šće­nja za­kla­
ni ve­par ba­čen u mo­re. Če­sto su za­kle­tve pra­će­ne
nor­mal­nom žr­tvom, «pa­lje­ni­com» ili «sa­vr­še­nom
žr­tvom». Unu­tra­šnji or­ga­ni žr­tve (splanchna), sr­ce
i je­tra, sta­vlja­ju se na ru­ke oso­bi ko­ja će se za­kli­
nja­ti za­to da bi se ostva­rio fi­zič­ki kon­takt sa onim
sve­tim. Je­de­nje splanchna-e mo­že po­sta­ti za­jed­nič­
ka za­kle­tva – za­ve­ra; taj­nim dru­štvi­ma se vr­lo če­sto
pri­pi­si­va­lo vr­še­nje ka­ni­ba­li­stič­kih ri­tu­al­a.
Ce­re­mo­ni­je za­kle­tve mo­gu da bu­du shva­će­ne
u ve­li­koj me­ri u pre-de­i­stič­kim okvi­ri­ma. One ne
pret­po­sta­vlja­ju ob­li­ko­va­ne ide­je bo­go­va. In­di­vi­du­
al­ni objek­ti ili ko­smos ak­ti­vi­ra­ni su u pot­pu­no­sti
pu­tem in­vo­ka­ci­je i de­mon­stra­ci­je ne­po­vrat­no­sti
uni­šte­nja u krv­noj žr­tvi, ko­ju pra­ti at­mos­fe­ra kri­
vi­ce i so­li­dar­no­sti. Gr­ci­ma se, na­rav­no, či­ni ne­iz­
be­žnim da bo­žan­stvo bu­de pri­sut­no kao po­sma­trač
sve­ga ovo­ga i kao ne­ko ko će mo­ći in­ter­ve­ni­sa­ti u
slu­ča­ju pre­kr­ša­ja. Obi­čan čo­vek ve­ru­je da će Ze­us
svo­jim gro­mom po­go­di­ti kri­vo­klet­ni­ka, čak i on­
da ka­da ovo ni­je po­tvr­đe­no is­ku­stvom. Spe­ku­la­ci­ja,
šta­vi­še, ot­kri­va pod­zem­ne ču­va­re za­ko­na, ko­ji ka­
žnja­va­ju pre­kr­ši­o­ce za­kle­tve u pod­ze­mlju, na­kon
smr­ti. He­siod upo­zo­ra­va da je za­kle­tva, tog tre­nut­
ka ka­da je ro­đe­na, okru­že­na Eri­ni­ja­ma. Sve ove či­
nje­ni­ce po­ka­zu­ju da po­sto­ji uve­re­nje da sa­mo strah
od bo­go­va omo­gu­ću­je ga­ran­ci­ju da će za­kle­tva bi­
ti odr­ža­na, a kon­se­kvent­no to­me sa­mo čo­vek ko­ji
po­štu­je bo­go­ve mo­že bi­ti stra­na u ugo­vo­ru. Ipak,
u skla­du sa otvo­re­no­šću po­li­te­i­zma, sva­ka stra­na
mo­že do­zva­ti pot­pu­no raz­li­či­te bo­go­ve pri za­kle­tvi,
pod uslo­vom, na­rav­no, da su oni za tu stra­nu oba­
ve­zu­ju­ći. U me­đu­dr­žav­nim po­god­ba­ma po­sto­jao
je ta­ko spo­ra­zum da se sva­ka stra­na mo­ra za­kle­ti
«naj­ve­ćom za­kle­tvom dr­ža­ve».
Isto kao što za­kle­tva upra­vlja za­ko­nom dr­ža­va,
ta­ko do­mi­ni­ra i kri­vič­nim za­ko­nom i gra­đan­skim
KOORDINATE
za­ko­nom, igra­ju­ći ta­ko vr­lo va­žnu ulo­gu u prak­tič­
kom ži­vo­tu sva­kog po­je­din­ca. U svim za­kon­skim
tran­sak­ci­ja­ma, bez ob­zi­ra da li se ra­di o sud­ni­ci ili
tr­go­vač­kim po­slo­vi­ma ko­ji se ti­ču do­ba­ra, nov­ca
ili ze­mlje, bo­go­vi su uklju­če­ni kao sve­do­ci. Sva­ka
po­zaj­mi­ca i sva­ka po­god­ba oko pro­da­je, ko­ja ni­je
re­še­na na li­cu me­sta, mo­ra bi­ti po­tvr­đe­na za­kle­
tvom. Da bi stvar do­bi­la na te­ži­ni, stra­ne obič­no
pro­na­la­ze i sve­ti­li­šte. Obič­no je sve­ti­li­šte ko­je po­
se­ću­ju da bi žr­tvo­va­li za­kle­tvi od­re­đe­no za­ko­nom.
Tr­žni­ca i hram su, sto­ga, vr­lo usko po­ve­za­ni. Pre­
stup­nik je is­klju­čen ka­ko iz tr­žni­ce ta­ko i iz hra­
mo­va. Za­sni­va­nje tr­go­vač­kih me­sta do­bi­ja for­mu
osni­va­nja sve­ti­li­šta. U slu­ča­ju Na­u­kra­ti­de u Egip­tu
kralj Ama­zis «je do­de­lio ze­mlji­šte oni­ma ko­ji ni­su
hte­li da se ta­mo stal­no na­se­le, na ko­jem su mo­
gli da po­dig­nu ol­ta­re i hra­mo­ve svo­jim bo­go­vi­ma.
Naj­ve­će, naj­slav­ni­je i naj­po­se­će­ni­je od ovih sve­ti­
šta ko­je je na­zva­no He­le­nij po­di­gli su za­jed­nič­kim
sred­stvi­ma sle­de­ći gra­do­vi: Hij, Tej, Fo­ke­ja, Kla­zo­
me­na, Rod, Knid, Ha­li­kar­nas i Mi­ti­le­na. Sve­ti­li­šte
je pri­pa­da­lo ovim gra­do­vi­ma i oni su na­i­me­no­va­li
i nad­zor­ni­ke tr­go­vi­šta.»33 Or­ga­ni­za­ci­ja kul­ta i tr­
go­vi­ne je pot­pu­no ista. Na isti na­čin su po­stu­pa­
li i stran­ci u Grč­koj. U Pi­re­ju su Fe­ni­ča­ni po­di­gli
hram Astar­te-Afro­di­te, a Egip­ća­ni Izi­de. Sve­ti­li­šte
ga­ran­tu­je po­sto­ja­nost. Ono se «upo­tre­blja­va» za
po­tvr­đi­va­nje ugo­vo­ra pri­li­kom za­kle­tvi. Ni­je bez
iro­ni­je to što Pla­ton po­ka­zu­je ka­ko Pro­ta­go­ra, ko­ji
sum­nja u eg­zi­sten­ci­ju bo­go­va, ne mo­že bez hra­mo­
va. On či­ni da so­fi­sta iz­ja­vi: «Kad je ne­ko za­vr­šio
sa mo­jim pod­u­ča­va­njem, ako se sla­že, on mi pla­ti
ono što tra­žim i stvar je go­to­va. Ako se ne sla­že, on
tre­ba da ode u hram i pod za­kle­tvom iz­ja­vi ko­li­ko
mu se či­ni da mo­je pod­u­ča­va­nje vre­di i da ta­mo
po­lo­ži tu su­mu.»34
33 He­ro­dot, 2.178.
34 Pla­ton, Pro­ta­go­ra, 328 bc.
Ov­de je pot­pu­no ar­ha­ič­na či­nje­ni­ca to da za­
kle­tva pred­sta­vlja čin sa­mo­de­ter­mi­na­ci­je: du­žnik
od­re­đu­je pod za­kle­tvom su­mu ko­ju ima da pla­ti. U
za­ko­ni­ku La­bi­ja­da35 u Del­fi­ma sto­ji da ko god se ne
sla­že sa od­re­đe­njem ka­zne tre­ba da «se za­ku­ne na
uobi­ča­jen na­čin i ti­me bi­va slo­bo­dan». Čak i u slu­
ča­ju kri­vič­nog de­la op­tu­že­ni je mo­gao da ob­u­sta­vi
pro­ce­du­ru po­mo­ću za­kle­tve oči­šće­nja. Eri­ni­je ovo
upo­tre­blja­va­ju da bi za­me­ri­le Ore­stu: «Ali on ni­je
uzeo na se­be za­kle­tvu, on ni­je mo­gao da je da.»
Da se Orest mo­gao za­kle­ti: »ja ni­sam ubio svoju
maj­ku», bio bi slo­bo­dan. Pla­ton, na­rav­no, pri­me­
ću­je da je ovo mo­glo bi­ti mo­gu­će je­di­no u Ra­da­
man­to­vo36 vre­me. Pre­tva­ra­nje za­kle­tve oči­šće­nja u
for­mal­no is­ku­še­nje u Grč­koj se mo­že opa­zi­ti sa­mo
u ru­di­men­ti­ma.
U nor­mal­nom sud­skom po­stup­ku za­kle­tvom
se ide pro­tiv za­kle­tve. Tu­ži­lac se za­kli­nje u svo­ju
op­tu­žbu, a op­tu­že­ni iz­ra­ža­va svo­ju ne­vi­nost ta­
ko­đe za­kle­tvom. Su­di­je ko­je su po­lo­ži­le za­kle­tvu
tre­ba da od­lu­če iz­me­đu ovih di­ver­gent­nih za­kle­tvi
(di­o­mo­sia). Po­seb­no je ce­re­mo­ni­ja­lan ri­tual ko­ji se
iz­vo­di u sud­ni­ci na Are­o­pa­gu. Na­kon što sve­šte­ni­
ci za­ko­lju ve­pra, ov­na i bi­ka, tu­ži­lac mo­ra da sta­ne
na «osa­ka­će­ne de­lo­ve te­la» i iz­rek­ne za­kle­tvu u ko­
joj po­zi­va na «pot­pu­no uni­šte­nje» vla­sti­tog do­ma­
ćin­stva i ro­da uko­li­ko ne go­vo­ri isti­nu. Čo­vek ko­ji
je spor do­bio, ko­jeg sud oslo­ba­đa, mo­ra još jed­
nom da po­ka­že da je nje­go­va po­be­da bi­la pra­vič­na
pred oči­ma bo­go­va po­mo­ću žr­tve «ise­ca­njem na
ko­ma­di­će».
Sva­ko iz­ja­vlji­va­nje mo­že da bu­de isti­ni­to ili la­
žno. Za­kle­tvu uvek pra­ti mo­guć­nost kri­vo­klet­stva.
Či­nje­ni­ca da je na grč­kom reč ko­ja zna­či za­kle­tvu
35 La­bi­ja­de su ime del­fij­ske fra­tri­je či­ji je epo­nim he­roj Labys.
Sta­tut na ko­ji se po­zi­va autor na­stao je oko 400. g. p.n.e. i re­
gu­li­sao je sme­nu vla­sti, kult i ka­žnja­va­nje, prim. prev.
36 Ra­da­mant, sin Ze­u­sa Aste­ri­os­ a i Euro­pe, brat Mi­no­sa i
Sar­pe­do­na, mit­ski za­ko­no­da­vac na Kre­ti i go­spo­dar egej­skih
ostr­va. Po­slo­vi­čan po svo­joj pra­vič­no­sti, prim. prev.
318

- epi-or­kos – do­bi­la zna­če­nje kri­vo­klet­stva uka­zu­
je na zlo­u­po­tre­bu za­kle­tvi, čak i u naj­ra­ni­je do­ba.
Va­ra­nje za­kle­tva­ma ni­je sa­mo umet­nost jed­no­ga
Auto­li­ka, ko­ji je bio «ču­ven me­đu lju­di­ma zbog lo­
po­vlu­ka i kri­vo­klet­stva», ne­go je to bi­la i uobi­ča­
je­na prak­sa na tr­žni­ca­ma. Fi­ni­ji ob­lik ovog ume­ća
sa­sto­ji se u iz­be­ga­va­nju di­rekt­nog kri­vo­klet­stva, pri
če­mu se pre­va­ra po­sti­že upo­tre­bom dvo­smi­sle­nih
i ob­ma­nju­ju­ćih for­mu­la­ci­ja. Mo­del za to je He­ri­na
za­kle­tva u Ili­ja­di, a u lju­bav­nim stva­ri­ma čak je i
Ze­us spre­man da se bez okle­va­nja kri­vo za­ku­ne.
Is­prav­na upo­tre­ba za­kle­tve ipak je da­le­ko nad­
ja­ča­la nje­nu zlo­u­po­tre­bu. Ina­če, bi­li bi obe­sna­že­ni
bi­lo ka­kvi ugo­vo­ri o pro­da­ji, bi­lo ka­kvo sa­ve­zni­
štvo, bi­lo ka­kvi na­me­ti u rat­no do­ba. Da bi se ljud­
sko po­na­ša­nje uči­ni­lo pred­vi­di­vim, za­kle­tva je bi­la
po­ne­kad ta­ko­re­ći očaj­nič­ka me­ra, ali me­ra ko­ja bi
se te­ško mo­gla za­me­ni­ti ne­čim dru­gim. Upo­tre­
blji­vost bo­go­va i sve­ti­li­šta – ukrat­ko re­li­gi­je – bi­la
je ov­de osno­va ce­lo­kup­ne or­ga­ni­za­ci­je dr­ža­ve, za­
ko­na i tr­go­vi­ne. Ali ipak, za­kle­tva ni­je pra­va mo­
ral­na sna­ga. Po­sto­je za­kle­tve u kri­mi­nal­ne svr­he,
za­ve­re­ni­štva zlih lju­di, a po­sto­ji i var­lji­va, be­smi­
sle­na ili ne­mo­ral­na za­kle­tva. Kod Euri­pi­da Hi­po­lit
uz­vi­ku­je: «Je­zik se za­kleo, ali duh ne zna ni­šta o
za­kle­tvi», a ipak se dr­ži za­kle­tve ko­ja će ga na kra­ju
ko­šta­ti ži­vo­ta. Sle­pa, ne­u­mo­lji­va i iskon­ska, za­kle­
tva za­jed­no s re­li­gi­jom iz­ra­sta iz du­bi­na pred­i­sto­
ri­je. Sin Eri­de i ve­li­ka ne­vo­lja lju­di­ma, ona je ipak
osno­va na ko­joj se mo­že gra­di­ti.37
3. Na­sta­ja­nje za­jed­ni­štva
u igri i me­đu­i­gri ulo­ga
Upr­kos svoj va­žno­sti, za­kle­tva je tek jed­na po­
seb­na in­stan­ca op­šti­je či­nje­ni­ce da se pu­tem ri­tu­
a­la i in­vo­ka­ci­ja bo­go­va stva­ra osno­va za uza­jam­
37 The­o­go­nia, 231. Reč hor­kos, za­kle­tva, na grč­kom je mu­
škog ro­da, a Eri­da od ko­je po­ti­če zna­či sva­đu, pre­pir­ku, prim.
prev.
319
KOORDINATE
no raz­um ­ e­va­nje i po­ve­re­nje. U Za­ko­ni­ma Pla­ton
tra­ži na sa­mom po­čet­ku svo­je dr­ža­ve da se sva­koj
obla­sti od­re­di njen bog, da­im ­ on ili he­roj, za­jed­no
sa sve­tim pod­ruč­ji­ma i svim onim što im pri­pa­
da: «Ta­mo tre­ba da se u od­re­đe­nim pri­li­ka­ma za
sva­ko pod­ruč­je odr­ža­va­ju sku­po­vi i da se u od­re­
đe­no vre­me pru­ža po­moć za po­je­di­ne po­tre­be i da
se lju­di pri za­jed­nič­kom pri­no­še­nju žr­ta­va pri­bli­
že jed­ni dru­gi­ma i do­bro upo­zna­ju. Jer ne­ma ve­će
bla­go­da­ti za za­jed­ni­cu ne­go da gra­đa­ni bu­du do­
bro upo­zna­ti me­đu­sob­no. Jer gde u nji­ho­vim po­
je­di­nač­nim pu­te­vi­ma vla­da mrak a ne sve­tlo, ta­mo
ni­ko ni­kad ne mo­že po­sti­ći za­slu­že­nu po­čast ni­
ti do­sto­jan­stvo dr­žav­ne slu­žbe, ni­ti, ako je nu­žno,
od­go­va­ra­ju­ću ka­znu.»38
Fe­sti­va­li su iz­van­red­na pri­li­ka za su­sret, ko­ji
ni­po­što ne is­klju­ču­je ze­malj­ske po­slo­ve. Istu kon­
junk­ci­ju pra­zni­ka i va­ša­ra na­la­zi­mo i u hri­šćan­
skim kul­tu­ra­ma.
Isto­vre­me­no, prak­sa ri­tu­a­la je vi­še od ne­for­
mal­nog sa­sta­ja­nja – ona je par­ti­ci­pa­ci­ja: hi­e­ron
me­tec­hein. Oso­vi­nu pred­sta­vlja ži­vo­tinj­ska žr­tva,
sa svo­ja dva po­la – kr­vo­pro­li­ćem i je­de­njem, ži­vo­
tom i smr­ću. Krug lju­di uklju­ču­je one ko­ji par­ti­ci­
pi­ra­ju, is­klju­ču­ju­ći isto­vre­me­no dru­ge – ubi­ce, one
ko­ji su pod pro­klet­stvom, od­met­ni­ke i u po­seb­nim
slu­ča­je­vi­ma ta­ko­đe že­ne, stran­ce i ro­bo­ve. Svi ko­
ji uče­stvu­ju do­no­se u ru­ka­ma ječ­me­nu pre­kru­pu,
ko­ju sta­vlja­ju na go­mi­lu i je­du žr­tve­no me­so. Isto­
vre­me­no, za­da­ci su di­fe­ren­ci­ra­ni i ulo­ge ran­gi­ra­ne:
mno­gi su za­po­sle­ni raz­li­či­tim funk­ci­ja­ma po­slu­že­
nja – oko ži­vo­ti­nje, kor­pe, oko po­su­da za vo­du,
ka­di­o­ni­ca, mu­zič­kih in­stru­me­na­ta, va­tre i ra­žnja.
Obič­no kralj, sve­šte­nik ili gla­va ku­će pre­u­zi­ma vo­
de­ću ulo­gu, ot­po­či­nje mo­li­tvu i vr­ši li­ba­ci­ju. Naj­pre
se odva­ja deo za bo­go­ve, za­tim se u kru­gu oda­bra­
nih pro­ba splanchna, a tek se po­tom vr­ši ras­po­de­la
me­sa po utvr­đe­nom re­du: sve­šte­ni­ci, pred­stav­ni­ci
38 Pla­ton, Za­ko­ni , 738 d-e.
KOORDINATE
gra­da, po­ča­sni go­sti i ko­nač­no osta­li uče­sni­ci, ko­ji
se ipak raz­li­ku­ju od ano­nim­ne ma­se onih ko­ji ni­su
uče­sni­ci. Ta­ko je žr­tve­na za­jed­ni­ca mo­del grč­kog
dru­štva. To ni­je iz­me­na da­ro­va u hra­mu sa sve­šte­
ni­kom, kao što je to na Bli­skom is­to­ku, ni­ti je to
da­nak bo­go­vi­ma - to je raz­dva­ja­nje bo­go­va i lju­di,
kao raz­dva­ja­nje ži­vo­ta i smr­ti; za­jed­ni­ca jed­na­kih
afir­mi­še so­li­dar­nost u pri­su­stvu be­smrt­ni­ka. Ova
gru­pa jed­na­kih – uče­sni­ci – mo­gu da se de­fi­ni­šu
vi­še ili ma­nje eks­klu­ziv­no, ari­sto­krat­ski ili vi­še de­
mo­kra­tič­no, ali je čak i grč­ka de­mo­kra­ti­ja jed­na
eks­klu­ziv­na gru­pa ogra­ni­če­na na pu­no­prav­ne gra­
đa­ne. Strah od kr­vo­pro­li­ća, od­ri­ca­nje iz­ra­že­no u
pre­li­mi­nar­nim žr­tva­ma i li­ba­ci­ja­ma, či­ni da ten­zi­je
unu­tar gru­pe po­pu­ste, in­di­vi­due ko­je su ina­če izo­
lo­va­ne ili čak su­prot­sta­vlje­ne jed­ne dru­gi­ma spa­ja­
ju se upra­vlja­ju­ći se pre­ma bo­žan­stvu.
Ta­ko za­da­tak re­li­gi­je ni­je sa­mo da ukra­si, ne­go
da ob­li­ku­je sve osnov­ne for­me za­jed­ni­ce. De­fi­ni­ci­
ja pri­pad­no­sti je­ste par­ti­ci­pa­ci­ja u kul­tu. To po­či­
nje sa po­ro­di­com, za ko­ju grč­ki je­zik ne­ma spe­ci­
jal­ne re­či: go­vo­ri se o do­ma­ćin­stvu i og­nji­štu, či­me
se sve­sno ozna­ča­va kuć­no žr­tve­no me­sto. Gla­va
po­ro­di­ce pri­no­si žr­tvu na og­nji­štu, iz­li­va li­ba­ci­je u
pla­men, ba­ca u va­tru ma­le pr­vi­ne pri­li­kom sva­kog
obro­ka. Uga­snu­će og­nji­šta je in­di­ka­ci­ja kri­ze ko­ja
na­sta­je ka­da je­dan od čla­no­va po­ro­di­ce umre. Po­
nov­nom pa­lje­nju sle­di žr­tva na og­nji­štu. Pe­ti dan
na­kon ro­đe­nja de­te­ta otac tr­či oko og­nji­šta no­se­ći
no­vo­ro­đen­če – to je fe­sti­val amp­hi­dro­mia, ko­jem
pri­pa­da žr­tva na og­nji­štu. Ne­ve­sta se vo­di od oče­
vog do no­vog og­nji­šta, o ko­jem će se ona bri­nu­ti
kao go­spo­da­ri­ca ku­će. Dru­go kult­no sre­di­šte po­
ro­di­ce su gro­bo­vi, ko­ji­ma čla­no­vi po­ro­di­ce od­re­
đe­nim da­ni­ma pri­no­se žr­tve­ne da­ro­ve.
Ge­nos, pro­ši­re­na po­ro­di­ca, po­štu­je ve­ći broj
bo­go­va, či­ji kult pred­sta­vlja sa­sta­ja­li­šte čla­no­va. U
Ate­ni to zna­či ol­tar Ze­u­sa Her­ke­i­os-a, go­spo­da­
ra dvo­ra, i ol­tar Apo­lo­na Pa­tro­os-a, u or­ga­ni­za­ci­ji
phra­tri­ai. Phra­tria pred­sta­vlja sa­vez po­ro­di­ca (za­
dru­gu), ko­ji kon­tro­li­še pri­stup gra­đan­skim pra­vi­
ma po­je­din­ca. In­do­e­vrop­ska reč «brat» pre­ži­ve­la je
u grč­kom je­zi­ku sa­mo u kon­tek­stu ove in­sti­tu­ci­
je. Otac u nju tre­ba da uve­de svo­je de­te pr­vo ka­da
na­pu­ni tri go­di­ne, a na­kon to­ga tek ka­da do­stig­ne
mla­dić­sko do­ba, kad po­sta­ne ep­he­bos . Muž je du­
žan da pred­sta­vi že­nu ko­jom se tek ože­nio po­ro­di­
ci. No­vi član se do­vo­di do ol­ta­ra i žr­tva se pri­no­si u
sva­kom od ovih slu­ča­je­va: me­ion, ko­u­re­ion, ga­me­
lion – za ma­lo de­te, ado­le­scen­ta i pri­li­kom stu­pa­
nja u brak. Jed­nom go­di­šnje svi Jo­nja­ni odr­ža­va­ju
tro­dnev­ni fe­sti­val Apa­to­ur­ ia, ka­da se phra­te­res sa­
sta­ju uz sve­ča­ni žr­tve­ni obed, ko­ji se obez­be­đu­je iz
čla­na­ri­na. Me­đu se­ve­ro­za­pad­nim Gr­ci­ma, ba­rem
u Del­fi­ma, Apel­lai ima­ju istu funk­ci­ju, uklju­ču­ju­
ći i tri od­go­va­ra­ju­će žr­tve: za de­te, za mla­di­ća i za
brak: pa­id ­ e­ia, apel­la­ia, ga­me­la. U Ate­ni, ka­da se
bu­du­ći ar­hon­ti is­pi­tu­ju pri­li­kom iz­bo­ra, oni tre­ba
da do­ka­žu svoj sta­tus pu­no­prav­nog gra­đa­ni­na ne
sa­mo ti­me što će na­ve­sti ime­na ro­di­te­lja i nji­ho­
vih ro­di­te­lja, ne­go su du­žni da ka­žu «gde se na­la­
zi nji­hov Ze­us Her­ke­i­os, nji­hov Apolon Pa­tro­os i
nji­ho­vi po­ro­dič­ni gro­bo­vi». Ova kult­na me­sta ni­
su pre­no­si­va i sto­ga ne­raz­re­ši­vo ve­zu­ju čo­ve­ka za
nje­gov po­lis. Pa­ra­lel­ne, ili čak kon­ku­rent­ske ovim
po­ro­dič­nim struk­tu­ra­ma je­su mno­go­stru­ke kult­ne
aso­ci­ja­ci­je, či­je po­sto­ja­nje je po­tvr­đe­no uglav­nom
u nat­pi­si­ma, i ko­ji za vre­me he­le­ni­stič­kog do­ba
po­sta­ju na­ro­či­to pro­ši­re­ni. Je­dan do­ku­ment iz IV
ve­ka pred­sta­vlja skup pra­vi­la ko­ja va­že za Sa­la­mi­
ni­oi u Ati­ci. Ni­je sa­svim ja­sno da li su ove po­ro­di­ce
ra­ni­je ži­ve­le u Sa­la­mi­ni. U sva­kom slu­ča­ju, oni su
na­se­lje­ni de­lom u Su­ni­o­nu39, a de­lom u se­dam fi­la.
Za­jed­nič­ki su im pra­vo i du­žnost da upra­žnja­va­ju
od­re­đe­ne kul­to­ve, či­je je pra­vi­lo fi­nan­si­ra­nja re­gu­
li­sa­no na po­me­nu­tom nat­pi­su. Oni su od­go­vor­ni
39 Su­nion je se­ve­ro­i­stoč­no pred­brež­je Ati­ke, prim. prev.
320

da obez­be­de sve­šten­stvo i kult Ate­ne Ski­ras40 u Fa­
le­ro­nu. Na fe­sti­va­lu Oschop­ho­ria41 hleb ko­ji grad
po­kla­nja Ate­ni Ski­ras tre­ba da se po­de­li Sa­la­mi­
nja­ni­ma.
Grad ta­ko­đe pred­sta­vlja žr­tve­nu za­jed­ni­cu.
Nad­zi­ru ga nje­go­va bo­žan­stva-za­štit­ni­ci, ko­ja mu
ga­ran­tu­ju tra­ja­nje, pa ti­me i op­sto­ja­nje vla­sti­tih
ča­sti: grad i bo­go­vi su u od­no­su me­đu­za­vi­sno­sti.
Naj­ve­ći nat­pis ko­ji je bio iz­lo­žen u Ati­ni, na Kra­lje­
vom tre­mu na tr­žni­ci, bio je žr­tve­ni ka­len­dar. Fe­
sti­va­li su obe­le­ža­va­li kraj i po­če­tak go­di­ne, dok su
osta­li va­žni do­ga­đa­ji to­kom go­di­ne bi­li Mi­ste­ri­je u
je­sen i Ve­li­ke Di­o­ni­si­je u pro­le­će. Iz­me­đu to­ga je
po­sto­jao či­tav niz dru­gih sve­ča­no­sti. Go­vo­ri­lo se
da je to­kom go­di­ne u Ati­ni sa­mo je­dan dan bez fe­
sti­va­la i da se ovi pri­pre­ma­ju sa ve­ćom pre­ci­zno­šću
ne­go voj­ni po­ho­di. Me­đu­tim, ni za Spar­tu Kar­ne­
ia42 ni­su bi­le ma­nje va­žne. Ka­da bi se sa­sta­li Gr­
ci iz raz­li­či­tih gra­do­va, sva­ka gru­pa je za­dr­ža­va­la
svest o vla­sti­tom iden­ti­te­tu pre­ko svo­jih po­seb­nih
fe­sti­va­la. Me­đu 10.000 Ki­ro­vih pla­će­ni­ka Kse­ni­
ja Ar­ka­đa­nin sla­vio je svo­je Lyka­ia,43 Ami­klaj­ci
su na­pu­sti­li spar­tan­sku voj­sku da bi sla­vi­li svo­je
Hyakint­hia,44 a Ati­nja­ni su svo­je Ant­he­ste­ria sla­
vi­li čak i u Egip­tu.
40 Autor mi­sli na Ski­ro­fo­ri­je, od Ski­ron = sun­co­bran. To je
fe­sti­val ko­ji se odr­ža­vao u Fa­le­ro­nu u ju­nu, ka­da su maj­ke sa
de­com po­se­ći­va­le hram Ate­ne Ski­ras. Fe­sti­val je bio po­sve­ćen
plod­no­sti, prim. prev.
41 Fe­sti­val gro­žđa u ok­to­bru, ka­da su se gro­zdo­vi za­jed­no sa
lo­zom (oschos) iz Di­o­ni­so­vog hra­ma u Lymnai no­si­li u hram
Ate­ne Ski­ras u Fa­le­ro­nu, prim. prev.
42 Kar­ne­ia su na­ci­o­nal­ni fe­sti­val Spar­ta­na­ca, ko­ji se sla­vi u
čast Apo­lo­na Kar­ne­i­os-a. Odr­ža­van je u av­gu­stu-sep­tem­bru
i tra­jao je de­vet da­na. Fe­sti­val je imao ka­rak­ter rat­ne sve­ča­
no­sti, jer su Spar­tan­ci ve­ro­va­li da im je Aplon po­mo­gao da
osvo­je ze­mlju na ko­joj ži­ve, prim. prev.
43 Fe­sti­val Lyka­ia odr­ža­vao se u Ar­ka­di­ji u čast ta­mo­šnjeg
kul­ta Ze­u­sa, prim. prev.
44 Hi­akynthia su sla­vi­li Spar­tan­ci u ju­lu. Fe­sti­val je tra­jao tri
da­na, u čast Hi­ja­kin­ta, Ami­kla­je­vog si­na, ko­ji je bio osni­vač
Ami­kle­je u La­ko­ni­ji, prim. prev.
321
KOORDINATE
Sve ve­ća moć po­li­sa oči­to­va­la se u či­nje­ni­ci da
je ovaj po­čeo da zah­te­va mo­no­pol nad kul­to­vi­ma.
Pla­ton ni­je bio je­di­ni ko­ji je že­leo da za­bra­ni sve
pri­vat­ne kul­to­ve u dr­ža­vi – i ra­ni­je je bi­lo za­bra­na
uvo­đe­nja no­vih bo­go­va u Ati­nu. Po­ro­dič­noj tra­di­
ci­ji tre­ba is­ka­za­ti du­žno po­što­va­nje, ali se, na pri­
mer, mo­že do­ne­ti za­kon pre­ma ko­jem na fe­sti­va­li­
ma u čast bo­ga ni jed­na po­ro­di­ca ni­ti po­je­di­nac ne
mo­gu da žr­tvu­ju pre gra­da.
Ve­će fe­de­ra­ci­je po­je­di­nač­nih gra­do­va, kao i
ple­men­ske or­ga­ni­za­ci­je, ta­ko­đe su oku­plje­ne oko
po­seb­nih sve­ti­li­šta, ko­ja ima­ju od­go­va­ra­ju­će go­di­
šnje fe­sti­va­le. Ove in­sti­tu­ci­je, u ko­ji­ma su na­sta­nje­
ni oko ne­kog zna­čaj­ni­jeg sve­ti­li­šta iz­gra­đi­va­li ma­
nje ili vi­še oba­ve­zu­ju­će i sna­žne uza­jam­ne od­no­se,
zva­le su se am­fik­ti­o­ni­je. Ta­ko su se Eto­lja­ni na­la­zi­li
u Apo­lo­no­vom hra­mu u Ter­mo­nu, Ahej­ci kod Ze­
u­sa Ho­ma­ri­os-a kod Ege­je, dva­na­est jon­skih gra­
do­va Ma­le Azi­je kod Po­sej­do­na u Mi­ka­li, a se­dam
dor­skih gra­do­va kod Apo­lo­na u Kni­du; Be­o­ća­ni su
sla­vi­li pan­bo­i­o­tia u hra­mu Ate­ne ito­nej­ske u Ko­
ro­ne­ji, ali Be­ot­ski sa­vez je bio or­ga­ni­zo­van sa ja­
kim ve­za­ma sa jed­nom sta­rom am­fik­ti­o­ni­jom oko
Po­sej­do­no­vog hra­ma u On­he­stu. U pr­vom mi­le­ni­
ju­mu po­sto­ja­la je am­fik­ti­o­ni­ja kod Po­sej­do­no­vog
hra­ma u Ka­la­u­re­ji u Sa­ro­ni­jan­skom za­li­vu, ko­joj
su me­đu osta­li­ma pri­pa­da­li Epi­da­ur, Egi­na i Ati­na.
Za Jo­nja­ne Ki­klad­skih ostr­va, Del, be­zna­čaj­no me­
sto, a uz to vr­lo ne­po­god­no za na­se­lja­va­nje, po­sta­je
sve­ti cen­tar. Ta­mo se, ka­ko je re­če­no u ho­me­rov­
skoj Him­ni Apo­lo­nu, sku­plja­ju «Jo­nja­ni, što du­ge
ha­lji­ne vu­ku». Ka­sni­je, ka­da su for­mi­ra­li an­ti­per­si­
jan­sku ko­a­li­ci­ju na če­lu sa Ati­nja­ni­ma, sve­ti­li­šte u
De­lu osta­lo je kao me­sto sa­sta­na­ka i kao bla­gaj­na
sve do tre­nut­ka ka­da su Ati­nja­ni uzur­pi­ra­li vlast i
kon­cen­tri­sa­li svu moć u Ati­ni. Po­sle­di­ca to­ga bio
je po­ziv sa­ve­zni­ci­ma da uče­stvu­ju na atič­kim fe­
sti­va­li­ma. Sva­ki grad je bio oba­ve­zan da po­ša­lje
kra­vu i kom­plet­nu boj­nu opre­mu za Pa­nat­he­na­ia i
fa­los za Di­o­ni­sia. Isto kao što je to či­nio grad, ta­ko
KOORDINATE
se sa­da i fe­de­ra­ci­ja pred­sta­vlja u sve­ča­nim pro­ce­si­
ja­ma. U če­tvr­tom ve­ku, ka­da su gra­do­vi ju­žne Ita­
li­je Kro­ton, Si­ba­ris i Ka­u­lo­ni­ja po­sred­stvom Ahe­
ja­ca po­mi­re­ni, ono što je usta­no­vlje­no «pre sve­ga
je za­jed­nič­ko sve­ti­li­šte Ze­u­sa Ho­ma­ri­os-a i me­sto
odr­ža­va­nja sa­sta­na­ka i do­go­vo­ra».
Naj­va­žni­ja or­ga­ni­za­ci­ja ove vr­ste bi­la je pil­ska
am­fik­ti­o­ni­ja. Ona je for­mi­ra­na oko De­me­tri­nog
sve­ti­li­šta u Ter­mo­pi­li­ma, ali na­kon što su pre­u­
ze­li kon­tro­lu nad del­fij­skim pro­ro­či­štem u Pr­
vom sve­tom ra­tu oko 590. g. pre n.e. sa­sta­ja­li su
se u Del­fi­ma. Po­sto­ja­nost i uti­caj ovog sa­ve­za bio
je osi­gu­ran upra­vo zbog to­ga što se on ni­je upu­
štao u di­rekt­ne po­li­tič­ke in­ter­ven­ci­je iz­van Del­fa.
Nje­go­vi čla­no­vi su čak mo­gli i ra­to­va­ti jed­ni pro­
tiv dru­gih. Ipak, bi­lo je do­go­vo­re­no da ni je­dan od
za­ra­će­nih gra­do­va ne ugro­zi snab­de­va­nje vo­dom
ono­ga dru­go­ga – što pred­sta­vlja po­čet­ni po­ku­šaj
hu­ma­ni­za­ci­je ra­ta. Za Fi­li­pa Ma­ke­don­skog ova
am­fik­ti­o­ni­ja je bi­la od­skoč­na da­ska za stu­pa­nje u
cen­tral­nu Grč­ku. Čim je pot­či­nio Ati­nu i Te­bu i
pri­si­lio grč­ke gra­do­ve na fe­de­ra­li­za­ci­ju, cen­tar ove
po­sta­je Olim­pi­ja, pr­vo po re­du od svih grč­kih sve­
ti­li­šta. Uče­stvo­va­ti u ago­nu i žr­tve­nom ob­re­du u
Olim­pi­ji već je du­go pre to­ga zna­či­lo bi­ti pri­znat
za Gr­ka. Fi­lip i Alek­san­dar su u Olim­pi­ji iz­gra­di­li
ro­tun­du, u ko­joj su čla­no­vi ma­ke­don­ske kra­ljev­ske
po­ro­di­ce bi­li pri­ka­za­ni u bo­žan­skom ob­lič­ju. To je
još je­dan pri­mer po­tvr­đi­va­nja pri­pad­no­sti gru­pi i
do­mi­na­ci­je u sve­ti­li­štu. Da je re­li­gi­ja sred­stvo za
odr­ža­va­nje vla­sti i do­mi­na­ci­je za auto­re od pe­tog
ve­ka na­da­lje bi­lo je sa­mo­ra­zu­mlji­vo sta­nje stva­ri.
Po­zi­ci­ja vla­da­o­ca uvek pod­ra­zu­me­va i sve­šte­nič­ke
funk­ci­je, sta­tus je dra­ma­ti­zo­van i na taj na­čin po­
tvr­đen ri­tu­a­lom. Utvr­đen i osve­ćen pro­gram ak­ci­ja
da­je ose­ćaj si­gur­no­sti svi­ma, pod­jed­na­ko vla­da­o­
cu i pot­či­nje­ni­ma. Sva­ka gla­va po­ro­di­ce po­se­du­je
iz­ve­snost svo­je po­zi­ci­je za vre­me iz­li­va­nja li­ba­ci­je
na og­nji­šte. Kra­lje­vi su u Spar­ti ru­ko­vo­di­li naj­va­
žni­jim žr­tve­nim ob­re­di­ma. Pre po­la­ska u rat oni
su ot­po­či­nja­li žr­tvom Ze­u­su Age­tor-u (Vo­đi), na
gra­ni­ci ze­mlje žr­tvo­va­li su Ze­u­su i Ate­ni, to­kom
po­ho­da va­tro­no­sac je ho­dao na če­lu ko­lo­ne no­se­ći
va­tru sa do­ma­ćeg ol­ta­ra, a za ko­lo­nom je išla po­
vor­ka žr­tve­nih ži­vo­ti­nja. Sva­ki dan pre zo­re kralj
bi pri­no­sio žr­tvu, a ka­da je čin za­vr­šen voj­ska bi
pri­ma­la dnev­na na­re­đe­nja. U Ate­ni su funk­ci­je
bi­le mno­go ra­zno­li­ki­je: kralj na če­lu za­jed­ni­ce ili
udru­že­nja iz­vr­ša­va «kao što je red, sve tra­di­ci­o­nal­
ne žr­tve», dok je u no­vi­jim i slo­že­ni­jim fe­sti­va­li­ma,
u ko­je spa­da­ju, na pri­mer, Pa­nat­he­na­ia i Di­o­ni­sia,
ova ulo­ga po­ve­re­na ar­hon­tu, či­ji je po­lo­žaj iz­nad
kra­lje­vog. Kul­to­vi na Akro­po­lju osta­ju u ru­ka­ma
po­ro­di­ce Ete­o­bu­ta­da, za ko­ju se tvr­di­lo da vo­di
po­re­klo od bra­ta kra­lja Ereh­te­ja. Ti­ra­ni su ta­ko­
đe te­ži­li po­tvr­đi­va­nju svo­je vla­sti u kul­tu. Si­ci­lij­ski
vla­da­ri Ge­lon i Hi­je­ron tvr­di­li su da je sve­šte­nič­ka
du­žnost pre­ma hton­skim bo­go­vi­ma u nji­ho­voj po­
ro­di­ci na­sled­na. Hi­je­ron je za­sno­vao hram De­me­
tri i Per­se­fo­ni u Si­ra­ku­zi, u čast po­be­de u bi­ci kod
Hi­me­re 480. p.n.e., za­to što «že­li da vo­di bri­gu o
De­me­tri sa pur­pur­nim no­ga­ma i da odr­ža­va sve­
ča­nost u čast nje­ne kće­ri Per­se­fo­ne, ko­ju no­se be­li
ko­nji». U isto vre­me, on je re­or­ga­ni­zo­vao i iz­grad­
nju hra­ma Ate­ni, bo­gi­nji gra­da, či­ji se osta­ci ču­va­ju
u Ka­te­dra­li u Si­ra­ku­zi. Te­mi­sto­kle je na­kon po­be­de
kod Sa­la­mi­ne osno­vao sve­ti­šte Ar­te­mi­di Ari­sto­bu­
li, bo­gi­nji od­lič­nog sa­ve­ta, u su­sed­stvu svo­je ku­će i
po­sta­vio svoj vla­sti­ti lik kao vo­tiv­ni dar.
Bi­lo bi jed­no­stra­no gle­da­ti na ri­tual sa­mo sa
sta­no­vi­šta mo­ći nje­nog oči­to­va­nja i ma­ni­pu­la­ci­je.
Ulo­ge unu­tar ri­tu­a­la su mno­go­stru­ke i kom­plek­
sne i če­sto ni­su upra­vlje­ne pre­ma ne­kom od­re­đe­
nom ci­lju. Kroz njih se ar­ti­ku­li­še za­jed­ni­ca, kao što
je to olim­pij­ska po­ro­di­ca bo­go­va, na pr­vom me­stu
kao mu­ško i žen­sko, mla­do i sta­ro. Po pra­vi­lu, ho­
ro­ve su sa­či­nja­va­li de­voj­či­ce i de­ča­ci i od­ra­sli lju­di,
ali su i aso­ci­ja­ci­je že­na tu na­šle me­sto. Pri nor­mal­
nom žr­tve­nom ob­re­du de­vi­ce no­se kor­pu i po­su­du
s vo­dom, de­ča­ci i mla­di­ći do­vo­de ži­vo­ti­nje za žr­
322

tvu i pe­ku me­so, is­tak­nu­te sta­ri­je oso­be ozna­ča­va­ju
po­če­tak žr­tve i iz­li­va­ju li­ba­ci­je, a že­ne obe­le­ža­va­ju
vr­hu­nac či­ta­ve ce­re­mo­ni­je svo­jim vri­šte­ćim olol-
yge.45 Cen­tral­ni deo par­te­non­skog fri­za pri­ka­zu­je
bra­da­tog sve­šte­ni­ka Ereh­te­ja ko­ji pre­da­je pe­plos46
de­ča­ku, a Ate­ni­na sve­šte­ni­ca se isto­vre­me­no okre­
će ka dve­ma de­voj­či­ca­ma ko­je no­se sto­li­ce: sta­ri­ja
ge­ne­ra­ci­ja da­je in­struk­ci­je, a mla­đa iz­vr­ša­va za­dat­
ke. Ipak, i ulo­ge do­de­lje­ne mla­đi­ma otva­ra­ju mo­
guć­no­sti za is­ti­ca­nje. Har­mo­di­je je po­stao ubi­ca ti­
ra­ni­na zbog to­ga što je bi­lo od­bi­je­no da se nje­go­voj
se­stri da ulo­ga no­sa­ča kor­pe na Pa­na­te­ne­ja­ma. Sjaj
fe­sti­va­la ne pro­iz­i­la­zi to­li­ko iz do­sto­jan­stva sta­ri­jih
ko­li­ko upra­vo iz pri­vlač­no­sti de­ce i de­vi­ca i zra­
če­će sna­ge ep­he­boi. Ne­ras­ki­di­vo ve­za­na s ovim je
pe­sma, uvek iz­no­va ob­li­ko­va­na od stra­ne pe­sni­ka,
ko­ja či­ni da mi­to­vi za­sija­ju u no­vom sve­tlu i da na
taj na­čin odr­že kod neo­p­ho­dan za raz­u­me­va­nje,
ob­u­hva­ćen mi­to­lo­gi­jom kao ži­vim je­zi­kom.
Ulo­ga po­lo­va je di­fe­ren­ci­ra­na. Že­ne su is­klju­
če­ne iz od­re­đe­nih kul­to­va, ali sa svo­je stra­ne ima­ju
vla­sti­te fe­sti­va­le, na ko­ji­ma mu­škar­ci ne­ma­ju pra­va
uče­šća. Mu­škar­ci ni­su na ovo gle­da­li bez po­do­zre­
nja, ali ni­su mo­gli da spre­če od­vi­ja­nje onog sve­tog.
Po­sto­ja­la je, šta­vi­še, i iz­me­na sek­su­al­nih ulo­ga pri­
li­kom ma­ske­ra­da i fe­sti­va­la raz­u­zda­no­sti. Ta­ko­đe
je pri­li­kom skla­pa­nja bra­ka po­sto­jao obi­čaj ko­ji
pre­o­kre­će po­ro­dič­ni sta­tus: ode­ća i fri­zu­ra pre­u­ze­
ti su od su­prot­nog po­la – ta­ko na­la­zi­mo mla­di­će u
ode­ći de­vo­ja­ka, a de­voj­ke sa bra­da­ma, u sa­tir­skim
ko­sti­mi­ma i sa phal­loi. Ovom gro­tesk­nom ne­ga­ci­
jom oso­ba se pri­si­lja­va da pri­hva­ti svo­ju ulo­gu.
Sli­čan am­bi­gvi­tet je po­sto­jao i pre­ma ro­bo­vi­
ma: oni su iz kul­to­va is­klju­če­ni, ali pri­li­kom Cho­
es47 iz­ri­či­to su po­zi­va­ni da se pri­dru­že obe­du. Pri­li­
45 Ololyge = ci­ka, pot­ci­ki­va­nje, prim. prev.
46 Pe­plos = ha­lji­na, prim. prev.
47 To je dru­gi dan fe­sti­va­la An­te­ste­ri­ja, fe­sti­val vin­skih kr­ča­
ga, po­sve­ćen vi­nu, prim. prev.
323
KOORDINATE
kom Kro­nia48 oni po­sta­ju nad­re­đe­ni, a na Kre­ti im
je čak bi­lo do­pu­šte­no da iši­ba­ju svo­je go­spo­da­re.
Uglav­nom im je, me­đu­tim, zlob­no bi­la od­re­đe­na
ne­ga­tiv­na ulo­ga, u ko­joj su po­ne­kad mo­ra­li da tr­pe
i istin­sko mal­tre­ti­ra­nje. Ka­ko bi­lo da bi­lo, či­nje­ni­ca
da ri­tual če­sto zah­te­va od slo­bod­nih lju­di da oba­
vlja­ju «po­ni­ža­va­ju­će po­slo­ve», kao što su či­šće­nje
hra­ma, pra­nje sta­tua bo­go­va, pra­nje ha­lji­na, kla­nje
i pe­če­nje, upu­ću­je na vre­me u ko­jem ko­mer­ci­ja­li­
zo­va­no rop­stvo još ni­je igra­lo ulo­gu. U re­li­gi­ji ni­
je bi­lo za­bo­ra­vlje­no da su i ro­bo­vi lju­di. Hram ili
ol­tar slu­žio je kao sklo­ni­šte ro­bo­vi­ma pod­jed­na­ko
kao i slo­bod­nim lju­di­ma. Ubi­stvo je bi­lo ubi­stvo,
bez ob­zi­ra na sta­tus žr­tve. Ro­bo­vi su po­što­va­li iste
bo­go­ve kao i nji­ho­vi go­spo­da­ri – ako su bi­li stran­
ci, mo­gli su za­dr­ža­ti svo­je obi­ča­je.
Be­smrt­ni bo­go­vi ga­ran­tu­ju kon­ti­nu­i­tet, ri­tual
zna­či de­ter­mi­na­ci­ju. Čak i pri­li­kom onih fe­sti­va­
la ko­ji su do­pu­šta­li raz­u­zda­nost i sub­ver­zi­ju cilj je
bio po­tvr­đi­va­nje po­sto­je­ćeg po­ret­ka. Ov­de su bi­le
od­glu­mlje­ne va­žne an­ti­te­ze ko­je re­flek­tu­ju isto­ri­ju
čo­ve­čan­stva: lov i pa­sto­ra­lan ži­vot na­su­prot grad­
skom ži­vo­tu; ži­vot u br­do­vi­tim kra­je­vi­ma, mo­čva­
ra­ma ili na ne­plod­noj ze­mlji na­su­prot plod­noj rav­
ni­ci; ne­sa­mle­ve­no zr­ne­vlje na­su­prot ku­va­nom je­lu
i hle­bu, pri če­mu se po­re­dak vla­sti i po­de­la ra­da
is­po­sta­vlja­ju kao je­di­no što per­ma­nent­no op­sto­ji.
Upr­kos to­me, vi­zi­ja zlat­nog do­ba se pro­vla­či, al­ter­
na­ti­ve se odr­ža­va­ju sa svim mo­guć­no­sti­ma i ri­zi­
ci­ma ko­je no­se, što spre­ča­va jed­no­di­men­zi­o­nal­nu,
to­tal­nu adap­ta­ci­ju čo­ve­ka sop­stve­noj ulo­zi. Pri­če
o za­ve­ra­ma i re­vo­lu­ci­ji uvek su po­ve­za­ne sa fe­sti­
va­li­ma.
Unu­tar po­sto­je­ćeg po­ret­ka ri­tual omo­gu­ću­
je po­je­din­cu da iz­ra­zi svo­ju lič­nost. Ovo se mo­že
ilu­stro­va­ti sa dva pri­me­ra. Kse­no­font je od ple­na
48 Fe­sti­val po­sve­ćen Kro­nu, ka­rak­te­ri­sti­čan po to­me što se
ulo­ge u dru­štvu iz­vr­ću na­glav­ce. Ro­bo­vi su po­zi­va­ni na ban­
ket, a bi­lo im je do­zvo­lje­no i da u gra­du pra­ve bu­ku i ve­se­le
se, prim. prev.
KOORDINATE
ko­ji je za­ra­dio kao pla­će­nik za­sno­vao sve­ti­li­šte Ar­
te­mi­de, na ze­mlji­štu u Ski­lun­tu ko­je mu je po­klo­
ni­la Spar­ta. Tu se odr­ža­vao, ka­ko on ži­vo opi­su­je,
go­di­šnji fe­sti­val na ko­jem se ce­lo­kup­no su­sed­stvo
su­sre­ta­lo sa bo­gi­njom i sa Kse­no­fon­tom. Oni su se
sku­plja­li da bi za­jed­no lo­vi­li, je­li i pi­li. Bo­gi­nja je
sve to po­kla­nja­la a da ni­je za­tam­ni­la Kse­no­fon­to­vu
ulo­gu kao do­ma­ći­na. Sve­šte­nič­ka du­žnost ko­ja mu
je pa­da­la u deo da­je nje­go­voj ulo­zi i ce­lo­kup­nom
do­ga­đa­ju dig­ni­tet, či­me ga raz­li­ku­je od raz­me­ta­
nja no­vo­bo­ga­ta­ša. U Me­nan­dro­vom Dis­ko­lu maj­ka
mla­dog lju­bav­ni­ka, bo­ga­ta že­na iz Ate­ne, o ko­joj
sa­zna­je­mo da po­svu­da po Ati­ci žtr­vu­je go­to­vo sva­
ki dan, ka­že na po­čet­ku da joj se u snu po­ja­vio Pan,
bog-ja­rac, i da zbog to­ga ona tre­ba da iz­vr­ši žr­tvu
u Pa­no­voj pe­ći­ni bli­zu fi­le ko­ja se na­la­zi iz­van gra­
da, te da će to u isto vre­me po­slu­ži­ti kao po­god­na
pri­li­ka za iz­let i pik­nik. Na taj na­čin ona iz­la­zi iz
po­vu­če­no­sti u žen­skim oda­ja­ma da bi uka­za­la po­
što­va­nje čak i bo­gu-jar­cu, na­rav­no na ra­čun svog
mu­ža. Po­ti­snu­te že­lje po­sta­ju ma­ni­fest­ne u for­mi
po­bo­žne du­žno­sti. Po­li­te­i­zam sa svo­jim bo­ga­tim
smi­slom za re­al­nost nu­di po­je­din­cu mo­guć­no­sti
za sa­mo­re­a­li­za­ci­ju, a da mu isto­vre­me­no do­pu­šta
da osta­ne na za­jed­nič­kom tlu ono­ga što se sma­tra
ljud­skim.
Ovo za­jed­nič­ko tle na­pu­šta tek onaj ko sam
zah­te­va da mu se di­ve kao sa­mom bo­gu. To je uči­
nio Alek­san­dar Ma­ke­don­ski na vr­hun­cu svo­ga
uspe­ha, da­le­ko od do­ma, a to su uči­ni­li i nje­go­vi
na­sled­ni­ci. Upr­kos sve­mu, kult vla­da­o­ca je mo­gao
da bu­de in­te­gri­san u tra­di­ci­o­nal­ni si­stem go­to­vo
bez te­ško­ća. Ni­je, da­kle, ni­ma­lo iz­ne­na­đu­ju­će što
su in­di­vi­du­al­ni slu­ča­je­vi za­be­le­že­ni i pre Alek­san­
dra. Na taj na­čin se, me­đu­tim, obo­ža­va uvek po­
bed­nik ili spa­si­lac ko­ji se ja­vlja iz­va­na - ne gra­
đa­nin. Če­sto su sa­mi gra­do­vi bi­li ti ko­ji su vla­da­
o­cu nu­di­li kult pre ne­go što bi ga on sam za­tra­žio.
Olim­pij­ski bo­go­vi, uz­vi­še­ni i da­le­ki, če­sto do­bi­ja­ju
nov sjaj kroz re­al­nu moć i ve­li­čan­stve­nost vla­da­ra.
Još jed­nom za­jed­ni­ca ostva­ru­je so­li­dar­nost pu­tem
di­vlje­nja ne­ko­me ko joj ne pri­pa­da.
Pri­re­dio i pre­veo: To­mi­slav Kar­ga­čin
324
325

fotografija: Vladimir Pavić

KOORDINATE

326
327

fotografija: Vladimir Pavić

KOORDINATE
Dušan Marinković, Novi Sad
On­to­lo­ške ne­si­gur­no­sti
flu­id­nih vre­me­na
Zig­munt Ba­u­man, Flu­id­ni strah
Me­di­ter­ran Pu­blis­hing, 2010.
Či­ta­o­ci­ma na na­šim pro­sto­ri­ma ime Zig­
mun­ta Ba­u­ma­na po­zna­to je uglav­nom po ve­o­ma
zna­čaj­noj stu­di­ji Kul­tu­ra i dru­štvo (1984), ko­ja je
du­go bi­la ne­za­o­bi­la­zna li­te­ra­tu­ra ka­ko užih di­sci­
pli­nar­nih obla­sti so­ci­o­lo­gi­je kul­tu­re i kul­tur­ne an­
tro­po­lo­gi­je ta­ko i ši­re so­ci­o­lo­ške te­o­ri­je. Ta­ko­đe,
nje­go­va pr­va knji­ga pre­ve­de­na na srp­sko­hr­vat­ski
je­zik, pod na­zi­vom Mark­si­stič­ka te­o­ri­ja dru­štva
(1969), pri­pa­da onim po­ku­ša­ji­ma da se na si­ste­
ma­ti­čan na­čin, još jed­nom, mark­si­stič­ka te­o­ri­ja
uklo­pi u okvi­re sa­vre­me­ne so­ci­o­lo­ške te­o­ri­je kroz
njen kri­tič­ki i ana­li­tič­ki po­ten­ci­jal. Še­zde­se­tih go­
di­na, to­kom uti­caj­nog de­lo­va­nja Pra­xi­sa i Kor­ču­
lan­ske let­nje ško­le, Ba­u­man je, po­red Nor­ma­na
Bir­nba­u­ma, Al­fre­da Eje­ra, Ern­sta Blo­ha, To­ma­sa
Bo­to­mo­ra, Jir­ge­na Ha­ber­ma­sa, Le­še­ka Ko­la­kov­
skog, Li­sje­na Gold­ma­na, An­ri­ja Le­fe­vra, Her­ber­ta
Mar­ku­zea, Đer­đa Lu­ka­ča, Dej­vi­da Ri­sma­na, Eri­ha
Fro­ma i dru­gih, bio član re­dak­cij­skog sa­ve­ta Pra­
xi­sa i za­pa­že­ni uče­snik Kor­ču­lan­ske let­nje ško­
UDC 316:929 Bauman Z.
316.32:159.942.6(049.32)
le. Ova ve­li­ka ime­na, ko­ji­ma pri­pa­da i Zig­munt
Ba­u­man, traj­no su i du­bo­ko obe­le­ži­la sa­vre­me­nu
dru­štve­nu te­o­ri­ju, ob­na­vlja­ju­ći i iz­no­va fun­di­ra­ju­
ći kri­tič­ku ori­jen­ta­ci­ju so­ci­o­lo­gi­je i hu­ma­ni­stič­kih
na­u­ka uop­šte.
Zig­munt Ba­u­man je ro­đen u Polj­skoj, u Po­
zna­nju, 1925. go­di­ne. Ne­mač­ka oku­pa­ci­ja Polj­ske
1939. go­di­ne pri­mo­ra­la je nje­go­vu po­ro­di­cu na
pri­vre­me­nu emi­gra­ci­ju u ta­da­šnji So­vjet­ski Sa­vez.
Već kao mla­dić Ba­u­man se pri­klju­čio polj­skoj pr­
voj ar­mi­ji, ko­ja je bi­la pod kon­tro­lom so­vjet­skih
voj­nih sna­ga, i pre­u­zeo ulo­gu voj­nog po­li­tič­kog
in­struk­to­ra. Uče­stvo­vao je u bit­ka­ma kod Kol­ber­
ga i Ber­li­na, za šta je i od­li­ko­van 1945. go­di­ne. Po
po­vrat­ku u Polj­sku Ba­u­man je pr­vo stu­di­rao so­ci­
o­lo­gi­ju na Var­šav­skoj aka­de­mi­ji dru­štve­nih na­u­
ka, da bi, na­kon uki­da­nja so­ci­o­lo­gi­je kao „bur­žo­a­
ske na­u­ke o dru­štvu“, za­po­čeo stu­di­je fi­lo­zo­fi­je na
Var­šav­skom uni­ver­zi­te­tu, gde je upra­vo tih go­di­na
pre­da­vao Sta­ni­slav Osov­ski. Iako je ro­đen u po­ro­
328

di­ci je­vrej­skog po­re­kla, Ba­u­ma­nov ja­san na­ci­o­ni­
stič­ki stav su­ko­bio se sa zah­te­vi­ma nje­go­vog oca
za po­sle­rat­nom emi­gra­ci­jom u Iz­rael. Me­đu­tim,
pri­sta­ju­ći na osta­nak u Polj­skoj Ba­u­man se su­o­čio
sa svim ri­zi­ci­ma ta­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma.
Sa od­li­ko­va­njem za rat­ne za­slu­ge to­kom Dru­gog
svet­skog ra­ta i sa či­nom ma­jo­ra u ta­da­šnjoj polj­
skoj Slu­žbi na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti (Kor­pus Bez­
pi­ec­ze­ńst­wa Wew­nę­tr­zne­go, KBW) Ba­u­man je
1953. go­di­ne su­spen­do­van i ra­ža­lo­van. Ta­da bez
za­po­sle­nja, 1954. go­di­ne je ma­gi­stri­rao na Var­šav­
skom uni­ver­zi­te­tu, na ko­jem je ostao do 1968. go­
di­ne. Već ta­da, pod pri­ti­sci­ma on­da­šnjeg re­ži­ma,
po­stao je je­dan od ključ­nih kri­ti­ča­ra ko­mu­ni­stič­
ke vla­sti u Polj­skoj. To je bio i je­dan od pre­sud­nih
či­ni­la­ca za­što on ni­ka­da, čak ni na­kon za­po­če­te
ha­bi­li­ta­ci­je, ni­je do­bio pro­fe­su­ru. Sto­ga je tek to­
kom bo­rav­ka na Lon­don­skoj ško­li za eko­no­mi­ju
i po­li­tič­ke na­u­ke, a pod men­tor­stvom Ro­ber­ta
Ma­ken­zi­ja, do­vr­šio svo­je pr­vo ve­li­ko de­lo o bri­
tan­skom rad­nič­kom po­kre­tu, ko­je je 1972. go­di­ne
ob­ja­vlje­no i na en­gle­skom je­zi­ku (Bet­we­en Class
and Eli­te. The Evo­lu­tion of the Bri­tish La­bo­ur Mo­
ve­ment. A So­ci­o­lo­gi­cal Study); ra­ni­je, 1960. go­di­ne
de­lo je ob­ja­vlje­no na polj­skom (Kla­sa, ruch, eli­ta:
Stu­di­um so­cjo­lo­gic­zne dzi­ejów an­gi­el­ski­e­go ruc­hu
ro­bot­nic­ze­go).
Na­ci­o­na­li­stič­ka, kse­no­fo­bič­na i an­ti­se­mit­ska
at­mos­fe­ra u Polj­skoj, stvo­re­na ka­snih še­zde­se­tih
go­di­na pod po­li­tič­kim uti­ca­ji­ma ge­ne­ra­la Mje­či­
sla­va Mo­ča­ra, še­fa polj­ske taj­ne po­li­ci­je, pri­mo­
ra­la je Ba­u­ma­na da 1968. go­di­ne na­pu­sti Polj­sku
uje­di­nje­nu rad­nič­ku par­ti­ju (Pol­ska Zjed­noc­zo­na
Par­tia Ro­bot­nic­za – PZPR), iz­gra­đe­nu na kru­tim,
dok­tri­nar­nim po­li­tič­kim na­če­li­ma mark­si­zma i
le­nji­ni­zma. Isto­vre­me­no, to­kom stu­dent­ske po­
bu­ne u Polj­skoj 1968. go­di­ne, Mo­čar je is­ko­ri­stio
pri­li­ku da, op­tu­žu­ju­ći polj­ske stu­den­te i pro­fe­so­re
je­vrej­skog po­re­kla za an­ti­re­žim­sku i an­ti­ko­mu­ni­
stič­ku za­ve­ru, u op­skur­noj i pa­ra­no­id­noj po­li­tič­
329
KOORDINATE
koj at­mos­fe­ri, pod po­li­cij­skom dik­ta­tu­rom uklo­ni
funk­ci­o­ne­re, jav­ne lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­ce, pre­te­
žno Je­vre­je, i ti­me oslo­bo­di po­li­tič­ki pro­stor za
po­slu­šni­ke taj­ne po­li­ci­je pod nje­go­vom kon­tro­
lom. Pa­ra­no­id­na i kse­no­fo­bič­na ide­ja „ci­o­ni­sti­čke
in­fil­tra­ci­je“ ko­nač­no je Ba­u­ma­na, kao i mno­ge
dru­ge in­te­lek­tu­al­ce, osta­vi­la bez za­po­sle­nja, sa ve­
li­kim ri­zi­kom jav­nog de­lo­va­nja uop­šte, te, na­rav­
no, sa ve­li­kim ri­zi­kom sa­mog ostan­ka i op­stan­ka
u Polj­skoj. Tu je bio i kraj nje­go­vog var­šav­skog
pe­ri­o­da.
Pre ne­go što se traj­no na­sta­nio u Ve­li­koj Bri­ta­
ni­ji, u Lid­su, Ba­u­man je na­kon emi­gra­ci­je iz Polj­
ske krat­ko vre­me pre­da­vao na Uni­ver­zi­te­tu u Tel
Avi­vu. Ta­da je po­če­lo nje­go­vo de­lo­va­nje u Lid­su,
ko­je je obe­le­že­no iz­u­zet­no plo­do­tvor­nim ra­dom.
Na­i­me, u tom pe­ri­o­du, ko­ji tra­je do da­nas, Ba­u­
man je ob­ja­vio bli­zu še­zde­set knji­ga i ne­ko­li­ko
sto­ti­na čla­na­ka.
Kao šef de­part­ma­na za so­ci­o­lo­gi­ju, a sa­da kao
pro­fe­sor eme­ri­tus na Uni­ver­zi­te­tu u Lid­su, Zig­
munt Ba­u­man je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pre­po­znat kao
iz­u­zet­no vre­dan so­ci­o­log, za­in­te­re­so­van za ak­tu­
el­na dru­štve­na, kul­tur­na i po­li­tič­ka pi­ta­nja; kao
so­ci­o­log sa kon­ti­nen­tal­nom mark­si­stič­kom za­le­
đi­nom, ali sa­svim oso­be­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, ob­li­ko­
va­ne ka­ko kla­sič­nim uti­ca­ji­ma An­to­ni­ja Gram­ši­
ja, Ge­or­ga Zi­me­la i Mak­sa Ve­be­ra, ta­ko i sa­vre­
me­nim uti­ca­ji­ma Dej­vi­da Ri­sma­na, Raj­ta Mil­sa,
To­ma Bo­to­mo­ra ili Li­sje­na Gold­ma­na, te ka­sni­je
Ža­ka De­ri­de i dru­gih post­mo­der­ni­stič­kih te­o­re­ti­
ča­ra. Za­i­sta je bi­lo dra­go­ce­no za je­dan re­no­mi­ra­
ni uni­ver­zi­tet ka­kav je Lids da pre­po­zna i pri­hva­ti
kre­a­tiv­nost ve­ro­vat­no naj­pro­duk­tiv­ni­jeg in­te­lek­
tu­al­ca da­na­šnji­ce – ka­kav je Zig­munt Ba­u­man.
Na­kon de­la na­pi­sa­nih to­kom se­dam­de­se­tih i
osam­de­se­tih go­di­na, a ko­ja se mo­gu ozna­či­ti kao
kla­sič­no so­ci­o­lo­ško šti­vo, po­sve­će­no kul­tu­ri, dru­
štve­noj stra­ti­fi­ka­ci­ji, po­li­ti­ci, kla­sa­ma i me­to­do­
lo­gi­ji (her­me­ne­u­ti­ci i raz­u­me­va­nju u dru­štve­nim
KOORDINATE
na­u­ka­ma), kraj osam­de­se­tih go­di­na ozna­čio je
pre­kret­ni­cu u Ba­u­ma­no­vom te­o­rij­skom i is­tra­ži­
vač­kom ra­du. Na­i­me, 1989. go­di­ne Ba­u­man je ob­
ja­vio de­lo pod na­zi­vom Mo­der­na i ho­lo­ka­ust (Mo­
der­nity and The Ho­lo­ca­ust), a ne­što ka­sni­je, 1992,
Na­go­ve­šta­je post­mo­der­ne (In­ti­ma­ti­ons of Post­mo­
der­nity). U tom krat­kom raz­do­blju ar­ti­ku­li­sa­na je,
mo­že se re­ći, jed­na oso­be­na ba­u­ma­nov­ska post­
mo­der­na, isto­vre­me­no sna­žno kri­tič­ka i opre­zno
afir­ma­tiv­na. Tre­ba pri­me­ti­ti da ar­ti­ku­la­ci­ja ove
Ba­u­ma­no­ve po­seb­ne post­mo­der­ne te­o­ri­je dru­štva
ko­in­ci­di­ra sa ve­li­kim po­li­tič­kim, eko­nom­skim i
dru­štve­nim do­ga­đa­ji­ma s kra­ja osam­de­se­tih, te
se mo­že re­ći da pad Ber­lin­skog zi­da ni­je ozna­čio
sa­mo kraj krat­kog dva­de­se­tog ve­ka (Hob­sba­um,
2002), ne­go je ne­na­da­no brz ko­laps ko­mu­ni­stič­
kih re­ži­ma bio je­dan od simp­to­ma post­mo­der­ne
(Ba­u­man, 1992). Uz mark­si­stič­ku te­o­rij­sku po­za­
di­nu (do­mi­nant­no gram­ši­jev­sku), ko­ju ni­ka­da ni­
je raz­dva­jao od so­ci­o­lo­gi­je, sa ostr­va po­sma­tra­ti
uru­ša­va­nje is­toč­no­e­vrop­skih re­ži­ma, uz isto­vre­
me­nu glo­bal­nu eks­pan­zi­ju neo­li­be­ral­ne eko­nom­
ske po­li­ti­ke i pre­o­bli­ko­va­nje po­sto­je­ćih vred­no­sti,
za­i­sta je mo­ra­lo kod Ba­u­ma­na da pro­iz­ve­de du­
bo­ke di­le­me u sa­mom te­o­rij­skom po­lju nje­go­ve
do­ta­da­šnje so­ci­o­lo­gi­je. Na iz­ve­stan na­čin, glo­bal­
ni do­ga­đa­ji s kra­ja osam­de­se­tih i to­kom de­ve­de­
se­tih go­di­na le­gi­ti­mi­sa­li su Ba­u­ma­no­vu in­tim­nost
pre­ma post­mo­der­ni. U in­ter­vjuu na kra­ju knji­ge
Na­go­ve­šta­ji post­mo­der­ne Ba­u­man je pri­znao da su
pre­su­dan uti­caj na nje­go­vu so­ci­o­lo­gi­ju ima­li An­
to­nio Gram­ši i nje­go­va Pi­sma iz za­tvo­ra, od­no­sno
oni Gram­ši­je­vi sta­vo­vi ko­ji go­vo­re o to­me da je
re­al­nost ne­što flek­si­bil­no i flu­id­no (Ba­u­man, 1992:
206). Iako upo­zo­ra­va na to da su ti sta­vo­vi ve­o­ma
ra­no ob­li­ko­va­li nje­go­vu mi­sao i da su pri­sut­ni već
u nje­go­vim pr­vim knji­ga­ma (Bet­we­en Class and
Eli­te, Kul­tu­ra i dru­štvo, Me­mo­ri­es of Class), ipak su
nje­go­ve knji­ge od po­čet­ka de­ve­de­se­tih, a po­seb­no
one na­pi­sa­ne na­kon 2000. go­di­ne, u pra­vom smi­
slu re­či iz­ra­zi­le nje­go­vu no­vu post­mo­der­ni­stič­ku
pa­ra­dig­mu. U tom su klju­ču na­pi­sa­ne mno­ge nje­
go­ve knji­ge, a ona se­ri­ja knji­ga u či­jim je na­slo­vi­
ma ključ­ni Ba­u­ma­nov po­jam flu­id­no­sti (Li­qu­id)1
za­slu­žu­je po­seb­nu pa­žnju.
De­lo pod na­zi­vom Flu­id­ni strah (Li­qu­id Fe­
ar) tre­će je u ni­zu Ba­u­ma­no­vih de­la ko­je se, po­
red Flu­id­nog ži­vo­ta i Flu­id­ne lju­ba­vi, pred­sta­vlja
na­šoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci u iz­da­nji­ma Me­di­ter­ran
Pu­blis­hin­g-a. Ma­da se oprav­da­no mo­že go­vo­ri­ti o
se­ri­ji knji­ga2 sa slič­nom te­ma­ti­kom, ko­je po­ve­zu­je
za­jed­nič­ki po­jam flu­id­no­sti, sva­ka od ovih knji­ga
do­volj­no je auto­nom­na oblast is­tra­ži­va­nja. Dok
Flu­id­ni ži­vot u svo­je sre­di­šte sta­vlja ne­si­gur­nost i
ne­iz­ve­snost sa­mog ži­vo­ta u flu­id­noj mo­der­ni, ko­
ja je, po Ba­u­ma­nu, tip dru­štva „u ko­jem se uslo­vi
pod ko­ji­ma nje­go­vi pri­pad­ni­ci de­la­ju me­nja­ju br­že
ne­go što je po­treb­no da se na­či­ni de­la­nja kon­so­li­
du­ju u na­vi­ke i ru­ti­ne“ (Ba­um ­ an, 2009: 9), Flu­id­
na lju­bav ili, ka­ko sto­ji u nje­nom pod­na­slo­vu – o
krh­ko­sti ljud­skih ve­za – po­sve­će­na je in­di­vi­du­a­li­
zo­va­nom (ato­mi­zo­va­nom) ži­vo­tu u flu­id­nom mo­
der­nom dru­štvu, ko­ji je u stal­noj po­tra­zi za iden­
ti­te­tom kao ži­vot­nim pro­jek­tom (Ba­u­man, 1996).
Od­no­sno, ka­ko je to Ba­um ­ an re­kao, to je knji­ga
ko­ja je „po­sve­će­na ri­zi­ci­ma i strep­nja­ma ži­vo­ta za­
jed­no i odvo­je­no, u na­šem flu­id­nom mo­der­nom
ži­vo­tu“ (Ba­u­man, 2010: 15). Na dru­gom me­stu on
na­po­mi­nje:
Glav­ni ju­nak ove knji­ge su ljud­ske ve­ze. Cen­
tral­ni li­ko­vi knji­ge su mu­škar­ci i že­ne, na­ši sa­
vre­me­ni­ci, ko­ji oča­ja­va­ju jer su pre­pu­šte­ni sop­
1 En­gle­ska reč li­qu­id, što isto­vre­me­no zna­či i teč­no i ne­u­hva­
tlji­vo i bez­o­blič­no i flek­si­bil­no, u srp­skom je­zi­ku naj­a­de­kvat­ni­
je mo­že da se pre­ve­de kao flu­id­no, što je po­jam ko­ji Ba­u­man
ta­ko­đe ko­ri­sti na ne­ko­li­ko me­sta kao si­no­nim za li­qu­id.
2 Po­red ovih knji­ga, Ba­um ­ an je ob­ja­vio još i Li­qu­id Ti­mes:
Li­ving in an Age of Un­cer­ta­inty, Cam­brid­ge: Po­lity, 2006, i Li­
qu­id Mo­der­nity, Cam­brid­ge: Po­lity, 2000.
330

stve­noj do­mi­šlja­to­sti, ko­ji ose­ća­ju da mo­gu la­ko
bi­ti od­ba­če­ni, žu­de­ći za si­gur­no­šću za­jed­ni­štva
i za pru­že­nom ru­kom na ko­ju mo­gu ra­ču­na­ti u
ne­vo­lji i očaj­nič­ki že­le­ći da stu­pe u ve­ze, a opet
za­zi­ru od sta­nja „po­ve­za­no­sti“, a po­go­to­vu od
sta­nja „stal­ne“ po­ve­za­no­sti, da ne ka­že­mo po­
ve­za­no­sti za­u­vek – po­što se pla­še da ta­kvo sta­
nje mo­že do­ne­ti te­ret i iza­zva­ti na­po­re ko­je oni,
po nji­ho­vom mi­šlje­nju, ni­ti mo­gu ni­ti že­le da
pod­ne­su, či­me bi im bi­la ogra­ni­če­na slo­bo­da
ko­ja im je po­treb­na da bi – ta­ko je, po­go­di­li ste
– bi­li u ve­zi… (Ba­u­man, 2010: 10).
Za raz­li­ku od ovih knji­ga, Flu­id­ni strah je de­lo
sa sna­žnim eg­zi­sten­ci­ja­li­stič­kim na­bo­jem. Sam na­
slov ovog de­la ne mo­ra nu­žno da upu­ću­je na ovu
fi­lo­zof­sku tra­di­ci­ju. Ono je mo­glo bi­ti na­pi­sa­no i u
klju­ču psi­ho­lo­gi­je stra­ha, nje­go­ve fe­no­me­no­lo­gi­je
ili čak nje­go­vih bi­o­lo­ških, na­gon­skih pre­di­spo­zi­ci­
ja. Me­đu­tim, Ba­u­man se ipak opre­de­lio za sna­žnu
eg­zi­sten­ci­ja­li­stič­ku no­tu ko­ja pro­ži­ma de­lo, isto­vre­
me­no za­hva­ta­ju­ći pro­stor an­tro­po­lo­gi­je i so­ci­o­lo­
gi­je stra­ha, kao i pro­stor iz­ve­sne an­tro­po­lo­gi­je zla.
Uko­li­ko se pri­hva­ti de­fi­ni­ci­ja stra­ha kao na­še pro­
ce­ne da po­sto­ji si­tu­a­ci­ja ili obje­kat ko­ji će nas ugro­
zi­ti, ili nam ugro­zi­ti ži­vot – po­sto­je, kao i u pri­ro­di,
dve te­melj­ne al­ter­na­ti­ve: bo­ri se ili be­ži. No, ono što
Ba­u­man is­ti­če kao cen­tral­nu te­zu svog de­la je flu­
id­ni, ne­u­hva­tlji­vi, ne­stal­ni, ne­ja­sni, ne­de­fi­ni­sa­ni,
ne­ar­ti­ku­li­sa­ni strah ko­ji kao svo­ju osno­vu ne­ma sa­
svim ja­snu i pre­po­zna­tlji­vu si­tu­a­ci­ju ili ne­po­sred­ni
obje­kat ko­jeg se bo­ji­mo. Za­pra­vo, tek on­da ka­da se
ko­nač­no su­o­či­mo sa stvar­nom opa­sno­šću: vi­dlji­vom
i opi­plji­vom pret­njom – mi mo­že­mo do­ži­ve­ti olak­ša­
nje, kao i iz­ne­na­dan pri­liv ener­gi­je i hra­bro­sti, ka­že
Ba­u­man (FS: 9). Ma­da na pr­vi po­gled ovo mo­že iz­
gle­da­ti bi­zar­no, ra­di se o to­me da na „kra­ju kra­je­va,
spo­zna­mo šta je sta­ja­lo iza tog ne­ja­snog ali upor­nog
ose­ća­ja da će se ne­što uža­sno de­si­ti, ose­ća­ja ko­ji je
re­me­tio na­še da­ne u ko­ji­ma je tre­ba­lo da uži­va­mo,
331
KOORDINATE
a ni­smo, i ko­ji je na­še no­ći či­nio be­sa­ni­ma… Ka­da
sa­zna­mo oda­kle uda­rac do­la­zi, mi zna­mo i šta mo­
že­mo, ako mo­že­mo, da ura­di­mo da bi­smo ga od­bi­li
– ili bar sa­zna­je­mo ko­li­ko je ogra­ni­če­nje na­še mo­ći
da iza­đe­mo neo­zle­đe­ni i ka­kvu vr­stu gu­bit­ka, ra­nja­
va­nja ili bo­li mo­ra­mo da pri­hva­ti­mo“ (isto: 9).
Ži­vot u flu­id­nom mo­der­nom dru­štvu za­si­gur­
no je isto­rij­ski pot­pu­no je­din­stven po svo­joj ne­stal­
no­sti, pro­men­lji­vo­sti, strep­nja­ma i stra­ho­vi­ma, ko­ji
su po­put utva­ra. Isto­ri­ja, sva­ka­ko, ni­je sa­mo isto­ri­ja
su­ko­ba, stra­da­nja i stra­ha ko­ji iz to­ga pro­iz­i­la­zi ili
strep­nje ko­ja to­me pret­ho­di. Ima ve­o­ma ozbilj­nih
isto­rij­skih re­flek­si­ja o stra­hu kao du­bo­ko ne­la­god­
nom ose­ća­nju je­ze ko­ja pro­ži­ma lju­de sred­nje­ve­
ko­vlja. Ta­ko Žan De­li­mo na po­čet­ku svo­je stu­di­je
Strah na Za­pa­du vi­še opi­su­je ba­u­ma­nov­ski flu­id­ni
strah ne­go kon­kre­tan strah od ne­če­ga. De­li­mo­ov
opis stra­ha pred zi­di­na­ma sred­nje­ve­kov­nog Aug­
zbur­ga na­kon za­la­ska sun­ca ta­ko je opis ne­ja­snog
i du­bo­kog stra­ha ne to­li­ko od sa­mog mra­ka ko­li­
ko od ne­po­zna­tog iz mra­ka. Dru­gim re­či­ma: „Ta­
ma ni­je uzrok opa­sno­sti, ali je pri­rod­no sta­ni­šte
ne­iz­ve­sno­sti, a ti­me i stra­ha“ (FS: 10). Ta­ko i kod
Ba­u­ma­na, kao i kod De­li­moa, to ni­je po­je­di­nač­
ni, idi­o­sin­kra­tič­ki strah: „Ne sa­mo po­je­din­ci, uze­ti
izo­lo­va­no, ne­go i či­ta­ve za­jed­ni­ce, pa i ci­vi­li­za­ci­je, u
stal­nom su di­ja­lo­gu sa stra­hom“ (De­li­mo, 1987: 6).
U dru­gom pak de­lu, pod na­zi­vom Greh i strah, ko­je
je deo istog is­tra­ži­vač­kog opu­sa, De­li­mo go­vo­ri o
ra­đa­nju jed­ne isto­rij­ski po­sve oso­be­ne vr­ste stra­ha.
Taj op­sad­ni evrop­ski men­ta­li­tet, men­ta­li­tet op­sed­
nut mno­gim op­sa­da­ma, ne­pri­ja­te­lji­ma po­zna­tim i
ne­po­zna­tim, kroz op­štu, ko­lek­tiv­nu mòru „ko­ja se
frag­men­ti­ra­la u ‘ime­no­va­nim’ stra­ho­vi­ma ot­kri­la je
u sva­kom sta­nov­ni­ku op­sed­nu­tog gra­da jed­nog no­
vog ne­pri­ja­te­lja i je­dan no­vi strah – strah od se­be“
(De­li­mo, 1986: V). Sto­ga, na­ša isto­ri­ja ni­je to­li­ko
isto­ri­ja bor­bi, ko­li­ko isto­ri­ja stra­ho­va, a na­ša no­va
flu­id­na re­al­nost – isto­ri­ja flu­id­nog stra­ha. Ka­kav je
to strah Ba­u­man go­vo­ri sle­de­ćim re­či­ma:
KOORDINATE
Strah je naj­stra­šni­ji ka­da je di­fu­zan, ra­sut, ne­
ja­san, ne­ve­zan, ne­u­si­dren, u slo­bod­nom po­
kre­tu, bez ja­snog ci­lja i uzro­ka; kad nas op­se­da
bez vi­dlji­vog smi­sla ili zna­če­nja, ka­da se pret­
nja ko­je se tre­ba pla­ši­ti mo­že svu­da na­slu­ti­ti a
nig­de vi­de­ti. „Strah“ je ime ko­je da­je­mo ne­iz­
ve­sno­sti: na­šem ne­po­zna­va­nju pret­nje i to­ga šta
nam je či­ni­ti – šta mo­že­mo i šta ne mo­že­mo
uči­ni­ti – da je za­u­sta­vi­mo u me­stu – ili da se
od nje od­bra­ni­mo ako ne mo­že­mo da je za­u­
sta­vi­mo (FS: 10).
Iako se ni­je po­zi­vao ne­po­sred­no na De­li­moa
ne­go, od­mah na po­čet­ku knji­ge, na Li­sje­na Fe­vra
i nje­go­vu ču­ve­nu re­če­ni­cu „boj se uvek i svu­da“ –
ko­ja sa­ži­ma is­ku­stvo ži­vlje­nja na iz­ma­ku sred­njeg
ve­ka – oči­gled­no je da je so­ci­o­lo­gi­ja, kao i mno­go
pu­ta u svo­joj krat­koj isto­ri­ji, je­dan zna­ča­jan deo
dru­štve­nog i du­hov­nog ži­vo­ta ka­kav je strah pre­
pu­sti­la dru­gim di­sci­pli­na­ma. Ma­da su se i ana­li­
ti­ča­ri ža­li­li na du­go pre­ćut­ki­va­nje ulo­ge stra­ha u
isto­ri­ji (De­li­mo, 1987: 7), po­naj­pre zbog psi­ho­lo­gi­
za­ci­je stra­ha, ko­joj je od­u­ze­ta isto­rij­sko-dru­štve­na
di­men­zi­ja.
Pa ipak, na­me­ra Flu­id­nog stra­ha, upr­kos su­sre­
tu sa Fe­vrom na sa­mom po­čet­ku de­la, ni­je isto­rij­
ska so­ci­o­lo­gi­ja. To je na­por da se sa­gle­da­ju učin­ci
ne­u­spe­log ve­li­kog obe­ća­nja mo­der­nog do­ba da će
na­pra­vi­ti ve­lik is­ko­rak od stra­ha u svet oslo­bo­đen
sle­pe i ne­u­mit­ne sud­bi­ne… da će do­ći „vre­me ko­je
će uve­sti na­u­ka (po­li­tič­ki tri­bu­ni će se tran­sfor­mi­
sa­ti u na­uč­ne), a ko­je će sta­vi­ti tač­ku na sva iz­ne­na­
đe­nja, ne­vo­lje, ka­ta­stro­fe – ali i na spo­ro­ve, ilu­zi­je,
pa­ra­zi­ti­ra­nje… dru­gim re­či­ma, na sve te stva­ri ko­
je sa­či­nja­va­ju strah. Me­đu­tim, ono što je tre­ba­lo da
bu­de put ka iz­la­zu po­ka­za­lo se kao du­ga obi­la­zni­
ca. Pet ve­ko­va ka­sni­je, na­ma ko­ji sto­ji­mo na kra­ju
ogrom­nog gro­blja uni­šte­nih na­da, Fe­vro­va iz­ja­va
zvu­či – opet – iz­u­zet­no pri­me­re­no i ak­tu­el­no. Na­še
vre­me je, kao i ne­ka­da, vre­me stra­ha“ (FS: 10). In­
ven­tar opa­sno­sti i stra­ho­va na­šeg flu­id­nog ži­vo­ta u
flu­id­nom mo­der­nom dru­štvu in­ven­tar je na­še ci­
vi­li­za­ci­je, to je in­ven­tar nje­nog neo­b­u­zda­nog ra­sta;
nje­ne ne­stal­no­sti i sve ma­nje pred­vi­dlji­vo­sti nje­nih
dnev­nih to­ko­va u ko­ji­ma je te­ško bi­ti spo­so­ban za
an­ti­ci­pa­ci­ju do­ga­đa­ja neo­p­hod­nu za kon­sti­tu­i­sa­nje
ru­ti­ne sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i ono­ga što se ne­ka­da
na­zi­va­lo ži­vot­ni plan. Sve­pri­sut­nost stra­ha i nje­go­
va ne­na­da­nost be­leg je sa ko­jim ži­vi­mo. Ali da li
je mo­gu­će ru­ti­ni­ra­ti sam ose­ćaj stra­ha? Mo­že­mo
li po­sta­ti neo­se­tlji­vi ili ma­nje ose­tlji­vi na nje­go­vu
sve­pri­sut­nost? Mo­že­mo li se pri­vi­ći na nje­go­vu ne­
na­da­nost i stal­ne pro­me­ne ob­lič­ja? U sve­pri­sut­no­
sti stra­ha, u nje­go­vom pro­iz­vo­đe­nju i post­va­ri­va­
nju uče­stvu­je­mo svi. Iako me­di­ji uče­stvu­ju u nje­
go­voj vir­tu­e­li­za­ci­ji, vir­tu­e­li­za­ci­ji za­stra­šu­ju­ćih do­
ga­đa­ja na sen­za­ci­o­na­li­stič­ki na­čin ko­ji se če­sto či­ni
„da­le­ko“ od ci­vi­li­za­ci­je (po­pla­ve, od­ro­ni ze­mlji­šta,
ze­mljo­tre­si, ra­to­vi i glad, što se, „po pra­vi­lu“, de­
ša­va si­ro­ma­šni­ma), to uvek mo­že da se do­go­di – i
na­ma. To je bi­la jed­na od naj­va­žni­jih po­ru­ka (po­
u­ka) ru­še­nja zgra­da Svet­skog tr­go­vin­skog cen­tra.
Nig­de i ni­ko vi­še ni­je bez­be­dan. Taj da­tum sa­mo
je ozva­ni­čio po­če­tak glo­bal­ne flu­id­no­sti stra­ha –
glo­bal­ne on­to­lo­ške ne­iz­ve­sno­sti ko­ja će se po­ja­vi­
ti ne­na­da­no, od­jed­nom, na sa­svim neo­če­ki­va­nim
me­sti­ma i sa­svim neo­če­ki­va­nim lju­di­ma. Na taj
se na­čin strah od po­je­di­nač­nih do­ga­đa­ja, ko­ji se
de­ša­va­ju po­je­di­nač­nim lju­di­ma, na spo­ra­dič­ne na­
či­ne, pre­tvo­rio u strah od pro­pa­sti Za­pa­da; strah
od pro­pa­sti ci­vi­li­za­ci­je i nje­nih udob­no­sti; strah od
ne­u­spe­log Wel­tan­scha­u­un­g-a pro­sve­ti­telj­stva i mo­
der­ne, na­u­ke i ra­ci­o­nal­no­sti.
„Kao i sve dru­ge for­me ljud­ske ko­ha­bi­ta­ci­je,
na­še mo­der­no flu­id­no dru­štvo je tvo­re­vi­na ko­
ja po­ku­ša­va da ži­vot sa stra­hom uči­ni mo­gu­ćim.
Dru­gim re­či­ma, to je kre­a­ci­ja ko­ja je osmi­šlje­na
da su­zbi­ja strep­nju od smr­ti, ko­ja po­ten­ci­jal­no
mo­že pa­ra­li­sa­ti i one­spo­so­bi­ti lju­de, da umi­ri one
stra­ho­ve ko­ji pro­iz­i­la­ze iz stva­ri ko­je se ne mo­gu
332

de­si­ti ili ko­je ne tre­ba da se de­se, za nji­ho­vo efi­
ka­sno spre­ča­va­nje i za do­bro dru­štve­nog po­ret­
ka“, kon­sta­to­va­će Ba­um ­ an (FS: 14). Još sna­žni­je ta
je strep­nja iz­ra­že­na sta­vom da je ko­ra ci­vi­li­za­ci­je
ko­jom se kre­će­mo uvek tan­ka kao ob­lan­da. Je­dan
drh­taj i pro­pa­da­mo do­le, ko­pa­ju­ći i upi­nju­ći se da
spa­se­mo go­li ži­vot kao di­vlji pas (FS: 26). Po­sto­ji
sve­op­šta, flu­id­na pret­nja da je pro­ces de­ci­vi­li­za­ci­
je ve­o­ma iz­ve­stan i mo­guć, što sva­ka­ko, čak i ako
se bu­de de­si­lo, ne­će bi­ti isto­rij­ski pre­se­dan. Sa­mo
se tre­ba pri­se­ti­ti onog isto­rij­skog in­ven­ta­ra uspo­
na i pa­do­va ci­vi­li­za­ci­je ko­je su na­bro­ja­li Tojn­bi ili
Špen­gler. Ka­da su Ala­ri­ho­ve tru­pe opu­sto­ši­le Rim,
ko je mo­gao pret­po­sta­vi­ti da će rim­ski in­sti­tu­ti, do
ta­da sma­tra­ni več­nim do­stig­nu­ći­ma jed­ne ci­vi­li­za­
ci­je: pu­te­vi, am­fi­te­a­tri, cir­ku­si, po­zo­ri­šta, ku­pa­ti­la,
bi­bli­o­te­ke, akva­duk­ti, fo­ru­mi, sve­ti­li­šta, for­ti­fi­ka­
ci­je – od Her­ku­lo­vih stu­bo­va do Ha­dri­ja­no­vog zi­
da – za sa­mo ne­ko­li­ko ve­ko­va bi­ti ar­he­o­lo­gi­ja čak i
za sred­nji vek; da će ko­lo­sal­na ar­hi­tek­tu­ra i gra­do­
vi bi­ti za­tr­pa­ni, pu­te­vi za­ra­sli tra­vom i ko­ro­vom i
tek u na­zna­ka­ma i je­dva vi­dlji­vim tan­kim li­ni­ja­ma
uka­zi­va­ti na ci­vi­li­za­ci­ju ko­ja je za­vi­si­la od pu­te­va.
Sto­ga je jed­no od ključ­nih pi­ta­nja ko­je Ba­u­man
po­sta­vlja sle­de­će:
Da li uisti­nu po­sto­ji „dru­ga li­ni­ja ro­vo­va“, ko­li­
ko god ona bi­la mu­lje­vi­ta, blat­nja­va, smr­dlji­va
i na dru­ge na­či­ne od­boj­na, na ko­ju bi se lju­di,
ob­li­ko­va­ni ci­vi­li­za­ci­jom i za „ci­vi­li­zo­va­ni ži­
vot“, mo­gli po­vu­ći onog tre­nut­ka ka­da do­đe do
im­plo­zi­je nji­ho­vog „se­kun­dar­nog“ pri­rod­nog
sta­ni­šta. I da li je je­dan od in­te­gral­nih aspe­
ka­ta pro­ce­sa ci­vi­li­zo­va­nja uprav­no su­prot­na
na­me­ra: spre­ča­va­nje „vra­ća­nja una­zad“ pu­tem
stva­ra­nja „za­vi­sno­sti od ci­vi­li­za­ci­je“ kod lju­di,
li­ša­va­ju­ći ih svih al­ter­na­tiv­nih ve­šti­na ko­je bi
omo­gu­ći­le ljud­sku ko­ha­bi­ta­ci­ju u slu­ča­ju bri­
sa­nja spolj­nje gla­zu­re ci­vi­li­zo­va­nog po­na­ša­nja
(FS: 27).
333
KOORDINATE
Ka­ko ovo pi­ta­nje, sa iz­ve­snom do­zom iro­ni­je,
sma­tra tek ma­njom rub­nom do­sko­či­com, ko­je je in­
te­re­sant­ni­je fi­lo­zo­fi­ma, Ba­u­man se opre­de­lju­je za
ma­nje am­bi­ci­o­zan na­sta­vak de­la: da na­pra­vi po­pis
(sa­svim pre­li­mi­na­ran, ne­do­vr­šen) flu­id­nih mo­der­
nih stra­ho­va (FS: 32). No, već po­sle ovih skrom­nih
re­či, sle­di strah nad stra­ho­vi­ma – strah od smr­ti.
Ni opi­si­va­nje ma­sov­nih, mo­že se re­ći po­pu­lar­nih
strep­nji ko­je pra­te re­a­lity se­ri­ja­le Ve­li­kog bra­ta ili
Naj­sla­bi­je ka­ri­ke – ko­ji­ma po­ku­ša­va za tre­nu­tak da
se od­u­pre ma­ti­ci ko­ja ga sna­žno vu­če – ne mo­gu
či­ta­o­cu da skre­nu pa­žnju sa ve­či­te te­me ve­li­kog i
uz­vi­še­nog stra­ha od smr­ti. Taj strah nad stra­ho­vi­
ma je iz­vo­ri­šte na­ših ima­gi­na­ci­ja, na­ših naj­du­bljih
i naj­in­tim­ni­jih uve­re­nja, sum­nja­nja i ve­ro­va­nja
isto­vre­me­no, na­še bor­be za zna­če­nja, na­šeg na­da­
nja da sam ži­vot ima smi­sao, a da svet po­se­du­je
skri­ve­nu isti­nu. So­ci­ja­li­za­ci­ja smr­ti po­či­nje onog
tre­nut­ka ka­da ne mo­že­mo da pri­hva­ti­mo sa­mo bi­
o­lo­gi­ju raz­grad­nje te­la:
Smrt je stra­šna zbog te ka­rak­te­ri­sti­ke ko­ja se
raz­li­ku­je od svih dru­gih; ka­rak­te­ri­sti­ke da sve
dru­ge ka­rak­te­ri­sti­ke pre­tva­ra u ka­rak­te­ri­sti­ke
oko ko­jih vi­še ne­ma pre­go­vo­ra. Sva­ki na­ma po­
znat do­ga­đaj – osim smr­ti – ima pro­šlost, kao i
bu­duć­nost. Sva­ki do­ga­đaj – osim smr­ti – no­si
obe­ća­nje is­pi­sa­no ne­iz­bri­si­vim ma­sti­lom, ma­
kar is­pi­sa­no i naj­sit­ni­jim slo­vi­ma, da „na­sta­vak
pri­če sle­di“. Smrt no­si sa­mo je­dan nat­pis: La­sci­
a­te og­ni spe­ran­za (ma­da ide­ja Dan­tea Ali­gi­je­ri­
ja da po­sta­vi tu ko­nač­nu, ne­u­mo­lji­vu re­če­ni­cu
na ka­pi­ju Pa­kla ni­je bi­la istin­ski le­gi­tim­na, jer je
još što­šta na­sta­vi­lo da se do­ga­đa na­kon pro­la­ska
kroz tu pa­kle­nu ka­pi­ju… iza tog zna­ka „osta­vi­te
sva­ku na­du“). Sa­mo smrt mo­že zna­či­ti da se od
sa­da pa na­da­lje ne­će ni­šta do­go­di­ti va­ma, to jest
da vam se ne­će do­go­di­ti ni­šta što bi­ste mo­gli da
vi­di­te, ču­je­te, do­dir­ne­te, omi­ri­še­te, što bi vam
do­ne­lo uži­va­nje ili bol. Iz tog raz­lo­ga je si­gur­no
KOORDINATE
da će smrt osta­ti ne­što ne­pojm­lji­vo ži­vi­ma; za­
i­sta, ka­da tre­ba po­vu­ći istin­sku gra­ni­cu ljud­ske
ima­gi­na­ci­je – smrt ne­ma do­stoj­nog tak­ma­ca.
Jed­na i je­di­na stvar ko­ju ne mo­že­mo ura­di­ti, ni­
ti će­mo ika­da mo­ći, je­ste da za­mi­sli­mo svet bez
nas ko­ji ga za­mi­šlja­mo.
Ne­ma ljud­skog is­ku­stva, ko­li­ko god ono bo­ga­
to bi­lo, ko­je bi pru­ži­lo ma­kar i naj­ma­nji na­go­
ve­štaj o to­me ka­ko to iz­gle­da kad se ni­šta vi­še
ne­će do­go­di­ti i ni­šta vi­še ne­ma da se ura­di. Ono
što uči­mo od ži­vo­ta, iz da­na u dan, upra­vo je
su­prot­no; ali smrt po­ni­šta­va sve što smo na­u­
či­li. Smrt je ote­lo­tvo­re­nje „ne­po­zna­tog“; i me­
đu svim ne­po­zna­ni­ca­ma je­di­no nju je pot­pu­no
i istin­ski ne­mo­gu­će spo­zna­ti. Šta god či­ni­li da se
pri­pre­mi­mo za smrt, ona nas za­ti­če ne­sprem­ne
(FS: 41-42).
In­stinkt nas na­go­ni da ži­vi­mo, dru­štvo i kul­tu­ra
to­me pri­da­ju smi­sao, osmi­šlja­va­ju ne to­li­ko naš ži­
vot ko­li­ko nje­go­vu ko­nač­nu od­red­ni­cu. Mi se s ti­me
ni­ka­da ne mo­že­mo do kra­ja po­mi­ri­ti – pri­hva­ti­ti to
kao nu­žnost ko­nač­no­sti. Za­to je zna­nje o na­šoj ko­
nač­no­sti iz­vor na­še auten­tič­no­sti, jer to je ne­što što
se ni­ka­da ne mo­že po­no­vi­ti. Čak i u kon­cep­tu drev­
nih or­fič­kih dok­tri­na, ko­je su pri­hva­ti­li pi­ta­go­rej­ci
kroz po­jam me­temp­si­ho­ze (μετεμψύχωσις), ili u
bu­di­stič­kom kon­cep­tu ve­či­tog kru­ga po­nov­nog ra­
đa­nja, auten­tič­nost ko­ju ko­nač­nost da­je ži­vo­tu stal­
no je pri­sut­na. Kao što ka­že De­ri­da, „sva­ka smrt je
kraj jed­nog sve­ta, i sva­ki put je to kraj je­din­stve­nog
sve­ta, sve­ta ko­ji se ni­ka­da vi­še ne­će po­ja­vi­ti ili us­
kr­snu­ti“ (FS: 55). Ili, ka­ko to Ba­u­man ka­že, „smrt je
ta ko­ja ide­ji ‘ko­nač­no­sti’ da­je ra­zu­mlji­vo zna­če­nje,
a sve dru­ge upo­tre­be tog ter­mi­na u go­vo­ru di­rekt­
no su ili in­di­rekt­no ve­za­ne za to zna­če­nje“ (FS: 55).
Za­to ne mo­že­mo ni­ka­da shva­ti­ti ni­ti pri­hva­ti­ti bes­
ko­nač­nost na­še smr­ti! Ni­ka­da do­ku­či­ti bes­ko­nač­
nost ko­ja je po­sto­ja­la pre nas i bes­ko­nač­nost ko­ja
će po­sto­ja­ti po­sle nas. Ži­vot je tek ma­li tem­po­ral­ni
ise­čak ko­nač­no­sti iz­me­đu dve bes­ko­nač­no­sti: one
pre i one po­sle nas. Mi mo­ra­mo da se pri­pre­mi­mo
da iz ne­pri­hva­tlji­vog on­to­lo­škog sta­tu­sa ogra­ni­če­ne
tem­po­ral­no­sti pre­đe­mo u ne­ra­zu­mlji­vi, ne­shva­tlji­vi
i ni­ka­da do kra­ja pri­hva­tlji­vi sta­tus več­ne ne­po­no­
vlji­vo­sti. Neo­gra­ni­če­ne, več­ne tem­po­ral­no­sti, ko­ja
ni­je re­zul­tat ni­ka­kve is­ku­stve­no­sti, ni po­je­di­nač­ne
ni ko­lek­tiv­ne. Ta­da se su­o­ča­va­mo sa pret­po­stav­
kom o ne­če­mu što vi­še ni­je vre­men­ski ogra­ni­če­no
i, sa­mim tim, to za nas vi­še i ni­je tem­po­ral­nost ko­ju
mo­že­mo da raz­u­me­mo. Za­to, ako je ču­đe­nje nad
ži­vot­nim fe­no­me­ni­ma po­če­tak fi­lo­zo­fi­je, on­da je
ču­đe­nje nad na­šom ko­nač­no­šću po­če­tak re­li­gi­je.
Me­đu­tim, iako ne­iz­be­žan, ovaj eg­zi­sten­ci­ja­li­stič­
ki frag­ment o stra­hu od smr­ti na kra­ju do­bi­ja svoj
so­ci­o­lo­ški iz­raz. To se ja­sno vi­di onog tre­nut­ka ka­
da Ba­u­man u ce­lo­kup­ni dis­kurs uvo­di po­jam smr­ti
dru­gog – na­ma bli­skog:
I ta­ko je sa­mo jed­na vr­sta smr­ti – „tvo­ja“ a ne
va­ša smrt, „dru­go­ga“ a ne „tre­će­ga“, smrt bli­
sko­ga i dra­go­ga, ne­ko­ga či­ji se ži­vot pre­pli­
tao sa mo­jim – ona smrt ko­ja po­plo­ča­va put
ka „pri­vi­le­go­va­nom fi­lo­zof­skom is­ku­stvu“, jer
mi nu­di na­go­ve­štaj te ko­nač­no­sti i ne­po­vrat­no­
sti ko­ju smrt, sva­ka smrt, i sa­mo smrt pod­ra­
zu­me­va. Ne­što ne­po­vrat­no i ne­po­pra­vlji­vo se
de­si me­ni, ne­što u tom po­gle­du srod­no mo­joj
sop­stve­noj smr­ti, iako smrt dru­go­ga još uvek
ni­je mo­ja sop­stve­na smrt (FS: 56).
Smrt ne­ko­ga bli­skog naj­srod­ni­ja je na­šoj sop­
stve­noj smr­ti, te na taj na­čin mi so­ci­ja­li­zu­je­mo sa­
mu smrt. Is­ku­stvo smr­ti dru­go­ga, is­ku­stvo smr­ti
kroz dru­go­ga, bli­sko­ga, naj­ne­po­sred­ni­je mo­že da
nas su­o­či sa ide­jom na­še sop­stve­ne ko­nač­no­sti. Sve
osta­le, ano­nim­ne smr­ti su da­le­ko. One ni­su na­še.
Kao i ve­ći­na stva­ri u ljud­skom ži­vo­tu, is­ku­stvo kroz
smrt dru­gog po­sta­je deo so­ci­ja­li­zo­va­nog ži­vot­nog
sve­ta. Ci­ti­ra­njem La Roš­fu­koa da se „lju­di ni­ka­da
334

ne bi za­lju­bi­li da ni­su ču­li raz­go­vo­re o za­lju­blji­va­
nju… ‘reč ima ulo­gu za­ra­znog agen­sa’… ‘ver­ba­li­za­
ci­ja ula­zi u sa­mu struk­tu­ru pro­ži­vlje­nog is­ku­stva’“,
do­la­zi se do za­ključ­ka da dru­štva i kul­tu­re ob­li­ku­ju
na­še kon­cep­te smr­ti, a da je na­še is­ku­stvo smr­ti dru­
go­ga-bli­sko­ga ugra­đe­no u ide­ju sop­stve­ne smr­ti.
Kad se uzme u ob­zir Ba­u­ma­no­vo ži­vot­no is­ku­
stvo, kao i ko­lek­tiv­no is­ku­stvo či­ta­vih ge­ne­ra­ci­ja ko­je
su pre­ži­ve­le stra­da­nja Dru­gog svet­skog ra­ta, sa­svim
je oče­ki­va­no da u da­ljem to­ku Flu­id­nog stra­ha svoj
deo pro­na­đe i pi­ta­nje od­no­sa stra­ha i zla. Pri­be­ga­
va­mo poj­mu zla, ka­že Ba­u­man, „on­da ka­da ni­smo
u sta­nju da uka­že­mo na to ko­je je pra­vi­lo pre­kr­še­no
ili za­o­bi­đe­no ka­da se do­go­di de­lo za ko­je tra­ži­mo
po­de­sno ime“ (FS: 68). Ko­jim „pra­vi­li­ma“ ob­ja­sni­
ti Aušvic? Ka­ko raz­u­me­ti smr­ti mi­li­o­na lju­di – i to
smr­ti ko­je su ume­sto auten­tič­no­sti za­do­bi­le ob­li­ke
„ba­nal­no­sti“? I to ne bi­lo ka­kve, ne­go bi­ro­krat­ske
ba­nal­no­sti. Ka­ko dru­ga­či­je na­zva­ti smr­ti ko­je su
po­sle­di­ca fa­ši­stič­kog zla ne­go smr­ti-sta­ti­sti­ke, smr­
ti-bi­ro­kra­ti­je, smr­ti-ano­nim­no­sti, smr­ti-ma­sov­no­
sti. Ta­ko „Ha­na Arent ob­ja­šnja­va šok i zbu­nje­nost
ko­ju je ve­ći­na nas do­ži­ve­la ka­da smo pr­vi put ču­li
za Aušvic, kao i iz­raz oča­ja ko­jim smo od­go­vo­ri­li na
te ve­sti, usled uža­sne te­ško­će za­dat­ka da ap­sor­bu­je­
mo tu isti­nu i sme­sti­mo je u sli­ku sve­ta u ko­jem mi­
sli­mo i ži­vi­mo; sli­ku ko­ja se ba­zi­ra na ‘pret­po­stav­
ci pri­sut­noj u svim mo­der­nim prav­nim si­ste­mi­ma
da je na­me­ra da se uči­ni ne­što lo­še neo­p­hod­na za
iz­vr­še­nje zlo­či­na’“ (FS: 74). Ka­ko dru­ga­či­je na­zva­
ti smr­ti ko­je su po­sle­di­ca ajh­ma­nov­skog zla ne­go
kao smr­ti-po­dat­ke; ili mo­žda pre ve­be­rov­ski kao
smrt-po­ziv; smrt-be­ruf; smrt-cal­ling. Jer, „ono što
se mo­že iz­vu­ći iz Ajh­ma­no­ve od­bra­ne (či­ja je sud­
bi­na da bu­de po­na­vlja­na u bez­broj­nim va­ri­jan­ta­ma
od stra­ne ne­bro­je­nih po­či­ni­la­ca ne­bro­je­nih mo­der­
nih de­la ‘ka­te­go­rij­skih ubi­sta­va’) je­ste da mr­žnja i
že­lja da se žr­tva zbri­še s li­ca ze­mlje ni­su neo­p­hod­ni
uslo­vi za ubi­stvo – i da ako ne­ki lju­di pa­te zbog to­ga
što ne­ki dru­gi lju­di iz­vr­ša­va­ju svo­ju du­žnost, tu ne
335
KOORDINATE
sto­ji op­tu­žba za ne­mo­ral­nost“ (FS: 74). Kao da po­
ti­če iz či­nov­nič­kog kla­na Mak­sa Ve­be­ra, zlo mo­že
po­pri­mi­ti sa­svim „cilj­no-ra­ci­o­nal­no“(!) bi­ro­krat­sko
ob­lič­je. Sto­ga je Ba­u­ma­no­vo, kao i upo­zo­re­nje Ha­ne
Arent da „mo­ral­no naj­ra­zor­ni­ja lek­ci­ja Aušvi­ca, ili
Gu­la­ga, ili Hi­ro­ši­me ni­je to da mo­že­mo bi­ti sta­vlje­
ni iza bo­dlji­ka­ve ži­ce ili sa­te­ra­ni u ga­sne ko­mo­re,
ne­go to da (pod od­go­va­ra­ju­ćim uslo­vi­ma) mo­že­mo
dr­ža­ti stra­žu i pr­ska­ti be­le kri­sta­le u ce­vo­vod; i ne to
da atom­ska bom­ba mo­že bi­ti ba­če­na na nas, ne­go to
da (pod od­go­va­ra­ju­ćim uslo­vi­ma) mi mo­že­mo ba­
ci­ti tu bom­bu na dru­ge lju­de“ (FS: 80). Isto­vre­me­no,
to ni­je je­di­no upo­zo­re­nje da je nu­žno pam­ti­ti, da se
ne sme za­bo­ra­vi­ti. To je slut­nja da na­ša ci­vi­li­za­ci­
ja mo­žda ni­je okon­ča­la Aušvic. Jer ako se pi­ta­nje
isto­rij­skih okon­ča­nja zlo­či­na po­sta­vi pre­ži­ve­li­ma iz
lo­go­ra i stra­ti­šta de­ve­de­se­tih na pro­sto­ri­ma biv­še
Ju­go­sla­vi­je, od­go­vor je sva­ka­ko ne­ga­ti­van.
Ko­nač­no, po­sled­nja tri po­gla­vlja ovog de­
la („Uža­si ne­kon­tro­li­sa­nog“, „Te­ror glo­bal­nog“
i „Stra­ho­vi na slo­bo­di“), pre za­ključ­ka – „Mi­sao
pro­tiv stra­ha“, su­o­ča­va­ju nas sa stra­ho­vi­ma na­
šeg flu­id­nog mo­der­nog ži­vlje­nja. Ne­kon­tro­li­sa­ni
i neo­b­u­zda­ni rast na­še ci­vi­li­za­ci­je, ko­ji pro­gre­siv­
no ge­ne­ri­še mno­štvo sva­ko­dnev­nih eg­zi­sten­ci­jal­
nih ne­si­gur­no­sti, po­stao je glo­bal­na re­al­nost. To
je po­stao, ka­ko ka­že Bur­di­je, svet bez ima­nent­nog
prin­ci­pa kon­ti­nu­i­te­ta… u ko­jem vla­da du­bo­ko ose­
ća­nje ne­iz­ve­sno­sti i ne­si­gur­no­sti u po­gle­du na bu­
duć­nost i na sa­me se­be… (Bur­di­je, 1999: 112), te
ako je mo­der­nost mo­gu­će poj­mi­ti sa­mo kao kon­
ti­nu­i­ra­nu, op­se­siv­nu i kom­pul­siv­nu mo­der­ni­za­ci­ju
(FS: 91), ovaj flu­id­ni, post­mo­der­ni svet je svet bez
kon­ti­nu­i­te­ta, sa sve du­žim i du­žim za­ob ­ i­la­znim
stra­te­gi­ja­ma ko­je je u na­sle­đe osta­vi­la mo­der­na sa
svo­jim obe­ća­njem pre­či­ca. I glo­ba­li­za­ci­ja pred­sta­
vlja jed­nu od naj­du­žih za­o­bi­la­znih stra­te­gi­ja, ko­
ja je u naj­bo­ljem slu­ča­ju, ka­že Ba­u­man, uda­lje­na
mo­guć­nost, iako je, pre­ma ne­kim prog­no­za­ma, ta
mo­guć­nost već ot­pa­la (FS: 113).
fotografija: Vladimir Pavić
Te­ror glo­bal­nog, upreg­nut la­žnom sci­jen­ti­fi­
ko­va­nom ide­jom o (glo­bal­noj) neo­p­hod­no­sti eko­
nom­ske po­li­ti­ke neo­li­be­ra­li­zma, uči­nio je mo­gu­ćim
glo­bal­no ide­o­lo­ško uce­nji­va­nje ko­je po­ma­že ne­ga­tiv­
noj glo­ba­li­za­ci­ji da te­če glat­ko. To je te­ror ko­ji upre­
že me­di­je, la­žne in­te­lek­tu­al­ce, na­uč­ni­ke–eko­no­mi­
ste–neo­li­be­ra­le, ide­o­lo­gi­je, uni­ver­zi­te­te, dru­štve­ne
po­kre­te, po­li­ti­ke, vla­de, teh­no­lo­gi­je. Su­o­ča­va­nje sa
ne­si­gur­nim flu­id­nim sve­tom u ko­jem ži­vi da­na­
šnje čo­ve­čan­stvo mo­že za­do­bi­ti raz­li­či­te po­je­di­nač­
ne ili grup­ne stra­te­gi­je i al­ter­na­ti­ve ot­po­ra. Ali kao
in­te­lek­tu­a­lac ko­ji ose­ća od­go­vor­nost pod te­re­tom
sop­stve­nih zna­nja, Ba­u­man Flu­id­ni strah ne pu­šta
da do kra­ja te­če u ne­iz­ve­snost i bes­po­moć­nost. Di­
jag­no­za na­šeg vre­me­na je us­po­sta­vlje­na – te­ra­pi­je
ni­su. Sto­ga, „ono što mi mo­že­mo pred­ska­za­ti je­ste
da na­ša ne­ga­tiv­na glo­ba­li­za­ci­ja, na­iz­me­nič­no li­ša­
va­ju­ći slo­bod­ne lju­de nji­ho­ve bez­bed­no­sti i nu­de­ći
bez­bed­nost u for­mi ne­slo­bo­de, uko­li­ko se ne ob­u­
zda i ukro­ti, či­ni ka­ta­stro­fu ne­iz­be­žnom. Bez ovog
pred­ska­za­nja i bez nje­go­vog ozbilj­nog shva­ta­nja čo­
ve­čan­stvo mo­že ga­ji­ti sa­mo sla­be na­de da će ka­ta­
stro­fa bi­ti iz­beg­nu­ta. Je­di­ni iz­gled­ni po­če­tak te­ra­pi­je
pro­tiv ra­stu­ćeg i, u kraj­njoj li­ni­ji, one­spo­so­blja­va­ju­
ćeg stra­ha je­ste nje­go­vo ana­li­zi­ra­nje do sa­mih nje­
go­vih ko­re­na – jer je­di­ni iz­gled­ni put da se s tom
te­ra­pi­jom na­sta­vi zah­te­va su­o­ča­va­nje sa za­dat­kom
sa­se­ca­nja tih ko­re­na“ (FS: 206).
Na pr­vi po­gled, kao po ne­koj sta­roj ma­tri­ci iz
ko­je se te­ško mo­že iza­ći, go­to­vo u klju­ču one iste
mo­der­ni­stič­ke ma­tri­ce ko­ja je od in­te­lek­ta zah­te­va­
la pro­je­kat svet­skog pre­o­bli­ko­va­nja dru­štva, Ba­u­
man tra­ži iz­la­ze u od­go­vor­no­sti in­te­lek­tu­a­la­ca. Ali
ka­ko po­vra­ti­ti po­ve­re­nje u in­te­lekt ko­ji se pre­tvo­rio
u tran­sna­ci­o­nal­nu kla­su eli­te zna­nja: kla­su tvo­ra­ca
sim­bo­la i ma­ni­pu­la­to­ra sim­bo­li­ma na­la­zi u pr­vim
re­do­vi­ma glo­ba­li­za­ci­je. „Pre­kr­še­na je po­god­ba iz­
me­đu ‘in­te­lek­tu­a­la­ca’ i ‘na­ro­da’, ko­ju su in­te­lek­tu­al­ci
ne­ka­da hte­li da po­dig­nu i po­ve­du u isto­ri­ju, slo­bo­
du i hra­brost sa­mo­i­sti­ca­nja – ili, pre, opo­zva­na je
isto ona­ko jed­no­stra­no kao što je bi­la i na­ja­vlje­na na
pra­gu mo­der­ne ere. Na­sled­ni­ci ne­ka­da­šnjih in­te­lek­
tu­a­la­ca, da­na­šnja ‘eli­ta zna­nja’, na­kon što je uče­stvo­
va­la u ‘se­ce­si­ji spor­nog’, sa­da se kre­će u sve­tu ko­ji se
336
ve­o­ma raz­li­ku­je od mno­gih raz­li­či­tih sve­to­va (sa ko­
ji­ma se da­na­šnji svet si­gur­no ne pre­kla­pa) u ko­ji­ma
su ži­vo­ti i iz­gle­di ‘na­ro­da’ (ili nji­ho­va od­sut­nost) bi­li
sa­kri­ve­ni i za­klju­ča­ni“ (FS: 204). Od­go­vor­nost in­te­
lek­tu­a­la­ca ipak ni­je i ne mo­že bi­ti isto­rij­ski su­spen­
do­va­na. Ona mo­ra bi­ti ak­tu­a­li­zo­va­na po­vrat­kom na
iz­vor­na zna­če­nja de­lat­no­sti kri­tič­kih in­te­lek­tu­a­la­ca.
Ta­ko Ba­u­man i za­klju­ču­je ovo svo­je de­lo re­či­ma da
se „do­la­ze­ći vek mo­že po­ka­za­ti kao vre­me ko­nač­ne
ka­ta­stro­fe. Ili mo­že bi­ti vre­me do­go­vo­ra i ra­đa­nja
no­ve po­god­be iz­me­đu in­te­lek­tu­a­la­ca i na­ro­da – ko­
ja sa­da pod­ra­zu­me­va ce­lo čo­ve­čan­stvo. Na­daj­mo se
da je iz­bor iz­me­đu ove dve mo­guć­no­sti i da­lje u na­
šim ru­ka­ma“ – u ru­ka­ma mi­sle­ćih lju­di spo­sob­nih
da kri­tič­ki ra­su­đu­ju.
LI­TE­RA­TU­RA
1. Ba­u­man, Z.: Mark­si­stič­ka te­o­ri­ja dru­štva, Be­o­grad,
Rad, 1969.
2. Ba­u­man, Z.: Kul­tu­ra i dru­štvo, Be­o­grad, Pro­sve­ta,
1984.
337
3. Ba­u­man, Z.: In­ti­ma­ti­ons of Post­mo­der­nity, Lon­don /
New York, Ro­u­tled­ge, 1992.
4. Ba­u­man, Z.: „From Pil­grim to To­ur­ ist – or a Short Hi­
story of Iden­tity“, in: Hall, S. and P. du Gay (ed.): Qu­e­
sti­ons of Cul­tu­ral Iden­tity, Lon­don, Sa­ge, 1996.
5. Ba­u­man, Z.: Flu­id­ni ži­vot, No­vi Sad, Me­di­ter­ran Pu­
blis­hing, 2009.
6. Ba­u­man, Z.: Flu­id­na lju­bav, No­vi Sad, Me­di­ter­ran Pu­
blis­hing, 2010.
7. Bur­di­je, P.: Sig­nal­na sve­tla, Be­o­grad, Za­vod za udž­be­
ni­ke, 1999.
8. De­li­mo, Ž.: Greh i strah, tom I, No­vi Sad, Knji­žev­na
za­jed­ni­ca, 1986.
9. De­li­mo, Ž.: Strah na Za­pa­du, tom I, No­vi Sad, Knji­
žev­na za­jed­ni­ca, 1987.
10. Hob­sba­um, E.: Do­ba eks­tre­ma, Be­o­grad, De­re­ta,
2002.
11. Tojn­bi, A.: Is­tra­ži­va­nje isto­ri­je, Be­o­grad, Pro­sve­ta,
1970.
KOORDINATE
Žolt La­zar, No­vi Sad
Prog­na­na bi­ća
Or­fe­lin, No­vi Sad 2010.
Knji­ga Prog­na­na bi­ća dru­ga je u tri­lo­gi­ji no­vo­
sad­skog iz­da­va­ča “Or­fe­lin”, po­sve­će­na mit­skim bi­ći­
ma srp­skih na­rod­nih ve­ro­va­nja. Pr­va, Vi­le i zma­je­vi,
iza­zva­la je vi­še ne­go oprav­da­no in­te­re­so­va­nje me­di­ja
i ši­ro­ke či­ta­lač­ke pu­bli­ke jer je na pot­pu­no ori­gi­na­lan
na­čin pri­stu­pi­la li­kov­noj i knji­žev­noj re­in­ter­pre­ta­ci­ji
dva sre­di­šnja kon­cep­ta pra­pret­ka kod Sr­ba. U si­tu­
a­ci­ji ne­u­me­re­ne, a če­sto i ne­u­me­sne (zlo)upo­tre­be
srp­ske mi­to­lo­gi­je u no­vi­je vre­me – od na­ci­o­nal­nog
sa­mo­ve­li­ča­nja, pre­ko me­dij­skog iz­vi­to­pe­ri­va­nja, pa
sve do nje­ne dnev­no­po­li­tič­ke ba­na­li­za­ci­je kroz pri­
pi­si­va­nje mi­to­lo­ških oso­bi­na ne­kim jav­nim i u jav­
no­sti po­zna­tim lič­no­sti­ma – “Or­fe­li­nov” pr­ve­nac je
vra­tio do­sto­jan­stvo ne sa­mo ovim mit­skim bi­ći­ma
ne­go i sa­moj su­šti­ni srp­skih na­rod­nih pre­da­nja.
Kao i Vi­le i zma­je­vi, i Prog­na­na bi­ća ute­me­lje­
na su pre­vas­hod­no na srp­skoj et­no­gra­fi­ji de­vet­
na­e­stog i pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka, a re­a­li­
zo­va­na kroz moć­no sa­dej­stvo tek­sta i ilu­stra­ci­ja.
Na nji­ho­vom vi­zu­el­nom pro­fi­li­sa­nju ra­dio je tim
UDC 398.43/.44(=163.41)(049.32)
na­ših vr­hun­skih li­kov­nih umet­ni­ka i ilu­stra­to­ra –
Pe­tar Me­sel­dži­ja, Mi­loš Vu­ja­no­vić, Dra­gan Bi­bin,
Ivi­ca Ste­va­no­vić i Du­nja Bra­no­vač­ki – dok je idej­
ni no­si­lac pro­jek­ta Mi­len­ko Bo­di­ro­gić i ov­de autor
tek­sto­va.
Prog­na­na bi­ća po­de­lje­na su u osam gru­pa
(de­mo­ni šu­ma, de­mo­ni vo­da, de­mo­ni ne­po­go­da,
de­mo­ni sud­bi­ne, de­mo­ni bo­le­sti, kuć­ni de­mo­ni,
ljud­ski de­mo­ni i osta­li de­mo­ni), ko­je od­re­đu­ju i
osnov­nu struk­tu­ru knji­ge. Sva­ko po­gla­vlje otva­ra
uvod u od­re­đe­nu vr­stu de­mo­na, za­tim sle­de opi­si
ka­rak­te­ri­stič­nih pred­stav­ni­ka, a ce­li­nu upot­pu­nja­
va­ju pri­če ko­je na za­vid­nom, ali naj­ši­roj či­ta­lač­koj
pu­bli­ci ra­zu­mlji­vom, pri­po­ve­dač­kom ni­vou do­ča­
ra­va­ju ar­he­tip­ske si­tu­a­ci­je na­ših ljud­skih sud­bi­na,
u ko­ji­ma de­mo­ni uče­stvu­ju baš ona­ko kao i u iz­
vor­nim na­rod­nim pre­da­nji­ma, da­kle, kao per­so­
ni­fi­ka­ci­je od­re­đe­nih ka­rak­ter­nih oso­bi­na. U tom
smi­slu edu­ka­tiv­na funk­ci­ja Prog­na­nih bi­ća ne­sum­
nji­va je i do­bro­do­šla za sve uz­ra­ste.
338

Ma­da pri­pa­da mi­to­lo­škoj fan­ta­sti­ci, ova knji­
ga o pri­rod­nim, ljud­skim i hton­skim de­mo­ni­ma
iz­la­zi iz­van okvi­ra žan­rov­ske od­re­đe­no­sti i to na
dva ni­voa:
pr­vi je li­kov­ni, u ko­ji je ulo­žen ozbi­ljan na­por
da se ova bi­ća na­rod­nih pre­da­nja pri­ka­žu što
je mo­gu­će auten­tič­ni­je, pa se (kao i u slu­ča­ju
Vi­la i zma­je­va) vi­zu­el­ni sa­dr­žaj mo­že sma­tra­ti
i vr­stom et­no­lo­ške re­kon­struk­ci­je;
dru­gi je li­te­rar­ni, jer nas tek­sto­vi Bo­di­ro­gi­ća
na je­dan auten­ti­čan knji­žev­ni na­čin su­o­ča­va­
ïñtérkûltùråłnøst
întërkúltùrãłnôšt
ìñtèrkùltùràlnòst
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01
339
íñtêrkültúräłnóst
KOORDINATE
ju sa onim od­me­re­nim pe­si­mi­zmom na­rod­ne
mu­dro­sti: da ne­ma sre­će bez pat­nje sa­zre­va­
nja, istin­ske lju­ba­vi bez žr­tve i sa­dr­žaj­nog
ži­vo­ta bez sprem­no­sti da pri­hva­ti­mo svo­ju
smrt­nost.
Sit­ni de­mo­ni nas ne šti­te, ali ra­de za nas i to su
na­ši pre­ci od­u­vek zna­li; oni su tu da nas pre­nu iz
le­njo­sti, oho­lo­sti ili bez­na­đa i zbog to­ga su nam i
da­nas po­treb­ni. Bez njih, ži­vo­ti će nam se pre­tvo­
ri­ti u la­ti­no­a­me­rič­ke se­ri­je, a sud­bi­ne pre­met­nu­ti
u glo­bal­nu do­sa­du.
 340

fotografija: Vladimir Pavić

341
UPUTSTVO AUTORIMA
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge do-
stave u digitalnoj formi na e-mail adresu Uredništva
zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledeći način:
1. Opšte odrednice
Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times
New Roman, veličina slova 12, prored Single.
Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos interkultu­
ralnim istraživanjima, treba da sadrži podatke o au-
toru teksta, naslov, apstrakt na srpskom i rezime na
engleskom jeziku (do 150 reči), ključne reči (do 6 na
srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni
tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim
od 20 kompjuterskih stranica.
2. Obeležavanje u tekstu
- Imena dela treba da budu navedena u italiku
(kurzivu).
- Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba,
u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći
način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i
strana - u zagradi, a na kraju, u popisu literature,
da bude naveden sa svim podacima.
- U popisu literature, ako je reč o monografskoj pu-
blikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov
teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina izdanja.
U popisu literature, ako je reč o serijskoj publika-
ciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta
pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu
(italiku), broj sveske ili toma, (godina ili potpuni
datum), posle dvotačke strane na kojima se tekst
nalazi. Tekstovi preuzeti sa Interneta navode se na
sledeći način: monografske publikacije: prezime
i ime autora, naslov u kurzivu (italiku), Internet
adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuziman-
ja. Periodične publikacije: ime i prezime autora,
naslov teksta pod navodima, naslov periodične
publikacije kurzivom (italikom), broj i datum pu-
blikacije (ukoliko nije sadržana u Internet adre-
si), Internet adresa, datum preuzimanja.
342
 ïñtérkûltùråłnøst

întërkúltùrãłnôšt

ìñtèrkùltùràlnòst
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01

íñtêrkültúräłnóst

- U popisu literature bibliografske jedinice treba
da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i
objavljene, poređane po abecednom redu.
- Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i kori-
ste se za propratne komentare. Numeracija kon-
tinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje,
iza znaka interpunkcije.
- Strana imena i toponime treba pisati u originalu
i u fonetskoj transkripciji, u zagradi, posle izvor-
nog načina pisanja. Kada se prvi put navodi stra-
no ime u tekstu, u zagradi treba da bude ispisano
u originalu, a kada se sledeći put pominje u na-
stavku teksta treba da bude dosledno, istovetno
transkribovano, bez pominjanja u originalu. Kod
navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe
u odgovarajućoj napomeni – fusnoti.
* Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati
kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff for-
mat sa potpisima autora i godinom nastanka.
ljeno preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez
saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne
vraćaju autorima.
Struktura časopisa
Molimo saradnike da svoje priloge prilagode temat-
skoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na posla-
tim prilozima naznače za koju su rubriku pisani.
INTERKULTURALNA ISTRA Ž IVANJA , naučno-
istraživački tekstovi iz oblasti filozofije, antropolo-
gije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne
politike, književnosti i umetnosti...
VI Đ ENJA , eseji, ogledi
DIJALOZI , naučni intervju
KOORDINATE , prevodi, prikazi

Napomena: Radove objavljene u časopisu nije dozvo- Časopis izlazi dva puta godišnje.

343
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад

316.72

ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju

interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik
Aleksandra Đurić-Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi
Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm

Dva puta godišnje.

ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost
COBISS.SR-ID 261430535

344