Professional Documents
Culture Documents
Cudo U Sarganu
Cudo U Sarganu
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубомир Симовић
ЧУДО У „ШАРГАНУ”
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубомир Симовић
ЧУДО У „ШАРГАНУ”
Садржај
I СЛИКА................................................................................................................................................................................ 3
II СЛИКА............................................................................................................................................................................. 37
III СЛИКА............................................................................................................................................................................ 56
IV СЛИКА............................................................................................................................................................................ 71
V СЛИКА............................................................................................................................................................................. 99
VI СЛИКА.......................................................................................................................................................................... 119
VII СЛИКА......................................................................................................................................................................... 138
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЧУДО У „ШАРГАНУ”
ЛИЦА
ИСЛЕДНИК
I СЛИКА
(Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор,
чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата. Миле,
који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо. Ставра
седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што се напољу
догађа и говори.)
МИЛЕ:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
и оружане интервенције!
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
Ааа!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
МИЛЕ:
Одлична говорница!
ИКОНИЈА:
Прикуцали и ћилим!
МИЛЕ:
Немате ви појма
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
Ја га и лично познајем,
ал илегално,
СТАВРА
ЦМИЉА:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
(Враћа се за шанк)
МИЛЕ:
пар екселанс!
ИКОНИЈА:
Какав пар?
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
Види ти њих!
ЈАГОДА
(Цмиљи):
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
А, што је најважније,
Кућа у Крунској,
ЦМИЉА:
А ја на Репишту, приземље,
Ни трунке конфора!
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
А он!
толики је карактер!
ИКОНИЈА
провриштало вино,
и лубенице дебелкōре,
МИЛЕ:
ЈАГОДА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА
(Цмиљи):
а не од прве на кантар!
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
Седамсто.
ЈАГОДА:
Колко је народа!
МИЛЕ:
ЈАГОДА:
(Излази)
МИЛЕ:
и то умножени, шапирографисани!
(Улази Госпава)
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
Шта ћеш?
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
Сви на митингу!
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
Говори, говори,
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
ГОСПАВА:
и у маси, а и појединце!
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
Чудо то?
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
Стварно је прекрасна!
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ГОСПАВА:
(Излази)
МИЛЕ:
Јеси видо
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
Фала Богу!
(Излази)
СТАВРА:
МИЛЕ:
Чујте аплаузе!
СТАВРА:
Је л ти то вичеш да ми чујемо,
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА
(улазећи):
Волики пљусак!
МИЛЕ:
ПРОСЈАК:
преливају се у златно,
у свим нијансама!
ИКОНИЈА:
Продајеш мамце?
ПРОСЈАК:
Мамце, и то одличне!
ИКОНИЈА:
Ма склони то,
не мораш да ми показујеш!
Је л би то могло ђутуре,
ПРОСЈАК:
Није да не би могло...
ИКОНИЈА:
и парадајсалату,
Је л важи?
ПРОСЈАК:
Није да не важи...
ИКОНИЈА
(Цмиљи):
Теби ћу ја да наспем!
МИЛЕ:
Је л она блесава?
СТАВРА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
Кажем на пример!
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
Што да упропасти?
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
(Излазе)
ЦМИЉА:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
Што наопако?
СТАВРА:
ЦМИЉА:
Далеко било!
СТАВРА:
А и ти уђе?
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
Наравно да не прекида!
СТАВРА:
Стоји на говорници
МИЛЕ:
Како ти то мислиш?
(Враћа се Иконија)
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
На кутњак?
Нисам ни опазила!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Колики пљусак,
ЦМИЉА:
Јеси чула,
ИКОНИЈА:
И двапут шкембиће!
Толике су се поудавале,
па је л их огрејало?
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
И две купусалате!
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Обадве купус?
ИКОНИЈА:
Обадве.
да ти се смучи!
ЦМИЉА:
ја би то друкчије!
ИКОНИЈА:
Дај те шкембиће!
(Излази)
ЦМИЉА:
СКИТНИЦА:
ЦМИЉА:
СКИТНИЦА:
Има да покисну.
ЦМИЉА:
Ту сам од скора.
(Прилази Милету)
СТАВРА:
ЦМИЉА:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
Иконијина земљакиња.
СТАВРА:
ЦМИЉА:
Има.
СТАВРА:
Изађеш прèткућу,
ЦМИЉА:
А деца да ми дипломирају,
па да се друже синтеле
генцијом!
МИЛЕ
(пробуди се):
СКИТНИЦА:
Да вас питам.
шустер, Шуњеварић.
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
Стварно не знам.
(Излази)
СКИТНИЦА:
на ту пољопривредну економију.
Тако се и упознамо.
ЦМИЉА:
добришем...
СКИТНИЦА:
трудно!
ЦМИЉА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА
(улази):
А ви још ту?
СКИТНИЦА:
од Ваљева па до Ивањице!
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
До подне Петровдан,
од подне Павловдан!
А Вукосава...
СТАВРА:
Бога?
СКИТНИЦА:
ЦМИЉА:
СКИТНИЦА:
ЦМИЉА:
А она, та ваша?
СКИТНИЦА:
Немам појма!
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Волела је кафану,
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Оћу да је изненадим!
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Други пут.
Немојте да заборавите.
А ја ћу још да навратим...
(Излази)
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
Да говори на струју,
(Улази Госпава)
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
Мишја раж!
Испод кревета!
ИКОНИЈА:
Па шта онда?
ГОСПАВА:
Шта онда!
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
Одличан!
Не би вам га заборавио
ГОСПАВА:
Рођен си да засветлиш,
ПРОСЈАК:
ГОСПАВА:
ПРОСЈАК:
ГОСПАВА:
акамоли круна!
ПРОСЈАК:
Ал да упамтиш:
ГОСПАВА:
ПРОСЈАК:
Ал немој да се зачудиш
(Излази)
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА
Одиде да видиш!
ЦМИЉА
(прилази вратима):
ГОСПАВА:
СТАВРА
ИКОНИЈА
Бог и душа,
ИКОНИЈА:
Да ми је ко причо, не би му веровала!
(Примети Анђелка)
Ја морам да седнем!
АНЂЕЛКО:
(Затамњење)
II СЛИКА
(Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и
Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.)
ИКОНИЈА
Има и струја!
(Цмиљи)
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Ни ко ће коме да затреба!
То после потри!
(Излази)
ЦМИЉА:
најмањи,
па до понедељка да не откључавам!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
Ма ко је то?
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Ма каквим! Вереником!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Ма каку! Коцку!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Саћете чути!
ЦМИЉА:
Вереник?
ЈАГОДА:
Манијак!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Ко да је клештима.
ЦМИЉА:
Немоте да ме препадате!
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
И шта би?
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Префригано је то!
Маркантан!
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Лакуноћ!
ЦМИЉА:
Лакуноћ...
ЈАГОДА:
Причувајте се ви Београда!
силована и задављена!
(Излази)
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА
(улази):
Коме си то отварала?
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Која профисорка?
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Шта је хтела?
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Њу онолику да нападне?
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Манијак!
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
А и не питах те!
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Па шта с тим?
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Ћора, то је од ћорисања,
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Анђелко.
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Је л те то боли?
АНЂЕЛКО:
Ово на нози?
Наравно да боли,
а и тешко се крећем.
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Бајлонову,
Зелени венац —
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Да ми је да препешачим
А у реку и у облаке
ЦМИЉА:
Мора да је лепо,
АНЂЕЛКО:
Па Кнез Михајловом!
Прошло лето!
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
са сланином?
ИКОНИЈА:
Спремиде, Цмиљо!
АНЂЕЛКО:
Да се ја онда распремим,
(Излази)
ЦМИЉА:
Згодан овај!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Репоња крилати!
ЦМИЉА:
Нисам га виђала.
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Нисам ја мала!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Искрен и отворен!
ЦМИЉА:
Шта знаш,
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
(Излази)
ЦМИЉА
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Трифуну Трипковићу?
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Мислиш да ја не капирам?
преда ме патрола!
Да не беше амнестије,
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Како издржим?
Гледам у решетку,
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Има везе.
Ја иза решетке,
ни на себе,
Важно је да знаш
ИКОНИЈА:
Причам ти причу!
ЦМИЉА:
Ћуде!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Причинило ти се.
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Немој дизлазиш!
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
да пада светлост!
Гадне ли кише!
Понеси кишобран,
ИКОНИЈА:
немој дизлазиш!
(Анђелко изјури напоље, Цмиља и Иконија за њим. Цмиља носи отворен кишобран и
запаљену свећу.
Затамњење.)
III СЛИКА
(Улица пред кафаном. Неколико каиши за ђубре, посмртне плакате по
зидовима и огради. Плакате за циркусе, бокс-мечеве, фудбалске утакмице. Цмиља
држи свећу и кишобран.)
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Ево! Погледај!
ИКОНИЈА:
Шта си то нашо?
АНЂЕЛКО:
Једну ногу!
ИКОНИЈА:
Можда је и убиство!
ЦМИЉА:
Убиство?
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Затрпали га кантама!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
Па то је онај матори!
АНЂЕЛКО:
Познајете га?
ИКОНИЈА:
Свраћо вечерас!
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Натруни дувана!
Сасвим у фронцлама!
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Плаво ко индиго!
ИКОНИЈА:
Придигниде му главу!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ИКОНИЈА:
Ама чекајте!
Овога ми крста!
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Нестала говорница!
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Да се трипута прекрстиш!
АНЂЕЛКО:
а после се крсти!
ЦМИЉА:
Ал је тежак!
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
Овде су куће,
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
и до регента, принца-наследника,
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
и од аустријских трупа!
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
Брзо у заклон!
ПРОСЈАК:
никако да га напуниш!
На човека се брецате,
Шерпа, пегла...
Заборави на спавање,
(Пратећи крвав траг, који је остао иза Скитнице, Просјак долази до врата,
Врата су закључана. Он мало размишља и гледа куда ће, а затим обилази око
кафане. Кад изађе са сцене, враћају се Танаско и Манојло.)
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
Оде ли то тумарало?
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
Госкапетане!
МАНОЈЛО:
Ал где је ту Београд?
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
Карађорђеве звезде,
макар на пóсата...
МАНОЈЛО:
нема шта!
ТАНАСКО:
Ја би је слатко утефтерисо!
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
А коса црна!
Да ми је видети
Е, мој госкапетане!
МАНОЈЛО:
Тачно тако! Ту
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ето шта!
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
Разумеш?
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
Велика вајда!
МАНОЈЛО:
А сад на стражу!
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
А ову линију?
Ту нас је довело!
Треба чекати,
ил неправедна пресуда,
Зато пази!
ТАНАСКО:
Разумем, госкапетане!
МАНОЈЛО:
(Манојло се умотава у шињел и пелерину и леже иза канти за ђубре. Танаско чучне
покрај бандере, с пушком на коленима. Брзо се и он спусти на земљу и заспи.
Затамњење.)
IV СЛИКА
Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.)
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Ајде не причај.
ЦМИЉА:
Мислиш да ја лажем?
АНЂЕЛКО:
Ма мене и не занима!
ЦМИЉА:
Да ти не причам!
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Малопре је за малопре!
ЦМИЉА:
други!
па мислим...
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
Значи тако?
АНЂЕЛКО:
Тако!
ЦМИЉА:
(Одјури у кујну)
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Овога ми крста!
СТАВРА:
И то због вербализма.
ИКОНИЈА:
Због чега?
СТАВРА:
Због вербализма.
Скрено с линије,
и то изгледа дибидус!
ИКОНИЈА:
А ди је Цмиља?
АНЂЕЛКО:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
Цмиљо!
(Одлази у кујну)
СТАВРА:
Мораће и он да падне,
АНЂЕЛКО:
Наместио ми затвор!
и то у целости!
ИКОНИЈА
(враћајући се):
Јеси је ти уцвелио?
АНЂЕЛКО:
За свашта заплаче!
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Смислила да судаје,
ИКОНИЈА:
А, вала, и ти...
АНЂЕЛКО:
СТАВРА:
Па седиш
средњотехнички, пољопривредни,
из храста врапчи,
и све се разуме,
врућа ракија,
а не овако!
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ИКОНИЈА:
Да се ожениш, да се окућиш,
АНЂЕЛКО:
Сале!
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Па да купим пантуфле,
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
све се то угаси!
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Ко је од каког материјала,
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
МИЛЕ
(улазећи, с врата):
СТАВРА:
МИЛЕ:
Који мој?
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
Друг Вилотијевић!
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
Е, брајко мој!
СТАВРА:
МИЛЕ:
Ја аминово?
Ту смо га ми и демаскирали!
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА::
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
Нолике чворуге,
Брзо си се коварнуо,
На данашњи дан
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Од Вукосаве?
А и то ти је посебна прича!
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
Ја сам ућуто
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
Уосталом,
како ли се зваше,
СТАВРА:
МИЛЕ:
АНЂЕЛКО:
МИЛЕ:
СТАВРА:
А ко каже да не смем?
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
Па шта?
СТАВРА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
Ајде, лотињо!
МИЛЕ:
Шта каш?
СТАВРА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Синоћ ми синуло.
ИКОНИЈА:
Ја морам да седнем!
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
Замало да ме уапсе!
МИЛЕ
(пришао шанку):
Срећа његова
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
Неодговоран елеменат!
ИКОНИЈА:
шта причаш!
МИЛЕ:
Говорим у глобалу!
ИКОНИЈА:
Са содом?
МИЛЕ:
Бесоде.
Ја би то на школовање у Падињак,
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
АНЂЕЛКО:
просто ме опржи!
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
па ја то после помешо.
ил препечено, ил пресно,
ил прекувано, ил недокувано,
да га ни гладан не окуси!
А и гибаница!
ИКОНИЈА:
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
Саће десет.
СКИТНИЦА:
ИКОНИЈА:
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
Лепа прича!
МИЛЕ
(прилази Анђелку):
АНЂЕЛКО:
МИЛЕ:
мого би да ти се нађем...
АНЂЕЛКО:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
Откуд знаш?
ИКОНИЈА:
Откуд знам!
АНЂЕЛКО:
МИЛЕ:
да је хумано да ти помогнем!
АНЂЕЛКО:
Миле
(подижући столицу):
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
Ти си много дрчна,
много си офурцатила!
НЕПОЗНАТИ:
Извините!
МИЛЕ:
НЕПОЗНАТИ:
МИЛЕ:
СТАВРА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
НЕПОЗНАТИ:
Нешто би вечеро.
ИКОНИЈА:
и кромпирчорбу.
Верујте, савршен.
НЕПОЗНАТИ
ИКОНИЈА:
Купусалата, парадајсалата?
Нешто за пиће?
НЕПОЗНАТИ:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА
Куку, црна!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
И ти то тако...
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Па је л ти не видиш ко је то?
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Па то је онај са говорнице!
ИКОНИЈА
(седне):
Вилотијевић?
МИЛЕ
(устане):
Вилотијевић?
СТАВРА:
Затамњење.)
V СЛИКА
(Кафана. Вилотијевић седи и вечера, стално погледајући напоље. Иконија
пред шанком, Цмиља иза шанка. Ставра сам за столом, на који је спустио новине.)
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
А Миле шмугно!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
Само питајте!
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
Какви војници?
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Глете им опасаче,
ИКОНИЈА:
Ја немам појма...
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
(Прилази Ставри)
ЦМИЉА:
Официр?
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Мислите шокиран,
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
СТАВРА:
Пусти несрећу,
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
по вакој киши,
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
СТАВРА:
Шта те брига?
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
И да знаш да оћу!
(Излази)
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
Вратиће се,
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
(Улази Госпава)
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
А гдес ти досад?
ГОСПАВА:
Пусти ти њега!
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
Ти не забадај нос!
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
Да ти не би да ти ја полажем рачун?
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
Кафану немој
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
Шта ћеш?
ГОСПАВА:
Дупловачу!
Ош да ти наведем пример?
Узми Милета.
ЦМИЉА:
Базди на вињак!
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
аминовање, дисциплина,
ИКОНИЈА:
Израдио те швалер,
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
ГОСПАВА:
Бразлетна?
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
(Прилази Иконији)
ИКОНИЈА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
Шта?
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ИКОНИЈА:
С крвавим рукама?
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ
Не каже се ђенерал, са Ђ,
него са Г, генерал!
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
Са војницима.
ИКОНИЈА:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
Је л ти њих видиш?
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ
Па за то служи карактеристика,
то је бар јасно!
Је ли то нешто на јапанском?
(Иконији)
ИКОНИЈА:
Ја морам да седнем!
ЦМИЉА:
СТАВРА:
Наравно да сипаш!
Наруџбина је наруџбина!
ИКОНИЈА:
Ко је то тамо у вратима?
ЦМИЉА:
Онај просјак!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ПРОСЈАК:
ЦМИЉА:
некога тражи...
ИКОНИЈА:
Кога тражи?
ЦМИЉА:
ПРОСЈАК:
(Улази)
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Оди ти вамо!
А до јуче...
Нико и ништа,
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
мислим да нема!
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
и то годинама...
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Јеси ти читав?
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Мој камен?
ПРОСЈАК:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Шта ти то причаш?
ПРОСЈАК:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Мене питаш!
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Ништа опасније
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ПРОСЈАК
па да ме понесе, да ме понесе...
ЦМИЉА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
ЦМИЉА:
Сипам, сипам!
ВИЛОТИЈЕВИЋ
(прилази Ставри):
Другар, да ти кажем!
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Је л тако?
Па да се полако реактивирам!
Басамак по басамак,
СТАВРА:
ЦМИЉА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ
(расположено):
ЦМИЉА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Сад ћу да питам.
Капетане!
Па где су?
Кад су отишли?
ИКОНИЈА:
Ја дозволила?
СТАВРА:
ВИЛОТИЈЕВИЋ:
Видиш да их нема!
СТАВРА:
Питање је да ли их нема
(Затамњење)
VI СЛИКА
(Кафана. Иконија послује око столова — склања чаше, чисти пепељаре.
Цмиља, иза шанка, пере судове.)
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
и да с њима преклапа,
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
На шта то личиш?
ЈАГОДА:
Најбоље отрова!
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
и не живи у Канади,
ЦМИЉА:
Коме швалерка?
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Не може да се живи,
а да се никад не надрља!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
зграбим, распалим,
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
Па то је онај!
ЈАГОДА:
ко да је униформа!
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
Ја морам да седнем!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Кажи ми ко ти је отац!
ЈАГОДА:
А и то ти је посебна прича!
ИКОНИЈА:
У Немачкој?
ЈАГОДА:
Сврши се рат,
И таман да се венчају...
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
важно је да се живи!
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
шушумига, швалер!
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
Па тај са станице...
(Улази иследник)
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
И за ту економију! И кување!
Ја морам да седнем!
ЦМИЉА:
Шта пијете?
ИСЛЕДНИК:
ЦМИЉА:
Не станује, ал ту је привремено.
ИСЛЕДНИК:
ЦМИЉА:
ИСЛЕДНИК:
ЦМИЉА:
ИСЛЕДНИК:
Ово је службено,
(Цмиља излази)
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
АНЂЕЛКО:
ЦМИЉА:
АНЂЕЛКО:
Видим и сам!
ЈАГОДА:
После свега!
ИКОНИЈА:
ИСЛЕДНИК:
безанимања, из Београда,
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
Једно ме занима.
По пуштању из капезеа,
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
Чудна ствар!
АНЂЕЛКО:
Покарабасили? Лопужа!
ИСЛЕДНИК:
А и глава му расцопана.
Шта на то кажеш?
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
Сад ти не вреди.
ЈАГОДА:
Колко је сад?
ИКОНИЈА:
Скоро ће дванес.
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
Није.
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
Не вреди ти ни то.
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
АНЂЕЛКО:
Каквих мотива?
ИСЛЕДНИК:
Прво, ти си крао,
Имам нотирано:
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
ЦМИЉА:
Рекла си да ти се урезо...
ЈАГОДА:
Корпулентан, развијен...
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
Потпуно ћелав.
ЈАГОДА:
Ма каки ћелав!
ЦМИЉА:
Очи зелене.
ЈАГОДА:
ИКОНИЈА:
ЈАГОДА:
По чему да га познам?
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
Од гараже.
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
Шта се смејеш?
АНЂЕЛКО:
То су ти читаве акробације!
ИСЛЕДНИК:
А зашто не можеш?
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
АНЂЕЛКО:
Како и да има,
ИСЛЕДНИК:
АНЂЕЛКО:
Одма ћу да ти објасним!
ЈАГОДА:
А она чворуга?
А маснице?
А расцопано уво?
То ће свако да примети!
Где ми је ташна?
То га је сам Бог
ИКОНИЈА:
Скинуло се преконоћ,
ЦМИЉА:
ЈАГОДА:
Како то — нестало?
ИСЛЕДНИК:
Разговарајмо ко људи!
да те не би мимоишла амнестија!
АНЂЕЛКО:
Ја то могу да докажем!
ИСЛЕДНИК:
АНЂЕЛКО:
Чекај,
(Заврће ногавицу)
ЈАГОДА:
АНЂЕЛКО:
саћеш да видиш,
не могу да се макнем!
Саћеш да видиш!
ИСЛЕДНИК:
Ту немаш ништа!
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
АНЂЕЛКО:
ИСЛЕДНИК:
ИСЛЕДНИК:
Стој, пуцаћу!
(Истрчава)
ИКОНИЈА:
Шта је урадио?
Ко је тај?
ЦМИЉА:
Неки суповац!
ИКОНИЈА:
Зашта га терети?
ЦМИЉА:
Откуд знам!
ИКОНИЈА:
(Споља, нагло, шкрипа кочница, тресак, затим тишина. Све три жене стоје
као скамењене. Тетурајући се од шока, у кафану се враћа Иследник.)
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
Шта је са Ћором?
ИСЛЕДНИК:
Налетео!
Десето!
Тонац!
ЦМИЉА:
Не смем ни да питам...
ИКОНИЈА:
Је ли жив?
(Затамњење)
VII СЛИКА
(Периферијско гробље. На гробовима јабуке, пивске флаше, шољице за кафу,
на крстовима пешкири и избледеле заставе. Кафански пријатељи стоје око
Анђелковог гроба. Пада киша. Сви држе запаљене воштанице и отворене
кишобране.)
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА
(Ставри):
ИКОНИЈА:
(Улази Просјак)
ЦМИЉА
(Ставри):
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
а јадни Анђелко?
СТАВРА:
Ја се све питам
ЦМИЉА:
Тако ме то потресло!
СТАВРА:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
СТАВРА:
Спаси Бог!
МИЛЕ:
На спасеније!
ИКОНИЈА
(Просјаку):
МИЛЕ:
Шта је сад?
ИКОНИЈА:
Погледај!
ГОСПАВА:
Друже!
ИСЛЕДНИК:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
МИЛЕ:
ГОСПАВА:
Знаш ли ти како је то
ПРОСЈАК:
(за себе):
Реко сам ја
ГОСПАВА:
ни у бакалницу,
Нигде ништа...
ПРОСЈАК
(за себе):
Сад зови,
да видимо ко ће да се одазове!
ГОСПАВА
биће ми лакше!
ЦМИЉА:
Флашом, намртво!
ГОСПАВА:
ИКОНИЈА:
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
ил си му давала враџбине!
ГОСПАВА:
Да за њега приштедим!
Иконија!
СТАВРА:
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
ЦМИЉА:
ГОСПАВА:
МИЛЕ:
ЦМИЉА
(замахне на Госпаву):
Садискиња!
ИСЛЕДНИК:
Оступи, другарице!
ГОСПАВА:
Мене да удари?
Друже!
ЦМИЉА:
ГОСПАВА:
МИЛЕ:
На кога ти то циљаш?
ГОСПАВА:
ЦМИЉА:
Па друже!
Па мајку му!
ГОСПАВА:
И да понесем, и да изнесем!
Друже!
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
Шта мислиш,
ЦМИЉА:
СТАВРА:
Да си је мало утешила,
шта би те коштало?
ЦМИЉА:
Једној убици?
ИКОНИЈА:
(Док они, с гроба, као са астала, узимају пилав, печење, флаше, на сцену
опрезно улазе Манојло и Танаско. Крију се, иако их нико не види. Посебну пажњу
обраћају на Просјака.)
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
Да ми је да је одведем у Мачву,
А на креветчини...
миришу дуњци,
Е, мој госкапетане!
Са новом женском
МАНОЈЛО:
и у заклон!
(Склањају се иза других, старих, гробова. Они који су дошли на пратњу стоје
над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.)
ЦМИЉА:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
по фијокама!
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
МИЛЕ:
ЦМИЉА:
МИЛЕ:
Па то је врхунац!
Погледајте!
Је ли он луд?
ИКОНИЈА:
а у седам затварају...
МИЛЕ:
ИКОНИЈА:
Мени причаш!
Ти и састанак огранка!
Дај ми то вамо!
Састанак огранка!
И пожури!
ЦМИЉА:
СТАВРА:
Реко сам ти
ЦМИЉА:
Гледај овако!
СТАВРА
ЦМИЉА:
(Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене. Остао је само Просјак који, с
врећом на глави, чучи крај неког гроба. Опрезно излазе Манојло и Танаско, с
пушкама на готовс.)
МАНОЈЛО:
(Прилазе Просјаку)
МАНОЈЛО:
Да се ниси мако!
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
Заврћи ту ногавицу!
Наравно, гука!
Погледај:
ТАНАСКО:
Па то је гука
МАНОЈЛО:
Раскопчавај се!
ТАНАСКО:
Рафал укосо,
МАНОЈЛО:
То је моје!
ПРОСЈАК:
МАНОЈЛО:
Ти да помогнеш?
ПРОСЈАК:
МАНОЈЛО:
ПРОСЈАК:
МАНОЈЛО:
А без те чворуге
ПРОСЈАК:
МАНОЈЛО:
ПРОСЈАК:
А онај с предикаонице...
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
ПРОСЈАК:
А вама двојци?
МАНОЈЛО:
А ујтру?
ПРОСЈАК:
То сам ја све
то је моја заслуга!
МАНОЈЛО:
ПРОСЈАК:
И онда?
МАНОЈЛО:
(Тишина)
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
Госкапетане,
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ПРОСЈАК:
А куда идемо?
МАНОЈЛО:
ПРОСЈАК:
МАНОЈЛО:
Педесет година?
ТАНАСКО:
то ти се више не разликује!
МАНОЈЛО:
Како да докажемо?
ТАНАСКО:
Ајдемоте полако!
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
у гробље.
ПРОСЈАК:
ТАНАСКО:
па тек онда...
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
МАНОЈЛО:
ТАНАСКО:
ПРОСЈАК:
Докази!
Сами не можете
ТАНАСКО
(споља):
Секунд, госкапетане,
ПРОСЈАК:
Брже но слама!
да знам ко сам!...
крило од панка...
ТАНАСКО:
ПРОСЈАК
(спусти се на земљу):
ТАНАСКО:
Бога Па ти ми мога!
Призови се!
Разумеш? Не разумеш?
Тражиш, тражиш,
Ем не пуца,
(Затамњење)
Завеса
Београд, 1974.