II

METÓD I GRAĐA

 Bio
 B io s a m p o t p u n o u v e r e n d a o p š t i tip, tip , z a s n o v a n n a
 tr a n s f o r m a c ija
ij a m a , p r o l a z i k r o z s v a o r g a n s k a b ić a i d a
 b i s e o n m o g a o p o s m a t r a t i u s v im d e l o v i m a n a n e k o m
 sr
 s r e d n je m p r e s e k u .

Gete

Pre svega, pokušajmo da formulišemo svoj zadatak. Kao

što sam već pomenuo u predgovoru, ovaj rad je posvećen
narodnim bajkama. Postojanje bajki kao posebne vrste uzi-
ma se kao neophodna radna hipoteza. Pod "bajkama"
razumemo, zasad, priče, koje su u registru AmeTomsona
izdvoje
izdvojene ne p od brojevim
brojevim a od 300 do 74 749.9. Ta
Ta od red ba je je pre-
pr e-
liminarna, veštačka, ali kasnije ćemo imati prilike da damo
tačniju definiciju ovih priča, zasnovanu na izvedenim za-
klju
ključčcima.
cima. Mi
Mi preduzim
pred uzim am o up o re d n o proučavanje njihovih njihovih
sižea. Radi poređenja izdvajamo sastavne delove bajki pre-
ma posebnim postupcima (v. niže), a zatim bajke upoređu
 je
 j e m o p o n jih
ji h o v im sast
sa staa v n im d elo
el o v ima
im a . Kao r e z u l t a t d o b ija
ij a
se morfologija, tj. opis bajke prema njenim sastavnim delo-
vima
vima i od no su delova
delova jednih prem a drugim a i pre m a cel celini.
ni.
Ali kojim se metodama može postići tačan opis bajke?
Uporedimo sledeće slučajeve:
1. Car daje junaku orla. Orao prenosi junaka u drugo
carstvo (171).
2. Deda daje Sučenku konja. Konj prenosi Sučenka u
drugo carstvo (132).
 28  M e t ó d i gr
gra đ a

3. Č arobnjak
arobn jak daje Ivanu
Ivanu ččamac
amac.. Č amac prenosi
pren osi Ivana
Ivana u
drugo carstvo (138).
4. Princeza daje Ivanu prsten. Momci iz prstena preno-
se Ivana u drugo carstvo (136); itd.

U navedenim
navede nim sluč slučajev
ajevimaima postoje
pos toje stalne i promenljiprom enljive ve ve-
ličine. Menjaju se nazivi (i s njima atributi) likova, ali se ne
m enjaju
enja ju njihove rad nje ili ili fu
 f u n k c i j e . O tud a zaključ
zaključak ak da bajka
često jednake radnje pripisuje raznim likovima. To nam
om oguoguććuje d a bajku bajku proučavamo
proučavamo p o fu n k c i j a m a lik li k o v a .
Moraćemo utvrditi u kojoj meri te funkcije stvarno
 pre
 p redd s tav
ta v lja
lj a j u p o n o v ljiv
lj ivee , s t a l n e v e ličin
li činee b a jke
jk e . P o s tav
ta v lja
lj a n je
svih ostalih pitanja zavisiče od rešenja prvog pitanja: koli-
ko se funkcija može naći u bajci?
Istraživanja su pokazala da je ponavljanje funkcija zapa-
njujuć
njuju će. Tako i ba bababa Jaga, i Mraz Mraz,, i m edv edved,
ed, i šumski
šum ski duh,du h, i ko ko- -
 bil
 b ilja
ja gla
g lavava na
n a j p r e p a s tor
to r k u p rovro v e rav
ra v a ju,
ju , a zati
za tim
m jej e n a g r a đ u ju.
ju .
 Nas
 N asta tavl
vljajaju
jući
ći p o s m a tra
tr a n ja,
ja , m o ž e se u t v rdit rd itii d a likov
lik ovii u ba bajci
jci,,
koliko god bili različiti, često čine   jedno isto. Sam način
ostvari
ostvarivanjavanja funkci
funkcija ja može
mo že se m enjati i predstavlja predstavlja prom en en
ljivu veličinu. Mraz postupa drugačije nego baba Jaga. Ali
funkcija kao takva jeste stalna veličina. Za proučavanje baj-
ke važno pitanje p itanje je š t a  čine likovi u bajci, dok su pitanja k o
čini i k a k o  čin činii  samo p itanja za do pu nsk o proučavanj proučavanje. e.
Funkcije likova predstavljaju one sastavne delove kojima
se mo gu zam eniti eniti m o t i v i  Veselovskoga ili ili Bedijeovi
B edijeovi elementi.
 Na
 N a p o m i n jem
je m d a su p o n o v ljiv lj ivoo s t fun
fu n k c ija
ij a s raz
ra z n im izvršioci
izvrš ioci
m a istoričari religij religijaa već od odav avnono zapazili u m itovima itovim a i verova
njima, ali ih nisu zapazili istoričari bajke. Kao što osobine i
funkci
funkcije je bogova prelaze prelaze s jednih na d ruge i najzad najzad se pre pr e n o -
se čak na hrišćanske svece, i funkcije jednih likova iz bajki
 pr
 p r e laz
la z e n a d r u g e likovlik ovee u ba bajci
jci.. U n a p r e d se m o ž e reći re ći d a
funkcija ima neobično malo, a likova neobično mnogo. Ti-
  M o r fo lo g ija
ij a b a jk e 29

me se objašnjava dvojstvo bajke: njena začuđujuća raznoli-

kost, njeno šarenilo i bogatstvo boja, s jedne strane, i njena
ne manje začuđujuća jednoobraznost, njena ponovljivost.
Znači, funkcije likova predstavljaju osnovne delove baj-
ke,, i up
ke uprav
ravoo njih i treb a pre svega svega da izdvoji
izdvojimo.
mo.
Da bismo izdvojili funkcije, treba najpre da ih odredi-
mo. Određenje treba da polazi sa dva stanovišta. Prvo, od-
redba ni u kom slučaju ne treba da vodi računa о liku koji
obavlja funkciju. Odredba će najčešće biti imenica koja iz-
ražava radnju (zabrana, ispitivanje, bekstvo, itd.). Drugo,
radnja se ne može određivati van svoga mesta u toku pri
 po
 p o v e d a n ja.
ja . T r e b a u z im a ti u o b z i r o n o z n a če
čenn je k o je k o n -
kretna funkcija ima u toku radnje. Tako, ako se Ivan ženi
carevom kćeri, to je nešto sasvim drugo nego kad se otac
ženi udovicom , m ajkom dveju kćer kćerkiki.. D rugi primprim er: ako u
 je d n o m s luča
lu čaju
ju j u n a k o d o c a d o b i j a s to r u b a lja
lj a i p o s le z a
taj novac kupi vidovitu mačku, a u drugom slučaju junaka
nagrađuju novcem za počinjeno junaštvo i bajka se time
završava, pred nama su, bez obzira na jednakost radnje
(davanje novca), morfološki različiti elementi. Na taj na-
čin, jednaki postupci mogu imati različito značenje i obr-
nuto. P o d f u n k c i jo j o m r a zu
z u m e m o p o s t u p a k l i k a o dr
d r eđ
eđ e n s
obzirom na njego
njegovv zn ač aj za tok radnj
radnje.
e.
 Na
 N a v e d e n e o p s e r v a c ije
ij e m o g u s e s a ž e to f o r m u lis
li s a ti n a
sledeći
sled eći način:
način:

I Stalni , neprom enljivi

enlj ivi elemen ti bajke jesu fu n kc ije li
kova nezavisno od toga ko i kako ih izvodi. Oni čine
osno vne sas tavn e delove bajke
bajke..

II B r o j f u n k c i j a z a k o j e b a j k a z n a je
j e s t e o g r a n iče
ič e n .
Pošto su funkcije izdvojene, nastaje drugo pitanje: ka-
ko su grupisane i u kakvom redosledu se te funkcije sre-
 30  M e t ó d i g r a đ a

ću? Pre svega, о redosledu. Postoji mišljenje da je taj redo

sled slučajan. Veselovski piše: "Izbor i raspored  zadataka   zadataka i
su sreta
sre ta (prim eri m o tiv a V . P.). P .)...
.. ve
većć pretpostavljaju iz izve
snu slobodu."1 Još jasnije je tu misao izrazio Sklovski:
"Potpuno je neshvatljivo zašto pri pozajmljivanju treba da
 bu
 b u d e o ču čuvv a n slučajan (podv(po dvukukaoao Šklovski
Šklovski  V. P.) redo re do
sled motiva. U iskazima svedoka upravo se redosled doga-
đaja
đa ja najveć
najve ćm a izobličuje."2
izobličuje."2 Ovo pozivan
p ozivanjeje n a iskaze sved o-
ka nije mnogo srećno. Ako svedoci iskrivljuju redosled,
njihovo je pričanje zbrkano, ali redosled događaja ima
svoje zakone, a slične zakone ima i umetnička priča. Krađa
se ne može dogoditi pre no što se provale vrata. Što se,
 pa
 p a k , tiče
ti če b a jke
jk e , o n a im a sv
svoo je s asvi
as vim
m p o s e b n e , s p e c ifičn
if ičnee
zakone.
zako ne. R edosled elem enata, ena ta, kao što ćem o vide ti kasnij kasnije, e,
 be
 b e z u s lo v n o je istovetan.   Sloboda u redosledu ograničena
 je v e o m a t e s n im m e đ a m a k o je se m o g u p r e c i z n o o d r e d itiit i .
Iz toga proizlazi treća osnovna teza našeg rada, koja će u
nastavku biti razvijena i dokazana: dokaz ana:

III R e d o s l e d f u n k c i j a u v e k j e i s t o v e t a n .
Treba
Treb a nap
n apom om en uti da d a naved
na vedena ena zakonitost
zako nitost va važi iskl
iskljjuč
učiv
ivoo
za folklor. Ona nije osobenost bajke kao vrste. Veštački
stvorene bajke ne podležu toj zakonitosti.
Što se tiče grupisanja, treba pre svega reći da sve bajke
nikako nemaju sve funkcije. No to niukoliko ne menja za-
kon redosleda. Odsustvo nekih funkcija ne menja raspored
drugih. Na ovoj pojavi još ćemo se zadržati, a zasad ćemo
se pozabaviti grupisanjima u pravom smislu reči. Samo po-
stavljanje pitanja nameće sledeću pretpostavku: ako su
funkcije izdvojene, moći će da se prouči koje bajke sadrže

1A. H. В с ск , и ка ,  str. 3.
2 . лов ,О ии пр ,  str. 23
  M o r fo l o g i ja b a j k e 31

istovetne funkcije. Takve bajke sa istim funkcijama mogu se

sm atrati
atrati bajkam
bajkamaa istog tipa.  Na ovoj osnovi može se kasnije
sastaviti registar tipova izgrađen ne na osnovu sižejnih
obeležja, donekle neodređenih i rasplinutih, nego na osno-
vu tačnih strukturnih obeležja. Pokazaće se da je to odista
mogućno. No, ako dalje budemo između sebe upoređivali
struktu
stru ktu rne
rn e tipove,
tipove, zapazić
zapazićemo em o sledeću,
sledeću, sasv sasvim im neočekivanu
 poja
 po javu
vu:: fun
fu n k c ije
ij e se n e m o g u r a s p o r e d i t i p o o s a m a k o je se
međusobno isključuju. Ta pojava će se u svoj svojoj kon-
kretnosti pokazati pred nama u sledećoj i u poslednjoj gla-
vi. Zasad se ona može objasniti na sledeći način: ako funk-
ciju koju svuda srećemo na prvom mestu obeležimo slo-
vom A, a funkciju koja (ako postoji) u vek sledi sle di za njom -
slovom B, onda će se sve funkcije koje bajka poznaje svrsta-
ti u je
j e d n u   priču, nijedna od njih neće ispasti iz niza, nijed-
na ne isključuje drugu i ne protivreči joj. Takav zaključak
apso
ap solutno
lutno se nije nije m ogao predvide ti. Trebalo T rebalo je, naravno,
očekivati da tamo gde postoji funkcija A, ne može biti izve
snih funkcija koje pripadaju drugim pričama. Očekivali smo
da ćemo dobiti nekoliko osa, a dobija se jedna osa za sve
 bajk
 ba jke.
e. O n e s u sve isto is togg tip
ti p a, a k o m b ina
in a c ije
ij e о k o jim
ji m a s m o
napred govorili predstavljaju podtipove. Na prvi pogled
ovaj zaključak izgleda besmislen, pa čak i glup, ali može se
sasvim egzaktno proventi. Ovakva jednotipnost je veoma
složen problem, na kome ćemo se u nastavku još zadržati.
Ta pojava izazvaće ceo niz pitanja.
Tako dobijamo četvrtu etvrtu osnov nu tezu našega rada: rada:

IV Sve
Sve bajke im aju stru ktur u isto
istoga
ga tipa
tipa..
Sada pristupamo dokazivanju, kao i razradi i detaljiza
ciji tih teza. Ovde treba podsetiti da bajku treba proučava-
ti (i u suštini u ovom radu to i činim) strogo deduktivno,
tj. polazeći od materijala ka rezultatu. Ali izlaganje   može
 32  M e t ó d i gr
gra đ a

ići obrnutim putem, pošto je lakše slediti njegov razvitak

akoo su op šte osnove čit
ak čitaocu
aocu un ap red poznate.
Ipak, pre no što pređemo na razradu, treba rešiti pitanje
na kakvom materijalu se ta razrada može izvesti. Na prvi
 po
 p o g l e d čini
čin i se d a je n e o p h o d n o u z e t i u o b z i r c e o p o s t o j e ći
materijal. U stvari, to nije neophodno. Pošto bajke prouča-
vamo na osnovu funkcija likova, ovo navođenje materijala
može se prekinuti onog trenutka kada otkrijemo da nove
 ba
 b a jke
jk e ne s a d r ž e n ikak
ik akveve n o v e funk
fu nkci cije
je.. N arav
ar avnn o , istraž
ist raživ
ivačač
mora da prouči veliki kontrolni materijal, ali nije potrebno
d a se ceo taj taj mater
m aterija
ijall un
unososii u rad. Ja sam do došao
šao do zaključ
zaključ- -
ka da je sto bajki raznih sižea više nego dovoljan materijal.
Kada otkrije da se ne mogu naći nikakve nove funkcije,
morfolog može da stavi tačku, a da u daljem proučavanju
 po
 p o đ e vevećć u d r u g i m pra
pr a v cim
ci m a (sa
(s a stav
st avlj
ljan
anje
je reg
re g ista
is tara
ra,, p o t p u -
na sistematika, istorijsko proučavanje, proučavanje celoga
kom pleksa umetničum etničkih kih pos
p ostup
tupaka
aka itd.)
itd.) No ako se materijal
materijal i
može količinski ograničiti, to ne znači da se može birati po
sopstvenom nahođenju. Izbor mora biti diktiran spolja.
Uzimamo Afanasjevljev zbornik, počinjemo proučavanje
 pr
 p r i ča o d b r o j a 50 (to
(t o je,
je , p o Afan
Af anas
asjev
jevlje
ljevu
vu p lan
la n u , p rva
rv a b ajk
aj k a
u zbo
z bornik
rnik u) i nastavljamo
nastavljamo ga do broja bro ja 15 15113. Takvo
Takvo ograniča-
vanje materijala nesumnjivo će izazvati mnoge prigovore,

3 U novim izdanjima to odgovara brojevima 93 do 268, pošto u

tim izdanjima svaka varijanta dobija nov broj, dok u izdanju koje
 je prir
pr ired
edio
io sam Afanasjev novi no vi broj označa
ozn ačava
va n o v siže,
siž e, a varijante
su obležene latinskim slovima uz isti broj. Tako je, na primer, baj-
ka broj 104 (Bajka Bajka о hrabrom
hrab rom junaku,
junak u, jab uk am a koje
koje podm la-
 đ u ju i ž i v o j v o d i )   u predrevolucionarnim izdanjima obeležena
 đu
brojevima 104a, 104b, 104c, 104d, 104e itd., a u novim izdanjima
ona je obeležena brojevima 171, 172, 173, 174, 175 itd. U nastav-
ku upućujem na novu numeraciju. Na kraju knjige navedena je ta-
bela upo
u pore
redndnihih numeracija
numeracija sta stari
rihh i novih izda
izdanj
nja.
a.
  M o r fo l o g i ja b a j k e 33

ali je teorijski opravdano. Da bi se opravdalo šire, valjalo bi

 po
 p o stav
st avit
itii p i t a n je о s t e p e n u p o n o v ljiv
lj ivoo sti
st i b ajk
aj k o v n ih popoja
java
va..
Ako je ponavljanje
ponavljanje veliko veliko  može mo že se uzeti o granič gran ičen en m ateri-
 jal. Ako je o n a m a la  t o se n e m o ž e činiti. činit i. P o nonovlvlji
jivo
vost
st
osnovnih sastavnih delova, kao što čemo dalje videti, preva
zilazi sva očekivanja. Prema tome, teorijski je mogućno
ograničiti
ograničiti se se nnaa malu količinu
količinu materi
m aterijala.
jala. Praktično,
Praktično, to ogra- o gra-
ničavanje se opravdava time što bi uključenje velike količi-
ne materijala prekomemo uvećalo obim knjige. Nije važna
količina materijala, nego kvalitet njegove obrade. Sto bajki
 je n a š r a d n i m aterat erij
ijal
al.. O s talo
ta lo je k o n t r o l n i m ater
at erij
ijaa l, ko
kojiji z a
istraži
istraživač
vačaa znač
zna či ve veom
om a mno
m nogo go,, ali nem
ne m a širi značaj.
značaj.
 III
FUNKCIJE LIKOVA

U ovoj glavi nabrojaćemo funkcije likova onim redom

kojim to diktira sama bajka.
Za svaku funkciju daje se: 1) kratko izlaganje njene sušti-
ne, 2) sažeta odredba, obično pomoću jedne reči, 3) njen
uslovni znak. (Uvođenje ovih znakova omogućiće da kasni-
 je shem
sh emat
atsk
skii u p o red
re d im o s tru
tr u k turu
tu ru bajki).
bajk i). O d m ah zatim
za tim sle-sle -
de primeri. Primerima se u većini slučajeva nikako ne iscr-
 plju
 p ljuje
je na
našš materij
mat erijal.
al. O ni su d a ti samsa m o ka
kaoo ob
obras
rasci.
ci. Rasp
Ra spor ore-e-
đeni su po izvesnim grupama. Grupe se odnose prema od-
redbi kao vrsta  prema rodu. Osnovni zadatak jeste izdvaja-
nje rodova.  Razmatranje vrsta  ne može ulaziti u zadatke
opšte morfologije. Vrste mogu dalje da se dele na po  p o d v r s t e ,
i time se postavlja osnova sistematike. Podela koja se ovde
u nastavku daje nema takav cilj. Navođenje primera treba
samo da ilustruje i pokaže postojanje funkcije kao generič-
ke jedinice. Kao što sam već pomenuo, sve funkcije se ukla-
 paj
 p ajuu u j e d n u sukc
su kcesi
esivn
vnuu p riču.
riču . Niz funkci
fun kcija
ja koji
koj i se d aje
aj e u
nastavku
nastavku predstavlj
predstavljaa morfološku osnovu osno vu babajk
jkii uop
uo p šte.1
šte .1

1 Preporučujem dada se,

se, pre no što
š to se pristupi čitanj
čitanjuu ove gla
ve, redom čitaju nazivi svih nabrojanih funkcija, ne ulazeći u de
talje, nego da se pročita samo ono što je odštampano kurzivnim
slovima. Takvo prethodno letimično čitanje olakšaće shvatanje
cele niti izlaganja.
 36 Funkcije likova

Bajka obično počinje nekom početnom situacijom. Na-

 bra
 b raja
jaju
ju se članov
član ovii p o r o d ice
ic e , ili se b u d u ći j u n a k (na
(n a p r i -
mer, vojnik) naprosto uvodi navođenjem njegova imena
ili pominjanjem njegovog položaja. Iako ta situacija nije
funkcija, ona ipak predstavlja važan morfološki element.
Vrste početaka bajki mogu se razmotriti tek na kraju
knjige. Taj element određujemo kao  po it u a c i j u i
 p o č e t n u s itu
obeležavamo
obeležavamo ga znakom i.
Odmah posle početne situacije slede funkcije.

 Je ic e u d a l j a v a se i z k u č e   (od-
 J e d a n o d č l a n o v a p o r o d ice
r ed
edba
ba  udaljavanje,  znak e). e).
1. Može se udaljiti neko od starijih. Roditelji odlaze na
 po
 p o s a o (113
(1 13).
). "Mor
"M oradadee k n e z d a o t p u t u j e n a d a lek
le k p u t , d a
ženu ostavi na tuđoj brizi" (265). "Pođe on (trgovac) jed-
nog dana u tuđe zemlje" (197). Obični oblici udaljavanja
 jesu
 je su:: n a p o s a o , u š u m u , u trg
tr g o v inu
in u , u rat,
ra t, "p
"pos
oslo
lomm " (e1).
2. Pojačan vid odlaska predstavlja s m rt rodite rod iteljâ
ljâ (e2
(e2).
3. Ponekad odlazi neko od mlađih. Odlaze ili putuju u
goste (101), u ribolov (108), u šetnju (137), u jagode (224).
Znak .

II

 Ju
 J u n a k u se
s e izriče z a b r a n a (odr
izri če za (odredba
edba   za
 z a b r a n a ,  znak k).
1. "U tu o d a ju da nisi nisi zavirio " (159). "Čuvaj brata, n e
izlazi na ulicu " (113). "Dođe li baba Jaga, ništa niš ta ne govori,
govori,
ćuti" (106). "Knez je mnogo ubeđivaše, zavetovaše je d a
ne napušta visokavisoka čard aka " (265), i si. Zavet da se nikud
ne odlazi pojačava se ili zamenjuje smeštanjem dece u ja-
mu (201). Ponekad, naprotiv, javlja se oslabljeni oblik za-
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 37

 bra
 b rann e u viduvi du m o lbe lb e ili saveta:
sav eta: m ati
at i n ag
agov
ovararaa sina
si na d a ne
ide u ribolov: "Još si mali’1(108), i si. Bajka obično najpre
 po
 p o m inje
in je ududal alja
java
vanj
nje,e, a zati
za tim
m z a b ran
ra n u . Faktički je red re d o sled
sl ed
događaja, razume se, obrnut. Zabrane se mogu uvoditi i
nezavisno od udaljavanja: ne brati jabuke (230), ne dizati
zlatno pero (169), ne otvarati škrinju (219), ne ljubiti se-
stru (219). Znak k 1.
2. O b rnu
rn u t vid
vid zabrane
zabra ne predstavlja naređe nare đenjenje ili na nalo
log:
g:
odneti doručak u polje (133), povesti brata sa sobom u
šumu (244), Znak&2.
Radi boljeg razumevanja ovde se može načiniti digre-
sija. U bajci zatim iznenadno (ali ipak na izvestan način
 pr
 p r ipr
ip r e m l j e n o ) n a s taje
ta je n e s reća
re ća.. S tim
t im u vezi u p o četn čet n o j si-
tuaciji opisuje se naročita, ponekad naglašena sreća. Car
ima divan vrt sa zlatnim jabukama; deda i baba nežno vo-
le svog Ivašečka, itd. Naročit vid je agrarno blagostanje:
seljak
seljak i njegovi sinovi sinovi imaju divan senokos. senok os. Č esto esto se sre-
će opis polja sa bujnim mladim usevima. To blagostanje,
naravno, služi kao kontrastna podloga za kasniju nevo-
lju. Priviđenje te nesreće već se nevidljivo nadnosi nad
srećno
srećnom m porodico
poro dicom m . O tuda
tud a zabrane  ne izla izlazzi na uli
ulicu
cu i
si. Samo udaljavanje starijih tu nesreću priprema, ono
stvara pogodan trenutak za nju. Posle odlaska ili smrti
roditeljâ deca su prepuštena sama sebi. Ulogu zabrana
 po
 p o n e k a d igra
ig ra n a r e đ e n je.
je . Ako se d e c i n ala
al a že d a o d u u p o -
lje ili u šumu, ispunjenje tog naređenja ima iste posledi
ce kao kršenje zabrane da se ne ide u šumu ili u polje.

III

 Z a b r a n a se k r š i (odre
 Za (odredba
dba  kršenje , znak q).
Vido
Vidovi vi kršenja
kršenj a odgov
od govaraju
araju vidovima zabrane.
zabran e. Funkci
Funkcije
je I
i III čine  p a r n i   element. Druga polovina ponekad može
 38 Funkcije
Funkcije likova
likov a

da postoji bez prve. Princeze P rinceze odlazo dlazee u vrt (<e3), kasne sa
 povr
 po vrat atko
kom m ku
kućći. Tu je izos iz ostatavl
vlje
jena
na z a b r a n a d a n e smej
sm ejuu
zakasni
zakasniti ti.. Izvršeno
Izvršen o nar n aređ
eđenenjeje (<q2)
q2)  odgovara, kao što sam
 poka
 po kaza zao,
o, p r e k r š e n o j z a b ran
ra n i (q 1).
U bajku sad stupa novi lik koji se može nazvati ju  j u n a k o -
vim pro tivnikom (nanosiocem štete).   Njegova je uloga da
vim protivnikom
naruši mir srećne porodice, da izazove neku nesreću, da
nanese štetu, da naškodi. Junakov protivnik može biti i
zmaj, i đavo, i razbojnici, i veštica, i maćeha, itd. Tome kako
se uopšte u toku radnje pojavljuju novi likovi posvetio sam
 po
 p o s e b n u glavu. Dakle,
Dakle , u tok to k r a d n je s tup
tu p io je proti
pr otivn
vnik.
ik. D o-
šao je, prikrao se, doleteo i počinje da deluje.

IV

Protiv
Protivninikk po kuša
ku šava obavesti (odr
va da se obavesti (odredbaedba  raspiti
vanje,   znak v) .
1. Svrha raspitivanja je da se dozna mesto boravka dece,
 pon
 po n ek
ekaa d d r a g o c e n ih p r e d m e ta i si.
si. Medved
Med ved:: "K "Koo će m i reći
re ći
carska deca gde se dedoše?" (201). Trgovački pomoćnik: "A
gde vi nalazite to drago kamenje?" (197). Pop ispoveda: "Ka-
ko si uspeo tako brzo da se obogatiš?" (258). Princeza: "Re-
ci, Ivane, trgovački
trgo vački sine, sine , g de je tvoja
tv oja mudr
mu dros ost?"
t?" (209).
(209 ). M Od
čeg
ega,
a, kuč
k učka
ka žiživi?"  misli Jagišna.
Jagiš na. I šalje u izviđanje Jedn Je dnoo o 
ku, Dvooku, Trooku (101). Znak v 1.
2. Obrnut vid raspitivanja jeste kad protivnika ispituje
njegova žrtva. "Gde je tvoja smrt, Koščeju?" (156). "Kakvog
 brzo
 br zogg ko
konn ja imate!
ima te! G d e se m o ž e na naći
ći d r u g i takav
tak av ko
konjnj d a
od vašeg pobegne?" (160). Znak v 2.
3. U pojedinim slučajevima sreće se i raspitivanje preko
drugih
dru gih lica
lica.. Znak
Z nak iA
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 39

Proti
Pro tivniku
vniku se daju obavešte obaveštenja nja о njego
njegovoj žr tvi   (od-
voj žrtvi
redb
edbaa  odavanje,   znak w).
1. Protivni
Protivnikk ne nepo
po sred
sre d no dobija odg odgovoovorr na svoj
svojee pita
nje. Dleto odgovara medvedu: "Iznesi me u dvorište i baci
na zemlju; gde se zabodem, tamo i kopaj" (201). Na pita-
nje trgovačkog pomoćnika о dragom kamenju, trgovkinja
odgovara: "Naša kokoš nam ga nosi" (197). itd. Tu opet
nailazimo na parne funkcije. One su često date u obliku
dijaloga. Tu spada, između ostalog, i dijalog maćehe sa
ogledalcetom. Iako se maćeha ne raspituje neposredno za
 pas
 p asto
tork
rkuu , o g led
le d a lce
lc e joj od
odgo
gova
vara
ra:: "Ti si lep
le p a, n e m a zb
zboo ra,
ra ,
ali imaš pastorku, koja živi kod vitezova duboko u šumi 
ona je još lepša". Kao i u drugim sličnim slučajevima, dru-
ga polovina može postojati bez prve. U tim slučajevima
davanje obaveštenja dobija oblik neopreznog postupka.
Majka glasno zove sina kući i time odaje njegovo prisustvo
veštici (108). Starac je dobio čarobnu torbu. On gosti ku-
mu iz torbe i time kumi odaje tajnu svoje amajlije (187).
Znak w1. w1.
23. Obrnuto ili drukčije raspitivanje izaziva odgovara-
 jući o d g o v o r. Koščej
Koščej o d a je tajn
ta jnuu svoje
svo je s m rti
rt i (136
(1 36),
), tajn
ta jnuu
 brz
 b rzoo g a k o n ja (159
(1 59), Zn aci w 2 i г ѵ ъ .
), i si. Znaci

VI

Protivnik
Protivnik po kušava
kuš ava da prevari svo s vojju žrtvu kako
kak o bi je
osvojio ili ovladao njenom imovinom (odr (odredba
edba   po
 p o d v a
la,  znak j ) .
Protivnik ili štetočina najpre uzima tuđ lik. Zmaj se
 pre
 p retv
tvar
araa u z latn
la tnuu k o zu (162
(1 62),
), u lep
le p o g m lad
la d ića (202
(2 02).
). Ve
štica se prometne u "dobru staricu" (225). Ona podražava
 40 Funkcije likova

majčin glas (108). Pop navlači na sebe kozju kožu (258).

Kradljivica se prometne u prosjakinju (139).
 Nak
 N akon
on tog
to g a sle
sl e di i sam
s amaa funk
fu nkcij
cija.
a.
1. Štetočina deluje nagovaranjem: veštica nudi žrtvi pr-
sten (114), kuma predlaže pârënje (187), veštica nagovara
da se skine haljina (259), predlaže kupanje u jezeru (265).
Znak/.
2. Protivnik deluje neposrednom primenom čarobnih
sredstava. Maćeha daje pastorku otrovane lepinje (233).
Zabada u njegovu odeću čarobnu iglu (233). Znak j 2.
3. Protivnik deluje drugim sredstvima prevare ili nasi-
lja. Pakosne sestre u prozor kroz koji treba da doleti Finist
stavljaju noževe i šiljke (234). Zmaj premešta strugotine
koje devojci pokazuju put do braće (133). Znak f .

VII

 Žr
 Ž r t v a d o p u š t a d a b u d e pr p r e v a r e n a i t i m e n e h o tic ti c e p o
maže neprijatelju (odre (odredba dba  saučesništvo,   znak g ) .
1. Juna
Ju nakk pristaje na sve sve nagovo
nagovore re protivnika, tj. prima prim a
 pr
 p r s ten
te n , ide
id e u p a r n o k u p a tiloti lo,, k u p a se itd.
itd . Može
Mož e se zapa za paziziti
ti
da se  za z a b r a n e  uvek krše,  dok se pr  p r e v a m i p r e d l o ž i ,   napro-
tiv, uvek prih vataju izvršavaju . Znak^.
va taju i izvršavaju
23. Junak mehanički reaguje na primenu čudotvornih
i ostalih sredstava, tj. pada u san, ranjava se i si. Ova funk-
cija može postojati i posebno: junaka niko ne uspavljuje,
on iznenada zaspi sam, razume se, da bi neprijatelju olak-
šao posao. Znaci g 2i g 3.
 Na
 N a ročit
ro čit oboblilikk p r e v a r n o g p r e d log
lo g a i o d g o v a raju
ra jućegćeg p r i -
stanka predstavlja isti takav prevami odgovor ("Daj mi
ono iz svoje kuće što ti je nepoznato"). Pristanak se u tim
uslovima iznuđuje, pri čemu se neprijatelj koristi nekom
teškom situacijom svoje žrtve (razbežalo se stado; krajnje

effJPV e eoîUîl
eoîUîlf 
f \№
  Mor
 M orfo
folo
logg ija
ij a b a jke
jk e 41

siromaštvo i si.). Ponekad upravo protivnik namerno izazi-

va tu tešku situaciju
situaciju (medved
(med ved hvata cara
cara za bradbr aduu  201).
201).
Ovaj element može se odrediti kao  pr  p r e t h o d n a n e sreć
sr ećaa
(Znak h. Tim
Tim znakom obeležava
obeležava se
se razli
razlika
ka o d drugih
d rugih vido-
v ido-
va prevare.)

VIII

Protivnik
Protivnik jedn om e od članova članova porodice nanosi štet štetuu
šk odi (odr
ili m u škodi (odredba
edba  nanošenje štete , znak X).
nan ošenje štete  X) .
Ova je funkcija naročito važna, pošto se upravo pomo-
ću nje pokreće radnja bajke. Udaljavanje, kršenje zabrane,
odavanje, uspeh prevare pripremaju tu funkciju, omogu-
ćuju je ili je prosto olakšavaju. Zato se prvih sedam funk-
cija mogu smatrati pripremnim delom bajke, dok nanoše-
njem štete otpočinje  zap le t.  Vidovi nanošenja štete veoma
 za p let.
su raznoliki.
1. Protivnik nekog otim a (X1 (X1). Zmaj otio tim
m a carevu
care vu kćer
(131), seljakovu kćer (133). Veštica otima dečaka (108).
Stari
Starija ja braća otimaju zarčnicu
zarčnicu m lađega (168).(168).
2. P rotivn ik krad
kr adee ili
ili o d u zim a čarobno sredstvo
sredstvo (X2).2
"Neugledno momče" krade čarobnu kutiju (189). Careva
kćii uk
kć ukrad
radee čarobn
čaro bnuu košulju (203). (203). Pedal
Pedaljj čoveka
čoveka  lakat
 br
 b r a d e k rad
ra d e ča
čaro
robb n o g k o n ja (138
(1 38).
).
2a. Posebnu podvrstu ovog vida čini nasilno oduzima-
nje čarobnog pomoćnika. Maćeha naređuje da se zakolje
čarobnog krava (100, 101). Trgovački pomoćnik naređuje
da se zakolje čudotvorna kokoš ili patka (195, 197). Znak
X 11.

2 Šta se razume pod čarobnim sredstvom i čarobnim pomoćni

kom v. na str. 54 i dalje.
 42 Funkcije likova

3. P rotivnik pljačka
plja čka ili
ili un ištava usev usevee  (X3). Kobila po-
 je
 j e d e p las
la s t s e n a (105
(1 05).
). M ed
edved
ved k rad
ra d e ovas (143(1 43).). Ž dral
dr al k ra-
ra -
de grašak (186).
4. Protivnik krad e dnevnu dn evnu svet svet lost 
lost   (X4). Taj slučaj se
sreće samo jednom (135).
5. Protivnik hara na neki drugi način   (X5). Predmet
 po
 p o h a r e v e o m a je p romro m e n ljiv
lj iv i nije
ni je p o t r e b n o regi
re gist
stro
rovv ati
at i
sve
sve njegove
njegov e oblike. Kao što će se dalje vide ti, ti, p red
re d m et
 po
 p o h a r e n e u tiče
ti če n a tok
to k rad
ra d n je.
je . Logički
Logički b i b ilo il o p ravi
ra viln
lnije
ije
smatrati uopšte svaku krađu jednim od vidova osnovnog
nanošenja štete, a vidove podeljene po predmetima ne
smatrati vrstama, nego podvrstama. Ali tehnički je pogod-
nije izdvojiti nekoliko glavnih vidova, a ostale uopštiti. Pri
meri: žarptica krade zlatne jabuke (168). Kuna zlatica sva-
ku noć pojede neku životinju iz carskog zverinjaka (132).
General krade kraljev mač (ne čarobni) (259); itd.
6. Protivn
Pr otivn ik na no si telesnu p o vred vr eduu (X6).  Služavka is-
kopa svojoj gospođi oči (127). Careva kći odseče Katomi
noge (195). Zanimljivo je da ti oblici takođe predstavljaju
(s morfološke tačke gledišta) krađu. Na primer, oči služav-
ka stavlja u džep i odnosi ih, a kasnije ih se domognu na
isti način kao i drugih predmeta, i vraćaju ih na njihovo
mesto. Isto se događa i sa iščupanim srcem.
7. Protivnik izaziva iznenadan nestanak   (X7). Taj ne-
stanak obično je posledica primene čarolija ili prevamih
sredstava. Maćeha uspavljuje pastorka. Njegova zaručnica
zauvek nestaje (232). Sestre stavljaju noževe i igle u devoj
čin prozor kroz koji treba da uleti Finist. On ranjava krila i
zauvek nestaje (234). Žena odleti od muža na letećem ćili
mu (192). Zanimljiv je način u bajci br. 267. Tu nestanak
izaz
izazivivaa sam junak. On spaljuje kožuh ko žuh svoj
svojee začarane
začarane žene žen e 
o n a nestaje
ne staje zauvek.
zauvek. Ovde se uslovno može mo že uvrstiti i naročiti
naročiti
slučaj iz bajke br. 219. Veštičiji poljubac baca zaručnicu u
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a bajk
ba jkee 43

 po
 p o t p u n zabora
zab orav.v. U to
t o m sluč
slu čaju
aj u žrtva
žrtv a je zaru
za ručnic
čnicaa ko
kojaja gugubibi
svoga zaručnik
za ručnikaa (Х ^1) .
8. Proti
Pro tivnikvnik zah teva ili svojuu žrtvu   (Xe). Taj ob-
ili m am i svoj
lik obično je posledica prevarnog dogovora. Morski car
zahteva carevića i ovaj odlazi od kuće (219).
9.Protivnik nekog proteruje   (X9). Maćeha isteruje pa-
storku (95). Pop isteruje unuka (143).
10. Protivnik
Pro tivnik naređuje
naređuje da nekog bace bace u more   (X10). Car
zatvara kćer i zeta u bure, i naređuje da se bure baci u mo-
re (165). Roditelji stavljaju uspavanog sina u čamac i čamac
ostavljaju da plovi morem (247).
11. Protivnik
Pro tivnik nekoga ili nešto začara   (X11). Ovde treba
ili nešto
napomenuti da štetočina često nanosi i po dvetri štete
odjednom. Postoje oblici koji se retko sreću izdvojeno i
teže sjedinjenju sa drugim oblicima. Među takve spada i
zač
začaravan
aravanje je.. Žena
Ž ena pretvori
pretvo ri mužamu ža u psa p sa i o tera ga  to jest
X971 (246). Maćeha pretvori pastorku u risa i otera je
(266).
(266). Č ak i u slučajev
slučajevimaima kad se zaručnica
zaručnica pretvara
pretv ara u p at- at -
ku i odleće, u suštini je reč о progonstvu, iako se ono, kao
takvo, ne pominje (264, 265).
12. Protivnik
Protivnik vrš vrši zam enuen u  (X12). Ovaj vid je u većini slu-
čajev
ajevaa takođe
tako đe propratn
pro pratni. i. Dadilja
Dadilja pretvara neves tu u patku, patk u, i
umesto
um esto nje podm pod m eće svoj
svojuu kćer
kćer  to jes je s tX 11 12 (264).
(264). Slu- Slu-
žavka oslepi carevu zaručnicu i sama se izdaje za zaručnicu
- X 612 (127).
13 Protivnik naređuje đa se izvrši ubistvo   (X13). Ovaj
vid, u stvari, predstavlja modifikovano (pojačano) isteriva
nje. Maćeha naredi lakeju da za vreme šetnje zakolje nje-
nu pastorku (210). Careva kći naređuje slugama da nje-
nog muža odvedu u šumu i ubiju (192). U tim slučajevima
obično se zahteva da se pokažu jetra i srce ubijenoga.
14. Protivnik ubija ( X1  X 14).  Ovo je takođe obično samo
 pr
 p r o p r a t n i vid
vi d d r u g ih v rsta
rs ta n a n o š e n j a š tet
te t e u z a p l e t u i
 44 Funkcije likova

služi kao njihovo pojačanje. Careva kći ukrade mužu

čarobnu
čarob nu košulju,
košu lju, a njega
njeg a ubija
ub ija  to je j e s tX 214 (208). Starija
 braća
 br aća u b ijaju
ija ju m lađ
la đ e g b r a t a i ot
o t im a ju n jeg
je g o v u z a ručn
ru čnic
icuu 
X1114 (168).
X1 (168). Sestrica otim a od o d b rata
ra ta jagode
jago de,, a njeganjeg a ubija
ub ija
(244).
15. Protivnik zasužnjuje, zadržava   (X15). Careva kći
 baca
 ba ca Ivana
Ivan a u tam
ta m n icu
ic u (256
(2 56). ). M orski
ors ki car
ca r d rži
rž i S emjo
em jonn a u za-
za -
tvoru (256).
16. Protivni
Protivnikk pre ti n asilnim brakom   (X16). Zmaj traži
da mu daju carevucarevu kćer za ženu že nu (125).
(125).
16a.  Isto
 Is to m e đ u s r o d n i c i m a : brat traži da mu daju se-
stru za ženu (114). ZnakX™.
17. Protivn
Pr otivnikik p re ti Ijudožd
Ijud ožderstverstvom om (X17). Zmaj traži ca-
revu kćer da bi je pojeo (171). Zmaj je pojeo sve ljude iz
sela, to preti i poslednjem seljaku koji je još ostao živ
(146).
17a.
a. Isto m eđeđuu srod
sr odnn icim
ic imaa (Х *411). Sestra
Ses tra nasn astoj
tojii da p o -
 jed
 je d e svoga b r a ta (92).
(92 ).
18. Protivnik muči svoje žrtve noću   (X18). Zmaj (192),
đavo (115) muče noću carevu kćer. Veštica doleće к de
vojci i sisa njenu dojku (193).
19. Protivnik objavljuje rat (X19).  Susedni car objavlju-
 je rat
ra t (161).
(16 1). Slično:
Slično: zmaj
zm aj u n išta
iš tavv a cars
ca rstv
tvoo (137).
(13 7).

Time se iscrpljuju vidovi nanošenja štete u granicama

izabranog materijala. Ipak, ni približno sve bajke ne po-
činju nanošenjem štete. Ima i drugih početaka koji često
 pr
 p r o u z r o k u ju isti razv
ra zvit
itak
ak r a d n j e k a o i b a jke
jk e k o je p o činju
čin ju
funkcijom nanošenja štete (X).  Udubljujući se u tu poja-
vu, možemo zapaziti da te bajke polaze od nekih situaci-
 ja oskudice   ili nedostatka,   što i izaziva traganje slično
traganju prilikom nanošenja štete. Otuda zaključak da se
nedostatak može smatrati morfološkim ekvivalentom, na
  Mo
 M o rfol
rf oloo g ija
ij a b a jke
jk e 45

 pr
 p r ime
im e r , k r a đ e . R a zmo
zm o trim
tr imoo s led
le d e će slučaj
sl učajev
eve:
e: care
ca reva
va kćkćii
ukrade Ivanu amajliju. Rezultat te krađe jeste to da Ivanu
amajlija nedostaje. I eto, vidimo da bajka, izostavljajući
nanošenje štete, veoma često počinje neposredno nedo-
statkom: Ivan želi čarobnu sablju ili čarobnog konja i si.
Isto kao krađa, nedostatak određuje sledeći momenat za-
 ple
 p letata:: Ivan
Iv an p o lazla z i u p o t r a g u . I sto
st o se m o ž e r e ći о o tette t o j
zaručnici i о zaručnici koje naprosto nema itd. U prvom
slučaju uvodi se neki čin čiji rezultat stvara nedostatak i
izaziva potragu, dok se u drugome neposredno uvodi
nedostatak koji takođe izaziva potragu. U prvom slučaju
nedostatak se stvara spolja, dok se u drugom poima iz-
nutra.
Potpuno
Potp uno sam sam svesta
svestann da termini
term ini oskudica i nedostatak 
nisu najsrećniji. Ali na ruskom jeziku nema takvih reči ko-
 jima
 jim a b i se ovaj p o jam ja m m o g a o izraz
izr aziti
iti sasvim
sasv im t a čn
čnoo i do
d obro.
 Ne
 N e d o sta
st a tak
ta k о ko
koje jemm je rečre č m o že se u p o r e d i t i s n u lom
lo m , k o -
 ja u n izu iz u b rojk
ro jkii p red
re d stav
st avlj
ljaa o d r e đ e n u veveličinu
ličinu.. Ovaj m o -
menat može se opisati na sledeći način:

VIIIa

 Je
 J e d n o m e o d č lan ta je , on bi
la n o v a p o r o d i c e n e š to n e d o s taje
 že le o n e š to d a i m a (odre
 ž e leo (odredba dba  nedostatak , znak ).
Ti slučajevi se vrlo teško mogu klasifikovati. Oni bi se
mogli podeliti po načinima uviđanja nedostatka (o tome
v. str. 8991), no ovde je mogućno ograničiti se na podelu
 po
 p o o b jek
je k tim
ti m a koji
koj i n e d o s taju
ta ju.. Mogu
Mog u se na nave
vest
stii sle
sl e d eći v ido
id o -
vi: 1. nedostatak zaručnice (ili prijatelja, uopšte čoveka).
Taj nedostatak je ponekad veoma živo ocrtan (junak na
merava da traži zaručnicu), dok se recima ponekad to
uopšte ne iskazuje. Junak je neoženjen i polazi da traži
nevestu  time radnja rad nja započinje (znak х1); 2. 2. potre
po trebb n o je,
46 Funkcije likova

neophodno je čudotvorno sredstvo, na primer jabuke, vo-

da, konji,
konji, sablje
sablje i si. ( z n a k x 2); 3. 3. nedo
ne dosta
staju
ju neke
n eke retk
r etkos
osti
ti
(bez čaro
čarobnbnee m oč oči),
i), kao što su: žarptice,
žarptice, utve zlato krile, krile,
čudnn a čud
čud čudaa itd.itd. (znak х3 х3);
); 4. specifičan vid: vid: ned n edososta
taje
je
čudotvorno jaje sa Koščejevom smrču (sa ljubavlju careve
kćer
kć eri)
i)  znak 4; 5 . racionalizovani vidovi: nedostaje no-
vac,
vac, sredstva za život i si. (znak v5)  na napopomm en
enim
imoo da se takv takvii
 počec
 po čecii iz sva
sv a k o d n ev
evnn o g živo
ži votata p o n e k a d razvijaju
razvi jaju p o t p u n o
fantastično;
fant astično; 6. razniraz ni dru
d rugg i vidovi
vidov i (гп
(гп аклг
клг66). Kao što obje o bje
kat krađe ne određuje strukturu bajke, nju ne određuje ni
objekat koji nedostaje. Otuda, za opšte morfološke ciljeve
nije neophodno da se sistematizuju svi slučajevi, moguć-
no je ograničiti se na najglavnije, uopštivši ostale.
Ovde i nehotice nastaje pitanje: ali ni približno sve baj-
ke ne počinju štetom ili početkom kakav sam upravo opi-
sao. Tako bajka о Jemeljiglupaku počinje time kako glu
 pak
 pa k lovi štu
š tukk u , a n e n a n o š e n j e m š tete
te te ili ne
n e d o s tatk
ta tkoo m . Ka
Ka--
da se uporedi velik broj bajki, ipak se otkriva da se ele-
menti svojstveni sredini   bajke ponekad po  p o m e r a j u n a p o
četak,  i takav slučaj imamo ovde. Hvatanje i pošteda
života životinje tipičan je sredinski element, kao što ćemo
videti niže. Uopšte, pak, elementi X  ili  obavezno se poja-
vljuju u svakoj priči klase koju proučavamo. Drugih vido-
va zapleta u bajci nema.

IX

 Nes
 N esre
reća
ća i li n e d o s t a t a k se sao
sa o p šta
št a v a ju;
ju ; j u n a k a m o le iliil i
mu naređuju,
naređuju, šalju
šalju ga ili šta ju (odredb
ili ga pu štaju odredbaa   po  p o s r e d o
vanj
vanje,
e, ve
veziv
zivni činilac.   Znaky).
ni činilac.
Ova funkcija uvodi u bajku junaka. Detaljnom anali-
zom ona se može rastaviti na sastavne delove, ali za našu
svrhu to je nebitno. Junaci bajke mogu biti dvojaki: 1. Ako
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 47

se ugrabi devojka i nestane iz očeva vidokruga (a time i iz

vidokruga slušaočeva), a Ivan polazi da traži devojku, on-
da je junak bajke Ivan, a ne oteta devojka. Takvi junaci
mogu se nazvati tražiocima. 2. Ak Akoo se ugrabi
ugr abi ili p rote ro tera
ra
devojka ili dečak, i bajka nastavi da prati one koji su oteti
ili proterani, ne zanimajući se za ono što se dogodilo sa
onima koji su ostali, onda je junak bajke oteta, proterana
devojka (dečak). Tražilaca u tim bajkama nema. Takvi ju-
naci mogu se nazvati:  ju  j u n a c i ž r t v e 0.  Kasnije ćemo videti
da li se bajke sa jednom ili drugom vrstom junaka razvija-
 ju isto
is to ili n e. U na n a š em m ate at e rija
ri jalu
lu n e m a slučajev
slu čajevaa k a d ba bajk
jkaa
 pra
 p ratiti i traž
tr ažioiocc a i žrtv
ž rtvuu (up
(u p o r.  Ru lü ) .  Č inil
 R u s l a n a i L j u d m i lü) inilac
ac
 po
 p o s red
re d n i š tva
tv a p o s toji
to ji i u j e d n o m i u d r u g o m slučaj sl učaju. u. Z n a-
čaj toga činioca sastoji se u tome što on izaziva odlazak ju-
naka od kuće.
1. Upućuje se poziv u pomoć ,  po  p o s l e koje
ko jegg s ledle d i
odašil
odašilja njee ju n a ka (У 1) . Pozi
janj Pozivv u po pom m oć najčešć
najčešćee up u p uću
ućujeje
car, propra
pro praćajući
ćajući poziv obećanjima.
obećanjima.
2.  Ne il jann je j u n a k a   (У2). Junaka šalju ili
 N e p o s r e d n o o d a š ilja
u vidu naređenja ili u vidu molbe. U prvom slučaju nalog
 je p o n e k a d p r a će ćenn p retn
re tnjajam
m a , u d r u g o m slučaj
sl učajuu o b e ćanćanjiji-
-
ma,
ma, a ponek
pon ekad ad i jednim i drugim zajedno.
3.  Ju
 J u n a k a p u š t a j u d a n a p u s t i k u ć u   (У3). U takvim slu-
čajevima
ajevima inic inicijijat
ativa
iva za odlazak često potiče od samog sam og jun ju n a-
ka, a ne od pošiljaoca. Roditelji daju blagoslov. Ponekad
 ju
 j u n a k n e saopsa opštštav
avaa svoje
svo je prav
pr avee ciljeve. O n traži tra ži d o z v o lu
da p raše
ra še ta i si.si., a u stvar
stvarii odlazi u bo borburbu..

4. Saop
Sa opštava
štava se о nesreći (Y
(Y4). Majka priča sinu о otmi-
ci kćeri, izvršenoj još pre njegova rođenja, ali majka pri
tom ne traži od sina pomoć. Sin polazi u potragu (133).

3 Kasnije ćemo imati prilike da preciznije definišemo junaka.

48 Funkcije likov
likovaa

Č ešće,
šće, ipaipak, priča
priča о nesreći ne potiče od o d roditelja,
rod itelja, nego
n ego
od raznih starica, slučajnih prolaznika itd.
Č etir
etirii razmotren
razm otrenaa vida tič tičuu se junakatraži
junakatražilac laca.
a. Naredn
N arednii
vidovi tiču se neposredno žrtava. Struktura bajke zahteva
da junak po svak svakuu cenu
cen u nanapu pusti
sti kuću.
kuću. Ak Ako se to ne n e postig-
p ostig-
ne nanošenjem štete, bajka se u tu svrhu koristi vezivnim
činiocem.
5. Proter
Proteranog odv ode iz kuće (Y5).  Kćer koju
anog ju n a k a odvode
maćeha istenije, otac odvodi u šumu. Taj oblik je u mno-
go čemu veoma zanimljiv. Očevi postupci su po logici ne-
 po
 p o tre
tr e b n i. Kći bi i sam
sa m a m o g la o tićiti ći u š u m u . Ali babajkjkaa z a h -
teva vezivni činilac roditeljipošiljalaca. Mogućno je doka-
zati da je taj oblik sekundarna tvorevina, ali to ne ulazi u
zadatke opšte morfologije. Treba napomenuti da se odvo-
đenje iz kuće primenjuje i u slučaju kad carevu kćer traži
zmaj. Princezu u takvim slučajevima odvode na morsku
obalu. Ali u poslednjem slučaju istovremeno se upućuje
 poziv
 po ziv u p o m o ć. T o k rad ra d n je u slo
sl o v ljen
lj en je tim p oz oziv
ivoo m , a n e
odvođenjem devojke na morsku obalu, te se odvođenje u
ovim slučajevima ne može pripisati vezivnom činiocu.
6. Ju
 J u n a k a o suđ
su đ e n o g n a s m r t tajn ta jnoo o s lob
lo b a đ a ju (Y6
(Y6).
Kuvar ili strelac poštedi devojku (dečaka), oslobađa ih,
umesto njih ubija životinju da bi pokazao njenu jetru ili sr-
ce kao dokaz da je izvršio naređenje (210, 195). Gore smo
funkciju Y   odredili kao činilac koji uzrokuje junakov odla-
zak iz kuće. Dok odašiljanje sadrži u sebi neophodnost  o d -
laska, ovde vidimo mogućnost  odlaska.   odlaska. Prvi slučaj karakteri-
stič
stičan
an jeje za junakaρο tražioca,
tražioca, drugdr ugii  za junakažrtvu.
7. Peva
Peva se žalop ojkaa ( Y 7). Taj
se žalopojk Taj obl
o blikik je specifičan
spe cifičan za z a ubi
stvo (peva brat koji je ostao živ, itd.), za začaranost pove-
zanu sa izgnanstvom, za podmetanje drugog lica. Zahva-
ljujući pesmi, nesreća postaje poznata i izaziva protivdej
stvo.
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 49

Tražilac pr istaje ili odlučuje da se sup rotstavi  (odred-

Tražilac pristaje
 ba -p o če ta k supro
suprotststa
tavl
vlja
janj a,  znak W).
nja,
Ovaj momenat karakterišu, na primer, ovakve reci: "Do-
zvoli nam, svetli care, da pronađemo tvoje kćeri" i si. Pone-
kad se taj motiv ne pominje recima, ali voljna odluka, razu-
me se, prethodi traženju. Taj momenat je karakterističan
samo za one bajke u kojima je junak tražilac. Kod izgnanih,
ubijenih, začaranih, podmetnutih junaka nema voljne
težnj
težnjee ka oslobođe
oslob ođenju,
nju, i taj
taj elem ent ond
o ndaa ne postoj
postoji.
i.

XI

 Junak n a p u š t a k u ć u (odr
 Juna k na (odredbedbaa  odlazak,  znak t).
Taj odlazak je nešto različno od privremenog udaljava-
nja koje je napred obeleženo znakom e.  Odlasci junakatra
žilaca i junakažrtava takođe se međusobno razlikuju. Cilj
 prvih
 prvi h je traž
tr ažen
enjeje,, d rug
ru g ima
im a zapo
za počinj
činjee ononajaj p u t bebezz traž
tr ažen
enja
ja,,
na kome
kom e juna
j unaka
ka očekuju razni doži doživl vlja
jaji
ji.. Treba
Treb a imati u vidu
sledeće: ako biva oteta devojka i za njom polazi tražilac,
znači da dom napuštaju dva lica. Ali put koji prati bajka,
 pu
 p u t n a k o m e se gradgr adii rad
ra d n ja jest
je stee p u t tražioc
traž ioca.a. No ako ako,, n a
 pri
 p rim
m er,
er , biva iste
is tera
rann a a traž
tr ažio
ioca
ca ne nem m a , o n d a p r ipo
ip o v e d an
anje
je
sledi odlazak i doživljaje junakažrtve. Znak t simbolizuje
 jun
 ju n ak
akov
ov p u t, be
bezz obobzz ira
ir a n a to d a li je u p ita it a n ju tražilac
traž ilac ili
ili
ne. U nekim bajkama nema premeštanja junaka u prostoru,
i cela radnja se događa na jednom mestu. Ponekad, napro-
tiv, odlaza
odla zakk biva
biva popojačan
jačan i dobija kara k arakte
kterr bekstva.
Elementi X Y W  t   t čine  za
 z a p l e t  bajke.
  bajke. Dalje se razvija tok
radnje.
U bajku ulazi novo lice koje se može nazvati darivao-
cem   ili, tačnije, snabdevačem. Njega Njega obično junak jun ak slučajno
slučajno
 50 Funkcije likova

sretne u šumi, na putu itd. (v. gl. VII, u kojoj se prikazuju

načini pojavljivanja
pojavljivanja likova
likova).
). Od njega
n jega junak
jun ak  bilo tražilac ili
ili
žrtva
žrtva  dobija neko sredstvo
sredstvo (obično
(obično čarobno
čarobno)) koje
koje će
će omo-
om o-
gućiti
guć iti da se kasnije
kasnije savlada
savlada nesreća.
nesreća. Ali pre
pr e n o što do
dobije
bije ovo
čarobno sredstvo, junak mora da obavi najrazličnije radnje
koje sve, ipak, vode ka tome da se junak dokopa čarobnog
sredstva.

XII

 Ju
 J u n a k se p r o v e r a v a , isp is p itu
it u je,
je , n a p a d a i si., i tim ti m e se
 pr
 p r i p r e m a d a d o b ije ij e č a r o b n o sre
sr e d s tvo
tv o ili
il i po
p o m o ć n i k a   (od-
r edb
edbaa  pr iv a o č e v a f u n k c i j a ,   znak D).
 p r v a d a r iva
1. Da
 D a r iva la c p r o v e r a v a j u n a k a (D1). Baba
iv a lac B aba Jaga
Jag a na n a re-
re -
đuje devojci da obavlja domaće poslove (102). Šumski vi-
tezovi predlažu junaku da ih služi tri godine (216). Tri go-
dine služiti kod trgovca (racionalizacija iz svakodnevnog
života, 115). Tri godine služiti na skeli, bez nagrade (128).
Slušati sviranje na citri a ne zaspati (216). Jabuka, reka,
 pe
 p e ć n u d e v e o m a p r o s tu h r a n u (113 (1 13). ). Baba
Ba ba JagJa g a p r e d laž
la ž e
da se spava s njenom kćerkom (171). Zmaj predlaže da se
 po
 p o d ign
ig n e tešk
te škii k a m e n (128(1 28). ). Taj zaz a h tev
te v je p o n e k a d n a p isais a n
na kamenu, ponekad braća, naišavši na veliki kamen, sa-
ma pokušavaju da ga podignu. Baba Jaga predlaže da se
sačuva ergela kobila (159); itd.
2.  Da
 D a r i v a lac
la c p o z d r a v l j a i isp
is p itu (D2).  Taj ob-
it u je j u n a k a (D2
lik se može smatrati oslabljenim oblikom proveravanja.
Pozdrav i ispitivanje postoje i u napred navedenim oblici-
ma, no tamo oni nemaju karakter provere, već prethode
 pro
 p rovv eri.
er i. O vdvde,e, pa
pak,k, sam
sa m o g p rov ro v era
er a v a n ja n e m a , a ispiti
isp itivava- -
nje dobija karakter posrednog proveravanja. Ako junak
odgovara grubo, ne dobija ništa; ako odgovara učtivo, do-
 bij
 b ijaa ko
konn ja,
ja , sabl
sa blju
ju i si.
si.
  Mor
 M orfo
folo
logg ija
ij a b a jke
jk e 51

3. Sam rtnik ili

ili m rtvac m oli da m u se se učini
učini usluga
(D3
(D3). Taj
Taj vid
vid po p o n e k a d tak
t akođođee stiče karaka raktkter
er provere. Krav rava
moli: "Ne jedi moga mesa, kosti moje sakupi, veži u mara-
mu, u vrtu ih posadi, i nikad me ne zaboravljaj, svako jutro
ih vodom zalivaj" (100). Sličnu molbu izgovara bik u bajci
 br. 201. Drug Dr ugii vid p o s m rtn rt n e m o lbe
lb e po
poststoo ji u bajci br. 179.
Tu otac na samrti moli sinove da tri noči probde na njego-
vu grobu.
4. Za
 Z a r o b l jen
je n i k m o l i d a g a o slo sl o b o d e   (D4). Bakarni čo
vek čami u ropstvu,ropstv u, moli da ga oslobo oslo bode de (125
(125). ). Đ av
avoo za-
za-
tvoren u kuli moli vojnika da ga oslobodi (236). Krčag iz-
vađen iz vode moli da ga razbiju, to jest duh u krčagu mo-
li da ga oslobode (195).
4a. Isto, uz prethodno zarobljavanje darivaoca. Ako se,
na primer, u bajci br. 123 lovi šumski duh, onda se tu po-
stupak ne može smatrati samostalnom funkcijom, nego on
samo priprema
priprem a naredn
nare dnuu zaroblje
zarobljeniko nikovuvu molbu.
molbu. Znak Z nak  D4.
 D4.
5.  Ju
 J u n a k a m o le za il o s t (D5). Taj
z a m ilo Taj vid mogao
mo gao bi se sma-
trati podvrstom prethodnog. Njemu prethodi hvatanje, ili,
 pak,
 pa k, j u n a k g a đ a živoži voti
tinj
nju,u, h o će d a je ub ubije
ije.. J u n a k lovi
lovi štu
št u -
ku, a ona ga moli da je pusti (166). Junak uperi oružje u
životinje, a one mole da ih ne ubije (156).
6. Prepi
Prepira rači či mole ju n a k a da im razdeli razdeli plen oko oko kog
koga
se g loze (D 6). Dva diva mole da im pravedno podeli štap i
lo ze (D6
 paja
 pa jali
licu
cu (185
(1 85). ). Molba
Mo lba z a v ađ ađen enih
ih n e iskaz
isk azuj ujuu se uvek. Po-
nekad junak na svoju inicijativu predlaže da podeli (znak
df).   Životinje ne mogu da podele među sobom mrcinu.
Juna
Ju nakk im je po pode delili (162)
(162)..
7. Ostale molbe (D7). U stvari, m o lbe lb e čine
čin e vrstu za se-
 be,
 be , a njih
nj ihov
ovii vidovi
vid ovi čine
čin e p o d v rste
rs te,, ali d a bi se izbega
izb egaoo p re-
re -
više glomazan sistem oznaka, uslovno se sve varijante mo-
gu smatrati vrstama. Pošto se izdvoje glavni vidovi, ostali
se m ogoguu uopš
uo pštiti.
titi.  Miševiševii m ole da d a ih nahran
nah ranee (102) (102).. Lo
Lo
 52 Funkcije likova

 po
 p o v m o li p o k r a d e n o g d a m u d o n e s e u k r a d e n u stvar  stv ar 
(238). Dalje je slučaj koji se može svrstati u dve vrste: Ku
zinjka ulovi lisicu. Lisica moli: "Nemoj da me ubiješ (mol-
 ba
 b a za m ilo il o st  D 5), ispeci mi kokoš na maslacu, ugojeniju"
(druga molba  D1  D 1)  Pošto takvoj molbi prethodi ulovljenje,
ceo slučaj označavamo *Z>57. Drukčiji slučaj, takođe s pret-
hodn
ho dnomom pretnjom ili dovođenjem molioca molioca u bespomoć
bespom oćno no
stanje: junak ukrade odeću kupačice, ona ga moli da joj
odeću vrati. Ponekad se javlja naprosto bespomoćno
stanje, bez izrečene molbe (ptići kišnu na kiši, deca muče
mačku). Junaku se u tim slučajevima ukazuje mogućnost
da učini uslugu. Objektivno tu je posredi proverà, iako je
 ju
 j u n a k lično
li čno n e o s eća ka kaoo takvu (z n ak d 1) .
tak vu (zn
8.  Ne
 N e p r ija
ij a telj
te ljss k o biće
bi će p o k u š a v a d a u n i š t i j u n a k a (D8).
Veštica pokušava da junaka gume u peć (108). Veštica po-
kušava da junacima noću odrubi glave (105). Domaćin
 po
 p o k u š a v a d a g o ste st e n o ću p r e p u s t i pa
paco
covi
vim m a d a ih p o jed je d u
(212).
(212). Č arobnjak
arobn jak pokušava da uništi un išti junaka, ostavi ostavivšvšii ga
samog
samo g na planini (243 (243).).
9.  Ne
 N e p r ija
ij a t elj
el j sko
sk o b iće
ić e s t u p a u b o r b u s juj u n a k o m   (D9).
Bore se junak i baba Jaga. Borba u šumskoj kućici s ra-
znim stanovnicima šume sreće se veoma često. Borba ima
karakte
ka rakterr tuče,
tuče, gušanja.
gušanja.
10.  Ju tv o, nudi m u se
 J u n a k u se p o k a z u j e č a r o b n o s r e d s tvo se
razmena   (D1 (D 10). Razbojnik po pokakazu
zuje
je buzd
bu zdov ovan an (216), tr- tr -
govci pokazuju retkosti (212), starac pokazuje mač (268).
Svi oni nude te stvari u razmenu.

XIII

 Ju
 J u n a k reag
re aguj
ujee n a p o s t u p k e b u d u ć eg d a r iva
iv a o c a
(odredba
odredba - jun ak ov a reak cijja , znak/f).
reakci
  Mo
 M o rfo
rf o logi
lo gija
ja b a jke
jk e 53

U većini slučajeva reakcija može biti pozitivna ili nega-

tivna:
1.Ju n a k izdr iz držažava
va {ne izdržava)
izdržav a) pro veru (H1 (H1).
2. Ju n a k odgovara {n {ne odgovara)
odgovara) na p ozd oz d ra v {H  {H 2) .
. Ju n a k čini {n {ne čini
čini)) usl
uslugu umrlome ( ъ). ъ).
 A.
 A. J u n a k o s lob lo b a đ a za
z a r o b lje
lj e n i k a {H4
{H4).
5. Ju n a k pošteđu
po šteđuje je molioca {H 5) .
6. Ju n a k deli predm pred m ete oko kojih kojih se glože
glože i m iri pr otiv
nike {H6).  Molba lica koja se prepiru (ili naprosto prepir-
ka bez molbe) češće izaziva drugu reakciju. Junak obma
njuje   one koji se svađaju, naterujući ih, na primer, a trče
za odapetom strelom, a dotle otima predmete oko kojih
su se oni on i prep
pr epiriral
alii (Я ѴІ).
1. J u n a k čini
či ni n ek dr ugu uslugu {H7).  Te usluge pone
ekuu drugu
kad odgovaraju molbama, a ponekad su podstaknute na-
 pr
 p r a š io jun
ju n ak
akoo v o m d o b roto
ro tom m . Dev
Devojkaojka ug
u g o šćuje
šću je pros
pr osja jaki
kinj
njee
(114). Naročitu podvrstu mogli bi činiti oblici religijskog
karaktera. Junak u slavu božju spaljuje bure tamjana. U ovu
kategoriju može se svrstati i jedan slučaj molitve (115).
8.Junak se spasava od napada okrećući sredstva ne
 pr
 p r ija
ij a t e l jsk
js k o g b ića je ga s a m o g  (Я 8). On
ić a p r o t i v n jega O n zatvara u
 peć
 pe ć Jag
Ja g u n a terate ravv ši je d a m u p o k aže až e ka
kako
ko se u p e ć ulaz ul azii
(108). Junaci tajno zamene odeću s kćerima babe Jage i
onaa ubija
on ubija njih njih umesto
um esto junake (105 (105). ). Č arobnjak sam ostaj ostajee
u onoj planini u koju je želeo da zavede junaka (243).
9.  Ju
 J u n a k pop o b e đ u j e {ili n e p o b e đ u je)je ) n e p r ija
ij a telj
te ljss k o b i
će (Я 9).
10.  Ju  J u n a k p r i s t a j e n a r a z m e n u , a l i č a r o b n u m o ć p r e d
meta odmah primenjuje na davaoca   (H10). Starac nudi
kozaku mač samosek u zamenu za čudotvorno bure. Ko-
zak se menja, i odmah maču naređuje da starcu odrubi
glavu, dobijajući na taj način natrag i svoje bure (270).
 54 Funkcije likova

Х ГѴ

 Ju
 J u n a k s tič
ti č e č a r o b n o s red tv o  (odredba  sticanje, do-
re d s tvo
bijanje čud otvorno
otvo rnogg sreds tva,  znak Z ) .
sredstva,
Kao čarobna sredstva mogu da služe: 1. životinje (konj,
orao itd.); 2. predmeti iz kojih se pojavljuju čudotvorni
 po
 p o m o ćnici
ćni ci (kresivo
(kre sivo s ko konn jem
je m , p rste
rs tenn s juna
ju naci
cimm a);
a) ; 3. pr
pred m e-
ti koji imaju čarobna svojstva, kao, na primer, mačevi, citra,
kugle i mnogi drugi; 4. osobine koje se daruju neposredno,
kao, na primer, moć, sposobnost pretvaranja u životinje
itd. Sve te objekte prenošenja nazivam (zasad uslovno)
čarobnim sredstvima.  Načini prenošenja su sledeći:
1. Sredstva se daju neposredno (Z1). Takvo Tak vo dava
da vanjnjee
često ima karakter nagrade. Starac poklanja konja, šumske
životinje poklanjaju svoju mladunčad itd. Ponekad junak,
umesto da stekne neku životinju, dobija sposobnost da se
u nju pretvara (pojedinosti v. dalje, u gl. VI). Neke bajke
završavaju se trenutkom nagrađivanja. U takvim slučajevi-
ma poklon predstavlja neku materijalnu vrednost, a ne
čarobno sredstvo (z1).  Ako je junakova reakcija bila nega-
tivna, prenošenje može da se ne obavi (Znee), ili može biti
zamenjeno surovom osvetom. Junak biva pojeden, zamr-
znut, deru mu kaiše kože s leđa, bacaju ga pod kamen itd.
(zn ak Z contr).
2. Sredstvo se pokazuje   (Z2). Starica S tarica popoka
kazuzuje
je hras
h rastt
 po
 p o d ko
koji
jim
m se na nalaz
lazii lete
le teći
ći b r o d (144
(1 44).
). Starac
Sta rac p o k a z u je se-
se -
ljaka
ljaka kokodd koga se može nać naćii čaro
čarobn bnii konj (138).
(138).
3. Sredstvo se izrađ uje (Z3
se izrađuje (Z3). "Č arobnjak iziđe na obalu, oba lu,
nacrta na pesku čamac i veli: ’Vidite li, braćo, ovaj čamac?’
 ’Vidimo!
Vid imo!’’  ’Sedajte
Sed ajte u njega
nje ga!’!’"" (138).
4. Sredstvo se prodaje i kupuje (Z4 (Z4). Jun
Ju n a k kkupupuje
uje
čarobnu kokoš (195), psa i mačku (190). Postoji i prelazni
oblik međukupovinom i izradom, a to je izrada po na
  Mor
 M orfo
folo
logi
gija
ja b a jke
jk e 55

rudžbini. Junak naručuje u kovačnici lanac (105). Znak za

takav
takav sluč
slučajaj jeste Z^Z ^.
5. Sredstvo slučajno dospeva u junakove ruke {on ga
nalazi) (Z5 (Z5). Ivan ugleug ledd a u popolju
lju kokonja
nja i uzjaše
uzjaš e ga
g a (132).
On natrap
n atrapaa na drvo sa čarobnim jabukama (192) (192)..
6. Sredstvo se iznenada pojavljuje samo po sebi   (Z6).
Odjednom se pojavljuju stepenice što vode na planinu
(156). Naročit vid samostalnog pojavljivanja predstavlja
izrastan
izras tanje je iz zeml
ze mlje
je (ZV
(ZVI), pri
p ri čemu
čem u na isti način m og oguu dada
se pojavljuju i čarobni žbunovi (160, 101), šibe, pas i
konj, patuljak
p atuljak itd.
7. Sredst
Sredstvo vo se popije po jede   (Z7). Strogo rasuđujući,
po pije ili pojede
ovo nije način prenošenja, pa ipak uslovno se može pri-
dodati navedenim slučajevima. Tri napitka daju neobičnu
moć (125). Pojedena ptičja iznutrica daje junacima razna
čarobna svojstva (195).
8. Sredstvo se ukrade   (Z8). Junak ukrade babi Jagi ko-
nja (159). On krade predmete oko kojih se prepiru (197).
Primena čarobnih sredstava na lice koje ih je zamenilo, i
 po
 p o n o v n o u z ima
im a n je d a tih
ti h p r e d m e t a m o že se t a k o đ e s m a -
trati
trati posebnim
posebn im vidom krađe. krađe.
9.  Ra
 R a z n a lica
lic a s a m a se s tav
ta v lja
lj a ju j u n a k u n a rasp
ra spoo laga
la ga
nj e  (Z9). Životinja, na primer, može da pokloni mladunče,
nje
ih pak onaon a sama može junaku da pon p onududii svoj
svojee usluge.
usluge. Ona
kao da poklanja sama sebe. Uporedimo sledeće slučajeve.
Konj se ne daje uvek neposredno ili u kresivu. Ponekad
darivalac saopštava samo magičnu formulu pomoću koje
može da se prizove konj. U ovom slučaju Ivanu se, u stvari,
ništa ne poklanja. On samo stiče pravo na pomoćnika. Isti
 je slučaj ka kadd molila
mol ilacc da
daje
je Ivanu
Iv anu prav
pr avoo n a sam
sa m og
ogaa sebe
se be.. Štu-
Št u-
ka Ivanu kazuje formulu pomoću koje on može da je pozo-
ve ("Samo kaži:’po štukinoj zapovesti’" itd.). Ako se, najzad,
izostavlja i formula, a životinja naprosto obećava "doći će
56 Funkcije
Funkcije likova

vreme, koristiću ti”, pred nama je ipak momenat kad junak

dobija na raspolaganje čarobno sredstvo u obliku životinje.
Životinje tada postaju Ivanovi pomoćnici (znak  z 9).  Dosta
se često dešava da se razna čarobna bića bez ikakve pripre-
me, iznenada pojave, junak ih sretne na putu, ili one nude
svoju pomoć i bivaju primljene kao pomoćnici (Z^). Najče-
šće su to junaci s neobičnim atributima ili lica koja vladaju
raznim čarobnim sredstvima (Žderonja, Ispičutura, Ciča Zi-
ma).
Pre no što nastavimo da registrujemo funkcije možemo
se zapitati: u kakvim spojevima se sreću vrste elemenata/)
(priprema za davanje čudotvornog sredstva) i  Z   (prenoše-
nje)4. Treba samo napomenuti da se pri junakovoj nega-
tivnoj reakciji sreće samo  Z nee  (prenošenje se ne vrši) ili
Zcontr (zlosrećnik biva surovo kažnjen). Pri pozitivnoj reak-
ciji, pak, sreću se sledeći spojevi:

 Dar
 D ariv
ivao
aočečeva
va  Nač
 N ačin
inii pre
pr e n oše
oš e n ja
 pri
 p rip
p rem
re m n a fu
funn kcij
kc ija
a  čaro
 ča robn
bnogog sre
s reds
dstvtvaa
Proveravanje D 1 Z1Davanje
Ispitivanje D2
 D 2 Z2Pokazivanje
 ju
 ju posmrtno
posm rtnogg kara
karakt
kter
eraa Z)3 Z3 Izrada
"o za pošted
te du i oslo
osloba
bađa
đanj
njee Z>4,5 Z4Prodaja
za deobu D6 
 D 6  Z5 Nalaženje
ostale D7
 D 7' Z6 Pojavljivanje
Pokušaj uništenja D3* D3* Z7 Gutanje
Hvatanje/)9 Z8 Krađa
Nuđenje razmene Z)10< Z9 Nuđenje usluga

Iz ove sheme se vidi da su veze veoma raznolike i da

se, prema tome, u celini može utvrditi široka zamenljivost

4 Pita
Pitanj
njee о vezama među podvrstama
podvrstama biće šire obrađeno u po-
slednjoj glavi.
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 57

 jed
 je d n ih va
varirija
jana
nata
ta drug
dr ugim
imaa . No ak akoo s h e m u pažljivije
paž ljivije zagza g le-
le -
damo, pada nam u oči da nekih spojeva nema. To nepo-
stojanje se delimično objašnjava nedovoljnošću materija-
la, no neke bi veze bile nelogične. Tako dolazimo do za-
ključka da postoje tipovi  veza. Ako pri određivanju tipova
 pol
 p olaz
azim
imoo o d n ačinači n a p r e n o š e n j a ča
čaro
robb n o g sred
sr edststva
va,, m o g u
se utvrditi dva tipa vezâ:
1. Krađa
Krađa čarobnog
čarobn og sredstva,
sredstva, povezana s pok pokuša ušajem
jem da
se junak uništi (pokušaj da bude ispečen i si.), s molbom
da izvrši podelu, s ponudom razmene.
2. Svi ostali nač načini
ini pren
pr enoo šenj
še njaa i dobijanja, povezan
pov ezanii su sa
svim
svim ostalim pripr pr iprem
emnim
nim vidovim
vidovima. a. Molba
Molba za obavljanje
obavljanje po
dele spada
sp ada u drugi tip, tip, ako se podela
pod ela odista obavl obavlja,ja, ali
ali u prvi
prvi
ako se varaju lica koja se prepiru. Dalje se može zapaziti da
se nalaženje, kupovanje i iznenadno samostalno pojavljiva-
nje čarobnog sredstva ili pomoćnika najčešće sreću bez ika-
kve pripreme. To su rudimentarni oblici. No ako se oni
ipak
ipak pripremaju, ond o ndaa to biva iva u vidovi
vidovimama drugoga, a ne p r-
voga
vo ga tipa.
tipa. S tim u vez vezii može
mož e se dodi do dirn
rnut
utii pitanje о karakteru
k arakteru
darivalaca. Drugi tip najčešće daje prijateljski raspoložene
darivaoce (izuzev onih koji čudotvorno sredstvo daju preko
volje, posle tuče), a prvi tip daje darivaoce neprijateljske ili
 ba
 b a r prev
pr evararen
ene.
e. To više nisuni su dadariv
rivaoc
aocii u prav
pr avom
om smisl
sm isluu reči,
nego lica koja junake snabdevaju nehotice. Unutar vidova
svakog tipatip a sv
svi su spojevi mog m ogućniućni i logični,
logični, čakčak iako
iako ne
n e d o sta
st a -
 ju. Tako,
Tako , n a primpr imee r, darivala
dariv alacc koji prov pr overerav
avaa ili zahva
za hvalni
lni
dariva
darivalaclac može
mož e čaro
čarobnbnoo sredstvo
sredstv o dati, pokazati, prod pr odati,
ati, izra-
diti, može dopustiti junaku da ga nađe itd. S druge strane,
od prevarenog darivaoca sredstvo se može samo ukrasti ili
oduzeti. Izvan tih tipova spojevi su nelogični. Tako je, na
 prim
 pr imerer,, ne
nelo
logi
gično
čno ako junaju nak,k, p o š to izvrši
izvrši teža
te žakk z a da
datatakk b a -
 be Jage
Ja ge,, uk
ukraradd e o d nje
nj e ž d reb
re b e. To n e zn znači
ači d a takvih spo sp o je-
je -
va u bajci nema. Ima ih, samo se pripovedač u takvim sluča-
 58 Funkcije likov
likovaa

 jevim
 jev imaa tru
tr u d i d a p o s tup
tu p k e svojih jun ju n ak
akaa d o p u n s k i motiviš
mot iviše.
e.
Drugi primer nelogične veze, veoma providno motivisane:
Ivan se bije sa starcem.  Iz  I z n e n a d a  za vreme bitke starac daje
Ivanu da se napije jake vode. To "iznenada" postaje razu-
mljivo ako se slučaj uporedi s onim bajkama u kojima napi-
tak daje zahvalni ili prijateljski raspoloženi darivalac. Tako
vidimo da nelogičnost veze ne zaustavlja pripovedača. Ako
se ide čisto empirijskim putem, mora se utvrditi zamenlji
vost
vost svih
vih varijanti/) i Z u međusob međ usobnom nom odnosu.
 Nek
 N ekoo lik
li k o k o n k r e t n i h p r i m e r a veze:

Tip II.
II.

 D lH lZ \  Baba Jaga prisiljava junaka da čuva ergelu kobi-

la. Sledi drugi zadatak, junak ga izvršava, dobija konja
(160).
 D 2H 2Z 2.  Starac ispituje junaka. Ovaj odgovara grubo i
 D2
ne dobija ništa. Potom se vrača, odgovara učtivo, dobija
konja (155).
 D ò H 5Z 1. Otac na samrti moli sinove da tri noći provedu
na njegovu grobu. Najmlađi ispunjava očevu molbu, dobi-
 ja k o n ja (179
(1 79).
).
 D òH 5Z vl.  Junac moli carsku decu da ga zakolju, spale i
 Dò
 pe
 p e p e o p o s e ju u tri
tr i r u p e . Ju
J u n a k t o izvršava. Iz je j e d n e leje
lej e iz-
rasta jabukovo drvo, iz druge pas, iz treće konj (202).
 D lH l2 Braća nalaze veliki kamen. "Možemo li ga
 pomaći?"
 po maći?" ( p rov ro v e rà b e z p r o v erioer iocc a ). Stariji
Stari ji to n e m o g u ,
najmlađi podigne kamen, pod njim otkriva podrum, i u
 po
 p o d r u m u Ivan na nalalazi
zi tri
tr i k o n ja (137
(1 37).).
Ova lista može se nastaviti a d libit libitum.um. Treba samo nap napo-o-
m en
enuu ti da se u takvtakvimim sluč
slučajev
ajevima
ima mogu
mo gu davati
davati ne samo ko- k o-
nji nego i drugi čarobni darovi. Ovde su izabrani primeri s
konjima
konjim a kakokako bi jač jače bila podvupod vuččena morfološka srodnost.
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 59

Tipi.

 D 6H yiZf.  Tri prepirača mole da im junak podeli

 D6
čarobne predmete. Junak nagovori prepirače da se utrku-
 ju i u m e đ u v r e m e n u im k rad ra d e p r e d m e te (kap
(k apu,u, čilim, či-
zme).
 D SH SZ?. Junaci dospevaju к babi Jagi. Ona hoče u toku
 DS
noci da im odrubi glave. Oni podmeću njene kčeri. Brača
 bež
 be ž e, a n ajm
aj m lađ
la đ i k rad
ra d e ča
čarorobb n u m a ram
ra m u (106
(1 06).
).
 D 10H i0Z s.  Junaku služi nevidljivi duh ŠmatRazum. Tri
trgovca nude u zamenu za njega kovčežič (vrt), sekiru
(brod), rog (vojsku). Junak pristaje na razmenu, a zatim
zovee natrag
zov natr ag i svog
svog pomoćnika
pom oćnika (212). (212).
Vidimo da se zamena jednih varijanata drugima u gra-
nicama svakog tipa stvarno veoma široko praktikuje. Dru-
go je pitanje da li izvesni predmeti prenošenja nisu pove-
zani sa izvesnim načinima   prenošenja, to jest, ne daje li
se uvek konj, i ne krade li se uvek leteći čilim, i tako dalje.
Iako se naše razmatranje tiče samo funkcija kao takvih,
možemo ukazati (bez dokaza) da takva norma ne postoji.
Konj, koji se najčešće daje, u bajci br. 160 biva ukraden.
Obrnuto, marama koja spasava od potere, koja se obično
krade, u bajci 159 i drugim dru gimaa  biva biva pok poklonjen
lonjena. a. Lete
Letećći
 br
 b r o d se i izr
i zraa đu
đuje
je,, i po
p o k a z u je,
je , i po
p o k lan
la n ja itd.
itd .
Vratimo se sad nabrajanju funkcija likova. Posle dobija
nja čarobnog sredstva, sledi njegova primena ili, ako je u
 juna
 ju nakokove
ve ruk
ru k e d o s p e lo živo bić bi će, sledi
sle di njego
nj egovava n e p o s r e d n a
 po
 p o m o ć n a juna
ju nakokovuvu zapo
za povevest st.. Time
Tim e juna
ju nak,k, spol
sp olja
ja gled
gl edaa no
no,,
gubi svaki značaj: sam on ne čini ništa, pomoćnik izvršava
sve. Pa ipak, morfološki značaj junaka veoma je velik, jer
njegove namere stvaraju okosnicu priče. Te se namere is
 poljava
 pol javajuju u različ
raz ličitim
itim zapo
za poveveststim
imaa koje
koj e jun
ju n a k izdaje
izda je svojim
 pom
 po m oćnici
oćni cimm a. Sada se j u n a k m ož ožee prec
pr ecizn
iznije
ije dedefm
fmisaisati
ti
 60 Funkcije likova

nego što je bilo učinjeno napred. Junak bajke jeste lik koji
 je ili n e p o s r e d n a žrtva prot
pr otiv
ivnik
nikov
ovaa de
delo
lova
vanj
njaa u zapl
za plet
etuu
(resp.  koji oseća neki nedostatak), ili je pristao da ukloni
nesreću ili nedostatak drugog lica. U toku radnje junak je
lice
lice koje se snabdeva
snabdev a čarobnim
arobn im sredstvima (čarobnim
(čarobnim po-po -
moćnikom) i njime se koristi ili služi.

XV

 Ju
 J u n a k se pre
pr e n o si,
si , d o p r e m a ili il i d o v o d i n a m e s t o gdg d e se
na lazi pred m et za kojim kojim t raga ag a (odr
(odredba
edba   pr p r o s to r n o pre
pr e -
meštanje iz jedn og carst carstva va u dru drugo, puto van je u z po m oć 
vodiča.  Znak/?).
Objekat traženja obično se nalazi "u drugom" carstvu.
To carstvo može se nalaziti ili veoma daleko po horizonta-
li, ili veoma visoko odnosno duboko po vertikali. Načini
 pov
 p ovez eziv
ivan
anja
ja m o g u u svim slučaje slu čajevi vim
m a biti
bi ti jed
je d n a k i, ali za
dubine i visine postoje specifični vidovi.
1.Ju
.J u n a k leti
leti kroz
kr oz vazd
v azduh uh (R1).  Na konju (171), na ptici
(210), u vidu ptice (162), na letećem brodu (138), na lete-
ćem ćilimu (192), na leđima diva ili duha (210), u đavoljim
kočijama (134), itd. Let na ptici ponekad prate pojedinosti:
 pti
 p ticc u uz p u t tre
tr e b a hran
hr anit
iti,i, j u n a k n osi
os i n a p u t bika
bi ka i si.
si.
2 .Ju n a k p utu je kopnom
kop nom ili ili vodom (R2).  Jaše konja ili
vuka (168). Plovi brodom (247). Bezruki nosi beznogoga
(196).
(196). Mač Mačak preplovi
preplo vi reku na leđima leđim a psa (190).(190).
3 .Junaka vode   (/?3). Klupče pokazuje put (234). Lisica
vodi junaka к carevoj kćeri (163).
J u n a k u p o k a z u j u p u t (R4).  Jež pokazuje put ka
 A . Ju
otetom bratu (113).
5. J u n a k se služi nepokretnim saobraćajnim sreds sredstvi
tvi
m a (R5 (R5).  Penje se uz stepenice (156), nalazi podzemni
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 61

 pro
 pr o laz
la z i k o rist
ri stii se njim
nj imee (141
(1 41),), ide
id e p rek
re k o leđle đ a o g r o m n e
štuke, kao preko mosta (156), spušta se na kaišima i si.
6. J u n a k p r a ti krvav tragove (R6). Pobeđuje stanovnika
krv avee tragove
šumske kućice, ovaj beži, skriva se pod kamen. Idući njego-
vim krvavim tragom, Ivan nalazi ulaz u drugo carstvo.
Time se iscrpljuju načini premeštanja junaka u okviru
našeg materijala. Treba napomenuti da dopremanje kao
 po
 p o s e b n a funk
fu nkcicija
ja izos
iz ostaj
taje.
e. J u n a k jed
je d n o s tav
ta v n o stiže
sti že d o m e -
sta, tj. funkcija  R   je prirodan nastavak funkcije t. U ta-
kvom slučaju funkcija R  se ne fiksira.

XVI

 Ju
 J u n a k i n jeg
je g o v p r o t i v n i k s t u p a j u u n e p o s r e d n u b o rbu
rb u
(odr
(odredba
edba  borba,  znak L).

Ovaj vid treba razlikovati od borbe (tuče) s neprija-

teljskim darivaocem. Ti vidovi mogu se razlikovati po po
sledicama. Ako je rezultat susreta to što junak dobija sred
stvo   za dalje traganje, pred nama je element  D.  No ako
usled pobede u junakove ruke dospeva sâm predmet tra-
ženja, predmet radi koga je junak i bio poslat, znači da je
 po
 p o s red
re d i e l e m e n t Z.
Z.
1.Bo
1.Bore re se na otvorenom pol ju (Z1). Tu T u pre
p re svega spad sp adaa
 bo
 b o r b a sa zmaj
zm ajemem ili Č u d o m Ju J u d o m i si. (125
(1 25),), ka
kaoo i b o r b a
s neprijateljskom vojskom, sa vitezom (212), itd.
2. Protivnici se takmiče   (Z2). U humorističkim bajka-
ma sama borba ponekad izostaje. Posle uzajamne grdnje
(ponekad potpuno analogne sa uzajamnom grdnjom uoči
 bitk
 bi tke)
e) j u n a k i p roti
ro tivv n ik p o činju
čin ju takm
ta kmičen
ičenje
je.. J u n a k lukav
lu kav- -
stvom
stvom postiže pobe po bedu du..  Ciganin
Ciganin nateruje
nateru je u bekstvo
bekstvo zma-
 ja, iscedi
isc edivšivši v o d u iz k o m a d a sira
si ra u m e s to iz kam
k amen ena,
a, u d a ra-
ra -
 juć
 ju ći ga m o tko tk o m p o glavi um u m e s to zv
zvižd
ižduk
ukaa (148
(1 48),), itd.
itd .
 62 Funkcije likova

3.  Ig ra ju k a r t e   (Z3). Junak i zmaj (đavo) igraju karte

 I g raju
(153, 192).
4. Poseban oblik ima bajka br. 93. Tu zmajica predlaže
 jun
 ju n a k u : "Neka carev
car ević ić Ivan
Iva n s tan
ta n e sa m n o m n a va
vagu
gu  ko će
 prev
 pr evaa g n u ti"
ti " (Z4).

XVII

 Ju le ž a v a ju (odr
 J u n a k a o b e lež (odredba
edba   žigo
 ži gosa
sanj
nje,
e, o b e leža
le žavv a -
nje;  znakAf).
1. Bele
 Be legg se
s e o s tav
ta v lja te lu (M1).  Junak
lj a n a telu  Jun ak u borbi zadob
zadobi i
 ja r a n u . Care
Ca reva
va kć
kćii ga b u d i u o či bitk
bi tke,
e, p rave
ra veći
ći m u n a o b r a -
zu ranicu nož nožemem (125).
(125). Carev
Carevaa kćkćii obeležava
obeležava junaka
junak a prste
p rste- -
nom na čelu (193). Ona ga ljubi, a na njegovom čelu po-
sle poljupca sine zvezda.
2. J u n a k dobija pr stenn ili ubrus (M2).  Spoj dvaju obli-
do bija prste
ka imamo u slučaju kad junak biva u borbi ranjen, a ranu
mu privezuju princezin
p rincezinom om ili
ili kralj
kraljevom
evom maramicom.
maramicom.
3. Ostali nač ini obeležavanja   (Af3).
Ostali načini

XVIII

Proti
Pro tivnik
vnik biva pob eđen eđe n (odredba   po  p o b e d a ,  znak V).
1. Protivnik
Pro tivnik je pobeđpo beđen en u otvorenoj borbi  (У 1).
otvorenoj borbi
2. Pobeđen u takm ičenju   (V2).
3. Gubi
Gubi na ka rtam a   (Ve).
4. Gubi prilikom odm eravanja težine težine (V 4).
5.  Bi
 B i v a u b ije
ij e n b e z p r e th o d n e borb (V5).  Zmaja ubijaju
bo rbee (V5
na spavanju (141). Zmijulan se skriva u duplju, tamo ga
ubijaju (164).
6. Protivnik biva neposredno oteran (V5 (V5). Carev ar evaa kći u
koju je ušao đavo stavl stavljaja oko vrata
v rata ikonu.
ikonu . "Đ av avololja
ja sila
sila kao
oparena izlete iz nje" (115).
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 63

Pobeda se sreće i u negativnom obliku. Ako su u borbu

 po
 p o š la dv
dvaa ili tri
tr i j u n ak
aka,
a, o n d a se j e d a n o d n jih
ji h (gen
(g ener
eral
al))
krije, a drugi pobeđuje (znak *Vl).

XIX

O tklanja
tklanja se po četna nevoljanevolja ili ostata k  (odr
ili ned ostatak  (odredba
edba 
otklanjanje
otklan janje nevoljenevolje ili nedostatka,   znak E ) .
Ova funkcija čini par s nanošenjem štete ili s nesrećom
u zapletu (X). Ovom funkcijom priča dostiže kulminaciju.
1. Objekat
Objekat traženja
traženja krade se u zp rim en u sile sile ili
ili luka v
s t v a (E1).  Junaci tu ponekad primenjuju ista sredstva ka-
kva primenjuju štetočine prilikom početne krađe. Ivanov
konj pretvara se u prosjaka i prosi milostinju. Careva kći
mu daje milostinju. Ivan istrčava iz žbunja, hvataju zajed-
no carevu kćer i odnose je (183).
l а. Ponekad
Pon ekad plenp len zadobijaju
zado bijaju dva lic lica, od kojih jednojed no
 prisi
 pr isiljav
ljavaa d r u g o d a izvrši o tmic
tm icuu . Konj na naga
gazi
zi raka,
rak a, p risi
ri silj
lja-
a-
va ga da donese venčanu haljinu, mačka lovi miša, prisilja-
va ga da done do nese se p rsten
rst en (190)
(190) (zn (z n ak
akf:1
f:1).
2. Objekta traženja dokopava se nekoliko lica odjed
nom, sa brzim br zim sm enjivan
enjiv anjem jem njihovih rad nji (E2).  Raspo-
r adnji
red radnji izazvan je smenom niza zarobljenikovih neuspe
ha ilili pokušaja da pob p obegne.
egne.  Sedam Sedam Semjona zadobijajuzadobijaju
carevu
carevu kčer kčer:: lopov
lop ov je ukrade
ukra de  on onaa odleti
odle ti pretvorivš
pretvorivšii se u la-
 buda
 bu da;; strela
str elacc je p o g a đ a stre
st relolom
m , d rug
ru g i je, u m esto
es to psa,
ps a, d o -
nosi iz vođe itd. (143). Slično se dolazi do jajeta u kome je
zatvorena Koščejeva smrt. Zec, patka i riba beže, odleću, ot
 plivaju o d n o s e ći jaje. Vuk, vran vr anaa i riba
rib a ga se d o m o g n u
(156).
3. Objekta traženja dokopavaju se pomoću mamaca
(Е3
Е3).). Ovavajj način je u neki
n ekim m sluč
s lučajevima
ajevima ve veomomaa blizak nanačinu
činu
E \  Junak
 Jun ak namami car carev
evuu kćer
kćer na brad br ad pomoć
pom oćuu zlatnih
zlatnih pred-
pre d-
 64 Funkcije likova

meta i odvozi je (242). Naročitu podvrstu mogao bi činiti

mamac u vidu ponuđene razmene. Oslepljena devojka izve-
ze prekrasnu krunu i pošalje je zločinkislužavki; u zamenu
ova joj daje oči, koje se, na taj način, vračaju devojci (127).
4.  Za
 Z a d o b ija
ij a n je tra
tr a žen
že n o g p r e d m e t a j e n e p o sre
sr e d a n rezu
re zull
tat
ta t preth
pr ethod odni
nihh radn ji (E4). Ako, na primer, Ivan ubije zma-
ra dnji
 ja, a zati
z atim
m se o ž e n i o s lob
lo b o đ e n o m carev
ca revom om kćerkom
kćerk om,, tu o n -
da nemn emaa zadobijanja
zadobijanja kao pos p osebebnonogg čin
čina,a, nego
neg o postoji
p ostoji stic
stica
a
nje kao funkcija, kao etapa toka radnje. Careva kći se ne
hvata, ne odnosi, no bez obzira na to, ona se zadobija. Ona
se zadobija kao rezultat borbe. Zadobijanje je u tim slučaje-
vima logički element. Zadobijanje može biti rezultat i nekih
drugih radnji, a ne samo borbe. Tako Ivan može carevu
kćer naći u ishodu ishod u putovanja
puto vanja uz pom po m oć vo vodi
dičča.
5. Objekat traženja dobija se za tren oka primenom
čarobnog sredstva (Æ6). Dva j u n ak akaa (koji se poj p ojav
avljljuj
ujuu iz
čarobne knjige) kao vihor dobavljaju zlatorogog jelena
(212).
6. Primenom čarobnog sredstva izbavlja se od siro
maštva (E 6). Č arobna aro bna patk
p atkaa nosi zlatna jaj jajaa (195). Tu spa-
da i čarobni stolnjak i konj koji izmeće zlato (186). Drugi
vid čarobnog stolnjaka imamo u liku štuke: "Po štukinoj
zapovesti, po božjem blagoslovu, neka se sto postavi i ne-
ka se ručak zgotovi" (167).
7. P redm
re dmetet traženja
traže nja biva ulovlje n (E7). Taj oblik je tipi-
b iva ulovljen
čan za pljačpljačke
ke agrarne prirode.
prirod e. Juna
Ju nakk lovi
lovi ždrebicu koja mu
krade seno sen o (105).
(105). On lovi lovi ždrala kojikoji mu krade grašak (187). (187).
8. Sa začaranog se skidaju čini (E8).   Taj vid je tipičan
 Z 3 . X 11 (začaravanje). Č ini se skidaju ili ili po
pom m o ću spaljivanja
spaljivanja
kožuha ili pomoću formule: "Budi opet devojka" i si.
9. Ubijeni oživljava {E}).  Iz glave se uklanja igla ili mrtvi
zub (202(202,, 206
206).). Junak
Ju nakaa poprskaju
pop rskaju živom živom i mrtvom vodom.
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 65

9a. Kao što pri p ri povratno

pov ratnojj krađi jedna jed na životin
životinja ja nateru
nate ruje
je
na rad drugu, tako i ovde vuk hvata gavrana i nateruje nje-
govu majku da donese mrtve i žive vode (168). Takvo oži-
vljavanje s prethodnim pribavljanjem vode može se izdvo-
 jiti u p o s e b n u p o d v r s tu (zna
(z nakk 2зк ) . :5
10.  Za
 Z a r o b l jen
je n i k b iva lo b o đ e n (E10).  Konj razvaljuje
iv a o s lob
vrata tamnice i pušta Ivana (185). Taj vid morfološki nema
ničeg zajedničkog, na primer, s puštanjem šumskog duha,
 po
 p o š to se tam ta m o stvar
stv araa razra z log
lo g za z a hv hval
alno
nost st i p r e d a j u
čarobnog sredstva, dok se ovde otklanja nevolja kojom
 po
 p o činje
čin je z ap
aple
let.t. N aročit
ar očit vid
vi d o s lob
lo b a đ a n ja p o s toji
to ji u ba
bajci
jci br.
br .
259. Tu morski car u ponoč redovno iznosi svog zaroblje-
nika na obalu. Junak moli sunce da ga oslobodi. Dva puta
sunce zakašnjava. Treči put "sunce zasja svojim zracima, i
morski car ca r ne m ogade više iše da
d a ga vrati
vrati u ropstvo
ropstvo". ".
11. Ponekad se objekat traženja zadobija na iste načine
kao i čarobno sredstvo, tj. poklanjaju ga, pokazuju, kupu-
 ju ga itd.
itd . O zn
znakakee tih
ti h slučajeva:
slučajeva : E Z 1 neposredno predav predava- a-
nje, E Z 2  pokazivanje
pokazivanje itd., itd., kao gore.

XX

 J u n a k se v r a ć a (odr
 Ju (odredba
edba   po
 p o v r a t a k , znak j).
Povratak se obično obavlja na iste načine kao i dolazak.
Ipak
Ipak,, nem
ne m a potrebe
potre be da se ovde određuje
odre đuje posebna
pose bna funkci
funkcija
ja
koja prati povratak, pošto povratak več označava savlada-
vanje prostora. Pri odlasku nije uvek tako. Odmah posle
odlaska označava se sredstvo (konj, orao i si.), a zatim se
obavlja let ili drugi načini putovanja; povratak se, među-

5Prethodno pribavljanje vode moglo bi se smatrati i posebnim

vidom Z (dobijanje čarobnog sredstva).
 66 Funkcije likova

tim, događa odjednom, i to najčešće na iste načine kao i

odlazak. Pone
P onekad
kad povratak
p ovratak ima karakter
karakte r bek
bekst
stva.
va.

XXI

 J u n a k a p r o g o n e (odredba -proganjanje,
 Ju poterà; znakP).
-proganja nje, poterà;
1. Progo
Progoni leti za ju n a ko m (P1).
nillac leti (P1). Zmaj susti su stižeže Ivana
Iva na
(159), veštica leti za dečakom (105), guske lete za devoj
čicom (113).
2. Progoni
Progonila lacc zahtev a krivca  (P2). Taj vid je najčešće
takođe vezan za let. Zmajev otac šalje leteći brod. Sa bro-
da viču: "Krivca! Krivca!" (125).
3. On progon
pro gon i jun a ka , pretvar ajući se brzo brzo u razne ž i
votinje i si.  (P3). Vid takođe vezan za let. U pojedinim fa-
zama čarobnjak progoni junaka pretvarajući se u vuka,
štuku, čoveka, petla (249).
4. Progonioci  (zmajeve žene i drugi)  pr  p r e t v a r a j u se u
 pr s tajj u j u n a k u n a p u t   (P4). "Pohita
 p r i m a m l j i v e p r e d m e t e i sta
ću n apapredred i pustiću mu m u vreo dan, dan , a sama ću se pretvoriti u
zelenu livadu: u toj zelenoj livadi pretvoriću se u stude-
nac, a u tom studencu plivaće srebrni pehar... I tu će se
rasprsnuti kao makova zrnca" (136). Zmajice se pretvaraju
u vrtove, jastuke, studence i si. Na koji način one prestižu
 jun
 ju n ak
aka,a, ba
bajkjkaa n e ob
objaš
jašnj
njav
ava.a.
5. Prog
Progon oniilac po kuša va da proguta ju n a ka   (P5). Zma
 jica
 ji ca se p retv
re tvaa ra u d e vo vojk
jku,
u, o p činjav
činj avaa jun
ju n ak
aka,a, a zatiza tim
m se
 pre
 p rett v a ra u lavicu
lavic u i h o će IvanIv anaa d a p r o g u ta (155(1 55). ). Zmajica
majka razjapi čeljust od neba do zemlje (155).
6. Progo
Progoni nillac po kuša va da ubi ubi je ju n a ka   (P6). Pokuša-
va da zabije
zabije junaku
juna ku u glav glavuu mrtv
m rtvii zu
zubb (202)
(202)..
7. Trudi se da pregrize drvo na koje se junak popeo
d a bi se se spasao  (P7) (108).
  Mor
 M orfo
folo
logg ija
ij a b a jke
jk e 67

XXII

 J u n a k se s p a s a v a o d p o t e r e   (odredba  spašavanje,
 Ju
znak 5).
1. Ju
 ,J u n a k o d l a z i v a z d u š n i m p u t e m   (ponekad se spasa-
va munjevitim bekst bekstvom)vom)  S1. S1.  Junak odleti na konju
(106), na guskama (108).
2. J u n a k bezbezi, podm
po dm ećući
eću ći za vreme bekstva progoniocu
 pr re k e   (52). Baca četku, češalj, ubrus. Oni se pretvaraju u
 p r e p rek
 pla
 p lani
ninn e , šum
šu m e , jezera
jez era.. Slično:
Slično: Razvigor i Č up upajajhh rast
ra st ruše
ru še
 pla
 p lann ine
in e i hras
hr astotove
ve,, ba
bacacaju
jućći ih na zmajičin
zm ajičin p u t (93).
3. Za
 Z a v rem
re m e b e k stvst v a j u n a k se p r e t v a r a u pr
p r e d m e te k o ji
ga čine neprepoznatljivim   (53). Sebe i carevića careva kći
 pret
 pr etvv a ra u stust u d e n a c i peh
pe h a r, u crkvu
crkv u i pop o p a (219).
4. Za
 Z a v r e m e b e k s tva j u n a k se s a k r i v a   (X4). Reka, jabu
tv a ju
kovo drvo, peć kriju devojku (113).
5. On se krije kod kovača (S5). Zmajica zahteva krivca.
Ivan se sakrio kod kovača, kovači hvataju zmajicu za jezik i
udaraju je čekićima (136). S tim vidom nesumnjivo je u
vezi slučaj iz bajke br. 153. Junak stavlja đavole u ranac i
nosi ih u kovačnicu gde ih tuku čekićima.
6. J u n a k se spasava bekstvom brzo brzo se pretvarajuć
pretva rajućii u
 živ
 ž ivoo t inje
in je,, k a m e n j e i si. (S6 (S6). Juna
Ju nakk beži u vidu vidu konja, grge-
ča, prstena, zrna, sokola (249). Za taj oblik suštinski je va-
žno samo pretvaranje. Bekstvo ponekad može da izosta-
ne. Ovakvi vidovi mogu se smatrati posebnom podvrstom.
Devojka se ubija, iz nje izrasta vrt. Vrt seku, on se pretvara
u kamen itd. (127).
7. On izbegav
izbegavaa iskušenj pretvoren ih zm ajica   (57). Ivan
iskušenjaa pretvorenih
 pos
 p osee če vrt,vr t, s tud
tu d e n a c i si.
si. Iz njih
nj ih teče
te če krv (137).
(137) .
8. Ju
 J u n a k n e d à d a g a p r o g u ta j u   (5e). Na svome konju
Ivan preskoči preko zmajičine čeljusti. U lavici on prepo-
zna zmajicu
zm ajicu i ubija je (155). (155).
 68 Funkcije
Funkcije likova
likov a

9. Spašava
Spašava se se od po kušaja
ku šaja da bude ubijen ubijen  (5^). Životi-
nje na vreme izvade iz njegove glave mrtvi zub (202).
10.  Ju
 J u n a k pr ru g o d r v o   (S10) (108).
p r e s k a č e n a d rug
Spasenjem od potere mnoge bajke se završavaju. Junak 
stiže kući i, ako je zatekao devojku, on se njome ženi, itd.
 No to se n ipo ip o š to n e d o g a đ a uvek. Bajka prisiljav pris iljavaa ju
j u n ak
akaa d a
doživi novu nesreću. Opet se pojavljuje njegov neprijatelj,
 jun
 ju n a k u o tim
ti m aju
aj u p len
le n , njeg
nj egaa sam
sa m og
ogaa ub
ubij ijaj
ajuu itd. Rečju,
Rečju, p o n a -
vlja se nanošenje štete kojim se stvara novi zaplet, i to se
 pon
 p onavavlja
lja p o n e k a d u istim vido vi dovim
vimaa ka
kaoo i u p o četkčet k u , p o n e -
kad u drugim, za datu bajku novim. Time otpočinje nova
 priča. Specifični
Spe cifični na načini
čini p o n o v n o g n a n o š e n ja šte
št e te ne p o s to-
to -
 je, tj.
tj. o p e t je reč о p o h ari, ar i, zač
za čaravanj
arav anju,u, ububis
istv
tvuu itd. Ali p o -
stoje specifični
specifični vinovnici te te nove nesreće. To su Ivanova Ivanova sta-
rija braća. Malo pre no što on stigne kući, oni oduzimaju
Ivanu plen,
p len, poponenekakadd i njega samog ubijaju. ubijaju. Ako ga ostave ostave u
životu, onda je to zato da bi se izazvalo novo traganje, jer
treba ponovo nekako povući ogromnu prostomu granicu
između junaka i predmeta njegova traženja. To se postiže
time što Ivana bace u provaliju (u jamu, u podzemno car-
stvo, ponekad u more), gde on leti ponekad cela tri dana.
Potom se sve ponavlja iznova, tj. opet slučajni susret sa
darivaocem, izdržana proverà ili učinjena usluga i si., dobi
 janje
 jan je ču
čudd o tvo
tv o rno
rn o g sred
sr edststva
va i njego
nje gova
va p rim
ri m e n a kak
kakoo bi se ju- ju -
nak vratio kući u svoje carstvo. Od tog momenta razvitak je
drukčiji no u početku, na šta ćemo stići u daljem izlaganju.
Ta pojava znači da se mnoge bajke sastoje od dva niza
funkcija, koje se mogu nazvati tokovima.  Nova nevolja
stvara nov tok, i tako se ponekad u jednu priču uklapa
ceo niz bajki. Uostalom, razvitak koji ću ocrtati niže, mada
i čini nov tok, ipak je samo produžetak date bajke. S tim u
vezi kasnije ću morati da postavim pitanje kako odrediti
koliko bajki sadrži svaki tekst.
  Mo
 M o rfol
rf oloo g ija
ij a b a jke
jk e 69

VIIIÒIS. Br
 B r a ć a p r e o t i m a j u I v a n u p l e n  (njega samoga ba-
caju u ponor). Šteta je već označena znakom X. Ako braća
 pre
 p reoo trnu
trn u n e v e stu
st u , stavl
sta vljam
jamoo z n a k  X 1.  Ako se preotme
čarobno sredstvo, znak će biti X2  X 2.  Ako je preotimanje pra-
ćeno ubijanjem, biće biće   X 114. Oblici vezani za bacanje u po-
nor imaće znak *Xl, *X2, *Х 2г4 itd.
*Xl, *X2
X   Xl
 X l bis. J u n a k po
p o n o v o o d l a z i u po p o t r a g u (W  t ) . Vide
Videti
X  XI. Ta Taj elem
ele m en entt se ovde po ponenekakadd izost
izostavlavlja
ja.. Ivan luta,
 plače
 pla če i kakaoo d a n e mislimis li na po povr
vratatak
ak.. E lem
le m e n t Y   (slanje) u
tim slučajevima se takođe uvek izostavlja, pošto je nevesta
od njega
njega preoteta.
XII6l,. Ju
 J u n a k se p o n o v o p o d v r g a v a p o s t u p c i m a k o ji o m o
gućuju da d a dobije čarobno sredst sredstvo vo  (znak D;  D; videti
vid eti XII)
XII)..
XIIIfcIs.  Ju
 J u n a k p o n o v o r eagu ea guje je n a p o s t u p k e b u d u ć e g
darivaoca (H; videti XIII).
bisJ u n a k stiče
stiče novo čarobno
čarobno sred sredst vo  ( Z;
stvo  Z ; videti
videti Х ГѴ ).
XVbis.J u n a k biva doprem dopre m ljen ili doveze n do m esta gde
se nalaz
na lazii p redm
re dm et kojiko ji on tra ži (R; videti XV).
Počev od tog trenutka razvoj pripovedanja je već druk-
čiji, bajka pokazuje nove funkcije.

XXIII

 Ju
 J u n a k s tiž il i u d r u g u z e m l j u   (od-
ti ž e n e p r e p o z n a t k u ć i ili
redb
redbaa  dolazak inkognito , znak°).
Tu se mogu zapaziti dva slučaja. 1. Dolazak kući. Junak
se zadržava kod nekog zanatlije: zlatara, krojača, obućara,
kod koga se prijavi kao učenik. 2. Stiže drugome kralju,
zapošljava se kao kuvar ili kao konjušar. Uporedo s tim
treba
treb a pon
p onekekadad označiti
označiti i sasvsasvim im običan
običan dolazak.
dolazak.
 70 Funkcije likova

XXIV

 La
 L a ž n i ju
j u n a k po
p o s tav
ta v l j a n e o s n o v a n e z a h tev
te v e (odr
(odredba
edba 
neosnovanizahtevi,  znak F). F).
Ako junak stiže kući, zahteve postavljaju braća, a ako
on služi u drugom carstvu, postavljaju ih general, vodono
ša i drugi. Braća se prikazuju kao pobednici, general kao
 po
 p o b e d n i k zmaj
zm aja.a. Ta dv dvaa vida
vi da m o g la b i se smat sm atrarati
ti p o s e b -
nim kategorijama.

XXV

 J u n a k u se z a d a j e t e ž a k z a d a t a k   (odredba  teški

 Ju teški za
datak,  znak 7).
To je jedan od elemenata koje bajka najviše voli. Zadaci
se postavljaju i van upravo opisane veze, no ti će nas sluča-
 jevi zan
z anim
imatatii n e š to kasnije;
kasn ije; zasad
zas ad,, pak
pak,, po
poza
zaba
bavi
vićem
ćemoo se za-
dacima kao takvima. Ti zadaci su toliko raznovrsni da bi
svaki zahtevao poseban znak. Nema ipak potrebe da se za-
sad ulazi u te pojedinosti. Pošto neće biti data tačna pode
la, nabrojaćemo sve slučajeve koje nalazimo u svom materi-
 jalu, razvrstavši
razvrst avši ih prib pr ibli
ližn
žnoo p o g rupa
ru pam m a. - Prov
Provereràà jelom i
 pić
 p ićemem::  pojesti određenu količinu bikova, kola hleba, popiti
mnogo piva (137, 138, 144). Proverà vatrom: okupati se u
gvozdenom usijanom kupatilu. Taj oblik je uvek vezan sa
 pr
 p r e tho
th o d n im . Pose
Po sebn bno:
o: o k u p a ti se u ključklju čaloj vo
vodi
di (169).
 Za
 Z a d a c i sa o d g o n e tan je m   i si: zadati nerešivu zagonetku
ta n jem
(239), ispričati, protumačiti san (241), reći о čemu grakću
gavranovi pod carevim prozorom, i oterati ih (247), prepo-
znati (pogoditi) osobeni znak carske kćeri (192). Za  Z a d a c i iz
bora:  traženu devojku (dečaka) prepoznati među dvanaest
 jed
 je d n a k ih (219, 227, 249). 249) .  Žm
 Ž m u rke
rk e :  sakriti se tako da se ne
 bi
 b i m o g lo na naći
ći (236).
(23 6). Poljubiti carevcarevuu kćer na njenom pro- pro-

°tffPV  g јвдуцј
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 71

 z o r u   (172, 182). Skočiti na kapiju   (101). Proverà snage,

 zo
okretnosti, hrabrosti: careva kći noću davi Ivana ili mu ste-
že ruku (198, 136); dat je zadatak da se dignu odrubljene
zmajevske glave (171) ; uvežbati konja za jahanje (198), po-
musti ergelu divljih kobila (169). Pobediti junakdevojku
(202); pobediti protivnika (167). Proverà Prove rà strplje nja:  prove-
strpljenja:
sti sedam godina u kalajnom carstvu (268).  Za  Z a d a t a k d a se
nabavi i izradi:  nabaviti lek (123), nabaviti venčanu halji-
nu, prsten, cipele (132, 139, 156, 169). Doneti kosu mor-
skog cara (137, 240). Dopremiti leteći brod (144). Doneti
živu vodu (144). Pripremiti puk vojnika (144). Dobaviti se-
damdeset i sedam kobila (169). Preko noći podići dvorac
(190), most do dvorca (210). Doneti nešto "što će biti par
sa ovim što imam" (192).  Za  Z a d a c i izrad e:  sašiti košulju
izr ade:
(104, 267), napeći hleba (267); kao treći zadatak car u tom
slučaju postavlja: "ko će bolje igrati". Ostali zadaci:   obrati
 plod
 pl odovovee s n e k o g ž b u n a ili
ili d rvet
rv etaa (100, 101). Preći
Preći p o t a n -
kom štapu prebačenom preko jame (137). "Čija će se sveca
sama od sebe zapaliti" (195).
О tome
tom e kako se ov ovii zadaci mogu
mo gu razlikov
razlikovati
ati o d drugih
d rugih,,
veoma sličnih elemenata, biće reći kasnije, u glavi о asimi-
lacijama.

XXVI

 Z a d a t a k se r e š a v a (odre
 Za (odredba dba  rešavanje,   znak A).
 Načini
 Na čini reša
re šava
vanj
nja,a, raz
ra z u m e se, tačn
ta čnoo o d go
govv araj
ar ajuu v rsta
rs tam
ma
zadataka. Neki se zadaci rešavaju pre no što su postavlje-
ni, ili pre no što onaj ко ih zadaje traži da se oni reše. Ta-
ko junak najpre dozna osobene znake careve kćeri, a tek
 po
 p o sle
sl e tog
to g a m u se po poststav
avljljaa zada
za data
tak.
k. Takve slučajev
slu čajevee p r e t -
hodn
ho dnogog rešenja
rešen ja obeležava
obeležavaććemo znakom *A
 72 Funkcije likova

XXVII

 J u n a k a p r e p o z n a j u  (odredba pre
 Ju  p repp o zna je ,  znak 7).
zn a v a n je,
Prepoznaju ga po belezi, znaku (rana, zvezda) ili po
 pr
 p r e d m e tu ko kojiji m u je d a t ( p rste rs tenn , u b r u s).
s) . U tom to m slučaju
slu čaju
 pre
 p repp o z n a v a n je je funkfu nkci cija
ja ko
kojaja o d g o v a ra o b ele
el e žav
ža v an
anju
ju,, ži
ži
gosanju (videt (videtii XVII). Jun Ju n ak se prep pr epoz ozna naje
je takođe
tako đe po reša reša
vanju zadataka (u tom slučaju prepoznavanju gotovo uvek
 pr
 p r e t h o d i d o laz
la z a k inkin k o g n ito
it o ), ili d o p r e p o z n a v a n ja do dolalazz i
neposredno posle dugog rastanka. U tom slučaju mogu se
 pr
 p r e p o z n a ti r o d ite
it e lji
lj i i de
d e c a, b raća
ra ća i ses e stre
st re itd.

XXVIII

 La il i p r o t i v n i k , Štetočina biva razotkriven

 L a ž n i j u n a k ili
(odre
(odredbadba  razotkrivanje , znak Dv  D v) .
Ta je funkcija najčešće vezana s prethodnom. Ponekad
 je o n a r e z u lta
lt a t n e r e š e n o g z a d a tka
tk a (lažni
(la žni j u n a k n e m o ž e d a
 po
 p o d ign
ig n e zmaj
zm ajevevee glave).
glave) . Na Najčešće
jčešće se ispol
isp oljav
javaa u vidu
vi du p riče
ri če
(’’Tada careva kći ispriča sve kako je bilo”). Ponekad se sva
zbivanja pričaju od samog početka kao bajka. Protivnik je
među slušaocima, on se odaje glasnim neodobravanjem
(197). Ponekad se peva pesma koja govori о onome što se
dogodilo, i razotkriva protivnika (244). Postoje i drugi po-
 jed
 je d ina
in a čni nanačini
čini razra z otk
ot k riva
ri vann ja (258
(2 58).
).

XXIX

 Ju
 J u n a k d o b i ja n o v izg le d   (odredba   pr
iz g led   p r e o b r a ž a v a n je,
je ,
znak 7r).
1.  No
 N o v izgiz g led
le d d o b i j a se n e p o s red
re d n o p o m o ć n i k o v i m
čarobn
čaro bnim im delova
delo vanje njem (Tr1).  Junak prolazi kroz uši konja
m (Tr1
(krave) i dobija nov, neobično lep izgled.
  Mo
 M o rfo
rf o log
lo g ija
ij a b a jke
jk e 73

2. Ju n a k grad i divan dvorac  (7V2). Sam on živi u nje

mu kao carević. Devojka se u toku noći odjednom budi u
divnom dvorcu (127). Iako junak u tom slučaju ne menja
uvek svoj lik, uvek je u takvim slučajevima u pitanju preo-
 braža
 bra žaj,j, n jeg
je g o v p o s e b a n vid.
.Ju n a k oblači
oblači novu odeć odećuu  (Гг3). Devojka oblači
(čarobnu) haljinu i stavlja nakit, što odjednom čini da ona
 ble
 b less n e l e p o t o m i da
d a joj se svi dive div e (234
(2 34). ).
4.  Ra
 R a c i o n a l i z o v a n i i h u m o r i s t i č k i o b lic (Tr4).  Ovi vi-
li c i (Tr4).
dovi delimično se objašnjavaju prethodnim kao njihove
transformacije, a delimično treba da se prouče i protuma-
če u vezi s proučavanjem anegdotskih priča, odakle su i
 pot
 p otek
eklili.. U stvari, p r o m e n e izgl iz gled
edaa u tim slučaj sl učajev evim
imaa n e -
ma, nego se prevarom postiže njegov privid. Primeri: lisi-
ca vodi Kuzinjku kralju, govori kako je Kuzinjka pao u
rupu i moli odeću za njega. Daju joj kraljevsko ruho. Ku-
zinjka ulazi tako obučen i primaju ga kao carevića. Svi slič-
ni slučajevi mogu biti formulisani ovako: lažni dokazi bo-
gatstva i lepote primaju se kao pravi.

XXX

 Ne
 N e p r ija
ij a telj
te lj b i v a k a ž n j e n (odr edbaa  kažnjavanje , znak
(odr edb
Pu).
Streljaju ga, proteruju, vezuju za konjski rep, završava
samoubistvom i si. Uporedo s tim ponekad nailazimo na
velikodušan oproštaj (Punee). Obično se kažnjavaju samo
 pro
 p rotitivv n ik iz d r u g o g tokto k a i lažn
la žnii jun
ju n ak
ak,, d o k se prvi
pr vi p roti
ro tivv -
nik kažnjava samo u onim slučajevima kad u priči nema
 bo
 b o rbe
rb e i p o t e r e . Inače
In ače p r o tivti v n ik gine
gi ne u b o r b i ili za v rem
re m e
 po
 p o t e r e (vešti
(v ešticaca se r a s p u k n e p r i p o k u š a ju d a ispije
isp ije m o re i
si.).
 74 Funkcije likova

XXXI

 J u n a k se ž e n i i s t u p a n a c a r s k i p r e s t o  (odredba  sva
 Ju
dba, z n a k TV TV).
1. Nevesta i carstvo daju mu se ili odmah, ili junak naj
 pr
 p r e d o b ija
ij a p o la carst
ca rstva,
va, a p o s le smrt
sm rtii r o d ite
it e lja.
lj a.  celo
ce lo..
Z na k TV**.
2. Ponekad se junak samo ženi, ali njegova nevesta nije
careva
care va kći,
kći, te o n n e stu st u p a na p rest
re stoo . Znak
Zn ak TV*.
3. Ponekad se, naprotiv, govori samo о zadobijanju pre
s tola. Z n a k TV*.
4. Ako se bajka malo pre pr e venčanja prekid pre kidaa novo novom m
nevoljom,
nevoljom, on ondada se prviprvi tok zavr
završašava
va veridbom, obećanjem
 brak
 br aka.
a. Z n a k n 1.
5. Obrnut slučaj: oženjeni junak gubi svoju ženu; kao
rezultat potrage, brak se obnavlja. Obnovljeni brak obele
žavamo znakom n 2.
6. Ponekad junak umesto princezine ruke dobija novča-
nu nagradu ili drugu vrstu naknade. Znak n°.
Time se bajka završava. Treba još napomenuti da se
neki postupci junaka bajki u pojedinim slučajevima ne
mogu odrediti nijednom od navedenih funkcija. Takvih
slučajeva ima veoma malo. To su ili oblici koji se ne mogu
shvati
shvatititi bez up u p o red
re d n e građe, ili ili pak oblici pren pr enee ti iziz priča
priča
drugih vrsta (iz anegdota, legendi itd.). Određujemo ih
kao nejasne elemente i obeležavamo ih znakom O.
Kakvi se zaključci mogu izvesti iz navedenih posmatra
nja? j
 Naj
 N ajpp re,
re , n e k o lik
li k o opstih  zaključaka.
Vidimo
Vidimo da d a je broj funkcija
funkcija ododista
ista veoma
veom a ograničen. Može Može
se zapaziti samo trideset i jedna funkcija. U granicama tih
funkcija razvija se radnja svih bajki, bez izuzetka, koje čine
naš materijal, kao i radnja veoma velikog broja drugih bajki
  Mo
 M o rfol
rf oloo g ija
ij a b a jke
jk e 75

najrazličitijih naroda. Dalje, ako pročitamo sve funkcije re-

dom, uočićemo kako logički i umetnički nužno jedna funk-
cija proizlazi iz druge. Vidimo da stvarno nijedna funkcija
ne isključuje drugu. Sve one pripadaju jednom stožeru, a
ne nekolikim stožerima, kao što sam več napomenuo.
Sad nekoliko po  p o s e b n ih , doduše veoma važnih zaključa-
ka..
ka
Vidimo da je veliki broj funkcija svrstan po parovima
(zabrana
(zabrana  kršenje,
kršenje, raspit
raspitiv ivanj
anjee  odav
odavanjanje, e, borba
bo rba  pobe
da,, progan
da p roganjanje
janje  spašavanj
spašavanjee itd. itd.).
). Druge
D ruge funkci
funkcije
je mogu
mog u
 biti
 bi ti r a s p o r e đ e n e p o g r u p a m a . Tako Ta ko n a n o š e n je šte št e te,
te ,
odašiljanje, junakova odluka da se suprotstavi i odlazak (X 
Y W \ )  čine zaplet. Darivaočevo proveravanje junaka, juna-
kova reakcija i nagrađivanje (D H Z) Z )  takođe čine neku ce
linu. Uporedo s tim postoje bespame funkcije (udaljava-
nje, kažnjavanje, brak i druge).
Ove posebne zaključke u ovom trenutku naprosto
 bele
 be leži žimm . O papask
skaa d a su funk fu nkci
cije
je r a s p o r e đ e n e u p arov
ar ovim
imaa
tek će nam kasnije koristiti. Dobro će nam doći i naši
opšti zaključci.
Treba sada da pređem o na ba bajjke neposredno
nepo sredno , na poje-
dine tekstove. Pitanje kako se data shema primenjuje na
tekstove, šta predstavljaju pojedinačne bajke u odnosu na
shem
she m u  m ože se rešiti rešiti samo analizom
analizom tekst tekstova
ova.. A o b rnu
rn u -
to pitanje  pitanjepitanje štašta je data shema  u odnosu na bajke -
može se rešiti odmah. Za pojedinačne bajke ona je m e m a
 j e d i n i c a . Kao što tkanina može da se stavi uz metar i time
 je
da se odredi njena dužina, i bajke se mogu upoređivati sa
ovom shemom da bi se odredile, a upoređivanjem raznih
 bajki
 ba jki sa d a tom to m s h e m o m m o že se o d r e d i t i i m e đ u s o b n i o d -
nos bajki. Možemo već predvideti da se na pitanje о srod
nosti bajki, na pitanje о njihovim sadržajima i varijantama,
zahvalj
zahvaljujuć ujućii tome,
tome , može do dobiti
biti nov
no v odgovor.