BELA LOZA

GRANULOCITOPOEZA

Predstavlja proces normalnog sazrevanja granulocitne loze u

kostnoj srzi tokom kojeg se kao krajnje efektorske celije stvaraju
zreli neutrofiini, eozonofiini i bazofiini granulociti. Njihova zajednicka
maticna celija je mijeloblast, a vec od sledeceg razvojnog oblika -
promijelocita u cijoj citoplazmi dolazi do formiranja sekundarnih
granula karakteristicnih za svaku lozu granulocitopoeze posebno,
nastupa odvajanje daljeg procesa sazrevanja tri razlicite loze
granulocitopoeze.
MIJELOBLAST. To je prva maticna celija u nizu granulocitopoeze.
Precnika je 12-20^m. Citoplazma je oskudna i izrazito tamno-plave
boje (bazofilna). U njoj nema granula. Jedro je veliko, okruglo,
nezno-hromatinske grade i sadrzi nekoliko (do pet) jedaraca
nejasno ogranicenih. U kostnoj srzi zdrave osobe se nalazi 1-5%
mijeloblasta. U fizioloskim usiovima nikad se ne nalaze u perifernoj
krvi. Mijeloblast ima sposobnost daljeg sazrevanja i deobe.
PROMIJELOCIT. Nastaje sazrevanjem i deobom mijeloblasta.
Veceje zapremine od mijeloblasta, precnika je 20-25JL/m.
Citoplazma je plave boje (bazofilna) ali slabije nego kod
mijeloblasta. U njoj postoje azurofilne granule (primarne granule)
koje su karakteristicne za sve tri granulocitopoezne loze a
citohemijski su pozitivne na mijeloperoksidazu i kiselu fosfatazu a
negativne na alkainu fosfatazu. Granule su tamno-plave boje ill
tamno-ljubicaste, ponekad crvene boje. Jedro je prekriveno
granulama, i sadrzi nekoliko slabije vidljivih jedaraca. U citoplazmi
promijelocita pocinju da se stvaraju sekundarne granule koje imaju
specificne karakteristike za svaku lozu posebno. Promijelocit ima
sposobnost daljeg sazrevanja i deobe.
Neutrofilna granulocitopoeza
NEUTROFILNI MIJELOCIT. Precnika je od 18-20^m. Citoplaza je
svetlo-ruzicaste boje (acidofilna) i u njoj se nalaze difuzno
rasporedene sitne sekundarne granule koje se citohemijski
pozitivno boje na alkainu fosfatozu a negativno na
mijeloperoksidazu i kiselu fosfatazu. Osim sekundarnih granula
nalaze se nesto slabije zastupljene primarne granule koje su
krupnije. Jedro je manje, okruglog oblika, ekscentricno postavljeno,
grube hromatinske grade i u njemu se ne zapazaju jedarca.
Mijelocit ima sposobnost daljeg sazrevanja i deobe.
 NEUTROFILNI METAMIJELOCIT. Precnika je 14-16μm.
Citoplazma je ruzicasta (acidofilna) i u njoj se nalaze sitne granule.
Jedro je ekscentricno postavljeno, bubrezastog oblika, zgusnute
hromatinske grade i u njemu se ne zapazaju jedarca. Metamijelocit
nema sposobnost dalje deobe, ali ima sposobnost sazrevanja koja
se prevashodno ogleda u promeni oblika jedra.
NEUTROFILNI STAPASTI GRANULOCIT. Precnika je 13μm.
Citoplazma je ruzicasta (acidofilna) i sadrzi sitne sekundarne
granule i retke krupnije primarne granule u odnosu 10:1. Jedro je
izduzeno u obliku "stapa" ill latinskog slova ,,U". Stapasti neutrofiini
granulociti se nalaze u perifernoj krvi zdrave osobe (cine 3% u
leukocitarnoj formuli).
NEUTROFILNI GRANULOCIT. Precnika je 13-16^m. Citoplazma
je ruzicasta (acidofilna) i sadrzi fine sitne neutrofilne granule
(sekundarne). Jedro je sastavljeno iz nekoliko (do pet) segmenata.
Kod osoba zenskog pola na pojedinim segmentima postoji
produzetak u obliku »maljice" koji predstavlja ,,sex hromatin".
Citoplazma sadrzi glikogen te se boji PAS pozitivno. Specificne
granule ne sadrze mijeloperoksidazu ili je ima u tragovima, tako da
su citohemijski negativni ili slabo pozitivni na peroksidazu.
Negativno ili slabo pozitivno se boje na kiselu fosfatazu, pozitivno
na alkainu fosfatazu.
Eozinofilna granulocitopoeza
EOZINOFILNI MIJELOCIT. Za razliku od neutrofilnog mijelocita
sadrzi u citoplazmi velike eozinofilne granule oranz boje. Ponekad
se vide i bazofilne granule koje su vece, grublje sadrze
mijeloperoksidazu ali ne i alkainu fosfatazu. Jedro sadrzi dva ili rede
tri segmenta i hromatin grube grade.
EOZINOFILNI METAMIJELOCIT. Ima iste morfoloske
karakteristike kao i neutrofiini metamijelocit ali za razliku od njega
poseduje u citoplazmi velike grube, mnogobrojne granule oranz
boje. Ponekad se vidaju i retke bazofilne granule koje se kasnije
gube.
EOZINOFILNI GRANULOCIT. Velidne je 12-17μm. U citoplazmi
sadrzi velike grube granule oranz boje. Citohemijski su ove granule
pozitivne izrazito na peroksidazu i alkainu fosfatazu. Jedro ima dva
retko tri segmenta.
Bazofilna granulocitopoeza
BAZOFILNI MIJELOCIT I METAMIJELOCIT imaju iste morfoloske
karakteristike kao odgovarajuce celije neutrofilne loze ali se od njih
razlikuju po tome sto u citoplazmi sadrze bazofilne granule koje se
pozitivno boje na peroksidazu. Retko se vidaju u kostnoj srzi.
BAZOFILNI GRANULOCIT. Poseduje jedro razlicitog oblika,
okruglog ili nepravilnog u obliku "lista deteline" ekscentricno
postavljeno. U citoplazmi se nalaze grube bazofilne tamne granule
koje su citohemijski pozitivne na peroksidazu. Bazofilne granule,
obzirom da su rastvorljive u vodi mogu isceznuti u toku bojenja
razmaza tako da se tada umesto njih u citoplazmi mogu videti
vakuole.
MASTOCITI. Morfoloski su slicni bazofilnim granulocitima ali su
ved, precnika 15-20Jμm. U citoplazmi se nalaze sitne, brojne
bazofilne granule koje se pozitivno boje na AS-D-hloracetat-
esterazu (bojenje toluidinskim plavim). Granule za razliku od
granula u bazofilnim granulocitima sadrze 5-hidroksi-triptamin.
Jedro je ekscentricno postavljeno, okruglog oblika, grube
hromatinske grade i u njemu se ne zapazaju jedarca. (-
Mastocit nastaje iz histioblasta. Ne nalazi se u perifernoj krvi a u
kostnoj srzi se nalazi u slucaju aplasticne anemije, hronicnog
krvarenja, anafilaktickih reakcija, tumora koji infiltrisu kostnu srz i
drugih patoloskih stanja.
MORFOLOSKE NENORMALNOSTI GRANULOCITA
NENORMALNOSTI GRANULA
A. NENORMALNOSTI AZUROFILNIH GRANULA
KVANTITATIVNE . Vidaju se kod akutne mijeloblastne leukemije i
kod blastne krize hronicne mijeloidne leukemije i u slucaju
kongeitalne disgranulopoetske neutropenije kao:
1) odsustvo granula; 2) manji broj granula; i 3) veci broj granula.

KVALITATIVNE se javljaju kao:

1. Nekompletan sastav granula (deficit pojedinih enzima).
Nasledeni deficit mijeloperoksidaze - vida se kod akutne
mijeloblastne leukemije, blastne krize hronicne mijeloidne
leukemije, refrakternih anemija i preleukemijskih stanja. Svi
neutrifiini granulociti se boje negativno na peroksidazu.
2. Auerovi staple's. To su izduzene i velike azurofilne granule koje
sadrze peroksidazu i lizozim i u njima se zapazaju inkluzije. Vidaju
se u citoplazmi leukemijskih mijeloblasta i promijelocita kod akutne
mijeloblastne leukemije. Boje se pozitivno na hlor-acetat-esterazu,
kiselu fosfatazu, Sudan-Black, kao i po Romanovskom, kada
intenzitet bojenja nije isti kod svih Auerovih stapica.
3. (Chediak-Higashi)jeva anomalija. Odiikuje se prisistvom
krupnih zrnaca u citoplazmi neutrofilnih granulocita, eozinofilnih
granulocita, monocita i limfocita. Nastaju medusobnim slivanjem i
spajanjem azurofilnih granula tokom procesa njihovog nastajanja.
Granule se pozitivno boje na peroksidazu. Ovaj poremecaj se
nasleduje autosomno recesivno, pracen je disfunkcijom granulocita,
recidivantnim infekcijama, hepatosplenomegalijom,
limfadenopatijom i dusevnom zaostaloscu.
4. Pseudo - Chediac - Higashijeva anomalija je stecena
abnormalnost koja se ogleda u prisustvu velikih okruglih granula u
citoplazmi leukemijskih mijeloblasta i promijelocita u toku akutne
mijeloblastne leukemije. Granule se boje pozitivno na peroksidazu.
5. Toksicne granulacije su brojne krupne, tamno-ljubicaste
granule u citoplazmi neutrofilnih granulocita. Vidaju se kod tezih
infekcija i kod toksicnih ostecenja ko-stne srzi.
6. Dohleova telasca su bledo plave inkluzije u citoplazmi
neutrofilnih granulocita smestene najcesce na periferiji celije.
Sadrze ribosome.
Vidaju se kod tezih infekcija, opekotina, hronicnih oboljenja,
malignih bolesti, u toku lecenja ciklofosfamidom i hidroksiureom.
Takode se vidaju udruzeni sa naslednim nenormalnostima granula
(May-Heglinova i AdIer-Reillyeva nenormalnost).
B. NENORMALNOSTI SPECIFICNIH GRANULA
KVANTITATIVNE
7. Nedostatak specificnih granula. Vida se kod nasledne
disgranulocitopoezne neutropenije, kod akutne mijeloblastne
leukemije posle stadijuma promijelocita i kod mijelodisplasticnog
sindroma.
2. Manji broj granula. Vida se kod akutne mijeloblastne leukemije i
mijelodisplasticnog sindroma.
3. Veci broj granula.
KVALITATIVNE
7. Defektan sastav granula (deficit enzima) javlja se kao:
a) Deficit alkalne fosfataze. Vida se kod hronicne granulocitne
leukemije. Neutrofiini granulociti se ne boje na alkainu fosfatazu.
b) Deficit laktoferina. Vida se kod akutne mijeloblastne leukemije
2. May - Hegglinova nenormalnost. Oznacava prisustvo bazofilnih
inkluzija u citoplazmi granulocita kako neutrofilnih tako i eozinofilnih
i bazofilnih, zatim monocita i njihovih prekurzorskih celija.
Istovremeno su prisutni i dzinovski trombociti. Nasleduje se
autosomno dominantno.

3. Adier - Reillyeva nenormalnost. Oznacava prisustvo velikih,

patoloskih, tamno-ljubicastih granula u citoplazmi neutrofilnih
granulocita, monocita i limfocita, ali cesce u perifernoj krvi nego u
kostnoj srzi. Posledica je poremecenog metabolizma polisaharida a
nasleduje se autosomno recesivno u sklopu sindroma nazvanog
^gargoilizam".
MORFOLOSKE NENORMALNOSTI JEDRA
7. Pelger-Huetova nenormalnost jedra. Jedro zrelih neutrofilnih i
eozinofilnih granulocita ima samo jedan ili najvise dva segmenta/
okruglog oblika. U drugom slucaju jedro ima oblik »kikirikija" ili
»cvikera". Ovaj poremecaj u segmentaciji jedra nasleduje se
autosomno dominantno.
2. Pseudo-Pelger-Huetova nenormalnost oznacava identicnu
morfolosku nenormalnost kao kod Pelger-Huetove anomalije, ali je
poremecaj stecen i vida se kod mijeloidne metaplazije, akutne
mijeloblastne leukemije, granulocitoze, leukemoidnim reakcijama
kostne srzi i kod miksedema.
3. Hipersegmentacija jedra javlja se kao:
- Nasledni poremecaj. Jedro sadrzi vise od 4 segmenta.
Nasleduje se autosomno-dominantno i nema klinicki znacaj.
- Steceni poremecaj. Jedro sadrzi od 6 do 14 segmenata (vise od
pet). Ovakvi neutrofiini granulociti su veci nego obicno, precnika
veceg od 16^m. Vidaju se kod megaloblastnih anemija usied
nedostatka vitamina 812 ili folne kiseline, u toku terapije
glikokortikoidima/ kod aplasticne anemije ili hronicnog nefritisa.
4. LE celije (celije sistemskog eritemskog lupusa)
To su neutrofiini granulociti ili drugi fagociti koji su fagocitovali
jedro drugog neutrofilnog granulocita kojeje promenjeno posle
kontakta sa IgG antitelom kojeje prisutno u plazmi bolesnika sa
SLE. Fagocitovano jedro zauzima najveci deo zapremine celije -
fagocita i prikazuje se u vidu ruzicaste homogene strukture, a na
periferiju celije potisnuto je jedro celije fagocita.
"Rozeta" oznacava nakupljanje neutrofilnih granulocita oko
hematoksilinskih telasaca. Vida se u toku sistemskog eritemskog
lupusa (SLE).
MONOCITOPOEZA
Monocitna i granulocitna loza vode poreklo od zajednicke maticne
celije u kostnoj srzi iz koje u toku procesa dalje diferencijacije i
deobe nastaje mijeloblast i monoblast.
MONOBLAST je prva morfoloski prepoznata prekurzorska celija
monocitne loze. Precnika je od 18-22^/m. Pri posmatranju
svetlosnim mikroskopom ne moze se morfoloski razlikovati od
mijeloblasta na razmazima kostne srzi obojenim po MGG.
Citoplazma je bazofilna/ jasno plave boje, ali svetlije nego kod
mijeloblasta. U njoj se obicno ne nalaze granule ili se u redim
slucajevima zapazaju malobrojne azurofilne granule. Jedro je
veliko, rastresite hromatinske grade i sadrzi nekoiko jasno vidljivih
jedaraca. U toku procesa diferencijacije monoblast se citohemijski
pozitivno boji na alfa-naftil-butirat esterazu po cemu se moze
razlikovati od mijeloblasta.
PROMONOCIT nastaje sazrevanjem i deobom monoblasta.
Precnika je oko 20^m. Citoplazma je svetle sivo-plave boje i u njoj
se nalaze sitne azurofilne granule koje sadrze mijeloperoksidazu,
aril-sulfatazu/ kiselu fosfatazu i alfa-naftil-butirat-esterazu koja je
specifican marker monocitne loze.Jedro je ignutog i konvolutnog
izgleda. U njemu se ne zapazaju jedarca.
MONOCIT nastaje diferencijacijom i deobom promonocita.
Monociti su najvece celije u perifernoj krvi, precnika su od 15 do
18^/m. Citoplazma je sivo-plave boje. Pri bojenju razmaza po MGG
u citoplazmi se vide sitne crvenkaste granule. Jedro je veliko,
nepravilnog razlidtog oblika. Sadrzi hromatin vlaknaste grade.
Monociti se pozitivno boje na kiselu fosfatazu, peroksidazu i alfa-
naftil-butirat esterazu.
Prelaskom monodta iz krvi u tkiva nastaje TKIVNI MAKROFAG.
Monociti i tkivni makrofagi imaju sposobnost fagocitoze. Tkivni
makrofagi u normalnim usiovima mogu postojati kao slobodni i kao
fiksni. Slobodni tkivni makrofagi u vezivnom tkivu nazivaju se
histiociti, u plucima alveolarni makrofagi, u seroznim supljinama
-pleuraini ili peritoneumski makrofagi. Fiksni makrofagi u jetri
nazivaju se Kupferove celije, u kostima - osteoklasti, u nervnom
sistemu - celije mikroglije, u zglobvima -sinovijalne celije, a fiksni
makrofagi se nalaze takode u slezini, limfnim cvorovima, kostanoj
srzi i drugim tkivima.
MORFOLOSKE NENORMALNOSTI MONOCITNO -
MAKROFAGNE LOZE
GAUCHEROVE CELIJE su velike celije, precnika oko 60/^m.
Jedro je malo u odnosu na zapreminu celije i ekscentricno je
postavljeno. Citoplazma je obilna sivo-plave boje. U njoj se
zapazaju vlaknaste strukture tamnije obojene koje su citohemijski
pozitivne na PAS, Sudan-Black, peroksidazu i pri bojenju Perlsovim
reagensom. Ove celije su zapravo tkivni histiociti koji se vidaju u
punktatu jetre, slezine, jimfnih zlezda i kostne srzi u slucaju
poremecaja metabolizma cerebrozida.
NIEMANN - PICKOVE CELIJE (PENASTI HISTIOCITI) su
histiociti precnika od 20-tOOJL/m. Citoplazma sadrzi brojne vakuole
kojejoj daju ..penast" izgled. U njima se nalazi sfingomijelin. Nalaze
se u punktatu slezine i kostne srzi u toku Niemann-Pickove bolesti.
PATOLOSKI HISTIOCITI U TOKU HISTIOCITNE MEDULSKE
RETIKULOZE .
Histiocitna medulska retikuloza je maligno oboljenje monocitno-
fagocitne loze. Karakteristican histoloski i citoloski nalaz predstavlja
izrazena hiperplazija histiocita koji imaju veliku sklonost ka
fagocitozi tako da se u njihovoj citoplazmi zapazaju fagocitovani
elementi drugih hematopoetskih loza sto dovodi do pancitopenije.
Ovakvi histiociti nalaze se u punktatima kostne srzi, limfnih zlezda,
jetre, slezine, tumora koze i kostiju.
PATOLOSKI PROMENJENI TKIVNI MAKROFAGI U TOKU
UPALE. U toku procesa zapaljenja u bilo kom tkivu mogu da se jave
morfoloski izmenjeni makrofagi koji obavljaju funkciju fagocitoze: 1.
makrofagi eksudata; 2. aktivirani makrofagi; 3. excitirani makrofagi;
4. epiteloidne celije; 5. Gigantske celije sa vise jedara (Langansova
celija i celije oko stranog tela).
LIMFOCITOPOEZA
U toku hematopoeze od pluripotentne maticne celije vrlo rano se
odvaja maticna celija opredeljena za limfocitnu lozu. Njenim
sazrevanjem i deobom nastaje limfocit.
LIMFOBLAST je precnika od 15 do 20/^m. Citoplazma je
oskudna, izrazito bazo-filna, tamno-plave boje sa svetlijom zonom
oko jedra. Ne sadrzi granule. Jedro je veliko, mrezaste hromatinske
grade i u njemu se vidi jedno ili dva jedarca.
PROLIMFOCIT je manja celija, bazofilne citoplazme u kojoj se
ponekad mogu videti nezne malobrojne azurofilne granule. Jedro je
veliko, ovalnog oblika i u njemu se ne zapazaju jedarca. Citoplazma
prolimfocita pokazuje blagu PAS pozitivnost.
LIMFOCIT. Na razmazima periferne krvi obojenim po MGG mogu
se razlikovati morfoloski sledeci tipovi limfocita:
 7. Mali limfocit (T limfocit) je precnika od 6-9 milimikrona.
Citoplazma je oskudna, sivo-plave boje, bazofilna. U njoj se obicno
ne nalaze granule. Jedro zauzima najved deo zapremine celije,
okruglog je oblika, zgusnute hromatinske grade i u njemu se ne
zapazaju jedarca. Mali limfociti cine 70% limfocita periferne krvi.
2. Mali limfocit sa usecenim jedrom. Ima slicne morfoloske
karakteristike kao mali limfocit ali se od njega razlikuje po obliku
jedra koje je na jednom mestu svog obima useceno. Cine 19 -25%
limfocita periferne krvi.
3. Veliki limfocit (B limfocit) je precnika je od 12-16^m. Citoplazma
je obi-Inija, svetio plavo - sive boje i u njoj se zapazaju sitne
azurofilne granule. Ove granule se boje negativno na peroksidazu.
Jedro je veliko, ovalnog je oblika sa jednim usekom, mrezaste
hromatinske grade i u njemu se zapazaju jedarca. Veliki limfociti
cine 10% limfocita periferne krvi.
4. Veliki granulirani limfociti (LGL) cine 10-15% mononuklearnih
celija periferne krvi. Odiikuju se obilnom citoplazmom u kojoj se
zapazaju brojne velike azurofilne granule. Jedro ima iste morfoloske
karakteristike kao i jedro velikog limfocita. LGL limfociti su
heterogena grupa celija koje poseduju sposobnost nespecificnog
ubijanja stranih celija (NK-celije ili celije prirodne ubice). Nemaju
imunofenotipske karakteristike ni T ni B limfocita.
5. Limfoplazmocit je precnika oko 12^/m. Citoplazma je obilnija,
vise bazofilna, jasno plave boje. Jedro je zgusnute hromatinske
grade. Cine od 6 do 10% medu limfocitima periferne krvi.
6. Reaktivni limfocit je velika celija precnika veceg od 20JL/m,
cesto izduzenog ili nepravilnog oblika. Citoplazma je obilna, bledo-
plave boje sa svetlijom centralnom zonom oko jedra i sa tamnijom
zonom na periferiji celije. Jedro je mrezaste hromatinske grade,
ovalnog ili lako nepravilnog oblika. Cine 3-8% limfocita periferne
krvi.
Limfociti citohemijski se negativno boje na Sudan i peroksidazu,
slabo pozitivno na PAS. Na nespecificnu esterazu T limfociti se boje
jako pozitivno, B limfociti negativno, a ni T ni B limfociti slabo
pozitivno.
PLAZMOBLASTI. Nastaju posle kontakta B limfocita sa
antigenom u toku procesa limfoblastne transformacije. Plazmoblast
ima precnik 13^m. Citoplazma je bazofilna svetlo-plave boje i u njoj
nema granula. Jedro je veliko, nezne i rastresite hromatinske grade
i sadrzi jedarca.
PLAZMOCIT. Nastaje sazrevanjem i deobom plazmoblasta.
Precnika je od 15-20 JL/m. Citoplazma je jace bazofilna, jasno -
plave boje i u njoj se ne zapazaju granule. Jedro je ekscentricno
postavljeno uz ivicu celije. Hromatin je zrnaste strukture a zrnca su
rasporedena u vidu "paoka na tocku". Jedarca se ne zapazaju.
Plazmocit nema sposobnost deobe ali ima sposobnost lucenja
imunogobulina.
MORFOLOSKE NENORMALNOSTI LIMFOCITA
VIROCITI (ATIPJCNI LIMFOCITI U TOKUI INFEKTIVNE
MONONUKLEOZE, REAKTIVNI LIMFOCITI, TURCKOVE CELIJE).
Vidaju se u toku virusnih infekcija. To su zapravo limfociti u fazi
limfoblastne transformacije, koja je nastupila nakon kontakta sa
antigenom. Razlicitog su oblika i velicine. Citoplazma je obilna,
bazofilna, plave boje i u njoj se cesto zapazaju vakuole. Jedro je
razlicitog oblika, najcesce ovaino ili bubrezasto ali moze biti i
reznjevito. Sadrzi hromatin zgusnute grade. U jedru se vidi nekoliko
jedaraca.