LJILJANA PE[IKAN-LJU[TANOVI]
Kada je bila kne`eva
ve~era?
O dramatur{kom/pripoveda~kom
postupku Vide Ognjenovi}, na
primeru drame „Je li bilo
kne`eve ve~ere?”
Drama JE LI BILO KNE@EVE VE^ERE?1 otkriva ne-
ke od bitnih dramatur{kih, ali i pripoveda~kih postu-
paka i odlika Vide Ognjenovi}. Uz ostalo, to je spe-
cifi~na me{avina humora i satire i svojevrsne bala-
di~nosti i melanholije, koja proizlazi iz oblikovanja
dva jasno razlu~ena plana zbivanja – onog koji se ti-
~e kolektiva i onog koji se ti~e pojedinca – i njihovo
preplitanje i suprotstavljanje; ta osobena me{avina
transtekstualnosti i intertekstualnosti, iz koje, po svoj
prilici, proizlazi i svojevrsna ambivalentnost ve}ine
drama ove autorke, odnosno, ~injenica da su one
nesumnjivo pisane i mi{ljene kao pozori{ni tekst,
predlo`ak za predstavu, ali, istovremeno, i kao knji-
`evna dela nagla{ene literarnosti.
Na kolektivnom planu, u drami JE LI BILO KNE-
@EVE VE^ERE? sve je okrenuto proslavi petstote go-
di{njice Kosovskog boja, koju poku{ava da organi-
zuje uredni{tvo „Zastave”, s Ja{om Tomi}em na ~e-
1 Ovu dramu, u re`iji autorke, izvelo je Narodno pozori{te iz Beograda 1990. godine, a 1991, na 36. jugoslovenskim pozori{nim
igrama, ona je dobila Sterijinu nagradu za tekst savremene drame.
lu. Namera Organizacionog odbora proslave jeste
da kod sremske Ravanice uprili~i novu kne`evu ve-
~eru na kojoj bi neko od politi~kih oponenata treba-
lo da igra ulogu Vuka Brankovi}a, sada spremnog
da se iseli „iz preka” u Srbiju. Kosovskim bojem i
proslavom njegove petstogodi{njice nisu zaokuplje-
ni samo ~lanovi Organizacionog odbora. Nacional-
ni patos zahvatio je sve segmente dru{tva.
Udru`enje Srpkinja Novosatkinja veze i proda-
je prigodne maramice, ubruse i stolnjake, na nji-
hovim soareima i `urevima raspravlja se o Koso-
vu, ~ak se i nastava „dobrog tona” i pravila pona-
{anja u otmenom dru{tvu povezuje s nacionalnim
mitom. Kosovka devojka od arhetipa zlosre}ne ju-
nakove verenice postaje primer dobrog gra|an-
skog vaspitanja („Podse}am vas na njene smerne
re~i: 'Ja sam mlada, milo mi je perje'!”), a Lazare-
va kletva i kosovski mu~enici opomena za novo-
SCENA 31
 sadske frajlice koje nisu izvezle i prodale dovoljno
@enska podela
maramica korisnica. Organizovanje proslave na-
ru{ava i skru{enost i mir velikog posta u manasti-
ru Grgeteg, gde Odbor poku{ava da nagovori ar-
himandrita Ilariona Ruvarca da u sremskoj Ravani-
ci pri~e{}uje u~esnike kne`eve ve~ere, a i ina~e je
povod da se uredni{tvo „Zastave” zavadi s „po'
sveta”. Najzad, poku{aj da se proslava odr`i do-
vodi do sukoba s austrougarskim vlastima, a time
i do kona~nog ujedinjavanja oponenata.
Ova op{ta preokupiranost Kosovskim bojem i,
pre svega, nacionalnim mitom koji se za njega vezu-
je, rezultira brojnim komi~kim izbojima, od jezika do
situacija. Maniri i jezik vojvo|anskog gra|anstva s
kraja 19. veka ukr{taju se s retorikom usmenog pre-
danja i visoko stilizovanim jezikom epske pesme. Ta-
ko nastaju ti{tuci izvezeni br~inama i hand`arima, a
Vida Ognjenovi}: Je li bilo kne`eve ve~ere?
32 SCENA
arhimandrit Ruvarac u podsme{ljive deseterce preta-
~e svoj sukob s Odborom za proslavu: „Stani malo,
od ^uruga Pajo, ti mi barem zagonetka nisi.”
Na planu situacije briljantno je, na primer, gra|e-
na scena u kojoj Odbor „izokola” namamljuje pustog
i pripitog Lazu Dun|erskog da „kao gospodin i go-
spodskog soja izdanak” zauzme mesto Vuka Branko-
vi}a. Od po~etka scene Dun|erski je zainteresovan za
„stvari ovog sveta” – dobro vino i pikantnu ljubavnu
storiju Mirkovi}a i `ene trgovca Beli}a. On sluti da su
ga na razgovor zvali kako bi od njega izvukli novac,
a to u prvi mah mo`e poverovati i gledalac kojem ni-
je poznat tekst drame. Odbor se udvara, pevaju se
be}arci u slavu Dun|erskog i njegovog bogatstva2,
laska se Lazinom gospodstvu i situacija postaje sve fri-
volnija i opu{tenija. Dun|erski je, pri tom, pomiren s
tim da }e morati da da neki nov~ani prilog, ali ve{to
izbegava bilo kakvo konkretno materijalno obaveziva-
nje („Ako ^i~a ozdravi, pa se u 'Zastavu' vrati, eto i
mene natrag!”; „Koliko vama novaca treba? I za-
{ta?”; „Ja kad ja o}u – dajem. A kad ne}u – nema ni-
{ta!”; „Ako {togod tu mogu novci pomo}i, da}u ne-
{to...”). Ipak, ova njegova opreznost popu{ta pred
tvrdnjom da }e pred Ravanicom govoriti Mileti}: „Ako
^i~a to tamo bude govorio, da}u oma sade novce
koliko treba.” Posle ove izjave, kada se na~as ~ini da
su se obe strane u potpunosti razumele, nastupa ko-
mi~ka kulminacija. Kad Dun|erski shvati da Odboru
ne treba njegov novac nego on sam u ulozi Vuka
Brankovi}a, sledi burleskno finale u kome on psuju}i
poliva vinom svoje sagovornike.
Na planu zna~enja drame, velika epska pri~a o
`rtvovanju i carstvu nebeskom neprestano se ukr{ta
sa sitnim dnevno-politi~kim, ili ~ak li~nim3, obra~u-
2 Re~ je, u punom smislu te re~i, o izuzetno ve{toj folklornoj mi-
stifikaciji, patvorini koja ba{tini metar, ritam i duh „pravog” be-
}arca.
nima i ra~unicama, iz ~ega nastaje ne samo humo-
risti~ki nesklad ve} i sna`ni satiri~ni izboji. Deklara-
tivna te`nja da se dostojno proslavi sveti datum na-
cionalne istorije i time objedini i nadahne razjedinje-
ni narod, prikriva, recimo, sasvim jasne materijalne
interese. Uredni{tvo „Zastave” pri`eljkuje da neko iz
konkurentskog lista zauzme mesto Vuka Brankovi}a,
jer: „Ne bi vi{e srpskog uva bilo da 'Branik' u ruke
uzme. Za dva dana – biv{a novina. A mi bismo se
mo`da mogli pro{iriti i na pet iljada.”
Me{avina razli~itih idioma: visokostilizovanog je-
zika usmene pesme i predanja, politi~kog jezika, je-
zika nauke i svakodnevnog dijalekatski markiranog
govora punog germanizama i ungarizama – izvor je
komi~kog nesklada i satiri~nih izboja u drami. Arha-
i~na poetska fraza, pri tom, funkcioni{e kao svojevr-
sna maska, ali i kao indikator interesa koji se skriva-
ju iza uzvi{ene retorike. U sva|i izme|u ~lanica Udru-
`enja Srpkinja Novosatkinja, nagove{tava se, reci-
mo, da zaokupljenost kosovskim vitezovima mo`e bi-
ti socijalno prihvatljiv na~in za artikulaciju ina~e ta-
buirane `enske seksualnosti: „Vama su samo vitezovi
u glavi. Vas zovu oficirska drpiga}a.” Sve~anom i pa-
teti~nom retorikom o izdaji, vernosti, du`nosti, ~asti,
naciji saop{tavaju i uredni{tvo „Zastave” i njegovi
politi~ki protivnici konkretne dnevnopoliti~ke intere-
se. U svet ove drame, u su{tini, i ne ulazi neposred-
no obi~ni narod „pijana sorta la`ljiva”, koja, po re~i-
ma Laze Dun|erskog, „samo lo~e, pi{a, pla~e i drn-
dara o Kosovu i tome kako }e Srbiju pro{iriti do Be-
~a”, ve} su na sceni predstavnici intelektualnog, po-
liti~kog i socijalnog vo|stva vojvo|anskih Srba. Pro-
fesori, politi~ari, pesnici, urednici vode}ih ~asopisa
nosaju na sceni Vuka Brankovi}a „ko litije”.
3 Carstvo nebesko postaje uteha za prevarenog mu`a: „Sad meni njegova `ena, a njemu }e carstvo nebesko, jer ja sam, bome, znao
{ta ~inim.”
Ovoj op{toj instrumentalizaciji nacionalnog mita i
@enska podela
poetske tradicije opire se u drami samo Ilarion Ruva-
rac, tvorac srpske kriti~ke istoriografije, kao nau~nik
koji ne `eli da izbaci „istoriju iz pesme, ve} pesmu iz
istorije” i koji, kao „u~enik Osamnaestog veka, veka
~iste misli i razuma”, veruje u nenaru{ivost nau~ne
istine: „Nije istorija gajda{ka prdaljka, pa da se pri-
te`e i popu{ta kako koja igra tra`i!” Ova nau~na lo-
gika, koju zagovara Ruvarac, pori~e se argumentima
mita i pesme. „Vi tvrdite da nije izdao, al' o tome ne-
mate nikvog zapisa, a mi tvrdimo da je izdao i ima-
mo na stotine narodnih pesama kao dokaz!” Dekla-
rativno, ovom suspenzijom nau~ne istine {tite se na-
cionalni interesi u osetljivom vremenu („na{e nacio-
nalno pitanje osetljivo ko zenica oka {to je”) i ~uva
narodno jedinstvo i ponos („smeja}e nam se svet na
ra~un na{eg la`nog cara. Sutra }e osvanuti 'Pe{ter
lojd' pun {ala i bodlji...”), a stvarno se, kao {to ~la-
novima Odbora prebacuje Ruvarac, {tite vlastiti poli-
ti~ki interesi: „...to je formalna i najdublja logika va-
{e politike; ni{ta se ne ~ini da iza toga ne stoji neka
li~na, ili tobo`e, op{ta korist!”, pa tako „kne`eva ve-
~era, Vuk Brankovi}, car Lazar, sve to slu`i pazaru”.
Zbog ovakvog svog stava, Ruvarac, u ~asu kad
dnevnoj politici vi{e odgovara guslarki patos od
otre`njuju}e nau~ne istine, biva progla{en za Bran-
kovi}a, ma|arona i izdajnika nacionalnih interesa,
~ije je zalaganje za istinu „ravno mu~kom ubistvu
nacije”. Time se op{ti, kolektivni plan zbivanja di-
rektno sukobljava sa te`njama i ube|enjima poje-
dinca.
Preokupiranost kolektivnim te`njama i politi~kom
ambicijom ~ini, tako|e, da Ja{a Tomi} objavljivanje
devoja~kih ljubavnih pisama svoje supruge Milice
SCENA 33
 Vida Ognjenovi} ro|ena je u Dubo~kama (Crna
Gora), gimnaziju zavr{ila u Sremskim Karlovcima,
studirala svetsku knji`evnost na Filo-
lo{kom fakultetu i pozori{nu re`iju na
Fakultetu dramskih umetnosti u Beo-
gradu. Poslediplomske studije zapo-
~ela na Sorboni, kao stipendista Vla-
de Francuske, da bi ih okon~ala na
Univerzitetu u Minesoti (SAD), kao
stipendista Fulbrajtove fondacije. Ra-
dila kao asistent na FDU
(1974–1979), a kao profesor preda-
vala na Kalifornijskom univerzitetu u
Los An|elesu. Povremeno, kao go-
stuju}i profesor, predaje re`iju na
ameri~kim univerzitetima. Na Akade-
miji umetnosti u Novom Sadu vodi
klasu glume.
Bila je stalni reditelj, direktor Dra-
me a zatim upravnik Narodnog po-
zori{ta u Beogradu. Sa ove funkcije
smenjena zbog politi~ke nepodobno-
sti, budu}i da je jedan od osniva~a
Demokratske stranke. Dve godine (1992, 1993) bi-
la selektor Sterijinog pozorja. Glavni i odgovorni
urednik ~asopisa „Scena” je u periodu od 1995. do
2002. U oktobru 2001. preuzima du`nost ambasa-
dora SRJ u Kraljevini Norve{koj.
34 SCENA
Pi{e drame, re`ira svoje komade i komade drugih
autora, prevodi, objavljuje prozu (pripovetke, roma-
ni) i eseje. Re`irala u mnogim teatrima prethodne i
sada{nje Jugoslavije (Beograd, Novi Sad, Podgori-
ca, Kragujevac, Osijek, Celje, Nova Gorica, Som-
bor...), ali i u SAD (Mineapolis, Los An|eles).
Drame: „PROSIDBA” OD ^EHOVA KAKO BI JE
IZVODILI LUDACI U [ERANTONU; MILEVA AJN-
[TAJN; KAKO JE DALEKO OD ^OVJEKA DO ^O-
VJEKA (dokumentarna drama); MAJ NEJM IZ MITAR;
KAKO ZASMEJATI GOSPODARA; KANJO[ MACE-
DONOVI]; JE LI BILO KNE@EVE VE^ERE?, Sterijina
nagrada za tekst savremene drame, 1991; DEVOJ-
KA MODRE KOSE; JEGOROV PUT, Sterijina nagra-
da za tekst savremene drame i re`iju, 2001.
Dramatizacije: KORIJEN, STABLO I EPILOG (Goj-
ko Nikoli{, Korijen, stablo, pavetina), Sterijina na-
grada za dramatizaciju, 1984; MEFISTO KLAUSA
MANA; SEOBE MILO[A CRNJANSKOG.
Knjige drama: MELANHOLI^NE DRAME (SKZ,
1991), SETNE KOMEDIJE (SKZ, 1994).
Zbirke pripovedaka: OTROVNO MLEKO MA-
SLA^KA (Prosveta, 1994), STARI SAT (Prosveta,
1996); roman: KU]A MRTVIH MIRISA (Prosveta,
1995).
Proza i drame su prevo|eni na engleski, ma|ar-
ski, nema~ki i makedonski jezik.
pre svega do`ivljava kao li~nu uvredu i kao problem
koji mo`e izazvati politi~ku {tetu i ugroziti proslavu
Vidovdana. Politi~ku istrumentalizaciju privatnog in-
timnog, emotivnog plana sprovodi i Mi{a Dimitrije-
vi}, koji pisma objavljuje „licem na Vidovdan”, da bi
na{kodio politi~kom oponentu. Na sli~an na~in i
Mirkovi} svoju ljubavno-bra~nu avanturu sa `enom
trgovca Beli}a koristi da bi za „Zastavine” politi~ke
ciljeve pridobio Lazu Dun|erskog.
Nasuprot njima, Milica Tomi} suo~ava se sa jav-
nim razotkrivanjem i politi~kom instrumentalizacijom
vlastite privatnosti i biva dvostruko odba~ena. Na
javnom planu postaje predmet ismevanja („Fali Mi-
lica Tomi}ka. Valda nema kade, pi{e pisma...”), nje-
na ljubavna prepiska javno se „kao `iva slika” izvo-
di na soareu gospo|e Dimitrijevi}. Istovremeno,
unutar vlastite porodice, ona se ose}a izneverenom
i napu{tenom. Njen nekad mo}ni otac u ~asu kad se
drama zbiva samo je dementni starac koji od nje
tra`i maj~insku za{titu („Jesi li ti moja mati?”), a Ja-
{a, zauzet proslavom, nema vremena da odmah po-
ka`e razumevanje i pru`i joj podr{ku („A nije bruka
{to ti }uti{, ko kanda sam udovica”).
^ak i u okvirnim slikama drame, kada se sre}u u
zatvoru, gde je Ja{a zato~en zato {to je ubio Mi{u
Dimitrijevi}a, brane}i, pre svega, svoju „mu{ku ~ast”
i politi~ki kredibilitet, Tomi}a interesuje samo javni,
politi~ki plan zbivanja. Dok Milica poku{ava da mu
ka`e {ta se ~ini za njegovo pomilovanje, on uporno
ponavlja isto pitanje: „Je li bilo kne`eve ve~ere?”, i
time nagoni Milicu da izgovori umiruju}u la`, kojom
se drama i okon~ava.
Ovaj, unekoliko potisnuti, ali trajno prisutni li~ni,
porodi~ni plan, drami JE LI BILO KNE@EVE VE^ERE?
pridaje ton melanholije i baladi~nosti, koji doprino-
4 Dubravka Orai} Toli}, Teorija citatnosti, Zagreb 1990.
si njenoj kompleksnosti i puno}i zna~enja i svojevr-
@enska podela
snom utisku `ivotnosti.
Pored odnosa op{teg, kolektivnog i li~nog intim-
nog plana junaka, dramu JE LI BILO KNE@EVE VE-
^ERE? bitno karakteri{u slo`eni vidovi transtekstual-
nosti i intertekstualnosti4 i njihovo specifi~no prepli-
tanje. Junaci drame, recimo, nose imena stvarnih
istorijskih li~nosti (Milica Tomi}, Ja{a Tomi}, Svetozar
Mileti}, Laza Dun|erski, Ilarion Ruvarac, Mi{a Dimi-
trijevi}...). Mnogi doga|aji kojima se drama bavi
odista su se desili (ubistvo Mi{e Dimitrijevi}a, Mileti-
}evo robovanje i bolest, samoubistvo prestolona-
slednika Rudolfa u Majerlingu...), a i politi~ka klima,
duhovni i socijalni milje, zasnovani su na stvarnim
zbivanjima (politi~ki sukob „Zastave” i „Branika”,
osnivanje zadruge Srpkinja Novosatkinja, Ruvar~ev
nau~ni kredo...). Tako se ostvaruje prepoznatljiva
orijentacija drame na stvarnost druge polovine 19.
veka u Novom Sadu i Vojvodini. Moglo bi se posta-
viti pitanje je li ovde re~ o transtekstualnosti, orijen-
taciji teksta na stvarnost, ili pak, s obzirom na ~inje-
nicu da se saznanja o toj stvarnosti sti~u posredno,
o intertekstualnosti, odnosno, orijentaciji na druge
tekstove i jezik kulture, na {ta bi, i ina~e, ukazivao
niz citata – onih iz narodne pesme, predanja i mita
i onih iz knji`evne tradicije. Na primer, cela scena u
kojoj gospodin Stojkovi} podu~ava novosadske da-
me otmenom pona{anju najneposrednije asocira na
Sterijinog TVRDICU i scenu u kojoj Juca podu~ava
Katicu. Me|utim, iako manje eksplicitan, za zna~e-
nje drame bitniji je odnos prema RODOLJUPCIMA,
i to prema onim scenama u kojima Zeleni}ka „rodo-
ljubije” progla{ava za dominantni modni trend vre-
mena. Na to bi moglo ukazivati i unekoliko koleblji-
vo nacionalno ose}anje gospo|ice Lugomirski, koja
SCENA 35
 bolje poznaje ma|arsku nego srpsku istoriju, kao i
@enska podela
~injenica da ve}ina gospo|ica svoje rodoljubive du-
`nosti ispunjava „kao od bede”, zato {to se to od
njih tra`i i o~ekuje, a i sama gospo|a Amalija mo-
gla bi se, po zapaljivoj nacionalnoj retorici, zapo-
vedni~koj i ratobornoj prirodi (pa i po sklonosti pre-
ma oficirima) unekoliko dovesti u vezu sa Zeleni}-
kom. Sem toga i Ruvar~eva pozicija rezonera u dra-
mi unekoliko se poklapa s Gavrilovi}evom, a iako
~lanovi Odbora nisu moralne nakaze poput Steriji-
nih marodera, nesumnjivo je da i oni neprestano
operi{u me{avinom visokih ideala i prizemnih poli-
ti~kih i materijalnih ra~una.
A opet, ova mogu}a intertekstualna relacija sa
Sterijinim RODOLJUPCIMA potencira jedno jo{ slo-
`enije pitanje: kako i koliko ova drama uspostavlja
transtekstualne relacije s politi~kom i duhovnom
stvarno{}u vremena u kome je nastala. Najop{tije
uzev, sindrom „rodoljubaca” – politi~ke istrumentali-
zacije nacionalnog, maskiranje vlastitih interesa op-
{tim i svest da „rodoljubije” sve opravdava – mogao
se, pa i morao, vezati i za proslavu {est stotina go-
dina od Kosovskog boja. Ovako gledano, starinska
rodoljubiva retorika kasnog devetnaestog veka, ko-
jom govore junaci drame, mo`e se posmatrati kao
blago parodirani jezik devetnaestovekovne publici-
stike, ali upravo ovaj nesklopivi jezik, koji uporno
poku{ava da „nakalemi” vrednosti tradicionalne mi-
to-poetske pri~e na vrednosni sistem gra|anskog
dru{tva, funkcionisao je, u ~asu kad je drama napi-
sana, kao satiri~na transpozicija neposredno pro{lih
doga|aja (velike gazimestanske svetkovine povo-
dom {estote godi{njice boja, njenog pripremanja i
odjeka u srpskoj politi~koj i duhovnoj stvarnosti s
5 Dovoljno je setiti se koliko je „rodoljubnog” revolta izazvala tvrdnja da vin~ansko pismo po svoj prilici nije pismo, i sigurno nije pra-
forma }irilice, te koliko je objavljeno knjiga koje se bez ikakvog nau~nog pokri}a bave etnogenezom „najstarijeg”, „nebeskog” na-
roda...
36 SCENA
po~etka devedesetih godina 20. veka). „Skrnavi so-
cijalisti”, koji veli~aju nacionalne svetinje, instrumen-
talizuju}i ih, istovremeno, u dnevnopoliti~kim suko-
bima oko vlasti, u ~asu kada je drama premijerno iz-
vedena (4. novembar 1990) te{ko da su ikoga u pu-
blici mogli primarno asocirati na Ja{u Tomi}a i nje-
gove saradnike. Isto va`i za zahtev da bi nauka tre-
balo da stavi nacionalni interes iznad „bezdu{ne” i
„izdajni~ke” nau~ne objektivnosti5, te za utrkivanje u
besedni~kom rodoljublju i nacionalnom patosu.
Dramsko i pripoveda~ko delo Vide Ognjenovi},
u celini uzev, obele`eno je slo`enim odnosom izme-
|u transtekstualnosti i transpozicije socijalnih i isto-
rijskih fakata, i razli~itih vidova citatnosti, od nepo-
srednog posezanja za jezikom kulture, nauke, knji-
`evnih tekstova, idiomatikom svakodnevice, do raz-
li~itih vidova citatnih relacija (parodiranje, parafra-
za, stilizacija, aluzija, travestija...). Verovatno na
ovom specifi~nom odnosu transtekstualnosti i inter-
tekstualnosti po~iva unekoliko paradoksalna ambi-
valentnost dramskih tekstova ove autorke. S jedne
strane, re~ je o tekstovima nesumnjive aktuelnosti,
koji su pisani kao predtekst za predstavu, da budu
igrani, ali, istovremeno, i o delima intrigant-
ne, slo`ene literarnosti koji nesumnjivo je-
su i drame „za ~itanje”.