Приказ књиге

ПРЕДМЕТ: Психологија даровитости

ТЕМА: Божанска деца

 О аутору

Проф. др Божин Аурел рођен је 1952. године. Запослен је на Учитељском факултету

Унивезитета у Београду од 1998. године. У звање редовног професора именован је 2010.
године -ужа научна област психологија. Докторирао је на Одељењу за психологију
Филозофског факултета у Београду 1999. године.

Најзначајнији радови које је до сада објавио су:

 ,,Личност и стрес (Осећај кохерентности и превладавање стреса у условима

друштвене кризе)“, Виша школа за образовање васпитача и Одељење Учитељског
факултета, Вршац (2001),
 „Начела и импликације оријентације на развој током целокупног живота“,
Метатеоријски акценти педагошке методологије – контекст и његово разумевање
(зборник радова), Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад (2006),
 ,,Увод у психологију школског детињства“, Учитељски факултет, Београд (2007),
 ,,Божанска деца“ (Прилози психологији даровитости) (коаутор), Учитељски
факултет, Београд (2009),
 „Разумевање атипичног текста и школско постигнуће“, Зборник Института за
педагошка истраживања (1/2009),
 ”Sprachkompetenzen und Schulleistung“, Sprachen lernen –durch Sprache lernen
(зборник радова), Seismo Verlag, Zürich, Schweiz (2009) и
 ”Sense of coherence, intelligence, literary text comprehension and school performance“,
Reflections on the quality of school work (зборник радова), PWSZ, Nowy Sacz, Poland
(2009).

БОЖАНСКА ДЕЦА

Књига Божанска деца је издата фебруара 2009. године од стране Учитељског факултета,
Универзитета у Београду. Књига је написана на 172 стране у десет поглавља. Уџбеник је
настао из потребе увођења изборног предмета ,,Психологија даровитости“ академске
2005/2006 године, у четвртом семестру студија на Учитељском факултету Универзитета у
Београду. Полазни материјал за израду овог уџбеника је чинио приручник за потребе
наведеног изборног предмета (прва три поглавља). Остатак уџбеника чине прилагођени
радови академског залагања у оквиру зборника Више школе за образовање васпитача у
Вршцу.

Књига Божанска деца представља неку врсту синтезе вишегодишњег бављења питањима
даровитости. Читаоци могу да очекују целовити приказ даровитости код деце. Читљивост,
систематичност и прегледност су само неки од осећаја који се јављају код читаоца.
 Аутор је успео да постепено уведе читаоца у тематику даровитости почев од
појмовног дефинисања, предмета, циљева и значаја даровитости, преко историјског
развоја психологије даровитости, идентификације даровитости, улоге породице па све до
образовања даровитих. При дефинисању израза „божанска деца“ аутор полази од
Конфуција (око 551-479 пре н.е.) који је тако називао даровите и тражио њихову
системску селекцију и подстицање ради повећања друштвене користи. У даљој обради
развоја даровитости, аутор се везује за Голтона који је још у деветнаестм веку повезивао
даровитост са наслеђем, а Терман са интелигенцијом. Аутор је у књизи обратио пажњу на
разматрање даровитости у Србији, почев шездесетих и седамдесетих година прошлог века,
преко пројекта везаних за идентификовање талентованих ученика и праћења надарених
Филозофског факултета 1988. године па до истраћивања даровитости до израде уџбеника.

Важност теме која је обрађена у књизи добија на значају у савременим образовним

системима који настоје да препознају даровитост у најранијем узрасту детета, односно
изврше његову идентификацију. Аутор наводи да је за идентификацију даровитости
посебно важна улога психолога. Како подршка породице, тако и средински услови имају
битну улогу у развоју даровитости. Аутор је пажњу посветио и разматрању примерима
појединаца чија се даровитост релативно касније развила.

На крају можемо закључити да уџбеник Божанско дете пружа систематизовано знање

везано за даровитост деце свим студентима психологије образовања који се сусрећу са
овом облашћу.