Branko Golubović

Pisma iz
Avganistana
Pisma iz Avganistana Branko Golubović

Branko Golubović

Pisma iz
Avganistana
Mojoj pokojnoj majci Dragici,
ocu Dragoljubu,
sinovima Neriju i Leu,
i supruzi Elizabeti
Džalalabad
30. januar 2003.

Kao što vi­di­te (či­ta­te), živ sam i zdrav! Ja­vljam se iz naj­ve­će vu­ko­je­bi­ne na ku­gli ze­malj­
skoj, zva­ne Dža­la­la­bad1. Ov­de sam već ne­de­lju da­na i tru­dim se da se pri­la­go­dim. Šta ­da
vam­ kažem?­ Skoro­ sve kuće­ n­aprav­ljene ­su od bla­ta­, a naša j­e ­među n­aj­v i­šima (ima č­ak
dva ­sprata), plus,­ s­agrađena je od­ betona­! Struju im­am­o svako­g drug­og dana­, ­po četiri
­sa­ta, tako da smrdi­mo ka­o ­čergari.­ ­Zajebav­am­ se, imamo­ a­gregat­, ali je su­v iše­ slab za
b­ojler, t­ak­o d­a se k­upamo hlad­nom vo­dom­, odnosno, ne­kupamo s­e, što­n­a ­k r­aj­u ispada
d­a ­za­is­ta smrdimo kao­ čergar­i. Asf­a lt sam ­po­s­lednji put video u Pa­k istan­u,­ k­oji je­ u
našim­m­islima kao La­s ­Veg­as­­– ­centar ­ci­v ilizacije­(­gle ok­simo­rona!­).­A­te­k žene­! Zadnj­u
vide­h ­u ­Dub­aiju, a­li se uz­da­m u­dobru ­me­morij­u. ­Teši ­me kolega koji je­radio u Timur­u
i k­ojem do poslednjeg dana­ (šes­t ­meseci!)­ nisu­ na­pravili vrat­a ­na kući u­ ko­joj je živ­eo,
tako­ da na žene ­ni­je imao ­ka­d ­da misli. Što se­ m­ene tič­e, ja ih­ imam, i­ to više k­omad­a
­– vrata,­naravno.
Alkohol ­ne postoji­, a­li­zato se j­ede kao u najboljim f­ilm­ov­ima. Ima­m ­svog kuvara i može
se re­ći da brzo ­uči (­pasuljčin­a je pala već tre­će­g dana)! P­roblem sa lok­a l­cima je u tome­što
s­u na smrt­preplašeni.­Obraćaju­m­i se ­sa­­ser, ­od čega ­mi se ­diže kosa­na g­la­v i­. Kad sam i­m
objasni­o da nisam ser,­p­očeli su da me ­zo­v u m­is­te­r. Jebi ga, ­ne­možeš ih ni­kako za­jebati!
Gore od m­en­e prošla je samo kole­ginica G.,­ koja je, kada­ ­su­ joj se obratili sa­ ­se­r, toli­ko
poludela­d­a se u­hvatila­za ­obe sis­e ­i rekla­im:­­„ Je l’ vidi­te­v­i ­ovo? Ja­sam že­nsko, ja nis­am
ser! R­azu­mete l­i?” Ovi se prepado­še, a­ boga m­i i zbu­ni­še­ njenim plast­ičnim­ pr­ikazom
žen­st­ve­nosti, te ­odgovo­riše: sorry, mis­te­r. Od­tada je G. p­ostala M­is­ter G. Š­to­se tiče ­brzog­
u­čenja, napo­mi­njem da su moji l­okalci v­eć ukap­irali šta znači­ „jebi ga”. A ka­d ­prolaz­im­
pored njih, sk­ač­u sa stolice kao­o­paren­i. ­Ne mo­g u nikako­da im objasn­im­da to ­ne­t­reba
d­a rade. Je­bem li ga,­valjda je to­deo njihove kulture. ­

­ obzir­om da ­je­na­ulicama totaln­i haos­od­lj­ud­i, ri­k š­i, kamila i bicik­a l­a, teško j­e voz­it­i s­e
S
džipom, pa je t­ako pre dv­a dana ­mo­j šofer udario ­jednog b­ic­iklis­t u­, što je o­vde najnorm­
al­nij­a pojava. J­a sam bio ­šokiran, a ­jadni­ biciklista­ j­e ­ustao sa zemlj­e,­ otres­ao praši­nu
i, kada ­je­ vide­o u kolima­ hariđ­ija (­stranca), u­z ­najtopli­ji ­osm­eh r­eče mi hello.­ Š­ta­ reći­
d­a lje...? Siromašt­vo je na najvišem ­nivou i te­šk­o je opisati ka­ko ovi­ljudi bedno ži­ve. Al­i,
toli­ko­s­u gos­top­rim­ljiv­i­da ih ­je­n­emoguće odbit­i kad­a žele da dođ­eš kod­n­jih ­na ruča­k ili

1
  Ja­la­la­bad (orig.)
1
Pisma iz Avganistana 30.1.2003.

večeru­, a b­ila bi t­o i uvred­a.­P­ored s­pomenut­e gostoprimljivo­sti, napominjem i da svak­a

kuća­ima bar ­jedan k­a l­aš­njikov,­koji id­e u­tradicionalnom kompletu ­sa­zolj­om i nekoliko
­r učnih bom­bi­, pa ti s­ad odbij ru­čak!

Što se ti­če kraja gde ž­iv­im­(­na­pomena­: ­u l­ice­ne post­oje), j­a ­sa­m u­onom­sa­najviše dece.
Im­a ­ih­ preko dve sto­tine. ­Od jutra do mraka su­ napolju i­ igra­ju­ s­e us­red ka­na­lizacije.
Neverovatno su lepi i nev­erovatn­o prljav­i. Već su me skapira­li kao co­ol tipa, t­ako da sam­
o­d n­ji­h dobio­ moj prvi avga­ni­stansk­i ­nadimak­, a to ­je Very­ good. Čim me vide­ počn­u
da viču­ Very good! i­ tr­če­ za dži­pom­ k­ao ludi.­ M­oj telohranite­lj­ Baba ima i­h osamn­aes­t
komada­ – mu­ških deset, ženski­h osam. J­a sa s­inom Nerijem d­ođem m­u kao Ju­go­slavij­a
– H­olandija u ­f udbalu, pr­e dve­ godine na ­ev­ropskom p­r venstvu­. ­Verov­atno ­mi­sli da je
gre­ška do ­mene! ­Juče mi je­d­va sata pričao o lepot­i svoje žene, a ja jadan ­šta drugo ­ne­go
da mu veruj­em­! Ionako je­n­ikada neć­u ­v ideti.­S­ve u s­ vemu­, ljudi smešni­kao ­cr­t­ani fi­lm.

O­ko pos­la­ je s­ve OK­. ­Ve­ć sam p­očeo da o­bi­lazim t­eren, a nevinost ­sam iz­g ub­io­ na
čuvenoj pl­anini Tora ­Bora, ­gd­e ­se kr­il­a Alkaida­. V­ideo ­sa­m ­i ­ku­ću (doduše samo ru­
ševine) ­Osame B­in Lad­ena. Fraj­er­ je imao­ st­r uju, e­rkondišne i sve­ o­st­a lo u tri pi­zde
materine ­dalek­o o­ d naj­bl­iže ci­v i­li­za­cije. ­

­ ­utovali­s­mo do s­ela ko­je se ­zo­ve ­Ma­daur (­pe­de­set ki­lometar­a udaljeno) tri ­jeb­ena sa­ta­,
P
jer put je taka­v da jedni­m ­delom (n­ek­ih­ de­set kilom­et­ara­), koris­ti­š rek­u ume­sto nepos­
tojećeg k­ol­ovoza. Kame­l tro­fi!

A gra­nični­p­re­lazi? T­o je te­k ­priča! Na gr­ani­ci sa Avganistan­om­, u policijs­koj stani­ci­koja

Foto 1: Ispred kuće Osame Bin Ladena (Chaparhar District)

2
 30.1.2003. Pisma iz Avganistana

nema ni­ vrat­a ni proz­ore (a kada bi u nju sme­st­io ne­ku­ životin­ju, pokret zel­en­ih bi te
sigurno­u­bi­o zbog kr­šenja s­v ih­normi­o tretm­an­u životinja­), sedi ­ba­ja sa­bradom od po­la
metra (k­’o vojvoda Đ­ur­išić),­koji mi, n­a ­odgovor d­a idem ­u Avganistan da radim, odvr­ati­
­takvim p­odr­igom ka­kav u ­ži­votu nisa­m č­uo­! Valjda j­e ­to nači­n da mi poželi srećan put!
Str­anaca­iz dr­ugih f­irmi ima ok­o 30 ­i svi su u ra­zn­or­aznim stanjima duševnih t­egoba (od
d­epresi­je do euforij­e). ­Kažu da­ću i­ja bi­ti kao o­ni­, samo moram­b­iti strpl­jiv. V­a l­jda kuže
da­sam lj­ubomoran, šta li j­e?

Ov­de se ne r­adi petko­m, ­pa su četvrtkom­ uveč­e lud­e žurke,­ o­k­oji­ma ću­v­am­ p­is­ati ka­d
bude­m poho­dio bar jednu. Priča­se d­a ­se na ­nj­ima­nađe i pivo, a ob­ič­no su ­prisut­ne i sve
tri žene ko­je rade za među­na­rodne­ organ­izacije.­ Luda ­žu­rk­a traje­ sv­e do 21 sat­, kada
počinje ­policijs­k i čas­, što­u ­pr­evodu­znači: p­ucaj na s­ve što­se mrd­a.

­ na­juć­i vašu­alavost ­prema ­op­ijatima­, ­najsl­ađe­sam ­os­tavio za ­k raj. O­vd­e se p­uši najkvalite­
Z
tn­ij­i hašiš,­a poš­to­j­e cena j­ednog gram­a ­trideset­f­en­inga (m­a­nje o­d ­de­set dinara)­, možete
­misliti ko­liko je­ sreće u ­sr­cima mnog­ih. A kao ­speci­ja­li­t­et kuće k­on­zumira ­se­ h­aš­iš sa
o­su­šenim škorpionom, veoma zaje­banim i ot­rovnim­do bola. ­O v­o nisam­, niti ću p­robati!

Foto 2: Biljka marihuane u dvorištu kancelarije u Kabulu

3
Pisma iz Avganistana 30.1.2003.

­Foto 3: Po­lja m­aka n­a T­or­a Bori s­ni­mljena­krišo­m

­ e ­kapiram šta ­se­desi sa­o­trovo­m k­ada­se škorpion os­uši? On­i ­t v­rde­da je­i dalje prisutan,
N
sa­mo da, kada ­se­ puši, u­dara t­otalno­ d­r u­gačije?­! ­Probao­ sam i­ čuve­no (i jedi­no­ dozvo­
ljeno) al­koholno­piće u Avga­nistan­u. Zove se be­ngau,­a pra­v i se od­kami­lj­eg mleka, me­
da, lub­eni­ce i h­aš­iša. P­osle pola­sata sa­m ukapirao z­ašt­o se z­ov­e benga­u­, j­er dobih takav
BENG u­ glavu, kakav­ oda­v n­o nisam doži­veo. Od ­ostal­ih „kul­t urni­h ­do­bara”, ovde­ se
prav­i i op­ijum (40­0 ame­ričkih­ dol­ara po­ kilogr­am­u), ali­ t­o je već­ nešto što j­e veza­no za
maf­ij­u ko­ja­j­e o­vde vrlo, v­rl­o ­za­jebana.

P­olja m­ak­a se pro­težu kilome­tri­ma, a­UN poku­ša­vaju ovo da sp­reče, daj­uć­i lovu­seljacima
­da ­odbiju sadnju maka ­za ma­fiju. Rezult­a­t ­ov­e briljantne­k­ampanje ogled­ao se u ­čet­voro
mrtvih radnika UN,­i to samo za ­opomenu (­de­si­lo se ­pre­kjuče!), jer­da ­su ­hteli mogli su­
i­h poubi­ja­ti ­sve na ­ka­mari. Š­to­ b­i r­ekli ­Pi­roćanci: ­Don’t ­fuck­ with mafia­, bre! Inač­e, ­po
podacima ameri­čkog St­ejt dep­ar­tme­nta za 2000.­ go­dinu, ­pr­oi­z vodn­ja­ o­pijuma u Avg­
an­istanu­ dosegla­ je (tada­) ­rekord­ni­h 3.­656 ton­a,­ što p­re­ds­tavlja 72% od u­kupne svetske
proizvod­nje. A n­a početk­u ­vla­davine Talib­ana, 1985. g­odi­ne (k­oj­i su odm­ah­ zabrani­
li­ pr­oizvodnju­ opijuma), Avgan­istan je imao ude­la­ od „svega­” 3 %­ u uk­upn­oj­ svetsk­oj
proiz­vo­dn­j­i.­ Ovo zn­ači da su­ m­aj­stori u­sp­el­i da po­već­aj­u proizvodnju za ­ne­k ih 1­30%­,
u ro­ku­ od ­1 5­ g­od­ina. Inače,­ samu posveć­eno­st posl­u, profesionala­n pris­t u­p i­ zalaganj­e,
pokazuj­e i či­nj­en­ica da­ je­ 2005­. godine dost­ignut vrhunac sa pr­oizvede­nih 4.000 tona­,

4
 30.1.2003. Pisma iz Avganistana

š­to­pred­sta­vlja oko 75­% ­od ­ukupne proizvod­nje u­s­ve­t u 2.­Po nek­im­izvorima, finalna ­cifra
j­e ­još­viša i ­ide do 5.4­45 tona 3.­S­amo četir­i p­rovincije­z­as­lužne su za p­ro­iz­vodnj­u 80% od
ukupne av­ganista­ns­ke­, ­odnosno 60­% ukup­ne­ svetske ­proizvo­dn­je: Helmand,­ Ur­uzgan,­
Ka­ndahar­i­Nanga­rhar.

N­ajnovija vest – najn­oviji rekord­: U­2006. uspešno pro­izv­edeno 6­.100­tona op­iju­ma4, uk­upne
vred­nosti 2,7­m­ilijardi američ­kih d­ola­ra.­Kakvi c­ar­ev­i!

N­e znam­kako bih se post­av­io prem­a ov­om hroni­čnom ­pr­ob ­ l­emu (u­moralnom­s­mislu ­te
reči), ­s obzirom na to da se o­n može ­posmatrat­i ­s razl­iči­tih asp­ekata. Čis­to da bih ­va­m
­do­čarao ­ko­mpleksnos­t c­el­e situacije, daću vam ­po­da­tak k­oji ­sam s­k inuo sa UNOD­C5­sa­
jta u k­oj­em se­p­ominj­e ­intervju ura­đe­n sa je­dn­im od pr­oi­z vođača opij­uma iz­N­ang­arhara.­
Lik i­ma tri­ar­a izraz­it­o neplodne zemlje i o­d proizvodn­je­opijuma ­za­radi godišnje 1­.10­0
dolara.­U­kol­iko bi odlučio­da se bavi pro­izvod­njo­m ­ne­ke dr­ug­e ­(legal­ne) kultu­re, kao št­o
je n­a primer­luk, zara­di­o b­i god­iš­nje o­ko 300 ­dolara i­, verovatno, u­mro od glad­i! Još­uvek
­nem­a al­terna­tiv­e ­uzgajan­ju mak­a (od koj­eg ­se prav­i ­opijum),­tako ­da­pragmati­čn­e akcije
tipa „uni­šti i zap­a li” il­i „pl­at­i ­da ne sade” ­da­ju ko­ntrover­zn­e ­rezultate – ­polja m­aka se sm­
anjuju ­u ­odnosu na tota­l zasađen ­te god­ine, ­a l­i u­isto ­v re­me­sve više i više­p­orodic­a ­je na­
gr­an­ici te­šk­og si­romašt­va! Da ­probl­em bude ­jo­š ­ve­ći, zn­aj­ući da ć­e ­im­p­olja p­od­ma­kom
biti delimi­čn­o uništav­ana6 ­il­i d­a će dob­iti nov­ča­nu nad­ok­na­du uko­li­ko sam­i ­un­iš­te svoj­a
po­lja7, uzgaj­ivač­i krenu­še­ d­a pov­eć­avaju proizvodnj­u, ­što je i­ dovel­o ­do­ ovakvog por­asta
količine opijuma proizvedenog u Avganistanu u poslednjih nekoliko godina.

Toliko za sada. Pojedite jednu svinjsku šniclu za moju dušu!

2
  Po­da­tak ve­ri­fik­ o­van od stra­ne UNODC, web stra­ni­ca: http://opi­o­ids.com/afg­ha­ni­stan/
3
  Ro­bert Lon­gley, Sta­te Dept. re­port shows Afg­han opi­um pro­duc­tion tri­pled sin­ce 2003, web
stra­ni­ca: http://usgovinfo.about.com/od/defenseandsecurity/a/afghandrugstate.htm kao i izveštaj
State Departmenta: www.state.gov/g/inl/rls/nrcrpt/2005/vol1/html/42366.htm
4
  http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/5308180.stm
5
  U.N. Office for Drug Control and Crime Prevention
6
  Prepoznavši problem sadnje maka kao jedinog vida preživljavanja za većinu porodica –
uzgajivača, međunarodna zajednica zajedno sa vladom Avganistana rešila je da izvrši eradikaciju
određenog procenta svake obradive površine (2004 – 2005) smatrajući da će na taj način smanjiti
ukupnu količinu proizvedenog opijuma, a u isto vreme omogućiti kakvu-takvu zaradu.
7
  Godine 2003. uzgajivačima maka bila je isplaćivana novčana nadoknada ravna onoj koju bi
dobili od trgovaca opijumom, ukoliko bi se odlučili da unište svoja polja.
5
Džalalabad
6. februar 2003.

Da nastavim sa pričama iz Nepričave! U ovih nekoliko dana doživeh prosvetljenje vezano

za različite stvari koje su deo Avganistana i avganistanske kulture, a koje se direktno
tiču mog bivstvovanja ovde. Vi koji me dobro poznajete, znate da loše stojim sa jebenom
piletinom, a piletina je na repertoaru bar jednom dnevno – za ručak ili večeru. Pre dol­
aska, psihološki sam se pripremio na ovu jezivu činjenicu, ali sada sam došao i do nekih
saznanja za koja nisam bio spreman!

S obzirom na to da je danas pala kiša posle skoro sedam meseci (što je lokalno
stanovništvo proslavilo višestrukim klanjanjem u svim džamijama, zahvaljujući Alahu
na velikodušnosti), iz onih (u prvom pismu pomenutih) otvorenih kanalizacija, isploviše
sva govna israna u poslednje dve nedelje, što je celokupnom ugođaju dalo posebnu draž.
Klinci srećni što se nivo vode podigao 25 santimetara, ceo dan nisu izlazili iz kanala,
veselo se brčkajući, a ja shvatih tužnu i surovu istinu da su ti kanali sjajan izvor hrane
kokoškama i patkama. Mislim da ću postati vegetarijanac!

Foto 4: Klinci se kupaju u kanalizaciji (Džalalabad 2003)

6
 6. 2. 2003. Pisma iz Avganistana

Onda saznadoh i da ceo Džalalabad bruji o tome da sam neka vrsta ex specijalca, koji je
u ko zna kakvoj tajnoj misiji. Ovo „ceo Džalalabad” nije zezanje, jer ovde se vesti šire
kao kuga i zamenjuju nepostojanje televizije i radija. Jedini problem je što za dva dana u
Mazaru8 ima da stigne priča da Kolin Pauel lično šljaka za Intersos9, kao što se najčešće
dešava kod pokvarenih telefona. Kako je do toga došlo? Kada su me videli prvi put, im­
presionirani mojom visinom (u odnosu na njih ja sam džin!), skontaše u svojim glavama
da sam jebeno ozbiljan igrač. A onda je stigao poziv lično od komandanta odbrane grada,
koji je želeo da ručamo i bolje se upoznamo, pričajući o tipičnim muškim stvarima (kako
ženu tući kandžijom na 150 načina; uticaj Kristijana Diora na razvoj dizajna burki i
feredža; koje je govno najbolje za ishranu kokošaka...), što je bilo sasvim dovoljno da ovi
ludaci saberu 1 i 1 i dobiju 3, tj. da sam ja, u stvari, otišao kod njega da bih mu objasnio
„neke stvari”. Još traje moje razuveravanje da nemam nikakve veze sa vojskom. Kada će
to ukapirati, bog zna!

Likovi su takvi da se ne zna da li je gore raditi sa onima koji natucaju engleski, ili pak sa
onima koji nemaju veze sa životom. Prvi (misleći da govore engleski „do jaja”) posle tri
reči počinju da klimaju glavom kao da su ukapirali sve, pri čemu im celokupna koncen­
tracija i fokus obe moždane polutke odlaze u nepovrat u roku od jedne milisekunde. Na
kraju, kad ih pitaš šta treba da urade, obično te gledaju belo, ne znajući da li je to bilo
pitanje ili konstatacija. Druga grupa me sluša pomno, verovatno umirući od smeha meni
koji nogama i rukama pokušavam da im objasnim šta mi treba. Kažu mi: „Yes, mister”,
okrenu se i odu na isto mesto odakle su i došli ne shvatajući da sam im rekao nešto što bi
trebalo da urade. Na primer: juče smo primili izveštaj o bezbednosnom stanju u regionu,
u kojem nam je rečeno da je sve OK, ali da skrenemo pažnju stražarima da drže kapije
zatvorene i da non-stop kibicuju na ulicu (što je sigurno – sigurno, jebi ga). Odmah na­
kon što sam im rekao šta treba da rade, oba moja stražara ostaviše otvorenu kapiju i odoše
da popiju čaj. Kad su videli kako bljujem vatru na njih, skoro izvršiše samoubistvo što su
me doveli do tog stanja, ubeđeni da nisu krivi nego da je sve bilo pitanje nesporazuma
(verovatno izazvanog mojim lošim engleskim i isto tako lošom pantomimom).

Juče sam išao na večeru kod jednog lokalca (već znate da nema odbijanja večere i ručka),
gde sam na kraju cele seanse, koja trajaše puna tri sata ždranja, bio ponuđen hašišom
lično proizvedenim od strane njegovog tate (by the way, ovde svi puše hašiš i to mu dođe
kao rakija kod nas). Ne želeći da se domaćin uvredi (jebi ga!) povukoh par dimova i kroz
veselo čavrljanje shvatih da se ne radi o čistom hašišu, već o specijalitetu koji se puši samo
kad dođu cenjeni gosti, a to je onaj, već pomenuti miks sa osušenim škorpionom. Zamalo

8
  Mazar–e–Sharrif (orig.), grad na severu Avganistana
9
  Ime italijanske organizacije za koju radim
7
Pisma iz Avganistana 6. 2. 2003.

se ne izbljuvah po gazdi, uz opravdanje da sledeći krug moram preskočiti zbog dijareje,

koja me muči poslednjih nekoliko dana (najbolji izgovor koji možeš naći u Džalalabadu
je dijareja ili, što je češće za letnji period, malarija). Možete misliti kako to izgleda: baja
vas ponudi džokavcem, a vi mu mrtvi ’ladni odgovorite: „Ne, hvala! Znate, upravo sam
preležao malariju pa ne bih da brljam previše!” Veče se završilo pokazivanjem ličnog
naoružanja koje gazda ima, gde očaran mojim znanjem da rasklopim kalašnjikov, on
požele da mi ga pokloni, a ja uz izgovor da imam dijareju, te zbog toga ne mogu da ga
uzmem, ostavih gazdu u rebusu. Verovatno moram pronaći bolji izgovor za odbijanje
oružja. Ako imate ideju, pišite!

Kao što vidite, brzo učim, a istovremeno koristim i priliku da vam svoje znanje nesebično
prenesem jer nikad se ne zna kada možete zaglaviti u Avganistanu (poslovno, turistički...).
Stoga, sledećih nekoliko dana očekujem salve zahvalnosti sa vaše strane. Nisam ja skro­
man momak – samo udrite!

Foto 5: Dečak sa kalašnjikovim

8
Džalalabad
7. februar 2003.

Čemu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije?

Zbog toga što kiša pada još uvek (drugi dan za redom), tako da je proglašen nacionalni
praznik – ovo se nije desilo u poslednjih trideset godina. Kanalizacija već preliva na
ulicu, pa su oni isti (prljavi) klinci od juče, sada crni k’o Avgani (što bi rekla Minka u
„Nadrealistima”). Međutim, to nije pravi razlog javljanja. Pravi razlog je moja obaveza da
vas upoznam sa socijalnim događajima u Džalalabadu.
Kao što rekoh, četvrtak je dan za žurke, a juče je bila ispraćajna žurka mog prethod­
nika Lapoa. Ako se sećate onih konotacija na račun seksa, onda možete razumeti moje
ushićenje spoznajom da će sve tri ribe (devojke, žene, hanume...) koje rade u Džalalabadu,
biti prisutne na ovoj „gala” zajebanciji. Ushićenje je zamenjeno šokom onog trenutka kad
sam shvatio da na žurci ima čak šest riba, jer su i tri nove došle iz Kabula, poslovno, na
par dana. Koliko je ovo bitno za nastavak priče govori činjenica da se na stolu pojavila
svinjetina (ovde toga nema ni u snovima), koja je skrenula pažnju svih muškaraca sa
riba, tako da smo jeli k’o stoka, ne mareći za lepši pol. S obzirom na policijski čas, žurke
počinju u 17 sati, tako da se može reći da smo svi bili mortus nakon tri sata ubijanja turk­
menistanske votke preferans i jebene svinjetine. U isto vreme, svih šest žena napustiše
žuraju, uvređene ovako bahatim ponašanjem muškog roda. Kad smo kasnije došli svesti,
već je bilo kasno. Sve devojke su odjezdile, a mi konstatovasmo sa žaljenjem da se bliži
vreme policijskog časa, te još po jednom čašom votke zalismo tugu i napravismo fajront.
Kao što vidite, ovde se život svodi na osnovne norme animalnog (u se, na se i poda se). Na
se – svako jutro kad se oblačim, u se – kad god postoji šansa za to, a poda se, praktično
ni u snovima (na Danielino veliko zadovoljstvo). Inače, kako naše koleginice gledaju na
isti problem, govori komentar jedne Holanđanke koja, posmatrajući masu muškaraca na
malom prostoru lokalnog bazena za internacionalce u Kabulu, reče: „Odds are good but
goods are odd. Ehhh...”
Ovde ekipa pije kao luda, tako da sam (trenutno) za njih samo jadni amater. Razloga za
alkohol ima na tisuće, a najbitniji je trenutna bezbednosna situacija, koja nije ni malo
naivna.

Od kada sam došao zabeleženo je 56 ubistava, od kojih je slučaj od pre nekoliko dana
sam stakato. Talibani su u Kandaharu digli u vazduh autobus pun civila i tako ubili 18
ljudi. Koliko je to relativna stvar, govori i podatak da se niko u Džalalabadu nije ni setio

9
Pisma iz Avganistana 7. 2. 2003.

Foto 6: Bombaški napad u Džalalabadu

evakuacije jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnog dejstava,
već satima putovanja do njih. Tako, na primer, pre nekoliko dana poginulo je četvoro
UN lokalaca u Kogjani10 distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangarhar provincija).
Pošto je trebalo da moji ljudi samo dan kasnije rade vinterizaciju u mestu koje je svega 20
kilometara od mesta zločina, očekivao sam da će UNHCR suspendovati naše aktivnosti.
Desilo se to da su sutradan momci ’ladno otišli tamo jer je to mesto (zaboga) punih 20 ki­
lometara udaljeno od Kogjanija, što u prevodu znači tri sata drndanja po najgorem putu
koji sam ikada u životu video. Inače, čitavo ludilo nema veze sa politikom ili religijom (o
tome nešto kasnije), nego (kako sam već objasnio), sa opijumom. Ceo opijumski rat piči
u zonama oko Tribala11, i mislim da skoro (čitaj: nikad) neće stati. Naravno, prisustvo
stranaca je poslednja stvar koju žele, tako da, ako su složni oko jedne stvari, onda je to:
ubiti s vremena na vreme par radnika UN (lokalaca, naravno), čisto za opomenu, ako se
muvaju gde im nije mesto! Što se tiče stranaca, njih obično „samo” prebiju, vežu za neko
drvo i ostave dok ne dođe prva spasilačka ekipa.

Video sam fotku koju je naš radnik napravio tajno, dok se šetao jednom pijacom u okolini
Kogjanija, i ostao sam nem od čuda! Na njoj se vidi baja koji na tezgi prodaje raketne

  Khoyghani (orig.)
10

  Granični pojas između Avganistana i Pakistana

11

10
 7. 2. 2003. Pisma iz Avganistana

bacače, dok prvi komša do njega valja heroin i hašiš na kilo (ali bukvalno)! Tipovi iz­
gledaju tako jezivo da je sama pomisao na to šta bi se desilo mom ortaku, da je otkriven
kako fotografiše, gora od najgoreg horor filma.

Foto 7: Moj kolega Fabricio u šumi marihuane (Tora Bora)

Rat u Avganistanu vodi se na više nivoa.

Prvi je religijski nivo. Kao što znate, ovde žive pretežno muslimani plemena Paštun, ali
ima i Hazara, Hindusa, Persijanaca, Kučia (nomadi), Sika, kao i nešto hrišćana. Ako
posmatramo Avganistan u celini, već pomenutom miksu treba dodati i Uzbeke, Tadžike
i Turkmene. Niko ni sa kim ne priča, što znači da se najčešće kibicuju preko nišana. Iako
ih ja kapiram kao muslimane, oni i te kako kuže razliku i koriste je kao dobar razlog
za klanje (kao što smo svi mi za njih hrišćani, a koljemo se međusobno, jer smo pravo­
slavci i katolici). U religijski nivo možemo svrstati i krljanje na relaciji Šiiti – Suniti, gde
malobrojni Šiiti (pretežno pripadnici Hazara) redovno izvlače deblji kraj. To ide tako
daleko da Hazari obično šljakaju na najgorim radnim mestima, što zbog veoma niskog
obrazovanja, što zbog nemogućnosti da dobiju bilo kakav bolji posao. Najčešće rade kao
čistači, kuvarice, pralje...

Političko-ideološki nivo sastoji se iz dva podnivoa. Po prvom, sve ih možemo podeliti na

Đumbiše i Džamiate, dok, po drugom, imamo podelu na pristalice Karzaija, Dostuma,
Kanunija...

11
Pisma iz Avganistana 7. 2. 2003.

Međuplemenski nivo je zapetljanija priča jer

postoji pun kurac raznoraznih indijanaca, a u
mom regionu najbrojniji su pripadnici naroda
Paštun. Samo u okolini Džalalabada ima oko
desetak različitih plemena/porodica Paštuna,
i većina njih krlja se već vekovima, zbog ra­
zloga koje su odavno zaboravili. U svakom
slučaju, povod da se ovde nekome skine glava
nije preterano bitan. To je više stvar folklora.
Sva sranja dolaze od tzv. Šura (veća staraca) jer
jedino oni mogu da spreče krvoproliće, ali to
se do sada nikad nije desilo jer bi ispalo da su
pičke i da nemaju muda da se bore do kraja.

Unutarplemenski nivo ili tzv. komšijska (pre)

Foto 8: Spomenik (za života) generalu
Dostumu u Maimani
pucavanja. Ukoliko je komša radoznao, pa
proviri kroz prozor dragog mu komše te vidi
njegovu hanumu bez burke, stvar se rešava
kalašnjikovim, gde se posledice obično beleže
minimalnim gubicima: mrtav komša, nekoliko
(slučajno nastradalih) kokošaka, kao i neko­

Foto 9: Vojna parada regularne Avganistanske nacionalne armije (ANA)

12
 7. 2. 2003. Pisma iz Avganistana

liko poginulih koza, koje se zatekoše u unakrsnoj vatri. Deca (obično) bivaju pošteđena,
a hanuma obavezno silovana. U ovim slučajevima, ukoliko već nije kasno, Šura može
sprečiti sranje i pronaći neko rešenje za obe familije, a to se obično rešava parama.

Političko-istorijski nivo. U ovu grupu spada (čitaj: spadao je) rat između Talibana i Severne
alijanse, Mudžahedina i Severne alijanse... Ali, ovo je već stvar prošlosti s obzirom da
Severna alijansa više ne postoji, dok je reč Mudžahedini totalno promenila značenje.

Međudržavni nivo. Ovde mislim na veoma zategnute odnose između Avganistana i Pak­
istana. Pakistanci se smatraju izdajničkim pičkama iz dva razloga: prvi je podržavanje
talibanskog režima (do dolaska NATO), dok je drugi izdaja tog režima (u toku samog
rata).

Globalni nivo. O ovome već znate dovoljno putem medija. Svakog dana ima krljanja
između NATO koalicionih snaga i loših momaka iz tačke pet (političko-istorijski nivo).
Mrtvih ima k’o pleve (pretežno ovih iz pomenute tačke) mada, u poslednje vreme, „im­
perija” je žestoko počela da uzvraća udarac.

Ekonomski nivo. Rat se vodi između ratnih profitera koji se sada bave „ruralnom poljo­
privredom” (uzgajanje maka – opijuma) i njihovih protivnika (koji su u stvari ljubomorni
na prve, jer nisu bili dovoljno moćni da sami započnu isti biznis). Treba istaći da sve
zaraćene strane iz prethodnih šest grupa (izuzev NATO), često uspostavljaju primirje ne
bi li se borili protiv zajedničkog neprijatelja (vlade), koja šatro želi da spreči uzgoj maka.
Takođe, zna se da su maltene svi uzgajivači bliski vladi!

Duhovni nivo. Mržnja prema Rusima je tolika da, ukoliko ubiješ Rusa, ne ideš u zatvor,
nego (uz priložen dokaz i dva svedoka-očevica) imaš ekstra bodove na listi za dobijanje
državnog stana. Odstrel je otvoren 24 sata dnevno. Problem je u tome što nijedan Rus
nije lud da dođe ovde, tako da sve ostaje samo na duhovnom nivou12.

Nadam se da vam je sada sve jasno! Ako jeste, molim vas da objasnite i meni. Do tada
sve najbolje, a u sledećoj epizodi nešto više o vožnji, saobraćajnim pravilima i sportu u
Avganistanu.

  Moram priznati da je vreme ipak učinilo svoje pa sam, u poslednjoj godini mog života u Av-
12

ganistanu, video nekoliko Rusa koji su radili za raznorazne organizacije.

13
Džalalabad
22. februar 2003.

Sledi priča o sportu u Avganistanu. Iako su visoki metar i žilet, ili, što bi Ameri rekli 1,36
Nedeljko Nedić13, (jedan Nedeljko Nedić = 0,76 metara), obožavaju da igraju odbojku (naj­
popularniji sport!) verovatno lečeći tako komplekse niže vrednosti (ali bukvalno). Koliko
su u toku svetskih događaja iz ove oblasti govori činjenica da su umrli od smeha kada smo
im moje kolege i ja pokušali objasniti da su Juga i Italija tatamate za ovu igru. S druge
strane, moj novi kuvar ima oko dva metra i sigurno je najviši čovek u distriktu, kojeg su (u
to sam 100% siguran) Talibani koristili da okače satelitske antene za vreme svog režima.
Ja ga, želeći da napravim fazon, nazvah Karim Abdul Džabar14, a on me, zajedno sa os­
talima, pogleda bledo, kao što prosečan srpski političar ume da te pogleda kada ga pitaš za
ekonomski program njegove partije. Nikad čuli! Onda sam im pričao o zlatu u Ljubljani,
o Kići, Moki, Ciboni, Divcu, Sakramentu, Džordanovim bravurama, Đorđevićevim
tricama u poslednjim sekundama... ali ništa ne kapiraju! Najzad, spomenuh koš, rupu

Foto 10: Detalj sa buškaši meča u Kabulu

13
  Moj dragi prijatelj i bivši bubnjar grupe Goblini, poznat po tome što zbog „kratkoće” nije
mogao da se vidi iza bubnjeva
14
  Čuveni američki profesionalni košarkaš
14
 22. 2. 2003. Pisma iz Avganistana

gde treba ubaciti loptu, a oni

poskočiše od sreće misleći da
pričam o sportu broj dva u Av­
ganistanu. Nastao je na severu
zemlje i zove se buškaši. Jedina
razlika između njega i (prave)
košarke je u tome što je rupa
u zemlji, igra se na konjima,
a u rupu se (verovali ili ne) ne
ubacuje lopta, već mrtva, sveže
obezglavljena ovca.

Ovako to izgleda: baje se

skupe, izaberu dovoljno veliku
ovcu, otfikare joj glavu i pred­
nje noge i vreme je za malo
sportske razonode. Teren je
obična livada, na centru se
nalazi rupa, a na jednom od
krajeva zastava. Prva ekipa
uzme (pomenutu) obezglav­
ljenu ovcu i krene da galopira
oko livade, trudeći se da obiđe
krug oko zastave (noseći
Foto 11: Detalj sa buškaši meča u Kabulu ovcu), dok se druga (okupljena
u centralnom delu livade, oko
rupe) sprema da brani rupu.
U jednom trenutku, ovi sa ovcom krenu prema centru, sa željom da je ubace u rupu i
postignu... (pa valjda gol, jebem li ga!), dok se protivnička strana trudi da ih odbije od
rupe. Posle gola/koša/hrkljuša, pozicije se menjaju, i napadači postaju odbrana. I tako
se oni guraju na konjima, znojavi, krvavi i (prirodno) ludi, nekoliko sati. Kada se završi
„utakmica”, ovca, koja je dobrano izmrcvarena od finti, zakucavanja, dodavanja i čepanja,
biva pojedena u slast (ovu informaciju sam dobio od jednog našeg lika, ali je neprover­
ena). Meso od takve blejare mora da je strašno sočno i meko. Trudiću se da ga ne probam
(lekcija sa škorpionom naučila me pameti, pa sad prvo pitam pre nego što konzumiram).

Treće mesto na listi popularnosti dele fudbal i kriket. Još nisam video nijedan stadion
za njih, kao ni bilo koga ko se bavi ovim sportovima. Zanimljivo je da je za vreme Tal­
ibana, u centru Džalalabada, podignut spomenik fudbalskoj lopti, koji i danas tu stoji,
iako je u njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom. Možda je to bio spomenik u

15
Pisma iz Avganistana 22. 2. 2003.

čast neigranja fudbala? Od ostalih sportova, na ceni je rvanje, koje se obično upražnjava
po livadama i izbegličkim kampovima (toliko su dokoni i jaki, da nekako moraju da se
isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena. Zamislite mene koji dolazim iz grada
rukometa, a ne mogu čak ni da se kurčim na račun Metaloplastike. Što se vaterpola tiče,
možda bi i oni voleli da ga igraju, kad bi: a) imali bar jedan dovoljno dugačak bazen i, b)
znali da plivaju. Život je ponekad zaista zajeban!

Kada je reč o saobraćaju, ovo u životu nisam video. Na ulicama je totalni haos. Pravilo je
da pravila nema! Jedino koje se poštuje: moraš da upališ četiri migavca kad si na kružnom
ili na raskrsnici, a želiš da ideš pravo. Obilazi se sa svih strana, a umesto pravila desne
ruke, imaju pravilo jačeg (ili, da budem precizniji, pravilo većeg). Evo kako to izgleda u
praksi: ako na raskrsnici stoje kamion, džip, rikša i kamila, onda prvenstvo ima kamion,
zatim džip, a u zavisnosti od veličine kamile, vozač rikše će se usuditi da krene prvi
ili da joj ustupi prednost. Ovo pravilo ne važi samo kada u džipu sedi hariđi (stranac).
Tada, uz dužno poštovanje prema njemu, kamion propušta džip. Saobraćajke su sva­
kodnevna pojava i, s obzirom na to da nisu smrtonosne (kvalitet puta je takav da se ne
može voziti brže od 35 kilometara na sat), ja uživam u njima. Poenta je u policiji koja je
smešna kao Mapet šou. Baje imaju stare čojane SMB uniforme, izgledaju gore od srpskih
trećepozivaca, a umesto oružja imaju
granu (ne paliju, nego bukvalno parče
odvaljene grane) kojom tuku vozače
po glavi (ako ne poštuju tzv. pravila),
ili (što je češće) po kolima. Da stvar
bude još komplikovanija, ovde se voze
auta koja su u 99% slučajeva uvezena iz
Pakistana, gde se vozi levom stranom,
što znači da je volan sa desne. Da stvar
bude maksimalno zakomplikovana,
u Avganistanu se vozi desnom stra­
nom, tako da ništa ne vidiš nego
obilaziš na instinkt ili na navođenje.
Kako se obilazi na navođenje? Vozač
koji pokušava da pretekne kamion a
ne vidi ništa, čeka da dobije znak od
suvozača, koji se izviruje, ne bi li video
da li je put slobodan. Onda, kad usta­
novi da jeste, suvozač daje vozaču znak
da počne sa obilaženjem. Verovali ili
ne, ovaj sistem funkcioniše puno bolje Foto 12: „Trudan” kamion na auto putu
Pešavar - Islamabad

16
 22. 2. 2003. Pisma iz Avganistana

nego onaj na instinkt.

Prvi put sam se usudio da sednem za volan (i to bez suvozača, koji bi mi služio kao navi­
gator), pre dva dana. Zajebano do koske! Od silne vožnje dobiješ iščašenje vrata. (By the
way, priča se da ću dobiti od UN jednu tojotu sa „normalnim volanom”. Živim za taj mo­
menat!) Kada govorimo o putevima, znajte da veliki deo Avganistana nije njima pokriv­
en. Kad kažem nije, to znači da je jedini način da dođeš do određenih mesta da uzmeš
helikopter ili da koristiš kamile. Još jedna opaska o saobraćaju: najnormalnije je videti
prostrt tepih nasred puta. Ja sam u početku mislio da ga je neko tu zaboravio, te krenuh
da obilazim, da bih kasnije saznao da ga oni namerno prostiru, kako bi ga mi, vozeći
preko njega, „tresli od prašine”. Još jedna caka: avganistanski tepisi su svetski priznati i
cena im raste što su stariji. Ukoliko staviš novi tepih na put i automobili prelaze preko
njega, posle nekoliko dana on će izgledati kao stari, što znači da će mu cena drastično
porasti. Naravno, takav tepih ne možete prodati Avganima, ovaj trik služi za uvaljivanje
nama, glupim strancima! Higijena će biti više zastupljena u jednom od mojih sledećih
pisama, gde ću vas upoznati i sa avganskim pogledom na seks. Ne znam zašto sam ove
dve stvari povezao, mora da postoji dobar razlog za to.

Za kraj, ono što me zaista iznenadilo jeste zaprega sa magarcima. Obično je voze deca,
ne starija od sedam godina. Kad
pomislim da moj sin ima četiri
godine i držim ga za ruku kad
prelazimo ulicu, pravo čudo je
da dečaci malo stariji od njega
uveliko upravljaju tim kolici­
ma, poštujući sva pravila (ona
koja ovde postoje) o saobraćaju.
Inače, klinci često rade i u rad­
njama, gde prodaju raznoraznu
robu i uživanje je gledati ih kako
se uspešno cenkaju sa odras­
lima i koliko ih ovi uvažavaju u
celom tom spektaklu. Bez cen­
kanja nema kupovine, tako da
morate biti spremni da odvojite
(izgubite) najmanje pola sata, šta
god nameravali da kupite. Sve se
završava tako što mislite da ste
zajebali klinca i kupili tepih ili
Foto 13: Ovca u autobusu, a putnici na autobusu
lep kašmirski šal ispod cene, ali

17
Pisma iz Avganistana 22. 2. 2003.

kad stignete kući, brzo shvatite da je klinac zajebao vas i uvalio vam nov novcat tepih,
napravljen (oparanom) vunom od starog izanđalog tepiha ili da je čuveni kašmirski šal
proizveden u predgrađu Kabula.

Eto, tako je u Avganistanu! Dok je ovaca biće i…

P.S. Šaljem vam mali dodatak o saobraćaju...

Danas je moj vozač opet skrljao jednog biciklistu, samo što je ovog puta nesrećni dobitnik
poljupca haube poprilično velikog džipa bio ni manje ni više nego policajac lično. Kad je
šofer shvatio šta je uradio, prebledeo je od straha, izleteo napolje da pomogne panduru,
a ovaj, kad dođe sebi, izvadi svoju policijsku granu i poče da ga mariše po glavi, uz salve
psovki (bar mi se učinilo da je psovao, s obzirom na to da mu je svaka druga reč bila
„hara”, što u prevodu znaci govno)! Vozač, braneći se jednom rukom od grane koja ga je
nepogrešivo pogađala u glavu, i to uvek u isto mesto, drugom rukom iščeprka iz džepa
100 rupija (1 rupi = 1 dinar) i dade mu u znak odštete, što pandur prihvati, smiri se i
pogleda ka meni. Videvši da sam stranac reče mi „hello”, ali me ovog puta ne dodirnu
ni blizu kao prošlog puta. Spoznaja da sam ovde tri nedelje i činjenica da me ovake
stvari već ne pogađaju, veoma me zabrinjava. Uklopiti se u ovu ludnicu i funkcionisati
„normalno”, znači biti nenormalan. Čim dođem u domovinu naći ću dobrog psihijatra,
ispovediti se, i dati mu šansu da doktorira na mom slučaju. Ludilo, rođaci!

18
Džalalabad
13. mart 2003.

Reših da više pažnje posvetim susednoj i nesvrstanoj državi, poznatoj po svom de­
mokratskom uređenju i borbi za ljudska prava radnika, đaka i seljaka, a koja se zove
Pakistan. Proveo sam u Pešavaru nekoliko dana, pokušavajući da što više ukapiram stvari
oko sebe, ne bi li vam utiske preneo u potpunosti.

Čim se pređe granica Torkham u zoni čuvenog Kajber pasa15, koja se nalazi u zoni još
čuvenijeg Tribala (ili ničije zemlje), a u koju ni teško naoružani Ameri ne zalaze, uviđaju
se stanovite promene, kako sociološke, tako i kulturološke prirode. Alah kao da je digao
ruke od Avganistana, tako da prelaskom u Pakistan, odjednom, počinje da se pojav­
ljuje drveće, rečice, trava, asfalt, ljudi koji pričaju engleski, reklame za pepsi, mobilni
funkcioniše (ne baš savršeno, ali, jebi ga, daj šta daš), a nađe se i poneki saobraćajni znak.
Sve u svemu, civilizacija!

Foto 14: Karavan Kučija na putu Džalalabad - Pešavar

  Khyber Pass (orig.) poznat je po dva velika poraza britanske kolonijalne sile u dva Anglo–av-
15

ganistanska rata. U jednom od njih, pri povlačenju iz Kabula prema Pešavaru, Britanci su izgubili
oko 16.000 ljudi (ni žene ni deca nisu bili pošteđeni), ostavljajući samo jednu živu osobu da
pripoveda o ovom klanju – doktora Vilijama Brajdona.
19
Pisma iz Avganistana 13. 3. 2003.

Ej, da ne zaboravim ono najluđe: da biste prošli zonu Tribala, obavezni ste da iznajmite
oružanu pratnju. Mislio sam da će mi dati nekog opakog baju, ex-specijalca koji na duši
ima bar stotinak Rusa iz „onog rata” i bar duplo više Talibana iz „ovog poslednjeg”, kad
ono – ne lezi vraže. Moje obezbeđenje ne može ni da uđe u kola bez moje pomoći, jer
je težak invalid i ima oko sedamdeset godina. Možete li zamisliti starca bez noge, koji
više podseća na Broj 1 iz Alan Forda, nego na opakog ratnika? Šta je tu je, uzeh ga
(ubacih u kola), pa krenusmo ka Pešavaru. Na pola puta neko pripuca, matori vrisnu i
baci kalašnjikov meni u ruke, a ja ga hrabro dodah mom kolegi, koji ga bez razmišljanja
baci kroz prozor. Matori jarac poče da jauče za puškom, a ja naredih vozaču da stane i
vrati se po nju. Iskočih iz kola, zalegoh u jebeni jarak i onda se setih da mi je obezbeđenje
ostalo u kolima i da ne može izaći bez naše pomoći! Možete li zamisliti kako izvlačimo
iz auta nesrećnog deku, koji bi, by the way, trebalo da bude naš telohranitelj! Srećom,
ustanovismo da je u toku svadba i da su veseli Paštuni pripucali od sreće što im se drugar
ženi. Očistismo se od govana (znate već šta se može naći u kanalima pored puta), i veselo
nastavismo put, s tom razlikom što sam sada ja držao kalašnjikov. Što se više približavate
Pešavaru, gore pomenuta civilizacija počinje da podseća na onu civilizaciju koju mi znamo
kao civilizaciju, a ne na onu civilizaciju
koja nas samo u poređenju sa Avgani­
stanom podseća na onu prvopomenutu.
Da prestanem da serem, jednom rečju:
civilizacija! Ne treba zaboraviti da je
Pakistan (ipak) bio engleska kolonija,
kao i da Pešavar ima blizu tri miliona
stanovnika, tako da je moje oduševljenje
zamenjeno euforijom kada sam video
pica restoran (Pizza Hut), u kojem sam
ostavio poveću sumu rupija16, ubijajući
se od hrane koju u normalnim uslovima
ne bih ni pogledao – svi znate da jedino
sranje koje mogu da svarim, a koje potiče
iz Mek Donaldsa i ostalih fast food
restorana, jeste milkšejk. U ovim uslovi­
ma, džank fud dođe kao melem za dušu,
kao doručak za šampione, što bi rekao
veliki američki filozof Džim Džarmuš.
Uz sve to, dozvoljeno je i pušenje, što ce­
loj priči daje posebnu draž. Foto 15: Riblja pijaca u starom gradu (Pešavar)

16  Pakistanska novčana jedinica

20
 13. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

Posle prijatnog okrepljenja krenuh da zujim po gradu ne bi’ li ukapirao kako ovde stvari
stoje. I odmah sam primetio da pojedine žene nose burke, dok druge furaju marame,
pri čemu su napadno našminkane i prilično ukusno odevene. Ovo ukusno treba uzeti
sa rezervom, s obzirom da sam ovde proveo već dovoljno vremena i da su mi kriterijumi
svih vrsta dodirnuli samo dno. Znak da ste skroz u kurcu je kad krenete da kupujete
pakistansku „garderobu” svojoj devojčici, uz totalnu samouverenost da će ova otkačiti od
sreće kad vidi poklon! Moju konfuziju pojačala je spoznaja da su i jedne i druge pripad­
nice Paštun plemena. Razlika je u tome što su pakistanske Paštunke više sekularne i ne
jebu preterano radikalni islam, dok su njihove avganistanske sestre pod njegovim total­
nim uticajem. Interesantno je da se među sobom uopšte ne vare, jer Pešavar u glavama

Foto 16: Muakhbat Kanova džamija u Pešavaru

Avganistanaca (pripadnika plemena Paštun) predstavlja glavni grad nepostojeće države –

tzv. Paštunistana (države svih Paštuna), dok Pakistanci ne daju ni pola rupija za tu ideju.
U njihovim glavama, Avgani su necivilizovane, zaostale životinje koje samo prave sranja.
S druge strane, Avgani ne podnose Pakistance, zato što su ih ovi zajebali više puta i to
samo u poslednjih nekoliko godina.
Inače, grad ima i svojih lepih strana. Ja nisam najupućenija osoba da priča o tome, ali za
ono malo vremena što sam proveo u njemu impresija ima na pretek! Krenimo od najstari­
je džamije (Muakhbat Kanova džamija), koja je pravi biser, sagrađene u periodu od 1658.
do 1670. godine. Predstavlja kulturnu baštinu Pešavara i nalazi se u najlepšem delu grada,
zvanom Sadr City (Stari grad). Dobra strana posete ovoj džamiji je što i žene mogu da
uđu u nju (ipak, ne smeju se zajebati pa da dodirnu stare kurane koji su izloženi u samom
hramu – to ženama nije dozvoljeno). Stari grad je samo srce Pešavara i u njemu se nalazi
bazar sa celim spletom uličica koje vode u različite delove grada. U zavisnosti od zanatlija

21
Pisma iz Avganistana 13. 3. 2003.

Foto 17: Muakhbat Kanova džamija u Pešavaru (pogled iz dvorišta)

koji se u njemu nalaze, naletećete na proizvode prilično jeftinije nego u Avganistanu,

posebno u Kabulu. Ne dajte da vas uplaši džumbus i haos prisutan na ulicama. Mesto je
poprilično bezbedno i neće vam faliti ni dlaka sa glave! Ono što je posebno interesantno,
jeste da ćete sigurno dobiti ponudu jednog od mnogobrojnih lokalnih (dokonih) moma­
ka da vam pokaže kompletan Stari grad.
Tipovi su ljubazni i druželjubivi, pa će sa
zadovoljstvom provesti par sati sa vama, a
na kraju će vam ponuditi i ukusan ručak u
jednoj od lokalnih kafana, a ima ih mali
milion.
Čim se spustite ulicom koja ide para­
lelno sa džamijom, na sledećem uglu
naletećete na Avgan market i u njemu
puno malih prodavnica (pretežno anti­
kvarnica) sa raznoraznom robom. Ovde
možete za smešno male pare kupiti nev­
erovatno vredne antikvitete (ukradene) iz
budističkih manastira. Jedan takav kupio
sam za sto dolara, a predstavlja statuu
Bude i potiče iz manastira Tahta Bai, koji
se nalazi severno od Pešavara. Problem je
kako ću ga izneti iz Pakistana, pored nev­
Foto 18: Baja ispira zlatnu prašinu

22
 13. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

erovatno rigorozne kontrole na aerodromu.

U svakom slučaju, očekujem da će to biti
toliko zanimljiv događaj, koji će zaslužiti
pojavljivanje u nekom od budućih pisama.
Nadam se, ne iz zatvora!17
U jednoj od mnogobrojnih uličica naletim
na likove, naduvane kao konji, kako ispi­
raju zlatnu prašinu. Nakon što su došli sebi,
pokazali su mi kompletan proces ispiranja,
kao i sistem dobijanja 15-, 17- i 24-karatnog
zlata. Pored toga, oni rade i srebro i platinu.
Ispod njihove prodavnice je ulica koja vodi
ka drugom delu Starog grada, u kojem se
nalazi mali trg sa starim „pešavarskim Big
Benom”, ostatkom kulturne baštine iz vre­
mena kolonijalizma.
Od Big Bena (Sahat kula), na samo dves­ Foto 19: Sahat kula u Pešavaru
ta metara, nalazi se prelepi gradski park,
opasan delovima zidina stare engleske
tvrđave. Na samom ulazu su ostaci starog
budističkog hrama, poprilično očuvani. Ne
propustite priliku da obiđete ovaj deo grada.
Nećete se razočarati.
Što se tiče Pakistana i civilizacije, svaka
medalja ima dve strane, pa tako i ova. Aj’
sad malo o tome... Reših da odem do neke
(bolje opremljene) laboratorije u gradu ne
bih li izvršio pregled krvne slike i uradio
testove na hepatitis A i B, AIDS... Bolje op­
remljena laboratorija na pakistanski način
izgleda tako da u nju jedva možeš ući od
kojekakvih skalamerija, koje služe za ispi­
tivanje ko zna čega (ukoliko su još uvek u
ispravnom stanju), tako da se vađenje krvi
Foto 20: Prekrivač tarparka dizajna – južni
radi na ulici, ispred laboratorije, gde te baja
Pakistan
(koji sebe naziva doktorom) posadi na jednu

17
  Statuu sam izneo umotanu u prljave gaće. Carinik nije hteo da im priđe na kilometar!
23
Pisma iz Avganistana 13. 3. 2003.

stolicu, sličnu onoj koju frizeri koriste kada šišaju decu. Fali samo konjićeva glava spreda,
za koju se možeš uhvatiti dok te ovaj šiša, odnosno vadi krv. Onog trenutka kad sam
seo na stolicu, s obzirom da sam stranac, oko mene se okupi jedno stotinak ljudi, ne bih
li uživali u spektaklu puštanja strančeve krvi. Ja krenuh da vrištim a oni da se smeju.
Posle sam saznao da sam zdrav i da se mogu vakcinisati protiv hepatitisa A i B. Odoh
u bolnicu da dobijem recept za vakcine i u ordinaciji doktora opšte prakse zamalo ne
padoh u nesvest. U jednoj prostoriji veličine 5 puta 5 metara, nalaze se dva mala stola i
za svakim rade tri „doktora”, oko kojih se gura jedno pedeset ljudi. Ja stadoh u red (koji,
u stvari, ne postoji) odmah pored ležaljke na kojoj se nalazila žena pokrivena burkom.
Trebalo mi je deset minuta da skontam da je sveže mrtva (očigledno joj se nije ispunila
poslednja zelja – da vidi doktora!) što sam ustanovio po muvama koje su se skupljale po
njoj, kao i ne baš prijatnom mirisu koji je počela da širi oko sebe. Prosečan pregled traje
pet minuta (možeš misliti!) i nakon guranja sa živima i mrtvima, posle sat i po, dođoh
na red. Baja mi prepisa vakcine i ja krenuh u avanturu njihove nabavke. U apoteci mi
pokušaše uvaliti vakcinu za hepatitis B, ubeđujući me da ona pokriva i hepatitis A, samo
što to ne piše na kutiji! Ja otvorih kutiju da pročitam deklaracioni list, i na njemu je jasno
pisalo da je vakcina samo za hepatitis B. Tip me pogleda kao dete koje uhvatiš sa prstom
umočenim do kraja u teglu sa džemom, i priznade mi svoju „malu laž”. Da bi ispravio
„nesporazum”, dade mi adresu glavnog nabavljača lekova u Pešavaru. Tamo sam naleteo
na samozvanog gosn doktora koji mi je objasnio da se vakcina za hepatitis A daje deci
od jedne do 18 godina, ali pošto ja imam 35 mogu uzeti duplu dozu (staro medicinsko
pravilo množenja godina starosti sa brojem doza). Ja mu objasnih da, iako sam završio
samo srednju medicinsku, nisam sisao veslo i da znam da je vakcina puna umrtvljenih
bacila, koji ako se unesu u većoj količini od propisane mogu izazvati oboljenje, a on mi
maltene ponudi posao zamenika generalnog direktora (valjda zbog moje upućenosti u
problematiku stečenog imuniteta). Na kraju ništa nisam uradio tako da sam otišao u
Međunarodni crveni krst i naručio vakcine.
Sutradan sam se posvetio vađenju vize za prolaz kroz čuvenu zonu Tribala i tamo sam
imao intervju sa ministrom Tribalskih poslova. Posle razgovora, baja mi ponudi čaj što
je bio znak da ćemo veselo čavrljati. Tema razgovora: pravni sistem u Pakistanu. Tu mi
on objasni da Pakistan nije kao Avganistan (zemlja bezvlašća) i da u Pakistanu nema
ubistava i kriminala. Čak i u čuvenom Tribalu, reče on, kriminal je sveden na minimum,
kombinacijom engleskog pravnog sistema i lokalnih običaja. Kako to izgleda u praksi: na
primer, ukoliko se dva Tribalca posvađaju, oni će džentlmenski odložiti vatreno oružje i
pobosti se noževima. Ukoliko jedan od njih zapuca na drugog i promaši ga, lokalna Šura
će izaći na teren da izvrši „uviđaj” koji se sastoji od brojanja čaura koje je ovaj ispalio.
Broj čaura pomnoži se sa 1.600 rupija (zašto baš 1.600 – jebem li ga?) i dobije se cifra
koju okrivljeni mora da isplati oštećenoj strani. U isto vreme optuženi i njegova porodica
bivaju proterani iz sela, a njihova celokupna imovina se dodeljuje oštećenom (kako je to
samo humano)! Ako, ne daj Bože, ovaj slučajno ubije oštećenog, u tom slučaju Šura zapali

24
 13. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

njegovu kuću, sve zajedno sa njim i njegovom porodicom (vrhunac pravne države). Uz
prijatno ćaskanje stiže i viza, te uz napomenu ministra da ne zaboravim, pre povratka u
Avganistan, da pokupim obezbeđenje (sigurnost iznad svega!), ja napustih kancelariju.
Pravi razlog mog dolaska u Pakistan bio je sastanak sa arhitektama. Trebalo je da mi oni
daju nacrte za školu i kliniku koje gradimo u Džalalabadu. Ja baji o tankom budžetu,
a on meni o humanizmu i renesansi, uticaju Aleksandra Makedonskog na arhitektu­
ru istočnog Avganistana i bitnom momentu uklapanja rešenja dizajna škole sa samim
prirodnim okruženjem, uz poštovanje osnova tradicionalne arhitekture. Otvoreno mu
rekoh da sere i uzeh olovku, pa mu objasnih da škola treba da ima četiri zida, da je
pokrivena krovom ispod kojeg se nalaze učionice, kancelarije i ako je moguće klonja. On
se složi sa mnom i sastanak se završi potpisivanjem ugovora, sa cifrom dva puta nižom od
početne. Jednostavno, moraš stalno da se cenkaš. Na kraju sam morao da trpim jadikovke
svojih kolega koji su se žalili na uslove rada u Pakistanu (hrana u restoranima je očajna,
testo za picu predebelo, internet prespor, ponekad su bez struje i gasa...), na koje ne od­
govorih, nego spakovah kofere i brže-bolje se uputih svojoj kućici u Džalalabad. Usput
pokupih obezbeđenje, ovog puta u vidu petnaestogodišnjeg balavca, kojem je to bilo prvi
put da ide kroz Tribal, te je bio vidno uplašen. Odmah mu iskusno oteh kalašnjikov i
posle sat i po klackanja uđosmo u Avganistan, bez ličnih gubitaka. Eto, tako je izgledala
moja pakistanska avantura.

Foto 21: Tržni centar u Islamabadu

25
Kandahar
22. mart 2003.

Kao što nedavno obećah, tema današnjeg pisma biće higijena u Avganistanu. Na početku,
ispričaću vam anegdotu od pre dve nedelje.

Želeći da posvetimo malo više pažnje upotrebi WC-a (jer je u okviru rekonstrukcije kuća
predviđena i njihova izgradnja), osnujemo mi tim koji bi trebalo da obiđe naše korisnike
i objasni im čemu klozeti služe. Verovali ili ne, WC je ovde vrlo retka pojava. Ljudi se
radije prazne na livadi, pa čak i u samom centru grada. (To ni u Beogradu nije strana
pojava, s razlikom što Paštuni posao obavezno obave čučeći). Da bi smo pokrenuli akciju,
dali smo oglas u novinama. Pristigoše i prve biografije, pa izabrasmo nekoliko kandidata
za razgovor. Za vreme prvog intervjua, moj program-menadžer želeo je da čuje mišljenje
kandidata o važnosti upotrebe WC-a, kao i o ulozi higijene uopšte, a prevodilac ga je bledo
pogledao i upitao (citiram): A šta je to higijena?

S obzirom na to da su ljudi koji govore engleski u ovom delu sveta retki i najčešće dolaze iz
viših slojeva društva, možete misliti šta o higijeni misle prosečni (uglavnom neškolovani
Avgani). Da vam olakšam posao, reći ću vam da oni umesto da koriste WC-e (poljske,
naravno) za vršenje nužde, uglavnom ih pret­
varaju u skladište za drva ili u ostavu. Kada
ovoj priči dodamo nepostojanje zatvorene
kanalizacije (već sam vam poslao i slike klina­
ca koji se veselo brčkaju u kanalima), dolaz­
imo do poražavajućih zaključaka. Mortalitet
novorođene dece je izuzetno visok i iznosi
174 na hiljadu rođenih. Raznorazne bolešćure
su prisutne uvek i svuda, i to od najobičnijih
crevnih infekcija (od kojih pate svi interna­
cionalci, čim kroče na tlo Avganistana), pa do
kolere i tifusa.

Kako izgleda prosečna crevna infekcija? S

obzirom na to da se hranimo namirnicama
kupljenim na lokalnoj pijaci, i pored svih
mera predostrožnosti nemoguće je izbeći Foto 22: Znak za zabranjeno pušenje i
crevnu infekciju. Svu hranu obavezno ispiramo pljuvanje (Kandahar)

26
 22. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

flaširanom (kupovnom) vodom sa dodatkom dezinfekcione tečnosti za povrće i voće, ali i

pored svega toga, dan jednog humanitarnog radnika započinje oštrim bolom u stomaku
(kao da si progutao nož) i trčanjem u WC. Posle obavljanja krajnje intimnog čina, mirni
ste 24 sata, odnosno do sledećeg jutra. Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje
nemaju ništa što bi ga zaštitilo od spoljnih uticaja (prašine, muva...), a o frižideru da i ne

Foto 23: Lokalna „Open Air” mesara u Džalalabadu

govorim. Najbolje je kupovati ga rano ujutru, čim se životinje zakolju (Paštuni ne koriste
meso starije od jednog dana). Prolazeći pored bazara, video sam na šta meso liči posle
nekoliko sati sunčanja. Ima boju između ultramarin i bordo.

Dijareja je isto ovo, ali na kvadrat, što znači da ste primorani da krevet preselite u WC,
iz kojeg nećete izaći najmanje tri dana, ako se pridržavate rigorozne dijete (voda i ja­
buke). Ukoliko se ne pridržavate dijete, dijareja će vas držati i do sedam dana! Bol je
nepodnošljiv tako da ste primorani da ležite i ne mrdate. Za tri dana izgubi se od pet do
sedam kilograma, što je jedina dobra strana cele priče, s obzirom na to da se ovde, zbog
ubitačno pasivnog dnevnog tempa (kancelarija – kuća) gojimo kao svinje! Malo dijareje
dođe mu kao fina i prikladna turbo dijeta.

Malarija je već jebenija varijanta. Lekovi koji služe kao preventiva prave su bombe za
jetru tako da ih niko ne upotrebljava. Svi veruju u Alahovu milost da ne izabere baš njega
da fasuje malariju. Ovde u Džalalabadu prisutan je endemični oblik koji te zakuca za

27
Pisma iz Avganistana 22. 3. 2003.

krevet nedelju dana. Bitno je da ne izgubiš tečnost iz organizma i da se pridržavaš kure

prepisane od strane lokalnih doktora koji su za ovu bolest pravi majstori. Za razliku od
evropske braće.

Denge je prisutna na severu zemlje (hvala ti Bože!) i nije zabeležen nijedan slučaj ovde na
istoku. Denge je cerebralna malarija koja (kao što sama reč kaže) napada mozak i izaziva
visoku temperaturu. U najgorem slučaju dolazi do smrti ili trajnog oštećenja mozga. U
najboljem, doživećete dve najcrnje nedelje u svom životu pokušavajući da skinete visoku
temperaturu u periodima između dva sranja ili povraćanja. Za razliku od „obične” ma­
larije koju prenose „obični” komarci, denge prenose tigrasti komarci, poznati po tome što
ujedaju isključivo danju.

Kala-azar (Leishmaniasis visceralis) je bolest koju prenosi peščana muva, a ogleda se u

fatalnoj (često i letalnoj) hemoragičnoj groznici. Ima je prilično u Kabulu, a žrtvu ove
bolesti prepoznaćete po neverovatnom izobličenju lica na mestu uboda muve. Lice izgle­
da kao najneslanija šala koju možete nekom prirediti, uz dobro poznavanje i upotrebu
Adobe Photoshop programa. Dodatan problem predstavlja to što je peščana muva noćni
stvor koji leti beščujno (ne kao komarac) pa kad skontate da ste bili u kontaktu sa ovim
kučkinim sinom, može se reći da je kasno i da samo možete da plačete.

Kolera je nešto ređa i javlja se u letnjem periodu. Bitno je ne jesti namirnice mlečnog
porekla proizvedene od strane lokalaca, kao i paziti na upotrebu vode.

Što se tiče tifusa, vraćam vas na priču o otvorenim kanalizacijama! Jasno vam je da je on
ovde domaća životinja i da naročito napada decu.

TBC je još jedna domaća životinja. Žrtva je uglavnom najsiromašniji sloj, koji živi u
kućama od blata, punim vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu.

Hepatitis A dolazi od prljavštine i vode zagađene fekalijama.

Ostala sranja su minorna (besnilo, strahovite dehidratacije na letnjim temperaturama

koje premašuju +50...) tako da vas ne bih time gnjavio. Za pohvalu je da AIDS skoro i ne
postoji, što čudi, s obzirom da je homoseksualizam prisutan (javno ne, ali tajno i te kako).
Možda bi bilo bliže istini ako bismo reč homoseksualizam zamenili rečju biseksualizam
jer je on izazvan nemanjem određene svote koja je potrebna da bi se kupila mlada (od
5.000 do 10.000 dolara, u zavisnosti od statusa mladine familije). Ako se ova cifra podeli
sa prosečnom platom, koja iznosi od 50 do 100 dolara, jasno vam je da za većinu njih
nema šanse da nađu ženu, tako da se okreću istom polu. Kada sam stigao ovde, očekivao
sam bradate ljute guje, a naleteh na masu pedera (što overenih, što latentnih). Na primer,
što se tiče običaja vezanih za ovu oblast, najnormalnije je videti dva bradata tipa kako se
drže za ručice dok se veselo šetkaju bazarom i čavrljaju o jačanju avganske lokalne valute.
Takođe, najnormalnije je videti iste te muškarčine kako se šetkaju naokolo sa cvetom

28
 22. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

zadenutim za uho (ljudi vole cveće, pa to ti je...). Po pitanju muško-ženskih odnosa, za

pohvalu je seksualna revolucija koja je u toku u svim većim gradovima (u koje spada i
Džalalabad). Naime, juče sam bio na novogodišnjem ručku (21. mart je ovde kao kod nas
31. decembar, po persijskom kalendaru), i posle nekoliko čašica već opevane votke pref-
erans ili kako je mi zovemo homeruša (ovde kruži vic da, ukoliko kupiš karton preferansa,
dobiješ slepački štap za džabaka), momci razvezaše jezike i počeše da pričaju o seksu. Ja
ostadoh u rebusu ubeđen da oni nikada u životu nisu takli žensko. Kad tamo, Sodoma i
Gomora na avganistanski način. Par momaka iz Intersosa viđa se sa devojkama, a kako
to izgleda saznaćete ako nastavite da čitate ovo pismo.

Da bi se dvoje videli nasamo, moraju da imaju zajedničkog prijatelja, sigurnog da

neće nikome otpevati o tome. Obično je to prijatelj sa muškarčeve strane. Randevu se
dešava u njegovoj kući, u koju momak i devojka dolaze odvojeno (još jedna od mera
predostrožnosti), jer ukoliko bi ih policija zatekla u rikši zajedno, kapirajući da nisu ni­
kakav rod, nastao bi golem problem. Tip bi najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure
devojke sa kojom je delio rikšu, dok bi ona bila proglašena kurvom, proterana iz grada i
verovatno do kraja života ostala bez muža. Onda se drugar gubi iz kuće na nekoliko sati,
dok mladi zaljubljeni par počinje svoju intimnu žurku.

(Nastavak priče nije za moje roditelje, one sa slabim srcem, kao i za mlađe od 18 i starije od 60
godina.)

Skidaju se goli golcijati i počinju sa maženjem (dozvoljeno je pipanje od struka na više).

Ljubljenje nije dozvoljeno, kao ni oralni seks (na ovo se izuzetno gade), ali je zato doz­
voljen analni seks (zaboga, devojka posle toga i dalje ostaje nedeflorisana, jel’ te?). Ovo
zadnje me je dotuklo, jer me je vratilo u „kvaku 22”, vezanu za već pomenuti homosek­
sualizam. Šta sad misliti o njima? Zaista me je sramota da kažem, ali moj lični vozač, na
primer, smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku želeći da tako prošetamo zgradom
UNHCR-a! Zamislite mene kako otimam ruku usred hodnika ove organizacije! Jeza,
rođaci! Jedno je sigurno – dupe nisam prodao! (U slučaju da krenu vicevi na moj račun a
propo ovog pisma – čuvajte se kad dođem kući!)

Još jedna istinita priča, ovog puta vezana za moju bivšu administratorku (lokalka iz Ka­
bula). Udala se ona, a mi svi srećni čekamo da se vrati na posao, sa osmehom od uha do
uha – izazvani ovim pričama o seksu. Eto ti nje, ulazi u kancelariju, a umesto osmeha,
mala samo što ne zaplače. Ja pozovem svoju koleginicu Alesandru i kažem joj da provede
malo više vremena sa H. (to je inicijal mladinog imena) i da ispita situaciju ili u prevodu:
da li je pevac nagazio mladu, i ako jeste, šta se to desilo i kako da se pomogne (i kome:
mladi ili pevcu?). Ona poče da provodi više vremena sa njom tako da, mic po mic, jednog
dana skontam da su se njih dve zaključale u Alesandrinoj kancelariji. Posle par seansi
shvatih da stvari idu na dobro, s obzirom na to da se jedno jutro pojavi H. sva srećna, sa

29
Pisma iz Avganistana 22. 3. 2003.

čuvenim pogledom tipa: Nemate pojma kako je lepo! Mesec dana kasnije Alesandra se
napi, otvori srce (i rasplete jezik), te mi saznasmo šta se, u stvari, desilo.

Prve bračne noći, H. i pevac (jebi ga, ne znam mu ime, tako da ću ga zvati pevac) odoše
u svoju sobu da svečano odrade premijerni seks. Problem nastaje u trenutku kad H. sh­
vata da ne zna u koju bi rupu trabalo staviti „ono za ono”, a u isto vreme i da pevac nema
blage veze u kojoj bi rupi njegovo „ono za ono” trebalo da završi (pored toliko različitih,
prirodnih i tako egzotično primamljivih i vlažnih telesnih otvora koji se u istom trenutku
prikazaše pred njim – nije ni čudo). Ceo događaj se završio bolno (ne želim ni da zamis­
lim koju rupu je ovaj balvan izabrao da proba) i naša, uveliko istraumirana H. rešila je da
odustane posle nekoliko pokušaja.
Ovo je veoma opasno i može imati za posledicu da muž traži razvod, s obzirom na to
da mu žena nije spremna/sposobna za seksualni čin, odnosno za rađanje (mnogobrojne
unapred isplanirane) dece. Takav je šaria zakon, i verovatno nijednom od proroka, staraca
i mudraca nije palo na pamet da bi u celoj toj priči muškarac trebalo da preuzme na sebe
dobar deo krivice. Ali to je već neka druga tema. Da se vratimo na našu junakinju! Posle
nekoliko dana H. otvori srce i sve ispriča Alesandri, a ova reši da joj pomogne nekom
vrstom „instant” seksualnog vaspitanja, sličnog onim čuvenim knjigama „Engleski bez
muke u pedeset lekcija”. Prvo su krenule sa crtanjem „one stvari” i „onog za ono”, pa
pokušajem objašnjenja coitusa usmenim/teoretskim putem. Kad je Alesandra videla da to
neće upaliti, krene sa skidanjem porno fotografija sa interneta. Tu H. skonta sve iz prve,
te nogu pred nogu, ode kući da obraduje muža.
Sledećeg dana objasni ona Alesandri da je sve prošlo do jaja (bukvalno, do jaja), te da joj
časovi više nisu potrebni (što bi rekli naši ljudi „priroda je učinila svoje”). Međutim, dve
nedelje kasnije, evo ti nje opet uplakane. Šta se desilo? Pevac rešio da proba „oralni seks”
i to potpuno spontanim, proaktivnim preuzimanjem inicijative, galantno se nudeći da
„poljubi H. tamo gde ona piški”. (Za moju mamu i mog tatu: izvinite, ali lepo sam vam
rekao da ne čitate ovaj deo!) Ova se prepala na samu ideju o tom poduhvatu, izvuče se
rekavši da ima dijareju (sećate se jednog od mojih prvih pisama, gde sam vam objasnio
kako je najlakše da se izvučete u Avganistanu, iz bilo kog tipa neobranog grožđa), te trk
nazad u kancelariju, ne bi li se posavetovala sa Alesandrom. Ona joj objasni da je to pot­
puno prirodno (znao sam da je perverzna!) i „da samo treba da se prepusti svojim čulima
i da uživa u transu” (citiram od reči do reči). Sledećeg jutra eto H. sa osmehom kakav nije
imao ni baja koji je otkrio Ameriku (iako je očekivao Indiju), te objasni kako je bilo „su­
per” i do jaja (ovog puta u prenesenom značenju), pa se poče zahvaljivati Alesandri. Ova
je pogleda, osmehnu joj se i reče: „E, draga moja H., juče si ti uživala a noćas je na njega
red!” Šta se dalje desilo nisam uspeo doznati. Obavestiću vas kada sledeći put sretnem
Alesandru, posle nekoliko popijenih čaša vina.
Za kraj, nešto o svadbama. Postoje tri načina da se dođe do mlade:

30
 22. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

Foto 24: Nadaleko čuvene lepotice iz Kogjanija

Kupovinom: u slučaju da mlada i mladoženja nisu iz iste familije (ovo ću vam objasniti u
sledećem paragrafu), mladoženja mora da kupi mladu. Ceo događaj se obavlja tako što
mladoženjina mama vodi glavnu reč i ona je ta (jedina) koja može videti mladu i krenuti
sa pregovorima. Kada se dogovori cena kreće se sa prošnjom. Cena zavisi od statusa mla­
dine porodice (najviša, za koju sam ja do sada čuo, bila je 10.000 dolara), kao i od regiona
iz kojeg mlada dolazi. U istočnom delu najskuplje su devojke iz Kogjani distrikta. Ne bih
ulazio dublje u analize, s obzirom da kruži priča da su devojke iz ovog distrikta najlepše
u celom istočnom Avganistanu. Kako to neko može reći, a da pri tom nije video nijednu
od njih, nemam pojma! U svakom slučaju, Avgani veruju u ovu „novinarsku patku”, a
otežavajuću okolnost predstavlja podatak da se porodice tih devojaka nerado odlučuju
da ih udaju za momke koji nisu iz Kogjanija. Svaki pokušaj da se oženite jednom od
njih, ukoliko niste Kogjanac, završava se udvostručavanjem i onako visoke mladine cene.
Pripadnici drugog plemena ili etničke grupe (Kogjanke su Paštuni), nemaju šta da traže
u ovoj priči – nema tih para...

I tako, dođe dan prosidbe, odnosno dan kada će mladoženja prvi put videti svoju draganu
i imati šanse da sedi sa njom i proćaska dve-tri o uticaju postmoderne umetnosti na dizajn
kalašnjikova, ali u prisustvu mnogobrojne mladine porodice. Tog dana se dogovara svad­
ba, a posle toga mladoženja može videti mladu, uz zvanično odobrenje njenog oca, i uz
budno oko njene gospođe mame (nema pipanja). Tek posle svadbe, mladoženja će imati
šansu da obalavi mladu. Inače, interesantno je da prilikom pregovaranja, mladoženja ne
isplaćuje (kešira) mladu u totalu, nego jedan deo daje u lovi, jedan deo u zlatu (nakitu),

31
Pisma iz Avganistana 22. 3. 2003.

a jedan deo u skupocenoj odeći (za mladu i njenu celu porodicu). Postoje razlike u tome
kako će ova lova i zlato završiti: kod Paštuna sve ide mladinoj porodici, i jebe im se živo
što će ovo dvoje umirati od gladi sledećih nekoliko godina (s obzirom da mladoženja
obično da svu svoju ušteđevinu za isplatu). Za razliku od Paštuna, na svadbama u Ka­
bulu, jedan deo love i zlata ide mladinoj porodici, dok drugi deo ide mladi (nešto kao
miraz), tako da ona i njen suprug imaju neku vrstu početnog kapitala za život (vidi šta ti
je metropola, bre).

Na severu Avganistana nalazi se provincija Farjab, a u njemu Astanina dolina gde žive
Uzbekistanci i Tadžikistanci. Tu, po pričama momaka iz naše Maimana kancelarije,
nalaze se (opet) najlepše devojke, (ovog puta) sa severa zemlje. Jednom prilikom UN­
HCR je stanovnicima te regije podelio magarce, koji su stigli iz Kunduza (nekih trista
kilometara severno od Astane). S obzirom da je bila suša i da seljaci nisu imali vodu, svi
magarci pocrkaše toga leta, a UNHCR, gledajući da se izvuče iz govana, brže-bolje posla
svog „stručnjaka za magarce” koji je objasnio seljacima Astane i ostalim (ne)stručnjacima
u Ženevi, da su magarci riknuli jer su doživeli stres usled nagle promene klime(?). Ra­
zumeo bih da su dovukli crne medvede na severni pol, ali magarci iz Kunduza da pocr­
kaju zato što su ih prebacili trista kilometara južnije (nadmorska visina skoro ista)... To
mi baš i ne pije vodu.
Kakve veze imaju magarci iz Kunduza sa devojkama iz Astane? Problem je nastao kada
se jedna od devojaka iz tog sela udala u Kabul, i nekoliko meseci kasnije preminula.
Astana seljaci povezaše ovo sa pričom o magarcima iz Kunduza i zaključiše da će sve
njihove cure umreti ukoliko se udaju van Astane. Tako više nema šanse da odeš tamo i
kupiš mladu, ukoliko nisi i ti odatle, ili ukoliko ne nameravaš da se preseliš u Astanu.
Ipak, najbolesniji slučaj predstavlja onaj za koji sam čuo na sastanku Legal Protection
Child Group (tim za pravnu pomoć deci) u Heratu. Porodica, čiji je sin star punih osam
godina, kupila mu je mladu koja ima osam meseci! Šta reći ...
Ukoliko mlada i mladoženja dolaze iz iste familije: u tom slučaju je fraj. Nema kupovine,
sve teče k’o med i mleko (pored sitnice da se s vremena na vreme rodi unuk sa tri noge,
ili da može da vam nabroji prvi tim reprezentacije Brazila, koristeći svih jedanaest prst­
iju na rukama). Izuzeci: momak se ne može venčati svojom rođenom sestrom, majkom
ili babom (bilo kojom babom – s ćaletove ili kevine strane). Sve ostalo je dozvoljeno.
Poenta je u tome da Avgani daju prioritet ovoj vrsti venčanja verujući da će brak biti
mnogo uspešniji ukoliko deca dolaze iz iste porodice. U tom slučaju, mladoženjina majka
odlično poznaje mladu, a dodatne poene predstavlja i fakat da su porodice već uveliko u
dobrim odnosima što umanjuje mogućnost nekog naknadnog varničenja na relaciji mlada

32
 22. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

– mladoženjina majka (ovo nam zvuči poznato18).

Treći način da dođete do mlade je visoko rizičan i naziva se kidnapovanje ili krađa (ili
otimačina): jednostavno, mladić nekako uspe da vidi devojku i toliko mu se svidi (a para
nema), pa odluči da je otme. Implikacije su doživotne prirode, i ogledaju se u konstant­
nom bežanju od mladine porodice koja, kad ga uhvati, ima da vežba gađanje u stojećem
stavu na (ne)pokretnu metu. Postoji i druga verzija (nešto ređa), a odnosi se na zajedničku
odluku momka i djevojke da se odmetnu od svojih porodica. U tom slučaju, ukoliko ih
uhvate, najebali su oboje!
Što se tiče odnosa stranci – lokalne devojke, ukoliko vam neko kaže da je išta imao sa
Avgankom, slobodno ga pljunite (više puta) u oči i recite mu da je težak, hroničan lažov.
Događaj za koji sam čuo od ljudi koje poznajem, a koji je bio najbliži seksu, jeste onaj
kad je moj geolog F. otišao na večeru kod svog lokalnog inženjera A. (i ne pomišljam da
im spomenem imena). Cela priča događa se na severu Avganistana. A. je pripadnik uz­
bekistanske etničke grupe i završio je fakultet u (tadašnjem) inostranstvu. Kad mu uđeš
u kuću, videćeš mu majku i sestre koje šetaju bez burke i služe ti hranu. Jednom rečju,
dečko je „open minded”, jebo te! I kako se u Avganistanu jede na podu, jedna od sestara
se sagla da posluzi F., te joj ispade leva sisa iz
nešto dubljeg dekoltea. F. skoro presvisnu,
ne zato što joj je video sisu, nego zato što
se usrao da je sve to video i njen burazer,
pa će ga na mestu ubiti (kad kažem „open
minded” morate to uzeti u avganistanskom
kontekstu značenja te reči). Jebi ga, sve ima
svoje granice... a sestrina leva sisa... što bi
rekao jedan avganistanski filozof/pesnik 19 s
kraja XVIII veka... je svetinja! Na sreću sve
se završilo u najboljem redu. Eto, to je bio
događaj najbliži seksu (možete misliti).

Ja vam se mogu pohvaliti sledećim anegdot­

ama: u Džalalabadu sam imao ličnog šofera
po imenu Rabani. Jedan živahan mladić
prepun hormona i želje da istražuje svet, a
naročito njegovu lepšu polovinu. Vozi mene
Rabani sa nekog sastanka, a u susret našim Foto 25: Moji prijatelji, u nastupu ludila,
kolima kreću se tri devojke/žene/vanze­ karaju stub na jednoj od žurki

18
  Pročitaj tekst pesme „Snajka” grupe Atheist Rap
19
  Serem…
33
Pisma iz Avganistana 22. 3. 2003.

maljca u burkama. Rabani poskoči k’o oparen, pa

mi reče: „Au, vide li ti onu u sredini? Al’ je dobra,
jeb’o te!” Šta da mu kažem? Čovek razradio rend­
genski sistem! Kao Supermen.

Drugom prilikom krene Rabani da me muva

da odemo na sladoled u nadaleko čuvenu
džalalabadsku poslastičarnicu „Pamir”. Tre­
balo mi je dva sata da odgonetnem koji mu je
kurac! Naime, oko pola šest posle podne, u
poslastičarnici se skupljaju devojke koje dolaze na
sladoled. Logično, jedini način da se pojede slad­
oled, a imate burku, jeste taj što ćete je skloniti
sa glave. I eto vam paštun-pornografije! Devo­
jke jedu sladoled, a vi im vidite lice! Rabani od
Foto 26: Veliki šmeker Rabani
uzbuđenja nije spavao sledećih nedelju dana!

Ulazim u „šoping centar” u Heratu, koji se zove „Day Today”. Na jednom štandu, u delu
vezanom za kozmetiku, vidim pet-šest žena, pokrivenih burkama, kako raspravljaju o
nekim proizvodima, koji su im privukli pažnju. U isto vreme, prodavac je pokušavao da
da svoje mišljenje. I ta slika, gde one razgovaraju sa muškarcem (kojeg ne poznaju), o
nečemu ličnom – da li je to koža lica, ili miris, ili kosa – beše mi interesantna, i navede
me da priđem. Kad sam video o čemu se radi, nisam izdržao a da ne kupim par proiz­
voda. Napravih i fotku (koju vam šaljem), jer sam siguran da ne biste verovali u ono što
ću vam reći. Radi se o proizvodi­
ma koji ili treba da pospeše, ili
da učine zanimljivijim seksualni
život! Pogledajte pažljivo 27. sliku
pa ću vam onda objasniti detalje
vezane za svaki od proizvoda.

Idemo s leva na desno: Prvi pred­

Foto 27: Proizvodi namenjeni avganistanskim
ljubavnicima, za pospešenje seksualnih aktivnosti
stavlja neku vrstu kreme koja
se utrljava na bradavice, a tre­
balo bi da pojača užitak sisanja
u toku ljubavnog odnosa. Drugi
je tečnost, a naziv „Lady Virgin”
govori sve. Utrljava se unutar vag­
ine i prouzrokuje njeno skupljanje.

34
 22. 3. 2003. Pisma iz Avganistana

Samim tim pojačava se „fizički osećaj” u toku snošaja (jebi ga, nešto me jednostavno
navodi da upotrebim frazu snošaj, valjda zato što se tripujem da pišem knjigu, šta li je!
U svakom slučaju, gde god napišem snošaj, misli se na karanje). Mogu misliti koliko je
popularan među Avganistancima, naročito onima koji već imaju petoro ili više dece!
Treći produkt je tzv. „muški proizvod” i navodno stabilizuje i produžava erekciju. Četvrti
je, kao i drugi, namenjen ženama i izaziva istu reakciju, samo što se proizvodi u obliku
pilula. Poslednji, peti, namenjen je muškarcima za veći užitak tokom masturbiranja.

U ovoj priči fascinira me što su proizvodi uvezeni iz Španije, Nemačke i Engleske, ali kao
da su bili predviđeni za eksport u zemlje tipa Avganistan. Naime, u uputstvu za upotrebu
ne postoje reči: partner, ljubavnik, muškarac ili žena. Svuda je naglašeno: bračni part­
neri, muž i supruga, što znači da se pazilo na to da je upotreba ovih proizvoda opravdana
isključivo u okviru braka! I pored toga, znajući kako islam u ovom delu sveta definiše
polne odnose (ništa uživanje – samo pravljenje dece tj. produžetak vrste), nije mi jasno
kako su ovi produkti dospeli u javnu prodaju, a da oni koji ih prodaju ne završe na stubu
srama. Mislim, kakva masturbacija, kakvo sisanje bradavica, kakvi bakrači! I još da im
neko valja kremice od kojih će osećaj prilikom masturbacije biti „neponovljiv”. Šta to
znači? Kao da ga tuđa ruka mije? Jebem li ga ...

...

Putujemo iz Mazar-i-Šarifa za Maimanu i negde na pola puta se zaustavljamo da bismo

se odmorili od lošeg druma i ručali. Mesto se zove Širin Tagab20. Nalazi se usred najveće
severnoavganistanske pustinje Leila Dašt i prototip je onoga što se u našem jeziku naziva
vukojebina. U centru Širin Tagaba nalazi se mali restoran i u njemu se jede (verovali ili
ne) fantastičan šiš kebab. S obzirom na to da je bio februar (još je hladno da se jede ispred
restorana), mi (čuveni inženjer A., moja italijanska koleginica Pia i ja), uđosmo unutra
i naručismo klopu. U prvom trenutku primetismo čudnu napetost koja se prostirala u
trodimenzionalnim pravcima celog restorana, ili, u prevodu, svi su buljili u nas. Nekih
tridesetak likova u čudnim uniformama, teško naoružani, gledali su u našem pravcu,
skenirajući svojim ubojitim pogledima nesrećnu Piu. Pored toga što je Italijanka, ona
ima i „mali problem”, koji se ogleda u dugoj plavoj kosi, lepom licu i poprilično uočljivim
oblinama, vidljivim čak i ispod ševar ćamiša, koji je pravljen za uspešno sakrivanje istih.

Naviknuti na ovakve scene mi se iskulirasmo, ali samo desetinku sekunde posle toga
ugledasmo televizor (nakačen na akumulator), a na njemu, verovali ili ne, snimak svadbe
koja se odigrava (to smo kasnije saznali) negde u Iranu. Na njemu masa lepih devojaka,
obučenih s ukusom, koje igraju, piju i uvijaju kukovima! Zgranut, upitah A. o čemu se

20
  Shirin Tagab (orig.)
35
Pisma iz Avganistana 22. 3. 2003.

radi, a ovaj mi odgovori da je u severnom Avganistanu prava pomama za švercovanim

video zapisima kojekakvih iranskih svadbi, na kojima se mogu videti mlade devojke
kako igraju (i ništa više od toga). To mu dođe kao hard core pornografija za ove bradate
delije, što se i moglo videti iz njihovih (poprilično) izbezumljenih pogleda. Okrenuh se
ka koleginici i rekoh joj da požurimo sa ždranjem, s obzirom na to da će ona biti uskoro
i jebena, uzimajući u obzir stepen ludila koji je zračio iz njihovih očiju. Pia se složi sa
mnom, a u sledećem trenutku gazda restorana isključi televizor (uz naše olakšanje). Po­
mislih da je majstor skontao neprijatnost cele situacije, pa da je želeo da nas izvuče iz
govana. Al’ ne lezi vraže! Umesto te video kasete, on ubaci video zapis neke lude žurke
iz Majami Biča, na kojem su se mogle videti ribe u kupaćim kostimima, naoružane ki­
logramima silikona, pravilno raspoređenim po telu. Naši bradati prijatelji krenuše da
nekontrolisano balave i uvrću očima, a ja shvatih da se početna situacija sa potencijalno
lošim ishodom po Piju, drastično dodatno iskomplikovala, sa mogućim krajem koji bi
vodio ka potencijalnom silovanju ne samo Pije, nego i mene (a na kraju bi verovatno i A-
ovo dupe nastradalo)! Platismo hranu (na kusur nismo čekali) i izletesmo iz restorana, sve
se udarajući nožicama u bulju. Posle toga, kad sam svario par bensedina i došao k sebi,
A. mi ispriča da su takvi video zapisi totalno in u severnom Avganistanu, i da nije bilo
šanse da budemo silovani i pored seksualne tenzije izazvane Majami Bič parti video za­
pisom. Čovek se (kao lud) smejao naredna četiri sata, koliko nam je trebalo da stignemo
u Maimanu, a ja sam ćutao, misleći u sebi: Smej se ti, smej, al’ cela bivša Juga zna da je
moj ortak video sisu tvoju sestre!

36
Kabul
9. novembar 2004.

Čitam svoja stara pisma i shvatih da se dosta toga promenilo i ne bi bilo fer da vas o tome
ne obavestim. U međuvremenu sam dobio i puno mejlova podrške, iz svih krajeva bivše
nam domovine (BiH, Makedonija, Hrvatska, Srbija...), te osetih obavezu da vas apdejtu­
jem o svemu onome što se dešava/dešavalo od mog poslednjeg pisma.

Isfrustriran svojim (ah, zar već) dvogodišnjim boravkom u Avganistanu, imam nevero­
vatnu potrebu da gore pomenutu frustraciju (čitaj: frustracije) podelim sa vama.

Ima više tipova frustracija na koje se ovde može naleteti, ali tri najbitnije i najopasnije su:
Inšalah faktor, Yes paranoja i Marfijev zakon.

Krenimo redom!

Teško je u dve reči opisati šta je inšalah faktor (u bukvalnom prevodu – daće Bog), ali
najbliže objašnjenje moglo bi se svesti na onu našu čuvenu izreku: Nema problema. Ra­
zlika je u tome što, kad Balkanac nekom nesrećniku iz inostranstva kaže nema problema,
ovaj će bar živeti u nadi da zaista nema problema, za šta god da je pitao.

U avganistanskom kontekstu izreka daće Bog pre svega vam daje do znanja da zadatak
koji ste postavili pred Avgana, ne zavisi uopšte od njega, nego od Boga lično. Znajući ko­
liko je Alah poslovan čovek i koliko je njegov radni dan ispunjen raznoraznim poslovima
i obavezama, prva misao koja će vam proći kroz glavu je da Alah nema puno vremena
za vašu nabavku rezervnih guma, kupovinu cigle za bolnicu, sutrašnji put u Kabul, ili
za neka druga, bizarnija pitanja. U prevodu: nećete spavati cele noći misleći o tome šta
će se desiti kad dođete u kancelariju i kad zateknete neobavljen posao. Faktor inšalah
frustracije je veći što ste više vremena proveli u Avganistanu, a njegov vrhunac obično se
beleži pred povratak kući, odnosno pred odlazak iz Avganistana.

Yes paranoja. Pretpostavljam da će osoba koja uspe da objasni u detalje sve oblike ove
paranoje završiti kao dobitnik Nobelove nagrade, a njeno ime će krasiti i naziv ove još
uvek neispitane psihokulturološke (joj, al’ se nasrah ovde) enigme, koja će i zvanično (i
zasluženo) postati priznata bolest, zbog koje će psihijatri trošiti dane i noći, ne bi li joj
našli leka.

Radi se o tome da u kulturi Avgana ne postoji odgovor ne! Naročito ukoliko to ne tre­
ba reći gazdi, šefu, ocu ili nekoj drugoj ličnosti od poštovanja. Dva su razloga za to:

37
Pisma iz Avganistana 9. 11. 2004.

Egoistično-sujetni: reći nekome ne znači priznati svoju nemoć/neznanje da uradiš/obaviš

određeni zadatak.

Kulturološki razlog je još simptomatičniji. Reći ne svom gazdi ili šefu, znači poniziti ga!
Ne se nikad ne kaže nadređenom u bilo kom obliku, a i sam nadređeni bi takav odgovor
mogao shvatiti kao uvredu. Stoga, prosečni Avgan će pre prihvatiti da mu njegov radnik
kaže da i ne uradi posao, nego da mu pošteno kaže da nema blage veze sa životom. Sve
ovo dovodi do rezultata da će vam prosečan Avgan (mrzim generalizovanje, ali jebi ga)
reći da, čak i kad je 100% siguran da:

• nije sposoban da obavi to što se od njega očekuje;

• da nema pojma šta ste ga uopšte pitali iako priča engleski;

• ne razume ni reč engleskog;

• jednostavno, ne želi to da uradi;

• razumeo je, želi to da uradi, zna da uradi to što ste od njega tražili, ali sutradan
neće doći na posao.

Zamislite ovaj primer: u početku, dok ste još nenaviknuti na celu priču, jednostavno ćete
pitati jednog od vaših radnika da vam (na primer) isfotokopira nekoliko dokumenata.
On će (naravno) reći da i u roku od pola sata vratiće se sa 20 metaka kalibra 7,62 (za
kalašnjikov), ili će skuvati čaj, ili će iscepati i baciti dokumenta (najgora verzija), ili će
vam doneti uzorak fecesa u maloj plastičnoj kutiji, ili... Verovatnoća da će uraditi upravo
ono što ste od njega očekivali, obrnuto je proporcijalna jednostavnosti postavljenog za­
datka!

Stare kuke, koje su odslužile više od godinu dana u Avganistanu, prepoznaćete po nev­
erovatnoj sposobnosti da ukapiraju kada njihovo osoblje nije skontalo ono što se od njih
traži. A da biste bili sigurni da je vaše osoblje skontalo o čemu se radi i šta hoćete od
njih, morate krenuti sa potpitanjima koja će vas uveriti u stopostotnost uspešnosti datog
zadatka.
Evo kako će novajlija u Avganistanu pitati svoje osoblje:

Novajlija: Gospodine Azem, da li možete da mi iskopirate ovaj dokument?

Gospodin Azem, sa najneverovatnijim osmehom na licu: Da, gospodine!

Posle toga, umesto iskopiranih dokumenata, slede iznenađenja opisana u prethodnom

delu teksta.

Iskusna avganistanska džomba uradiće to na drugačiji način:

Iskusna džomba: Gospodine Azem, da li možete da mi iskopirate ovaj dokument?

38
 9. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

Gospodin Azem: Da, gospodine.

Iskusna džomba: Gospodine Azem, da li to znači da ću ja dobiti fotokopiju dokumenta

koji sam vam upravo dao, i koji u ovom trenutku držite u vašoj levoj ruci?

Gospodin Azem: Da, gospodine.

Iskusna džomba: Gospodine Azem, pokažite mi vašu levu ruku!

Gospodin Azem, sa uzdignutom levom rukom u kojoj drži dokument: Evo je, gospodine.

Iskusna džomba: Da li znate gde se nalazi fotokopir mašina i možete li mi je pokazati?

Gospodin Azem pokazuje kažiprstom slobodne desne ruke u pravcu fotokopirke: Eno je
tamo, u desnom uglu kancelarije, gospodine.

Iskusna džomba: Hvala vam, gospodine Azem.

Gospodin Azem: Nema na čemu, gospodine.

Obrati pažnju: Sve ovo pada u vodu ukoliko gospodin Azem na drugo pitanje da bilo
koji odgovor osim da. Ukoliko gospodin Azem odgovori na sva vaša pitanja, kao što je
napisano u ovom primeru, možete biti sigurni da:

a) Gospodin Azem će vam doneti fotokopije.

b) Gospodin Azem će vam iskopirati upravo onaj dokument koji ste tražili.

c) Gospodin Azem razlikuje levu od desne ruke.

d) Gospodin Azem zna šta je fotokopir mašina.

e) Gospodin Azem zna da koristi fotokopir mašinu.

f) Gospodin Azem ima sjajan osećaj koordinacije u zatvorenom prostoru, s

obzirom da je izašao iz svoje kancelarije, otišao u drugu, gde se nalazi kopir­
ka, iskopirao dokument, doneo ga u vašu kancelariju i na kraju se vratio na
svoje radno mesto, a da se (u međuvremenu) nije izgubio u jednoj od mnogo­
brojnih prostorija na koje je naleteo, čisto onako usput.

Marfijev zakon. Što bi rekao jedan moj kolega, mi se ne srećemo ovde sa Marfijevim
zakonom, ova zemlja je Marfijev zakon!

U „normalnoj zemlji”, šanse da će vam se nešto ružno desiti su 50 prema 50. Manje-više
jednak je i broj situacija kada ćete izbeći sranje. U Avganistanu ovaj zakon ne funkcioniše
jer, ukoliko postoji i najmanja šansa da nešto krene naopako – krenuće naopako! Primera
je mnogo, a ja ću navesti nekoliko:

39
Pisma iz Avganistana 9. 11. 2004.

1. Rešismo da zamenimo sve slavine u našoj zgradi, u Kabulu. Ako uzmemo u

obzir i tuševe, trebalo je postaviti osam pari slavina (8 za toplu i 8 za hladnu
vodu). Iako su slavine za toplu vodu obeležene crveno, a one za hladnu imaju
plavu kapicu, majstor je uspeo da zajebe stvar u totalu, i da sve instalira naopako.
Rezultat: par opekotina drugog stepena, dok se nismo navikli na ovaj novi i
nadasve originalan raspored.

2. Zidar treba da zameni pločice na podu našeg kupatila i da napravi zid od iverice,
kako bi veliko kupatilo podelio na dva manja. Ali, majstor je prvo postavio zid,
pa tek onda krenuo da menja pločice. Rezultat: zid se raspao u trenutku kad je
krenuo da ga potkopava (logično, zar ne?).

3. Vaš logističar treba da, s vremena na vreme, doda benzin u agregat kako biste
imali struju i mogli da radite. Uvek će vam to uraditi kad ste u sred posla (pišete
neki važan izveštaj ili šaljete e-mail) i nikad mu neće pasti na pamet da to obavi
pre nego što uđete u kancelariju i počnete da radite. Rezultat: masa izgubljenih
dokumenata i pregorelih kućišta za računare.

4. Rešili ste da odete na žurku: Upravo toga dana neki nesrećnik će se dići u vazduh
(zajedno sa nekoliko vojnika iz sastava koalicionih snaga) u blizini zgrade gde
treba da bude žurka tako da ćete dobiti zabranu izlaska iz kuće (i naročitu zabra­
nu odlaska u tu inkriminisanu zgradu) sledećih 48 sati.

5. Kolike su šanse da vam otpadne točak sa auta? Recimo 0,9%. A kolike su šanse
da vam se to desi baš u krivini ili na otvorenom putu? Recimo 0,09%. Otkako
sam došao u Avganistan, otpao nam je točak sa auta bar tri puta i svaki put se to
desilo na otvorenom putu, pri brzini od 60 kilometara na sat (hvala ti bože da se
brže ne može!), i to u punoj krivini. Za sada nismo imali gubitaka, ali osećaj kad
vidite svoj točak ispred svog vozila, koje se kreće 60 km/h, jeziv je i neponovljiv!

6. Kažem kućepazitelju da mi proveri kvaku na vratima od kancelarije jer se dobro

ne zatvaraju. Pošto su nam stan i kancelarija u istoj zgradi, on ima samo dve
mogućnosti: da potrefi prava vrata ili da stvar zasere do kraja. Naravno, desilo
se ono drugo! Sad mi se vrata na kancelariji i dalje ne zatvaraju kako treba, dok
su vrata na mojoj sobi rasturena i ponekad ne mogu da ih otvorim (zaglave se)!

7. Struje će nestati uvek kad radite nešto važno, a dok vaš radnik reaguje i uključi
agregat, struja će u međuvremenu doći! Uzastopno nestajanje (ponekad i na sva­
kih desetak minuta) i vaše stalno nerviranje neće ga navesti na ideju da kancel­
ariju priključi na agregat i ostavi ga uključenog na sat-dva. Strpljivo će čekati da
mu vi kažete da više ne priključuje kancelariju na gradsku liniju... Ako mu ne
kažete – nikom ništa!

40
 9. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

8. Živeti u Centralnoj Aziji, znači doći u dodir sa drugim kulturama. Samim tim
i način ishrane je drugačiji, a često je propraćen namirnicama i začinima za
koje niste ni čuli! Onaj začin koji vam zaista ne odgovara, i koji ne možete da
smislite, volšebno će postati kuvarev omiljeni i biće stavljan u sva jela! Trebaće
vam bar mesec dana da otkrijete koji je začin u pitanju i tako sprečite njegovu
(zlo)upotrebu!

41
Kabul
17. novembar 2004.

U ovom poglavlju ne bih želeo da vam previše popujem o tome šta je Avganistan i da „do­
kazujem” (bombardujući vas kojekakvim podacima) kako sam ja, u stvari, vrlo pametan
dečko. Želja mi je da vam skrenem pažnju na određene činjenice, koje bi vam pomogle da
shvatite da je Avganistan u prošlosti predstavljao vrlo bitnu geografsku tačku Centralne
Azije – kako kulturnu, tako političku i istorijsku. Iz mojih pisama je najlakše zaključiti
da je ovo jedna vukojebina, sazdana od kamenja i prašine, ali moram napomenuti da je to
samo delić onoga što, u stvari, čini Avganistan. Ovde sam sreo izuzetno načitane, inte­
resantne i srdačne ljude, koji su mi dan za danom otvarali oči i doprineli da se zaljubim
u ovu zemlju. Ne znam kako bih drugačije objasnio činjenicu da ću ovde provesti skoro
pune četiri godine.

Pitaćete se zašto u istom poglavlju opisujem istorijske spomenike Avganistana i mesta

(restorane) na koja izlaze internacionalci. Da budem iskren, nemam pojma! Eto, tako mi
došlo...

Kabul
Evo kako Nensi Hac Dupre21 opisuje Kabul u prvoj rečenici svoje knjige o Avganistanu,
objavljene 1977. godine, a napisane na zahtev tadašnjeg avganistanskog turističkog save­
za: „Kabul, još od 1776. prestonica Avganistana, grad je, koji se razvija neverovatnom
brzinom, u kojem se visoke moderne zgrade naslanjaju na krcate živahne bazare, a gde
se široke avenije prepliću šarenim turbanima, srednjoškolkama u minićima... mešavina
simpatičnih lica, na ulicama zagušenim mnogobrojnim kolima”22. Da ne poveruješ!
Inače Avganistan, a naročito Kabul, može vas vrlo prijatno iznenaditi svojim kulturnim
sadržajima. Naletećete na mnogo izložbi slika, fotografija, promocija novih knjiga…

Nažalost, većina toga što se dešava u lokalnim krugovima, totalno je nedostupna nama
strancima, iz prostog razloga što nas bezbednosna situacija (i pravila ponašanja vezana
za nju) obavezuje da se ne pojavljujemo na mestima gde se okuplja veći broj ljudi, a koja

21
  Nancy Hatch Dupree (orig.) Spisateljica i istoričar. Supruga čuvenog antropologa Louisa
Dupreea.
22
  N.H.Dupree, Historical guide to Afghanistan (Afghan Tourist Organization)
42
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

Foto 28: Zalazak sunca iznad Kabula

ujedno nisu osigurana standardnim merama obezbeđenja. Zato ću pričati o sadržajima

vezanim za nas, strance, kojih samo ovde u Kabulu ima oko 4.000 (ne računajući ISAF i
koalicione snage). Šta to znači? Pa, znači da ću najviše pričati o ždranju i alkoholisanju!

Restorani
Restorana u Kabulu ima na pretek. Mogu se podeliti na dve osnovne grupe: pravi
restorani, gde možete sesti i jesti, i oni drugi, slični našem „fast food” kiosku, gde možete
naručiti šiš kebab, kabuli palau ili nešto treće i žderati s nogu. Drugu grupu bih toplo
preporučio svima (jede se fantastična a jeftina klopa), ali uz upozorenje novajlijama da
sačekaju nekoliko meseci, ne bi li im se stomak navikao na ovakve bakteriološke šokove,
pa tek onda da krenu u istraživanje pomenutih specijaliteta.

Prvu grupu možemo podeliti na dve podgrupe: nacionalni restorani (sve češće zabranjeni
za nas strance) i internacionalni restorani. Danas ću vam pričati o ovim drugim.

Nemački restoran. Ehhh, kada kažemo nemačka kuhinja očigledno je da smo upravo
izgovorili oksimoron, ali u avganistanskom kontekstu to izgleda potpuno drugačije. S
obzirom da je nemačka kuhinja bazirana na ogromnim količinama svinjetine, horde stra­
naca dolaze da se počaste sa sauercrauten (verovatno mi je spelovanje k’o kurac, ali ćete
me razumeti), flaish, Wiena snitzel ili nekim drugim „specijalitetom”. Pije se bavarsko
pivo, a gazda organizuje i „Octoberfest” u istom periodu kad se ovaj održava u Nemačkoj.
Restoran ima odvratno izbetoniranu baštu sa dugačkim drvenim stolovima. Unutrašnjost

43
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

je nešto bolja, ali pogled na cene (i sam kvalitet usluge i hrane) sigurno će vas odvratiti
od želje da ponovo dođete na ovo mesto. Kelneri su spori, ne zapisuju narudžbine nego
pokušavaju da ih zapamte, pa se redovno događa da umesto flaše vina, dva piva i đusa,
dobijete dva litra flaširane vode i koka kolu! Još jedan kuriozitet: pored toga što su cene
visoke, u trenutku kad shvatite da vas gazda dere u evrima (jedini restoran gde se plaća u
evrima), dođe vam da povratite sve što ste pojeli i da tražite pare nazad. Za kraj, spektakl:
u restoranu se nalaze i karaoke, pa kad najzad dobijete svoj dugo čekani, i pošteno (pre)
plaćeni obrok, varenje će vam otežati pijani Irac, koji želi da samo za vas, i društvo iz
ćoška, otpeva „My Way”, od starog dobrog Frenka Sinatre.
Sve u svemu (ocene od 1 do 5):
a) hrana: 2
b) usluga: 1
c) cene: 5 (čudo!)
d) atmosfera: 3
Indijski restoran „Anar”. U Anaru se kombinuje indijska i tajlandska kuhinja. Restoran
se nalazi na lepom mestu, ima divnu baštu, dok je unutrašnjost dekorisana mnogobro­
jnim ćilimima i tepisima, koje gazda restorana proizvodi koristeći klasičan avganistanski
način pletenja i zapadnoevropski dizajn. Tepisi izgledaju do jaja (kao i cene – majstor
dere budale i do 2.000 dolara po komadu). Za razliku od tepiha, cene hrane su pristojne
i jedne od najnižih u gradu (za 10 dolara se može pristojno pojesti). Toplo preporučujem
jagnjeća rebarca u sosu od jogurta, sa prilogom u vidu sojinog sira, pripremljenog u pi­
kantnom sosu od spanaća. Usluga je pristojna, a jedinu zamerku imam na nedostatak
alkohola. Ipak, iako ne služe alkohol, osoblje će vam dozvoliti da unesete flašu vina i da
je pijuckate uz večeru.
Da svedemo:
a) hrana: 4
b) usluga: 4
c) cene: 1
d) atmosfera: 4
Tajlandski restoran „Lai Thai”. Ovo je prvo mesto u koje sam ušao kad sam stigao u Kabul,
posle pet meseci provedenih u Džalalabadu. Pravi šok se desio kad sam ugledao enteri­
jer restorana, koji me je roknuo kao najcrnji dejavu, uz komentar: Pa, ja sam ovde već
bio! Dok sam ja tako kontao o svom uzdrmanom psihološkom stanju, pojavi se vlasnica
restorana, stara Tajlanđanka, koju kad ugledah, doživeh drugi dejavu uz komentar: Pa ja
znam ovu babu! Tu zaćutah i počeh da kujem planove o odlasku kući, shvativši da sam
totalna lujka i da ću, ukoliko ovako nastavim, uvrteti sebi u glavu da sam u prethodnom
životu bio Taliban i da sam živeo u Kabulu. A onda se desilo prosvetljenje! Ne verujem
u reinkarnaciju, NISAM bio Taliban, i NISAM živeo u Kabulu u svom prethodnom

44
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

životu! Ali, JESAM bio u ovom restoranu i JESAM upoznao babu Tajlanđanku! O
čemu se radi: baba je držala isti restoran u Prištini (pre toga je bila u Istočnom Timoru)
i poznata je po tome što putuje svuda gde su prisutni internacionalci koji rade u post­
konfliktnim zemljama, vukući za sobom kompletan enterijer svog restorana! Hrana nije
loša. Omiljena mi je govedina barena na belom i crnom luku, uz nezaobilazne prolećne
rolnice (vegetarijanske) kao predjelo. Inače, ovo jelo se zove nešto kao Tod Prick kra­
tiem... (jebem li ga!), ali posto je jelovnik numerizovan (za debile kao sto sam ja, koji
imaju problema da izgovore/pročitaju tri jednostavne reči na tai jeziku), olakšaću vam
posao i reći da treba da naručite jelo pod brojem 604. Osoblje je predstavljeno u obliku
simpatičnih mladih Tajlanđanki (zna baba šta vole internacionalci!), pomalo arogantnih
za moj ukus. Obratite pažnju kad naručujete klopu i tražite da vam konobarice obavezno
ponove šta ste naručili, s obzirom da imaju fantastičan i nadasve originalan način da vas
orobe, tako što će vam doneti minimum tri jela više nego što ste naručili. Cene su OK,
ali ste najebali ukoliko želite popiti bocu vina ili pivo (cene alkohola su disproporcijalne
ceni hrane i puno više u odnosu na cene hrane). Muzika je tajlandsko sranje, ali atmosfera
i nije toliko loša. Upozorenje nepušačima: u toku zime izbegavajte Lai Thai, jer je pros­
torija vrlo mala i sa lošim sistemom ventilacije, tako da ćete umreti od duvanskog dima!
Da saberemo:
a) hrana: 3,5
b) usluga: 3
c) cene: 3
d) atmosfera: 3,5
Steak House „Red Hot Sizzling”. Ovo je tipičan američki stek haus. Gazde su Filipinci,
kao i kompletno osoblje restorana. Kuriozitet predstavljaju konobari koji imaju svoj hevi
metal bend i koji svakodnevno vežbaju, ne bi li jednog dana sav taj trud isplatili nekim
koncertom u Manili ili (daj Bože) u Kabulu! Restoran ima baštu (ništa posebno) u kojoj
se nalazi ženka avganistanskog ovčara sa svoja dva šteneta (bolje reći medveda), koji će
vas spopadati sve vreme večere i pojesti više vaše hrane nego vi sami! Unutrašnjost je
predstavljena u obliku desetak odvojenih prostorija (nešto kao sobe), u kojima se nalaze
(čik pogodite šta?) karaoke. Dobra strana ovakvog dizajna enterijera je u tome što vam
pijani japanski kolega, koji se prosto uželeo da svojoj japanskoj dragani otpeva „She loves
me” od Bitlsa (sa tipičnim istočnjačkim akcentom, nešto kao: „end si lof mi, ve, ve, ve,
end si lof mi, ve, ve, ve…”), neće upropastiti večeru, s obzirom da ga nećete ni čuti jer
se nalazi u sasvim drugoj prostoriji! Klopa je sjajna, bifteci su ekstra, a možete čak i iz­
voljevati i zahtevati od osoblja da vam ih pripreme na razne načine: krvav, srednji, dobro
pečen... Da bih vas spustio na zemlju, čisto da vam kažem da, šta god naručili, na kraju
će završiti u obliku veoma ukusnog i (uvek) srednje pečenog bifteka. Toplo preporučujem
T-bone stek, koji će vas ukusom neodoljivo podsetiti na fiorentinski odrezak. Za predjelo:

45
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

pohovani kolutovi crnog luka i gun smoked mushrooms! Restoran ima i svoju pekaru,
tako da je hleb svež, topao i mekan (nešto kao dekin…). Pije se do jaja i ovo je jedno
od retkih mesta gde možete naručiti margaritu, krvavu meri, cuba libre, podmornicu...
Cene su ubitačne (sa sve pićem minimum 20 do 25 dolara po osobi), ali neće vas odvratiti
od želje da se ponovo pojavite na ovom mestu, bar jednom mesečno. Usluga je OK i iznad
svega srdačna!
Sve u svemu:
a) hrana: 5
b) usluga: 4
c) cene: 5
d) atmosfera: 4 (kad nema Japanaca u okolini)
Hrvatski restoran „Zadar”. Eh da, imamo mi i hrvatski restoran u Kabulu! Zove se „Za­
dar”, a drži ga, ko drugi nego Zadranka po imenu Saška! Ajd’ dok ste još u šoku, da
vas dotučem sledećim podacima: dalmatinski pršut, paški sir, dalmatinska loza, pečene
paprike na ulju, ruska salata, ajvar, domaća kobaja, bečka šnicla, zadarski odrezak (za one
sa srpskog govornog područja: karađorđeva šnicla), ciganski odrezak (za one politički
korektne: romski odrezak), roštilj (ćevapi, pljeske, ražnjići, džigerica...), hercegovačko
vino plavac, pelješačka vina, razne vrste morske ribe, kalamari... Između ostalog možete
naručiti i sledeće đakonije (ali morate se unapred najaviti ne bi li Saška sve pripremila
na vreme): sarma, pasulj, burek... Jednom rečju: do jaja! Triput ura za Sašku: ura! ura!
ura! Saška ne da samo dobro kuha (za one sa srpskog govornog područja: kuva) nego je
i majstor aranžiranja svojih specijaliteta. Ukoliko naručite Antin odrezak, jelo će vam
stići u vidu ogromne šnicle, nasađene između dva jajeta (slikovito, ne?). Što se tiče glazbe:
Gibonni i masa Dalmosa za koje nikada nisam čuo, ali koji prijaju ušima posle sve one
tai muzike i karaoka, na koje možete naleteti u ostalim restoranima. Cene su prihvatljive
(naročito ako ste na listi omiljenih Saškinih gostiju, pa vam na kraju stignu i dve boce
loze, na račun kuće), a usluga je izuzetno dobra. Restoran ima nešto što bi se trebalo naz­
vati baštom, dok je unutrašnjost pomalo „aut”, sa izuzetno lošom ventilacijom zbog koje
stranci lude, (posle večere odelo vam smrdi na ulje i zapršku kao u najboljim kafanama
na Balkanu), a zbog koje ja dolazim redovno, sa setom u očima (i nosu). I pored svih
nedostataka, Saška se zaista trudi da ispravi navedeno, a atmosfera u restoranu je uvek
pozitivna! Najnovija stvar je Balkanski parti, svakog petka. Ulaz je svega 20 dolara, a za
te pare možete se oždrati i oblokati, do mile volje. Uz krajnje (ne)objektivan prilaz rekao
bih (ponosno i glasno):
a) hrana: 5
b) usluga: 5
c) cijene: 3
d) atmosfera: 5
e) kuharica: 10!

46
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

Hrvatski restoran „Villa Velebita”. Trenutno je veoma in, s obzirom da se tamo peče ubed­
ljivo najbolja pica (čak to i Italijani tvrde), a i ostala klopa nije za baciti. Koliko je popu­
laran govori i podatak da ukoliko želite da večerate, obavezno morate rezervisati sto
ili ćete ga ispušiti. U restoranu rade konobarice iz Gruzije (mlade i podatne – obratiti
pažnju na moje dve favoritkinje: Nina i Miranda), tako da one dodatno doprinose dobroj
atmosferi. Na prvi pogled, ribe deluju kao žešće radodajke (bar nama, avganistanskim
zagorelim vukovima), mada još nisam čuo da se bilo ko ogrebao za snošku. Postoje i
druge teorije, kao ona da su te ribe, u stvari, diplomate (završile fakultet za diplomatiju,
jebem li ga!), koje su zajebane od strane nekih trgovaca belim robljem (izvini Sandra za
ovo, ali sam morao!), pa rade u restoranu umesto u gruzijskoj ambasadi. By the way, niko
im ne reče da je najbliža gruzijska ambasada verovatno u Kirgistanu, al’ dobro, šta sad!
Pored pet diplomata koje će vas služiti celu noć, ono sto je najluđe, jeste da je pica majstor
iz Sarajeva i zove se Zijo. Baja razbija pice, a ja bih toplo preporučio Frutti di Mare i Sa­
lami. Od ostalih zanimljivosti izdvojio bih i Đorđija, koji je šef kuhinje (lik je iz Rijeke) i
koji će vas zabaviti najneverovatnijim pričama iz svog života. Moja omiljena je ona o tipu
koji je imao rudnik zlata u Australiji i davao ga onom koji odluči da se oženi njegovom
kćerkom, koja se u to vreme vodila kao najružnija cura južne hemisfere. (Naravno, dok je
boravila u Australiji. Onog trenutka kada se vratila u Hrvatsku ponosno je ponela titulu
najružnije cure severne hemisfere!) Šef sale i menadžer restorana je Nedeljko (ili Domi­
nique), koji je sjajan lik i posvetiće vam svakako bar pet minuta svog vremena, pazeći da
je klopa OK i da ne fali „pijaće”!

Foto 29: U restoranu Zadar (Saška je treća s desna)

47
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

Ocene bi shodno tome bile sledeće:

a) hrana: 5
b) usluga: 4 (Jebi ga, jesu lepe ali su malo lošije kao konobarice tako da im se
sprema šut karta. Četvorka je samo zbog Nedeljka!)
c) cijene: 4 (Ukoliko se napijete, „diplomatkinje” će vam se najebati mrtve majke,
sa podebelim računom.)
d) atmosfera: 5 (Zaista lepo uređen restoran sa sjajnom atmosferom.)
Kineski Restoran „Beijing Duck”. Ovo je jedan od tri kineska restorana koji rade u Ka­
bulu. S obzirom da nisam bio u ostala dva, nekoliko reči o ovom, koji je stekao veoma
lošu (rekao bih zasluženo) reputaciju među Avganistancima, s obzirom na to da, pored
(moram priznati) odlične klope, kao dezert možete izabrati i jednu od (ponovo moram
priznati) privlačnih konobarica, atraktivno obučenih u tradicionalnu kinesku nošnju, sa
nešto jače izraženim šlicem, koji vam u svakom trenutku otvara „enigmu” vezanu za
pitanje: Koje li boje gaćica ona nosi ove noći? Nakon što je „pukla bruka” i nakon što su
agencije koje su zadužene za bezbednost stranaca otkrile ovu „neverovatnu tajnu”, o kojoj
samo što nisu počele pevati ptice na grani, restoran je postao zabranjen za nas tako da je
ovo što pišem vezano za period do marta 2004. Klopa je, kao što rekoh, izvrsna – možete
naručiti i alkohol, a cene su pristojne. Osoblje (za mene, tada još uvek neupućenog) pri­
jatno i čisto, ali posle svih ovih fakata rekao bih da ukoliko postoji ikakva polna bolest
koja se prenosi hranom, budite spremni da je fasujete na licu mesta. Problem je i sam
restoran, koji se nalazi praktično pod zemljom tako da unutra nema nijednog prozora,
uz ne baš dobru ventilaciju. Da skratim: klaustofobičarima ne bih preporučio da ulaze u
ovo zdanje!
Na kraju:
a) hrana: 4
b) usluga: 3 (Jebi ga, ako ništa drugo bar su lepe!)
c) cene: 2,5
d) atmosfera: 3 (Ukoliko se odlučite za gore pomenuti dezert, onda se i ovo bodo­
vanje verovatno menja, u vidu više poena na račun „atmosfere”.)
Picerija u italijanskom ISAF. Italijanska vojna baza ima svoju piceriju koja je subotom
uveče otvorena za civile (strance koji ne rade pri stranim vojnim snagama). Pica je vrhun­
ska, izbor još bolji, ali pošto je gratis morate se bukvalno tući sa ljudima i ostalima (čitaj:
vojnicima i vojnim pandurima) okolo, da biste došli do svog parčeta. Upozorenje pripad­
nicama lepšeg pola: s obzirom da 90% populacije koja posećuje ovu piceriju predstavljaju
italijanski vojnici i karabinjeri (muškog pola), budite spremne na konstantna udvaranja i
flert, koji će vas u jednom trenutku tako smoriti i pored vaših najpozitivnijih predrasuda
o istim. Problem nije u tome da oni neće da vas ostave na miru! Problem je taj što je IQ
karabinjera niži od Mujinog i Hasinog iz najgorih verzija čuvenih viceva, tako da morate

48
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

zaista biti slikoviti ne biste li im objasnili da vas seks ne interesuje i da ste došli samo da
biste se ogrebali za parče gratis pice. I pored svega, baje jednostavno ne znaju za granicu
i što više odlazim na to mesto, sve više dolazim do zaključka da je ISAF rešio da otvori
piceriju za strance-civile samo da bi svojim vojnicima omogućio pristup ribama! Atmos­
fera je sjajna, muzika dobra, a ekipa se super zeza! Stoga:
a) hrana: 4 (Nisam dao 5 poena samo zbog toga što pored pice nema ničeg drugog
za klopu i što se za nju morate tući sa likovima koji se najčešće zovu Đuzepe i
liče jedan na drugog k’o jaje jajetu – niski, sa jarećom bradicom, crni i sa po’ kile
želatina u kosi, koji se cedi i upada im direktno u picu.)
b) usluga: 1 (Vidi pod tačkom a. „Hrana” – paragraf vezan za Đuzepea.)
c) cene: 0 (Džabe, besplatno, bre!)
d) atmosfera: 3,5 (Što se mene tiče čista petica, ali mnogobrojne devojke koje su
posle Đuzepea imale plave vratove, ne bi se složile sa mnom!)
Engleski restoran/hotel Gandamak Lounge. Vlasnik je Brit (Englez ili Australijanac), a sam
restoran je stekao slavu saznanjem da je u vreme Talibana bio u vlasništvu Bin Ladenove
četvrte žene. Ukusno je uređen, sa prelepom baštom i još lepšim sobama, čije se cene za
jedno noćenje kreću od 60 pa do 120 dolara (cijena je prava sitnica!). Otimačina! Ali, s
obzirom da u njemu odsedaju UN glavonje koje dolaze na kratke misije, kao i novinari
za koje njihove kuće plaćaju sve troškove, i nije tako skupo. Gazda je poznat kao veliki
kolekcionar oružja, tako da na zidovima restorana možete videti sjajne primerke starog
oružja, dok na ulazu u restoran nalećete na malu statuu druga Lenjina lično! Hrana je
teško sranje, ali je zato užitak doći na branč, petkom od 10 do 13, kada se može naručiti
pržena slanina, jaje na oko, kobasice, razne vrste evropskih sireva, uz gratis neograničene
količine prirodno ceđenih sokova. Osoblje je sačuvaj me bože, a cene su – udri me do
zore. Doručak, sa sve kafom i gratis sokom, koštaće vas oko deset dolara! Jedina dobra
stvar je zaista sjajna atmosfera i mogućnost da se izvalite na travnjak u bašti i varite svoj
doručak ili ručak do mile volje!
Na kraju, šta reći:
a) hrana: 2,5 (Večera je sranje tako da mogućnost uživanja u svinjetini za doručak
ne izvlači stvar u totalu.)
b) usluga: 1
c) cene: 4
d) atmosfera: 4
Italijanski restoran „Popolano”. Ovo je jedan od najstarijih internacionalnih restorana u
Kabulu, a ujedno i jedan sa najgorom hranom. Nije to što ja živim u Italiji – jednostavno,
klopa je teško sranje! Najbolji poslovni potez vlasnika ovog ugostiteljskog objekta bio bi
da ubije kuvara! Atmosfera je tako-tako, a usluga manje-više kao i hrana. Sve u svemu,
mesto na koje odete jednom i nikad više.

49
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

Ukratko:
a) hrana: 1
b) usluga: 2
c) cene: 3
d) atmosfera: 2
Libanski restoran „Taverna du Leban” nalazi se u srcu Kabula, u delu grada koji se naziva
Vazir Akbar Kan. Sama njegova pozicija, kao i dobar izbor zgrade, opasane visokim
zidovima i sa naoružanim osobljem na ulazu, postavila je ovo mesto na listu nekoliko
restorana koji su odobreni za UN osoblje. 23
Meni se bavi isključivo libanskom kuhinjom i zapanjujuće je koliko su dobri u tome:
od predjela, gde možete naručiti desetine različitih vrsta salata (fattoush, baba ghan­
nouj, hummus, taboulleh…) i ostalih đakonija, pa sve do glavnih jela koja će vas nate­
rati da svratite još koji put u ovaj restoran. Izbor vina je sjajan, ali zahteva poznavanje
čileanskih i južnoafričkih, koja dominiraju vinskom kartom. Ukoliko (kao ja) nemate
pojma o ovoj oblasti, gledajte cene i nećete se zajebati (stari fazon, ali uvek pali). Pored
vina možete naručiti i bilo šta što se vodi pod žestinom, kao i više vrsta piva. Ono što je
mene oduševilo jeste prava furuna, u kojoj se peče libanski hleb, koji izgleda kao nadu­

Foto 30: Libanski restoran spolja

  Sama lista varira u broju i zavisi od situacije u kojoj se nalazimo. Kad je situacija najmirnija,
23

broj restorana se popne i do deset, dok u malo „zategnutijim danima”, spadne na tri do pet.
50
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

vani balon. Peče se tokom cele večeri i pakuje u velike korpe, koje osoblje nosi između
stolova. To znači da sve vreme jedete upravo ispečen hleb, koji ima sjajan ukus i idealan
je za razne premaze tipa hummus.

Kao što se da primetiti sa fotografije (broj 30), restoran ima ogroman prostor u prizem­
lju, kao i više manjih, a fizički odvojenih prostorija na spratu (prikladno za službene
ručkove). Preko leta je otvorena i bašta, a kao šlag na tortu je neizbežna šiša, koja se služi
posle večere, zajedno sa arapskom kafom, začinjenom kardamonom. Duvan za šišu može
biti sa ukusom ruže, jabuke ili jagode (moj omiljeni).

Posle ovako gurmanskog pristupa opisu samog restorana, jasno je da:

a) hrana: 5
b) usluga: 4 (Osoblje još uvek deluje zbunjeno, naročito u danima kad je restoran
pun kao brod.)
c) cene: 5 (Jebi ga, ako ćeš da jedeš dobro, uz kvalitetan servis, onda to moraš i
da platiš!)
d) atmosfera: 4
Pored ovih restorana, spomenuću i iranski, australijski, turski, kao i francuski restoran
„Atmosphere” (za koji sam čuo da je odličan, ali u isto vreme sam čuo od nekih ljudi da
su tu zakačili trovanje hranom). U njemu sam bio samo jednom. Posle „manjeg” inci­
denta sa nekim Francuzom (batice, nadam se da su ti zubići napravljeni kako treba i da
ti vilica radi kao sat!) proglašen sam za personu non grata (nepoželjna osoba), te vam sa­
mim tim dugujem informacije o hrani i ostalom. Tu su još i restoran u hotelu Interconti­
nental (fantastični ručkovi petkom, koji su mešavina tradicionalne avganistanske kuhinje
i neizbežnog zapadnjačkog smeća, uz prijatno osoblje, niske cene, predivan pogled na
Kabul sa terase restorana, i sranjem od avganistanske muzike uživo koja se ogleda u triju
toliko depresivnom da vam dođe da zaplačete), onda restoran „Karavan Saraj”, itd.

Pabovi
U Kabulu ima nekoliko pabova ili bar onoga što liči na pošten pab. ’Aj’mo redom:
Elbow Room. Pravi pravcati pab, sa pravim pravcatim šankom, na koji se možete nasloniti
i cirkati do četiri ujutro. Izbor pića je takav da ima šta god vam srce želi, sa cenama ne
tako popularnim, ali šta je tu je. Pab ima tri celine koje su predstavljene u obliku bašte,
unutrašnjeg dela ovekovečenog ogromnim fensi šankom (sa par lepih separea sa strane)
i dela koji je rezervisan za morone koji se odluče da dođu na ovakvo mesto da večeraju.
Bašta je pomalo kičerica, ali ipak ima svoju draž. Od pre nedelju dana gazda je rešio da
u ponudu ubaci i živu svirku, što je dočekano ovacijama nas, mnogobrojnih obožavatelja
takve vrste zabave. Bend čine četiri internacionalca (bubanj, bas, gitara i pevačica) koji
sviraju obrade The Clash, The Velvet Underground, Catherine and the Waves… Sve u

51
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

svemu odlična zabava. Da sve što izgleda lepo ne mora biti i savršeno govori sledeće: gazda
kafea ima neke veze sa plaćenicima, tako da ovi krenuše da opsedaju pab dolazeći u njega
sa sve oružjem za pojasom, teško alkoholisani i krajnje neprijatni (i svi do jednog se zovu
Džon Smit; republikanci su i dolaze iz Alabame ili neke druge američke vukojebine).
Nemaju obzira prema devojkama (naročito onim u pratnji svojih mladića), tako da posle
ponoći sve krene da varniči i česte su svađe, koje na sreću nikad ne završavaju tučama, ali
moram priznati da su uvek na granici. Da bi im doakao, gazda poče da primenjuje pravilo
koje obavezuje i omogućuje muškarcima da uđu u pab, četvrtkom uveče, isključivo u
društvu lepše polovine. Ova odluka je za posledicu imala prepolovljenu posetu i isto
toliko nižu zaradu gazdi, s obzirom da su Džonovi pili k’o smukovi. Druga loša strana
Elbowa su konobari. Nadrkani kreteni koji se tripuju da rade u pariskom Ricu, umesto
u Kabulu. Ipak, na kraju cele priče lepo je pojaviti se u Elbowu s vremena na vreme
i ubiti par krigli starog dobrog Guinessa. Moj poslednji odlazak tamo ovekovečen je
takmičenjem sa stjuardesama UN (prelepe i provokativne Južnoafrikanke) ko ima lepšu
guzu! Mi smo, naravno, izgubili meč, a najgore je prošao moj ortak Amir, čija je devojka
ušla u pab u trenutku kad smo nas dvojica pokazivali gola dupeta stjuardesama... Teško
je to bilo objasniti... Puče i čuvena fraza: Ali maco, nije baš tako kako izgleda da je bilo...
Maco, macoooo...
Ocene bi išle ovim redom:
a) usluga: 3
b) cene: 5
c) atmosfera: 5 (Kad plaćenici nisu unutra, kad su umesto njih tu južnoafričke
stjuardese i/ili kad je živa svirka.)
d) odnos posećenosti (muškarci – žene): 50:50%
Feelings Bar. Veoma lepa bašta sa ne tako lepim unutrašnjim delom kafea. Pab je u
vlasništvu jednog baje (nisam siguran odakle je) i njegove kineske devojke. Najžešća priča
vezana je za klopu. Možete je naručiti, ali znajte da Feelings nema svog kuvara, tako da
ona stiže iz obližnjeg Popolano restorana. Osoblje je prijatno, a po čaršiji kruže priče da i
ovo mesto ima svoje kineske prostitutke. U unutrašnjem delu se nalazi šank (ne tako lep
kao u Elbowu) i bilijar sto.
Ocene su sledeće:
a) usluga: 4
b) cene: 2,5
c) atmosfera: 3
d) odnos posećenosti muškarci – žene: 65:35%
UNICA bar. Ovo je UN kompleks u kojem se nalaze bar, restoran, TV sala, bilijar sala,
teretana, otvoreni bazen, teren za odbojku, prelepa bašta i teren za skvoš. Jebada je što, da
biste ušli u ovaj bar, morate biti u pratnji UN osoblja. Veoma glup običaj koji je povezan

52
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

sa nemilim događajem iz 2002. kad je neki moron, koji je u to vreme radio za jednu od
nevladinih organizacija, iščakijao jednog UN radnika. Od tada, bar 95% ljudi koji su
radili u Kabulu se promenilo, ali ovaj zakon je i dalje na snazi. U unutrašnjosti se nalazi
bar sa malim neuglednim šankom, za kojim radi jedan Hazar, koji će vas celo veče sma­
rati Deep Purpleom i Led Zeppelinom. Ipak, atmosfera i nije tako loša – posebno leti.
Da sumiramo:
a) usluga: 3
b) cene: 2
c) atmosfera: 3 (na bazenu 4)
d) odnos posećenosti muškarci – žene: 60:40 % (na bazenu 50:50%)
Global Bar. Nalazi se u Ulici cveća 24 i vlasništvo je privatne firme za obezbeđenje, koja se
zove Global. Mala prostorija sa još manjim šankom, jeftinom cugom, dobrom muzikom
i masom tipova zlog izgleda, ali (definitivno) velikog i dobrog srca. Iako plaćenici, tipovi
koji rade za Global su sjajni, ne kurče se kao ostali (naročito, ne kao oni iz Dynacorpa)
i u par navrata pokazali su se kao veliki prijatelji nas, radnika koji šljakamo za NVO,
spasavajući nam dupeta iz veoma zajebanih situacija. Sve u svemu, kad si u Global baru
znaš da ćeš se dobro provesti i da ti niko neće stati na žulj. Ovde se cuga, zeza i ništa
drugo. Eh, da: bar ima i mali internet kafe!
Stoga:
a) usluga: 3
b) cene: 2
c) atmosfera: 5
d) odnos posećenosti muškarci – žene: 85:15 % (žene nešto i ne vare ovo mesto –
da budem iskren, nemam pojma zašto).
Krajem 2005. je otvoren Samarkand bar. Još nisam bio u njemu, tako da ću izostaviti
davanje bilo kakvih komentara. Po mom mišljenju (i dobrom poznavanju Kabula), ovo su
jedini pabovi u prestonici.

Žurke
Svakog četvrtka imate izbor od tri-četiri žurke, organizovane od strane raznih NVO ili
pojedinaca koji rade za agencije prisutne u Kabulu. Žurke počinju oko 22 a završavaju
se onog trenutka kad nesrećni organizatori uspeju da izbace najgore slučajeve iz svoje
kuće (oko 6 ujutro). Muzika i nije tako loša, a zavisi od toga ko organizuje žurku i odakle
dolazi ta nevladina organizacija. Tako, na primer, ako završite na žurci organizovanoj
od strane Francuza, budite spremni da naletite na 90 odsto onih koji vas neće jebati ni

24
  Flower street (orig.)
53
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

za suvu šljivu, zajedno sa vašim problemom neznanja francuskog jezika, te će cele noći
parlati francuski. Muzika će biti pretežno francuska, a alkohol sa svih svetskih pod­
neblja. Devojke nisu loše, ali ponavljam: ukoliko ne znate francuski, ne pomišljajte na
muvanje! Upozorenje strejterima: ne ići na žurke „Handicap International”, s obzirom da
su u većini slučajeva gej orijentisane! Da budemo načisto: žurke su do jaja, samo nema ni
pomisli o mogućem snošaju!

Na italijanskim žurkama možete čuti najneverovatnije mikseve od Stereo MC’s, preko

nezaobilaznih Bregovića i Manu Chao, do odvratnih latino hitova u izvedbi Riki Mar­
tina. Jezik koji se koristi u komunikaciji je pretežno italijanski. Za razliku od Francuza,
koji znaju engleski ali vas ignorišu, Italijani ne govore nijedan drugi jezik do svog ma­
ternjeg, pa će koristiti i ruke i noge ne bi li vam dočarali to što vam žele reći. Devojke su
raspojasane, vole da flertuju, ali da biste završili u krevetu sa njima, morate se pošteno
potruditi! Pažnja: pre nego što krenete u napad, raspitajte se da ona nije slučajno devojka
nekog od karabinjera, obavezno prisutnih na ovim partijima. Ukoliko jeste, a vi se ipak
odlučite na akciju, budite spremni na krajnje neprijatne konsekvence, gde će vas ponosni
vlasnik startovane (potencijalne) žrtve, isprašiti skupa sa svojih desetak drugova (zajebi
fer borbu!). Najbolje italijanske žurke su organizovane od strane žene prvog sekretara
italijanske ambasade. Ako ništa drugo, a ono odlična klopa, vina u potocima, lepe devo­
jke i sjajna glazba!

Nemački partiji su vrhunac

neukusa, ali i dekadentnos­
ti, na kojima masa likova sa
frizurama čehoslovačkih
hard rockera s kraja
sedamdesetih (repovi i
zulufijaneri) i obaveznim
brkovima, đuska uz hitove
DJ Boboa i kojekakvog
nemačkog smeća, za koje
nikad nisam ni čuo. Alko­
hola je pregršt, a devojaka
još više! Spremne su za
akciju, ali morate biti vrlo
fokusirani na to što želite
jer treba provesti celu noć
sa pijanom stokom i pret­
varati se da uživate u na­ Foto 31: Pripadnica lepšeg pola sa jedne (očigledno) nemačke
jodvratnijoj muzici koje žurke. (Obratiti pažnju na ogrlicu!)

54
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

su vaše uši ikad čule. Najpoznatije (čitaj: najodvratnije) nemačke žurke organizovane
se u Gete institutu. Ulaz je sa pozivnicom, a ukoliko je nemate uvek možete folirati da
dolazite iz neke ambasade i da ste pozivnicu zaboravili. (Ja obično koristim ime Fabricija
Falkonea, koji je poznata parti životinja, a radi za italijansku kooperaciju). Osoblje je
toliko uplašeno od mogućeg izazivanja diplomatskog incidenta da vas ništa neće pitati i
pustiće vas da uđete na žuraju.

S obzirom da nas Balkanaca ovde ima pun kurac (a nemamo svoju NVO), mi se s vre­
mena na vreme organizujemo i pravimo Balkan parti! Glavni krivci za ovaj događaj su:
Amir i Branka, dok ostatak tima, čija imena ne bih navodio u ovom pismu (plašim se da
ne izostavim nekog bitnog), ne može ni prismrdeti ludilu ovih dvoje. Balkan parti kreće
(kako je Alah rekao) oko 12 (tačno u podne), a završava se sledećeg dana! Na njemu se
jede prava balkanska klopa za koju je zadužena Branka, uz veliku pomoć Amira, i moju
ulogu levog smetala koje se kreće po kuhinji sa flašom piva u ruci pokušavajući da napije
kuvare pre vremena.

Na partiju se uvek nađe i nešto domaće rakije, koju ljubomorno čuvamo od stranaca, ne
želeći da „bacamo bisere pred svinje”! Sluša se isključivo naša muzika (Šaban Bajramović
– Bog, Rambo Amadeus – Car...). Parti se završava tako što kad stranci (koji se najedu
k’o svinje) vide Amira kako počinje da razbija tanjire o glavu, brže bolje krenu da beže
misleći: bog zna šta će sledeće biti. Na kraju, obično se sve svrši tako što mi Balkanci,

Foto 32: Brankine đakonije spremne da se „počiste” (Balkan parti, februar 2004.)

55
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

uz vatrenu podršku nekoliko kolega i koleginica iz Engleske, Kolumbije, Irana i Gruzije

(takozvana JOKS25 ekipa), zaginemo do rujne zore i odemo u kancelariju sa neverovat­
nim mamurlukom – lako prepoznatljivi po naočarima za sunce koje ne skidamo celog
dana (a i duže).

Foto 33: Najizdržljiviji na kraju Balkan partija

Žurke u Međunarodnom crvenom krstu (ICRC) nadaleko su poznate i na njima se okupi

i do dvesta ljudi. Za razliku od ostalih žurki, na kojima ste dužni da ponesete pozivnicu
u vidu kakve flajke vina ili tekile, na ICRC parti dolazi se praznih ruku a pije do zore.
Sjajna muzika, sjajna gajba i još sjajnija bašta.

Pošto sam davao „korisne podatke” muškim čitaocima o tome kako se muvaju ribe na
različitim žurajama, osećam obavezu da dam jedno uputstvo i ženskoj populaciji: potreb­
na je samo dobra volja! Muškarci su ovde toliko u očaju da je samo na vama da kažete his­
torijsko „da”, i očas posla završavate u njihovom krevetu! Jebem li ga, ako ćemo iskreno,
po ovome što napisah, ja i ne vidim neku razliku između ovih muškaraca u Kabulu i onih
koji žive u ostatku sveta…

25
  Jebo nas Onaj Ko nas Sastavi
56
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

Avgan partiji
Ne bi bilo fer da ne spomenem česte pozive od strane naših avganistanskih kolega da
prisustvujemo venčanjima njihovih članova porodice, rođenju deteta ili da dođemo na
večeru za vreme iftara (momenat kad se prekine post u vreme Ramazana – počinje u
kasnim popodnevnim satima). Nemoguće je opisati stepen gostoprimljivosti koji dolazi
sa njihove strane, kao i količinu i kvalitet hrane koju iznose pred nas. Interesantno je
da i pored poprilične razlike u običajima između žitelja Kabula i ljudi iz unutrašnjosti,
na venčanjima je nemoguće videti žene u istoj prostoriji sa muškarcima. One slave (šta
god da je u pitanju) u posebnoj sobi rezervisanoj samo za njih. Toplo preporučujem od­
laske na ovakve svečanosti, iz prostog razloga što svojim prisustvom odajete i neku vrstu
poštovanja prema vašem radniku – kolegi.

Foto 34: Na avganistanskoj žurci

Ostali sadržaji
Ove godine (2004.) u Kabulu se pojavio i prvi teren za golf koji još uvek nisam video, a
ne verujem da ću ga ikad i videti jer me golf apsolutno ne interesuje. Čuo sam da se na­
lazi na mestu gde nema nijedne jedine travke. Bez obzira na ovaj „mali” i nebitan detalj,
pojedinci ipak smatraju golf „fensi” igrom tako da redovno posećuju ovo igralište.

Sredom uveče, nevladina organizacija AINA organizuje bioskopske predstave na kojima

se mogu videti filmovi, kako novije produkcije tako i klasici. Događaj služi više kao

57
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

dobar povod da se izađe iz kuće, nego da se odgleda film, ali u svakom slučaju vredan je
spomena.

U domu moje prijateljice Kiran, sredom uveče su Salsa partiji (zezanje do jaja), a pojavila
se i grupica ludaka koja ponedeljkom uveče gleda na DVD-ju balete i opere, pijucka vino
i jede plave francuske sireve. Znam nekoliko likova koji pripadaju ovoj družini (nesrećnici
željni elitizma!) i sa sigurnošću tvrdim da bi vam posle sat vremena provedenih s njima
mozak bio trajno oštećen. Ukoliko, bez obzira na moje dobronamerno upozorenje, rešite
da im se pridružite, evo vam par predloga o tome koje teme za razgovor možete inici­
rati u pauzi između projekcije Labudovog jezera i Seviljskog berberina, a koji će vam sa
sigurnošću garantovati popularnost i dobar prijem unutar same grupe:

1. analiza rezultata sa upravo završene londonske Konferencije o Avganistanu,

2. prognoze o budžetima različitih donatora za sledeću godinu,
3. mesta u koja ste putovali i opisi aerodroma širom sveta (Ovo drugo vam garantuje
da će vam ljudi poverovati da ste upravo i bili u tim mestima. Najgori aerodromi
po njihovom mišljenju su sledeći: Kabul, Islamabad, Dubai terminal II, Aškabad,
nezaobilazni Šarl De Gol... ),
4. pljuvanje po različitim avio kompanijama koje vam redovno zagorčavaju život tokom
gore navedenih putovanja („najpopularnije” su: Airfrance, Alitalia i UNHAS),
5. najbolja vina po vašem ukusu (Nemojte se zajebati pa da spomenete australijska,
američka ili južnoafrička vina. Ova ekipa samo priznaje vina sa mediteranskog pod­
neblja.),
6. najbolji sirevi po vašem ukusu (Ako želite da budete istog trenutka izbačeni na ulicu,
pomenite fetu ili edamer.),
7. ogovaranje vaših kolega po pitanju oblačenja,
8. kritika najnovijih filmova, kojekakvih iranskih, kurdistanskih ili kineskih režisera,
koje samo oni poznaju (i priznaju),
9. u tenisu obavezno navijate za one ružne igračice (Ne spominjati Ruskinje ili ove naše
lepotice.),
10. israti se o tome kako dobijate ponude od raznih UN agencija da pređete u Keniju,
Tajland, Maldive, Indiju, Trinidad i Tobago... ali jednostavno ih odbijate, jer vam se
ne sviđaju uslovi ponuđeni u ugovoru,
11. kupujete (ili ste već kupili) stan u nekom od sledećih gradova/delova sveta: Firenca,
Njujork, Kosta del Sol, Azurna obala (poželjno u Nici), Rim, Pariz... Žvaka treba
da ide u sledećem pravcu: koliko te banka odrala za kamatu, koliko si se isprsio za
neki besan komad nameštaja (ručno rađen sto od tikovine, sa pločom od crvenog
mermera ili nešto slično), koliko ti je kupatilo i koja ti je marka đakuzija...
12. čitajte Dena Brauna, Danijelu Stil, kao i Paula Koelja.

58
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

Nikada, ali nikada se preterano praviti pametnim (to bi ih uplašilo i stvorilo od bojnost
prema vama). Nikada se ne kurčiti uspešnim seksualnim životom (s obzirom da su svi
oni pretežno paćenici koji su ili izgubili nevinost u jednom od bankogških bordela ili će
je izgubiti svoje prve bračne noći) i nikada se ne izjašnjavati kao socijalista ili komunista
(u principu, izbegavajte priče o politici jer se one vode kao aut žvaka).
Nego da se mi vratimo na Kabul. Do pojave prvih bombaša-samoubica, uobičajeno i
omiljeno mesto stranaca za šetnju predstavljale su dve najčuvenije ulice u gradu: Ulica
kokošaka 26 i Ulica cveća.
U vezi imena prve ne mogu vam ništa reći, s obzirom na to da se u njoj definitivno ne
prodaju kokoške. Ulica kokošaka prepuna je antikvarnica u kojima se može naći sve i
svašta: od starog oružja, štitova, mačeva i šlemova, preko starih satova, ruskih uniformi,
nameštaja iz Nuristana, Kuči nošnji, starog novca... Pored antikvarnica, ovde se nalaze i
mnogobrojni šopovi, gde možete
kupiti nadaleko poznate avgani­
stanske tepihe, kožne kapute,
krzno, nakit i ostalu robu pri­
mamljivu halapljivim strancima.

U Ulici cveća nalaze se mnogo­

brojne cvećare, kao i par DVD
šopova u kojima možete kupiti
najnovije svetske naslove na pi­
ratskim diskovima, a koštaju 2,5
dolara. U istoj ulici nalazi se i
masa prodavnica sa robom koja
dolazi sa zapada (Nutela, strane
cigarete, sirevi, Barila testo i pas­
ta, goveđa šunka...), a koja ima
svoje kupce (mi, stranci) i pored
roka upotrebe koji je istekao
nekad i pre više od dve godine.

Kad pričamo o kupovini, mora

se pomenuti i Supreme mar­
ket (nešto kao fri šop) u kojem
možete nabaviti alkohol, klopu Foto 35: Opustela Ulica kokošaka posle bombaškog
i ostalu robu koja dolazi sa za­ napada

26
  Chicken street (orig.)
59
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2009.

pada), Chelsea market (isto kao Supreme, samo sa cenama dva puta višim) i italijanski
market „Cianno”, sa robom koja dolazi iz Italije (što je i logično).

Preko dana može se otići na bazar, na brdo iznad Kabula gde se nalazi grob Zair šahovog27
oca, na olimpijski stadion gde su Talibani imali običaj da izvršavaju javne egzekucije
kamenovanjem, kabulski muzej (još uvek u fazi rekonstrukcije, ali ipak otvoren za po­
setioce), kabulski ZOO (u kojem se nalazi i moj vuk sa dve ženke koje uveliko kara)...
Naročito bih preporučio grob (mauzolej) Zair šahovog oca, koji se nalazi na prelepom
mestu iznad samog Kabula, i sa kojeg možete videti čitav grad, kao na dlanu.
Kada su dani lepi i vetroviti, mnogi Avganistanci dolaze ovde da puštaju zmajeve (jedna
od njihovih omiljenih zabava), tako da je nebo bukvalno preplavljeno njima. Kad kažem
„puštaju zmajeve” mislim u stvari na takmičenje: kanap na kojem se nalazi zmaj natapa se
mešavinom vode pirinčanog brašna i izdrobljenog stakla. Jednom, kad podignete zmaja,
trudite se da se što više približite drugom zmaju i da svojim konopcem odsečete konopac
protivnika, pri čemu on gubi zmaja, kao i samu igru. Igra je kao što rekoh veoma popu­
larna, a tokom vladavine Talibana bila je zabranjena.
Tu je i Mauzolej Amir Abdul Rahmana, jednog od najdinamičnijih vladara Avganistana.
Nalazi se u Zarnegar parku, a priča se da je sedamdesetih godina bio prekriven zlatom.

Foto 36: Grob Zair šahovog oca

27
  Zhair Shah (orig.)
60
 17. 11. 2004. Pisma iz Avganistana

On je vladao do 1901. godine i poznat je po izgradnji tvrđave (citadele) koja je predstav­

ljala i kraljevsku palatu, uspešno demoliranu od strane Britanaca u drugom anglo–av­
ganistanskom ratu (1878 – 1901).
Stari gradski zid počinje od tvrđave Bala Hisara 28 , visok je 7, a debeo celih 3,7 metara.
Sama tvrđava nalazi se na proplanku i sa nje se pruža predivan pogled prema prestonici.
U njoj je, u XVI veku živeo Babur, osnivač indijske Mogul 29 imperije, a tu je u znak
protesta prema britanskoj imperiji ubijen (na kvarnjaka) i ser Louis Cavagnari, sa svojim
eskortom (septembar 1879.), što je izazvalo eskalaciju sukoba i dovelo do osvajanja Bala
Hisara.
Kao i svaki drugi grad sa pretežno muslimanskim življem, Kabul vrvi od džamija. Neke
su izgrađene nedavno, dok ostale predstavljaju veoma stara zdanja, vredna da se posete.
Gah džamija se nalazi preko puta Gazni stadiona (olimpijski stadion) i predstavlja glavnu
džamiju u Kabulu. U njoj se obavljaju službe tokom najbitnijih verskih praznika (naročito
završetak Ramazana). Započeta je godine 1893. od strane Amir Abdur Rahmana, a
završena četiri godine kasnije.
Pul-i-Kisti 30 džamija je sagrađena od strane šaha Zamana, krajem XVIII veka. Nalazi
se odmah pored najstarijeg mosta u Kabulu (tzv. Most od cigle).

Foto 37: Zmajevi nad Kabulom

28
  Bala Hissar (orig.)
29
  Moghul (orig.)
30
  Pul – i – Khishti (orig.)
61
Pisma iz Avganistana 17. 11. 2004.

Sah-Do-Samsira 31 džamija nalazi se na temeljima bogomolje izgrađene 1544. godine.

Sadašnja građevina napravljena je po želji majke kralja Amanulaha 32 . Naziv džamije u
prevodu znači „Džamija Kralja dvaju mačeva”, i iza istog se krije interesantna legenda:
priča kaže da je jedan muslimanski vojskovođa poginuo u herojskoj bici protiv hindu
snaga koje su branile svoj hram. On je predvodio konjicu, držeći u obe ruke po mač, iako
je prethodno, kod Bala Hisar tvrđave izgubio glavu. Sahranjen je blizu samog hrama, a
njegov grob danas predstavlja vrlo važno svetilište.

Obavezno obiđite mauzolej Timur šaha, sina Ahmad šah Duranija. On je bio jedan ne
tako „opušten” vladar (1772 – 1793), čijom je smrću započeo pravi politički haos, koji je i
sprečio dovršetak izgradnje samog mauzoleja. Mauzolej njegovog oca nalazi se u Kanda­
haru (posmrtni ostaci Timur šaha prebačeni su iz Kandahara u Kabul), a ovaj u Kabulu
je trebalo da predstavlja manje ili više repliku istog.

Kabul ima i nekoliko parkova, a najpoznatiji su Babur bašta, Cilsitun bašta 33 , Šar–i–
Nau 34 park...

Ukoliko je sigurnosna situacija zadovoljavajuća, može se otići van Kabula i posetiti Bam­
jan 35 (čuvene rupe u brdu, koje bi trebalo da predstavljaju ostatke statua Bude, uništenih
za vreme Talibana), Salang pass (nalazi se na nekih 3.363 metara nadmorske visine, na
putu ka Mazar-i-Šarifu), Pančir36 valley (dolina iz koje dolazi veliki vođa revolucije protiv
Talibana, rahmetli Masud 37 )...

Statue Bude napravljene su krajem III, ili početkom IV veka nove ere. Statua malog
Bude (bila) je visoka 38 metara, a osnova joj je bila izgrađena od specijalne vrste peščanog
kamena. Na tu osnovu dodat je gips, koji je na kraju oslikan. Luk u kojem su se figure
nalazile, bio je oslikan ikonama, koje su kombinovale simbolizam Grka, sasanske Persije
i Indije. Scena predstavlja kosmičko otelotvorenje Bude, koji evoluira iz sunca u želji da
obasja svet totalnom spoznajom (ovo čak i ne kapiram šta znači – preveo sam iz knjige
Nensi Dupre i ona je ta pametnica, a ne ja!). U samim lukovima iza statua nalazi se kom­
pleksan splet pećina i monaških ćelija, u kojima i dan-danas žive stanovnici Bamijana.
Veliki Buda beše visok 55 metara i pretpostavlja se da je završen početkom VII veka.
Mogao bih napisati celu knjigu samo o ovoj, jednoj od najlepših građevina čovečanstva,
ali, umesto toga, zaustaviću se ovde i ostaviti vas u totalnom neznanju.

31
  Shah – Do – Shamshira (orig.)
32
  Amanullah (orig.)
33
  Chihlsitoon (orig.)
34
  Shahr – i – Now (orig.)
35
  Bamyan (orig.)
36
  Panchir (orig.)
37
  Massoud (orig.)
62
 17. 11. 2009. Pisma iz Avganistana

Ljubitelji najvažnije sporedne

stvari na svetu – fudbala (za
one sa hrvatskog govornog
područja: nogomet), okupljaju
se petkom ujutro na ISAF sta­
dionu, gde se u 9 sati odigrava
utakmica između NVO i ISAF
tima. Prvo se krenulo u 10, s
obzirom da svi „humanitarci”
četvrtkom uveče zaginu na
već pomenutim žurkama, tako
da pre 10 nisu sposobni ni da
razmišljaju, a kamoli da igraju
fudbal. Posle nekoliko debaka­
la koje su ISAF-ovci doživeli
na startu (ponosni autor ovih
pisama igra centarfora i redov­
no postiže eurogolove), vojna
đubrad nam prodadoše žvaku
da moramo da promenimo ter­
min i da krenemo sa igrom u
9. Od tada nam sreća okrenu
leđa, a ponosni autor ovog tek­
sta nije mogao da se sastavi sam
Foto 38: Ostaci statua Bude u Bamijanu
sa sobom, s obzirom da je teško
igrati veliki fudbal (11 protiv 11),
trčati k’o lud, a usput, u ruci nositi šolju sa kafom. U početku smo igrali protiv Engleza,
koji su opravdali naziv fer plej fudbalske nacije, igrajući izuzetno čist fudbal, bez grubih
startova. Kad oni napustiše bazu, dođoše ludi Rumuni, koji više gledaju kako da ti po­
lome noge, nego da daju gol. Ipak, poslednji put smo ih odrali 7:2, tako da će ih to naučiti
pameti (prethodne noći nisam imao nikakav parti, te sam se fino naspavao i roknuo im
dva gola).

Ostale aktivnosti: odbojka petkom popodne u bašti NVO AINA, skvoš u UNICA, je­
beni golf, bazen u UNICA i salsa večeri kod Kiran na gajbi.

63
Herat
9. jul 2005.

Po dolasku u Avganistan (januar 2003.) bezbednosna situacija u poređenju sa ovom

današnjom bila je mnogo bolja, što je omogućavalo NVO da imaju svoje kancelarije
širom Avganistana, sa prilično velikim brojem internacionalaca. Ovo je bitno za našu
priču, s obzirom da je društveni život internacionalaca u gradovima kao što su Kandahar,
Džalalabad, Herat ili Mazar-i-Šarif u mnogo čemu zavisio od broja ljudi koji rade u nevla­
dinim organizacijama ili UN agencijama, kao i o njihovoj starosnoj dobi. Već tokom 2003.
u većini gradova nije bilo preporučljivo zujati naokolo i izigravati turistu, s obzirom da
se situacija zakuvavala iz meseca u mesec. Samim tim, sve se svodilo na žurke četvrtkom
i (po koji put) odlaske na večere kod lokalnog stanovništva (pretežno onog koje radi sa
vama). Unapred napominjem da nisam video neke od bitnijih gradova Avganistana, pa ću
vam samo preneti priče koje sam čuo od drugih, ne bih li vam dočarao delić atmosfere.

Džalalabad
Najbolje je da počnem sa gradom u kojem sam proveo dobrih godinu dana. Džalalabad je
osnovan 1570. godine od strane mogulskog imperatora Džalaludina Akbara 38, nalazi se na
oko pola puta od Kabula do Pešavara (4 sata vožnje do Kabula i tri sata vožnje do Pešavara)
i predstavlja administrativni centar provincije koja se naziva Nangarhar, a koja je jedna
od najrazvijenijih u državi (naravno, posle Herata). Ovo „najrazvijenija” je relativan po­
jam, s obzirom da pričamo o najbogatijima među najsiromašnijima! U svakom slučaju,
blizina Pakistana i put koji ga povezuje sa Kabulom, doveli su do toga da Džalalabad
predstavlja bitan ekonomsko-trgovački centar cele istočne regije. S većinskim Paštunskim
stanovništvom (99%), Džalalabad predstavlja jednu rigidnu i ne tako fleksibilnu sredinu
za novotarije koje dolaze sa zapada. I pored toga, ne bi bilo fer a ne priznati da grad
poseduje neverovatnu količinu bilijarskih stolova (ludi su za bilijarom), nekoliko video
klubova, u kojima možete naći najnovije naslove bolivudske (indijske) produkcije, kao i sve
naslove omiljenih paštunskih junaka sa one strane bare: Švarceneger, Van Dam, Stalone...
Ispod tezge se može naći i pornografija koja je u Avganistanu strogo zabranjena, ali uvek
prisutna. Da se kultura ne zaustavlja na holivudskim hitovima Stalonea, govori i podatak

Jalaluddin Akbar (orig.)

38

64
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

da se svake godine u Džalalabadu organi­

zuje Mušaira 39 ili kongres pesnika, koji se
održava u vreme cvetanja narandže.

Šta videti ukoliko se zateknete u

Džalalabadu? Pored nekoliko interesant­
nih stvari, kao sto su Kraljeva zimska pal­
ata, razvaljena kako od bombardovanja,
tako i od velikog skandala koji je izbio
zbog toga što je kralj Amanulah rešio da
ukloni veo sa glave svoje žene, kraljice
Soraje40; veliki gradski park, podeljen na
muški i ženski deo; Guvernerova palata;
deo grada koji se naziva Farm Hada, a
koji je izgrađen od strane Rusa za vreme
okupacije, jedan od lošijih bazara...

Ali, glavnu zabavu predstavljaju oku­

pljanja četvrtkom uveče, u jednoj od kuća Foto 39: Fotograf u Džalalabadu
(džalalabadski bazar)
internacionalaca. Nažalost, njih je sve
manje i manje, tako da poslednje pola go­
dine možemo reći da je život u Džalalabadu poprilično dosadan. Za one koji ne podnose
visoke letnje temperature, koje vladaju gradom od maja pa sve do oktobra, prisutna su i
tri bazena u kojima se možete rashladiti po završetku radnog vremena. Prvi (i najveći) se
nalazi u UNICA, i poznat je po tome što se može ući samo ako se plati dva dolara. UN
osoblje rešilo je da ojadi internacionalce (radnike NVO), bez obzira što bazen uglavnom
zvrji prazan! U svakom slučaju, i pored ovoga, internacionalci se redovno okupljaju pet­
kom i igraju omiljenu „igru”, koja se zove „džalalabadski vaterpolo”. Igra se u plićem delu
bazena, igrači su podeljeni na dva tima, a cilj je dati gol protivničkoj ekipi, uz korišćenje
svih (ne)dozvoljenih sredstava koja vam padnu na pamet. Interesantno je napomenuti da
u ovoj igri ravnopravno učestvuju i članice lepšeg pola, koje nas izgrebu po faci, udaraju
kolenom u jaja ili koriste neku drugu prljavštinu, čim za to dobiju šansu. Ostala dva ba­
zena zahtevaju od nas poprilične društvene sposobnosti – ušlihtavanje vlasnicima. Prvi
se nalazi u zgradi Međunarodnog crvenog krsta (ICRC), dok je drugi u kući iznajmljenoj
od strane nekoliko radnika UN i koja se naziva Zulu haus.

Za one koji planiraju da ostanu duže u Džalalabadu a imaju problema sa kuhinjom, tu

39
  Mushaira (orig.)
40
  Soraya (orig.)
65
Pisma iz Avganistana 9. 7. 2005.

Foto 40: Razbijena ekipa „iz ćoska” na UNICA bazenu

je i gospođa Stana (udata za gospodina Amirija41), koja živi u Avganistanu duže od 20

godina. Upoznali su se u Beogradu dok su studirali na Poljoprivrednom fakultetu. Za
vreme Nadžibulahove42 vladavine (era komunista), Amiri je bio zamenik ministra poljo­
privrede, dok je Stana šljakala u našoj ambasadi. Danas žive u Džalalabadu i s obzirom da
je Stana iz Kikinde i da sjajno kuva, uvek će vas obradovati nekim našim specijalitetom.
Likovi su do jaja i toplo preporučujem da ih posetite. Stanuju u ulici u kojoj živi i čuveni
policijski komandant Gul Karim43,
pedeset metara od UNICA, tako da ih
ne možete promašiti.

Pored Stanine kuhinje, u Džalalabadu

se nalazi i novootvoreni restoran „Kon­
tinental”, u kojem možete naručiti picu,
hamburger ili kinesku hranu. Klopa
nije ništa naročito, ali posle šest mes­
eci boravka ovde, verujte da će vam
više nego prijati! Pored ovog, u gradu Foto 41: Kod Amirija i Stane (Džalalabad, Uskrs
ćete naleteti na mnoštvo nacionalnih 2003.)
restorana sumnjivog higijenskog sta­

41
  Amiri je preminuo 2005. Moje saučešće Stani, koja me zajedno sa Amirijem prihvatila kao
svoje dete i uvek mi bili pri ruci, kad god mi je nešto trebalo.
42
  Najibullah (orig.)
43
  Gul Qarim (orig.)
66
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

tusa i još lošije hrane!

Za odsedanje, preporučujem šlihtanje kod internacionalaca, koji na kraju neće imati srca
da vas odjebu, a u najgorem slučaju tu su i dve oficijelne opcije: UNICA guest house (ona
sa bazenom) u kojoj možete odsesti za 60 dolara po danu ili Spin Gar44 hotel u kojem su
cene manje-više iste kao u UNICA. Oba objekta imaju oružano obezbeđenje, tako da
nema zime.

Za kraj, poslastica za ljubitelje egzotičnih mesta: U distriktu koji se naziva Gošta45, na­
lazi se selo Ganda Gar46, ili u prevodu „Prljava rupa”! Zamislite kakvo je to selo kad su
mu Paštuni, koji nisu baš prvaci sveta u higijenskim navikama, dali ovako egzotično ime!

Kandahar
Svaki put kad bih zapalio za ovaj grad, ekipa iz Beograda bi mi slala pisma setne sadržine
tipa: Blago tebi, ideš u Kandahar... i koja su me prilično bacala u rebus! Onda saznah da
se jedan od beogradskih fensi kafića zove „Kandahar”, tako da je upravo on razlog cele
fame, koja se diže oko svetskog proizvođača prašine broj jedan – Kandahara.

Kandahar je najveći grad u južnom Avganistanu, rodni grad predsednika Karzaija i na­
lazi se na četiri sata vožnje od Kabula i dva i po sata vožnje od Kvete47, prvog većeg grada
u Pakistanu. Postoje dve verzije priče o tome ko je osnivač Kandahara: po prvoj, sagradio
ga je Aleksandar Veliki, po kojem nosi i ime (Aleksandar – Ksandar – Kandahar), dok
je po drugoj tvorac bio Ahmad šah Durani, 1761. godine. Ne zna se da li je grad zaista
dobio ime po Aleksandru Velikom, ali se sa sigurnošću zna da je ovaj koristio Argandab,
mesto u blizini, kao odmorište za svoju osvajačku armiju, koju je činilo trideset hiljada
ljudi, sa sve slonovima.

Grad je bio okružen visokim i debelim zidinama, sa šest glavnih kapija. Imao je izuzetan
logistički značaj za Duranijevu vojsku, jer se nalazio na putu ka teritorijama koje je
planirao da osvoji (Hindu Kuš 48, Herat, Bamijan, Balk49, Kunduz...), a u povratku je
predstavljao odmorište, na putu ka rodnoj Indiji. Iako željan kuće, ovaj ratnik je Kanda­
haru posvetio sledeće stihove:

44
  Spin Ghar (orig.)
45
  Goshta (orig.)
46
  Ganda Ghar (orig.)
47
  Quetta (orig.)
48
  Hindu Kush (orig.)
49
  Balkh (orig.)
67
Pisma iz Avganistana 9. 7. 2005.

I nakon što sve zemlje osvojim na svetu

Tvoje prelepe bašte zaboraviti neću

Kad se setim tvojih prelepih planina

Zaboravim na sjaj trona što me u Delhiju50 čeka...

Uvek po povratku u Kandahar, kralj Durani bi nekoliko nedelja posvetio odsecanju glava
onima koji su kovali zavere protiv njega dok je bio u ratnim pohodima. Zbog tog detalja
(a i nekih drugih razloga), kasniji kralj, Abdur Rahman Kan, u šali je znao da Kandahar
zove „Jagistan” („Zemlja nepokorenih”), a poznati antropolog Luis Dupre 51 kaže: „Nije­
dan Paštun ne voli da bude potlačen od strane bilo koga, naročito ne onog ko je iz drugog
plemena, podplemena ili čak druge podplemenske sekcije (familije)...”

Ako se vratimo u noviju istoriju, odmah posle pada talibanskog režima, Kandahar je
imao gomilu problema vezanih za bezbednost, s obzirom na to da je predstavljao jedno
od najjačih uporišta ovog ekstremističkog pokreta. Interesantno je i to da je Kandahar
rodni grad avganistanskog predsednika Karzaija, a vrhunac je da ćete ovde naleteti i na
fotografije bivšeg „crvenog” predsednika Nadžbulaha, tako da će vam cela ova zavrzlama
proizvesti dodatne glavobolje vezane za razumevanje političke situacije na jugu zemlje.

Pored toga što je ovo jedno od najasfaltiranijih mesta u Avganistanu (jebi ga, predsednikov
rodni grad), malo toga možete videti, s obzirom da bezbednosna situacija ne dozvoljava

Foto 42: Baja „humanitarac” iz Ronco bara na svom rad(t)nom zadatku

  Nju Delhi, prestonica Indije

50

  Lous Dupree (orig.), antropolog (1925 – 1989) i pisac knjige „Afghanistan”, izdate 1980.
51

godine.
68
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

šetnje. U svakom slučaju, pored osiromašene kulturne baštine grada, toplo preporučujem
odlazak u Ronko bar, koji drže baje što rade za privatnu deminersku firmu. Ukoliko niste
pri lovi a voleli biste da cugnete, pojavite se u baru sa bar jednom pripadnicom lepšeg
pola, i ona će vam (budite u to uvereni) omogućiti da celu noć pijete na račun kuće. U
isto vreme, vaša koleginica će „uživati” u maltretiranju od strane likova koji posećuju
bar i koji će pokušavati da joj objasne kako oni nisu špijuni, ubice ili nešto treće, nego
čistokrvni humanitarni radnici, koji eto izgledaju kao da su juče izašli sa robije.

Pored ovog, u igri je i privatni bar sa bilijar stolom u UNHCR kući, a da biste to ko­
ristili morate se ušlihtati likovima koji tu žive. Najbolje je da krenete od osobe koja se
zove Marin i potiče iz Prištine. Balkanske veze još uvek nisu omanule! Sve osim ove dve
opcije, jednako je nula!

Ukoliko imate šansu da prođete okolinom, spičite do najveće pustinje na jugu Avgani­
stana, koja se naziva Zare Dašt 52 (Žuta pustinja) i u kojoj se nalazi najveći kamp interno
raseljenih lica u tom delu zemlje. U kampu živi pedeset hiljada ljudi, pretežno Paštuna (i
nešto Kučija), koji su jedva uspeli da spasu žive glave bežeći sa severa zemlje posle pada
talibanskog režima. Naime, postojala je velika opasnost od osvete Uzbeka i Tadžika
nad Paštunima, ali su ovi to skontali na vreme i dali se na put. Ostatak ljudi koje ćete
tu zateći pretežno su nomadi (Kuči), koji su morali da se povuku ka jugu, jer im je suša
pobila stoku.

Foto 43: Zare Dašt, kamp za interno raseljena lica

Interesantno je videti i novonastali grad (još uvek u izgradnji), nazvan Habibi siti, a
koji je u privatnom vlasništvu policijskog komandanta Habibija. Majstor je uzeo parče
zemlje, proglasio ga gradom (nazvao po sebi!) i krenuo da gradi „infrastrukturu”. Nešto
kao ona igra „Age of Empires”! Prvo šoping centar, zatim džamija, onda malo bunara

52
  Zhare Dasht (orig.)
69
Pisma iz Avganistana 9. 7. 2005.

sa vodom, i na kraju kuće!

Raspitaću se koliko košta je­
dan plac u Habibi sitiju pa ću
vam javiti.

Ono što sigurno treba posetiti

je svetilište (Da Kherka Serif
Ziarat 53) u kojem se nalazi
jedna od najvažnijih relikvija
islama: kerka, ili u prevodu
„Muhamedov ogrtač”. Sam
ogrtač je napuštao svetilište
Foto 44: Kandaharske peščane oluje
u izuzetnim trenucima, a
moderna istorija pamti dva:
tridesetih, u toku velike epi­
demije kolere i za vreme Tal­
ibana. Tada je Mula Omar54,
njihov lider, uspeo da izazove
incident ogrnuvši se ovom
svetinjom i izjavljujući da je
on „princ islama”!

Ukoliko imate vremena (i

pouzdanog vodiča) obavez­
no obiđite i sledeća mesta:
Mauzolej Ahmad šah Dura­
Foto 45: Prašina u Kandaharu
nija, oca Avganistana, koji je
vladao u periodu 1747 – 1772.
Mauzolej se praktično nalazi u samoj blizini svetilišta. Kao što rekoh, u to vreme Kan­
dahar je bio avganistanska prestonica, pa se zato mauzolej i nalazi tu. Unutrašnji dizajn
mauzoleja je poprilično spartanski, sa ukrasnim tepisima na mermernom podu. Sarkofag
je takođe od mermera, ukrašen zlatno-plavim satenom, pored kojeg je sto sa kuranom,
šlemom i štitom, koji su pripadali kralju Ahmadu.

Šilzina 55 ili „40 koraka” predstavlja 40 stepenika uklesanih u litice brda na zapadnoj
strani Kandahara, a vode do neke vrste pećine (ćelije), koju čuvaju dve lavlje statue. Ra­

53
  Da Kherqa Sherif Ziarat (orig.)
54
  Mullah Omar (orig.)
55
  Shihlzina (orig.)
70
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

nije sam čuo priču da sama građevina potiče iz praistorije, čak se govorilo i o tajnom
gradu koji se nalazi unutar samog brda, sa jezerom koje ga okružuje, ali istina je potpuno
drugačija: građevina je napravljena 1531. godine po želji osvajača Kandahara, Babura, a
neimar beše njegov sin, Mohamad Kamran Babur.

Pored ovoga, vredi videti i svetilište koje se nalazi u severnom delu Kandahara. Posvećeno
je Hazratji Babi, žitelju ovog grada pre nekih 350 godina i okruženo je grobovima svih
kandaharskih vladara (serdara) što njime upravljaše u prvoj polovini XIX veka: Kohendil
kan 56, Merdil kan 57, Šerdil kan 58, Purdil kan 59 i Ramdil kan60.
Za kraj, upozorenje astmatičarima! Blizina pustinje i stalni vetrovi koji duvaju ka Kan­
daharu, čine ovaj grad neverovatno prašnjavim. Ukoliko imate problema sa respiratornim
sistemom, obavezno zaobiđite Kandahar.

Mazar-i-Šarif
Ovaj grad, centar Balk provincije, najprljaviji je grad u kojem sam do sada boravio! Nalazi
se na svega sat vremena od uzbekistanske granice (sever Avganistana) i na oko pet sati
vožnje od Kabula (u letnjem periodu). Zimi je put u većini slučajeva zatvoren, zbog snega
na prevoju Salang Pas. Pre prvog odlaska u Mazar-i-Šarif bio sam neverovatno ushićen,
očekujući da vidim bog zna šta! Ni danas mi nije jasno kako sam uspeo sebi da stvorim
čitavu famu o ovom gradu. No, šta je tu je.

Pozitivna strana Mazara je što u nje­

Foto 46: Ludo zezanje na ringišpilu u Mazaru i
Šarifu
mu živi i radi preko sto internacio­
nalaca, tako da je društveni život „na
visini”! Internacionalci su osnovali i
svoj „Social club”, u koji, da biste se
učlanili, morate imati dobru volju,
zdravu jetru i da se učipite 50 dolara
svakog meseca. Te pare se stavljaju na
gomilu, a onda se pali za Uzbekistan,
gde se može kupiti alkohol. Piće se
skladišti u kući i kojoj žive radnici
IRC-a, a odatle se svakog četvrtka

56
  Kohendil Khan (orig.)
57
  Merdil Khan (orig.)
58
  Sherdil Khan (orig.)
59
  Purdil Khan (orig.)
60
  Ramdil Khan (orig.)
71
Pisma iz Avganistana 9. 7. 2005.

prevlači u prostor NVO koja organizuje žurku! Što se tiče izbora pića, cuga se uzbeki­
stanska votka ili još čuvenije pivo baltika. Baltika je poznata po tome što je ima deset
različitih vrsta. Od baltike 0, pa sve do baltike 9. Baltika 0 ima 0% alkohola, a čisto da bi
vam dočarao efekat konzumiranja baltike 9, reći ću da je baltika 3 nešto kao standardno
pivo na Balkanu (4,4% alkohola). Od pet flaša baltike 9 bićete komirani, a sutradan,
boleće vas glava k’o pčelarskog pomoćnika! Radi što boljeg ugođaja, čisto da vam kažem
i to da su flaše isključivo zidarske (po’ litra)!
Još jedna dobra strana Mazara je bezbednost. Situacija je prilično mirna, tako da se
možete prošetati i gradom i bazarom. Bazar je do jaja i u njemu možete naći čuvene av­
ganistanske ćilime (uzbekistanskog dizajna) i tepihe, po cenama duplo nižim nego u Ka­
bulu. Jedan od najinteresantnijih tepiha je čobi61 dizajna (pogledaj fotografiju 47). Odli­
kuje ga materijal kojim je rađen, a to je ručno češljana vuna, farbana isključivo prirodnim
bojama. Kad rukom pređete preko tepiha koji su rađeni mehanički češljanom vunom,
uočićete da su vlakna tanka, ravna i prava. U slučaju čobi tepiha, vlakna su izuzetno de­
bela i uvijena – podsećaju na ovčiju vunu. Pored toga, vuna bojena prirodnim bojama ne
upija boju jednako, te se vide prelivi. Sve ovo tepihu daje unikatan izgled i čini ga jednim
od najlepše dizajniranih u Avganistanu.
U samom centru bazara nalazi se restoran „Pamir” sa sjajnom klopom i zadovoljavajućom
higijenom. Odmah u sledećoj, paralelnoj ulici je moj omiljeni šop u kojem se mogu kupiti
strane cigarete, kafa, italijanska pasta... Jedino upozorenje je po pitanju roka upotrebe!
Nemojte ga čitati, jer ćete se uplašiti! Moj rekord predstavlja tegla nutele kojoj je rok
upotrebe istekao u avgustu 2002.

Foto 47: Tepih klasičnog čobi dizajna

61  Chobi (orig.)

72
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

Od ostalih sadržaja, obavezno obiđite glavnu gradsku džamiju, koja je ujedno i svetilište
Hazrat Alija, koji beše oženjen kćerkom proroka Muhameda. Ubijen je 661. godine u
Iraku a sahranjen u Kufi, blizu Bagdada. Legenda kaže da su građani Kufe, plašeći se os­
vete i skrnavljenja groba, stavili njegov leš na leđa bele kamile i pustili je da ode. Kamila
je stigla do Mazara i tu umrla, a njegovo telo je ponovo sahranjeno. Džamija je veoma
lepa, sa još lepšim parkom koji se prostire svuda naokolo.
Mazar-i-Šarif je nekada bio prestonica „turkmenistanskog Avganistana” (1866). Kao
bitno mesto ovog dela centralne Azije, beše izložen nemilosti raznih osvajača, poput
Džingis Kana, timuridskog sultana Huseina Baikara62...
Grad je poznat i po rivalitetu između dva lokalna „boga”: Ata i Dostuma. Oni predstav­
ljaju „sve i svja” u Mazaru, a imaju i svoje lokalne TV. Inače, kad ste već tu, skoknite i
do Šibergana63, rodnog grada generala Dostuma. Grad je poznat i po tome što ima preko
dvadeset fudbalskih klubova! U centru se nalazi fudbalski stadion, a odmah iza njega,
na nekih 300 metara, i Dostumova kuća koja više liči na šoping centar! Ogromna i sva u
staklu (naravno u boji)!

Maimana
Maimana je grad na severu, skoro na tromeđi Avganistana, Turkmenistana i Uzbeki­
stana, i centar je provincije Fariab64, jedne od meni najdražih. Po pisanju arapskog geo­
grafa i istoričara Jakuta (XIII vek), Maimana je osnovana od strane Izrailjaca, koje je iz

Foto 48: Ulaz u gradski park (Miamana)

62
  Hussein Baiqar (orig.)
63
  Shibergan (orig.)
64
  Faryab (orig.)
73
Pisma iz Avganistana 9. 7. 2005.

Jerusalima poslao Nabukadnezar. Krajem XIX veka je predstavljala jedan od najvećih

uzbekistanskih gradova (pod uticajem Uzbek kanova) u tom delu Avganistana. Danas,
sa oko 60.000 stanovnika (ovo su poprilično neprecizni podaci, s obzirom na to da je
poslednji popis stanovništva obavljen 1979. godine), predstavlja jedno od siromašnijih
mesta u državi, ali u isto vreme i jedno od najbezbednijih, sa neverovatno miroljubivim
i srdačnim žiteljima. Kao i u drugim gradovima severa, svi su ludi za fudbalom, tako da
„lajt motiv” Maimane predstavlja centralni gradski park sa nekoliko velikih fudbalskih
stadiona na kojima se po ceo božiji dan piči fudbalica.
Jedini način da dođete do Maimane (pored redovne avionske linije iz Kabula) jeste iz Mazar-
i-Šarifa – prolazeći kroz Šibergan, Leila Dašt65 (čuvenu severno-avganistansku pustinju) i
Širin Tagab. Ukupno nekih devet sati puta po najgorim rupama koje možete zamisliti.
Pravi je spektakl videti Leila Dašt, pustinju koja je dobila ime (kako legenda kaže) po
princezi Leili, koja je bila zaljubljena u momka što beše ispod njenog socijalnog (i ekonom­
skog) statusa. Njeni roditelji nisu želeli ni da čuju za to i odmah su zabranili Leili da se viđa
s njim (o udaji i da ne sanja). Jedne noći, Leila je s tim likom pobegla od kuće, a znajući da
su prekršili sve zakone tog (a bogami i ovog) vremena, morali su da se sakriju negde gde ih
niko nikada neće naći. Izbor je pao na pustinju u kojoj su živeli (kao u holivudskim film­
ovima) srećno i berićetno do kraja života. Zbog ove legende, i u čast Leile i njene ljubavi
koja nije poznavala i priznavala nikakve zakone, pustinja dobi ime Leila Dašt.

Nego, da se vratim na Maimanu; ovo je grad u kojem ste prilično bezbedni i (čak) možete
upražnjavati redovne višečasovne šetnje, a da se ne osećate „marsovcem” u kojeg svi živi

Foto 49: U Leila Dašt pustinji

  Leila Dasht (orig.)

65

74
 9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

na ulici bulje. Ljudi su izuzetno prijatni i „najgore” što možete očekivati je da vas gazde
raznoraznih prodavnica ponude čajem i keksom, ne bi li imali priliku da razmene sa
vama po koju reč na (lošem ali ipak razumljivom) engleskom. Grad je poznat i po parku,
u kojem se na svakih pedesetak metara nalazi zvučnik sa kojeg piči program lokalne radio
stanice. Ono što će vas zaista baciti u konfuziju jesu ostaci „starih vremena” (iz perioda
sovjetske okupacije), vidljivi na svakom koraku. U centralnom delu parka nalazi se neka
vrsta brdašceta (uzvišenja), gde su još vidljivi ostaci starog restorana, koji se nalazio na
samom vrhu i sa kojeg se prostirao predivan pogled na ceo grad. Sa leve strane nalazi se
rupčaga puna kojekakvih govana i otpada, a pre 25 godina predstavljala je pravi pravcati
bazen, u kojem su se kupali uticajniji žitelji Maimane i porodice sovjetskih oficira koji su
tu službovali. Ulice su kompletno neasfaltirane tako da se tokom zime (kad je Maimana
prekrivena snegom) morate kretati u ribarskim čizmama!
Internacinalna scena svodi se na svega desetak (ali prilično ludih) radnika koji ug­
lavnom šljakaju za IOM, UNHCR, UNAMA i INTERSOS. Kuriozitet predstavlja
jedna nemačka porodica koja živi u Maimani sa sve šestoro dece. Žurke su (naravno)
četvrtkom uveče, a policijski čas (koji ovde niko ne poštuje) počinje u deset uveče i traje
do pet ujutro. Za spavanje preporučujem rezidenciju radnika INTERSOS-a u kojem
ćete dobiti sobu za džaba i imati priliku da provedete ugodne večeri sa mojim „vukovima
iz Maimane” – Majklom i Serđom. Momci su do jaja. Uvek spremni za šale i doskočice.
U ostale interesantne stvari spada i selo Đuma66 Bazar, koje se nalazi na pola sata od
Maimane, i u kojem se petkom igra jedan od najvećih buškaši mečeva u Avganista­
nu (učestvuje i do 200 konja). Inače, igralište je livada na kojoj se sade lubenice tako
da sezona buškašija počinje posle sezone lubenica. Ukoliko imate vremena da obiđete
okolna sela u distriktima Almar i Kai­
zar67, iskoristite šansu da kupite ćilim
koji se proizvodi u ovom delu Fariab
provincije. Nije kvalitetan kao oni
sa zapada Avganistana, ali u svakom
slučaju predstavlja jednu od glavnih
odlika ovog kraja. Dizajn je živopisan
a cene izuzetno niske, s obzirom na to
da imate šansu da se cenkate direktno
sa proizvođačima. Ćilim površine šest
kvadratnih metara košta maksimalno
do sto dolara.
Foto 50: Maimana ćilim

66
  Juma (orig.): u prevodu: petak
67
  Qaisar (orig.)
75
Herat
16. februar 2006.

Herat
Grad u kojem živim i radim od juna 2005. drugi je po veličini u Avganistanu. Nalazi se
na zapadu zemlje, na tromeđi Avganistana, Turkmenistana i Irana, ili na dva dana vožnje
od Kabula (relativan podatak, koji više govori o kvalitetu puteva nego o kilometrima
udaljenosti) i predstavlja glavni grad Herat provincije. Do iranske granice ima oko 2,5 a
do turkmenistanske dva sata vožnje. Ima savršenu infrastrukturu i ubedljivo je najrazvi­
jeniji grad Avganistana (parkovi, zelenilo, struja, voda, asfalt, škole, bolnice...). Najveća
zasluga za sve pripada Ismail Kanu68, gospodaru rata, koji je poznat i pod pseudonimom
„Lav iz Herata”, a koji je držao grad pod svojom „upravom” sve do septembra 2004. go­
dine. Baja je kontrolisao sve granične prelaze u toj regiji i uzimao reket, pardon, takse
svim kamionima koji ih prelaze. U prevodu: dnevna zarada ovog čike iznosila je i do
nekoliko miliona dolara! I pored toga, lokalno stanovništvo ga je obožavalo69 i poginulo
bi za njega. Razlog je jednostavan: u zamenu za ovako lep posao koji ima, Ismal Kan im
je dao neverovatnu slobodu i bezbednost na ulicama, kompletnu infrastrukturu, park­
ove, škole... Žene se kreću slobodno (sa burkama, naravno), imaju škole i univerzitet i
nisu toliko „potlačene” kao one nesrećnice koje žive u gradovima sa većinskim Paštun
stanovništvom. Kada je počeo da preteruje (čitaj: pošto im je konačno pukao film), vlada
Avganistana ga je smenila sa te funkcije, ali da bi se zadovoljile sujete svih učesnika u
ovoj igri, njemu je odmah ponuđena pozicija ministra za rude, energetiku i šta ti ja sve
znam. Na taj način, on nije izgubio ugled kod svojih ljudi, a država je zaustavila krađu.
Da bi ipak stvari bile jasne i da bi se videlo ko je ko, Ismail Kan je za kraj (12. septembra)
organizovao „spontano okupljanje naroda” i spalio sve kancelarije UN i NVO agencija
koje su se nalazile u Heratu. Pedesetak internacionalaca je jedva uspelo da izvuče žive
glave tog dana. Znam šta hoćete da pitate, a odgovor je sledeći: kad god treba da se
donese odluka, za koju se unapred zna da neće biti prihvaćena „od srca”, i da će narod
burno reagovati, država stavi u prvi plan UN agencije. Na taj način najebu oni ni krivi ni

26
  Ismail Khan (orig.)
69
  Ovaj komentar (kao i ostali koje sam do sada dao) može izazvati različite reakcije ljudi koji
su proveli neko vreme u Heratu i Avganistanu. S toga bih još jednom napomenuo da svi ko-
mentari predstavljaju moje lično mišljenje i reflektuju utiske koje sam ja stekao boraveći ovde i
razgovarajući sa ljudima.
76
 16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

dužni. Isto je bilo i sa izborima! Džabe se trubilo o tome da su izbori „lična stvar Avgana”
i da je uloga UN i ostalih u tome da im omogući uslove u kojima će imati mogućnost
da izaberu one koji su to i zaslužili. Država je na svoj, jedinstven način uspela da pre­
baci krivicu na međunarodne organizacije i to tako perfidno da su se čak i oni koji su se
kandidovali za poslanike (a izgubili) okupljali ispred UN kancelarija i protestovali zbog
ovog ili onog... I pored svega ovoga, Herat važi za jedan od najmirnijih gradova u zemlji,
sa izuzetno malim (skoro nikakvim) uticajem Talibana. S vremena na vreme, oni izvedu
poneku akciju tako što dođu iz drugih provincija i odrade posao po principu „udri i beži”.
Talibani ovde nemaju podršku naroda i toga su itekako svesni.

U gradu trenutno egzistira masa nevladinih organizacija (NVO) i više UN agencija. Sve
u svemu, puno mladih humanitaraca koji se svakog četvrtka okupljaju u jednoj od kuća i
dobrano zezaju. U gradu je aktivan i tzv. „pokretni bar” 70. Cela stvar funkcioniše ovako:
s obzirom da je u Heratu teško doći do alkohola, skoro je nemoguće napraviti žuraju i
pozvati masu ljudi, a da pri tom budete sigurni da ćete ih i dobro napojiti. Ekipa se orga­
nizovala tako da alkohol stiže „tajnim kanalima” iz Kabula, a ukoliko želite da napravite
žurku, dovoljno je pozvati ljude iz pokretnog bara koji će dovući alkohol na vašu gajbu i
tu ga prodavati po veoma niskim cenama (svako piće je dva dolara). Zarađene pare služe
za kupovinu pića za sledeći parti, a višak love stavlja se u posebnu kasu. Na kraju godine,
članovi Mobil bara ili kako oni to zovu „Social Club Princess Leah”, šalju izveštaj svima
o tome koliko se zaradilo i kako će se kinta utrošiti. Lova najčešće odlazi hendikepiranoj
deci i deci bez roditelja, odnosno organizacijama koje ih pomažu. Pored pokretnog bara,
u gradu egzistiraju i dva privatna „fiksna” bara: jedan u WFP 71 hausu, a drugi u ICRC72
hausu. Pored bara, ICRC ima u okviru svog objekta bazen i saunu. Bazen je otvoren (za
one koji ne rade za njih) petkom i subotom. Za razliku od bazena, jedini način da koris­
tite saunu jeste da se uvučete u dupe nekom od radnika pomenute organizacije.

Kad smo kod alkohola i kako ga nabaviti na što jednostavniji i bezbolniji način, moram
napomenuti i prisustvo ISAF snaga (italijanske i španske trupe), koje u okviru svoje vojne
baze imaju i PX (ili dragstor – jebem li ga, ne znam bolji prevod). Kako kupiti alkohol
u vojnoj bazi? E pa ovako: pri dolasku u Herat, kad se po prvi put pojavite u italijanskoj
bazi, morate se prijaviti kod oficira zaduženog za strance (civile) i popuniti „zahtev za
izdavanje knjižice za kupovinu alkohola”. Ona vam omogućava nabavku sledećih „proiz­
voda”: četiri litre vina, trideset konzervi piva i jedan litar žestine. To je količina odobrena
za jedan mesec, a sa ovom praksom počelo se u oktobru 2005. Pre toga se moglo kupiti
koliko god hoćeš. Na pitanje zašto su uvedena ograničenja, postoje dva odgovora: po

70
  Mobile bar (orig.)
71
  World Food Programme (UN Svetski program hrane)
72
  International Committee Red Cross (Međunarodni komitet crvenog krsta)
77
Pisma iz Avganistana 16. 2. 2006.

priči italijanske vojske, neko od nas inter­

Foto 51: Žurka u Heratu, na temu ’70-ih
nacionalaca kupovao je alkohol i prepro­
davao/poklanjao Avganima. A s obzirom
da je stanovnicima Avganistana upotreba
alkohola zabranjena, ovo je bio način da se
to zaustavi. Priča internacionalaca-civila
razlikuje se u „određenim detaljima i sit­
nicama” od one koju šire Italijani. Po njoj,
italijanska vojska se toliko razbijala od
alkohola (u okviru prodavnice je i kantina)
da je komanda morala reagovati svođenjem
kupovine na gore navedene količine.
Znajući da će se ovi o’čas posla povezati sa
nama, civilima, te da ćemo im mi kupovati
„vatrenu vodu”, rešiše da nas izjebu ni krive
ni dužne, te uvedoše ograničenje i nama! O
sudbo kleta...

Što se tiče kulturnih događaja, doći u Herat a ne videti najlepšu džamiju u celom Av­
ganistanu, pravo je bogohuljenje! Zove se Masđid-i-Đami73 što u prevodu znači „Pla­

Foto 52: Plava džamija u Heratu

 
73
Masjid–i–Jami (orig.)
78
 16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

va džamija” 74 a izgrađena je u periodu između VIII i XII veka. Svoj sadašnji izgled i
približnu formu dobila je početkom X veka, a za to je najzaslužniji sultan Gorid Gijasu­
din75. Izgleda fantastično i nalazi se u centru grada, okružena bazarom. (Džamije su bile
i ostale, pored svog religijskog značaja, i centri socijalnog okupljanja i imaju izuzetnu
važnost u životu muslimana – kako duhovnom tako i onom drugom.) Naziv „plava”
dolazi od pločica koje su napravljene od keramike i pokrivaju celu građevinu. U okviru
hrama postoji i fabrika pločica, u kojoj se proizvodnja odvija po tehnologiji staroj koliko
i sama džamija. Dizajn pločica možemo podeliti na gorid (rani dizajn) i timurid (kasniji
dizajn). Pravo je uživanje videti je u punom sjaju, naročito u određenim delovima dana,
kad joj odsjaj sunca samo daje dodatnu draž i lepotu. Ispod severnog portala džamije
nalazi se i grobnica sultana Gijasudina, koja je jedno od bitnijih svetilišta u Heratu.

Osim džamijom, Herat se može pohvaliti i čuvenom timuridskom kraljicom, Go­

var Šad76, ženom kralja Ruka77, sina Tamerlana. Po mom mišljenju, ona je jedna od
najzaslužnijih osoba što ova varoš predstavlja „avganistansku Firencu” – grad koji na
tako malom prostoru ima puno toga da pokaže. Tokom XV veka, Govar Šad se posvetila
razvoju tradicije arhitektonskog tipa, prisutnog u ovom delu Avganistana, koji je u tom
periodu dostigao svoj vrhunac. Ljudi su svesni toga i vidi se da uživaju u davanju infor­
macija o bilo čemu što je vezano za kulturu i istoriju Herata. Govar Šad se potrudila da
ovaj grad dobije nešto što će ga izdvojiti od ostalih u regiji (pa i šire), nešto što ga čini
originalnim ali i bitnim – kulturološki, istorijski i sociološki. Po njenoj ideji, godine 1417.
izgrađen je Musala kompleks. Lord Bajron ga je opisao kao „najlepši primer arhitekture,
posvećene slavi boga i samog čovečanstva”. Kompleks je sačinjavalo 20 do 30 minareta,
koji su se nalazili u širem gradskom jezgru i svi su bili pokriveni istim plavim pločicama,
u kombinaciji sa poludragim lapis lazuri kamenjem. Tu su bile i verska škola, biblioteka
i mauzolej. Od većine ovih građevina nije ostala ni cigla na cigli. Uništene su tako što
su Britanci savetovali lokalnim vojskovođama da „očiste” vidik ka severu grada, koji bi
im omogućio da na vreme primete dolazak Rusa. Naime, godine 1885. Rusi su napali
i zauzeli deo severnog Avganistana i samo je bilo pitanje dana kada će krenuti ka za­
padu i zauzeti Herat, što bi im otvorilo put ka indijskom potkontinentu. Napad se nikad
nije desio (desila se sovjetska okupacija stotinak godina kasnije), ali je većina minareta
uništena zauvek! Ostalo ih je bilo svega devet, zajedno sa mauzolejom. Par minareta
(jedan ili dva) uništeni su u toku rata sa Sovjetima, a dva su se srušila zbog jakog zem­

74
  Petkom se ovde odvija glavna molitva koja počinje negde oko podneva (u zavisnosti od
kalendara). Običaj je da se ova molitva obavlja u najbitnijem religijskom objektu svakog grada uz
prisustvo najviđenijih ličnosti.
75
  Gorid Ghiyasuddin (orig.)
76
  Gowhar Shad (orig.)
77
  Shah Rukh (orig.)
79
Pisma iz Avganistana 16. 2. 2006.

ljotresa ranih tridesetih godina prošlog veka. Danas se minareti koji su preživeli ovako
burnu istoriju (ima ih pet) restauriraju, a za taj posao zaduženi su isti ljudi koji su uspeli
da obnove Krivi toranj u Pizi.

U strogom centru grada nalazi se i tvrđava (citadela), prilično dobro očuvana ili, da se
bolje izrazim, nedovoljno brzo uništena. Zove se Kala-i-Ikhtijarudin78 i izgradio ju je
1305. godine guverner Kart Malik Fahrudin79. Džingis Kan i Tamerlan su se borili pod
zidinama ove tvrđave, pokušavajući da je osvoje, a to je pošlo za rukom tek Tamerlano­
vom sinu, šahu Ruku. Predstavljala je srce timuridske carevine sve do njenog kolapsa (u
XIX veku), kada je bila pod stalnim napadima Persijanaca i Uzbeka. Kvalitet konstruk­
cije je toliko dobar da se tvrđava do 2003. godine koristila u vojne svrhe. Danas, ona je
pod zaštitom UNESCO i grada Herata, a za njenu rekonstrukciju zadužena je Aga Kan
fondacija.

U centru bazara nalazi se vrlo zapušten „Karavan saraj”, čija lepota privlači pažnju mno­
gobrojnih internacionalaca. Priča se da je neko (najverovatnije Aga Kan) otkupio saraj i
da se sprema „rehabilitacija” i pretvaranje u hotel.

Mesto koje treba posetiti jeste i grob Kađa Galtan Valija80, jednog od najpriznatijih her­
atskih svetaca, koji je postao veliko svetilište i bogomolja. Oko njega se okupljaju sufiji

Foto 53: Karavan Saraj u starom gradu (Herat)

78
  Qala–i–Iikhtiyaruddin (orig.)
79
  Kart Maliq Fakhruddin (orig.)
80
  Khaja Ghaltan Wali (orig.)
80
 16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

(mistici), koji u toku molitve padaju u trans i neverovatnom se brzinom rolaju po okol­
nom prostoru, bez ikakve upotrebe udova i snage tela!

Pored nabrojanih znamenitosti, tu je i grobnica pesnika Đamija81. Živeo je u XV veku i

veoma je popularan u ovom delu Avganistana. Evo samo jedan delić iz njegove poezije:
... lice ti je skriveno od mene,
kao mesec sakriven u tamnoj noći.
Iako razlih zvezde od suza
noć je i dalje ostala mračna
i pored svih tih zvezda što sjaje ...

Ne zaboravite obići i fabriku i prodavnicu čuvenog heratskog plavog stakla kao i pro­
davnice čuvenih (i meni omiljenih) heratskih tepiha.

Pošto sam proveo tri godine u Avganistanu, smatran sam čudakom jer nisam kupio nije­
dan tepih. Teško je bilo objasniti nekome da za mene tepih ima svoju upotrebnu funkciju
– pokrivanje golih podova, po kojim vam ne prija da hodate bosi tokom zime i da ja osim
toga ne vidim ništa drugo. O umetnosti da ne pričamo! Tepih za mene nikad nije pred­
stavljao umetničko delo. Ne želim da se foliram i da se vadim te sam stoga vrlo iskren.
Sve se promenilo za 180 stepeni onog trenutka kad sam stigao u Herat i video lepotana
sa fotografije 54 – tepih u mushoani stilu koji, u stvari, predstavlja kombinaciju tepiha i
ćilima.

Neki delovi urađeni su klasičnim

načinom, na čvorove, gde se kao
materijal koristi ovčija vuna, dok su
drugi rađeni stilom prepoznatljivim
za tkanje ćilima, pri čemu se kao
materijal koristi konac. Inače, tepih
potiče iz provincije Badgis82, koja se
graniči sa Heratom. Pored mushoani
tepiha, za pohvalu je i bukhari ćilim,
koji dolaze iz pomenute provincije,
ali je dizajn poreklom iz Turkmeni­
stana. Ponosan sam vlasnik jednog
takvog primerka, predstavljenog na
Foto 54: Tepih u mušoani stilu

81
  Jami (orig.)
82
  Badghis (orig.)
81
Pisma iz Avganistana 16. 2. 2006.

fotografiji 55. Cene ovih lepotana kreću se od 450 dolara za ćilim prosečne veličine (šest
kvadratnih metara), pa do hiljadu dolara za mushoani iste veličine.

Pomenuću i čuvenu Maliki83 famil­

iju, koja se već vekovima bavi tkan­
jem ćilima i vrlo je poznata u celom
zapadnom Avganistanu. Njihovi
proizvodi su izuzetnog kvaliteta,
nešto skuplji nego prosečni, a dizajn
predstavlja neku vrstu kombinacije
klasičnog bukarija i savremenog
dizajna, ukomponovanog u veo­
ma bogato zamišljenu strukturu.
Boje, koje ova familija koristi, idu
od crvene, preko bele, pa do crne i
smeđe, a isključivo su proizvedene
Foto 55: Ćilim bukhari dizajna od prirodnih materija (ekstrakti
biljaka). Najčešće su od ovčije vune,
ali se mogu naći (mada retko) i primerci urađeni od kamilje dlake. Cene tepiha i ćilima
idu i do nekoliko hiljada dolara, posebno za one ogromnih kvadratura (preko dvanaest
kvadrata), koji su retko u prodaji i zahtevaju višemesečni rad (čak do godinu dana). Isto
važi za svilene tepihe, bilo da su rađeni u Avganistanu (ne tako kvalitetna svila, često
kineska) ili su uvezeni iz Irana, koji predstavljaju prave male umetničke radove – kvalitet
svile je takav da se ne možete odvojiti od tepiha koji ćete početi da mazite/pipate/trljate
i nećete moći da se zaustavite.

Plavo staklo takođe predstavlja jednu od karakteristika heratskog tradicionalnog zanat­

stva. Proizvodi se u svega nekoliko fabrika, u kojima majstori rade na način koji se koristi
već vekovima. Najpoznatija je Sultan Hamidijeva fabrika. Iz njegovih čaša pilo se duž
cele Persije i mnogi dvorovi bili su ponosni na njih, a imati ih u svojoj kolekciji bila je
i stvar prestiža. Na zidovima radnje još vise izbledeli sertifikati sa učešća na mnogim
izložbama stakla u Teheranu, Istambulu, Karačiju... Tajna plavog stakla leži u storiji
iznetoj u knjizi Kristine Lemb84: s obzirom da je svaka čaša ručni rad, prilikom izrade
bi zanatlija (duvač stakla), izgovorio jedan lep stih, kako bi čaša dobila dušu! Posle smrti
jednog od svojih sinova, u ratu sa Sovjetskim Savezom (1979. godine), sultan Hamidi reši
da izgovori ime sina pri izradi čaše (a kasnije i njegovih palih saboraca), i od tog dana

  Maliqi (orig.)
83

  Christina Lamb, The Sewing Circles Of Heart, A Memoir Of Afghanistan (Flamingo, An

84

Imprint of HarperCollinsPublishers, 2002)

82
 16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

svaka bi čaša u duši „nosila” ime jednog od šehida85. Kada je reč o proizvodnji, čuo sam da
se običnom staklu dodaje kobalt tako da se dobija ta plava nijansa, ali pošto je recept tajna
nad tajnama, može biti i da nisam u pravu. Po Kristini Lemb, staklu se dodaje izmrvljeni
poludragi kamen koji čaši daje taj lepi plavi ton. Trenutno sam u „teškim” pregovorima
oko dozvole da uđem u fabriku stakla i da me nauče kako se duva. Sultan Hamidi (na
fotografiji 56) veoma je nepoverljiv, ali moguće je i da uspem da ga nagovorim do kraja
svog boravka u Heratu.

Za spavanje bih vam preporučio

hotel „Marko Polo”, u kojem pored
pristojnih soba i vrlo ukusne hrane
imate i pristup internetu. Pred
skorim otvaranjem je i hotel za koji
se priča da će imati pet zvezdica,
a koji se nalazi na ulasku u Herat,
kad se dolazi iz pravca Irana. Uko­
liko se sprijateljite sa internacio­
nalcima koji ovde rade, dobijate
mogućnost da prespavate u jednoj
od mnogih kuća u kojima oni žive.
Foto 56: Vlasnik fabrike i prodavnice plavog stakla u
Najkvalitetnije su WFP, IOM i
Heratu
UNICEF kuće, a za jednu noć pre­
spavanu u nekoj od njih platićete od
25 do 30 dolara. Toliko košta konak
sa tri obroka. Zgrade u kojima žive
radnici NVO nešto su skromni­
jeg izgleda, ali je zato prenoćište
džabe. Toplo preporučujem kuće
Handicap International France,
War Childe i IRC.

Foto 57: Jedna od mnogobrojnih prodavnica tepiha i

ćilima u Heratu

  Titula koja se dodeljuje muslimanu koji je dao svoj život ispunjavajući religioznu obav-
85

ezu/zadatak ili koji je izgubio život u samom (verskom) ratu braneći islam (wikipedia: http://
en.wikipedia.org/wiki/Shahid_(martyr))
83
Herat
23. februar 2006.

Posvetiću malo pažnje lokalnim verovanjima, s obzirom na to da ponekad dosežu nivo

bajke. Sećate se priče o magarcima iz Kunduza, opisane u poglavlju vezanom za brak?
E, takvih priča ima na tone, pa ću vam preneti najzanimljivije. Ne pada mi na pamet da
„elaboriram” one ustaljene, tipa: samoubica koji ide u dženet (raj), gde ga čekaju device...
– to su već klasici! Više ću se baviti verovanjima koja sam čuo od ljudi.

Ajkule s planina
Zbog neverovatnih padavina 2005. godine, koje Avganistan nije video u poslednjih 30
godina, dođe i do prvih poplava koje nas bukvalno zatekoše nespremne86! Tokom jednog
putovanja kroz provinciju, vozač poče da mi priča o njima, pri čemu me čovek baci u
rebus kad spomenu ajkule. Po verovanju lokalnog stanovništva, sa poplavama koje su
izazvali nabujali potoci, a koji su se slivali u već prepuna rečna korita, dođoše i ajkule.
Tako su zabeleženi slučajevi ljudi koji su nestali tokom ovih nepogoda, a narod nađe
sjajno objašnjenje vezano za njihov nestanak: POJELE IH AJKULE!

Ko šta radi, mi se samo karamo!

Nakon oslobođenja zemlje od Talibana zavlada sloboda, i ljudi opet dobiše mogućnost
da gledaju TV i uživaju u filmovima. Dva žanra zavladaše lokalnim video klubovima
(bar je tako bilo u Džalalabadu): indijski „bolivud” filmovi i američki/nemački pornići.
Oba su zaslužna za kojekakva verovanja, pretežno vezana za nas strance. Naime, u ovim
prvim, česte su scene u kojima prelepe indijske glumice sa svojim „draganom” vode ljubav
ispod vodopada, na obali mora, itd. Poenta je u tome što sve one imaju prelepe duge kose,
pa režiseri ne žele da propuste mogućnost dodatnog erotskog naboja scene u kojima ove
lepotice mokre kose uživaju u bezobrazlucima svoje „jedine ljubavi do groba”, predstav­
ljene u brkatoj muškarčini koji liči na dripca obučenog u kožne pantalone s nitnama
i najčešće se zove Sanđin (a tepaju mu Džoni). Cela priča je ustoličila verovanje (kod
Paštuna) da je jedna od najseksipilnijih stvari koje čovek može videti (uživo), zapravo

  U Avganistanu je 2004. godine deklarisana „hronična” suša. Praktično, poslednjih devet go-
86

dina Avganistan kuburi sa manjkom padavina, što je primoralo međunarodne agencije da zatraže
ekstra fondove kako bi se borile protive suše.
84
 23. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

žena mokre kose i da takva situacija obično predstavlja ili sam poziv na seks ili infor­
maciju da se seks već desio. Možete li da zamislite lice mog kuvara Alagula kad me svako
jutro vidi kako uživam u prvoj jutarnjoj kafi, dok moje dve koleginice, mokre kose (posle
jutarnjeg tuširanja), doručkuju, veselo cvrkuću i spremaju se za posao? Nikad nisam imao
srca da mu kažem istinu... Sa pornografijom je još gora situacija: likovi veruju da pristup
seksu u našoj, zapadnjačkoj civilizaciji ne odudara od onoga što vide u samom „filmu”.
Znači, ovako: Hans šeta ulicama Minhena. Usred bela dana ulazi u mesaru da kupi tri
kile kobaja, a u mesari prodavačica (Helga ili Inge) u mini suknji, sa visokim štiklama,
nagužena preko mašine za mlevenje mesa, daje Hansu „tajni” znak, tako što ima kobaju
u ruci i „nedolično” se igra njome! Hans preskače preko pulta i očas posla evo ti akcije...
Oni zaista misle da je to tako i sve nas „zapadnjake” posmatraju kao gomilu bludnika, a
zapadni svet kao Sodomu i Gomoru.

85
Kabul
7. mart 2006.

Posle tri godine u Avganistanu osetih se pametnijim, a samim tim i sigurnim da uđem i u
neke „ozbiljnije” teme, koje će vam pomoći da dobijete (bar se nadam) jasniju sliku o ovoj
zemlji. S obzirom na to da sam se (neke davne) 2003. bavio prirodom različitih vrsta su­
koba i polariteta koji ovde postoje (ili su postojali), bilo bi neophodno spomenuti ključne
igrače i pokloniti im više pažnje jer je očigledno da to zaslužuju. Većinu podataka skinuo
sam sa BBC web sajta, mada, ukoliko neko od vas poželi da sazna više o bilo kome iz
ovog „Hall of Famea”, dobri stari Google će odraditi posao i dobićete gomilu informacija
vezanih za ove ličnosti87.

Hamid Karzai
Počnimo od sadašnjeg šefa države. Karzai je prvoizabrani
predsednik Avganistana (decembar 2004.) a bio je na toj dužnosti
još kao interim u periodu tranzicije, pa sve do samih izbora.
Izuzetno harizmatičan. Paštun je, iz plemena Popolzai, a rodom
iz Kandahara. Tokom karijere izgradio je zavidnu međunarodnu
reputaciju, naročito na zapadu, a usput stekao i jaku podršku
SAD. Sama podrška stvorila mu je i određene probleme, s
obzirom na to da je, kada te podržavaju Amerikanci, mnogo
podozrenja i sumnjičavosti. U startu je podržavao Talibane – sve do ubistva njegovog
oca, takođe (bivšeg) političara zbog kojeg su osuđeni pripadnici ovog pokreta. Menjanje
dresova je prilično normalna stvar za avganistansku realnost i u daljem delu teksta ćete
se uveriti kako to funkcioniše. U većini slučajeva dođete do zaključka da pripadnost jed­
noj od strana/partija/ideologija nema nikakve veze sa samim verovanjem u istu(e), nego
ima veze sa ličnim motivima i korišću. Jedna od Karzaijevih želja je da osnuje političku
stranku i tako ojača svoje pozicije u zemlji, s obzirom da je više njegovih oponenata odb­
ilo mesto u vladi da bi formirali čvrstu opoziciju, a sve u nameri da mu zagorčaju život.
Njegovi glavni zadaci su da oslabi moć ratnih profitera, da osnuje i ojača avganistanske
vojne i policijske snage, da se s njima bori protiv narko mafije, kao i da nastavi pritisak na
međunarodnu zajednicu da mu šalje pare za obnovu (totalno) sjebane zemlje. Funkcija
predsednika Avganistana je nešto što bih ja poželeo samo svom najgorem neprijatelju!

 
44
Svi podaci su vezani za period do marta 2006.
86
 7. 3. 2006. Pisma iz Avganistana

General Rašid Dostum88

Ovaj pripadnik uzbekistanske etničke grupe bio je jedan od
vodećih kandidata koji su mogli (teorijski) ugroziti pobedu Kar­
zaija na izborima 2004. godine. Živi u severnom Avganistanu,
odakle upravlja Nacionalnim islamskim pokretom, koji čine
frakcije raznih uzbekistanskih milicija. Veteran je više ratova i
najpoznatiji po menjanju dresova u toku tih ratova, a sve sa ciljem
da sačuva svoju guzu! Tako, na primer, osamdesetih je podržavao
sovjetske okupacione snage koje su se tada žestoko borile protiv mudžahedinskih pobun­
jenika, a najveći „uspeh” (kojim može ukrasiti svoju autobiografiju) jeste uništenje dobrog
dela Kabula i smrt hiljade nevinih u tom periodu.

Godine 2001. (kada je pomagao SAD), njegova milicija je optužena za smrt nekoliko
hiljada Talibana. Zaključavali su ih u brodske kontejnere, bez vode i hrane, i u Leila Dašt
pustinji, na 45 stepeni, ostavljali da umru! Uzimajući u obzir njegovu još uvek prisutnu
vojnopolitčku moć, general Dostum predstavlja najbitniju figuru i lidera uzbekistanskih
Avgana koji žive na severu zemlje.

Maršal Mohamed Kasim Fahim89

Jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji. Na međunarodnom planu
nije poznat kao ova dvojica pre njega i još neki o kojima ćemo
kasnije pričati. Bio je komandant armije sastavljene od više hil­
jada Tadžika, koja se borila na strani Severne alijanse. U toku
predizborne kampanje izazvao je šok odlukom da pređe u opozic­
iju predsedniku Karzaiju, podržavši jednog Tadžika, Junusa
Kanunija90. Sećam se da je po objavljivanju ove vesti zavedeno
vanredno stanje u svim UN i NVO agencijama, jer niko nije mogao pretpostaviti kako će
se stvar završiti. Na sreću, nije bilo većih sranja! Bio je šef tajne službe Severne alijanse
na čije je čelo došao posle ubistva svog prethodnika, generala Ahmada Šah Masuda91,
nešto pre čuvenog 11. septembra. Dugo je držao moćnu poziciju ministra odbrane, sa
koje je otišao onda kad se pridružio opoziciji. Danas nema nikakvu funkciju u vlasti (bar
zvanično).

88
  Rashid Dostum (orig.)
89
  Mohammed Qasim Fahim orig.)
90
  Yunus Qanuni (orig.)
91
  Atentat su izveli Talibani: dva Talibana koja su se predstavila kao novinari jedne TV agencije,
došla su da ge intervjuišu. U trenutku kad im je general Masud prišao, baje su aktivirale bombu
skrivenu u kameri, ubivši sebe, Masuda i još nekoliko ljudi koji su stajali okolo.
87
Pisma iz Avganistana 7. 3. 2006.

Ismail Kan
Ismail Kan, ili „Lav iz Herata”, još jedan je iz plejade slavnih
tadžikskih vojskovođa. Bivši je guverner Herata i jedan od
najjačih regionalnih vladara, kojeg je Karzai skinuo sa funkcije u
septembru 2004. Zbog svega toga najebaše NVO i UN agencije
(zašto mi, jebem li ga!), čije su kancelarije pokradene i spaljene
tokom demonstracija žitelja ovog grada, koji su tim činom želeli
da pokažu svoju podršku tada već bivšem guverneru. Da bi se
situacija smirila i Ismail Kanu povratila čast, Karzai ga krajem 2004. imenova za minis­
tra energetike, što je isto kao kada bi mene postavili za mikrohirurga.

Opasno se bogateći od prihoda koji su mu svakodnevno stizali sa graničnih prela­

za, koje je držao pod kontrolom (kao guverner), uspeo je da dobije podršku lo­
kalnog stanovništva, ulažući (verovatno) manje od 1% svog „teško stečenog bo­
gatstva” u infrastrukturu i bezbednost Herata, kao i transformišući ga u, za
Avganistan, veoma liberalnu sredinu. Grad procveta i danas predstavlja jed­
no od najrazvijenijih mesta u državi, a on nastavlja da uživa u slavi i bogatstvu.
Ismail Kan se borio za oslobođenje Herata od sovjetskih okupacionih snaga i predstavl­
jao je trn u oku tadašnje avganske komunističke vlade. U borbi protiv Talibana, uspeo je
da ih potisne do Kandahara izlažući se opasnosti da mu se vojska „razlije” po prevelikoj
teritoriji – oni koji igraju „riziko” znaju o čemu pričam: mnogo država a premalo tenkića!
To mu se i desilo i za kaznu gubi Herat od strane generala Palavana92, 1997. godine. Bio
je zarobljen (priča se da ga je „na mulu” zajebao lično general Dostum), ali nije ubijen,
s obzirom da su Talibani znali da bi likvidacijom od njega napravili heroja. Beži im iz
zatvora tri godine kasnije. Od tada postaje jedan od najvećih protivnika režima. Danas,
iako više nije prisutan u Heratu, i dalje predstavlja važnu ličnost, iza koje stoji mnogo
moći i bez kojeg se ne može pričati o bilo kojoj bitnoj stvari.

Gulbudin Hekmatjar93
On je vođa Hezb-e-Islami stranke i odmetnik koji se već duže
vreme krije po vukojebinama severnoistočnog pojasa, na granici
između Avganistana i Pakistana, odakle napada američke vojne
snage po starom dobrom partizanskom receptu – „hit and run94”!

92
  Pahlawan (orig.)
93
  Gulbuddin Hekmatyar (orig.)
94
  Udri i beži
88
 7. 3. 2006. Pisma iz Avganistana

Predstavlja militantnu opoziciju Karzaiju i Koalicionim snagama i vodi se kao glavni

krivac za par žešćih napada na njih.

SAD su ga zvanično „častile” titulom teroriste 2003. godine iako im je predstavl­

jao glavni oslonac u borbi protiv sovjetskih okupacionih snaga. Osamdesetih godina,
udruživši i ujedinivši više mudžahedinskih frakcija pod svoje okrilje, postaje vođa najjače
stranke u tom periodu, i biva prepoznat od strane pakistanske i američke tajne službe
kao najbitniji kanal za doturanje novca i oružja istim. Posle oslobođenja zemlje od Sov­
jeta, mudžahedinska administracija mu oduzima deo moći koju pokušava da sačuva
udruživanjem sa generalom Dostumom. Inače, u samoj borbi za Kabul, koji je u to vreme
bio pod kontrolom avganistanskog komandira Ahmada Šah Masuda, ova dva „junaka”
ubila su preko 25.000 civila. Nema šta, znaju baje zanat…

Zahir Šah
Nakon što je skinut s vlasti od strane svog rođaka (ko će kome
ako ne svoj svome!) Daouda, za vreme evropske turneje 1973. go­
dine, kralj Zahir Šah provede 30 godina u egzilu – sve do 2002.
Najviše vremena boravio je u Italiji, jer zna i on šta valja! Paštun
je, iz plemena Durani, što znači da mu slava još uvek ne jenjava u
južnom pojasu Avganistana, gde oni čine većinsko stanovništvo.
Mnogi Avgani kažu da su razočarani što kralju Zahiru Šahu nije
data neka aktivnija uloga u političkim životu posle pada talibanskog režima.

Inače, 1994. godine Talibani su objavili mogućnost njegovog povratka u zemlju, da bi

ubrzo promenili mišljenje. Niti ko ima pojma zašto su hteli da ga dovedu u Kabul, a
još manje zašto su mu to kasnije uskratili! Lično, ne vidim Zahira Šaha kao ozbiljnijeg
igrača među ovim ajkulama, već više kao istorijsku ličnost.

Ostali „majstori”
Što bi rekli dobitnici Oskara pri držanju govora: Plašim se da ne zaboravim nekog bitnog!
I ja imam isti problem. Masa je lokalnih bogova koji na višem nivou nisu bitni, ali zato
na svom pragu predstavljaju „najjače mače”, i bez njihovog aminovanja ne možete uraditi
ama baš ništa!

Jedan od tih je Junis Qanuni. Svrstava se među vodeće figure Severne alijanse, koja je
podržavala američko obaranje talibanskih snaga. Posle rata je postao ministar unutrašnjih
poslova koji misteriozno daje ostavku 2002. Onda postaje ministar obrazovanja i Karzai­
jev specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost. Kakve veze imaju obrazovanje i bez­
bednost, nemam pojma! Verovatno nema ni on! Tokom predsedničkih izbora, njegova
kandidatura biva podržana od strane maršala Muhameda Fahima, s kojim pravi opozici­
89
Pisma iz Avganistana 7. 3. 2006.

ju Karzaiju. Završio je na drugom mestu, ali sa puno manje glasova nego što ih je Karzai
dobio. Odmah posle izbora, predsednik ga je nogirao iz svog kabineta (decembar 2004.).

General Ata Muhamed95 jedan je od glavnih rivala generalu Dostumu. Ovaj rivalitet je
još iz vremena sovjetske okupacije, kada su se borili na različitim stranama. Lik je po
profesiji bivši učitelj, a da je i dobar diplomata, sa odličnim organima za varenje, govori
i podatak da i pored tolike mržnje prema Dostumu, ulazi s njim u koaliciju i oslobađa
Mazar-i-Šarif od Talibana 2001. godine. I dan danas ima važan regionalni značaj.

Da spomenem i jedinu ženu koja se borila za mesto predsednika Avganistana – Masudu

Džalal96. Kao takva uspela je da privuče veliku pažnju medija, ali ništa više osim toga.
Bila je poprilično aktivna tokom talibanskog režima, što bi joj donelo solidnu poziciju
u posttalibanskoj vladi da od samog starta nije krenula da oponira Karzaiju. I pored
toga, decembra 2004. postaje ministar za ženska pitanja. Bez obzira na izborni neuspeh,
analitičari ocenjuju da je njena kandidatura ohrabrila mnoge žene Avganistana da ak­
tivno uđu u politiku i da krenu u borbu za svoja prava!

Tu su još i Shanavaz Tanai97, Sajed Mohamad Gulabzoi98, Abdul Rasul Sajaf 99, Vakil
Ahmad Mutavakil100, Gul Aga Serzai101, Mohamed Mohakik 102, Hadji Din Numan103...
O svima njima bi se mogla napisati posebna knjiga ali eto, ja im posvetih par redaka,
čisto da se zna!

95
  Atta Mohammad (orig.)
96
  Masooda Jalal (orig.)
97
  Shahnavaz Tanai (orig.)
98
  Sayed Mohammad Gulabzoi (orig.)
99
  Abdul Rassoul Sayyaf (orig.)
100
  Wakil Ahmad Mutawakil (orig.)
101
  Gul Agha Sherzai (orig.)
102
  Mohammed Mohaqiq (orig.)
103
  Haji Din Numan (orig.)
90
Herat
23. maj 2006.

Kad već pomenuh lokalne zakone Tribala, pomislih da bi bilo interesantno dočarati vam
kako to izgleda u Avganistanu, za vreme i posle Talibana. Krenućemo od samih Talibana
i nekih zakona koji se i dan-danas prepričavaju kao bajke, ali sa vrlo ružnim krajem:

• Svi muškarci su bili dužni da idu u džamiju za vreme molitvenih službi, pet
puta dnevno.
• Žene nisu mogle da izlaze na ulicu bez „mahrama” (pratioca ili zaštitnika).
Mahram je mogao biti njihov otac, muž ili brat104.
• Ženama je bilo zabranjeno da kupuju u prodavnicama gde su prodavci muškarci.
• Žena mora biti pokrivena burkom.
• Ukoliko se ženi vide nožni zglobovi ispod burke, ona će biti bičevana.
• Žene na ulici ne smeju da pričaju ili se rukuju sa muškarcima.
• Žene ne smeju da se smeju u javnosti. Stranac (osoba koja je ne poznaje a koja se
nalazi u njenoj blizini) ne sme da čuje njen glas.
• Žene ne smeju nositi obuću s visokim potpeticama, ili bilo šta slično što proiz­
vodi zvuk tokom hoda. Muškarci ne smeju da čuju ženski hod na ulici.
• Zabrana kozmetike. Ukoliko se na ulici uhvati žena lakiranih noktiju, biće joj
odsečeni prsti.
• Ženama je zabranjeno da se bave sportom i da ulaze u sportske objekte.
• Zabrana odeće s prisustvom „seksualno atraktivnih boja” (sve boje sem svetlo
plave i oker nalaze se na toj listi).
• Zabrana nošenja pantalona, čak i ispod burke.
• Zabrana ženama da peru veš na obalama reka ili bilo kojim drugim javnim
mestima.
• Zabrana ženama da izlaze na balkone ili da stoje na prozorima. Svi prozori
moraju biti ofarbani neprovidnom bojom tako da se žene ne mogu videti sa
ulice.
• Zabrana slušanja muzike.
• Zabrana upotrebe TV i video uređaja.

  Danas, mahram može da bude čak i dete – njen sin. U svakom slučaju, u današnje vreme
104

mahram se koristi samo tokom putovanja iz jednog mesta u drugo.

91
Pisma iz Avganistana 23. 5. 2006.

• Zabrana igranja karata.

• Zabrana igranja šaha.
• Zabrana puštanja zmajeva.
• Zabrana gajenja ptica. Svaki vlasnik ptice biće zatvoren dok će ptica biti ubi­
jena105.
• Muškarac ne sme brijati bradu. Brada se mora gajiti dok minimum ne dostigne
dužinu pesnice koja se nasloni na vrh brade.
• Muškarci moraju da se odevaju po islamskim principima. Košulje sa kragnom
strogo su zabranjene.
• Svako ko se uhvati sa „neislamskom” knjigom da bude ubijen.
• Zabrana fotografija/slika kako u knjigama tako i u kućama.
• Svi muškarci moraju da imaju klasično islamsko ime.
• Ako mesto ili ulica nose žensko ime, da odmah bude zamenjeno nekim drugim.
• Svi studenti muškog roda moraju nositi turbane.
• Svaki nemusliman mora da prišije parče žutog platna na svoju odeću kako bi se
razlikovao od lokalnog stanovništva.
• Svi sportisti moraju imati ruke i noge pokrivene odevnim predmetom.
• Posetioci sportskih terena moraju da se suzdrže od navijanja i tapšanja. Jedino
je dozvoljeno uzvikivati: Alah je veliki!
Ovako bih mogao da nastavim do sutra. Poenta je da se shvati kako su Talibani, u prin­
cipu, zabranjivali bilo kakvu vrstu užitka. Kako prema pripadnicima Suni grupe, zakoni
su se primenjivali (čak i u oštrijoj varijanti) i prema onima koji su dolazili iz Sia religijskih
grupa (Persijanci u zapadnom Avganistanu, Hazari…). Upotreba persijskog jezika bila
je strogo zabranjena. Policijski čas je počinjao u osam sati uveče, a završavao se u sedam
ujutro. Svako uhvaćen na ulici u ovom periodu završavao je u zatvoru (čak i u najekstrem­
nijim situacijama kao što su teške bolesti, porođaj…).

Paštuni
Od običajnih zakona koji se danas koriste u Avganistanu, najupečatljiviji su oni sa istoka i
juga, gde Paštuni čine većinsko stanovništvo. Napominjem da se od plemena do plemena
zakon može razlikovati u određenim finesama, ali u globalu, ovo što sam vam napisao,
osnova je. Zakon se primenjuje tako što se posle bilo kakvog incidenta saziva Đirga106
koja odlučuje koja će se kazna primeniti.

Krenimo od najžešćih primera:

 
105
Ovo važi za ptice kućne ljubimce
 
106
Jirga (orig.)
92
 23. 5. 2006. Pisma iz Avganistana

Ubistvo

Paštunski tradicionalni zakon razlikuje ubistvo iz nehata od ubistva sa predumišljajem.

Ako grupa ljudi ubije jednu osobu, cela grupa odgovara za ubistvo, ali deli jednu ka­
znu, pri čemu najdeblji kraj izvlači onaj koji je izvršio sam čin likvidacije. Ukoliko ne
postoji želja za osvetom i ukoliko ubica zatraži od oštećene familije oprost (a ovi mu ga
daju), tada se kazna svodi na (materijalnu) isplatu. U ovom slučaju to znači da je familija
ubice dužna da isplati dve krave i jednu devicu koja će se udati za nekog od članova
familije ubijenog. Paštuni preferiraju da daju devicu jer se, samim činom udaje, familije
„zbližavaju” u krvi i prestaje neprijateljstvo između njih!

Ukoliko se familija ubijenog odluči na osvetu i ubije ubicu, tada će oni biti kažnjeni (daće
devicu oštećenoj strani…). Interesantno je da je, u slučaju da ubica uzme (ukrade) oružje
ubijenog, njegova porodica dužna da dodatno isplati oštećenu stranu.

Ostala plemena, u sličnim situacijama, pribegavaju varijacijama na istu temu, a osnovne

su tri kazne: ubistvo, pare za krv/plaćanje krvi107 ili devica108.
Ranjavanje

Napad koji ostavi trajna fizička oštećenja kažnjava se na različite načine, a u zavisnosti
od vrste oružja koje je korišćeno i povrede koja je naneta. Tako, na primer, Nerkh pleme
ima sledeći zakonik:

Deo tela koji je povređen: Kazna koja se izriče (ekvivalent):

oko pola ubistva
oba oka ubistvo
uho pola ubistva
oba uha ubistvo
jezik ubistvo
obe noge ubistvo
obe usne ubistvo
prednji zubi ubistvo
ostali zubi 1/12 ili 1/13 ubistva
odsecanje polnog organa dva ubistva
obrve (isečene ili spaljene) specijalna kazna
brkovi (slučajno odsečeni) više od jedne specijalne kazne
brkovi (odsečeni s namerom) pet specijalnih kazni109

107
  Novčana isplata porodici ubijenog.
108
  Izrazi variraju od plemena do plemena. Tako npr. Ahmed Zai pleme isplatu u devici naziva
Pighlas, dok Vazir pleme istu kaznu naziva Soara.
109
  Paštuni smatraju da se odsecanjem brkova ugrožava muškost žrtve.
93
Pisma iz Avganistana 23. 5. 2006.

Pored ovoga, rana napravljena pištoljem, nožem ili mačem, ekvivalentna je jednom ubist­
vu, dok se povreda štapom (bez trajnih posledica) može i oprostiti.

Preljuba i silovanje

Što se tiče kazni vezanih za zločine u kojima je motiv žena, Paštuni imaju posebne za­
kone, koji izgledaju ovako:

• Ukoliko neko ukrade udatu ženu, kazna predstavlja ekvivalent sedam ubistava.
Ovo se zaista retko događa jer je svima jasno da će se cela priča završiti tragično
i po familiju kidnapera.
• U slučaju seksa između dvoje koji su u različitim brakovima, oboma se izriče
smrtna kazna. Žena, ako je bila silovana, a dokaže se da se nije dovoljno branila,
proglašava se krivom kao i silovatelj i oboje se osuđuju na smrt.
• Ako se žena branila i vrištala, silovatelju se odseca uho, ili se nad njim izvrši
seksualni čin, a posle toga se ponekad i ubija. U slučaju ubistva, članovi oštećene
familije koji izvršavaju ubistvo dužni su samo da plate pola kazne familiji silo­
vatelja.
• Ako žena uđe u kuću nesrodnika i zatraži zaštitu (azil) a ovaj joj to da, vlasnik
kuće smatra se kidnaperom i kao takav se kažnjava. Ukoliko, umesto toga, on
odmah obavesti njenu familiju, ne plaća kaznu i čak se smatra da je „učinio do­
bro delo kako bi unapredio život jednog nevinog ljudskog bića”.
• A propo ulaska u kuću, moram da vam ispričam i ovo: Paštuni su dužni da daju
zaštitu onome ko im zakuca na vrata. Čak i u slučaju da je taj izvršio ubistvo
jednog od njegovih članova porodice, domaćin je dužan da ga pusti u kuću! Ali,
čim ovaj napusti kuću, domaćin istog trenutka može aktivirati osvetu i ubiti ga
(u tom slučaju, neće morati da plati odštetu).
• Ako muškarac skine ženi maramu sa glave ili opali metak u vazduh (šenluči)
zbog dobijanja njene ruke pri prosidbi, on je gubi, čak i ukoliko je njen otac već
odobrio svadbu. Jednom dobijen negativan odgovor važi do kraja života, to jest,
odluka se više ne može promeniti.
• Posle udaje, žena prelazi u mladoženjinu kuću i postaje „namos” (njegov ponos,
svojina i odgovornost). Ukoliko je on tuče, polomi joj kost ili ubije, njen otac
ima pravo da traži odštetu ili čak da izvrši ubistvo.
• Za kraj, strahota: udovica se može preudati samo za brata ili rođaka svog po­
kojnog muža. Ukoliko takvi ne postoje, ona postaje vlasništvo celog plemena!
Drugo pleme nema pravo na nju, a ukoliko se uda za nekog iz drugog plemena,
ceo slučaj se smatra kidnapovanjem i kažnjava se kao takav.

94
 23. 5. 2006. Pisma iz Avganistana

Zločin nad imovinom

U slučaju krađe imovine, lopov je dužan da vrati sve što je ukrao, kao i da plati dodatnu
kaznu, koja se naziva šarm110. Ukoliko se nešto od ukradene imovine nađe u njegovoj
kući, onda se on mora i javno izviniti oštećenom.

Pored ovoga, postoje i specijalne kazne za one koji kradu žito, vodu (preusmeravaju je iz
irigacionih kanala u svoje bašte) i nezakonito seku drveće. Obično se plaćaju u novcu.

Ostali zakoni

Upotreba narkotika i nezakonito nošenje oružja, takođe se kažnjava (hmmm…). Postoje

različite kazne vezane za ove delikte. Od ostalih primera, interesantno je spomenuti bad
ili verbalni delikt (uvreda nečije žene). Kazna za bad razlikuje se od plemena do plemena.

Pas se smatra čuvarem kuće i imovine. Zbog toga, ubistvo psa je ozbiljan prekršaj. U
slučaju ubistva iz nehata, određuje se novčana kazna, dok u slučaju namernog ubistva psa
ubica mora da plati ceo poar, a ponekad se osuđuje i na smrt!

Hazari
Za razliku od Paštuna, Hazari imaju nešto drugačije zakone. Oni su pleme mongolskog
porekla koje pretežno naseljava centralne delove Avganistana. Vekovima su bili diskri­
minisani od strane ostalih plemena, a vrhunac je bio u vreme talibanskog režima. Njihov
kulturni i istorijski centar je Bamijan (mesto gde su uništene statue Bude). Pripadaju
šiitskim muslimanima i pod uticajem su dve islamske škole koje su već vekovima u su­
kobu. Uzrok svađe je razlika u verovanju – prvi tvrde da je u istoriji bilo 12 imama, dok
drugi misle da postoji samo jedan, čija je trenutna reinkarnacija Aga Kan. Hazari svoj
sud nazivaju Maraka i on se sastoji od 15 do 30 članova, a broj prisutnih određuje sama
težina slučaja.

Interesantno je da je čin izvinjenja vrlo bitan u Hazara i naziva se ozrana. Grupa za iz­
vinjenje sastoji se od članova različitih porodica među kojima su i žene. Pored izvinjenja,
grupa nosi oštećenima i darove kako bi ovi prihvatili izvinjenje.

Ubistvo

Za razliku od Paštuna, Hazari su u slučaju ubistva dužni da okrivljenog predaju državi

i on se stavlja u pritvor. Ako obe strane naprave dogovor, a državne vlasti ga prihvate,
slučaj se vraća Maraki. Za sve vreme većanja okrivljeni ostaje u pritvoru. Za ubistvo se

 
110
Sharm (orig.)
95
Pisma iz Avganistana 23. 5. 2006.

obično određuje kazna koja se kod Hazara naziva deijat111 a ide od 50 pa sve do 1.000
ovaca koje se mogu isplatiti i u protivvrednosti – svili, zemlji ili novcu. Ponekad, ceo
slučaj se završava izvinjenjem, a ukoliko ubica odbije da plati kaznu – ostaje u zatvoru.

Preljuba

Hazari su veoma osetljivi po pitanju seksa između muškarca i žene koji nisu u braku
(posebno, ako svako ima svoj brak). Ovakve stvari se veoma retko dešavaju i oni preferi­
raju da takve slučajeve predaju državnom sudu. Maraka će suditi samo ukoliko je posto­
jao očevidac i ako žena rodi dete svog ljubavnika. Tada, za razliku od Paštuna, koji bi
stvar rešili po kratkom postupku, Hazari primenjuju sledeći zakon: muž, čija je žena
izvršila preljubu, ima pravo na razvod. Njen ljubavnik mora je oženiti, a svoju sestru ili
kćer dati oštećenom, kako bi se on ponovo oženio. U slučaju da ovaj nema sestara i kćeri,
moraće oštećenom da plati troškove kupovine nove žene (i nije tako loš dil: „staro za
novo” i to još bez doplate112).
U slučaju da dvoje ljubavnika nisu venčani (niti vereni), ili ukoliko je jedno ili oboje
udovica/udovac, oni se moraju uzeti, a okrivljeni će pored toga morati da plati tzv. „pare
za mleko”, odnosno obeštećenje majci koja je dojila i odgajila devojku. Obeštećenje ide do
30.000 avgana (oko 600 dolara), a okrivljeni plaća i sve troškove venčanja.

Silovanje

Taman htedoh da pohvalim Hazare kako su do jaja humani, kad ne leži vraže: u slučaju
silovanja, žena se kažnjava sa 60 udaraca bičem, dok silovatelj biva kamenovan do smrti.
Posle toga, muž žrtve ima pravo na razvod, a ova nesrećnica najčešće bude proterana iz
sela, a familija je se odriče (ovo sa odricanjem je moja pretpostavka).

Ranjavanje

U slučaju ranjavanja, prebijanja ili torture bilo koje vrste, veće staraca retko će odlučiti
da slučaj preda sudu. Ovakvi slučajevi rešavaju se apliciranjem šaria zakona. Po šaria za­
konu, oštećeni mora da dobije formalno izvinjenje, a na tome se često problem i završava.
U nekim težim slučajevima, okrivljeni mora da, pored izvinjenja, da familiji oštećenog
tzv. „lekove”, što u njihovom slučaju predstavlja: ulje, brašno, meso, pirinač i slično.

Veće staraca će sve učiniti da ne dođe do krvoprolića (u bilo kojem od gore navedenih
slučajeva), a u slučaju kad su zaraćene strane iz dva različita plemena, ili sela, veće staraca

  Deiyat (orig.)
111

  Šalu na stranu, oštećeni gubi čast i teško da će je ikada uspeti povratiti. Mada, s obzirom
112

na tako “laku” kaznu, moguće da se na sve ovo i ne gleda tako drastično kao kod nekih drugih
etničkih grupa.
96
 23. 5. 2006. Pisma iz Avganistana

(koje će zasedati) dolazi iz neutralnog plemena ili sela. Na taj način, Hazari žele da budu
sigurni da će suđenje biti fer, bez favorizovanja bilo koje strane!

Krađa

Krađe su vrlo retke. Zbog toga je i zakon prilično blag prema lopovima (a možda i
zbog činjenice da su Hazari u većini vrlo siromašni). U slučaju krađe, lopov je dužan da
oštećenom nadoknadi gubitak (ni više, ni manje).

Nuristan
Severnoistočna provincija Nuristan (Zemlja svetlosti) nalazi se na obroncima Hindu
Kuša. Aneksirana je od strane Avganistana 1896, kada je i prihvaćen islam. Do te godine,
Nuristan se nazivao Kafiristan, što u prevodu znači „Zemlja nevernika”. Maltene, nema
tačke niže od 3.000 metara nadmorske visine, što u kombinaciji sa veoma negostoljubi­
vom klimom čini Nuristan „zemljom u kojoj samo rođeni u njemu mogu da (pre)žive!”

Šest plemena živi u ovoj regiji: Kata, Kom, Kusla113, Parsun114, Aškun115 i Guar. Svako
selo, kao najmanja socijalna ćelija, ima svoj savet izabran od strane samih meštana. U
savet ulaze istaknute starije osobe, religijski lideri i ostali viđeniji ljudi. U Nuristanu
postoje dve vrste saveta: Valisi đirga116 (ili Avra117 ) i Mašrano đirga118 (ili Landijar119).
Prva se bavi ne tako bitnim slučajevima, dok je druga nešto kao viši savet i bavi se vrlo
ozbiljnim stvarima.

Znači, posle određenog incidenta, žitelji sela zajedno sa viđenijim meštanima pokušavaju
da izmire zaraćene strane i da nađu rešenje za bilo koju vrstu problema. Ukoliko to ne
upali, poziva se i religijski predstavnik (mula), a posle izricanja kazne, (nakon što se obe
strane slože), stvar se predaje Đirgi. Ako okrivljeni odbije da isplati kaznu, biće proteran
iz sela.

Interesantna stvar vezana je za osobe koje se zovu „čuvari” ili u našoj kulturi poznatiji
kao advokati. Kad jedna strana nema dovoljno hrabrosti ili znanja da predstavi i zaštiti
svoja prava, onda ima pravo na „čuvara”. On je zastupa tokom celog, jebem li ga, valjda
suđenja!

113
  Kuslha (orig.)
114
  Parsoon (orig.)
115
  Ashkoon (orig.)
116
  Walisi Jirga (orig.)
117
  Awra (orig.)
118
  Mashrano Jirga (orig.)
119
  Landhyar (orig.)
97
Pisma iz Avganistana 23. 5. 2006.

U toku suđenja, svaka strana ima pravo da pozove očevice. E sad, očevici ne mogu biti
senilne osobe ili osobe koje su bolesne, a interesantno je i to da u slučaju žena očevidaca,
izjave dve žene važe kao izjava jednog muškarca-očevica! Ukoliko jedna strana ima samo
žene očevice, ona ih ne može koristiti na suđenju. Njihove izjave neće se saslušati!

U većini slučajeva sve se završava izvinjenjem i plaćanjem obeštećenja koje oni nazivaju
kazna. Kazna obično predstavlja dvostruki ekvivalent ukradene ili uništene robe, ali ona
može imati i drugačije oblike (koze, brašno…)

Ubistvo

U slučaju ubistva, Đirga zaseda kako bi ozvaničila prirodu samog čina: ubistvo s
predumišljajem, ubistvo iz nehata, odbrana časti, samoodbrana… Jednom, kad je
ustanovljen razlog samog incidenta, Đirga odlazi kod oštećene familije i počinje sa
pregovorima. Kad se utvrdi šta oštećeni zahtevaju i kad se postigne sporazum sa fa­
milijom okrivljenih, Đirga izveća kaznu. Za ubistvo s predumišljajem najčešća kazna je
smrtna kazna, ali u svakom slučaju, familije se mogu dogovoriti o plaćanju u „krvavim
parama” umesto ubistva. To u Nuristanu iznosi od 200 do 250 krava. Ukoliko okrivljeni
ne prihvata kaznu, a ne želi ni da se izvini oštećenima, njegova familija je dužna da ga
preda Đirgi, koja ga isporučuje porodici žrtve.

Preljuba

Retki su slučajevi preljube. Ponekad, ukoliko muž puno voli svoju ženu i ne želi da je
izgubi, kao i u situacijama gde porodica želi da se zaštiti od sramote, preljuba će se držati
u tajnosti. U suprotnom, primeniće se vrlo surovi zakoni: ako su oboje bili u braku, oboje
bivaju i ubijeni. Posle presude, kamenuju se do smrti! Ako se preljubnici otkriju za vreme
seksualnog odnosa, mogu biti likvidirani odmah, na licu mesta, od strane očevidaca!

Ukoliko je otkrivena veza između dvoje koji nisu u braku, familija devojke tajno odlazi
do Đirge i traži da ona obavesti momkovu familiju. Momkova familija će posle toga ja­
vno zatražiti ruku devojke, a ovi će je „s ponosom dati”, te će tako biti izbegnuta sramota!

Ukoliko je devojka oteta i na silu odvedena u kuću muškarca, Đirga će naterati tog baju da
je oženi. On će morati i da plati kaznu njenoj familiji, kao i cenu devojke, a mora da plati
i samu Đirgu (troškove suđenja). U retkim slučajevima devojka će odbiti da se uda za kid­
napera. Tada porodica muškarca mora platiti ekstremno visoku kaznu i pola cene devojke,
a ona se vraća svojoj kući, gde će biti čuvana u izolaciji, pod ekstremno zajebanim uslovima.

Ranjavanje

Ovo je klasičan slučaj u nadležnosti Avra đirge. Obično se završava neizostavnim izvin­
jenjem, kao i plaćanjem određene kazne i oštećenom i Đirgi.

Ostali zakoni su manje-više slični onima kod Paštuna i Hazara.

98
 23. 5. 2006. Pisma iz Avganistana

Severni Avganistan
Sever Avganistana ima svoje specifične zakone koji su nešto kompleksniji i razlikuju se
od provincije do provincije, a zavise od etničkog sastava koji u njima dominira120.

Izvršnu vlast čini Šura kojom predsedava imam (mula ili ulema). Pored njega, Šuru čine
valkil121 (predstavnik sela koji je veza između seljana i vlade) i viđeniji starci. Sam valkil
ne mora da bude star i on je (obično) pismena i viđena osoba tog sela (često jedini pismeni
stanovnik). Interesantno za zasedanje Šure jeste da obe strane pre početka „suđenja”
moraju da isplate Šuri makalga122. Makalga znači depozit kojim se Šuri sigura da će imati
mogućnost za isplatu novčane nadoknade (kazne), ukoliko jedna od strana na kraju pro­
cesa ne prihvati odluku. Ukoliko je jedna od strana u sukobu ženskog pola, ona mora biti
predstavljena od strane muškarca, kojeg izabere njena familija. Sama žena ne može da
učestvuje u sudskom procesu. Pored Šure, na severu Avganistana su i lokalni komandanti
(War Lords) imali svoje sudove, u kojima su se vodili slučajevi ljudi koji potiču iz krajeva
pod njihovom kontrolom.

U slučaju ubistva okrivljeni biva zatvoren, a kaznu određuje kralj ili njegov izaslanik
(pretpostavljam da u današnje vreme kralja zamenjuje guverner provincije). Uglavnom
se završava tako što se oštećenoj strani dodeljuje zemlja, isplata u novcu, ili devica. Ovo
pravilo važi u delovima gde pretežno žive Ismailiti. Ostali zakoni (kao i zakoni u prede­
lima u kojima Turkmeni nisu većinsko stanovništvo), manje ili više slični su onima kod
Hazara i Nuristanaca.

U slučaju Turkmena (Balk provincija), ubistvo podrazumeva osvetu i tu nema nikakvog

ustupka! Jer oni kažu da se „krv krvlju spira!”. Za ostale prekršaje, kao što je prevara,
krađa, silovanje, preljuba itd., kazne su slične onima koje sam već nabrojao.

120
  Specificnost severnog Avganistana je u veoma velikoj mešavini različitih etničkih grupa.
Sami procenti zastupljenosti variraju od grada do grada i od provincije do provincije.
121
  Walkill (orig.)
122
  Machalga (orig.)
99
Herat
19. jun 2006.

Vreme je da se ide kući kada...

• se zabavljate u kuhinji, pripremajući „Pesto Genovese”, dok svega dvesta metara

od vaše kuće besne demonstracije u kojima Šiiti uspevaju da odseku glavu jed­
nog Sunita, a ovi im uzvraćaju odsecanjem genitalija jednog od uhvaćenih Šiita;
• se ljubite i grlite sa Avganima (muškarcima, naravno), kad god ih vidite, a da
vam to uopšte više ne predstavlja problem;
• pokušavate da uhvatite što bolji kadar šiitske džamije, koju su zapalili Suniti, a
da ne primećujete kako vam meci rikošetiraju oko glave;
• saznate da vam je uveden policijski čas zbog mogućnosti kidnapovanja i/ili
prisustva i aktivnosti bombaša-samoubica, a vi totalno popizdite jer nećete
moći da idete na žurke i u restorane;
• postanete zaluđeni serijama kao što su: „Očajne domaćice”, „Sopranos”, „Pri­
jatelji”, „Američki idoli”... ;
• smatrate da su Aškabad, Islamabad i Baku idealna mesta da u njima provedete
godišnji odmor;

Foto 58: Zapaljena džamija u Heratu (februar 2006.)

100
 19. 6. 2006. Pisma iz Avganistana

• previše obraćate pažnju na stopala žena (pokrivenih burkama) na ulici i tvrd­

ite da po njima možete da provalite da li je mlada ili stara (blaži oblik ludila),
odnosno lepa ili ružna (kritično mentalno stanje);
• ste kupili svoj prvi CD sa avganistanskom muzikom;
• ste kupili svoj prvi indijski film na DVD;
• naučite pravila kriketa;
• smatrate da personalna higijena i nije toliko bitna i da je sve u unutrašnjoj lepoti;
• počne da vas nervira BBC-jeva reportaža o sranju koje se desilo u Avganistanu,
jer znate da će to videti i vaši roditelji, pa ćete morati da im objašnjavate kako je
ustvari sve super do jaja;
• čitate svoju knjigu bez ikakve nervoze, dok mali putnički avion kojim se pre­
bacujete do Džalalabada upravo praktikuje prinudno sletanje (obrušavanje sa
polulupingom), radi izbegavanja mogućeg gađanja raketom zemlja – vazduh od
strane Talibana;
• izjavite kako vam je više muka od hašiša i prestanete da ga duvate;
• kad vam se digne na Kondolizu Rajs123;
• držite na radnom stolu košuljicu od ručne bombe (kao kutiju za olovke);
• koristite frazu „inšalah”124 više od deset puta dnevno, tokom komunikcije s lju­
dima.

Vreme je da idete da se lečite kada...

• se vozite taksijem po Kabulu;

• počnete da se palite na Avganistanke i još verujete da imate šanse da karate
neku od njih;
• na televiziji se pojavljuje snimak devojke kidnapovane tog dana u Kabulu, a vi
posmatrate snimak i umesto da vas obuzme osećaj sažaljenja, pred očima vam
igraju slike njenog „čvrstog seksi dupeta” koje ste videli na UNICA bazenu,
prošlog leta;
• ste ubeđeni da vas neće metak;
• vam prve večeri, u krevetu, riba kaže: „... eto, u poslednja tri meseca nisam
imala vremena da obrijem noge...” a vi joj kažete da vas to ustvari i pali;
• verujete da su Amerikanci u Avganistanu iz humanitarnih razloga;
• proglasite Chianti David sjajnim crnim vinom;
• nemate pojma s kim je vaš omiljeni fudbalski klub igrao prošle nedelje, niti gde

80
  Condoleeza Rice (orig.)
124
  Inšalah – daće Bog
101
Pisma iz Avganistana 19. 6. 2006.

se trenutno nalazi na tabeli;

• vidite svoju koleginicu pokrivenu maramom i izjavite da je... ista Džeki Onazis;
• je proglasite za Džeki Onazis125 i još istripujete kako je to bio sjajan kompliment
te vam uopšte nije jasno zašto vam to nije upalilo kod nje;
• postanete ljubomorni na kolegu koji je dobio premeštaj u Pakistan;
• prelazite preko planinskih venaca Hindukuša, i pri tome vam ne padne na pa­
met da uzmete foto aparat i napraviti nekoliko snimaka;
• kad vam se digne na Madlen Olbrajt126 ;
• verujete u izraz „inšalah” i upotrebljavate ga u svojim zvaničnim izveštajima
donatoru.
Napominjem da ovi simptomi, naročito oni iz prve grupe, i nisu toliko opasni, tj. ne
ostavljaju neželjene posledice za ceo život. Većina njih nestane posle nekoliko nedelja
provedenih u Evropi, te stoga ne treba previše brinuti. Ali, ono što mene brine je fakat da
sam ja štiklovao bar 80% njih, a ugovor mi ističe (tek) u decembru! He, he, he... i ne san­
jajte o tome da ću vam reći (i da ću vam ikad reći!) koje su to tačke! Mada, imam potrebu
da vam kažem – još uvek nisam doživeo erekciju na Kondolizu i Medlin!

Sve što je do sada napisano može zvučati kao sjajna zabava i divan način da se odrade i
potroše četiri godine života. Ali, nije baš tako.

Foto 59: Glava bombaša-samoubice (Herat, 18.05.2006.)

 
125
Jacky Onasis (orig.)
 
126
Madlene Olbright (orig.)
102
 19. 6. 2006. Pisma iz Avganistana

Ukoliko se odlučite na ovakav život, onda budite spremni da uzmete „ceo paket aranžman”
koji vam se nudi. Tako, na primer, morate biti kul kada vam glava Talibana-samoubice
padne ispred same haube auta (pogledaj fotku 59), ili budite spremni da krenete istim
putem kojim je išao UNICEF–ov konvoj čije je vozilo pogođeno tromblonom, i pri tome
su dva humantitarca poginula, a jedan ostao bez obe noge.

Foto 60: UNICEF–ovo vozilo pogođeno tromblonom u Kiruk distriktu (Herat provincija)

Mogućnost da vas presretne vozilo puno eksploziva, koje će potom otići u vazduh, takođe
je jedna od mogućnosti koju morate posmatrati sa pozitivne strane – u većini slučajeva
najebe niko drugi nego vozač (još uvek su amateri i nemaju pojma kako se to radi, kao
na primer Iračani).

Foto 61: Ostaci vozila punog eksploziva, dignutog u vazduh ispred kasarne italijanskih snaga

103
Pisma iz Avganistana 19. 6. 2006.

Zabavi nikad kraja. Ukoliko imate sreće može vam se desiti i kamenovanje usred Kabula
(i to u po bela dana), kao što se desilo onim nesrećnicima sa fotografije 62, nakon što je
jedan od njihovih kamiona naleteo na minibus. Pola sata posle incidenta, narod krete da
se „spontano okuplja” što je prouzrokovalo paljenje i uništavanje zgrada i kancelarija u
kojima žive i rade humanitarci (IOM je tada izgubio tri kuće, koje su potpuno izgorele).

Foto 62: Kamenovanje US vojnih snaga u Kabulu (jun 2006.)

Ako ste jedan od „srećnika” kojima zgrada nije spaljena ili opljačkana, ne bojte se! Još ima
nade da i vi doživite nešto što ćete sa ponosom pričati svojim unucima.

Šalu na stranu. Od 2004. do danas, blizu pedeset humanitarnih radnika izgubilo je život127,
a desetak ih je kidnapovano. Za ove četiri godine izgradio sam ogromno poštovanje za
ljude koji žive i rade u Avganistanu. Verujte, nema tih para koje mogu da ublaže osećaj
da ste hiljadama kilometara daleko od kuće, od porodice, od prijatelja... Većina humani­
taraca su mladi, puni energije i vere u to što rade, i to je, u stvari, pokretač koji ih tera i
ne dozvoljava im da budu stopirani negativnim stvarima iz okruženja. Iz tog razloga sam

  Human Rights Overview – Afghanistan http://www.hrw.org/english/docs/2005/01/13/af-

127

ghan9827.htm
104
 19. 6. 2006. Pisma iz Avganistana

i probao da dočaram ono što me je najviše impresioniralo tokom boravka u ovoj zemlji, ali
i da prenesem i one crne (ružne) stvari, koje su sastavni deo ovdašnjeg života.

Ovim završavam svoje poslednje pismo mada ostaje mnogo nedorečenog, mnogo
neispričanog... Na kraju krajeva, ono što sam zadržao za sebe čini me drugačijim i
srećnijim od svih koji pročitaju moje pisanije. Neke stvari, naročito emocije, ne mogu
se u potpunosti preneti na papir i bilo kakav pokušaj samo bi ih banalizovao i izgubile
bi svoj šarm. Velike poruke nema. Ipak, drago mi je da su neki ljudi imali priliku da
pročitaju delove o životu u Avganistanu, pre nego što su došli ovde, i tako iskoristili
informacije da bi se što bolje pripremili za ono što ih čeka. Da budem iskren, to nije bio
razlog zbog kojeg sam počeo da pišem, ali ponekad nismo ni svesni zašto određene stvari
radimo i gde je njihovo mesto u globalnom lancu događaja.

105
Hvala mojim roditeljima što su me podržavali da istrajem i ne prestanem sa pisanjem u
trenucima kad mi nije bilo ni do čega; mojoj rodbini i prijateljima iz ex-Jugoslavije jer su
mi slali pisma podrške iz kojih sam crpeo ogromnu energiju; Stevanu i Ani Marinković;
Nedi Šaponji, Dušku Radosavljeviću i Ivanu Velisavljeviću za recenziju; Davoru „jaranu”
za neverovatan trud i podršku, Ani i ekipi iz Šabačkog letnjeg festivala (ŠLF), jer bez
njih, ova knjiga bi još dugo čekala finalizaciju kao i svima koji su radili u Avganistanu,
i imali priliku da pročitaju neka od mojih pisama; i naravno: Elizabeti, Leu i Neriju!

Ove knjige ne bi bilo bez vas!

HVALA VAM!

Branko Golubović
Beleška o autoru

Branko Golubović rodjen je 1968. godine u Šapcu.

Po obrazovanju je inženjer poljoprivrede.

Devedesetih godina prošlog veka bio je frontmen „Goblina“, jedne od najpopularnijih

domaćih rok grupa.

U Radiju „99” (Drugi program Radio Šapca) bio je urednik i voditelj rock’n’roll emisije
„Ritual crnog patuljka“.

Radeći u američkoj nevladinoj organizaciji „ARC“, obilazio je sva krizna područja u

bivšoj Jugoslaviji, a početkom 2003. godine, kao član italijanske nevladine organizacije
„Intersos“, odlazi u Avganistan, gde ostaje do kraja 2006. godine. Od 2007. godine boravi
u Šri Lanki.

Govori engleski i italijanski jezik.

Oženjen. Ima dva sina.

Osim putopisnog predstavljanja jedne zemlje, kontroverznog koliko i
sam Avganistan, Branko Golubović nam u pismima nudi nešto više:
autentičan, insajderski pogled na često opasnu svakodnevicu, ali po­
gled opisan ironično, neposredno, i uz zdravu dozu humora.
Golubović je od „pankerskih“ dana provedenih u rok sastavu Goblini do „mirovnjačkih“
dana u Avganistanu zadržao energičnost, anarhičan stav, odlučnost da se govori istina bez
pardona i piše bez dlake na jeziku. Bez obzira da li priča o kafićima, čudnim običajima
u ishrani koje kao stranac morate poštovati, ili vam u maniru turističkog vodiča ukazuje
na kulturnu baštinu, klimatske osobenosti i muško-ženske odnose, ili pak prelazi na pro­
vokativnije teme poput opijuma, hašiša, oružja, političke situacije, bombaša-samoubica,
talibana i neprekidnih oružanih sukoba (prema piščevim rečima, u Avganistanu se vodi
devet ratova!), Golubović nikada ne gubi iz vida složenost situacije i paradokse u kojima
se nalaze i on kao „mirovnjak“, i Avganistan kao država. Najveća vrednost ove knjige
upravo leži u osobenom i iskrenom pristupu tako aktuelnim temama: Golubović se u
pisanju neobičnog „bedekera“ koristi, naravno, činjenicama, ništa ne ulepšava i ne čini
gorim nego što jeste, ali daje i duboko lični doživljaj okruženja i okolnosti u kojima se
našao – a upravo takvu mešavinu zahtevan čitalac i očekuje kada u ruke uzme ovakvu
knjigu.

Ivan Velisavljević, prof.

Svojim debitantskim delom, Branko Golubović nas vodi na putovanje
nekim novim svetom, daleko drugačijim od onog kojeg poznajemo.
Ovaj brutalno iskren, a pri tom veoma duhovit pogled na jednu nama
daleku zemlju i nepoznatu kulturu, daje mogućnost novih i drago­
cenih saznanja. Avganistan i kulturu tog podnevlja, autor nam otkriva
na sebi svojstven način, način na koji ga većina nikada nije sagledala.
I sam zaprepašćen sopstvenom situacijom, autor nas vodi kroz serijal priča, koje su često
strašne, bizarne, a ponekad i smešne. Njegov opis tog dela sveta je lucidno, nadahnuto
svedočanstvo iz „prve ruke“. Komične, a istovremeno dirljive priče, protkane slikovitim
portretima „lokalaca“ vas prosto teraju na čitanje u jednom dahu. Jezik je pripovedački
originalan, autor neodoljivo sarkastičan, a priča autentična, mada na momente pomalo
haotična. Sama knjiga dopunjena je fotografijama koje dodatno obogaćuju njen sadržaj.
Sve to zajedno oslikava zapanjujuću sliku o nekom novom, nama nepoznatom svetu.

Početak putovanja obeležava autorovu potragu za sopstvenim bivstvovanjem u datim

egzistencijalnim uslovima, dok kasnije sebe posmatra u miljeu kakav tvori drugačija
sredina, istorija, jezik i kultura, drugačije navike i običaji, druge legende i mitovi. Au­
torovo pripovedanje razapeto je između sna o slobodi pojedinca i svesti o istorijskim i
društvenim kretanjima, koje najčešće ukidaju čak i samu pretpostavku takve slobode. On
takođe preispituje i političke metode koje više nisu prikladne da se bave problemom, čiji
koreni duboko leže u globalnoj nemaštini i sve većoj provaliji između razvijenih zemalja
i „onih drugih“.

Dato okruženje autor ne doživljava samo kao fizičko, već i kao prostor koji u sebi sadrži
određeni pogled na svet, istoriju i niz događaja koji su važni za razumevanje ljudske
sudbine. On sebe stavlja na jasnu socijalnu i psihološku marginu, a stvari posmatra iz
ugla nekog ko je izvan datog sistema vrednosti i ko se tom sistemu suprotstavlja. Autor
u izvesnoj meri ima osećanje doživljaja apsurdnosti situacije u koju zapada, i utoliko je
logičnije što pred kraj dela ulazi u jedan sasvim drugi prostor, asimilira se u njemu, ali
istovremeno ostaje i dalje prisutna dimenzija nastojanja da se u tom novom prostoru
zadrži nešto od onog identiteta koji je poneo sa sobom, da u jednom novom životnom
videokrugu uspostavi i novi odnos prema novim vrednostima, a pre svega prema samom
životu. U momentu, u kome je autor podvrgnut pritisku da očuva sopstveni život, osećaj
apsurda se gubi, a javlja se strah od njegovog gubitka.

Delo zaista predstavlja izuzetno vredan i originalan autorski doprinos novijoj putopis­
noj literaturi. Pre svega njegova sistematičnost, preglednost, te informativnost, zajedno
sa jednostavnošću jezika kojim se autor obraća čitaocu, ovu knjigu čini nezaobilaznom
budućom literaturom svih onih koji će se na bilo koji način baviti predmetnom prob­
lematikom. Posebna zanimljivost knjige je da se tematski pozabavila i nekim događajima
koji pune stranice i naših novina. Ono što je izuzetno značajno za čitaoca jeste i da autor
govori o istoriji, religiji, politici, odnosno o nizu stvari koje su važne za razumevanje nje­
govog položaja u datom okruženju. Kako život jedinke, tako i život generacija i naroda,
često mogu izgledati kao zbir detalja, slučajnosti i kretanja, koja se odvijaju nasumice u
vremenu i prostoru. Jednostavno rečeno, ovo nisu priče koje treba shvatiti pojedinačno,
već su autorove pretenzije, pre svega, bile da prikaže jedno vreme, jedno okruženje i sta­
tus jedinke u datom vremenu i okruženju.

mr Neda Šaponja
«Kome bog ukazuje svoju naročitu milost, šalje ga u dalek svet»
(Egipatska poslovica)

«Dabogda živeo u zanimljiva vremena»

(Kineska izreka)

Za Avganistan sam čuo krajem 80-ih, u jednoj mešavini političkih,

rok i sportskih vesti. Političke - «Ušli Rusi u Avganistan», sportske
- «Amerikanci ne idu na Olimpijadu zbog Avganistana», bile su
vesti koje su toj zemlji pribavljale skoro mitski oreol, kao izvesnom
poprištu teške borbe interesa ondašnjih velesila, koju smo mi, mislim
na Ex-Yu prostore, naravno, sa indignacijom i visokom svešću o svo­
joj nesvrstanoj superiornosti, glatko odbijali i osuđivali, kao i mnogo
puta pre, kao i mnogo puta kasnije, moliću lepo.
Započinjala je jedna teška pat-pozicija, koja i dan-danas traje na tim prostorima. Sov­
jetska imperija je krenula na put bez povratka (nema tog Lukas-Putina koji će snimiti
«Imperija uzvraća udarac»), ali, i YU-Atlantida se nije najbolje osećala. Umorni Vođa
revolucije je okončavao zemaljsko trajanje, pa se naša javnost, baš kao i celokupna svetska,
ako to uopšte i postoji, okrenula drugim temama i dilemama («Jer drugi će cirkus doći
u vaš grad!»). Bilo-kako-bilo, ostale su našim prostorima bar dve rok-izvedbe u kojima
se pominje Avganistan. Prva, «Zastave u prvom planu», Pankrta, koje su svojim pod­
naslovom, «tri godine posle prodora», jasno govorile o čemu se radi, sa monstruoznom
minimalnošću opisujući život vojnika sovjetskih okupacionih jedinica, «čvrsta ruka, stis­
nuta pest, svaki dan nam daju jest», te «gledamo olimpijadu, sad se odvija u Avganistanu,
gledamo vođu kako je ozbiljan na ekranu, i zastave kako se vijore u prvom planu», koja
je implicirala mnoga kasnija događanja, za koja smo početkom te decenije mislili da su
nemoguća, kad ono, ne lezi vraže... Druga pesma je bila «Neka ti ništa ne brine», Prlja­
vog Kazališta, sa stihom «neka te ništa ne brine... smrt dječaka u Kabulu...», za koju sam
oduvek mislio da je isforsirana, te, popuna u redosledu na, inače dobro koncipiranom
komercijalnom vinilnom proizvodu (tako se to onda zvalo), smeštena daleko iza hitova
«Mi plešemo» i «Crno-bijeli svijet». Elem, pesme su odslušane, neke i zapamćene, Vođa
je otišao, Olimpijada se završila (bez Amera, naravno), Avganistan je ostao na istom
mestu. General Gromov je dobio cveće na povratku, ostalo je samo da Avgani nađu mir
sa samima sobom. To je ono što je najteže i što traje već dvadeset, možda i više godina.
Ili, što bi rekli zli ljudi, to traje oduvek! Avganistan je ono što se u društvenim nau­
kama zove dis-funkcionalno društvo, koje još nije uspelo da stvori odgovarajuću državnu
formu (ono što čak i u-državu-uvek-sumnjajući F. Fukujama zove «izgradnja države»).
Potezi onoga što se zove «međunarodna zajednica» su odveć često bili nerazumljivi da
ne kažemo, samo bez psovanja, molim! Razlozi za to su mnogobrojni, i tu se mi, na
literarnom predlošku srećemo sa Brankom Golubovićem – Golubom, koji je imao tu ne-
sreću (precrtati po izboru), da se zatekne tamo i sve to posmatra, a bogami, dosta stvari
da i zabeleži. I, u autoru ove recenzije pobedio je čovek nad analitičarom, čitao sam ova
pisma, mnoga mi je naš zajednički prijatelj Steva Marinković prosleđivao mnogo ranije,
nego što se krenulo u poduhvat objavljivanja istih, sa dozom ushićenja da «uhvatim» taj
životni optimizam ljudi koji tamo žive, kao i motive onih silnih međunarodnih despera­
dosa/avanturista/altruista/ljubitelja okretnih igara, koke i zaborava, koji su tamo tražili
«Španiju svoje mladosti», sa ne-iskrenom željom da se nešto, «bolji život», priušti i Avg­
anima («Ima li života, pre smrti?»). I, svega tu ima, za dokumentariste, obilje podataka
(i, slika, naravno!), za ljubitelje lepe reči i iskaza, Golub je pisao pisma nervom rokera
i preciznošću digitalnog foto-aparata, za one koje ne vole «teška štiva», prijatan ton i
relaksirajuća atmosfera, itd.

Svako vreme ima svoje Isidore, ona velika iz Preka, je putovala u Norvešku, takvo je
bilo vreme, tada nam je to bio nepoznati kraj. Zadužila nas je (koliko je danas čitamo?),
obogatila je našu kulturu, hvala joj. Branko Golubović, darovan milošću boga, barem
onoga, egipatskoga, a živeći u zanimljiva vremena, koja možda nije ni zahtevao (možda je
samo «želeo da svira, da se otkači, i to je sve»?), napisao je pisma, pisma u markesovskom
maniru, «pisac piše jer mu nema leka», približio nas Avganistanu, jednom nepoznatom
predelu. Hvala mu za to. Takođe i svima onima koji su omogućili da se ova knjiga pojavi.
Ovo je jedan izuzetan poduhvat za našu, u biti još uvek zatvorenu, kulturnu sredinu.

Prof. dr Duško Radosavljević

Fotografije:

Nepoznati autor: 1, 5, 33, 34, 41, 60, 61

B. Golubović: 2, 3, 4, 8, 9, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 35, 36, 37,
40, 43, 44, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59.

J. Llanderal: 38.

G. Sanikidze: 6, 42, 46.

G. Ajami: 7, 12, 39.

R. McKinney: 10, 11.

L. Somigli: 13, 14, 23, 45.

A. Migniardi: 31.

A. Omeragić: 32.

AFP: 62
 Recenzenti:

Prof. dr Duško Radosavljević

Mr Neda Šaponja

Ivan Velisavljević, prof.

Grafički dizajn i korice

Miloš Janković

Prelom

Branko Jovanović

Tiraž

1500 primeraka

Štampa

Demo Print 95, Šabac

Izdavač

Šabački letnji festival

www.sabackiletnjifestival.com

ISBN 978-86-912619-0-0

Šabac, maj 2009.

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821 . 163 . 41 - 992

ГОЛУБОВИЋ, Бранко, 1968 -

Pisma iz Avganistana / Branko Golubović.
- Šabački letnji festival, 2009
(Šabac: Demoprint 95). - 122 str. : fotogr.
: 22 cm

ISBN 978 - 86 - 912619 - 0 - 0

a) Авганистан - Путописи
COBISS, SR - ID 167313932
 ...Zamisli da si ušao u vremeplov
i da se vraćaš u osamnaesti vek...

ISBN 978-86-912619-0-0