ZORANLJ.

NIKOLIC MASONSKISIMBOLIU BEOGRADU

\= l
----
g
C\
&
s5
O
N
\
e\)
KRATAK ISTORIIAT I SIMBOLI SLOBODNOG ZIDARSTVA

(13J
vine. Oruda kojima su raspolagali tada5nji zidari bila su znatno
skromnija od dana5njih,pa je ovakav nadin njihovog organizovanja
bio potpuno logitan.
Taj milje bio je idealan kli5e za nastanakslobodnih zidara. pod-
DZejms Anderson bio je sve5tenikSkotskecrkve u katedrali
je
_S1.fak9va.U-pravonjemu bio dodeljen zadatak,posle formiranja
Velike loLe,da napravi jednu vrstu ustava,jer je razioj masonerijeiz
takozvaneoperativne u spekulativnu odigledno zahtevaoi odredenu
preciznost.
Uz Andersona je na kodifikovanju ovih pravila radio i DLordi.
Pejn,alii odbor od r4 ilanova, kojije bio zadtLenzaredakturu i pro-
veru ovih pravila, te su seNaiela konaino pojavila ry4. godine,fbita
su sastavljenaod tri dela- Istorije masonerije,DuZnostii propisa.
Da bismo objasnili elemen-
tarne stavove koje su uoblidili
Pejn i Anderson, moZda je naj-
bolje uzeti citat iz dela DuZnosii.
U poglavlju O Bogu i religiji na-
rodito se naglaSavakako je ,,ma-
son duZanda sepovinuje moral-
nim zakonima", a ako valiano
shvatimasonskuumetnost,nika-
da neie postati ateista...' Thko-
de, kod Andersonaje nagla5enoi
ovo: ,,Premdaje u drevna vre-
mena masonima u svakoj zemlji
bilo naloZenoda prihvate religiju
te zemlje ili naroda, kakva god
ona bila, sada se smatra prikla-
dnijim da se masoni obaveZu
samo na onu religiju koju pri-
hvataju svi ljudi, to jeste da budu
Veliki arhitekta
dobri i iskreni ljudi, dasni i po-
Steni,bez obzirakakvom severoispove5iui ubeclenjimaodlikovali, a
da njihova lidna mi5ljenjabudu prepu5tenanjima samima, ato znati
(r+)
da budu dobri i iskreni ljudi, ili dasnogi po5tenog znaiaja... Time je
slobodno zidarstvo postalo sredi5teudruZivanjai sredstvopomirlji-
vog i vernog prijateljstva meclu ljudima, koji bi, inade, ostali zauvek
razjedinjeni."
Takodeje neobidno vai,an onaj deo Konstitucije u kojem je red
o tome da se u masonskeloZe ne mogu unositi nikakve privatne
uvrede i razmirice, a posebno politiika i religiozna neslaganja,bu-
duii da su masoni protiv svakepolitike, jer ,,ono Stodo sadanikada
nije doprinelo dobrobiti loZenikada i neie".
I, posebno je vaLno to da je prema Andersonovoj konstituciji
mason ,,miroljubivi podanik graclanskevlasti, gde god Zivi i radi, i
nikada se neie me5ati t zaverei pobune protiv blagostanjanaroda".
Konstitucija savetujeslobodnim zidarima da se dobrovoljno prila-
gode svakoj zakonitoj vlasti i da revnosno rade na napretku svoje
zemlje.
Dakle, masoni su, po s'tromosnovnom kodeksu, prvenstveno
patriote.
III
Neophodno je da se naglasito kako je prvobitni cilj masonerije
bio da oslobodi ljudski duh bilo kakve tiranije i mentalne torture, za
koji je u srednjem veku, prema stavu masona, uglavnom blla za-
duZenakatolidka crkva.
Neki smatraju da je to bio i osnormi razlog nastankareda slo-
bodnih zidara- da sesuprotstavekatolidkoj crkvi i njenoj nedodirlji-
voj moii. I upravo su tamo5nji o5tri religiozni sukobi bili razlog na-
stankamasonerijeu Engleskoj.
Masonski obredi, ili,,radovi", kako ih zovu slobodni zidari, od-
vijaju se u loZi. |oi iz vremena radnog masonstvaloLa je oznaiavala
posebnuprostoriju gde su sesastajaliklesari,zidariidruge zanatlije
iz. esnafa,tu su imali svoje obrede, utili ve5tinu gradenja,i na taj
rradinjednim delom ostavilimilje koji su preuzelimasoni.
(rs)

masonerijanazivasejoS i ,,plava,,zbog plave boje koja
. 9yuki
dominira obredima,kao i na ritualnim predmetimi '
Od.sredine_r8.
vekanastajei sistemtakozvanihvisokih stepena,
.
paje tokom daljegrazvojamasonerijedanasu svetu aktivna i hije_
rarhija od 33stepena,poznatakao Skotskiritual.
LoZekoje su nastalena drugadiji naiin, po pravilu, smatraiu se
nepriznatim i nazivajuse,divljim" loiama.
IV
(r6)
F 14t; -rt $40T E t<A
.FA A AE l i €TP A A A
f
odbija, aako su ilanovi loZe glasalijednom ili dvema crnim kugli-
cama,tada je prijem odloZenna odredenovreme, kada se balotaZa
ponavlja.
Ukoliko se postigne pirtpuna saglasnostmedu svim ilanovima
loi.e, moi.e se pristupiti prijemu, a to je, po pravilu, posebna
svedanostu loZi, koja je i posebanritual.
|edan interesantanobred posebnosenegujeu tradiciji masona,
a to je primanje u red takozvanih,,luftona".To su sinovi vei poznatih
masona' a ova tradicija se veoma iesto u svetu u mnogim porodi_
cama duboko po5tuje.
da seodreknesvega,,5tosija laZnim sjajem'l
,,Odvojenod metala, svetovnjakse odvodi u sobu za kontem-
placiju, sapovezomna odima.Samasobadeluje zloslutno.Zidovi su
pravljaj sejer blizu je ias kad ie$ primiti prosvetljenje,i njegamora5
biti dostojan.Ovo prosvetljenjeje istinski dan, besmrtnaZelja.Otisti
se da bi mu ukazaopo3tovanje.Pe5tanisat koji beja5eprvobitni sat
 Ol<oovih predmetaporetlanih na zidovima, da bi naterali sve_
lovn akana korisnarazmiSljanja, napisanesu sledecereci:
Ako te ovamo goni znatii.elja, :udil
Ne strahuj da seprosvetli5na svojim gre5kama,biiei poudan
. za
nasi
Ako-si sldon dvolidnosti,strahuj, mi iemo te prozreti i to prodi_
tati u dubini tvoga srca!
Ako drii5 do razlika medu ljudima, ovde ih neieSupoznati!
Ako je tvoja du5aznalaza strah,vi3eneie!
Ako.budeSistrajan, otistiieS se,izaii ie5 iz ponora tame i ugle_
, .
dati svetlost!
Od tebe ie semoZdazahtevatinajve& Lrwe,pa i sam Livot,da
li
si spremanda ih podnesej?'

VI

je,
.Istok u masonskompoimanjusveta,ona stranasakoiedolazi
svetlost.Na simbolicannaiin, kandidat u lo2u ulazi kao dete,
rz
mrainog sveta,sa zapada,da bi tra2io prosvecenje putujuci ka
veinom istoku.

(r8)
( t,r )
 VII
Simbolika koju prate masoni,njenelegendei predanjavezanrsu
za daleku, prethriSianskupro5lost,ali i za neke potonje redove,kao
5to je Red vitezovatemplara,pa je tako veoma teiko biti precizanu
tumadenjusvih znamenjaovog reda,kao i njegovihceremonija.
YaLnoje, ipak, objasniti osnovnu legenduna kojoj svojauienja
i predanjazasnivajumasoni, a to je legendao Hiramu Abifu, gradi-
telju Solomonovoghrama.
' Kako su to, na primer, u knjizi ,,Hiramov kljud" objasnili autori
O izgadnji Solomonovog hrama piSei Biblija, a neke od ru-
mata masonskeistorije, upravo organtzacljaarhitekata,klesara,zi-
dara i ostalih, asocirana prvu pojavu slobodnozidarskeorganizacgc,
i u njoj nalazeupori5te.Uglavnom,ovo je centralnomestou slobod-
';/y'.,
Solomonothram
nozidarskojorganizacijifovanovskeloZe:kada .jeSolomon Hiramu
iz Tira poverio izgradnjuhrama. Pripreme su bile opseZne,jer, kako
jc zabeleZeno, jevrejskiradnici su sekli kedrovoi iempresovodrvo, a
lcnidanski car ga je slao morskim putem u okolinu danadnjegTel
Aviva, odakle su ga radnici dovladili do lerusalima. Hananski rad-
nici su, u isto vreme, u brdima Jordanavadili i obradivali blokove
l<ojesu prenosili na brdo Morija, koje je ,,zboggradnjehrama bilo
srubljenoi poravnano".(Vidi poglavljeo Avali!)
l<ojiza sebetvrde da su pro5li inicijaciju u statusmajstora,,,kadase
prvi put kandidatu predstavljaovaj drermi lik, PoStovanimajstor rz-
govarasledeiereii:
U smrti nema uZasakoji bi bio ravan mrlii krivokletstva i
bcdtaiia. O toj velikoj istini anali masonstvapruZajuslavneprimere-
i o nepoljuljanoj vernosti i prevremenoj smrti naieg Velikog maj-
stora, Hirama Abifa, koji je izgubio iivot neposrednopre zavrietka
gradnjehrama kralja Solomona,gradevinediji je on, iega ste nesu-
mnjivo svesni,bio glavni arhitekt."
Naime, svese odigravazbog velike tajne koju je ovakavmajstor
rtrogaoda zna,a ona nije bila dostupnaonima koji je nisu bili dostoj-
ni. To su bili neki od njegovih uienika, podanika, koji su Zelelida
tloznaju tajnu na silu. I sklopljenaje zaveratako 5to je bilo r5 udes-
nika izgradnjekoji su na silu Zeleliod Hirama da saznaiutajnu, ali ih
jc rz odustalo,vedeuodi odluine akcije.Ostalatrojica su ostalaistraj-
na u svojoi nameri, i desilo sesledeie:
,,Kadaje zavr5iosamolitvom, uputio seprema juZnoj kapiji. Tir
je
rrru priSao prvi od ovih nasilnika, koji se, u nedostatku boljeg
oruija, naoru2aozidarskim viskom, i zahtevaood na5egGospodara
tla mu oda istinsketajne, preteii mu da ie ga ubiti ukoliko na to ne
l)ristane.Veran svojoj zakletvi, ovaj mu odgovori da su tajne po-
znirtcsamo trojici u svetu,i da bez saglasnostidruge dvojice on niti
rnolc, niti Zelida ih otkrije. Ali, da on liino ne sumnjada ie strplje-
l1c i istrajnost,kada za to dode vreme, zidaru koji zavredi,dopustiti
rla uiestvuje u njima. A Stose njegatiie, on bi radije umro no izne-
vcrio svetopoverenjekoje mu je dato.
I)oito odgovor nije zadovoljionapasnika,on je usmerio silovit
tttlurirc ka ielu na5eg Gospodara, ali iznenatlen njegovom od-
Irrfnoliu, samoje zakatio desnuslepoodnicu,ipak dovoljno snaZno
rlrrsc ovli zateturaoi Dosrnuona levokoleno.
l 2l .)
 Oporavljajuii seod zadatogudarca,poZurio je ka zapadnojka-
piji, gde mu seisprediodrugi siledZija,kome je odgovorio isto kao i
prethodnom, a ipak sa nesmanjenomdvrstinom kada mu je grubi-
jan, naoruZanlibelom, zadao strahovit udarac u levu slepooinicu,
Stoga je oborilo na desnokoleno
Shvativii da je put za bekstvo u oba ova dela hrama odseien,
na5Gospodarse,slab i obliven krvlju, posriuii odl.ukao do istoine
kapije, gde se nalazio treii grubijan. Dobivii slidanodgovor na svoj
drski zahtev,jer je naSGospodar ostaoveran svojoj zakletvi iak i u
ovom trenutku najvetegiskuSenja, nasilnik mu je zadaosnaZanuda-
rac posred iela tedkim kamenim maljem... Tiakoje umro na$ go-
spodar..."
Postojevarijacije na o\rl temu - da je Hirama jedan od ubica
udario noZem- ali sudtinaostajesliina...
Uskoro je i kralj Solomon iuo za zloslutnevesti o nestankusvog
najvaLnijeggraditelja,pa je, iz istog izvora, ovako protumaden dalji
tok dogadaja:
,,euv5i to, kralj sejo5 vi5ezabrinuo za bezbednostsvogglavnog
umetnika. Stogaje izabrao15zanatlijau koje je imao poverenjei na-
redio im da krenu u potragu za nadim Gospodarom,nadajuii se da
je jo3 iiv, a strahujuii da je moida stradaokao Zrtva pokudajada se
iz njegaizluku tajne njegovoguzvi5enogpoloZaja.
Nakon 5toje odreclendan njihovogpovratka u Jerusalim,oni su
formirali tri Zanatlijskeloie, i kenuli u potragu satri ulazau hram.
Proveli su mnoge dane u besplodnom traganju.fedna grupa sevra-
tila a da nije otkrila ni5ta znaiajno. Druga grupa je imala vi5e sreie.
fedne vederi,kada su vei svi bili iscrpljeni,a namirnice istroiene,je-
dan od braCese, da bi se podigao, uhvatio za ibun pored koga je
leZao,a koji se, na njegovo iznenadenje,lako odvojio od zemle.
Podrobnijim ispitivanjem,otkrio je da je zemljabila sveZeiskopana.
Pozvaoje svojesaputnikei zajedniikim naporom su otvorili grob u
kome su pronaili nedasnozakopanotelo Gospodara.Ponovo su ga
zakopali sa dubokim poitovanjem, a grob obeleZili bagremovom
granom (akacijom),kako bi kasnijemogli da ga pronatlu. Potom su
poZurili u |erusalim da bi kalju Solomonu saopitili bolne vesti."
Akacija je kasnije,po povratku zanatllja,ponovo dobila zelenu
boju, grane su prolistale, a ovo drvo je postalo specifiino ,drvo Li-
vota" u masonskimoredaniima.
\2 2 )
VIII
Bilo kakva priia o istoriji masonerije bez pominjanja veoma
vaZnogmesta koje u njoj zarzimaju vitezovi templari bila bi li5ena
svakogsmisla.Templarskelegendei njihova istorija najdirektnije se
vezrl:uza nastanakreda slobodnih zidara, iako je nastanakovog vi-
te5kogreda vezan za vreme koje je dak nekoliko vekova prethodilo
oficijelnom nastankuslobodnozidarskogreda.
To je samo jod jedan od pokazateljakoji govore da je ideja
masoneriiei udruZivanieslobodnih zidara u ovom ili onom obliku
postojalaznatno pre njenogobelodanjivanjapred javnoiiu t7r7.go-
dine. Th godina i ujedinjenjetetiri londonskeloZeoiigledno je samo
podetakfazeu kojoj su seslobodni zidari jasnijeotvorili prema svetu
i dali mu preciznije znakovesvog postojanja,naravno, onoliko ko-
liko su oni to procenili za shodno.
Sam templarski red nastaoje znatno ranije, u vreme krstadkih
ratova. Hri5ianskim hodoiasnicima iz Evrope Palestinaje postala
nedostupna posle invazije Turaka SeldZukakoji su pokorili om
svetuhri5iansku zemlju ro76.godine.To je neminovno izazvaloPrvr
krstaiki rat, zapoiet 1o96.godine,na poziv papeUrbana Drugog. Na
delu ogromne vojske nalazila su se najuglednijavite5ka imena tog
doba predvotlenabiskupom od Le Pija Ademarom. Godfroa Bu-
jonski je posle osvajanjaJerusalimabio progla5enza kralja. On je
ipak insistirao da ga oslovll'avajuiskljudivokao duvaraSvetoggroba,
Sto mu je, odigledno,priiinjavalo znatno veiu dast od samog kra-
ljevanja.
To je bilo vreme kada nastajurazliditi vite$ki redovi, iija misija
je uglavnombila usmerenana zbrinjavanjehododasnikau Svetojze-
rnlji, kao i na brigu o njihovom bezbednomdolaskui povratku kuii.
Godfroa Bujonski ro99. godine osniva Sionski red, nedugo zatim
oformljen je Red hospitalacasvetogJovanaJerusalimskog,a oko sto-
tinu godina kasnijei Teltonski red. Godine lr8. osnovanje Red vr-
tczova templara ili, kako su se jo5 zvali, Red siroma5nih vitezova
I'lrista i Solomonovoghrama. Redje, navodno,osnovaoIg de Pejen,
.sl jo5 osmoricom prijatelja, sa kojima se zakleo da ie braniti Svetu
zcnlliu, istovremeno se zavetuju6i na siromaitvo, eistoiu, nepo-
rotnost i poslu5nost.
Ovo bratstvo imalo je posebanpedat koji je simbolizovao dva
konjanikakoji na istom konju jaSuistovremeno,5to je predstavljalo
\23)

ratova.
Interesantnuistoriju ovog reda predano su izuiavali i slobodnr
zidari Kristofer Najt i Robert Lomas i svoja istraZivanjaobjavili u
knjizi ,,Hiramov kljui'l ali oni nisu jedini koji su se dvoumili oko
toga odakle devetoricivitezoyamoi i ambicija da sebavetako sloZe-
macijamapostojalopodno hrama cara Solomona.
Godinama su bili posveCeniiskopavanjima,traZeii ne5to u
mreZi brojnih tunela koji su se tu nalazili. Te tunele moderni ar-
heolozi na$lisu tek t876.godine.Templari su znali $tatraie u |erusa-
limu, i to je, navodno, bio svitak pergamentakoji je otkiven u
\24)
Vitezovi ovog reda uskoro postaju neobiino moina druZina.
Organizacionosu bili superiorni u odnosu na svedruge konkurente,
tak su ovladali bankarskim poslovanjemi plaianjem ,,na daljinu l
jednom vrstom menica, pa su postali, po svojoj ekonomskojsnazi,
-
,,najjaiadri.avabezdrLave"tBvropi. Imanja su im bila nepregledna,
riznice prepune,a moi je svevi5e rasla.Kreditirali su driave i crkvu,
pa ih neki autori smatraju i pretedamadanainjih multinacionalnih
KomPanua.
Moi templara naroiito je smetalafiancuskom kalju Filipu Le-
pom (1268-1314). Istoritari kaiu da je bio prezadu2enkod njih-,kao r
to da templari nisu uvaiili njegovumolbu za prijem u njihov red, 5to
ga je nagnalo na Zestokuosvetu koju je dugo i paZljivopripremao.
Kada je uspeo da na papsko mesto dov€desvogtoveka, pokazaoje
svojepravo lice i namere,i mogao je da brutalno stupi u akciju. To '
se desilo u petak, r3. oktobra r3o7.godine, kadaje uhapien tada5nji
veliki majstor ovog reda Zak de Mole, kao i 6o najuglednijih vite-
zova. Interesantno,,,crni petak r3." u stvari je za mnoge malerozan
dan, ali veiini nije poznato da je ovaj datum vezan za pogronl
templara.
Akcija je zapoiela u jednoj krdmi gde su zavereniciprotiv vite-
zovazaStitnikaHristovog hrama dekalisignalza pogrom, a to je bio
trenutak kadaje prvi medu zaverenicimatrebalo da okrenehleb na-
opako. Od tada vaZipredanje,saiuvano i u mnogim srpskim kra;e-
vima, da se hleb nikako ne sme okretati naopako.Predaniasu udla
duboko u tradiciju iako je poreklo takvog pona$anjamnogima ne-
poznato. Dodu5e, u srpskim krajevima hleb je desto doZivljavan
kultno, pa ga narodna predanjapominju uz najdubljepostovanje.
De Mole je dan poslejavno spaljenna lomadi, a tada formalno
nestajesaistorijskescenei ditav templarski red. U predanjuje ostalo
zapisanoda je, tokom stravidneceremonije spaljivanja,sa lomate
prokleo zaverenikei da im je prorekao zlu sudbinu, odnosno da
neie poZiveti viSe od jedne godine posle njegovogumorstva. Le-
gendakaZeda seto idogodilo.
Veliko bogatstvomonaha vitezovauglaYnomje prigrabio ftan-
cuski kralj, ali veliki deo nikada nije pronaclen.Deo vitezovaje sa r8
galija otplovio uglarmomza Skotsku,dok je deo otiSaou Portugal.
U Skotskojsu doiekani dobronamerno i srdatno, ier su Skotr,
na delu sa Robertom Brusom, ve( bili ekskomunicirani iz katolidke-
crkve, buduii da su sepobunili protiv kralja EdvardaDrugog.
\25)
 U Portugalu templari su prihvateni u novi red Vojske Isusa
Hrista, metlu iijim velikim majstorima se izdvajaoHenri Moreplo-
vac, a tu su bili i Vaskoda Gama,Bartolomeo Dijaz i FernandoMa.
gelan.Kristofer Kolumbo, takoclevitez ovog reda,otisnuo se,,kaIn-
diji" noseii karte Martina Bahajma,templara i kartografa iz Nirn-
berga. Posle mnogo objavljenih knjiga o vitezovima templarskog
reda postajeizvesnoda je Kolumbo kenuo na put ka Americi ko;u
su uveliko poseiivali Evropljani pre njega.To dokazuju i dekoracije
unutar poznateRoslinskekapele,dudnovatogzdanjarr Skotskoj,rz-
gra<lenogu r5. veku. Unutra, postoje neobidni delovi isklesanina
stubovima koji prikazuju klipove kukuruza, kao i biljku aloju. Ne bi
to bilo neobidno da se pouzdano ne zna da su kukuruz i aloja tada
rasli iskljutivo na ameritkom kontinentu, a da Roslinskakapelanije
izgrad,enapre ovog Kolumbovog putovanja,toboZeka Indiji. Ili je,
poudentemplarskim mapama,dobro znao 5taradi?
U velikom delu Skotskei danas postoje saduvanitemplarski
grobovi koji su lako prepoznatliivipo tome Stonemaju zapisanoime
pokojnika, vei su vitezovi sahranjivaniispod ravne plode. Jedino
obeleZjebio je otisak maia koji je vitez za Livota posedovao.To;e
bila jedina njegovaimovina, dokje za narednapokolenjabilo dovoli-
no to da je bio templar, ali ne i njegovoime.
Templari bivaju posredno uldjuieni u Seljaiki ustanaku Engle-
skoi rJ81.godine, a njihovo pojavljivanjeje testo bilo misteriozno, o
iemu iscrpno govori DZon Robinson u knjizi ,,Rotleni u krvi'l On
kao navodnerazlogeza sukob pominje i animozitet izmecluhospita-
laca i templara,jer su ovi prvi nasledili veliki deo templarskeimo-
vine po ukidanju reda.Uglarmom,ostatakvitezovaHristovog groba
otigledno je nastavio da radi unutar svojih tajnih krugova, ljubo-
morno duvajuii svojepripadni3tvo ovom redu kao najsvetijutajnu.
MoZdaje i veliki poiar u Londonu 1666.godine,kadaje izgoreobez-
malo ceo grad, bio pogodno tle za ponovno okupljanjezidara u veli-
kom broju i na znadajnimposlovima,pa je i to bio interesantansti-
caj okolnosti koji je omoguiio da templari ponovo zasejusvojeseme
snaZnijenego do tada.
Moida je, kako tvrde neki istoridari masonerije,ovog puta bilo
znatajno to 5to je zidarski esnafbio simboliiki pogodan da se tem-
plari transformiSuu masone.Tu vei dolazi do razlititog tumaden;a
(26)
pojedinih autora: jedni tvrde da je zidarski esnafoduvek bilo jasan
,,teren"za simbole masonerije,dok su drugi okrenuti tezi da su se
templari vedtommimikrijom samopreobratili u masone.
Vaino je reii i to da je pripadnike ovog reda anatemisalakato-
litka crkva zato Stosu prihvatali ezoteridnai hermetidnarazmi5ljanja
do kojih su dolazili logikom svog postojanjana Mediteranu, kao i
7.atoSto su uvaZavaliplatonistitki i pitagorejski nadin poimanja
sveta,5to se razlikoyalood strogih crkvenih dogmi onog doba. Tek,
templari i danaspostoie,o niima postojemnoga predanja,a u nared-
nim poglavljimabiie ponovo reii o njima i njihovom uticaju na slo-
bodne zidare.
I danas, kako tvrde autori ,,Hiramovog kljuia'l postoji jasno
odredi5tekoje povezujetemplarei masonei ukita njihova predanja,
a to je ve6 pomenuta Roslinskakapela.Ovo zdanjeje saiuvano to-
kom vekovabez obzira na besomuine borbe i razaranjau njegovoj
okolini. Kapelaje, prema miSljenjumnogih, u stvari, jedna vrsta re-
konstrukcije Irodovog hrama, a interesantnoje to da na njoj nema
hriSCanskihobeleZja,vei su simboli na njenim fasadamai unutra-
$njostiiskljuiivo templarski i masonski.
IX
Mnogo prostorabi bilo potrebno da bi seprikazalesvelegendei
svi obredi koii su bitni za razrmevafie slobodnozidarske organrza-
cije, ali ovi osnor.nikoje smo pomenuli vaZni su da bi sejasnije ra-
zaznalosveono Stosmo videli na pojedinim beogradskimgradevi-
nama.
Pre toga, nekoliko redi o tome kako su masoni doSli na ovaj
prostor, odnosno ko su sveu Srbiji, odnosno na Balkanu bili istak-
nuti masoni.
Na Balkanu, metlu prvima i sigurno znaiajnljim masonima
onog doba bio je grof Ivan Dra5kovii, koji je u Glini osnovaoloiu
,,Ratnoprijateljswo" jo$ davne t764. godine.Buduii da je masone-
rija zvanitno osnovanayry. godine, ovo je jasan dokaz koliko se
brzo SirilaEvropom, i koliko je brzo postajalaznatajna.
Grof lvan DraSkovii, hrvatski plemi6, kasnije osniva loZu u
Ototcu, koja je, kao i prethodna, bila oficirska, Sto pokazuje da su
na5izemljacina teritoriji onda3njeAustrije, u Lici i Krajini, na obodu
\27)
 Carevinekojoj su bili granitari, meclu
prvima do5li u kontakt sa slobod-
nozidarskimredom. Kasnije,a pod
patronatom Dradkoviia, dolazi i do
ir 1! aq ujedinjenjatetiri postojeie loZe u Ve-
liku hrvatsku loZu.
Istovremeno, Srbi iz Vojvodine
kontaktiraju sa masonerijom i preko
Budimpeite, pa setako pominju losif
Jovanovii Sakabenta,vladika novo-
TTNN^Pfi sadski,kruiedolski arhimandrit Ste-
fan Stratimirovit i drugi.
Znaika loie Veliki druitveni potresi u Evropi
,,Mit ropolit Strut in i rovi t" s kraja r8. vekabrzo seSirei svevi5eje
antiklerikalacai prosvetiteljakoji se
o5tro suprotstavljaju feudalizmu r
crkvenoj dominaciji. Na tom talasu,
verovatno,masonerijai stiZeu Srbiju
koja je na razmedi vekova pod tur-
skom dominacijom.
Medu masonima je i danas ve-
oma uvaleno delo velikog narodnog
prosvetitelia Dositeja obradoviia.
NJeganeki nazivaju i prvim moder-
nim srpskim piscem,a njegovudeo u
masoneriji ocenjuju znatajnim. Bu-
duii da nije lako utvrditi da li je neko
bio mason ili ne, oslonili smo sc na
tvrdnje samih masona, argumento-
vane i cinjenicomda je jedna lo2a u
meduratnom periodu iak i nosila
njegovoime.
Dositejje bio veomablizakisa
Vukom KaradZiiem, za koga neki
DositejObradovit istraiivati, dodu5e,bez preciznih do-
kaza tvrde da je postao mason na
svojim putovanjima po Evropi. Podseiamo,u Evropi tog doba stva-
rala sejedna nova kultura, kao i jedan novi nauini milji, kojima su
posebanton davali masoni. Uticaj na naSeprosvetiteljebio je od ve-
i likog znaiaja, pogotovo kada se zna
da su tadadnjeevropsko mnjenjefor-
mirali umovi kao dto su bili Gete,Be-
toven ili Mocart, slobodni zidari dije
je delo i danasneprikosnoveno.
Postoie nagove5tajida je i vla-
dika PetarPetrovii NJegoS bio, ako ne
mason, a ono sigurno u veoma bli-
skom kontaktu s njima. To se tumati
na razliaite natine, ali onaj, preteZan
potite od dinjeniceda je mealunjego-
vim prvim uiite)jimabio proverenii
oduSevljeni slobodnizidar Sima Mi-
lutinovit Sarajlija.
Nije zgoreg pomenuti da su u
predveterje Prvog srpskogustanka u
Atram Petronijerii, rTgi rll52 Beograduradili masoni koji su bili
organizovani unularloZeiije ime is-
toriiari nikada nisu saznali.Medu
,,braiom" toga doba bili su Petar
Iiko, vojvoda Janko Kati(, braia Po-
poviti - Cardaklije, svi potonji vodi
srpskogustankai svi, oiigledno,slo-
bodni zidari,zajednosavelikim grt-
kim patriotom Rigom od Fere i sa-
mim Mustafa-pa5om,koji je bio ve-
oma pravedan vladar naklonjen na-
rodu, pa su ga zato zvali i,,srpska
majka'l U dahijskom zulumu su naSli
motiv da se spojei napraveloZu koja
je okupljala i Turke i Srbe, koji su,
eto, imali zajednidkeciljeve.
U godinama koje nastupaju, do
kraja r9. veka, masonerija doZivl;ava
lk|t I)dja,1884-1957
novu ekspanzijuiiz redovasrpskih
videnijih ljudi regrutuje veliki broj
ilanova, pa tako nastajei prva iskljudivo srpskaloZa ,,SvetlostBal-
l<lna'lformirana1876.godine.Medu istaknutimdlanovimate lo2e
bili su profesorVelikeSkoleMihailo Valtrovii, kao i Ivan Daia, iedan
(zs)
 Uz simbole koje sada pominjemo, neka tumadenjaCemo ko-
mentarisatikada budemo opisivali zgradena koje iemo nailaziti to,
kom ovog beogradskog putopisa posvetenog slobodnozidarskoj
gradnji i,,potpisivanju'1
Za UCENIaKISTEPEN vaZnoje da kandidat simbolidki doZivl.java
novo radanje,pa navladenjebelih rukavica ima posebno znaienje,
ba5kao i opasavanje belekecelje,kojom, kao simbolom distote,ulazr
u kraljevskuumetnost. Simboli ovog statusajesu neobradenkamen i
deki6kojim kandidat poiinje njegovuobradu.
Za PoMoCNtaKISTEPEN bitna je moralna isprarmostkoju pos-
veienik pokuiava da dostigne. U ovoj fazi je znatajan simbolidki
princip uglomera,libele i viska.
Za MAISTORA, masona uzdignutog na treii stepen,vazno je to
da je na simbolidannaiin preiao preko sopstvenogmrtvatkog kov-
tega, spoznajuii tako svoju ljudsku, animalnu prirodu. Postajuci
majstor, mason u ovom stepenu postaje nalik samom Hiramu
Abifu, tiji je naslednik,i po iijem uzoru je obavezanna zavetveinog
6utanja.Majstorskakeceljaobrubljenaje plavom trakom, a kraseje r
tri ruZe koje znadeda je priroda ioveka, ono animalno u njemu,
preobraZenoi pobedeno sa tri svetla.Majstor je mason koji je, ra-
deii uglomerom i libelom, uskladio svoju trostruku prirodu.
XI
Simboli koji seizdvajajuu masonskojikonografiji jesu:
SsstA.ni uclol\4en koji su u simbolitkom kodu teScevidani za-
jedno nego odvojeno.
Snsfanje simbol duha, njegovevlasti nad materijom. Masonski
majstor, kako kaZe,,Reinik simbola",,,izmeduuglomera i iestara u
ulozi je posrednika".Istovremeno,Sestari uglomer se,u uzajamnim
kornbinacil'ama,prikazuju kao komplementarni skladnebeskihi ze-
maljskih obiiaja. Saglasnosimbolizmu kuga, koji iini Sestar,o'd-
nosno detvorougla,koji nastajeradom pomoCu uglomera, Sestarse
dovodi u vezu i sa odreclivanjemvremena, a uglomer sa odretli-
vanjemprostora.
Znaiajno.ie i to da u masonstvu stepeni otvorenosti Sestara
simboliSumoguenosti stepenespoznaje.Tako,45 stepeniodgovara
osmini, 6o stepeniSestini,a 90 stepeniietvrtini. Ogranidavajuii ot-
vor Sestarana najviSe90 stepeni,masoni pokazuju granicekoje do-
vek ne moZeda prekoradi.Istovremeno,ugao od 90 stepenioponaSa
uglomer, a on je, opet, simbol materije. Sestarje simbol duha i rye-
gove dominacije nad materijom. Otvor Sestaraod 45 stepenipoka-
zuje da materija nije potpuno savladana,a otvaranjeod 9o stepeni-
potpuno ostvarenjeravnoteZeizmetlu dve snage,jer sestarpostaje
tadanuglomer.
Metlusobni poloZaj Sestarai uglomera simboli5u i razliiita
stanjau kojima se nalazi slobodni zidar naspram materijalnih i du-
hor,nih snaga.Ako je uglomer poloZenna Sestar,materija vlada du-
hom. Ako su Sestari uglomer ukrsteni, te dve snage su uravno-
teZene,a ako je SestarpoloZenna uglomer, to je znak duhovne nad-
moei.
Najzad,ako seotvor Sestarapodudara sa otvorom uglomera,to
je najviSeusklatlenjematerijalnogi duhovnog nivoa.
UGLoMER(ucAoNIK), prema reiima autora Reinika simbola,
buduii da oznatavavi5e dimenzija, horizontalnu i vertikalnu, sim-
bolizuje prostor. Ali, podto sluZi samo za cttanje detvorougaonihi
pravougaonihlikova, istovremenosimbolizuje i isprawrosti po5to-
vanjezakonai pravila.
U masonstvu,uglomer obeSeno uZevelikog majstoraoznaiava
da odluka poglavaralolr rnoLeda bude samo u skladu sa pravilima
redai da on moZeda delujesamona ispravannatin.
Vtslr je orutle operativnih masonai gotovo uvek se veztje za
libelu. To je komad olova obes€no konac i pokazujevertikalan po-
loiaj koji seproveravaupravo pomoiu viska.
U masonskim radovima visak je taj koji spredavasvako skre-
tanje i iskrivljenost,a simbolizuje dubinu znanja i ispra\Trost.Po-
modu njegaslobodni zidar spoznajesvoje greike, u prilici je da ih
lak5e otkloni, a na taj nadin u moguinosti je da oprosti ljudske
nedostatke,uzdiZuii seiznad ostalih.
Tokom masonskihradova viskom manipuliSedrugi nadzornik
koji je zadui.enza Segrteokupljeneoko severnogstubau loZi. l$egov
zadatakje i da ih u potpunosti razume, da im oprosti ako pogreSe,
pa da ih, na taj naiin, uputi kako da isprave dela proistekla iz
sopswenihzabluda.
TRoucAo, prema stavovima slobodnog zidarswa, bitan je kao
,,svetleia delta" (od velikog grikog istoimenog slova). Osnouca
masonskogtrougla, prema Redniku simbola, oznaiava tajnost, a
strane koje se sastajuu vrhu Tininu i Svetlost.To su elementi koji
(33J
odretluju Kosmidko trojstvo. ,,Syetleiadelta' je jednakokraki trou-
virlre, okrnjen osnovicom trougla vode, oznaiavavazduh, a isti ta-
gao kojem je osnovicaduZaod kakova, kao zabatna hramu. Saug-
l<av,samo obrnut, trougao vode okrnjen osnovicom trougla vatre,
lom od 1o8stepenina vrhu i po 36 stepenina svakojstrani osnovice,
otlgovarazemlji.
takav trougao odgovara ,,zlatnom brojul Osim toga, u takav trou-
Kako kaiu autori Rednikasimbola, sveto ujedinjeno u 6estou-
gaomoie savrienoda bude upisanaplamteia zvezdapetokraka.
gaoniku predstavljasveukupnostelemenatauniverzuma.
Naravno,za trotgao je vezanai simbolika broja tri. Naime, i ,,3"
DvA sruBA su veebila pominjana u ovom tekstu, ali im sevalja
i trougao simboli su duha. Broj tri u masonskom svetu nosi vr-
vratiti joSiednom, zarad,preciznosti.Naime, pomenuli smo njihovu
hunsko simbolitko znaienje.Postojetri osno\.rrastepena:uieniiki,
sinboliku, ali je potenciramojo$ jednom zbogtoga Stosu to stubovi
pomotnidki i majstorski.Veliki neimar svih svetovapredstavljenje u
koji nosemasonskihram. Ta dva stuba, ]akin i Boaz (najde5ieobe-
trouglu. SvakaloZa ima tri velike svetlosti- Bibliju, moralni zakon
lcl-enisa,,J" i,,B"), zauzimal'unajznaiajnije mesto u hramu. ,,J" ie
koji vezujesveljude, uglomer, koji ovog puta simbolizujeljudski za-
nruiki, aktivan,vatren, dok je ,,B" pasivan,Zenskii vazduian. Sunce
kon koji rukovodi svim njihovim delima, i Sestar,koji predstavlji
odgovarastubu ,,J'ldok je Meseconaj koji karakteri5estub ,,B'1
praviinost i tafnost.
Tu su i takozvane,,tri male svedosti",a to su Sunce,Meseci sta-
reiina, koji simbolizuju, pored ostalog, mudrost, snagu i lepotu.
Nadalje,satri koraka ulazi seu loiu, a tri brata rukovode njenim ra-
oom.
PENTAGRAM je jedan od najvainijih masonskih simbola, i on,
su5tastveno, predstavljamasoneriju.Pentagramje u masonasimbol
Genija, onoga ko uzdiZeduSu do velikih stvari. Ne samo da je ovo
bio omiljeni simbol kod poklonika Pitagore,jednog od njihovih pre-
teia, iije delo slobodni zidari veoma tvai.avaju i usvajaju,vei je
bitno to da se ovaj simbol kod masona zove ,,plamena zvezda".Niena
vaZnostje nepobitna, a pored ostalog, ,,brati' je vezuju i za stare
Egipiane, jer je ova zvezdabila simbol, odnosno slika Izidinog i
Sundevogsina,kao tvorca godiSnjihdoba,a1ii amblem kretanja.Ona
je slika onog Horusa, ,,pramaterije",nepresuinogizvora iivota, slika
one svetevatre koia ie univerzalnosemesvih biia.
Za pentagramje vezani broj pet, koji ima simboliku i pomoC-
nidkog stepena,a na rad na tom stadijumu ulazi sesapet koraka.
Istovremeno,slovo ,,G" je veoma znaiajan simbol kod masorra,
a on je peti konsonant i simbol ,,petenauke" - geometrije.
Najzad, petokaka nastajeiz tri trougla, i predstavljaprelazaku
majstorskistepen
SoLoMoNoVPEdATje Sestokrakazvezda,saiinjena od dva jed-
nakostraniina, mealusobnoukrStenatrougla. Sama simbolika ve-
zana za ksalja Solomona veoma je bitna u slobodnih zidara, ali je
znatajno 3tasveovaj znak nosi. Trougaosavrhom nagore,u herme-
tiikoj misli, simbol je vatre, a onaj, okenut nadole- vode. Tiougao
(:+) (35)
 PRVESLOBODNOZIDARSKE
LOZEU BEOGRADU

SIobodnozidat ski si mboIi

iz fiasohskog tasopisa
"Sestar"
Danainja Galerija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegdanu
tlobro je poznata Beogradanima,ali je njen nastanakza mnoge ne-
poznanica. Kako napominje istoritar Marinko Paunovi6 u knjizi
,,Beogradvediti grad'l nije iskljuteno da je podignuta na temeljir4a
koji potiiu jo5 iz doba rimskog Singidunuma, odnosno Kastruma,
kako su Rimljani nazivalitvrdavu koja je dominirala ovim delom ta-
da5njepokrajine Mezije.
Ova gratlevina,iako danasizgledaoduvano,nastalaje tridesetih
godinar9. vekai spadau starijekoje su poslesilnih razaranjaostaleu
lleogradu,ali ono 5toje posebnointeresantnojesteto da je bila prva
narnenskigradenamasonskaloZau ovom gradu.
BaSkao Sto masoni to znaju da istaknu, mnoge simbole nije
lako prepoznatiako posmatrai bai nije tome viian, ili ako nije jedan
od posveienika.Na ovoj gratlevini pilastri su tu da asocirajuna stu-
bove )akin i Boaz,a pet stepenikana ulazu predstavljajupet simbo-
liCnihkoraka kojima ilanovi pomoiniikog reda ulazeu hram. Jakin
i lloaz, u masonskomvitlenju, prikazuju dvojnost sveta,simbolidko
vitlenjedva ,,pola"prirode, poznata u vaskolikim filozofijama sveta.
Ulaz u hram orijentisanje prema severu,3toje pravilo u gradnji slo-
llodnozidarskih hramova, mada je svakaod stranasvetaza masone
sin.rbolitkivaZna.
Zgrada dana3njegPrirodnjadkog muzeja ima dve simetriino
rasporedeneprostorije u odnosu na ulaz u zdanjedo kojih vodi isti
hoelnik,dok je centralnaprostorija u osi sa ulazom u zgradt. Ova-
liav raspored prostorija jasno pokazuje da je zdanje namenski
glatleno kako bi postalo rnasonskihram, tim pre Sto je centralna
otlaja, pravougaonog oblika, jasno orijentisana prema stranama
svcta.Posebnasimbolika bila je posveiena istoku, gde tokom slo-
lrodnozidarskih ceremonija sedi veliki majstor ili stareiina loZe, a
t36)
Gt)

Galetija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegilanu: lta Ii sesvedogadalo u ouoj zgradi?
samaIoZaje poaivalana tri stuba, u konkretnom sludajutri drvena
direka, koji u masoneriii oznadavajumudrost, snagui iepotu. To su
stubovi koji, po uzoru na staru grtku tradiciju, svojim izgledom
asocirajuna dorski, jonski i korintski stil.
Uz zapiseiz predratnih masonskih dasopisakoji opisuju ovo
-
zd,afi.e,
znaiajno je misljenje masona Sretenj I. Stojko;iia-koji u
knjizi ,,Slobodnozidarstvo" pominje or.r.rgradevinu i tudaSnliKale-
megdan.
(38)
Casopis,,Sestar", sluZbenoglasiloVelikeloZeSrba,Hrvata i Slo-
venaca,,Jugoslavija'lod maja t927. godine pominje beleike Sretena
Stojkoviia. On piSe,misledi na zgradt u kojoj je bila smedtenaova
loLa, da je ,,docnijepreme5tenatz grada i do bombardovanjarE6z.
godine nalazilaseu varo5iispod Glar.nepolicije'l Stojkovit daljedo-
daje:,,Vi3eod ovogapiscu ovih redova poznato je, d,aje u ambulanti
visio o zidu jedan uramljeni crteZ dovetje lobanje. PokuSavano.je
bilo kod vojnih vlasti da kuiicu fotografiSemo,a crteZlobanjepone-
semo u LoZu,jer je govorenoda na poledini crteZapostoje neki za-
pisi. Vojna vlast nas je odbila, a po svrSetkurata crteZnije vi5evisio
u kancelariji.Medutim, ima serazlogaverovatida je on zaistaod ne-
kadainjeLoZe,jer je izgledaoveoma oveitao."
Tako1927.godine dr VojislavKujundZi(, poznati slobodni zidar,
beleZitak i to da su sena razmedi r8. i r9. vekamecluilanovima beo-
gradskeloie, koja je postojala u danainjoj Galeriji Prirodnjatkog
nuzeja, nalazili Mustafa-paia, Janko Katii, Petar ldko, bra(a Car-
daklije (Popovi€i),kao i veliki grtki revolucionarRiga od Fere.Ku-
jundZii ovoj grupi ljudi dodaje i Dositeja Obradoviia, pa ceo skup
clelujeveomaproevropskii prosvetiteljski.
U to vreme politidku atmosferu ovog dela Balkanaumnogome
odreclujeantagonizammedu samim Turcima, koji ie kasnije i ubr-
zirti podizaniePrvog srpskogustanka.fako neprijateljstvonastaloje
izrnetlu Mustafa-pa5e,u narodu poznatog i kao,,srpska majka'l s
otrzirom na to da je bio veomasklon reformamatada aktuelnogsul-
tana Selima Treieg i kao takav blagonaklon prema Srbima, i Os-
nranaPazvanoglua,ioveka koji je bio na telu janitara koji su sepot-
pLrnoodmetnuli od sultana.Oni su u meduvremenupostali toliko
jaki da su se osetili moinim da se suprotstavei samom sultanu. Ta
obcst i5laje dotle da je Pazvanogluna sebepreuzeoi borbu protiv
ItcogradskogpaSaluka,tako da je na kraju ubijen Mustafa-paia, a
ozlogla5enedahije su svojom bahatoiiu i nemilosrdno5tu prema
narodu, izazvalePrvi srpski ustanak.
'l'nkozgradaPrirodnjaikog muzeja,sudeii po masonskimizvo-
lirtrir, irna veliko istorijsko znatenje, a koliko su je predratni slo-
lrrxlrrizidaridoZivljavali u tom svetlupokazujepodatakdaje tu bro
plirrrimni prvi masonskimuzej u Beogradu.Ovu je graclevinu,do
r,rr5.liocline,koristio jedan sanitetskimajor VojskeKraljevineJugo-
sl,rvijc,da bi 1936.godineVelikaloZa donelaodluku da se zgrada
;rokkrri Upravi varo5iBeograda,pa da se tu ofvori Muzej mason-
(:s)
 stva. Za postavku su bila zaduZena
dva slobodnazidara - i to elitni rsto
riiari - Milan Prelogiz Zale\a i
Vladimir Corovit iz Biogradal
Vrtlozi potonjih ratnih vremena
spredilisu ostvarenjeove ambicije,ali
su i danas jasan pokazatelj kako 1e
slobodno zidarstvo bilo doiivljavano
u Beogradu pre Drugog svetskog
rata, a kako se sve dramatiino izme-
nilo u posleratnimpreviranjima.pred-
ratna masonerijaje potpuno izgubila
znaiaj, osim u egzilu,pa tako i pri-
liku za bilo kakve lorme organflo'
vanja u Beogradu.O nekim njenim
Wadimir Corovi( r8B5tgqt
,,ekstremnim"varijantamagovoriie-

Starozdaftje

Kako beleZiDivna Durii-Zamolo, skupljajuii seaanjarazlititih

hronifara, hotel ,,Starozdanje"prvo se zvao ,,Kod jelena",a potom
,,Grandhotel'l Zauzimaoje ceo blok izmedu danaSnjihulica Kralja
Petra,Graianiike, Ivan-begovei Cubrine, a nosio je ulidni broi ro
II clana5njeulice Kralja Petra.,,Staro zdanje" je zidao knez Mihailo
Obrenovii za vreme svojeprve vladavine,a jo5 r85o.godine Sigfrid
KaperbeleZikako ,,knezMihailo nije Zalioizdatke,da ga i po obimu
i po njegovojraskoii sagradi,da bi se mogao podititi pred ma kojih
hotelom takozvanecivilizovaneEvrope".
Knez Aleksandar Karadordevit, koji je bio na ielu Srbije iz-
sacuvan.
nredu dva perioda vlasti kneza Mihaila Obrenoviia, potom gradi
rlrugi evropskiuretleni hotel, ,,Srpskukrunu'l koji Beograclanidesto
zovu i ,,Novo zdanje1Thko je ,,Grandhotel", ponovo postao ,,Staro
zdanje'lkakvim su ga znali stari Beograclanido ruSenja,r938.godine.
Kao $to ie sevideti iz daljegteksta,ovi prvi ,,evropski"hoteli u Beo-
gradu bili su i veomavaZnasastajali5ta slobodnih zidara.
Hotel seizdavaou zakup, i u njemu su sesmenjlali razliiiti za-
l<Lrpci.Deo njegoveistorije koji je nama bio interesantanjeste onaj
gtlc BranislavNu3it pominje svoja seianja yezanaza ovu, u svoje
vlcnrc najveiu gratlevinu u Beogradu.On beleZida je ,dugo godina
t40/ (4r/

Takoje, u skladu sasvojim imenom, ,,Grandhotel', imao zaista
raskoinu istortu, tokom koje je iak i goreo u poZaru koji je, po
svemusudeii, bio namerno izazvan.Proveravaju6ipodatke iz jedne
pripovetke Ljubomira Nenadoviia, Divna Duri(-Zamolo nalazi lice
mason.
Takosu r9oo.godinemasoniiz loZe,,Sloga, rad i postojanstvo,'
morali da napusteovo istorijski znaia.jnobeogradskoidanje. potom
su neko vreme odrlavali sastankeu Valtroviievom stanu,ali setakav
nadin rada pokazaonekomfornim.
Ova loZaje poslenoveseobeimala svete5te sastankeu jednoj od
prostorija Narodnog muzeja,diji je Valtrovit bio osnivadi upravnik.
III
Slobodni zidari su imali svoje skupovei u nekada5njemhotelu
,,Srpskakruna", u zdanju na po3etku ulice Kneza Mihaila, gde se
142)
Nekarlainjiizgledhotela,,Srpskakruna"
sada nalazi Biblioteka grada Beograda.S tim vremenom, kada su
se masoni tu okupljali, u vezije i pikantna anegdotau kojoj je glavni
uiesnik bio jedan nesreini policijski Spijun.
U nameri da otkrije ko su srpski masoni (ili ,,farmazoni",kako
su ih destoBeogratlanizvali u nesreinoj adaptaciji francuskogter-
rrina ,,framason"),agent,po nalogu Sefapolicije TaseMilenkovica,
nameri da sesakrijeu jedan od Sifonjerakoji senalazio u sali u kojoi
je trebalo da se odrZi skup slobodnih zidara. Ne lezi vraZe,njegove
informacije o vr€menu odvijanja dogadajanisu bai bile narodito
precizne,tako da je ,,proma5io"datum za jedan dan. Zbog svojene-
taine informacije, bio je primoran da puna z4 sata provede u 5i
fonjeru, iekajuii da se masoni najzad.pojave,a on, jadan ali odan,
konatno satini toliko vaZanizveitaj svojim Sefovima...
Zgrada ,,Srpskekrune" nije bila primamljiva samo slobodnim
zidarima. JoSjedna asocijacijakoja okuplja iskljudivo elitu graclan-
skog druiwa - rotarijanci, takotle je testo organizovalasvoje sku-
poveu ovom zdanju.To je bilo tridesetih godina zo. veka.
Hotel ,,Srpskakruna" izgratlenje 1867.godine.U to vreme bio je
najbolji hotel koji je Beogradimao. Ovo zdanjegraclenoje po ugledu
na hanove,koji su nekada bili najieSia odmori5ta u gradu, pa je i
,,Srpskakruna" imala veliko centralno dvori5te.Pritisnuta burmm
vremenima,menjalaje namenu,pa je tako u njoj bila smeStenai Na-
(+:)
 lr. Or.rgog svetskograta slobodni zidari su se okupljali i u
zgradi koja senalazilau neposrednojblizini zdanjaNarodnog pozo-
ri5ta, na danaSnjemTigu Republike.U to vreme nije postojala da-
na5njazgrada .Jugodrva",koja se nalazi tik uz pozori5te,vei je na
njenom mestu bilo drugo zdanjekoje su izvesnovreme koristili ma-
soni kao svoju loZu.

VI
Jodjedna po masoneriju veoma znatajna graclevinapredratnog
BeogradasruSenaje, a nalazilase na uglu ulica Prote Mateje i \e-
goieve.I u njoj su se odvijali slobodnozidarskiobredi, a tu je stano-
vao JovaAleksijeviC,sekretarNovog savetaSkotskogrituala Srbije i
veliki seketar VelikeloZeKraljevineSrba,Hrvata i Slovenaca.
Aleksijevii je bio i dugogodiSnjiglavni urednik masonskogia-
sopisa,,Neimar'l kojtje poieo da izlazi r9rz. godine u Beogradu.Re-
p"-riita natazitasezgrcitau kojojsuseokupljali
!i::!.^!:,ri!!"! dakcija tasopisa se nalazila upravo u ovoj kuii, sa preciznom ad-
PrerTratn t masonL1972,
resom; Prote Mateje broj 23. Kako je pisalo na,,Neimaru', admi-
rodna biblioteka Srbije od ro4s.do r97o. godine, kada je preseljena nistraci.ialista nalazilaseu Studeniikoj broj 46A..To je zgradakoja je
u takode veoma znaiajna za istoriju mecluratnemasonerije,ali pod
danasnluzgradu na vraiarskom p/atou pored hrama Sveiog
Save.
ni p*osle drugim imenom. Naime, Studeniika ulica je u meduvremenupro-
. _,^f1.."u_o.,ulg.zdanja Loganilebitnopromeni-ena
jer je
u nloj oanas brbtloteka grada Beograda. rnenila ime i postalaGaraSaninova.Tamo se kasnije nalazilaVelika
loia ,,Jugoslavija",a bila je u istoj zgradi, do Drugog svetskograta sa
adresom- Gara5aninovabroj 8.
IV
foi jedno vaZno masona na razmeclivekovabilo je
_sastajali3te VII
pored,Skadarlije,u.zgradi koja se nalazilau Zetskoj
l:lirl"!".
urrcr. l;anas nue lako prepoznatikoj a je to zgrada,ako se sudi samo Posebnointeresantnuproilost imala je gradevinakoja je pripa-
po rzgledutasade.Nama su bili dostupni samo podaci o tome dala VojislavuKujundiiiu, a nalazilaseu fakiiievoj ulici broj 9. Ku-
da su
sl?b:dni zidari tu okupljalt,ali nije saiuuin podatuk o L,ioju jundZii je bio poznat predratni slobodni zidar, a pored ostalog,os-
:e-
zgrade, tao je zabeleien u istoriji i po tome Sto je bio jedan od osnivada
kao ni o tome da li je zgradasaduvana ili jJ sru5enau bom_
Daroovantu. druitva kematista ,,Oganj'1Ova zgradaje sruSenau drugoj polovinr
Tako su se masonskiradovi odvijali u zdanjimakoja uglavnom zo. veka, a stariji Beogradani je pamte kao rasko3nozdanje. Na
nisu bila pravljenakao namenskeslobodnozidarskelo2e.N#.SCe njenom mestu nije niklo niStaosim parkinga,pa je ostalo pitanje ko
,u
poiedineprostorijeunutar zgradebile naknadnoadaptirine je i zaito reSioda je sru5i.Navodno je namerabila da seovde sagradi
u tu
svrnu. to te raztogStodanasna fasadamatakvih zgradane postoje Arhiv SANU.
vidljiva. obeleija slobodnih zid.ara,jer one nisu ""i g-a"ir.-t Dokjedni tvrde da se to desilo upravo zato 3to je zdanjeimalo
uo
masonskasastajaliSta. lnasonskunamenu, upuieniji sveto tumade obiinim gradskim ja-

\44 ) \45)
 IzgledKapetaflMilinog zdanja u dobn nastarka

Ovo nije bilo neobiino, s obzirom na to da.jekapetanMiSaAna-

stasijevif bio slobodni zidar. Zgrada ,,dunavskogkapetana"naprav
ljenaje r863.godine,a prvobitno je MiSaAnastasijeviiplanirao da to
PIon zgrade dr Vojslata Kujund2iia bude njegovaprivatna palata.Za projekat prelepegradevine,a u ono
vremei jedinog monumentalnogbeogradskogzdanja,bio je zaduZen
va3lukom, tako karakteristitnim u posleratnom, a bogami i po- Ceh JanNevolakoji je istovremenobio i glavni inienjer u gradevin-
tonjem Beogradu. Zgrada je bila napravljena r9r.r. godine, u-na skom odeljenju ,,Popeiiteljstvavnutrenih dela'l Kako tumadi dr
gradevinskim_planovima je kao autor bio potpisan gratlevinski BrankoVujovii, u knjizi ,,Beogradkulturna riznica",gradevinaje ob-
inZenjerNikola Matejii. likovanau duhu romantizma,pa njenaarhitekturapredstavljastilsku
U ovom_zdanjudugo senalaziobioskop,,Korzo" koji su poseii_ rneiavinu romano-gotskih, renesansnihi srpsko-vizantijskihgradi-
-. Beogradani, ne znajuii
vali da posle prolek.ile ova iala postaje tcljskih tradicija. Na sredi5njerndelu glavnefasade,u posebnoobli-
masonskaloia. kovanim ni5ama,nalazeseskulptureApolona i Minerve.
Tokom izgradnje,kapetan MiSa je odustao od prvobitne na-
. V]II rrene da zgradabude privatni dvorac i odluiio da to postanenje
Slobodnozidarskiradovi odvijali su sei u zgradamakoje nisu nr gova zaduZbina ,,oteiestvu",kako i danas piSe na zdanju. Inte
projektovaneni sagradenes namenom da budu masonskihramovi. resantno,poslesilnih druitvenih promena od r863.godine,kada je r
Sticaj okolnosti im je ipak i tu namenu, pa su se tako iz- zvanitno postala zaduZbina,zgrada je i do danas saduvalatu na-
"podario"
vesno vreme beogradski masoni skupljali i u Kapetan-Miiinom , rncnu. Mnoge druge gradevine tiji su vlasnici imali istu ideju, to
zdanju,na danaSnjemStudentskomtrgu. nisu doZivele,vei su destomenjalevlasnike posle zlosre(nekomu

(.16)
 Simbol na thl fasade

nistiike nacionalizacijeposle Drugog svetskograta, iije posledicesu

i danasvi5enego vidljive.
U zdanjukapetanaMiSeAnastasijeviiabili su smeiteni Gimna-
zija, Velika Skola,Ministarstvo prosvete,Narodna biblioteka, Na-
Deo fasade Kapeton Milihog zdanja
(48)
rodni muzej, da bi se danasu njemu
nalazio Rektorat Beogradskoguni-
verziteta, deo Filolobkog i deo Filo-
zofskog fakulteta.
Deo glarme fasade ovog zdanja
prirukao nam je painju, jer se iznad
prozora uodava sirnbol koji nije bio
iest u ondaSnjevreme na ovakvim
zgradama,a odavao je, moZda, slo-
bodnozidarskistav Mise Anastasije-
viia. To su stilizovanoupletenidvojni
trouglovi, koji tvore Solomonov pe-
dat ili Davidovu zvezdu,kako je neki
nazivaju.Ovaj simboltestoje viclanu
jevrejskom folkloru, ali je zbog Solo-
mona imao snaZnusimbolidku vred-
nost i kod slobodnih zidara. Ovog
puta, moida ba5 da ne bi prirukao
preveliku paZnju, ovaj simbol nije
napravljenna tipiian naiin, vei je ro-
tiran za 90 stepeni.
(+s)
Unutrainji izgledloie Jugoslavijapre,,samouspavljivanja"
Doduie, tako postavllenazvezda,kaZuupuieni, bila je prisutna
u ornamentici hri5iana jod iz vremenaNikejskogsabora,pa o ovom
simbolutrebasuditi kainie obazrivo.
IX
Istorijski gledano,verovatno najbitnije zdanjeslobodnih zidara
u Beogradu pre Drugog svetskograta nalazilo se u dana5njojuhct
SvetozaraMarkoviia, kod broja 46. Ovde seu dvori$noj zgradi nala-
zila slobodnozidarskaloZau kojoj su seokupljali meduratni masonr.
Kako smo vei pomenuli, i u periodu izmedu svetskihratovaova
ulica je menjalaime, pa je tako zgradabila, prvo na adresi Stude-
niika broj 46 A,,a zalim Gara5aninovabroj 8.
t5 0 /
\t\\hitItsti'o Suda Opitine gradaBeogratlao rlasfliitru nad kutom u Studenikoi ulici
l)ozvolu za gradnjuna ovom placu najpreje u svojstvupravnog
lirrr clobilaslobodnazidarskaIoZa,,Pobratim"iz Beograda.U sve-
rlrriirnstvukoje je izdaoSud opitine gradaBeograda,27. juna ry23.
1yrdinc, pi5ekako j€ ova loLavlasnik placau (tada) Studeniikol ulici.
Kito zastupnik ove loZe navedenje Dorde Va.jfert,industrijalac. O
irrvnosti rada masona izmedu dva rata govori i deo ovog sve-
rkrt'rustvau kome seiasno objaSnjava pravni statusplaca.
'lir piSeda je ,,imanjeozgo u tapiji prava svojinaVrhovnoga Sa-
v('lir Srba, Hrvata i Slovenacakoje je Vrhovni Savetpribavio uje-
tlirrjcnjcrr svih slobodnozidarskihLoZau Kraljevstvu,a koje je bilo
svojinirslobodnozidarske loZe'Pobratim'po tapiji br. 8zo8/rzgod. i
lr,ojirjc tcSenjemovog sudaod 27-II-4. br. 10640oglaSena za ne-
v,tlt't'tt'l
t 51/
 U Arhivu grada Beogradaostali su dokumenti koji govore o
tornc kako je od Gradevinskedirekcije Sudaopitine gradaBeograda
llllcno nadzidivanje r933.godine.Ovlaiteni arhitektkoii je nadgle-
rllo radovebio je Dura Bajalovii, takodemason i ugledni beo-
lilrdski gratlevinar,koji je iza sebeostaviobrojne upetatljive grade-
virrc. U njegovom tehnitkom opisu, koji se duva u Arhivu grada
llcograda,pi5e kako se ,,popravkazgradeu Garaianinovoj br. 8 sa-
stoji od nadzidivanjasprata na zgradi u dvoriStu': Upravo u tom
plostoru odvijali su senajbitniji radovi srpskih slobodnih zidara pre
I )rugog svetskograta.
To je bilo vreme kada je nacistidkaNematka vidno napredo
vlll. Uskoroje potela da pokorava.jedan po jedan narod u Evropi,
nc krijuii jak animozitet prerna masonima. Tadaje postalo sasvim
izvesnoda ie, pre ili kasni.1e,krenuti i u progon jugoslovenskih,od-
rrosnosrpskihslobodnihzidara.
Upravo u zgradi u Garaianinovoj broj 8, godine 1940.donetaie
orllukao takozvanom,,sarnouspavljivanju" VelikeloZe,,jugoslavija'l
Zlhuktala nacistidkaantimasonskapropagandanameravalaje ka-
srrije da u istom zdanju, tokom prve dve godine Drugog svetskog
lirta, bude organizovanaantimasonskaizloZba,kojoj je posveieno
lxrseblropoglavljeove knjige.

X
Da su neke od masonskihideja bile ostvarenedo kraja, svepo
nrcrruteloZe,odnosnozgradeu kojin.rasu seodvijalimasonskisku-
povi, bile bi n.rnogon.ranjevaZneod zdanlakoje je trebalo da ponese
irrrc,,Kutaslobodnihzidara'l
'l'a bi gratlevina verovatno bila najupeiatljivije slobodnoz'
$.-4.i1
,lirlsl<o zdanjeu Beogradu.Takoje, sudedipo r.racrtu koji je saduvan
-.ilq'
rr Alhivu gradaBeograda,a predstavlja projekatzgradeiz ry4. gw-
rlirrc.llilo je izvesnoda su slobodnizidari ieleli da napraveveliki
rrrirsonshi hram u prestonici,ali iz nepozratih razlogaon nije iz
lir,rilcn.Ostaloje zabeleZeno da je nacrt za ovu gradevinuuradio
pozrrirliarhitektonogadoba Nikola Krasnov,liinost koja je umno
KrasnovljevprojekatmDom shbodnih zilara u Beograclu,
ryzj. r1rr:rcrrticalana beogradskuarhitekturuizmedudva svetskarata,

(s:)
 SPOMENICI PODIGNUTI ONIMA ZA KO'E SETVRDI DA SU IMALI
WZE SA SLOBODNIM ZIDARIMA

Peiat loie Lidnosti koje temo pomenuti u ovom poglavlju,a pogotovo nii-
"Pobratim"
hovo delo, istorijski ne mogu biti dovedeniu pitanje.lrljihov znaiaj
je nesporan.NJihovapripadnost slobodnozidarskomredu samo je
pokazateljnjihove neobidnosti.

SpomenikRigi od Fere
Spomenik ovom grfkom pe-
sniku i revolucionaru podignut je
4. maja ry94. godine i nalazi se na
potetku ulicekoja nosi njegovoime.
jedan je od revolucionarasvog doba
(tlsz-tzg8), sa jakim vizijama i ide-
jama o osloboclenjubalkanskih na-
roda. Riga od Fereje rotlen u Grikoj,
ali je Zivot okonfao u Beogradu,gde
su ga Turci pogubili u kuli Neboj5a.
Njegovo pripadni3tvo slobodnozi-
darskom redu vezujese za grdku He-
teriju, oslobodilaiku grupu koja ;'e
bila bliska saslobodnim zidarima, ali
i za dlanstvo u prvim beogradskim
loZama,kao i za poznanstvosa srps-
kim masonima onog doba, poput
Dositeia.
To je bilo vreme kada je slo-
bodno zidarstvotek prodiralo na bal-
kansko podneblje.Slobodni zidan su
metlu prvima pronosili duh ravno-
prar.nostii slobodekojije neposredno

\54) (:s)
 pre smrti Rige od Ferevei doneo revoluciju u Francusku.Sveseod- spomenikaKaratlortlu.Tek nekoliko decenijakasnije,a u vezi sasto-
vijalo pod masonskomparolom,,sloboda-jednakost-bratstvo'l godiSnjicomDositejevesmrti, beogradskaopStinaje raspisalakon-
Zadojen istim idejama, stradao je od turske ruke, koia ie bila li.trrsza izradu monumenta, Izmedu dvanaestautora Dobedioie Ru-
naiveca balkanska prepreka takvomdruStvenom sistemu. tl,,ltVrldec,kom eie povereno da spomenikinapravi.

SpomenikDositeju Obradovitu
Prvr.srpskr moderni prosvetiteli,
DosireiObradovic,dobio je
spomenik r9r4. godine u Univerzitetskom (Studentskom) parku.
Dositeije iiveo od 1742.
do r8rr.godine,a vecitonemirnogduha i
beskrajnoradoznao,u masonerijuje najverovatnijestupio riTrstu.

Uenianje
kralja
Alekandra i
kraljte
Marije

Valdecjeste bio slobodni zidar, ali masoni wrde da to nije bio

razlogStoje upravo on pobedio autore kao 5to su bili Toma Rosan
clii i Simeon Roksandii. Postoji anegdotao tome da je pokusao da
,,aktivira"svojeslobodnozidarsk€kontakte da ,,poguraju"njegoviz
boa ali je oitro odbijen, uz napomenu da te najboljaideja pobediti.
Valdecse dak pismeno obratio Andri Dorcleviiu, disketno nagla5a-
va.lueikako bi upravo njegovodlanstvou slobodnozidarskomredu
tlebalo da bude od znadajaprilikom dodeljivanjaautorskogpriori
Spomen ik D ositeju ObradotitLt tcta, ali je Dordevit oitro odbio ovakvu molbu, uz objainlenjeda ie
najbolji pobediti.
Valdecovaideja je, a to se danas vidi u Studentskom parku,
zaistabila upedatljiva,a sudeii po pravednostikomisije i - najbolja.
Njegovoslobodnozidarskodlanstvoovog puta nije bilo od presudne
virir.rosti.
PominjanjeRudolfa Valdecau vezi ie i sa plaketon koju je Ve-
lika loZa SHS .fugoslavija" uputila nlihovim velidanstvimakralju
Alcksandru i kraljici Mariji na dan njihovog venianja 8. |una t9zz.
isam spomenikje imaoneobicnuistoriju.
zivotDositeiev, godir.reu Beogradu.Poveljuprepunu lepih redi i Zeljaza buduinost
^ 5.lgir9. veka.
- Srbiji
U osim Dosireju,razmisljalosejoSsamoo podizanju rlrlrrve i dinastije potpisao je veliki majstor Dorde Vajfert. Kako je
(5 6 )
Gz)
Dreneomasonskilist ,,Neimar",,,nakoricama je u srebrnom okovu
irebrna povelja sa likom \ihovih Velidanstava,izraclenaod skulp-
ture proiesoraRudoifa Valdeca,a na pergamentuispisanoje: \iho-
vim Ve[danswima Kralju Aleksandru Prvom i Kraljici Mariji, Velika
Ioia Srba,Hrvata i Slovenaca|ugoslavija".

AIIPECA
3E'IIIKE JIOXE C.X. C. JYTOC.IIABTTJA
n o!flEcEllA
IbI{XOAHM BE'IIII.AHCTBI4I{A
IC PAIb Y 14 K P A JbI,IIIH SPomenikKnezuMhailu
NPruIBKOMIbI{XOBA BEHqAI6A Iako za jednog od najProsve6e-
rlA llAE & Jyfia 1922
v EEOrPA.qv nijih srpskih vladara,kneza Mihaila
(ltl roFadr i. y cp.6'&r orory cP.6gt. n'rr.fl O'brenoviia,ne PostojePodacikoji
bi ga definitivno uvrstili metlu slo-
o dr"r lh6".u B.m{r.ar, rtDq.u or cryrdtr
fuo+. Prrr 8r'!.q. d' !.PFreE rdrdro i.: l5r-
r@ B.ficrrc
!,/|Fti\ B.,ru
ir kD$t Aiercrupt
IIdfl ct6., XPur. r Crot€uq.
I r kpDqr
JtrocM irl
boine zidare,mnogi srPski masom
Bama Be.rn<axctaa, Ha troltrony ae!et- tvrde da je on nePobitnobio mason'
Eaeclora Eexor docte aalredonerEoFa Po- Ovakav zakljudak se uglavnom do-
6ora.sa ntqrera eapoqa, npau 6,rrcrern nosi na osnovu negove ProewoP-
3!E|rt9. Bere]{e soeale JTereeaapaora KaPa'
dopba, Ponosaqeautxa Axxact'.ie KaPa-
DopbeDrLa, 3arPerePdrle EaA l|alrlr]rr Ay-
6paBelra E raroBect|3ue 3oPy ]Ien(rsx raEa
Erurex po!y, VnoPeao c ogo;n 3nel,qottr
.^cher^e^a 6eEe r EpBa l{cKpa Cno6oa_
istoriii
rora 3nAapcrra sa EarlxansFra x ueno[ ' liudi u italijanskoj
niiih
Cnoreacron Jyry, paclar6yiyHv ry6ny xoin U zvanidnom iasoPisu Velike
le aa ocrerau [yre ra cno6o!x. loZe SHS ,,Jugoslavija'l,,Sestar",na-
vode se beleSkeSretenaJ. Stojko-
SpomenikKaradordu vi6a, koii kaZe:,,SPramjakih intrm-
nih veza koie je knez Mihailo imao
Vodi Prvog srpskog ustanka spomenik je podignut na za- satalijanskim slobodnim zidarima i
padnom delu Svetosavskog platoa, a Postavlienie na to mesto.1979' sDoneflikknezu oatriotima, Macinijem i Garibaldi-
eodine. Skulptura na kamenom postamenlunalazisena humci koia Mihailu Obrenoviiu iem, misli seda le i on slobodnizi-
6i trebaloda predstavljazemljani6edem Sancasakojegje voZdposma- u Parizu' Londonuili Laipcigu"'
dar. On je mogao da bude primljen
trao Beograd t8o6. godine,pre nego 5toje oslobodiograd od Turaka.
Sreien St6ikovi6 analizira Mihailove kontakte sa Napoleonom
'liei;, ali zakljudujei,'da je knez poznavaa vrlo.dobro strogost r
l<onz-ervatirmosi svogaoca' pa je usled toga bio naiisto da br mu se
'/.irulazaku masonskuorganizaciju strahovito osvetro u sluca1usa-
je knez Mihailo bio primljen u Savez u na'uzem
znania.Biie dakleda
(59)
(ss)
 krugu. Uostalom to sede5avai danasu zemljamagde masonskaor
ganizacijanije simpatitna i gde se ona jedva toleriSe.Brat se re-
gistruje pod pseudonimom,brojem ili nekim osobitim znakom'l
Spomenik knezu Mihailu napravio je takode Italijan, Enriko
Paci, a otkriven je 1882.godine. Za sveianost prilikom o&rivanja
spomenikavezanaje prifa koja je dugo kruZila Beogradom.Naime,
navodno je izbio skandal zbog toga 5to je knez bio prikazan bez
kape.U to vreme bilo je teSkozamislivoda se odrastaodovekpojavr
gologlav na ulici, a kamoli da tako izgleda konjanik. Beogradska
dariija je dugo brujala o tome kako sePacizbog toga silno razoiarao
da je, navodno,izvr5io samoubistvo.
Istina je, naravno, bila potpuno drugadija.Paci je poZiveojo5
dugo posle postavljanjaspomenika,a navodno je bio toliko zaljub
ljen r-r Srbiju i njene ljude da je dak i svojoj deci, u Italiji, nadevao
srpsKarmena.
SpomenikIvi Andritu
Veliki pisac,ovendanNobelovom nagradom,ostavioje izuzetan
trag u literaturi. f,ijegovoliterarno stvaralaStvouticalo je na genera-
cije iitalaca. Za Andriia postoji podatak da je bio slobodni zidar, ali
i da je na krajnje neobidannadin napustio ovu organizaciju.To se,
navodno, desilo pre Drugog svetskograta, kada je bio ,,previ5ebh-
zak" sa suprugom GustavaKrkleca, takode masona.U slobodnom
zidarstvu se neverstvosmatra velikim prestupom, a pogotovo kada
je takavgreh uiinjen sasuprugom nekog od ,,braie'l

SpomenikMoii Pijade
Postavljenje na Novinarskom trgu, ispred zgradePolitike. \e-
govo delo bite joS pominjano tokom ovog pisanija, ali ovde samo
digresijada je ovaj spomenik belegjoSjednom od slobodnih zidara.

Spomenik bardu literature

Ivi Andritu
Sponenik Moii Ptjadefla NoNinarskonrtrtu

(6())
 MAGIJAAVAIE,KMLJ AIEKSANDAR,MESTROVICI
UTICAI FRANCUSKE

Avala je ,,jedva" planina. Tek malo je nadma5ila 5oo metara

nadmorskevisine, odnosno uslove da vi5e ne bude brdo' ali to je
bilo dovoljno da ostanetoliko vaZnai dominirajuia nad ovim gra-
oom.
Vekovima je bila za$titni znak Beograda,pa ie to i danas.Bez
obzira na civi-lizacijei vladarekoji su bili gospodarigrada,ona mu je
bila nekavrsta ,,kapije'lAli bai kao dto ovaj grad podseia na ,,kapiju
Evrope",tako Avalaasocirana kapiju Beograda
Badna tom mestu,na vrhu Avale,dogodilo senedto5to smo Ze-
leli da razotkrijemo,a potom i protumatimo...

II
Avalasvojim izgledom zaistapodse(ana piramidu.
I sadasu za n|u vezanarazliiita predanja,poput onog da posle
I)rugog svetskograta nikada nije okondano istraZivanjekoje bi po-
kazaloStasezaistanalazi podno ove planine, ali ostaloje zabeleieno
clajedan mineral po njoj nosi ime i da je samaplanina,ba5kao i cela
njenaproilost, dostojnaknjige samo njoj posveiene.
Samoime, ,Avala',nastaloie od turskog ,,havala',5to bi trebalo
tla obeleii branu, ,,prepreku,pregradu, mesto ili objekat koji ima
pod sobomvidik koji dominira okolinom I Ali je, takotle,sigurno da
Spomenik Branislavu Nuiiiu su na njenom vrhu iesto bivali oni koji su pravili utvrdenjaba5zarad
r)cuvania gradana us(u Saveu Dunav.Najzad.tu je bilo utvrtleniei
Nalazi sena Trgu Republike.Prita o Nuiiiu tek predstoji.. .
l\.rlce od Avale,a sam grad Zrnog koji se nalazio na njenom vrhu,
ostao.jezabeleZen kao veomavaZanjob u srednjemveku.
MoZda je bolje vratiti se suStini naieg istraZivanja,jer je bas
takvrrkakvaje bila, Bogom dana,Avalamogla da posluii masonima
zir intcresantnusimboliiku igru u,,predvor.iu"Beograda.Oni su, a
Io nijc tajna, umeli u mnogim svetskimprestonicamada ostavesvoj
(oz) (e:)
 valo logitno, ali previSejednostavno da bi toliko dugo Beograda-
nima bilo potpuno nepoznato. Poudeni iskustvom da je u ovom
gradu svemoguie, krenuli smo ka Avali.

III
Autor spomenikaNeznanom
junaku iesle lvan MeStrovi(, 5lo
dobro upuienima vei dovoljno
govori,a za one koji to nisu, Po-
znati vajarje bio i uvaZenimasor
Veoma cenjenu KraljeviniJugo-
slaviji, a na osnovu pona5anjar
stavova kralja Aleksandra Ka-
radordevica prema njemu,bio je r
jedan od onih u koje je vladar
AtaLl stednjovekotni grad Zrnov, kolorisana razgledxica, t9ro.
imao ogromno poveren;e.
Upravo je Ivanu Me5troviiu
trag, a taj obidajje i danasnajviSeuvreZenu SjedinjenimAmeridkim
bilapoverenagradnjanekolikoka'
DrZ.ayama.SAD su bukvalno kcate simbolima slobodnih zidara, a
pitalnih spomenikakoji su obele-
masoni su ih, dabome, ostavljali upravo na kapitalnim zdanjima.
iili ne samoondainji Beograd,vei
Naravno,ovakvi simboli postojei dirom sveta.
i predratnu Kraljevinu.Sada,kada
Piramida je, podseiamo,veomavaZansimbol masonskeikono- je sveto uveliko pro5lost,znaiajn-o
graFtje,jer slobodni zidari se iesto oslanjajuna tradiciju antiikog
ie to da je upravo Ivan Medtrovii
graditeljstva,pogotovo na sedamsvetskihtuda. Tu postoji i mnogo bio jedanod rodonacelnika rastu-
znaiajnlja vezanostjo5 za stari Egipat i njegovugratlevinskutradi- je
ranjabivie drZave,a da njegovsin Mate bio i duhovni pratilac oca,
ciju, pa iak i za one kulture koje su joj prethodile, ili seuplitale u is- je jedan od voda ustaike emigracije.
buduii da bio
toriju ove veoma istaknutedrZavestarogsveta. Ivan Mestrovii je tokom Drugog svetskograta otvoreno komu-
Pogotovoje vaZnazarubljenapiramida koja na vrhu, kao cent- nicirao saAntom Pave[eem,Yodom usta5keideje' dokje Mate ostao
ralnom mestu, podrazumevaprostor za ,,oko svevideie",jedan od veranistim principima.
osnovnih simbola u slobodnih zidara.
Avalaje trebalo da bude upravo takva.. . IV
Uz pomoi i podrSku prijatelja, traZio sam vezu ove planine i
simbola koji podrazumevapiramida u masonskojikonografiji. Tre-
balo nam je malo vremena,ali na kraju priie mislim da ne samo da
smo je nadli,nego nam je bilo potrebno neko vreme da shvatimoko-
liko je odigledna,a o tome bezmaloniko nije pisao;u javnostije nisu
pominjali iak ni oni koji sloveza poznavaoceistorije.
Na putovanjeka Avali potaklo nasje razmiSljanjePredragaBati-
niia, koji je pretpostavioda postoji vezaizmeclujednog spomenika
na Avali i joi jednog u Beogradu.Poslerazgovoras njim sveje delo- Tivotbranecidomovinu.
rirtrrizgLrbio
(65)
\6 4 )
Pnl az spomeniku Neznanom jut aku
U to vreme, posle Prvog svetskograta, u Evropi su nicali sliinr
spomenici,pa su takvi monumenti bili vec podignuti u Pragu i pa-
rizu. To je bio jedan od nadina da se uz prjitet saiuvaju sec-anjana
ZrtvePrvog svetskograta, a neznanijunak je bio simbol svih ratnika
koji su u borbama poginuli.
Moida nije zgoregda pomenemo i natin na koji je spomenik
( 66)
Nrri slo tenik niie izi starog
Uz sebeje imao i uprtade, fiSekliju, 9o metaka i dva srebrna
sr'psha dvodinarca.
l)ar.rainjiistoridari pretpostavljajuda je nesreinik bio treiepozi-
virr,tlakle,relativnovremeiantovek.
l(rda je donesenaodluka da se posmrtni ostacineznanogju-
nrrli.rsahranekako je to red nalagao,uz dttLnepoiasti, predsednik
orllrorabio je onda5njipredsednikNarodneskupitineKraljevineJu-
liosllvijc, dr Ivan Ribar. Interesantno,kada je bio okonian Drugi
svctsliirat i takozvana,,narodnarevolucija"koja je donelapotpuno
rrrvi lclin r.rateritoriju Jugoslavije,na mestopredsednikaSkup5tine
| )lil Ponovoje izabrandr Ivan Ribar.
I )ol<torIvan Ribarje bio mason.
( 67)
Broz i dr lyan Ribar

Zanimljivo je i to da je i taj prvi spomenik, koji je bio nad

posmrtnim ostacimaneznanogjunaka, mogao da se dovedeu vezu tlvcura trakama sa drZavnom trobojnicom. Na trakama je natpis na
samasonskimsimbolima... nirscm i engleskom jeziku u tri reda - Neznanom junaku lugoslo-
Iako je posveten nekom nepoznatom ratniku, napravljen;e vcrrski Klub slobodnih zidara u Americi".
tako da asocirana piramidu, Stojoi jednom potvrduje pretpostavku
da je sveovo bilo deo masonskog,,potpisivanja'l VI
Neznanom junaku su se poklonili mnogi vaZni masoni on-
dainjegsveta,pa tako izdvajamo posetu Beograduameridkoggene-
rala DaglasaMakartura. On je poloZio venac na prvi spomenik, u
svojstvu,,naielnika Deneral5tabaSledinjenih Ameriikih Driava"
r93r.godine.
. Od masonakoli su poloZilivenacna ovai spomenikcasopis
,,Sestar" je r927.godineizdvolioIvanaPalandadita, dlanaloZe,,Gar-
fild" iz Cikaga.U ,,Sestarrl'pi5ekako je Palandaiit jedan od ugled-
nih ilanova na5ekolonije u SAD i vlasnik dva masonskalista koji se
Stampajuna naiem jeziku. On je bio i predsednik Kluba Jugoslo-
venskihslobodnihzidarau Americi.
U ,,Sestaru"je zabeleZeno kako je Palandatii na grob neznanog
junaka na Avali poloZio ,,divan venac od prirodnog cveta okiien sItonrctri ka.

(6 8) (os)
 .\nlttlovcrouti grad Zrnor nekolikominuta pre nienja

Uojtiici Vojskekdhel,ine Jugoslavtjetokom railova

t 1 I t,'. tLt l ,'t,tI n(l tti l o ,/rnov s a rtl ' u A ral c

(zo)
 Kamionima su dugo odvoZeni kamenje i 5ut, dok je istovre- Podseiamo da u periodu izmeclu dva svetska rata ovakvo
meno bio pravljen prilaz buduiem rnonumentu. Brojni vojnici go- nrirsonsko,,potpisivanje"na gradevinama nije bilo nimalo neo-
dinama su Meitroviievu ideju pretvarali u delo, dok Zrnov nije na- biirro. Naprotiv, veiina zdanja koja ie ova kn)iga pomenuti, jesu
silno,,prekomandovan"u istoriju. gradevine nastaleupravo u tom periodu. Taj meduratni period se
SadaMe5troviiu nidtaviSenije stajalona putu ka realizacrlinje- smatra i vremenom kada je slobodno zidarstvo doZivelo najvecu
gove zamisli. Samo, Sta je on to uradio, a da drugima nije bilo ckspanziju u Srbiji, i kada je veliki deo srpskeelite, bila ona poli-
vidljivoi tiik;, duhovna ili je pripadala industrijalcima i trgovcima, bro
ukljuien u red slobodnih zidara.
VII Najzad,poznavaocimasonai njihove istorije skretu paZnjui na
vei pomenutu arhitektonsku i duhovnu komunikaciju savremenih
Nije vaZno samo to 6to je morao da zauzmesam vrh planine, zgradasa simbolima Starogsveta,pa je tako, a sadaje to oiigledno,
vet i to 5to je odluiio da ,,dopiSe"planirane simbole kako bi njima bilo i u MeStroviievojviziii. ..
obeleZioceo grad. Ovog puta tragaoje za vezomkojom bi pokazao
jednu vrstu tajne dominacije svoje ideje prestonicom, a koju bi
VIII
mogli da razumeju samonjegoviistomiSljenici.
To nije neobidno kod masona,naprotiv, to je jedan od naiina Dva najpoznatija spomenika koji krase danainji Beograd jesu
na koji masoni medusobnokomuniciraju, istituii znadajslobodnog Pobednikna Beogradskojtvrtlavi, odnosno ,,Vesnikpobede'lkako je
zidarstva,ali tako da laicima, odnosno ,,profanima" to ne privlati pre Drugog svetskograta ovaj spomenik nosio ime, i spomenik Ne-
paZniu. znanom iunaku na Avali.
Najzad, to je i ideja zbog
koje je nastalaova knjiga.
MoZdaje uputno badovde
podsetiti na to da u Va5ing-
tonu, na primef postoii pet
vainih masonskih zdanja koja
medusobno tvore pentagram
koji bi bio uodljiv ukoliko bi se
na ove gradevinegledaloiz avi-
ona. Sliine ideje nisu bile zapo-
stavl.jeneni u prethodnoj kralje
vini. Jedino su ieste smene
vlasti spretavalesrpsku maso-
neriju da udini ne5toslidno,pa
su prevagnule ideje pojedinih
slobodnih zidara da obeleZe
svojeprivatne kuie.
Dakle, ovaj natin ,,gradevinskekomunikacije" i odnosasimbola
Meitroviiu je svakakobio jasan. On je ovog puta oiigledno imao
drugadiju ideju. 'Iido seovaj spomenikzvao,Vesnikpobede"

03)

Aleksandrijskisvetionik,takodejedno od sedamsvetskihiuda.
Oiigledno je da je Meitrovii hteo da se,,potpi5e",dovodedisvo-
ja dva spomenika,jedan crni a drugi beli, u medusobnuvezu.Ostaje
pitanjeza5toje to radio?
ljudi, bio je samoljubiv,pa je gde god je stigao osnivaogradoveko-
jirna je davaosvojeime. U Aleksandriji, u Egiptu, pokuSaoje da ob-
jcdini sve vredno u kulturi, nauci, filozofiji, arhitekturi, gratlevi-
narstvu i urbanizmu helenskog sveta, Sto verovatno najbolje
ilustruje riznica ondaSnjegnaudnogi literarnog blagaGrka i istodnih
naroda - Aleksandrijskabiblioteka, u kojoj su, pre nego Sto ju je
uniStio poZar, bile pohranjene stotine hiljada pisanog materijala.
Medutim, osim ove biblioteke,Aleksandarje ceo svoj grad pokuSao
da izgradi u skladu savrhunskim helenskimprincipima.

Slovakoj pisala na spomeniku:,.aleksandarkralj lugosla je neznanomjunaku,,

4An4S 511 IUSA4A-..

x
predraga Batiniia koji duZe od dve
_ Odgovor smo potraZili od
decenijeproudava or.u oblast i koji nas je upoznao sa nastankom
simbola iz ove priie.
_ Prema njegovim redima, ,,bitno je da je helenizamzapravobro
vrhunac starogrdkekulture, sa svim atributima - uspesimai neu-
spesima- pravogklimaksa'l
AleksandarMakedonskije nastojao da objedini sva kulturna r
materijalna bogatstvahelenskogsveta. Kao i mnogi drugi moini Monument asocirana grobnicupersijskogrrladaraKira

\74)
 U Joniji, u Maloj Aziji, nedalekood Efesai Halikarnasa(dana-
SnjegBodruma), gradova u kojima su bila dva svetskaduda - Arte-

guiavao je posebnim sluZbamada pale vatru pod podovima stam-

benih zgrada,$to je prvi oblik centralnoggrejanja.Postojaoje i cen-
tralni kanalizacionisistem.
Nedalekood tog dela jonijske obale nalazi se ostrvo Rodos,na
kojem je bio izgraclenduveni Kolos, jo5 jedno od sedam svetskih
iuda, koji je zapravobio svetionik,baSkao i onaj na ostrvu Faros.

goliieni muikarac.
sandar je na obali podigao svetionik - beli spomenik. To su bile Pa op€t, gledano sa Avale, udaljeneviSe od zo kilometara od
meclegrada. Beograda,ovirazlika u uglu posmatraniapotpuno je zanemarljiva.
Tako je i Me5trovii, u stvari, Tako su Meitroviievo delo i doprinos ideji slobodnogzidarstva
nastavioda pratj istu ideju i da ta- ovogputa bili ocigledni.
kav simbolitki zapis ostavi i Beo-
gradu. Pored simboliikog postavlja-
nja mauzoleja i svetionika u okrilje
lugoslovenskogprestonog grada,
MeStrovii je zi uzbr spomJniku Ne-'
znanom junaku uzeo grobnicu per-
sijskog kralja Kira, na koju avalski
spomenik neobiino podseia.

Pogledka Beogradu: ovom trasom
stiglo bi sedo srcaprcstofiice
X
Medutim, veza izmedu dva
Meitroviieva monumenta nije bila
samo u ovoj duhovnoj relaciji sa
spomenicimaslarog,antickogsveta,
vet sevajar potrudio da medu njima
sprovedejoi jednu, fizickukomuni-
kaciju. I<tiiedansnimakza usPomenu

176)
 Metlutim, postoje i argumenti koji su metlu mnogim srpskrm
masonima izazvali gnevzbog MeStrovidevihpotonjih ideja i postu
paKa...
XI
pripada Me$troviieva stilska umetnost naSoj sredini, nadem na-
rodu..."
Ovakoje razmi5ljaoMoia Pijade,takodemason.
Zivotije Dorilevii pasionirano analizira Meitroviiev rad i tako
_Samo za spomenik na Avali bilo mu je ispla€enorzo miliona
onda5njihdinara, i to iz lidnih sredstavapoiivieg kralja.
O. Me(l.rovi(evoj,,finansijskoj ambicioznosti"upeiatljivogo-
von r rdeJada na obe strane Mosta kralja Aleksandra u Beogradu
(gratlevinekoja je prethodila danainjem Brankovom mostu, piecrz-
(78)
GradnjaspomenikaNeznanomjunaku bilaje duga i naporna
nije - gratlevinena tije temeljeje sa obe straneSaveoslonjendana-
$nji most) postavi skulpture. Spomenikje podrazumevaoskulpture
cara DuSanai kralja PetraPrvog na desnoj obali Save,odnosno Tvr-
tka i Tomislava uz lelu obalu.
Za ove radoveMe5trovii je traZio ni manje ni vi5e nego z4 mr-
Iiona onda5njihdinara, a tadainjeNamesniSwoodbilo je ovakvu ve-
liku investiciju.Razlogje bio oiigledan za toliki novac,kako beleie
hroniiari, u Beogradu je mogla biti izgratlena i zgrada opere i
zgradaumetniike akademije.
XII
Priia o Avali, kao piramidi, odnosno Ivanu Meitrovi6u, kao
tvorcu najupedatljivijihbeogradskihspomenika,moida i ne bi izgle-
dala tako autentidno da svoj pedat na nju nije stavio i prvi iovek
Kraljevinefugoslavije,kralj Alekandar Karaclortlevi6.
O njegovom pripadni$tl'u masoneriji mnogo se govorilo, na-
'gailalo i spekulisalo,ali je konaino izve5tajfrancuskog poslanika
Leona Dekoa definitirmo potvrdio kraljevo ilanstvo u slobodnozr-
darskoj organizaciji.O tom periodu obimno i precizno piSedr Lji-
ljana AleksiC-Pejkovi6 u knjizi ,,OdnosiSrbije sa Francuskomi Eng-
leskom r9o3-r9r4".
0g)
 Zahvalj$fti dokumenta-
ciji Vojnog muzeja u Beogra-
du, kao i predusretljivostiku-
stosa Marine Zekovi6, dojli
smo do fotografija koje neu-
mitno pokazuju kralja Ujedi-
nitelja kao nespornog maso-
na, jer postupci uvek govore
viSeod reti. Fotografijeje na-
pravio danas nepoznati autor
koji je pratio kralja tokom ce-
remonije polaganjakamenate-
meljca spomeniku Neznanom
junaku. Svese deiavalo na Vi-
dovdan, 28. juna t934. godine,
po oiigledno veoma toplom
oanu.
Buduii da je samonekoli-
ko meseciposle toga Aleksan-
dar ubijen u Marselju, ove fo-
tografije spadaju medu pos-
lednje koje su obeleZilenjegov
Zivotni put.
Radovi na Avali:p.rilikalla naviiaai,,portizana vidc Lakoje zaisra
ESteaaoParnr vauaK
( 8o)
Danas ostaje pitanje da li je Meitrovii samo po5torraoideru
kralja Aleksandrada se na,,masonskinatin" potpi5e na Avali, ili je,
moZda,sambio tvorac takveideje.Sudeii po postupcimakoji su us-
ledili, kalj je morao da zna 5tato, u stvari, Me5trovii radi.
Podseiamoi na to da je u ondaSnjojjavnosti, a pogotovou onoj
beogradskoj,vodena vrlo Zudnaraspravao tome gde bi trebalo da
bude postavljenspomenik Neznanomjunaku. Na kraju, bez obzira
na mnogobrojne otpore toj ideji, upravo je kralj ,,presekao"debatu
donevdi liino odluku da crni monument zauzme mesto na vrhu
najbliZebeogradskeplanine.
Medu najvetim i najZudnijim protivnicima ove MeStroviiever
Aleksandroveideje bio je BranislavNuiii, koji je iesto isticao kako
je heroju nastradalomu Prvom svetskomratu mestonegdeu centru
grada, i predlagaoje da to bude mesto ispred Ratniikog doma, po-
sleratnogDoma armije, odnosno danainjegCentralnog kluba Voj-
skeSCG.
Daljeje Nuiii govorio o tome kako je besmislenoda takav spo-
menik bude postavljentako dalekood centragrada,dakna Avali, jer
su tamo odlazili samo imuini Beogratlani,sa ljubavnicama,kojima
je, zaraddiskrecije,ponajmanjevaZnoda seSepurepred tako vaZnim
spomenikom.Najzad,odlazakna Avalu tih predratnih godina,bio je
privilegija samodobrostojeiegsloja ljudi koji su imali svojeautomo-
bile. Doduie, ni danasnije mnogo drugafije.
Eto, to je bio NuSiiev argument,ali nije bilo po njegovom.
Eto tipiine nu5iievskeironije, danasse tamo nalaii spomenik
posveienupravo - njemu.
I
I
XIII
Na Vidovdan 1934.godine kralj Aleksandarje doiao na Avalu
praien oficirskom svitom u specijalnomautomobilu. Gardisti su vei
bili tu. Postrojenisu fekali da potne sveianaceremonija.
Posebnudokumentaristidkusnaguovim fotografijamadajetre-
nutak poietka svedanostikada kalj AleksandardrZi srebrni dekit u
tuci. A srebrni iekii soada u osnovne simbolitke alatke masona.
StaviSe,u skladusa simtolima slobodnih zidara,tekii ima posebno
znadenje,pa dak i kada mason umre, odnosno, kako kaZu njegova
,,braia",kada ,,odena vetni istoV', za njegasekai.ei ,,kakoje ostavro
iekii'l
(8r)
Krr jevska svia stiIe tn Ataltr

."#

I't,lj A/|(s t.ldr sasrebrnitniekttent u ruci poiitqe ceretlloniju

'lll<o je, na specifidannaiin, posredno,krali pokazao svoju

rrrlsouskupripaduost,kao i simbolitnu slobodnozidarshu crtu da
, i sambuduii spon.renik.
'bclcli
'lir postojejoi neki detal.likoji privlaie paZnlu.Na primer, pola-
temeljcaprisustvovalisu i pravoslavnisveitenici, 5to
llrrrjtr l<rrr.r.rcna
jos jctlrror.r.r
skre(epaZnjuna masonskapravila ko.jagovoreda seslo
lrotlrroziclarstvoi poboZnostne potiru, ve( naprotiv.Masoni mo-
r.rjrrtlrrbLrduverujuii ljudi. Ovogputa pravoslavniobitaji nisu ni u
KrttliAlcksanclardolazi na ccrrnaniju poldgdnldkantanuteuplj.d l,rrr slrrcir.ju masonskiobred.
on.retali
(tiz) (s:)
 XIV
Dodu.S":n:.yi9i sejasnoda li je Lubila i posudasa2itom koja je
. gog svetskograta.
redovno simboliiki prisutna u ovakvim priliiama. Sveje to deo ra-
kozvane ,,konsekracije",poslova koji prethode prvom ritualnom
radu u novootvorenim prostorijama loZe.
Tako sernoZe zakljutiti da ovaj ritual nepobitno dokazujeslo-
-bodnozidarski
- rcda. Zlobnici kaiu i da je tako pisaojer nije brzo napredovaou slo-
milje koji Me$trovida i kalja Aleksandra dovodi u
vezu saostvarenjemove simboliine ideje.
Vino, ulje,kamen temeljaci srebffiiiekit
(84)
XV
Samo nekoliko meseci kasnije kralj Aleksandar je stradao u
Marselju, u atentatu koji je uzbunio celu Evropu i ostavio dubok
trag na onda3njimpolitidkim previranjimastarogkontinenta.
Postojalesu bezbrojne polemike o tome za5toie do atentata
tlo$lo.U analizi tog dogatlajakobnog po Kraljevinu Jugoslaviju,isti-
ciro setadadnjianalitiiar masonerijeMilan Bani(, dajuii njegovprF
kaz u knjizi ,,Masonerijai ]ugoslavija"koju je izdao podetkom Dru-
Jedni tvrde da se prema Baniiu treba odnositi obazrivo,jer rz
nckih segmenatanjegovogpisanja izvire Zestokanimozitet prema
masoneriji, mada je, navodno, i sam izvesnovreme bio dlan ovog
bodnozidarskojhijerarhiji kao 5to je oiekivao. Banii je tak bio i je-
dan od inspiratora AntimasonskeizloZbekoja je r94r. i 1942.godine
odrZanau Beogradu.
S druge strane,Milan Banii je oiigledno bio veoma dobro in-
formisan o tadaSnjimdogadajima u slobodnozidarskimtokovima
Evrope,pogotovoo sukobu koji je nastaoizmeclukalja Aleksandrai
francuskihmasona.On to obja6njavana ovaj nadin...
XVI
,,Francuskaje imala dominantnu ulogu u razYoju Jugoslavije
poslePrvog svetskograta. Gotovo da je raspolagalaJugoslavijoma u
potpunosti je davalaton druitvenom Zivotu u Beogradu."
Poredovih reii, BaniCbeleii i kako je Francuskaimala monoPol
na naoruZavanjeJugoslavije,kao i da je ,gotovo demonstrati\,Tro"
bio podignut Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.
((ile iuda, autor je Ivan Me5trovii! - prim. Z. N.)
Iako je tada procvat slobodnozidarskogreda u Jugoslavijibio iz-
razit, Banii ga tretira kao ,,upliv ftancuskog Velikog Orijenta" u
naiu masoneriju koja je, posebno posle Sestojanuarskediktature,
imala sna2no upori5te u mnogim ministarstvima. Masoni zauzi-
nraju mesta ministara unutraSnjih poslova, finansija, trgovine r
prosvete, socijalnepolitike...
Bitna za Baniievu analizlbtla je tezapo kojoj je, navodno,kralj
Alcksandari pre 6. januara 1929.godine preuzeoobavezuda fugo-
slirviiu neie traino uvestiu autoritativni sistemvladavine.
(85)
 Prema Baniiu, kralj nije uspeo da odgovori svemu na Sta se
obavezao.Uvidevii njegovuslabost,fiancuskamasonerijamu je ok
renula lecla,pogotovoposledonoSenjaUstavar93o.godine.
Krenula je velika kampanja po francuskoj Stampi nazivajuci
Aleksandra,,kraljemkrivokletnikom'l Poslednjisati njegovogZivota,
prcma Baniievom opisu, izgledali su tako Stoje brod ,,Dubrovnik"
rrplovio u marseljskuluku. Tamo su ga dodekalimnogi iseljenic-i koji
sLiuzvikivali parole ,,Dole kralj krivokletnik" , ,,Dole ubica" i slidne,
da bi, navodno, Aleksandar odgovorio retima: ,$ko odavde iz-
vLrdemoZiveglave,Zivetemosto godina."
Ponos mu nije dozvolio da se povuie na ,,Dubrovnik", vei je
l<rcnuoautomobilom na mesto gdeje trebalo da bude otkriven spo-
rrrenikfrancuskim herojima saSolunskogfronta.
,,Po ranijem rasporedu,automobil u koji u seli kralj i njegov
tlomatin, francuski ministar inostranih poslov Bartu, trebalo je da

i da tamo sadekajudaljanaretlen;a.
I tako su na prolazu iz luke u varo5,kraljev automobil pratila
samo dva konjanikako;i nisu - a to je vanredno znadajno- ja5ili pa-
ralelno sa automobilom, pored njegada bi ga za5titili, nego su rz-

roa, tvrdeii da.jeon mason i naiodgovorniji krivac za uspehatenta-

tora. Na Saroaje potom vrSentoliki pritisak, da je morao da napusti
ministarskipoloZaj".
Docnije, kako tvrdi Banii, zvanidnaisledenjapo predmetu mar-
scjskogatentatautvrdila su da su gotovo svi bili ',usta5e",i da su-svi
do5li iz Madarske,sa iehoslovatkim pasoiima, na iijem ielu je bro
nrasonEduard Bene5.
Konadno,Banii pominje i iinjenicu da je ,,najZediapaljba posle
atcntatabila osuta na marsejskupoliciju, ali da su seoni branili up-
ravo rr. oktobra (dva dana nakon atentata),koz kominike, u kome
sLrizneli da su bili obaveitenio mogutnosti atentatai da su zatraZili
Spomenrkzahvalnosti
Francuskoj
potlignuty na mestu
gtle je nekada bio
spomenikKaradordui
nlegol/lmustafittfia
(82)
preuzelirukovodstvocelokupnesluZbebezbednosti.Stigavii u Mar
sej,Bertoen i Sistronzbacili su svesigurnosnemere Stoih je marsej-
skapolicija vei bila preuzela.\ih dvojica spredilisu da automobil s
kraljem prate policajci - motociklisti, a usprotivili su se iak i tome
da ga prate dva podasnaoficira.
Betroen i Sistron, Sefovi francuskejavne bezbednosti,bili su
nespornomasoni,ba5kao i samSaro!"
Tako je ove dogadajepredstavioMilan Banii, a i danassu sve
gudie zavesekoje natkriljuju istinu o tome Stase zaistadesilo posle
ulaskakralja Aleksandrau Marselj.
Ovo je bila samojedna od,verzljao tome kako je kralj Ujedini
teli ,,ostavio"svoj srebrni tekii. . .
XVII
Nesporno je da je Francuskaimala ogrornan uticaj na razvoj
slobodnogzidarstva,ali i na samo stvaranjeKraljevineSHS.Buduii
da je detaljna analizatog uticaja ogroman posao koji nije osnovna
tema ove knlige, moZdaje ipak vaZno pomenuti i one koji su pre-
cizno analizirali sveStosedogadalou prvoj polovini zo. veka.
Odnosom KraljevineSrbije i Francuskeu tom periodu detaljno
sebavio dr Dimitrije Dimo Vujovit, koji je u knjizi ,,Francuskima-
soni i jugoslovenskopitanje 19141918"ovoj temi pokuiao da pris-
tupi bez raspaljenihstrasti i znatno objektivnije nego sto je to dinio
Milan Banii. Tako je, uporedujuii brojne faktore koji su uticali na
politiiku situaciju u Evropi pre Prvog svetskograta, najavio kako je
,,najistaknutiji zagovarati radnik na uspostavljanjuveza sa francu-
skim masonimabio industrijalacVasaU. fovanovii, koji je jod r9oo.
godine, kada je boravio u Parizu uspostaviobliske veze sa Velikim
orijentom Francuske.Od istaknutijih srpskih politiiara, koji su bili
masoni, za francusku masoneriju bio .jevezanLjuba Stoianovii, pr-
vak Samostalneradikalnestranke'l
Pojainjavajuii bliskost izmetlu srpske i francuske masonerije,
Vujovii iznosi mno5tvo interesantnihtinjenica koje doprinosestva-
ranju jasne slike o njihovom odnosu. Tako kaZeda su srpski masoni
traZili i materijalnu pomoi od francuskihmasonaza gradenjesvojih
hramova. ,,TakosebeogradskaloZa 'Pobratirn' obratila r9o7.godine
Velikoj loZi Francuskei Velikom orijentu Francuskeza pomoi za rz-
gradnju svoghrama. Molba je naiSlana pozitivan odziv"
(8 8 )
U vreme Aneksionekrize 19o8.godine masoni snaZnoreaguju,
tlabome preko Pariza,pa je tako Milovan Milovanovii bio zaduZen
<lapridobije francuskemasone.Milovanovii je tada bio, kako beleZi
Vujovii, ministar inostranih poslova Srbije, blizak Paiiiev saradnik
i, naravno,slobodni zidar.Ta tinjenica mu je izuzetnoiSlau prilog u
trenutku kada ga je primio francuski ministar spoljnih poslovaSte-
{irn PiSonkoji ie, takotle,bio mason.
Naravno, ni5ta se ne deiava sluiajno. Tako je Milovanoviia u
l)ariz poslaolidno Paiii, znajuti za kontakte koje ovaj ima preko slo-
bodnog zidarstva.I Paiii se u celoj pridi pojavljujekao veoma inte-
resantna liinost, jer sam nije bio mason, ali je zato stalno bro
okruZenslobodnim zidarima. lo5 pri osnivanjuRadikalnestranke'u
njegovomnajbliZemokruZenjubili su ljudi za koje je PaSiipouzdano
morao znati da su masoni.Takoje, pored pomenutog Milovanovi(a,
slobodni zidar bio i JovanDajd, suosnivat radikala.NJegovhbiogra-
fiia je, takotle, vredna zasebnestudije, ali ovde joj, naZalost,nema
n.resta.Tek, vaZnoje napomenuti da je bio rusofilski nastrojen i da
je, pored redovnih drZavnihposlova,radio za rusku tajnu obaveitaj-
nu sluZbu, da bi posle Oktobarske revolucije samo nastavio isti
posao- ovog puta za novoformiranu sovjetskuvlast.
Za Pali?, koga definitivno smatraiu jednim od najveiih srp-
skih politidara,vezujesei jedan od najegzotiinijih opisamasonerije.
Kada su ga jednom prilikom pitali Stamisli o slobodnom zidarstvu'
odgovorio je da je ,,masonerijapoPut vatre u hladno.1, zimskoj noci.
Porednje semoZelepo ogrelati,ali onaj ko joj sepreviSepribliZi mo-
gaobi gadno da seopeie".
XVIII
Aktivnost srpskih masonapre Prvog svetskograta nastavioje uz
Milovanoviia i Svetomir Nikolajevi(, ugledni srpski politidar i ma-
son, angaZujuii svoj ugled i uticaj. On je bio profesorVelike Skolei
osnivadKatedreza svetskuknjiZevnost.IstoYremeno,neumorni Vasa
L.l.Jovanovii krenuo je za Pariz,dok seloZa ,,Pobratim"odvajalaod
IriltronataUgarske,jer su, spram politidkog razvojasituacije,odnosi
dvc loZepostalinapeti.
Jovanovii je pokuSaoloZu ,,Pobratim"u potpunosti da pribliZi
Vclikom Orijentu Francuske,ali kako to nije uspeo,istupio je iz ove
loic i osnovaonovu ,,Ujedinjenje'lVei je samo ime loZe dovoljno
( 89)
 govorilo o Jovanovitevom opre-
deljenju,a ona se u potpunosti ve
zala za Veliki Orijent Francuske.
Kao 5to je bilo realno oiekivati.
njen stare5inabio je Jovanovii. Uz
njega,veliku ulogu i angaZmanu
okviru loZe ,,Ujedinjenje"imao ;e
upravo fiancuski poslanik u Beo-
gradu Leon Deko.
Istorijski je veoma znaiajno
da su i ostale loZe bile svesneog-
romnog uticaja Francuskena ve-
iinu dogatlajau Evropi onog vre-
mena,naroiito na pitanjereSavanja
nacionalnih planova. U srpskom
sludaju, to je jasno pokazalo for-
miranje loZe ,,Ujedinjenje'1Kako
S1'etothirNikolaj evit, fi 11-1922
naglasavd DimitrijeVujovic,,,ios
tale srpske loi.e odri:avalesu tesne veze sa francuskim masonima,
posebno loZa'Pobratim', a posle formiranja i Veliki savetSrbije. I
dalje se od francuskih loLa traLi materijalna pomoi za uredivanje
masonskih hramova, i one se odazivaju takvim zahtevima,a osim
toga medusobnose pozivaluna razliiite manifestacijei sastanke'l
ISTORIJSKIDOGADAJIKOJISUOBELEZILI
,,MASONSKI"BEOGRAD
I
Dva puta u 20. veku Beogradje bio neobiino vaina tadka na
masonskomplanu Evrope. Tokom svega15godina bio je domaiin
najpre velikog medunarodnog masonskogkongresa,1926.godine,
da bi vei krajem r94r, odnosno u proleie 1942.godine, bio mesto u
kojem je organizovanavelika antimasonskaizloZba.
Oba dogadajapobudila su paZnju,i oba su, kako se iz svegada
naslutiti, bila od velike vaZnosti,ne samo za masoneriju, vei i za
celokupnu evropskuistoriju, kao i politiku tog doba. Ponovosepo-
kazalokoliko je Beogradbio vaZnataika za meduatnu Evropu, vei
prema tome koliko je znamenitih ljudi, okupljenih pod okriljem ili
protiv slobodnogzidarstva,bilo u tadadnjojprestonici.
II

XIX
Znatajna je uloga VaseU. Jo-
vanoviia u procesusrpskim za-
tvorenicimargr7.godine,tzv.,,Ba-
njaluikom procesu',kada je vise
od trideset Srba bilo osudeno na
smrt. Zalbakoiu su podneliaus-
trougarskom monarhu nlje rzaz-
valanikakvusimpatiju naprotiv.
Niko nile mogaoda im pomogne. Velikom loZom SHS ,,fugoslavija'lTadainji novinski izveitaji pome-
Kraj je bio jedino Stoim sleduje. nuli su i to da su sevelike loZeHolandije i Engleskeizvinile 5to nisu
Kao u filmu, na scenu stupa n.rogleda poSaljupredstavnike.
VasaU. lovanovic.koii putuje u Zanimljivo je da je Velika loZa Kraljevine Srba,Hrvata i Slove-
Svajcarsku. gde uz pomocslobod- naca,,Jugoslavija" ponelato ime putnih desetgodina pre nego_Sto je
nozidarskihveza uspevanesrec- kralj AleksandarKaratlortlevit i definitivno odluiio da drZavadobije
nikeda oslobodizlehudesudbine to lme.
( 90 )
l9r./
 Koliko je ovo bio vaZanslobodnozidarskiskup, pokazujepoda
tak o tome koje su zemljebile zastupljenei kolika je vaZnostdata
mogutnosti da se,joS rovita Evropa,izmudenatragiinim iskustvima
Prvog svetskograta, okupi u iednom vedrijem i pozitivnom svetlu.
Najzad,i sam naziv ovog masonskogokupljanjagovori upravo tome
u prlog.
Drugi znatajan vid uvaiavanjamanifestacijejeste onaj koji mu
je posvetio i sam krali Aleksandar Karadorclevii, kao i Momiilo
Nintii, tada5nji predsednik Skupitine Druitva naroda u Zenevi.
Obojici je bio poslat telegram iz Beograda,i obojica su se odmah,
uljudno i sa uvaZavanjem, obratili udesnicimaskupa.
Kralju Aleksandru Karatlordeviiu masoni su poslali telegram u
kojem je pisalo: Veliianstm Kralju Aleksandru Prvom,
"Njegovom
Bled. Predstarn.rici r8 slobodnih masonerijaod kojih je 16iz Evrope,
sakupljeniu cilju mira u Beogradu,mole NjegovoVelitanstvoKrala
slobodnih graclanaSrba, Hrvata i Slovenacada primi uz njihovu
blagodarnostza prijem koji im je bio ucinjen u l$igovoj presionicr,
uverenjeo njihovoj dubokoj odanosti."
Ista braia upuiuju diplomati
Momtilu Nindiiu telegram sledete
sadriine:,,Predstavnici r8 slobodnih
masoneri;'asakupljeniu cilju mira
u Beogradu, upuiuju svoje iestitke
g. Nindiiu povodom njegovogizbora
za predsednika Skupitine Dru5tva
naroda. Oni izraLavajt svoje najtop-
lije Zeljeza uspehvadihnapora."
t Niniiieva pozicija )e bila jedna
vrsta visokog metlunarodnog pri-
znanja Kraljevini SHS, a mesto
predsednika u ovoj metlunarodnoj
instituciji prestiZnoi jasan znak da je
tadainja drZavadobila vaZnuulogu u
novoformiranoj evropskoj hijerar-
Momiilo Niniit, 18861949 hiji. Uostalom, vei je dobro poznato
da je i Dru5tvo naroda, ba5 kao ka-
snije i njegovnaslednik- Ujedinjenenacije,bilo organizacrjaza itje
osnivanjesu zasluZnimnogi masoni, tako da su obe institucije, u
suStini,smatranemasonskimtvorevrnama.
(92)
Odmah poSto su masoni 1926.godine poslali pozdravne tele-
gramekral.jui Nindiiu, dobili su otpozdravod svojih domaiina. Od-
govor, odnosno zahvalnostobojice na lepim reiima stigla je istog
dana.
Na dan kada je KongreszavrSiorad, doneta je i deklaracija,u
kojoj je istaknuto:
,,Vernanadelimasocijalnim i moralnim, na kojima masonerija
poiiva, Skup5tinarzrai.avaLellt da ideje slobodei demokratije,kole
su jedine kadre da osiguraju pravdu i po5tovanjemeclu gratlanima,
postanu pravilo u odnosima medu narodima koji su sadaemanci-
povani i koji su jednoduino reSeni da izbegnu povratak ranijih
stanjastvari koje su bile ruglo civilizovanogsveta.
Da bi sepostigaoovaj ciljkome teZicelo iovedanstvo,Skup5tina
Zeli da masonerija,koja je strasnoproZetaduhom mira, preporudi i
podrZi svakipoket koji je kadar da osiguraideju arbitraZeprilikom
medunarodnih sukoba.
Skup5tinajeza to da sepomaZusvi napori koje je u ovome pra-
vcu uiinilo Dru5wo naroda- kao i napori za razoruLarlem,a koji se
imaju zavriiti potpunim uniitenjem naoruZanja.
Ali, opasnostsukoba izgledada se osobito razvya na ekonom-
skom terenu i zato je potrebno da sepotraZi miroljubivo reienjetak-
vih sukoba.Izbe(i ili predvideti te sukobeznaii delimidno ih re5iti.
SkupStina smatra da treba u svakoj zemlji da se obrazuju
masonskiodbori (po inicijativi nacionalnih masonerija,a u sPora-
zumu samedunarodnim) koji ie istraZivatinaiine da semirnim pu
tem re5e ekonomski problemi. PosredstvomMedunarodnog Ma-
sonskogUdruZenja(IMA) sva potvrdena i postignuta re5enjamogu
seposlepredavatina upotrebu celoi masoneriji.
Rastajuii se, masonerija se raduje 5to je doprinela meduna-
rodnom pribliZenju i ona Zeli da joj se ovakve prilike pruZe Sto
ie$ie."
NajbliZoj beogradskolplanini - Avali vei je posveieno celo po-
glavljeove knjige,ali sigurno nije nimalo slutajno to Stosu sepred
stavnici svih masonskihredovaprisutnih na ovom skupu fotografi-
sali upravo na Avali, joS jednom dajuii planini pored prestonog
gradatadaSnjeKraljevineSHSposebnosimbolitko znaienje.
Kako pominje francuski istoriiar masonerijeDanijel Ligu, ,,u to
vreme, jugoslovenskomasonstvo bilo je sastavljenood elite svih
clruStvenihklasa,bez obzira na veru. Zahvaljujuii tome, mogla je da
( 931
 Neke stvari seipak nisu promenile. Opisujuii prispeledelegate,
izveStaidaljebeleZida ovi odaju utisak ,,povudenih,skromnih, ali i
dostojanstvenihljudi, koji nerado govoreo sebi i svojim poslovima,
a izbegavajukoliko god mogu novinare'l

n{eneraru cao6oanux
Sr,rdapageAon'aeBeTaHMafy
Aar{accBoi KOHrpec
Slobodnizidari okupljenina masonskomkongresu
u Beogradu ry26. godine, fotografija saAvale y Feorpa4y
se razvije delatnost u filantropskoj oblasti, po ugledu na engleske,
ameriike ili skandinavskeslobodnezidare.U svom ilanswu imalo je
katolitke sveitenike,pravoslavnoviSesveStenstvo, rabine'l

III
Okupljanjeslobodnih zidara bilo je propraieno u beogradskoj
Stampipisanjembez senzacionalizmai prenagla5ene misterioznosti,
koje bismo mogli da oiekujemo recimo danas, prilikom nekog
slitnog okupljanja. Ruku na srce, takav slobodnozidarskiskup, sa
javnim predstavljanjemmasonskihvisokodostojnika,viSese nije ni
odrZaou jugoslovenskojprestomcr.
Tako list ,,Vreme"od rr. septembra1926.godine izveitavakako
su ,,judeprispeli u Beograd iz svih evropskih krajeva, a danas ot-
poiinju kongresnirad, delegatipojedinih slobodnozidarskihorgam-
zacija... A znaiaj ovakvejedne manifestacijetim reljefnije se ispo-
ljava,kad se ima na umu, da ba5u ove dane zboruju na Zenevskom
jezeru Skupitina i SavetDruitva Naroda, iiji senapori usredsreduju
na delo op5tegmira'l Izve5tainaglaiavai kako su ,,raznimvozovima
u toku celogajuteraSnjegdana stizali delegatiza masonskikongres.
Doiekivali su ih beogradskimasoni vrlo srdaino'l l)nt.k n0 stdnrci:Ltsredini,g. Grusje,predsednikSavetaRetla

194) (sl)
 *

MoZda je ovo dobro mesto za digresiju koja bi lak5e opisala

kako je javnost onog vremena poimala masoneriju, jer je takvom
stavuutro put, nekoliko decenijaranije, poznati politiiar i ministar
ondainji Andra Dordevii. Svesedeiavalou. novembrar898.godine,
kada je na jednom od zasedanjaNarodne skupdtine opozicioni
poslanik StevanVeselinovii predloZio zabranu tajnih druitava, po-
sebno aludirajuti na ,,farmasone".Medu sliinim udruZenjimako-
jima je, prema njegovornmi5ljenju,trebalo zabraniti rad bili su r
,,Nazarenii spiritizam'l "jer negativno utiiu i rastaiu pravoslavlje'l
a Cnemckoe Trebapomenuti da je u to vreme slobodno zidarstvobilo na udaru,
MaxxQecwoquj Cno6o
n- a s njim sedolazilo u sukob i preko skupitinskegovornice.
HOeStnapcmBa y kopwcatilupo u Tada posebno mesto u istoriji
e6nntkeruaHApoAa srpskih slobodnih zidara preuzrma
profesorAndra Dordevii, u to vreme
NPOTPAM ministar prosvetei crkvenih dela. On
je istupio pred sve okupljene posla-
Cydowo I I ceaarcndpa. nike i jasno im predotio da je tlan
,\onoeak n np je ,Ie,tcearna ove organizacije.I ne samo to, pana-
EpawcxnodcA y xowery ,,ilaaac" giridno je govorio o srpskim rnaso-
HeAe'ta 12 ceanex1pa nima i njihovimciljevimaizadacima.
a posebnoo tome kako slobodnozi-
t 9tlz q(rcoBe: Repnpukaqnjd)toH:lowa darstvo ,,kao tisto humano druitvo
u n^e finnrema lerlezautj1 n uojelfittdud. deluje u mnogim prosveienim zem-
J' I0 ,racoBa:- Omnaportc ce rn4e; ljama, ne samo pod zaStitomdrZavne
LToa.lpaw :lodpo.4outJt:iua; l;npaH'( npr,Tce;I- vlasti, ve( i samih vladalaca,a to je
HttUWBA tt CeKpemAp0 \'uIBPtt tidtte .:IHCIiNOio najboljidokazda ono nije opasnoni
pel,A : e6eHJ'ur(t.ltttttt.tt;CutIt0lit JeitC?L;.!itt.ltt
0 Jo- za nacionalnu crkvu ni za drLavlu''.
cdlorb€it pa:lt" Nr xot;itx. o0(J cl lllJa lld lioH- Osvriuii se na odnose sa crkvom,
tvrdio .jekako slobodni zidari ne rade
conaloq j .ltupu ,t,t6.ut;tr(tr)tftapo.1o.-- Il3- AndraDordevit
protiv crkve,a da re ion iicno bavio
t-trttit coPot-
fie\a )t c.1,t0 op;Li t:.;llttltittt'rlutt:tt
,,pitanjimamirenja zavatlenih arhijereja u Srpskojpravoslavnojcrkvi
,ne 3a dltyhuoct , ispredio dalje razvijanje nemile pojave zaoStrenezavade izmedu
6powcxn p)\aK .t' xomcny ,,Cptrcttrtlistd.t,". sveitenika".
[lo nolue I Jlt;: ttttt'tlICQ( dttoh',t ct/f To je bilo vreme kada su slobodni zidari mnogo jasnije ob-
HUqe,rcrrilcuiu. * PaattcAothe trapoutv. znaniivalisvojeilanstvo u ovom redu, pogotovo kadabi osetili da je
t 6 'ncono: Cnetuulpum)'o/uut
poJB(.r. na bilo koji naiin bio ugroZenili na udaru. Navodenjeovog istupa
Andre Dordeviia pokazujeda je javnost uveliko bila informisana i o
Protokolmasonskog
kotlgresau Beogtudu1926.godine postojarlu i o delovanjuslobodnih zidara.
(9 6 )
 4

Istoridar masoneriie Sreta Stoj-

kovii tada je zabeleZio:,,madaje istu-
panjeAndre Dorcleviia bilo protivno
pravilima slobodnog zidarstva, koje
zabranjrle odavanie takvih podataka
OPTAH u nemasonskim kugovima, Dortle-
Jyrocil0llrxeKr{x (Jlo60Al{l,tx3HAAPA vi( je primio iestilke sarazliditih ma-
sonskihstrana,a posebnoiz Zagreba,
.Jj'F od Spiridona Brusine".On dodajei to
da su se ,,odtog doba slobodni zidari
I 6EOTPA.II u Srbiji oseiali mnogo bezbriZniji'l
Iako je te5ko porediti onda5njei
TIABTIII YPE;IHHX: sadainjejavno mnjenje,kao i nadine
JOBA A'IEKCIIJEBI{T na koje se dolazilo do informacija,
vidljivo je da su masoni onog doba
slriridon Brusfia, r8q5 1908
bili poznatiji u javnosti.

lrotcl ,,Srpskikralj'l Isto je objavio i slobodnozidarskiiasopis ,,Sestar".

Sastinkeiza zatvorenihvrata slobodni zidari su odrZavaliu Stu-

A::,nitfl f rc'rP/l'tIHJA:
Crylcrrr||,l{y'r Iogorr - 50 rrr- l{cvcr5on,predsednikMedunarodnogmasonskogsaveza.
Tcac{or 9-19 H- 6[- Veomapozitivan ton i atmosferukoja je javnosti bila predotena
Addddnrlotr Strddldt ryr

run
. t{ruo},,rFcr(^ Irrl[nAtHJA. A.a. - HrA.u(oNtf?tly tu^ a

Naslovnastrana,,Neimara" Lokarno,to ie biti Beograd."

rrrirsonshi
(ss)
 Simbolika Lokarna, grada u Svajcarskoj,bila je jo5 sveia tih
rlana,jer je tamo 1925.godine bio potpisan pakt koji je podrazume-
vlo pet ugovora i arbitraZnih komisija izmecluNemaike, s jedne, i
Vclike Britanije, Francuske,Italije, Belgije,eehoslovadkei Poljske,s
tlruge strane.Znaiaj sporazumabio je u tome 6toje definisaonaiine
izvrSenjaVersajskogugovorai preciziraogranicena Rajni i demilita-
rizaciju rajnske zone. Nemaikoj je tim paktom bio zagarantovan
rrlazaku Ligu naroda, pa su sporazum u Lokarnu mnogi tumatili
kao naiin da sestvori stabilanmir u Evropi.
Upravo kada su se slobodni zidari okupljali u Beogradu,Ne-
madkaje i zvanidnobila primljena u Ligu naroda, pa je skup u Lo-
karnu dodatno dobijao na snazi i ulivao veru da ie mir na starom
kontinentu biti dugotrajan. U tom svetlu masonskikongresu Beo-
OI.AS]LOVETII(ELO'E SRBA,HRVATA
I SLOVENACA
.IUCOSLAVDA' gradu posebnoje bio znaiajan.
t.hro lto mloplt a.ro |! bbr... !1,.. rd re.'. I ro .|rlje !. ltd.i.rlu 9tof.m rrl.. Svedarskojatmosferi u prestonici KraljevineSHS doprinelo i to
Lbt |l/brl nl.taado so uhurno 10 btol.ud aaso.ltnu.-Al.rolelistu co. !nl. iO dtndrc,
$to su svi slobodnozidarski veliki majstori koji su prisustvovali
pole.lot btolsot 6 r!1n.rc.
Kongresuizabrani za njegovepoiasne predsednike,a u kugovima
na$ih masonavladalo je ,,veliko odu5evljenjeza rad Kongresa,i ve-
SluZbeneviiesti. lika gordostSto;'eBeogradusudenoda postanetako vaino istorijsko
mestou analimaslobodnogzidarswa'l
Zapisnik
XXV. sednlcc Savenoga VeCa Vellke LoZe Srba, Hrvata Posebnomesto u beogradskojStampitog wemena zaluzimalaie
informacija o tome kako je ovo bio prvi metlunarodni kongres
I Slovenaca
"Jugostavija". nrasona,,,posleonog neuspelogar9r4. godine u Frankfurtu na Maj-
r o j Bci i n a p ozdnvr l ,r'rl rz;n)o na ni, do koga,usledrata nije moglo ranije doii. Trebaloje da prode ir-
laiku I ( ils||jc zrtririnil{.
lavih rz godina da sejedan nov medunarodni kongresostvari'l
I'oSl.o jr tni Zrti$nil tt|rnrt)arr u
Ses0alu odustajc so od aitrnjs. & jer Ovaj skup nije mogao da procle bez negatirmih komentara, a
nema lrim.ddba Zrpisnik ,tc X,KI\'
scd ioc pro\croln. Prclozi st| na 2,
rrni su stizali iz Italije, od Musolinija. Thko je u maju narednet921.
ttrtk . lzt'or tlano!.& u lirr. Vefc godine masonskidasopis,,Sestar"pisao: ,,Kakoje poznato,gromov-
?x L. Auroru, \:rino i l)os,tr'j Ohr&
P. 8r., l. llr., Jezd. l)j., B(1". Fl., l'. d o vn , Bo o cr a d. rril<Italije g. Musolini ogorien je neprijatelj slobodnog zidarstva.U
lr$, M. Mil., D. nad., D ., I)j. Br'j.,
Bt. IIil,: h L. Dositoi 0l,radovnt.
svojoj borbi protiv ove institucije on selaia sredstavavrednih inkvr-
N- K, 8r- O.,A, S.,K. H. i I!. ll. iz Ot,
tr€.grsdd" rnrsto Stcrc S., })Ioiltrtc HoItt llRsan zicije srednjegveka.O ovim progonima bilo je u naiem iistu opeto-
ji
.L ZuL V. Y. Rt Dr. M. pozdravl.jn R. d($n<ltr zl|.sl. r nje ru &dA zr virno govora,a u 4. broju od pro$legodine, slaana67, mi smo javili,
prbutnn Bdu prisodrim lacinn. z:lst. Itl.. Srcto Ob.
Bt. Mil.:.lzvinlli Eu,tc Bd{ Dr, Krl, Zsit. V. -tr|.Bt. Dr, M.: Prinra ti st, kirkoje Musolini oklevetaoveliku loZu talijansku,da je ona spremala
(l'rin'tr). fllcntat na njega... Cini se da Musolinijevom fadizmu nije dovoljno
Asdtr D. i al.
.7itL V. M, BL D.. U,: Pomonutu Bt. M il.:o ila prodl ol rnu B du |s blrrto,Stoga je sasipaona italijanskeslobodnezidarepotev od prvog
Bdr Di izvilirvamo, zohvdjuiurli alB|ror'o i r|tmenike L.Auroro. llrYo
podetka,5toje stupio na politiiko popri3te.Od novijeg doba bacase
Naslotna strana na slobodno zidarstvoi u naSojdomovini. Bolo ga je osobito, Stoie
"Sestarc" pro$le godine u septembru odrZan internacionalni masonski kon-
(ro o )
uo1.j
gres u Beogradu, pa sad sipa i podvale i uvrede punom pregr5ti.
Onaj kongresprikazan je najprije kao jedna opia zavjera,koja ide za
podjarmljenjemcijeloga Balkana."
Osim na zahuktalogMusolinija, beogradskimasonski kongres
je ostaviotraga i na ewopsko slobodno zidarstvo,pa je tako ,,Sestar"
u broju od novembra 1927.godine objavio ,,IzveStajSaveznomVetu
o boravku delegacijenaie Vel. LoZeu Parizu prilikom zavrienih ra-
dova konvenataVel. Orienta i Vel. LoLe odri.anim 24.i 25.septembra
1927.godine'l
Da utisci iz Beogradanisu izbledeli ni posle godinu dana poka
zuje i uvodni tekst ,,Sestara":,,DelegacijanaSeVel. LoZebila je doie-
kana veoma usrdno od celokupnogbroja Braie Vel. Orijenta, a na-
rodito od one Braie koja su udestvovalana na5ojbeogradskojMani-
festaciji od 1926.godine. Tom braiskom predusretanu su se prr-
druZivala i sva strana Bra(a koja su takode na manifestaciji bila.
Moglo sejasno videti da je doiek u Beogradukao i samaManifesta
cija uiinila dubok i trajan utisak.Pa i pri ritualnom dodekui ulasku
u Hram uiinjena je naSojDelegacijiod straneVel. Or. Francuskeiz-
vanrednapoiast jer je primljena bezobzirana starostna5eVel. Loie
prekoredamedu najuglednijim Obedijencijama."
O istorijskom znaiaju ovog kongresaza masonerijumoida naj-
bolje govori podatak da su se1934.godine masoni ponovo okupili u
Beogradu,ovog puta u znak setanjana svetskikongresodrZanr9zo.
godine. Pod pokroviteljstvomMetlunarodnogmasonskogudruZenja
ponovo je doilo 6o predstavnikaiz oko 4o evropskihi ameriikih ze-
malja,dok je tema bila ista kao na kongresuodrZanom osam godina
ranije zajedniiki plan delovanjau sluZbimira.
IV
Koliko je politika neumorna u iznalaZenjunovog prostora za
konflikte, toliko je istorija primorana da ih sve,,pohvata"i zabeleZi,
5to nije nimalo lak zadatak. Jer, u vreme prowata slobodnog zi
darstva u Beogradu,te 1926.godine, malo ko je mogao i da nasluti
da ie vei za 15 godina u istom gradu biti organizovanjedan od
najveiih antimasonskihskupovakoje Beogradpamti. I to ne samo
Beograd,vei i Evropa,jer je to bila manifestacijaposveienane samo
antimasonst\.u,vei su organizatori uz slobodno zidarstvo povezali
jevrejstvoi komunizam, tvrdeti da su ovo tri lica istepojave.
(1o21
Uz duge najave koz tadaSnjuStampu, u kojoj je ubedljivo
plcdnjaiilo ,,Novovreme",javnost je bila dugo upuiivana u to Staje
rrrasonerija,dabome,u krajnje pogrdnom svetlu,da bi na kraju' in-
sistiraju(i na spektaklu,bila otvorena izloLba,i to u zdanju gde je i
,,samouspavana" a gdesu sedo tada odria-
VelikaloZa ,,Jugoslavija",
vrli masonskiradovi.
LoZasenalazilau tada$niojGara5aniuovojulici broj 8 (dana5n;a
SvetozaraMarkovita), a manifestaciiaje otvorena u sredu, zz. ok-
tobrar94r.godine.
U vatrenom tekstu protiv masonerije,autor Stevo Kluii, dan
posleotvaranjaizloZbe,piie kako su se,,sticajemuPravofantastidnih
prilika i dogatlaja,naile pod istim krovom Velike loZe 'Jugoslavija'
tri komponentne sile organizovanogjevrejskogkapitalizma, koji je
izazvao dana5nji nezapamieni sudar naroda'. Kluii dalje dodaje:
,,Ma koliko su ta tri misaona smera prividno u medusobnoj pro-
tivnosti, ona su stvarno jedno isto. Masoni ie uvek tvrditi da nisu
nikakvo oruZjejevreja,komunisti te se isprsiti kako su bai oni pro-
livnici kapitalizma, koji je vei odar.na sinonim jevrejske svetske
mo(i. Pa ipak, kujna je jedna ista - kujna tajnog jevrejskogvodswa,
lyqeie cneqailo
0n0[e[8
r3'r0H6a
ailrlMac0[Gila
,,Nuvovtctnc" in,eitata o olvaranju afltlmasonskeizloibe
(103)
koja danasima svojesediSteu anglosaksonskimzemljama.Organi-
zovanom talmudizmu svesnoili nesvesnosluZesve medunarodne
organizacije,s levice i desnice bez izl.tzetka.Organizacijekapitala,
kao i organizacijerada."
Koliko je skupu bio dat veliki znaiq pokazujeiinjenica da su
otvaranju prisuswovali nematki feldkomandant Fon Kajzenberg,
kao i predstavnicinemaikog Ministarstva inostranih poslova, ali i
veliki deo ondainje Nediieve srpske vlade predvoden ministrom
prosveteVeliborom ]oniiem, ministrom poljoprivredeMiloiem Ra-
dosavljeviiem,ministrom podta generalom fosifom Kostiiem, mi-
nistrom narodnog zdravlla i socijalne politike Jovanom Mijuiko
vitem. Tu su bili i izvanrednikomesarza iinovnidka oitaniaTasaDi-
ni(. pomocnikministraunutrasniih poslovaCveranbordevic,kao i
pomoinik ministra prosvetegospodinVelmar Jankovii.
Izloibu je tadno u podne otvorio $efdrlavne propagandeDortle
Perii, reiima kako ,,masonstvo,ta veoma razgtanatamedunarodna
organizacijahote preobrataj svetau kome viSene bi bilo ni prirooe,
ni otadZbine ni religije. Umesto svih tih dragocenih tekovina do-
vedanstva,postojalebi, po zamisli masona,njihova nadvladai mi-
lioni zarobljenihljudskih biia. To je, u su5tini, smisaohrama koga
masoni tajno zidaju po svojim loZamaSirom celogsveta".
'lirko je u medusobnom ,,hakerskom"ratu bilo promuslimanskih r
hrvatskih sajtova koji su se domogli ovih maraka i puitali ih u
javnost,kako bi pokazalitoboinju srPskunetrpeliivostprema maso-
nirna i ievrejima. Time su Zeleli da podstaknu dodatni animozitet
Amerikanaca prema Srbima, buduii da je svima jasno koliko su
rnasonskauporista u SAD iaka.
Priprema antimasonskeizloZbeu Beogradur94r. godine bila je
organizovanaveomapedantno i temeljno.Beogradskimnovinarima
bio je obezbeden obilazak postavke pre njenog podetka' pa iz-
tlvajamo opis iz ,,Novogvremena" u kojem setitaocu dodaravaam-
bijent. Autor naglaSavada su u prvom, manjem delu posveienom
SovjetskomSavezuistaknuti eksponati koji govore,,Stasu Sovjeti
podinili za zo godina svojevladavine,a posrednoredito govori o nji-
hovim danainjim neuspesimana frontu" (,,Novovreme",r7. oktobar
r94r.godine).
U prizemlju je blla izloi.ena engleskaloZa iz DZersija.Kako .je
objainjeno u listu, to je bila loLa,,Princ od Velsa'lkoja je zarobljena
- ., : , : ;i: ;.-r{sl;i. i*'n"i

Kampanjakoja je pratila ovu manifestacijudobila je podrSku i

drZar.nepoSte, pa su ovom prilikom Stampanedetiri po6tanske
marke, na kojima je pisalo ,gntimasonska izloZba",a ispod je stajao
datum zz. oktobar r94r. Na sve tetiri marke prikazana je borba
Srbaprotiv slobodnogzidarstva,na jednoj od njih je suncesa ietiri
srpskaocila, koje svojim sjajemzaslepljujedovekana dijim grudima
je iestokrakazvezda,dok sena drugoj srpski grb pobednitki poma-
ljao iznad petokake koja je, simboli5uii poraz, bila ispod njega.Na-
jupetatljivija je bila marka na kojoj dovek u srpskoj noinli stoji na
Sestokrakojzvezdii s naporom razdvajadva stubakoja ga sputavaju.
Na vei naprslim stubovima stojeslova ,,f" i ,,B'l koja jasno aludiraju
na stubovemasonskeloZe- fakin i Boaz.
,,Misija" ovih poitanskih marakanije sezavr5ilatinom propasti Poitanska marka izdata
povodomot arania
Tieieg rajha i Nediieve vlade u Srbiji, vei je bila aktuelnanakratko i dntimasofiskeizloibe u
tokom ratova na teritoriji bivdeSFRI na samom zavrietku zo. veka. Beogradur9qr.godine

(ro4)
kada su, tokom ratnih operacija,nemaiki vojnici izvrSili prepad na
ZGRADADRUSTVASVETOGSAVENA DORdOLU
engleskoostrvo i tada preuzeli sve 5to se u loii nalazilo. Oni su je
kasnijeizlagali u Nemadkoj,da bi je ovom prilikom doneli i u Beo-
grad,kako bi na taj naiin nastaviliantimasonskukampanju.
Na gornjem spratu Garaianinoveulice broj 8 bila je izloZenare-
konstruisanaVelika loZa ,,Jugoslavija".Kako navodi autor, to je bro
,,majstorskihram, onakavkakav je izgledaodo rata, ili jos bolje do

stovared ,,Jevrej"napisanaje iskljutivo malim slovom - prim. Z. N.)

,,EngleskaloZa iz Di.ersljakoja je do sadabila izloZenasamo u Ne-
mafkoj, obuhvatanajglavnije delove ornamentike, dekoracijei do
kumenta. U odeljenjuposveienommasoneriji nalazi sei jedna oda;a
saarhivskim dokumentima jugoslovenskemasonerije,kao i odaja sa
naroditim vitrinama, u kojima su izloL.enerazliiite dekoracije jugo-
slovenskihmasona."
Posebanprostor na izloLbi bio je posveien jevrejskom delu, a
unutar njega,opet, naroditu paZnjuprivladilaje sobaGeceKona. Na
njegasu organizatori izloibe sa posebnom straiiu osuli drvlje i ka-
menje.U tekstu koji je potpisan inicijalima ,,M. D." naglaSava se da
je Kon bio matlarski JevrejinGezaKun, koji je tek dolaskom u Beo-
grad promenio ime. Autor je o5tro osudio Kona da je uzurpirao
srpsko izdava5tvo,a optuZbe su iile do toga kako su ,,neki autori o
svom tro5ku Stampaliknjige i platali mu da sena knjigama sme sta-
viti kako su izdanjeGeceKona. . . "
Autor teksta dak pominje duhovitu karikaturu Pjera KriZaniia,
koja je bila izloZenana izloZbi,na kojoj je toboZeu Salipredstavljeno
kako Kon vuie za nos pegazata kome su ,,malne svi na5i literati".
,Ah'l kuka on, ,da je sveto samo pusta iala, a ne gorka istina..."
Meclutim, ,,M. D." iz ,,Novogvremena"nije dobro poznavaosve
5to se deiavalou njegovomokruZenju.Ruku na srce,verovatnoni.;e
ni mogao d.a zna, jer onda svakakone bi navodio Pjera KriZaniia,
autora pogrdne karikature o Geci Konu.
Pjer KriZanii je bio mason. zgradd Druitva sletogSale u Duiaflovoj ulici

(1o6) (tot)

Rasklimanaslovadodatnoruie izgledzdanja
ZSr* Dru5tva svetog Savesazidanaje r9r4. godine, po pro-
.-
jektu arhitekte Petra Bajaloviia, masona. U arhitektonskom
smislu, ovo zdanjeje kombinacija vi5e stilova, ali dominira srp-
sko-vizantijski stil, u to doba veoma zastuplienu beogradskojarhr-
tekturi.
MasonskavaZnostove zgradeje vi5estruka.Iako je danasu ve-
oma loiem staniu, dotraialom fasadom i dalje odaje utisak dosto-
janstvenegradevine,kakva je nekadabila. Doduie, iz Zavadaza za-
Stitu
_spomenikagrada Beograda dobili smo potvrdu da je i ova
zgradana spisku onih koje treba da budu renovirane,pa senadamo
da Cenedugo posleizlaskaove knjige u javnost i ona povratiti makar
malo od starogsjaja,kojim je nekadazraiila.
II
(ro8.)
gluvonemoj deci - ,,Kralj Dedanski",
kao i Fond za pomoi ratnim invali-
dima i deci ,,SvetiDorde'l UdruZenje
,,NasuSnihleb" organizovaloje bes-
platnu podelu hleba nezaposlenima,
a stvorenje i Antituberkulozni savez,
kao iSavez za borbu protiv prosja-
denja.Istovremenoje u Zemunu bio
organizovandom za slepe,ali i obra-
zovni omladinski centar.
U listu ,,Sestar",glasilu Velike
loZe Srba, Hrvata i Slovenaca,,|ugo-
slaviia'] od maja t927. godine, u
tekstu,,Slobodnozidarskadelatnost",
koji je napisan u Zagrebu pi5e:
,,...iim je u osmoj decenijipro5log
stoljeta (r9. vek prim. Z. N.) poielo
slobodno zidarstvojaie da se siri, os-
novali su slobodnizidari'Drustvoi
zavod za siromainu i zapuitenu
djecu' i u tu svrhu sagrddilidom, koii
joi i danas blagotvorno djeluje. Ka-
snije osnovali su'Druitvo sv. Save',
koje je osnivalo i uzdrZavaloSkoleu
neoslobodenimkajevima juZne Srbi-
je, te za te SkoleStampaloknjige. I vo
druSwosagradilosi je lijepi dom i u
7,olostan izgled nekada njem otvorilo veternju Skolui pansro-
prelepezgrade nat, gdje se je izdrZavalona stotine
tlaka,od kud su polazili u razne$kole
ru Beogradu. Osobito je lijep dokaz slobodnozidarskehumanosti
'l)ruitvo kralj Detanski' i njegovdom za gluhonijemu djecu, komu
jc kroz punih z9 godina stajao na ielu brat Svetomir Nikolajevic,
dok je danaspredsjedniktog druitva brat Dorde Vajfert. Thko isto i
'lnvalidski dom sv Dorda', slobodnozidarskaustanova, kojom r
danasupravljajusvesamabraia zidari na diku i ponos zidarstvai na
dobrobit mnogih nevoljnih."
Slobodni zidari koji su udestvovaliu humanitarnom radu ve-
orra su precizno podnosili izvedtajegde su utroiili ili investirali no-
(ro9l
 vac. Ta preciznostje bila i publikovana, a osim masona u humanr-
tarnom radu utestvovalisu svi dobronamerni Beogradani.Takoje u
izveStajukoji je druitvo ,,StefanDedanski" podnelo u masonskom
dasopisu,,Neimar" od 16. marta 1926.godine navedenastrategija
razvojai rada drultva.
,,Rad druStveneuprave kretan je uglawrom u dva pravca: na
jednoj se strani uprava brinula da pojada materijalnu osnovu sa-
moga Druitva, kako bi na drugoj strani mogla Sto intenzivnije po-
magati svoju Skolui rad u njoj... Uprava je uspelada povisi i utvrdi
mesetnu kiriju za druitveni Dom koji se nalazi u ulici Vojvode Mi-
lenka sar5 na zo.ooodinara mesetno.
DrZavnapomoi naSemdruitlrr ostalaje i dalje 4o.ooo dinara
meseino... BeogradskaOp5tina pritekla je Druitvu novdanom po-
moii od ro.ooodinara.Koliko radi potprnosli ovog dela izvestija,
da na ovom mestu pomenemo i to: da je Opitina re5ila da vrati
Druitvu 11.830 dinara, koliko je austrijskaokupacionavlast, u svo;e
vreme, konfiskovala,pa docnije predala na rukovanje Beogradskoj
Op5tini. Druitvo je tako neto primilo od BeogradskeOp5tine i ob-
veznice2,5 odsto ratne Steteu vrednosti nominalnoj od 54.89odi-
nara. Ove su obvezniceprimljene na ime dosutlenenaknade Stete,
koju je Dru5tvo za vreme rata pretrpelo...
Ukupan broj svih udenika na podetku pro6le godine bio je 62,
na kraju 6o. Mu5kih je bilo 5t, a devojiica devet.U zavodskominter-
natu bilo je 49. Dva su bila poluinternirci, a devet eksterni. Od
ukupnog broja pitomaca,njih 33plahli su izdrL.avanje, UIaz u zdanje
Sestsu plaiali koje su sagradili
samo Skolarinu,a zz su bili besplatnidruitveni pitomci... slobodnizidari
...U toku pro5legodine Druitvo .leprimilo sledeie uloge i pri-
loge:Ijegova SvetostPatrijarh Dimitrije priloZio je na dan proSlogo
uradenatako da su oividenasapo dva stuba,dok izmedu njih postoji
di5njeslavedru$tvene5oo dinara,vradarskazadrugaupisalaje poko;- jasanpiramidalni deo koji senalazi neposrednoiznad ulaznih vrata.
nog Kostu Rizni€aza dlanavelikog dobrotvora sa5.ooodinara, G-da
Diskretno, a sudeeipo ljudima koji su bili angaZovaniu Dru5tvu -
Milica NeSii dlan na5egupravnog odbora upisalaje svog pokojnog
dovolino iasno.
brata Nauna Naunoviia za ilana dobrotvora sa r.ooo dinara..."
Kamen temel;'aczgrade Druiwa svetog SavepoloZio je princ
prestolonasledniki potonji kralj AleksandarKaradordevii, 5to je ce-
]II lom zdanjudalo posebnuvaZnosti istorijsku teZinu.
Dru5tvo svetogSaveu najveiem broju satinjavali su slobodni Zgrad,aDoma svetogSave,gde se danasnalazi Fiziiki fakultet,
zidari i svi su pripadali loZi ,,Pobratim'i lako zgradom danasne do- takodJ ima odredenu istoriisku vrednost metlu beogradskim slo-
miniraju masonskisimboli koji bi odmah privukli paZnju,paZljivr- bodnim zidarima, jer je upravo u njoj odrZanakonferencijana kojoj
jc clonetaodluka o istupanjuSvetomiraNikolajeviia i Doke Milova-
iem posmatradu oni neie promaii. Tako su tri ulaza - portala
( 1 1 O.1
(u)
 novica iz loie ,,Sloga,rad i postojanstvo'lkako bi uz braiu Andru
Dordevita, DorclaVajferta,StevanaMokranjca i druge oformili loZu
,,Pobratim".
Kratko po5to je ova ).oLadoila pod za5titu Velike loZe Ugarske
,,radovi" su odrZavaniu kuii dr VojislavaDordeviia, u Graianitkoj
ulici, preko puta tada5njeghotela ,,Grand'l
I sama zgrada Doma svetogSavenosi neke od simbola koji bi
rnogli da budu povezani onovremenskim slobodnim zidarstvom.
Ona je sagratlenar889 r89o. godine, po planovima tada tridesettro
godiSnjegarhitekteJovanaIlkiia. Zdanjeje pro.jektovanou duhu ro-
mantidarskearhitekture sa elernentimarane renesanseu kombina-
ciji sa romansko-vizantijskirnmotivima. Ova prvobitno dvospratna
zgradaje r923.godine nadzidanaza sprat po proj€ktu arhitektePetra
Bajalovita.
Sahovnicana
lasadi zgrade u
ulici Cara Duiana
lr 12./
Pored ostalih simbola, na ovom zdanjuje jasanznak Sahovskog
polja, koji u slobodnom zidarstvu ima iaszetanznataj, jer predsta-
vlja pod svakemasonskeloZe.U simbolitnom znaienju, ,,masonis-
tinski hoda po mozaiinom temelju egzistencijei po sukobljenim
tendencijamasvojeviie materijalneprirode".
Aluzija na
Slotenju
Neki od istoritara arhitekture ovaj medaljonsafasadevezuit za
grb Hrvatske.Iako nam .jeprvobitno ostalo nejasnoda li je jugoslo-
venskaideja bila toliko razvijena u doba kadaje ova zgradanaprav-
ljena da bi hrvatski nacionalni simbol bio tako vidno istaknut na
Domu, strudnjacitvrde da jeste tako. Tim pre Stoie na istoj fasadi
grb vezan za Sumadiju, odnosno glava vepra prostreljenastrelom,
ali i simbol satri kune u trku, koji je opet predstavljaosimbol Slove-
nije. Dakie, moguie je da je na ovaj naiin loZa ,,Pobratim" vei na
ulasku u poslednjudeceniju 19.veka nagove$tavala posveienostju
goslovenskojideji.
Ostavljamomestoza svatumaienja, buduti da su mnogi autori,
pogotovo oni koji su analizirali arhitekturu u Beograduposle Dru-
gog svetskograta, manje-viie nezgrapno izbegavalianalizu fasada
koje su na sebi imale utkane slobodnozidarskesimbole. Odigledno
je bilo da su to radili namerno, jer su Zelelida izbegnukomentari-
sanjeovih znakova.Drugo obja5njeniene postoii, budu(i da je do-
rrata arhitektonskaikola bila izuzetno kvalitetna, i da prenebrega-
vanje ovakvih tumatenja ne moie biti protumaieno pukim ne-
znanjem,
Ali moida i zato danainje predstavljanjeovakvih obeleZjajeste
rad koji podrazumevamnoge teikoie i veliki broj pretpostavki.
Tek, razlititog prostora za neka tumatenja,izvesnoje, ima...
San.raloZa,,Pobratiri' zattzimaznaiajno mesto u istoriji srpske
nrasonerije,moZda ponajpre time Sto se njenim osnivanjemr89o.
(113)
godine ostvarujecilj slobodnih zidara da se ,,stupi u Stotednjuvezu
sazapadom'lU izveitaju loie ,,Pobratim"iz 1892.godine, dakle, dve
godine po osnivanju, objabnjavase potreba da se masoni pribliZe
matlarskojloZi. U izve5tajuse navodi da je ,,udaljenostVelikog or
jenta u Rimu, pod dijom su zadtitomstajaledosada5nje slobodnozr-
darskeradionice u Srbiji, oteZavalaje u mnogom pogledu razvijanje
i napredovanjeove najplemenitije ustanove celog tovefanstva u
naiem narodu, i ako su odnosi sa Rimom u izvesnim prilikama
mogli da pokaZu sjajne rezultate".Autori izve$tajatumate kako je
protekao dugi niz godina, a da srpski slobodni zidari nisu uspeli da
,,ovoj uzviSenojustanovi daju Zivljegpoleta i veieg maha u naiem
gradanstlrl,kakvog ona u istinu treba da ima..."
Tako su srpski slobodni zidari reSilida stupe u kontakt saVeli-
kom loZom Matlarske,koja je unela svetlou loZu ,,Pobratim'lIntere-
santno je da se sve de5avalou Austrougarskoj,u kojoj je zakonom
bilo zabranjenodelovanjeslobodnih zidara u austrijskom delu mo-
narhijq. Istorijski, tu su seispreplelimnogi iinioci, poput onog da je
Velika loia Ugarskebila meclu najvatrenijim protivnicima primata
Austrije u ovoj dvojnoj drZavi, do toga da su i sami srpski masoni
bili svesni toga da su u dotadaSnlojistoriji Srbi i Madari imali
mnogo sukoba.Ali, eto, to je po njima
bio naiin da sei takvesrvari zaboravei
LoZa ,,Pobratim" okupljala je
mnoge znadajneljude tada5njegBeo-
grada i Srbije i satinjavalisu je, uglav-
nom, visoki intelektualci. Na njenom
delubio je Dorde Vajfert, ali su sesvo-
jim delanjem isticali i Jovan Aleksije-
vii, StanislavBinidki, Andra Dorclevii,
Nikola HadZi Toma, Duian Milidevii,
StevanMokranjac, Svetomir Nikolaje-
vit, Laza Paiu, StevanSremac,Sreten
Stojkovii, PetarUbavkiC...
Dok su jedni od njih svojim delom
i dotadaSnjimangaimanom vei stekli
visoku reputaciju, drugi su setek spre-
mali da svojim delima ostave trag u
srpskojkulturi, politici i diplomatiji.
(r14)
KUCEU VEZI SAPORODICOMPIIADE
U Uzun Mirkovoj ulici nekoliko zgrada napravljeno je gotovo u
isto vreme i sveimaju sliinu simboliku vezanuza slobodne zidare.
Nalazese u delu ulice bliZem Kalemegdanu,izmeclu mesta gde se
Uzun Mirkova ukrSta,sa jedne strane, sa ulicom Cara Uro5a, a sa
druge, saulicom Kralja Petra (biv.ia7. jula).
Prema miSljenju koje iznosr
Branko Vujovii u knjizi ,,Beograd
kulturna riznica",detiri petospratnlce
sa brojevima 6, 8, ro i rz predstavljaju
stilsku i prostornu graditeljskucelinu.
Radovi na izgradnjitrajali su od r9zz.
do 927. godine, a ove zgrade su
uradeneu duhu akademizma,sa ele-
mentima ,,art dekoa". Prema poda-
cima do kojih je dodao Vujovii, iz-
gledada je sveietiri zgradeprojekto-
vao i radove izvodio inZenjerSar,nuel
Sumbul, ovla$ieni arhitekta, uz sara-
dnju sa inZenjeromH. Isakoviiem. O
tome svedodenatpisi na ploiama od
mermera koje su ugradene na fasa-
dama zgrada sa brojevima 6, 8 | 12.
Fasadesu oZivljeneplastidnim deko-
rativnim motivima i balkonima sa
ogradamau obliku balustrada.
Uz ovo Vujoviievo tumadenje
treba dodati da se na zgradama sa
brojevima 6 i rz pojavljuje lik boga
Sk ptura bogaHe esana fasadi
ca Kralja Hermesana dva razliditanaiina. Tako
4innlc na raskiiu
l\'trn i Uzun Mtkol/e se na uglu zgradebroj 6, koja je uga-
l 1l 5.J
 levreji. Tu se danas nalazi i zgrada
levrejskeopitine. Oni su tu Ziveli ve-
kovima, a po tradiciji su bili ve5ti tr-
govci. Ovaj trgovadkideo prostirao se
inaniZe.prema ulici Cara DuSana'i
bio je trgovinskaZilakucavica,a tu su
svojeradnjeimali Dubrovcanikoji su
sebavili istim poslom,pa odatlei na-
BogHermes ziv jedne od doriolskih ulica - Du-
na fosadi zdaflja u brovatka.
Uzun Mirkotoj Meclu beogradskim levreiima
potelkom .zo.veka regrutovanoje i
ona, pa zahvatadeo ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra,nalazi skul- dosta masona.Oni su bili ravnoprav-
ptura ovog mitolo5kog lika, dok je na zgradi sa brojem rz Hermes ni gradani Srbije, Stoje bilo potvrtle-
prikazan u reljefu na vrhu fasade.Zgrad,ar Uzun Mirkovoj broj rz no i Ustavomiz 1888.godine,a u Beo-
imala je interesantanudeo u beogradskomZivotu pre Drugog svet- Detalj saztrade
gradu nije bilo nikakvih anlisemit-
skograta i zbog toga 5toje u njoj bila smeitenaKolonijalna banka.O UzunMirkotojulici
skih ispada.fevreji su u Evropi onog
tome svedodei inicijali ove institucije, sa dva upletena slova,,K" i
,,B" (dabome, iiriliina). Kako nam je posvedodionekada5njiiitelj
ovog dela Doriola RadoslavStojanovii, na viSim spratovimazdanja
stanovalisu, uglar.nom,Jevreji,a i kapital ove banke navodnoje bro
jevrejskogporelda.U samom prizemlju dugo je bila ftizerskaradnja
vi(, dlan Glavnogodbora Naprednestranke.
Ilije Orbanovida,u kojoj je radila i njegovamajka, pa zato pamti Zi-
Problemi saJevrejimamasonimajavljaju seod r9o5.godine, Sto
vost koja je nekadakrasila ovu zgradu.
se poklapa sa obnavljanjemrada loZe ,,Pobratim"koja potinje sara-
O samom Hermesu, antidkom bogu i veoma destom simbolu dnju sahrvatskom loZom ,,LjubavbliZnjega".U to vreme u Hrvatskoi
kod slobodnih zidara, biie posveien znaiajan deo pogovora ove narasta antisemitskastruja izazvanadelovanjemkatolidke crkve i
knjige, pa iemo ga ovom prilikom samo pomenuti kao dekoraciju njenim odnosom prema Jevrejima.
zgrada sa brojevima 6 in u ovoj ulici. Na poslednjoj,sa brojem 8, Verovatnoje i to bio jedan od razloga5to se u Beograduosniva
odnosno na vrhu njenogieonog dela, istaknut je reljef sa dve biljke prva beneberitskaIoZa,sadinjenaod Jevreja.LoZaje potela da radi
oko kojih je uvijena lenta u tri nivoa. Hermesje bio griko boian- r9.januarar9n. godine.
stvo,jedini koji je imao pravo komunikacije izmedu dva sveta,bog Uz joi nekeistorijskerazloge,Jevrejiiesto bivaju na udaru, pa u
koji ima znatajan udeo i u slobodnozidarskojsimbolici. Istina, pre loZi ,,Pobratim"rasteantijevrejskoraspoloZenie. Tadaje zabeleZeno i
Drugog svetskograta skulpture boga Hermesauglavnom su bile na rrckolikokurioziteta, nesvojstvenihmasoneriji, a to je da su neki slo-
zgrad,amabanaka i osiguravajutih druitava, jer su ga u najvetoj bodni zidari levreji uili u loZu ,,Pobratiri' tako Stosu bili primorani
meri ,,prizivali" kao zaititnika finansijskih institucija. To masonima
nije smetalo. On je i unutar slobodnozidarskeikonografije bio ve-
oma bitan.
Kako starosedeociovog dela Doriola kaiu, ceo ovaj kraj od
Uzun Mirkove ulice, pa naniZe,dui ulice Kralja Petranastanjivalisu
(r6) tu7.)
 imenom - kao M. Porobit, ali ni tada njegovulazakmedu slobodne
zidarenije bio lak. Na nekoliko sednicaove loie razmatranje njegov
prijem, tokom 191o.i r9n. godine,da bi tek u junu 19n. godine Poro-
bii, odnosno Pijade, bio priml;'en medu tadainju beogradsku
,,braiu'l Njegovavezanostza srpske,a ne zajevrejskemasoneizgleda
pomalo neobidno, ali moZda i nije tako, ako se sve sagledasa ove
vremenskedistancei uzme u obzir delo Moie Piiadekoie je usledilo.
JosipBroz i
Moia Pijade u
kaznioniciu
Srenskoj Mifrot'ici
On je otigledno bio zakleti neprijatelj Kraljevine,jer je, pored
ostalog,liino u Kaznenom zavodu u SremskojMitrovici potpisao
sporazum sa Miletom Budakom o medusobnom nenapadanjuko-
munista i ustaia. Ovaj sporazum detaljno navodi Milan Banii u
(118)
svom referatu,napisanom1943.godine, koji je saduvanu NediCevoj
nosti, navodimo ih u potPunosti:
,,elan z) Voclswo jugoslovenskekomunistiike partiie svesno
svoje uloge, priznaje da se Balkanskopoluostrvo neee tako dugo
moii komunizirati, dok se srpst!'u i pravoslavnoj crkvi ne slomr
kidma, poito je poznato da su upravo ova dva faktora uvek spreda-
vala kako prodiranje Osmanlija na zapad, tako i komunizma i
Austrije prema istoku. Radi toga ovo vodstvo sloZnoje u tome da
pripremi zajednidkiteren za komuniziranjeIugoslavijei Balkanskog
svegaonogaStoje srpskoi pravoslawrever€.
poluostrva i za uni5ten;'e
Vodstvohrvatskeustaike organizacijepredoseiada & u sludaju
uputima oYogavoalstva.
elan :) Vodswo hrvatske usta6ke organizacrie obavezuje se da
ie potpomagati i udestvovatiu svima materiialnim izdacima, de-
monstraciiama, manifestacijama i raznim dtrajkovnim akcijama
kojeprovodekomunistickeformacije.
Vodstvo komunistiike partije smatra hrvatsku usta$kuorgani-
zaciju kao vaZnog faktora i kao pomagadau uni5tenju postojeieg
stanja,u postizanjuustadkihidealaobeiavasvakusvoju pomoi'
Vodstvo ovih partija obvezujese da ie izmedu sebeizbegavati
svenesuglasicei raspre,na primer: putem javnih proglasa,privatnih
razgovora itd. te da ie se obostrano bezuslovno Potpomagati u
sludajevimademonstracija,revolucije ili rata, a osobito 5to se tiie
uni5tenjasvegaonog Stoje srpsko ili pravoslavno,kao dto je to na-
glaSenou tadki z. ovog Sporazuma."
Pridao MoSi Pijadesamo naizgledne pripada ovom mestu' Na-
vodno je Liveot zgradi sa brojem 6, a starosedeocikaZu kako je r
njegovotac bio jedan od vlasnikaovih zdanja.
MoZda je i zato MoSasa toliko strasti Zeleoda ualemedu slo-
lrodnezidare?
(1191
 DELOVELIKOGMOMIRA KORUNOVICA

Bezikakvesumnje,najveie masonskozdanjenastalou Beogradu

izmedu dva svetskarata jestezgradadana5njegPoitanskogmuzeja u
Palmotitevoj ulici broj 2..Ta zgtadaje napravljenakao Ministarstvo
po5ta,a rekonstruisanaie tokom poslednjedecenijezo. veka.
Restauratorisu, odigledno,poitovali originalni izgled zdarya'pa
je i danasvidljiva vaskolikamasonskasimbolika ove gratlevine,i to u

\rr
a

ledna od najveiih gradet,inasa masonskimsimbolimatt Beogradu

l)o;tatlski fiuzej

(1201 I|1211
 punom sjaju, kao Stoje to, otigledno, autoru i bila namera.Savrha
zgrade koja dominira ovim delom grada jasno ,,gledaju",naizme-
niino, simboli trougla i viska, dok su Sestar,visak i trougao domi-
nantni i sa svih ostalih segmenataograde.Stilizovani deo Sarekoja
krasi veliki deo zdanjatakotle pokazujeiste isprepletenesimbole,ito
ovu prelepu zgradu, odigledno i bez ikakve sumnje,svrstavamedu
najupetatljivijeobjektesa masonskimobeleZjimau Beogradu.
Ispred ulaza u zgradu iz Palmotiteve ulice (poito se samo
zdanjenalazi na uglu ove i ulice Majke Jevrosime),ostali su simboli
primereni duhu vremenau kojem je gradevinai nastala.Thko danas
na ulazu u zgradu stoji grb sasimbolima Kraljevinelugoslavije.
Neobitneporuke
jetinog ztlonja
Na samojfasadi
upletc i i
ostalisimboli
(rz z )
ZdanjeMinistarstvapoStaprojektovaoje poznati mecluratniar-
hilckt Momir Korunovit, jo5 iedan medu istaknutim dlanovima
rnirsonskeorganizacijetog doba.Izgradnjajeokoniana r93o godin..
Korunovii je, inaie, medu tadadnjim arhitektama imao istaknuto
nrcsto i bio je rodonadelnik takozvanog srPsko-vizantijskogstila,
kojim je pokuSavaoda oiuva deo estetsketradici.iegradevinarstva
rraScgpodneblja.Uz taj stil, u prvoj polovini zo. veka,Beogradomsu
dr>nriniraliakademizami secesija,a kasnijei moderna.
Mnogobrojni su Korunoviievi arhitektonski potpisi u gradu, a
jcclanod najupeiatljivijih bila je zgradakoja je prethodila danainjoj
l'oSti broj 6, koja se nalazi pored beogradskeZeleznidkestanice.Ta
zgradaje imala neobidnusudbinu, jer su veliki delovi fasadestradali
Simbolna ogradi isPrerl
Poitanskog tfiuze|o

Impresi,nozdaryepolte poredzgratleielezniikestontce
tokom nemaikog i savezniikogbombardovanjau Drugom svetskom
ratu. Posletoga, ostalaje konstrukcija Korunoviievog zdarya,ali 1e
njenaspoljainjostbila znadajnoosiromaiena.Sadaje to tipiina soc-
realistidkagradevina,po izgledu dalekood onoga 5toje moini arhi
tekt zamislio i ostvario. Uzgred,i to zdanjeje bilo prepuno slobod-
nozidarskihsimbola,pa je i danasostalo predanjekako mnogi pred-
ratni Beogratlaninisu tadno znali 5ta su svepredstavljaliznakovi na
tadainjim fasadamapoite.
Korunovii svoje poitovanje i pripadnost masor.rerijir.rijevizu
elno pokazivaosamo putem javnih graclevina,vei je isto uradio i na
svojoj porodiinoj kuti, u naseljuKoteZNeimar. I tamo je, dosledno
svojoj ideji, na samoj ogradi teraseprikazao trouglove ukrSteneu
iestar, iineii svoje masonstvonezaobilaznimi u segmentimasvog
privatnog Zivota.
lr24)
Korwlolticevpotp6 na ogradi teraseu kuii tr kojojje Lfueo
Veoma ie bitno to da je Momir Korunovii medu dana5njimar-
hitektamajedan od malobrojnih neprevazidenihuiitelja i da je n1e
gov autoritet ogroman. Iako je u posleratnomperiodu bio destona
udaru modernih kolegai kritidara, vremeje dokazalonjegovevizije r
smisao autentiinog gledanjana stvari, a u monografiji posveienol
ovom velikom arhitekti, dr AleksandarKadijevii napominje i ovo:
,,lako je (Korunovii) dobro poznavaosavremenusv€tskuarhitek-
turu, u kojoj su tada prednjadiliarhitekti Bauhausai francuskepu
listitke avangarde,Korunovii kao pravi romantiiar, ali i kao istinski
stvaralac,nije ieleo da zaradvrlina aktuelnostii avangardeodstupi
od vlastitih graditeljskihubeclenja.
Da bi sebolje razumeo Korunoviiev stvaralaiki lik, valja nagla-
siti da on umetnost nije shvatao kao teoriju, a arhitekturu kao
nauku ili tehniku. Korunovii je smisaograditeljstvavideo u neienl
viicnr i svetijem.Ono je za njegabilo'6in vere',moralni i duhovni
akt kojim se odaje poita duhu predakai doprinosi ostvarenjuideala
narodnogoiivotvorenja."
(rzr)
 INICIJALI,,B.I."

i t
Na nekim beogradskin.r fasadarraotiglednaje saglasnost pro
jcktantai vlasnikada simbolslobodnihzidaraiak i don.riniragrade-
vinom. Dodu5e,na takavnaiin da ma koliko znakbio krupan, ipak
ne privuie paZnjunerLputenih posmatraia.

Sirnbolkoient

iniciinlivlasntka

Ovog puta govorimo o zgradi koja danaspostoji na raskr5iu

rrlicaNuSiievei Majke levrosime.U Nuiiievoj ulici narlaze se dva
rrlirzasa brojevimazz r 24,a u Majke Jevrosinre jc joi jedan ulaz,sa
brojem5o.Painjuprivlaii i dinjenicada u obeulicepostojijoSneko-
lil<ozgradasasliininr,slobodnozidarskim obeleZjima, ali ovu grade
vrntrizdvajamokao dominantnu.
Nije teiko pretpostavitida su u predratnomBeograduupravo
ovo bile ulicegdesu stanovalin.rotnii ugledniljudi, a n.rnogimedu
Mctlnljon sLtzgradcgde sedonasnalaz grtki konzulat l.'ilisu rroznalii zasluzri ma''oni.
rriirrr.r
( r 26) (.r271
Vrh fasarle zgrade na
rasktsniciNuhieve i Milovanoviia.
Malke Jeltrosine
nD,tilI.t$l^uoHlhluAu[
n[[uJl ll0Bv
rI|| lt. ultl$l I n{tl Jlr$0il _-
Ytl
i *t i /

lo: na planu kute

Ilije Bogdonol,itd
biloje wZno da
budu ucrtoni
|_i
llr
IJ-r!?!-
--_n-r-E-r-i-r--
,ll ll lt rl ll
.!!=I4a4.{
g' o slobodnozidarcki
simboli

II
U blizini ove zgrade,tek nekoliko stotina metara dalje,nalazi se
joi jedno zdarye irja fasada govori o posYeaenostivlasnika slo-
bodnom zidarstvu.Ova zgradanalazi sena mestu gde s€ulica Stra-
hinjiia bana spaja sa Francuskomulicom. Beograelanije lako pre-
poznaju poito je tu smestenKonzulat Grdke,a tu se dugo nalazilai
Grika ambasada.

Grade|in a j epr ePoznatljira

mnogim Beogradanima

(128) \.r29)
 I

SI,]TNIAOD TEHNICKOGFAKUNETADO NARODNEBANKE

Zgrada Tehnitkog fakulteta danaspredstavljazdanjekoje bi se

rrrrglo smatrati tipitnim mestom na kome su jasno ispoljenislobod-
roziclarski simboli. Doduie, ovde postoii kompleks zgradatehnid-
liih lakulteta,ali smo posebnupaZnjupoklonili teonoj fasadigratle-
virrc gde se danas nalaze Arhitektonski, Graalevinskii Elektroteh-
n iil<i fakultet.

ProieLjezlaia tlanatujeg grikog konzulata

preduzeia ,,Pionir" potpisao S. Vaci. Kutu krase dva velika me-

daljona, jedan okrenut ka Francuskoj,a drugi ka ulici Strahinjica
bana. Medaljoni su identiini i prikazuju gotovo sve simbolidne
alatke karakteristiine za slobodno zidarstvo. U mreii upletenih
gradevinskihoruda dominiraju Sestari,uglomeri, visak.. .

l, l t ui i l,i lik t l tt t BLlcwr u kralja Aleksandra

( ,:r )
 Ova zgrad,aje gradena u periodu izmedu 1925.i r93o. godine,
upravo u doba kada je masonerijau Jugoslavijiokupljala izuzetno
uticajno dlanstvo.Planovepo kojoj je izgradenazgradanapravili su
arhitekti AleksandarDordevii i Nikola Nestorovii.
Prema mi5ljenlu dana5njih arhitekata, ovaj kolosalni objekat
svojim akademskimarhitektonskim konceptom,olitenim kroz per-
fektno zanatskiizvedenuopnu od veStatkogkamena,preteZnozraii
jasnoiom i preii5ieno5tu. Tako daje prepoznatljivlik perspektivnol
panorami Bulevara kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do
ukrsnicesaBeosradskomulicom.
Pogled na deofasarle Tehniikog fakuheta
Gotovo da je neverovatnokako niko o tome nije pisao niti go-
vorio tokom posleratnih decenija, kada su simboli toliko jasnr r
upeiatljivi. Po5toje prosto nemoguie da ih nisu videli, izvesnoje da
nisu smeli ,da ih vide", 3toje mnogo verovatnije,odnosno da je pro-
(rrz)
( ( rir rlrDogihko.1isu znali sta ti simboli znade- da je bolje da iute.
l'rcviic umnih ljudi je proilo ovim prostorom,a mnogo ih je i pre-
,l,rvlkr na tom fakultetu, da ne bi prepoznali simbole slobodnih zi-
rl,rll na ovoj,na neki naiin, posebnojgraclevini.
Simbol koji posebnokrasi fasaduFakultetajesteSestarsa ukr5-
t( r)inrtrouglom.Ovaj tipitan masonskisimbolistaknutje na neko-
lil<r rresta na fasadizgrade,upeiatljivo upu(ujuti na prisustvo slo
lrotlrrih zidaratokom izgradnje,kao i poruku koju su hteli da ostave
rlslcduicima.
II
Stari dvor je jedna od najznaiajnijih reprezentativnihpalata
slirrog Beograda.Na njegovim kupolama, koje su krasile ovo pre-
Icpo zdanjedo bombardovanja,tokom Drugog svetskograta nalazili
srrsc simbolislobodnihzidara:devetpentagramana svakomod se-
tlanr zidova tetiri kupole. U posleratnim obnovama kupole nisu
I estl urirane. Pentagram,ili zvezdapektokrakatek kasnije,za vreme
lirtil, uzima primat u simbolici koju podinjeda proklamuje novona-
slrtlirdrZava.
I ttt tn krilaiuia knPoleStarogtivoro koju su krasiliPelltaydmi
(rl)
 U masoneriji, opet, pentagram odnosno ,,plamenazvezdt' ib
,,plamteia zvezd,t' jestejedan od osnovnih i najvaZnijih simbola.
Nalazi sedestoi na petatima ili amblemimaloZa.
Pentagramje Sirokorasprostranjensimbol koji se,prema ,,Rei-
niku slobodnog zidarstva"Danijela Ligua, zove i ,,pentalfa",,,akose
crta unutrainji petougaoniku stvari se dobija pet velikih alfa'l Ova.y
simbol senalazidestomedu pitagorejcimakoji su ga izuzetnopo5to-
vali, a koriste ga i SjedinjeneAmeriike DrZave, ali i nekadainji
SovjetskiSavez.
Ligu citira i Obrednik Vrhovnog savetaFrancuskeu kojem se
pentagrampominje na stepenunadzornika gradevina(8. stepenSta-
rog i prihva(enog Skotskogobreda) gde seobjainjava:,,Dabi sepri-
kazalopet arhitektonskihstilova,koriS(enih za izgradnjuHrama, da
bi se pokazalo pet stubova BlaZenstva,da bi se simbolizovalo pet
iula bez kojih nijedan dovek nije savr5en,da bi se personi{ikovalo
pet svetlostimasonstva."
cntcrijerom iz doba kadaje nastala.A napravljenaje davne1889.go-
rlirrc po planovima Konstantina A. ]ovanoviia. Nastalaje kao up-
r'.rvno-administrativnapalata Narodne banke Krallevine Srbije.
l(irl<osa velikim pijetetom i uvaZavanjembeleZiBranko Vujovii, u
krrjizi ,,Beogradkulturna riznica", danainji oblik zgrada je dobila
lrosle pro3irenjai dogradnje izvedeneod tgzz' do tgz5 godine, a
l'r'cn.raprojektima istog autora. ,,Zapravo",beleZi ovaj eminentni
stluinjak ,,Narodnabanka je Jovanoviievoposlednjei najznafajnije
Tivotno delo. Ona zauzimaceo jedan manji blok koji koii formiraju
rrliccKralja Petra,Cara Lazara,Nikole Spasiiai Graianitka."

III
Da li je taj pentagrambio prikazan na kupolama Starogdvora,
pitali smo se, istovremenosvesnida ne moZemo da dodemo do si-
gurnog odgovora. Kao Sto su poru5enekupole ove palate,tako su
traZeniapo nekim slobodnozidarskimidejama onog vremenadanas
te5komoguia.
PalataStarogdvora delo je barda srpskearhitektureAleksandra
Bugarskog.Zateta.jer88r.godine,a dovr$enatri godinekasnije.Ovo
zdanjeakademskogarhitektonskogkonceptapostoji gotovovek i po.
Tokom istorije menjaloje namenu, pa setu nalazilapalata dinastije
Obrenovit, Prezidijum Narodne skup5tine, do danaSnjegsedi5ta
Skupitine grada Beograda.
PosleDrugog svetskograta usledilaje obnova zgradekoja je tra-
jala do 947. godine, i tada je zdanju znaiajno izmenjenizvorni lik.
Sa namerom ili bez nje, u to ne ulazimo. Ali, ostaje pitanje da li je
obilje pentagramanapravljenih na njoj imalo i simbolidku ulogu u
onda5njem slobodnomzidarstvu.Ne bi bilo neobidnoda jeste.

IV
ZgradaNarodne bankeu ulici Kralja Petrabroj rz (nekadaSnja
7.
jula) po mnogima je najlep5aod svih u Beogradu sa ,,saiuvanim" 1:,\' ti i a:4t' trl ,t n' l arodtrcI' attLt
',t,l J,,l ' l t

(tJ4) (r:s)
 Ono 5to nam je privuklo paZnju dok smo posmatrali fasadu
KUCE VELIKIH GRADITELIA
zgradejestenjenvrh koji ukraiava nekoliko neobiino obradenih,za-
rubljenih piramida, stilski uratlenih tako da moZdaodmah ne asoci-
raju na piramidu kojoj je ,,uskraien' vrh.
Da li je Konstantin Jovanovii mogao da ima kontakte sa slo-
bodnim zidarstvom onog vremena, ili je, molda, u pitanju obitna
zabunanas koji smo posmatrali fasaduove zgrade?Da li je odgovor
u tome Stoje prvi mason onog doba Dortle Vajfert bio prvo veliki
majstor UjedinjeneVelike loZe SHS, a potom Jugoslavije? A da je u
to vreme bio guverneri viceguvernerNarodne banke.
U ulicama SvetogSave,Zmaj fovinoj, Internacionalnihbrigada,
llilandarskoj,KnezaMilo5a... stoje zdanjakoja i danasnose oir-
gledne simbole svojstveneslobodnom zidarstr.'u,iako je vreme nji-
hoveizgradnjevezanoza prvi deo proilog veka'
To ie bilo vreme kada je masonerijau Beograduimala veoma
lruran Zivot,i kadaje doLivljavalajednu vrstu ekspanzijeu kojoj nije
lrila retkost da se vlasnici zgrada veoma jasno potpisuju na fasa-
ilama, odajuii na taj natin svoju pripadnost slobodnim zidarima
Na deonoj fasadikuie u ulici SvetogSavebroj ro, koja je jedna
od porodiinih kuia izgratlenih u tom periodu, iznad obe terase
jasno stoii simbol trougla ukr5tenogsa Sestarom.Bezmaloisti takav
sirnbol,takodena vrhu fasade,nalazi sena zgradi Damjana Branko-
viia, svegastotinak metara odatle,u BulevaruJNA broj z.
Ova kuia pripadalaje StojanuVeljkovieu,predratnom arhitekti
i inZenjeru,a izgradnjaje trajala od ry27' do 929. godine. Na ruko-
hvatima originalnih vrata, koji sei danasnalazena ulazu u ovu lepu
Vrh fasarle Natodne banke u ulici Kralja Petra kuiu, ostali su ispisani inicijali ,,S" i ,,V", naravno, iirilidnim pi-
gdeje neko vreme stoloyao i Dode Uajfert

Upeiatljiv
slobodnozidarski
simbol imad terase

(r36) (tv)
smom. Veljkovii je, prema retima njegoveunuke Branke Pavlovic,
zavriio Veliku Skolu,kako setada zvaouniverzitet,i bio ie veoma1.,
jalan i vatrenilan Demokratske strankeLjubeDavidoviia.
Jedanod istorijskih dogadajakojije u vezi sa ovom kuiom bila
je posetadr Vlatka Maieka Beogradu,kada je Veljkovii ustupio up-
ravo ovo zdanjeda u njemu budu odrZanivaZni polititki razgovori
ondrSnjegdrZavnogpolitidkog establiSmenta sa hrvatskim politida-
rrnr i njegovim najbliZim saradnicima.To su bili razgovori koji su
plcthodili konadnom potpisivanju sporazuma,,Cvetkovii-Madek"-
()groman broj ljudi koji je prisustvovaocelom dinu pokazivao je'
l<.rkoznake sklonosti ka mirnom reSenju,,priie", tako i optimizam
koji je bio neopravdanpred Drugi svetskirat.

Pogletl na zgradu u ulici SvetogSaven I\rlititki licleri t%8. goili e no terasiovekuie

(r_tu
) (r-rs)

Demonstnciie ondalnie oDozic iie
prerlkuton Stojana ieljkit ita-
u uliti StetogSave
Kao danas:veiito strseljudi
fiadali da te lm politiidri
doneti boljitak
Metlutim, Veljkovitevekieri NadeZdai JovankaZiveu ubedenju
da njihov otac nije bio mason, i da nije imao nikakve kontakte sa
slobodnim zidarima. Kako tvrde, dak ni prilikom selekciieniegovih
litr.rih stvari, posle V€ljkovieevesmrti, a prilikom ostavinskeras-
masonskisimbol na fasadinjegovogdoma.
i u materijalnom smislu.
Medutim, na osnovu podataka do kojih smo doili daljim
istraZivanjem,kao i iz albuma safotografijamakoje nam je ljubazno
ustupila njegovaunuka Branka Pavlovii, lako smo zakljudili da je
Veljkovii bio znadaiandlan slobodnozidarskogreda.
II
MoZda je prilika da napomenemo nekoliko dogadajanastalih
,,dckoracija"znaii. To je bilo moguie kada su graditelji vlasniku
zdanjahteli, uslovno reieno, da ,,podmetnu"masonskipotpis, kojeg
ovaj ne bi bio svestan.I takaYgestmogao je da se desi neprosveie-
rrim a bogatim trgovcima,kojih je bilo i tada,kao 5to ih ima i danas.
Medutim, te5koje poverovatida je tako bilo saVeljkoviiem koji
jc isam izutio najvi5egraclevinskeSkoleu ondaSnjojdrZavi.Najzad,
(r4r)
iak i da je bio u tolikoj meri neobazriv,ne bi moglo da sedesida mu
takav ,detalj" promakne dva puta, kao 5to je to sludajsa njegovom
kurlom.
Ako bismo doveli u pitanje autentiinost takvog simbola, onda
nju sigurno opovrgavazgradaDamjana Brankoviia, koja ima isti ta-
kav znak, a o Brankoviievom lojalnosti masonima posebno iemo
govoriti.
Primera o tome kako ilanovi domaiinstva nisu znali za slobod-
Banjici izbavilo upravo ilanstvo u slobodnozidarskomredu. Ona
beleZi:,,Mnogo kasnije sam se zapitalaStali su znaiile te rukavice.
Da nije Vlada pripadao nekoj grupi ljudi kojima su belerukavicene
kakav simbol?I setila sam se iudnog Svajcarca.Setilasam se i dok-
tora_Vajnmana. Da nije i on, pre rata, bio povezan nekim tajnim
medunarodnim vezamasa nepoznatim ljudima? Ne znam niSta o
masonima,da li su postojali u mojoj blizini? To bi bilo nekakvoob-
jainjenje pojaveSvajcarcai njegovognepokolebljivogstavada odem
Sto pre kod Vajnmana i da samo on moZe Vladu da izvude.To bi
mogao da bude razlog Stoje Vajnman otiiao na Banjicu."
Tokom godina koje su prethodile Drugom svetskomratu otl-
gledno nije uvek bilo tako, o iemu govori i svedotenjeJareRibnikar.
Mnogi su slutili nepovoljanrazvoj dogadajaza slobodnezidare.Uo-
stalom, zato je Velika loZa ,,fugoslavija",,samouspavana" 1940.go-
dine, znatno pre samogpoietka ratnih sukoba.U takvom okruZe4u
1142)
nije bila retkostda sepojedini metlu bra6om ogluie o nekapravila, r
tla svoje slobodnozidarskopripadni5tvo ne odaju tak ni svojim
naibliZim ilanovima porodice.
Tako nije do kraja moguie biti izridit kada sekomentari5ekuia
StojanaVeljkovita u ulici SvetogSave,kao Stonije mogute biti pot-
puno precizan prilikom traZenja ,,krivca" koji je odgovoran za
masonskaobeleZjana fasadiove kuce.
MoZda bai zbog burnih vremena koja tako desto ,,protutnje"
kroz Beograd,nije lako pronati sveuzrotno-posledianevezekoje su
prouzrokovale neki dogadaj. Ali, izvesno je to da je Veljkoviieva
kuia bila jedno od mesta koje je predratno slobodno zidarstvo u
Beogradupoznavalo.
III
U naselju KoteZ-Neimar nalazi se jo5 nekoliko porodiinih
zgradakoje su nastaletokom prvih decenijazo. veka, koje su vla-
snici ili graditeljiobeleZilisimbolima slobodnogzidarswa.
Pored doma Momira Korunovita, koji je vei pomenut i iija se
porodidna kuia nalazi u Lamartinovoj ulici broj ro, jedna zgrada
posebnoprivladi paZnju,sa adresomInternacionalnih brigada broj
3o. Ova porodidnakuia na ugaonom spoju dve fasadeima dva istak-
nuta medaljona,od kojih na jednom piSegodina izgradnje- 1925.
Simbol u vezi sa kojim je greika nemoguia jeste onaj koji se nalazr
na uglu zdanjai na kojem su istaknuti, osim inicijalna autora, ukri-
ter.riSestari uglomer. Ispod njih se nalazetri taike, rasporedenekao
da tvore jednakostranidnitrougao.
Kada se ovako postavetri tadke,one jasno ukazuju na to da je
potpisnik mason. Stavi3e,i prilikom korespondencijeu ono doba,
bio je uvreZenobiiaj da slobodni zidar koji se obraia nekome za
koga nije pouzdano siguran da je mason, uz potpis stavi i tri tadke,
rasporetlenetako da dine ovakav trougao. Tako je onaj koji Salje
pismo testirao primaoca, a ovaj bi u odgovoru ili dao do znaniada
razume smisao potpisa, ili, jednostavno,ne bi prepoznaoda te tri
taikc bilo Staznaie, a po5iljaocubi vei posle prvog odgovora bilo
jasno da li mu je korespondent,,brat" ili nije.
Ovakav rasporedtri taike naSli smo na vrhu deonefasade,na
znatno starijem zdanju u Zemunu, u Itkovoj kuii, domu jednog od
prvih srpskihmasonaPetraItka
( t43l
 rt

firtomffrt
ItLovn kuco u Zemunu

Izgled kute u ulici Masonskiznak i godina kadaje

Internacionalnrhbngailaj<t kuta sagrailena Detalj safasade

(r++) u45l
 Masnik kuie u Internacionalnih brigada broj 3o bio je profesor
Dragomir Tadi6 koji je ovo zdanje i projektovao kao svoj porodiini
dom. Ovaj dovekje imao burnu biografiju, a ispostaviloseda je bro
izuzetno principijelan i odan Srpskojpravoslavnojcrkvi. To ga nije
ometalo da bude tlan slobodnozidarskogreda,Stoje jasno pokazaor
na fasadisvogdoma.
Rotlen je 1893.godine, a studije je zapodeou Drezdenu.Podet-
kom Prvog svetskograta napu3tastudije i kao jedan od nezaborav-
nih r3oo kaplara prolazi pakao sa srpskom vojskom, kao i njen le-
gendarni povratak kuii. Po zavr6etkuratnih sukoba TadiCodlazi u
Torino, pa u Italiji okondavastudije, a nedugo zatim i doktorira. Po
povratku u zemljubio je profesorArhitektonskeSkoleod njenogos-
nivanja,1924.godine. U biografiji ovog arhitekteneobidneenergijer
predanostiostaloje zabeleZeno da je projektovaor5r crkvu, ukljudu-
juii i obnoru poznate VoZdovaike crkve u Beogradu.Izradio je i
mnogo zvonika i crkvenih portala, a prema njegovoj id eji izgraden je
i ulaz u Botanitku ba3tu u Beogradu.
"Jevremovac"
Posleokonianja Drugog svetskograta potpuno se posvetio re-
stauracijimanastira.Tadii nije imao nikakvepolitiike nedoumice,te
je,,glatko" odbio da utle u Komunistiiku partiju, Stomu je sigurno
zatvorilo vrata Arhitektonskog fakulteta,iako je imao znanjei kvali-
fikacije kakvi su tada bili potrebni ovoj prestiZnojnauinoj ustanovi.
Kako nam je objasnilanjegovaunuka Gordana Tadii, ovaj arhr-
tekta ie tokom svog radnog veka proiektovao i kraljev letnjikovacu
Miloderu, ali i pravoslavnucrkvu u Engleskoj,u Birmingemu, gdese
nalazio kao bolesnik ratne 1942.godine. Tadi€je prvo bio nemaiki
zarobljenik Vojske Kraljevine Jugoslavije,jer je rat dodekaou um-
formi, da bi se kasnije, baien nepredvidljivom ratnom sudbinom,
obreo u Velikoj Britaniji.
Dragomir Thdii je umro 1976.godine, a u znak priznanja za
projektovanjei restauracijubrojnih manastira,sahranjenje u porti
manastira u Rakovici.
IV
KoteZ-Neimar,iijom ulicom Internacionalnih brigada domi-
nira Tadi1evazgradasa brojem 3o, arhitektonskije veoma znaiajan
za Beograd,a mnogi ga po kvalitetu i umetniikim dometima svrsta-
vaju ispred Dedinja i njegovih palata. Sam naziv ,,Kotei-Neimar"
Gq6)
potite od francuskereii cottagetto znati vila, a ,,Neimar" je bilo ime
prcduzeiakoje je u ovom delu gradapravilo nekeod zgrada.
Naziv ,,Kote2"kasnije je bio prevotlen i kao ,,predgraclesa vi-
lnnra",ito je bio i najispravniji naziv za ovo mesto,u weme kada su
trrkvezgradenicale.I danassevide predratni natpisi na mnogim ka-
pijama, sairnenima koje su vlasnici nadevalisvojim vilama. Masoni
onog doba, gotovo bez razlike,bili su imutni ljudi, a u Beograduih
jc bilo dosta, pa nije neobiino Sto nisu bili retki u ovom, tada eks-
kluzivnom delu grada.
Jedna fasada,takocle,privlaii paZnju, a nalazi se sa dYorisne
strane vile ,,Ne$i6",na uglu Internacionalnih brigada i ulice Petra
Kotiia. Preciznije,zgradasenalazi na adresiPetraKoiiia broj 3. Na
delu kuie koii ie okrenut ka dvoriitu reliefiro su prikazanatri ma-
li5anakoji liju beton i pokudavajuda napravesvoju gratlevinu. Na
samom medaljonuvide sedva deiaka koji zdudno,zajednitkim sna-
gamaprelivaju beton koji su zahvatili velikom kadikom, dok setreii
nalazi pored minijaturne gradevine koja na reljefu podseia na
atinski Partenon,a tu slikovito kako simbolizujehram.
Mali heiflari
grade hram
Ovakva simbolika i alegorije vezaneza slobodnozidarski red
rrisu bile retkost, pogotovo stilizovane figure deiaka, kakve smo
vitlali i na zgradi Damjana Brankoviia. Mali5ani su prikazani u po-
ku$aju da ovladaju graditeljskomve5tinom, a simbolidki put njiho-
vog duhovnog stasavanja, po pravilu, nije ni kratak ni jednostavan.
\147)
 Pogledna fasaduove zgradenagove5tavao je to da je vlasnik bio ni,icdastani poiten". ,,Tadaje u Beogradu,koji je bio mnogo manji
povezansaslobodnim zidarima, ali ovo zdanjenema drugih simbola ncgodanas,moglo na prstejedne ruke da senabroji ko krade."Kako
koji bi govorili u prilog masonskomstatusuvlasnika.Metlutim, i ova sc ona seia, to je bio drugadiji grad od ovog danas.,,Sadaodawro
,,misterija"je biia veoma brzo re5ena.Vlasnik ove kuie bio je Milan rrcrnamodovoljno prstiju da nabrojimo svekoji bi poneli taj epitet."
NeSii, ugledni slobodni zidar prve polovine zo. veka.
Istini za volju, svakiput kada bi prida podelada nas vodi ka ne-
koj od porodica koje su imale vezesamasonerijom,ispostaviloseda
su autori zdanjabili ljudi od velikog znatajaza onovremeniBeograd.
Tako sei ovog puta ispostaviloda je suprugaMilana NeSiiabila go-
spodaAngelina Neii6, druga dama arhitekta u istoriji Srbije.Prva je
bila Jelisaveta Naiii.
Kako nam je ispridalanjihova kdi Olga Aleksid,rotlena NeSiC,
vila ,,Ne3ii" zavr3enaje 1926.godine. Prema njenom saznanju,njen
otac Milan u to vreme jod nije bio slobodni zidar. Kasnijeje saznala
da je pripadao loZi ,,Istina". Tada devojiica, OIga je zapamtila kako ;'e
njen otac imao ormar u kojem su se nalazile uredno opeglane
koiulje. Kao i svakodete,i ona je ielela da sepoigra odevimstvarima
i jednom je nepozvana ,,zavirld' tamo gde je naSla,kako je za-
kljuiila, beskajno interesantnestvari. PaZnjujoj je prirukla omanja
kutija tegetboje na kojoj je pisalo ime loZe- ,,Istina']dok joj je po-
sebnozanimljiva bila keceljakoja setamo nalazila.Devojtica je, sva
ponosna,otkrivii ovaj neobitan garderobnideo, oti5lau grad opasa-
v5i kecelju kako bi se pohvalila. Povratak kuei joj je uprilidio og-
romnu neprijatnost,ier je otac bio veoma besan,i, kako se sedago-
spoda Olga, tada je doZivelastra5nugrdnju. ViSejoj nije padalo na
pamet da pritle ofevim stvarima.
Za razliku od onih koji kiju da su potomci slobodnih zidara,ili
jednostavnokaZu da o tome nisu niStazna1i,Olga Aleksii, rodena
Ne5ii, o masonima kojima je pripadao njen otac ima izuzetno vi-
Zgrada u
soko mi3ljenje.Ona se sa pijetetom seia oca koji je, pored ostalog, Zmaj lottinoj ulici
bio predsednik fugoslovensko-poljske lige, a to je na njega,odmah
po okupaciji, skrenulo paZnju Nemaca. Kako je posvedodilaOlga
Aleksit, nacistidkivojnici su napravili premetadinuu kuii, ,,svesu
preturili i odneli mno5tvo depeSai knjiga'l Ono 5to nisu pronaili, JoSjedna porodiina zgrada obeleLenaje na slidan nadin, a
pamti gospodaOlga, njena majka je briiljivo zakopalau baStisvoje nrrlazise u samom centru grada,u Zmaj Jovinoj broj 6. U vreme
kuie, i savtaj materijalje istrulio. krda jc zgrada napravljena,1926.godine, ova ulica je nosila ime
Pridajuii o predratnoj masoneriji,Olga AleksiCkaZekako je ve- Ljubice.Zdanjeje sazidanopremanacrtimabeogradske
l(rrcg,inje fi-
oma ponosna na oiev status u toj organizaciji, ali i da je, prema lijllc arhitektonskeradionice Matije B1eha,koia se nalazilau Cika
njenom miSljenju,tada u masonerijubilo nemoguie uii ,,nekomeko l,iubinoiulici.
(48) (149)
 Vei po obidaju, zgradom dominiraju skulpture koje privlaie
znatno viSepaZnjenego sami masonski simboli. Tako su u samom
vrhu glavnefasadeglomazneskulpture nazvane,,Srbijanaci Srbijan-
ka" sa industrijskim toikom. I muikarac i lena obuieni su u narod
nu noinju, s tim da Zenau rukama ima preslicu,a tovek gusle.Uz
ovu skulpturu, na njenom centralnom delu, nalazi se industri.jski
toiak koji bi mogao da bude simbol poitovanja trenda,a istovreme-
no i uklapanjau onda$njeritmove savremenog,industrijskogsveta.
U sredini prodeljaove zgrade nalazi se medaljon u reljefu, na
kome se joi moie rzzaznali otvorena knjiga, uz nekoliko ucrtanih
masonskih alatki koje su simbolidki prisutne prilikom obavljanja
slobodnozidarskihrituala.

l\,ghd 6 zyad u Hilandarskojn

Antonovii nije bio autor samo tog zdanja,vet je neposredno

prcko puta i danasveoma lepa kuta koja je napravljenapribliZno u
isto vreme, i u kojoj je Ziveonjegovbrat. Na tom zdanju,saadresom
I Iilandarskabroj 9 nema tako upeiatljivih masonskihsimbola,ali je
,,Stbijdnact Srbijankd"i danasgleclaju MedaLjonna teonom delu
na prolaznike ot e zgrade gladevinskikvalitetnije izvedena,pa je progla6enaspomenikomkul
Itrrc. U tom zdanjusadasenalazi ambasadaBrazila.
VI Antonovii je bio po-
znati i priznati arhitekta
U Hilandarskoj ulici sa brojem 11,na samom spoju sa ulicom
onog doba, pa je, na pri-
Dure Daniiiia, stoji kuia diji je vlasnik bio arhitekta Milan Antono
mer, njegovo delo i palata
vtC Zgrada1egradenatokom r9o7.i r9o8.godine prema pro.jektusa-
mog vlasnika.Na njoj je vidljiv masonskisimbol koji prikazu.jetrou ,,Anker" na Terazijamabroj
28, kao i zdanjeu Njego5e-
gao i visak, mada ti detalji arhitektonskeplastikenisu toliko upeda-
tljivo i kvalitetno uradeni, kao Stoje to na ostalim kuiama koje smo voj ulici broj r, koje je sag-
pomenuli u ovom poglavlju.Doduie, moZdaje tome krivo i vreme, radeno namenski za ,,Dru-
odnosno gotovo pun vek od kada je kuia napravljena,pa je i ono Swo za ulepiavanjeVraia-
uticalo da seznakoviblaso istro5e. ra". Strastvenigraditelj ipak
je bio najpoznatijikao au-
Kuaa tog uglednogirhitekte menjalaje vremenom, kako vla- lrttttlisnAtllonoliierczgrade
snike,tako i namenu. U Drugom svetskomratu navodno su je kori tor projekataza viSeod sto-
stile nematke okupacione snage,dok je sada vlasni3tvoKomerci- tirrrrplivatnihbeogradskih zgrada,5to dovodiu red najproduktiv-
ga
ialne sluZbeRadio-televiziieSrbii.. r iiih i najpoznatijihbeogradskih arhitekata.

(rso
) (rsr)
 VII
Joi jedan elitni deo gradanije mogao da ostanebezvile na kojoj
bi se naSlislobodnozidarskisimboli, a to je ulica KnezaMiloSa.Taj
deo grada i danasje rezidencijalni,i u njemu se nalazi veliki brol
diplomatskih predstavni5tava,uglavnom sme5tenihu vile koje su
gradili ugledni predratni Beogradani.Prelepeporodidne i poslovne
zgradesu, dabome,posle,,narodnerevolucije" ,,nacionalizovane"-
kako .jebio zvaniian termin za drZavnuotimaiinu.
(t52)
'Ib je, u prvo vreme, omoguiilo novonastaloj drZavi da u ta
ztllnja smestitek pridodle komunistiike moinike koji su, medutim,
rrsl<oropokazali mnogo viSe ambicija za reSavanjestambenogpr-
t.rrjl na Dedinju, pa je tako taj deo grada postao najpogodniji za
tliplomate.
Jednaod kuia koja je i danaspod za5titom drZavenalazi se u
l(nczaMilo5a broj 4o. Sedamdesetihgodina zo. vekaje restaurirana,
p.rjoj je vraien prvobitni sjaj,5toje samo pojaialo i upadljivostsim-
Simboli tn kuti
NikoleNestoroviitl
( r 531
bola koji se pojavljuju u arhitektonskim dekoracijamana njenoj fa-
sadi. Doduie, prolaznik moie da vidi ukr5ten trougao sa Sestaronr JEDNAZGRADASADVA STUBA
jedino u kasnu jesen i zimu, jer ko5nje stoletnogdrveta gotovo da
urastajuu fasaduzdanja,i tako, u danima bujne vegetacije,kriju de-
love koje smo tako dugo traZili.
To je delo poznatog arhitekte Nikole Nestoroviia, dovekaiija
smo zdanjapominjali u ovoj knjizi, jer je on, odigledno,bio blizak sa
slobodnozidarskim redom, ali i sa stvaranjemsliinih gratlevina u
Beograduonog vremena.
Kuia je napravljenakao porodiina vila porodice Nestorovii, U ulici Kralja Petra16danassenalazirobna kuda ,,Grateks'lkoja
naravno, prema projektu samogvlasnika.Gradnjaje zapoteta t9ot, obazrivom oku posmatradazainteresovanogza naSu temu teSko
ali je okontana tek r9o3.godine. Uz raskoSneplastiine dekoracijena moZeda promakne.Zdanjenapravlienor9o7.godinenalazilosei u to
samoj zgradi, na vrhu teone fasadedva simbola su tu kao disketan vremeu ekskluzivnomdelu Beograda,i oduvekje privlatilo paZnju.
a vaZanpotpis.
Nikola Nestorovit je bio jedan od najpoznatijih beogradskihar
hitekata, a predavaoje i na Arhitektonskom fakultetu. NJegovsrn
Bogdanje krenuo oievim stopama,pa je sambio i arhitekta,i profe-
sor, i poznati autor mnogih beogradskihzdanja.Zanimljivo je to da
je ta zgradajedna od prvih koju je za zaStituzvanidnopredloLroZa-
vod za zaititu spomenikagrada Beogradaprvih godina po svom os-
nivanju. Kako nam je objasnila gospoclaGordana Gordii, istoriiar
umetnosti i strudnjakZavod.a,to je bio jedan od prvih objekata u
Beogradukoji je gradenu duhu secesije. Na njemu seizdvajaladeko-
rativna plastika u terakoti pored prozora, ograde od kovanog
gvoZtla,a posebanton davalaje raskodnabaita iza zdanja,kao i pre-
lepa kuina desmakoje danasvi5enema.
Nikola Nestorovii je autor koji se na mnogo mesta ,,potpisao"
na gradu svojim prefinjenim ukusom i veStinom,pa je prida o njemu
nepotpuna ako ne pomenemo zgradeu ulici Kralja Petrabroj 4r, ho-
tel ,,Bristol",iuvenu ,,Beogradskuzadrugu' koju je Nestorovii pro-
jektovao zajednosa Androm Stevanoviiemi koja, tako prelepa,kao
dokonaali strpljivadama,ieka da joj sevrati starisjaj.

rcbnekute
/.rltttjt tlnnainje,,Grateksove"

tr54/
 Gradevinu je projektovao Viktor David Azriel koji je, a to;c SIMBOLI.NI MEDALIONI
makar po izgledu nlegovezgradeotigledno - bio mason.Bio je ilan
loZe ,,Srbija'la interesantnoje da rnu le u istol loZi ,,brat" bio MoSa
Pijade.Neobiian je podatak i to da je Azriel, u stvari, bio inZenjer,i
da mu je ovo jedini projekat koji je ikada napravio u Beogradu.
StrudnjacikaZu da je ova zgrad,asagradenapo uzoru na fla-
mansku secesiju,na razmedu t9. i zo. veka,i da, bezmalo,identidne
zgradepostojebai u tom, belgijskorndelu Evrope.
Prodeljemzgrade dominiraju dva simetriina ugaona pilastera htanaMilutinovita broj 86
koji simbolitno podsetajuna one ko.jisenalazena ulazu u masonski
Na fasadamabeogradskih zgrada postoii nekoliko medaljona
hram, i zovu se Jakin i Boaz. Ve( smo pominjali njihor.-uvi5estruku
koji posmatradaupuiuju na precizanzakljutak o tome kako ie vla-
simboliku, ali je interesantnoi to da seu njihovom vrhu nalazitrou-
gao, ali i upletenealke sa gajtanima u produZetku koje simbolizuju
slobodnozidarskojedinstvo i povezanost.

Palilukka pijaca
U Beogradupostoji joSjedna lepa poroditna ku(a sa dije fasade
na prolaznikegledajusimboli slobodnih zidara.To je graclevinakoja
se nalazi na uglu danainjih ulica Ilije Garaianina i Aberdareve,ne-
posrednoprekoputa Palilulske pijace.
Ku(a je podignuta 1932.godine, a zabeleLeno je da je n en autor
bio Branko Manojlovii. Diskretno, ispod prozora, zapaZamosim-
bole slobodnih zidara, odnosno ukriteni trougao i Sestar,koji nam
jasno govoreo prisustvu rnasonerijeu tadainjem Beogradu.

Znakotina kuii
prekoputa Zdanje u ulici
Palilulske
pijace Ivana Milutitlovita

(r56)
snik imao ivrste kontakte saslobodnim zidarstvom.Ovo ie prilika da Vasinabroj 14
prikaZemonekeod njih, kako bi sejo3 lednom videla veitina diskre-
tnog potpisivanjapredratnih masonana beogradskimgradevinama. U Vasinoj ulici postoji zgradasaulazina na broievima 4 i 16,u
l<ojojsu Zivelivrlo zanimljivi stanari i, dabome,neki od njih su bili

Medaljon na kojem atletadfti iestardok mu sehram pomalja im leda

U ulici Ivana Milutinoviia broi 86 nalazi se iedna od takvih

zgrada.U doba kadaje ona bila gratlena,ova ulica je nosila ime kne-
ginje Zorke. Na bodnoj fasadi ove zgradedominiraju tri medaljona,
od kojih je centralni veomajasno posveienslobodnom zidarstvu.Na
njemu je prikazan lik atletekoji u ruci drZi 5esta1dok mu se iza ra
menapromaljaobris hrama koji siluetompodseiana griki Partenon.
Gradnja ove kuie potela je jo5 r9r4. godine, da bi zbog ratnih
dogadanjabila prekinuta. Zavrdenaje t9r9. godine. Prvi vlasnik i ze-
mljiSta i zgrade bio je Jovan K. Nikolii, tada5nji tinovnik firme
,,Borna i kompani'l Tokom gradnje Nikolii je odluiio da proda
kuiu, tako da je jo$ za weme zidaniagradnju preuzeonovi vlasnik,
koZarskitrgovac Nikola iuzbaiii, koji je zdanjei zavr3io.JuzbaSi€ je Pogled na ztlafie
u ono vreme bio ooznati slobodni zidar. u Vasinojulicr

(158) lr 59l
slobodni zidari. To sevidi po jednom od medaljonakoji senalazi na SimeMiloietiia broj jj
glavnoj fasadi zgrade,okrenutoj ka ulici. Na njemu je prikazan at-
U ovoj ulici se nalaziku6a sa istim simbolom na fasadi:snaZna,
letskimu(ki lik saSeslarom u ruc .
atletskamuika figura sa Sestaromu ruci. MoZda je ovo trenutak da
je
Ova zgrada bila vlasni5tvouglednogBeogradaninadr Nikole priznamo i strah autora od neizvesnostikoju ova prida sobom nosi,
Krstiia i njegovesuprugeMilice. Prethodni vlasnik,od kogaje Krstii
kupio kuiu, bio je beogradskitrgovac Jovan Kiki. Projektant ovog
zdanja,poznati beogradskiarhitekta PetarKrstit, na planu je potpr
sankao asistentUniverziteta.Zdaryeje napravljeno1927.godine.
Na prvom spratu dugo je ZiveoAbduselamDZumhur, otac ve-
likog novinara i publicisteZuhe Diumhura, zabeleienkao slobodni
zidar.

Zdaryeu ulici
Sestarkao sinbol: medalon na zgtadi uVasinoj4 Sifie Miloievitd

(r6 o) (r6r)
kao i nemoguinosti da neki od simbola budu apsolutno pravilno
ZANATSKIDOM I NIEGOVFOND
utvrdeni. Prosto,teiko je kazati kako ovaj simbol nema vezesa slo-
bodnim zidarstvom.

i
Pre Drugog svetskograta jedna od vaZnih finansijskih asocija-
cija u Beogradubio je Fond zanatskogdoma. Thdamasonerijanije
bila toliko velika tajna. Naprotiv, mnogi medu beogradskimdobro-
stoietim liudima borili su se za mesto u ovom redu. Tako je i u
okviru Fonda zanatskogdoma bilo masona koji su poku5avali da
ime slobodnogzidarstva,shodno njihovim ambicijama,podignu na
joSviSinivo...
Pored zgradeu Nu5iievoj broj 8, ovaj fond je napravio i zgradu
Radio Beogradakoja je prvobitno bila namenjenaSkolovanjuza-
natske omladine, a nosila je ime Zanatski dom. Medutim, vre-
menom je promenila namenu. Prilikom osvetivanjazgrade dana-
SnjegRadija Stampanaje publikacija ,,Spomenicaprilikom osveienja
Zanatskogdoma septembra1933"satekstompoveljekoja je stavljena
Akt muikarca sa neizostawtimiestaromu ruci u temelj Zanatskogdoma, zr. juna r932.godine:
,,U ime Oca i Sinai SvetogaDuha Amin. Za vlade NliegovogVe-
lidanswaKralja JugoslavijeAleksandrai praunuka VoZdaKaradorda
i Sina Kralja Petra Oslobodioca,Fond zanatskogdoma za zanatlije
grada Beogradauz pripomoi zanatlijskih ustanova:Zanatskeko-
more, Zanatskogpenzionogfonda, beogradskogzanatlijskogesnafa,
kao i plemenitih zaveStanjavelikih dobrotvora, prilozima dobro-
tvora, utemeljata i pomaZuiih dlanova postavlja kamen temellac
dana dvadesetprvog mesecajuna godine hiljadu devetstotina tride-
set druge po rotlenju Hristovu.
Na ovom istom mestu 22. juna 1914-godine bio je osveien ka-
men temeljaci otpoteto zidanjeZanatskogdoma, ali usled svetskog
rata i okupacijezidanjeje prekinuto i stari temelji iskopani.
Ovoj novoj povelji prilaie sei poveljakoja je bila uzidana u ka-
men 1914.8odine."
U Spomenicisedaljenavodi kako su povelju potpisali: izaslanik
Nj.w kralja pukornik F. J.M. Leko, patrijarh Varnava, zastupnik
(r62) (r6i)
predsednika vlade g. dr Kramer, predsednik Narodne skup5tine
dr Kosta Kumanudi, potpredsednik Senata]. Altiparmarkovii, mr-
nistar prosvetedr Kojii, ministar trgovine i industrije dr Albert Kra-
mer, ministar gradevinadr StjepanSrkulj, predsednikFonda zanat-
skog doma Mihailo Stojadinovii, predsednik Zanatskogpenzionog
fonda KostaAtimovii, predsednikbeogradskogesnafaJovanHrani-
savljevii,dlanovi uprave fonda doma Dragoljub K. Miloievii, Anton
Suster,sekretarKomore R. Dostanii, komesar ministra trgovine i
industrije u Zanatskojbanci dr B. Ma5ii, projektant Bogdan Nesto-
rovii, preduzimadiSavdii i Slavkovii, sveitenik K. Milutinovii i dla-
novi novosagradenogodbora Mihailo Stojadinovii, Milan Stoiano-
vii, Kosta Aiimovii, JakovSimjanovic. Iovan Hranisavljevii, Stoja-
din Andelkovii, JosifHranZani Zoran Vasiljevii.
Po navedenim imenima vidi se da ie elita ondaSniedrZave
udestvovalau polaganjukamena temeljcaovog zdanjakoje na sebi
ipak nosi odredenamasonskaobeleZja.

II znakoti na terasiFonilozanatskogiloma
Slobodnozidarski

Zbog vaZnihmasonskihskulptura koje sena njo.jnalaze,zgradu
Radio Beogradapomenuiemo ponovo, ali znakovi koji ukazuju na
masonsko opredeljenjedlanova ovog Fonda vidljivi su i danas u
Nu5iievoj ulici.
Na terasama,iije su ogradeod kovanog gvoZda,nalazese stili
zovanaslovakoja predstavljajuskraienicu ,,FZD",ispisanuiirilicom.
Ali, kako? Svako slovo simboliiki predstavljaneku od masonskih
skra(enicaili simbola. U medaljonimana fasadistoje ukr5teni trou-
gao i Sestar,Sto.samododatno nagla$avajasno opredeljenjeautora
prema masonerr.Jr.
Premaknjizi Eurdice Sikimii ,,Fasadnaskulptura u Beogradu',
zdanjeu Nu5iievoj broj 8 podignuto je 1926.ili 1927.godine. Njime
su nekadadominirala joS dva lika - muSkaracsadetetomi mu5karac
sa sekirom. Durdica Sikimii beleZikako je fasadauradenau veStai-
kom kamenu, ali i to da ie autor nepoznat.

III
Jednapriia o ovom zdanju znaiajnaje i zbog toga Stoilustruje
sudbinu mnogih beogradskihgratlevina,ukljudujuii i one, slobod
nozidarske,koje su tema ove knjige.
Neposrednopo okonianju Drugog svetskograta i nekoliko go-
dina posle toga, u zgradi u NuSiievoj broj 8 bio je ,,narodni sud'l
Danainji izgled zdatja u Nuiitet oj 8
mesto gde su se sudije novoformiranog politidkog sistemaobradu-
(r6+) (165)

Crailevinai ilanasodile masonskimsinbolima
navalesaonima koji takvom poretku nisu bili skloni ili su proveli rat
kao ,,slugeokupatora',kako su ih u to vreme okarakterisali.
Iza jedne zavesekoja je bila na prozoru u zgradrpreko puta, na
prvom spratu ulaza broj 7, mnogi su dolazili da poslednjiput vide
svoje najmilije koje je milicijska ,,marica",kako su i tada zvali ka-
mion koji je prevozio uhapSenike,dovodila na suclenje.To je, ne-
retko, bilo i poslednjepojavljivanjeoptuZenihpred svetlomdana.
Kako se i danasseia Rajko Zedevii, koji je kao maliSanproveo
ratne i poratne godine u tom stanu, kod njegovemajke su dolazili
( t 66)
mnogi unesreieni ljudi koji su molili vlasnicu stana ,,sapogledom
na pakao" da moZda poslednji put vide svoie roditelje, bratu ili
rodake,makar nakratko, dok prelazenekoliko koraka izmetlu ,,ma-
rice" i ulaza u susednuzgradu. Razumevajutinjihovu neYolju,Zena
im je to dopu5tala, ali, zaradsigurnosti,to su radili tek provirujuii
iza navutenezavese.
Sudbina ovog ioveka bila je odretlenaupravo ratnim dogada-
jima koji su prethodili godinama koje tako jasno pamti. Njegoviro-
ditelji su uspeli,kao Srbi izbegliceiz Hrvatske,da predu Drinu i po-
begnu. Poslegolgotekoju su preiiveli, saiekalaih je druga, pa su za-
jedno sa malim Rajkorn zavriili u Banjiikom logoru. Tada je bilo
dozvoljeno Beogradanimada posete logor i od zatodenikauzmu
maliSanena odgajanje.Rajko Zeievii se samo seia lika svoje majke
kako moli Zenu koja je prolazila logorom da ga uzme, i tako ga
spase.Njegovojusvojiteljkitada nije bilo nimalo lako da na staranje
uzme dedakaobolelog od difterije. Ipak, odluiila se na taj korak
kako bi spasiladete.
Rajko Zedevii je izgubio roditelje u logoru na Banjici,ali mu je
u setanjuostao prozor i zavesaiza koje su neki drugi liudi otajniiki
gledali prema ulazu u susednu zgradu. Pamti Rajko i prve posle-
ratne prvomajske parade koje su se odigravalena Terazijama.Trr-
bine su bile postavljeneizmeclu danadnjihhotela ,,Moskva" i ,,Bal-
kan'l a NuSiieva ulica je izlazila na Terazije,i nije bila, kao danas,
iorsokak. U vremeparadeRajko nije smeoda ulazi u tu sobu,u stva-
ri, niko nije smeo osim dva dovekakoia su brinula o obezbedenju.
Ovo, naravno,nije prida o slobodnim zidarima. A.lijesteprida o
gratlevinamastarogjezgra Beograda,o jednoj od zgrada koja nosr
simbole ovog reda, a koja je posle tog strainog rata promenila na-
menu. To je potrajalo i podetkon-rpedesetihgodina. Bezmalo ni-
jedna zgradau ovom gradu nlje zadriala namenu zbog koje je sa-
gratlena.Tolike bure i udari, prevrati i ubistva,smenevladara dono
sile su i ljudskim gratlevinamaneliudskeboje i stravidnaseiania'
Ni5ta u Beogradunije trajno, sveje promenljivo,pogotovoljudi.
A gradevinuiine ljudi. Oni je stvaraju,spoznaju,menjaju,i, na kraju
- ubijaju. Nije to nemogu6e.Gradevineimaju duiu. Bez nje bi bile
samohrpa sklepanogkamenja.
l t6 7 )

Saiutaxa masonskaskulptwa na zgradiRadio Beogtuda
(r6 8 )
STUBOVIIAKOGSVETLA
Dve masonskeskulpture posebno krase centar Beograda.Vei
prema tradici.ji ko.ju smo pominjali, ove umetnidke figure privlade
paZnjusamo upuienih. Laicima su potpuno neprepoznatljive.Ovo
je prita o jednoj skulpturi koja se nalazi iznad ulazau zgradu Radro
Beogradai o delu koje krasi jednu od zgrada u Knez Mihailovo.y
ulici. Obe su nastaleu periodu izmedu dva svetskarata, u doba koje
smo pominjali kao vreme kada je masonerijau BeogradudoZivlja-
vala ekspanziju.
Simbolika tog meduratnog perioda podrazumevalaje snaZne,
skladlre figure. Masonska arhitektura i vajarska re5enjasledila su
obrascevrhunske grdke antiike kulture - helenizma. SnaZne,at
letskefigure na naiim fasadama,posebnesu i neobiine interpreta-
cije te ideje.
Prva skulptura, ona iznad ulaza u zgradu Radio Beograda,
predstavljamajstora i kalfu (uienika) ispred kojih stoji nakovanj.
PaZljiviposmatrai ie na centralom delu nakovnjaodmah uotiti 3e-
star, tipidan masonskisimbol, koji dominira medu ostalim rekvizt
tirl.a, i zarozaLlzimacentralno mesto.U pozadini sevidi totak, sim-
bol savrienstva.
Ova zgradaje sagradenar933.godine, kao zdanjeondaSnjegZa-
natskogfonda. Projektantje bio BogdanNestorovii, a prvobitno su
na njenoj fasadi reljefno prikazani ukrSteni uglomer i Sestarkoji je
kasnijeskinut. Ostaoje ovaj spomenik,koji odiglednonije privlatro
paZnjuu vreme Drugog svetskograta, i to ga je, pretpostavljamo,i
spasilodo danainjih dana.Nestorovi( sepojavljujekao autor joi ne-
kih znaiajnih masonskih zdanjau Beogradutog vremena, pa nije
teiko zakljuiiti kako je on bio ,,dovekod poverenja"metlu ,,braiom"
koja su htela da sazidajuobjekte na kojima bi se veito potpisali u
maniru slobodnoszidarstva.
(r6s)
 re, kako bi je ,,razodenuli"masonskihznakova,ali tada, oiigledno,
Zaurt" a"lrullrl"g Radio Beogradaprvobitno je bilo napravljeno nikome nije pala u oii bista iznad samogulazau zdanie.Tako je ova
kao Zanatski dom. U njemu je ova izl;zetno finansijski jaka pred- skulptura opstalado danas.
ratna organizacijaimala sobeu kojima su udenici spavali,dok je ve Drugi, bezmaloisti spomenik nalazisena zgradi u Knez Mihai
lika i danasveoma lepa salasluZilakao balskadvoiana, gde su bile lovoj ulici broj 42, na zdanju u kome se nekada r.ralazilaPrva hr-
odrZavane svedanosti i vatska Stedionica.I na ovoj skulpturi prikazani su snaZniautorita-
balovi, o slavama poje-
dinainih esnafa. Jedno
vreme tu je bio i bioskop.
Dugo je na fasadi pred-
ratnog Zanatskog doma
stajaonatpis ,,Kino".
Koliko je to bila
moena, a istovremeno i
vaZna masonska institu, spadau red zdanjakoja noseosobinetakozvaneeklektidkesecesije.
cija, govore i simboli na Direktor Prve hrvatske itedionice pre Drugog svetskograta
zgradi koja je pripadala bio je BrankoPliverii, masonblizak nelegitimnojloZi ,,Libertas"za
ovom fondu, a nalazi se i koga je karakteristidno da se tokom Drugog svetskograta veoma
danas u Nu5iievoj ulici
broj 8. To zdanje bilo je
od izuzetne vay'nosti za
onda5nji Zanatski fond
koji je okupljao veliki
broj predratnih zanatlija.
Podseiamo na to da
je tokom Drugog svet-
skog rata hajka na maso-
ne u Beogradu bila izu-
zetno oStrai da je bila or-
ganizovana Antimason-
ska izloZba, pod patro-
natom nacista. Oni su
bili Zestokosuprotstavlje-
ni ne samo slobodnim zi-
darima, vei i svakomeko
im je bio blizak. Sa zgra-
de Radio Beograda ski-
Muikaraq iekit, mali:a i potkorica: syeje tu nuli su uglomere i Sesta- Zgratla Prue hrvatske itedionice LtKnez Mihaiovoj ulici

1170) (rtr)
 pribliZio ustaitvu. Uostalom,,,Libertas"
ie na _nekinatin, pre Drugog svetskog
rala, bio prava kolevka ustaskogpo-
kreta.Pliveritu je bilo sudenou Zagrebu,
1942.i 1948.godine.zajednosa,.kri2a-
rima" ozlogla5enog ustaskog
ubiceLjube
Miloia.
Peiat loie ,,Libertai'
Na spomenikupostavljenomna zgradi Radio Beogradadeiakje
vei stasaou momka na kojeg majstor odiglednou odredenim prili-
kama moZeda seosloni. Zato ie dekii vei u kalfinim, odnosno u ru-
kama pomoinika, a ne u tukama majstora.To predstavljastatuskoii
govori da je uienik vei podeo simboliiki da ovladava odretlenim
znanjima,dok je na skulpturi u Knez Mihailovoj dekii jod u sigur-
nim, majstorskim rukama.
MoZdaje joi jedna neobidnostvredna pom€na,a gotovo da nije
skrenulapaZnjuprolaznika Knez Mihailovom ulicom. Iznad samog
tlaza r zgradu nekadainjePrve hrvatske Stedionicenalazi se me-
daljon sa dva neobidnalika. To su prikazi dvoje mali5ana,dedakai
devojiice, sa izrazito alavolskimprerogativima.Tako ih oboje krase
vraZije,izvitopereneu5i, kao i minijaturni rogovi na glavi.
Upuieni kaZu da su to moZda simboli satira, koje smo Po-
minjali u vezi sa Roslinskomkapelom, a uzeti su iz prethriSianskog
doba dije su simbole slobodni zidari takodeusvajali.
Satiri koji gledaju na prolaznike saprotelja Hrvdtske lte.lionice
(rz:)
 EUDNo Z(DDANJEDAMJANABRANKOVICA

g
1

Neobidno bi bilo da zdanje,koje je kao svoju porodidnu kucu

podigao Damjan Brankovii, ne nosi obeleZjamasoneriie,buduii da
joj je vlasnik pripadao svim srcem.Tako, kuia na samom podetku
BulevaraJugoslovenske narodne armije, sa brojem z, tek nekoliko
desetinametara iznad Slavije,obiluje simbolima slobodnih zidara.
Vei u dobro poznatom maniru, na zgradi je sveoiigledno, ali samo
za one koji to ,,znaju da vide'l A vlasnik kuie je, tokom svog veka,
prema hronidarima i iitoridarima, zaistavideo svaSta. ..
Damjan Brankovit je joi poietkom zo. veka bio istaknuti dlan
masonskog reda i jedan od osnivadaietnidkog pokreta. To je bilo
vreme kada je osnivan ovaj gerilski pokret na jugu Srbije kako bi se
suprotstavioBugarima.Uz Damjana Brankovita tu su bili i istaknuti
masoni Miloi Godevac,VasaU. Jovanovii i JovanAleksii.
Boginjeispodoka svevidetegiznad ulaza u Brankotiietu kutu, u Buleuaru JNA
Do r933.godine Brankovii je bio veliki besednikVelikeloZe,,Ju-
goslavija"i satog mestasepovukao ne napuitaju(i slobodnezidare.
Slovio je za veoma snalaZljivogdoveka.Izgled svoje kuie, odnosno
njene fasade,u potpunosti je podredio slobodnozidarskompripad-
ni5trrr, a samu gradevinu je, u duhu akademizma,projektovao po-
znati arhitekta DragiSaBra5ovan.Odmah iznad ulaznih vrata nalazi
seupetatljiv medaljoniznad kojeg dominira piramida sa,,okom sve-
videiiml iije je znaienje dominantno kod masona. Sundevizracr
obasjavajusiluetedve Zene,od kojih je jednoj na ramenu sova,sim-
bol stalnebudnosti, a drugoj ogledalou ruci, koje predstavljaintro-
spekciju,samospoznaju.To su dve gracije,Lepota i Mudrost, Atina
Paladai Afrodita.
Na zgradi senalazijod mnogo medaljonai minijaturnih figura.
Metlu autorima koji su do sadatumaiili simbole na toj fasadi,po-
stoje oni po iijim tumadenjimasemedaljoni i figure odnosena raz-
litite vidove umetnosti, ali nema onih koji bi se simboliiki odnosili
lr74) (tts)

Likovi maliiana na fasadi kute Datryana Brankotica
na masoneriju,odnosno na uieniike stadiiume u duhovnom stasa-
vanju slobodnih zidara.Prema mi5ljenjunekih od slobodnih zidara,
te figure bi mogle da predstavliajuduhovni napredak,individuaciju
koja je, po pravilu, sastavnideo masonskogstasavanja
i mukotrpnog
napredovanja.
Tako,fasadomBrankoviievezgradedominiraju figure mali5ana
koji deluju zdepasto,odnosno snaZno,ali joi nisu sigurni u svoje
znanje.Zalo su iesto prikazani u raskoraku, ili sa blago raiirenim
nogama, Sto dokazuje njihovu nestabilnost,odnosno iinjenicu da
im je znanjejod skromno da bi moglo da im ulije dovoljno samo-
(176)
pouzdania.Bitna karakteristikadetinjih likova jesteto da iesto imaju
pognut pogled, dakle, da se ne razmeiu skromnim znanjima,vei da
su podloZni autoritetu majstorakoii ih vodi ka duhovnoj spoznaji
Naravno,kao i na svim masonskimzgradamau Beogradu,i na
kuii Damjana Brankovi(a dominiraju upleteni Sestari trougao, kao
kruna pripadnosti slobodnozidarskomredu.
II
Biografija Damjana Brankovita bila bi vredna zasebneknjige.
Danasmogu da postoieoni koji seslaZusanjegovimdelanjemili r.re,
ali rnalo je onih koji ie poverovatida je toliko stvari mogao da uradi
u samo jednom iivotu. Brankovii, vispren poslovan tovek, jo5 pre
Prvog svetskograta bio je zastupnik za Kraljevinu Srbiju svemoine
nen.radke korporacije ,,Krup'l Potom, beleZerazliiiti hroniiari, bio je
veoma visoko kotiran u masonskomsvetu,ali i u svetupolitike, bu-
(ttt)
 ,,Igrao je rani.je i polititku ulogu, kao pristalica Radikalne
strankei poverljivaliinost Nikole Paiiia. Bio je ieiie u tajnim misl
jama u inostransh.upo PaSidevomnalogu."
U izjavamakoje je Brankovi6 dao policiji, izdvajaseona o tome
kako je posle pogibije kralja AleksandraKemalAtaturk poslaoizjavu
sauie5eau kojoi kaZekako je izgubio brata, a prema Brankovitevrm
redima,Aleksar.rdar je bio ilan loZeGrand Orijent u Parizu.To je bio
i generalSaraj,komandant Solunskogfronta. ,,Uopite'l beleZiisled
nik citirajuai reai Damjana Brankoviia, ,,veiina SefovadrZava su
masoni."
Neuputen u stvarno stanjestvari, islednik se iSiudavai nekim
Brankovi6evimkonstatacijama,pa kaZe:,,PoBrankoviiu, i Truman
je mason."
Brankoviieva veStina i snala
Zljivostpotvrdene su u nekoliko kri-
tiinih trenutaka srpske istorije zo.
veka. Iz policijske arhive izdvajamo
podatak o tome da je on imao po-
sebno vaZne informacije uodi anek-
sije Bosne i Hercegovine r9o8. go
Znanenje slobodnihzitiara na ieonom delu zgradeDamjana Btankovita dine.Brankovicje tadarekaokako,,ie
to politidko-istorijska stvar. O tome
du(i da je bio prvi koji je PaSitur9ott.godine nagovestiookupaciju se ni5ta nije znalo kod nas. Direktor
Bosnei Hercegovineod straneAustrougarskemonarhije. Prisustvo SevernonematkogLojda, velikogbro-
vao je mnogim razgovorima sa kraliem Aleksandrom Karadorcle- darskogdruitva u Bremenu,fon Pilis
viien.r,gde je bio neka vrsta,,kurira'l prenosiocaporuka izmetlu koji je bio moj lidni prijatelj, dolazio
predratnih slobodnih zidarai samogmonarha. je iz Beda gde je saznao da ie na
Uloga Damjana Brankoviia bila je neprevazidenatokom neko Amer iikt predsedntk Truman
PreobraZenje,rodendan Franca Jo-
liko decenija,odnosno celokupne prve polovine zo. veka, sve do u masonskojodori
sipa,bitiproglaSena aneksiiaBosnei
r956.godine kada seupokojio u dubokoj starosti,ali spomenutemo Hercegovine.To mi je saopitio kad je dolazio u Beograd.I zamoho
sarnonekeod njegovihaktivnosti... me je da to saopitim na5ojvladi."
U ostalim delovima izveitaja navodese Brankovitevereti kako
III se,,neradome5au politidke stvari",pa je zato ugovorio sastanaksvog
Jedanod izvora biografije Damjana Brankoviia jesu policijske nemadkogprijatelja i Nikole Pa5iia.Na sastankuje PaSii ubedivao
arhive od 1945.do r957.godine koje sebaveposleratnim delovanjem Fon Pilisada se,,takoneito ne otekuje".
slobodnih zidara.Izvod,eiz arhiva prikupio .1ei objavio Zoran Pet Brankovii dalje govori: ,,Direktoru je bilo neugodno jer je r za
rov, u kojima islednici opisuju Brankoviia kao ,,Velikogmajstora na5uloZu doneo tu izvornu vest.Metlutim, aneksijaje bila izvr5ena.
MasonskeloZe'l Kada je posle toga dolazio direktor fon Pilis u Beograd,posetio je
(rz8) \t7 9 )
Pa5iia, a on mu se izvinjavaoi zahvalio se na tadnom saopitenju i
tom prilikom direktor fon Pilis je primetio suzeu odima g. Paiiia."
Kako je jo5 bilo zapisanou policijskim arhivama, Brankovii je
tada zald,'utiokako je ,,to bio dokaz koliko su bili dogadajimaiz-
nenatlenii slaboo njima obaveiteni'1
,,Na5aslobodnozidarskaloZakoja je do tog doba radila pod za-
Stitom velike ugarskeloZeistupila je iz nje u znak protestaza nasilno
izvedenuaneksiju'ldaljeje govorio Brankovii. ,,BratSvetomirNiko-
lajevii odrZaoje u Berlinu javno predavanje(masonima) da ovaj iin
ne moie ostati bez istoriiskih posledica."
Deiaiki dani Aleksaxtlra Karadordeviia
IV
Iza kulisa bitnih istorijskih dogaclaja,u koje je na neverovatan
nadin uvek imao uvid, Damjan Brankovit je zabeleLiofo$ neke do-
gaclajeo kojima nije mnogo pisanou savremenojistoriji. Tako je
sluZbenikuUdbe o ultimatumu 1914.godine ispriiao joi nekeintere-
santneteze,odnosno najavekoje su stigledo njega.
(r8o)
,,Menije u poverenjusaop5tenou Berlinu da je ultimatum Srbi-
ji spremljen u Potsdamu i da je rat protiv Srbije odluden u Ko-
nopiitu, izmetlu Vilhelma i Franca Ferdinandau januaru mesecu
1914.godine, nekoliko mesecipre atentata.Ovu vest saop5tiomi je
kao zastupniku Krupove fabrike, njen direktor dr Milon. On mi je
izmetlu ostalogrekao da je Nematka dala Austriji slobodneruke u
akciji protiv Srbije, da izaberei uzrok i vreme kad ie je napasti.Ja
sam to saopstioi na5ojslobodnozidarskojloZi i Vladi (Pa5iiu). Dej-
stvo loie svojim putem podelo je da rat osujeti. FrancuskaloZa
Grand Orijent pokazalaje Ziv interesi njenim posredstvomu veeinr
pariskih listova, u raznim pitanjima, drZalo se simpatidno prema
na5ojzemlji, nagovestavajuiitime Zivi interesza naSuzemlju. Isto je
to bilo i u londonskim listovima. Tadainjavlada, zauzetaje bila ne-
prekidno partijskom borbom, odstranila je svaki interes od doga-
<lajaspoljnepolitike, tako je uila u izbornu agitacr|uza novi parla-
ment, do iega nije ni do5lo objavom ultimatuma."
Damjan Brankovii uodi Prvog svetskograta niie prestajaoda
radi. Imao je izuzetnovaZnuulogu u sprovoclenjumobilizacijei prr-
premaza rzt, za iiji poietakje on prvi saznao.
Informacije o svim tim dogatlaiimadobila je Udba posle Dru-
gog svetskograta od samogDamjana Brankoviia. Posetivalisu ga u
njegovomdomu, preko ubadenihljudi koji su mu dolazili u posetuu
pratnji njegovihproverenihprijatelja.Takoje osamdesetiestogodiSnii
Brankovii opisaojoi nekesvojeaktivnosti uoii PrYogsvetskograta.
Pred sam podetakvojevanja,r9r4. godine, uspeoje da podmiti
austrougarsketinovnike u Zemunu kako bi u Beograd bile pre-
badenenove ieleznidke ma5ine. One su tada bile veoma vaLne za
Vojsku Kraljevine Srbije. Bez njih bi se teiko izvr5ila mobilizacija,
objainjavaoje Brankovii. Tako najverovatnijene bi ni dodlo do bitke
na Kolubari. Zato je on aktivirao svesvojevezei dopremio maSineu
Beograd.
|oSjedan njegovspektakularanuspeh desio se neposrednopre
Drugog balkanskograta, kadaje uspeoda dopremi dve hiljadekonja
iz Rusije.U to doba Srbijaje bila relativno spremnaza rat, buduii da
je imala dovoljno topova, ali nije imala ni pribliZno dovoljno konia
koji bi ih r.ukli. Tadaje opet Brankovit stupio na scenu,sa svojrm
(r8r)
vei legendarnimvezamai kontaktima, pa je za samo sedamdanaus-
peo iz Rusijeda dopremi silnu konjicu. Bugari su sekasnijeposebno
ialili na pokretnost srpskeartiljerije.
U odnosu na te velike poteze,,iz senke",koje bi u normalnim
okolnostima morala da uradi cela jedna solidna obaveitajnasluZba,
neka od Brankoviievih dela koja )e zabeleLllaUdba deluju gotovo
beznaiajno.Takoje u policijskoj arhivi bilo zabeleZeno njegovo,,ak-
tiviranje veza" u Nemaikoj tokom Carinskog rata sa Austrougar-
skom 1905.godine. Tadaje BrankoviCaangaZovaoNikola Padii, a on
je omoguiio izvoz srpskog mesa u Nemaiku, razbijajuii carinsku
barijeru.
U doprinos predratnoj /ugoslaviji Brankovieu seupisuje i to Stoje
uspeoda izdejswujezajam od Francuske.Navodnoje ceoposaoura-
dio potpunosam,itobez posrednika. Cakseodrekaoi delakojijetre-
balo da mu pripadnekao proviztjaza uspe3noposredni5tvou poslu.
VI
U vreme progla5enjadiktature kralja Aleksandra t929. godine,
slobodni zidari su traZili prijem kod monarha, na koji se ovaj oda-
zvao i uprilidio sastanak.Sa kraljem su razgovaralipredstar.niciVe-
like loZe ,,Jugoslavija'la Brankovii je ceo tok razgovora zabeleLio.
Kako citira Ivan Muiit u knjizi ,,Masonstvou Hrvata",u Brankoviie-
vim bele5kamaje pisalo:
,,Kraljje razgovaraosanama kao sabraiom.
On zna da smo mi protiv bilo kakve diktature, komunistiike ili
bilo iije druge, pa i ove njegove.A1i drugog izbora nije imao ako je
ieleo da saiuva celinu drZave.Dodao je da mu je dobro poznato da
smo mi za celinu drZavnu.Govorio je nervozno, ali jasno ili 'am-
putacija Hrvatske ili diktatura. On lidno je jedno vreme bio za am-
putaciju. Ali su mu predodili posledice,tako da je on promenio
mi5ljenje.Evo za5to- amputacijabi donelaolak5anjeSrbiji i srpskim
zemljamau sada5njojKraljevini, koja bi se smanjila ali bi zato bila
fvrSia, jedinstvenijai kompaktnija. Ali, samo privremeno. Hrvati bi
odmah pali u ruke Italiji (ili pod italijanski protektorat ili u zajed
nicu sa Matlarskom, Sto je svejedno),pa bi ih opet jednoga dana
imali protiv sebeu rovovima .jedni prema drugima. Dobro je po-
znato da su hrvatskeregimentebile srpski najteZiprotivnik u rato
vima. Hrvati su u svojoj istoriji dugo bili 'topovskomeso'tudinu."
(r8z)
PremaBrankoviievim bele5kama,kralj nije bio za amputaciju r
zato Stobi od takve HrvatskeMusolini odmah mogao da uzme, i to
sveuz pomoCFrancuskei Engleske,sveono Stosu u Dalmaciji Lon-
donskim ugovorom saveznicidali Italiji r9r5.godine.
,,fedino smo mi, Srbi'l beleZio ie Brankovii kralieve redi, ,,to
mogli, iza5avSioventani oreolom slave,preoteti od Italijana r9r8.
godine."
Monarh je, prema tom zapisu, zavrdiozakljudkom da on, eto,
tuva i brani Hrvatsku time 5to je nije amputirao i pustio da izadeiz
okvira drZavnogjedinstvai bude samostalna.
Brankovii je zabeleiio i pitanjejednog od ,,braCe":da li bi fede-
racija mogla da bude izlaz u takvoj situaciji, na 5taje monarh odgo-
vorio ,,moZda'lU drugom istorijskom sticaju prilika, ali ne kada
zver kakva je Musolini sa Sest-sedammiliona bajoneta deka da je
5iepa.,,Federacijau sadadnjimmetlunarodnim prilikama znadismrt
Hrvatske,a ne Srbije"... ,,|aznam da u Hrvatskoj ima politiiara koji
ho6eda dodu na vlast po bilo koju cenu.Po cenu cepanjadrLave,po
cenu da budu tutlinska kolonija' po cenu da udu u savezsa nekom
drugom drZavom,dak bilo kako i bilo kojom. Ali to su zaslepljeni
ljudi, isti oni koji tvrde da su bolje Ziveli pod carom Franjom nego
sada.I mi, Srbi, bolje smo iiveli bez Hrvatske,pa Sta?To ie proti,
svetskakrizajoStresesvel.Biceboljei namainjima..."
VII
Brankovii nije bio samohroniiar. Naprotiv. Specififanu svojim
stavovima,ali i vrlo odreden, neposrednoposle ovog razgovorasa
kraljem,vei r93o.godine u Sara.jevu, predloZioje da sejugoslovenski
katolici otcepeod Svetestolice.Tadaje, kako beleZiMuiii, izrekaor
ove redi:
,,Nije joi dockan, da kv nadekvi, kost na5ekosti, dovek od
nauke i srca,pred jesensvoginaie plodnog Zivotai rada, potle sto-
pama slavnogmu prethodnika Vrhovca i pokaie celom svetuda ka-
tolitka religija nije religija Rima, no religija naie nacije, da istinska
slulba svome rodu stoji iznad stranih autoriteta i oktroisanih pra-
vila, te da se na izvoru, gde se sa mnogo uzvi$enijetaike glediSta
posmatra i kultivi3e strahopo5tovanjeprema tvorcu vasione, na-
dahne veinim istinama i nepodeljenomljubavlju prema svirn lju-
dima. Tako se stide oreol dovekoljupcai pravog Hristovog sledbe-
(r83)
nika, a ne podizanjemverskih ustanova,u kojima sebezazlenamIa-
deL napaja srednjevekovnimduhom i stvaraju fanatici, koji iivot
posmatraju kroz mutnu i usku prizmu religije, nemajuii pravog ra-
atrnevanjaza ltda gledi3tai ispovesti.fa mu od srcaZelim da utinr
taj korak, koji od umi5ljeneslavevodi ka pravom boZanstvu."
Danasje teiko tumaditi te redi, buduii da Zivimo decenijama
posle Brankoviia. ,,Tumaienje"iesto biva u klopci okolnosti u ko-
jima tumai stasavai gradi svojestavove.U okolnostima u kojima je
Brankovit Ziveo,postojao i ,,gradio"svoj put ka velikom arhitekti to
je bilo, u najmanju ruku, interesantnoi autentitno gledanjena stvar.
Brankovidnastavljai dalje.RazmahnuvSise,on predlaZeda seu
,,cilju socijalne pravde crkvena imanja stavepod udar agrarne re-
forme, jer u SlavonijitreCinuoranica posedujekatoliika crkva... a u
moralnom je interesu da se za katolidko svebtenstvopropiSeobave-
zan brak, i da seono navedena legalani normalan seksualniZivot..."
To je bilo previ5eza onda5njepoimanje politike i Zivota,makar
bilo izredenoiz usta takvog slobodnozidarskogautoriteta kakav ie
bio Damjan Brankovti. Zato jery3p. godinebio primoran da napusti
poloZajvelikog besednikaVelikeloZe.Bez obzira na sve,to ga je po-
najmanjeudaljilo od masonerijeiiji je zakleti tlan ostaodo smrti.
I posle Drugog svetskograta, i samouspavljivanja Velike Loie
Brankovii je, bez obzira na godine nastavioda radi na
"Iugoslaviia",
obnovi slobodnozidarskeaktivnosti u novonastalim okolnostima.
Medu hronitarima, u stvari, samo Brankovid ostaje zabeleienkao
dovekkoji je u tom periodu okupio masone,i to poietkom pedese-
tih godina. Tadaseoko njegaokupljaju stariji slobodni zidari, advo-
kati Ljubi5aTiifunoviC,VasilijeJovanovii, sudija Dobrivoje Branko-
vii, a ta loZaod 1953.godine uspostavljavezei samasonerijom izvan
krugova nove Jugoslavije.Ipak, sa BrankoviCevomsmrtu, 1956.go-
dine, videlo seda seta grupa ugasila,a da je on bio vezivnotkivo bez
kojeg senije moglo.
Prida o ovom dovekune moZebiti jasno okoniana nekim kon-
kretnim sudom, a segmentikoje smo pomenuli samo su uvod u pn-
tu o njegovomnesvakidainjemZivotu.
(184)
SIMBOLIRUSKIHGRADITELJA
Prisustvo Rusa u Beogradu izmedu dva svetskarata bilo je i
upedatljivoi moino. Ruski arhitekti su umnogome uticali na dana-
Snjiizgled ovog grada.
Meclu znadajnimgraditeljimaza nadupridu je moZdanajintere-
santniji Nikola Krasnov, po iijem projektu ie izgtadena zgrada
Vlade Srbije.
Redje, u izvornom nazivu, o palatamaMinistarstva finansija i
Ministarstva Sumai ruda, poljoprivredei voda. Zdanjase nalazena
uglu ulica Kneza MiloSa i Nemanjine,a danasje u jednoj sme5tena
Mada Srbije,dok seu drugoj nalaziMinistarstvoinostranih poslova'
Na ovim zdanjimase i danasvidi simbol - dekii uvezanu lentu, Sto
ipak ne moie biti pouzdandokaz da je graditeljimao vezesaslobod-
nim zidarima, bududi da je ceo kompleks krcat razliditim simbo-
lima, tako uobidajenim za predratni Beograd.Tako su mnoge od fi-
gura na fasadamanapravljeneda bi prikazaleznakoveZeljenogpro-
speritetazajednidkedrZave(fugoslavije),pa setu nalazesimboli ve-
zaniza industriju,poljoprivredu...
Osim toga, Krasnovje zas\tLani za izgradnju zdanjadanainieg
sediStaSkup$tineSCG,a njegovoje i arhitektonskoreienjeenterijera
zgrade,a1ii neposrednoparterno ureclenjeoko palate.
Ipak, postojali su razlozi zbog kojih smo povezaliKrasnovasa
slobodnim zidarima, a najjaii dokaz njegovebliskosti sa masonima
bio je iin poverenjakoje je ovaj zasluZioprilikom planiranja da u
Beograduosvane,,Kuia slobodnih zidara'l koju je projektovaobad
ovaj autor. Ondainji meduratni masoni svakakoovaj posaone bi dali
nekomeu koganemaju poverenja,a u Krasnovasu, odigledno,imali.
,,sudaraiuti se" sa novijom istorijom, opet dolazimo do mesta
gdeje teSkoili nemoguie dokazatikako su neki beogradskidogadaji
vei posle nekoliko decenijapostali nedokudivi, bez obzira na Leli't
istraiivada.
(r85)
 II
Irriia o Nikoli Krasnovuniie sluiajnoovde,jet nroida moZcda
prcdstavijasan uvod u uticaj rusketnasonerijcna danainji izgled
Beograda.

Cckit sa lenton nn zgradiMillisfnrstn mostraniltposlotn ldntt od Krast'rwlicvihzgrada

(rn6) ( r87)
 Kadaje doilo do straSnogegzilaRusa,za vreme Oktobarskere-
voluci.jei poslenje,prestoni grad KraljevineSrba,Hrvata i Slovenaca
postaoje i ruska ,,belaprestonica"i takav statusga je pratio decenr
jama posler9r7.godine. Kako seistideu Zborniku radovaFilolo5kog
fakulteta u Beogradu,,,Ruskaemigracijau srpskoj kulturi zo. veka'l
,,premane sasvimpouzdanim podacima,preko naie zemljeje pro5lo
izmedu pedeseti sedamdeset,a zadrLalose i u njoj Zivelone5toviSe
od detrdesethiljadabiviih podanika Ruskecarevine".
Buduii da su Rusi koji su pobegli u Beograd bili u velikom
broju Skolovaniljudi, i u velikoj meri ba5 onaj sloj koji je dinio ta-
dainju rusku aristokatiju, neminovno je nosio i odreclen broj
masonakoji su i u najvetoj zemlji sveta,prirodno, bili regrutovaniiz
najvi5egdru5tvenogsloja.
U knjizi ,,Ljudi i loZe",RuskinjaNina Berberovakoja sepasioni-
rano bavila istorijom ruskih slobodnih zidara u zo. veku navodi
kako je posle Oktobarske revolucije u Beogradu radila jedna
masonskaloZa.Kako pi5e Berberova,,,u Beograduje loZu nazvanu
'Maksim Kovaljevski'osnovaoprofesor Cubinski, unapredenu ste-
pen prefasnogabrata'l Preciznije,postojalasu dva prezimenjakaod
kojih je jedan bio Arsen M. eubinski, a drugi Mihajlo P eubinski.
Obojica su bili profesori, a prema Berberovoj,Arsen M. Cubinski je
bio majstor beogradskeloZe,,MaksimKovaljevski'ldok je Mihajlo P.
Cubinski (r87r-r943)bio pretasni majstor i jedan od osnivaia ove
loZe.Nina Berberovanavodi ioi nekoliko interesantnihimena Rusa
koji su bili tlanovi ove IoZe,pa je tu i profesor Nikolaj Saltikov,ta-
koclejedan od osnivadaruske loZe,koji je i umro u Beogradut95r.
godine, a zapisanoje i ime profesoraLeonida Tauberakoji je preda-
vao politidku ekonomiju i bio docent univerziteta u Harkovu, pre
nego $to je emigrirao u Beograd. Masonski rad nastavioje u IoZi
,,Maksim Kovaljevski'la na ,,veini istok" se preseliou srpskom pre
stonom gradu. Jedanod znaiajnlh slobodnih zidara bio je i Vladi-
mir Maruievski, takotle jedan od osnivadaove loZe. Svi pornenuti
ruski slobodni zidari su zabeleZenikao dlanovi ove loZer92.5.godine,
pa se moZenaslutiti da je te godine loZa obrazovana,odnosno da je
tada zvanidnooodelada radi.
(r88)
Ono 5toje vaZnojestedinjenicada je bilo joS mnogo ruskih slo-
bodnih zidara koji su postali dlanovi drugih loZa i tako ostavili trag
nc samo unutar uskogruskog kruga.
III
Priia o ruskim masonima bila bi veoma duga i nesvakida6nja,
baSkao 5toje to i samaistorija Rusije,pogotovoona tokom 20. veka,
koja nas ovom prilikom najvi5einteresuje.Zalo te ovdebiti pome-
nuto samo najosnovnije.
Ono dto ie vaZnoza rusko slobodno zidarstvo,koje posle Okto-
barske revolucije svoju braiu rasejavapo svetu, jeste to da je ta-
rrloinja masonerijapostala znatno otvoreniia od r9o5. godine. Ma-
soni su postojali i pre toga, ali su formalno bili zabranjeni,dok posle
r1o5.lole podinju da delaju gotovo potpuno javno. PosleNapoleo-
novih ratova i u vojsci, medu oficirima, pojavljujesedosta masona.
Medu slobodnim zidarima bio je i tuveni filozof Petar Jakovljevii
eadajev,jedan od najveiih ruskih umova, koji je umro 1856.godine.
Velike polemike vodile su se i oko Pu5kinovogdlanstvau slobod-
nozidarskom redu, jer su iza njegaostali kontroverzni podaci, na-
rodito oni o njegovom navodnom izlasku iz slobodnog zidarstva.
Ali, upravo je Puikin u savezslobodnih zidarauveo Simu Milutino-
vicaSarajliiu.To je bilo u Besarabiji.
U carskoj Rusiji masoni izlazena scenuposle Manifesta od r7.
oktobra, donesenogr9o5. godine. Tada je cvet inteligencije,umet-
nika i politidara priSaomasoneriji. Ogroman doprinos razvoju ru-
skogslobodnogzidarstvadao je Maksim Kovaljevski(r85r-r9r6).On
jc bio profesorUstavnogprava na Moskovskomuniverzitetu,ali mu
jc bila oduzetakatedra, pa je emigrirao u Francusku.Tamo se pri-
bliZio slobodnom zidarstvu i po povratku u Rusiju, 19o6.godine,
odmah je osnovaodve loZe,u Moskvi i SanktPetersburgu.Samodve
godine kasnijeu Rusiji je radilo joi t8 novih loia.
Potvrdao ra5irenostimasonerijeu predrevolucionarnojcarskoj
l{usiji bila je i u tome da je u sastavuprivremenevlade 1917.godine
ocl n ministara bilo iak ro slobodnih zidara.Mason je bio i Aleksan-
dar Fjodorovii Kerenski,predsednikte vlade.
(r89)
 Studentskogdoma u ulici Kralja Aleksandra, koji je projektovao
Dorde Kovaljevski,kao i na zgradi Glavnepoite VasilijaAndrosova.
Jednazgrada,koja i danaspostoji u Beogradu,Ruski dom' po
mnogo iemu je karakteristiina za nadgrad onog vremena'ali je po-
sebnanjenasimbolika koja gradi impresimu sliku o moii onih Rusa
koji su izbegli iz otadZbine,a da nisu zaboravilini zapostavilisnagui
lepotu napuitene carevine.
Autor ove zgradebio je Viljem Baumgarten,a na njenoj fasadi
smo pronadli deo koji bi mogao da bude u vezi i saslobodnim zida-
rima. Buduti da ih je bilo, nije neobidno ako je neko medu njima
uticao da se, makar u naznakama,pojave slobodnozidarskisimboli
na fasadiovog doma. Stilizovanitrougao, Sestari dekif nalazese na
delu fasadeokrenutom prema ulici Narodnog fiorita, odakle se r

Ruskidom,ry33

Poslerevolucijenajveii broj slobodnih zidara emigrira u Fran-

cusku,gde su njihov uticaj i organizovanapovezanostbili najjadi,ali
nije zanemarljivni onaj broj koji seobreo u Beogradu.

IV
Medu vrsnim arhitektima u Beogradu,u periodu posle Prvog
svetskograta, pored Krasnova, znaiajno mesto je zauzeoi Vilem
Baumgartenkoji je projektovao zgradt GeneralStabau ulici Kneza
Milo5a broj i3. Kako je istoritar umetnosti mr SneZanaToieva u is-
tom Zborniku opisalaova dva autora,njihovekompozicije su veoma
sliine,,po nekim op5tim karakteristikama:stereotipnekompozicije,
raskoine fasade, monumentalnost i reprezentativnost, bogato
obraalenipodeoni i kovni venci, balustrade,kamenevaze,balkoni,
raskoinekupole, reljefi i slobodneskulpture'l
Narednih godina mlatli autori napu5taju stroga pravila svojih
prethodnika, pa dolazi do prodi5ienijih varijanti akademizma,koje
se vide na fasadi hotela ,,Balkan",delu Andrije Papkova,na zdafiu
|.190.)
 Medalion nn zgradi Ruskogdoma

ulazi u zgradu Ruskogdoma. Iako seuz medaljonnalazii maskakao

simbol iozori5ne umetnosti, kao i Iira koja simbolide muziku,
simboli bi mogli da imaju svoje opravdanje Uostalom,
masonerija se u internoj terminologiji slobodnih zidara zove i
-uron.ki
da
,,kraljevskaumetnost", pa ovi simboli sasvim osnovano mogu
zauzmumesto upravo tamo gd€ su ga ruski umetnici i postavili'
Joi jedan simbol vezan za Krasnovauputuje na razmiSljanjeo
ruskoj masoneriji,i ne samo to, vei i o simbolici i smislu postojania
velikog dela slobodnozidarskogreda u Beograduprve polovine-zo'
veka.io je skulptura koja krasi sam vrh kupole KrasnovljeveVlade
Srbile. Thmo se nalazi skulptura ,,JugoslavijaI koja dominiracvim
delom ulice Kneza Milo5a, a vidi se iz centralnog dela grada' Tu fi-
guru u bronzi postavioje posledogradnjesprata, 1938. godine,autor
borde Jovanovie,a nalazi se na vrhu kupole ugaonog dela zgradeiz
ulica KnezaMiloia i Neman)ine.
Tadainju drZavu simboliSeskulptura Zenesa bakljom u desnoj
ruci, koju drZi podignutu visoko iznad glave.Ovo je bila ona.ista
ideja koja je estetski rukovodila francuske masone da ameridkrrn
slotodnim.zidarima podare Kip slobode,postavljenna ulazu u nju-
jor5ku 1uku. On je zaititni znak SjedinjenihAmgri-6ki! DrZava,ali i
jedan od najpoznatijih i najvi$e isticanih simbola slobodnog zi-
darstvau svetu.
(r92) u93)
 Neka ostanesveu domenu hipoteze,ali ako je Iugoslavijabila
masonska tvorevina, ako su i SjedinjeneAmeriike Driave, prva
masonskadrZavau svetu, jasno dale do znanja da je Kip slobode
spomenik sa dubokom masonskomsimbolikom, ako oba kipa pri-
kazuju siluetu Zenesa podignutom desnom rukom u kojoj drZi ba-
kl.ju, ako .le sve sludajno,Staje onda namerno? Gotovo svi likovnr
prikazi u vezi sa Francuskomburioaskom revolucijom imaju kao
simbol figuru Zenesabakljom.
Odgovorje jednostavan.Slobodnozidarstvoje u doba stvarania
Jugoslaviieimalo, moZda,i presudnu ulogu. Medutim, period posle
Drugog svetskograta doneo je veliki zazor od slobodnih zidara.
Tako mnoge iinjenice govore da je uloga ruske, pa i masonskeemr
gracije nezaobllazna u velikom delu srpske istorije zo. veka, ali zato
ni u jednom udZbeniku istorije ne postoji lekcija koja im je po-
sveienau onoj meri u kojoj to, verovatno,istorijski zasluZuju.
Tradicionalnu bliskost sa Rusijom Beogradje doZivljavaotako
5toje i sam osetaopotreseunutar ove zemlje.Thko su na ovaj grad u
svakomsmislu ostavili trag i Rusi i Sovjeti.
Joi tokom zavrinih operacijatokom oslobodenjaBeograda,od
t4. do zo- oktobra 1944.godine, posebna jedinica Crvene armije
imala je zadatakda pronadejednu neobidnu arhivu koja se nalazila
u gradu. To je bila arhiva slobodnih zidara iz ,,samouspavane" Velike
loZe,,Jugoslavija'lSadasemoie samopretpostavitida su posleuspa-
vljivanjaloie, jugoslovenskimasoni sakivali velike delovesvoje ar-
hive na posebnim mestima, slute(i neprijateljstvo,ali i velika ratna
razaranja.Cinjenicaje bila i to da im nisu bili naklonjeni ni nacisti
podetkom rata, ni komunisti, tokom okondanjaratnih operacija.
Tako je ostalasamo usmenaprita koju je Ljubomir Durkovii-Jak5it
ispridao nekim bliskim prijateljima, a koji su nama otvorili duiu
pred nastanakove knjige.
Dakle, Ljubomir Durkovii-IakSii se,navodno,na5aona drumu
koji vodi ka Vi5njici, odakle su Rusi nadirali ka Beogradu,u vreme
zavrinih operacijaza oslobodenjegrada. Zaustavilaga je ruska pa-
trola i pitala govori li ruski i da li je iz Beograda.Buduii da je pozi-
(t94)
tivno odgovorio na oba pitanja, upravo je on bio iovek koji im ;e
tlcbao. Rusi su ga angaZovalida ih odvedena Kosaniiiev venac,ne
lrajuii Sto grad nlle blo potpuno osloboden,a jo5 maniettezbedan'
'lamo su tiaZili tadno odredenu adresu,gde se danasnalazi umet-
je jasno
niika galerija. Kada su je naili, i samom voditu postalo
,"Sto sir toliko insistirali da je se dto pre domognu To je bilo mesto
na kome je duvanaarhiva slobodnih zidara.
Ljubomir Durkovii-Jakiii nije bio slobodni zidar,niti je mnogo
,,ruo o to-., ali je kao mnogi beogradskidaci tokom prve dve go-
je
tline okupacijemorao da poseti Antimasonsku izloZbu' Tamo vi-
cleoizloZenemnoge masonskemedaljone,keceljei druge simboliine
rekvizite, koje je i ovog puta prepoznao' kada su sovjetskivojnicr
uoieli da ih iznosena svetlodana.
Dalja sudbina ovih slobodnozidarskih rekvizita, kao i kom-
pletna ilokumentacija predratnih jugoslovenskihslobodnih zidara
i,il" i" u.rurru za moskovskearhive. Tamo se preselilaarhiva sve do
oerioda kada su izmedu Tita i Hrusdova poieli prvi znaci oloplla-
vaniaodnosa.U okviru prvih kontakata u novom svetlu, oko 1956'
godine, jedan od soietskih dobronamernih gestovabio je povratak
ovih dokumenatau Iugoslaviju.
Tako sevaZnaslobodnozidarskaarhiva ponovo naslana mestu
odakle je i potekla.Naiveii deo te masonskezaostav5tinei danasse
nalazi u Arhivu Jugoslavije,medutim' niko sa sigurnoSiu ne moi-e
da tvrdi da se tamo nalazi sve5to su Rusi odneli iz Beograda Vero-
vatno nikada neiemo saznatiStasu vratili, a za Sta,moZda,nisu Ze-
leli da ponovo bude u ]ugoslaviji
Pogotovo u svetlu tolitidkih dogadajakoji su tada odretlivali
SVCt.
(rsi)
 PIRAMIDA U SRCU GRADA

I
U centralnom delu najpoznatijebeogradskeulice, Knez Mihai-
love, danasstoji simbol koji predstavljajoS jedan ,,jasan"masonski
,,potpis".
To je piramida koja senalazrrs-
pred zdanjaSrpskeakademijenauka i
umelnosli. Zvanjcno, piramida je
postavljenarq95.godine, kada je u
Velikoj galeriji SANU odrZanaveoma
poseienaizloZba,,Svetmerenja1 Ona
oficijelno oznatava geografski po-
loZaj Beograda; na njoj su ucrtane
5Lranesvela,gravilacionoubrzanjei
geografskaduZinai Sirina.
Formalno objainjenjeza posta-
vljanjeovogsimbolaglasi(a zaistaje
tako): malo je znamenitostiu naiem
gradu koje su posve(enenauci, r ovo
je jedna od'njih.

Posle svih iskustava Zeleli smo da pronademo i,,eventualno

clrugolice" ovog simbola.Ve6smo bili poduieni koliko je piramida
vaZansimbol u masona,i, jednostavno,nije nam bilo logidno da je
ovo objainjenje,koje smo dobili iz Muzeja nauke i tehnike, jedino
dovoljno da utaZi na5uradoznalost.
Uostalom,vei smo bili iskuswom koje smo imali
"progonjeni"
na Avali, i velikom vaZnoStupiramide, kao bitnog obeleZjaslobod-
rrih zidara.Tako smo reiili da uporedimo izgled ovog spomenikasa
drLrginr masonskim predstavljanjirnapiramide. Ovog puta bilo je
ali i Sokantnou prepoznatljivosti...
ziristir.jednostavno,
(rs6) lr97)
 Uz fotografiju piramide ispred SANU postavili smo novtanicu
od jednog dolara. Sliinost je bila odigledna,pa razlogaza sumnju
gotovo da nije ni bilo.
Posebandokaz predstavljalaje dinjenicada je piramida pri vrhu
precizno zarubljenana istom mestu gde .ieto slikovito ufinjeno na
ameridkoj novdanici. Na moneti je na tom mestu prikazano ,,oko
svevideie'lPodseiamoda seu levom uglu novianice od jednog do-
lara nalazi masonskapiramida od r3 cigala, na iijem se vrhu, u
trouglu, nalazi oko. Ono lebdi iznad zaravnjenepiramide i simbo-
Iitki izraZavaslobodnozidarskuideju o predodretlenostimasonerije
da bude nekavrsta elite.
Na novdanicije, iznad ove piramide, ispisanmasonskimoto od
(opet) r3 slova,,Annuit coeptis",koji powrtluje da su oni ,,navrhu"
,,izabrani'lIsta moneta sadrZii natpis ,,Nol.usOrdo Seklorum",dto u
prevodu znati ,,novi svetskiporedak'l
III
Tako je Beograd dobio joS jedan od mnogih simbola koji
odraLavamasonskoprisustvo u samom srcu grada. U odnosu na
ovu gradevinu koja je novijeg datuma, masonski simboli izmetlu
dva svetskarata, kada je i nastalo najvide slobodnozidarskih,,pot-
pisa" na gradu, bili su obiino sastavni deo dekorativne arhitek-
tonskeplastikena kuCnim fasadama.
Ova skulptura je izdvojena,i potpuno samostalna.
Veoma je vaZno i to da je piramida postavljenau osi ulaznih
vrata u zgradu Akademije i da se veoma vqdilo raduna o savrienoj
simetriji u ploiniku prilikom postavljanjatog obeleija.
Najzad,masoni su, po ko zna koji put, dali jasanznak svogprr-
sustva,ali, po pravilu, neprepoznatljivza ,profane",odnosno za one
koji nisu dlanovi njihovog reda.
Odani svojoj tradiciji, koja oiigledno dugo postoji u srpskoj
prestonici, oni ne skrivaju svojesimbole na neve6tnadin, vei ih ot-
voreno plasiraju u naipoznatijemdelu grada, ali tako da neupuienr
.,od drveta ne vide 5umu".
ry
Da li je to jedini simbol koji se, kao deo masonskogfolklora,
vidi na fotografiji piramide ispred Akademije?Postoji li joi neSto,
(198)
rnoZdaupedatljivijeod samepiramide, Stoskreie paZnjuna potpuno
drugu stranu, a upotpunjuje tezu o tome da je kroz istoriju Beograd
bio veomaznaiajan grad masona.
Tako paZnjuprivlaie i tri prozora sa zdanjaSrpskeakademije
nauka i umetnosti, koji gledaju na Knez Mihailolrr ulicu, odnosno
na samu piramidu. Da to nisu tri svevideCa oka, ili ie opet odgovor
nositi ,,obiino" obja5njenjekako je rei samo o ,,slobodnomstilu" u
interpretaciji?Ili je, ipak, u pitanju ne5todrugo?
MoZdaje red da pomenemo i iinjenicu kako je bai u toj zgradi,
mealuakademicimakoji su predvodili ovu drZavui naciju, bitisalo ,
mnogo masona?Samo zdanje SANU koje dominira ovim delom
Beograda,gra<lenoje izmetlu dva rata, tokom 1923.i 1924.godine, r
predstavljamonumentalnu palatu nastaluprema projektima Dragu-
tina Dortleviia i Andre Stevanoviaa.Interesantno,projekat je iz-
ratlen joS r9rz. godine. Zgradt je izvelo preduzeie arhitekte Matije
Bleha iz Praga,dok su za njenu spoljainjost,odnosno dekoratir..nu
arhitekturu bili zaduZeni,,|ugmani Sunko" izZagreba.Ova palataje
stilski reSenau duhu eklekticizma,uz razlidito koncentrisaneprr-
meseneobarokai secesije.
Kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti tokom istoriie
proSaoje veliki broj masona.Tu su bili: MiSaAnastasijevii,Ivo An-
driC, AleksandarBelii, Spiridon Brusina, Mihailo Valtrovii, Vladi-
mir Variiak, Dragomir Vasii, Mihailo Vujid, Vale Vouk, Mihailo
Gavrilovit, Iovan Dudii, Ivan Eaja, StefanDelineo, Andra Dorde-
vii, Niko Zupani(. Franjo Zah, \4adimir lovanovii, SlobodanJova-
novii, FranceKidrii, Petar Kolendii, Marko Leko, Ivan MeStrovic,
Dortle Milovanovii, Dragutin Milutinovii, StevanMokranjac, Sve-
tomir Nikolajevii, BranislavNuiii, Veljko Petrovii, Avram Petronr-
jevii, PavlePopovii, Bogdan Popovii, Mihailo Pupin, Milan Rakii,
Stevan Sremac,Ljubomir Stojanovii, Fran Tuian, Petar l.Ibavkit,
Vladimir Corovit, Filip Hristii, KsenofonSahovic,FerdoSiSic,Vik-
tor Novak.. .
O velikim umovima Akademije nije se mnogo govorilo u
javnosti kao o masonima,ali je ipak povremeno provejavalai takva
informacija. Moida se u tom svetlu izdvajaoAJeksadarDeroko, po-
znati arhitekta i publicista. On je svoj zaistaburan Zivot literarno
t199,,
 uobliiio u knjizi svojih seianja. Ali,
nije se libio da svog starijeg rodaka
StevanaSremcaopi5ekao masona.U
svojim opisima iskazujeduboko poi-
tovanje prema Sremcu. U knjizi ,,A
ondak je letijo jeroplan nad Beogra-
dom" AleksandarDeroko ovako opi-
suje Sremievu sahranu i poslednje
prebivaliste,ali i razmisljanjeo smrtr:
,,...on kaie ne5to kao eto, kad dovek
pode sa ovog sveta,najbolje tako tu
pod drvo, pod zemlju, bez sanduka,
pa se sve pretvori najzad u to pro-
strano zelenolisie... u cvrkut pti-
dica..." KasnijeDeroko dodajekako
,,Sremac nije bio religiozan. Leli,
StevanSremac,kii2et nik
1855-1906 ipak, pod kamenom sa krstom, ali na
pogrebu su, seiam se,bili neki ljudi u
crnom, koji su nosili neketudne znake(kao trougao,kao Sestar,kao
mistrija?). A decasvevide i za svepitaju. Nisu im baSsveobjasnili,
ali smo razaznalida su to jzaslanicinekakve'lo2e' i razumelidocnije
da je bio mason."
Deroko na slitan naiin deklariSei svog prijatelja RastkaPetro-
vita. Za njegaje napisao: ,,Rastkoje bio i mason. Kad je po5ao u
Ameriku, ostalesu tu, uz jo5 nekedruge stvari, i jedna keceljicai ru-
kavice.Meilutim, to on nije uzimao suvi5eozbiljno. Sigurnoie tamo
udao pod uticajem jednoga od svojih najintimnijih prijatelja jod iz
detinjstva, a moZda i dva svoja docnija prijatelja iz Ministarstva:
Ivana Frangetaiz Zagrebai Alberta Iliea iz Splita."
Za ovu Derokor,.uknjigu recenzijuje napisaoBogdanBogdano-
vi€, autor knjige ,,Zaludnamistrija'l
(zoo)
NOVA ZDANIA VELEGRADA
I u savremenomBeogradu, gradenom posle Drugog svetskog
rata, nastajalasu zdanjakoja asocirajuna masonskusimboliku. Za
svete zgradenije lako sa sigurnoiiu wrditi da su u njihovom stva-
ranju udeo imali i slobodni zidarl, ali neke koincidencije su, u naj-
manju ruku, neobidne.
MoZda je od suStinskevaZnostiprikaz slobodnogzidarswakoje
je prethodilo Drugom svetskom ratu, kao i onog koji joj je, po
svemu sudeii, usledio.Stogapostoie broine pretpostavke,pa i dista
nagadanjaoko vainosti masonerijeu Titovo vreme. Natin nakoji je
slobodno zidarstvofunkcionisalopre r94o. godine (odnosno do ,,sa-
mouspavljivanja"Velike loZe ,,Jugoslavija I lto je odiglednobio kraj
jednog velikog istorijskog ciklusa), uglavnom je bio opisan_upret-
hodnim poglavljimauz gradevinekoie su u to doba i nastajale.
Zz potonji, posleratni period, iako je rei o relativno bliskoj
zamrlo r94o. godine.
U ranom posleratnom periodu, dodu5e,postojale su ambicije
da se masonski poket obnovi na predratnim postulatima, ali je u
tim ambicijama ostao uglavnom usamljenneusahli Damian Bran-
kovii. On je posle rata pokudaosa obnovom slobodnozidarskeideje
koja bi nastavilada funkcioniSeu Beogradu,ali okolnosti mu nikako
nisu iile na ruku, ba$kao ni duboka starostu koju je bio uveliko za-
gazio.Ostao je samo njegoventuzliazam,ali on, odigledno,niie bio
dovoljan.
Da bismo opisali period Posle Drugog svetskograta bilo je
uputno prelistati policijske arhive.Tadabnjipolicijski analitidari za-
(zor)
\ z o2) (zo:)
Zapadna
kaplla
Beograila

(:or)

O simbolima lakin i Boaz vei je bilo reti, bai kao i o vaZnosti
piramide u slobodnozidarskojsimbolici. Tek,ovakavpogled na beo_
gradskekapijemozdanije beznacajan.
proganjanjemslobodnih zidara tokom okupacije,da bi svekulminr_
ralo AntimasonskomizloZbom koja je onovreme je imala strahovrt
publicitet.
Premanekim hronitarima, ipak su masoni imali i te kako veliki
upliv, odnosno najvaLniji uticaj na posleratnubuduinost i politiku
(zo6)
fugoslavije,odnosno njenogpolitiikog vrha' Na ovakavstav navodi
pitanjeo tome ko su bili predratni slobodni zidari koji su i poslerata
iauzeli vaZnamestau eliti novonastalejugoslovenskedrZave?
Doktor Ivan Ribar je bio predsednikNarodne skupStineKralje-
vine Jugoslavijepre Drugog svetskograta i predsednik Skupitine
Demokiatske Federativne iugoslavije neposredno po okondanju
rata. Moia Pitade ie bio mason, Edvard Kardeljje po mnogima bro
,,Titovo drugo ja'l dovekbez kojeg ni Broz nije donosio odluke. (Na-
vodno je bio dlan rimskog Velikog Orijenta gde je bio predstavljen
kao Eduardo Kardeli.) Veoma znaiajan akter celepriie bio je i VIa-
dimir Bakarii, jedan od onih iz hrvatskeelite tadaSnjeSFRJ.Ovakav
spisakne moZeda bude potpun, ali je neobiino vaZnone preskoiiti
Miroslava KrleZu i lvu Andriia. Dakle, bardove literature i svetski
uvaiene pisce.
Ako su oni naili na6in da iz meduratnemasonerije,koiu bismo
ovom prilikom mogli da nazoYemo,,gradanskom",predu u jednu
vrstu komunistiike - ,,crvene"masonerije,onda imamo razlogda se
zapitamozaito je tako. Ono sto je vaZnojesteto da je takva vrsta slo-
bodnog zidarstva postoiala, odnosno da sve nagoveitavakako je
takva, ,,crvena"masonerijabila prisutna u Beogradu.
Iako je bila nespojivasa onom predratnom delovalaje i kao
njenadirektna negacija.
III
Otigledno.je da se enigma re5avala,ili makar podinjalazaplet
jednim imenom - Tito. Josip Broz je, po svemu sudeii, bio u bli-
skom kontaktu sa slobodnim zidarima u godinama pre Drugog
svetskograta. To beleZiZoran Nenezi(, u knjizi ,,Masoni u Jugosla-
vijr r764-tg99".Nenezii navodi kako je Broz prve ozbiljne dodire sa
slobodnim zidarstvomimao samasonimaloZe,'Libertas",i to preko
advokataIve Politeai dr Sreika Siloviia. U prilog toj tezi govori po
datak da su bili bliski jo5 kada je Politeo branio Broz,ana famoz-
nom ,,Zagrebaikomprocesu',rgz8 godine, dok je dr Silovii' inate
lekar, prvo bio ilan loZe,,Vrhovec",a potom i loZe ,,Libertas" od
r92.9. godine.
Tito je u ,,Libertas" stupio 1926.godine. Istoriiski je veoma
vaZnoda su pod tom loZom radile tri iregularneloZe,buduti da su
sc van elen.rentarnihmasonskihkodeksaodvojile ispod zaitite Velike
\2()7)
loZe ,,lugoslavija1 To znaii da ,,Libertas"nikada nije bio priznat nr ,,lugoslavija'lkako je vei pominjano u delu posveienom kuCi Dam-
od jedne velike loie. Takoje ova loia nastavilada radi vrlo perfidno. jana Brankoviia i njemu samom, i svi ostali slobodni zidari Kralje-
Iedni, skloni oiuvanju jugoslovenskeideje, bili su pod okriljem Ve- vine jugoslavijeupirali kako bi saiuvali drZavu.Opet je vaino na-
like loZe ,,Jugoslavija'ldok su drugi ostali u,,Libertasu" koji je praviti razliku izmedu masona i ,,masona'lJedni su, u ,,Libertasu",
naudtrb svemunastaviosaradom i okupljanjemilanova. dakle, nepriznatoj 1oZi,radili intenzivno na jednoj, a drugi, unutar
Potonja istorija pokazalaje da je iz ove loie, kasnije, regruto- Velike loZe ,,Jugoslavija'lna drugoj ideji. U su5tini, zbog takvog sta-
vana bezmalo sva elita ustaSkogpokreta, dok Ivan MuZii u knjizi tusa ,,Libertasa"bilo bi potpuno osnovanopitanje da Ii su oni uo-
,,Masonstvou Hrvata" kai:eda je doSaodo podataka iz jednog ne- pdtebili masoni, ako ih niko nije priznavao.
madkogobaveitajnogizvora u kojem setvrdi da je jedan od organr- Titov slobodnozidarski angaZmanipak je uiao u najvaZniju
zatora atentatana kralja Aleksandra,EugenKvaternik,bio ilan ove fazu Drugog svetskograta, a svezbog intenzivnog,a kasnijesepoka-
loi.e. Uz njega su tu bili dr Budak, dr Puk, Benak, Du5an Kralj, zalo,i bliskogkontakta sabritanskim premijerom Vinstonom Cerii-
dr Tot, koji su vei tokom Drugog svetskograta pokazali svojejasno lom. Prema nekim izvorima, upravo je Ceriil bio taj koji je promo-
usta5koopredel.ienje, stvorivii NezavisnudrZam Hrvatsku. visao Brozau 33.stepen,u Napulju, tokom njihovogsusreta1944.go-
Ru5enje Kraljevine fugoslavije, odnosno njenog driavnog dine. To se odigralo u loZi ,,Diasters" koja je brojala z5o dlanova,
uredenja,obavljanoje u komunikaciji izmedu losipa Broza i pome- vrlo visoko kotiranih u masonskojhijerarhiji. Od tada je podeoTi-
nutih usta6kihideologa.Iako naizglednespojivi, ustaie i komunisti tov streloviti napredakkroz svetskupolitiku.
su tada imali i te kako jasan zajednitki cilj koji je i dokumentovan 5er vlnston SpenserLerc re
potpisima Mileta Budakai MoSePijadeu zatvoru u SremskojMitro- bio mason od 24. maja r9o1. go-
vici, kada su napravili sporazum o nenapadanjuu buduiim suko- dine, kada je iniciran u maso-
bima koji su, odigledno,pretili Evropi. neriju u Londonu. Tada je imao
Drugi segment u Brozovom izvanrednom poznavanju maso- z6 godina. Do drugog stepenado-
nerije bio je podetkom Drugog svetskograta. O tome govori i nje- segnuo je r9. jula r9or. godine, a
gova izjava koja se odnosi na upozorenjekoje je uputio Sovjetskom do treteg - 25.marta r9oz. godine.
Savezuneposrednopred Hitlerov napad.Tito seseiao kako ,,...smo U vreme Drugog svetskograta vet
upozorili SovjetskiSavez.Ja sam se,na primer, sastaosa sovjetskim je bio visokorangirani mason rz
vojnim ataSeomi rekao mu da se nematka vojska kreie prema nji- svetske elite, a kada je kreirana
hovoj granici i da ie sigurno doii do napada.Imao sam informacije nova karta sveta) na lalti, rtz
iz Zagrebaod nekih slobodnih zidara koji su bili upoznati sa onim eerdila mason je bio i Ruzvelt.
Stosesprema.Svesam mu to saop5tioi kazaoda to treba primiti oz- Ruzveltovo tlanstvo je bilo do te
biljno. . ." mere otvoreno da je i danas po-
znata fotografija na kojoj je on
- Oiigledno je da je Tito veoma dobro znao ko su bili predratm opasan masonskom keceljom i
masoni, dabome, prvenstveno oni hrvatski, kao da je, po sop-
stvenom priznanju, sa njima imao intenzivne, a sudeii po kvalitetu okruZensimbolimaslobodnogzi-
informacija, i izuzetnovaZnekontakte. darstva.U dugom nizu ameriikih
predsednika koji su bili dlanovr
Ambriiki predsednikRuzvehsa slobodnozidarskeorganizacijeon
IV masonskoflkeceljotfi je bio rz. po redu. U Matinekok
Istovremeno,masonerijaje, makar u ovom sludaju,bila vaZna loZi u \ujorku dobija prva tri simbolidna stepena,2. jantara,27.
maska iza koje se ratlala kratkotrajna NDH, dok su se Velika loia marta i 24.aprila r9oi. godine.
(208) (2o9)
 Koliko su Titovi i Ceriilovi kontakti bili vaini, najbolje govori
uloga Broza posle rata, ne samo u naSoj,vei i u svetskojistoriji. Na
planetarnu politiku bitno je uticalo keiranje i vodstvo Pokreta
nesvrstanih zemalja.Tai pokret je bio vaZanza balans izmetlu dva
suprotstavljenabloka u vreme takozvanoghladnog rata. U to doba
Zapadt je pretila latentna opasnost- pribliZavanjezemalia,,treteg
sveta"SovietskomSavezu.Neke od njih su sa simpatijama poiele da
gledaju na doktrine o ravrlopravnosti i druge socijalistiike parole
kojima je prva zemlja socijalizmamanipulisala.Medutim, ilanstvo
ovakvih drZavau Vardavskomugovoru dovelo bi do strahovitestra-
teSkeneravnoteZe.Upravo je tu Titova uloga bila neprevaziclena, a
ustanovljavanje PokretanesvrstanihobezbedtTo ie Zapadu, pokazalo
se,dobitak na vremenu, a samim tim i usloveza miran san.
Za mnoge simboliian iin odigrao se upravo na Samitu nesvr-
stanih u Havani 1979.godine, kada se Tito pojavio sa belim rukavi-
cama na rukama, belim SeSiromi Stapom,dto je jedan od osnovnih
'l'ilo1/grob
simbola slobodnih zidara za vrernemasonskihradova. Rukavicesu Kuti clreta
tu da simboliduiistotu duha onogakoji ih nosi.
Kako seTitovo slobodnozidarskoangaLovanje odraiavalona ta-
Ritam ovog dogada)aprvo je odredilo izlaganjekubanskogli-
da$nje unutraSnjopolitiike prilike u zemlji, verovatno naibolje go-
dera Fidela Kastra koji je predloZio da se nesvrstanezemljepribliZe
vore kazivaniaVjenceslavaCentiia. On ne samo da tvrdi da je Broz
Istodnombloku. Potom je uslediloTitovo izlaganjeu kojem je on, uz
bio slobodni zidar, vet to dokazuje nekim int€resantnim citatima i
neprikosnoven autoritet, to jasno odbio. Sa govornice je otiSao
dokumentima, koji privladeveliku paZnju,a ujedno predstavljaju,sa
praien frenetidnim aplauzom.
ove istorijske distance,putokaz kojim je vredelo tragati za istinom.
|o5 jedan argument u prilog Brozovom pripadni5tr.u slobod- Ono Stoie on napisaopro5loje kroz ruke mnogih obave5tajaca onog
nozidarskom redu jeste grobnica u kojoj je sahranjen Bela mer-
vremena,i niko ga nije demantovao.Moi:da je tu jedan deo odgo-
merna ploda, ispod koje danas poiiva, u mnogima racla slikovitu
vora na pitanje za5toje posleratnamasonerijau Beogradu,Srbiji i
asocijaciju,tako testu u masona,koja seodnosi na obraclenikamen.
Iugoslaviji bila tako taianstvena,znatno viie nego ona koja joj je
Najvidi simbolidki cilj svakogslobodnogzidarajesteda ,,svoj"kamen
prethodila. I zaSto je jedan njen veliki, predratni, nazovimo ga
obradi, da se5toviSepribliZi velikom arhitekti svih svetova.MoZdaje
,,srpski",deo bio u tolikoj meri zapostavljen.Srpskapredratna elita
Biozov nadgrobni kamen tu da pokaZeba5talcrrusimboliku. jc toliko duboko prihvatila tadaSnjumasoneriju,da bi njen prelazak
Ispod sliine ravne plode danas podivaju, na primer, Dositej runovu ,,Titovu",ili uslovno redeno,,crvenu",kako smo je ranije na-
Obradovii i Vuk Karadiii u porti Sabornecrkve u Beogradu. zvali,bio nedosledanideji koju su zastupalipre r94o. godine.
Brozova sahranabila je interesantnai po tome 5to je to bio,
kako beleie hronidari, ,,najveii skup visokih svetskihdostojanstve-
nika u dotadainioj istoriji". Meclutim, bitno je i to da je takav skup
morao da bude i jedno od najznadajnijihmasonskih okupljanjatih Jedan od najupeiatljivijih Ceniiievih tekstova bio je onai o
godina. pisr.nukoje je general Ivan Go5njak uputio lidno marSalu fosipu

(2ro) (ztt)
Brozu Titu. Svese de5avaloposle Goinjakovesmene,koju ie on,5to
ie seiz pisma videti, primio sa nevericomi razoiaranjem.U burnoj
vojnitkoj i ratnidkoj karijeri Ivan GoSnjakje dostigao do najvi5eg
fina u JNA - generalaarmije. Od 1933.bio je ilan Komunistidkepar-
tije, a od 1935.upuien je u SSSR,gdeje pohatlao Lenjinskupartijsku
Skolu, a zatim i oficirski kurs. Bio je veoma aktivan u Spanskom
gradanskomratu, a od 1939.do r94r. godine interniran u logore u
Francuskoj.Tokom 1942.godine vraia se u zemlju i uskoro postaje
komandant GlavnogStabaNOV Hrvatske.Od 1953.do 1967.godine
bio je i drZavni sekretarza narodnu odbranu SFRJ,i autor knjige
,,Tito, strategrevolucijei tvorac narodne armije'l
Goinjak je, otigledno, bio upuien u neka dogadanjakoja, na-
vodno, Brozu nisu prijala i, 5to je bilo vaZno,gotovo da se nije usu-
dio da poverujeu njih, a to ga je ko3talokarijere, odnosno preranog
penzionisanja.
Pismo je bilo napisano27. jnna t975.godine, Go5njakga je upu-
tio direktno Brozu, ali ga ovaj nikada nije dobio. Na pismu je dopi-
sano,kako beleZiCendii, Kardeljevomili Dolancovom rukom: ,Ne
treba ga dati Titu jer je bolestani u godinama. O tome treba da ra-
zgovaraposebnakomisija sa Go5njakom."Ispod ove napomene,po-
red potpisa ove dvojice, slede i potpisi Vladimira Bakariia, Petra
Stamboliia, Nikole Ljubidi€ai fovankeBroz. Pismo je imalo 6o stra
nica, i u njemu je Goinjak traZio odgovorena zo pitanja.Navodimo
deo pisma koji je interesantanza na5eistraZivanje:
,,DruZeTito, piSemti ovo pismo, prvi put ovakvogsadrZajai sa
ovakvim naslovom.Od mog prisilnog odlaskau mirovinu, osjeiam
potrebu da bih Zeliorazgovaratis Tobom u detiri oka. |er, nakon sa-
stanka Vojnog savjeta,na kojem sam dobio podriku od DZemila
Sarca,RadojiceNeneziia i Doke fovanita, a mislio sam da iu je do-
biti i od Tebe,a nisam, osjeiam seljudski povrijetlen,jer je uz Tvoju
'dobronaklonost'pobjedila Kardeljevalinija, a ja sam umirovljen, pa
se sveokrenulo, zavalfujtd Tebi, u korist konzervativaca,onih koji
su i do sadaoponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama
ogovaraju."
U pismu Goinjak predlaZeTitu da pozove Koiu (Popoviia),
Kostu (Nada), Josipa(Kopinida) i njega,i da ga oni informiSu,,Stase
zaista dogatla u zemlji'l Takocle,Goinjak traZi odgovor na pitanje
Tastoie pao Aleksandar Rankovic.
\2r2)
,,Tito, ja znam da ie5 mi zameriti 5to Ti s mojim smenjivanjem
povezujemMarka (misli.na Rankoviia), koji je prije devet godina
proSaojoi gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Koli$evski,Kopr-
nii, Koda,lovanka i ja znali smo za5tosi naprosto oterao Marka. I
san.rznai da je prislu$kivanjelaZ... Razlogsmenjivanjaje, to Ti druie
'l'ito dobro znaS,jeste njegovizveStajo masonima u Jugoslaviji,od-
rrosnokonstatacitai tvrdnja autora izve5tajada masoni vladaju Jugo-
slavijom. DruZe Tito, zna$i to da sam imao prilike proditati taj iz-
vcStaj,ali poslije Plenuma, a pisali su ga naii najbolji obaveitajcrr
imao je dva dijela. U prvom dijelu izve5taiapiSeseo masonimakoji
su djelovali u Jogoslavijido r94r. godine, a u drugom, 'strogopover-
ljive naravi'- Masoni i njihova aktivnost u SFRJ.
Taj izveltaj Markove policije kaznio je Rankoviia, posebnodeo
izveStajagde sepominje i tvoje ime. Naime, tebe sespominjesat96r.
godinom, kada je do5lo (a ti si bio na putu mira po afrifkim ze-
n.rljama),do sukobaizmedu Jovankei Koli5evskog,koji je spreiio da
ide5na skupitinu masonakoju je organizovaomarokanskisuveren-
kralj def'VelikemasonskeloZe'.
Taj, i drugi podaci ubili su Marka, mislim 'politidki ga ubilil
Mislim da to i druge 'bisere'tog izvestajaTi dobro znas.Nisam znao,
clruZeTito, dok nisam protitao izveitaj (a dao mi ga je Marko), da
su Kardelj,Bakarii (pod imenom 'Kuper5tajn',z6ogtajnosti), (cuper
- bakar - prim. Z. N.) braia Dizdarevii, KrleZa,Vidmar, dr Novak,
dr Savii, Koia, Velebit,Augustindii, Z. Kunc, dr Kocbek,Ivan Ribar,
Ivo Andrit, A. Belii, Ivan Krajaiit - Stevo, Srdan Budisavljevic,
Crnjanski,Vasaiubrilovii, Oskar Davido,DZemalBijedit, M. Dilas,
P.Gregorii, Hristii, Isakovii, Mladen Ivekovit, Ribnikar,braia Levi,
Moia Pijade, H. Macanovii, Ivo Mihovilovii, Krajger, Ivo Politeo,
SrclanPrica, Smodlaka,Velimir Terzii, AleS Bebler, Mika Tiipalo,
Milan BartoS,GustavKrklec, Kre5imir Baranovit, da ne nabrajam i
druge, masoni loZe 'Nova lugoslavija'kojom je rukovodio lvan Ri-
bar, a poslenjegaKrleZa.DruZeTito, sadami je jasno za$toje Marko
morao otiii, zadtosamja morao da budem smenjen!"
Ime ili nadimak Tito nije uobidajenokod naroda koji su iinili
bivSuzajednidkudriavu. Prematumaienju jednog od najpriznatijih
mrtora o ovoj oblasti, Danijela Ligua, tvorca,,Reinika slobodnog zr-
tlarstva",,,ovakvoime ili naziv nije slovenskogporekla,vei senjegov
(zr:)
nastanaknajverovatnijeprvenstveno moie vezati za mediteransko bio slobodni zidar jednog sasvimdrugog kova od onog koji je danas
podneblje pre Hrista. U masonskoj simbolici ovo ime sreiemo na zrrstupljenu Beogradu.Iz do sadanavedenogpostaieizvesnoda je
sedmom stepenuStarogi prihvaienog Skotskogobreda,gde se pod rcdiojednomiodrugom.
imenom Tito pojavljuje poglavar i sudija, knez Harodimski, votla
33oo nastojnika koje Solomon odredi da posluju nad Hramom".
Ligu i njegovi saradnici jasno i nedvosmislenozakljuiuju kako ,,u VII
svakomslutaju ovo ime nije jugoslovensko'l
Danas se u Beogradu lako uoiava piramida koja se nalazi na
krovu hotela ,,Slavijaluks", kao i stilizovanapiramida na zdanjuRa-
VI dio-televizijeSrbiie.Naravno,postoiejo5 mnoga zdanjadiji su oblik
Ovaj neito duZi istorijat Titovog angaZovanja u slobodnozidar- arhitekteodluiile da zavrie stilizovanompiramidom na whu, dto ne
skom redu moZe naizgled da odudara od teme, odnosno od samih znadi da su autori bliski slobodnim zidarima, ali su moguinosti
gradevina koje danas dominiraju Beogradom, na posredan naiin iesto prisutne. A da bi sesvakozdanjeponaosobproudilo, potrebno
naznaiavajuii odretlen masonski k6d ovog grada. Medutim, tu- je ogromno vreme. Neke ideje i pretpostavke,ipak, ostavljamosa-
maienje vezatih zdanjasa masonerijom bilo bi teiko ostvarljivoako mom ditaocu.Za nekeod njih moZemolako da pruZimo jasnemate-
bi se u tom kontekstu osvetlio Brozov uticaj na vreme u kojem su
nastajale.A taj uticaj bio je neprikosnoven.Uz duinu distancuu od-
nosu na Goinjakovo pismo koje, kao i mnoge druge informacije,
nije stiglo do Tita, mora se imati u vidu da je veliki broj dogatlaya
tog doba bio iniciran ba5od samogTita, a tada pogovorau izvrienju
nije bilo, niti ga je smelo biti.
U vreme Brozovevlasti, uostalom, gotovo sva vaZnadedavanja
odigravalasu seupravo u Beogradu,pa nije nelogiino Stoje prestoni
grad SFRJponeo i neka obeleZjakoja su bila poznata samo malom
broju upuienih. Thkotle,nekazdanjakoja ukazuju na masonskoprr-
sustvopodignuta su posle njegovesmrti, ali se ona vezuju za maso-
neriju koja i sadapostoji u Beogradu,a nastalaje r99o.godine,obre-
dom koji je predstavljao,,butlenje",,samouspavane" loZe ,,|ugosla-
vija" fiji je je
rad zvaniino zamro zbog pretnji koje sobom nosro
Drugi svetskirat.
Odigledno je da ta masonerija poku5ava da probudi onu,
,,gratlanskri',kako smo je laiiki nazvali, odvajajuii ie od ,,crvene",
kako smo krstili slobodno zidarstvo Titovog vremena. Razlike su
oiigledne i primerene politidkom trenutku u kome se promenro
kompletan sistern.Tako, danainji slobodni zidari ili tvrde da Tito
jednostavnonije bio mason (jer, zaStobi onda proganlaoposle rata
slobodne zidare koji su to bili u predratnom periodu), ili je, opet,

\2r4) l2r5)
 POGLEDBESMRTNIHSAMONETA

Suptilnost masonskogpotpisivanjaogledasena joSjedan nacrn

koji jasno govori da su upokojena ,,braia" ostala prisutna i_u mi-
slima dana5njihmasona.Naravno, a u skladu sa naiinom na koji su
se slobodni zidari potpisivali na gradevinama,i ovog puta koriSien
je isti ,,recept"- prepoznavanjeobeleija masonerijejasno je samo
Piramidalna konsttukcija koja krasi zgradu Radio telettizije Srbije
onima koji dobro znaju 5ta znaie pojedini simboli' ili, opet' likovi
koji su predstavljeni.
rijalne dokaze,kao 5to je to bilo sa piramidom ispred Srpskeakade- Tako, u vreme izlaLenjaoveknjige monete koje su u opticaju u
mije nauka i umetnosti, gdeie to vi5enego oiigledno, ali nekeostav- Srbiji obiluiu likovima nekada6njihmasona.
ljaju dovoljno upeiatljivu naznaku.. . Na novdanici od ro dinara nalazi selik Vuka StefanovitaKara-
BaSkao Stoje i nagoveitenona podetkuove knjige,Beogradnije dLth, zakogane postojepouzdani podaci da je bio ilan slobodnozi-
moguie na ovakavnadin analiziratiu potpunosti, i za takavposaobi
bili potrebni i tim i vreme, koji autoru nisu bili dostupni ni moguii.
Metlutim, ovo je natin da se mnoga pitanja makar otvore, a to je,
najzad,,i zamisao ove knjige: da se osvetli jedan i te kako bitan deo
beogradskeistorije, i da vaZnostgrada,kako bi to rekli masoni,bude
obasjanajod jednim jakim svetlom.

1216) 1217)
darske organizacije,ali ga mnogi srpski masoni pominju kao mo-
guieg ,,brata".Na to nagoni njegovodelovanje,posebnobliskost sa
onima koji su tada bili u masoneriji. Uticaj na Vuka imao je Dositej
Obradovii, pored kojeg i sadapoiiva u porti Sabornecrkve u Beo-
gradu. Pored toga, koristeti upravo prosvetiteljskeewopske kanale
ondainje Evrope, Karadi:i( je nesporno morao da bude u kontaktu
saslobodnim zidarima. Tako neki tumaie i iinjenicu da je Getepre
veo bad ,,Hasanaginicu"na nemadki. Gete je bio jedan od najugle-
dnijih slobodnih zidara svogvremena.

Ster,anMokranjac

Na novdanici od 5o dinara nalazi se lik StevanaMokranjca,

Wadika Petar Petroyit Njegoi

Na novdanici od t o dinara nalazi se lik crnogorskogvladike

Petra Petroviia Njego5a,oko tijeg ilanstva meclu slobodnim zida-
rima postojemnoga nagadanja,ali malo sigurnih podataka.Takosei
tako ostalabez njega.Mokranjac posebnomoli za brigu o bratovlje-
o vladikinoj eventualnoj vezi sa masonskim redom najviSe za-
voj deci koju je, pored svoje,podizao,buduii da mu je brat umro'
kljuiuje po tome 5to je \ego5a vaspitavaoi bio mu liini uiitelj Sima
Milutinovii Sarajlija,jedan od prvih i najposve€enijihmasona no- Portret Nikole Tesle nalazi se na novianici od rco dinata' Za
vije srpskeistorije. Bespogovornoje to da je Milutinovii bio u prilici
da utife na mladog ljego5a. Ponovo,masoni kao argumentkoji go-
vori u prilog vladikinom masonskom angaZmanuiesto pominju
l$egoSevestihove,,brat je mio koje vjere bio'l koji su tipidan
masonskimoto, a ovaj stih se nalazio i na pedatimanekih slobod-
nozidarskihIoZau nas.
(218) \219)
 i Mihailo Pupin, Teslin savremenik.U prilog ovoj tezi mogla bi da
bude i'dinjenlca da je Teslin blizak prijatelj Mark Tven, legendarni
ameriiki pisac,takodebio slobodni zidar.
Na n-ovdanici od zoo dinara nalazi se portret Nadeide Petro-
vid koja je jedina Zenadiji je lik zauzeomesto na jednoj moneti, i za
diju braCusekaie da su bili slobodni zidari.

Nikola Tesla

DordeVajfert
Najpoznatiji i najuticajniji veliki majstor iz Jugoslavijebio je sr
gurno Dortle Vajfert, poznati industrijalac,osnivai loZe ,,Pobratim"'
fao i veliki malitor vilike loZe,.lugoslaviia"'Vajfertov lik se nalazi
na novtanici od rooo dinara. Kada se moneta pojavila delovalo je
tudno da se na tada najveioj novianici nade industrijalac iz prve
polovine zo. veka.Medutim, njegovnajvi5i statusmedu srpskim slo-

otuva kako |ugoslavija i njen dotadadnji poredak, tako i samo

Nadeida Petrovit masonstvo.
\22O) \221)
 PUTVECNOGISTOKA

Republiku Srbiju.
Tamo se preselilaelita Srbije proSlih vekova, ali na groblju je
postavljenoi mnogo nadgrobnih spomenikadijije zadatakda dostoj-
no i u-skladu tu id.lu-i sa kojima je pokojnik proZiveo svoj vek,
obeleZemesto gde njegoviostacipodivaju
Inaae, istoriiat Novog groblja umnogome podseia na istoriiat
Srbije, odnosno Beograda.U stalnim sukobima i nadmudrivanju sa
Turcima, koji su i obeleiili r9. vek, i grobljasu menjalasvojarnesta'
Kako beleZiistoridar umetnosti BratislavaKostii u monografiji

1222) \223)

Akacijo poted bisteZivojina Miiiia na Novom groblju
(zzc)
II
Nije nimalo retko da su upokojeni masoni i na svom poiivali5tu
putnicima namernicima,kao i ,,braii" koja su ostaialaiza njih' ostav-
ljali simbole po kojima bi se i po odlasku sa oYog svetadeklarisali
kao slobodni zidari.
Simbolika nekih od nadgrobnih spomenika,iini se da je otr-
gledna.
Zaro iemo $etnjunajlepiim beogradskimgrobliem podeti obr-
laskom nadgrobnog spomenika posveienog Zivojinu Mi5iiu, veli-
kom srpskom vojskovodi iz Prvog svetskograta. Uz nieSovopoprsie
stoji skulptura Zenekoja sla\-ustrategapozdravllagranom akacije,
inaie uobiiajenim masonskimsimbolom.
Podseiamo, u rnasonskoj ikonografiji akacija ima posebno
mesto i nosi simboliku drveta Zivota,zbog toga Stoje ova vrsta me-
diteranskogbagremaveiito zelena,i vezujese za graditeliaSolomo-
novog hrama Hirama Abifa. Naime, podto su prona5li njegov grob
hiramovi sledbenicisu na njega stavili suvu granu akacije,koja je
dudesnoolistalai ozelenela.Tako,ova biljka ima izuzetnojaku sim-
bolitku vrednost kod slobodnih zidara.
Zivojin Mi5ii primljen je u masoneriju 29. decembrar9o8. 80-
dine, u IoZu ,,Pobratim".
Podseiamo, Miiii je r9o9. godine postao pomoinik vojvode
Radomira Putnika, tada$niegnaielnika Glamog generalStaba, a to-
kom balkanskihratova, posle Kumanovske bitke, dobio je fin gene-
rala. Bio je jedan od najveiih strategaKolubarskebitke, r9r4. godine,
a tokom povladenjakroz Albaniju te5koserazboleo.Od r9r9. godine
nalazio se u Francuskojna letenju, ali je dve godine kasnije umro.
Tadaje i uredennjegovgrob, tiji je autor bio akademskivajar Dortle
Jovanovii.
Zivojin Mi5ii je bio, kako tvrde masoni, jedan od istaknutih i
cenjenihslobodnih zidarasvogvremena.Zato seova ikonografija na
njegovomgrobu smatrapotpuno prirodnom.
io5 nekoliko spomenika pobutluje painju, pogotovo u svetlu
nadepride. Ovde iemo pomenuti samo nekoliko, jer bi samo Setnja
Novim grobljembila vredna celeknjige...
(zzs)

I inedu sobom, razliiite vere se ne potiru, vei je sveu skladu sa Nie-
I u Makedoni.ii,a kao vicekonzul- u PriStini' Thkode'bio jeupravnik
NadgrobnispomenikporodiceDukanouii
III
Jednaporodiina grobnica deluje krajnje tipiino za ovu nalu
pritu i nju karakteri5ubezmalosvi simboli uobidajenikod masona
Na vrhu nadgrobnogspomenikaposveienogporodici Dukan.,-
vii nalazi se mrtvadka glava sa ukritenim butnim kostima, simbol
koji je sastavnideo simbolike slobodnih ztdara. Ovaj simbol je u
prvo vreme bio vezan za Hiramov grob, metlutim, vremenom po-
stajesimbol vezanza grob bilo kog masonakoji je stigaodo majstor-
(zz6)
sl(ogstepena.Takode,ovaj znak je testo bio u vezi i sa vitezorima
tcmplarima, dto joi jednom pokazuje povezanost masonskog i
lcr.nplarskogreda,kao i njihovu isprepletenost.
jc od tri trougla, a njen postanakna taj nadin simboliSeptelazakn
utenidkogu majstorskistepen.
Bai ovaj spomenik je prilika da podsetimo kako su masoni, po
pravilu, veoma religiozni ljudi. Kako to oni tvrde i propovedaju
goievim stihom ,,brat je mio koje viere bio'l To dokazuje upravo
ovaj spomenik na kojem se vidi i ikona pravoslavnogsveca,ito
odretlujepokojnika i kao pripadnika pravoslavnevere.
IV
Pored toga lto zauzirnaznai:ajnomesto u srpskoj komediogra-
fiji, Nu5ii je proveo punu decenijuradeii kao diplomata, uglar'nom
Narodnog pozori5tau Beogradu,a jedno vreme i novosadskogpo-
zoriSta.
Sasrpskomvojskom prosaoje pakaopovlaienjapreko Albanije'
l<adamu je poginuo sin. Period posle Prvog svetskograta proveo ie
tuBeogradu,u kojem je i umro t9. januara 1938.godine.
Nuiii je bio mason,Sto,kako kaZuupuieni, niie preteranokrio,
ali dela uvek govorevi3e od formalnih zapisa.Premapoznavaocrma
rrasoneriie,on ie zainteresovanimadavao odgovor da je ilan ovog
reda.
Meclutim, manirom iskusnog dovekakome je igra reii posao,
tumeoje da odagnaod sebeone koji nisu razumeli njegovoude5teu
slobodnozidarsko j organizaclii.Jednaod najrabljenijih beogradskih
priia koja setiie grobaljai pokojnika, odnosi seupravo na Branislava
(.zzl)
 N rrii(a i njegovoopravdanjepred ljudima od pera- zaito rnu je grob-
riel u obliku piramide. U literaturi gotovo da nije pomenut pravi
r.rzlog,dok je sam Nuiii imao objaSnjenje, vei u svom duhu: On ne
lrio voleo da mu sedrugi poganena grobu, a evo, ovakavnadgrobni
sporrenik, odnosno njegovoblik, svakakoie ih u tome spreiiti.
Zaista,retoritki, ovaj odgovor bio je primeren velikanu srpskog
tcirtra, ali se mora pohvaliti i njegovadomiiljatost koja mu je obe-
zbcdiladiskreciju u vezi sa redom slobodnih zidara.
Ono 5to je na ovaj natin potvrdio jesteto da je spomenik u ob-
liku piramidebila njegovaideja.

MoZdaje joi jedan segment,a u vezije sa spomenikomBrani-

slavuNu5iiu, vredanpaZnje...Redje o sliinosti sa prvim spomem-
l<omNeznanomjunaku koji je bio postavljenna Avali. Kada se do-
vsdu u vezu, ova dva monumenta neobidno asociraju jedan na
d rugi...
Kao 3to smo vee pominiali, BranislavNu$ii je odtro bio protiv
iclejeIvana MeStrovita da Neznani junak ostaneda podiva na Avali,
gde je i poginuo, ali njegovi argumenti nisu bili uvaZeni. Ipak,
sliinost prvobitnog spomenikana Avali i Nudiievog,na Novom gro-
blju, verovatnoima znadajnusimboliku, jer ih spajaista ideja.

VI
Ne Zeleii da remetimo niiiji vedni mir, u SetnjiNovim grobljem
pro5li smo pored joS nekih poroditnih grobnica koje nose obeleZja
slobodnozidarskogreda.
Kao Stoideja nije bila da pomenemosvezgradekoje direktno ili
posrednonoseobeleZjamasonerije,tako nam nije bila namera ni da
ih sveobidemo na groblju. Prosto,hteli smo da pokaZemosimboliku
srrnroonih koji su svoju lojalnost i privrZenostostavili kao spomen,
bcz obzira na njihov poloZaju slobodnozidarskojhijerarhiji.
Tako je na porodiino.j grobnici Nikole I. Stamenkoviia pored
pirarlridalnogspomenikaostala slika, ali i otvorena knjiga, iza ko;e
j;rrrrrrvire Sestar,
cekici uglomer.
Nad porodiinom grobnicom Nikole Lukiia, preduzimaia, naili
Piramitla na grobu BtanislavaN iiia snro trezmaloistesimbole,samo malo druktije rasporedene.
(228) ( r r q)
 it
:l r ! l

l1lfil, I ilrliliir'lii

\,;iliii irlillilli ri

lll;ll
lltpllh
rrir ',r11.,.,",,;:l
I
glr'
lpii,q ;bl:lr\\n[h
S,,star jasansimbol
i uglomerkao
Porodiinagrobni NikoleStanenkoviia sa otvorefiomkfljryom
im kojevre masonskisimboli

(23o)
 /

/ )rt,r, .'r /or?rrrrIrr

r'r,d.q
s1,orr|rrrlirr

Na sponrcnil<rt Jcivltrtt Jovirrrctvic'rtuapisiltlo jc tlit sc tlpllliojto

r p l c t c n , r t r ou g l a .

(:-r:) (rll)
 ._I

na ovom nadgtrJbnonsPonrcniku

Na ,,fan.rilijarnojgrobnici" porodice Zivadinovii' pored por-

treta.jednog od pokojnika jasno stoji oko svevideie,tipiian ma
sonsKrz1laK.
Ovo je, dabome,samomali broi takvih spomenikana Novont
groblju. Tamo ih in.ravredr.rihcele jedne monografi.je,naravno.)u
6rlo* rtutil.ro delu groblja.Nismo pomenuli ni brojne graneak"
. kojesu postavljene
cije na mnogim grobnimtnestrma
Ova priia,,putuje"kao i beogradskislobodnizidari.Ka.o- ilo na
grobljima danai itna na.jviSeBeogradana,tako su i beogradskima
soni na njimanajbrojniji.

ui ro pontl i ccZfuadi nov ir'

GrLtb

(z:+) (z:s)
 OD HBRONEIEDO OBNOVEHRAMADUHA
(ILI UMESTOPOGOVORA)

,Osim toga,.Sve.de 2ivot seProm.e

nbotgov. nio.t"
lom smislusloje on oslaviosvesvoJe kn|tg(tz
nauke.Smstraoje da su nauina prouiavanja
bila boLijapriprema za suoienjes drugim
delima"
H. L. Borhes,,Emanuel fuedenborg"

Pogovorisu getovo,po pravilu, jalova stvar,dok oni retki dobri

potitu od vanredno darovitih ljudi. Kako ne Zelim da pi5em jalove
itvari i kako mi pisana red uvek zadaje muke, uiinilo mi se kao
dobra ideja da ispritam pridu o nekim asocijacijamakoie me vei iz-
vesnovreme neodoljivo privlate. Moram reii, kad ie dogovorenoda
napiSempogovor za Stivo koje je pred iitaocem, nisam to doZiveo
kao zadatak,veckaozadovoljstvo.

SkulpturaHermesana lasaili
zgrade u Makedonskoj ulici

umetnici i poneki vitez u potrazi za gralom i to upravo u umetnji-

kim delima.

polazi uvek od nekog (sludajno)otkrivenog delatajne.

( z:6) (ztt)
 Mnogobrojna su i sasvim razliiita tumaienja masonerije: od
optuZbi da je organizacljau sluZbi centaramoii, preko teorija o je-
vrejsko-masonskojzaveriprotiv demokratijamodernog svetado glo-
rifikovanja tog bratstvakao ekskluzivnoginduktora pozitivnih pro
mena u zapadnomsvetu.Radobih za trenutak zanemariosveteori.;e
o toj asocijacijiograniiene tajnosti i razmislio o spekulativnomka
rakteru masonerije. Sve znatajne civilizacije pripisuju ogroman
znadajinicijaciji, odnosno, ulasku u svet odraslih ili ulasku u svet
posvetenih,uopSte- ulasku u svetduhovnog razvoja.
Mnogi smatraju da je kolevka zapad,necivitzaclje antidka Jo-
nija. Antitki grfki gradovi - dri.ave,polisi, s jedne i druge strane
Egejskogmora, moZdasu mogli da serazviju u nekom drugom prav-
cu; moZdaje druStvenii drZavniobrazacmogla da bude atinska de
mokratija (moZda bez robova), a intelektualni obrazac moida je
mogao da bude sokratovskiili platonovski.Metlutim, neumitne is-
torijske okolnosti (zapravo,tei.akporaz koji je savezuAtine i Tebe
kod Heroneje338.pre n. e. naneo Filip Makedonskiznatio je i kaj
samostalnihgradova- polisa) odredile su da se na tim prostorima
razvijehelenistitki svetAleksandraMakedonskogi duhormi obrazac
velikog ,,kolekcionara"Aristotela. Taj svet izrodio je, posredstvom
grike kolonije na jugu danasnjeItalije - Velike Grdke,i instrument
svog okonianja - Rimsku imperiju. Zapadna civllizacija,nagla5eno
ekspanzionistidka(kao i AleksandrovaMakedonija, a zatim i Rim)
rodila se iz tih tokova i do zr. veka donela tolike vredne plodove.
Medutim, zanemarilaje, u korist razuma i logiikog, mnogobrojne
duhovne i du5evnepotencijale.Na kraju krajeva, zanemarilaje ili
profanisalainicijacijsku praksu. Da li je time i zapadnacivilizacija
stvorila instrument sopstvenogokondanja?
Cin inicijacije beskrajnoje znadajandeo procesaindividuacije,
samoostvarenja,samoaktuelizacije. Harmoniian razvoj litnosti
teSkoje zamisliti bez inicijacije, posveienjau vi5e tajne, ili je bolje
reii u viSaduhovna stanja.Inicijacija gotovo,po pravilu, podrazu-
meva simbolidku smrt, misterijski uvid i asocijacije,pa je tako i u
masonskim misterijama. Cak i inicijacija obrezivanjemkod tzv.
,,primitivnih" naroda predstavljalaje din umiranja deteta i radanja
odraslog.Dakle, inicijacija je luek metanoja- izluzeta\ veliki obrt,
kako bi rekao Bela Hamva5.On kaZeda je uvek rei o pripremi za
metatezu,vellk),prelazak,dramatidnu promenu. Dovoljno je da je to
simbolidki prelazak,duboko liino doZivljen.Bez inicijacije proces
(238)
skladnog unutradnjegrazvoia ozblljno je naru5en.Inici;'acijau svet
odraslih iinom Skolskogmaturiranja, inicijacija u voini din ili sve-
Bratstvuslobodnih zidara.
Biblija kaZeda je Kain, poito ga je Bog kaznio da bude potukat
i satinio mu znak zbog ubistvabrata Avelja,otiSaou zemljuNaidsku
i, oZenivSise,dobio sina Enoha (,,mladencaBoZijeg").Lameh,jedan
od Enohovih potomaka,s dve Zeneizrodio je tri sina.Prvi je bio lo-
vil, tiji su potomci bili nomadi. Drugi sin beSeJuval,koji je izmislio
geor'netrijui od njegase,,narodi5e"gudadii sviraii, a treii je.bio To-
vel, izuzetnove5tkovai. Oni su svojeznanjezapisalina dva kamena
stuba.Takozvanoesnafskotradicionalno predanjeo postankumaso-
nerije smatra da je, posle Noievog potopa, jedan od ta dva stuba
pronaiao Hermes.
Jednadruga tradicija kaZenam da su u drevnom Egiptu posto-
jala dva grandiozna,gotovo istovetnastuba,jedan na severu,drugi
na jugu, i da su simbolizovalajedinstvo i ravnopravnostGornjeg i
Donjegkraljevstva.
Hermes je u antidkom grdkom Panteonu bog pastira (pa i
nomada) i trgovaca,a kao glasnikbogovai glasnikizmeilu neba,ze-
maljskogi podzemnogsveta,za5titnikje i govornika.On je zaititnik
reiitosti i duhovne okretnosti. Kao zaititnik govorniStva,Hermesie,
duhovne sposobnostiza lukavost, podmuklost i prevaru. Hermes
posreduje razmenu izmedu neba i zemlje.Ta razmena se moZe is-
kvariti (npr., prodaja indulgencija), ali moZe i da omoguii po-
sve6enje.
149)
 Zbog moguinosti brze promene mestaHermesje zaititnik pu-
tovanja,pa su Grci kameneplode ugradeneu drumove nazivali her-
nal, a na raskrsnicama,njemu u iast, dizali spomenike.Na raskrsm-
cama su se stari Grci klanjali i Hekati, boginji mrtvih, koiu iesto
simbolizuju tri Zeneoslonjenena stub. Hekata je lunarna boginja r,
bai kao i ve5ticeu Kelta,i nju iesto prati tamni pas,vuiica ili kobila.
Eto, simbolidkih veza Hekate, koju stari Grci susre(u pored
Hermesovih spomenika na raskrsnicama,s tri Gracije, sa grikim
proroiicama Pitijama iz Apolonovog svetili5tau Delfima, odnosno,
proroiicama Sibilama (kod Rimljana,jer se smatra da je u korenu
tog imena isti koren kao u imenu konj).
Karl GustavJung,u delu ,,Psihologijai alhemija'lkaZe:,,Merkur
je, medutim, boZanski,krilati Hermes,koji se pojavljuje u materiji,
bog oiitovanja, bog miSljenjai du5ovoda par excellencel'
Naroiito vaZno:Hermes je psihopomp,du5ovoda.Kao posred-
nik izme<lunebeskog,zemaljskogi podzemnog svetai kao glasnik
bogova (nosilac blagovesti),on je vodii du5a u boravi5tu mrwih.
Poito je i zaStitnikpastira,on je, dakle,dobri pastir.
eetiri-pet stotina godina pre Hristovog roclenja,grdki su seput-
nici susrelisaegipatskomreligijom i mitom o Ozirisu. Ozirisa,boga
plodnosti, uniStio je Set, njegovbrat, zli i opasni bog oluja, koji je
imao svinjsku glavu, i rasuo raspardanoOzirisovo telo. Ozirisova
udovica Izejis, kraljica bogova, i ierka Neftis, uz svesrdnupomoi
boga Anubisa, prikupile su Ozirisoveostatke,a Anubis je balsamo-
vao Ozirisa, 5to sesmatra prvim mumificiranjem, i omogutio Izejis
da oZivi muZa. Anubis je bog s pseiom ili Sakalovomglavom i u
svim egipatskim kosmogonijamabog je volje, inteligencijei psiho-
pomp, duSovoclamrtvih pri poslednjemsudu kad segresidu5eupo-
reiluju na kantaru s perom, koje je simbol lakoie istine. On je ta-
kotle duvar grobova i grobalja. Upravo zato Anubis i ima pseiu
glavu. Gotovo u svim mitologijama moZemoda pronatlemo pse iu-
vare granice izmedu dva sveta - zemaljskog i podzemnog. U
drevnom Egiptu ;'edak postojao ceo grad, zapravokompleks neko-
pola, posveienpsima i grdko mu je ime bilo Kinopolis. Naime, vero-
vatno je tu i nastaloverovanjeu posebnemoii psa jer su oni rasko-
pavali grobove i odnosili zemne ostatke,pa se starim Egiptanima,
\240 )
kojima animizam nije bio dalek, iinilo da psi obavljaju neku po-
sebnumisiju za bogove.Sasvimje razumljivo da je Anubis lidio Gr-
cima na njihovog Hermesai nesumnjivosu Hermesu dodali poneki
atribut po ugledu na Anubisa.
Tako Platon na vide mesta u dijalozima pripisuje Sokratu
zakletvu ,,tako mi psa, boga egipatskog'lNaSveliki helenistaMiloS
N. Durii napraviie, medutim, dramatidnu pogreiku u komenta-
rima za 7. knligu OdbraneSokratow.On objainjava:,,Bobami, tre-
balo bi doslovceda seprevede:tako mi psa.Tako se Sokratzaklinjei
t Fedru (328B), a opiirnije t Gorgiji (482B):'Tako mi psa,boga egi-
patskog.'Ovaj dodatak'boga egipatskog'jasno pokazuje ironiian
smisaozaklinjanja...To bi semoglo prevestiformulom'bora mi' jer
se kod nas u zaklinjanjumesto Bog deito govori bor." Dakle, ako je
tako mogao da seo stareHeleneogredijedan takav strudnjakkao Sto
je bio Durii, ne dudi 5to je u nas naielno poznavanjeznaiaja tutlih
mitologija i kosmogonija,koje su uticalena duhovno biie naieg na-
roda, sasvimrudimentarno.
Medutim, Hermesamnogi izjednafavaju s Totom, egipatskim
bogom meseca,bogom mudrosti, udenjai magije, koji je prona5ao
pisanje (Ridard Kenedi, ,,Enciklopedijareligija"). DZejms DZojs, u
romanu ,,Portret umetnika u mladosti", govori o strahovima glav-
nog junaka, pa i o strahu od ,,Tota,boga pisaca,koji je trskom pisao
na plotici i na svojoj uskoj ibisovoj glavi nosio srpastimesec".
K. G. Jung u pomenutom delu u slobodnom prevodu donosi
hermetidki tekst pripisan gnostiku Zosimu (III vek): ,,I promatraj
plotu koju je pisao i Bitos, i triput veliki Platon, i beskrajno veliki
Hermes,da je prvom hijeratskom retju Tojt oznaien prvi dovek,tu-
mad svegapostoje6egi imenovateljsvih telesnihstvari."
BelaHamvai smatra,u delu ,,ScientiaSacra",da je zapravoHer-
mes bio uiitelj Totu i da utenika odvodi na svetu goru inicijacije.
Uienik doZivljavaoseiaj jedinstva, otkriva jedno i uzvikuje: ,,Ote,
vidim vaseljenu,vidim sebeu nevidljivom." Hermes mu odgovara:
,,Sinemoj, to je ponovno roclenje."
Pomenimo ovde da Konstantin Filozof u ,,Zivotu despotaSte-
fana Lazarevi(a"(XV vek), u samom poietku, u ,,Opisu srpskeze-
\241)
mlje", pominje ,,fermisaTrivelikog' (Hermesa.Trismegistosa)'Da-
k"i<o.Konstantin lrelidaiuii ]eline utire put veliianju srpskognaroda
i despota Stefana Veliiog, a misli pripisane-Hermesu tumaii u
hri5Canskomduhu' Obrazovanomesrpskom dvoru nisu, znati' bila
daleka znanja o Hermesu, Tukididu i drugima koje Konstantin'
je
metlutim, nikorektno i u pogreinom kontekstu citira' BaSkao Sto
car Trojan (Trajan) s kozjim (tlavolskim) u5ima u5ao u srpsku tradi-
ciiu, tako su, dini se,i mnoge druge tekovineprostorana kojima smo
kao narod stasavali,,pogreino" (',pogre$no"samo na nivou svesnog)
u5leu na5utradiciiu,kao i Krilati ioviek iz priia o caruDukl;anu'

Vuk Stefanovii KaradLit t852.godine, opredeljujese da, uz po-

moi Lukijana Mu3ickog i Pavla Solariia, Stampa svoje kapitalno
je-dao prediog
delo - ,,Sipski riednik'novim pravopisom Muiicki
za izgtedslovaD; DZ je osnovu imalo u rumunskoj iirilici' a Vuk la-
tiniino I unosina predloglernejaKopitara'
je, t(ideset
Veliki zagovornik jugoslovenstva Natko Nodilo iitao
misli ("Stara
tri godine pJsle Karadiiievog kapitalnog dela,.svoje
vler-aSrba i Hrvata") u Jugoslovenskojakademiii znanosti i rmret-
nosti u Zagrebu. Tu on tumaii pridu o Krilatom -iovjeku' koja se
nalazi u Vi.rkovom Srpskom rjedniku pod odrednicom Dukljan:
dugijem do peta'
,,Krilati dovjek izlazi izjezera sa'zlatnijem kosama-,
doh*ruta,r"kukutt t niralu, dugu previjenu i darenu kao najveta zmlja'
i poie u nju svirjeti, da seod mila Boga ne moZe slubatii na ovaj glas
poti"j" t. sve kamenje i drvede Sikati'' Svak uvigja, da se ovo-taino
slaZes glavnim odlomkom pride helenske o prvom kitaredu Or-
feju. . ." lako, na temelju KaradZiCa, s najboljim namerama.pogresno
Nodilo. Once ne5tokasnije navestida Orfej, sin Apolo-
"akliuiuie
no'r, p..-o legendi sviralu dobija ili upravo od Apolona' ili od
,,noinoga Herme".
Mogao je Nodilo nesumnjivoda pronacleuzore za Krilatog io-
po
veka u slovenskojmitologiji, ali' korisno i vrlo umesno,tragaoJe
helenskoj,metluiim, potpuno prenebregavaiudHermesa,koji mu
je, eto,bio pred nosom.

Krilati Hermes izumeo je prvu liru tako Sto je preko oklopa

kornjade(drevni Kinezi su gaiali,vraiali pomo(u kornjatina oklopa)
(ztz) \243)
kalfe u majstorski rang kljuina ie simbolidka smrt i novo radanje
sadaprosvetljenogmaistora,ito je zapravopodseianiena smrt maj-
stora Hirama Abifa. NoYogmajstoraiz groba diZeVeliki maistor i iz-
vesnoje njegovauloga istakao i Hermesova.On je dudovodamladeg
brata u ritualnom putovanjuod simboliike smrti do uskrsnuia u no-

je Hristonosac,onaj koji nam je najavio dolazakHristov i koji ga je

krstio u svetojvodi Jordan,SvetiJovanKrstitelj, obuien u kostret i
jagnjeiekoZe.A, masonskaslavaje SvetiJovanKrstitelj.

Prethodni redovi nastojali su da pokaiu znaiaj i sliinost Her-

mesa i Hirama, kao i neke zabludeumnih ljudi ovih prostora, koje PredragBatinii

stidkog svetaneprocenjiv

PraksitelovHermes,AleksandarMakedonskiprikazan u junad-
kim proporcijama (prvi put u helenizmu primenjen taj obra'ac),
Efremov ,,Nerukotvoreniobraz Hristov" iz Hilandara izuzetno lide.
Istoridari umetnosti ie ovu tezu kritikovati, ili, moZda' opravdavati
istovetno5iu antitkih grikih uzora. Milenijumi su kratki periodi za

dina dugoveinija od veinog Rimskog carstva,i nama prenelate tra-

dicije. Dobro bi bilo da ih zbog sebebolje poznajemo.
Hiram je bio veliki gradit€li,a Aleksandarje za svogkratkog 2i-
vota podigao desetinei desetinegradova'S druge strane, u moder-
nija vremina, London posle katastrofalnogpoZara 1666. godine,
(244) \245)