Cent

ral
nii
peri
fer
nimotor
nineuron.Bol
est
i
peri
fer
nogner
vnogsist
ema

ORGANI
ZACI
JANERVNOGASI
STEMA

 Ner
vni
sist
em f
unkci
onal
noči
ne:

 1.mozaki
kičmenamoždi
nakaocent
ral
niner
vni
sist
em ,

 2.per
if
erni
ner
vikaoper
if
erni
ner
vni
sist
em i

 3.vegetati
vnii
l
iautonomninervnisi
stem koj
egčinesimpati
kusi
parasimpati
kusiupravl
j
ajufunkcij
amakaošt osu:disanj
e,var
enj
e,pr
obav
ail
i
sekrecij
a,
dakl
enervnisi
stem koji
radi bezučešćanaševolj
e.

Napri
mjerufunkci
onalneorgani
zaci
jecer
ebr
alni
hhemi sf
eramožesev
idj
eti
kompl
eksnostfunkci
jeniv
oapojedni
hdjel
ovanervnogasist
ema:

 fr
ontalnikort
eksučest
vuj
eumot or
nojkontr
olisupr
otnest
ranet
ij
ela
ukl
jučujućiemoci
jeiudominant
nojhemisf
erigovor

 temporal
nikor
teksr
egul
i
šeemoci
j
eipamćenj
eiudomi
nant
noj
hemi
sfer
i
govor

 par
ij
etl
ani
kor
teksj
ecent
arr
egul
aci
j
esenzi
bil
i
tet
asupr
otnest
ranet
ij
ela

 okci
pot
alni
kor
teksj
epr
imar
niopt
ički
cent
ar

 Bazal
negangl
ij
esu: put
amen,gl
obuspali
dus,
nucl
euscaudat
usi
subst
anci
j
ani
gra
koj
isuuklj
učenisuusenzor
niimotor
nisi
stem

 Mal
imozakj
evažanukont
rol
irav
not
ežei
kor
dinaci
j
e

 Moždanostabl
osadžinukl
eusekrani
jal
nihner
av a,
ret
ikul
arnuf
ormacij
ui
ši
rokubi
j
elumasuascedentnodescedent
nihputevakojiv
ežuperi
fer
ij
usa
mozgom

Kičemenamoždi najef
unkci onal
noor ganizi
ranasegment alno.Znači daner vi
j
ednogasegment ai
nerv
iraj
ut ačnoodr eđenugrupumi šića(mi ot
omi )ili
primaj
uimpulsesnzibi
li
tetaiztačnoodr eđeneregij
et i
jel
a(dermatomi )
.Pr i
rođenj
univokralj
eškaogov araniv
ouki čmenemoždi ne.Uodr asl
oj dobi
segmentS5kičmenemoždi neodgov arani v
ouL1kr alj
eška.Radixidistalnood
L1kral
ješkačinequauduequi nuprij
enj i
hovogizl
askai zkičmenogkanal a.

1
 Abnor
mal
nost
iur
azl
i
čit
im ni
voi
maner
vnogasi
stemaser
azl
i
čit
onazi
vaj
u:

 encef
alopat
ij
a:abnor
mal
nostmozga

 mi
j
elopat
ij
a:abnor
mal
nostki
čmenemoždi
ne,

 r
adi
cul
opat
ij
a:abnor
mal
nostr
adi
xai
zol
ovanog,

 pol
i
neur
opat
ij
a:abnor
mal
nostv
išer
adi
xa,

 pl
exopat
ij
a:abnor
mal
nostpl
exusa,

 mononeur
opat
ij
a:abnor
mal
nostj
ednogaper
if
ernoganer
va,

 mononeur
it
ismul
ti
plex
:abnor
mal
nostuv
išeper
if
erni
hner
ava,

 mi
opat
ij
a:abnor
mal
nostmi
šića(
myosi
ti
sil
ipol
yomy
osi
ti
s)

meni
ngi
ti
s:i
nfl
amaci
j
ameni
ngea.

Funkci
onisanj
enervnogasi
stemanajbol
j
emožemosagl
edat
ikr
ozni
voe
funkci
jemotornogsist
emakojegči
ne:

 central
nimot
ornineur
onil
igor
njimotornineur
onuključuj
etract
us
cort
icospi
nal
i
sodcor t
exadoprednj
i
hr ogovakičmenemoždine

 peri
fer
nimot
ornineur
onil
idonj
im.
n.koj
iukl
j
učuj
ener
vnućel
i
jupor
ednj
ega
rogaki
čmenemoždineinj
enakson

 neur
omuskul
arnaspoj
nica

mi
šić

Hi
stol
oški
cent
ral
niner
vni
sist
em sesast
oji
odbi
j
elei
siv
emase:

 Si
vumasuči
necer
ebr
alni
kor
teksi
subkor
ti
kal
nebazal
negangl
i
je

 Bi
j
elumasuči
neushodni
ini
shodni
put
evi

 Funkci
onal
najedni
cacent
ral
nogner
vnogasi
stemaj
ener
vnaćel
i
jasasv
oji
m
aksonom i
dendri
ti
ma

 Gl
i
jaćel
i
jesupot
por
nećel
i
jekoj
eopsl
užuj
uner
vnećel
i
je

 Pr
enosi
impul
sauner
vnom si
stemuseodv
ij
apr
ekoneur
otr
ansmi
sij
e

 Neur
otr
ansmi
ter
isef
unkci
onal
nodi
j
elenai
nhi
bici
j
skei
akt
ivaci
j
ske

2
 CENTRALNIMOTORNINEURON

 Cent
ral
nimot
orni
neur
onj
eodgov
oranzav
olj
numi
šićnukont
rakci
j
u

 Započinj
eunerv
nim ćel
ij
amagir
usaprecentr
ali
sagdj
esenal
azi
pri
mar
na
motornakor
ti
kal
nareprezent
aci
j
anašegat i
j
ela

 Pir
amidni putzavr
šav a50% ucervikalnom dij
elu(i
ntumescent
iacervi
cali
s),
20%ut orakalnom i30%ul umbosakralnoj ki
čmenojmoždini(i
ntumescencij
a
l
umbal i
s)gdj eseprekoi nter
nuci
jskihćelijapr
ikopčavanaprednjer
ogov ečij
i
aksoniči
nepr ednj
er adi
xekojiul
azeupl exusei
zkojihodl
azekaoper i
fer
ni
motorniner vi

ZNACILEZI
JECENTRALNOGMOTORNOGNEURONA

 par
ezei
l
ipar
ali
ze

 poj
ačani
miot
atski
ref
leksi

 poj
ačant
onuspospast
ičnom t
ipu

 pr
isut
anpat
ološki
znakBabi
nskoga

 nemaneurogeneat
rof
ij
e,mogusej
avi
tiev
ent
ual
nehi
pot
rof
ij
ezbog
i
nakt
ivnost
i

SPASTI
ČKISI
NDROM

 naj
domi
nant
nij
isi
mpt
om hi
per
toni
j
a

Nast
ajekodl
ezi
ja:

 Motor
nekore–lezi
jaj
edi
j
eluil
ici
j
elom mot
ornom kor
teksu,
panast
ajumono
i
li
hemipar
ezezavi
snoodvel
i
činel
ezij
e

 Kapsul
ainter
na–v laknapir
ami dal
nogtr
aktasuzbi
j
ena,malalezij
adaje
hemipl
egi
ju,ačest
oi znakeispadasenzi
bil
i
tet
ausmi sl
uhemihipestezi
j
e

 Koronar
adij
ata–j
ačej
eoduzetj
edanekst
remi
tetuodnosunadr
ugi
sai
ste
st
rane(pl
egij
a)

 Moždanost abl
o–obapiramidal
naput
asubli
zujedandrugom post
avl
jena,
pa
nast
ajekvadri
parezai
l
ipl
egij
a,aobi
čnopost
oji
dif
erenci
j
aui zr
aženost
i
hemipar
eza

 Post
ojel
ezi
j
epoj
edi
nihkr
ani
j
alni
hner
ava-al
ter
nehemi
plegi
je

3
  Pi
rami
dnadekusaci
ja–upr
avi
l
unast
ajukv
adr
ipar
eza

I
SPI
TIVANJEMOTORNEFUNKCI
JEukl
j
učuj
e:

 v
olj
namot
ornaf
unkci
j
a,

 t
onusmi
šića,

 t
rof
ikami
šića,

 koor
dinaci
j
akr
etnj
i
,

 mi
šićni
ref
leksi
.

MEDULASPI
NALI
S

Zav
isnoodv
isi
nel
ezi
j
eumedul
ispi
nal
i
spost
oji
višekombi
naci
j
alezi
j
a:

 Lezi
j
aiznadi
ntumest
enci
j
ecer
vikal
i
sdaj
eist
ost
ranuhemi
par
ezu

 Lezi
j
auv
isi
nii
ntumest
enci
j
ecer
vikal
i
sdaj
eml
i
tav
uoduzet
ostr
ukei
spast
ičku
noge

 Lezi
j
aispodcer
vikal
nedol
umbal
nei
ntumest
enci
j
edaj
espast
ičkupar
apar
ezu

 Lezi
j
aui
ntumest
enci
j
ilumbal
i
sdaj
eml
i
tav
umonopar
ezunogu

Por
emećaj
ihoda

 HEMI PARETIČKIHOD–nast aj
ekodj ednost
ranelezi
j
e.Bol
esnikdržir
uku
savij
enuulaktuipril
j
ublj
enuuztrupNogut eškosavi
jaukol
jenu(zbog
hiper
tonusaekstenzora),st
opaloj
epl ant
arnofl
eksir
ano(pesequinus)
uslj
edčegajenogaf unkci
onalnoduža

 Ovojerazl
ogdauhodumor
apodi
zat
inoguv
išei
prebaci
vat
ijeukr
ugu(hod
saci
rkumdukci
j
om )

 PARAPARETI
ČKIHOD-nastajekaoposl
jedi
cal
ezij
eobakort
ikospi
nal
naput
a
Zbogspazmaekst
enzor
apodkol
jeni
cenogesukrut
e,avučei
hpopodlozi
.
Koraci
sumali
.

 Ukoli
kodomini
raspazam addukt
orapr
ihodsenogeukr
štaj
ujednasa
drugom,panast
ajetzv
.MAKAZASTHOD

ZNACILEZI
JEPERI
FERNOGMOTORNOGNEURONA

4
  Par
ezei
l
ipar
ali
zemi
šića

 Hi
por
efl
eksi
j
ail
iar
efkl
eksi
j
a

 Hi
pot
rof
ij
ail
iat
rof
ij
a

 Ugašeni
il
isni
ženi
miši
ćni
ref
leksi

 Pr
isust
vof
asci
kul
aci
j
ail
ifi
bri
l
aci
j
a

(
Fasci
kul
aci
j
eif
ibr
il
aci
j
esusi
tni
,pol
agani
,cr
vul
j
ast
itr
zaj
i

poj
edi
nihf
ibr
il
aiv
lakanaj
ednogmi
šićakoj
inedov
odedo

pokr
etaekst
remi
tet
a.Mogusei
zazv
ati
udar
om per
kusi
oni
m

čeki
ćem pomi
šićui
l
ispont
ano.Vi
desekaopodr
htav
anj
e

mi
šićni
hni
ti
.

 Znaksul
ezi
j
emot
orni
hćel
i
japr
ednj
i
hrogov
aki
čmenemoždi
ne.

Por
emećaj
ihodakodl
ezi
jeper
if
ernogmot
ornogneur
ona

 PERONEALNIHODj
enaj
češći
por
emećaj
hoda,
aposl
j
edi
caj
elezi
j
e
n.
peroneusa

 Nastaj
ev i
sećestopalo(pacij
entnemožedor zal
noflekt
ir
atistopal
o).Pr
i
hoduprvoseopodloguopisuprsti
,anakont ogapeta.Ovakavispadhodana
j
ednojst
raninast
ajekodlezi
j
eper oneusaili
sami hdor
zifl
eksorastopal
a,a
obost
rankodprogresi
vneneural
nemi šićneatr
ofij
e–

M.Char
cot–Mar
ie-Toout
h,pol
i
neur
it
isai
pol
i
radi
kul
oneur
it
isa

 TIBIJALNIHOD–j eznatnor
jeđiupr
aksiodperonealnog,anast
ajekodlezij
e
n.ti
bij
ali
sail
ist
ražnj
egrupemiši
ćapodkolj
eni
ce.Bolesniknemožest aj
atina
petama,aprihodutl
oprvodoti
čepeta

BOLESTIPERI
FERNI
HNERAVA

 Bolesti
peri
fer
nihnerav
adaj
uparal
i
ze,koj
esuml
i
tav
e,uzat
rof
ij
uigubi
tak
senzibi
li
tet
akojipr
atemot
orni
defi
cit

 Mi
otat
ski
ref
leksi
suugašeni
uobl
ast
iošt
ećeni
hner
ava

 Aut
onomni ner
vni
por emećaj
isut
akođepr
isut
ni,
kaoi
mogućaar
ter
ij
ska
hi
potenzi
j
ai i
mpotencij
a.

 Por
emećaj
isemoguočitovat
ikaomononeuropati
je(zahvataj
upojedinačne
ner
v pol
e)i ineur
opat
ij
e(obi
čnosudist
alneizahvaćajuvećibrojner
ava).

5
Kl
i
nički
simpt
omi

 par
ali
zenast
ajukaoposlj
edi
cablokaprovođenj
auv l
akni
maner
avai
l
ipr
eki
da
usl
j
edsegmentnedemijel
ini
zaci
j
e, uzočuvanj
eaksona

 sr
emi
j
eli
nizaci
j
om nast
upaopopr
avak,
pri
mjerj
eGui
l
lai
nBar
re-
ovsi
ndr
om

 spr
eki
dom aksona,
jav
lj
ajusei
atr
ofi
j
emi
šića

ukol
i
koseuspost
avi
rei
ner
vaci
j
aunut
argodi
nudana,
možedoći
doopor
avka

Podj
elapor
emećaj
aner
ava(pr
emaWal
tonu1981.
):

 nasl
j
edni  i
nfekci
j
ener
va

 peronealnami
šićnaatr
ofi
j
a  post
inf
ekt
ivni
(CharcorMari
eToothovabol
est
)
 akutnai
nfekt
ivna
 neur
ofi
bromat
oza poli
radi
kul
oneuropat
ij
a

 at
rt
hrogr
iposi
scongeni
tai
dr. (Gui
l
lai
nBar
re)

 t
raume  met
abol
i
čkepol
i
neur
opat
ij
e

 l
acer
aci
j
e,kont
uzi
j
e  def
ici
tB12,hr
oni
čni
al
koholi
zam
 por
ođaj
nat
rauma
 di
j
abet
es,
uremi
j
a
 neur
opat
ij
eukl
j
ešt
enj
a
 por
phy
ria,
acr
omegal
i
a,
 i
shemi
j
skaneur
opat
ij
a
 kr
vnedi
skr
azi
j
e
 t
oksi
čni
 t
umor
iner
ava
 l
i
jekov
i,t
eški
met
ali
 poremećaj
ifunkci
j
ener
ava
 al
kohol
nepoznat
oguzroka
 bakt
eri
j
ski
toksi
ni
 „
sti
ff
-mansy
ndr
ome
 upal
ni

POLI
NEUROPATI
JE

 Glavnisi
mpt omi
su:mlit
aveoduzetosti
,
senzor
ni podr
ažaj
nisimptomi ,
vegetati
vnesmetnj
e(parest
ezi
j
e, hiper
est
ezij
e,cij
anoze,
hiper
hidroze,
sfi
nkteri
jel
nesmetnj
e).

6
  Naj
češćej
esi
metri
čnapr
eraspodj
eladi
stal
nihdi
jel
ovaekst
remi
tet
a,senzor
ni
por
emećaj
inapodr
učj
imakojepokri
vaj
učarape,
odnosnorukav
ice

 Ukoli
koparezezahv atei mišićetrupa,t
adaimamo
poli
radi
kul
oneur i
ti
s.Simptomi serazvi
j
ajupost
epeno,nepotpuniopor
avak,
ri
j
etkofascikul
acij
e.Brz,uzlaznitokbolest
isenazi
vaLandri
j
ev aparal
i
za,kada
mogunast upit
ismet nj
edi sanja.

Pol
i
neur
opat
ij
emožemopodi
j
eli
tina:

 pr
imar
neaksonal
nepol
ineur
opat
ij
e

(v
eći
nat
oksi
čni
hipar
aneopl
ast
ični
h,v
askul
arne,
upor
fi
ri
ji
,di
j
elom al
kohol
ne;

 segment
alnepromjeneovojni
ce(pol
i
neuropat
ij
etipaGui
l
lai
nBar
re,
ugl
avnom di
j
abeti
čna,akut
nanefr
ogena,
HMSNt i
pI,kodt
rov
anj
aolovom i
dr.
)

Her
edi
tar
nemot
orno-senzor
neneur
opat
ij
e

 nasl
j
eđuj
eser
ecesi
vno-aut
osomal
noi
x-v
ezanor
ecesi
vno

 Pr
visi
mpt
omi
sej
avl
j
ajui
zmeđu6.i
13.god.ži
vot
a,hr
oni
čnogj
etoka.

Kli
ničkasli
ka:bol
ni noćnigr
čevi,osobit
opr i
izlaganjuhladnoći,
oštećenj
eosjet
aza
svekv al
i
tetepodražajaupodručjukojepokrivajučarapei rukav
ice,si
metri
čne
peri
ferneparezesaf asci
kul
acij
ama. Zbogmi šićni
hat r
ofij
a, r
azvi
jaj
usedeformit
eti
stopala,
aakosui zrazit
oatrof
ičnimišićipotkolj
enicajavl
jajuse„rodi
nenoge“.

 Kasnij
esej
avl
jaobostr
anaparezaperoneal
nogživca„pi
j
etl
ovhod“
,Ahi
lov
ref
leksser
anogasi,apat
elar
nitekkasnij
e.Čest
osejavl
jaj
uiat
rof
ij
eopti
kusa.

 EMG:pokazujeneurogenepromj
ene,bi
opsij
om senađeaksonska
degeneraci
ja,
segment al
nademi
jel
ini
zaci
jasahiper
trof
ični
m pr
omjenamai
„
l
ukovičasti
mt v
orbama“ .

 Tokbol
est
ijedobr
oćudan.

 Dif
erencij
alnadij
agnoza:pr
ogr
esi
vnaspi
nal
nami ši
ćnaat
rof
ij
a,hr
oni
čna
pol
ineuropati
ja,
parezezbogmehani
čkogpr
it
iska.

Met
abol
i
čkepol
i
neur
opat
ij
e

 Ur
emi
čnapol
i
neur
opat
ij
a

 Oko65%paci j
enat anadi j
ali
ziimaznakeneuropat
ij
e.Vodećahi potezao
nast ankuov ogpor emećajajenagomi l
avanj
eneurotoksina.Muškarci
obol j
ev aj
unekolikoput ačešćeodžena.Simptomiser azvij
ajupostepeno,
a
težinaj esrazmjernadužinidijal
ize.
Smatr
asedaj ekodov eneur opati
je
primar naaksonal nalezi
ja.

7
  Ukli
ničkoj
sli
cii
mamosmet njesenzi
bil
i
tet
a,pseudot
abes,
saat
akasi
j
om i
ošt
ećenim miot
atski
mref
leksi
ma.

Li
ječenjeosnovnebol
est
ioštećenj
abubregajeujednoil
i
jekzaneuropat
ij
u,t
akodaj
e
tr
ansplantaci
j
abubregaj
edinaefekt
ivna.
Simptomatskol
ij
ečenj
e:anti
epi
l
epti
ci

 Hepat
ičnapol
i
neur
opat
ij
a

 Čest
ojeudr
uženasahepat
alni
m oštećenj
i
m kodal
kohol
i
čar
a,t
esi
stemski
m
obol
j
enji
ma,kaošt
ojeamil
oidoza.

 Jav
lj
aseutrikl
i
ničkesl
i
ke:neur
opati
j
asahr
oni
čnom demij
eli
nizaci
j
om;
akut
ni
pol
ir
adi
kul
oneuri
ti
s,t
eneur
opati
jakodpr
imr
nebi
li
j
arnecir
oze.

 Porf
ir
ij
skapoli
neuropati
jaNastaj
ekodhereditar
nehepati
čneporfi
ri
je.
Javl
j
ase
i
stovr
emenosadr ugim simpt
omimakaošt osuabdomi nal
ni,psi
hičkii
neur
ološki
.Popri
rodijetoaksonalnal
ezi
ja.
Smr tni
ishoddost
iže30%,a
naj
češćiuzr
okjeiznenadnaari
tmijair
espir
atornakri
za

Al
kohol
napol
i
neur
opat
ij
a

 Oko10%hr onični
hetil
ičar
aboluj
eodov ebolest
i.
Smat r
asedanastajeusl
j
ed
def
ici
tar
nei shrane,pr
ij
esvegazbogdeficit
aB1v i
tamina,f
olneki
sel
i
ne,uz
ošt
ećenjajetre.
Kodov eneuropat
ij
eledi
ranisuiaksoniipr
isut
na
demij
eli
nizcij
a.

 Ukli
ničkoj
slici
imamosl abosti par
ezumiši
ća,
uzparestezi
je,bol
ov e,
osjećaj
hl
adnoće,i
ližarenja.
Kli
ničkiznaciit
egobesusi
metr
ične.
Mi otat
skirefl
eksisu
obi
čnougašeni, uzporemećaj senzi
bil
i
tet
azasvekv
alit
ete.

Di
j
abet
ičnaneur
opat
ij
a

 Smat r
asedaf rekvenci
japoremećajaoddij
abetičar
aiznosi70%,uz
podjednakupolnupreraspodjel
u,naj
češćeobol
jevaj
upacijenti
ušestoj
ili
sedmoj deceni
j
i.Nepostojizavi
snosti
zmeđuv i
sinegli
cemi j
eiteži
nekl
ini
čke
sl
ike.

 Patogenezajenajasnai smat r
asedaj euosnov ii
shemij
azbog
mikroangi
opatij
ei at
eroskleroze,
enzimskiporemećaji
,nagomi
l
avanj
emast
iu
Švanovim ćel
i
jama, i
munol oškiporemećaj
iil
itrame.

 Kli
ničkasli
ka:postoj
inekoli
koklini
čkihent i
tet
a-razli
kujemomononeur opati
jei
poli
neuropati
je.
Mononeur opati
j
enaj češćesui kompr esivne,gdj
ejedijabet
es
samoj edanfaktor
.Najčešćejeoštećenf emoralninerv,potom višest
ruke
parali
zeokulogi
ra,kaoi pr
vedvij
egr anet r
igeminalnogner va.

 Pol
ineuropati
j
aj esenzomotor
nogti
pa,
simet
ri
čnograspor
eda.
Običnosupr
vi
si
mpt omi:parest
ezij
enastopal
ima,
uzkasni
j
epenjanj
enapotkol
j
enice,

8
 grčeveumi šići
ma, hipotr
ofi
jemali
hmi ši
ćastopal
a,por
emećajipovr
šnogi
dubokogsenzi bi
li
teta,ugašeni
Ahilov
i r
efl
eksi
,aukasnij
im st
adi
ji
mai
patel
arnir
efleksi
.Čest esutrof
ičkepromjenenastopal
i
ma, smetnj
emikci
j
ei
potenci
je.

 EMNG: daj
epodatkeodener
vaci
jipojedi
nihmi
šića,
brzi
naprovođenj
a
senzor
na,aimotornamogubit
isniženeibezkl
i
nički
hznakova.

 Lij
ečenj
e:normal
i
zacij
aglicemij
e, v
azodi
lat
sator
i,v
isokedozeB-vitamina,
α-
l
iponskakisel
i
na,anal
get
ici,ant
iepi
l
epti
ci
(car
bamazepin,gabapent
in).

Pol
i
neur
opat
ij
ekodmal
i
gni
hobol
j
enj
a

 Naj
češćesej
avl
jajukaoudal
j
enodej
stv
omal i
gni
htumora,
pri
jesvegatumora
pl
ućakodmuškaracaitumor
aovar
ij
aidoj
kikodžena,
kaoikodli
mf osar
koma.

 Razl
i
kuj
emosenzornui
senzo-motor
nuneur
opat
ij
u.Kl
i
nički
sej
avl
j
ajukodoko
5%obol
jel
i
h,dokEMGznacipost
ojekod33%.

 Kli
ničkaslika:
oštećenosj etpoložaj
ai kret
anja,,senzi
bil
it
etzadodi
ribolsu
mnaj eoštećeni.
Svimiotatskirefl
eksisuugašeni, kodsenzor
neneur
opati
j
e
prosječnadužinaživot
aj eoko14mj .
Kodmj ešovitej
etokneštopol
agani
j
i,
negesut ežepogođene, pr osj
ečnaduži naži
v ot
aj eoko2god.

 EMG:br
zimamot
ornogpr
ovođenj
ajeobi
čnour
edna,
asenzor
nog
por
emećena.

 Li
ječenj
e:kor
ti
kost
eroi
dimogupomoćokodsenzor
nogt
ipa,
inačesedaj
u
anti
epil
ept
ici
.

ELEKTROMI
ONEUROGRAFI
JAi
l
iEMNG

 metodapomoćukojeseakci
onipotenci
jal
imišićni
hvl
akanaukont
rakci
j
iil
i
akci
jamotor
nej
edini
cemogur egi
stri
rat
iipri
kazati

Ov
ajpr
egl
edmožedat
iodgov
ore:

 dal
ij
emi
šićpat
ološki
izmi
j
enj
eni
l
ini
j
e;

 dal
ij
epat
ologi
j
ami
ogenai
l
ineur
ogena;

 ukol
i
koj
eneur
ogena,
dal
iodgov
araspi
nal
noj
lezi
j
iil
il
ezi
j
iper
if
erni
hner
ava;

 dal
ij
epat
ološki
procesl
okal
zi
zi
rani
l
ijezahv
aćenov
išemi
šića;

 dali
jedenervaci
j
akompl
etnai
l
ipar
cij
alna,
dal
ij
epr
ocesakt
ivani
l
i
st
acioni
ran;

 kaoi
dal
ipost
ojer
einer
vaci
oni
znaci

9
  Postoj
inekol
ikot
ipi
čni
hpat
ološki
hpr
omj
enakoj
esemoguov
om met
odom
regi
str
ovati
.

 Spont
anaakt
ivnost

 Zdr
avmi
šićur
elaksaci
j
inepokazuj
espont
anuakt
ivnost

 1.Fibr
il
aci
je-t
osupotenci
j
ali
indi
vi
dualni
hmi šićni
hvl
akana,koj
isejavl
j
aju
spontanonesamokoddenervaci
j
e,negoi i
shemi j
ener
va.Tosumal i
potenci
jal
ikoj
isej
avl
j
ajuzbogspontanekontrakci
jepoj
edini
hmi ši
ćni
h
vl
akana

 2.
Pozitivnidener
vaci
onipotencij
ali(
pozi
ti
vnioštr
i v
alovi
)sudužegtraj
anjaod
fi
bri
lacij
a,alisuj
edakevol
taže, j
erovat
nojedapr edtsv
alj
auizbi
j
anjepojedi
nog
miši
ćnogv l
akna,j
avl
jaj
usenaj češćekodhroničnedenervaci
jei
limiot
onij
ei
miozit
isa

 3.Fasci
kul
aci
jetosuspont
anekont
rakci
j
edi j
elai
l
ici
j
elemot
ornej
edi
nice
dovol
j
nedaizazovuvi
dlj
i
vumiši
ćnukontrakci
j
u

4.Spont
anar
epet
it
ivnai
zbi
j
anj
a:t
uubr
ajamoi
nser
cionuakt
ivnosti
miot
ona
i
zbi
j
anj
a

 Potencij
alivol
jnoakti
vir
anemot ornejedinicesur ezultantasumaci j
eakcijski
h
potencij
alamišićni
hv l
akana.Ur elaksaci
jii
mamot zv.„elekt ri
čnutišinu“
,za
vri
j
emel aganekontr
akcij
ej avl
jajusepoj edinačni potenci
jali,doksekod
pojačavanjasnagerekruti
rjunov emot ornejedinice,tedol azido
superponiranj
apotencij
alai t
adagov ori
moo„i nt
erferentnom i ner
v aci
onom
uzorku“.
Kodneur al
nelezijeuzorakćebi tipror i
j
eđen,zbogi spadanja
mot oneurona,dokpreostalii
zbij
ajuv i
šom f rekvencij
om

SVI
JEST
Svi
j
estjenaj
mlađa(ufi
logenet
skom smisl
u),
naj
složeni
j
aii
skl
j
uči
vol
j
udska
psi
hičkaf
unkci
j
akojaserazl
iči
todef
ini
še:

Svi
jestobuhvatasv
eonoštoposoj
iudatom t
renut
kuupsi
hičovj
ekauz
doživl
j
av anj
esebeiokol
i
nekaoisvj
esnosti
saznanj
eopostoj
anj
usopstv
ene
svi
j
est i(
self
).

Dr
ugi
def
ini
šusv
ij
estkaosv
eukupnostpsi
hičkogdoži
vl
jav
anj
a.

Neurolozirazli
kuj
ubudnostkaokv anti
tat
ivnusvi
jest
,sv
ij
estučistom obl
i
ku
bezikakvogsadr žaj
a,kojasemožev i
djeti
kodnov or
ođenčadiprv
ihdanapo
rođenj
u, i
or i
jent
acij
i(pr
emasebi,drugima,uvremenuiprost
oru).

Budnostj
eregul
i
sanasl
oženi
m mehani
zmi
mar
eti
kul
arnef
ormaci
j
e

10
 moždanogstabl
a.Svi
jestomogućavafunkci
oni
sanjeost
ali
hpsihi
čkihfunkci
j
a,
j
erporemećaj
isvi
jest
ineminovnodovodedooštećenj
adrugihpsi
hički
h
f
unkci
ja.

Uobi
čaj
enapodj
elapor
emećaj
asv
ij
est
ijena:

KVANTI
TATI
VNE–kadaj
esni
ženor
eagov
anj
enadr
aži
izsopst
venogt
ij
elai
iz
okol
i
ne

KVALITATIVNEPOREMEĆAJESVI JESTI
-kadapost
oji
suženj
esv
ij
est
ii
nedov
oljnajasnoćanj
enogsadr
žaj
a.

Kv
ani
ti
tat
ivni
por
emećaj
isv
ij
est
isu:
somnol
enci
j
a,sopor
,koma.

Kv
ali
tat
ivni
por
emećaj
isv
ij
est
i:

1.Poremećaj isvi
jestiušir
em smisl
upodr
azumi
jev
ajuporemećenost
int
egrati
v neul
ogesv i
j
esti
,takodaj
epor
emećenasvj
esnostsamogsebe
kaocjeli
ne.
- Deper sonal
izacija,
- Derealizaci
j
a,
- Transf or
maci j
a,
- Autizam

2.Poremećaj isvij
esiuužem psi hi
jat
ri
jskom smi
slupodr
azumi
j
evaj
u
pomućenui suženusv ij
est.
Tuspadaju:
- Konfuzno- oneroidnostanje,
- Deli
rantnost anje,
- Sumr ačnost anje,
- Somnabul i
zam,
- Fuge,
- Hipnotičkost anje.

KOMAjenaj
dublj
ipor
emećaj
budnogst
anj
a,at
imei
daj
dubl
j
ipor
emećaj
svi
j
est
iil
itoj
e
st
anj
ebezsvi
jest
i.

Komatoznibolesni
kimazat vor
eneoči,neotvaraihspontanokaoni napodražaje,ukl
jučujući
ibol
.Uplićojkomibolesnikj
ošmožepokazi vatiost
atkeadapti
vnihi
lirefl
eksni
h
odbrambenihpokret
akaoodgov ornadugotraj
nei l
iveomaintenzi
vnedr aži
.Postepenosei t
i
rudi
mentiodgovoragubedost anjapotpuneodsutnostibi
lokakvogodgov or
a.Upl i
ćoj komi
postoj
iočuvanostmiotatski
href
leksa,
javlj
aseobost r
anoznakBabi nskog.

Sapr odubl
jenj
em komemi otatskirefl
eksipost
ajusveslabij
idopotpunefl
akci
dosti
mi ši
ća,
gubesekor nealni
i f
otomot ornirefl
ekszjeni
canasv jet
lo.Javl
jaseporemećajdi
sanjai
srčanogrit
ma, potom sl
i
jedi prestanakfunkci
jesrca.

Udi
fer
nci
j
alnoj
dij
agnozi
kome,
odnosnoudi
fer
enci
j
alnoj
dij
agnozi
por
emećaj
asv
ij
est
i

11
možemosesusr
est
isasl
i
jedeći
m st
anj
i
ma:

Locked-i
nsindrom.Pacij
entsaloked-
insi
ndr
omom nemaporemećaja
svi
jest
i,v
eći
mat ežak,kompletni
mot or
nidefi
citudov
ai l
i
ca,
uzj
edi
noočuvanevert
ikal
ne
pokret
eočni
hjabučicaispuštanj
e-podi
zanj
ekapaka.

Vegetat
ivnost
anj
e(comavi
gil
e,apal
i
čni
sindr
om,
aki
net
ski
mut
izam,
lažnobudnost
anj
e)j
e
posebanobli
kpor
emećaj
asvij
esti
:

- Odsutstvogov orai bi
lokakv ogpokr etaekstremiteta(spont anogilina
draži),
- Prisut
nostneki hznakov abudnogst anjati
pa: spontanoot varanjeočij
uil
i
napodr ažaj,ci
klusbudnost -san,nekiputkonj ugovani pokret
i očni
h
j
abučica, ausui spont anerespiracij
ei očuvanakar diovaskularna
funkci
jai funkci
jat ermor egulaci
je.
- Nemogusepot vrditi
bilokakv ipokazatelj
isvjesneakt ivnost
i i
- Nemožeseuspost av i
tisapaci j
entom bilokakavkont akt

O„t
rajnom v
eget
ati
vnom st
anj
u„možemogov
ori
tiakoov
akv
ost
anj
epot
raj
ebar
em 3-
4
mj
eseca:

- I
NTERMI TENTNOVEGETATI VNOSTANJE-pov r
emenoimaodgov orna
vanj
skedraži,
- PERZISTENTNOM (POSTOJANOM )VEGETATI VNOM STANJU–ako
ovostanj
etraj
edužeod4sedmi ce,
- PERMANENTNOM (TRAJNOM )VEGETATI VNOM STANJU–akoono
tr
ajedužeod12mj eseci
,bezznakovaopor
avkaij
asneeti
ologi
j
e

Nekov
ulzi
vni
epi
l
ept
ički
stat
us,
sasoj
i
m zbunj
eno-
smet
eni
m st
anj
em i
l
ikomom,

Psi
hogenakomai
masv
ojepokazat
elj
e:

- Okolnost
inast
ankaov ogstanje,
- Odsutstv
oobjekt
ivnihkl
ini
čkihznakova,
- Javlj
anj
eotporapripasi
vnom otvaranj
uoči
j
uidr
ugi
,sl
i
čni
test
ovi
,
uredanEEG
Ipak,vodit
i r
ačunadaseovipaci
j
entimorajuprati
tiuvr
emenu,
upr
avozbogčinj
enicedasuu
datim okolnost
ima,možda,
uzeli
nekosredstvo,kojeuprv
imahni
j
edovelodoefekta,
ačij
e
sedjelovanjekasni
je,
možemanifest
ovatipravom komom.

UETI
OLOGI
JIKOMAr
azl
i
kuj
emodv
ij
evel
i
kegr
upe:

1.
)Komenast aleuslij
edne- neurol
oškoguzr oka(ekstrakr
ani
j
alnekome
i
l
i mogućef unkcionalnekome) ,
- Komev askul
arnogpor ij
ekla(npr.kodcar di
acar est
a) ,
- Metabol i
čkekome(npr .hipogli
kemičnakoma,
- Toksičnekome(npr .alkohol )
- Druge(npr .hi
poi l
ihipert
ermi j
e,anafi
lakt
ičkogšokai sl).

12
 2.
)Komeusl ijedneurol oškoguzr oka(int
rakr
ani
jalnekomeil
i
str
ukturalnekome)
-Uovugr upuubr aj
amokome:
-Nakonkr aniocerbralnepov rede,
-Moždanogudar a(naj češćekome)
-Meningoencef ali
tisa,
-Tumor aner vnogsi stema,
-Terminalnistadijnekogneur ol
oškogobolj
enja(M.Creut
zfel
dt-
Jacob)

Post
oji
tri
vrst
eošt
ećenj
a(l
ezi
j
a)koj
adov
odedopor
emećaj
abudnogst
anj
a:

- Str
uktural
nelezi
jeizv
anmoždanogst abl
a,koj
egasekundarnooštećuj
u
kompresij
om (mehani zam her
nij
acije),
- Str
uktural
nelezi
jeunutarmoždanogst abl
a,koj
edi
rekt
noošt ećuj
u
ret
ikul
arnuformacij
u,
- Dif
uznamet abol
ičkaitoksi
čnaošt ećenjamozgaucjel
ini(obje
moždanehemi sfereimoždanost ablo)

Et
iol
ogi
j
a:

- Trauma encef alopatij

e,
- Vaskularnebolest
i, - Hipoksi čneencefal
opat
ij
e,
- I
nfekcij
e, - Intoksikacije,
- Neoplazme, - Fizički r
azlozi
- Epil
eptičkist
atus, - Def i
cijentnastanj
a.
- Metabol i
čke

Naj
češći
uzr
ocinast
anka:

- Ishemi jaCNS- a, - Obol j

enjazal i
stakaaor t
e
- Insufi
ci j
encij
abazi l
arne - I
nf arktmi okarda,
arter
ije, - Plućnaembol ija
- Mi gr
ena(bazi lar
na), - Ortostatskahi potenzij
a,
- Subar ahnoidalna - Shy -
Dr agerovsindr om
hemor agi
ja, - Aritmija
- Opći padpr it
iska: (bradiari
tmi j
a,tahiari
tmij
a)
- Vazov agalni
- Sinuscar oti
cus
SI
NKOPE

Sinkopepredst
avlj
ajuj
edanodnajučest
ali
j
ihporemećaj
a.Mani
festi
raj
usekao
priv
remeniporemećajsvi
jesi
,kodkoj
egseobičnoupodlozi
nenalaziozbi
l
jni
j
i
neuropat
ološkipor
emećaj.

Kakopri
l
ikom gubi
tkasvi
j
est
i,osobi
tokodstar
ij
ihosobamožedoći
dopov
reda,
ovakv
ebolesni
ketrebapr
egl
edatisaosobi
tom pažnj
om.

Si
nkopemor
amopr
ij
esv
egar
azl
i
kov
ati
odepi
l
ept
ički
hnapada.Si
nkopemogubi
ti
:
- Si
nkopausl
i
jedkašl
j
a, - Si
nkopapr
imokr
enj
u,
13
 - Valsav i
nmanevar
, - Anemi j
ai dr.
- Promj eneusast
avukr
vi: - Emocional ni
poremećaji
,
- Hipovolemij
a, - (Hist
eri
čnasi nkopai
- Hiperkapnij
a, napadistraha),
- Hipoksij, - Lij
ekovi(phenobarbi
tal
idr
- Li
jekov i,

Si
nkopesr
čanogpor
ij
ekl
a

Zntnočešćekododr asl
ihosoba,susrećusekodpor emećaj asrčaneprovodlji
vost
i
i
ntrai ekst
rakardi
j
alnogpor i
jekl
a.Poremećaj i
sr čanogr i
tmamogudov estido
nesvjesti
cezbogkr i
ti
čnogpadaper f
uzij
emozga.Ov eSt okes-
Adamsov enapade
teškojedijagnost
ici
ratiukol
ikoli
ječni
knijeprisutan.Bitnojepost av
itii
spravnu
dij
agnozu, radi
postavlj
anjapacemaker-a,kakobi spri
j
eči l
inagl
usmr t.Kli
nički
putokazpr edst
avl
janagl i
početaksablij
edilom, kojesmj enjuj
erumeni l
o.

Ukol
i
kopost
oji
sumnj
anadi
zri
tmi
j
u,t
rebapost
avi
ti24časov
noEKGsni
manj
e(Hol
ter
).

Drugi
kardi
ovaskul
arniuzr
oksinkopamožebitisi
ndrom Si
nuscar
oti
cusa,
dokoj
eg
dođepri
naglom pokret
anj
uglaveili
pri
ti
skom navrat.

Si
nkopapr
imokr
enj
u

Naj
češćesej av
lj
ajukodml
ađi
hmuškar
aca,pr
inoćnom mokrenj
uustoj
ećem
pol
ožaj
u, obi
čnonakraj
umokr
enj
asanagli
m gubi
tkom sv
ij
esti
,koj
asebrzo
nor
malizuje.

Smatr
asedapunabešikaizaziv
aref
leksvazokonst
ri
kci
j
e,asapr
ažnj
enjem se
omogućav
avazodi
l
atacij
a,kojauusprav
nom položaj
udovodi
dosi
nkope.

Post
ular
naor
tost
atskahi
pot
enzi
j
asasi
nkopom

Javl
j
asekodosobakodkoj i
hsuvazomotor
ni r
efl
eksinest
abi
lnii
li
defekt
ni.Nagl
o
ust
ajanj
eil
ipr
oduženost
ajanj
esuglav
niuzrociidešavaseusit
uacij
ama:

- Kodosobasklonihortost
askoj hi
potenzi
ji
,
- Posli
j
edužegležanja,
- Posli
j
esimpatektomij
e,
- Kodosobasai zr
aženimv ar
ikozit
eti
mananogama,
- Posli
j
euzimanjaL-dope,anti
hipert
enzivai
liant
idepr
esi
va,
- Uslučaj
uhipovol
emi j
e.

Hi
per
vent
il
aci
oni
sindr
om

Ovajsi
ndr
om sesusrećečest
okoddjev
ojakauadol
escenci
j
i,osobesežal
ena
di
spnej
u,bol
ugrudima,omaglicu.

14
Testudisanj
aizdahnut
ogv
azduha(di
sanj
eupapi
rnukesu)i
madi
j
agnost
ički
i
ter
apij
skiefekat
.

Dr
op-
Att
acks(„
napadi
padanj
a“)

Nast
ajuuslučaj
evi
maporemećaj
av askulari
zaci
j
emoždanogstabl
a,običnosej
avl
j
a
kodst
ari
ji
hosobaženskogspol
a,kojeiznenadnopadaj
uutokuhoda.EEGje
nor
malan.

Ter
api
j
enema.

Met
abol
i
čki
iendokr
ini
por
emećaj
i

Hipogl
i
kemi
jaj
enajčešćipr
olaznipor
emećaj
cerebr
alnefunkci
je,pr
aćenasl
abošću,
drht
avi
com,
konfuznom r
azdražlj
i
vošću,
zamućenj
em vida,anekadasopor
om i
komom.

Hi
per
gli
kemi
j
a,hi
pokal
cij
emi
j
a,hi
per
kal
cij
emi
j
a,por
fi
ri
ja

Glasgowskaskal
akome( eng.GlasgowComaScale)jebodovni
sist
em koj
ise
kori
stikakobi
sevrednov
alarazinasvij
est
ikodosobaneposr
ednonakonozl
ij
ede
mozga.

Ovuskal
usupr viputobj
avi
liGr
aham Teasdal
eiBry
anJ.Jennet
t,pr
ofesor
i
neur
ohir
urgi
j
eGl asgowskogsveuči
l
išt
adaleke1974godi
ne,adanasjeusvij
etu
naj
češćekori
štenaneurol
oškaskal
a.

DI
JELOVIGLAZGOVSKESKALEKOME

Skal
asedobi
vazbr
ajanj
evr
ij
ednost
i3par
amet
ra:

1.Naj
bol
j
egočnogodgovor
a,sanajv
ećom v r
ij
ednosti4,
2.Naj
bol
j
eggovor
nogodgovora,
sanajvećom vri
jednosti5,
3.Naj
bol
j
egmotori
čkogodgovor
a,sanajvećom vri
jednosti
6.

Odgov
ori
sev
rednuj
unasl
i
jedeći
nači
ne:

Naj
bol
j
iočni
odgov
or(O)

1-Neot v
araoči
2-Očiotvar
anabol nipodr
ažaj,
3-Očiotvar
anagl asovnunar
edbu
4-Spontanootv
araoči
Najbol
jever
balniodgovor(V)

1-Nemaglasov
nogodgov ora
2-Odgov
aranerazumlji
vi
m zvukov
ima
3-Odgov
arabesmisleni
mr i
ječi
ma
4-Odgov
arakonfuzno

15
 5-Odgov
araor
jent
ir
ano

Naj
bol
j
imot
ori
čki
odgov
or(
M)

1-Nemamot ori
čkogodgov or a
2-Odgovaraekst enzi
jom nabol nipodraž
aj(tzv
.decer
ebraci
j
skiodgov
or)
3-Odgovarafleksij
om nabol nipodražaj(t
zv.dekor
ti
kaci
j
skiodgovor)
4-Odmičeseodbol nogpodr ažaja,
5-Lokal
izi
rabolni podražaj
6-Prat
inaredbe

ZUMAČENJEREZULTATA

Osi
m št
osemožet
umači
tizbr
ojdobi
veni
hvr
ij
ednost
i3mj
ernapar
amet
ra.

Rezul
tatmj
erenj
emožegl
asi
tiGKS9=O2V4M3

Općeni
to,
komemožemokl
asi
fi
cir
ati
kao:

Teške,
akoj
eGKS</
=8

Sr
ednj
eteške,
akoj
eGKS9-
12

Pl
i
tke,
akoj
eGKS>/
=13

GKSjej
ednost
avnazaupotr
ebu,arezul
tat
imjer
enjar
azinesvi
jest
idobi
venov
om
skal
om moguserel
ati
vnopouzdanokor
ist
iti
zapredv
iđanj
eishodamoždaneozl
i
jede.

Nedostat
ciov
eskalevidesekodnjenogkori
štenjazamj er
enj
estepenaoštećenj
a
mozgakodonihpacij
enatakoji
osim moždanetraumei maj
uidrugeporemećajeu
or
ganizmukojimoguutjecat
inarazi
nunji
hovesv i
jest
i.

Paci
jent
iušoku, hi
poksemiji
,il
ipoduti
caj
em psi
hoakt
ivni
hdroga,
alkohol
a,
metabol
ički
hpor emećaj
ai sl
ično,moguimat
i l
oši
jevr
ednovanj
euGKSnegoj e
st
varnaoštećenostmoz gausli
jedtr
aume.

SPAVANJE

Sanjestanj
ekojekarakt
eri
zi
ramalafi
zi
čkaakt
ivnostiskor
onikakv
asvj
esnosto
spol
jašnj
em sv
ij
etu.Tojepri
rodnaf
unkci
jat
ij
elakojai
graglav
nuuloguuži
voti
ma
svi
hljudi
.

16
Možeser eći
daj espavanj
eskuprazl
ičit
ihst
anjakojasuposl
ij
edicaakti
vni
hprocesa
umozgu.Sanv r
aćasnaguiobnavl
jafizi
čkeipsi
hičkemehani
zme.Osi mtogai
gra
ul
ogui uobnov i
tki
va,t
ermoregul
aci
ji
,funkci
onir
anjuimunogsi
stema,regul
aci
j
i
akt
ivnost
inervnogsist
ema,tečuvamemor ij
u.

St
rukt
urekoj
eregul
i
raj
uspav
anj
esu:

- Oči (
mrežni
ca)
,
- Hipotal
amus,
- Epifi
za,
- Hipofi
za,
- Pons,
- Talamus
- Moždanakora.

Nor
mal
anci
kl
ussnasesast
oji
odnekol
i
kof
aza:

If
aza–pospanost
,

I
Ifaza–l
agani
san,

I
IIf
aza–duboki
san50%,

I
Vfaza–spor
otal
asni
duboki
san

Rapi
dey
eMov
ementi
l
iREM san20%

Vjeruj
esedauzl
aznaakti
vnostret
ikular
nef
ormacij
eakt
ivi
ramoždanukor
uirazl
ogje
budnom st
anj
u.Ovajsesi
stem nazivaARASAKTIVACI
JSKIASCEDENTNIRETIKULARNI
SISTEM.

Zabudnost
anj
eodgovornaj
ereti
kul
arnaf
ormacij
amezencefal
ona.Zaspav
anj
eje
odgov
ornar
eti
kul
arnaf
ormacij
aponsaipr
oduženemoždine.

Neur
otr
ansmi
terbudnogst
anj
ajeacet
il
hol
i
n.

EPI
FIZAi
liPI
NEALNAŽI JEZDAjemalaendokri
nažl
ij
ezdaumozgu,l
oci
ranai
zmeđu
moždani
hhemisf
era.Kodčovjekaj
eovažli
jezdav
eli
činezr
nagr
aška.

Epif
izal
učimelatoninnoćukoj
iregul
išebudnostispavanj
e.Kodži
voti
njajemelat
oni
n
zaduženzafunkcij
upolnognagona,ponašanj
e,rastkr
zna,kamuf
lažuizimski
san.Gl
ave
ćel
ij
euepifi
zikojelučehormonnazivaj
usepinealoci
ti
.

Mel
atoni
nut
ičenai
zmj
enuci
kl
usaspav
anj
ebudnost
anj
e.

Taj
cikl
ussenazi
vaci
rkar
dij
alni
rit
am.Nor
mal
anobr
azacspav
anj
esenazi
vahi
pnogr
am.

Hipnogr
am sesast
oji
odnekol
ikoci
kl
usaspavanj
a,naj
češće4.Odov
ogobr
azcazav
isi
tip
spavanj
atakodaimamokrat
keidugespav
ače.

17
Sv
aki
cikl
usi
masv
ojobr
azac:

Pospanost
anj
e,

Fazapl
i
tkogsna,

Fazadubokogsna,

REM f
azai
l
ifazabr
zihpokr
etaoči
j
uukoj
ojsepr
edpost
avl
j
adačov
jeksanj
a.

DSM-
IVkl
asi
fi
cir
apor
emećaj
espav
anj
au:

- Pri
marneporemećajespavanja:Dysomniae,parasomni
ae,
- Poremećaj
espav anj
auzrokovanenekim drugi
m mental
nimil
iopšt
im
medici
nski
m stanjem,
- Poremećaj
espav anj
aprouzrokovanesupstancama,

PremaDSM-IVzaj
edničkaodl
ikasv
ihporemećajaspavanj
ajedaizazivaj
ukl
i
nički
značaj
anpor
emećajobavlj
anj
aposl
ova,društ
veni
hili
osobnihzadataka.

PRI
MARNANESANI
CA

Hi
per
somni
a

Por
emećaj
ispav
anj
apov
ezani
sdi
sanj
em (apneat
okom spav
anj
a)

Epi
zodespot
eškoćom di
sanj
asejavl
jaj
usv
akenoći
.I
zazv
anesuf
izi
čki
m def
ekt
om
koj
imožebi
ticent
ral
nii
li
obst
rukt
ivni
.

CENTALNUAPNEJUi
zaz
ivagoj
aznosti
l
iošt
ećenmoždani
respi
rat
orni
mehani
zam.

OPSTRUKTI
VNAAPNEJA.NERKOLEPSI
JA

Narkol
epsi
j
ukarakt
eri
šuneodol
j
ivi
napadi
okr
epl
j
ujućegsnasv
akogdananaj
manj
e3
mjeseca(i
liv
iše)
.

Katalept
ičkinapadapr edstavl
jai
znenadnu,gener
ali
ziranusl
abost,koj
ajeobično
pr
eci pi
ti
ranaiznenadnom, snažnom emocij
om.Pacijentgubikont
rolunadsvoji
m
mišićimai pada.Možeost atipotpunobudanil
izaspati.

POREMEĆAJCI
RKARDI
JANOGRI
TMA

JETLAGSYNDROM

SI
NDROM NEMI
RNI
HNOGU

Pri
li
kom l
i
jeganjaukrevet,
paci
jentosj
ećaneugodannemirunogama,posebnou
l
ist
ovima(bol,
trnci
),koj
iseobi
čnopov l
ačenakonustaj
anjaimal
ohodanjaunaokol
o.
Čestaj
enesanica,j
erpacij
ent
inemogunoćudal egnuidaseodmor
e.

18
NOĆNEMORE(I
NCUBUS)

MJESEČARENJE-SOMNABULI
ZAM

NESANI
CA

Nesani
cajesubj
ektiv
ni si
mpt om neosv
ježavajućeginedovol
jnogsnakojauzrokuj
e
di
str
esidnevneposli
jedicepoputumor a,i
ri
tabil
nost
i,pospanost
i,anksi
oznost
i,
smetnj
ipamćenj
ai koncentraci
je.

Def
ini
cij
anesani
ce(
DSM-
IV)

Potešl
oćesasnom t
raj
ubarem mjesecdana.Uzr
okujukl
i
nički
značaj
nepot
eškoćeu
socij
alni
m,r
adnimidrugi
mv ažni
m područj
i
maživota.

Ni
j
evezanazadr
ugaspeci
fi
čnamedi
cinskai
psi
hij
atr
ij
skast
anj
a.

EPI
DEMI
OLOGI
JA

Pr
eval
enci
j
auopšt
ojpopul
aci
j
iiznosi
20-
27%

Tokom ži
vot
a95%l
j
udi
imat
eškoćesaspav
anj
em

10-
37%odr
asl
i
hpat
iodpov
remenenesani
ce

10-
17%odr
asl
i
hpat
eodhr
oni
čnenesani
ce

Posl
i
je65godi
ne,
25%muškar
acai
40%ženapat
iodhr
oni
čnenesani
ce

70%osobani
kadnet
raž
ipomoćl
j
ekar
azbognesani
ce

37%osobasami
odabi
raj
uli
j
ekov
ezanesani
cu

16%osobakor
ist
ial
kohol
ubor
bipr
oti
vnesani
ce

BOLESTIKOJEČESTOPRATENESANI
CU

Depr
esi
j
a(30%odukupnogbr
oja)

Dr
ugedušev
nebol
est
i20%

Or
ganskebol
est
i19%

Samo31%i
spi
tani
kai
mapr
imar
nunesani
cu

VRSTENESANI
CA

- Pot
eškoćeuspavl
ji
vanja
- Pot
eškoćeodržav
anjasna
- Pot
eškoćezbogpreranogbuđenj
a

19
POSLI
JEDI
CENESANI
CE

DNEVNEPOSLI
JEDI
CE DUGOTRAJNEMENTALNEPOSLJEDI
CE

- Umaranje, - Umor ,
- Gubit
akenergij
e - Promjenar aspol
oženja
- Teškoćekoncentr
aci
j
e - Teškoćekoncent r
acij
e
- Ir
it
abil
nost - Teškoćeupamćenj u
- Smanjenaradna - Pogoršanjesocij
alnog
sposobnost funkci
onisanja

POSLI
JEDI
CENAOPĆEM ZDRAVSTVENOM PLANU

- DEMENCI JA,
- Psi
hijatri
j
skebol esti
(depresij
a,psihoze)
- KVbol esti(hipert
enzij
a,koronarnabolest
,moždani
udar)
- Metabol i
čkiporemećaj i(
deblj
ina,dij
abet
es)
- Gastroint
estinalnebolesti
- Ubrzanost arenje

PRI
JEPOČETKALI
JEČENJA NESANI
CE

Ot
kri
tii
li
ječi
ti
:

- Psi
hičkebolest
i
- Ost
alebolesti
- Zl
oupotreburazni
hsupst
anci

LI
JEČENJENESANI
CE

1.Nefar
makološko
- Higi
jenaspavanja
- „Sti
muluscontrol
“
- Restri
kci
jaspavanja
- Kogniti
vno-
bihevi
oral
nat
erapi
j
a
2.Far
makoloko

KAKAV BIHI
PNOTI
KBI
OIDEALAN?

Dj
elot
vor
ani
sigur
an

20
Br
zpočet
akdj
elov
anj
a(br
zar
esor
pci
j
a)

Odr
žav
anj
esnaokom 7do8sat
i

Rest
aur
aci
j
aizašt
it
anor
mal
near
hit
ekt
uresna

Nemapr
omj
enaudj
elot
vor
nosi
nakondužegkor
išt
enj
a(t
oler
anci
j
a)

Nemar
ezi
dual
nesedaci
j
eni
ief
ekat
anamemor
ij
u

Nemar
eboundi
nsomni
j
e

Ni
j
etoksi
čančakni
pri
vel
i
kim dozama

Nemai
nter
akci
j
esadr
ugi
m medi
kament
ima

Nemar
azv
ojaov
isnost
i

EPI
LEPSI
JA

21
DEFI
NICI
JA,
HISTORI
JATIEPI
DEMI
OLOŠKIPODACIEPI
LESI
JE

Pr
vipi
sani
traguHamur
abi
j
evi
m zakoni
ma(oko1650g.
p.n.
e)

I
dej
udaj eepil
epsi
jabolest
,anemanif
est
aci
j
anekedemonskesi
l
edaoj
e„Ot
ac
medi
cine“Hipokr
at(400god.p.
n.e.
)

Jackson(1873)redef
ini
saojeepi
lepsi
j
u, navodi
daj
eepi
l
epsi
j
aimazapov
remeni
,
nagli
,ekscesi
vni
,brzi
lokal
nipor
emećaj siv
emase.

Danasobol
j
eli
hodepi
l
epsi
j
eusv
ij
etui
maoko50mi
l
iona,
samouEv
ropioko6
mil
iona.

Def
ini
cij
a:

Epil
epsij
ajeper
iodi
čni
,nagl
onastalii
krat
kotr
ajni,
naj
češćedr
amati
čnipor
emećaj
funkci
jemozga,koj
isemanif
esti
rapodražaj
nim si
mptomimapoj
edi
nihdij
elov
a
mozga, por
emećaji
masvij
esti
il
inji
hovom kombinaci
j
om.

Naj
češćastopainci
dencij
eepi l
epsi
j
ejei
zmeđu30i50/
100000populaci
j
e.U
epi
demiol
oškom ispi
ti
vanju,koj
esuprov
eli
Hauzeri
Kurl
and(1975)
,godi
šnj
ast
opa
i
nci
dencij
eiznosi
laje48,
7/ 100000

Općastopai
nci
denci
j
euepi
demiol
oškojst
udij
iuBi
H(1986-
1989)i
znosi
l
aje
47,
38/100000,
aopćast
opapr
eval
encij
e3,30/
1000

ETI
OLOGI
JAEPI
LEPSI
JA

Saprakt
ičnogstanovi
štaepi
l
epsi
j
esemogukl
asi
fi
cir
ati
udv
ij
egr
upe:I
DIOPATSKE
(pr
imarne,nasl
i
jedne)iSI
MPTOMATSKE

- Genet skifakt ori

, inutri
cij
e,
- Par anatalnifaktori, - Neoplame
- Infektivnebol esti, - Heredodegenerat
ivne
- Toksi čnifaktori, bolesti
- Traumei f i
zičkiagensi, - Febril
ninapadi
- Cirkulatornipor emećaji - Nepoznat i
uzroci
- Por emećaki met aboli
zma
POJEDNOSTAVLJENA I NTERNACI ONALNAKLASI
FIKACI
JAEPI LEPTIČKIHNAPADA:

1.PARCI
JALNINAPADAI
- Jednostavniparci
jal
ninapadi
- Samot orni
m simptomima,
- Sasomat osenzornimil
iposebni
m senzor
nim si
mpt
omi
ma
- Saauonomi nm simptomima
- Sapsihički
m simptomima

- Kompl
eksnopar
cij
alni
napadi

22
 - Saj
ednost
avni
m par
cij
alni
m počet
kom i
zkoj
egnast
ajeal
ter
aci
j
asv
ij
est
i

- Sal
ter
aci
j
om sv
ij
est
iodpočet
kanapada

- Par
cij
alninapadikoj
iev
olui
raj
uusekundar
nogener
ali
zir
anenapda

2.GENERALIZIRANINAPADI
- Absansi
- Ti
pični
- Ati
pični

- Mi
okl
oni
čni
napadi

- Kl
oni
čni
napadi

- Toni
čni
napadi

- Toni
čno-
kloni
čni
napadi

- At
oni
čni
napadi

3.NEKLASI
FICI
RANINAPADI

MI
OKLONI
ČNEEPI
LEPSI
JE

I
nfant
il
nispazmi
(4.
-9-
mjesec)
,udr
užensahi
psar
it
mij
om

Beni
gnami
okl
oni
j
ainf
ant
il
nogdoba

Juv
eni
l
nami
okl
oni
čkaepi
l
epsi
j
a(12.
-16.
godi
ne)

- Genetskidet
erminirane(
6.Hromozom)
- Miokl
onizmi naj
češćenakonbuđenja
- UEEG- ugeneral
izi
raniši
l
jci
išil
ajk-
sport
alaskompl
eksi
Ost
ali
obl
i
cimi
oklonički
hepil
epsi j
a

TI
PIČNIAPSANSI

Kr
atkot
raj
nikv
ali
tat
ivni
por
emećaj
svi
j
est
i(5-
10sec.
)

Vi
disedi
skr
etnamot
ori
čkaakt
ivnostl
i
ca(t
rept
anj
e,gut
anj
e,žv
akanj
e)

Nema„
aur
e“,
nit
ipost
ikt
alnogst
anj
a

UEEG-u3cps.Ši
lj
ak-
sport
alaskompl
eksi.Poči
njuobičnood4.-
8.Godi
nei
obi
čno
pr
est
ajuu3.Dekadi
,al
imoguprećiugeneral
izi
ranekonvul
zi
je.

23
ATI
PIČNIABSANSI

(LENNOX GASTAUTOVSI
NDROM)

Pacij
entiimajuabsanse,miokl
one,atoni
čke,
toni
čkeil
itoni
čko-
kloni
čnenapade
I
diopatskiisi
mpt omatski
.
Počinjeunovorođenačkom dobuilir
anom dj
eti
njst
vu
Zaostatkurazvoju
EEGpokazuj erazli
či
teabnormalnost
i.
Kontrolanapadateška
TH:VPA, Cl
onazepam, Fel
bamat

I
NFANTI
LNISPAZMISU:

Masi vnifl
eksornispazmi ekstremit
etai t
rupa,koj
ipočinjuobično4.-9.Mj
esecaživot
a
Rij
etkoi majupatološkiizmj enjenCTi MRImozga
Običnomoždaneanomal ije,kongenit
alnainfekci
j
a,neur okutani
sindromi(t
uberozna
skleroza)
Napadi sejavlj
ajuuser i
jama, nekadaido50napadaut okudana
Prognozaj eloša,mnogi umi r
uudj eti
njst
vuodkompl ikacija
TH: ACTH, VPA, Clonazepam

GENERALI
ZIRANITONI
ČNO KLONI
ČKINAPADI

Ini
cij
alnistadijsagubitkom svijesti
, kr
ik
Toničnaf aza(10- 30sec.),
prest ajedisanj
e,pomodreusne,paci
jentnaleđi
ma,
zabačenegl ave
Kloničkafaza(nekol i
kosec–2mi n),si
metri
čnikr
atkot
raj
nitr
zajimiši
ćaiduboko
dosanje,pj ena,umokravanj
e
Fazaspav anja(MTRugašeni , zjeniceproši
rene,
nereagujunasv j
etl
o)
Smet eno-zbunjenostanje
Običnopoči nj
upr i
j
e30t egodine
Prognozaj eobičnodobra

PARCI
JALNIFOKALNINAPADI

Počinj
uuodr eđenojregijimozga
Djel
esenaj ednostavnei kompl eksne
Benigna„rol
andična„epi lepsij
a(uEEG- ucentro-t
emporalnošil
jci
),češćeuspav
anj
u
Mogusepr oširi
tinasusjedner egij
ekor t
eksa(Jackson-skinapadi)
Mogupr er
astiugener ali
ziranekonv ul
zi
vnenapade(sekundar negenerali
zaci
j
e)
- „aura“uvijekpr et
hodisamopar ci
jalni
m napadima
- Todd- ov
apar ali
za

24
Por
edet
iol
oški
hfakt
orav
ažnoj
enepomenut
iipr
eci
pit
ir
ajućef
akt
ore:

- Vidni stimul usi (treper av osv jetl

o)
- Audiov est ibularni stimul usi (
zv ukovi
,muzi kaidr
)
- Olfaktor nist imul usi (jaki,neugodni mi r
isi)
- Taktilni sti
mul usi(nagl i
,neočeki vanidodiri
)
- Emoci onal nesmet nje
- Spav anj e(ov djepodr azumi j
ev amopor emećajespav anj
a,kaoštosu
deprivaci jaspav anja, pojav aodr eđenihnapadaiskl
jučivoujut
ropo
buđenj u, ut okuspav anjai l
iranouj utr
o)
- Menst rualni cikl
us
- Lij
ekov i(npr.kont r acept ivi
,li
ječenjeneur ol
ept
ici
ma, anti
depresi
vi
ma)
- Dehidr acija,hi pervent il
acija
- Int
enzi v nov ježbanj e
- Dij
etei ner edov niobr oci
- Miješani precipitir
aj ući faktori

Razl
i
kei
zmeđuepi
l
ept
ičnognapadai
sinkope

EPI
LEPTI
ČKINAPAD SI
NKOPA

Pr
eci
pit
ir
ajući
fakt
or Neobi
čan Uobi
čaj
en(bol
,emoci
onal
ni
st
res)

Okol
nost
i Bi
l
okoj
e Obi
čnousprav
anstav,
pr
etr
panetopl
esr
edine

Počet
ak Čest
oiznenadan,
ponekad Možebiti
postepen,osjećaj
post
oji
kratkaaur
a sl
abost
i,mučnine,v
rućine,
cr
nil
apredočima,znojenje

Mot
ornif
enomeni Čest
otoni
čni
,toni
čno- Obi
čnoml i
tav,
bezpokretail
i
kl
oni
čni
. kr
atkitoni
čnispazam,
kl
oničkitr
zaji
,nekoor
dini
ranii
Kloničnipokret
ičest
o maleampl i
tude
promi nent
nis
karakteri
sti
čnom ampli
tudom
ifr.

Boj
akože Bl
i
jedai
l
icr
vena Obi
čnobl
i
jeda

Di
sanj
e Sl
i
čnohr
kanj
u,sasl
i
vaci
j
om Pov
ršno,
spor
o

I
nkont
inenci
j
a Uobi
čaj
ena Ri
j
etka(
mokr
enj
e)

25
Uj
edzaj
ezi
k Uobi
čaj
en Veomar
ij
edak

Pov
raćanj
e Ri
j
etko Čest
o

Pov
reda Uobi
čaj
ena Ri
j
etka

Post
ikt
alnaf
aza Čest
apospanost
,konf
uzi
j
a, Običnobrzoporavak,
bez
spav
anj
e konfuzi
j
eili
drugihznakov
a

Di
fer
enci
j
alnadi
j
agnozai
zmeđuepi
l
epsi
j
aipsi
hogeni
hnapada

EPI
LEPSI
JE PSI
HOGENINAPADI

Poj
avl
j
ivanj
enapada Pacij
entsam il
iudruštv
u, Obi
čnouvezisa
noću(ut okuspav
anja)il
i emoci
onal
nim uzbuđenj
em i
tokom dana(budnostanjei
l
i obi
čnoudrušt
v u
spavanje)

Napad Običnoodgovar
ajednom od Čestobizar
an-r
ij
etkougr
iz
opisani
hnapadaukli
ničkoj zajezi
k
sl
ici

I
zgl
edzav
rij
emenapada Ci
j
anozai
l
ibl
j
edi
l
o Uobi
čaj
en

Korneal
nir
efl
eksi
iref
leksi Ugašen Očuv
an
zj
enica

Babi
nski Pozi
ti
van Negat
ivan

EEG Pr
omi
j
enj
en Ur
edan

DI
JAGNOSTI
ČKIPRI
STUP

Epi
lepsi
j
ajekl
i
ničkadijagnoza
Pri
postavl
j
anj
udijagnozemor amoimat i
slij
edećepodatke:
- Anamnezui heter
oanamnezu
- Ranij
umedi cinskudokumentacij
u
- Općisomat skipregl
ed,neur
ološkiipsi
hički
stat
us

26
 - Biohemijskistatus
- EEGr egistr
acij
e( spontanei saprov
okacij
ama)
- Ostalarelevantnaispit
ivanja(pregl
edoftamologa,ot
ori
ngol
ari
ngol
oga,
EKGi pregledkar di
ologa,radiol
oškepret
rage,pomogućnostii
neuropsihološkaev al
uacija,l
aborat
ori
j
skepr et
rage)

1.Al
pha(Berger
ov)ri
tam obuhv
ataf
rekv
ent
nopodr
učj
e8-
13cps.
,ampl
i
tudeod
19do100mV,prosj
ečnooko50mV.

2.Bet
arit
am-podrazumij
evaelektr
ocer
ebr
alnuakt
ivnostf
rekv
enci
j
evećeod14
Hz,ampli
tudaj
euv eći
nisl
učajevamanj
aod20mV

3.Thet
ari
tam-obuhv
atabioel
ekt
ri
čnuakt
ivnostf
rekv
enceod4-
7,5cps,
obi
čno
vi
šeampli
tude,
od50-100mV

4.Del
tar
it
am-obuhvat
afrekvenci
j
e1-3cps.
,ampl
i
tudei
znad100mV.Ov
ajr
it
am
j
eznaksmanj
enjaakt
ivnosti
moždanekor
e.

DOPUNSKEDI
JAGNOSTI
ČKEMETODE

Kodsv ihepilepsij
aj eneophodnouraditiidopunskudij
agnostiku,pri
jesvega
l
aboratorij
skepr etrage:KKS,Se,gl
ikemiju,nalazuri
na,ur
ee,kreati
nina,mineral
ogr
am,
hepatogram, poželjanjenalazhormonašt itnežij
ezde,
popot rebifunkci
onalne
pret
ragebubr ega,eventual
nopretr
agekoj eseodnosenapar azit
arnebolestiil
i
i
ntoksikacij
u.
Pregl
edof tamol oga
Pregl
edot orinolari
ngologa
Krani
ogr am
Poželj
noj eur adit
iradiol
oškisni
makpl ućai srcauzkardi
ološkipregled,
kakobi se
i
sklj
učiokar dijal
niuzroknapada.

TERAPI
JA

Prav ov
remenopost avl
janedi j
agnozeiodređi
v anjeti
panapada
Uvijekpravi
moi zborsamoj ednogantiepi
lept
ika
„Startl
owgosl ow“pr i
ncip
Lij
ečenjesezapoči nj
enakonr ekurent
nihnapada, daklenakondv
aiv
išenapada
sli
čnogi l
ii
stogopisa
Mor amonast oj
atisimpli
fi
ciratiuzi
manjeanti
epilepti
ka.

27
TRENUTNIPRI
STUP LI
JEČENJU EPI
LEPSI
JE:

„
Tradi
cional
ni“ant
iepil
eptici
-i
zbor:
- Par ci
j
al ninapadi
: Karbamazepin(1963)
- Pr i
mar nigeneral
izir
ani napadi
:Valpr
oat(
1974)

60% novodij
agnosti
cir
ani
hbolesni
kaseuspj
ešnol
i
ječi
monot
erapi
j
om
Kombinovanaterapi
jazaost
ali
h40%
- Anti
epi
lept
icisakomplementar
nim mehanizom dj
elovanja-Mogućej
e
post
ići
potpunukontrol
unapadasapr av
om kombi nacij
om, al
ij
e
mini
mizir
anjeučest
alost
inapadanajr
ealni
j
i ci
l
j

ANTEPI
LEPTI
CI

- Carbamazepi ne,
- Natri
um- val
pr oat
,
- Valproi
čnaki seli
na,
- Lamot r
igin,
- Pheny t
oin,
- Phenobar bi
toni
- Ethosuximidkaoepi l
epti
keprvogreda,
uzant i
epil
ept
ikedrugogr
edakoj
i
suznat norj
eđeuupot rebi(pr
imidone,
clonazepam idr
.)

Uupotr
ebisui
noviant
iepi
l
ept
ici
:topi
ramat
e,gabapent
in,
vigabat
ri
n,oxcar
bazepi
n,
l
evet
ir
acet
am idr
.

Akojekontr
olanapadaslaba,
kodmaksi
mal
not
oler
ir
ani
hdoza,
pokušat
ipost
epeno
uvest
idrugi
anti
epil
epti
kprvogizbor
a

ODNOSNAPADA II
ZBOR AET

VRSTA NAPADA ANTI

EPI
LEPTI
K

Parci
jal
ni-j
ednostav
niil
ikompleksni
,sa Car
bamazepi
ne
i
libezsekundarnegeneral
izaci
j
e
Oxcar
bazepi
ne

Lev
eti
racet
am

Val
proat
Pr
imar
not
oni
čko-
kloni
čki
Lamot
ri
gine

Topi
ramat

28
 Pheny
toi
n

Phenobar
bit
on

NA-VALPRAT–opreznokoddjecedo2godi
ne,
akosej
avi
inapat
eci
j
a,pospanost
,
kr
avarenj
e,odmahobust
avi
ti

LAMOTRI
GINE-post
upnouv
ođenj
e

PHENOBARBI
TALIPHENYTOI
N-ef
ekatnakogni
ti
vnef
unkci
j
e

VRSTA NAPADA ANTI

EPI
LEPTI
K

Mi
okl
oni
napadi Lev
eti
racet
am

Val
proat

Lamot
ri
gine

Absansi(t
ipi
čniiat
ipi
čni
) Et
hosuxi
mide

VRSTA NAPADA ANTI

EPI
LEPTI
K

Sy West Val
proat

Lamot
ri
gine

Vi
gabat
ri
n

SyLennox-Gast
aut Topi
ramat
e

LAMOTRI
GINEi
TOPI
RAMATE-post
epenouv
ođenj
e,v
išesedmi
ca.

NAJČEŠĆEPOGREŠKEU LI
JEČENJU BOLESNI
KA SEPI
LEPSI
JOM

Pr
eranouki
danj
eli
j
ekakodbol
esni
kabeznapada

Pr
ebr
zouv
ođenj
eli
j
eka

29
Nepot
rebnov
isokedozel
i
jeka

I
gnor
ir
anj
est
avabol
esni
ka

Tr
eti
ranj
enapadaf
ront
alnogr
ežnj
akaopsi
hogeni
hnapada

Tr
etmant
rebat
raj
ati
2-4-
5godi
na(
2kodabsansa?)
,nekadai
dužei
l
idoži
vot
no

OBUSTAVLJANJETRETMANA

Naj
del
i
kat
nij
aodl
uka

Pot
rebnaj
esagl
asnostpaci
j
ent
a,por
odi
ce

Upozor
it
inar
elaps:
20-
40%koddj
ece,30-
40%kododr
asl
i
h

POZNAVANJEZDRAVSTVENI
HPROBLEMAKODŽENASEPI
LEPSI
JOM

I
str
aži
vanjes15pit
anj
aprovedenoj
ena3535lj
ekarakodkoj
i
hpost
oji
vel
i
ka
v
jer
ovatnoćadaćenai
ćinapacij
ent
icesepi
l
epsi
jom:

- Porodi
čnapr aksa, - Reproduktivnozdr
avl
j
e
- OB/GIN - Gerontologij
a
- Zdravl
ježena, - Neurologij
a
- I
nternamedicina, - Endokrinologi
ja
- Pedij
atri
j
a - Epi
leptologij
a

5%ispi
tani
kaodgovori
l
ojetačnonadv i
jetreći
nepitanj
a
Veći
naispit
ani
kabil
ajemotiv
iranadanauči vi
še
25%ispi
tani
kanij
eznalodapostojivezaizmeđunapadai hor
monskogci klusa
84%ispi
tani
kanij
eznalodapacij
enticesaepi l
epsij
om imajunižustopuferti
l
itet
a
66%ispi
tani
kanij
eznalodapacij
enticesepi l
epsi
jom imajuvećiri
zi
kzar azvij
anje
ost
eoporoze
73%ispi
tani
kanij
eznalokoj
iantiepi
l
epticistupaj
uui nt
erakci
juskont r
acepti
vima.

ZAŠTOJEEPI
LEPSI
JAKODŽENAPOSEBNA?

Ovar
ij
il
učeženskest
eroi
dnehor
mone,
est
rogeni
zfol
i
kul
aov
ari
j
aipr
ogest
eroni
z
kor
pusalut
ema.

Ef
ekt
iest
rogen:
- Ženskespol
nekarakt
eri
sti
ke,
- Br zi
namet
abol
izma,
- Rasporedmasnogtki
va

30
Ef
ekt
ipr
ogest
erona:

- Raststani
caut erusaidoj
ke,
- Čuvanjetrudnoće,
- Inhi
bici
jaseksualnogponašanj
a.
Sej
avl
j
ajupr
ekogenomski hmol ekul
arni
hmehni
zamaust
ani
čnom nukl
eusu.

EFEKTIESTROGENAIPROGESTERONANAEKSCI
TABI
LNOSTNEURONAKOD
ANIMALNIHMODELANAPADA

ESTROGEN

- Sni
žavaelektrokonvulzi
vnipr
ag,
- Stv
aranovi f
okusnapadakadasepr i
mjenit
opikal
nonakor
teks
- Povećav
at eži
nui traj
anjehemijski
induci
rani
hnapada
- Akti
vi
ravećpost ojećeepil
eptogenefokuse

PROGESTERON

- Povećavael
ektokonvul
zivniprag,
- Supri
miranapadeinduci
ranezapaljenjem, f
okalni
mlezi
jamai
pov
lačenj
e
al
kohola
- Povećavapragnapadainducirani
hhemi jski
m konvul
zij
ama
- Povećavasedaci
juianestezij
ukodšt akorai l
j
udi

KAKVESEPROMJENEDEŠAVAJUUMENSTRUALNOM CI
KLUSUKODŽENASEPI
LEPSI
JOM ?

Hor
moni
hipot
alamusai
hipof
izer
egul
i
raj
ukoncet
raci
j
uest
rogenai
progest
erona.

Hipotalamusjepovezanmnošt v
om di r
ekt
nihvezasadij
elov
imat empor
alnogr
ežnj
a
kojiučestv
ujuugenerir
anjunapada,takodapražnj
enj
auov im ar
eamamogunarušt
it
l
učenj ehormonakaošt osuFSHi LH.
Napadi moguut j
ecat
inahor mone,akoncentr
acij
ahormonananapde.
Mnogeženegov oreoobrascunapadakojiodgovaramenstrual
nom ci
kl
usu,a
l
iter
aturabilj
eži
veli
kevari
jaci
jetogfenomena.

Duncani suradnicikor
istećiuskudef ini
cij
umenst r
ualneepil
epsij
e(jav l
janjebar
em
75%napadat okom 4danapr i
jei 6danaposlijepočetkamenst r
uacij
e),našlisudaj
e
samo12, 5%od40ženai spunjavalotekrit
eri
je.I
zvj
eštaj
iukojimasukor išteni
l
iberalni
j
ikri
teri
jiukazujunapogor šanjemenstrual
nihnapadačakkod78%žena.
Jednat r
ećinadopol ov i
naženasepi lepsi
jom temporalnogrežnjažalisena
problemeumenst rualnom ciklusu:

- Vi
šemjesečnoodsust
vomenst
rual
nogcikl
usa(amenor
eja)
,menstr
ual
ne
ci
kl
usedužeod35dana(oli
gomenorej
a),i
l
ineobi
čnoduge(duži
od32)

31
 i
l
ikr
atke(kr
aći
od26dana)per
iodei
zmeđumenst
rual
nihci
kl
us;

- Anovul
ator
nicikl
usisusr
ećuseuoko35%ženasepil
epsi
j
om
tempor
alnogrežnj
aupor eđenj
usoko7%ženauopšt
ojpopul
aci
j
i.

Nekiodov
ihpr
obl
emamenst
rual
nogci
klusar
ezul
tatsuendokr
ini
hobol
jenj
a:

- Sindrom pol
icist
ični
hovari
j
a(PCOS)ihi
pot
alamičkaamenor
ejapr
imjer
sur epr
oduktiv
nihendokri
nihpor
emećaj
azakojesesmatradasejav
ljaj
u
češćekodž enasaepi l
epsi
jom

- Postoj
anjepoli
cisti
čni
hovari
jakodženaobol
j
eli
hodepil
epsi
j
ej e
si
gnifi
kantnočešćekodonihkojeimaj
utemporal
nenapadeikoj
esuna
tr
etmanusav alproi
čnom ki
seli
nom.

Kodpol
ici
sti
čni
hjaj
nikai
mamo:

- Hir
uziti
zam
- Gojaznost
- Akne
- Povišennivoandr ogena
- Hroničneanov ul
atornecikl
use
- I
nzulinkurezustencij
u
- PovišenniviLDL-ai smanjenni
viHDL-auserumu
- Triputavećiri
zikodnast ankaendometr
ij
alnogkar
cinoma

St
opar
ađanj
akodženasaepi
l
epsi
j
om j
esmanj
enaza30-
60%zbog:

- Nižestopestupanj
aubr ačnuzaj
edni
cu,
- Broj
nihspolni
hdisfunkci
ja
- Endokri
nihporemećaja
- Disf
unkcij
eov ar
ij
a

Od1000r eali
zi
ranihtr
udnoćasv egasu3-4ženesaepil
epsi
j
om (pot
eškoćeuzačeću,
kongeni
talnemalformaci
je,br
ojnipsi
hosoci
janiuzr
oci
).

EPI
LEPSI
JA ITRUDNOĆA

1/
3do¼paci
j
ent
icai
maučest
ali
j
enapadet
okom t
rudnoće

32
Nivoanti
epil
eptika(AET)userumučestopadakakotrudnoćaodmičeičestose
povećavanakonpor oda
Razlozi
zapadni v
oaAETuser umu:slabaapsor
pci
jai
zGI T,r
edukcij
aprotei
nau
serumuzakoj eseAETv ežu,por
astkli
rensaAETzbogpromijenj
engmet abol
izma
j
etreibubrega,porast
atjel
esneteži
ne,zbogneuzi
manjaAETi zstr
ahadane
naškodedjetet
u.

STRATEGI
JEZAVOĐENJERI
ZIKAODUROĐENI
HDEFEKATA

Potrebazatretmanom i vr
statr
etmanaepi l
epsij
emor ajuseuspostav
iti
pri
j
e
tr
udnoće.
Dopunaf ol
neki seline
Prenatal
nadijagnost i
ka
UzimanjeKv it
ami nauzadnj em mjesecugestacije
- Maj činserum al
fafet
oprotein(gestaci
ja14-16sedmica)
- Anat omski ul
tr
azvuk(gestaci
ja16-20sedmi ca)

EPI
LEPSI
JAITRUDNOĆA

Kodpaci jent
icakojetokom tr
udnoćeuzi majuAET,opaženj evećipr
ocenatveli
ki
h
kongenitalni
hanomal i
ja(VKA) ,uodnosunaopćupopul acij
u.Odosobitejevažnost
i
naglasit
idat rudni
catokom trudnoće,bezsavj
etal
ij
ečnika,nesmi j
esmanj i
tii
l
i
prekinut
iuzimanj eAET,jert
imemožeugr ozi
tii
svojiži
v otploda.

Uosobi
tom sur
izi
kut
rudnicekoj
euzimajudvai
liv
išeant
iepi
l
ept
ikai
stov
remeno,
te
ukol
i
kojej
edanodnji
hvalproati
l
ifenobar
bit
on.

SPI
NABI
FIDA-maj
kaj
epr
imal
anat
ri
um v
alpr
oati
car
bamazepi
ntokom t
rudnoće.

DOJENJE

Većinaženasepil
epsij
om kodkoj
ihsunapadipodkont r
olom možedoji
tisi
gur
no.
Oprezjeneophodankodmaj ki
koj
euzimajufenobarbi
tal
,pri
midonil
ibenzodi
azepi
ne
(prati
tiznakov
epret
jer
anepospanost
iil
irazdr
ažlj
i
vosti)

EPI
LEPSI
JA U MENOPAUZI

Opaženojedaženekojeimaj
učesteepi
lept
ičnenapadeimajurani
j
iul
azaku
menopauzuza3- 4godi
neodočeki
vanog.
Ustudij
ikoj
usupr ov
eli
Hardeisur
adni
cipodijel
i
lisupaci
jent
icenaper
imenopazal
ne
imenopauzalne.

33
Kod28%manopauzalnihpaci
j
ent
icani
jebi
loni
kakv
ihpr
omjenauučest
alost
inapada,
kod41%učest
alostnapadasesmanj
il
a,akod31%sepovećal
a.

Ženekojeuzimajuanti
epil
ept
ikamogubi t
ipodpov ećanimrizi
kom zajavl
janj
e
obolj
enjakost
ij
u(osteopenij
a,osteoporoza),pr
ij
esv egaukoli
kouzimaju
anti
epil
epti
kekojii
nduci
raj
uenzimskuakt ivnost(fenobar bi
ton,kar
bamazepin,
feni
toi
n) ,
aznatnomanjekodv alproat
ai l
amot ri
gina.

Sažet
ak:Št
atr
ebauzet
iuobzi
rkodt
ret
manapaci
jent
icasepi
lepsi
jom

Int
erakcijeepi
l
epsi j
e, hormonai anti
epi
lepti
kapredstavl
jajunar
očiteizauoveženama
sepilepsij
om.
Varir
anjekoncet r
acij
aspol nihhormonamožeut j
ecatinaučestalostnapada.
Epil
epsijamožebi tipov ezanasendokr ini
m poremećajimakoj i
supov ezani
sa
zdravstveni
mr izi
cimai promi j
enjeni
mf i
ziol
oški
mf unkcijama:
- Promj enjenmet aboli
zam iefi
kasnosthormonskekont racepcij
e
- Nepr avi
lnamenst r
uacij
a
- Promj enjenf erti
li
tet
- Seksual nadi sfunkcij
a
- Slabozdr avl
jekost i
ju
- Sindrom pol i
cistični
hov ar
ij
a

Razumij
evanj
eovihi
nterakci
jamožepobol
j
šat
ili
j
ečenj
eepi
l
epsi
j
akodženai
značaj
nounapri
j
edit
ikvali
tetži
vot
a.

STATUSEPI
LEPTI
KUS

Def
inici
ja:Međunarodnal
igazaborbuprot
ivepi
lepsi
j
eje1981.Godi
nedefi
nisal
a
epi
l
ept i
čnist
atuskaonapadekoj
itraj
udovolj
nodugoili
seučest
aloponav
lj
aju,t
ako
daizmeđupojedini
hnapadanedolazidooporav
ka.

EFA(Epil
esyFondat
ionofAmerica):dv
ail
ivi
šeodv
ojenihnapadabezpotpunog
vr
aćanj
asv i
j
esti
izmeđuist
ih,
il
ivišeod30minut
akonstant
neepil
epti
čkeakti
vnost
i.

REVI
DIRANA DEFI
NICI
JA

Pri
sustvokont
inur
anekli
ničkei/il
iel
ekt
roencef
alogr
afskeepi
l
ept
ičneakt
ivnost
iu
tr
ajanj
uod5mi nutai
li
više,il
iponavl
j
aninapadi
bezopor av
kai
zmeđunapada.

Ov
adef
ini
cij
ajepr
ihv
aćenai
zvi
šer
azl
oga:

- Veći
naepinapadatr
ajekr
aćeod5mi
n,aoni
koj
itr
ajudužer
ij
etkose
povl
ačespontano

34
 - Animalni
model isugeri
raj
udaoštećenj
eneur
onaifar
makorezi
stenci
ja
nastaj
uprij
etradici
onal
nedefini
cij
eSE(30minkonti
nui
raneepi
lepti
čke
akti
vnost
i)
- Nekekontroverzejošpostoj
e

KLASI
FIKACI
JA

Neophodnazaef
ikasant
ret
mani
uspost
avl
j
anj
edal
j
eter
api
j
e

PoGest
aut
u,st
atusepi
lept
ikussedi
jel
ina:

- General
izi
rani(tonično-
kloni
čki,miokl
oni
čki
,absansst
atus,
aoni
čni
,
aki
netski)
- Parci
j
alni(jednostavniikompleksni)

Tr
eimandi
jel
ist
atusna:

- General
izir
anistatusepi
l
epti
kus(over
torsubt
le)
- Nekonvulzivnist
atusepi
lept
ikus(j
ednost
avni
,par
cij
alni
,kopl
eksni
par
cij
alni,absans)

NE-KONVULZI
VNISTATUSEPI
LEPTI
KUS (
NKSE)

Defi
nir
asekaoepilept
ičnaakt
ivnostkoj
uvi
dimonael
ekt
roencef
alogr
amu(
EEG)bez
kl
ini
čkimani
fest
nihnapadaasocirani
hsaGKSE.

Opi
sanasudv
afenot
ipaNKSE:

- Začuđuj
ućekonfuzni-pacij
entikoj
isesusrećuuj edini
camaurgentne
pomoćisarel
ati
vnodobr om prognozom
- Akutnonast
aoozbilj
anpor emećajmentalnogst anjasail
ibezpri
sutni
h
motorni
hdešavanja(npr .r
it
mičnimiši
ćnitrzajii
lit
oničnadevi
j
acij
a
pogl
edakojaječestoprisutnkodakutnepov redemozga)

MORTALI
TETIMORBI
DITETNEKONVULZI
VNOGSE

Mor
tal
i
teti
zbol
nice18-
52%

Nakon30dan:
65%

Fakt
ori
udr
uženi
sal
oši
mishodom nakonNKSE:

- Zapacij
entekoj
isudijagnost
ici
rani
30mi nnakonzapočinj
anjaSE,
mort
alit
etje36%,nasuprotst
opemor tal
it
etaod75%kadaj edi j
agnoza
post
av l
j
enanakon24h
- Paci
jentisaNKSEkojijekupi
ranunutar10hsuimali10%smr tnihi
shoda
upoređenjusa85%kodpaci j
enatakodkojihj
eSEt r
ajao>20sati

35
EPI
DEMI
OLOGI
JA

152000novihsl
učaj
evasepojav
isv
akegodi
neuSADštor
ezul
tir
asmr
tnošću42000
osoba,
ali
ječenj
eti
hpaci
jenat
akošt
aod3.8do7mil
j
ari
$godišnj
e.

I
ncidencaepi
lept
ičkogst
atusapokazuj
ebimodal
nudi
str
ibuci
j
u,poči
njući
naj
češćeza
v
rij
emepr vegodi
neživot
ai nakon60.Godi
ne.

GLAVOBOLJE
• bolugl
avi
,akutan,
rekur
ent
ani
l
ihr
oni
čan,
sapr
ateći
m znakov
imai
l
i
si
mtomimailibeznj
ih

• nadražajbil
okojebolnestrukt
ureuglav
i:V,
IXiXkranij
alni
živac,
gornj
i
cerv
ikalniži
vci
,vel
iki
v enskisi
nusi
,ar
ter
ij
ebazeivel
ikeduralnear
ter
ij
e,dur
a
maternabazi

• dil
ataci
j
ail
ikont
rakci
j
asudov
akr
vni
hži
l
ast
imul
i
raži
včanezav
ršet
kekoj
i
uzrokuj
ugl
avobl
ju.

PODJELAGLAVOBOLJA

Možesemani
fest
ir
ati
kao:

pr
imar
nipor
emećaj
:mi
grena,
“cl
ust
er”gl
avobol
j
ait
enzi
onagl
avobol
j
a;

sekundar
nisimptom nekebolest
i(akut
nesistemskeili
int
rakr
anij
alneinfekci
j
e,
i
ntrakr
ani
jal
nitumori,
pov r
edeglave,hi
per
tenzij
a,cer
ebral
nahipoksij
a,bolest
ioči
j
u,
nosa,ždr
ij
ela,
zuba,ušij
u,vrat
nekičme)

VASKULARNEGLAVOBOLJE-naj češćesesusrećemigr
enaicl
ustergl
avobol
je;
ost
alevr
steukl
jučujutoksičnuglavobolj
uuzrokov
anuvi
sokom t
emperaturom i
gl
avobol
juuzr
okov anuvisokim krv
nim pri
ti
skom.

MUSKULARNA/MIOGENAGLAVOBOLJA-uzrokovanamišićnom t
enzi
jom v
rat
nihi
l
ični
hmiši
ćat
emožeir
adi
rat
tiučel
o;naj
češćamiogenaglavobol
jajet
enzi
ona

CERVIKALNAGLAVOBOLJA-uzr okovanajepor emećaj

em anatomski
hstrukt
urav
rat
a
i
nervi
rani
hv r
atni
m kor
jenovi
maC1-C3; cer
vikalnagl
avobolj
asepogoršav
apokret
ima
vr
ataiudruženaj
esarestri
kci
jom i
psi
later
alnihpokret
avratai
l
i r
amena

TRAKCIJSKA II
NFLAMATORNEGLAVOBOLJE-si
mpt
omi
drugi
hpor
emećaj
a,u
ranguodMUdoupalesi
nusa

36
Pr
imar
negl
avobol
je

• Mi
grena

• “
Clust
er”gl
avobol
j
a

• Hr
oni
čnadnev
nagl
avobol
j
a

• Gl
avobol
j
atenzi
onogt
ipa

Gl
avobol
j
aizazv
ananekont
rol
i
ranom upot
rebom l
i
jekov
a

Sekundar
negl
avobol
je

• Gl
avobol
j
azbogt
raumegl
avei
/i
li
vrat
a

• Gl
avobol
j
azbogpor
emećaj
akr
ani
j
alni
hil
ivr
atni
hkr
vni
hsudov
a

• Gl
avobol
j
azbognev
askul
arni
hint
rakr
ani
j
alni
hpor
emećaj
a

• Gl
avobol
j
azbogupot
rebe(
il
ipr
eki
daupot
rebe)r
azni
hsupst
anci

• Gl
avobol
j
azbogi
nfekci
j
e

• Gl
avobol
j
azbogpor
emećaj
ahomeost
aze

• Glavobol
j
azbogpor
emećajakr
ani
juma,
vrat
a,oči
j
u,uši
j
u,nosa,
sinusa,
zuba,
ustail
idr
ugi
hstr
ukt
uragl
ave/l
i
ca

Gl
avobol
j
azbogpsi
hij
atr
ij
ski
hpor
emećaj
a

MI
GRENA

• Migr
enajehr
oni
čnipar
oksi
zmalni
por
emećaj
,saper
iodi
maodsust
vabi
l
o
kakv
ihsi
mptomaizmeđunapada;

• napadisust
ereot
ipni
imogubi
tipr
edst
avl
j
eni
kaopr
olazni
neur
ološki
ispadi
,
gl
avobolj
ail
ioboj
e

• bolj
eumj er
enadoj aka, pulsi
raj
ućail
iprobadajuća,
jednostrana,l
ocir
ana
naj
češćeusljepoočniciili
udubi ni
oka,pojačavasepr if
izi
čkojakti
vnost
i,
obi
čnopraćenamučni nom u90%, povraćanjem u30-50%paci j
enata,
fot
ofobi
j
om, fonofobi
jom, osmofobij
om.

Di
fer
enci
jal
nadi
jagnoza

• Veći
nunemigr
enski
hgl
avobol
j
alakoj
edi
j
agnost
ici
rat
ipr
emat
ipi
čni
m
pr
ezent
aci
jama

37
 DIFERENCI JALNADI JAGNOZA: TENZI ONAGLAVOBOLJA
bl
agadoumj erenanepul zi
raj
ućagl avobolj
a,najčešćeobost r
ana, uobl ikudifuznog
prit
iskai l
iobruča
uzrokov anaj edugot r
ajnom napetošćumi ši
ćav rataiglav
e, kaoposl jedicenapetostii
anksi oznosti
nepogor šav aseuobi čajenim akt
ivnosti
ma, nij
epr aćenaf otofobijom i fonofobij
om,
ri
jetkoi l
inikadas
mučni nom ilipovraćanjem
krit
er i
jzapov remenut enzionuglavoboljuispunjavaonaj bolesni kkoj ii
manaj manj e
10napadagl avobolj
e,ai pakmanj eod180danagl avobol
jegodi šnje.Usi tuaci
jikada
post ojivi
šeod180danagl avobol
jegodišnjegov orimoohr oničnoj tenzionoj
gl
av obol j
i
.

Cl
usterheadache,hi
stami
nskagl
avobol
ja,
Hor
tonovaglavobolj
a

• Jednost ranabol upr edjel

uoka, javlj
asenaj češćenoću, predjutro,vi
šenapada
tokom dana
• Traje15- 80mi n.,
pulzir
ajućail
ipr obadajuća,mučni nai povraćanj emogući
• Pratijejakosuzenj ebol nogoka, inj
ekcijom konjukt i
va, kongestij
om nosa, ptozom i
miozom, edemom očnogkapkanabol noj st
rani
• Čestosej avlj
akodv i
sokih,atr
letskigrađenihmuškar aca,ambi cioznihi senzit
ivni
h
• Najčešćesej avlj
akaoodgov orosj etl
ji
vei nt
rakaver noznekar otidnear teri
jekojaje
pogođenaneur onal
niom ut j
ecajem por emećaj ahipot alamusa
• Terapija:
• i
nhal acij
a100%ki seonika7l /minkr oz15- 20mi n.Usj edećem pol ožaju,ti
jel
a
nagnut ogpr emanapr i
jed
• ergotami n,sumat ri
ptan
• Potrebnov odit
i r
ačunao“ t
ri
gerima”/al kohol,ni
trati/

38
AURA

• Aurasejav
lj
auoko30%pacij
enata(
homoni
mni vi
dnipor
emećaj
i
,jednost
rane
sl
abosti
,ut
rnul
ost
i,af
azi
j
eil
igov
ornipor
emećaj
ikoj
isenemoguklasif
ici
rat
i)

EPI
DEMI
OLOGI
JAMI
GRENE

• Epizodi
čnojavl
janje,1-5napadamj esečno,bezterapij
eobičnotraj
eod4-72
sata
• Najčešćesejavlj
aizmeđu10.i 40.godi neži
vota,uSAD- uprev
alenci
ja
migrenejenajv
ećakoduzr asta35-45godi na,i
imat rendopadanjanakon50.
godine
• Češćakodpopul acij
esanižim st
andar dom,kaoi kodžena
• PremapodacimaI HS, oko6%muškar acai15%ženapat iodmigrena

KOMORBI
DITET

• moždani udar, epil

epsi
je,depresi
ja,mani
ja,anksioznostipaničniporemećaju
• komor bi
dnapr eklapanj
asi mptomamogui matiznačajanutjecajna
postavlj
anjei
spr avnedi
jagnozei dopri
nij
etir
azumi jev
anjupatofiziol
ogi
je
migrene.
• genetskifakt
ori if
aktor
i okruženj
amogudov esti
dot akvogstanjamozgakoj e
predstavl
jaosnov uzaistovremeni r
azvojmigrenekaoi komor bidnogstanj
a.

KLASI
FIKACI
JAMI
GRENA

• migr enusaaur om
• mi grenubezaur e
• oft
al moplegičnami grena
• ret
inalnami grena
• periodičnisindromi udječij
em uzr
ast
u
• kompl ikaci
jemi grene
• migr enisli
čniporemećaj ikoji
nezadovol
j
avaj
ukr
it
eri
j
eupot
punost
i

39
 OKI
DAČIMI
GRENE

Nezadov
olj
avaj
ućapr
ehr
ana Propušt
anjei
/i
liodl
aganj
eobr
oka,
kol
i
činski
nedovol
jni
obroci

Speci
fi
čnahr
ana Si
rev
i,čokol
ada,
cit
ri
čnov
oće,
nekav
ina/
piv
a

Kaf
ein(
ust
ezanj
e)

Spav
anj
e Pr
evi
šespav
anj
a/pr
emal
ospav
anj
a

Bol
ugl
avi
ivr
atu Oči
,si
nusi
,vr
at,
zubi

Emoci
onal
nioki
dači

Oki
dači
izokr
uženj
a Bl
ješt
availi
t r
eperavasvjet
lost,
pr
enaprezanje/f
izi
čkinapori,
putov
anj
e,
pr
omjenav remena

Pr
ejaki
mir
isi

Hor
monski
fakt
ori
(kodžena) Menstr
uacij
a,or
alni
kontraceptivi
,tr
udnoća
(obi
čnomi gr
enepostaj
ul akšetokom 2.I3.
tr
imest
ra,hor
monskazamj enskaterapi
j
a

I
nter
kur
ent
nebol
est
i

FAZEMI
GRENSKOGNAPADA

• Fazesejavl
jaj
usamei l
iukombi
naci
j
isaost
ali
mfazama.Ti
pičnesu4f
aze:
- Prodromalnafaza,
- Aura,
- Glavobolj
a
- Postdromalnafaza

PREMOTORNISI
MPTOMI

Naj
češćipr
emot
orni
simptomisuv
izual
ni,
poputscot
omai
/i
li
hal
uci
naci
j
akoj
ise
poj
avl
juj
ukod1/
3mi gr
eni
čara

40
Skotom uobičaj
enopočinjekaomal iparacent
ral
niskot
om,
koj
isespor
oši
riu
„C“obli
ki pomičepremaper i
feri
ji
vidnogpolja
Eventualnonestaj
enahorizontuperif
ernogv i
da
Cij
eliprocestr
ajeoko20-25mi n

Vi
šeod50%bol esnikaimapoziti
vnupor
odi
čnuanamnezu.Vj
erujesedajeupi
tanj
u
mult
if
aktor
ij
alnonasl j
eđivanj
e
Svej
ev i
šepotv r
dadaj elokusna19hromosomusaulogom Ca++kanal
aodgov
oran
zagenet
skupr edispozi
cij
umi gr
ene(“
kanal
opat
ij
a”)

Patogenezami grenskognapadaj ekompl eksna.

Vazokonstri
kcij
aj eodgovornazaaur u,vazodil
ataci
jazaglav
obol j
u.
Uosnov iovi
hpoj avajeporemećaj neural
nihmehani zamaunutarserot
oniner
gičkog
si
stemakoj idovodidoneur ovaskular
ner eakci
je(di
lataci
j
eduralni
hkrvni
hžil
a,što
i
ri
ti
rabliskeživčanezavršetke,št
ov odipojavibolii
drugihpr
atećihsi
mptoma)

Neurovaskularnareakci
jaaktivir
anoci ocepti
vniv askularnisi
stem trigemi nusaštoje
osnovt eori
j
eneur ogeneinf
lamaci je
Neorogenai nfl
amacijadovodi doi stj
ecanjanoci ocept i
vnihtvari
,štouzr okuje
zadebl
janez idakrvni
hžil
ai opušt anjegl at
kihmi šićakr v
nihžila,
tesmanj enjetonusa
Otpuštanjevazoaktiv
nihneuropept i
dauzr okujedepol ari
zacij
ut r
igemi nalnih
peri
vaskularnihaksonaštouzr okuj ebol
Agensi koj
idjeluj
ukaoagoni sti5-
HT1r eceptorai majusi mptomat skeef ekteu
l
ij
ečenjumi grene,doksuant agonist i5-HT2r ecept or
auspj ešnij
iupr ofil
aksi

DI
JAGNOSTI
ČKEGREŠKE

Mi
grenasečestopogr
ešnodi
j
agnost
ici
rakaodr
ugev
rst
egl
avobol
j
e..
.si
nusna,
menst
rual
na,t
enzi
ona

KOMPLI
KACI
JEMI
GRENE

-MI GRENSKISTATUS-j emi grenskakr i

zakoj atrajedužeodt ridana,amožetraj
atii
dužeod5dana( 3-7),praćenaj akim povraćanjem.Ri jedaki vr
ločestofavor
izi
ran
zloupot r
ebom l i
j
ekov aut okuobi čneatakemi grenskegl av obolj
e,kojani
j
enasv om
počet kuprav i
l
nol i
ječena.Obi čnozaht jevahospi tal
izacij
u.
MI GRENSKIMOŽDANII NFARKT- jer
ij
etkakompl ikacijami grenekojasemožej avi
ti
kodpaci jenatakoji i
maj umi grenusaaur om
Mi grenskistatusi migrenski moždani infarktsudv ast anj
apr ihvaćenaodIHSkao
kompl ikacij
emi grene.

LI
JEČENJEMI
GRENE

41
Osl
obodi
tipaci
j
ent
abol
ovai
udr
uženi
hsi
mpt
oma,
unapr
ij
edi
tikv
ali
tetži
vot
a

• i zbjegavat
i pr
eci pi
tirajuće/provokat i
vnefaktore
Far
makol oškolij
ečenjemi gr enepodrazumi jevadvapr i
stupa:
– akutni,abor t
iv nii/i
li
– preventivni,pr ofil
akti
čkitretman
• odabi rl
i
jekav r
ši ti
pr emaev ent
ual nom pri
sust v
ukomor bidnihst
anj
a
respektir
ajućiindividual nepotrebei žel
je
bi
ofeedbackmet ode, tehniker el
aksacij
e, bi
hejvi
oralneinter
vencij
e

akutnitr
etman:analgeti
ci,
anti
emet i
ci,
anksiol
iti
ci
,NSAIR,pr
eparat
inabazi er
got a,
ster
oidi
,veli
kit
rankvil
i
zatoriinarkot
ici,
tri
ptanskipr
eparati
/sel
ekti
vniagonisti5-
HT1B/ D[ser
otoni
na]:sumat r
iptan,r
izatr
ipt
an,zolmit
ri
ptan,nar
atr
ipt
an..inajnovij
i
el
etri
ptan,al
motript
ani f
rovatri
ptan/.

prev
enti
vnitr
etman:ant
idepr
esiv
i,anti
konvul
ziv
i,ant
agoni
sti
ser otonina,
βbl
okat
ori
i
bl
okator
ikal
cij
ski
hkanala.Al
ter
nativ
ajei t
erapi
jabotul
i
num toksintipaA.
STUPNJEVITIPRISTUPFARMAKOTERAPI JIMIGRENE

Bazi
rasenateži
niiučestal
ost
imigrenski
hnapada
Bl
aginapadi
običnoselij
ečeperor
alno,dokt
ežimoguzaht
jev
ati
par
ent
eral
nut
erapi
j
u.

STUPNJEVI
TIPRI
STUPFARMAKOTERAPI
JIMI
GRENE
STUPANJ DI
JAGNOZA TERAPI
JA

Bl
agami
grena Povr
emenepulsi
raj
uće NSAI
L
gl
avobol
j
e,bezvećeg
Kombi
naci
j
aanal
get
ika
ošt
ećenj
afunkci
j
e
Or
alni
agoni
sti
5-HT1

Umj
erenemi
grene Umj er
enai l
iteška Oral
ni,nazal
niil
gl
av obolj
a,mučnina,
čest
o s.
c.agonist
i5-HT1
nekaf unkci
onalna
Oral
niantagonist
i
oštećenja
dopami na

Teškami
grena Teškaglavobolj
a,>3x s.
c.,
i.
m.,
i.
v.agoni
sti
5-HT1
mjesečno,značajna
i
.m.,i
.
v.antagoni
sti
funkci
onalnaoštećenj
a,
dopamina
značajnamučninai/i
li
povraćanj
e Pr
ofi
l
akt
ičkamedi
kaci
j

5HT1=5-
hidr
oksi
tr
ipt
ami
n

42
NESTEROI
DNIANTI
INFLAMATORNILI
JEKOVI

NSAILspadaj umeđunaj propisi

vanij
elij
ekove,r
aspol
oživi
sukaoOTCpr eparati
Mnogi pacij
entisablagom doumj erenom glav
obolj
om čestoodli
čnoreagujuna
j
ednostavneanal geti
ke
Kakogod,ef i
kasnostitrajanj
eupot r
ebečest osuograni
čeninj
ihovom gastr
ičnom
tkosi
čnošću( npr.GIkrvarenje)
Mogudov estidozloupotrebeili
ovisnosti
,tetr
ebapažlj
iv
onadzirati
nji
hovuupot rebu

NSAI
L
- ASK, - Ket
oprofen
- Cel
ekoksi b - Ket
orol
ak
- Di
klofenak - Mekl
ofenamat
- Fl
urbi
pr ofen - Napr
oksen
- I
buprofen
- I
ndomet aci
n

KOMBI
NACI
JE

ASK250mg+acet
aminofen250mg+kafei
n65mg
I
zometept
en65mg+dihl
oral
fenazon100mg+acet
ami
nof
en325mg

Mehani
zam dj
elov
anj
a

Sumatri
ptansev ežezaser otoninsker eceptoreti
pa1( 5-
HT1) ,nar
očit
osubt ipova5-
HT1Di 5-
HT1Bl ocirani
hnat ri
gemi nalnim senzor
nim neur onima,koji
inervir
aju
dur
alnekrvnesudov e
Sumatri
ptandov odi do:
- Vazokonst ri
kcij
ebol nodilatir
anihcerebralni
hkr vni
hsudov a(kranij
alna
vazokonst r
ikcij
a)
- I nhibicijeoslobađanjav azoaktivni
hneur opeptidaiztr
igeminalnogner v
a
(inhibicij
aakt i
vnostitr
igemi nalnognerva)

AGONI
STI5-
HT1

TRI
PTANI

1 Al
mot
ri
ptan6,
25mgi
12,
5mgp.
o.

2 El
etr
ipt
an20mgi
40mgp.
o.

43
3 Fr
ovat
ri
ptan2,
5mgp.
o.

4 Nar
atr
ipt
anhi
drohl
ori
d1mgi
2,5mgp.
o.

5 Ri
zat
ri
ptanbenzoat5mgi
10mgi
l
iODT(
oral
l
ydi
sint
egr
ati
ngt
abl
et)

6 Sumat
ri
ptansukci
nat6mgs.
c.

Sumat
ri
ptani
ntr
anazal
no5mgi
20mg

Sumat
ri
ptansuksci
nat25mg,
50mgi
100mgp.
o.

7 Zol
mit
ri
ptan2,
5mgi
5mgi
l
iODT,
5mgspr
ejzanos

DERI
VATIERGOTAMI
NA

Većdesetl
ji
ćimakor išt
enikaolij
ekoviprvogizborazat r
etmanumjerenedoteške
gl
avobolj
ekadaj ednostavnianalget
icini
subilidj
elotv
orni
ERGOTAMI Ni DIHIDROERGOTAMI N( DHE)dj el
ujuna5-HT1receptoreser
otoni
n,al
ii
naadrenegičkeidopami ner
gičkereceptore
Uzr
okujuslabij
uv azokonstr
ikci
juuodnosunat ri
ptane

ANTAGONI
STIDOPAMI
NA

Dugov remenasusekor i
sti
liuterapij
iakutnemigr enei smatraj
usedodat nom
terapij
om
Zbogsmanj enogmot i
lit
etaGItrakt atokom napadai narušeneapsorpci
jeli
jekova,
antagoni sti dopami namogubi tiopcij
azapobol jšanježeludčaneapsorpcij
e
I.
v.oblici djelujubržei kompl et
nij
euodnosunap. o.
Par ent
er alni antagonistidopamina(npr .metokl
opr amid,hlorpr
omazin,
prohlorper azi n)omogućuj uznačajnool akšanj
eakut nemi greneimogusekor i
sti
tiu
kombi naci jisat ri
ptanima
Zbogsposobnost iizazivanjahi
pot enzij
ei mamur l
uka, ovil
ij
ekovisepri
mjenjujusamo
ubol ni
čki mi l
i ur
gentnim uv j
eti
ma

LI
JEKOVIEFI
KASNIUPROFI
LAKSIMI
GRENE

Raspol
oži
visui
broj
niost
ali
li
jekov
ikoj
ii
maj
upot
enci
j
alst
abi
l
izi
ranj
ami
grene:

Adr
energičkipr
epar
ati Pr
opranol
ol
Metopr
olol Nadol
ol

44
Ti
mol
ol Nor
trpt
il
in

Anti
knvulzi
vi Serotonergi
čkipr
epar
ati
NaValproat Metisergi
d
Topi
ramat Ciprohept
adin

Ost
ali
Ver
apami
l
Tr
ici
kli
čniant
idepresi
vi
Amit
rpti
li
n
MIGRENOZNICI KLUS

Prij
emigrene
Fazaprodroma-možet
raj
ati
8-10h,
kar
akt
eri
zi
ranaj
eumor
om,
promj
ena
raspol
oženja

Tokom migrene
Napad-t
raje4-72h,
kar
akt
eri
šej
ebol
,mučni
na/
pov
raćanj
e,pr
eosj
etl
j
ivostnasv
jet
loi
zvuk

Posl
ij
emigrene
Fazapost
droma-možet
raj
ati
25h,
kar
akt
eri
šej
eumor
,rezi
dual
nagl
avobol
j
a

PREVENCI
JAMI
GRENE

Reducir
anj em učestalostimigrenski
hnapadamožeseut jecat
inamigrenskicikl
usi
smanjit
i r
izikrazvojafrekventnij
i
hmi grena
Skoro70%paci jenataizj
av l
j
ujedabi bil
iveomailipotpunozadovolj
nikadabi se
fr
ekvencanapadasmanj i
l
aza50%
Dokazanauči nkov i
tosttopiramatapomažezaust avit
i migrenupr
ij
enegonapad
počnei oslobađapaci jentebrigeoslij
edećem napadu
Učinkovit
osttopi r
amat adokazanaj euv eli
kom broj
udobr okontr
oli
rani
hklini
čkih
studi
jaopr evencijimigrene,uklj
učiv
ši vi
šeod1700paci jenata

Encef
ali
ti
si,
meni
ngi
ti
si

45
UpalniprocesCNS- amožezahv ati
timozak, pr
oduženumoždi nu,ki
čmenumoždi nui
moždaneov oj
nice
Njačešćezahv aćenemehkemoždaneov ojniceimozak–meni ngoencefal
it
is
Nazivpremadomi nir
ajućojkl.slici
Dabi serazviomemi mgi ti
sinfekt i
vniagenski mor aj
upr oćihematoli
kvornubari
jeru
kojučinekapil
arei epi
telhorioidnogpl eksusai prodri
jetiusubarahnoidal
niprostor
Dabi serazvioencefali
tis,i
nf ektiv
niagensi morajuprodrij
etikr
ozhemat oencefalnu
bari
jerukojučinečv r
stopril
jubljeneendot elnećelij
e
Čestojepr i
sutanupalniedem mozga, kojimožer ezulti
rati
letal
nimishodom

Podj
elaupal
nihpr
ocesaCNS-
a

• Premalokali
zaci
j
i: Pr
emav r
sti
upal
e:
- meningit
is -gnoj
na
- encefal
it
is -ser
ozna
- mijel
i
tis -hemoragi
čna

Pr
emaeti
ologij
i:
- bakteri
j
ske(koki
,baci
l
i,spi
rohet
e)
- ri
kecij
e
- gl
ji
v i
ce
- parazi
ti
- vi
rusi
- pri
oni

Nastajunaj češćehemat ogeni m put em izpr i

mar nogžar i
štautijelut akošt osavl
adaju
hemat ol
ikvor nui l
ihematoencef alnubar ij
eru
Rij
etkoseneki neurotr
opni virusi širer et
rogradnopr ekoaksona
motoneur ona(r abijesipol i
omi jel
itis)ilianterogradno(v i
rusher pessi mplextip1)
Posebannači nul askami kroor ganizamauCNSj eolfakt
orniput, gdjesuži v
čaneniti
ol
faktornogner v aomotanear ahnoi deom i kr
ozkosti durudospi jevajuul aminu
cri
brif
ormi sči nećimeningeal nuv rećuusubmukozi nosa(amebe, her pessimplexti
p
1)
Patoanatomski nalept
omeni geamaedem i i
nfil
traci
japoli
mor fonukl earakodgnoj ni
h,
amononukl ear akodser oznih
Kodencef al i
tisamogućj ei zrav niut icajagensanamoždanot kiv o,ai ndir
etnozbog
i
munol ošker eakci j
eCNS- a(per iv
enskademi jeli
nizacij
ai i
nfi
l
traci j
amononukl eara

KLI
NIČKASLI
KA

46
Opći
inf
ekt i
vnisimpt omi Speci
jal
ni si
mpt omi
:
- slabost,nev olj
kost -glavobolja
- Bol oviumi šićimaizglobov. -zakočenostvrat
a
- Tresav i
ca -nemi r,
delir
ij
- Vr ućica -konvulzij
e
- Kodgnoj ni
hpov i
šenaSE -hiperestezi
je
i
leukocitozasneut r
ofil
ij
om -pospanost,sopor
,koma

Post
avl
j
anj
edi
j
agnoze

NaEEG-uspori
val
ovivi
sokev
olt
ažei
znadsv
ihr
egi
j
a
NaCT-umozgadif
uzanedem
Naj
važni
ji
pregl
edl
ikv
ora:

Pur
ulent
ni t
ipli
kvora: Ser
ozni t
iplikvora:
 Pov išenipri
ti
sak -povišenpriti
sak
 Pr edominacijapoli
nukl
eara(v
išeod90%) -predomi nacij
ali
mfoc.
 Ni zaknivoŠUL- a -pov.proteiniulikvor
u
 Pov išeniprotei
niuli
kvor
u -vri
j
ednost iŠUL- a
(norm, pov.ilisni
žene)

Ter
api
j
a

Vi
rusni(npr .Herpessimpl exencefal
i
tis)
 Etiološko:Acy cl
ovir30mg/kg/dnev noi.
v.Uinf
.Podijel
j
enout
ridozeutoku
10dana
 Simt omat sko:20%mani toli
lif
urosemid,int
ubaci
ja,t
raheot
omi
j
a,asist
ir
ano
disanj e
Gnojni
(npr .Meni ngokokni)
 Peni cil
li
nG 170000-200000J/ kg/24satapodij
elj
enou12doza,kod
alergičnihhloramfenikol100mg/ kg/24satai.
v.

Kr
ani
j
umskeneur
algi
j
e

Bollociranapretežnoul i
cu,pri
sutnakont inuir
anoi l
i unapadima
Kontinuiranabol možebi t
ipri
sutnakod: retrobulbarnogneurit
isa,post
herpeti
čke
neuralgij
a,dij
abetičnineuri
ti
s,Tolosa-Hunt ovsindrom (unil
ateral
naor bi
tal
nabol
usl
jedupal ekaver noznogsinusa),Readerovpar atri
gemi nal
nisindrom(bol upodr.N
I
IIuzaf ekcij
uokul omotori
jusa,najčešćekodmet aTu)

47
Neur
algi
j
a

Paroksizmalnojav l
j
anj evrl
ojakeboli,oštre,žarećeiličupajućepokar akt
eru
Trajedo2mi n.,
višeput adnev no
I
zmeđunapadanemabol ni
hsenzaci j
a, možesei sprovocir
atidraženj
em “tr
igerzona”
Najčešćesej avlj
aupodrn.maxi l
ari
sai n.mandi bularis-
a,teupodrn.
glosofari
ngeusa
Čestoj euzr
okkompr esi
jaateroskl
erotskiizvi
juganea.cer ebell
isuperior
Terapij
a(anal geti
ci,anti
epuilepti
ci
,evmi krovaskularnadekompr esi
jaskoagulaci
jom
vena)

Neur
algi
j
an.Tr
igemi
nusa

Prviputopi sana1773.JohnFot hergil

l
Bol uat akama, “sij
evajućeg”karakt
era, r
ij
etkousv et r
igrane
Možebi t
iidiopatska,kod60%nađusef i
nest r
ukturalnepromjenei l
ikompresij
a
cerebel arnear ter
ij
eilipetr
oznev ene
Kod90%bol poči
njenakon40god.ži vot
a
Čest i
r ecidivisasopont animremi si
jamakojetr aj
uiponekol i
komj eseci
Terapija: medi kamentozna/ant iepi
lepti
ci
,tri
cikli
čnianti
depresi
vi,
SSRI /
,nekada
radioterapijagangl i
onaGasser i,
akupunktura,dekompr esij
anerva/

Gl
osof
ari
ngeal
naneur
algi
j
a

Paroksizmalni karakt
er,l
okali
zacij
aboliut
onzi
larnoj
regi
ji,
stražnj
ojtr
eći
nij
ezika,
l
arinksu,nazofar i
nksu
Žvakanje,gutanje,govor,kašl
jnj
eil
ismij
anjepr
ovocir
ajubol
Najčešćejednost rana,ubolnojat
acimogućesinkopeibradikardi
ja
Terapij
a(car bamazepi n,gabapenti
n,pr
egabal
i
n,dekompr esij
anerva(kodi
nf.il
i
mal i
gnihoboljenja)

Post
her
pet
ičkaneur
algi
j
a

Najčešćeui nervacionom podr učjun.tr

igeminusai
tonj
egovepr
vegr
anen.
ophtalmicus- a
Čestopr aćenaker at i
ti
som
Uakut nojfazi boljeintenzivnai zaht
ij
evajakuanal
get
skuter
api
ju
Bolpeckaj uća, žar
eća, tvr
dokor nanaterapi
ju
Antiepi
leptici,
ami tr
ipti
lin,akupunktura

48
 TRANZI
TORNAI
SHEMI
ČNAATAKA(
TIA)
.MOŽDANIUDAR

FI
ZIOLOGI
JA MOŽDANOG KRVOTOKA

Zanor malnof unkcioni

sanjemozgakaoor gananužnajekonti
nui
ranaidovol
jno
optimalnaopskr blj
enostsakrvl
j
u.
60ml krvina100grmoždanesupst anceumi nuti
(bezobzir
adalispavamo,uči
mo,
hodamo)
70-80ml /
100grumi nutikr
ozmoždanukor u(sivumasu)
20-30ml /
100grumi nutikr
ozbij
elumasu
Potrošnjakiseonikapritomeje3,3ml/100g/
mi napotr
ebazaglukozom j
e
5g/100ml /min

A.Car oti
si nternapol azi i
za.Car oti
scommuni s.Poul askuul obanj skudupl j
udaj ea.
Opht almicui četir
i zav ršnegr ane: a.Cer ebriant, a.Cerebrimedi a,a.Chor ioidea, a.
Communi canspost erior.Anast omozi rasasi stemom v ert
ebr alnihar t
erij
ači neći
Wi l
li
sovšest ougao
A.Cer ebriant eri
orsnadbi jevakr vl
juprednj ui gor njuivi
čnuzonučeonogr ežnj a,gor nj
u
i
v i
čnuzonupar i
jetalnogr ežnja,spoljnest ranei ci j
eluunut r
ašnj upov ršinuhemi sfere
A.Cer ebrimedi av askul arizir
anaj većidi okonv eksi t
etahemi sf erai najveći dio
frontalnogr ežnja
A.Chor i
oideaant er i
ordaj egr anezaokci pit
alni krakcapsul ei nternei horioidni splet
bočni hkomor a
Aa.Ver t
ebr alesdesnai zlaziiza.subcl avi
aei truncusbr achiocephal icusa, li
jevai za.
Subcl avi
a.Nagr ani ci i
zmeđuponsai produženemoždi nesjedi nj
ujuseua. basi l
aris
A.basi l
ari
sv askular izi
raokci pit
alnirežanj idonj ui unutrašnjust ranut empor alnog
režnja.Granaseu2ar t.cer.posterior.

Wil
li
sovart
eri
j
ski
šestougaonabazimozganajvažni
jajeanast
omozai zmeđu
kr
votokaobj
ekar
oti
dei bazi
l
arnear
ter
ij
e(prednjeistr
ažnj
ecirkul
aci
j
e)

ŠTAREMETINORMALNUCI
RKULACI
JU

2/3krviodukupnekoliči
netečekaroti
dni
m sl i
vom
1/3krvicir
kuli
šestr
ažnji
m-VBslivom
Obasupodj enakovažna-obzi
rom nairi
gacionapodr učja
Konstantnostmoždanecirkul
aci
je,usl
ovl
jenaj esi
stemski m,
art
eri
j
skimi
venski
m
fakt
orima
Sist
emski su:radsr
ca,vol
umenci r
kuli
šućet ečnost
i,reol
oškasvoj
stv
akr
vi-
sast
av,

49
pr
omjenl
j
iv
Ar
ter
ij
skiiv
enski
fakt
ori
:pr
ohodnosti
dov
olj
nael
ast
ičnosti
sti
h.

KONSTANTNOSTMOŽDANECI
RKULACI
JE

Mehani
zam aut
oregul
aci
je
Mi
ogena,hemij
skaineur
ogenakomponent
a

Miogenar egul acija-glat

kamuskul aturauzi dukr vnogsudaser astežeakosepov isi
tr
ansmur alni prit
isak, avazokonst r
ikcijaproksimal no(distalno)št
itikapil
areod
porastapriti
ska. ..
Hemi j
skar egul acija-por
astppCO2i zazivav azodil
ataci
juasni ženj
ei stogdovodido
vazokonstrikcijei smanjenjacirkulacije
Neurogena-put em adr enegični
h, holinergi
čni h,ser
ooninergičnihipeptider
gični
h
vl
akanauzi dukr v nogsudauzneur otransmi ter
e-dopaminr elaksi
rakr v
nesudov e
I
zmj enamet aboličkihprodukata(O2, CO2, hranlj
iviht
varisedešav anani voukapil
ara
)

PATOFI
ZIOLOGI
JACI
RKULACI
JEMOZGA

Moždani
krvotokzavi
siosi
m prohodnostikrv
nihsudovaiod2sist
emskapar
amet
ra:
1.Srednjiar
ter
ij
skipri
ti
sak(zbirsi
stoleidi
jast
olepodj
elj
ensa2)
2.Lokalnogotporakrvnoj
struj
imozga

Sr
ednj
iar
ter
ij
ski
pri
ti
sak,
zav
isi
od:

- Udarnogv ol
umenasr ca
- Peri
fernogsistemskogot porauar
ter
ij
ama
- Kol
ičinekrviinjeneviskoznost
i
- El
astičnosti
arterij
skogzida

Štasedešavasakr vni
m sudovi
matokom star
enj
a?Mi j
enj
ajuse-
smanj
ujesenj
i
hov
a
el
asti
čnostiprohodnost.
Važipr
avil
o..
.Osobajestarakol
i
kosumust ari
krv
nisudovi

Ateroskleroza-št
ajeto?
Zidar t
erij
eima3sl oja:i
nti
mu, medi uiadv enti
cij
u
Aterosklerozajeproceslokal
nogzadebl j
anjainti
menaogr aničenom mjestu,radiupal
nog
procesai stvaranj
amanj i
hili
v eći
hnasl aganat om mj est
u, št
oukr aj
njem slučajudovodido
manj egilivećegsuženjasamogsuda, papr otokkrvidist
alnopostajemanji i
limožedoći do
otki
danj atihnatal
oženihnaslagakojeondamogudov estidopotpuneokluzijenekogkrvnog
sudai dov estidopotpunogprekidadotokakr vi
ut opodručje.
Razv oj
uat eroskl
erozepogoduj urazl
iči
tifaktori
:
1.NEPROMJENLJI
VI:
- Genet
ika

50
 - Star
enj
ekaopr
ir
odanpr
oces
- Pol

2.PROMJENJI VI-onekoj isvojim načinom ži

vot
amožemopromi
j
eni
ti
:
- Lošeživotnenav i
ke:pušenj e,načinishrane
- Konzumi r
anjeal kohol ai drugi
hpsi hoakti
vni
hsupst
anci
- Umjerenaf i
zičkaakt ivnosti konstantna
- Izbj
egavanjedebl j
anj aist resa
- Lij
ečenj
eot krivenehi pertenzij
e
- Lij
ečenj
eDi abet esmel li
tusa
- Lij
ečenj
ehi perli
pidemi je
- Konzumi r
anjekont racept i
va

PROMJENLJI
VI-mi
j
enj
ati
svoj
enav
ikei
uzi
mat
ili
j
ekov
e

Pušenjejev ažanri
zi
k-fakt
orzaCVB
Premai zvj
eštaji
masaI Iedukacionogsemi nar
aoCVICent ral
nei I
stočneEv r
opeodržanog
novembr a2008.godine31%odr aslepopul
aci j
esupušači ,43%adolescenatasutakođer
pušači
Danasj etajbrojmnogov eći
..
.kodnas58%odr asli
h
Dugotrajnopušenjeuti
čenasmanj nj
eantikoagulantni
htrombocitarni
hi pl
azmatski
h
faktor
a.Nikoti
ndjel
ujenakr v
nuži l
u,štoj
eosnovhi per
tenzij
e.Sakumovi saradni
ci(
1988.)su
i
zv j
esti
lidapušačiuprosjekudoživlj
avaj
uCVIdev etgodinarani
jeupor eđenjusa
nepušačima.

Uosnov iCVBleži odlaganj

elipi
dauzi duar t
erijaistv
aranjeat er
omakoj inastajukaorezultat
ulazavećekol i
činel i
poprotei
nauzi darteri
je
Nakupljanjeli
pidnihmat eri
jadovodi doedemai hi
perpl
azij
ei nti
mear teri
jasaodgov arajućom
sklonošćukapov ećanjupropustlj
ivosti
arteri
jskogzidai zadržavanjulipoprot
eina.Udal j
em
okudol azidodest rukcij
e,r
ascjepl
jenjaelast
ičnemembr anei pr
oli
feracij
emi šićni
hćelij
a
tunicaemedi ae.Akt i
vnostl
ipoproeinaumedi jidovodidohi poksij
e,daljedonekr oze.
Patološkiproceskasni jepr
elaziinaadv enti
ciju.

Uporedosapr ocesom at erosklerozepoči

njeprocest rombogeneze: naunut r
ašnjoj str
ani
art
eri
jenaat er
oromboznopr omi j
enj
enom edotel
udol azi dopr i
lj
eplj
ivanjat r
omboci tauz
osl
obađanj etr
omboci tnihfaktorakoagulaci
je:t
rombopl asti
n-pr ot
rombi n-trombi n,prelazak
fi
bri
nogenauf ibri
n.
Osim hipert
enziv
nev askularnebol est
iizr
aženenav eći m krvnim sudov i
ma, traj
noi
dugotrajnopovećankrv nipri
tisakdovodidomi kr
ov askul ar
nebol estikojajekar akteriz
irana
fi
bri
noidnom nekrozom zi dakr vnogsudai f
ormiranjem mi kroaneurizmi koje,kadar upturir
aju,
dovodedohemor agi
čni hinzulta,aakoseunj i
mast voremi krotomboze, dovodedo
i
shemi čnoginzult
a.

ATEROSKLEROZAj edugotraj
anproces,odvi
jasepost
epeno
Ateroskl
erozajebolestdječij
edobi
Predil
ekci
jaateroskler
oznihpromjena-
plakov
asubifur
kaci
je

51
Procesdi
fuznogzadeblj
anj
azidakrvnogsudajeat
eroskl
eroza
Godineži
votani
sujedinipr
edi
ktorzanastanaki
sti
hnegopr i
j
esveganači
naži
vot
a

POREMEĆAJMOŽDANECI
RKULACI
JE

Cer
brovaskul
arniporemećaj-obuhvat
asveporemećajemoždanecirkulacij
ebezobziradal
i
suuzr
okovaniprocesimaulumenusami hsudova(ateroskl
erozai
arteri
oskleroza),
mehani
čkom il
inekom drugom traumom v
ankrvnogsudai l
isupakrezultatbolest
idr
ugi
h
or
ganai or
ganskihsist
emaizvansamogmozga.

Cerbr
ovaskularnabol
est-j
eužipoj
am aoznačavastanjedajesi
stem ci
rkul
aci
j
eu
mozguporemećendot emj er
edaimazaposlij
edicuizmjenj
enuprvofunkci
j
u,a
kasni
j
ei st
rukturumoždanogtki
va

Izr
aženaat erosklerozai arteri
oskleroza
Suženj elumenkr v
ni hsudov ai smanj enaelast
ičnostisti
h
Smanj endot okkrviunekopodr učje
PROMJENAFUNKCI JE-por emećaj i
stezavisnoodi ri
gaci
onogpodr učja
Akosmanj endot okt r
ajekratkov ri
jeme- mogućj ereverzi
bil
anoporav ak-bezdefici
ta
Različi
tidij
elovi
mozgasur azl
ičit
oosj etl
ji
vinasmanj endotokkrvii
li prekiddotoka
krviuopšte
Akosmanj endot okunekopodr učjetrajeduže,il
ijepreki
ddot okai nakr atko,
ar adi
seoosj etlj
iv
imr egijama, nastajuireverzi
bil
naošt ećenj
a.

MOŽDANIUDAR-apopl
eksi
j
amozga,
šlag

Veli
kineur ološkiprobl em
Trećiuzr
očni ksmr tnostiusv ij
etu(izakar di
jl
nogi malignihoboljenja)
Drugiuzroki nvadil
iteta,izatraume
Drugiuzrokdemenci ja,i
z aAlchajmerove
Najčešćiuzr okepilept i
čnihkrizasvij
estiu3.dobi
Danasusv ijetugodi šnjeobolivišeod15mi l
.UEv ropioko5mi l
i
ona
Inci
dencij
ai prevalencijasupov ećaneuzeml jamaur azv ojuizemljamaIstočnei
srednj
eEv rope
Podjednakoobol ij
ev ajuženei muškar ci
, r
asanemaut i
caj a,i
češći suuurbanim
sredi
nama
Moždani udarni jekaonekadabol eststarij
eživotnedobi
49%obol jelihsuudobi 46-59godina(ml ađai sr
ednjadob)

Kl
asi
fi
kacijamoždanogudar a:
- I SHEMIČNITIP-tr
mbozei l
iemboli
j
e,poslj
edi
cajesuženjei
lipot
puno
začeplj
enj
ekrvnogsuda
- HEMORAGI ČNI(SAHi l
ii
ntr
acer
ebral
nihematom)posli
jedi
cajeprskanj
a
krvnogsudaiizl
i
jevanjakr
viuokol
niprost
or

52
I
shemi
čni
sučešći
odhemor
agi
čni
h,smr
tni
ishodj
ečešći
kodhemor
agi
čni
h

I
shemi
čni
por
emećaj
imozgakl
i
nički
semani
fest
ujukao:

- Pr
olaznacer
ebr
alnai
shemi
j
a(TI
A)

TRANZI
TORNA I
SHEMI
JSKA ATAKA (
TIA)

Pr
olaznacer
ebralnaishemij
ailiTI
Ajeposlj
edi
caoštećenj
akrvot
okakojenij
e
i
zazval
odefi
nit
ivnelezij
eneurona,negosamoispadfunkci
jei
neurol
oškidefi
citt
raj
e
svegado1h

Uzr
oci
mogubi
ti
:

1.Embol
usii
zul
cer
ozni
hplakovaveli
ki
hkr
vni
hsudova
2.Hemodi
namskepr
omjenedist
alnoodst
enozei
l
iokl
uzi
j
ear
ter
ij
a

Podnor mal nim usl ov i

macer ebr al
ni krvotoknij
epor emećensv edokst enozakar ot
ide
nepr eđe80- 90%l umena.
Sli
kusl i
čnuov ojinsuf i
cijencij
i krvotokamozgamogudat iidrugi poremećaj i
cerebral
nogkr votoka:
- VASKULARNIPOREMEĆAJIkoj ei zazi
vacervikalnaspondi l
ozai prolazne
vaskul arnekr izeobl asti VBar teri
jskogsistema
- KOVRDŽANJE(t ortuozitet)ar teri
jekaroti
sinterneuv ratnom dij
el ui
počet nom di jeluar t
erijev ert
ebr ali
smožei zazv at
i poremećaj kr
vot oka
- SUŽENJEDESNEA.SUBCLAVI AE, izmeđunjenogpočet kai r
ačvanj aa.
Vertebr ali
soda. subkl av i
je,možedat ikl
ini
čkisindr om kojijenazv an
SUBKLAVI JALNI M PODKRADANJEM

Kl
ini
čkiset
omanifestuj
ekaopot
il
jačnaglav
obol
j
a,i
shemi
j
ski
bol
udesnoj
ruci
,ni
ži
ar
ter
ij
skipr
it
isaki
slabij
ipul
sui
stojruci
.

TI
A

Neourološkidef i
cittr
ajedo1h( Jama2003. )
Simptomi zaviseodzahv aćenogi ri
gacionogpodr učj
a
Češćaj eustražnjem-VBsl i
v u,dokjeinzul tčešćiuiri
gaciji
prednjeg-
karoti
dnogsl
iva,
Spazam kr v
nihsudov amožet akođerdat isli
kuTI A
Simptomi:
Zbunjeno-smet enostanje,trnjenj
elica,rukei l
idrugihdij
elova,smetnj
egov ora
razl
i
čitogintenziteta,sl
abostj ednogekst remi t
etail
ijednepoloviceti
j
ela,dupl
esli
ke,
smetnjeravnot eže..
Simptomi iznaci tr
ajusvegado1h, r
ever zi
bilnisu

53
Ponav
lj
anj
eTI
A-r
izi
kzadef
ini
ti
vni
CVIu30%

SI
STEM PREDNJEG(KAROTI
DNOG)KRVOTOKA

- Gubit
akv idanaistoj
strani
- Kontr
alateral
nahemi anopsija
- Kontr
alateral
nahemi pareza,anest
ezi
j
a,nespr
etostšakei
l
iruke,
noge,
li
ca
- Afazi
j
ai l
idisfazi
j
a
- Di
zartr
ij
a
- Kombinaci j
anavedenihpor emećaj
a

SI
STEM ZADNJEG(VERTEBRALNOG)KRVOTOKA

- Gubitakv i
danakr atko
- Vert
igoi /i
l
iataksij
a
- Obost ana,j
ednostanaili
alt
erni
raj
ućapar
ezai
l
ianest
ezi
j
a
- Di
zartr i
j
a
- Di
sfagi j
a
- Di
plopi j
e
- Kombi nacij
anav edeni
hporemećaja

DI
JAGNOZATI
A

Anamnest i
čki
Neurološkipregled-si
mptomi iznacinestaj
uunutar1h
CTmozga- uvi
jekuredan-nemapat oanatomskogsupstrata
Neinvazivnedijagnosti
čkemet ode-skri
ningmetodekorist
iti
Ul
trazvučnemet ode-Dopplerkarot
idavrataiTCD,per
iodičnoradi
praćenj
a
at
ersklerotski
hpr omjena

LI
JEČENJETI
A

LiječenjeHTA, Diabetesai hiperl

ipidemije
Zdr avnači nživota,forsir
at iprestanakpušenja,prest
anakkonzumir
anjaalkohol
a,
fizičkuakt i
vnost,medi teranskui shr anu
Acet il
salici
lnakiseli
na75- 100mgdnev nouzimati
Ponav l
janaTI A-r
izi
kzadef i
nitiv
ni CVI
Izraženeat erosklerotskepr omjenei st
enozekaroti
daprvenst
veno,
indi
kacij
aza
endar terectomijuilistenti
ranj e.

54
 CVI
Cerbrovaskularnii
nzul
todnosnomoždaniudarj
ekrizacerebr
ovaskular
necirkul
aci
jei
funkcij
acent ral
nognervnogsist
ema,ali
,ist
ovremenoiliposl
ij
edično,ikr
izadrugih
sist
ema, prvenstvenokar
diov
askul
arnogir
espir
ator
nog.

Cerebr ov askul arnii nzul tje na kl i

ničkom pl anu žar i
šna neour ol
oška di sfunkcij
a
centralnogner vnogsi stemasaakut nim počet kom,koj ijeposl ij
edičapat ološkog
poremećaj av askul arnogpor i
jekla.
Kadasegov orioCVI ,najčešćesemi slinaCVIkoj aj edugot r
ajanpr oceskoj itraj
e
godinama, pai deceni j
ama.
Ut r
enut kukadadođedokl i
ničkihmani festacij
aCVBCVI( udara),kodobol j
elogdol azi
dopoj av eiznenadnogidr amat i
čnognast ankait okakli
nički
hsi mptomači j
ićei shod
u pogl edu pr eživ l
javanj aisekv elau mnogomeov i
sit
iod ispr avnog zbrinj
av anj
a
bolesni kaut renut kunast ankaudar a.
CVIj enaj ozbi lj
nijaneur ološkabol esttrećeži votnedobi .
Zbrinjav anje obol jel
ih u akut nojf azibol estiikasni jetokom dal j
njeg života sa
razl
ičitim st epenom onesposobl jenostizav isiodt r
etmanair ehabi l
i
taci
jeobol jeli
h,
štoov isi oekonomskom st anjuzeml j
e.
Moždaniudarj ev odećiuzr oksmr tnost iiglavniuzr okonesposobl jenostiodraslihu
Evropi.
Helsinbur škadekl aracij
a:
- Zbr i
njavanj eakut nef azeCVI ,
- Rehabi li
tacijaobol jel
ih,
- Sekundar napr ev encij
a,
- Ev aluaci j
ai shodaCVIi
- Kv alit
etpr ocjeneor gani zi
ranjasl užbizaCVI

Hel
sinburška deklaraci
jajev rl
ov ažan dokumentipredst
avlj
a putopti
malnog
zbr
inj
avanjaobol j
eli
hodCVI .
FAKTORIRI ZI
KA:Pr emaAmer i
canHeartAssoti
ati
oni
z1996.Godi
nefakt
orir
izi
kaza
cer
ebrovaskularnii
nzultsu:
- Pr omj enl
jiv
i
- Nepr omjelj
ivi

PROMJENLJI
VIFAKTORIsu:

- Hipert
enzij
a,>140mmHg, RR>85mmHg
- Srčanaoboljenja:at r
ij
alnafibri
l
aci
ja,i
nfekt
ivniendokar
dit
isi
,mi
tr
alnast
enoza,
ponavlj
aniši
r okiinfarktinasrcu
- Pušenje
- Tranzi
tornaishemi čnaat aka
- Asimptomatskakar otidnastenoza
- Diabet
esmel lit
us
- Hipert
romboci stemi j
a

55
 - Hi
per
tof
ij
ali
j
evogsr
ca

Kl
asi
fi
kaci
j
aCVI
:

1.CVIhemor
agi
čnogti
pa
2.CVIi
shemi
čnogti
pa

UCVIishemi čnogt
ipaspadajut
rombozeiembol
ij
e.
Kadagov ori
mooCVIhemor agi
čnogt
ipa,t
adasemisl
inai
ntr
acer
ebr
alnehemoragij
e
( hi
pertenzivna,i
diopat
ska zbog aneur
izme i
liangi
oma ) isubarahnoi
dalne
hemoragije.

I
SHEMI
ČNICEREBROVASKULARNII
NZULT

1.Tr anzi
tornai shemičnaat aka(TIA)
2.At erot
rombot i
čnimoždani i
nfar
kt
3.Moždaneembol i
j
ekar dij
alnogporij
ekl
a
4.Lakunar niinfarkt
5.Rjeđiuzr ocimoždanog i nfar
kta (disekcij
a ar
ter
ij
a,My
oa-
Myoa bol
est
,
fibromuskul arnadisplazi
ja)
6.Ishemi čnimoždani i
nzultnepoznateeti
ologi
j
e

Gl
obal
namoždanahipoper
fuzi
j
anakonmasi vnogtjel
esnogkr
var
enj
ail
ikodt
eške
sr
čanesl
abost
inebi
spadal
aucerebr
ovaskul
arnii
nzult
.

LAKUNARNII
NFARKT

Mali(manjiod1cm)
Inf
arktsmještenubazalnim gangli
jama,t
alamusuil
irj
eđe.
..
?
Embolične,ateroskl
erot
ične lezi
j
et al
amoperfor
antni
h art
eri
j
a,opskr
blj
uju duboku
siv
ut v
ar.

CVB

Kl
ini
čkusli
kuTIAiCVBgrupi
šemona:
Si
ndrom pr
ednjei
Si
ndrom st
ražnj
ecir
kul
aci
je.

SI
STEM ZADNJEG(
VERTEBRALNOG)KRVOTOKA

- Obostr
anigubi
takvida
- Ver
tigoi/
il
iat
aksij
a

56
 - Obostr
ana,jednostranail
ialt
erni
raj
ućapar
ezai
l
ianest
ezi
j
a
- Di
zartr
ij
a
- Di
sfagij
a
- Di
polopij
e
- Kombinacij
enav edenihporemećaja

CT-Ver
tebr
obazi
l
arnat
romboza

Malimozak,pons,tal
amus,mezencefal
on,medij
alnitempor
alnir
ežanj
,okci
pit
alni
r
ežanji
l
imogubi t
izahvaćenesamonekeodnavedenihstr
ukt
ura.

SI
STEM PREDNJEG(
KAROTI
NOG)KRVOTOKA

- Gubit
akvidanaistojstrani
- Kontr
alat
eral
nahemi anopsija
- Kontr
alat
eral
nahemi pareza,
anest
ezi
j
a,nespr
etnostšakei
l
iruke,
noge,
li
ca
- Afazi
j
a
- Di
zartt
ij
a
- Kombinacij
enabrojanihporemećaj
a

Okl
uzi
j
aAr
ter
ij
ecar
oti
sint
erne

Uskoropol ovinesl učajevainfarktuprethodi

TIA
I
nfarktsejav l
j
aut eri
tor i
j
ia.cerbrimediaesaznaci
manakont
ral
ater
alnoj
str
ani
:
- Homoni mnahemi anopsi j
a
- „centralnifacijali
s“
- Hemi parezai l
i hemiplegij
a
- Hemi hi
pest ezijail
ihemi anestezi
ja

Domi nant
nast r
ana,afazij
ailidisf
azija,alezijaufr
ontal
nom režnj
uizazi
vaprol
aznu
dvi
jacij
uglaveiočij
upremast r
anilezij
e.
Skorouv i
j
ekpostojii
zvjest
anpor emećaj sv
ijesti
.
Akojekont r
alat
eral
nikrvotokdobar ,okluzi
jamožeproćibezžari
šni
hznakova.

Svi
jestjeupočetkuočuv ana.Poj
avadelir
ij
umaj epogor šanj
epor emećajasv i
j
esti
.
Devij
aci
jaočij
uiglaveznakjeveli
koginf
arkta.Skor
ouv i
jeksej avl
jahemianopsij
a,a
ako postoj
iHornerovsindrom vj
erov
atno ser adio okluzi
jiilidi
sekci
jikarot
idne
art
eri
je.
Tokbolestij
epostepen,možedoćidopobol j
šanjakadaser adioembol usuizsrcai

57
disekcij
iarter
ij
esastvaranj
em ugruška.
Pogor šanjetokabol
estiposli
jedi
cajeedemamozgakoj isebr
zor
azv
ij
ainazi
vase
„maligniinfar
kt“nat
eri
torij
isr
ednjecerebr
alnear
ter
ij
e.

I
NFARKTMOZGA-CTi
MRIomogućuj
u

1.Razlikov anj
epr emav remenunast anka-akutni
,subakutni
ihr
oni
čni
2.Razlikov anj
epr emapat oanatomsko-radi
ološkom uzroku:
- Terit
or i
jalnii
nfarkt
- Vertebrobazi l
arnatromboza
- Lakunar ni i
nfarkt
- Hemodi nami čkiinf
arkt
- Embol ični i
nfarkt
- Bolestimal ihkrvnihžil
a-hipert
enzij
a,DM, pušači
- Venski infarkt-
trombozav enskogsinusa

Okluzi
ja a.
cer
brimediaečesto sener azl
ikuj
eod t r
ombozekaroti
deu pogl
edu
neourol
oškihi
spada,al
iimatežuprognozujerovaar
teri
janemabr
ojneanast
omoze
koj
ei maj
ukaroti
dauv r
atuiWil
li
sov
om šestouglu.

Glavniznaciv el
i
kogi nf
arktasupar
ali
zadonjegdi j
elali
cairuke,samanjom sl
abošću
noge, hemi anestezi
jom,svenasuprot
nojstr
ani odstranelezi
je.
Lezijadomi nantnehemi sf
eredaćeiporemećajgov ora,alezij
ananedomi nant
noj
stranii zazvaće ansognozijuil
iAntonov sindrom:bol esni
k nije sv
jest
an a i
ma
hemi plegij
u, moželežatinasvoj
ojr
uciii
zazvatirabdomioli
zu.

CT-Akut
nai
shemi
j
a(<24h)

„Znakmedij
e“– neošt
oinej
asnodemar
kir
anohi
podenznopodr
učj
ekoj
ezahv
ata
sivuibi
j
elut
var

CT-Akut
ni-
subakut
nii
nfar
kt

Koddužegt rajanjaishemij
emozgauakut nojfazinaCT- usepr
ikazuj
eneošt
o
ograni
čeno,
hipodenznopodr učj
ekojesepoči
njedemarki
rat
i.
Dij
agnozapoložaja,v
eli
čineiti
painf
arkt
a.

CT-
Subakut
nii
nfar
kt

(Ter
it
ori
j
alni
inf
arktui
ri
gaci
j
skom podr
učj
usr
ednj
emoždanear
ter
ij
e9

CT-I
nfar
ktr
azl
i
čit
est
arost
i

S v
remenom i
shemi
čna l
ezi
j
a post
aje sv
e hi
podenzni
j
a pr
ibl
i
žav
ajući se
58
koef
ici
j
ent
imaapsor
pci
j
eli
kvor
a.

A.Chor
ioi
deaant
eri
or

Rij
etka.
Dovodido i nfarkt
a zadnjeg kraka kapsul
ei nt
erne,t al
amusa,mezencefalona,
sli
j
epoočnogr ežnjaikorpusgenikulat
elaerale,št
ozav isiodindi
vi
dual
net er
it
or i
j
e
vaskular
izaci
jeov eart
eri
je.
Najčešćaj ehemi pl
egij
a,hemianestezi
j
a( pr
olazna),ponekadpostoj
ihemianopsij
ai
kvadrant
anopsi j
a.

Ar
ter
iacommuni
canspost
eri
or

Povezuj
eunut
rašnjukar
ot i
dnuar
teri
jusazadnjom moždanom art
eri
om.
Onadajegranezaopt ičkitr
aktihi pot
alamus,zadiosuptalamusaital
amusa,a
učest
vuj
euizgradnj
iWil
lis-
ovogkruga.

Ar
ter
iacer
ebr
iant
eri
or

CVIr i
j
etki.
Infar
ktunj enojr
egij
iugl
avnom oštećuj
emedi j
alničeonipr edio,aposli
j
edi
cesu
slabostinogesuprot
nestr
aneiumanj ojmjer
iruke( r
ame) .
Bolesnicimogu imatiodsutsv
oi ni
cjat
ive(abulij
a)ipar at
onij
u:pov i
šenj
etonusa
plasti
čnogt ipaut
okucij
elogpokr
eta,bezprimjesa„ zupčast
ogt očka“akosepokr
et
vršisporo.

Ar
ter
iacer
ebr
ipost
eri
or

Dajerazli
či
tuslikuošt ećena.
Infar
ktudi st
ri
buci jiovear ter
ij
edov odidokontralater
alnehemi anopsij
esadonekl
e
očuvanim makul nimv i
dom.
Obostranelezi
jemogui z azvat
ibil
ateral
nuhomoni mnuhemi anopsiju.
Obostraniokcipital
niiokci pit
opari
jetal
nii
nfar
ktimogust vor
itikorteksnosl
j
epi
losa
očuvanimr efl
eksi mazj enica:bolesnicinegi
raj
ui l
inisusvjesnisl j
epil
a(Ant
onov
sindr
om ).

Ekstr
akranij
umska okl uzijav ert
ebralni
h arteri
j
ar i
jet
ko daje simpt
ome okluzi
je
moždanogst ablailiznakei nfarktazadnjecir
kulacij
ezbogkompenzacijekrv
otokaiz
drugevert
ebralkeili ret
rogradnogdot okaiza.basi
lari
s.
Češćesej avl
jaj
uznaci insuf
ici
jencij
eVBkr vot
okasanesv j
est
icom,zamućenj
em vi
da,
di
plopij
ama, v rt
ogl av i
com, di zart
ri
jom, inkoordinaci
jom, parezom faci
jal
isa i
poremećajem ravnot eže.

Ar
ter
ij
abasi
l
ari
s

59
Naglaokluzij
adaj et eškesi mptomesabr zi
m pogor šanj
em ipr elazom ukomu, često
salošom prognozom.
Embolusdol azii zv ertebralni
harteri
j
ai l
ii zateromaar kusaaor teilisrca.Akut no
začepl
jenjeizazivai nfarktponsa.Naj češćiznakj epor emećajsv ij
esti
,il
idizartr
ija,
disf
agij
a,par ali
za pogl eda,di pl
egij
af aci
jal
isa,„ kl
imanj e“ očij
u inagl ir azv oj
kvadri
plegij
e–nesi met ri
jske.
Možesev i
djetiiinternukleusnaoftal
mopl egij
ai l
inepokr etnostsamoj ednogokau
hori
zontalnom smj eru, uzočuvanuabdukci j
udrugogoka-si ndrom „jedani po„.

Dal
j
njadi
fer
encij
acij
ai nzult
apr ednjegistr
ažnjegsl
ivaj
enabazi
mikr
oangi
opat
ij
e:
- Lakunar
ni i
nfarkt,
- Subkort
ikal
ni ateroskl
erotičnaencefal
opati
ja

I
shemi j
skiinzul
tinast
alinaosnov umakr
oangi
opati
j
ašt o senakli
ničkom pl
anu
manifest
ir
akaot er
it
ori
jal
nii
nfar
kt.
Posebnaskupinaishemij
ski
hinzul
tasuembol
ij
skii
nzult
ikoj
idol
azesakrvni
hžil
ail
i
i
zsrca.

Hemor agičnicerebrovaskularniinzult
isu naj češće posljedica rupt
ure art
erij
ske
mikroaneuriz
mekodhi pertenziv
nihbol esnika,aneurizmi,angioma,AVmal f
ormacije,
anti
koagulantneterapij
e,koagulopatij
ai l
eukemi ja.
Cerebrovaskular
niinzultjenakl i
ničkom planuž ar
išnaneur ol
oškadi sf
unkcij
aCNS- a
saaktnim početkom, koji
jeposlij
edicapat ološkogpor emećajav askul
arnogpori
jekl
a.

Radnu,
kli
ničkudi
j
agnozumoždanogudar
amožemopost
avi
tiakoi
mamo:

- Nast
anakbol estiunekol ikosekundi ,minut
ail
isat
i,rj
eđeiduže,uzevol
uci
j
u
si
mptomapr emast abil
i
zaci j
iil
ioporavku
- Post
ojanj
afokalnogneur ološkogdef i
cit
a
- Mogućnosti
gr upisanjaneur ol
oškihispadauodredj
enesi ndrome
- Post
ojanj
efaktorar i
zikatipahipertenzi
je,di
j
abet
esa,kardiopati
j
eisl

CTgl avejeprviinaj
važni
jidopunskipr
egledponastankuinzul
ta.Trebagaur adi
tišto
j
epr i
jemoguće,bezkont r
asta.Veomaj evažnodaćenam CTodv oji
tidr
ugeuzr oke
neurološkogdefici
ta,kaoštosu:moždanit umor,subdural
nii
liepidural
nihemat om,
tekont uzi
j
emozga.
Dajenam odmahodgov orakoser adioi nt
racer
ebral
nojhemor agij
iiunaj većem
broj
usl učajev
a,iakopostoji
subarahnoi
dalnahemoragij
a.

Di
j
agnozaaneur
izme

Pr
isut
nostaneur
izme,
tip,
lokal
i
zaci
j
a

60
Pr
ikazat ivratAismjerši
renja
Mjerenje-ax.Rowdata
Odjeli
tivratAodmogućesuper pozi
cij
eokol
nihkr
vni
hži
l
a
OdnosApr emaokol
nim krvni
m žil
ama
Nepravilnoststj
enke
Pr
isutnostspazma

Kodishemi čnogudar aunutardvailit

risatamožemoi matiraneznakepr
omj
enana
moždanom par enhi
mu
- hi perdenznuar t
.cerbimediae
- gubi taksul kusanapov r
šinimozga,nejasnostpr
ikazanormalni
hmoždani
h
struktura-štozajednoukazuj
enal oši
jupr
ognozu.

Češće,posebnoakoj ei
nfar
ktmanjiprikazatćeset elposl
ij
enekol
ikosat i
,pai24-
48sati
Kodsubar ahnoi
dal
nehemoragijemorasei matiuv i
dudasekodmal ekoliči
nekrviu
subarahnoidal
nom pr
ost
oru,CTmožepokazat iurednim (5-
10%paci
jenat
a) ,kaoida
sesv j
ežakr vusubarahnoi
dalnom prostor
unepr i
kazujenakonnekoli
kodanapo
i
nzult
u.

Ul
tr
azv
učnadi
j
agnost
ika

Ultr
azv učnu di j
agnostiku,ispitivanjeintra iekst rakrani
jal
nih kr vni
h sudov at reba
provesti ut okuobr adebol esnikasamoždani m udar om.
Transkr anijalniDoppler(TCD)j ebr zainetraumat skamet odai spiti
vanj
aar ter
ij
aWi l
li
s
-ovog kr uga.U 10- 15% sl učaj eva se pr egled ne može ur aditizbog odsust va
tempor alnogpr ozora(posebnokodst ari
j
ihbol esnika).Met odaj emanj epouzdanau
detekcijiar teri
jski
hokl uzij
a,bol jaudet ekci j
ist enozaii zvr
snaj euhemodi namskoj
procjenipr omj enausl i
jedpr omj enanakr v nim sudov imav rata.Možebi t
iodkor istiu
procjeni vazospazmakodbol esni kasasubar ahnoi dalnom hmor agijom.
Ekstrakrani j
alnidopplernam daj epodat keost anjunamagi stral
nim krvnim sudov i
ma
vrata,post ojanjuistepenust enoze(v eli
činai vr st
apl aka)il
i okluzi
jiar
teri
je.
Met odaj eneophodnapr i
jehi r
ur škihi
nterv encijanav r
atuiv eomadobr aupr aćenju
bolesnikanakonoper acijenai stima.

MRIj eosj
etl
ji
vij
aiselekt
ivnij
amet odaodpret
hodne.Uakutnoj,r
anojf azimoždanog
udaraimamov eomabr zoi r
anopouzdanepodatkeoinf
arkt
u( mjesto,veli
čina)
Mogućej euradi
tiiMRangi ograf
ij
u,kadaseveomadobromogupr ikazativaskul
arne
malformaci
je na bazimozga ( aneuri
zme)iliu moždanom par enhimu ( angi
omi,
kavernomi)
.

61
Ur anojfazihemoragičnogsi ndr
omaj eCTosj et
lj
iv
ij
i,osi
m akoseMRner adisa
posebnim pr ogr
amom.MR j e neobi
čno v až
na u di j
agnozimoždani
hv enskih
tr
ombozai lidi
sekci
jaarteri
j
a,temal i
hpromjenaumoždanom st abl
u.
I
pak, ucjel
ini
,toj
eskupamet oda,nedostupnamnogim sredi
namazaruti
nskir
ad,tei
urazvij
enim zemlj
amani jepri
hvaćenakaopr vametodaudi j
agnozi
moždanogudara.

EKG j eneophodanuokv i
ruzbr i
njavanj abol esnikasaMU,kakozbogt ogašt oov i
bolesnicičest oi
maj uiobol j
enjasr ca,t akoizbogt ogašt osemogunaćipr omj ene
kojećeobj asnitinastal
ii
nzult(por emećaj ri
tma, svježisrčani i
nfar
kt).
Nal aznasr cujev ažanizasvaki dalj
i planot erapiji
inzulta.
Labor atori
jskinalaz krviuključuje KKS,f aktore koagul acij
e,elektr
olitskistat us,
testovej etrene ibubržne funkcije,gl ikemi j
uf i
brinogen,po mogućnost imar kere
i
nf arkta(enzimi)
Uneki m slučajevimasemožeukazat ipot r
ebazahi tnom cer ebr
alnom angi ogr
afijom,
alijetor j
eđe(brzadet ekci
jarupturiraneaneur i
zmer adihit
nogoper at
ivnogzahv ata)

Pi
tanj
akojatrebaodgov ori
tiuranojobradibol
esnikasamoždani
m udarom su:
- Jelibolesnikvi
talnougr ožen?
- Koli
kojev remenapr ošl
oodpočet kasimptomadodolaskaubolnicu?
- Jelipovišenintr
akr anij
alnipr
it
isak?
- Postoj
el itežepratećebol est
i?
- Kakvajemogućapr ognoza?

LI
JEČENJEAKUTNOGMOŽDANOGUDARA

Li
j
ečenj
eakut
nogmoždanogudar
amožemopodi
j
eli
tinat
riv
rst
e:

1.Zajedni čkat erapij

a,bezobzi ranav r
st ui nzul t
a,pogot ovov ažnazav elike
udare( maj orst r
oke)jesi mpt omat skailisupor at
ivnat erapij
ai l
iopćel ij
ečenje.
Madasenazi vatako,ov oj et er
apijaosnov naiobezbj eđujepr eživl
javanje
najvećem br ojubolesnikaipobol j
šav aizgledezakasni j
uf izi
kalnuisoci jal
nu
rehabilitaciju.
2.Specif i
čnat erapij
a,usmj erenaj ecil
janopr emapat ogenezi bolesti
3.Lij
ečenj ekompl i
kacij
a-kompl i
kacijemož emodapodi jeli
mo naonekoj esu
neurol oškog por ij
ekl
a (sekundar no krvar enje,moždaniedem,epi l
ept i
čni
napadi)inaonekoj eni suneposr ednopov ezanesamoždani m udar om,al i
j
esusal ežanj em bolesni ka( dekubit
usi,dubokev ensket r
omboze,i nfekcije,
ulceracije, plućnaembol ija)
U kat egor ijivremena,kompl i
kacijemožemodapodi jel
imonar ane,nast ale
unutarsedam danapo i nzultuikoj esumahom cer ebralnepov ezanesa
i
nt r
akr anijalnom hipertenzi j
om-kasne, unut armj esecdanapoi nzultu,ikojesu
običnosomat ske(kardijalne,pulmonal ne, met aboličke, i
nfekti
vne) .

62
PRI
NCI
PIOPĆEI
LISI
MPTOMATSKETERAPI
JE

1.Obezbjedi
tief i
kasnuoksigenacijupočev šiodosl obađanjadisajnihput evaod
mehaničkihzapr eka,prekooksi genacijeiaspiracij
edoev entualnei ntubacij
e
paci
jenta.Respi r
atornufunkcij
upr ocjenji
v at
ipusnom oksi met ri
jom iaci do-
baznim statusom kr vi
.Oksigenacij
akr visemožepobol j
šatipr imjenom 2- 4
l
it
rakisikanami nutputem nosnogkat etera.Nor malnarespir
ator naf unkci
jai
adekvatnaoksi genacij
akrvisuneophodnezaočuv anjemet abol i
čkihpr oces
mozgaucj el
ini
,posebnougr aničnoj zoni,tzv.penumbri.

2.Kaoopćepr avi
lomožesenav estidaarteri
jskahi pertenzij
anet rebadabude
korigovanauakut nojvazii
shemi čnogmoždanogudar a.Ovojeizr zl
ogaštoje
moždana aut oregulaci
ja oštećena ipodr učje penumbr e postaje ovi
sno o
srednjem arter
ij
skom pr it
isku.Čuv atise br zog inagl og obaranja kr
vnog
prit
iska.Kodbol esnikasapost ojećom hipertenzijom supožel jnev ri
j
ednosti
krvnog prit
iska od oko 180- 185 mmHg i100- 105mmHg,a kod ost ali
h
bolesnikaj
epožel j
nablagahi pert
enzij
asa160- 180mmHgi 90-100mmHg.

3.Li
j
ečenj
eobol
j
enj
asr
ca

Ul i
ječenj umoždanogudar anam j eneobi čnov ažnodaodr žimonor mal ni
udarniv olumensr ca,kakobiodržalinor malankr vniprit
isakisr čaniri
tam, ato
žnačiobezbj edit
idobrumoždanuper fuziju,ausl učajevi
masr čanear i
tmijeida
se smanj i mogućnost nast anka nov ih embol usa. Sr čani r it
am t r
eba
normal i
zov atilij
ekovima,kardiokonver zij
om i l
ipomoćuel ekt rosti
mulatorau
saradnjisaspeci j
ali
stimaint
ernemedi cineil
i kardi
olozima.
Mor asev odi t
iračunadasuobol j
enjasr cavr l
očest oudr uženasamoždani m
udarom, aliidasam moždaniudarmožedov estidokompl i
kaci janasr cu,ti
pa
ari
tmije,i l
ipr omjenauSTsegment uiTv aluit akoi mi t
iratislikuishemi j
e
miokar da.

4.Bolesnicisa moždani m udar om v eoma loše podnose ihipogli

kemij
ui
pr
et j
eranu hi pergli
kemi ju. U sl učajev
ima hipogli
kemije treba odmah
i
ntervenisat
ibol usom od100ccm 50%gl ukozeunastavi
tisainf
uzij
amai l
isa
i
nfuzijom 5-
10%gl ukoze.
Koddi jabet
ičaraodr žavatini
voglikemi jei
zmeđu7,8-10mmol /
l,aint
erveni
sat
i
i
nzulinom akosuv ri
jednostigli
kemi je10mmol /
lilipr
eko(zanekeaut ore
i
ntervenisat
i t
ekakoj eglikemij
apr eko12mmol /l
.

5.Održav at
ihidr
o-el
ektrol
i
tnur avnotežui svakiporemećaj kor
igov ati
.
Ovoj ev ažno da bise i zbjeglo smanj enjev olumena pl azme,pov išenj
e
hemat okri
taiporemećajreološkihsv ojstavakr vi
.
Smat rasedaj ei20%bol esnikasai shemi čnim moždani m udar om dehiri
rano,
apov i
šenaosmol arnostsigurnov odi većoj smrtnosti
.
Potrebnaj ednevnakont r
olael ektrolit
aipr emapot rebiihkor igovati
.Akoj e
pacij
entukomi ,ovopr aćenjepost ajejošv ažni
je( 1500-
2500ccm t ečnosti
dnevno ).Započet nunadoknadut ečnost ipreporučujesei nt r
avenskiput ,
63
 pot
om stav
itinazogast
ri
čnu sondu.Nekontrol
i
sana nadoknada v
olumena
možepov
ećatimoždaniedem i
l
idovest
idoplućnogedema.

6.Epi
leptičninapadisemoguj avi
tikaoini
cj
alnisimptom ikaoponavl
janinapadi
uakut nojisubakut nojfazimoždanogudar a.Ini
cij
alninapadsenel i
ječi
.
Ponav l
janinapadibilo parcij
alniil
igenerali
zir
anisel i
j
ečeanti
epil
epti
cima
(najčešćesekor i
stekarbamazepi niNaval
pr oat)

7.Vodi
tir
ačunaot
jel
esnoj
temper
atur
ipaci
j
ent
a.

Povi
šenat emper atura,bilokoj eet i
ologij
e,jev rl
ol ošazav i
tal
nupr ognozu
bol
esnikasamoždani m udar om.Hi pert
ermi j
asej avl
j
akod25- 43%bol esnika
samoždani m udar om,naj češćekaoposl i
jedicakompl i
kacij
a,upr v
om r edu
kaopneumopat i
jail
iuri
nar nai nf
ekcij
a.
Kaohiper t
ermijudefinišemost anjepov i
šenet j
elesnetemperatureodpr eko
37,
5st epeni,mjerenodv aput aupol asatar azmaka.Sni žav
amot emper aturu
medikament ozno(par acet amol)il
iml aki
m obl ogamanat ij
elu,uzpr i
mjenu
ant
ibi
ot i
ka,akoser adioi nfekcij
i.

8.Preveniratipojavu dubokihv enski

ht rombozaipl ućneemboli
jesar anom
mobi l
izacij
om paci jenta(ki nezit
erapij
a),elast
ični
m čarapama,hepari
nom
malemol ekular
net ežine.
Akoj eupi tanjutežakneur ol
oškidef i
citmožeseodmahzapočet ipr
event
ivna
ter
apijasani skomol ekular
nim heparinom.

9.Mora se redovno mjenjat

ipoložajtij
ela pacij
ent
a u postel
jida bise
pr
edupredi
l
i dekubi
tusi
,kont
rakt
ureibol
norame, al
iihi
post
atskapneumoni
j
a

10.
Započetiranukinezit
erapi
ju,pr
vopasivnu,pot
om akt
ivnu,pr
ičemusar anom
teapi
jom počinj
emoj ednakoikodbolesnikasahemor
agičnim isai
shemični
m
obli
kom cerebrovaskul
arnebolest
i

11.
Smanj i
tiil
ipr
edupri
j
edit
iemocionalnišok,konfuznostanj
ei l
idepresi
jukod
bolesnikainj
egoveokoline.Bol
esnicisamoždani m udarom suv rl
očesto
anksiozni
,tej
epoželj
no(akoim svi
jestni
jeporemećena)uklj
uči
tianksi
oli
ti
ku
prvi
m danimabolest
i.

HI
RURŠKOLI
JEČENJEI
NTRACEREBRALNEHEMORAGI
JE

Odlukaohi r
urškom lij
ečenj
u,odnosnoev akuaci
jihematoma,zav isiodv el
i
či nei
l
okalizacij
ehemat oma,život
nogdobapaci j
entaikli
ničkogstanja(posebnost anj
e
svij
estiievol
uti
vnostibol
esti
)
Stavovinisuupopunost i
usaglašeni
iost
ajedaseuv i
jektr
ažii
mi šl
jenjeneur
ohirurga,
posebno za hemat ome mal og mozga il obar
ne hematome.Kod cer ebralnog

64
hematom su indikacij
e za hi
rurškitr
etman:vel
iči
na hematoma pr
eko 3 cm uz
hi
drocefal
us,potom cerebr
alnihematom sakomom kojatraj
emanjeoddvasatail
i
saevoluti
vni
m kompr esi
vni
m sindromom moždanogstabl
a.

MOŽDANIUDARIRANAREHABI
LITACI
JA

Akt i
vnar anar ehabil
i
tacij
ajepot r
ebnagotovo pol
ovi
nii l
ivišepacij
enatakoj
isu
doživjelimoždani udar.
Rehabi li
tacijut r
eba započetištoj e moguće pri
j
e ikod hemor agi
čnog ikod
i
shemi čnogi nzult
a.
Intenzitetr ehabi
li
taci
jskog pr
ogramazav i
siiod kli
ničkog stanj
abolesni
ka,t
eo
stepenunj egovetjel
esnenesposobnost
i.

PREVENCI
JACEREBROVASKULARNEBOLESTI

Prevenci
jamoždanogudar ajeneupor edivoefikasni
j
aodl i
ječenj
aistogismanj enj
e
broj
a bol esni
ka ismr t
nostiu r azvij
enim zeml j
ama je mnogo v i
še odraz bolj
e
prevenci
je,negolij
ečenj
evećdoži vl
jenogudara.
Pov remenupr eduzi
manjapreventivni
hr adnj
iuodnosunanast anakmoždanogudar a
razl
i
kujemo:
- Pr i
mar nu(asimpt
omat ski
st adij
)
- Sekundar nupr ev
encij
u(si mpt omatskistadi
j)nakondoživlj
enetranzi
torne
i
shemi čneatakeikompletnogudar a.

Ponači
nupri
mj enepr event
ivni
hr adnj
iimamo:
- Higi
jenskodijetet
skemj er
e(pr omjenanači
naži
vot
a)
- Lij
ečenjeli
jekov i
ma
- Lij
ečenjehirurškom i
ntervencij
om.

65