Tiristorski Pretvaraci PDF

RADOJLE RADETIĆ
TIRISTORSKI
PRETVARAČI
Bor 2004
Predgovor
Zahtev za regulacijom brzine elektromotora nametao je potrebu za stalnim

traženjem načina njegovog ostvarenja. Tokom istorijskog razvoja ovaj problem je
rešavan na razne načine u zavisnosti od trenutnog tehnološkog nivoa. Znatno
jednostavnija regulacija brzine motora jednosmerne struje opredelila je ovaj razvoj u
smeru njegove primene, najvećim delom ovog istorijskog procesa. Prvi problem je
bio samo dobijanje jednosmernog napona iz postojeće naizmenične napojne mreže
kojim je omogućeno napajanje motora jednosmerne struje. Ovde su se koristile
različite vrste komponenata kao što su vakumske diode, živine usmerače,
poluprovodnici na bazi bakar oksida, selenske ploče i td. Pojavom novih
komponenata (tiratron, ignitron, transduktori, tiristori, i td) ide se u smeru rešavanja
problema dobijanja promenljivog jednosmernog napona. Ovde se pitanje regulacije
snage rešava primenom snažnih elektronskih elemenata, te ova oblast dobija naziv
energetska elektronika. Očigledno njeni počeci su negde na početku dvadesetog veka.
Međutim svoj najveći razvoj, energetska elektronika doživljava pojavom tiristora,
šezdesetih godina.
Uređaje koji menjaju neku od karakteristika električne energije (AC, DC, napon,
struju, frekvenciju i td) nazivano pretvaračima energetske elektronike. Alternativna
definicija pretvarača bi mogla da bude, da je to uređaj koji povezuje dva električna
sistema različitih karakteristika. Pri ovome je važan i smer prenošenja snage.
Ovde na raspolaganju stoje brojne mogućnosti kao što su pretvaranje tipa:
1. AC/DC - ispravljači
2. DC/AC - invertori
3. DC/DC - regulatori jednosmernog napona - čoperi
4. AC/AC - ciklokonvertori (f2≠f1)
5. AC/AC - regulatori naizmeničnog napona (f2=f1)
Oblast tiristorskih pretvarača doživela je svoj puni razvoj sedamdesetih godina 20.
veka. Vrlo brzo su rešena sva najvažnija teorijska pitanja i postavljeni osnovni
principi nove (tiristorske) pretvaračke tehnike.
Pronalaskom titistora i njegovim razvojem za velike struje i visoke napone, on je
praktično potpuno potisnuo sve do tada korišćene tehnike i zajedno sa silicijumskom
diodom postao glavni element regulacije jednosmernog napona napona.
Dalji razvoj energetske elektronike išao je u smeru rešavanja problema regulacije
brzine asinhronog motora. Prva rešenja su se zasnivala na kaskadi i regulaciji brzine
kliznokolutnog motora. Ovde se energija iz rotorskog kola, umesto da se troši na
otporniku, vraća u naizmeničnu naponu mrežu (Kramerova kaskada).
Posle toga razvijala se tehnika ciklokonvertora i regulacija brzine kaveznog
asinhronog motora. U međuvremenu se pojavio prekidački tranzistor velike snage.
Zahvaljujući njegovoj potpunoj upravljivosti ova oblast doživljava veliki razvoj
(tehnike skalarnog i vektorskog upravljanja) a tiristor ostaje samo u oblasti najvećih
snaga.
U oblasti regulacije brzine jednosmerni motor gubi primat a preuzima ga jeftini i
pouzdani kavezni asinhroni motor.
Paralelno sa primenom u oblasti regulacije brzine elektromotora, razvijale su se i
druge oblasi primene tiristora. Danas široka primena tiristora ostaje kod ispravljača
za; pobudne sisteme sinhronih generatora, elektrolize, punjače akumulatorskih
baterija.
Prednosti prenosa električne energije jednosmernom strujom dovela je do primene
tiristora i u ovoj oblasti. Najsnažniji pretvarači se koriste baš u prenosu električne
energije jednosmernom strujom (HVDC), gde se radi sa naponima od nekoliko
stotina kV i strujama redastotine ampera do oko 1 kA.
U našoj zemlji, ova oblast se izučava u okviru predmeta energetske elektronike na

elektrotehničkim fakultetima, višim školama, a u poslednje vreme i srednjim
elektrotehničkim školama. Naša literatura međutim nije adekvatno pratila ovu oblast.
U međuvremenu su došle i nove vrste pretvarača zasnovane na snažnim prekidačkim
tranzistorima a oblast tiristorskih pretvarača je skoro postala nešto prevaziđeno i
neatraktivno.
Ova knjiga je nastala kao pokušaj da se ne preskoči čitava tehnološka generacija

tiristorskih pretvarača i da na našem jeziku ostane pisani trag o njima.
Pretvarači sa tranzistorima kao prekidačkim elementima, detaljno su opisani u
knjizi ”Tranzistorski pretvarači snage”. Izlaskom i Tiristorskih pretvarača, zaokružuje
se oblast pretvarača energetske elektronike. U tom smislu ove dve knjige treba
posmatrati kao jednu celinu.
Pri pisnju knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz ove
oblasti. Iako nije praćen program predmeta energetske elektronike, nadam se da ona
može korisno da posluži strudentima i inženjerima koji izučavaju ovu materiju, ali i
svima ostalima koji se praktično bave tiristorskim pretvaračoma.
Na kraju želim da se zahvalim svima koji su na bilo koji način pomogli da ova
knjiga bude izdata. Među njima posebno bih istakao kolege Z. Ristića, ......
Bor, jula 2004. godine Autor

SADRŽAJ
1. Poluprovodničke komponente _________________________________________________ 7

1.1. Diode _________________________________________________________________ 7
1.1.1. Statičke karakteristike diode________________________________________ 7
1.1.2. Dinamičke karakteristike diode _____________________________________ 9
1.2. Tiristori (SCR - slicon controlled rectifier) _________________________________ 10
1.2.1. Statičke karakteristike tiristora ____________________________________ 11
1.2.2. Dinamičke karakteristike tiristora __________________________________ 12
1.2.3. Redno i paralelno vezivanje dioda i tiristora ________________________ 13
1.3. Gto tiristor ___________________________________________________________ 16
1.4. Dijak ________________________________________________________________ 17
1.5. Trijak________________________________________________________________ 18
2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima__________________________________________ 19
2.1. Impedansa (Z) napajana naizmeničnim naponom ___________________________ 19
2.2. Otpornost napajana preko diode _________________________________________ 20
2.3. Otpornost napajana preko tiristora _______________________________________ 20
2.4. Impedansa (Z) napajana preko tiristora i diode_____________________________ 21
2.5. Induktivnost napajana preko tiristora i diode ______________________________ 22
2.6. Elektromotorna sila u kolu ______________________________________________ 23
2.7. Paralelna veza kondenzatora i otpornika __________________________________ 24
2.8. Zamajna dioda i proces nagomilavanja energije ____________________________ 26
2.9. Magnećenje transformatora za ispravljač sa jednom diodom__________________ 29
3. Fazno upravljani pretvarači __________________________________________________ 35
3.1. Polutalasno ispravljanje ________________________________________________ 37
3.1.1. Monofazno polutalasno ispravljanje________________________________ 37
3.1.2. Ispravljanje sa diodama (zanemarena komutacija) ___________________ 39
3.1.3. Ispravljanje sa diodama (prisutna komutacija) ______________________ 41
3.1.4. Ispravljanje sa tiristorima (zanemarena komutacija) _________________ 43
3.1.5. Ispravljanje sa tiristorima (Prisutna komutacija) ____________________ 44
3.1.6. Komutacija ______________________________________________________ 46
3.1.7. Ispravljač sa zamajnom diodom ___________________________________ 49
3.1.8. Granica diskontinualne struje ______________________________________ 51
3.2. Polutalasni ispravljači __________________________________________________ 53
3.2.1. Dvofazni polutalasni diodni ispravljač _____________________________ 53
3.2.1.1. Omsko opterećenje ___________________________________________ 54
3.2.1.2. Pretežno induktivno opterećenje (L>>) _________________________ 56
3.2.1.3. Izbor dioda ispravljača ________________________________________ 59
3.2.1.4. Konstrukcija puš-pull transformatora __________________________ 59
3.2.2. Dvofazni polutalasni tiristorski ispravljač __________________________ 59
3.2.3. Trofazni polutalasni diodni ispravljač ______________________________ 63
3.2.4. Trofazni polutalasni tiristorski ispravljač ___________________________ 68
3.2.5. Šestofazni polutalasni diodni ispravljač ____________________________ 73
3.2.6. Šestofazni polutalasni tiristorski ispravljač _________________________ 76
3.3. Punotalasni (mostni) ispravljači __________________________________________ 77
3.3.1. Neupravljivi mostni ispravljači ____________________________________ 78
3.3.1.1. Monofazni neupravljivi mostni ispravljač (2-pulsni) _____________ 78
3.3.1.2. Trofazni neupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni) _______________ 81
3.3.1.3. Sekundar transformatora spregnut u trougao ____________________ 84
3.3.1.4. Dvostruki trofazni neupravljivi mostni ispravljač (12-pulsni)_____ 86
3.3.2. Poluupravljivi mostni ispravljači __________________________________ 89
3.3.2.1. Monofazni poluupravljivi mostni ispravljač (2-pulsni) ___________ 90
3.3.2.2. Trofazni poluupravljivi mostni ispravljač (3-pulsni) _____________ 91
3.3.2.3. Dvostruki trofazni poluupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni) ____ 93
3.3.3. Punoupravljivi mostni ispravljači __________________________________ 95
3.3.3.1. Monofazni punoupravljivi mostni ispravljač (2-pulsni) __________ 95
3.3.3.2. Trofazni punoupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni) ____________ 96
3.3.3.3. Trofazni punoupravljivi mostni ispravljači sa zamajnim diodama _ 98
3.3.3.4. Dvostruki trofazni upravljivi mostni ispravljač (12-pulsni) ______ 100
3.4. Rezime o transformatorima i ispravljačima _______________________________ 102
3.5. Četvorokvadrantni pretvarači __________________________________________ 104
3.5.1.1. Antiparalelne veze___________________________________________ 104
3.5.1.2. Unakrsne (krstaste) veze _____________________________________ 107
3.6. Ciklokonvertori ______________________________________________________ 109
4. Harmonici, naponi, struje i snage ____________________________________________ 113
4.1. Furijeov red _________________________________________________________ 114
4.1.1. Harmonijska analiza napona i struja ispravljača ____________________ 115
4.2. Izlazni napon ________________________________________________________ 116
4.2.1.1. Karakteristike jednosmernog izlaznog napona _________________ 118
4.2.2. Izlazna struja ispravljača _________________________________________ 120
4.2.2.1. Karakteristike jednosmerne izlazne struje _____________________ 121
4.2.3. Ulazna struja ispravljača _________________________________________ 121
4.2.3.1. Karakteristike naizmenične ulazne struje ______________________ 125
4.2.4. Snaga ispravljača ________________________________________________ 125
4.2.4.1. Izlazna snaga _______________________________________________ 125
4.2.4.2. Ulazna snaga ispravljača _____________________________________ 126
4.2.4.3. Reaktivna snaga _____________________________________________ 127
4.2.4.4. Faktor snage ________________________________________________ 129
5. Prisilna komutacija tiristora i čoperi __________________________________________ 131
5.1. Paralelno blokiranje bez pomoćnog tiristora ______________________________ 132
5.1.1. Napajanje omskog opterećenja ___________________________________ 132
5.1.2. Napajanje kola sa L>> i zamajnom diodom ________________________ 134
5.2. Paralelno blokiranje sa jednim pomoćnim tiristorom _______________________ 137
5.3. Paralelno blokiranje sa dva pomoćna tiristora _____________________________ 140
5.4. Redno blokiranje sa jednim pomoćnim tiristorom__________________________ 141
5.5. Regulacija brzine elektromotora ________________________________________ 141
5.5.1. Regulacija brzine motora za jednosmernu struju ___________________ 143
6. Pretvarači naizmeničnog napona_____________________________________________ 145
6.1. Ciklokonvertori ______________________________________________________ 145
6.2. Monofazni regulatori naizmeničnog napona_______________________________ 146
6.2.1. Omsko opterećenje ______________________________________________ 147
6.2.2. Induktivno opterećenje___________________________________________ 149
6.2.3. Redna veza otpornosti i induktivnosti _____________________________ 150
6.2.4. Parelelna veza otpornosti i induktivnosti __________________________ 151
6.2.5. Regulacija jednosmernog napona _________________________________ 153
6.2.6. Regulacija sa primarne strane trensformatora ______________________ 153
6.2.7. Regulacija brzine univerzalnog motora ____________________________ 155
6.3. Regulatori trofaznog napona ___________________________________________ 156
7. Autonomni invertori _______________________________________________________ 159
7.1. Strujni invertori ______________________________________________________ 161
7.1.1. Osnovne konfiguracije ___________________________________________ 162
7.1.2. Invertori sa povratnim diodama ___________________________________ 168
7.1.3. Induktivno opterećenje invertora__________________________________ 172
7.1.4. Primena invertora u induktotermiji ________________________________ 172
7.2. Trofazni invertori __________________________________________________ 174
7.3. Naponski invertori ____________________________________________________ 175
7.3.1. McMarijev invertor ______________________________________________ 175
7.3.2. McMari - bedfordov invertor _____________________________________ 178
7.3.3. Promena izlaznog napona invertora _______________________________ 179
8. Kola za upravljanje i zaštitu _________________________________________________ 183
8.1. Upravljačke karakteristike tiristora _____________________________________ 183
8.2. Drajverska kola ______________________________________________________ 184
8.3. Fazno upravljanje pomoću dijaka _________________________________________ 186
8.4. Fazno upravljanje primenom intergisanih kola ____________________________ 187
8.4.1. Upravljanje pomoću operacionih pojačavača ______________________ 187
8.4.2. Integrisano kolo TCA 780________________________________________ 193
8.4.3. Integrisano kolo SL440 __________________________________________ 197
8.4.4. Zaštita dioda i tiristora ___________________________________________ 199
L I T E R A T U R A ___________________________________________________________ 201
R. Radetić Tiristorski pretvarači
1. POLUPROVODNIČKE KOMPONENTE
U ovom delu, biće prikazane najvažnije električne karakteristike poluprovodničkih
komponenata koje se primenjuju kod tiristorskih i diodnih pretvarača u energetskoj
elektronici. Tako će ovde biti obuhvaćene diode, tiristori, GTO, trijaci i dijaci.
Tranzistori su detaljno obrađeni u poseboj knjizi, tako da ovde neće biti analizirani.
1.1. DIODE
1.1.1. STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODE
Dioda je element koji praktično propušta struju samo u jednom smeru i zbog toga
nalazi široku primenu u energetskoj elektronici. Osnovna primena je kod ispravljača,
ali se praktično koristi kod svih vrsta pretvarača energetske elektronike.
Teorijskom analizom p-n spoja, dobijena zavisnost napona diode od struje je:
kT  I d  I 
Ud = ln  + 1 ≈ 0,025 ⋅ ln  d + 1
q  I0   I0 
Id Struja diode
k Bolcmanova konstanta (1,38·10-23 J/K)
T Apsolutna temperatura
q Elementarno naelektrisanje (1,6·10-19 C)
I0 Inverzna struja zasićenja diode
Prethodna relacija može se izraziti po struji, i dobija se:
 qU 
( )
I d = I 0  e kT − 1 ≈ I 0 e 40U − 1
 
 
Inverzna struja zasićenja (I0)
udvostručava se sa porastom
temperature od oko 100C, i u
odnosu na neku polaznu (I01)
iznosi:
T −T1
sl. 1-1.
I 0 (T ) ≈ I 01 2 10
Zbog povećanja inverzne struje sa porastom temperature, smanjuje se direktni pad
napona, tako da je temperaturni koeficijent napona negativan (oko -2 mV/0C). Ovaj
7
R. Radetić 1. Poluprovodničke komponente
negativan temperaturni koeficijent je nepovoljan pri paralelnom vezivanju dioda, i

može da dovede do termičke nestabilnosti.
Navedeni izrazi veoma dobro odgovaraju stvarnom stanju pri malim strujama. Kod
dioda za veće struje, dolaze do izražaja i drugi uticaji kao što je aktivna otpornost
priključaka i slično.
Za oznake prema sl. 1-1a, statička karakteristika jedne realne diode, prikazana je
sl. 1-2
na sl. 1-1b. Da bi se videle odgovarajuće vrednosti, razmera na osama za napon i
struju u direktnom i inverznom smeru je različita.
Navedeni matematički izrazi se bolje uklapaju kod dioda pri manjim strujama. Kod
velikih struja ne mogu se zanemariti omske otpornosti spojnih vodova, tako da su
padovi napona nešto veći.
Pri analizi kola sa diodama uzimanje stvarne karakteristike i njihovih matematičkih
izraza postaje komplikovano i u jednostavnim slučajevima, pa se takva analiza
obično sprovodi grafički. U komplikovanijim slučajevima ni to nije izvodljivo pa se u
praksi koriste idealizovane karakteristike diode. Idealizacija se sastoji u tome da se
nelinearnost aproksimira linearnim segmentima. Na sl. 1-2a,b,c, prikazane su tri
linearne aproksimacije.
Aproksimacija pod -a, vrlo je približna stvarnoj karakteristici, ali je za praksu
dovoljno tačno raditi sa aproksimacijama pod -b ili -c.
Najednostavnija analiza nekog kola sa diodama dobija se aproksimacijom pod -b.
Ova aproksimacija uzima diodu kao idealnu i potpuno zanemaruje pad napona u
provodnom smeru i primenljiva je kada je ulazni napon mnogo veći od pada napona
na diodi (bar nekoliko desetina volti).
Kada se analizira zagrevanje i računaju gubici, koristi se aproksimacija pod -c.
Ovde se smatra da je pad napona na diodi u provodnom smeru konstantan i nezavisan
od struje. Obično se uzima da je njegova vrednost oko 0,7 V (male struje) do 1 V (pri
većim strujama).
Probojni inverzni napon se uzima u obzir samo pri izboru diode a u analizama rada
pretvarača se zanemaruje.
8
1.1.2. DINAMIČKE KARAKTERISTIKE DIODE
Međusobna zavisnost struje i napona diode, zavisi od vrste opterećenja. Vremenski

dijagrami struja i napona prikazani su na sl. 1-3.
- Čisto omsko opterećenje
Pri trenutnom uspostavljanju direktnog
napona napajanja, kod čisto omskog
opterećenja struja bi trebala da ima isti oblik.
Međutim u diodi još ne postoje formirani
slobodni nosioci naelektrisanja, tako da se
direktni napon diode za trenutak poraste skoro
do punog napona napajanja i onda opadne na
stacionarnu vrednost.
Pri trenutnom uspostavljanju inverznog
napona napajanja, dioda nastavlja da provodi
skoro nesmanjenim intenzitetom. Nastaje
izvlačenje slobodnih nosilaca naelektrisanja iz
p-n spoja i uslovi za provođenje struje polako
prestaju, a inverzni napon naglo raste.
- Induktivno opterećenje
Kod induktivnog opterećenja interesantan
je prestanak vođenja diode. Oblik ove
karakteristike, takođe je prikazan na sl. 1-3.
Vreme vođenja struje u suprotnom smeru
sl. 1-3. (trr) nazivamo oporavkom diode i prema
njemu, diode se dele na spore i brze. Brzo
opadanje struje u inverznom smeru (vreme tb
na sl. 1-3.), na induktivnosti u kolu može da
izazove kratke i oštre inverzne prenapone (sl.
1-4.). Zbog toga se ponekad paralelno sa
diodom stavlja R-C član.
Spore diode imaju oporavak više
mikrosekundi (i desetina mikrosekundi) i
primenjuju se na niskim frekvencijama
(mrežne frekvencije). Kod brzih dioda
oporavak može biti kraći od jedne
mikrosekunde.
Svojom brzinom naročito se ističu Šotki
diode kod kojih je vreme oporavka reda
desetine nanosekundi. Pored brzine, kod njih
je i direktni pad napona niži od standardnih
sl. 1-4. (do 0,5 V), tako da imaju manje statičke
9
gubitke snage. Međutim i inverzni naponi su im veoma niski (svega nekoliko desetina
volti), tako da su primenljive kod ispravljanja najnižih napona.
Dinamičke karakteristike naročito dolaze do izražaja pri višim frekvencijama
kakve imamo na primer kod autonomnih tranzistorkih invertora.
Kod mrežnih ispravljača dinamičke karakteristike diode nisu od većeg značaja.
Udarna struja - Sledeća važna karakteristika diode je udarna struja koja sa daje u
obliku strujnog impulsa (I2t). Svaki udar velikom strujom ostavlja posledice na diodu
tako da posle više ponovljenih udara može doći i do njenog oštećenja. Ova
karakteristika diode važna je kod izbora zaštite (ultrabrzih osigurača)
1.2. TIRISTORI (SCR - SLICON CONTROLLED RECTIFIER)

Tiristor je četvoroslojna poluprovodnička komponenta sa izvedene tri elektrode.
Pored anode (A) i katode (K) postoji i upravljačka elektroda (gejt - G).
Pojava tiristora, krajem pedesetih godina (1956. Belove laboratorije), omogućila je
izradu regulisanih ispravljača i drugih vrsta pretvarača, tako da su veoma brzo
potisnuli do tada korišćene transduktore.
Za razliku od diode tiristor ne vodi odmah sa uspostavljanjem direktnog napona
između anode i katode, već tek po dovođenju upravljačkog impulsa na gejt. Vođenje
traje sve dok se na njemu ne pojavi inverzan napon, pri čemu se pojavi kratkotrajna
inverzna struja i tiristor prestaje da vodi (tiristor se gasi).
Nemogućnost gašenja tiristora u svakom trenutku čini tiristor nepotpuno
upravljivim elementom. Pokušaji da se on isključi
impulsom na upravljačkoj elektrodi doveli su do
takozvanog tiristora tipa GTO (gate turn off). Kod
njega je postignuto gašenje impulsom na gejtu ali
tek sa veoma velikom jačinom struje (uporediva sa
strujom tiristora).
Nepotpuna upravljivost tiristora inicirala je
razvoj i drugih komponenata sa boljim dinamičkim
karateristikama. Ovde se u prvom redu misli na
bipolarne, MOSFET i IGBT tipove tranzistora.
Međutim tiristori i dalje ostaju nezamenljivi u
domenu primene kod pretvarača najvećih snaga.
Na sl. 1-5, prikazani su vremenski dijagrami
napona i struje na otporniku napajanom mrežnim
naponom preko tiristora. Okidni impulsi na gejtu
sinhronizovani su sa mrežnim naponom tako da je
ugao uključenja (α) tiristora konstantan.
Mogućnost regulacije napona je osnovna
prednost tiristora u odnosu na diodu i razlog
njegove široke primene u energetskoj elektronici.
sl. 1-5.
10
1.2.1. STATIČKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA
Na sl. 1-6. prikazana je

statička karakteristika tiristora.
Inverzni deo karakteristike je
sličan diodi.
Kod direktne polarizacije
struja tiristora zavisi od napona
ali i od struje upravljačke
elektrode (gejta). Sa
povećanjem napona struja
tiristora raste veoma sporo, sve
sl. 1-6. dok pri nekom naponu tiristor
ne postane provodan (uključuje se). Napon uključenja se
smanjuje sa povećanjem struje gejta. Kada tiristor provede,
struja praktično zavisi samo od spoljneg kola i tiristor se dalje
ponaša slično diodi (sl. 1-7.).
U stanju provođenja, pad napona je reda jednog volta.
Proizvod ovog napona i struje, predstavlja snagu gubitaka
provođenja tiristora (statički gubici). Pored statičkih, postoje i
dinamički gubici. Oni se pojavljuju pri uključenju i isključenju
tiristora. Dinamički gubici proporcionalni su frekvenciji. Kod
niskih frekvencija, statički gubici su dominantni po veličini.
sl. 1-7. Da bi se tiristor uključio potrebno je da struja bude veća od
takozvane struje prihvatanja (latching current - IL). Veličina
struje prihvatanja kreće se od oko 150 mA (za tiristore reda 10 A) do oko oko 1,5 A
(za tiristore reda 1000 A).
Pri smanjenju struje, u jednom trenutku tiristor ponovo postaje neprovodan. Ova
minimalna struja naziva se i struja držanja (holding current - IH). Ispod ove struje
tiristor se blokira (isključuje). Veličina struje držanja kreće se od oko 80 mA (za
tiristore reda 10 A) do oko 0,5 A (za tiristore reda 1000 A).
Odnos struja prihvatanja i držanja je oko 2
do 3, tako da između struja uključenja i
isključenja postoji izvestan histerezis.
Okidni impuls na gejtu mora imati
dovoljan napon i struju da bi se tiristor
uključio pri svim radnim uslovima.
Karakteristike komande tiristora određenog
tipa se međusobno razlikuju (rasipaju) a
zavise i od temperature. Na sl. 1-8. prikazane
su granične karakteristike unutar kojih se
uključuju praktično svi tiristori određenog
tipa. Stvarni okidni impuls mora biti unutar
sl. 1-8.
11
ovog opsega. Ovde još postoji i ograničenje snage disipacije gejta (hiperbola snage)
tako da se ne sme uzeti previše jak impuls koji bi mogao da razori spoj gejta.
Struja gejta obično je reda 50 mA za male tiristore, do nekoliko stotina miliampera
za velike. Trajanje impulsa treba da bude nekoliko desetima mikrosekundi. Kod
uključenja induktivnog tereta, impuls treba da traje sve dok struja opterećenja ne
premaši vrednost struje prihvatanja (IL).
1.2.2. DINAMIČKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA
Uključenje tiristora
Dinamičke karakteristike predstavljaju vremena
karakteristična za uključenje (turn-on time) i isključenje tiristora
turn-off time).
Na sl. 1-9, prikazani su vremenski dijagrami napona i struje
pri uključenju tiristora. Karakteristična vremena su:
tz vreme kašnjenja uključenja (reda 1µs)
tp vreme porasta struje (nekoliko µs)
ton vreme uključenja
Sledeća važna karakteristika kod uključenja je i brzina porasta
struje (di/dt). Impuls na gejtu aktivira određenu zonu na kristalu
tiristora. Ova zona se vremenom širi na celu površinu. Ako je
opterećenje čisto omsko ili kapacitivno, struja pri uključenju
sl. 1-9. veoma brzo raste i njena gustina na aktiviranom delu površine
može biti previsoka tako da može doći do razaranja tog dela
kristala i trajnog oštećenja tiristora. Tipične vrednosti brzine porasta struje su oko 100
A/µs. Na mestima gde je to kritično, na red sa tiristorom dodaje se mala induktivnost.
Tiristor može da se uključi i zbog brzog porasta direktnog napona (du/dt). Razlog
je parazitna kapacitivnost anode prema gejtu (Cag). Zbog toga se tiristori dele i prema
brzini porasta ovog napona. Tipične vrednosti su su u opsegu od 200 do 1000 V/µs.
Ovakvo uključenje je neželjeno i donekle može da se ublaži dodavanjem R-C člana
paralelno tiristoru.
Isključenje tiristora
Slika sl. 1-10, prikazuje vremenske dijagrame
struje i napona tiristora pri isključenju.
Kao i kod diode, i ovde se pojavljuje inverzna
struja i vreme oporavljanja (trr). Površina
ograničena inverznom strujom tiristora
predstavlja količinu naelektrisanja (Qrr).
Međutim tiristor nije spreman odmah da
prihvati i puni inverzni napon, već je potrebno
da prođe dodatno vreme čija je minimalna
sl. 1-10.
12
vrednost označena na sl. 1-10, kao tgr (gate recovery time). Zbir ova dva vremena
predstavlja vreme isključenja. Prema veličini ovog vremena tiristori se dele na spore i
brze. Vreme isključenja kod sporih tiristora je od 50 do 300 µs, i oni se mogu
primenjivati samo na mrežnim frekvencijama. Kod brzih tiristora, ovo vreme je oko
10 µs tako da se mogu primenjivati na frekvencijama do oko 10 kHz.
Tokom procesa isključenja nastaju gubici. Integral proizvoda napona i struje
tiristora tokom oporavljanja, predstavlja gubitak energije. Proizvod ove energije i
frekvencije je snaga gubitaka oporavljanja tiristora. Kod niskih frekvencija
dominantni su gubici provođenja ali kod visokih gubici oporavljanja postaju značajni.
Granične vrednosti napona i struja današnjih tiristora su oko 5000 V i 5000 A. Sa
redno-paralelnim vezama, primenljivost se proširuje na još veće vrednosti tako da se
sa njima postižu i najveće snage pretvarača.
Pretpostavke i pojednostavljenja u analizi pretvarača
U analizama rada pretvarača tiristor će biti posmatran kao bistabilni prekidački
element koji može biti u stanju uključenosti ili isključenosti. Dalje će biti uvedene
pretpostavke da su; struja prihvatanja (IL), držanja (IH), inverzna struja, i napon u
provodnom stanju, jednaki nuli. I kod dinamičkih karakteristika će se smatrati da su
vremena uključenja i isključenja jednaka nuli osim u slučajevima gde je to drugačije
navedeno.
1.2.3. REDNO I PARALELNO VEZIVANJE DIODA I TIRISTORA

Diode i tiristori, primenjuju se kod pretvarača u veoma širokom opsegu snaga.
Najveće jedinice danas prave se za struje od nekoliko kA i napon od nekoliko kV,
tako da se pojedinačnim diodama i tiristorima mogu napraviti pretarači snaga reda
MW. Zahtevi pojedinih pogona za još većim strujama i naponima doveli su do
potrebe za njihovo redno i paralelno vezivanje.
Najviši naponi kod kojih se danas koriste tiristori i diode su kod prenosa električne
energije jednosmernom strujom (HVDC) i iznose nekoliko stotina kV. Za tako visoke
napone potrebno je i preko 200 tiristora vezati na red. Na ovaj način zalazi se u
gigavatno područje snaga.
Veoma jake struje potrebne su kod velikih postrojenja elektrolize aluminijuma i
mogu biti i više stotina kA, tako da je potrebno i preko sto paralelno vezanih tiristora
(ili dioda).
Pri svemu ovome potrebno je postići uslove što ravnomernije raspodele napona
(kod redne) i struja (kode paralelne veze) među njima i to kako u stacionarnom, tako i
u prelaznom stanju. Takođe, važno je i obezbeđenje uslova istovremenog uključenja
pojedinih tiristora, naročito kod paralelnog vezivanja.
Veliki broj tiristora kod ovakvih pretvarača otežava otkrivanje kvarova, pa se
razvijaju i tehnike za njihovu dijagnostiku.
U daljem tekstu će biti analizirani osnovni uslovi za rad u rednoj i paralelnoj vezi.
13
Redno vezivanje dioda i tiristora

Rednim vezivanjem dioda postiže se
rad sa višim naponom. Pri tome se mora
voditi računa o pravilnoj raspodeli
napona na njima kako u stacionarnom,
tako i u tranzijentnom stanju.
Na sl. 1-11. prikazane su inverzne
karakteristike dve redno vezane diode.
sl. 1-11 Diode se pri inverznoj polarizaciji
ponašaju kao veoma velika otpornost (reda više megaoma). Zbog razlike inverznih
karakteristika dioda, i ove otpornosti se mogu znatno razlikovati. Pošto u rednoj vezi
diode imaju zajedničku struju, onda se i naponi na njima znatno razlikuju, tako da
jedna dioda može da preuzme gotovo čitav napon, a na drugoj on bude veoma nizak.
Ovaj problem se rešava paralelnim vezivanjem otpornika dovoljno visoke
otpornosti da ne predstavlja problem njihovo zagrevanje, a opet i dovoljno niske, da
se pravilno raspodele naponi na diodama. Inverzne struje diode su jako zavisne od
temperature, tako da ove otpornosti treba da budu dovoljno male da ujednače
raspodelu napona i na povišenoj temperaturi.
Zbog nejednake raspodele napona, mora se uzeti niža vrednost inverznog napona
po diodi (UD,R), od maksimalno dozvoljene (UD,R,MAX).
U D ,R = α ⋅ U D ,R ,MAX
Za ukupan inverzni napon na grupi od n redno vezanih dioda (UΣ), i ovaj sniženi
napon po diodi (UD,R), potreban broj dioda je:
UΣ UΣ
n= =
U D ,R α ⋅ U D ,R ,MAX
Stvarni broj dioda je prva veća celobrojna vrednost od ovako izračunate.
Da bi se raspodela napona zadržala u opsegu od UD,R do UD,R,MAX i u
najnepovolnijem slučaju, otpornost paralelnih otpornika treba da je:
U
RA =
n
(1 − α ) D ,R ,MAX
n −1 I R ,MAX
IR,MAX Maksimalna inverzna struja diode
Maksimalne inverzne struje diode zavise od njihove veličine. Kod dioda za struje
reda 100 A i veće, ova struja je reda 10 mA do 100 mA.
Prihvatljiva vrednost sniženja inverznog napona je reda 10 % (α=0,9).
Otpornosti ovih otpornika su međusobno jednake i obično iznose nekoliko kilooma
do nekoliko desetina kilooma. Sa ovim otpornicima ukupna inverzna struja se
povećava na vrednosti od nekoliko mA do nekoliko desetina mA, a gubici na
otpornicima su od nekoliko vati do nekoliko stotona vati.
14
Inverzne karakteristike tiristora slične su kao i kod dioda, tako da ovi zaključci
važe i za njih. Na ovaj način izjednačava se statička raspodela napona na redno
vezanim diodama i tiristorima.
Kod tiristora se mora voditi računa i o dinamičkoj raspodeli napona tokom procesa
blokiranja i uključenja. Zbog nejednakih inverznih količina elektriciteta (Qrr), ne
blokiraju se svi tiristori istovremeno. Da bi se ujednačila raspodela napona i u
prelaznom režimu, paralelno sa tiristorima se dodaju R-C članovi (sl. 1-12).
Kondenzatori se biraju tako da prihvate i najveće razlike u Qrr i da pri tome
odstupanje napona od srednje vrednosi ne bude veća od ∆U.
Qrr , MAX − Qrr , MIN ΔQrr
C= =
ΔU ΔU
U lit 1, preporučuje se i sledeći izraz:
IF ( A)
C( µF ) = 10
UV (V )
IF Struja kroz tiristor pre isključenja (A)
UV Maksimalno dozvoljeni inverzni napon (V)
Tipične kapacitivnosti ovih kondenzatora kreću se od
sl. 1-12
oko 0,1 µF do 1 µF.
Otpornik (RB) ograničava strujni impuls pražnjenja kondenzatora pri uključenju
tiristora. Njegova otpornost se bira prema maksimalno dozvoljenom impulsu struje.
U C ,MAX
RB =
I C ,MAX
Tipične vrednosti ovih otpornika kreću se od 5 Ω do 50 Ω.
Snaga disipacije ovog otpornika, jednaka je energiji koju kondenzator prihvati i
isprazni u toku jedne sekunde.
P = f ⋅ C ⋅ U C2 ,MAX
Za veće frekvencije gubici postaju veliki, pa se ponekad koriste kondenzatori
malog kapaciteta (10 nF ...50 nF) a otpornici izostavljaju.
Paralelno vezivanje dioda i tiristora
Paralelnim vezivanjem dioda i tiristora postiže se rad sa višim
direktnim strujama. Na sl. 1-13. prikazane su direktne
karakteristike dve paralelno vezane diode.
U paralelnoj vezi imamo zajednički napon na diodama. Zbog
razlike karakteristika raspodela struja može biti veoma različita.
Problem bi se mogao rešiti vezivanjem malih otpornosti na red sa
diodama, međutim zbog velikih gubitaka na otpornicima ta tehnika
sl. 1-13 se samo delimično primenjuje. Ova primena se sastoji u tome da se
15
pri konstrukciji vodi računa o geometriji spojnih provodnika kojima se vezuju diode.
Pored ovoga u paralelne grane stavljaju se i spregnute prigušnice, reaktanse u obliku
pogodno oblikovanih spojnih vodova, feritnih prstenova oko provodnika i td.
Dalje ujednačavanje raspodele struja postiže se klasiranjem dioda i tiristora prema
direktnom padu napona. Samo one komponente sa malom razlikom napona (30 do 40
mV) se vezuju paralelno.
Zbog nejednake raspodele struja, mora se uzeti niža vrednost direktne struje po
diodi (ID), od maksimalno dozvoljene (ID,MAX).
I D = β ⋅ I D ,MAX
Za ukupnu struju na grupi od m paralelno vezanih dioda (IΣ), i ovu sniženu struju
po diodi (ID), potreban broj dioda je:
IΣ IΣ
m= =
I D β ⋅ U D ,MAX
Prihvatljiva vrednost sniženja strujne opteretivosti dioda je reda 30 % (β=0,7).
Stvarni broj dioda je prva veća celobrojna vrednost od ovako izračunate.
Nejednaka raspodela struja može dovesti do temperaturne nestabilnosti, tako što se
dioda sa najvećom strujom greje više od ostalih. Njen direktni pad napona se dalje
smanjuje, tako da ona preuzima još veću struji i još više se greje i td.
Kod tiristora u paralelnoj vezi mora se voditi računa i o uslovima njihovog
paljenja, kako bi se svi tiristori istovremeno doveli u stanje provođenja
(deblokiranja). Tiristor koji je prvi proveo oborio je napon i na ostalima, tako da se i
brzina njihovog uključenja smanjila. Taj tiristor je preuzeo svu struju na sebe (do
deblokiranja ostalih), što može da dovede do njegovog oštećenja.
1.3. GTO TIRISTOR

Veliki nedostatak tiristora je što ne može da se isključi u bilo kom trenutku. Da bi
se isključio, potrebno je da se na njegove krajeve (A i K) dovede inverzni napon u
vremenu dužem od toff. U protivnom on nastavlja da provodi sve dok je direktno
polarisan. Ovaj nedostatak je inicirao razvoj nove klase tiristora koji se mogu
isključiti inverznim strujnim impulsom na gejtu, takozvani GTO (Gate Turn Off)
tiristor. Razvoj ovih tiristora još nije dostigao željene efekte i danas se postiglo da je
jačina inverzne struje na gejtu reda oko 20 ... 30% od izlazne struje, što je još uvek
jako velika vrednost. Međutim zbog niskog napona na gejtu, snaga ovog impulsa je
relativno mala.
Sa mogućnošću uključenja i isključenja preko upravljačke elektrode (gejta), GTO
spada u grupu potpuno upravljivih prekidačkih elemenata. U tom pogledu, GTO je
najsnažniji prekidački upravljivi element.
Prema maksimalnom naponu i struji, GTO malo zaostaje za tiristorom, ali
napredak tehnologije stalno povećava njegove mogućnosti. U ovom trenutku se stiglo
do oko 4000 V i 3000 A, dok su granične vrednosti kod tiristora veće za oko 30 %.
16
U provodnom stanju GTO ima pad napona 2,5 ...

3,5V, a samim tim i veće gubitke od klasičnog
tiristora, pri istoj struji.
U pogledu brzine uključenja, GTO je sporiji od
klasičnog tiristora i njegovo vreme uključenja je reda
10 µs a struja uključenja skoro deset puta veća (oko 1
A za GTO struje 300 A).
Pri isključenju, GTO je uporediv sa brzim
tiristorima. Zbog veće brzine isključenja, radi
smanjenja prenapona i komutacionih gubitaka,
paralelno sa GTO dodaju se snaberska kola. U kolima
gde je to potrebno, radi smanjenja brzine porasta
struje (di/dt), na red se dodaju male induktivnosti.
sl. 1-14. Na sl. 1-14. prikazano je upravljačko kolo za GTO.
Preporučuje se da na gejtu u isključenom stanju
postoji stalni negativni napon. Time se povećava
imunitet prema nekontrolisanom uključenju zbog
naglih promena napona, smetnji iz mreže i slično. U
uključenom stanju ovaj napon nema dovoljnu snagu
da isključi tiristor.
Isključenje se postiže pražnjenjem kondenzatora
preko primara transformatora. Prenosnim odnosom
transformatora obezbeđuje se dovoljna jačina struje
gejta za gašenje tiristora.
Na sl. 1-15. prikazani su tipični oblici napona
UAK, anodne (IA), katodne (IK) i struje gejta (IG), pri
isključenju. Dovođenjem struje za gašenje tiristora
na gejt (IG) smanjuje se katodna struja dok anodna
ostaje nepromenjena. Kada se iz gejta izvuče
dovoljno naelektrisanja, tiristor počinje da se blokira
i anodna struja pada a napon (UAK) počinje da raste.
U jednom trenutku katodna struja postaje negativna i
sl. 1-15. sva anodna struja se zatvara preko gejta. Napon za
trenutak opadne i zatim nastavi rast do konačnog blokiranja tiristora (toff).
Kao potpuno upravljiv prekidački element, GTO nalazi primenu kod čopera velikih
snaga, invertora, i td. Sa daljim razvojem tehnologije i poboljšanjem karakteristika
GTO će nalaziti sve širu primenu kod pretvarača najvećih snaga.
1.4. DIJAK
Dijak (Silicon Bi-directional Trigger Device) je petoslojna poluprovodnička
komponenta sa izvedene dve elektrode (A1 i A2).
17
Naponsko strujna karakteristika mu

je takva da praktično ne provodi struju
do probojnog napona. Struja pri kojoj
dolazi do probija (IB) je maksimalno
reda 50 µA a veličina probojnog
napona od oko 28 do 36 V (tipično oko
32 V). Probojni napon je približno
jednak za oba polariteta napona (razlika
manja od 10 %) a temperaturna
sl. 1-16. zavisnost mu je oko 0,1 %/K.
Tipična karakteristika dijaka prikazana je na sl. 1-16.
Dijak je element male snage i koristi se uglavnom u upravljačkim kolima za
dobijanje sinhronih okidnih impulsa. Sa njim se, na primer, veoma jednostavno
dobijaju okidni impulsi za faznu regulaciju napona sa trijakom.
1.5. TRIJAK
Trijak je petoslojna poluprovodnička komponenta sa izvedene tri elektrode (A1, A2
i G). Naponsko strujna karakteristika mu je donekle slična onoj kod tiristora. Za
razliku od njega trijak ima simetričnu karakteristiku za oba polariteta napona. Po
svojoj funkciji trijak je ekvivalentan dvama tiristora vezanih u antiparalelu, tako da
svakim od njih može da se upravlja u njegovoj poluperiodi. Tipična karakteristika
dijaka prikazana je na sl. 1-17.
Trijak se primenjuje za regulaciju naizmeničnog napona. Tipične primene su mu
regulacija snage grejača, regulacija jačine svetla kod sijalica sa užarenim vlaknom,
regulacija brzine obrtanja univerzalnog motora i td.
Pri radu u kolu sa naizmeničnim naponom, pri prolasku struje kroz nulu, trijak se
gasi ali napon odmah menja polaritet, tako da su uslovi za oporavak znatno
nepovoljniji nego kod tiristora. Ovo je naročiti izraženo kod induktivnih opterećenja.
Zato se trijak ne može primeniti na višim frekvencijama. Obično se primenjuje samo
na mrežnoj frekvenciji. Najčešće se sreće za struje do nekoliko desetina ampera, ali
postoje i jedinice od više stotina
ampera.
Uključenje trijaka u obe
poluperiode može se vršiti
strujnim impulsima istog ili
suprotnog polariteta. Proizvođači
trijaka daju vrednosti minimalne
struje gejta za sve četiri moguće
kombinacije polariteta napona na
sl. 1-17. priključcima (A1 i A2) i smera
struje gejta (IG).
18
2. OSNOVNA KOLA SA DIODAMA I TIRISTORIMA

Jednosmernim izlaznim naponom ispravljača napaju se različite vrste trošila. Stalni
pratioci su aktivne (omske) otpornosti, a pored nje u kolu mogu biti i induktivnosti,
kapacitivnosti. Veoma važna oblast primene ispravljača je napajanje motora
jednosmerne struje. Tada se pored otpornosti i induktivnosti u kolu nalazi i
indukovana elektromotorna sila. Svaka od ovih vrsta opterećenja u kombinaciji sa
ispravljačem daje odgovarajuće oblike napona i struja. U ovom delu će biti
analizirano ponašanje pojedinih vrsta opterećenja u najjednostavnijem slučaju
napajanja preko samo jedne diode. Neki od dobijenih zaključaka biće kasnije
primenljivani u analizi pojedinih vrsta ispravljača.
2.1. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA NAIZMENIČNIM NAPONOM

Potsetimo se za početak kako se ponaša redna veza otpornosti i induktivnosti
(impedansa), pri napajanju iz mreže naizmeničnog napona sinusnog oblika (sl. 2-1.).
Za ovo kolo važe relacije:
u = 2U sin ωt
sin (ωt − ϕ )
2U
i=
Z
Z = R 2 + (ωL )2
ωL
ϕ = arctg
R
Efektivna vrednost struje je:
U U
I= =
Z R 2 + (ωL )2
U svim daljim razmatranjima,
sl. 2-1. podrazumevaće se da je ulazni napon
naizmenični sinusoidalnog oblika.
19
R. Radetić 2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima
2.2. OTPORNOST NAPAJANA PREKO DIODE

Posmatrajmo sada napajanje otpornosti preko diode
(sl. 2-2). Napon na otporniku sadrži samo jednu
(pozitivnu) poluperiodu, tako da ovakvo ispravljanje
nazivamo polutalasnim.
Srednja vrednost napona na otporniku je:
1T 1
U R ,SR = ∫ u R ⋅ dt = 2 ⋅ U ≈ 0,45 ⋅ U
T0 π
A njegova efektivna vrednost:
1T 2 U
UR = ∫ u R ⋅ dt = ≈ 0,707 ⋅ U ≈ 1,57 ⋅ U R , SR
sl. 2-2. T0 2
Struja ima isti oblik kao i napon, pa su srednja i efektivna vrednost:
- Srednja vrednost:
1T 1 T iR U U
I SR = ∫ iR ⋅ dt = ∫ ⋅ dt = R ,SR ≈ 0,45
T0 T0R R R
- Efektivna vrednost:
1T 2 U U π U R , SR U
IR = ∫ i R ⋅ dt = R = = ≈ 1,57 R , SR ≈ 1,57 ⋅ I SR
T0 R R 2 2 R R
2.3. OTPORNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA

Ako se otpornost napaja preko tiristora, oblik napona i
struje su kao na sl. 2-3.
Srednja vrednost napona na otporniku je:
2U π
sin ωtd (ωt ) = (1 − cosα )
2U
U R ,SR = ∫
2π α 2π
Pri α=0 tiristor je uključen celu pozitivnu poluperiodu
i ponaša se kao dioda. Ako taj napon označimo UR,SR,0,
srednja vrednost napona na otporniku pri uglu α je:
U R ,SR = U R ,SR ,0 (1 − cosα )
sl. 2-3. Efektivna vrednost ovog napona je:
UR =
1 π
∫
2π α
( )
2U sin ωt d (ωt ) =
2 U
π
1
2
(π − α ) + sin 2α
20
Kada je α=0, ispravlja se cela poluperioda i efektivna vrednost napona je kao i u

slučaju diode:
U
UR =
2
Vidi se da su srednja i efektivna vrednost napona pri α>0, manje nego u slučaju
diode. Ove vrednosti napona se mogu regulisati jednostavno promenom ugla
uključenja tiristora (α) i to u granicama od nule do punog ispravljenog napona (napon
diodnog ispravljača).
Struja u otporniku je istog oblika kao i napon, tako da i za nju važe slične relacije.
2.4. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE

Posmatrajmo sada rednu vezu otpornosti induktivnosti napajanu preko tiristora (sl.
2-4). Od trenutka kada se tiristor uključi (pri uglu α), jednačina kola je:
di
u = Ri + L
dt
Za napon oblika:
u = 2U sin ωt i početni uslov: i(α/ω)=0
Rešenje jednačine je:
2U  −
t −α / ω

i = i AC + i DC =  sin(ω t − ϕ ) − sin(α − ϕ ) ⋅ e τ

Z  
τ vremenska konstanta kola (τ=L/R)
Rezultat se odnosi samo na pozitivnu vrednost struje
(i≥0) tako da je interval vremena:
α β
≤t ≤
ω ω
α ugao uključenja (upravljanja) tiristora
β ugao isključenja
γ uglao vođenja tiristora (γ=β-α)
Struja pada na nultu vrednost u negativnom delu
poluperiode (β>π). U intervalu ugla od π do β, napon
je negativan a struja pozitivna, tako da je snaga
negativna. Sada energija ima suprotan smer što znači
da se energija nagomilana u induktivnosti vraća u
naponju mrežu. Zbog zalaska u negativni deo
poluperiode, srednja vrednost napona na izlazu je
sl. 2-4. manja nego u slučaju čiste otpornosti (prethodni
21
slučaj).
Počev od ugla β, pa do uključenja u sledećoj periodi struja se prekida (jednaka je
nuli). U narednim periodama, proces se ponavlja na isti način.
Srednja vrednost ispravljenog napona postoji samo na otporniku i iznosi:
U SR = R ⋅ I SR
Napajanje preko tiristora je opštiji slučaj koji u specijalnom slučaju (α=0)
obuhvata i oblik struje pri napajanju preko diode.
Pri L=0, oblici napona i struja postaju kao u prethodnom slučaju (napajanje čiste
otpornosti)
2.5. INDUKTIVNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE

Posmatrajmo sada idealizovan slučaj gde se induktivnost (R=0) napaja preko
tiristora. Tiristor se uključuje pri uglu α (trenutak α/ω). Struja u trenutku uključenja
jednaka je nuli. Rešenje ovog problema je sadržano u prethodnom slučaju i samo ga
treba posmatrati pri R=0. Naizmenična komponenta (iAC) kasni za naponom za 900.
Jednosmerna (iDC) komponenta je konstantna, tako da je ukupna struja pozitivni deo
sinusoide pomerene za vrednost iDC (sl. 2-5.).
Trenuta vrednost napona na induktivnosti je:
di
uL = L
dt
Za ulazni napon oblika
u = 2U sin ωt
Struja je:
2U
i= (cosα − cosωt )
ωL
Srednja vrednost napona na induktivnosti je:
1 T di L0
sl. 2-5. U SR ,L = ∫ L dt = ∫ dt = 0
T 0 dt T0
To znači da su pozitivna i negativna površine na sl. 2-5. jednake.
Pri α=900, pojavljuje se cela pozitivna poluperioda struje.
U graničnom slučaju α=0 (dioda), struja postaje kontinualna tokom cele periode
kao na sl. 2-6.
Trenutna vrednost struje je:
2U
i= (1 − cosωt )
ωL
22
Ovo je idealan slučaj i u praksi se kontinualnost struje sa ovakvim ispravljačem ne

može postići.
Ovde naizmenična komponenta struje kasni
za 900 za naponom. Jednosmerna komponenta je
jednaka amplitudi naizmenične i konstantna,
tako ukupna struja sada postaje kontinualna.
Izlazni napon je naizmenični sa nultom
srednjom vrednošću. U praksi se ovo ne može
sl. 2-6. postići jer uvek postoji aktivna otpornost (R) i
gubici snage. Drugi razlog je inverzni napon na
diodi (oko 1 V) što stvara dodatni gubitak
energije u kolu.
2.6. ELEKTROMOTORNA SILA U KOLU

Ovo je najčešći slučaj opterećenja i njega imamo
(sl. 2-7.) pri napajanju rotorskog kola DC motora pri
obrtanju rotora, kada osim aktivne otpornosti i
induktivnosti postoji i indukovana elektromotorna
sila (E). I ovde ćemo posmatrati opštiji slučaj
napajanja kola preko tiristora. Ako se kolo napaja
preko diode, u dobijenim izrazima za struju samo
treba uzeti nulti ugao upravljanja (α=0).
Dok je tiristor uključen, jednačina kola je:
di
u − E = Ri + L i početni uslov: i(α/ω)=0
dt
Rešenje ove jednačine je:
i = i AC + iDC
Za razliku od prethodnog slučaja ovde se u
jednosmernoj komponenti pojavljuje i struja zbog
elektromotorne sile (iE, i suprotnog je smera.
sl. 2-7. Konačno rešenje jednačine pri traženom
početnom uslovu je:
t −α / ω
2U E 2U  − E
i = i AC + i DC = sin(ωt − ϕ ) +  − sin(α − ϕ ) e τ −
Z R Z  R
Ili u drugom obliku:
2U   E 
t −α / ω t −α / ω
− −
i= sin(ωt − ϕ ) − sin(α − ϕ ) ⋅ e τ 
 − 1 − e τ 
Z  
 R  
23
Rezultat se odnosi samo na pozitivnu vrednost struje (i≥0) što odgovara intervalu
vremena:
α β
≤t ≤
ω ω
Tiristor može da se uključi samo ako je ulazni napon veći od elektromotorne slie.
Ista struja dobija se i sa diodom. Taj minimalni ugao uključenja je ograničen.
E
α min = arcsin
2U
Od trenutka kada ulazni napon postane negativan (negativna poluperioda), pa do
smanjenja struje na nulu, snaga je negativna i tada se energija vraća u napojnu mrežu.
Zbog kontra dejstva elektromotorne sile, brzina vraćanja energije je velika, a ugao
isključenja tiristora (β) je manji nego u kolu bez E. Sa ovakvim ispravljanjem ni u
graničnom slučaju čiste indiktivnosti struja ne može biti kontinualna.
U intervalima kada ne postoji struja u kolu, napon na izlazu jednak je indukovanoj
elektromotornoj sili.
Posmatrajmo sada krajnji slučaj sa R=0.
Struja u kolu je:
i=
2U
[cos α − cos ωt ] − E (ωt − α )
ωL ωL
Naizmenična komponenta struje, određena je sa U i ωL, i kasni 900 za naponom.
Jednosmerna komponenta je konstantna i zavisi od ugla uključenja tiristora α.
Jednosmerna komponenta zbog E polazi od nule (u
trenutku uključenja) i konstantno raste u suprotnom smeru.
Kada se njen intenzitet izjednači sa naizmeničnom
komponentom, ukupna struja pada na nulu u trenutku β/ω.
2U [cos α − cos β ] = E (β − α )
Ugao β se dobija rešenjem ove jednačine. Jednačina je
sl. 2-8. transcendentna i ugao β ne može se izraziti eksplicitno.
Na sl. 2-8 prikazani su oblici izlaznog napona i struje.
Izšrafirani deo pretstavlja napon na induktivnosti. Srednja vrednost ovog napona je
jednaka nuli, tako da su ove površine međusobno jednake.
2.7. PARALELNA VEZA KONDENZATORA I OTPORNIKA

Ponekad se za potrošače malih snaga koriste monofazni ispravljači sa
kondenzatorom na izlazu. Kondenzator ovde služi za filtriranje napona.
Struja kondenzatora proporcionalna je izvodu napona. Pri uključenju tiristora,
porast napona je jako veliki (do 109 V/s). Sa ovim, brzina porasta struje kondenzatora
(dU/dt) je jako velika tako da se tiristorom mogu napajati samo kola sa malim
24
paralelnim kapacitetom. Zbog toga se ovakvi

ispravljači prave samo sa diodama.
Ispravljači sa tiristorima zahtevaju dodatne
prigušnice.
Posmatrajmo kolo prema sl. 2-9. Struja
diode se grana prema kondenzatoru (iC) i
otporniku (iR). Počev od trenutka α/ω, dioda
postaje pozitivno polarisana i struja
kondenzatora je:
iC = ωC 2U cosωt , za α<ωt<β
U trenutku β/ω, dioda prestaje da provodi.
Struja iR je kontinualna i ima oblik
napona. U ovom intervalu struja iR je:
2U sin ωt
iR = , za α<ωt<β
R
U trenutku β/ω, dioda prestaje da provodi
i napon na kondenzatoru je:
sl. 2-9. U β = 2U sin β
Sada se otpornost napaja iz kondenzatora i
njegov napon opada eksponencijalno. Ovo
traje do ponovnog provođenja diode
(2π+α)/ω, pa je napon na kondenzatoru:
t −β /ω
−
uC = U β e τ , β<ωt<2π+α
a struje kondenzatora i otpornika su:
β /ω
u C U β −t − τ
iR = −iC = = e
R R
U narednoj pozitivnoj poluperiodi ciklus
se ponavlja na isti način.
Površina ograničena pozitivnom strujom
(sl. 2-9) iC, pretstavlja dovedenu količinu
elektriciteta u kondenzator. U stacionarnom
stanju, ona je jednaka odvedenoj količini
elektriciteta tokom pražnjenja kondenzatora
(površina ograničena negativnom strujom).
Na sl. 2-10 prikazani su talasni oblici
sl. 2-10. napona i struje za punotalasno ispravljanje.
25
Ovde je posmatran idealizovan slučaj gde

je zanemarena impedansa napojne mreže.
Kod realnih ispravljača ovog tipa,
kondenzator za peglanje napona je često
kapaciteta i više hiljada mikrofarada, tako da
su struje njegovog punjenja dosta velike. U
tom slučaju mora se uzeti u obzir i
impedansa napojne mreže, transformatora i
sl. 2-11. spojnih veza. Stvarni oblici izlaznog napona
i struje diode su kao na sl. 2 -11.
Za poznati, maksimalni pad napona (∆UC)
i struju (I) potrebna vrednost kapaciteta
kondenzatora kod monofaznog ispravljača
je:
I
C=
2 ⋅ f ⋅ ∆U C
sl. 2-11a Dodavanjem redne prigušnice u kolo, u

stacionarnom stanju, širina strujnog impulsa
se povećava a amplituda smanjuje (sl. 2-
11a). Pri tome, amplituda izlaznog napona i
valovitost se smanjuju.
sl. 2-11b Pri dovoljno velikoj induktivnosti
prigušnice struja postaje kontinualna (sl. 2-
11b) a srednja vrednost izlaznog napona
pada na veličinu od Ud, SR=0,9⋅U.
Dodatkom induktivnosti u kolo sa
sl. 2-11c kondenzatorom, u prelaznom procesu dolazi
do premašaja napona. Dolazak u stacionarno stanje odvija se kroz prelazni proces. Pri
kontinualnoj struji ovaj prelaz jeprikazan na sl. 2-11.
2.8. ZAMAJNA DIODA I PROCES NAGOMILAVANJA ENERGIJE

Posmatrajmo sada kolo prema sl. 2-12, koje za razliku od kola na sl. 2-6, sadrži
takozvanu zamajnu diodu (ZD). Ova dioda ne dozvoljava pojavu negativnog napona
na izlazu, tako da je on kao kod opterećenja otpornikom.
U prvom trenutku uključenja tiristora (t0=α/ω) struja je jednaka nuli. Posle
uključenja, struja je:
2U  −
t −α / ω
 E −
t −α / ω

i= sin(ωt − ϕ ) − sin(α − ϕ ) ⋅ e τ
 − 1 − e τ  , za t0<t<t1

Z   R  
26
U ovom intervalu i napon i struja su pozitivni tako da se iz izvora napajanja prima

energija. Jedan deo primljene energije pretvara se u toplotu (na otporniku), a ostatak
se akumulira u induktivnosti.
U trenutku t1=π/ω napon pada na nulu i struju preuzima zamajna dioda i kratko
spaja L-R kolo sa trenutno zatečenom strujom (Iπ). Od ovog trenutka više nema
razmene energije sa izvorom napajanja. Zbog gubitaka u otporniku, energija se
smanjuje i struja u kolu opada do sledećeg uključenja tiristora. Akumulisana energija
nije potpuno potrošena tako da struja nije pala na nulu.
Kada se tiristor ponovo uključi, kolo
ponovo uzima energiju iz izvora. Proces se
dalje ponavlja na isti način. Akumulisana
energija se povećava sve dok se ne
izjednači energija uzeta iz izvora sa
gubicima u otporniku. Tada nastupa
stacionarno stanje. Proces je kvazi
eksponencijalan tako da je potrebno vrlo
dugo vreme (teorijski beskonačno) za
dolazak u stacionarno stanje.
Dalje će biti detaljnije opisan proces
nagomilavanja energije.
sl. 2-12.
Struja u trenutku t1=π/ω jednaka je:
2U  −
π −α

Iπ = sin ϕ − sin(α − ϕ ) ⋅ e τω 
Z  
U intervalu vremena od t1 do t2 - t2=(2π+α)/ω, struja opada po eksponencijalnom
zakonu, tako da na kraju intervala iznosi (I2π+α):
π +α
−
I 2π +α = I π e ωτ
Od trenutka t2 do t3 imamo ponovo struju kao u intervalu t0-t1, ali i eksponencijalno

opadajuću komponentu struje iz akumulisane energije.
U trenutku t3 (3π/ω), struja je:
 −
2π

I 3π 
= Iπ 1 + e τω 
 
 
Dalje imamo:
−
π +α
−
π +α
 −
2π

I 4π +α = I 3π e ωτ = Iπ e ωτ 1 + e ωτ 
 
 
Dalje je:
27
 −
2π
−
4π

I 5π 
= Iπ 1 + e τω +e τω 
 
 
−
π +α
−
π +α
 −
2π
−
4π

I 6π +α = I 3π e ωτ = Iπ e ωτ 1 + e ωτ + e ωτ 
 
 
Za stacionarno stanje, izrazi u zagradi čine geometrijski red tako da se može pisati:
 −
2π
−
4π
 1
lim I ( 2n +1)π 
= Iπ 1 + e τω +e τω + ... = I π
n→ ∞   −
2π
  1− e τω
i
π +α
−
−
π +α
 −
2π
−
4π
 τω
lim I 2 nπ +α = I π e τω 1 + e τω + e τω + ... = Iπ e
n→∞   −
2π
  1 − e τω
U slučaju diode (α=0) prirast struje tokom jednog ciklusa (Iπ) je najveći pa je i
struja u stacionarnom stanju najveća. Kod tiristora prirast struje u svakoj periodi je
manji, a vreme između dva uključenja se produžava tako da gubici rastu, i sveukupno
struja opada. Naročito se smanjuje struja u trenucima uključenja tiristora, tako da je i
talasnost (valovitost) veća nego kod diode.
Na sl. 2-13, prikazan je oscilogram napona i
struje pri jednostranom ispravljanju (vremenska
konstanta L/R = 20 ms).
Na ovo pitanje se nećemo više vraćati i samo
sl. 2-13.
da ukratko pokažemo kakva je situacija kod
dvostranog ispravljanja. Ovaj slučaj možemo
posmatrati kao superpoziciju, prvo parnih a zatim
neparnih ispravljenih poluperioda. Ovde je
srednja vrednost napona dvostruka pa je i srednja
sl. 2-14. vrednost struje dva puta veća nego kod
jednostranog ispravljanja. Energija se sada uzima
u svakoj poluperiodi (nema pauza) pa se i stacionarno stanje uspostavlja brže.
Na sl. 2-14, prikazan je oscilogram napona i struje za punotalasno ispravljanje sa
didama (vremenska konstanta L/R = 20 ms).
28
2.9. MAGNEĆENJE TRANSFORMATORA ZA ISPRAVLJAČ SA

JEDNOM DIODOM
Svaka priča o ispravljačima počinje sa monofaznim polutalasnim ispravljačem (sa
jednom diodom). Međutim, u dostupnoj literaturi
nije nađen odgovor na pitanje kako se u tom
slučaju ponaša transformator preko koga se
napaja ispravljač. Dalji tekst je upravo pokušaj
nalaženja, barem dela odgovora na ovo pitanje.
Paralelno sa analizom problema biće prikazan i
eksperimentalni primer ponašanja monofaznog
transformatora 220/220 V, 400 VA.
Stvarni oblik primarne struje (sl. 2-19) je
složen i komplikuje analizu ispravljača. U
literaturi se koristi aproksimacija prema sl. 2-15.
Primarna struja kod ove aproksimacije je čisto
naizmenična i njena srednja vrednost je jednaka
nuli. Obrazloženje za ovo bi moglo da bude
sledeće. Struja na sekundaru transformatora ima
jednosmernu i naizmeničnu komponentu.
sl. 2-15 Jednosmerna komponenta struje sa sekundara ne
može da se transformiše na primar, već samo
naizmenična. Znači, primarna struja se dobija tako što se sekundarna translira na dole
za jednosmernu komponentu.
Naredna analiza će potvrditi ovu tvrdnju ali i pokazati da primarna struja ne mora
biti čisto naizmenična, već može da sadrži i jednosmernu komponentu koja se
transformiše na sekundar.
Ovakva aproksimacija se koristi i kod analize trofaznih transformatora. Trofazni
polutalasni ispravljači takođe unose jednosmernu komponentu struje u sekundar
transformatora. Zavisno od sprege transformatora može da se desi da se jednosmerni
fluks zatvara kroz jezgro ili kroz okolni vazduh i puteve rasipanja. Ovaj drugi slučaj
je povoljniji jer znatno manje pomera radnu tačku oko koje se vrši magnećenje.
Pri napajanju transformatora sinusnim naponom, struja primara jednaka je zbiru
sl. 2-16
29
struje praznog hoda i struje sekundara svedene na primar. Radi jednostavnosti,

posmatrajmo potrošač ćisto omskog karaktera (L=0). Ekvivalentna šema realnog
transformatora prikazana je na sl. 2-16. Ovde je grana struje praznog hoda (I0)
prikazana paralelnom vezom otpornosti RFE (gubici u gvožđu) i Lµ. (zasitiva
induktivnost magnećenja). Redne rasipne induktivnosti u ekvivalentnoj šemi su
izostavljene, jer ne utiču na analizu problema o kome će biti reči.
sl. 2-17
Snimak struje praznog hoda (i0) transformatora, pri punom naponu primara,
prikazan je na sl. 2-17 (deblja linija). Tanjom linijom su nacrtani oblici struja iFE i iµ.
Oblici ove dve komponente struje praznog hoda nisu snimljeni već su nacrtani
intuitivno na osnovu snimka struje praznog hoda (i0).
Vrhovi struje magnećenja na završecima polu-perioda, rezultat su ulaska jezgra u
izvesno zasićenje.
Na sl. 2-18 prikazan je oblik primarne struje istog transformatora pri opterećenju
samo sa otpornikom bez ispravljača. Fazni pomak struje i napona je rezultat rasipnih
induktivnosti namota transformatora.
Posmatrajmo polutalasni ispravljač prema sl. 2-19, koji se napaja preko
transformatora. Primarni napon je sinusan i taj oblik napona se prenosi i na sekundar.
Dioda provodi struju samo u pozitivnoj poluperiodi i ona ima oblik pozitivne polu-
periode napona. Ovo je ujedno i sekundarna struja transformatora, i ona sadrži
jednosmernu i naizmeničnu komponentu. Ovde će biti analiziran problem, kako se
ovakva sekundarna struja preslikava na primarnu stranu transformatora.
Primarna struja na aktivnoj (omskoj) otpornosti primara izaziva pad napona.
U pozitivnoj poluperiodi postoji struja u sekundarnom namotu i ona se preslikava
na primar. Pored nje postoji i struja praznog hoda (i0).
Trenutna vrednost primarnog napona u pozitivnoj poluperiodi je:
dΦ ' +
u '+ = R' i' + + N ' , za 0<t<T/2
dt
30
sl. 2-18
sl. 2-19
Fluksom Φ' obuhvaćeni su i rasipni fluksevi primara, tako da rasipna induktivnost
nije bila potrebna u ekvivalentnoj šemi na sl. 2-16.
U negativnoj poluperiodi postoji samo struja praznog hoda pa se može pisati:
dΦ ' −
u '− = R ' i0, − + N ' , za T/2<t<T
dt
Srednja vrednost napona pozitivne poluperiode je:
2 T /2 dΦ '+  2 T /2
dt = R' ∫ i ' + dt + N ' (Φ T / 2 − Φ 0 )
2
U ' SR , + = ∫  R' i' + + N '
T 0  dt  T 0 T
Srednja vrednost napona negativne poluperiode je:
2 T  dΦ ' −  T
dt = R ' ∫ i0− dt + N ' (Φ T − Φ T / 2 )
2 2
U ' SR , − = ∫  R ' i0− + N '
T T /2 dt  T T /2 T
31
Primarni napon je sinusan i srednje polu-periodne vrednosti napona za pozitivnu i

negativnu poluperiodu su jednake, ali suprotnog znaka. U stacionarnom stanju
magnećenje se odvija unutar istih vrednosti minimalnog i maksimalnog fluksa, tako
da je ΦT= Φ0. Sa ovim pretpostavkama je:
2 T /2 2 T
R ' ∫ i ' + dt = − R' ∫ i0− dt
T 0 T T /2
ili:
R ' I ' SR + = − R ' I 0,SR −
Jednačina pokazuje da su srednje vrednosti padova napona na omskoj otpornosti
primara u pozitivnoj i negativnoj poluperiodi međusobno jednake po apsolutnoj
vrednosti (i suprotnog znaka).
Ako obe strane podele sa R' dobija se:
I ' SR + + I 0, SR−
I ' SR = =0
2
Ovim je pokazano da je srednja vrednost primarne struje u toku cele periode,
jednaka nuli. Videćemo kasnije da ovo ne mora uvek da važi i da je moguće
transformisati i struju sa jednosmernom komponentom.
Ako struju praznog hoda zamenimo zbirom struje gubitaka u gvožđu (iFE) i struje
magnećenja (iµ) dobija se:
R ' (I "1,SR + I FE ,SR + + I µ ,SR + ) = − R ' (I FE ,SR − + I µ ,SR − )
Srednja polu-periodna vrednost sekundarne struje (I"SR), dvostruko je veća od
struje opterećenja ispravljača (Id).
Sada je:
R ' (2 I d + I FE ,SR + + I µ ,SR+ ) = − R' (I FE ,SR − + I µ ,SR − )
Ova jednačina je sasvim opšta i na osnovu nje će biti izvedeni dalji zaključci.
Struja praznog hoda sastoji se od struje gubitaka u gvožđu i struje magnećenja.
Struja gubitaka u gvožđu je aktivna (u fazi sa naponom), a po obliku je sinusna. U
toku cele periode njen srednji pad napona na R' je jednak nuli, tako da se u gornjem
izrazu potire (IFE,SR,+=− IFE,SR,-).
Struja magnećenja je reaktivna. Zbog postojanja zasićenja ova struja je nepravilnog
oblika i čak može imati i jednosmernu komponentu. Sada se jednačina svodi na:
R ' (2 I ' d + I µ ,SR + ) = − R ' I µ ,SR −
Rešnje po I'd je:
I µ , SR − + I µ , SR +
I 'd = − = − I µ , SR
2
32
Izraz pokazuje da je srednja vrednost struje magnećenja jednaka struji opterećenja

ispravljača svedenoj na primarnu stranu transformatora I'd i suprotnog znaka.
Za struju magnećenja,ovo je jako velika vrednost i jezgro ide u duboko zasićenje.
Na sl. 2-19, prikazan je snimak primarne struje transformatora iz našeg primera
(deblja linija), kada se preko polutalasnog ispravljača napaja otpornik. Intuitivno su
nacrtane i struje i"1 i iµ, (tankim linijama).
Dosadašnja analiza odnosila se za stacionarno stanje.
sl. 2-20
Neposredno posle uključenja, počinje prelazni proces (sl. 2-20) u kome je struja
primara u početku po obliku jednaka struji sekundara. Proces magnećenja se odvija
tako što je negativna amplituda fluksa nešto veća od pozitivne a struja magnećenja je
približno simetrična. Posle nekoliko ciklusa magnećenja, negativna amplituda fluksa
ulazi u zasićenje. Ulaskom u zasićenje, negativna struja magnećenja postaje sve veća
i tako raste sve dok se ne postigne tražena ravnoteža. Prelazni proces traje nekoliko
sekundi (nekoliko stotina perioda) i zavisi od snage transformatora, omske otpornosti
primara, amplitude fluksa, fluksa zasićenja, trenutka uključenja i td.
Dosadašnja analiza ukazuje na mogućnost kompenzacije pada napona u toku
negativne poluperiode i postizanje simetričnog magnećenja jezgra. Da bi se to
postiglo otpornost primarnog kola u toku negativne poluperiode mora se povećati
dodavanjem otpornika R1 (sl. 2-21). U pozitivnoj poluperiodi mrežnog napona dioda
dovodi puni napon na primar transformatora. U negativnoj poluperiodi, dioda ne
provodi struju i primar se napaja preko dodatnog otpornika R1. Veličinu ovog
otpornika treba odabrati tako da struja magnećenja postane simetrična. Ti se može
uraditi eksperimentalno, podešavanjem njegove otpornosti dok se ne dobije željeni
oblik primarne struje. U daljem tekstu će biti prikazan proračun otpornosti ovog
otpornika.
Pri simetričnom magnećenju, polu-periodna srednja vrednost struje magnećenja
jednaka je nuli, tako da jednačina postaje:
R ' (2 I d + I FE ,SR ) = −(R '+ R1 )I FE ,SR
Dodatna otpornost je:
Id
R1 = 2 R'
I FE ,SR
33
Na primer za transformator iz našeg primera (sl. 2-21), otpornost primara je 4 Ω, a

srednja vrednost struje magnećenja je oko 30 mA. Pri struji Id=0,75 A, potrebna je
dodatna otpornost:
0,75
R1 = 2 ⋅ 4 = 200Ω
0,03
Kao što se vidi na sl. 2-21, sa ovom dodatnom otpornošću postignuto je simetrično
magnećenje pri zadatoj struji opterećenja.
Ako se ispravljač rastereti, a dodatna otpornost ostane u kolu, struja praznog hoda
ima oblik kao na sl. 2-22. Sada u negativnoj poluperiodi pad napona zbog struje
praznog hoda postaje veći pa to mora da nadoknadi struja magnećenja u toku
pozitivne poluperiode. Sada jezgro ide u zasićenje u suprotnom smeru.
sl. 2-21
sl. 2-22
34
3. FAZNO UPRAVLJANI PRETVARAČI

Ispravljači su pretvarači tipa AC/DC. Oni prenose energiju iz sistema
naizmeničnog napona i struje u jednosmerni sistem. Primenjuju se za napajanje DC
mreže (železnica, HVDC prenos), uređaja (DC motori), procesa napajanih
jednosmernom strujom, (galvanizacija, elektroliza ...), punjači akumulatorskih
baterija, kao sastavni delovi drugih uređaja i td.
Ovde će biti razmatrani ispravljači napajani iz mreže (mrežna frekvenca i sinusni
napon), diodnog i tiristorskog tipa.
Prema načinu ispravljanja,

Ako se po fazi, u toku jedne periode, ispravlja samo jedna poluperioda, govori se o
polutalasnom a pri ispravljanju obe, o punotalasnom ispravljanju. Polutalasno
ispravljanje se koristi samo kod ispravljača malih snaga. Polutalasni ispravljači
prenose jednosmernu komponentu struje na naizmeničnu stranu.
Podela prema upravljivosti

U zavisnosti od toga da li se izlazni DC napon može menjati (pri konstantnom
ulaznom AC naponu) ili ne, govori se o neregulisanim (neupravljivim) ili regulisanim
(upravljivim) ispravljačima. Postoje i takozvani poluupravljivi ispravljači.
Neregulisani (neupravljivi) ispravljači kao ispravljačke elemente koriste diode. Sa
gledišta složenosti diodni ispravljači spadaju u najjednostavnije (i najjeftinije) uređaje
a po efikasnosti, u uređaje sa najvišim stepenom iskorišćenja. Nedostatak im je
nemogućnost promene izlaznog napona i rad samo u prvom kvadrantu.
Upravljivi ispravljači mogu biti punoupravljivi (tiristorski) ili poluupravljivi
(diodno-titistorski). Ovo su pretvarači sa kojima se danas postižu najveće snage
(HVDC prenos) i struje (više stotina kA - elektolize aluminijuma).
Prema broju faza

Ispravljači mogu biti monofazni i višefazni. Sa povećanjem broja faza smanjuje se
valovitost izlaznog napona a samim tim i struje.
Monofazni ispravljači se rade za manje snage (do snaga reda kW). Izuzetak su
ispravljači koji se koriste za napajanje vučnih motora na električnim lokomotivama,
gde se primenjuju ispravljači velikih snaga (reda MW). Ovde se sa prenosne mreže
(trofazni sistem) preuzima energija i u elektrovučnim podstanicama transformiše na
nivo potreban za napajanje kontaktne mreže za (monofazni sistem 25 kV, 50 Hz). Da
bi se ublažile nesimetrije na napojnoj trofaznoj mreži, primenjuju se i specijalne
sprege transformatora (Skotova sprega).
Prema smeru prenošenja energije

U zavisnosti od toga da li postoji mogućnost protoka energije u oba smera ili ne,
govori se o reverzibilnim ili nereverzibilnim pretvaračima. Reverzibilni imaju
mogućnost vraćanja energije sa jednosmerne na naizmeničnu stranu ispravljača
35
R. Radetić 3. Fazno upravljani pretvarači
(invertorski rad). U tom slučaju govorimo o pretvaraču koji može da radi i kao
ispravljač i kao invertor.
U odnosu na polaritet napona i smer struje na izlazu, može da se govori i o
jednokvadrantnim, dvokvadrantnim i četvorokvadrantnim pretvaračima. Po ovoj
podeli diodni (neupravljivi) i diodno-tiristorski (poluupravljivi) ispravljači su
jednokvadrantni. Punoupravljivi titistorski ispravljači su dvokvadrantni. Ovakav
dvokvadrantni pretvarač može uz isti smer struje, da ima oba polariteta napona (prvi i
četvrti kvadrant). Za četvorokvadrantni rad je potrebno obezbediti još i mogućnost
promene smera struje. To se postiže na primer sa dva tiristorska mosta u antiparaleli.
Tok analize ispravljača

U dalnjoj analizi ispravljača uzimaće se u obzir napajanje ispravljača preko
transformatora. Transformator se koristi najčešće iz razloga naponskog prilagođenja
između ispravljača i mreže, ili zbog zbog galvanske izolovanosti. Takođe i pojedine
sprege namota i povoljnosti koje pružaju (povećanje broja faza i slično), mogu da
budu razlog njihove primene. Karakteristike transformatora se biraju prema uslovima
koje diktira ispravljač, tako da se oni moraju posmatrati kao celina.
Analiza će početi od opštih principa ispravljanja napona sa diodama i tiristorima, i
nastaviti radom ispravljača. Analiziraće se monofazni i višefazni ispravljači, sa
polutalasnim i punotalasnim (mostni) ispravljanjem, diodnog, tiristorskog tipa i
kombinovani.
Diodni ispravljači se mogu posmatrati kao tiristorski pri nultom uglu upravljanja
(α=0), pri čemu se na izlazu imaju maksimalni; napon, struja i snaga. Zbog toga će
snaga transformatora biti analizirana samo kod diodnih ispravljača.
Važan podatak je faktor snage i posebno sadržaj viših harmonika u ulaznoj struji
ispravljača. Uticaj viših harmonika će biti posmatran kroz faktor ν, koji pretstavlja
relativni sadržaj osnovnog harmonika fazne struje (ν=If,1/If).
Cilj analize je da se dobiju karakteristike ispravljača i da se odrede elementi
potrebni za izbor (ili proračun) transformatora, dioda ili tiristora.
Tok analize odvijaće se približno po sledećem redosledu.
- Srednja vrednost izlaznog napona, stepen valovitosti, maksimalni inverzni
napon diode (ili tiristora) i td.
- Srednja vrednost struje u zavisnosti od vreste opterećenja (omsko ili pretežno
induktivno).
- Izlazna snaga ispravljača
- Efektivna vrednost struje u fazama sekundara i primara transformatora
- Pojedinačne snage primara i sekundara transformatora
- Tipska snaga transformatora i faktor snage koji vidi napojna mreža.
Kod tiristorskih ispravljača veća pažnja će biti posvećena regulaciji izlaznog
napona. Ovde će biti analiziran i invertorski režim rada, kada se energija iz
jednosmernog kola vraća u naizmeničnu napojnu mrežu.
36
3.1. POLUTALASNO ISPRAVLJANJE

3.1.1. MONOFAZNO POLUTALASNO ISPRAVLJANJE
Uobičajeno je da priča o ispravljanju napona počne najjednostavnijim,

monofaznim ispravljačem sa jednom diodom (sl.3-1). Pri čisto omskom opterećenju
dioda vodi za vreme pozitivne poluperiode ulaznog napona. Zato se na izlazu
(potrošaču) dobija napon kao na slici. Zbog ispravljanja samo jedne poluperiode,
ovakav ispravljač nazivamo polutalasnim. Na istoj slici prikazani su talasni oblici
napona i struja, primara i sekundara.
Srednja vrednost ispravljenog napona je:
1
Ud = 2 ⋅ U S = 0,45 ⋅ U S
π
US π
U d ,ef = = U d = 1,57 ⋅ U d
2 2
Faktor oblika napona je:
U d ,ef π
k f ,U = = = 1,57
Ud 2
Kada je opterećenje čisto omsko, struja
ima isti oblik kao i napon. Njena srednja
vrednost je:
2 ⋅U S U
Id = = 0,45 ⋅ S
π ⋅R R
U d ,ef US π ⋅ Id
I d ,ef = = = = 1,57 ⋅ I d
R 2 ⋅R 2
Izlazna snaga je:
sl. 3-1
U d2,ef U S2
P= R ⋅ I d2,ef = =
R 2⋅ R
Prividna snaga sekundara je:
U S2
S S = U S I d ,ef = = 2⋅P
2⋅R
Izraženo preko srednjih vrednosti struja i napona je:
37
π 2U d
S S = U S I d ,ef = I d = 3,49 ⋅ U d ⋅ I d
2 2
Struja opterećenja je ujedno i struja sekundara transformatora. Pošto jednosmerna
struja ne može da se transformiše, međusobno se poništavaju samo amperzavojci
naizmenične komponente struja primara i sekundara. Amperzavojci jednosmerne
komponente struje sekundara ostaju nekompenzirani, tako da je radna tačka oko koje
se vrši magnetisanje, pomerena iz koordinatnog početka. Jezgro transformatora je
zbog toga jako predmagnetisano. Oblik struje primara je prikazan u pretodnom
poglavlju. Ovde će biti korišćen idealizovan oblik primarne struje kao na sl. 3-1.
Srednja vrednost primarne struje jednaka je nuli.
Efektivna vrednost primarne struje je:
U S2 2U S2 U 1 2 U
I P ,ef = I d2,ef − I d2 = − 2 2 = S − 2 = 0,545 S = 1,21 ⋅ I d
2R 2
π R R 2 π R
Prividna snaga primara je:
U S2
S P = U P I P ,ef = 0,545 = 1,09 ⋅ P = 2,69 ⋅ U d ⋅ I d
R
Faktor snage prema mreži je:
P 1
λ= = = 0,917
S P 1,09
Tipska snaga transformatora je:
S P + S S 1,41 + 1,09
S TR = = P = 1,25 ⋅ P
2 2
Izraženo preko srednjih vrednosti jednosmernog napona i struje je:
S P + S S 3,49 + 2,69
S TR = = U d ⋅ I d = 3,09 ⋅ U d ⋅ I d
2 2
Ovde nije uzet u obzir, poremećaj u magnećenju. Zbog njega je potrebno odabrati
transformator još većih gabarita. Za praksu ovakvi ispravljači nemaju veliki značaj i
primenjuju se za najmanje snage.
Detalnija analiza ponašanja transformatora kod ovog ispravljača prikazana je u
poglavlju 2.
38
3.1.2. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)
Posmatrajmo diodni ispravljač sa q faza prema sl. 3-2a. U sekundar svake faze
nalazi se po jedna dioda. Katode svih dioda vezane su u zajedničku tačku i obrazuju
priključak sa pozitivnim i polom izlaznog napona. Zajednička tačka svih faznih
namota sekundara transformatora (zvezdište) pretstavlja negativan pol izlaznog
napona.
Dioda je element koji provodi struju kada je potencijal anode veći od potencijala
katode, odnosno kada je napon na diodi pozitivan. U konfiguraciji kola na sl. 3-2a,
vodiće dioda one faze koja u posmatranom trenutku ima najviši napon. Komutacija
dioda (prelazak vođenja na sledeću diodu) se odigrava u trenutku kada fazni napon
sledeće diode postane viši od napona trenutno vodeće diode. Ovakva komutacija se
naziva prirodnom.
Izlazni napon je sastavljen od vrhova talasa ulaznih napona. Taj napon nije
konstantan već pored srednje vrednosti ima i pulsacije koje čine vrhovi ulaznih
napona. U toku jedne periode ulaznog napona svaka faza po jednom prenese svoj vrh
pozitivne poluperiode. Tako se u izlaznom naponu nalazi q pulsacija u toku jedne
periode ulaznog napona (sl. 3-2b). Ovakvo ispravljanje gde se iz ulaznih napona u
izlazni prenose samo deo jedne poluperiode, naziva se polutalasnim. Naziv nije
potpuno adekvatan jer se polovina talasa prenosi samo kod ispravljača sa dve faze na
ulazu.
Na sl. 3-2c, prikazan je (razvučeno) oblik izlaznog napona (ud).
Prema definiciji, srednja vrednost napona je:
1 t1 +T
U SR = ∫ u (t )dt
T t1
Za oznake prema slici, srednja vrednost izlaznog napona je:
π
q q
q π
U d , SR = ∫ 2U S cos ωt ⋅ d (ωt ) = 2U S sin = U d , 0
2π −π π q
q
Ovaj napon ima širi značaj i dobio je posebnu oznaku Ud,0.

Izraz važi za izlazni napon koji je sastavljen od segmenata ulaznih napona. To je
slučaj samo kada je izlazna struja neprekidna. Neprekidnost struje se ne može postići
kod jednofaznog polutalasnog ispravljanja tako da izraz važi za ispravljače sa barem
dve ulazne faze (q=2, 3, ....).
Ovo je idealizovan slučaj kada ne postoje induktivnosti i otpornosti. Kod realnog
ispravljača ovakva situacija se ima u praznom hodu ili pri vrlo malom opterećenju.
Sa povećanjem broja faza na ulazu, povećava se i srednja vrednost napona.
Granična vrednost napona, za beskonačan broj faza, teži amplitudi ulaznog faznog
napona.
39
 q π
limU d ,SR = lim  2U S sin  = 2U S
q→∞ q →∞  π q
Oblik izlazne struje zavisi od karaktera
priključenog opterećenja. Razmotrimo dva
krajnja slučaja.
1. Čisto omsko opterećenje i u ovom
slučaju struja ima oblik napona. Za
regulaciju snage grejača ima jednostavnijih
načina, tako da čisto omsko opterećenje
ima samo akademski značaj.
Trenutna vrednost izlazne struje je:
ud
id =
R
Srednja vrednost izlazne struje je:
U d , SR U d ,0
I d , SR = =
R R
Na ulaznu stranu ispravljača se prenosi
samo onaj deo izlazne struje, koji provodi
dioda te faze. U toku jedne periode,
provodi samo po jedna dioda tako da je
srednja vrednost struje q puta manja od
izlazne.
I d ,SR
sl. 3-2 I S ,SR =
q
Dalje se može računati efektivna vrednost izlaznog napona i ulaznih faznih struja,
ali to ovde nećemo raditi.
2. Za praksu je mnogo važniji slučaj pretežno induktivnog opterećenja. Ovde pored
omske otpornosti i induktivnosti može da se nalazi i elektromotorna sila. Ovo je
praktično uvek slučaj kod regulacije brzine obrtanja motora jednosmerne struje, zašta
se ispravljači najčešće i koriste. Elektromotorna sila u kombinaciji sa ispravljenim
naponom (Ud,SR) daje rezultantni napon u kolu koje se dalje zatvara preko otpornosti i
induktivnosti. U ovakvom kolu pulsacije struje su sve manje izražene i struja sve
ispeglanija. U idealnom slučaju zanemarive otpornosti (L/R>>), struja postaje
konstantna. U praksi se teži ovome tako što se u izlazno kolo, radi peglanja struje,
dodaju redne prigušnice.
U slučaju potpuno ispeglane struje, na ulaz ispravljača se prenosi struja
pravougaonog oblika i trajanja T/q.
Srednja vrednost jedne faze sekundarne struje transformatora je:
40
I d ,SR I d , SR
I S ,SR = , a efektivna: I S =
q q
Postojanje srednje vrednosti struje na izlaznoj strani ispravljača je nedostatak
polutalasnih ispravljača. Jednosmerna struja u namotima sekundara transformatora
može da izazove poremećaj u magnećenju magnetnog jezgra. Zbog toga se koriste
posebne sprege transformatora, kojima se ovaj uticaj eliminiše.
Do sada smo posmatrali ispravljanje napona ne vodeći računa o impedansi mreže
iz koje se ispravljač napaja. U ulaznim fazama ispravljača postoji naizmenična struja
koja na ulaznoj impedansi stvara neke padove napona. Ti padovi napona moraju na
neki način da se osete i na izlazu ispravljača.
3.1.3. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)
Posmatrajmo sada ponovo diodni polutalasni ispravljač koji se napaja iz ulaznog

transformatora sa uvažavanjem otpornosti i induktivnosti. Na sl. 3-3 prikazano je ovo
kroz induktivnost LS. Ova induktivnost obuhvata ekvivalentnu induktivnost ulaznog
(naizmeničnog) kola, svedenu na sekundar
transformatora.
Na induktivnostima se pojavljuju padovi
napona zbog svih promena ulazne struje.
Opšti slučaj je komplikovan za analizu, pa
se ona sprovodi pojednostavljeno.
Posmatraćemo potpuno ispeglanu struju
tako da ne postoje induktivni padovi napona
u untervalu posle komutacije. Dalje se
zanemaruju omske otpornosti pri analizi
same komutacije.
Zbog induktivnosti ulaznih faza, prelazak
vođenja sa jedne diode na drugu se ne
odvija trenutno. Pri dostizanju napona
sledeće faze, pojavljuje se i njena struja.
Sada su naredna i prethodna faza u kratkom
spoju. Struja naredne faze raste a prethodne
opada. Njihov zbir je uvek jednak struji
opterećenja. Kada naredna faza dostigne
punu struju opterećenja, struja prethodne
faze je pala na nulu i proces komutacije se
završava. Prema tome, komutacija je proces
u kome jedna grana sa diodom (ili
tiristorom) prestaje da vodi, a druga
preuzima struju. U intervalu komutacije ima
se preklapanje kada vode dve diode.
sl. 3-3 U intervalu komutacije (sl. 3-3c) napon je
41
manji od napona kakav bi bio da je komutacija trenutna.

Pored pada napona izazvanog komutacijom, postoji i pad napona na omskon
otpornostina. Pad napona izazivaju praktično sve omske otpornosti. Tu su;
- otpornosti napojne mreže i transformatora svedene na sekundar transformatora
- otpornosti jednosmernog kola ispravljača.
Trenutna vrednost napona na anodi diode koji preuzima struju je:
di S (t )
u (t ) = u S (t ) − LS − RS iS (t )
dt
Prvi član u naponu je indukovani napon sekundara i on je sinusnog oblika.
Drugi član je pad napona na induktivnostima.
LS - induktivnost ulazne strane ispravljača
RS - ukupna otpornost ulaznog i izlaznog kola ispravljača
Pretpostvavićemo da je struja na izlazu ispravljača konstantna, tako pad napona na
induktivnosti postoji samo za vreme komutacije. Sa ovim pretpostavkama i oznakama
prema sl. 3-6, srednja vrednost izlaznog napona je:
π
t1 +T
1  di  q  q
di 
U d , SR = ∫  u S − LS S − RS iS dt = ∫  2U S cos ωt − LS S − RS i S d (ωt )
T t1  dt  2π −π  dt 
q
Sređivanjem ovog integrala dobija se:

π
( )
q ⋅ ω ⋅ LS I d , SR
q
q
U d , SR = ∫ 2U S cos ωt − RS iS d (ωt ) − 2 ⋅ π ∫ di
2π π 0
−
q
Posle integracije dobija se:

π
sin − (q ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR = U d ,0 − (q ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR
q
U d ,SR = 2U S
π q
Ud,0 Napon praznog hoda diodnog ispravljača
q π
U d ,0 = 2U S sin
π q
q broj faza napojne mreže (q=2, 3, ....)
f Frekvencija napona napojne mreže
U ovaj izraz može se uneti još i pad napona na diodama ∆U≈(1 ... 2) V
U d ,SR = U d ,0 − (q ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − ∆U
42
3.1.4. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)
Za razliku od diode, tiristor je polu

upravljiv elemenat koji može provodi struju
tek kada mu se na upravljačku elektrodu
(gejt) dovede okidni impuls. Da bi proveo
struju, tiristor mora da bude direktno
polarisan.
Posmatrajmo ponovo istu konfiguraciju
ispravljača ali sada sa tiristorima umesto
dioda. Za početak zanemarimo induktivnosti
ulaznog kola i posmatrajmo proces
ispravljanja bez komutacije. Ovakav
ispravljač se naziva upravljivim polu
talasnim.
Na upravljačku elektrodu (gejt),
upravljački impuls se dovodi sa faznim
kašnjenjem. Ovo kašnjenje se izražava preko
ugla upravljanja (paljenja) α. Merenje ugla
počinje od trenutka prirodne komutacije.
Na sl. 3-4b), prikazan je vremenski
dijagram izlaznog napona ispravljača, a na
sl. 3-4c), isti oblik ali razvučen sa
naznačenim karakterističnim elementima.
Prema oznakama na sl. 3-4a, srednja
sl. 3-4 vrednost izlaznog napona je:
π
+α
t1 +T q
1 q
U d , SR = ∫ u S dt = ∫ 2U S cos(ωt ) ⋅ d (ωt )
T t1 2π π
− +α
q
Rešenje integrala daje:

q π
U d , SR = 2U S sin cos α = U d , 0 cos α
π q
Ud,0 Napon praznog hoda ispravljača pri α=0 (diodni ispravljač)
Za razliku od diodnog ispravljača, ovde se promenom ugla upravljanja dobijena
mogućnost promene srednje vrednosti izlaznog napona. Ovo pretstavlja osnovnu
prednost rada sa tiristorima, i ovakve ispravljače nazivamo upravljivim.
Pri α=00, Srednja vrednost napona je maksimalna i jednaka je naponu diodnog
ispravljača (Ud,0). Ovo je dakle opštiji slučaj koji obuhvata i diodne ispravljače.
43
U oblasti ugla upravljanja od 0<α<900, srednja vrednost izlaznog napona je

pozitivna. Energija se prenosi iz naizmenične mreže u jednosmernu, pa ovakav režim
nazivamo ispravljačkim.
Pri α=900, Srednja vrednost napona jednaka je nuli.
U oblasti ugla upravljanja od 900<α<1800, srednja vrednost izlaznog napona je
negativna. Smer struje ne može da se promeni, tako da u ovom režimu mora da
postoji u jednosmernom kolu izvor napona obrnutog polariteta i odgovarajuća
induktivnost. Energija se prenosi iz jednosmerne mreže u naizmeničnu, pa ovakav
režim nazivamo invertorskim. Ovakav invertor ne može
da radi bez mreže pa se naziva i mrežom komutiran
(vođen) invertor.
Dobili smo da sada jedan isti uređaj može da radi i
ispravljačkom i invertorskom režimu, jednostavno samo
promenom ugla upravljanja. Zato se za ovakve uređaje
koristi uopšteniji naziv pretvarači (fazno kontrolisani
pretvarači).
Zavisnost promene srednje vrednosti izlaznog napona
od ugla upravljanja Ud,SR=f(α), naziva se karakteristikom
regulacije.
U d ,SR = U d ,0 cosα
sl. 3-5
Oblik ove karakteristike prikazan je na sl. 3-5
3.1.5. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)

Posmatrajmo sada realan polu upravljivi tiristorski ispravljač sa procesom
komutacije (sl. 3-6).
Trenutna vrednost napona na anodi tiristora koji preuzima struju je:
di S (t )
u (t ) = u S (t ) − LS − RS iS (t )
dt
Pretpostvavićemo da je struja na izlazu ispravljača konstantna, tako pad napona na
induktivnosti postoji samo za vreme komutacije. Sa ovim pretpostavkama i oznakama
prema sl. 3-6, srednja vrednost izlaznog napona je:
π
+α
t1 +T
1  di S  q q
 diS 
U d , SR = ∫  u − L − RS iS dt = ∫  2U cos ω t − L − RS i S d (ωt )
2π
S S S S
T t1  dt  π  dt 
− +α
q
Sređivanjem ovog integrala dobija se:
44
π
+α
( ) q ⋅ ω ⋅ LS
q I DC , SR
q
U d , SR = ∫ 2U S cos ωt − RS iS d (ωt ) − ∫ di
2π π
− +α
2 ⋅π 0
q
I konačno:
π
sin cos α − (q ⋅ f ⋅ LS + RS )I SR
q
U d , SR = 2U S
π q
ili:
U d ,SR = U d ,0 cosα − (q ⋅ f ⋅ LS + RS )⋅ I SR
USR,0 Napon praznog hoda ispravljača pri α=0
Izraz je izveden pod pretpostavkom neprekidnosti ispravljenog napona. Uslov ne
zadovoljava ispravljač sa jednom diodom, i dobijeni izraz ne važi za njega. To znači
da izraz važi za ispravljače sa q≥2. Intervali nultog napona mogu se pojaviti i kod
višezaznih ispravljača pri opterećenju izlaza čisto omskim opterećenjem (ili
induktivnim sa zamajnom diodom), tako da se dobijeni izraz ne može primeniti ni u
tim slučajevima. Dobijeni izraz obuhvata
tiristorske i diodne ispravljače. U ovaj izraz
može se uneti još i pad napona na tiristorima
(ili diodama):
∆U≈(1 ... 2) V
Sa ovim, kompletan izraz za izlazni napon
opterećenog tiristorskog ispravljača je:
U d ,SR = U d ,0 cosα − (q ⋅ f ⋅ LS + RS )⋅ I SR − ∆U
Napon diodnog ispravljača dobija se pri
α=0:
U d ,SR = U d ,0 − (q ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − ∆U
Kod viših napona, pad napona ∆U može da
se zanemari.
Zavisnost izlaznog napona (Ud) od struje
opterećenja (Id), ptretstavlja takozvanu izlaznu
(opteretnu) karakteristiku. Kod diodnih
ispravljača to je prava linija koja počinje u
tačci Ud,0. Ova karakteristika je prikazana na
sl. 3-7 pravom α=0.
Kod tiristorskih ispravljača menja se i
napon praznog hoda. Nagib karakteristika je
sl. 3-6. pri svim uglovima upravljanja isti, tako da su
45
prave međusobno paralelne. Karakteristika koja

odgovara α=1800, nacrtana je isprekidano jer se
ona realno ne može postići.
Karakteristike na sl. 3-7 su idealizovane jer nije
uzeta u obzir i moguća diskontinualnost struje.
Uopštenje izraza za mostne sprege
Dobijeni izrazi su se mogu primeniti za bilo koji
q-fazni polutalasni ispravljač. Kod mostnih
ispravljača se ispravljaju obe poluperiode
(punotalasno ispravljanje), tako da se ima dvostruk
broj pulsacija (p) u izlaznom naponu (p=2q). Kod
mostnog ispravljača, u svakom intervalu vremena
provode po dve diode, ili tiristora (iz dve faze),
sl. 3-7. tako da je u tom intervalu izlazni napon međufazni
(linijski). Pošto vode po dve diode (ili tiristora), i
pad napona na njima je dvostuko veći nego kod polutalasnog ispravljanja. Ovo je
nešto nepovoljnije, tako da se kod vrlo niskoj napona ne koriste mostne veze.
Napon neopterećenog diodnog ispravljača:
p π
U d , 0 = 2 ⋅ U S ,l sin
π p
Napon opterećenog diodnog ispravljača:
U d ,SR = U d ,0 − ( p ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − 2 ⋅ ∆U
Napon opterećenog tiristorskog ispravljača:
U d ,SR = U d ,0 cosα − ( p ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − 2 ⋅ ∆U
Ovo su opštiji izrazi, pa će u daljim razmatranjima biti korišćena pulsnost (p)
umesto broja faza (q).
3.1.6. KOMUTACIJA
Komutacija je proces u kome jedna grana (sa diodom ili tiristorom) prestaje da
vodi a druga preuzima struju. Kada bi naizmenična strana bila bez induktivnosti u
svojim granama, komutacija bi se odigrala trenutno. Prisustvo induktivnosti
uslovljava da struja ne može trenutno da se promeni tako da za vreme komutacije
istovremeno vode dve (ili više) grana. Prilikom izvođenja opšteg izraza za izlazni
napon ispravljača, obuhvatili smo i pad napona zbog komutacije. Pogledajmo sada
kako se odvija ovaj proces. Radi pojednostavljenja, zanemarićemo omske otpornosti
u kolu komutacije.
U opštem slučaju ispravljača sa q faza, neka trenutno vodi tiristor prve faze (T1) i u
trenutku (α/ω) doveden je upravljački impuls na geit tiristora druge faze (T2). Počev
46
od ovog trenutka vode oba tiristora i kolo između faze 1 i 2 je u kratkom spoju. Struja
faze 2 se povećava a faze 1 smanjuje, tako da je njihov zbir jednak izlaznoj struji
(ISR). Struja na izlazu ispravljača ostaje nepromenjena.
Za kolo sa sl. 3-6,a) jednačina za vreme komutacije je:
di S 2 (t )
u S 2 (t ) − u S1 (t ) = 2 LS , i početni uslov: iS2(t0=α/ω)=0
dt
uS2(t) - uS1(t) je trenutna vrednost međufaznog napona faza 2 i 1.
Označimo efektivnu vrednost ovog napona sa U21.
Počev od trenutka prirodne komutacoje, trenutna vrednost ovog napona je:
u 21 (t ) = 2U 21 sin ωt
Rešenje diferencijalne jednačine, uz navedeni početni uslov je:
2U 21
iS 2 (t ) = (cosα − cosωt ) = 2 ⋅ I KS (cosα − cos ωt )
2ωLS
Komutacija počinje u trenutku, koji odgovara uglu paljenja tiristora 2 (ωt0=α).
Završava se pri uglu (ωt1=α+µ) kada struja iS2 dostigne vrednost Id,SR. Ugao (µ)
nazivamo uglom komutacije. U intervalu ugla (ili vremena) komutacije, vode dva
tiristora i imamo preklapanje (prekrivanje). Njegova vrednost se dobija iz uslova:
I SR =
2U 21
[cosα − cos(α + µ )]
2ωLS
Struja kratkog spoja u krugu komutacije je:
U 21 U 21
I KS = =
2 ⋅ ω ⋅ LS 2 ⋅ X S
pa je:
2 ⋅ ω ⋅ LS ⋅ I SR I SR
cosα − cos(α + µ ) = =
U 21 2 ⋅I KS
Slikovit prikaz ove jednačine daje sl. 3-8. Osenčena površina je deo koji nedostaje
u izlaznom naponu. Pri konstantnoj izlaznoj struji ovaj deo je konstantan i iznosi:
t2
u 2 (t ) − u1 (t )
∫ dt = ω ⋅ LS ⋅ I SR
t1 2
Njegova vrednost je uvek pozitivna i pretstavlja uzrok pada napona.
Ako se ova vrednost podeli sa periodom ponavljanja (2π/p), dobija se pad napona
zbog preklapanja.
47
ω ⋅ LS ⋅ I SR
∆U PREKL . = = p ⋅ f ⋅ LS ⋅ I SR
2π / p
Maksimalni ugao komutacije (prekrivanja) je pri α=00 i iznosi:
 I SR 
µ 0 = arccos1 − 

 2 ⋅ I KS 
Pri nominalnom opterećenju, odnos struja ISR/IKS je približno oko 0,05 do 0,1, tako
da je ovaj ugao komutacije od oko 150 do 200.
Minimalni ugao komutacije je pri α=900 i iznosi:
sl. 3-8.
48
 I 
µ 90 = arcsin SR 

 2 ⋅I KS 
Za navedeni odnos ISR/IKS ovaj ugao je u granicama od oko 20 do 40.
U ispravljačkom režimu rada (α<900) napon je pozitivan pa je izlazni napon manji
od napona praznog hoda. Međutim u invertorskom režimu rada (α>900) napon je
negativan, pa se umesto pada ima povećavnje izlaznog napona (po apsolutnoj
vrednosti).
Pri konstantnom ulaznom, izlazni napon zavisi od ugla upravljanja (α) i izlazne
struje ispravljača (ISR). Ove zavisnosti za svaki konkretni ispravljač daju se u obliku
odgovarajućih karakteristika i to su:
- Karakteristika regulacije USR=f(α) (sl. 3-5)
- Izlazna (opteretna) karakteristika ispravljača Ud=f(Id), (sl.3-7)
O ovim karakteristikama biće više govora pri analizi pojedinih vrsta ispravljača.
3.1.7. ISPRAVLJAČ SA ZAMAJNOM DIODOM
Posmatrajmo sada ispravljač sa zamajnom diodom prema sl. 3-9. Kod tiristorskog
ispravljača, sa povećanjem ugla paljenja, srednja vrednost napona opada.
Do određenog ugla paljenja napon je pozitivan
u svakom trenutku. Prema sl. 3-9 ova granica je:
π π  1 1  π (q − 2)
α1 = − = π  −  =
2 q 2 q 2⋅q
Kod dvofaznog ispravljača, to je već pri α1>0.
U tabeli 3-1, date su vrednosti ugla upravljanja
(α1) pri kome kod pojedinih ispravljača trenutma
vrednost napona pada na nulu.
Kod ispravljača sa zamajnom diodom, napon
ne može da bude negativan. U trenutku kad napon
padne na nulu, struju preuzima zamajna dioda i
napon izgleda kao na sl. 3-9. Izlazna struja (Id)
tada postaje diskontinualna. Na istoj slici su
prikazani oblici struje ispravljačkih dioda i
zamajne diode.
Srednja vrednost napona u intervalu ugla
sl. 3-9. upravljanja od α=0 do α=α1 je prema ranije
izvedenom izrazu:
q π
U d , SR = 2U S sin cos α , зa 0<α<α1
π q
49
Pri α=α1, srednja vrednost napona je:

q π q π π π  q π 
U d ,SR,α1 = 2U S sin cos α1 = 2U S sin cos −  = 2U S sin 2  
π q π q 2 q π q
Prema oznakama sa sl. 3-9, za uglove upravljanja α>α1, izlazna struja (Id) postaje
diskontinualna. Pri diskontinualnoj struji srednja vrednost napona je:
π
t1 +T
1 q 2
U d , SR = ∫ u S dt = ∫ 2U S cos(ωt ) ⋅ d (ωt ) , зa α1<α<α2
T t1 2π π
− +α
q
Rešenje integrala je:

 π
1 − sin α − 
U d , SR = 2U S
q  q
π 2
Pri diskontinualnoj struji, sa promenom ugla upravljanja srednja vrednost napona
se menja po ovom izrazu.
Sa povećanjem ugla upravljanja, srednja vrednost napona i dalje opada. Nulta
srednja vrednost se postiže kada brojilac razlomka postane jednak nuli, odnosno:
 π
sin α 2 −  = 1
 q
Ovo odgovara uglu upravljanja α2:
π π
α2 = +
2 q
Pri uglu α=α2, napon postaje jednak
nuli. Nulta vrednost napona zadržava se u
intervalu ugla od α=α2 do α=1800, i tada
nema regulacije izlaznog napona.
Sada je oblik regulacione karakteristike
sl. 3-10.
malo drugačiji. U tabeli 3-1, prikazane su i
vrednosti ugla α2. Na sl. 3-10, prikazane su karakteristike regulacije, za ispravljače sa
zamajnom diodom.
Na kraju da još jednom naglasimo, da je oblik izlaznog napona ispravljača sa
q q=2 q=3 q=6 q=12 q→∞

α1 0 300 600 750 900
α2 1800 1500 1200 1050 900
Tabela 3-1.
50
zamajnom diodom jednak obliku napona ispravljača bez zamajne diode, kada napaja
čisto omsko opterećenje.
3.1.8. GRANICA DISKONTINUALNE STRUJE
Posmatrajmo sada najčešći slučaj opterećenja koje čini motor jednosmerne struje
sa svojom kontra-elektromotornom silom i induktivnošću. Za sada zanemarimo
aktivnu otpornost namota motora. Analiza će biti sprovedena na primeru trofaznog
poluupravljivog ispravljača, međutim rezultat će imati opšti karakter.
Talasni oblici izlaznog napona i struje prikazani su na sl. 3-11.
Uslov za uključenje tiristora je da je anoda na višem potencijalu od katode. To
znači da trenutna vrednost napona u trenutku uključenja mora biti veća od kontra-
elektromotorne sile motora.
u (α / ω ) > E
Odnosno:
 π
2U cosα −  > E
 q
Ovo određuje minimalnu vrednost ugla
uključenja pri nekoj vrednosti E:
π  E 
α min = + arccos 
q  2U 
Kada je tiristor uključen, napon na izlazu
je segment ulaznog napona faze kojoj
pripada tiristor. Za kolo se sada može
postaviti jednačina:
 π di
sl. 3-11. 2U cos ωt −  − E = L d , za α>αmin
 q dt
Za početni uslov nulte struje, rešenje jednačine je:
  π  π  E
id =
2U
 
sin  α − 
 − sin 
 ω t −  − (ωt − α )
ωL   q   q   ω L
Trenutna vrednost struje je nula i pri ωt=β i tada važi relacija:
 π  π
sin α −  − sin  β −  =
E
(β − α )
 q  q 2U
Ova jednačina je transcendentna i ugao prekida struje (β) se ne može eksplicitno
izraziti.
Da bi struja bila kontinualna treba da je:
51
2π
β =α +
q
Sa ovim gornja jednačina postaje:
 π  π E 2π
sin α −  − sin α +  =
 q  q 2U q
I posle sređivanja se dobija:
q π
E = 2U sin cosα = U d , 0 cos α = U d
π q
Izraz pokazuje da je pri kontinualnoj struji kontra-elektromotorna sila jednaka
srednjoj vrednosti napoana.
Srednja vrednost struje dobija se iz izraza:
q β
I d ,SR = ∫ i(ωt )d (ωt )
2π α
Za srednju vrednost kontinualne struje se dobija:
2U  q π π
Id =  sin − cos  sin α
ωL  π q q
Izražavajući cosα iz jednaline za napon i sinα iz
jednačine za struju i koristeći jednakost:
cos 2 α + sin 2 α = 1
dobija se:
U d2 I d2
+ =1
U d2, 0  2U  q π π 
2
  sin − cos 

 ωL  π q q 
Jednačina je oblika:
U d2 I d2
sl. 3-12. + =1
U d2,0 I d2, 0
Ovo je jednačina elipse sa poluosama Ud,0 i Id,0 i pretstavlja granićnu krivu. Oblast
unutar elipse odgovara diskontinualnoj, a izvan kontinualnoj struji. Ovo je prikazano
na sl. 3-12.
Izlazne karakteristike realnog ispravljača pri kontinualnoj struji, nisu horizontalne
već imaju nagib.
Na sl. 3-13, prikazana je promena oblika struje opterećenja ispravljača pri
konstantnom uglu upravljanja α, i promenljivoj kontra-elektromotornoj sili. Ovo je
52
realan slučaj kada se elektromotor nalazi u praznom hodu i polako opterećuje. Ako ne
bi postojali nikakvi gubici praznog hoda moment za obrtanje bi bio jednak nuli, tako
da bi i struja pala na nulu. Brzina motora bi bila tolika da E bude jednaka trenutnoj
vrednosti napona u trenutku paljenja tiristora. Ovo je idealan slučaj i zbog postojanja
mehaničkih i električnih gubitaka u motoru ne može se postići na ovaj način. U praksi
se ovaj režim može postići samo ako se drugim motorom ubrza posmatrani motor, do
potrebne brzine.
sl. 3-13.
Sa porastom opterećenja brzina motora opada, smanjuje se E i povećava struja.
Interval vođenja struje se širi sve do trenutka kada ona postaje kontinualna. Sa daljim
povečanjem opterećenja motora, i struja mora da raste, ali sada tako što se dodaje
jednosmerna komponenta. Pri zanemarenoj omskoj otpornosti, kontraelektromotorna
sila dalje ostaje konstantna. Kod realnog motora, zbog omskih otpornosti, ona i dalje
pada sa porastom struje opterećenja.
Prethodna analiza se zasnivala na polutalasnim ispravljaču sa q faza. Oblik napona
kod mostnih ispravljača je istog oblika, stim što je broj pulsacija izlaznog napona
dvostuko veći od broja faza (p=2q).
3.2. POLUTALASNI ISPRAVLJAČI

3.2.1. DVOFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJAČ
Na sl. 3-14, prikazan je ispravljač sa dve diode. Primar njegovog transformatora je

klasičan, dok je sekundar sastavljen od dva jednaka namota vezana tako da su im
naponi po amplitudi jednaki (US1=US2= US/2), ali fazno pomereni za 1800. Praktično,
sekundar se dobija motanjem celog namota u istom smeru i ostavljanjem izvoda na
sredini (namot sa srednjim izvodom). Ovde se u stvari radi o transformatoru koji
monofazni napon (q=1) na ulazu, pretvara u dvofazni (q=2) na izlazu. Ovakvi
transformatori se ponekad nazivaju i "puš-pul".
Ispravljač se priključuje na dvofazni sekundar (q=2). Svaki namot (faza) vodi
struju u svojoj pozitivnoj poluperiodi, tako da se u izlaznom naponu se nalaze obe
poluperiode ulaznog napona (p=2). U odnosu na monofaznu napojnu mrežu,
ispravljanje punotalasno.
53
Premao opštem izrazu za napon praznog hoda, njegova srednja vrednost je:
2
U DC , 0 = 2 ⋅ U S , f ≈ 0,9 ⋅ U S , f
π
Pored srednje vrednosti napona, postoje i
viši harmonici. Ovde postoje samo parni
harmonici (jer je p=2) i njihova efektivna
vrednost je:
2
U kp , 0 = U d 0
(2k )2 − 1
Efektivna vrednost najnižeg harmonika
(k=1) je:
sl. 3-14 2 2
U 2,0 = U d ,0 = U d , 0 = 0,471 ⋅ U d , 0
2 −1 3
2
Kod omskog opterećenja efektivna vrednost izlaznog napona ovog ispravljača je

efektivnoj vrednosti sekundarnog napona transformatora.
U DC , EF = U S , f
Oblik struje zavisi od vrste opterećenja, pa će dalje posebno biti analiziran rad
ispravljača sa čisto omskim i induktivnim opterećenjem.
3.2.1.1. Omsko opterećenje

Pri opterećenju ispravljača otpornikom, struja ima isti oblik kao i napon (pozitivna
polovina sinusoide) tako da se komutacija odvija pri nultoj struji. Ovo znači da pri
omskom opterećenju dvofaznog diodnog ispravljača ne postoji preklapanje u vođenju
dioda. Ovde je komutacija praktično trenutna.
Pogledajmo sada koliko reaktanse mreže i transformatora utiču na izlazni napon.
Naizmenična struja u transformatoru stvara padove napona na rasipnim
induktivnostima i aktivnim otpornostima primara i sekundara, kao i napojne mreže.
Neka su RS i XS, aktivna otpornost i reaktansa mreže i transformatora svedene na
sekundar. Opšti izraz za izlazni napon tranasformatora pri bilo kom opterećenju je:
U S = U S2,0 − ( XI cos ϕ − RI sin ϕ )2 − (RI cos ϕ + XI sin ϕ )
Pri čisto omskom opterećenju ispravljača struja sekundara transformatora je

sinusna i u fazi sa naponom (cosϕ=1). U tom slučaju je:
 
( )
2
  XSI  R I 
US = − (X S I ) − RS I = U S , 0  1 −  2  − S  = U S ,0 1 − u X − u R
2
U S2, 0 2
  U  U S ,0 
  S ,0  
54
uR, Relativni pad napona na omskim otpornostima

uX Relativni pad napona na induktivnim otpornostima
Približna vrednost sekundarnog napona je:
 u 2X 
U S = U S ,0 1 − u R − 

 2 
Pri normalnim opterećenjima ovi padovi
napona su:
uR od oko 0,03 do 0,1
uX od oko 0,05 do 0,15
Za ovakve vrednosti pojedinih padova

napona, pri normalnim opterećenjima, uticaj
induktivnosti na pad napona je mnogo manji
od otpornosti i može se zanemariti, tako da
sl. 3-15 veličina sekundarnog napona:
U S ≈ U S 0 (1 − u R ) = U S 0 − RS ⋅ I S
Ovim smo pokazali da na izlazni napon transformatora opterećenog omskim
opterećenjem (preko ispravljača) ne utiču unduktivnosti ulaznog kola.
Napon ispravljača opterećenog otpornikom R je onda:
2 2
Ud = U S − RS I d − ∆U = U d , 0 − RS I d − ∆U
π
Na sl. 3-15, prikazani su oblici; izlaznog napona, struje primara i sekundara
transformatora pri omskom opterećenju.
Kod omskog opterećenja, struja ima oblik napona. Njena srednja vrednost je:
U SR
I SR = ≈ 0,9 ⋅ I DC ,EF
R
Izlazna snaga ispravljača je:
U SR I SR U SR I SR
PDC = U DC , EF I DC , EF = =
0,9 0,9 0,81
Za zagrevanje namota transformatora, važnija je efektivna vrednost struje.
Na sekundaru transformatora, svaka faza vodi u svojoj pozitivnoj poluperiodi.
Efektivna vrednost fazne struje (polunamota) sekundara je:
I DC ,EF
IS = = 0,707 ⋅ I DC , EF
2
55
Snaga jedne faze sekundara je:

S S , f = U S , f I S = 0,707 ⋅ U DC , EF ⋅ I DC ,EF = 0,707 ⋅ P
Ukupna snaga sekundara je:
S S = 2S S , f = 1,41⋅ P
Radi jednostavnije analize posmatraćemo da je prenosni odnos transformatora
jednak jedinici. Ova pretpostavka ne utiče na snagu jer se napon i struja menjaju u
obrnutoj proporciji tako da je njihov proizvod jednak jedinici i ne utiče na analizu.
Na primar se prenose obe poluperiode sa sekundara tako da on vodi ukupnu struju.
Ona je sinusnog oblika i fazi je sa naponom tako da je snaga jednaka snazi na izlazu
ispravljača. Tipska snaga se definiše na sledeći način:
SP + SS
S TR =
2
U ovom slučaju tipska snaga transformatora je:
S P + S S P + 1,41 ⋅ P
S TR = = = 1,207 ⋅ P
2 2
To znači da monofazni transformator sa srednjim, koji napaja neko trošilo preko
ispravljača, mora biti za oko 21% veće snage od dvonamotnog transformatora.
Primarna mreža ovo opterećenje vidi kao čisto aktivno i faktor snage (λ) jednak je
jedinici.
P
λ= =1
SP
Primarna struja je sinusnog oblika i ne sadrži više harmonike. Pored toga primarna
struja je u fazi sa naponom.
3.2.1.2. Pretežno induktivno opterećenje (L>>)
Kada se na izlaz ispravljača priključi pretežno induktivno opterećenje, valovitost

struje se smanjuje. Sa povećanjem vremenske konstante (L/R) opterećenja, udeo viših
harmonika postaje manji i struja sve ispeglanija. U ovakvim slučajevima, smatra se
da je dovoljno dobra aproksimacija ako se struja posmatra samo preko svoje srednje
vrednosti a viši harmonici zanemare (sl. 3-16). Konstantna struja na izlazu ispravljača
preslikava se kao pravougaona na njegovom ulazu.
Srednja vrednost napona je ovde.
2 2
U SR = U S − (2 fLS + RS )I SR − ∆U ≈ U DC ,0 − (2 fLS + RS )I SR − ∆U
π
56
A napon praznog hoda:

2
U DC , 0 = 2U S ≈ 0,9U S
π
U stacionarnom stanju struja je
konstantna, tako da srednja i efektivna
vrednost postaju jednake i iznose:
U SR
I SR =
R
Pošto je struja konstantna, snaga na izlazu
ispravljaša jednaka je proizvodu srednjih
vrednosti napona i struje.
sl. 3-16. P = U SR I SR
Na ulazima ispravljača struja je pravougaonog oblika. Ovo je ujedno i fazna struja
sekundara. Njena efektivna vrednost je:
I S = 0,707 ⋅ I SR
Ukupna prividna snaga za oba polunamota sekundara je:
S S = 2S S ,1 f = 2U S I S = 2 ⋅1,11⋅U SR 0,707 ⋅ I SR = 1,57 ⋅ P
Efektivna vrednost primarne struje jednaka je struji na izlazu ispravljača:
I P = I SR
S P = U P I P = 1,11 ⋅U SR I SR = 1,11 ⋅ P
Sada je tipska snaga transformatora:
S P + S S 1,11 ⋅ P + 1,57 ⋅ P
S TR = = = 1,34 ⋅ P
2 2
U ovom slučaju potreban je transformator još veće snage nego za napajanje
omskog opterećenja.
Prividna snaga primara uzima se iz primarne mreže, tako da je:
S MR = S P = 1,11 ⋅ P
Faktor snage prema primarnoj mreži je:
P P
λ= = = 0.9
S 1,11 ⋅ P
Kod diodnog ispravljača osnovni harmonik struje je u fazi sa naponom, tako da je:
cosϕ1 = 1
57
Pošto je faktor snage: λ = ν cosϕ1

Proizilazi da je λ = ν .
To znači da je faktor snage ovde jednak
faktoru izobličenja (distorzije) struje (If,1/If) i
da je posledica postojanja viših harmonika u
struji.
U ovoj analizi (pri izračunavanju snage
primara) prećutno je uzeto da je napon na
ispravljaču pri opterećenju jednak naponu
praznog hoda (zanemareni padovi napona).
Međutim zbog komutacije, napon na izlazu
sl. 3-17. je nešto drugačijeg oblika. Stvarni izlazni
napon je nešto manji tako da je i aktivna snaga primara manja.
U narednoj analizi će biti obuhvaćen i uticaj komutacije.
Na sl. 3-17. prikazani su oblici napona i struje sekundara i primara, kod
polutalasnog dvofaznog diodnog ispravljača. Pri komutaciji vode obe diode, tako da
je srednji napon jednak nuli. Ovo umanjuje srednju vrednost izlaznog napona
ispravljača.
Zbog procesa komutacije, prelazak vođenja sa jedne diode na drugu odvija se sa
kašnjenjem. Ovo kašnjenje se preslikava i na primar transformatora, tako da primarna
struja ne menja smer u istom trenutku kada i napon. Osnovni harmonik struje je
približno oblika kao na slici. Može se uteti da je njegovo ugaono kašnjenja za
naponom približno jednako polovini ugla komutacije (ϕ1≈µ/2).
Kod diode je ovo manje tačno, ali kod tiristora struja pri komutaciji je približno
linearna tako da je ovo dosta dobra aproksimacija.
Ranije smo videli da je koeficijent izobličenja kod ovog ispravljača:
I S1
ν= ≈ 0,9
IS
Tako da je faktor snage:
µ
λ = ν cos ϕ1 ≈ 0,9 cos
2
Na sl. 3-18, prikazana je izlazna naponsko
strujna (opteretna) karakteristika dvofaznog
polutalasnog diodnog ispravljača. Ista
situacija je i kod monofaznog mostnog (p=2)
sl. 3-18.
diodnog ispravljača.
58
3.2.1.3. Izbor dioda ispravljača
Za izbor dioda ispravljača, relevantni su makimalni inverzni napon i srednja

vrednost struje u diodi. Kod ovog ispravljača maksimalni inverzni napon je jednak
amplitudi međufaznog napona na sekundarnu koji iznosi:
U R ,MAX = 2 2U S = 2,82 ⋅U S
Za ovaj ispravljač, srednja vrednost struje diode jednaka je:
I SR
I D,SR =
2
Pri izboru treba uzeti i izvestan faktor sigurnosti. Uobičajeno je da on, i za napon i
za struju, iznosi od 2 do 3.
3.2.1.4. Konstrukcija puš-pull transformatora

Pri jednakim gustinama struje primara i sekundara, zbog manje struje, polunamot
sekundara mota se žicom manjeg preseka.
ACu ,S = 0,707 ACU ,P
Ceo sekundar (oba polunamota) zauzimaju sada deo površine prozora.
2
ASEK = 2 NACu , S = NACu , P = 2 NACu , P = 2 APRIM .
2
Površina primara je:
APRIM . = NACu ,P
Kod standardnog dvonamotnog transformatora polovimu površine pozora zauzima
primar (APRIM) a drugu polovinu sekundar (ASEK).
Sa ovim, udeo sekundara i primara u ukupnoj površini prozora (APROZORA) su:
ASEK . 2
Za sekundar = = 0,586
APROZORA 1+ 2
APRIM . 1
Za primar = = 0,414
APROZORA 1 + 2
3.2.2. DVOFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJAČ

Ako se diode u ispravljaču na sl. 3-14. zamene tiristorima, dobija se mogućnost
regulacije izlaznog napona u širokim granicama (sl. 3-19.). Oblik izlaznog napona
zavisi od karaktera opterećenja.
59
Čisto omsko opterećenje

Ako se titistori uključe pri uglu (α), dobija se napon na izlazu ispravljača kao na
slici. Pri omskom opterećenju struja ima isti oblik. Struja u fazama sekundara je
jednosmerna, dok je struja u primaru naizmenična.
Ovde je struja isprekidana, pa se ne može direktno primeniti ranije izvedeni izraz
za srednju vrednost napona ispravljača, već ga moramo posebno izračunati. Polazeći
od definicije srednje vrednosti, dobija se:
1π 1π
U SR = ∫ u (ωt )d (ωt ) = ∫ 2U S , f sin(ωt )d (ωt )
πα πα
Posle sređivanjadobija se:
2 1 + cosα 1 + cosα
U SR = US ≈ 0,9 ⋅ U S
π 2 2
Ili izraženo preko maksimalnog napona (pri
α=0)
1 + cosα
U SR = U SR ,0
2
sl. 3-20 Dobijeni izraz za napon je približan jer ne
uzima u obzir padove napona.
Treba uoičiti da je ovaj napon uvek pozitivan
i tek pri α=1800, njegova vrednost je nula. Isti
napon bi se dobio i sa konstantnom izlaznom
strujom (L>>) i zamajnom diodom.
Inverzni napon tiristora, prema kome se
biraju tiristori, jednak je kao i u slučaju diode, i
iznosi:
U R ,MAX = 2 2U S = 2,82 ⋅ U S , f
Srednja vrednost struje je:
U SR U SR , 0 1 + cosα
I SR = ≈
R R 2
Dalje se može izračunati i efektivna vrednost
struje, faktor oblika i tako dalje. Mi se nećemo
upuštati u dalju analizu ovog slučaja.
Pretežno induktivno opterećenje (L>>)
Posmatrajmo ponovo isti isptavljač (sl. 3-
19), ali sada opterećen konstantnom strujom u
sl. 3-19. kolu (pretežno induktivno opterećenje). Talasni
60
oblici napona i struje prikazani su na sl. 3-20. I ovo je idealizovan slučaj jer ne
obuhvata komutaciju. Pošto je struja kontinualna (neprekidna) može se primeniti
ranije izvedeni izraz za izračunavanje srednje vrednosti napona ispravljača.
Uzimanjem da je p=2 dobija se srednja vrednost izlaznog napona:
U SR = 0,9 ⋅ U S , f cos α = U SR ,0 cosα ,
Oblik karakteristike USR=f(α) (regulaciona karakteristika) prikazana je na sl. 3-21.
Za razliku od napona pri čisto omskom opterećenju ovde srednja vrednost napona
može biti i negativna.
Pored srednje vrednosti napona, postoje i viši harmonici. Ovde postoje samo parni
harmonici (p=2) i njihova efektivna vrednost je:
cos 2 α + (2k ) 2 sin 2 α
U k ,α = U d 0 2
( 2k ) 2 − 1
Efektivna vrednost najnižeg harmonika (k=1) je:
cos 2 α + 4 sin 2 α 1 + 4tg 2α 1 + 4tg 2α

U k ,α = U d 0 2 = U d 0 2 cosα =Ud
3 3 3
Interesantno je uporediti napone praznog hoda ovog ispravljača, pri omskom
(isprekidana struja) i pretežno induktivnom opterećenju (kontinualna struja). Ovo je
prikazano u obliku regulacionih karakteristika na sl. 3-21.
Kako ćemo videti i kod drugih regulisanih ispravljača pri kontinualnoj struji, oblik
regulacionih karakteristika je isti, dok se ove karakteristike pri omskom opterećenju
razlikuju.
Efektivna vrednost izlazne (jednosmerne) struje jednaka je srednjoj (IDC,EF=ISR)
Na ulazima ispravljača struja je pravougaonog oblika. Ovo je ujedno i fazna struja
sekundara. Njena efektivna vrednost je:
2 U S, f
I S = 0,707 ⋅ I SR = cosα
π R
Aktivna snaga je:
P = U SR ⋅ I SR = U S ⋅ I SR ⋅ 0,9 cosα
Prividna snaga na primaru transformatora je:
S = U P I P = U S , f ⋅ I SR
Faktor snage je:
P
λ= = 0.9 cosα
S
Ovaj izraz ne obuhvata komutaciju.
sl. 3-21.
61
Na kraju posmatrajmo rad tiristorskog

ispravljača kontinualnoj struji, uzimanjem u
obzir i komutacije. Oblik izlaznog napona, struje
po fazama sekundara i primarna struja prikazani
su na sl. 2-22.
U SR = U SR ,0 cosα − (2 fLS + RS )I SR − ∆U
Nećemo se vraćati na izračunavanje srednjih i
efektivnih vrednosti struja i napona. Postupak je
isti. Pogledajmo samo kako se komutacija
odražava na faktor snage.
Komutacija se može posmatrati kao kašnjenje
sl. 3-22 uključenja tiristora u odnosu na ugao paljenja za
polovinu ugla komutacije. Sa ovom
aproksimacijom faktor snage je:
P  µ
λ= = 0.9 cosα + 
S  2
Pri α=0, dobija se izraz koji smo imalo
kod diode.
Zamajna dioda u kolu
Kada je u kolu vezana zamajna dioda
(sl. 3-23) izlazni napon ne može biti
negativan. U tim intervalima zamajna
dioda preuzima struju i napon ostaje
praktično na nultoj vrednosti.
Raspodela vođenja struje između diode
i tiristora prikazana je na srednjem
dijagramu iste slike. Na najdonjem
dijagramu je prikazan oblik primarne
struje i njegov položaj prema ulaznom
naponu.
sl. 3-23
62
3.2.3. TROFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJAČ
U odnosu na monofazne, trofaznim

ispravljačima ispravljačima se postižu
veće snage tako da im je i primenljivost
veća. Međutim o primenljivosti ima
smisla govoriti tek kod punotalasnih
(mostnih) ispravljača. Ovde se još uvek
radi o teorijskim razmatranjima na
kojima će se kasnije zasnivati i analiza
mostnih ispravljača.
Na sl. 3-24 prikazan je trofazni
diodni polutalasni ispravljač, bez
komutacije.
Srednja vrednost izlaznog napona je:
3 6
U SR , 0 = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
2π
U trofaznom sistemu je uobičajeno
da se koristi i linijski (međufazni napon.
On je:
Ul = 3 ⋅U f
Srednja vrednost napona izražena
preko linijskog napona je:
3 2
U d ,0 = U S ,l = 0,676 ⋅U S ,l
2π
Pored srednje vrednosti napona,
postoje i viši harmonici. Ovde postoje
harmonici deljivi sa tri i njihova
efektivna vrednost je:
sl. 3-24
2
U k ,0 = U d 0
(3k ) 2
−1
Efektivna vrednost najnižeg harmonika (k=1) je:
2
U 3, 0 = U d 0 = 0,177 ⋅ U d 0
32 − 1
Ovde još treba da definišemo napon prema kome se biraju diode. To je maksimalni
inverzni napon koji može da se pojavi na diodama, i jednak je amplitudi linijskog
napona.
63
U R ,MAX = 6 ⋅U S , f = 2,45 ⋅ U S , f
Posmatrajmo sada kako opterećenje polutalasnog ispravljača vidi transformator.
Sekundarni namoti transformatora za ispravljače veziju se u zvezdu, tako da sva
dosadašnja razmatranja ostaju u važnosti.
Izlazna snaga ispravljača je:
P = U SR ,0 I SR
Za daljnju analizu potrebno je posmatrati struju primara. Ona zavisi od sprege
transformatora. Kod trofaznog transformatora, namoti mogu biti vezani u zvezdu,
trougao i izlomljenu zvezdu. Dalje će posebno biti analizirana svaka od ovih sprega.
Transformator sprege Y/y
Posmatrajmo sada transformator sprege Y/y prikazan na sl. 2-24. Struja u

sekundarnom namotu je raspodeljena tako da u svakoj fazi, i diodi, traje po trećinu
periode. Njena srednja vrednost (jednosmerna komponenta) jednaka je trećini struje
opterećenja.
I SR
I D , SR =
3
Prema ovoj struji biraju se diode ispravljača.
Fazne struje sekundara traju po jednu trećinu periode. Efektivna vrednost faznih
struja sekundara je:
I SR
IS =
3
Prividna snaga sekundara je:
U SR I SR 3
S S = 3 ⋅U S , f ⋅ I S = 3 = P = 1,48 ⋅ P
1,17 3 1,17
Jednosmerna komponenta sekundarne struje ne može da se transformiše (prenese
na primar). Oblik primarne, jednak je obliku sekundarne struje umanjene za
jednosmernu komponentu. Posmatrajmo interval kada vodi dioda prve faze. Struja
sekundara Id se preslikava na primar kao (2/3)Id, tako da jedna trećina amperzavojaka
struje prve faze ostaje nekompenzirana.
Za navedenu spregu, oblici primarnih struja sve tri faze prikazani su na istoj slici.
2 2
I  I 
2
I SR 2
IP = I S2 −  SR  = −  SR  = I SR
 3  3  3  3
64
2U SR
S P = 3U P I P = I SR = 1,21 ⋅ P
1,17
S P + S S 1,21 ⋅ P + 1,48 ⋅ P
S TR = = = 1,34 ⋅ P
2 2
Isti rezultat smo dobili i kod transformatora dvofaznog polutalasnog ispravljača.
Faktor snage na primaru transformatora je:
P P
λ= = = 0,826
S P 1,21⋅ P
Dalja analiza pokazala bi da je
osnovni harmonik u fazi sa naponom,
tako da je ovaj faktor snage
prvenstveno posledica faktora
izobličenja struje (ν).
Prethodna analiza nije uzimala u
obzir komutaciju. Kod realnog
ispravljača, pri konstantnoj struji,
sl. 3-25 postoje i padovi napona zbog
komutacije i omskihe otpornosti.
Stvarni oblici izlaznog napona i faznih struja, prikazani su dijagramima na sl. 3-25.
Srednja vrednost opterećenog ispravljača je.
U SR = U SR,0 − (3 ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − ∆U
65
Transformator sprege D/y
Kada je primar vezan u trougao (sl. 3-26), struje sa sekundara se prenose na

primarni namot koji je sada vezan između dve faze napojne mreže. Struje u fazama
napojne mreže su jednake razlici struja odgovarajućih faznih namota (sl. 3-26.). Na
poslednjem dijagramu, prikazan je oblik struje faze IP1, napojne mreže.
Prilike na sekundarnoj strani identične su kao u prethodnom slučaju.
Srednja vrednost struje diode je:
I SR
I D , SR =
3
Efektivna vrednost struje u sekundara:
I SR
IS =
3
Prividna snaga sekundara:
S SEK = 1,48 ⋅ P
Pošto je primar transformatora vezan u
trougao, fazni naponi na primaru jednaki
su linijskim, tako da pri svođenju izlazne
struje na primarnu stranu dobijenu
vrednost treba podeliti sa koren iz tri.
Uvažavajući ovo, efektivna vrednost
primarne fazne struje je:
1 2
I P, f = ⋅ I SR = 0,272 ⋅ I SR
3 3
Efektivna vrednost primarne linijske
struje je:
sl. 3-26. 2
I P , L = 3I P , L = ⋅ I SR = 0,471 ⋅ I SR
3
U SR
S P = 3U P , f I P ,l = 3 0,471 ⋅ I SR = 1,21 ⋅U SR ⋅ I SR = 1,21 ⋅ P
1,17
Dakle i snaga primara jednaka je kao i u prethodnom slučaju, tako da su, tipska
snaga transformatora i faktor snage koji vidi mreža, jednaki.
S P + S S 1,21 ⋅ P + 1,48 ⋅ P
S TR = = = 1,34 ⋅ P
2 2
66
Transformator sprege Y/z
Dosadašnje sprege transformatora (d i y) imale su taj nedostatak što je kod njih pri
polutalasnom ispravljanju dolazilo do predmagnećenja jezgra. Ako se namot
sekundara spregne u izlomljenu zvezdu (z), u svakom trenutku struja sekundara ide
kroz dva dela namota. Ova dva dela sekundara povezana su tako (sl. 3-27.) da ove
struje izazivaju suprotno magnećenje
tako da se jednosmerni amperzavoji
sekundara poništavaju. Rezultat je da
nema predmagnećenja jezgra. Oblici
struja oba dela sekundara prikazani su
na istoj slici, kao i struja primara. Sve
ukupno sekundarni namot se ponaša kao
da je u njemu naizmenična struja.
I SR
Srednja struja diode I D , SR =
3
Efektivna vrednost struje u
sekundara:
I SR
IS =
3
Ovde imamo dva sekundarna namota.
Fazni napon jednog namota je:
U S, f U SR
U S1 = =
3 1,17 ⋅ 3
Efektivni broj faznih namota na
sl. 3-27. sekundaru je 6, pa je njegova prividna
snaga.
U SR I SR 2 ⋅ P
S S = 6 ⋅ U S1 ⋅ I S = 6 = = 1,71 ⋅ P
1,17 3 3 1,17
Pod pretpostavkom da je prenosni odnos transformatora jednak jedinici (UP=US1),
primarna struja je:
2
I P = I SR
3
U SR 2 2⋅P
SP = 3 ⋅U P ⋅ I P = 3 I SR = = 1,21 ⋅ P
1,17 3 3 1,17
67

S P + S S 1,21 ⋅ P + 1,71 ⋅ P
S TR = = = 1,46 ⋅ P
2 2
Faktor snage na primaru transformatora je:
P P
λ= = = 0,826
S P 1,21 ⋅ P
3.2.4. TROFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJAČ
Omsko opterećenje (L=0)
Posmatrajmo sada tiristorski polutalasni trofazni ispravljač (sl.3.28.), sa omskim

opterećenjem. Kod omskog opterećenja struja ima isti oblik kao i napon.
Kada je opterećenje ispravljača ne sadrži induktivnost, izlazni napon ne može da
promeni polaritet, već tada ostaje na
nuli pa struja postaje diskontinualna.
Kod ovog ispravljača (p=3),
diskontinualnost struje se javlja pri
α>300, a srednja vrednost napona
pada na nulu kod α=1500. Oblik ove
karakteristike prikazan je krivom 1,
na sl. 3-28.
U intervalu neprekidne struje
(0<α<300), može se primeniti ranije
izvedni izraz za srednju vrednost
izlaznog napona ispravljača i on u
ovom slučaju glasi:
U SR = U SR ,0 cosα , za 0<α<300
gde je:
3 6
U SR , 0 = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
2π
Pri α>300, pojavljuju se intervali
nultog napona u kojima nema struje.
Kraj intervala je pri α=1500.
Srednja vrednost napona može
sl. 3-28 izračunati po definicionom izrazu:
0 0
3 150 3 150
U SR = ∫ u (ω t ) d (ω t ) = ∫ 2U S , f sin(ωt + 30 0 )d (ωt ) , za 300<α<1500
2π α 2π α
68
Posle sređivanja dobija se:
U SR =
3 2
2π
[ ] [
U S , f 1 + cos(α + 300 ) ≈ 0,675 ⋅ U S , f 1 + cos(α + 300 ) ]
Oblik ove regulacione karakteristike prikazan je krivom 1, na sl. 3-29. Za α>1500,
ne postoje uslovi za vođenje tiristora, i struja je jednaka nuli
Pretežno induktivno opterećenje (L>>)
Posmatrajmo sada isti ispravljač
opterećen pretežno induktivnim
opterećenjem, tako da je izlazna struja
konstantna. Oblici izlaznog napona za
različite uglove upravljanja, prikazani
su na sl. 3-29.
Pri zanemarenju padova napona i
komutacije, srednja vrednost napona
je:
U SR = U SR ,0 cosα
pri čemu je napon praznog hoda:
3 3
U SR ,0 = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
π 2
Izraz važi pri kontinualnoj struji
opterećenja. Ova zavisnost je
prikazana krivom 2, na sl. 3-30.
Pored srednje vrednosti napona,
postoje i viši harmonici. Ovde postoje
samo harmonici deljivi sa tri i njihova
cos 2 α + (3k ) 2 sin 2 α

U k ,α = U d 0 2
(3k ) 2 − 1
Efektivna vrednost najnižeg
harmonika (k=1) je:
sl. 3-29
cos 2 α + 9 sin 2 α 1 + 9tg 2α 1 + 9tg 2α

U k ,α = U d 0 2 = U d 0 2 cosα = Ud
8 8 8
Promenom ugla upravljanja menja se visina izlaznog napona. Zbog toga se ovakvi
ispravljači nazivaju upravljivim (regulisanim). Ako se upravljački impuls dovede u
trenutku koji odgovara uglu α=00, dobija se izlazni napon jednak naponu diodnog
69
ispravljača (USR,0). Pri uglovima upravljanja

00<α<900, izlazni napon je pozitivan a pri α=900,
jednak nuli.
Pozitivan napon i pozitivna struja u
koordinatnom sistemu struja - napon odgovaraju
prvom kvadrantu.
Ako se održi kontinualnost struje u DC kolu,
pri uglovima upravljanja 900<α<1800, napon kod
tiristorskog ispravljača postaje negativan. Da bi
se održala kontinualnost struje, potrebno je da u
DC kolu postoji izvor negativnog napona i
odgovarajuća prigušnica. Zbog negativnog
napona na ispravljaču i nepromenjenog smera
struje, smer prenošenja energije je suprotan.
sl. 3-30. Ispravljač je prešao u invertorski režim rada.
Sada se energija iz jednosmernog,
prenosi u naizmenično kolo. Ovakvi
invertori se nazivaju mrežom
komutiranim (vođenim) invertorima i
karakteristični su za tiristore. Ovi
invertori ne mogu da rade bez mreže
(autonomno). Čak i nestanak mrežnog
napona pri njihovom radu može da
dovede do kratkog spoja na DC strani.
U koordinatnom sistemu struja -
napon, invertorski rad odgovara
četvrtom kvadrantu. Ovakvi pretvarači
koji mogu da prenose energiju u oba
smera, nazivaju se i reverznim.
U realnim slučajevima induktivnost
AC kola se ne može zanemariti. Ove
induktivnosti obuhvataju ekvivalentnu
induktivnost AC kola, svedenu na
sekundar transformatora. Naizmenična
struja u ovom kolu na induktivnostima
stvara padove napona. Ovaj pad napona
pojavljuje se u intervalima kada se
menja struja (proces komutacije). Slika
3-31. prikazuje oblike napona u
realnom slučaju gde se vide intervali u
kojima se odvija komutacija. Ovi
padovi napona se moraju pojaviti i na
sl. 3-31. izlaznoj (DC) strani ispravljača.
70
Pad napona stvaraju i omske otpornosti a imamo i padove napona na tiristorima.

Ovaj deo pada napona stvara struja jedne faze na njenoj ekvivalentnoj otpornosti. U
odnosu na prethodni, ovaj pad napona je obično znatno manji pa se najčešće
zanemaruje.
Uzimajući u obzir i ove padove napona dobija se izlazni napon opterećnog
ispravljača:
3 
U SR = U SR ,0 cosα −  f ⋅ LS + RS  I SR − ∆U
π 
Napon praznog hoda je:
3 π 3 3
U SR ,0 = 2U S , f sin = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
π 3 π 2
Po svojoj vrednosti može da bude značajan i pad napona na samim tiristorima
(∆U). U našem slučaju polutalasnog ispravljača, vodi samo je po jedan tiristor, pa je
ovaj pad napona reda oko 1 V. Za ispravljače sa malim izlaznim naponom ova
vrednost u relativnom iznosu može da bude veoma značajna. Pomnožena sa strujom
ona predstavlja snagu disipacije na diodama (ili tiristorima) što osim utroška energije
ima za posledicu i problem sa njenim odvođenjem (hlađenje).
Pošto se radi o uređaju koji može da radi kao ispravljač i kao invertor, onda se
koristi i opštiji naziv - pretvarač (konverter).
Neka od područja primene pomenuta su u uvodnom delu priče o ispravljačima.
Ovde ćemo kratko pomenuti primenu kod regulacije brzine obrtanja motora
jednosmerne struje. Pored regulacije brzine od nula do maksimalne vrednosti, oni
omogućavaju i vraćanje energije u AC kolo.
Ovo vraćanje se odvija uz isti smer struje i
negativan napon. Kod motora to odgovara na
primer pogonu krana, gde moment
opterećenja (i struja) uvek ima isti smer, a
smer obrtanja rotora (i napon) se menja u
zavisnosti da li se teret diže (motorski rad) ili
spušta (generatorski rad).
Kod pogona gde se smer obrtanja rotora
ne menja, rekuperativno kočenje ovim
ispravljačem (invertorom) postiže se
prevezivanjem krajeva rotora ili pobude.
Na slici 3.32. prikazane su izlazne
(opteretne) karakteristike ovog pretvarača,
pri napajanju DC motora. Granica
diskontinualne struje ima oblik elipse. Pri
diskontinualnoj struji napon naglo raste.
Pri kontinualnoj struji sve karakteristike
sl. 3-32. imaju isti nagib i on zavisi od induktivnosti u
71
AC kolu i otpornosti AC i DC kola. Šrafirano je prikazana i granica ugla upravljanja

u invertorskom režimu rada. Ovde se radi o dvokvadrantnom radu (I i IV kvadrant).
Komutacija i invertorski rad
Trajanje komutacije zavisi od struje opterećenja. Pri vrlo velikim opterećenjima
ispravljača, ugao komutacije (µ) može biti toliko veliki da vode sve diode ili tiristori.
Za tiristorske ispravljače trajanje komutacije ima posebnu važnost kada rade u
invertorskom režimu. Za pravilan rad pretvarača potrebno je da se prethodni tiristor
isključi pri uglu manjem od 1800. Ako se to ne desi, dovođenjem impulsa za
uključenje sledećeg tiristora on se neće uključiti jer ima niži napon od prethodnog.
Prethodni tiristor nastavlja da vodi jer ne postoje uslovi za njegovo gašenje (inverzni
napon). Sada se naponi DC i AC izvora sabiraju i dolazi do naglog povećanja struje
(strujni udar). Ako se ovo ne spreči, dolazi do kratkog spoja i može dovesti do
oštećenja uređaja. Zbog toga se pazi da zbir ugla uključenja (α) i komutacije (µ) bude
manji od 1800. Rezerva do 1800 se ostavlja tiristoru za oporavak. U zavisnosti od tipa,
za oporavak tiristora treba od 50 do oko 300 µs, što izraženo ugaono (pri 50 Hz)
iznosi 0,90 do 5,40. Uzimajući u obzir i moguće nesimetrije u mreži, uzima se da
rezerva ovog ugla bude oko 200. Ugao komutacije zavisi od struje opterećenja i
induktivnosti AC kola, pa se može
uticati samo na ugao paljenja. Zbog
toga se obično uzima da ugao paljenja
(α), pri malim opterećenjima bude
maksimalno oko 1500, i da se pri
porastu opterećenja dalje smanjuje (jer
se povećava µ).
Zamajna dioda u kolu
Kod ovog ispravljača (sl. 3-33.) pri
uglovima upravljanja većim od 300
napon bi trebalo da ima negativne
intervale. Međutim zamajna dioda se
polariše u direktnom smeru i postaje
provodna i napon ostaje praktično na
nultoj vrednosti. Zbog toga pretvarač
gubi mogućnost rada u četvrtom
kvadrantu i može da radi samo kao
ispravljač (nema invertorskog režima).
Oblici struje tiristora (IT) pojedinih
faza zamajne diode (ID), i primarne
struja prve faze (IP1), takođe su
prikazani istoj slici.
sl. 3-33.
72
3.2.5. ŠESTOFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJAČ
Do sada smo analizirali polutalasne dvofazne i trofazne (diodne i tiristorske)

ispravljače. Osobina polutalasnih ispravljača je da u ulaznim fazama ispravljača
postoji jednosmerna komponenta struje. Jednosmerna struja u sekundaru
transformatora se nepovoljno odražava na njegov rad, jer izaziva dodatno
predmagnećenje.
Kod "puš-pul" transformatora smo imali pretvaranje iz jednofaznog napona u
dvofazni, i dve struje u fazama sekundara suprotnog smera, tako da je magnetni uticaj
jednosmerne komponente struje kompenzovan.
Logično je očekivati da se slično može postići i sa tofaznim transformatorom koji
bi pretvorio trofazni napon u šestofazni. Dva sekundarna namota na istom stubu
jezgra, pretvaraju jednu fazu u dve. To znači da sva tri napona (trofaznog sistema) se
pretvaraju u šestofazni. Ovakvu spregu sekundara nazivamo i dvostruka zvezda (yy).
Da bi sve ovo važilo, primar treba da bude vezan u trougao. Ako je vezan u zvezdu,
zvezdište mora da bude povezano nultim provodnikom. U protivnom, pojavljuje se
nekompenziranost primarnih i sekundarnih amperzavojaka i jako predmagnećenje
jezgra transformatora.
Posmatrajmo polutalasni ispravljač sa transformatorom sprege Y/yy (sl. 3-34). Kod
ovog ispravljača u svakom trenutku vodi samo po jedna dioda (zanemarena
komutacija).
Srednja vrednost napona na izlazu je:
6 π 3 2
U SR , 0 = sin 2 ⋅U S , f = U S , f = 1,35 ⋅ U S , f
π 6 π
Srednja vrednost struje diode (prema njoj se biraju diode u ispravljaču) je:
I SR
I D , SR =
6
Efektivna vrednost fazne struje sekundara je:
I SR
IS =
6
Prividna snaga sekundara transformatora je:
U SR ,0 I SR
SS = 6 ⋅U S, f ⋅ I S = 6 = 1,814 ⋅ P
1,35 6
Primarna struja je:
I SR
IS =
3
73
U SR ,0 I SR
PP = 3 ⋅ U S , f ⋅ I S = 3 = 1,28 ⋅ P
1,35 3
S P + S S 1,28 + 1,814
S TR = = P = 1,548 ⋅ P
2 2
Faktor snage koji vidi mreža je:
P 1
λ= = = 0,781
S P 1,28
Posmatrajmo sada ispravljač prema slici 3.35. Ovde se u stvari radi o dva trofazna
polutalasna ispravljača koja rade paralelno. Izlazi su im vezani na opterećenje preko
spregnute prigušnice (LMP). Na srednjoj tački prigušnice dobija se srednji, od dva
napona priključena na njegove krajeve. Oba ispravljača su ravnopravna i zahvaljujući
sl. 3-34. sl. 3-35.
74
prigušnici, svaka dioda vodi polovinu struje u trajanju od po trećinu periode. Oblici
napona i pojedinih struja prikazani su na sl. 3-35.
Srednja vrednost napona na izlazu je:
3
U SR , 0 = 1,35 ⋅ U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
2
Srednja vrednost struje diode je:
I SR
I D , SR =
6
I prema njoj se biraju diode u ispravljaču.
I SR
IS = = 0,289 ⋅ I SR
2 3
U SR,0 I SR
SS = 6 ⋅U S, f ⋅ I S = 3 = 1,48 ⋅ P
1,17 3
Primarna struja je:
I SR
IP = = 0,408 ⋅ I SR
6
U SR ,0 I SR
PP = 3 ⋅ U S , f ⋅ I S = 3 = 1,047 ⋅ P
1,17 6
S P + S S 1,047 + 1,48
S TR = = P = 1,26 ⋅ P
2 2
Faktor snage koji vidi mreža je:
P 1
λ= = = 0,955
S P 1,047
Ako uporedimo tipske snage transformatora u ova dva ispravljača, vidi se da je za
drugi ispravljač potreban transformator znatno manje tipske snage (1,26P) od prvog
ispravljača (1,55P). Posebno je neiskorišćen sekundar, koji zahteva da bude
projektovan za skoro dvostuku snagu (1,814P). Bolje iskorišćenje postignuto je
zahvaljujući prigušnici koja je omogućila povoljniju raspodelu struja po fazama
sekundara (pa samim tim i primara) transformatora.
Ako bismo sproveli analizu i za primar vezan u trougao dobili bismo istu snagu.
75
Kod sprege Y/yy (ili D/yy), na istom stubu se nalaze namoti dve faze i vezani su u
opoziciju. Amperzavoji dve faze sa istog stuba se međusobno kompenziraju i nema
predmagnetisanja. Kod ovakvih sprega se ima slabije iskorišćenje sekundarnog
namota, što povećava tipsku snagu i gabarite transformatora.
Pošto su po dve faze uvek u opoziciji, (sekundarni namot sa srednjim izvodom),
prema primarnoj trofaznoj napojnoj mreži ispravljanje je punotalasno. Ovakve sprege
imaju manji pad napona na diodama ili tiristorima (oko 1V) pa se primenjuju kod
ispravljača za male izlazne napone i velike struje.
Dalja analiza mogla bi da se uradi i za tiristorske ispravljače, ali je to vrlo slično
već rađenim analizama, tako da se nećemo njome baviti. Takoođe mogli bismo da
analiziramo i dvanaestofazne polutalasne ispravljače, spregu u izlomljenu zvezdu i
td., ali osnovni principi su već dovoljno detaljno obrađeni, tako da se neće ulaziti u
njihovu analizu.
Na kraju treba primetiti da se diode (ili tiristori) mogu vezati i obrnuto (zajednička
anoda). Sada se dobija suprotan polaritet izlaznog napona a sve ostalo je isto.
3.2.6. ŠESTOFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJAČ

Ako se u ispravljačima na sl. 3-34 i 3-34, diode zamene tiristorima, dobija se
šestofazni polutalasni regulisani ispravljač. Na sl. 3-36 prikazani su talasni oblici
pojedinih napona i struja ovog ispravljača bez sprežne prigušnice, a na sl. 3-37 sa
prigušnicom (LMP).
sl. 3-36. sl. 3-37.
76
3.3. PUNOTALASNI (MOSTNI) ISPRAVLJAČI

Ako se pri ispravljanju koriste obe
poluperiode ulaznog napona, govorimo o
punotalasnom ispravljanju. Ovakvo
ispravljanje se postiže mostnim vezama
ispravljača.
Mostni ispravljač možemo posmatrati
kao dva polutalasna ispravljača vezana u
opoziciju (sl. 3-38.). Kod mostnog
ispravljača razlikujemo dve grupe dioda
(ili tiristora). To su takozvane anodna i
katodna grupa. Svaka od njih predstavlja
po jedan polutalasni ispravljač.
Prema sl. 3-38., u odnosu na zvezdište
transformatora, ispravljač katodne grupe
daje pozitivan napon, a anodne,
negativan. Opterećenje je priključeno na
krajeve gde imamo razliku ova dva
sl. 3-38. napona.
Struje kroz srednju tačku sekundara su jednake i
suprotno usmerene pa se poništavaju, i ona se može
izostaviti. Ovim se gubi pristup zvezdištu (ili
srednjoj tački) transformatora. Sada je pogodnije
koristiti suprotan referentni smer za ispravljač
anodne grupe (sl. 3-39.). Kod mostnih ispravljača
svaka faza na ulazu daje po jedan pozitivan i
negativan strujni impuls, tako da je srednja vrednost
struje na ulaznoj strani jednaka nuli. To znači da
mostni ispravljači ne prenose jednosmernu
komponentu struje na ulaznu (naizmeničnu) stranu.
Zbog toga dalje nema ni problema sa
predmagnećenjem jezgra transformatora.
Vođenje struje u oba smera u namotima
sekundara, povećava njegovo iskorišćenje, tako da
su i tipske snage transformatora za mostne
ispravljače manje.
Ova dva ispravljača su priključena na iste
naizmenične napone i vezana na red tako da im se
naponi sabiraju.
U SR = U SR1 + U SR 2
sl. 3-39. Rednom vezom dva polutalasna ispravljača
77
diodnog i tiristorskog tipa mogu se ostvariti tri različite konfiguracije mostnog

ispravljača i to su:
- Neupravljivi mostni ispravljač sastavljen od dva diodna polutalasna ispravljača
(sl. 3-39.a).
- Poluupravljivi mostni ispravljač sastavlen od po jednog diodnog i tiristorskog
polutalasnog ispravljača (sl. 3-39.b).
- Punoupravljivi mostni ispravljač sastavljen od dva tiristorska polutalasna
ispravljača (sl. 3-39.c).
Ovde je sada moguć veliki broj kombinacija, u pogledu broja faza, vrste
opterećenja i upravljivosti.
Svakako da nije potrebno analizirati sve moguće kombinacije. U daljem izlaganju
biće obuhvaćeni samo katakteristični i češće korišćeni slučajevi.
3.3.1. NEUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAČI

Neupravljivi (diodni) mostni ispravljači, mogu se posmatrati kao dva na red vezana
polutalasna ispravljača, od kojih jedan ispravlja pozitivnu poluperiodu a drugi
negativnu. Ovde struja ide uvek kroz bar dve diode, tako da je i pad napona na
diodama dvostruko veći (oko 2 V) nego kod polutalasnih ispravljača (oko 1 V).
Pulsnost mostnih ispravljača jednaka je dvostrukom broju faza (p=2q). Monofazni
mostni ispravljači su dvopulsni, a trofazni šestopulsni. U narednoj analizi mostnih
ispravljača, pokazaće se prednosti mostnih sprega ispravljača naročito kod smanjenja
tipske snage transformatora.
3.3.1.1. Monofazni neupravljivi mostni ispravljač (2-pulsni)
Neupravljivi mostni ispravljač se sastoji od dva diodna, dvofazna (q=2)

polutalasna ispravljača priključena na isti AC napon, i vezana na red (sl. 3-40.).
Srednja nrednost napona praznog hoda ispravljača katodne grupe je:
q π 2 π 2 2
U DC1,0 = 2U S , f sin = 2U S , f sin = U S , f = 0,9 ⋅ U S , f
π q π 2 π
Napon praynog hoda anodne grupe ima srednju vrednost:
2 2
U DC 2, 0 = U S , f = 0,9 ⋅ U S , f
π
Srednja vrednost izlaznog napona u praznom hodu je:
U SR ,0 = U SR1,0 + U SR 2,0 = 0,9 ⋅ U S , f + 0,9 ⋅U S , f = 1,8 ⋅ U S , f
Fazni naponi sekundara su pomereni za 1800, tako da je njihov međufazni napon
jednak ukupnom sekundarnom naponu (US). Na sekundaru ovog ispravljača, obično
78
se ne izvodi srednji izvod, tako da nije

pristupačan fazni napon. Onda je pogodnije
umesto faznog, koristiri ukupan napon
sekundara koji je jednak dvostukom faznom.
U S = 2U S , f
Sa ovim, srednja vrednost izlaznog napona
ispravljača je:
2 2
U SR, 0 = ⋅ U S = 0,9 ⋅ U S
π
US - Napon sekundara (linijski)
Oblik izlaznog napona isti je kao kod
dvofaznog polutalasnog ispravljača (sl. 3-14),
tako da je i sadržaj harmonika identičan.
Maksimalni inverzni napon dioda je:
U R , MAX = 2 ⋅U S
Pri konstantnoj izlaznoj struji (L>>), efektivna
vrednost struje sekundara jednaka je srednjoj.
I S = I SR
Srednja struja diode je polovina izlazne struje.
I SR
I D,SR =
2
sl. 3-40.
Izlazna snaga je:
P = U SR I SR
Snaga sekundarnog namota je:
U SR
SS = 2 ⋅U S , f ⋅ I S = U S ⋅ I S = I S = 1,11 ⋅ U SR ⋅ I SR = 1,11 ⋅ P
0,9
Oblik primarne struje isti je kao i sekundarne, tako da je i snaga primara jednaka
sekundarnoj:
S P = 1,11 ⋅ P
S P + S S 1,11 ⋅ P + 1,11 ⋅ P
S TR = = = 1,11 ⋅ P
2 2
79
Ovo pokazuje da je za ovaj ispravljač potrebna oko 11% veća snaga od izlazne
snage ispravljača. Ovo je znatno bolje iskorišćenje transformatora nego kod
polutalasnog (puš-pull) ispravljača, gde je povećanje snage bilo 34 %.
S MR = S P = 1,11 ⋅ P
Faktor snage koji vidi primarna mreža je:
P P
λ= = = 0.9
S P 1,11 ⋅ P
cosϕ1 = 1
Pošto je faktor snage: λ = ν cosϕ1
Proizilazi da je λ =ν
To znači da je faktor snage ovde jednak faktoru
izobličenja (distorzije) struje (IS,1/IS) i da je
posledica postojanja viših harmonika u struji.
U ovoj analizi (pri izračunavanju snage
primara) prećutno je uzeto da je napon na
ispravljaču pri opterećenju jednak naponu
praznog hoda (zanemareni padovi napona).
Međutim zbog komutacije, napon na izlazu je
nešto drugačijeg oblika. Stvarni izlazni napon je
nešto manji tako da je i aktivna snaga primara
sl. 3-41. manja.
Na sl. 3-41. prikazani su oblici napona i struje sekundara i primara, kod
monofaznog mostnog ispravljača. Pri komutaciji vode sve četiri diode, tako da je
srednji napon jednak nuli. Ovo umanjuje srednju vrednost izlaznog napona
ispravljača. Pored ovoga, pad napona stvaraju i omsne otpornosti i same diode, tako
da je napon opterećenog ispravljača:
U SR = U DC ,0 − (2 ⋅ f ⋅ LS + RS ) ⋅ I SR − ∆U
Zbog procesa komutacije, prelazak vođenja sa jednog para dioda na drugi odvija se
sa kašnjenjem. Ovo kašnjenje se preslikava i na primar transformatora, tako da
primarna struja ne menja smer u istom trenutku kada i napon. Osnovni harmonik
struje je približno oblika kao na slici. Može se uteti da je njegovo ugaono kašnjenja
µ
za naponom približno jednako polovini ugla komutacije ( ϕ1 ≈ ).
2
Kod diode je ovo manje tačno, ali kod tiristora struja pri komutaciji je približno
linearna tako da je ovo dosta dobra aproksimacija.
Ranije smo videli da je koeficijent izobličenja kod ovog ispravljača:
80
I S1
ν= ≈ 0,9
IS
Tako da je faktor snage:
µ
λ = ν cos ϕ1 ≈ 0,9 cos
2
Oblik struje na DC strani zavisi od karaktera priključenog opterećenja. U slučaju
čisto omskog opterećenja na DC strani bi se imala struja koja je po obliku jednaka
naponu. Ona bi pored srednje vrednosti sadržala i više harmonke. Međutim takva
struja na AC strani se preslikava u sinusoidu bez harmonika.
3.3.1.2. Trofazni neupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni)
Trofazni mostni neupravljivi (diodni) ispravljač, sastavljen je od 6 dioda vezanih u

trofazni most (sl. 3-42.).
Srednja vrednost napona katodne grupe (q=3) dioda je:
q π 3 π 3 3
U DC1,0 = 2U S , f sin = 2U S , f sin = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
π q π 3 π 2
Srednja vrednost napona anodne grupe je:
3 3
U DC 2, 0 = U S , f = 1,17 ⋅ U S , f
π 2
Srednja vrednost izlaznog napona je:
U SR ,0 = U SR1,0 + U SR 2,0 = 1,17 ⋅ U S , f + 1,17 ⋅U S , f = 2,34 ⋅U S , f
Fazni naponi sekundara su pomereni za 1200, tako da je njihov međufazni (linijski)
napon koren iz tri puta veći.
U S ,l = U S = 3⋅U S , f
Sa ovim, ukupan napon ispravljača je:
2,34
USR,0 = US = 1,35 ⋅ US
1,73
US - Linijski napon sekundara transformatora
Ista vrednost se dobija ako se u izraz za srednju vrednost napona stavi linijski
napon i pulsnost umesto broja faza (p=2q).
p π 6 π 3 2
U SR ,0 = 2U S sin = 2U S sin = U S , f = 1,35 ⋅ U S
π p π 6 π
81
U idealnomnom slučaju zanemarene komutacije, kod mosta u svakom trenutku

vode dve diode, po jedna iz katodne i anodne grupe. Posmatrajmo na primer trenutak
kada vode diode D1 i D5. Struja se zatvara kolom: sekundar faze a, D1, opterećenje,
D5 i sekundar faze b. Pošto zvezdište nije prikljušeno, struja se uvek zatvara kroz
sekundarne namote dve faze. Kako ni na primaru nije priključeno zvezdište, i u
njemu struja mora da se zatvori preko primarnih namota dve faze. Nepriključenje
zvezdišta znači da struja nultog redosleda ne može da se pojavi ni u namotima
primara ni sekundara. Nepostojanje ove struje stvara nulti napon i on bi se mogao
detektovati merenjem napona zvezdišta primara prema neutralnom provodniku
mreže. Međutim za nas on nema nikakav značaj. Međufazni primarni napon (u
posmatranom trenutku Ua-b) se podeli na dva dela, koji se svaki za sebe transformišu
na sekundar srazmerno prenosnom odnosu. U zbiru ova dva napona daju međufazni
napon koji je jednak proizvodu primarnog međufaznog napona i prenosnog odnosa.
Dakle na izlazu se pojavljuje napon koji je rezultat ispravljanja međufaznog napona.
Izlazni napon sadrži 6 impulsa ispravljenog napona u jednoj periodi ulaznog
napona.
Koeficijent valovitosti izlaznog napona je:
2 2 2
k p ,U = = = = 0.057
p 2 − 1 6 2 − 1 35
Maksimalni inverzni napon dioda je:
U R ,MAX = 3 ⋅ 2 ⋅ U S , f = 6 ⋅U S , f = 2 ⋅ U S
Stepen valovitosti napona (p=6) je:
U p ,m 2U p 2
k p ,U = = = = 0,057
U SR U SR 62 − 1
Efektivna vrednost struje sekundara jednaka je:
2
I S = I SR = 0,816 ⋅ I SR
3
Za kontinualnu struju opterećenja (L>>), srednja struja diode jednaka je trećini
izlazne struje.
I SR
I D , SR =
3
Izlazna snaga je:
P = U SR I SR
Snaga sekundarnog namota je:
82
U SR
SS = 3 ⋅ U S , f ⋅ I S = 3 0,816 ⋅ I S = 1,046 ⋅ U SR ⋅ I S = 1,046 ⋅ P
2,34
Oblik primarne struje isti je kao i sekundarne, tako da je i snaga primara jednaka
sekundarnoj:
S P = 1,046 ⋅ P
S P + S S 1,046 ⋅ P + 1,046 ⋅ P
S TR = = = 1,046 ⋅ P
2 2
Povećanje prividne snage je samo oko 5% u odnosu na izlaznu snagu ispravljača.
sl. 3-42
83
Ovo je znatno bolje iskorišćenje transformatora nego kod polutalasnog ispravljača,

gde je povećanje snage bilo 34 %.
S MR = S P = 1,046 ⋅ P
Faktor snage koji vidi primarna mreža je:
P P
λ= = = 0.956
S P 1,046 ⋅ P
cosϕ1 = 1
Pošto je faktor snage:
λ = ν cosϕ1
Proizilazi da je
λ =ν .
To znači da je faktor snage ovde jednak faktoru izobličenja (distorzije) struje
(IS,1/IS) i da je posledica postojanja viših harmonika u struji.
Kao i ranije, i ovde je bila zanemarena komutacija i ostali padovi napona. Ako se i
oni uzmu u obzir, dobija se potpuni izraz za napon mostnog ispravljača.
Na slici (sl. 3-42.a) je prikazan idealizovan slučaj sa zanemarenim uticajem
komutacije. Na istoj slici (pod b) su prikazani stvarni oblici napona i struja realnog
mostnog trofaznog ispravljača u prisustvu komutacije.
Neupravljivi (diodni) mostni ispravljači se primenjuju na mestima gde je potreban
jednosmerni napon bez potrebe za njegovom promenom ili stabilizacijom. Takvi su
na primer neki indirektni pretvarači (na primer invertori) napajani iz AC mreže. Za
dobijanje promenljivog jednosmernog napona, može se koristiti kombinacija
regulacionog transformatora i diodnog ispravljača.
3.3.1.3. Sekundar transformatora spregnut u trougao
Kod sprege Y/y, prenosni odnos je jednak količniku broja navojaka, faznih ili
linijskih napona. Struje u faznim namotima jednake su linijskim strujama i dobijaju
se jednostavno sabiranjem struja odgovarajućih dioda.
Kod trougla situacija je nešto komplikovanija. Prenosni odnos definisaćemo kao
količnik napona (faznih ili linijskih). Sa ovim broj zavojaka namota spregnutog u
trougao mora biti √3 puta veći od namota zvezde. Odnos struja je obrnut odnosu
broja navojaka.
84
I raspodela struja u trouglu je malo komplikovanija. Posmatrajmo situaciju na sl. 3-

43, i interval vremena u kome vode D1 i D4. Glavnu struju ispravljača daje fazni
namot sa naponom Uab. Njegova struja se prenosi na primar kome nije povezano
zvezdište. Primarna struja faze a mora da se zatvori kroz ostala dva fazna namota
ravnopravno po pola. Ove struje se prenose na sekundar, tako da je raspodela struja
takva da namot faze a-b daje 2/3 izlazne struje ispravljača, a ostale dve faze su
vezane na red i daju preostalu 1/3 struje.
Fazorski dijagram pokazuje spregu Y/d1, sa faznim pomakom napona od 300
(fazni napon sekundara kasni za faznim naponom primara).
2
If = I d = 0,471 ⋅ I d
3
Napon sekundarnog namota jedne faze je:
sl. 3-43
85
U DC ,SR
Uf =
1,35
Snaga sekundara je:
U DC ,SR
S S = 3U f I f = 3 0,471 ⋅ I DC ,SR = 1,047 ⋅ U DC ,SR ⋅ I DC ,SR = 1,047 ⋅ P
1,35
Na primaru je napon √3 puta manji ali je struja √3 puta veća, tako da je snaga
primara jednaka snazi sekundara.
S P = S S = 1,047 ⋅ P
Pa je tipska snaga transformatora:
S P + S S 1,046 ⋅ P + 1,046 ⋅ P
S TR = = = 1,046 ⋅ P
2 2
Što je isto kao i kod sprege Y/y.
Osnovni harmonik primarne struja je u fazi sa naponom (cosϕ1=1), tako da je
relativni sadržaj osnovnog harmonika primarne struje:
1
ν= = 0,956
1,046
Ovo razmatranje će biti od koristi pri analizi narednog pretvarača sa dva
ispravljačka mosta napajana iz dva odvojena sekundara zajedničkog transformatora.
Jedan sekundar je vezan u zvezdu a drugi u trougao, tako da se postiže međusobni
fazni pomak napona od 300. Sada se u ispravljenom naponu pojavljuje 12 impulsa.
3.3.1.4. Dvostruki trofazni neupravljivi mostni ispravljač (12-pulsni)
Ovaj ispravljač je kombinacija dva prethodna (sl. 3-44). Posmatrajmo slučaj kada
su linijski naponi oba sekundarna namota jednaki. Jedan sekundar je vezan u zvezdu
a drugi u trougao tako da postoji fazni pomak odgovarajućih napona od 300. Krajnji
efekat u izlaznom naponu ima 12 pulsacija.
Izlazni napon je:
U dc = U dc1 + U dc 2 = 1,35U S + 1,35U S = 2,70U S
Efektivna vrednost fazne struje prvog sekundara je:
2
I S ,1 = I SR = 0,816 ⋅ I SR
3
Snaga prvog sekundaraje:
U S1 U dc
S s1 = 3U fs1 I s1 = 3 I s1 = 3 0,816 ⋅ I SR = 0,5235 ⋅ P
3 2,70 3
86
Efektivna vrednost fazne struje drugog sekundara je:

2
I f ,2 = I d = 0,471 ⋅ I d
3
Napon sekundarnog namota jedne faze je:
U DC ,SR
U f ,2 =
2,70
Snaga sekundara je:
U DC ,SR
S S , 2 = 3U f I f = 3 0,471 ⋅ I DC ,SR = 0,5235 ⋅ U DC ,SR ⋅ I DC ,SR = 0,5235 ⋅ P
2,70
Ukupna snaga oba sekundara je:
S S = S S1 + S S 2 = 1,046 ⋅ P
Efektivna vrednost struje na primaru je:
12 + 6 3
IP = = 1,577 ⋅ I d
3
Snaga primara je:
Up U dc
S p = 3U fp I s1 = 3 Ip =3 1,577 ⋅ I SR = 1,012 ⋅ P
3 2,70 3
Zbog boljeg talasnog oblika struje sekundara, i njegova tipska (SP) snaga je vrlo
približna aktivnoj (P).
Osnovni harmonik primarne struja je u fazi sa naponom (cosϕ1=1), tako da je
relativni sadržaj osnovnog harmonika primarne struje:
1
ν= = 0,99
1,012
Dosadašnja razmatranja pokazuju da je sa povećanjem pulsnosti (p) ispravljača,
relativni sadržaj osnovnog harmonika primarne struje je sve bliži jedinici. To znači da
je oblik struje sve bliži sinusnom. U ovom slučaju (p=12) imamo da je oblik struje
najbliži sinusnom od svih do sada analiziranih. Dalja analiza bi vodila ka
ispravljačima sa p=24 i td.
S P + S S 1,046 ⋅ P + 1,012 ⋅ P
S TR = = = 1,029 ⋅ P
2 2
87
sl. 3-44.
88
3.3.2. POLUUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAČI

Poluupravljivi mostni ispravljač se sastoji od diodnog i tiristorskog polutalasnog
ispravljača, priključenih na iste AC napone i vezane na red tako da im se naponi
sabiraju. Posmatrajmo kombinaciju gde diode formiraju anodnu (pozitivan napon) a
tiristori katodnu grupu (negativan napon). Sada imamo sledeću situaciju:
Diodna grupa radi kao neupravljivi ispravljač, čiji je napon za proizvoljan broj faza
(q) jednak:
q π
U SR 2, 0 = 2U S , f sin
π q
Tiristorska grupa radi kao upravljivi ispravljač, čiji je napon (u zavisnosti od α):
q π
U SR1 = 2U S , f sin cos α
π q
Srednja vrednost napona praznog hoda je:
π
2U S , f sin (1 + cos α )
q
U SR = U SR1 + U SR 2, 0 =
π q
Pri α=0, napon je maksimalan i iznosi:
q π
U SR , 0 = 2 2U S , f sin
π q
Sa ovim srednja vrednost napona je:
U SR = U SR,0
(1 + cosα )
sl. 3-45. 2
Iz navedenog izraza se vidi da je izlazni DC napon uvek pozitivan. Promenom ugla
upravljanjaja, menja se i srednja vrednost izlaznog napona. Zbog smanjene
mogućnosti promene ovog napona u odnosu na tiristorski, ovaj ispravljač je sa
aspekta upravljanja nazvan poluupravljivim. Oblik regulacione karakteristike
prikazan je na sl. 3-45.
Pri α=00, izlazni napon je jednak naponu diodnog ispravljača, a pi povećanju ovog
ugla opada. Nulta vrednost izlaznog napona se ima pri α=1800.
Pad napona zbog komutacije isti je kao kod neupravljivog (diodnog) mostnog
ispravljača. Posmatrajmo dalje posebno monofazni i trofazni ispravljač.
89
3.3.2.1. Monofazni poluupravljivi mostni ispravljač (2-pulsni)
Na sl. 3-46, prikazan je monofazni

poluupravljivi ispravljač, talasni oblici napona i
struje na izlazu. Posmatrajmo slučaj konstantne
struje (L>>).
Setimo se da se ovde u stvari radi o
dvofaznom sekundaru (q=2) kome smo ukinuli
srednju tačku.
Kada se uključi tiristor T1, struja se zatvara
kolom T1, opterećenje (Z), D4, sekundar
transformatora. Na početku negativne
poluperiode struju preuzima dioda D3 i pravi
kratki spon opterećenja, tako da je napon jednak
nuli. Nulti napon na izlazu jtraje sve do
uključenja T2, kada se struja zatvara kolom T2
opterećenje (Z), D3, sekundar transformatora.
Dalje se proces odvija na isti način.
Napon praznog hoda je:
2 π 2
U SR , 0 = 2 2U S , f sin = 2 2U S , f
π 2 π
Umesto nepostojećeg faznog napona,
posmatrajmo ukupan napon sekundara
transformatora (US=2US,f).
2
U SR ,0 = 2 ⋅ U S = 0,9 ⋅ U S
π
Dalje je srednja vrednost napona:
U SR = U SR,0
(1 + cosα ) = 0,9 ⋅ U (1 + cosα )
S
2 2
sl. 3-46. Treba primetiti da je moguća i konfiguracija
ovog ispravljača kao na sl. 3-47. U pogledu
napona, ona daje isti rezultat, ali je povoljnija sa
aspekta strujnog opterećenja tiristora. U
intervalima nultog izlaznog napona struju vode
samo diode, tako da su tiristori rasterećeni.
sl. 3-47.
90
3.3.2.2. Trofazni poluupravljivi mostni ispravljač (3-pulsni)
Na sl. 3-48, prikazan je trofazni poluupravljivi ispravljač.

Oblik struje u jednosmernom kolu zavisi od vrste opterećenja. U opštem slučaju
ono može da sadrži omsku otpornost, induktivnost i elektromotornu silu.
Struja kod čisto omskog opterećenja ima oblik napona ispravljača, s tim da on
ovde ne može biti negativan. U intervalima nultog napona struja je jednaka nuli. Za
ispravljač sa slike 3-48 kontinualna struja, pri čisto omskom opterećenju se ima za
α<600. Pri većim uglovima paljenja struja je isprekidana (diskontinualna).
Zbog nepostojanja intervala sa negativnim naponom, srednja vrednost izlaznog
jednosmernog napona ne zavisi od toga da li je struja kontinualna ili diskontinualna.
Kada opterećenje sadrži i induktivnost, u njoj se pri pozitivnom naponu
nagomilava izvesna energija, a struja u DC kolu raste. U intervalu nultog napona
vode dioda i tiristor iste grane mosta. U ovom intervalu struja u AC kolu je jednaka
nuli. Struja u DC kolu eksponencijalno opada da bi pri novom uspostavljanju napona
ponovo nastavila da raste. Ovo je prelazni proces i u njemu se vrši nagomilavanje
sl. 3-48.
91
energije u induktivnostima DC kola. Posle dovoljno dugog vremena, uspostavlja se

ravnoteža između dovedene energije i gubitaka. Kada se oni izjednače imamo
stacionarno stanje u kome struja periodično raste i opada do istih vrednosti. Srednja
vrednost struje u stacionarnom stanju jednaka je količniku srednje vrednosti napona i
omske otpornosti DC kola. Induktivnost DC kola ne utiče na njen intenzitet već samo
na brzinu uspostavljanja.
I ovde ćemo izlazni napon izračunati na posmatrajući mostni ispravljač kao dva
polutalasna ispravljača.
Prema sl. 3-48. diode čine neupravljivi polutalasni ispravljač za koji je napon
praznog hoda:
3 π 6 3 3 6
U SR , 0 = 2 2U S , f sin = 2U S , f = U S , f = 2,34 ⋅ U S , f
π 3 π 2 π
Ako umesto faznog, posmatrajmo linijski napon sekundara transformatora, imamo:
3 6 3 6 US 3 2
U SR ,0 = U S, f = = U S = 1,35 ⋅ U S
π π 3 π
Dalje je srednja vrednost napona:
U SR = U SR ,0
(1 + cosα ) = 1,35 ⋅ U (1 + cosα )
S
2 2
Ovde je broj pulsacija u toku jedne periode ulaznog napona jednak tri. Pri uglu
upravljanja α=0 Ovaj ispravljač prelazi u diodni most i broj pulsacija postaje 6.
Sa povećanjem ugla upravljanja, pozitivna poluperioda ulazne struje povećava
kašnjenje za naponom (tiristorski deo ispravljača). Negativna poluperioda (diodni
deo) ne menja svoj fazni stav. Trajanje impulsa struje je trećinu periode.
2
IS = Id , za 00<α<600
3
I ovom intervalu sa povećanjem ugla upravljanja, izlazni napon se smanjuje i pri
konstantnoj izlaznoj struji pogoršava se faktor snage.
Kada ugao uptavljanja pređe vrednost α>600, počinje preklapanje vođenja diode i
tiristora iste grane ispravljača i izlazni napon je jednak nuli. Tada je i ulazna struja
jednaka nuli. Trajanje impulsa struje je π-α. Efektivna vrednost struje je:
π −α
IS = Id , za 600<α<1800
π
U ovom intervalu sa sniženjem izlaznog napona, istovremeno se smanjuje
efektivna vrednost ulazne struje i faktor snage. Sa aspekta opterećenja
transformatora i napojne mreže ovo je veoma povoljno jer se smanjuje i prividna
snaga.
92
Poluupravljivi mostni ispravljači se primenjuju na mestima gde je potreban

promenljivi jednosmerni napon i gde nema potrebe za vraćanjem energije iz DC u
AC kolo. Takvi su na primer ispravljači za punjenje akumulatorskih baterija,
galvanizacije, elektrolize i slično. Ovim ispravljačima se mogu napajati i motori
jednosmerne struje ali se na može vršiti rekuperativno kočenje (generatorski rad), pa
su pogodniji za napajanje pobude.
Kod poluupravljivih mostnih ispravljača su moguće i druge kombinacije dioda i
tiristora. Tako na primer kod monofaznih, postoje još dve konfiguracije. Takođe se
primenjuju i ispravljači sa još jednom diodom paralelno izlazu. U njihove analize
nećemo ulaziti.
3.3.2.3. Dvostruki trofazni poluupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni)
Dalja priča o ispravljačima može da ide

usmeru povećanja broja impulsa ispravljenog
napona. Slika 3.49. prikazuje 6 pulsni
poluupravljivi ispravljač. Ovaj ispravljač je
dobijen od 6 pulsnog tiristorskog
(punoupravljivog) pretvarača i diodnog
(neupravljivog) mostnog ispravljača.
Diodni ispravljač daje konstantan napon.
U SR ,D = U SR , D,0 = 1,35 ⋅ U S
Napon tiristorskog mosta je:
U SR ,T = U SR, D,0 cosα = 1,35 ⋅ U S cosα
Ukupan izlazni napon je:
U SR = U SR ,D + U SR ,T = U SR ,0 (1 + cosα )
Maksimalni izlazni napon je pri α=00 je:
U MAX = 2 ⋅ U SR ,D,0
Izraženo preko maksimalnog, izlazni
napon je:
sl. 3-49. U SR = U MAX

(1 + cosα )
2
Srednja vrednost izlaznog napona je uvek pozitivna i može se regulisati od nule do
dvostruke vrednosti diodnog pretvarača.
Pri α<900, oba pretvarača rade kao ispravljači, naponi su im pozitivni i sabiraju se.
Pri α=900, napon tiristorskog ispravljača jednak je nuli i on ne doprinosi ukupnom
naponu. Sav napon i snaga potiču uz diodnog ispravljača.
93
Pri α>900, napon tiristorskog mosta je negativan i on radi u invertorskom režimu.

Energija se iz mreže uzima preko tiristorskog mosta i deo se predaje opterećenju a
ostatak vraća preko tiristorskog mosta nazad u mrežu.
U idealnom slučaju α=1800, napon bi bio jednak nuli. Tada bi svu energiju koju
diodni most uzme iz mreže, tiristorski most vratio nazad u mrežu. Međutim zbog
poznatog problema sa ograničenjem ugla upravljanja na oko 1500, ovakav režim se ne
može dostići.
Na sl. 3-50. prikazani su oblici napona i struja za α=300 i α=1200.
sl. 3-50.
94
3.3.3. PUNOUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAČI
Punoupravljivi mostni ispravljač se sastoji od dva tiristorska polutalasna

ispravljača, priključenih na iste AC napone i vezane na red tako da im se naponi
sabiraju. Uglovi upravljanja oba ispravljača su jednaki, tako da je izlazni napon
jednak dvostrukom srednjem naponu pojedinačnih polutalasnih ispravljača.
Srednja vrednost napona praznog hoda je:
q π
U SR = 2 2U S , f sin cos α = U SR , 0 cos α
π q
Pri α=0, napon je maksimalan i iznosi:
q π
U SR , 0 = 2 2U S , f sin
π q
Izraz važi pri kontinualnoj struji
opterećenja. Dalje važi ista priča kao i kod
polutalasnog tiristorskog ispravljača.
Posmatrajmo sada posebno monofazni i
trofazni punouptavljivi (tiristorski) mostni
ispravljač.
3.3.3.1. Monofazni punoupravljivi mostni

ispravljač (2-pulsni)
Mostni tiristorski (punotalasni) ispravljač
se sastoji od dva tiristorska polutalasna
ispravljača vezana na red (sl. 3-51.). Pri
jednakim uglovima upravljanja oba
ispravljača daju jednake napone.
Ukupan izlazni napon mostnog tiristorskog
ispravljača jednak njihovoj dvostrukoj
vrednosti. Pri kontinualnoj struji, za
neopterećen ispravljač ovaj napon je:
gde je napon praзnog hoda pri α=0:
2
U SR ,0 = 2 ⋅ U S = 0,9 ⋅ U S
π
Ovaj izraz važi za opterećenjem sa L>>.
Pri uglu upravljanaja α=00, napon je
pozitivan i jednak naponu diodnog
ispravljača. Sa povećanjem ovog ugla napon
sl. 3-51.
95
opada. Pri 00<α<900, izlazni DC napon je pozitivan. Za α=900, srednja vrednost

izlaznog napona je nula.
Pod opterećenjem se pojavljuju padovi napona kao i kod diodnog mostnog
ispravljača. Pri kontinualnoj struji izlazni napon je:
Pri omskom opterećenju struja ima isti oblik kao i napon, i nema negativnih
intervala. Slična situacija ima se i kod pretežno induktivnog opterećenja premošćenog
zamajnom diodom. Srednja vrednost takvog napona je:
2 1 + cosα 1 + cosα 1 + cosα
U SR = US = U SR, 0 ≈ 0,9 ⋅ U S
π 2 2 2
Oblik izlaznog napona isti je kao kod dvofaznog polutalasnog tiristorskog
ispravljača, tako da je i sadržaj harmonika identičan.
Ostala pitanja su detaljno obrađena pri analizi dvofaznih polutalasnih tiristorskih i
neupravljivih mostnih ispravljača, tako da se ovde neće ponavljati.
Ako se paralelno izlazu veže zamajna dioda, napon pri induktivnom opterečenju ne
može imati negativne intervale tako da je istog oblika kao pri omskom oprerećenju.
Ispravljač sa zamajnom diodom će biti detaljnije analiziran kod trofaznih mostnih
ispravljača.
3.3.3.2. Trofazni punoupravljivi mostni ispravljač (6-pulsni)
Trofazni mostni tiristorski ispravljač, prikazan je na sl. 3-52. pri kontinualnoj struji
srednja vrednost izlaznog napona ispravljača je:
gde je napon praznog hoda pri α=0:
3 6 3 6 US 3 2
U SR ,0 = U S, f = = U S = 1,35 ⋅ U S
π π 3 π
Ako je opterećenje ispravljača čisto omsko, izlazni napon ne može biti negativan.
Počev od nekog ugla struja postaje diskontinualna. Slična situacija ima se i kod
pretežno induktivnog opterećenja premošćenog zamajnom diodom. Tada se za uglove
upravljanja
Na sl. 3-53. prikazani su oblici regulacionih karakteristika pri induktivnom i čisto
omskom opterećenju (ili sa L>> i zamajna dioda) za različite pulsnosti (p=2, 3, i 6).
Ako se na strani opterećenja nalazi izvor negativnog napona (elektromotorna sila),
povećanjem ugla upravljanja preko 900 ispravljač prelazi u invertorski režim rada.
Struja je i dalje ostala istog smera ali je napon negativan. Sada se energija iz DC
vraća u AC kolo. Teorijski ugao upravljanja bi mogao da raste do 1800, kada bi bio
maksimalni negativni napon. Zbog komutacije, vremena oporavka tiristora, mogućih
96
sl. 3-52.
nesimetrija u mreži i td. u praksi se ide sa uglovima upravljanja do oko 1500, s tim da
se pri povećanju struje opterećenja on dalje smanjuje
Trajanje upravljačkih impulsa kod poluupravljivih ispravljača je moglo da bude
veoma kratko (ispod 1 ms) zato što je u diodnom delu po jedna dioda uvek spremna
za vođenje struje. Kod punoupravljivih ispravljača treba obezbediti preklapanje dva
upravljačka impulsa (jednog iz anodne i drugog iz katodne grupe). To se radi ili
impulsima velikog trajanja (da se preklope) ili istovremenim dovođenjem kraćih
impulsa na dva odgovarajuća tiristora. U zavisnosti od primenjenog rešenja
upravljačkog kola, često se zahteva vođenje računa o redosledu priključivanja faza
napojne mreže.
Neka od područja primene pomenuta su u uvodnom delu priče o ispravljačima.
Ovde ćemo kratko pomenuti primenu kod regulacije brzine obrtanja motora
jednosmerne struje. Pored regulacije brzine od nula do maksimalne vrednosti, oni
omogućavaju i vraćanje energije u AC kolo. Ovo vraćanje se odvija uz isti smer
struje i negativan napon. Kod motora to odgovara na primer pogonu krana, gde
97
moment opterećenja (i struja) uvek ima isti

smer, a smer obrtanja rotora (i napon) se menja
u zavisnosti da li se teret diže (motorski rad) ili
spušta (generatorski rad).
Kod pogona gde se smer obrtanja rotora ne
menja, rekuperativno kočenje ovim
ispravljačem (invertorom) postiže se
prevezivanjem krajeva rotora ili pobude.
Izlazne (opteretne) karakteristike ovog
ispravljača su po obliku jenake kao i kod
polutalasnog (sl. 3-32).
3.3.3.3. Trofazni punoupravljivi mostni

ispravljači sa zamajnim diodama
- Jedna zamajna dioda

Dodavanjem diode na izlazu tiristorskog
mostnog trofaznog ispravljača onemogućava se
suprotan polaritet izlaznog napona. Na sl. 3-54
sl. 3-53
su prikazani karakteristični talasni oblici
izlaznog napona, raspodela struja po tiristorima, struju zamajne diode kao i oblik
ulazne struje prve faze. Upoređenjem sa slikom 3-52, vidi se da pri uglu upravljanja
α<600, izlazni napon nema negativne intervale, tako da u ovom intervalu zamajna
dioda nema uticaja na rad ispravljača. Pri α>600, zamajna dioda provodi struju u
ugaonim intervalima α-600. Ukupnan ugao vođenja za tiristor i diodu je 1200, tako da
maksimalna vrednost za ugao upravljanja iznosi αMAX=1200.
Oblik izlaznog napona ovog ispravljača pri L>>, isti je kao i kod L=0 bez zamajne
diode, tako da je karakteristika regulacije kao na sl. 3-53 (p=6, L=0).
- Dve zamajne diode
Anodna i katodna grupa tiristora pretstavljaju dva trofazna polutalasna ispravljača,
i svaki od njih može imati svoju zamajnu diodu kao na sl. 3-50b. Ovakva veza
zahteva priključenje i zvezdišta. Pri uglovima upravljanja α<300, izlazni napon
polutalasnih ispravljača ne menjaju polaritet, tako da tada ne postoji ni uticaj
zamajnih dioda. Izlazni napon ispravljača sastavljen je od segmenata međufaznih
napona. Pri α>300, napon bi trebalo da promeni znak i zato se aktivira zamajna dioda.
Isto se događa kod obe grupe tiristora. Kao rezultat se dobija da se u uzlaznom
naponu pojavljuju segmenti faznih ulaznih napona. Zbog ovoga je srednja vrednost
izlaznog napona nešto veća od napona koji bi se imao bez zamajnih dioda. Struja
zamajnih dioda, zatvara se kroz zvezdište i ima osnovni harmonik trostruke
frekvencije. Maksimalni ugao upravljanja je kod ove kofiguracije αMAX=1500.
Ova konfiguracije se dosta retko koristi, tako da se neće ulaziti u njegovu detaljniju
analizu.
98
sl. 3-54 sl. 3-55

Umesto dve zamajne diode (D1 i D2) na sl. 3-55, mogu biti i dva tiristora (T7 i T8).
Dodatnim upravljanjem ovih tiristora može se postići veoma povoljan invertorski rad.
Ispravljački rad se postiže kao u prethodnom slučaju promenom α od 00 do 1500. Pri
α=1500 i promenom ugla upravljanja za T7 i T8 u opsegu od 00 do 1200 napon menja
smer, i pretvarač radi u invertorskom režimu. Dalje sniženje napona vrši se ponovo
promenom ugla α>1500.
99
3.3.3.4. Dvostruki trofazni upravljivi mostni ispravljač (12-pulsni)
I na kraju priče o ispravljačima da kažemo nešto i o 12-pulsnom tiristorskom

mostnom ispravljaču (sl. 3-56). Na slici je prikazan dvostruki mostni tiristorski
ispravljač kod koga se oba mosta napajaju iz istog trofaznog transformatora.
Transformator ima dva sekundarna namota od kojih je jedan vezan u zvezdu a drugi u
trougao. Na ovaj način je postignuto da su ulazni naponi mostova, fazno pomereni za
300. Upravljanje oba ispravljača je istovremeno, tako da na izlazu oni daju dva
napona sa pulsacijama, takoođe pomerenim za 300.
Srednja vrednost napona jednog ispravljača je:
U d , I = U d , II = U d , I ,0 cosα = 1,35 ⋅ U S , I cosα
Ukupan izlazni napon je:
U d = U d ,I + U d ,II = 2U d ,I cosα = U d ,0 cosα
Izlazni napon pored srednje vrednosti sadrži harmonike reda 12, 24, 36 i td.
Harmonici ovako visokog reda se veoma lako filtriraju i struja male valovitosti se
dobija pri relativno malim induktivnostima u kolu.
Srednja vrednost izlaznog napona je promenljiva od Ud,0 (pri α=00), do -Ud,0 (pri
α=1800).
Pri α<900, oba pretvarača rade kao ispravljači, naponi su im pozitivni i sabiraju se.
Pri α=900, naponi oba ispravljača jednaki su nuli, pa je i ukupan napon jednak nuli.
Pri α>900, naponi oba mosta su negativni i oni rade u invertorskom režimu.
Energija se iz jednosmernog kola vraća nazad u mrežu.
U idealnom slučaju α=1800, napon bi
bio jednak -Ud,0. Praktično ugao
upravljanja ide do oko 1500.
Na sl. 3-57. prikazani su oblici
napona i struja za α=300 i α=1200.
Sa promenom ugla upravljanja (α)
struja zadržava isti oblika i samo se
pomera duž vremenske ose. Ugao
pomeraja osnovnog harmonika jednak je
uglu upravljanja (ϕ=α).
Za oblik primarne struje prema sl.3-
57, relativni sadržaj osnovnog
harmonika u primarnoj struji je ν=0,99,
tako da je struja vrlo bliska sinusoidi.
Povoljan harmonijski sadržaj primarne
struje je još jedan od razloga zbog kojih
se 12-pulsni ispravljači, i pored veće
složenosti primenjuju.
sl. 3-56.
100
sl. 3-57.
Sekvencijalno upravljanje
Istovremeno upravljanje oba mosta, pri niskim izlaznim naponima (α≈900)
opterećuje napojnu mrežu velikom reaktivnom snagom. Značajno poboljšanje faktora
snage može se postići razdvojenim (sekvencijalnim) upravljanjem pretvaračima. U
tom slučaju jedan pretvarač radi sa konstantnim uglom upravljanja (α=00 ili α=1800),
a drugim se kontinualno menja napon u određenim granicama.
Maksimalni izlazni napon se postiže kada oba pretvarača rade kao ispravljači, pri
αI=αII =00. Održavanjem na primer αI=00 (Ud,I=Ud,I,0) i menjanjem samo αII u
granicama od 00 do 1800, napon Ud,II se smanjuje od Ud,II,0 do -Ud,II,0 a ukupan izlazni
napon od Ud,0 do nule.
Dalja promena napona se vrši održavanjem αII =1800 (Ud,II= -Ud,II,0) i promenom αI
od 00 do 1800, čime i napon prvog pretvarača menja od Ud,I,0 do -Ud,I,0, što ukupan
izlazni napon dalje smanjuje od nule do -Ud,0.
101
3.4. REZIME O TRANSFORMATORIMA I ISPRAVLJAČIMA

Na sl. 3-58, prikazane su osnovne konfiguracije monofaznih i trofaznih ispravljača
napajanih preko transformatora.
Tipska snaga transformatora je prividna snaga koju on može da prenese kada sa
obe strane ima napone i struje sinusoidalnog oblika. Prisustvo viših harmonika u
struji, povećava njenu efektivnu vrednost i smanjuje opteretivost transformatora. Zato
transformator kada se optereti ispravljačem, mora imati veću tipsku snagu od izlazne
snage ispravljača.
U tab. 2.6 su dati i neki karakteristični odnosi važni za izbor monofaznih
transformatora i dioda za ispravljače (sl. 3-58.a,b,c) i to pri opterećenju bez filtera (R)
ili sa njim (L). Kao bazne veličine uzete su srednje vrednosti struja i napona na
jednosmernoj strani ispravljača. U slučaju primara, bazne veličine su iste ali su
njihove vrednosti odgovarajuće svedene.
Tab.2.7 daje prikaz sličnih odnosa kod trofaznih ispravljača i transformatora
Polutalasno Push-pull Most Bazna
R R L R L veličina
(a) (b) (b) (c) (c)
UP 2,22 1,11 1,11 1,11 1,11 UsrN1/N2
IP 1,21 1,11 1,00 1,11 1,00 IsrN2/N1
SP 2,69 1,23 1,11 1,23 1,11 UsrIsr
US 2,22 1,11 1,11 1,11 1,11 Usr
IS 1,57 0,785 0,707 1,11 1,00 Isr
SS 3,45 1,74 1,57 1,23 1,11 UsrIsr
S= (SP+SS)/2 3,09 1,48 1,34 1,23 1,11 UsrIsr
Im diode 3,14 1,57 1,00 1,57 1,00 Isr
Isr diode 1,00 0,50 0,50 0,50 0,50 Isr
Um diode 3,14 3,14 3,14 1,57 1,57 Usr
tab.2.6.
različiih sprega (sl. 3-58). Kod ovih ispravljača valovitost izlaznog napona je manja,
pa je pretpostavljeno da je struja potpuno ispeglana. Kao što se iz ove tabele vidi, sa
aspekta transformatora najprihvatljivija je mostna konfiguracija i transformator
sprege Y/y ili D/y jer je potreban transformator za samo 4,6 % veće tipske snage.
Međutim sa aspekta gubitaka snage na ispravljaču, povoljnije su sprege sa
dvostrukom zvezdom (sl. 3-58.g,h,i,j) na sekundaru zato što kod njih pad napona
stvara samo po jedna dioda. Ovo je naročito važno kod niskih izlaznih napona, kada
oko 1V pada napona na diodi može da ima veliki udeo u ukupnom naponu i samim
tim, da predstavlja veliki gubitak snage (galvanizacije, elektrolize i td). Iz tabele se
vidi da je u slučajevima prema sl. 2-58.g,h snaga sekundara vrlo velika (slabo
iskorišćenje). Poboljšanje se postiže ako se dve grupe dioda vežu preko sprežne
prigušnice (sl. 3-58.i,j) tako da struja u svakoj fazi traje po trećinu, umesto šestinu
periode.
102
Polutalasno Punotalasno Bazna

Y,D/y Y/z Y/2y D/2y Y,D/2y Y,D/y veličina
(d) i (e) (f) (g) (h) (i) i (j) (k) i (l)
UP 0,855 0,493 0,741 0,741 0,427 0,427 UsrN1/N2
IP 0,471 0,816 0,471 0,577 0,816 0,816 IsrN2/N1
SP 1,21 1,21 1,046 1,283 1,046 1,046 Pisp=UsrIsr
US 0,855 0,493 0,741 0,741 0,855 0,427 Usr
IS 0,577 0,577 0,408 0,408 0,577 0,816 Isr
SS 1,48 1,71 1,814 1,814 1,48 1,046 Pisp=UsrIsr
S=( SP+SS)/2 1,344 1,46 1,431 1,548 1,26 1,046 Pisp=UsrIsr
Im diode 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 Isr
Isr diode 0,333 0,333 0,167 0,167 0,167 0,333 Isr
Um diode 2,094 2,094 2,094 2,094 2,094 1,046 Usr
tab.2.7.
sl. 3-58
103
3.5. ČETVOROKVADRANTNI PRETVARAČI

Dalja priča o ovim pretvaračima vodi ka četvorokvadrantnom radu. Potreba za
četvorokvadrantnim pretvaračem se pojavljuje na primer kod napajanja DC motora
kada treba obezbediti mogućnost promene smera obrtanja i za oba smera motorski
rad i rekuperativno kočenje. Jednostavan oblik četvorokvadrantnog pogona postiže se
prevezivanjem rotora (ili pobude). Zahtevi automatizacije, veće brzine odziva,
pouzdanosti i slično, doveli su do primene po dva pretvarača. U zavisnosti od načina
njihovog napajanja razlikuju se unakrsna (krstasta) i antiparalelna veza.
3.5.1.1. Antiparalelne veze
Pretvarači kod antiparalelnih veza, napajaju se iz zajedničkog sekundara

transformatora. Zbog jednostavnije konstrukcije transformatora, ove veze se češće
koristi od krstastih.
Upravljanje pretvaračima može biti odvojeno i zajedničko.
Kod odvojenog upravljanja (sl. 3-59.) impulsi za uključenje tiristora dovode se
samo onom pretvaraču koji učestuje u prenošenju snage. Za to vreme drugi pretvarač
je blokiran. Pri prelasku sa jednog na drugi pretvarač, ostavlja se pauza u upravljanju
od nekoliko milisekundi da bi se osiguralo padanje struje na nulu i gašenje svih
tiristora. Kod antiparalelne veze sa odvojenim upravljanjem, nema kružne struje. Pri
velikim opterećenjima struja je kontinualna a pri malim diskontinualna. U
diskontinualnom strujnom radu, brzina motora naglo raste sa smanjenjem opterećenja
i to donekle kvari regilacione karakteristike. U sistemima sa povratnom spregom po
brzini mogu se pojaviti nestabilnosti u radu.
Zbog potrebe za pauzama pri prelasku sa jednog na drugi pretvarač, ovakav način
regulacije ima nešto slabije dinamičke karakteristike. Pretvarači sa razdeljenim
upravljanjem su najednostavniji u svojoj kateroriji i mogu se realizovati i sa trijacima,
čime se broj upotrebljenih energetskih komponenata smanjuje na pola.
Nagle promene napona na tiristorima ispravljačkog dela, mogu da dovedu do
neželjenog uključenja odgovarajućeg tiristora u invertorskom delu pretvarača. Zbog
toga se mora obratiti posebna pažnja na zaštitu od dU/dt.
sl. 3-59.
104
Kod zajedničkog upravljanja (sl. 3-60 i 3-61.) upravljački impulsi se dovode na

oba pretvarača. Pošto su oni vezani antiparalelno, potrebno je da su im srednje
vrednosti napona jednake. Ovaj uslov se svodi na to da zbir uglova upravljanja oba
pretvarača bude αA+αB=1800. Ovakvo upravljanje se naziva još i usaglašenim. Pošto
trenutne vrednosti napona oba pretvarača nisu jednake, između njih se moraju staviti
prigušnice. Kao rezultat razlike trenutnih vrednosti napona (napon na prigušnicama),
pojavljuje se takozvana kružna struja između ispravljača. Kružna struja je
jednosmerna struja koja postoji u zajedničkom kolu dva ispravljača nezavisno od toga
da li je, ili nije priključeno opterećenje.
sl. 3-60. sl.3-61.

Oblik kružne struje za konfiguraciju na sl. 3.60. prikazani su na sl. 3-62., za
nekoliko uglova upravljanja (α1<900). Za uglove upravljanja (α1>900 pretvarači
menjaju ulogu i sve ostalo je isto. To znači da je sada ispravljač prešao u invertorski a
invertor u ispravljački režim rada. Samim tim i kružna struja mora da promeni smer.
Oblik kružne struje zavisi od ugla upravljanja. Razlikuju se dva karakteristična
intervala i to:
1. 00<α1<600
2. 600<α1<900
Posmatrajmo interval 00<α1<600.
Kružni struju stvara razlika (uC) trenutnih vrednosti napona dva pretvarača
(ispravljača i invertora) i ona je:
uC = u d 1 − u d 2
Prema sl. 3-60. ovaj napon je uvek neki segment mođufaznog napona.
Postavljanjem vremenske ose na mesto gde ovaj napon prolazi kroz nulu, dobija se u
opsegu ugla od -α1, do α1 da je:
u C = − 6 ⋅ U f sin ωt
Ako se zanemare omske otpornosti u kolu kružne struje, njena trenutna vrednost se
dobija iz jednačine:
105
sl. 3-62.
diC
uC = 2 LC
dt
Njeno rešenje je:
6 ⋅U f
iC = (cos ωt − cosα1 )
2ω ⋅ LC
Za ovaj interval, kružna struja je diskontinualna i njena srednja vrednost je:
3 α1 3 6U f α1
I C ,SR = ∫C
i
2π −α1
d (ω t ) = ∫ (cos ωt − cosα1 )d (ωt )
4πωLC −α1
ili
3 6U f
I C ,SR = (sin ωt − α1 cosα1 )
2πωLC
Intenzitet kružne struje najveći je pri α1=600 i njegova srednja vrednost je:
106
3 6U f 3 π 6U f (3 3 − π )
I C , SR = ( − )=
2πωLC 2 6 4πωLC
Intenzitet kružne struje u drugom intervalu je manji i nećemo ga računati.
Pri α1+α1<1800 srednja vrednost napona ispravljača je manja od srednje vrenosti
napona invertora, pa se diskontinuitet struje pojavljuje do uglova većih od 600.
Pri α1+α1>1800 srednja vrednost napona ispravljača je veća od srednje vrenosti
napona invertora, pa se pojavljuje i mala srednja vrednost napona u kolu kružne
struje. Zbog malog aktivnog otpora kola, ovo se ne sme dozvoliti jer naglo povećava
intenzitet kružne struje.
Mostna sprega (sl. 3-61.) se sastoji od dve jednake polumostne sprege, tako da
postoje dve kružne struje istog oblika (sl. 3-62).
Ove struje dodatno opterećuju transformator i tiristore i ograničavaju se na oko
10% nominalne vrednosti. Sistemi regulacije sa kružnom strujom se koriste
prvenstveno za brze elektromotorne pogone i kad se zahteva visoka tačnost
regulacije. U dalnju analizu kružne, struje nećemo se upuštati.
3.5.1.2. Unakrsne (krstaste) veze

Kod unakrsne sprege transformator ima dva odvojena sekundara koji napajaju
svaki svoj tiristorski most. Na slikama 3-63 i 3-64, prikazane su trofazne, polumostna
i mostna, krstasta sprega. Dva ispravljača rade sa usaglašenim upravljanjem
(αA+αB=1800) i vezani su u opoziciju. Srednje vrednosti napona su im jednake ali
zbog razlike u trenutnim vrednostima između ispravljača moraju se dodati prigušnice,
tako da i ovde imamo rad sa kružom strujom.
U zavisnosti od karaktera opterećenja, struja može imati oba smera. Za uglove
αA<900 izlazni napon je pozitivan a za αA>900 negativan.
Neka je na izlaz pretvarača priključen motor jednosmerne struje sa nezavisnom
pobudom. Pri pozitivnom naponu struja je u pozitivnom smeru za motorski režim
rada (E<USR) a negativna u generatorskom (E>USR) radu. Kada napon promeni
polaritet (αA>900 ), situacija postaje obrnuta.
Usaglašenost upravljanja (kod krstastih i antiparalelnih veza) ne može se održati u
celom opsegu upravljanja. Pri αA=0, αB bi trebalo da bude 1800, što je nemoguće
zbog gašenja tiristora pretvarača koji radi u invertorskom režimu. Isto je i pri punom
suprotnom naponu. Zbog toga je opseg regulacije sa usaglašenim upravljanjem
ograničen na oko 1200 (300<α1<1500).
Za razliku od pretvarača sa razdeljenim upravljanjem, pretvarači sa usaglašenim
upravljanjem (i kružnom strujom) imaju glatke izlazne (opretetne) karakteristike u
sva četiri kvadranta (sl. 3-65.).
Zavisnosti srenjih vrednosti kružnih struja od ugla upravljanja prikazane su na sl.
3-66. Kriva 1 odnosi se na antiparalenu vezu sa p=3, a kriva 2 na krstastu vezu,
takođe sa p=3.
107
sl. 3-63. sl. 3-64.
sl. 3-66
sl. 3-65.
108
3.6. CIKLOKONVERTORI
U toku dosadašnjih razmatranja analizirali smo pretvarače koji mogu da rade u
jednom, dva i sva četiri kvadranta. Četvorokvadrantni rad podrazumeva mogućnost
dobijanja oba polariteta napona i oba smera struje na izlazu pretvarača. To je ujedno
značilo i oba smera prenošenja energije.
Ako se sada izlazni napon periodično menja po intenzitetu i polaritetu, očigledno
se radi o naizmeničnom izlaznom naponu. U trošilu napajanom ovim pretvaračem,
pojaviće se naizmenična struja. Frekvencija i visina izlaznog napona (samim tim i
struje) određeni su samo upravljačkim impulsima na gejtovima tiristora. Na ovaj
način dobijeno je pretvaranje ulaznog, naizmeničnog (najčešće višefaznog) napona,
mrežne frekvencije u monofazni izlazni napon neke nove frekvencije. Pretvarači koji
direktno vrše pretvaranje naizmeničnog napona jedne u napon druge frekvencije,
nazivaju se ciklokonvertorima.
Postoji nekoliko načina za ovakvo pretvaranje. Ovde će mo pomenuti takozvane
envelopne i fazne ciklokonvertore.
Envelopni pretvarač
Posmatrajmo sl. 3-67 na kojoj je prikazan izlazni napon envelopnog pretvarača sa
dve faze na ulazu (q1=2).
U jednoj poluperiodi izlaznog napona ima se po jedna poluperioda ulaznih napona.
Umesto po jedna, mogli smo uzeti po dve, tri i td. poluperioda. U opštem slučaju
pretvarača sa q1 faza i n impulsa ulaznog napona u izlaznom, frekvencija izlaznog
napona je:
q1
f2 = f1 , n=1, 2, 3, ...)
2n + q1
Promena frekvencije postiže se promenom
sl. 3-67 broja impulsa (n) koji se obuhvate u toku
jedne poluperiode izlaznog napona. Izraz za
frekvenciju pokazuje da se za različito n
dobijaju diskterne vrednosti (skokovita
promene) frekvencije. Na primer u našem
slučaju frekvencija izlaznog napona je:
q1 2 1
f2 = f1 = f1 = f1
2n + q1 2 ⋅1 + 2 2
Faznim zasecanjem dela jednog impulsa,
sl. 3-68 može se postići promena frekvencije unutar
ovih diskretnih vrednosti i pogodnim upravljanjem čak i kontinualna promena
frekvencije. Međutim envelopni ciklokonvertori su prvenstveno namenjeni za neke
specifične i jednostavnije slučajeve gde je potreban napon konstantne frekvencije.
109
Za envelopne pretvarače je karakteristično i to da imaju vrlo nepovoljan saržaj

harmonia u naponu, koji se posle kod opterećenja pojavljuju i u struji.
U nekim slučajevima moguće je postići oblik izlaznog napona, gotovo jednak
sinusnom (sl. 3-68). Sve su ovo specifični slučajevi i ne mogu se generalizovati.
Fazni ciklokonvertori
Jedna od glavnih namena pretvarača frekvencije je kod regulacije brzine
asinhronih motora. Kod njih je pri promeni frekvencije, potrebno istovremeno
menjati i napon, tako da je približno odnos napona i frekvencije konstantan
(U/f=const). U slučaju takvog pogona sa envelopnim pretvaračem, potrebno je i fazno
regulisati i visinu izlaznog napona.
Posmatrajmo pretvarač na sl. 3-69. Sa ovakvom konfiguracijom se mogu imati oba
polariteta napona i oba smera struje na izlazu. Ako se ugao upravljanja menja na
odgovarajući način, može se dobiti i naizmenični izlazni jednofazni napon. Ova dva
antiparalelna ispravljača sa odgovarajućim upravljanjem sada grade ciklokonvertor
koji trofazne ulazne napone pretvara u jednofazni izlazni napon. Frekvencija izlaznog
sl. 3-69.
110
napona može da ide od nule pa do oko 2/3 frekvencije ulaznih napona. Visina napona
se takođe može menjati. Na sl. 3-69. je prikazan ciklokonvertor opterećen tako da
struja kasni za naponom (osnovni harmonici). U prvoj poluperiodi u intervalu dok su
napon i struja pozitivni, pretvarač “A” radi kao ispravljač (αA<900). Kad napon
postane negativan, pretvarač “A” prelazi u invertorski rad (αA>900). Za sve ovo
vreme pretvarač “B” je blokiran. Kad struja promeni smer, blokira se pretvarač “A”,
a aktivira se “B”, i rad se odvija na isti način kao u prethodnoj poluperiodi. Pošto
pretvarači rade u antiparaleli, pri prelasku sa jednog na drugi pretvarač, mora se
sačekati da struja padne na nulu (da se ugase svi tiristori), pa tek onda da se aktivira
drugi pretvarač. Ove pauze iznose nekoliko milisekundi. Ovde se radi o potpuno
odvojenom upravljanju pretvaračima. Pored odvojenog, koriste se i veze sa kružnom
strujom i zajedničim upravljanjem. Između pretvarača se dodaju prigušnice a
upravljanje je međusobno usaglašeno (αA+αB=1800).
Uključivanje tiristora naredne faze, vrši se kada željeni napon (osnovni harmonik)
postane jednak srednjoj vrednosti napona prethodne i naredne faze.
Za dobijanje trofaznih napona na izlazu, potrebna su tri ovakva pretvarača (sl. 3-
70.). Sa ovom konfiguracijom broj tiristora u ciklokonvertoru iznosi 36. Upravljanje
svakim od njih, s obzirom na njihov broj čini ove pretvarače dosta komplikovanim.
Ovakvi ciklokonvertori se nazivaju i ciklokonvertorima sa faznom regulacijom.
Nešto su jednostavniji takozvani anvelopni ciklokonvertori. Kod njih se za dobijanje
n puta niže frekvencije pušta na izlaz uzastopno n pozitivnih, a zatim n negativnih
poluperioda. U odnosu na fazne ciklokonvertore anvelopni imaju nepovoljniji sadržaj
harmonika i zahtevaju bolje filtriranje.
Pojavom snažnih prekidačkih tranzistora, omogućena je izrada ciklokonvertora sa
boljim karakteristikama. Tu u prvom redu dolazi povećanje frekvencije izlaznog
napona koja sada može biti i znatno viša od frekvencije ulaznih napona. Kada su se
pojavili ovi novi ciklokonvertori dobili su naziv ciklokonvertori sa forsiranom
komutacijom (FCC - Forced Commutated Cycloconverter), a tiristorski su
ciklokonvertori sa prirodnom komutacijom (NCC - Naturally Commutated
Cycloconverter).
sl. 3-70
111
4. HARMONICI, NAPONI, STRUJE I SNAGE

Ulazni napon:
Sa ulazne strani ispravljač se napaja naizmeničnim naponom. Ne ulazeći u
razmatranje karakteristika napojne mreže, pretpostavićemo da je ona dovoljno jaka da
ispravljač svojim prisustvom ne može da unese deformaciju (izobličenje, distorzija,
..) njenog napona. Realna situacija je da ovaj napon, ma koliko bio "čvrst" biva
izobličen, tako da pored osnovnog u njemu postoje i viši harmonici. Napojna mreža
napaja i druge potrošače tako da su i oni izloženi i dejstvu viših harmonika. Zbog
smetnji koje mogu da izazovu, zahteva se ograničeno prisustvo viših harmonika u
mreži. Zbog toga je neophodno uređaje koji generišu harmonike, priključivati preko
odgovarajućih filtera, kojima se ograničava zagađenje mreže višim harmonicima.
Naša dalja pretpostavka u analizama će biti da je ulazni napon ispravljača sinusnog
oblika i bez prisustva viših harmonika.
Izlazni napon:
Izlazni napon ispravljača je sastavljen od segmenata ulaznog napona koji se
prenosi na izlaz kroz tiristor (ili diodu) koji je trenutno uključen. Ako je struja
diskontinualna u intervalima nulte struje, u izlaznom naponu se pojavljuju i intervali
nultog napona ili elektromotorne sile.
Izlazni napon ispravljača se sastoji od srednje vrednosti i viših harmonika.
Izlazna struja:
Oblik izlazne struje zavisi od karaktera priključenog opterećenja (trošila). Ako je
opterećenje čisto omsko (aktivno), struja ima isti oblik kao i napon. To znači da ima i
isti harmonijski sadržaj kao i napon.
Češći slučaj je da je opterećenje sastavljeno od velike induktivnosti, omske
otpornosti i elektromotorne sile. Induktivnost u kolu sa jednosmernim naponom ne
utiče na srednju vrednost struje, ali deluje kao niskopropustni filter za više harmonike
struje. Zbog toga se valovitost struje smanjuje. Analiza se znatno pojednostavljuje
ako se pretpostavi da je izlazna struja potpuno konstantna (bez harmonika).
Ulazna struja:
Dva pomenuta oblika izlazne struje (omsko i pretežno induktivno opterećenje),
daju i dva oblika struje na ulazu ispravljača.
Kod omskog opterećenja izlazna struja je istog oblika kao i izlazni napon.
Oblik ove struje se sastoji od segmenata sinusoide u zavisnosti koji od ulaznih
napona se trnutno prosleđuje na izlaz. Ulazna struja je onda takođe sastavljena od
segmenata sinusoide. Na primer kod monofaznog diodnog mostnog ispravljača,
primarna struja postaje čisto sinusna i bez harmonika.
Interesantniji i za praksu važniji slučaj je kako se na ulaz ispravljača preslikava
konstantna izlazna struja. U zavisnosti od tipa ispravljača, oblik ulazne struje je
pravougaoni ili sastavljen od segmenata (stepenica) konstantne struje određenog
113
R. Radetić 4. Harmonici, naponi, struje i snage
trajanja. Dakle izlazna struja bez harmonika na ulaz se prenosi sa znatnim

harmoničkim sadržajem.
Ako se ispravljač napaja preko transformatora, ova struja se, zavisno od sprege,
raspodeljuje po namotima sekundara i dalje prenosi na primar.
Izlazna snaga ispravljača

Na izlazu ispravljača imamo konstantnu struju i jednosmerni napon sa
harmonicima. U idealnom slučaju konstantne struje (bez harmonika), snaga je
jednaka proizvod njihovih srednjih vrednosti.
Ulazna snaga ispravljača:

Na ulazu ispravljača imamo situaciju; ulazni napon samo sa osnovnim
harmonikom i ulazna struja koja pored osnovnog sadrži i više harmonike. Lako se
pokazuje da u ovakvoj situaciji, samo osnovni harmonik struje prenosi snagu. Viši
harmonici smo povećavaju sfektivnu vrednost struje i njom opterećiju transformator i
napojnu mrežu.
Kod tiristorskih ispravljača se pojavljuje i fazni pomeraj struje i napona, što dalje
opterećuje ulaz iapravljača. Zbog toga se govori o faktoru snage na nešto drugačiji
način nego kod struja i napona bez viših harmonika.
U narednom delu, svi ovi pojmovi će biti detaljnije analizirani.
4.1. FURIJEOV RED

Složeno periodična funkcija u(t)=u(t+T), može se pretstaviti u obliku Furijeovog
reda.
u (t ) = C0 + C1 cos(ωt + Θ1 ) + C 2 cos(2ωt + Θ 2 ) + ... + C k cos(kωt + Θ k ) + ...
U matematici su određeni dovoljni (Dirihletovi) uslovi za razvoj funkcije u
Furijeov red. Svi talasni oblici sa kojima se ovde sređemo zadovoljavaju ove uslove.
Gornji izraz se može napisati i u sledećem obliku:
∞ ∞ ∞
u (t ) = C0 + ∑ Ak cos(kωt ) + ∑ Bk sin (kωt ) = C0 + ∑ C k sin (kωt + Θ k )
k =1 k =1 k =1
k=1,2,3,...
C0 Srednja vrednost
Ak, Bk, Amplitude odgovarajućih komponenata harmonika k-tog reda.
Ck Amplituda harmonika k-tog reda
Srednja vrednost i amplitude pojedinih harmonika dobijaju se izračunavanjem
koeficijenata Furijeovog reda, na sledeći način:
1 τ +T
C0 = ∫ u (t )dt
T τ
114
2 τ +T
Bk =
T τ
∫ u (t ) cos(kωt )dt
2 τ +T
Ak =
T τ
∫ u (t ) sin (kωt )dt
Ak
Ck = Ak2 + Bk2 i Θ k = arctg
Bk
τ Proizvoljno izabrano početno vreme
4.1.1. HARMONIJSKA ANALIZA NAPONA I STRUJA ISPRAVLJAČA
Izlazni napon ispravljača nije potpuno konstantan, već pored srednje vrednosti
sadrži i pulsacije napona. Ove pulsacije su međusobno jednakog oblika a njihov broj
(p) u toku periode ulaznog napona, zavisi od konfiguracije ispravljača. Kod
polutalasnog ispravljanja, broj pulsacija jednak je broju faza (p=q), a kod mostnih
sprega dvostruko veći (p=2q). Pošto se pulsacije ponavljaju na isti način, najniži
harmonik ima frekvenciju p-puta veću od mrežne (fp=p⋅f). Frekvencije ostalih
harmonila su pozitivan celobrojan umnožak (k=1, 2, 3, ...) frekvencije najnižeg
harmonika (fkp=k⋅p⋅f).
Na primer kod trofaznog mostnog ispravljača, najniži harmonik (k=1) u izlaznom
naponu je fp=6⋅f =300 Hz. Ostali harmonici imaju frekvencije 12⋅f, 18⋅f, ....
Sada se izlazni napon ispravljača (Ud), može pretstaviti u obliku Furijeovog reda
kao:
u d (t ) = U d , SR + ∑ Bk cos(kpωt ) + ∑ Ak sin (kpωt ) = U d ,SR + ∑ 2U k sin (kpωt + ϕ kp )

∞ ∞ ∞
k =1 k =1 k =1
k=1, 2, 3, ...
Izlazna struja je rezultat dejstva izlaznog napona i karaktera opterećenja. Svaka od
komponenata napona izaziva svoju komponentu struje tako da u njoj moraju postojati
srednja vrednost i sve harmonijske komponente kao i kod napona. Opterećenje je
najčešće induktivnog karaktera, tako da su viši harmonici struje dalje prigušeni, tako
da je harmonijski sadržaj struje povoljniji od harmonijskog sadržaja napona.
Harmonijska analiza je sama po sebi složena, pa će u cilju njenog
pojednostavljenja dalje biti zanemarena komutacija. Komutacija je posledica
induktivnosti u ulaznom delu ispravljača, koji ne dozvoljavaju trenutan skok struje.
Na taj način oni deluju filtrirajuće i smanjuju amplitude viših harmonika kod ulaznih
struja. U izlaznom naponu takođe smanjuju amplitude harmonika napona pa samim
tim i struje.
Sadržaj harmonika zavisi od talasnog oblika, odnosno tipa ispravljača.
115
4.2. IZLAZNI NAPON

Ako je izlazna struja kontinualna, u svakom trenutku struju vodi neki od tiristora,
tako da je napon na izlazu segment jednog od napona ulaznih faza (zanemarena
komutacija). To znači da je izlazni napon sastavljen od segmenata sinusoide koji se
ponavlja p - puta u toku jedne periode ulaznog napona(sl. 4-1). Ako u kolu postoji
elektromotorna sila i odgovarajuća induktivnost, kontinualnost struje može postojati
pri svim uglovima upravljanja od α=00 do α=1800. To znači da se naredna analiza
odnosi na pretvarače koji mogu da rade u dva kvadranta.
Kod jednofaznog polutalasnog ispravljača se kontinualnost struje ne može postići,
tako da ova tvrdnja ne važi za p=1.
Na sl. 4-1, odabrano je da vremenska osa počinje u trenutku kada je sekundarni
napon maksimalan. Sada je trenutna vrednost sekundarnog napona kosinusna
funkcija vremena bez faznog pomaka.
Za oznake prema sl. 4-1, koeficijenti
furijeovog reda su:
π
+α
p
p
Bk = ∫ 2U S cos(ωt ) cos(kωt )d (ωt )
π −π +α
p
π
+α
p
p
Ak = ∫ 2U S cos(ωt ) sin( kωt )d (ωt )
sl. 4-1 π − π +α
p
Efektivne vrednosti napona pojedinih harmonika su:

1
Uk = Ak2 + Bk2
2
Za oblik napona prema sl. 4-1, mogu se odrediti koeficijenti Ak i Bk i naponi
pojedinih harmonika (Uk). Posle toga, izlazni napon (ud) se može prestaviti u obliku
Furijeovog reda. Bez ulaženja u detaljno izvođenje, opšti izraz za izlazni napon p-
pulsnog ispravljača (pri zanemarenoj komutaciji) je:
2 cos 2 α + (kp) 2 sin 2 α
sin (kpωt + Θ kp )
∞
u d (t ) = U d 0 cosα + U d 0 ∑
k =1 (kp ) 2 − 1
(k=1,2,3, ... , p=2,3, ... )
Efektivna vrednost napona harmonika reda k⋅p pri uglu upravljanja α je:
cos 2 α + (kp) 2 sin 2 α
U kp ,α = U d 0 2
(kp) 2 − 1
116
sl. 4.2.
Na sl. 4.2 prikazane su efektivne vrednosti pojedinih harmonika u zavisnosti od
ugla paljenja kod, dvokvadrantnog tiristorskog pretvarača (ispravljača i invertora).
Za α=0 (diodni ispravljač) i α=1800, gornji izraz se pojednostavljuje:
2
U kp , 0 = U d 0
(kp )
2
−1
Za harmonike višeg reda je k⋅p>>1, pa je približno:
2
U kp , 0 ≈ U d 0
(kp )2
Ovde veličina harmonika opada sa kvadratom njihovog broja (kp).
Za α=900, efektivna vrednost napona harmonika je:
2kp
U kp , 0 = U d 0
(kp )2 − 1
117
Za harmonike višeg reda k⋅p>>1, pa je približno:

2
U kp ,0 ≈ U d 0
kp
Ovde veličina pojedinih harmonika opada sa prvim stepenom njeihvog broja (kp),
tako da su znatno izraženiji neko kod diodnih ispravljača. Ovo je vidljivo i sa sl. 4.2.
U tabeli 4-1. prikazane su relativne efektivne vrednosti pojedinih harmonika
napona diodnih ispravljača u odnosu na napon Ud0.
redni broj frekvencija

Ukp/Ud0 (%)
harmonika harmonika
(k⋅p) (k⋅p⋅50 Hz) p=2 p=3 p=6 p=12
1 50 - - - -
2 100 47,1 - - -
3 150 - 17,7 - -
4 200 9,43 - - -
5 250 - - - -
6 300 4,04 4,04 4,04 -
7 350 - - - -
8 400 2,24 - - -
9 450 - 1,77 - -
10 500 1,43 - - -
11 550 - - - -
12 600 0,99 0,99 0,99 0,99
Tabela 4-1.
4.2.1.1. Karakteristike jednosmernog izlaznog napona
Koeficijent (stepen) valovitosti izlaznog napona
U literaturi se valovitost neke veličine definiše dvojako:

1. Odnos polovine razlike između maksimalne i minimalne vrednosti, i srednje
vrednosti posmatrane veličine koja sadrži i jednosmernu komponentu.
2. Odnos efektivne vrednosti sadržaja harmonika i srednje vrednosti te veličine.
Kod diodnih ispravljača, srednja vrednost napona je konstantna (Ud0). Međutim
kod tiristorskih ispravljača izlazni napon se menja, pa je uzeto da se deljenje vrši sa
Ud0, jer bi se pojavljivala beskonačna i negativna valovitost. Sa ovim, valovitost
napona je:
∞
∑ U kp2
,EF − U DC ,SR
2 2
k =1 U DC
δU = =
Ud0 Ud0
118
Valovitosti pojedinih regulisanih ispravljača

su:
π2
p=2, δU = − cos 2 α
8
2π 2 3π
p=3, δU = + cos 2α − cos 2 α
27 18
π2 3π
p=6, δU =
+ cos 2α − cos 2 α
18 12
Za ispravljače sa p=2, 3, 6 i 12, valovitost
izlaznog napona u zavisnosti od cosα, prikazana
je na sl. 4.3. Vidi se da najveći udeo u
valovitosti napona ima najniži harmonik.
Valovitost je najmanja pri α=0 (diodni
ispravljač) a najveća pri α=900 (USR=0).
sl. 4.3. U tabeli 4-2. date su vrednosti koeficijenta
valovitosti za α=0 i α=90 , za ispravljače sa p=2, 3, 6, i 12. U prvoj koloni su
0 0
prikazane vrednosti osvovnih harmonika za te ispravljače pri α=00.
α=00 α=900
Up/Ud0 ( % ) δU (%) kf,U Up/Ud0 ( % ) δU (%)
p=2 47,1 48,3 1,11 94,3 111
p=3 17,7 18,3 1,016 53,0 65,5
p=6 4,04 4,2 1,0002 24,2 30,8
p=12 0,99 1,05 1,00005 11,9 15,5
Tabela 4-2.
Efektivna vrednost jednosmernog valovitog napona je:

∞
2
U SR + ∑U kp
2
2
∞
 δ 
U DC , EF = 2
U SR +∑ 2
U kp = Ud0 k =1
= U SR 1+  U 
k =1 U d20  cosα 
Koeficijent oblika ispravljenog napona definisan je kao količnik efektivne i
srednje vrednosti izlaznog napona.
2
U DC , EF  δ 
k f ,U = = 1+  U 
U SR  cosα 
U tabeli 4-2. pikazane su i vrednosti koeficijenata oblika izlaznih napona diodnih
ispravljača, za različite vrednosti pulsnosti (p) i α=00.
Za cosα=900 ne postoji konačna vrednost koeficijenta valovitosti.
119
4.2.2. IZLAZNA STRUJA ISPRAVLJAČA
Ispravljeni napon pored srednje vrednosti sadrži i više harmonike. Za svaki

pojedinačni tip ispravljača, veličina ovih harmonika može se odrediti razvijanjem
posmatranog oblika napona u Furijeov red. Kada se na ovaj napon priključi pasivno
opterećenje, pojavljuje se struja. Srednja vrednost napona (USR) i omska otpornost
opterećenja (R) određuju srednju vrednost struje.
U SR
I SR =
R
Ova vrednost se ne uspostavlja trenutno, već postoji prelazni proces. Posle
nekoliko (3 do 5) vremenskih konstanti (L/R), može se smatrati da je dostignuto
stacionarno stanje. Induktivnost u opterećenju, ne utiče na srednju vrednost struje,
već samo na brzinu uspostavljanja stacionarnog stanja.
Viši harmonici izlaznog napona u opterećenju izazivaju struje viših harmonika. Na
njihovu veličinu utiče i induktivnost opterećenja. Sa povećanjem reda harmonika,
njegova amplituda se smanjuje. Struja k-tog harmonika, p-pulsnog ispravljača pri
napajanju pasivnog opterećenja sa R i L je:
U ( kp ) U ( kp )
I ( kp)
= ( kp ) =
R 2 + (k ⋅ p ⋅ ω ⋅ L )
Z 2
Sa povećanjem reda harmonika, impedansa opterećenja raste i amplitude

harmonika se jako brzo smanjuju, tako da je valovitost struje manja od valovitosti
napona. Za praksu je obično dovoljno da se pored srednje vrednosti posmatra samo
najniži harmonik struje (k=1). Njegova frekvencija je p-puta veća od mrežne.
Češći slučaj je prisustvo kontra-elektromotorne sile (regulacija brzine dc motora,
punjenje akumulatora i td). Smatra se da je kontra-elektromotorna sila vremenski
konstantna (bez valovitosti). Kod elektromotora jednosmerne struje to je opravdano
jer je elektromotorna sila proizvod fluksa i brzine obrtanja (E=kΦn). Pobudni namot
ima veliku induktivnost tako da je valovitost pobudne struje, pa samim tim i fluksa
zanemariva.
U ovom slučaju srednja vrednost struje je:
U SR − E
I SR =
R
Na veličinu pojedinih harmonika struje ne utiče prisustvo kontra-elektromotorne
sile i oni su jednaki kao i pri E=0. Jednosmerna komponenta struje (srednja vrednost)
je ovde manja nego pri E=0, tako da relativni udeo osnovnog harmonika može biti
veoma veliki pa struja čak može biti i diskontinualna.
120
4.2.2.1. Karakteristike jednosmerne izlazne struje
Koeficijent (stepen) valovitosti jednosmerne struje

Koeficijent valovitosti struje je količnik efektivne vrednosti sadržaja harmonika i
srednje vrednosti struje.
∞
∑ I kp2 Ip
k =1
δI = ≈
I d , SR I d , SR
Ako se u kolu nalazi induktivnost, struja kp-
tog harmonika jednaka je:
U kp U kp
sl. 4.4 I kp = ≈
Z kp kpωL
Opadanje intenziteta harmonika struje je brže od opadanja intenziteta naponskih
harmonika, tako da je dovoljno posmatrati samo najniži (p-ti) harmonik. Oblik struje
je približno kao na sl.4.4. Sa ovom aproksimacijom koeficijent valovitosti je:
Ip 1 I max − I min 1 I max − I min 1 ∆I
δI ≈ = ≈ =
I d , SR 2 I max + I min 2 2 ⋅ I SR 2 2 ⋅ I SR
Efektivna vrednost jednosmerne malo valovite struje je:
I p2  δ2
I DC , EF ≈ 2
I SR + I p2 = I SR 1 + 2
= I SR ⋅ 1 + δ I2 ≈ I SR 1 + I 
I SR  2 
Oovde se može definisati i koeficijent oblika struje.
I DC , EF δ I2
k f ,I = ≈ 1+
I SR 2
4.2.3. ULAZNA STRUJA ISPRAVLJAČA
U opštem slučaju izlazna struja ispravljača je valovita. Ona je rezultat vođenja

određenih dioda (ili tiristora) i karaktera opterećenja. Ako se zanemari komutacija,
ova struja je sastavljenja od segmenata ulaznih struja. Znači da su i ulazne struje u
intervalima kada postoje, valovite. Ovo je prikazano na primeru trofaznog mostnog
diodnog ispravljačana sl.4-5.
Harmonijska analiza talasnih oblika napona i struja ispravljača je dosta složena i
radi pojednostavljenja u analizi ulaznih struja ispravljača, zanemaruje se valovitost
izlazne struje i smatra se da je ona potpuno konstantna. Konstantna izlazna struja,
preslikava se na ulaz (naizmenična strana) kao pravougaona.
Za različite tipove ispravljača, na ulazu mogu da se pojave različiti oblici ulazne
struje.
121
Polutalasni ispravljači
Kod polutalasnih ispravljača, u
ulaznoj struji se pojavljuje i
jednosmerna komponenta struje (sl.4-6).
Kod ovakvog oblika, srednja vrednost
sruje je:
t1
I AC ,SR = I SR
T
Efektivna vrednost je:
t1
I AC ,EF = I SR
T
Ako se izrazi preko harmonika,
efektivna vrednost ulazne struje je:
I AC ,EF = I AC
2
, SR + I 1 + I 2 + ....I n + ...
2 2 2
sl. 4.5.
Mostni ispravljači
Za razliku od polutalasnih, mostne veze ne prenose
jednosmernu komponentu struje na ulaznu stranu
ispravljača (IAC,SR=0) i za njih je:
I AC , EF = I 12 + I 22 + ....I n2 + ...
Kod diodnih ispravljača, oblik napona se ne menja.
sl. 4-6.
Oblik ulazne struje je pravougaoni ili stepenast i u
odnosu na napon ima fiksan položaj.
Kod pravougaonog oblika (napona ili struje), veličina n-tog harmonika opada
obrnuto proporcionalna sa n.
1
I n = I1
n
Za struju oblika kao na sl. 4.7. efektivna vrednost je:
2 ⋅ t1
I AC , EF = I SR
T
sl. 4-7. Kod sprege u trougao i kombinovanih srega (sa p=6,
12, ...), oblik struje je stepenast (sl.4-8) gde je struja u pojedinim intervalima ima
jačinu Ik u trajanju tk. Efektivna vrednost struje ovakvog oblika je:
122
n  t  n
I AC , EF = ∑  I k2 k  , za ∑ tk = T
k =1 T k =1
Ako su obe poluperiode struje istog oblika, sabiranje

se može vršiti samo u toku jedne poluperiode i
n  t  n T
I AC , EF = 2 ∑  I k2 k  , za ∑ tk =
k =1 T k =1 2
Sadržaj harmonika ulazne struje, za ispravljače
pulsnosti p, prikazan je u tab. 4-3.
sl. 4-8.
Kod tiristorskih ispravljača oblik napona zavisi od
ugla upravljanja. Oblik ulazne struje razlikuje se kod
upravljivih i polu upravljivih ispravljača. Kod upravljivih ispravljača razlikujemo
jednokvadrantni (sa zamajnom diodom) i dvokvadrantni rad.
U dvokvadrantnom radu struja zadržava isti oblik i samo se translatorno (fazno)
pomera u odnosu na napon. Sadržaj harmonika ulazne struje ostaje isti i odgovara
onom kod diodnih ispravljača (važe vrednosti iz tabele 4-3).
Ako se napajanje vrši iz transformatora, ulazna struja ispravljača je ujedno i struja
sekundara transformatora i merodavna je za njegovo zagrevanje. Osnovni harmonik
ulazne struje je mrežne frekvencije. Ostali harmonici su frekvencije jednake
pozitivnom celobrojnom umnošku osnovne.
Postoji i veza između harmonika izlaznog napona i harmonika ulazne struje. Po
njoj, svakom harmoniku napona na jednosmernoj strani, pripadaju dva susedna
(bočna) harmonika u struji na naizmeničnoj strani ispravljača. U tabeli 4-3, date su
relativne vrednosti pojedinih harmonika u odnosu na osnovni harmonik (50 Hz)
redni broj frekvencija

Upk/Up1 (%)
harmonika harmonika
(k⋅p) (k⋅p⋅50 Hz) p=2 p=3 p=6 p=12
1 50 100 100 100 100
2 100 - 50 - -
3 150 33,3 - - -
4 200 - 25 - -
5 250 20 20 20
6 300 - - - -
7 350 14,3 14,3 14,3 -
8 400 - 12,5 - -
9 450 11,1 - - -
10 500 - 10,0 - -
11 550 9,1 9,1 9,1 9,1
12 600 - - - -
13 650 7,7 7,7 7,7 7,7
Tabela 4-3.
123
ulazne struje, za nekoliko pulsnosti ispravljača (p). Za L>>, jednosmerna struja ne

sadrži harmonike. Takva struja se na ulaz ispravljača preslikava kao pravougaona ili
stepenasta sa znatnim sadržajem harmonika.
Kod poluupravljivih i ispravljača sa zamajnim diodama, oblik struje se menja sa
promenom ugla upravljanja (α), tako da se menja i sadržaj harmonika.
Dijagramima na slikama 4-9, 4-10, 4-11, i 4-12. prikazane su veličine pojedinih
harmonika izlaznog napona i ulazne struje, u zavisnosti od ugla upravljanja, za
dvopulsni i tropulsni tip ispravljača.
sl. 4-9. Izlazni napon sl. 4-10. Ulazna struja

- Dvopulsni poluupravljivi mostni pretvarač
- Dvopulsni pretvarač sa srednom tačkom na transformatoru i zamajnom diodom.
sl. 4.11. Izlazni napon sl. 4.12. Ulazna struja

- Tropulsni poluupravljivi mostni ispravljač
124
4.2.3.1. Karakteristike naizmenične ulazne struje
- Relativni sadržaj osnovnog harmonika (ν) struje definisan je na sledeći način:

I1 I1
ν= =
I I12 + I 22 + I 32 + ...
- Klir faktor se definiše kao:
∞
I 22 + I 32 + I 42 + ... ∑ I i2 2
i =2 I 
kk = = = 1 −  1  = 1 −ν 2
I I I 
- Harmonijsko izobličenje (Harmonic Distortion - HD) struje n-tim harmonikom:
In
HDI n = , za n= 2, 3, 4, ....
I1
- Totalno harmonijsko izobličenje struje:
∞
∞
∑ I n2
∑ (HDI n ) =
n= 2
THDI = 2
n=2 I1
Međusobna veza između relativnog sadržaja osnovnog harmonika (ν) i THDI je:
1 (THDI ) 2
ν= ≈ 1−
1 + (THDI ) 2 2
4.2.4. SNAGA ISPRAVLJAČA
4.2.4.1. Izlazna snaga
Izlazna snaga ispravljača po definiciji određena je integralom:

1T
Pd = ∫ u d (t )id (t )dt
T0
Za kolo koje, pored jednosmerne komponente sadrži i više harmonike napona i
struje, snaga je:
P = U SR ⋅ I SR + ∑ (U i ⋅ I i cos ϕ i ), i=k⋅p
Zanemarenjem viših harmonika (k=2, 3, ...), dobija se:
P ≈ U SR ⋅ I SR + U p ⋅ I p cos ϕ p = U SR ⋅ I SR (1 + δ U δ I cos ϕ p )
125
Najveća valovitost struje ima se kada je na izlazu čisto omsko opterećenje i tada je
ona jednaka valovitosti napona (ϕp=0), pa je snaga:
(
P ≈ U SR ⋅ I SR 1 + δ U2 )
Vrednost izraza u zagradi za omsko opterećenje prikazan je u tabeli 4-4.
Ako u kolu postoji induktivnost, struja ima manju valovitost, i opravdano je
računati snagu na izlazu ispravljača samo na osnovu srednjih vrednosti napona i
struje.
P ≈ U SR ⋅ I SR
p p=2 p=3 p=6 p=12

P/USRISR ( za α=00) 1,23 1,033 1,0018 1,00011
P/USRISR (za α=900) 2,23 1,43 1,09 1,024
Tabela 4-4.
4.2.4.2. Ulazna snaga ispravljača
Ovde može da se govori o aktivnoj, reaktivnoj i prividnoj snazi.

Aktivna snaga na ulazu jednaka je snazi na izlazu ispravljača (zanemareni gubici).
Prividna snaga definiše se kao proizvod broja faza (q) i efektivnih vrednosti faznih
napona (Uf) i struja (If) na ulazu ispravljača.
Smatra se da je ulazni naizmenični napon čvrst i da ne sadrži više harmonike. Za
razliku od napona, ulazna struja pored osnovnog, sadrži i više harmonike. Pošto je
ulazni napon bez viših harmonika, viši harmonici struje ne razvijaju snagu. Oni
povećavaju efektivnu vrednost struje i time povećavaju zagrevanje provodnika na
ulaznoj (AC) strani ispravljača. Ovom snagom opterećen je sekundarni namot
transformatora. Ova snaga (ili njen deo) prenosi se sa sekundara na primar i napojnu
mrežu.
Za napajanje iz sistema sa q faza, prividna snaga ispravljača je:
S = qU f I f = qU f I 2f ,1 + I 2f ,2 + I 2f ,3 + ...
Prividna snaga osnovnog harmonika je:
S1 = q ⋅ U f ⋅ I f ,1 = P 2 + Q 2
Sada je prividna snaga ispravljača:
 I 2f , 2 + I 2f ,3 + ... 
S = S1 1 +  = S1 1 + (THDI )2
 2
I f ,1 
 
Odnosno:
126
S = S12 + S12 (THDI ) = P 2 + Q 2 + D 2

2
Gde je:
D = S1 ⋅ THDI
D Snaga izobličenja (deformacije)
Pošto aktivnu snagu prenosi samo osnovni harmonik struje (If,1), može se pisati.
I f ,1
P = q ⋅ U f ⋅ I f ,1 ⋅ cos ϕ 1 = q ⋅ U f ⋅ I f ⋅ cos ϕ1 = S ⋅ λ
If
λ Faktor snage
4.2.4.3. Reaktivna snaga
Analogno aktivnoj snazi, može se definisati i reaktivna snaga:

Q = q ⋅ U f ⋅ I f ,1 ⋅ sinϕ1
ϕ1 Fazni pomak osnosvnog harmonika
Fazni pomak osnovnog harmonika rezultat je ugla upravljanja komutacije. Ako
zanemarimo komutaciju, fazni pomak osnovnog harmonika jednak je uglu
upravljanja ϕ1=α. Sada je ovaj deo reaktivne snage rezultat upravljanja pretavrača.
Posmatrajmo kako se menja ova snaga sa promenom ugla upravljanja. Ovde će biti
posebno posmatrani samo punotalasni; upravljii i poluupravljuvi pretvarači. Pri tome
će biti smatrano da je izlazna struja konstantna u svim slučajevima i bez valovitosti.
Reaktivna snaga kod upravljivih pretvarača
Maksimalna aktivna snaga ima se pri punom izlaznom naponu (α=0) pa se može
pisati:
P = U d ,0 ⋅ I d ⋅ cosα = Pd ,0 cosα
Q = U d ,0 ⋅ I d ⋅ sin α = Pd ,0 sin α
Q
sin α =
Pd ,0
dalje imamo da je:
P
sl.4-14 cosα =
Pd ,0
Ove dve jednačine u polarnom koordinatnom sistemu pretstavljaju kružnicu
prikazanu na sl.4-14. Za uglove upravljanja do 900, pretvarača radi u ispravljačkom a
preko 900 u invertorskom režimu rada. Maksimalni ugao (αmax) je granica dikle se
127
realmo može ići sa negativnim naponom. Posle toga zbog komutacije može doći do
granice kada više ne može da se izvrši komutacija i do pojave velikih struja u
jednosmernom kolu.
Maksimalna reaktivna snaga ima se pri nultom naponu (i nultoj snazi). Ovo je
veoma nepovoljno po napojnu mrežu, pa se traže načini za njenim smanjenjem.
Neka moguća rešenja su:
- Razdvojeno upravljanje
- Korišćenje poluupravljivih pretvarača
- Korišćenje zamajne diode
- Nesimetrično upravljanje
- Transformator sa više izvoda i td.
Reaktivna snaga kod polu upravljivih pretvarača (ispravljača)
Kod polu upravljivih ispravljača, iz izraza za izlazni napon
proizilazi:
1 + cosα U d U ⋅I P
= = d d =
2 U d ,0 U d ,0 ⋅ I d Pd ,0
Reaktivna snaga je opet:
sl.4-15
Q = U d ,0 ⋅ I d ⋅ sinϕ1
Ovim jednačinama odgovara kružni dijagram snage kao na sl.4-15.
Ovde je opterećenje reaktivnom snagom , pri malim izlaznim naponima (i
snagama) znatno manje, ali je zato moguć samo ispravljaćki rad.
Pri nultom izlaznom naponu i reaktivna snaga je jednaka nuli.
Reaktivna snaga u ispravljača sa zamajnom diodom:
Do ugla kada izlazna struja postaje isprekidana (α<α1) zamajna dioda nema uticaja
i izlazni napon je:
U d ,SR = U d ,0 cosα , u intervalu 0<α<(π/2-π/p)
Ovoj intervalu ugla upravljanja odgovara deo kruga kao
kod upravljivog ispravljača.
Za (α>α1), Izlazni napon je:
 π
1 − sin α − 
U d , SR = 2U S
p  p
π 2
Za slučaj trofaznog ispravljača (p=q=3) sa zamajnom
diodom, oblik kružnog dijagrama je kao na sl.4-16.
sl.4-16
128
Reaktivna snaga kod sekvencijalnog upravljanja

Sekvencijalno upravljanje je opisano kod dvostrukog trofaznog tiristorskog mosta.
Mostni ispravljač se može posmatrati kao dva polutalasna ispravljača vezana na
red, tako da im se naponi sabiraju. Do sada smo pretpostavljali da se oba ispravljača
upravljaju na isti način (istim uglom paljenja tiristora α). Pored toga, ova dva
ispravljača se mogu upravljati nezavisno ili sekvencijalno.
Posmatrajmo upravljanje kao u tabeli. 4-5.
αI αII UdI UdII Ud=UdI+ UdII

00 0 ... 1800
0
Ud0/2 Ud0/2... - Ud0/2 Ud0 ... 0
00 ... 1800 1800 Ud0/2... - Ud0/2 - Ud0/2 0 ... - Ud0
Tab.4-5.
α=180 , je samo teorijska granica i praktično se ne sme ići preko αmax.
0
Za ovakav način upravljanja kružni dijagram resktivne snage je kao na sl. 4-17.
Na ovaj način je dobijena manja reaktivna snaga pretvarača pri niskim izlaznim
naponima i povoljniji faktor snage prema naponjoj mreži.
sl.4-17
4.2.4.4. Faktor snage
Faktor snage (λ), definiše se kao količnik aktivne i prividne snage.

P qU f I f ,1 cos ϕ1 I f ,1
λ= = = cos ϕ1 = ν cos ϕ1
S qU f I f If
ν relativni sadržaj osnovnog harmonika fazne struje (If,1/If)

ϕ1 Ugao kašnjenja osnovnog harmonika struje za naponom
Prividna snaga ispravljača je veća od izlazne zbog faznog pomeraja osnovnog
harmonika prema naponu, i zbog prisustva viših harmonika.
Prvi uticaj se izražava preko kosinusa ugla (cosϕ1). Fazni pomak između napona i
osnovnog harmonika struje (ϕ1) najvećim delom je posledica ugla paljenja kod
tiristorskih ispravljača. Dodatni fazni pomak unosi i proces komutacije tiristora (ili
dioda).
129
Kod diodnih ispravljača (α=0) i uz zanemarenje komutacije (preklapanja), osnovni

harmonik struje je u fazi sa naponom, (cosϕ1=1), pa je faktor snage jednak relativnom
sadržaju osnovnog harmonika struje (λ=ν).
Pored faznog pomeraja, na povećanje prividne snage utiče i prisustvo viših
harmonika, jer povećava efektivnu vrednost struje. Prisustvo viših harmonika u mreži
je nepoželjno jer može i da izazove smetnje u radu pojedinih uređaja. Tako može doći
do rezonansi na pojedinim učestanostima, radio smetnji, uticaja na čoveka i okolinu i
td. Kada se govori o harmonicima u mreži, oni se sve češće tretiraju kao zagađenje
mreže i tendencija je da se ovo pitanje posmatra kao ekloški problem.
Od uređaja koji rade na mreži zahteva se da ne zagađuju mrežu, i da budu imuni na
postojeće mrežne smetnje. Zbog toga je potrebno postavljanje odgovarajućih filtera,
između mreže i ovih uređaja.
130
5. PRISILNA KOMUTACIJA TIRISTORA I ČOPERI

Veliki nedostatak tiristora je što ne može jednostavno da se isključi u bilo kom
trenutku, kao što može da se uključi. Ova osobina ga čini samo delimično upravljivim
prekidačkim elementom. Taj nedostatak ublažen je razvojem GTO tiristora ali je tu
postignut samo delimičan uspeh.
Zbog ovoga, tiristor je češće nalazilo primenu u kolima naizmeničnog napona.
Tako i danas toristori najširu primenu nalaze kod regulisanih ispravljača.
Zahtevi za regulacijom brzine motora jednosmerne struje pri napajanju iz izvora
jednosmernog napona, kao na primer razne vrste lokomotova (rudnici, železnica, ...),
baterijska napajanja vozila i td, inicirali su primenu tiristora i u kolima jednosmernog
napona. Zbog komplikovanog gašenja primena tiristora je ostala ograničena na
relativno usko područje. Tek razvojem snažnih tiristora ovo područje doživljava
intenzivniji razvoj. Međutim uspesi koji su postignuti u regulaciji brzine asinhronih
kaveznih motora (frekventna regulacija) doveli su do potiskivanja primene motora
jednosmerne struje, ćak i u tradicionalnim područjima primene gde je on bio
nezamenljiv (na primer električna vuča). Ovome je doprineo ne samo tehnološki
razvoj novijih i savršenijih prekidačkih elemenata, već i pad njihovih cena i
pretvaračkih urežaja u celini. Sa druge strane, visoka cena i komplikovano održavanje
motora jednosmerne struje doprinose njegovom potiskivanju i sve većoj primeni
kaveznih asinhronih motora.
Međutim tiristorski pretvarači jednosmernog napona (čoperi) postoje i ovde će biti
prikazani samo elementarni principi njihovog rada.
Zbog nemogućnosti prirodnog gašenja tiristora, pronalaženi su načini za prisilno
isključenje (blokiranje). Blokiranje tiristora može da se postigne na nekoliko načina:
- Smanjenjem direktne struje tiristora na vrednost manju od struje držanja (IH)
- Isključenjem direktne struje (smanjenjem na nulu)
- Smanjenjem direktnog napona na nulu
- Dovođenjem inveznog napona na tiristor
Najbrže blokiranje postiže se dovođenjem inverznog napona na tiristor, i ono za
spore tiristore iznosi reda stotinu, a za brze desetak mikrosekundi. Kod tiristora ne
postoji neki pokazatelj koji bi ukazao da je tiristor spreman da prihvati puni direktni
napon. Ovo vreme proizvođači daju kao karakteristiku triristora i to je minimalno
vreme, tako da tistor mora biti inverzno polarisan u trajanju dužem od vremena
blokiranja.
U traženju rešenja prisilnog blokiranja tiristora, razvijeno je više metoda. Jedna od
podela ovih principa je paralelno i redno blokiranje tiristora.
Kod rednog blokiranja, na red sa tiristorom se dodaje napon koji će tiristor dovesti
u stanje inverzne polarizacije. Kod paralelnog blokiranja, paralelno tiristoru se veže
kondenzator koji ga inverzno polariše u trajanju dužem od toof.
U daljem tekstu će biti prikazana neka od paralelnih metoda blokiranja tiristora i
njegova primena kod čopera.
131
R. Radetić 5. Prisilna komutacija tiristora i čoperi
5.1. PARALELNO BLOKIRANJE BEZ POMOĆNOG TIRISTORA

5.1.1. NAPAJANJE OMSKOG OPTEREĆENJA
Najjadnostavniji primer pridudne komutacije

tiristora imamo na sl. 5.1. Za sada posmatrajmo
napajanje čisto omskog optrerećenja. Induktivnost
(L) i kapacitivnost (C) su komutacioni elementi i
služe za prinudno (forsirano) gašenje (blokiranje)
tiristora.
Pri uključenju prekidača, kolo se zatvara preko
L, C i R, i kondenzator se puni. U zavisnosti od
međusobnog odnosa vrednosti ovih komponenata,
sl. 5-1. proces može biti aperiodičan ili pseudoperiodičan.
Videćemo kasnije da je za uspešno gašenje
tiristora potrebno da otpornost ne bude
manja od neke minimalne vrednosti. Posle
dovoljno dugo vremena (teorijski
sl. 5-2. beskonačno dugo), napon na kondenzatoru
dostigne vrednost ulaznog napona (UIN).
Na sl. 5-2. prikazani su vremenski
dijagrami napona i struje kondenzatora posle
uključenja prekidača u kolu. Ovde se vrši
prvo punjenje kondenzatora.
Kada se dovede upravljački impuls na gejt
tiristora, on postaje provodan i otpornik (R)
dobija puni ulazni napon (UIN). Struja u
njemu je:
U IN
iR = = IR
R
Uključenjem tiristora komutaciono (L-C)
kolo je kratkospojeno i kondenzator se
oscilatorno prazni preko induktivnosti.
sl. 5-3. Trenutna vrednost napona kondenzatora je:
t
u C = U IN cos , za 0<t<t1
LC
Trenutna vrednost struje kondenzatora (iC) u tom kolu je:
C t
iC = −U IN sin , za 0<t<t1
L LC
132
Za naznačene referentne smerove, trenutna vrednost struje tiristora (iTH) jednaka je

razlici struje potrošača (optornika) i oscilatorne struje kondenzatora.
U IN C t
iTH = i R − iC = + U IN sin
R L LC
Tiristor provodi dok ova struja ne padne na nulu. Izjednačavanjem izraza sa nulom
i rešavanjem po vremenu, dobija se trajanje uključenosti tiristora, i ono iznosi:
1 L  1 L 
t1 = − L ⋅ C arcsin = L ⋅ C  π + arcsin 
R C  R C 
 
Izraz pokazuje da se tiristor isključuje u drugoj poluperiodi oscilacije
komutacionog kola. Ovom vremenu treba dodati još vreme potrebno tiristoru da
postigne blokirne osobine (toff), pa tek onda se na njega može dovesti direktni napon.
Poslednji trenutak za isključenje je kada struja oscilatornog kola dostigne
amplitudu u suprotnom smeru.
 π  3π
t2 = L ⋅ C π +  = L⋅C
 2 2
U ovom krajnjem slučaju međusobni odnos vrednosti komponenata zadovoljava
uslov:
1 L π 1 L L
arcsin ≤ Odnosno ≤ 1 , Ili: R ≥
R C 2 R C C
Ovo praktično znači da postoji minimalna otpornost (R) trošila, čija struja još može
da se isključi. Ispod ove otpornosti njena struja je veća od amplitude oscilatorne
struje i ne postoje uslovi za isključenje.
Posle isključenja treba sačekati da se kondenzator ponovo napuni i dostigne ulazni
napon, i tek tada se ponovo može dovesti okidni impuls na gejt.
Za određenu otpornost čisto omskog trošila i uspešnu komutaciju, važan je samo
odnos induktivnosti i kapacitivnosti komutacionog kola. To znači da one mogu biti
proizvoljno male. Kod realnog tiristora to nije slučaj jer mora da se obezbedi trajanje
inverznog napona na tiristoru veće od vremena potrebnog za njegov oporavak (toff).
Na sl. 5-3. prikazani su vremenski dijagrami:
- napona tiristora (uTH) i komutacionog kondenzatora (UC)
- struje tiristora (iTH) i komutacionog kondenzatora (iC)
- izlaznog napona (uR)
Prikazani dijagrami približno odgovaraju kolu čija otpornost R je oko 1,6 puta veća
od minimalne.
Stvarno trajanje impulsa izlaznog napona (tI) je duže od trajanja uključenosti
tiristora (t1).
133
5.1.2. NAPAJANJE KOLA SA L>> I ZAMAJNOM DIODOM
Posmatrajmo sada čoper sa istim

komutacionim kolom prema sl. 5.4.
Pod pretpostavkom da je L>>, izlazna struja
(iO), je konstantna. Sada se u vođenju struje
smenjuju naizmenično, tiristor i zamajna dioda.
Neposredno posle dovođenja čopera pod
napon (UIN) tiristor je blokiran i komutacioni
kondenzator se puni preko kola LK-CK-L-R.
Oscilogram početnog punjenja kondenzatora
sl. 5.4.
prikazan je na sl. 5.5.
Zbog velike induktivnosti L, početak procesa je pseudoperiodičan (sa veoma
niskom frekvencijom), sve dok napon kondenzatora ne dostigne vrednost ulaznog
napona. Daljim podizanjem napona, zamajna dioda se direktno polariše i na
komutacionom kolu se ima čvrst ulazni napon. Dalji proces je prigušeno oscilatoran
sa sopstvenom frekvencijom komutacionog kola.
Kada se dovede okidni impuls na gejt tiristora, on se deblokira, počinje da se
uspostavlja struja trošila (iO) i ujedno se kratko spaja komutaciono kolo.
Zbog velike induktivnosti trošila, njegova struja polagano raste. Njena srednja
vrednost u stacionarnom stanju proporcionalna ja srednjem naponu (UO,SR) i iznosi:
U SR
iO = = IR
R
Struja komutacionog kondenzatora, do
sl. 5-5. ovog trenutka je oscilovala i u trenutku
uključenja tiristora ona kreće od zatečene
vrednosti (IC0) i iznosi:
CK t
iC = −U IN sin + I CO
LK LK C K
Napon kondenzatora osiluje oko vrenosti
ulaznog napona sopstvenom frekvencijom
komutacionog kola. U trenutku uključenja
tiristora (t0), napon komutacionog
kondenzatora je UC0 i njegova trenutna
vrednost, posle deblokiranja tiristora je:
t
uC = U C 0 cos
LK C K
Za naznačene referentne smerove prema
sl. 5.4. struja tiristora je:
sl. 5-6.
134
iTH = i − iC
Dok je tiristor provodio, zamajna dioda je blokirana, tako da je u tom trenutku
stuja i jednaka struji IO (zbog L>>, smatramo da je iO=IO). Kada struja komutacionog
kondenzatora dostigne vrednost struje IO, struja tiristora pada na nulu i on se blokira.
Trenutak isključenja tiristora dobija se rešenjem jednačine:
 I −I LK 
t1 = LK C K π + arcsin  O CO 

  U IN CK 
Poslednji trenutak kada tiristor još može da se blokira je kada je drugi član israza u
zagradi jednak 900 (π/2). Polazeći od ovog uslova, dobija se:
I O − I CO LK π
≤
U IN CK 2
Dalje se dobija da izlazna struja (IO) mora biti manja od:
π CK
I O ≤ U IN + I CO
2 LK
Najnepovoljniji slučaj je kada je IC0=-IO i tada je:
π CK
I O ≤ U IN
4 LK
Oscilacije struje komutacionog kola nastaju u trenutku kada struju opterećenja (iO)
preuzme zamajna dioda. Tada je napon na kolu LK - CK konstantan i počev od tog
trenutka struja u komutaciomom kolu je:
t
iC = I O cos
LK C K
Početna vrednost struje komutacionog kondenzatora (ICO) varira u opsegu od -IO do
+IO, tako da i vreme vođenja tiristora (t1) pri konstantnom opterećenju varira, zavisno
od toga kolika je bila trenutno zatečena struja ICO.
Oscilacije struje izazivaju oscilacije napona, tako da je napon na kondenzatoru:
LK t
uC = I 0 sin
CK LK C K
Kroz zamajnu diodu postoji konstantna struja opterećenja (IO) i oscilatorna struja
komutacionog kola. Prema sl. 5.4, struja zamajne diode je:
 t 
iZD = I O 1 − cos 
 
 LK C K 
135
U trenutku isključenja tiristora, napon na komutacionom kondenzatoru je:

t1
U C ,1 = U C 0 cos
LK C K
Ugao pri kome se tiristor blikira, veći je od 1800 tako da je ovaj napon negativan.
Napon UC,0 varira u opsegu od:
LK LK
U IN − I O ≤ U C 0 ≤ U IN + I O
CK CK
Nepostrdno posle blikiranja tiristora, napon na izlazu je:
U O,MAX = U IN + U C ,1
Posle isključenja tiristora struja opterećenja se zatvara preko komutacionog kola i
komutacioni kondenzator se puni konstantnom strujom, tako da napon na njemu
linearno raste. Za to vreme napon na komutacionoj prigušnici je dnak je nuli
(konstantna struja).
U ovom intervalu napon na kondenzatoru je:
IO
uC = U C ,1 + t
C
Napon na izlazu je:
IO
uO = U IN + U C ,1 + t
C
Kada ovaj napon padne na nulu, struju preuzima zamajna dioda i do novog
uključenja tiristora, izlazni napon ostaje jednak nuli. Trenutak kada je izlazni napon
pao na nulu je:
t 2 = −(U IN + U C ,1 )
C
IO
Sledećim uključenjem tiristora, proces se dalje ponavlja na opisani način.
Na sl. 5-6. prikazani su karakteristični oscilogrami ovog čopera.
Idealizovani oblik izlaznog napona može se aproksimirati pravougaonim naponom
kao na sl. 5-7. Sa ovom aproksimacijom,
srednja vrednost izlaznog napona je:
t1
U SR = U IN= U IN ⋅ t1 ⋅ f G
T
Kod ovog čopera, jednim okidnim
impulsom se tiristor uljučuje a nešto kasnije
komutaciono kolo ga isključuje, tako da je
vreme t1 konstantno. Srednja vrednost
sl. 5-7
136
napona može se menjati samo promenom vremena između okudnih impulsa (T).
Recipročna vrednost vremena T je frekvencija okidnih impulsa, tako da je izlazni
napon proporcionalan frekvenciji impulsa na gejtu.
Dobra strana ovog čopera je njegova jednostavnost.
Nedostaci su:
- Trajanje uključenosti tiristora zavisi od struje opterećenja (ili otpornosti)
- Ograničena maksimalna struja opterečenja (minimalna otpornost)
- Izlazni napon ne može dostići vrednost ulaznog napona jer se se mora ostaviti
pauza, barem tolika da se komutacioni kondenzator ponovo napuni.
Primenljivost ovog čopera ograničena je na male i srednje snage trošila.
5.2. PARALELNO BLOKIRANJE SA JEDNIM POMOĆNIM

TIRISTOROM
Šema ovog čopera prikazana je na sl. 5.8. Tiristor T1 je glavni a T2 pomoćni
(komutacioni). Na sl. 5.9. prikazani su karakteristični oblici napona i struja u čoperu.
U stanjima kada vode tiristori i diode, na njima postoji neki mali pad napona (oko 1
do 1,5 V) i ovi naponi su naznačeni na dijagramima. Međutim zbog svoje veličine,
ovi naponi će u narednim izrazima biti zanemareni.
Posmatrajmo početno stanje u kome tiristor T1 vodi i treba ga isključiti.
Napon komutacionog kondenzatora (CK) je negativan i približno jednak ulaznom.
Uključenjem tiristora T2, negativan napon kondenzatora se dovodi na T1 i on se
blokira. Sada kroz kondenzator prolazi konstantna struja opterećenja i on se linearno
puni do visine ulaznog napona.
IO
uC = −U IN + t
CK
Pošto je uključen T2, ovo je ujedno i napon na
tiristoru T1.
IO
uT 1 = −U IN + t
CK
sl. 5-8 Da bi se tiristor T1 blokirao potrebno je da

negativan napon na njemu potraje duže od
vremena potrebnog za njegovo blokiranje (toff). Ako se struja opterećenja menja
menja, kapacitet komutacionog kondenzatora treba birati prema maksimalnoj struji
(IO,MAX).
Iz ovog uslova određuje se kapacitet komutacionog kondenzatora:
I O ,MAX
CK ≥ t off
U IN
137
Trajanje komutacije (tC) određeno je vremenom

potrebnim za prepolarisanje komutacionog
kondenzatora, i ono iznosi:
2 ⋅ U IN ⋅ C K
tC = ≥ 2 ⋅ t off
IO
Sa smanjenjem struje opterećenja (IO), vreme
komutacije se povećava i time mora da se smanji
radna frekvencija. U krajnjem slučaju rada u
praznom hodu, kondenzator ne može da se
prepolariše tako da čoper ne može da radi.
Izlazni napon jednak je razlici ulaznog i napona
kondenzatora. U početnom trenutku on je skoro
dvostruko veći od ulaznog i posle toga linearno
opada dok ne promeni polaritet (oko -1 V).
IO
uO = 2 ⋅ U IN − t
CK
Tada struju opterećenja preuzima zamajna
dioda, a pomoćni tiristor (T2) se gasi.
Kada se u sledećem ciklusu ponovo uključi
glavni tiristor (T1) on na opterećenje dovodi ulazni
napon ali ujedno kratko spaja oscilatorno kolo
koje čine komutaciona prigušnica (LK) i
kondenzator (CK). Dioda (D) omogućava samo
pozitivnu poluperiodu struje, posle čega je
kondenzator promenio polaritet napona.
Prepolarizacija se vrši u kolu (gotovo) bez
sl. 5-9 gubitaka, sa rezonantnom frekvencijom.
U ovom intervalu napon kondenzatora je:
t
u C = U IN cos
LK C K
Struja kondenzatora je:
CK t
iC = U IN sin
LK LK C K
Sa smanjenjem veličine komutacione induktivnosti, prepolarizacija se odvija brže,
ali se povećava i amplituda struje. Ova struja se dodaje struji opterećenja i prolazi i
kroz glavni toristor.
Za ograničenu amplitudu ove struje (IC,MAX), induktivnost je:
138
2
 U 
L K = C K  IN 

 I C , MAX 
Trajanje prepolarizacije (tP) kondenzatora je:
TOSC
tP = = π LK C L
2
Struja glavnog tiristora, u ovom intervali, jednaka je zbiru struje opterećenja i
prepolarizacije kondenzatora.
CK t
iT 1 = I O + I C = I O + U IN sin
LK LK C K
Posle ove poluoscilacije, napon na kondenzatoru je ponovo negativan (približno
jednak ulaznom) i spreman je da izvrši novo blokiranje tiristora.
Proces se dalje ponavlja na isti način.
Za razliku od prethodnog čopera (sa jednim tiristorom), ovde se odvojenim
okidnim (upravljačkim) impulsima vrši uključenje i isključenje čopera. Svako od
ovih trajanja može se po želji menjati. Maksimalna frekvencija čopera ograničena je
trajanjem vremena komutacije i prepolarizacije. Ako bi se sva ostala vremena svela
na nulu, frekvencija bi bila:
1 1
f MAX = =
t C + t P 2 ⋅ U IN ⋅ C K
+ π LK C K
IO
Zbog zavisnosti vremena komutacije od struje opterećenja, ograničena je i
maksimalna frekvencija na vrednost koja odgovara minimalnoj izlaznoj struji. Zbog
toga ovaj čoper ne može da radi ni u praznom hodu (IO=0).
Potpuna razdvojenost funkcija ukjučenja i isključenja omogućila je primenu
gabaritno manjih komutacionih elemenata. Međutim pomenute prednosti plaćene su
dodatkom još jednog tiristora i nešto složenijim kolom.
Ovaj čoper može se primeniti u kolima
srednjih i velikih snaga.
Na sl. 5-10. prikazana je šema čopera sa dva
tiristora i dopunjavanjem kondenzatora preko
otpornika. Posle detaljnih razmatranja
prethodnih, ne bi trebalo da pretstavlja
problem razumevanje ni ovog čopera. Zato se
nećemo detaljnije baviti njegovom analizom.
Samo ćemo u najkraćim crtama prikazati
sl. 5-10 njegov princip rada.
139
Tirostor T1 je glavni a T2 pomoćni. Pri prvom uključenju glavnog tiristora,

kondenzator se eksponencilalno puni do nekog napona. Polaritet ovog napona je
takav da je plus na katodi T1.
Pri uključenju pomoćnog tiristora (T2), glavni tiristor se inverzno polariše i blokira.
Kroz kondenzator dalje ide stuja opterećenja i njegov napon se linearno menja u
suprotnom smeru (prepolarizacija). Ponovnim uključenjem on mora da se prepolariše
preko otpornika i to stvara velike gubitke. Situacija je povoljnija kod čisto omskog
opterećenja jer se ne vrši prepolarizacija već samo dopunjavanje.
5.3. PARALELNO BLOKIRANJE SA DVA POMOĆNA

TIRISTORA
Nedostatak čopera sa sl. 5-8 je bio smanjenje frekvencije sa smanjenjem
opterećenja i što nije mogao da radi u praznom hodu. Ovaj nedostatak je otklonjen
dodatkom još jedne komutacione petlje.
Na sl. 5-11 prikazana je šema čopera sa dve komutacione petlje. Bez ulaženja u
detaljnu analizu rada, samo će ukratko biti izložen osnovni princip rada. Rad ovog
čopera (prvo uključenje) počinje ukjučenjem tiristora T2, tako da struja opterećenja
brzo napuni kondenzator do punog ulaznog napona (UIN) posle čega se T2 blokira.
Zatim se uključuje tiristor T1 a istovremeno sa
njim (ili sa malim kašnjenjem) i T3. Kroz
glavni tiristor T1 uspostavlja se struja
opterećenja a istovremeno preko njega,
komutacione prigušnice (LK) i T3 vrši se
prepolarizacija komutacionog kondenzatora na
suprotan polaitet napona. Posle ovoga napon
na kondenzatoru je suprotnog polariteta i
spreman je da blokira glavni tiristor.
Uključenjem T2 ovaj negativni napon se
dovodi na T1 i on se blokira. Struja opterećenja
se zatvara kroz kondenzator o prepolariše ga.
Međutim paralelno sa kondenzatorom vezana
sl. 5-11 je preko diode i komutaciona prigušnica (LK1),
koja oscilatorno učestvuje u prepolarizaciji kondenzatora. Ovo je važno kod malih
struja opterećenja kada bi bez ovog kola prepolarizacija trajala jako dugo.
Zahvaljujući tome, ovaj čoper može da radi čak i u praznom hodu.
Posle oga komutacioni kondenzator je došao u početno stanje i proces se dalje
odvija na isti način.
140
5.4. REDNO BLOKIRANJE SA JEDNIM POMOĆNIM

TIRISTOROM
Do sada prikazani čoperi zasnivali su svoj
rad na paralelnom blokiranju tiristora.
Kod rednog blokiranja, na red sa tiristorom
se dodaje napon koji će ga dovesti u stanje
inverzne polarizacije. Na sl. 5-12 prikazan je
čoper sa rednim blokiranjem.
Prvo uključenjs se vrši sa T3, kada
komutacioni kondenzator (CK), kroz
poluoscilaciju struje, dostigne napon u
sl. 5-12 dvostukoj vrednosti ulaznog. Završetkom
poluoscilacije T3 se gasi a napon na CK jdnak
je dvostrukoj vrednosti ulaznog (2UIN). Sa ovim CK je spreman da izvrši blokiranje
glavnog tiristora (T1).
Uključenjem T2, napon komutacionog kondenzatora (2UIN), dovodi se na
prigušnicu (LK1) tako da tiristor T1 postaje inverzno polarisan, i ako je bio deblokiran,
blokira se. Kroz pozitivnu strujnu poluoscilaciju, CK se prepolariše. Osim toga i
energija koja je postojala u prigušnici LK1 prebacuje se u kondenzator i njegov napon
postaje veći od polaznog. Sledećim uključenjem T3 kondenzator se prepolariše sa
naponom još većim od prethodnog i tako dolazi do nagomilavanja energije prećene
restom napona kondenzatora. Da nebi došlo do njegovog oštećenja, potrebno je da u
oscilatornom kolu LK1-T2-CK postoji jako prigušenje.
5.5. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA

Jedno široko područje primene tiristorskih pretvarača je regulacija brzine obrtanja
elektromotora. Tiristorski čoperi kao pretvarači nalaze primenu kod motora za
jednosmernu struju (DC motori). Ovo je grupa koja obuhvata veliki broj različitih
vrsta mašina, međutim sa aspekta regulacije brzine, od posebnog značaja je motor sa
nezavisnom pobudom ili eventualno sa permanentnim magnetima. Razlog za ovo je
jednostavnost upravljanja u svim kvadrantima, što je posledica linearnih veza između
pojedinih električnih i mehaničkih veličina.
Ovde se može govoriti o jedno kvadrantnom, dvo kvadrantnom ili četvoro
kvadrantnom pogonu. Pod ovim se podrazumeva mogućnost nalaženja radne tačke u
koordinatnom sistemu moment - brzina. S obzirom da je kod DC motora moment
proporcionalan struji a brzina naponu, može se govoriti i o koordinatnom sistemu
struja - napon, što je zgodnije sa aspekta samog pretvarača.
Sa aspekta mehaničkih veličina prvi i treći kvadrant podrazumevaju motorski rad
mašine i to pri pozitivnom i negativnom smeru obrtanja. Drugi i četvrti kvadrant
pretstavljaju generatorski rad mašine za jedan ili drugi smer obrtanja što će biti
interesantno zbog mogućnosti generatorskog (rekuperativnog) kočenja. Sa aspekta
141
elektromotornog pogona poželjna je mogućnost rada u bar dva kvadranta, pri čemu se
rad u ostala dva može postići, kod DC mašina, prevezivanjem rotora ili pobude. Sa
aspekta pretvarača, rad u prvom i trećem kvadrantu pretstavlja pozitivan smer toka
energije (od izvora ka motoru) a rad u drugom i četvrtom kvadrantu, negativan. Pri
tome jednosmerni ulazni napon u pretvarač može biti dobijen na primer iz
akumulatorske baterije koja je u stanju da prihvati negativan smer toka energije
(punjenje). Drugi način dobijanja jednosmernog ulaznog napona je iz diodnih ili
tiristorskih ispravljača. Diodni i poluupravljivi tiristorski ispravljači nisu u
mogućnosti da prihvate suprotan smer toka snage pa je kod njih nemoguće postići
rekuperativno kočenje. Ova mogućnost donekle postoji u sistemu gde na istom
naponu radi više mašina pa se dovođenjem jedne u generatorski rad, snaga
preraspodeljuje ostalima a ispravljač rasterećuje. Drugi način kočenja ovde je
dinamičko kočenje. Ono se izvodi dodatnim pretvaračem koji u kolo uključuje
otpornik kada se elektromotorna sila rotora izdigne iznad napona ispravljača.
Međutim ovo kočenje je skopčano sa velikim gubicima snage na otporniku.
Ako se pretvarač sa strujnim međukolom napaja iz punoupravljivog tiristorskog
ispravljača pri generatorskom kočenju se ugao paljenja tiristora poveća iznad 90
stepeni i on se dovodi u invertorski rad (mrežom komutiran) čime je omogućen
negativan smer toka snage odnosno vraćanje energije u naizmeničnu mrežu. Kod
pretvarača sa naponskim međukolom, obrnut smer protoka snage se postiže sa dva
antiparalelna tiristorska ispravljača sa odgovarajućim upravljanjem.
Kod mašina hlađenih sopstvenim ventilatorom, regulacija brzine u širokom opsegu
bila bi praćena je velikim razlikama u intenzitetu hlađenja. Zbog toga ove mašine
moraju biti hlađene posebnim ventilatorom (hlađenje nezavisno od brzine).
Sa aspekta cene, regulatori brzine za DC motore su jednostavniji pa samim tim i
jeftiniji od regulatora brzine asinhronih motora. Kod mašina, cena DC motora je veća
od asinhronog. Ove cene se mogu smatrati formiranim i ne treba očekivati značajnije
promene. Ukupna investicija je takva da je za motore malih snaga, prednost na strani
asinhronog motora (znatno skuplji DC motor). Kod motora velikih snaga još uvek je
niža cena regulacije sa DC motorom. U ovom trenutku ta granica je reda desetinu
kilovata. Međutim sve veća ponuda proizvođača frekventnih regulatora i primena
novijih tehničkih rešenja, čine da njihova cena ima tendenciju pada. Zbog toga će
ukupna investicija kod sve većih snaga biti na strani asinhronog motora i frekventnog
regulatora. To znači da treba očekivati da će u skoroj budućnosti kavezni motor imati
primat i u oblasti elektromotornih pogona sa širokim opsegom regulacije brzine.
Neke prednosti sinhronih motora čine da, sa uspešnim i jeftinim rešenjem frekventne
regulacije, ovi motori izbiju u prvi plan naročito kod velikih snaga. Za sada se još
uvek koriste i motori jednosmerne struje i treba poznavati principe njihove regulacije
brzine. Opsezi brzina koje se pstižu je 1 : 10 a za specijalne zahteve i 1 : 100 i više.
U daljem tekstu će se detaljnije govoriti o regulaciji i regulatorima brzine DC
motora (čoperima). Pri tome će biti analizirana samo statička stanja.
142
5.5.1. REGULACIJA BRZINE MOTORA ZA JEDNOSMERNU STRUJU
Ovde će se u prvom redu

podrazumevati motori sa nezavisnom
pobudom ili motori sa permanentnom
magnetima. U oba slučaja smatra se da
je fluks konstantan pa se regulacija
brzine vrši regulacijom napona rotora.
Osnovne relacije koje opisuju rad
mašine za jednosmernu struju su:
- Elektromotorna sila (EMS):
2π
E = cΦω = cΦ n = kΦn
60
Ova EMS drži ravnotežu ulaznom
naponu, pri čemu važi relacija :
U a = E + Ra I a + ∆U
Kada se motor optereti i pogon dođe
u stacionarno stanje, mehanički
moment je izjednačen sa momentom
koji se razvija u mašini, i iznosi:
M e = cΦI a
sl. 5-13. Sada je oblik mehaničke
karakteristike je sada:
U a − Ra ⋅ I a − ∆U U a − ∆U Ra
n= = − M e = n0 − ∆n
k ⋅Φ k ⋅Φ k ⋅Φ ⋅ c ⋅Φ
Ovde su:
Ra - otpor rotorskog kola
∆U - pad napona na četkicama
k, c - konstante mašine
n0 - brzina idealnog praznog hoda
Kao što se vidi, mehaničke karakteristike n=f(M) su prave linije i njihov oblik je
prikazan na sl. 5-13. Ako se zanemari pad napona na četkicama važi i relacija:
n E
=
n0 U a
Ova relacija daje mogućnost da se umesto relativne vrednosti brzine posmatra
relativna vrednost EMS. Ovo će biti iskorišćeno pri crtanju karakteristika DC motora
napajanog iz čopera različitih klasa. Kod mašina iz opsega snaga od 1 do 100 kW pad
napona u rotorskom kolu pri nominalnoj struji (RaIa,n) je u granicama od 3 % (velike
143
mašine) do 8 % (male mašine). I pad brzine je u tim granicama. Kod brzih promena
napona rotora, do izražaja dolazi i njegova induktivnost. Izražena preko vremenske
konstante rotora, ona orijentaciono iznosi od 10 ms do 100 ms, i povećava se sa
dodatnim rednim namotoma (kompenzacioni i namot pomoćnih polova). Vremenska
konastanta nezavisne pobude je znatno veća i kreće se od 0,1 s do 1 s.
Svako opterećenje (radna mašina) ima svoju mehaničku karakteristiku (zavisnost
momenta od brzine). U stacionarnom stanju (kada su izjednačeni moment opterećenja
i moment razvijen u mašini), brzina obrtanja se dobija u preseku ove dve
karakteristike.
Izraz 4 ukazuje na tri moguća načina za promenu brzine i to su:
1. Regulacijom napona rotora (armature) Ua, koji može da se kreće u oblasti od -
Ua,max do +Ua,max. Dalje povećanje nije preporučljivo zbog izolacije a i zbog mogućih
problema sa komutacijom. U ovoj oblasti regulacije brzine fluks se održava na punoj
vrednosti.
2. Slabljenjem polja (smanjenje fluksa) kojim se dalje povećava brzina pri čemu
se smanjuje maksimalni moment a mehanika karakteristika postaje mekša
(nagnutija). Maksimalna brzina je ograničena mehaničkim razlozima.
3. Dodavanjem rednog otpornika u rotorsko kolo čime se ustvari snižava napon
rotora pa se ovaj način principijelno svodi na onaj opisan pod 1. Međutim
karakteristike su mekše i što je najvažnije, gubici snage na rednom otporniku su
veliki što čini ovaj način regulacije prihvatljiv samo kod sitnih motora.
Sa aspekta principa rada pretvarača, gotovo je svejedno da li je namenjen za
napajane rotora ili pobude. U primerima koji opisuju rad pojedinih pretvarača
(čopera) dalje će biti analiziran slučaj napajanja rotora. U tom slučaju ima se na strani
izvora, napon koji pored srednje vrednosti sadrži i više harmonike, a na strani motora
elektromotornu silu rotora koja je praktično bez harmonika. Između ova dva napona
stoje aktivni otpor i induktivnost rotorskog kola (i pad napona na četkicama).
Rezultat ovakvog stanja je struja koja pored srednje vrednosti može da ima i veoma
jake harmonike. Kod tiristorskih čopera, prekidačke frekvence su od nekoliko stotina
herca do nekoliko kiloherca, tako da je rad motora praćen dodatnom bukom
impulsnog rada čopera. Ove frekvencije obično nisu dovoljne da se obezbedi rad sa
malom valovitošću struje, pa se u totorsko kolo obično redno vezuju dodatne
prigušnice. Sa ovim se postiže da su vremenske konstante totorskog kola znatno veće
od periode impulsnog rada čopera, tako da se eksponencijalne promene struja mogu
aproksimirati pravolinijskim segmentima. To pojednostavljuje analizu i svodi
rezultate na one dobijene analizom tiristorskih čopera.
144
6. PRETVARAČI NAIZMENIČNOG NAPONA

Pretvarači naizmeničnog napona (sl. 6-1) prenose energiju iz sistema
naizmeničnog napona potrošačima naizmeničnog napona drugih karakteristika ili
povezuju dva sistema naizmeničnog napona različitih karakteristika. Pri ovom
pretvaranju mogu se menjati:
1. Svi parametri napona (oblik, visina i frekvencija) - ciklokonvertori
2. Efektivna vrednost napona uz istu frekvenciju - regulatori ac napona
Svi pretvarači dalje mogu biti direktni i indirektni.
Kod direktnih se vrši neposredno pretvaranje jenog naizmeničnog (ac) napona u
drugi. Ovi pretvarači se odlikuju visokim stepenom iskorišćenja ali zato donekle
ograničenim mogućnostima (izobličenje napona i
struje - harmonici, ograničena frekvencija, faktor
snage i td.).
Indirektno pretvaranje jednog, u drugi
sl. 6-1 naizmenični napon vrši se uz, na primer, prethodno
ispravljanje (ac/dc), i zatim pretvaranja dobijenog
jednosmernog napona u drugi naizmenični napon
(sl. 6-2). Postoji i druge kombinacija prema sl. 6-3.
sl. 6-2 Osim dvostruke, moguće su i višestruke
transformacije.
Zbog dvostruke (ili višestruke) transformacije
energije, ovi pretvarači imaju manji stepen
iskorišćenja ali i neke povoljnosti. Tu su u prvom
sl. 6-3 redu proizvoljan oblik i frekvencija izlaznog
napona.
6.1. CIKLOKONVERTORI
Ciklokonvertori kao pretvarači povezuju dva sistema napona različitih frekvencija.
U opštem slučaju brojevi ulaznih (m) i izlaznih faza (n) mogu biti proizvoljni a
prenošenje energije dvosmerno.
U praksi je najvažniji slučaj kada se na ulazu
ima trofazna mreža fiksnog naizmeničnog
napona i frekvencije, a na izlazu treba opet
dobiti trofazni napon promenljive visine i
frekvencije.
Direktni pretvarači ovog tipa pretstavljaju u
principu jednu prekidačku matricu kao na sl.
6-4.
Ciklokonvertori tiristorskog tipa (sa faznom
sl. 6-4 kontrolom) opisani su u poglavlju 3. Njihov rad
145
R. Radetić 6. Pretvarači naizmeničnog napona
je ograničen na izlazne frekvencije manje od ulaznih, imaju znatan sadržaj harmnika

u izlaznom naponu, unose više harmonike i u primarnu mrežu i td. Sa druge strane sa
njima se ostvaruju pretvarači snaga više desetina i stotina MW. Nalaze primenu kod
napajanja asinhronih i sinhronih motora najvećih snaga ali i u interkonekciji
elektroenergetskih sistema različitih karakteristika.
Dalje bi moglo da se govori o indirektnim pretvaračima. Zbog nepotpune
upravljivosti tiristora kao prekidača, danas se ovi pretvarači najčešće izvode sa
tranzistorima.
6.2. MONOFAZNI REGULATORI NAIZMENIČNOG NAPONA

Promena naizmeničnog napona uz zadržavanje istog oblika i frekvencije vrši se
transformatorom. Pri tome izlazni napon može biti manji, jednak ili veći od ulaznog.
Regulacionim transformatorima ta promena može biti kontinualna. Ova promena je
nezgodna jer se zahteva elektromehanički izvršni organ (servomotor) i pripadajuća
regulacija. Velika težina transformatora i manji stepen iskorišćenja, mala brzina
odziva (dinamika) su nedostaci u odnosu na pretvarače sa poluprovodnicima.
Promena napona je moguća i propuštanjem samo dela naponskog talasa od ulaza
prema izlazu (potrošaču). Sada je efektivna vrednost izlaznog, manja od efektivne
vrednosti ulazmog napona. Oblik izlaznog napona više nije sinusoidalan, tako da u
njemu postoji znatan sadržaj viših harmonika. Odlik izlazne struje zavisi od
karakteristika opterećenja a u skladu sa njim menja se i oblik ulazne struje. U svakom
slučaju ovi pretvarači su jaki isvori viših harmonika struje
u napojnoj mreži.
Tiristor može da vodi struji samo i jednom smeru. Za
rad sa naizmeničnim naponom, potrebno je vršiti faznu
regulaciju u obe poluperiode. U tom slučaju koriste se
različite veze tiristora, dioda i trijaci (sl. 6-5).
Na prvoj slici je prikazana regulacija napona pomoću
dva tiristora u antiparalelnoj vezi. U pozitivnoj
poluperiodi, posle dovođenja okidnog impulsa na
upravljačku elektrodu (gejt) tiristora TH2, on se uključuje
i prosleđuje ostatak pozitivne poluperiode na izlaz
(potrošač). Oblik struje zavisi od karaktera oprerećenja
(Z). U slučaju čisto omskog opterećenja struja ima isti
oblik kao i napon (deo sinusoide). Početkom negativne
poluperiode TH2 se blokira (gasi) a ponovnim
dovođenjem okidnog impulsa na tiristor TH1, on se
uključuje i prosleđuje ostatak negativne poluperiode na
izlaz. Proces se dalje ponavlja na isti način. Kod
induktivnog opterećenja situacija je nešto drugačija.
Konfiguracija sa dva antiparalelna tiristora ima mali
sl. 6-5 broj elemenata što je čini jednostavlnom i jeftinom.
146
Nedostatak je što su katode dva tiristora na različitim potencijalima i to malo

komplikuje uptavljačko kolo. Takođe i anode su na različitim potencijalima i
potrebna su dva galvanski odvojena hladnjaka.
Druga konfiguracija sa zajednočkom katodom dva tiristora i dve diode je malo
složenija zbog većeg broja elemenata ali je upravljačko kolo nešto jednostavnije. Kod
ove veze u struja prolazi kroz dva elementa (tiristor i diodu), što povećava gubitke i
zahteva bolje hlađenje.
Veza sa četiri diode (grec) i jednim tiristorom je u pogledu gubitaka još
nepovoljnija. Međutim upravlja se samo jednim tiristorom što malo pojednostavljuje
upravljačko kolo. Ponekad četiri diode mogu biti jeftinije od jednog tiristora, pa ova
šema može biti prihvatljivija sa aspekta cene od šeme sa dva tiristora.
Ova šema ima nedostatak što napon na tiristorima ne menja polaritet pa su uslovi
za blokirtanje tiristora otežani. Ovo je naročito izraženo kod opterećenja koja sadrže
induktivnosti.
Najednostavnija je regulacija napona sa trijakom. Međutim, obično se na tržištu
mogu naći trijaci samo za relativno male struje (do dvadesetak ampera). Zbog toga se
za potrošače većih snaga opet moraju koristiti tiristori u nekoj od već opisanih
konfiguracija.
6.2.1. OMSKO OPTEREĆENJE

Oblik izlaznog napona zavisi od karaktera
priključenog opterećenja (Z). Najednostavniji slučaj je
pri čisto akrivnom opterećenju (Z=R) i tada je oblik
napona kao na sl. 6-6. Za ovaj oblik napona, srednja
poluperiodna vrednost je:
1π
U O ,SR = ∫ 2U sin ωtd (ωt ) =
2U
(1 + cos α )
πα π
Efektivna vrednost napona je:
1π α sin 2α
UO = ∫ 2U 2 sin 2 ωtd ( ωt ) = U 1 − +
sl. 6-6 πα π 2π
Količnik efektivne i srednje vrednosti
napona pretstavlja njegov koeficijent oblika
i on u ovom slučaju iznosi:
UO π (2π − 2α + sin 2α )
k f ,U = =
U O ,SR 2(1 + cos α )
Pri α=0, izlazni napon je sinusan i
koeficijent oblika napona je kf,U,0=1,11.
Na slici sl. 6-7, prikazane su zavisnosti
srednje i efektivne vrednosti napona, od ugla
upravljanja α.
sl. 6-7
147
Pri omskom opterećenju i struja je istog oblika i njena efektivna vrednost je:
UO U α sin 2α
IO = = 1− +
R R π 2π
Tiristori se biraju prema srednjoj vrednosti struje. Za šemu sa dva tiristora u
antiparaleli, srednja vrednost struje je:
2 ⋅U
I SR = (1 + cos α )
π ⋅R
Snaga aktivnog opterećenja je:
U 2  α sin 2α 
P = R⋅I = 2
1 − + 
R  π 2π 
Ovo je ujedno i struja napojne mreže. Ona pored osnovnog sadrži i više
harmonike.
Pod pretpostavkom da je napojna mreža jaka, njen napon nije deformisan i on je
sinusoidalnog oblika. U takvoj situaciji prividna snaga kojom je opterećena napojna
mreža je:
U2 α sin 2α
S =U ⋅I = 1− +
R π 2π
Sada se može izračunati i faktor snage:
P α sin 2α
λ= = 1− +
S π 2π
Iako se radi o čisto omskom opterećenju,
zbog ugla upravljanja mreža je opterećena i
reaktivnom snagom. Ovaj faktor snage (λ),
rezultat je faznog pomeraja osnovnog
harmonika struje za naponom (cosϕ1) i
prisustva viših harmonika (ν) koji
povećavaju efektivnu vrednost struje ali ne
prenose aktivnu snagu.
Na sl. 6-8, prikazan je sadržaj osnovnog i
viših harmonika u zavisnosti od ugla
upravljanja.
sl. 6-8
148
6.2.2. INDUKTIVNO OPTEREĆENJE
Tiristor se gasi kada struja u njemu padne na nulu. Kod čisto induktivnog
opterećenja, struja u pozitivnoj polupedriodi je:
2U
i= (cosα − cosωt ) , za α<ωt<2(π-α)
ωL
U negativnoj poluperiodi struja je istog oblika
(sl. 6-9).
Na slici 6-9 je uzeto da je ugao upravljanja
α>π/2. U intervalu ugla od π-α do α, struja je
sl. 6-9 jednaka nuli. Sa povećanjem ugla upravljanja,
intervali vođenja struje u poluperiodama se
smanjuju i pri α=π, struja potpuno isčezava. Treba još uočiti da je srednja vrednost
izlaznog napona u jednosj poluperiodi struje jednaka nuli.
Ako se ugao upravljanja smanjuje, interval vođenja struje u poluperiodama se
povećava. Pri α>π/2, intervali nulte struje se gube i ima se potpuno vođenje struje,
tako da je struja sinusoidalna.
Ako bi se kratki okidni impulsi na geit doveli pri α<π/2, prvi tiristor bi se uključio
i struja u njemu bi postojala u trenutku kada je doveden impuls na drugi tiristor.
Međutim on se nebi mogao uključiti jer je inverzno polarisan vođenjem strije
prethodnog i ta poluperioda bi bila preskočena. Zatim bi se ponovo uključio isti
tiristor i na izlazu bi se pojavila isprekidana jednosmerna struja (sl. 6-10 a).
Pri uključenju induktivnosti, struja polazi od nule i raste. Da bi tiristor nastavio da
vodi struju i posle prestanka impulsa na gejtu,
potrebno je da struja opterećenja pređe vrednost
struje prihvatanja (latching current - IL). U
suprotnom tiristor se neće uključiti.
Ako je na gejtove tiristora dovedena pobudna
struja dovoljno dugog trajanja (maksimalno do
kraja poluperiode), onada će se svaki naredni
tiristor uključiti tek pri uglu 2π-α i struja će biti
kao na sl. 6-10 b. Na izlazu je pun ulazni napon ali
zbog početnog ugla paljenja struja je pomerena za
veličinu jednosmerne komponente. Ova struja je
kontinualna sinusoida a vođenje tiristora je
nesimetrično.
Prema tome, za simetrično vođenje oba tiristora
pri induktivnom opterećenju, ugalo upravljanja
treba da bude u opsegu od αMIN=π/2, do αMAX=π.
Srednja poluperiodna vrednost izlaznog napona
sl. 6-10
je:
149
2π
U O ,SR = ∫ 2U sin ωtd (ωt ) =
2 2U
(1 + cosα )
πα π
Pri α=π, srednja vrednost napona jednaka jenuli a pri α=π/2, UO,SR=0,9U što
odgovara sinusoidi.
Na sličan način određuje se i srednja poluperiodna vrednost struje:
1 2U 2π −α
U O, SR = ∫ (cos α − cos ωt )d (ωt ) = 2 2U [sin α + (π − α )cos α ]
π ωL α π ωL
Ovo je idealan slučaj i u praksi se on ne može postići. Zbog uvek prisutne omske
otpornosti jednosmerna komponenta isčezava i u stacionarnom stanju bi se dobilo
paljenje tiristora u α=π/2 i simetrično vođenje tiristora.
6.2.3. REDNA VEZA OTPORNOSTI I INDUKTIVNOSTI
Posmatrajmo sada realan slučaj redne veze omske otpornosti i induktivnosti (sl.
6-11).
Prvi tiristor se uključuje u pozitivnoj
poluperiodi pri uglu α. Struja ima pozitivan smer i
traje do ugla β. Ovaj ugao je veči od π tako da
tiristor voi i u delu negativne poluperiode (β-π).
Posle toga se uključuje drugi tiristor sada pri
njegovom uglu uključenja α i sve se dalje ponavlja
sl. 6-11 na isti način. Napon i struja negativne poluperiode
su jednaki po obliku kao i u pozitivnoj poluperiodi
samo suprotnog znaka. Zbog toga je dovoljno posmatrati samo jednu (pozitivnu)
poluperiodu a druga se onda lako dobija.
Ovakav slučaj je analiziran u drigom poglavlju i pokazano je da je struja oblika:
2U  
t −α / ω
−
i = i AC + i DC = sin( ωt − ϕ ) − sin( α − ϕ ) ⋅ e τ  za α<ωt<β
Z  
Ugao β pri kome se tiristor blokira, ne može se eksplicitno izraziti pa je njegova
zavisnost od ugla uključenja (α), za različite odnose R/Z, prikazana dijagramom na
sl. 6-12.
U negativnoj polupereiodi struja ima isti oblik, ali je pomerena za ugao π za
prethodnom i ima suprotan smer.
Poluperiodna srednja vrednost ovog napona je:
2U  β −π π
 2 2U  cos α + cos β 
U O ,SR =  ∫ sin ω td ( ω t ) + ∫ sin ωtd ( ωt ) = 1 + 
π  0 α  π  2 
Povećavanje ugla upravljanja izlazni napon i struja se smanjuju. Nulta vrednost se
postiže pri α=π. Dosadašnja analiza odnosila se na uglove upravljanja α>ϕ.
150
U slučau kada je α=ϕ,

jednosmerna komponenta
poliperiodna struje se gubi i ostaje
samo naizmenična. Prvi tiristor se
uključuje i vodi celu poluperiodu
struje i kad ona padne na nulu
(π+ϕ) odmah se uključuje drugi,
tako da se ima potpuno vođenje
obe poluperiode napona.
sl. 6-12 Pri uglovima upravljanja α<ϕ,
rad zavisi od trajanja upravljačkih
impulsa. Ako su impulsi kratki, uključiće se samo prvi tiristor. Njegova struja će
trajati duže od poluperiode i u trenutku kada se dovere impuls na drugi tiristor on se
neće uključiti. Oblast uglova upravljanja je ovde znači ϕ<α<π. Najveći opseg
regulacije ima se kod čisto omskog opterećenja i iznosi 0<α<π a najmanji kod čisto
induktivnog gde je π/2<α<π.
Dalje bi bilo interesantno odrediti i efektivnu vrednost ali ona se ovde ne može
eksplicitno izraziti.
6.2.4. PARELELNA VEZA

OTPORNOSTI I INDUKTIVNOSTI
Ukupna struja kod paralelne veze (sl. 6-13)
jednaka je zbiru struja omske otpornosti (iR) i
induktivnosti (iL).
Struja omske otpornosti ima oblik napona.
Dok je tiristor uključen (α<ωt<β), izlazni napon
je jednak ulaznom i ima oblik sinusoide.
2U
iR = sin ωt za α<ωt<β
R
Struja u induktivnosti je:
2U
iL = (cos α − cos ωt ) + I L ,0 za α<ωt<β
ωL
IL,0 - Struja iL u trenutku uključenja
Pri uglu ωt=β-π zbir ove dve struje jednak je
nuli i tiristor T1 se blokira. Pošto je tiristor
isključen, sada se struja zatvara kroz rednu vezu
ova dva elementa.
Struja u otporniku je:
sl. 6-13
151
2U
IR( β −π ) = sin( β − π ) za ωt=β-π
R
a u induktivnosti:
2U
IL( β −π ) = (cos α − cos β ) + I L ,0
ωL
Za referentne smerove prema sl. 6-13 sada važi relacija:
I L ( β − π ) = −I R ( β − π )
U intervalu od β-π<ωt<α, njen intenzitet opada eksponencijalno sa vremenskom
konstantom kola (τ=L/R) sve do uključenja drugog tiristora.
ωt −( β −π )
−
iL = −iR = − I L ( β )e ωτ za β<ωt<(π+α)
U trenutku uključenja tiristora struja u induktivnosti je:
α −( β −π )
2U −
I L ,0 = sin( β − π ) ⋅ e ωτ
R
Iz ovih jednačina može se eliminisati IL,0 i dobija se:
 −
α − β +π
 R
sin β 1 + e ωτ

=
 ωL
(cos β − cos α )
 
Ugao pri kome se tiristor blokira (β), ne može se eksplicitno izraziti pa je njegova
zavisnost od ugla uključenja (α), za različite odnose R/Z, prikazana dijagramom na
sl. 6-14.
Paralelna veza omske otpornosti
i induktivnosti interesantna je jer
se na taj način može pretstaviti
transformator sa gubicima u
gvožđu (grana magnećenja u T
ekvivalentnoj šemi).
sl. 6-14
152
6.2.5. REGULACIJA JEDNOSMERNOG NAPONA
Između opterećenja i potrošača može da stoji diodne ispravljač sl. 6-15. Sada se
regulisani naizmenični napon ispravlja, i njime
napaja potrošač. Na izlazu se dobija jednosmerni
napon koji je po obliku isti kao da je dobijen iz
tiristorskog regulisanog ispravljača (na primer
mostnog) sa zamajnom diodom. Ovakva šema je
jednostavnija za upravljanje, pogotovu ako se
umesto dva tiristora radi sa trijakom. Sa aspekta
gubitaka ona je nepovolnija jer sada struja
prolazi kroz tri elementa koji stvaraju svoje
padpve napona i gubitke.
Na prvom dijagramu je prikazan oblik ovog
napona (zanemarena komutacija). Srednja
vrednost izlaznog (jednosmernog napona je:
2 2U 1 + cos α 1 + cos α
U O ,SR = = U O ,SR ,0
π 2 2
Pojedinačni tiristori vode struju od trenutka
dovođenja upravljačkog impulsa (ugao α) do
kraja poluperiode napona.
Ako je opterećenje omsko, struja ima isti
oblik kao i napon i na kraju poluperiode i ona
sl. 6-15 pada na nulu i tako ostaje do uključenja drugog
tiristora.
Kod induktivnog opterećenja, na kraju poluperiode napona struja nije jednaka nuli.
Ulazni napon postaje negativan i tiristor se gasi ali se struja zatvara preko dve redne
diode ite grane mosta. u ovom intervali struja eksponencijalno opada do uključenja
drugog tiristora. Na trećem dijagramu je prikazan oblik ulazne naizmenične struje (za
pretežno induktivno opterećenje.
Ova pitanja su već analizirana dovoljno detaljno tako da se ovde se neće
ponavljati.
6.2.6. REGULACIJA SA PRIMARNE STRANE TRENSFORMATORA
Regulacija napona sa primarne strane transformatora naročito je interesantna kod

potrebe za niskim promenljivim naizmeničnim naponom a velikom strujom. Ako se
na sekundarnu stranu stavi diodni ispravljač onda se dobija i regulisani jednosmerni
napon sa mogućnošću dobijanja i velike struje. Na ovaj način postiže se bolje
prilagođenje tiristora (ili trijaka) karakteristikama opterećenja.
Na sl. 6-16 prikazana je šema ove regulacije sa trijakom.
Ekvivalentna T šema transformatora sadrži redne impedanse primara i sekundara i
paralelnu granu (grana magnećenja) u kojoj se nalaze; otpornost koja potiče od
153
gubitaka u gvožđu i induktivnost magnećenja. U

praznom hodu dominantnu ulogu ima grana
magnećenja.
Za prazan hod oblik izlaznog jednosmernog
napona prikazan je na sl. 6-16. Već smo pokazali
da je u ovom slučaju opseg regulacije od
ϕ<α<π. Za transformator u praznom hodu
dominantna je reaktivna struja magnećenja, pa je
ugao ϕ≈π/2. Zbog toga je opseg regulacije
izlaznog napona u praznom hodu sužen i iznosi
π/2<α<π.
sl. 6-16 Sa porastom opterećenja, njegova otpornost se
paralelno dodaje grani magnećenja. Samim tim i
zaostali napon se smanjuje a povećava opseg
regulacije. Pod punim opterećenjem dominantna
je njegova otpornost i karakteristika je kao kod
tiristorskog pluupravljivog ispravljača sa
zamajnom diodom.
Oblici regulacionih karakteristika za prazan
hod i puno opterećenje prikazani su na sl. 6-17.
Uticaj struje magnećenja može se
kompenzirati kapacitivnom strujom
kondenzatora (C) dodatog paralelno
sl. 6-17 transformatoru. Da i se izbegli jaki strujni
impulsi pri uključenju tiristora, na red sa kondenzatorom se dodaje i otpornik (R) koji
ove impulse ograničava. Literatura preporučuje da bude RC≈1,5 ms.
Često je potrebno da se ima promenljivi jednosmerni napon sa malom valovitošću.
Tada se paralelno ispravljaču dodaje kondenzator velikog kapaciteta (elektrolitni).
Struja kondenzatora proporcionalna je izvodu napona. Pri uključenju tiristora,
porast napona je jako veliki (do 109 V/s). Sa ovim, brzina porasta struje kondenzatora
(dU/dt) je jako velika tako da se tiristorom
mogu napajati samo kola sa malim paralelnim
kapacitetom. Razne otpornosti namota
transformatora, spojnih veza i njihove
induktivnosti ovde dobro dođu tako da je
strujni impuls pri uključenju znatno manji.
Takođe i pri izboru tiristora treba uzeti
značajnu strujnu rezervu. Kondenzatori velikog
kapaciteta u kombinaciji sa tiristorima
zahtevaju i dodatne prigušnice.
Za idealizovan slučaj ovakvog ispravljača,
izlazni napon je kao na sl. 6-18. Za uglove
sl. 6-18 regulacije α<π/2, kondenzator se napuni na
154
vršnu vrednost napona i kasnije, ako je upravljačka struja gejta dovoljno dugog
trajanja, ostaje na toj vrednosti tako da ovde nema regulacije. Regulacija izlaznog
napona ostvaruje se tek pri π/2<α<π.
Detalnija analiza rada ovog ispravljača prikazana je u drugom poglavlju i ovde se
neće ponavljati.
6.2.7. REGULACIJA BRZINE UNIVERZALNOG MOTORA
Tiristorski regulatori naizmeničnog napona koriste se dosta i za regulaciju brzine

takozvanih univerzalnih motora. Ovi motori, po konstrukciji su slični rednim
motorima jednosmerne struje. Kod rednog
motora, ista struja prolazi kroz pobudni namot i
rotor. To znači da se smer magnetnog
magnetnog fluksa menja istovremeno sa
promenom smera struje. Razvijeni moment
jednak je njihovom proizvodu (M=cΦI), tako
da se u obe poluperiode naizmenične struje
sl. 6-19 razvija moment istog smera. Zbog
promenljivog intenziteta struje, i ovaj moment
je pulzirajući. Konstrukciona razlika univerzalnog motora u odnosu na jednosmerni
sa rednom pobudom je u načinu izrade statorskog jezgra. Zbog naizmeničnog
magnećenja, stator univerzalnih motora je napravljen od dinamo limova.
Naziv univerzalni, ovaj motor je dobio jer skoro podjednako dobro radi sa
naizmeničnom kao i sa jadnosmernom strujom. Danas univerzalni motori nalaze vrlo
široku primenu kod aparata u domaćinstvu i drugih manjih uređaja.
U ekvivalentnoj šemi (sl. 6-19), ovaj motor se može pretstaviti u obliku generatora
indukovane elektromotorne slile (E), omske otpornosti namota (R) i njegove
induktivnosti (L). Posmatranjem samo osnovnih harmonika napona i elektromotorne
sile motora, može se nacrtati fazorski dijagram. Razlika napona i elektromotorne sile
pri uključenom trijaku, izaziva struju koja koja kasni za naponom za ugao ϕ. Ako je
ugao upravljanja α>ϕ, onda trijak ima uslove
za uključenje i uključuje se. Dok je trijak
uključen, napon na motoru jednak je ulaznom
(mrežnom) naponu. Pojavljuje se struja i traje
do ugla ωt=β.
Zbog pauze u vođenju trijaka, efektivna
vrednost napona motora (a samim tim i veličina
osnovnog harmonika) je manja od mrežnog
napona. Pri konstantnom momentu opterećenja
(konstantnoj struji) i pad napona na impedansi
motora je konstantan, tako da se smanjuje i
indukovana elektromotorna sila koja je
proporcionalna brzini obrtanja. Sa smanjenjem
sl. 6-20
155
indukovane elektromotorne sile rotora smanjuje se i njegova brzina obrtanja.

Pri tom uglu ugla ωt=β struja pada na nulu i trijak se gasi. Sada je napon na
motoru jednak elektromotornoj sili (e) i to traje do novog uključenja trijaka u sledećoj
poluperiodi. U negativnoj poluperiodi ciklus se ponavlja na isti način.
Pri uglu upravljanja α=ϕ, struja postaje kontinualna i napon motora jednak je
ulaznom (mrežnom).
Pri uglovima upravljanja α<ϕ, nema regulacije izlaznog napona pa je oblast
regulacije ϕ<α<π.
Da bi bilo jasnije, ϕ je ugao za koji kasni struja motora kada je on priključen
direktno na mrečni napon (bez regulatora sa trijakom).
6.3. REGULATORI TROFAZNOG NAPONA

Kao što se radi regulacija jednofaznog, tako je moguća i regulacija trofaznog
napona. Obično se radi o većim snagama i primena je ograničena na uređaje gde
oblik napona nije od velike važnosti. Takvi uređaji su najčešće grejači, ali se mogu
primeniti i za meki start asinhronih motora i slično.
Opterećenje kod trofaznog sistema može biti spregnuto u zvezdu ili trougao.
Između impedansi vezanih u zvezdu i trougao postoji transformacija, tako da je sve
jedno o kojoj vezi se radi. Razlika nastaje samo u slučaju da se kod sprege zvezda
povezuje i neutralni vod.
- Sprega zvezda sa neutralnom tačkom
Potrošač vezan u zvezdu sa povezanim neutralnom
tačkom (zvezdištem), identičan je sa tri monofazna
potrošača. Samim tim i regulator napona ovog potrošača
sastoji se od tri jednaka monofazna regulatora. Na sl.
6-21, prikazane su dve varjante trofaznog regulatora
naizmeničnog napona potrošača vezanog u zvezdu sa
povenanim zvezdištem i trijacima kao prekidačkim
elementima. U principu rada ove dve varjante su potpuno
jednake. Sa aspekta upravljanja povoljnija je varjanata b)
jer se može vršiti upravljanje direktnim dovođenjem
upravljačkih impulsa na gejtove bez odvajanja
impulsnim transformatorima. Upravljačka elektronika je
u galvanskoj vezi sa zajedničkom tačkom trijaka koja je
na nultom potencijalu.
Izvod trijaka A2 obično je izveden na kućištu, pa u
nekim slučajevima može biti povolnije da se tiristori
okrenu suprotno. U tom slučaju svi tiristori se mogu
montirati na zajednički hladnjak, koji se još nalazi na
potencijali zvezdišta (nulti potencijal).
Nedostatak veze prekidačkih elemenata spojenih u
sl. 6-21
156
zvezdištu je što pri isključenom opterećenju, elementi potrošača ostaju pod naponom.
Za spregu u zvezdu simetričnog trofaznog potrošača, kada je ugao upravljanja
jednak nuli vode svi trijaci i zbir struja jednak je nuli, tako da ne postoji nulta struja.
U intervalima isključenosti nekog od trijaka, zbir struja nije više jednak nuli. Ta
rezultantna struja onda mora da se zatvori kroz nulti provodnik. Pri simetričnom
upravljanju svih trijaka, u toku jedne periode, u nultom provodniku se pojavljuju tri
strujna impulsa tako da je frekvencija osnovnog harmonika trostruko veća od mrežne.
Veličina ove struje i njen oblik zavise od karaktera opterećenja (induktivno, omsko) i
ugla paljenja.
sl. 6-22
Na sl. 6-22 su prikazani oblici faznih, i nulte struje za omsko opterećenje pri
raznim uglovima upravljanja.
Ovde treba naglasiti razliku definicije ugla upravljanja u odnosu na tiristorske
ispravljače. Kod tiristorskog ispravljača ugao upravljanja meren je od trenutka
prirodne komutacije. Ovde svaki trijak radi u svojoj fazi nezavisno od drugih, tako da
se ovde ugao upravljanja meri od početka odgovarajuće poluperiode napona. Kod
omskog opterećenja struja je u fazi sa naponom, pa je na sl. 6-22 ugao upravljanja
naznačen prema početku poluperiode struje.
Kao i kod monofaznog omskog opterećenja, i kod trofaznog je opseg regulacije od
αMIN=0 do αMAX=π.
Kod čisto induktivnog opterećenja struja kasni za naponom za 900 (π/2). Za uglove
upravljanja α<π/2, nema regulacije. Opseg regulacije je od αMIN=π/2 do αMAX=π.
U realnom slučaju postojanja i omske otronosti, struja kasni za na ponom za ugao
ϕ (0<ϕ<π/2). Opseg regulacije je tada širi i iznosi od αMIN=ϕ do αMAX=π.
Ovde se detalnije neće upuštati u takvu analizu.
157
- Sprega zvezda sa neutralnom tačkom

Kod sprege zvezda, zvezdište može biti i nepovezano.
Kod sprege u trougao ono čak i ne postoji. interesantno
je videti kakav je oblik struje pri različitim uglovima
upravljanja. Oblik struje svakako još zavisi i od vrste
opterećenja.
Između otpornika vezanih u zvezdu i trougao postoji
sl. 6-23 jednoznačna veza. Za tri jednaka otrpornika (simetrično
opterećenje) vezana u zvezdu (RY), odgovaraju tri
otpornika u trouglu (R∆), pri čemu važi da je R∆= 3⋅RY. Zbog toga je dovoljno
posmatrati samo jednu spregu.
Posmatrajmo najednostavniji slučaj čisto omskog opterećenja (sl. 6-23).
Ovde mogu nastupiti dva slučaja.
- Istovremeno uključena sva tri trijaka. Sada tri jednaka otrornika obrazuju
zvezdište i ono je na nultom potencijalu. Svi otpornici dobijaju jednake napone
jednake faznom naponu napojne mreže (UR,3=Uf).
- Istovremeno vode samo dva trijaka (treći nije uključen). Sada na dva redno
vezana otpornika dobijaju linijski napon. Napon na otporniku je polovina linijskog i
iznosi UR,2=0,866⋅Uf:
Ovaj napon je manji od prethodnog i fazno je pomeren za 300, unapred ili unazad
zavisno od faza.
Uključenje samo jednog trijaka nije moguće jer strujno kolo nije zatvoreno.
Trijaci se uključuju u pravilnim vremenskim intervalima. U jednoj periodi svaki
trijak se uključuje dva puta. To za tri faze daje ukupno šest uključenja tako da je ugao
uzmeđu dva uzastopna uključenja π/3 (600).
Ne ulazeći u detaljnu analizu, na sl. 6-24 prikazani su oblici napona na otpornicima
(fazne napone) za različite uglove upravljanja podeljene u tri karakteristična
intervala.
Oblast regulacije napona je od αMIN=0 do αMAX=5π/3.
Umesto otpornika u opterećenju mogu da budu induktivnosti, kondenzatori, motori
i td. Takođe moguće je da između potrošača i regulatora naizmeničnog napona sa
trijakom, bude diodni mostni ispravljač. Ni u analizu njihovih ponašanja neće se dalje
ulaziti.
sl. 6-24
158
7. AUTONOMNI INVERTORI
Invertori su pretvarači energetske elektronike koji povezuju DC i AC sistem,
prenoseći energiju od DC ka AC (nazivaju se i DC/AC pretvarači).
U analizi rada tiristorskih regulisanih ispravljača, videli smo da tiristorski
ispravljači pri uglovima upravljanja α>900, prenose energiju iz DC na AC stranu
radeći u invertorskom režimu. Ovakve invertore onda nazivamo mrežom
komutiranim (vođenim). Oni rade samo u prisustvu izlaznog naizmeničnog napona
koji im diktira i frekvenciju. To znači da ovi invertori ne mogu autonomno da
napajaju svoje potrošače.
Tiristori su poluupravljivi prekidački elementi. Uključuju se jednostavno
dovođenjem upravljačkog impulsa a isključuju kratkotrajnom inverznom
polarizacijom. Kod mrežom vođenih pratvarača komutacija je vršena tako što sledeći
tiristor preuzimao struju, jer je u trnutku paljenja on imao viši napon od prethodnog,
koji se zbog toga gasio.
U odnosu na invertor AC strana je opterećenje, pa se koristi i naziv “opterećenjem
komutirani invertori". Faznim upravljanjem menja se ugao između AC napona i
osnovnog harmonika struje. Pokazano je da ovaj ugao jednak uglu upravljanja i da je
njegov opseg od 00 do 1800. U ovom opsegu uglova, sa strane opterećenja se uzima
reaktivna snaga. Zbog toga na strani opterećenja mora postojati izvor reaktivne snage
i to može biti sinhroni motor. Rad opterećenjem komutiranih invertora detaljno je
analiziran, i u ovom poglavlju on dalje neće biti razmatran. Pri napajanju asinhronog
motora, tiristori se ne mogu komutirati opterećenjem i tada se mora vršiti prisilna
(forsirana) komutacija. Ovde se već govori o autonomnim invertorima.
Autonomni invertori napajaju autonomno opterećenje, a frekvenca i napon su im
određeni njihovim unutrašnjim elementima i eventualno ulaznim DC naponom. Na
primer, mostni invertor se može pretstaviti sa četiri
prekidačka elementa kao na sl. 7-1a. Pretpostavka je da
se radi o punoupravljivim elementima i kada je u
pitanju tiristor to može biti sklop na sl. 7-1b. Ranije su
analizirani načini forsiranog isključenja tiristora, i ovi
principi se mogu primeniti u radu autonomnih
invertora.
Brz razvoj i pad cena tranzistora (posebno IGBT)
doprineli su potiskivanju tiristora u ovoj oblasti, osim
kod rada sa veoma velikim snagama.
Za tiristore ostaju područja velikih snaga i primene u
oblasti regulacije brzine velikih asinhronih i sinhronih
motora. Prenos električne energije pod visokim
jednosmernim naponima (HVDC) je realnost, a vrše se
eksperimenti i distribuciji na naponskom nivou reda 10
kV. U budućnosti se može očekivati i izgradnja
sl. 7-1. akumulatorskih vršnih “elektrana”, za peglanje dnevnog
159
R. Radetić 7. Autonomni invertori
dijagrama opterećenja. Ovde bi se energija u periodima kada je ima više u sistemu

(noć), uzimala i akumulisala u akumulatorskim baterijama. U periodima kada je
potrošnja velika, preko velikih invertora bi se energija iz baterije ubacivala u mrežu.
Ovakav rad je sličan radu reverzibilne hidroelektrane. Ekonomija ovakvog rada bi se
zasnivala na razlici u cenama energije više i niže tarife i naročito vršne energije.
Prednost ovakvih jedinica u elektroenergetskom sistemu bila bi i u tome što se oni
pri kvarovima ponašaju bezinerciono (ne doprinose povećanju struje kratkog spoja).
To bi se moglo povoljno odraziti i na stabilnost sistema. Takođe i regulacija aktivne i
reaktivne snage bi se vršila jednostavno i brzo.
U principu, napajanje invertora može da bude iz naponskog ili strujnog izvora pa se i
ovi invertori nazivaju naponskim ili strujnim.
U praksi, realni izvori DC napona su najčešće naponskog tipa sa odgovarajućim
unutrašnjim otporom. Između DC izvora i invertora se nalazi takozvano međukolo.
Ono je kod naponskog paralelni kondenzator, a strujnog redna induktivnost na ulazu u
invertor. Na ovaj način je postignuto da se ulazni napon (ili struja) za vreme trajanja
komutacije praktično ne menja. Kapacitet kondenzatora (ili induktivnost priguušnice)
se čak bira tako da se napon (ili struja) u međukolu ne menja mnogo i za vreme trajanja
periode.
Pri komutaciji se ulazno kolo vrlo brzo spaja sa izlaznim. Kod tiristora to vreme je
oko 1 µs. Ako je ulazno kolo naponsko, naponi sa kojima se radi su stotine volti do
par kV. To znači da je brzina promene napona reda 109 V/s. Ako bi u izlaznom kolu
postojao paralelni kondenzator, onda bi se pri komutaciji pojavljivalai strujni impulsi
jačine 1000 A/µF. Ovo je jako velika vrednost i zbog toga se kod naponskih
unvertora ne sme nalaziti kondenzator paralelno izlazu, kako se pri komutaciji ne bi
sudarala dva kondenzatora različitih napona. Zbog toga je prirodno da se neposredno
na izlaz naponskog invertora redno veže induktivnost.
Kod naponskih invertora se pri radu pojavljuju struje suprotnog smera (uz nulti
napon). Zbog svojih karakteristika tranzistori su pogodniji za ovakvu primenu.
Ako se ovde koriste tiristori, antiparalelno im se moraju dodati diode. Za ovakve
primene, neki proizvođači nude komponente sastavljene od tiristora i antiparalelne
diode u jednom kućištu.
Ako je ulazno kolo strujnog tipa (ima rednu prigušnicu) u izlazu se ne sme nalaziti
redna induktivnost. U protivnom doći će do sudaranja dve induktivnosti različitih
struja, što bi bilo praćeno veoma visokim naponima koji bi doveli do oštećenja
tiristora. Na primer struja u ulaznom kolu od 100 A bi na induktivnosti u izlazu od 1
mH za vreme trajanja komutacije od 1 µs, indukovala napon u visini od oko 10000 V.
Ovo pokazuje da čak i duži vodovi između invertora i opterećenja mogu da budu
uzrok pojave prenapona. Zbog toga se neposredno na izlaz strujnog invertora
paralelno veže kondenzator.
Kod strujnih invertora se pri radu pojavljuju naponi suprotnog polariteta (uz nultu
struju). Tiristori podnose i inverzne napone tako da su naročito pogodni za rad u
strujnim invertorima.
160
Kada se kod strujnih invertora koriste tranzistori, na red im se moraju dodati diode,
čime se povećavaju statički gubici pretavarača.
U praksi su češći izvori naponskog tipa. Strujni izvori se mogu dobiti pomoću
drugih vrsta pretavarača (čopera, regulisanih ispravljača i td.) uz uvođenje povratne
sprege po struji i redne prigušnice za njeno peglanje. Najčešći je slučaj da se
napajanje vrši iz naponskog izvora, a održavanje konstantne struje se obezbeđuje
samo tokom komutacije (kvazistrujni izvori). Veličina struje određena je visinom
ulaznog napona i impedansom opterećenja.
Obe ove grupe invertora mogu raditi u jednom specifičnom režimu, takozvanom
rezonantnom, s tim što je rezonantno kolo kod naponskih redno a kod strujnih
paralelno.
Dalja podela može biti prema konfiguraciji, pa tako imamo:
- Puš - pul (push - pull) invertore
- Polumosne invertore
- Mosne invertore
U zavisnosti od toga da li se izlazna veličina (napon ili struja) može regulisati
postoje:
- Neregulisani invertori
- Regulisani invertori
Prema talasnom obliku izlaznog napona postoje invertori sa :
- Pravougaonim naponom
- PWM naponom
Filtriranjem izlaznog napona mogu se dobiti i neki drugi oblici napona. Tu je
posebno interesantan sinusni oblik.
Prema broju faza na izlazu, invertori se dele na:
- Monofazne i
- Trofazne (u opštem sličaju višefazne)
Prema radnoj frekveci invertori se mogu podeliti:
- Invertori za mrežne ućestonosti (50Hz, 60Hz)
- Invertori za povišenu učestonost (400Hz)
- Invertori za zvučne učestonosti (do oko 10kHz)
Za veće učestanosti od 10 kHz, tiristori se obično ne mogu koristiti.
Sve navedene podele ukazuju na raznovrsnost i širinu problematike invertora.
7.1. STRUJNI INVERTORI

U poglavlju o ispravljačima pokazano je da ini pri uglovima upravljanja večim od
900 prenose energiju iz DC u AC mrežu. Da bi takav rad bio moguć, u DC kolu
morala je, između ostalog, da postoji prigušnica doboljno velike induktivnosti. Dakle
i ovi invertori su bili strujnog tipa.
U daljem teksu će biti analizirani strujni autonomni invertori.
161
7.1.1. OSNOVNE KONFIGURACIJE
Analiza rada invertora počeće od puš-pul

konfiguracije invertora (sl. 7-2). Ova konfiguracija
invertora pogodna je za rad sa niskim ulaznim
naponima. Konfiguracija na sl. 7-2a, je osnovna i na njoj
će biti objašnjen princip rada. U praksi se češće koristi
šema na sl. 7-2b. Njena osnovna prednost je u
galvanskoj izolovanosti izlaznog od ulaznog napona i
mogućnost biranja prenosnog odnosa napona po želji.
Transformator koji se ovde koristi je tipa puš-pul. U
ovom slučaju to je transformator čiji primar ima izvod
na sredini. Magnetna sprega ova dva polunamota treba
da bude što bolja, tako da je rasipna induktivnost veoma
mala. Da bi se ograničila ulazna struja u procesu
komutacije, u ulazno kolo se dodaje redna prigušnica
(L). Pri velikoj induktivnosti prigušnice, struja je
priblično konstantna i invertor se ponaša kao strujni.
sl. 7-2. Puš-pul invertor
Analiza će biti vršena na primeru šeme na
sl. 7-2a. Kondenzator (C/4) i otpornik (4R)
vezani su na ceo primarni namot tako da se
nalaze na dvostrukom naponu u odnosu na
napon napajanja. Zbog toga je njihova
vrednost označena sa 4R i C/4. Njihovo
preslikavanje na ulaznu stranu ide sa
kvadratom prenosnog odnosa, tako da se na
strani napajanja (Ui) u jednačinama oni
pojavljuju jednostavno kao R i C.
Prethodno stanje – uključen tiristor T1:
Pretpostavimo da je uključen tiristor T1.
Napon na opterećenju raste (kondenzator se
puni), do maksimalne vrednosti napona. To
je ujedno i napon anode tiristora T1.
Posle dovoljno dugo vremena dostiže ee
stacionarno stanje. Napon anode T1 jednak je
nuli, a napon T2 je 2Ui.
Napon na kondenzatoru (i otporniku) je
takođe uC/4=2Ui. Struja u otporniku je
i4R=2Ui/4R=Ui/2R. Ova struja se na ulaznu
stranu transformatora preslikava kao iR=
sl. 7-3.
162
Ui/R. Ovo je ujedno i struja prigušnice u tom trenutku.

Uključenje tiristora T2
Dovođenjem upravljačkog impulsa na gejt tiristora T2 on se uključuje. Tiristor T1
dobija inverzni napon kondenzatora (približno –2Ui) i prestaje da provodi struju.
U ovom trenutku napon na srednjoj tačci transformatora je na polovini anodnog
napona T1. Ova tačka se zbog toga ne sme priključiti direktno na ulazni napon pa se
redno dodaje ulazna prigušnica.
Kondenzator treba da ima kapacitet da održi inverznu polarizaciju T1, tiristora
dovoljno dugo, tako da mu se vrate blokirne osobine (nekoliko desetina mikrosekundi).
Polaritet napona kondenzatora (i opterećenja) se menja raste (opet skoro do
dvostrukog olaznog napona) do dovođenja novog upravljačkog impulsa na T1. Proces
se dalje odvija na isti način. Naizmenični napon kondenzatora je ujedno i primarni
napon transformatora. Ovaj napon se transformiše na sekundar i prenosi opterećenju.
Kada je uključen jedan od tiristora, počinje poluperioda i jednačina kola je:
di
Ui = L + uC
dt
Struja je jednaka zbiru struje otpornika i kondenzatora i iznosi:
uC du
i= +C C
R dt
Zamenom ove struje u prethodnu jednačinu dobija se:
d 2 u C L du C
U i = LC + + uC
dt 2 R dt
U zavisnosti od elemenata kola (R, L i C), napon kondenzatora može biti različitog
oblika. Dijagrami na sl. 7-3, nacrtani su za relativno malu vrednost induktivnosti
ulazne prigušnice, tako da je napon kondenzatora i potrošača pseudo periodičan sa
izraženim premašajem. Struja je jako talasasta sa velikim pikom pri komutaciji.
Ovakav invertor zahteva relativno malu prigušnicu, ali oblik njegovog napona je jako
nepovoljan i zahteva predimenzionisane tiristore.
Idealan slučaj je da je prigušnica velike induktivnosti (L>>), tako da struja u kolu
postane konstantna (i=I). U ovom slučaju, posle uključenja tiristora T2, važi jednačina:
uC du
I= +C C
R dt
Rešenje jedačine je oblika:
t
−
uC = U 0 e RC + U1
163
U stacionarnom stanju napon na kraju poluperiode (Um) dostigne vrednost koju je

imao na početku ali suprotnog polaritea (-Um). Uz ove početne uslove, rešenje
jednačine je:
T t
− −
1+ e 2 RC − 2e RC
uC = U m T
−
1− e 2 RC
Srednja vrednost napona na

induktivnosti jednaka je nuli tako da je
srednja vrednost struje otpornika:
U SR U i
I R ,SR = =
R R
Napon Um može se dobiti iz uslova da
je srednja vrednost napona napona na
kondenzatoru (svedena na ulaz) jednaka
ulaznom naponu (Ui).
2T/2
Ui = ∫ uC dt
T 0
Rešenjem integrala dobija se:
T
−
1− e 2 RC
Um = Ui
4 RC 
T T 
− −
sl. 7-4. 1+ e 2 RC − 1 − e 2 RC 
T  
 
Kada je T/2>>RC, maksimalna vrednost napona (svedenog na primar) postaje
jednaka ulaznom naponu. U realnom slučaju kada su ove dve vrednosti uporedive,
maksimalni napon kondenzatora (svedenog na primar) viši je od ulaznog. Stvarni
napon na kondenzatoru kod puš-pul konfiguracije je dvostuko veća od izračunate i
prema njoj treba birati kondenzator.
Prema istom naponu biraju se i tiristori u invertoru.
Zamenom Um u izraz za napon uC, dobija se:
T t
− −
1+ e − 2e
2 RC RC
uC = U i
4 RC 
T T 
− −
1+ e 2 RC − 1 − e RC 
2
T  
 
Oblik ovog napona prikazan je na sl. 7-4. Za ovako dobijeni napon kondenzatora,
može se eksplicitno odrediti minimalni kapacitet kondenzatora potrebnog za gašenje
164
tiristora, za koga je poznato vreme oporavljanja toff. Uslov se dobija tako što se brojilac
izraza izjednači sa nulom pri t=toff. Tako se dobija:
t off
C=
 −
T 
 2t 
R ⋅ ln 2 − e off 
 
 
Dobijeni izraz pokazuje da kapacitet komutacionog kondenzatora zavisi od omske
otpornosti potrošača, tako da ga treba birati prema najnepovolnijem slučaju, odnosno
milimalnoj otpornosti (maksimalnoj struji). Kapacitet takođe zavisi i od količnika
trajanja poluperiode (T/2) i vremena blokiranja tiristora (toff).
Pri T/2>>toff, izraz se svodi na minimalnu vrednost kapaciteta koji iznosi
t off t off I max
C min = = 1,44 = 1,44 t off
Rmin ln 2 Rmin Ui
Pri izboru se uzima standardna vrednost bar dvostruko veća od ovako izračunate.
Sa povećanjem frekvencije potrebni kapacitet kondenzatora raste, tako da ne treba
ići sa trajanjem poluperiode ispod 4toff jer se tada kapacitet drastično povećava. To daje
graničnu frekvenciju primene koja iznosi:
1
f max =
8 ⋅ t off
Na primer za najbrže tiristore sa toff=10 µs, maksimalna frekvencija je oko 12 kHz.

Ulazna struja je zbog L>>, konstantna i grana se na struju kondenzatora i otpornika.
Oblici ovih struja su takođe prikazani na sl. 7-4.
Ako je T>8RC, eksponencijalni članovi izraza za Um, postaju zanemarivi, pa izraz
ima približnu vrednost:
Ui Ui
Um ≈ = za T>8RC
4 RC 1 − 4 RCf
1−
T
Na primer, pri T=8RC vrednost napona Um postaje Um=2⋅Ui.
Za T<8RC aproksimacija više ne važi, i napon se nešto sporije povećava, ali opet
pri T=2RC teži beskonačnosti.
Za invertor je obično frekvencija unapred zadata veličina (definisano T). Tada
amplituda napona postaje zavisna samo od omske otpornosti potrošača (R), i sa njenim
porastom, raste i Um. To znači da ovaj invertor ne sme da radi pri tako malim
opterećenjima ili u praznom hodu.
Pogledajmo sada snagu. Ulazna snaga je:
2
U m U ef
P = UiI = Ui =
R R
165
Odavde se može odrediti efektivna vrednost izlaznog napona kao:

U ef = U iU m
a efektivna vrednost struje otpornika:
U iU m
I R ,ef =
R
Za T>8RC, efektivne vrednosti napona i struje su približno:
Ui Ui
U ef ≈ i I R ,ef ≈
1 − 4 RCf R 1 − 4 RCf
Doasdašnja analiza je važila za stacionarno stanje u kome su napon i struja potrošača
dostigli svoje pune vrednosti. Od trenutka uključenja invertora do stacionarnog stanja
odvija se prelazni proces u kome se one povećavaju na način prikazan na sl. 7-5.
U slučaju za T>8RC, kondenzator ne utiče na prelazni proces i porast napona i struje
odvija se sa vremenskom konstantom
L/R. Za ovaj slučaj uspostavljanje
napona i struje odvija se približno na
sledeći način:
 − t
L
U m( t ) ≈ U m 1 − e R 

 
 
U m  − t
L
I( t ) ≈ 1− e R 
R  
sl. 7-5.  
Sa smanjenjem T, proces se usporava.
Polumostni invertor
Princip rada ove konfiguracije (sl. 7-6) gotovo je
identičan sa prethodnim. Zbog toga neće biti ulaženo u
detaljne matematičke izraze, jer sve što je već rečeno važi i
ovde.
Ralika je samo u spregnutoj prigušnici koja se ovde
koristi umesto transformatora kod puš-pula. Namot
prigučnice ima izvod na sredini tako da je prenosni odnos
napona 1:1. U jezgru se nalazi vazdušni zazor tako da pri
sl. 7-6. radnoj struji ono ne dođe u zasićenje. Pretpostavićemo da je
njena induktivnost dovoljno velika, tako da je struja u kolu konstantna.
Pretpostavimo da je bio uključen T1 i da je dostignuto stacionarno stanje. Pri kraju
poluperiode, kondenzator je napunjen i ima napon od oko 2Ui. Struja se zatvara kolom
Ui -T1-L-R-Ui. Napon na induktivnosti jednak je nuli.
166
U trenutku dovođenja upravljačkog impulsa na T2, on se uključuje. Sada donja

polovina prigušnice dolazi pod napon kondenzatora (2Ui). Isti napon se pojavljuje i na
gornjoj polovini prigušnice, tako da tiristor T1 dobija inverzni napon i blokira se.
Konstantna struja prigušnice se sada grana na struju kondenzatora i struju otpornika.
Kondenzator treba da ima dovoljan kapacitet da održi inverzni napon na T2 dovoljno
dugo da se on oporavi i da ponovo može da prihvati puni direktni napon (nekoliko
desetina mikrosekundi).
Sa oznakama kao na sl. 7-6, svi zaključci izvedeni kod puš-pul invertora važe i ovde.
Mostni invertor
Na sl. 7-7, prikazana je mosna konfiguracija za koju je
karakteristično da ima četiri tiristora što je više nego kod
drugih konfiguracija. Ali mosna veza omogućava postizanje
najvećih snaga i najpotpunije iskorišćenje prekidačkih
elemenata. Prekidački elementi se biraju prema ulaznom
naponu i struji, naravno uz uvažavanje naponskog i strujnog
koeficijenta sigurnosti.
Kod ove konfiguracije istovremeno vode po dva tiristora.
Na prvi pogled to je nepovoljno jer povećava gubitke, ali sa
sl. 7-7. ovim invertorom se može postići približno dvostruko veća
snaga u odnosu na prethodna dva.
Princip rada je sledeći. Pretpostavimo da vode T1 i T4. Napon na otporniku i
kondenzatoru je na kraju poluperiode dostigao vrednost -Um. Dovođenjem upravljačkih
impulsa na T2 i T3, oni se uključuju a prethodna dva bivaju inverzno polarisani i gase
se. Kondenzator i ovde treba da oma dovoljno veliki kapacitet da održi inverznu
polarizaciju tiristora dok oni ne povrate svoje blokirne osobine.
Dalje, izlazni napon raste do
postizanja Um, kada se ponovo
uključuju T1 i T4 i proces se dalje
ponavlja na isti način.
Zajednički nedostatak svih ovih
invertora je što im napon raste sa
smanjenjem struje opterećenja i tako
ne smeju da rade neopterećeni (u
praznom hodu). Isključenje potrošača
dovelo bi do oštećenja invertora.
Drugi nedostatak je rad se
opterećenjima induktivnog karaktera.
sl. 7-8. O tome će bit govora nešto kasnije.
167
7.1.2. INVERTORI SA POVRATNIM DIODAMA
Do sada analizirani invertori imali su problem sa održavanjem izlaznog napona pri

malim opterećenjima. U stacionarnom stanju, energija uzeta iz jednosmernog izvora
trošila se na otporniku opterećenja. Deo energije, koji je uziman iz izvora radi
prepolarisanja kondenzatora, dodatno je podizao napon kako bi se utrošio na otporniku
(sl. 7-8a). Zbog toga je pri malim opterećenjima
napon rastao do nedozvoljeno visokih vrednosti i
momogao je dovesti do oštećenja uređaja. Ovaj
nedostatak ih je činio praktično neupotrebljivim, pa
su traženi načini njegovog rešenja. Sa
razumevanjem uzroka problema, nameće se rešenje
da se ne dozvoli porast napona iznad Ui (sl. 7-8b).
Tako je nastalo rešenje sa takozvanim povratnim
diodama.
Na ovaj način dobijen stabilniji napon pri malim
opterećenjima.
Na slikama 7-9, 7-10 i 7-11 prikazane su šeme
sl. 7-9. invertora sa povratnim diodama.
Pgledajmo u najkraćim crtama kao radi ovo
rešenje, na primeru puš-pul invertora.
Posle uključenja tiristora (na primer T2 na sl. 7-
9), T1 za trenutak dobija inverzni napon koji
eksponencijalno raste. Prigušnica je došla pod visok
napon i njena struja raste iznad vrednosti
stacionarne struje (Ui/R). Posle vremena dužeg od
toff, napon na T1 treba da postane pozitivan. Rast
napona se nastavlja sve do dostizanja napona
sl. 7-10. napajanja (2Ui). U tom trenutku napon na
induktivnosti (L) postaje negativan i dioda D2
postaje provodna. Sada je na induktivnosti
negativan napon koji odgovara zbiru padova napona
na tiristoru (T2) i diodi (D2) koji iznosi oko 1,5 V.
Struja prigušnice linearno opada. Ova struja se
sastoji od konstantne struje otpornika (IR= Ui/R) i
kružne struje kroz diodu kola linearno opada. Ako
struja diode, do kraja poluperiode opadne na nultu
vrednost proces u narednoj poluperiodi se ponavlja
na isti način i napon Um na izlazu ostaje konstantan i
jednak naponu napajanja Ui. Međutim ako struja
diode ne dođe na nulu, naredni ciklus počinje sa
nešto većom strujom nego prethodni i to se dalje
ponavlja, tako da struja dioda neprestano raste.
sl. 7-11.
168
Ovde se odvija proces nagomilavanja energije u induktivnosti koji može dovseti do

oštećenja nekog elementa invertora.
sl. 7-12. sl. 7-13.
Na sl. 7-12, prikazani su oscilogrami uspostavljanja napona i struja posle

uključenja.
UC Izlazni napon (sveden na ulaz)
ID Zajednička struja oba diodna kola
IL Struja prigušnice
Ii Struja DC izvora napajanja
UTh Napon na tiristoru
Na sl. 7-13, prikazani su oscilogrami istih veličina u toku dve periode.
Dodavanjem povratnih dida rešen je problem održavanja napona (Um), ali se
pojavio problem nagomilavanja energije u induktivnosti. Ovaj problem se može rešiti
uvođenjem dodatnog prigušenja u kolo u kome se nagomilava energija ili dodatnim
izvodima na transformatoru.
Stalno povećavanje struje u induktivnosti (nagomilavanje energije) rezultat je
postojanja jednosmernog napona na njoj. Ako se da red sa diodama doda otpornost
pojaviće se prekoračenje napona toliko da se površine na sl. 7-14, izjednače.
169
Dalje će mo pokušati da odredimo

vrednost otpornika za prigušenje.
Neka je induktivnost velika i struja u
praznom hodu iznosi I0 uz povišenje
napona do Um. Pri komutaciji
kondenzator promeni napon od –Um do
Um (promena 2Um). Sa strujom I0 ova
sl. 7-14. promena se odvije za vreme:
2Q 2CU m
t2 = =
I0 I0
Energija uzeta iz izvora napajanja u toku ovog vremena je:
W = U i I 0 t 2 = 2U i CU m
Ova energija mora da se utroši na otpornicima za ostatak vremena:
 T 2CU m 
2U i CU m = R1 I 02  − 
 2 I 0 
Uvođenjem još relacije da je:
Um −Ui
I0 =
R1
Posle sređivanja dobija se:
2
T Um −Ui 
R1 =  
4C  U m 
Ovako izračunata otpornost je ukupna otpornost kola povratnih dioda kroz koju se
zatvaraju struje. Kod puš-pula i polumosta to je samo jedan otpornik (sl. 7-15), a kod
mosta postoje dva otpornika (sl. 7-16).
Prisustvo otpornosti povećava gubitke i zahteva njihovo hlađenje.
Ako je minimalna kapacitivnost kondenzatora:
t off
C min = 1,44
R
snaga zbog postojanja komutacije je približno:
1 U i2 toff toff
PC ≈2CU i2 2 f = 4CU i2 = 4 ⋅1,44 = 5,76 P
T R T T
Svarni gubici su još i nešto veći od ovako izračunatih, jer kapacitet kondenzatora
mora biti veći od Cmin, i puni se na nešto veći napon od Ui. Ova snaga mora da se
izdisipira na dodatnim otpornicima.
170
sl. 7-15. sl. 7-16.

Druga mogućnost je da se deo energije vrati izvoru napajanja. To je moguće postići
pravljenjem otcepa na primaru transformatora na navojcima gde su naponi koje
obuhvataju povratne diode a⋅Ui, sa obe strane namota. Sada se napon povećava do
Um=Ui/(1-2a). Veličina otcepa se kreće od a=0,05 do 0,15.
Na sl. 7-17 i sl. 7-18, prikazane su konfiguracije puš-pul i mostnog invertora sa
otcepima na transformatoru.
Izvesno poboljšanje i ušteda u kondenzatoru može da se postigne dodavanjem još
po jedne diode na red sa tiristorima i odvajanjem kondenzatora od opterećenja.
Ovim se smanjuje pražnjenje kondenzatora preko opterećenja i na taj način
smanjuje potreban kapacitet. Ovakve diode nazivamo zaprečnim.
Međutim dalje se neće ulaziti u analizu ovih invertora.
sl. 7-17. sl. 7-18.
171
7.1.3. INDUKTIVNO OPTEREĆENJE INVERTORA
Osim stabilizacije napona i mogućnosti rada pri malim opterećenjima, povratnim

diodama je dobijena mogućnost napajanja i opterećenja induktivnog karaktera. Kod
ovakvog opterećenja postoje intervali kada se ima određeni polaritet napona a struja
je suprotnog smera. Tada se energija sa AC
strane invertora, vraća na DC stranu. Kod
invertora sa povratnim diodama ove diode
pretstavljaju ispravljač preko koga se to
postiže. Na sl. 7-19, prikazani su oblici
napona i struje realnog R+L opterećenja.
Uzeto je da je proces komutacije kratak u
odnosu na polupeeriodu, tako da je napon
potrošača približno pravougaoni. Za ovakav
napon i rednu vezu otpornosti i induktivnosti
(R+L), struja eksponencijalno raste i opada.
Sa povećanjem odnosa L/R (smanjenjem R),
ovi eksponencijalni segmenti se ispravljaju i
približavaju pravcima. Srednja vrednost se
smanjuje i pri R=0 ona postaje jednaka nuli.
sl. 7-19.
Ako je induktivnost komutacione
prigušnice dovoljno velika, i njena struja je
konstantna (IL). Zbir struje IL i struje
povratnih dioda (iD) mora biti jednak ulaznoj
(ii) struji, tako da one izgledaju kao na sl. 7-
19. Ovo je u praksi teško izvodivo i realniji
slučaj je da komutaciona prigušnica bude
tolika da održi pikove struje pri komutaciji u
prihvatljivim granicama.
Na sl. 7-20 prikazani su oblici ovih struja,
sl. 7-20. za iste vrednosti R i L opterećenja, ali pri
maloj induktivnosti komutacione prigušnice.
7.1.4. PRIMENA INVERTORA U INDUKTOTERMIJI

Jedno važno polje primene tiristorskih invertora je kod uređaja indukcionog
grejanja. Naponi potrebni za razvijanje toplote na bazi vrtložnih struja u metalnim
delovima su srednjih frekvencija u zavisnosti od veličine (snage) uređaja. Kod snaga
reda desetine kW, frekvencije su do oko 10 kHz a za veće uređaje frekvencije se
smanjuju.
Do pojave tiristora, srednjefrekventni (SF) napon se dobijao iz motor-
generatorskih grupa. Pojavom tiristora, šezdesetih godina, najveći nedostaci motor-
generatorskih grupa bivaju otklonjeni i znatno snižena cena dobijenog kW. To je
doprinelo da indukcioni način dobijanja toplote doživi znatno širu primenu tako da se
172
u okviru elektrotermije, za ovaj način dobijanja toplote pojavljuje i naziv

”induktotermija”. Paralelno rezonantno kolo koga čine induktor i SF kondenzator,
odlično se uklopilo sa tiristorom kao prekidačkim elementom. SF kondenzator pored
kompenzacije reaktivne snage, istovremeno služi i za forsiranu komutaciju tiristora.
Za više frekvencije se moraju koristiti brzi tiristori. Na primer za frekvenciju od 10
kHz vreme oporavka tiristora ne sme biti duže od 10µs. Ovo je ujedno i gornja
granica frekvence za tiristorske SF generatore.
Da bi se obezbedilo sigurno gašenje tiristora, komutacija mora da počne pre nego
što napon promeni polaritet, tako da se ne može postići potpuna kompenzacija
reaktivne snage induktora. Pri grejanju ili topljenju materijala u induktoru, dolazi do
promena njegove induktivnosti i omske otpornosti. Za uključenje tiristora u invertou,
bira se trenutak koji obezbeđuje dovoljno vremena za nihovo blokiranje. Na taj način
se postiže prilagođenje frekvencije karakteristikama rezonantnog kola. Ponekad se
ovakvo upravljani invertori nazivaju i tretom vođenim.
Pri startu peći sa tiristorskim pretvaračem, napon na induktoru i kondenzatoru je
nula pa se ne može odezbediti komutacija izlaznih tiristora. Ovaj problem se rešava
na različite načine. Jedan od njih je da se u rezonantno kolo, iz nekog startnog kola
utisne prvi impuls, da izazove
prigušene oscilacije i napon na
kondenzatoru intenziteta
dovoljnog za sigurnu komutaciju
izlaznih tiristora pretvarača.
Takođe, pri regulaciji snage
ona se ne može snižavati do nule
jer se ispod nekog minimalnog
napona kondenzatora ne može
obezbediti pouzdano gašenje
tiristora. Ta donja granica je ipak
dovoljno niska (oko 10%) tako
da to ne predstavlja neki veliki
nedostatak.
Na sl.7-26 je prikazana jedna
tipična mostna konfiguracija
tiristorskog strujnog invertora.
Regulacija snage vrši se
promenom napona tiristorskim
punoupravljivim mostnim
ispravljačem. Prednost ovakvog
ispravljača nad poluupravljivim
je u tome što se u slučaju
havarije, velika nagomilana
energija u prigušnicama strujnog
sl.7-26 međukola vrlo brzo može vratiti
173
u napojnu mrežu, jednostavno prevođenjem ispravljača u invertorski režim rada

(α>90°). Na istoj slici je prikazano jedno od mogućih kola za start. Redna
induktivnost u izlaznom kolu štiti tiristore od prebrzog porasta struje. Na sl.7-26
prikazani su i vremenski dijagrami za neke karakteristične veličine pretvarača.
7.2. TROFAZNI INVERTORI

Trofazni invertor sačinjavaju tri monofazna. Ako se njima upravlja na identičan
način ciklično sa vremenskim pomakom od trećine periode, na izlazu se dobijaju tri
napona takođe sa ovim vremenskim pomakom.
U principu može biti kirišćena bilo koja od tri pomenute konfiguracije. Međutim u
praksi se najčešće koristi konfiguracija sa tri polumostna invertora. S obzirom da se
ne izvodi nulta tačka, u odnosu na međufazne napone onvertor radi kao mostni.
Na sl. 7-25 prikazana je konfiguracija sa već viđenom pozicijom komutacionih
kondenzatora (redna veza). Na sl. 7-26 invertor radi sa po dve odvojene prigušnice po
fazi, i paralelnim komutacionim kondenzatorima. Na red su dodate i, već pominjane
zaprečne diode. Za svaku od ove dve konfiguracije prikazani su i intervali
uključenosti pojedinih tiristora kao i oblici izlaznih napona.
sl. 7-25 sl. 7-26
174
7.3. NAPONSKI INVERTORI

Kod ispravčljača komutaciju tiristora su vršili mrežni naponi. Kod strujnih
invertora komutaciju vrši kondenzator vezan paralelno opterećenju. Takav način
komutacije naziva se i komutacija opterećenjem.
Kod naponskih invertora, komutacija je prisilna (forsirana). Ulazni napon je čvrst i
za komutaciju tiristora mora postojati pomoćno kolo koje u kratkom vremenskom
intervalu treba da obezbedi inverznu polarizaciju glavnih tiristora i blokira ih.
7.3.1. McMARIJEV INVERTOR
Jedan popularan metod prisilne komutacije je Mc-Marijev metod. Na sl. 7-28,

prikazan je polumostni invertor. Th1, D1, Th2 i D2 su elementi glavnog a Th1p, D1p,
Th2p i D2p pomoćnog kola.
Ovaj invertor se naziva još i modifikovani McMarijev invertor jer u originalnoj
verziji nije postojao dodatni otpornik Rd i diode D1p i D2p.
Pretpostavimo da vodi
tiristor Th1. Napon na
opterećenju je pozitivan i
jednak polovini ulaznog
napona napajanja. Napon
kondenzatora jednak je
ulaznom ali negativnog
polariteta. Oblici struje i
napona kondenzatora i
opterećenja, za vreme
komutacije Th1, prikazani su
sl. 7-28 na sl. 7-29.
U nalalizi će biti
zanemarena otpornost komutacionog kola.
U nultom trenutku (t0) dovodi se upravljački impuls na pomoćni tiristor Th1p i on
se uključuje.
Struja komutacionog kola se zatvara
putem C, Th1, Th1p, L. Struja počinje
kao poluoscilacija i mora da ima
amplitudu veću od struje opterećenja.
C t
iC = U i sin , za t0<t<t2
L LC
Za to vreme napon kondenzatora je:
t
uC = −U i cos , za t0<t<t1
LC
sl. 7-29
175
Kada struja iC dostigne veličinu izlazne struje IO (t1), struja glavnog tiristora Th1
pada na nulu i on se gasi. Trenutak t1 je onda:
I0 L
t1 = LC arcsin
Ui C
Od trenutka t1 do t2 tiristor Th1 je inverzno polarisan i ovo vreme treba da bude
veće od vremena potrebnog za njegov oporavak. Pošto je u ovom intervalu struja
komutacionog kola veća od izlazne, višak struje se zatvara preko diode D1. U
trenutku t2 struja iC se izjednačila sa strujom kondenzatora, tako da dioda D1 prestaje
da vodi. Trenutak t2 je:
 I L
t 2 = π LC − t1 = LC  π − arcsin 0 
 Ui C 
Interval vremena od t1 do t2 i pri maksimalnoj struji opterećenja (IO,MAX) treba da
bude duži od vremena oporavka tiristora (toff):
 I L  I 
t 2 − t1 = LC  π − 2 arcsin O ,MAX  = LC  π − 2 arcsin O ,MAX  > t off
 
 Ui C  I C ,MAX 
Amplituda struje kondenzatora je:
C
I C ,MAX = U i
L
Za unapred poznati odnos amplituda struja opterećenja i kondenzatora, rešenja ove
dve jednačine su:
U i ⋅ t off I C ,MAX ⋅ t off
L= , i C=
 I   I 
I C ,MAX  π − 2 arcsin O ,MAX 
 U i  π − 2 arcsin O ,MAX 

 I C ,MAX   I C ,MAX 
Analiza komutacionih gubitaka pokazuje da je optimalne vrednosti za L i C
dobijaju pri IC,MAX/IO,MAX=1,5. Sa ovim odnosom, dobija se:
U i ⋅ t off U i ⋅ t off I C ,MAX ⋅ t off I O ,MAX ⋅ t off
L = 0 ,6 = 0 ,4 , i C = 0 ,6 = 0 ,9
I C ,MAX I O ,MAX Ui Ui
U trenutku t2 struja kondenzatora jednaka je struji opterećenja a napon uC je:
2
I 
uC ( t 2 ) = U i 1 −  O ,MAX 

 I C ,MAX 
U intervalu od t2 do t3, struja opterećenja se zatvara preko Th1p, L i C. Struja je
praktično konstantna pa je punjenje kondenzatora linearno.
176
I O (t − t 2 )
uC ( t 2 ) = U C ,2 + , za t2<t<t3
C
U trenutku t3, napon uC dostiže vrednost Ui, i počinje da vodi dioda D2.
Sa ovim vreme t3 je:
U i − U C ( t2 )
t3 = t 2 + C
IO
U intervalu vremena od t3 do t4,
napon na komutacionom kolu (L+C) je
konstantan, i struja se zatvara
sl. 7-30 oscilatorno:
t
iC = I O cos , za t3<t<t4
LC
U trenutku t4 ova struja pada na nulu i dobija se:
π
t4 = LC
2
Od t4 do t5 napon kondenzatora preko D2, UI/2, D1p, Rd i L, prigušeno dolazi na
vrednost Ui, a struja na nulu. Ovde se uzima kritčno prigušenje tako da je:
L
Rd = 2
C
pa je napon kondenzatora:
Rd
− (t −t4 )  2L 
uC = U i + ( U C ,4 − U i )e 2L
 t
− t + , za t>t4
Rd 
4

a struja:
R
C − 2 Ld (t −t4 )
iC = ( U i − U C ,4 ) e (t − t 4 ) , za t>t4
L
Pošto je napon uC(t4)=UC,4 viši od ulaznog, struja kondenzatora je suprotnog smera
i energija nagomilana u komutacionoj prigušnici se vraća u izvor napajanja (Ui).
Može se smatrati da je posle pet vremenskih konstanti ovog kola, struja iC pala na
nulu, tako da je:
2L
t5 ≈ t 4 + 5
Rd
Počev od trenutka t2, može se dovesti upravljački impuls na Th2. On neće odmah
preuzeti struju jer je inverzno polarisan.
177
Opisani proces komutacije tiristora Th1 obično traje veoma kratko u odnosu na
trajanje cele periode. Ako je opterećenje induktivnog karaktera (R+L), struja i napon
su oblika kao na sl. 7-30. Posle završene komutacije Th1, struja opterećenja nastavlja
da opada a Th2 preuzima vođenje tek kada ina padne na nulu i promeni smer. Struja
nastavlja da raste u suprotnom smeru do trenutka kada treba izvršiti komutaciju Th2.
Proces se dalje odvija na isti način.
Dva pomoćna tidistora i pripadajući elementi dodatno poskupljuju uređaj. Kod
ovog načina komutacije potrebno je upravljati sa četiri tiristora, što dodatno
usložnjava upravljačko kolo.
7.3.2. McMARI - BEDFORDOV INVERTOR
Ovi nedostaci delimično su

ublaženi kod invertora tipa
McMari-Bedford (sl. 7-31). Ovde
se umesto dva pomoćna tiristora
nalazi transformator (TR), što
doprinosi povećanju težine uređaja.
Uloga transformatora je da vrati
akumulisanu energiju u prigušnici,
posle završetka procesa komutacije.
Kako ne postoji dodatni otpornik
(Rd) i gubici u procesu komutacije
sl. 7-31 su manji.
Komutacija jednog tiristora vrši se jednostavno uključenjem drugog. Takav metod
naziva se komplementarnom komutacijom.
Neće se ulaziti u detaljnu analizu rada ovog invertora, već će samo ukratko biti
objašnjen princip njegovog rada.
Prigušnica (L) ima namot sa izvodom na sredini, tako da je prenosni odnos jednak
jedinici. Zazor u jezgru omogućava akumulaciju energije. Njena induktivnost je reda
nekoliko µH.
Transformator je bez zazora u jezgru. Primar ima manji broj navojaka i vezan je na
red sa opterećenjem u periodima vraćanja energije izvoru napajanja. Sekundar ima
veći broj navojaka i manju struju od primara.
Pretpostavimo da je provodan tiristor Th1. Izlazni napon je pozitivan i jednak Ui/2.
Donji komutacioni kondenzator ima puni napon Ui. Dovođenjem upravljačkog
impulsa na Th2, donji kraj prigušnice dolazi na napon –Ui/2 a gornji na Ui. Katoda
Th1 je na višem potencijalu od anode i Th1 se trenutno gasi. Da bi se Th1 potpuno
blokirao, potrebno je ba inverzna polarizacija traje duže od toff.
Poluoscilacija komutacionog kola zatvara se preko Th2, a deo struje kondenzatora
odlazi prema opterećenju. Kada struja kroz Th2 padne na nulu on se blokira i struja
opterećenja se zatvara preko diode D2 i primara transformatora. Preko sekundara
178
transformatora i diode D1p, reaktivna energija potrošača se vraća u izvor napajanja,

tako da se izlazna struja (iO) smanjuje.
Kada izlazna struja padne na nulu, ponovo se deblokira tiristor Th2 i uspostavlja
struja negativne poluperiode. Da bi se Th2 ponovo deblokirao, potrebno je da
upravljački impuls doveden na početku prosesa komutacije još uvek traje.
Na kraju negativne poluperiode, dovdi se upravljački impuls na Th1 i proces
komutacije Th2 se odvija na isti način.
7.3.3. PROMENA IZLAZNOG NAPONA INVERTORA
Do sada razmatrani invertori pretvarali su ulazni jednosmerni napon u naizmenični

zadržavajući njihov odnos konstantnim. Česta je potreba za promenom izlaznog
napona, na primer zbog promene snage potrošača. Takođe često se zahteva da izlazni
napon bude stabilan i nezavistan od opterećenja i promena ulaznog napona.
Najednostavniji način promene izlaznog, je promenom ulaznog napona.
Ako se napajanje vrši iz ispravljača kojim se ispravlja mrežni napon, onda
promenom ugla upravljanja menja se i visina jednosmernog napona.
Ako se napajanje dobija iz na primer akumulatorske baterije, promena napona mora
se vršiti DC/DC pretvarče (čoperom).
U oba slučaja izlazni jednosmerni napon
nije konstantan. Zbog toga se između njih i
invertora mora staviti filter sa kondenzatorom
na izlazu. kako bi se dobio napon sa malom
valovitošću.
Promena izlaznog (naizmeničnog) napona
može se vršiti regulatorom AC napona (na
primer pomoću trijaka). Ovakav način
regulacije pogodan je pri napajanju čisto
aktivnih potrošača. Kod mašovitih (L+R)
potrošača, opseg regulacije je sužen.
Drugi način promene izlaznog napona je
takozvana ''impulsno širinska modulacija''
(PWM pulse width modulation).
Promenom širine impulsa napona u toku
poluperiode, menja se i njegova srednja i
efektivna vrednost. Ova modulacija se može
vršiti jednom u toku poluperiode ili više puta,
sl. 7-21 tako da se razlikuju jednostruka i višestruka
PWM.
179
Praktična realizacija ovakvih napona može

se postići sa dva invertora koji se sa ulazne
strane napajaju iz istog jednosmernog izvora,
a sa naizmenične rade u mostu i između njih
je vezan potrošač. Ako ova dva invertora
daju napone istih frekvencija a vremenski
pomerene za ugao ϑ/ω, njihova razlika (na
koju se vezuje potrošač) je napon tipa PWM.
U intervalima kada su naponi obe strane
jednaki pojavljuju se intervali nultog napona.
Oblik napona kod jednostruke PWM
prikazan je na (sl. 7-21). Na sl. 7-22,
prikazan je sadržaj harmonika ovog napona u
zavisnosti od ugla ϑ.
Ako je potrebno imati sinusni napon na
sl. 7-22 izlazu, on se može dobiti filtriranjem. Filter
na sl. 7-23, sastoji se od rednog i paralelnog
rezonantnog kola. Elementi oba rezonantna kola su izabrani tako da su u rezonanciji
na osnovnom harmoniku. Posle toga, odnos n-tog harmonika na izlazu i ulazu, u
praznom hodu je:
U O( n ) ZP 1 1
= = ≈
U I( n ) ZP + ZR  1
2
n2 − 3
 n −  −1
 n
Na ovaj način harmonici reda n=3, 5, 7, ... smanjuju se na 16,4%, 4,5%, i 2,2%
svojih ulaznih vrednosti. Preostali harmonici u
izlaznom naponu unose izobličenje sinusoide i njen klir
faktor je:
∞
U 22 + U 32 + U 42 + ...
∑ U i2
i =2
kk = =
∞
U 12 + U 22 + U 32 + U 42 + ...
sl. 7-23 ∑U i2
i =1
Uvažavajući veličine harmonika na sl. 7-22 i njihovo slabljenje na filtru sa sl. 7-23,
lako se postiže klir faktor manji od 5 % (osim pri ϑ=00).
Pod opterećenjem menja se paralelna impedansa i efikasnost filtra smanjuje. Zbog
toga se elementi oba rezonantna kola biraju za prividnu snagu približno jednaku
nazivnoj snazi invertora.
Napon se u toku jedne poluperiode može ''seckati'' i više puta i tako se dobija
višestruka PWM. Ona pruža još veće mogućnosti, naročito ako se želi dobiti sinusni
oblik napona. Upravljanjem invertorima na način prikazan na (sl. 7-24), dobija se
180
sinusno modulisan PWM napon.

Korišćenjem nosioca visoke
frekvencije eliminišu se harmonici
nižeg reda, dok se harmonici višeg
reda veoma lako filtriraju. Najčešće je
i sopstvena induktivnost potrošača
dovoljna, tako da nisu potrebni
dodatni filtarski elementi.
Sa tri ovakva uređaja dobija se
trofazni sinusni napon. Višestruka
PWM danas se sve više koristi kod
frekventnih regulatora brzine
asingronih kaveznih motora.
Detalnije o tehnikama PWM može
se naći u knjizi o Tranzistorskim
sl. 7-24 pretvaračima snage.
181
8. KOLA ZA UPRAVLJANJE I ZAŠTITU

U dosadašnim analizama pojedinih vrsta pretvarača nije vođeno računa o tome
kako je tiristor dovođen u stanje provođenja. Ovde će biti analizirana kola za
generisanje upravljačkih signala, za njihovo pojačanje i uobličavanje i prenošenje na
gejt tiristora.
Upravljačka elektronika se danas izvodi sa digitalnim i analognim integrisanim
kolima koji rade sa naponima od 5 do oko 30 V i strujama reda mA. Ova kola prate
ulazne i izlazne veličine pretvarača i prema zadatom algoritmu, generišu potrebne
upravljačke signale. Snaga signala na njihovom izlazu nije dovoljna da uključi
tiristor. Zbog toga je potrebno ove upravljačke signale pojačati i dovesti na nivo
potreban za njegovo sigurno uključenje. Ovakva kola koja stoje između upravljačke
elektronike i tiristora nazvaju se pogonskim ili drajverskim. Osim pojačanja snage
upravljačkog signala, ova kola mogu imati i druge funkcije, kao što su galvansko
izolovanje, prenošenje na više tiristora sa različitim potencijalima katode i td.
Pre razmatranja ovih kola pogledajmo koje su karakteristike ulaznog kola tiristora.
8.1. Upravljačke karakteristike tiristora

Da bi se tiristor pravilno uključio, okidni impuls na gejtu mora imati dovoljan
napon, struju i trajanje. Karakteristike komande tiristora određenog tipa se
međusobno razlikuju (rasipaju) a zavise i od temperature. Na sl. 8-1. prikazane su
granične karakteristike unutar kojih se uključuju praktično svi tiristori određenog
tipa.
Proizvođači za svoje tiristore daju maksimalni napon (direktni i inversni) i struju
gejta. Takođe se daju minimalne vrednosti struje gejta za uključenje tiristora na
temperaturama na primer, 1250 C, 250 C i -400 C. Dalje se daju maksimalna trajna i
impulsna snaga kola gejta. Sve ove vrednosti prikazane su na sl. 8-1.
Na gejt se može dovesti kontinualna struja tokom čitavog intervala vođenja
tiristora, i njena veličina se određuje otpornošću (R) koja se stavlja u kolo gejta
napajanog naponom U. Položaj ove radne prave mora biti u zoni iznad temperature
najtežeg paljenja (na –400 C) i ispod
hiperbole trajne snage (na sl. 8-1 snaga P1).
Struja gejta obično je reda 50 mA za male
tiristore, do nekoliko stotina miliampera za
velike. Trajna struja gejta nije povoljna zbog
potrebe za snažnim drajverskim kolom.
Češće se koristi impulsno napajanje gejta.
Njegove glavne prednosti su u manjoj snazi
drajverskog kola, manjim gubicima na gejtu,
precizno definisan trenutak paljenja,
mogućnost prenošenja impulsa preko
transformatora i galvansko odvajanje
sl. 8-1.
183
R. Radetić 8. Kola za upravljanje
energetskog kola od upravljačke elektronike i td.

Trajanje impulsa treba da bude nekoliko desetima ili stotinua mikrosekundi. Kod
uključenja induktivnog tereta, impuls treba da traje sve dok struja opterećenja ne
premaši vrednost struje prihvatanja (IL).
Umesto jednog, često se koristi serija impulsa (češalj). Ona se dobija amplitudnom
modulacijom napona oscilatora, upravljačkim signalom. Njeno trajanje je obično
koliko i vođenje tiristora. Ovakav signal se lako prenosi preko impulsnih
transformatora.
Kod rednog i paralelnog vezivanja tiristora, važno je istovremeno dovođenje
okidnih impulsa na sve tiristore. U literaturi se pominju različite tenike, ali sa
primenom impulsnih transformatora sa više sekundarnih namota i istih karakteristika
svi problemi uglavnom nestaju. U poslednje vreme, za ove potrebe se razvijaju i
tiristori sa uključenjem pomoću svetlosti. To znatno pojednostavljuje upravljačka
kola i postiže se odlična galvanska izolovanost što je od posebne važnosti kada se
radi sa vrlo visokim naponima.
8.2. DRAJVERSKA KOLA

Za okidanje jednog ili dva tiristora, snaga je relativno mala i u velikom broju
slučajeva zadovoljava pojačavač impulsa sa jednim tranzistorom (sl sl. 8-2). Na ulaz
drajvera, iz upravljačke elektronike, dovode se kratki logički impulsi male snage i
napona 5 do 15 V. Trajanje impulsa je nekoliko desetina do par stotina mikrosekundi.
Tranzistorski par (darlington), za vreme trajanja impulsa, obezbeđuje dovoljnu
sl. 8-2.
184
izlaznu struju (obično nekoloko stotina mA).

Impuls se transformiše, ispravlja i prosleđuje
odgovarajućim tiristorima pretvarača snage.
Da bi se impuls pravilno preneo preko
transformatora, mora se obezbediti zatvaranje
struje i dovoljan negativan napon, i posle
isključenja tranzistora. Zato je paralelno primaru
vezana zener dioda kroz koju se struja zatvara
samo posle isključenja tranzistora. Oblik napona
na primaru transformatora prikazan je na sl. 8-3.
Kada je umesto jednog okidnog potrebna
serija impulsa (takozvani češalj), kao i za
pretvarače velikih snaga, gde se koriste grupe sa
više paralelno i redno vezanih tiristora, umesto
pojačavača sa jednim tranzistorom moraju se
primenjivati polumostne ili mostne veze u
drajverskim kolima.
U ovom slučaju postoje dva signala. Prvi je
sl. 8-3 noseći i njegova frekvencija je desetinu kHz.
Ovaj signal se naponski moduliše upravljačkim
signalom i takav prenosi preko tranasfrmatora, ispravlja i prosleđuje na gejtove
odgovarajućih tiristora pretvarača snage
Od impulsnih transformatora se zahteva da mogu da prenesu impulse dovoljne
snage, da imaju malo kašnjenje okidnog impulsa i da imaju malu parazitnu
kapacitivnost između pojedinih namotaja. Ovi parazitni kapaciteti mogu da prenesu
brzu promenu katodnog napona nekog od tiristora, na gejtove drugih i izazovu
pogrešno paljenje. Takođe mogu da izazovu i smetnje u kolima male snage u
upravljačkoj elektronici. Zbog toga se pri izradi impulsnih transformatora, između
namota ponekad stavljaju statički ekrani koji vezuju za nulti ili neki drugi potncijal
male impedanse.
Proizvođači tiristora u svojoj ponudi, kao prateći pribor, obično imaju i impulsne
transformatore (pored ultrabrzih osigurača, hladnjaka, ventilatora i td.).
Osim putem impulsnih transformatora,
upravljački signal se može preneti i preko
optokaplera (sl. 8-4).
Za razliku od impulsnog transformatora
gde se prenosila i snaga, preko
optokaplera se prenosi samo informacija o
upravljačkom signalu. Snaga se mora
obezbediti iz posebnog plivajućeg
ispravljača vezanog za potencijal katode
sl. 8-4 tiristora kojim se upravlja.
185
8.3. FAZNO UPRAVLJANJE POMOĆU DIJAKA

Najednostavnije kolo za upravljanje izvodi se sa dijakom i
koristi se kod regulatora naizmeničnog napona. Ovi
regulatori nalaze široku primenu kod regulacije snage
grejača, svetla, brzine obrtanja univerzalnih motora i td.
Jedan takav regulator prikazan je na sl. 8-5. Njegovo kolo za
upravljanje sastoji se samo od četiri elementa. Kondenzator
C puni se preko otpornika R1 i potenciometra R2. Ovaj napon
počinje kao deo sinusoide pomeren za ulaznim naponom.
Fazni pomak zavisi od otpornosti i može se menjati
potenciometrom. Kada dostigne visinu proboja dijaka (oko
sl. 8-5 32 V), dijak provede i prosledi kratak strujni impuls na gejt
trijaka. Pravilnim izborom elemenata može se
postići vrlo širok opseg regulacije (na primer od
200 do oko 1500).
Uloga otpornika R1 je da limitira minimalnu
otpornost punjenja kondenzatora. Tipične
vrednosti elemenata za ulazni napon 220 V i 50
Hz su: C=0,1 µF, R1=20 kΩ i R2=500 kΩ.
Oblici izlaznog napona i napona
kondenzatora, prikazani su na sl. 8-6.
Pri smanjenu otpornosti od maksimalne, trijak
počinje da se uključuje pri uglu α, znatno
manjem od maksimalnog (veliki početni napon).
sl. 8-6 Daljim smanjivanjem otpornosti ugao α se
smanjuje, i napon povećava. Sa ponovnim
povećanjem otpornosti, ugao α se povećava i napon smanjuje. Potpuno isključenje
trijaka nastaje pri uglu od skoro 1800, tako da se u ovom delu pojavljuje izvestan
histerezis u upravljanju. Ovaj problem se može ublažiti kolom na sl. 8-7.
Kod regulacije napona na čisto omskom opterećenju, u kolo trijaka dodaje se i
mala induktivnost (L), koja ima zadatak da smanji brzinu porasta struje (dI/dt).
Za potrošače velikih snaga, umesto trijaka moraju se koristiti dva antiparaleno
vezana tiristora. Kolo za njihovo upravljanje pomoću trijaka prikazano je na sl. 8-8.
Ovde je kolo sa sl. 8-5 male snage, upotrebljeno kao upravljačko kolo. Trijak je sada
vezan između dva gejta i njegovim uključenjem uključuje se odgovarajući tiristor. Na
red sa trijakom dodat re predotpor (R3) koji treba da ograniči struju gejta na
dozvoljenu vrednost. Njegova otpornost je nekoliko stotina oma. Diode od katoda
tiristora prema gejtovima treba da spreče inverznu polarizaciju gejtova.
Ovakva upravljačka kola se odlikuju jednostavnošću, ali nisu pogodna za
upravljanje sa povratnom spregom. Takođe velika mana im je direktna galvanska
veza sa energetskim kolom.
Osim ovih, za upravljanje trijakom su razvijena i brojna integrisana kola.
186
sl. 8-7 sl. 8-8
8.4. FAZNO UPRAVLJANJE PRIMENOM INTERGISANIH KOLA

Osnovni zadatak faznog upravljanja pretvaračima je regulacija izlaznog napona ali
ono u sebi može da ima i dodatne funkcije kao što su; meki start, limit struje, blokada
impulsa u slučaju kvara, održavanje ugla upravljanja u dozvoljenim granicama i td.
Za pravilan rad tiristorskih polu-upravljuvih i upravljuvih ispravljača i invertora
potrebno je upravljački (okidni) impuls dovesti u pravom trenutku i na pravi tiristor.
Impulsi moraju biti sinhronizovani sa mrežnim naponom i trenutak njihovog
formiranja bira se samo praćenjem faznog stava prema ulaznom naponu.
U starijoj literaturi se pominju dva načina formiranja upravljačkih impulsa. To su
horizontalno i vertikalno upravljanje.
Kod horizontalnog upravljanja, prati se ulazni napon i na različite načine uvodi
vremensko kašnjenje (R-C članovi i td.). Kod vertikalnog načina, ulaznom naponu se
dodaje upravljački jednosmerni napon (pozitivan ili negativan) i time pomera početak
pozitivne ili negativne poluperiode. Danas se za formiranje upravljačkih impulsa
koriste elektronske komponente, tako da se ova podela uglavnom više ne pominje.
Za upravljanje tiristorskim ispravljačima do skoro se koristila tranzistorska
tehnika. Danas se to radi pomoću analognih i digitalnih kola opšte namene i kolima
specijalno namenjenim za ove preimene.
8.4.1. UPRAVLJANJE POMOĆU OPERACIONIH POJAČAVAČA
Osnovni principi kola za upravljanje biće pokazani na primeru monofaznog

tiristorskog ispravljača prikazanog na sl. 8-9.
Između srednje vrednosti napona i ugla upravljanja postoji jednoznačna relacija.
U SR = U 0 cos α
Ugao upravljanja je:
187
sl. 8-9
U SR k ⋅U R U
α = arccos = arccos = arccos R
U0 k ⋅ U C ,M U C ,M
k koeficijent proporcionalnosti
Ova relacija kaže da je α ugao koji
odgovara kosinusu količnika srednje i
maksimalne vrednosti izlaznog napona. Oba
ova napona su visoka i nisu pogodna za rad
elektronike. Međutim pošto se radi o
količniku, ništa se neće promeniti ako se
oba napona proporcionalno umanje na
vrednosti ispod od 10 V, sa kojima može da
rade ontegrisana kola u upravljačkoj
elektronici.
Kosinusni napon se može dobiti
integracijom sinusoide napona na
kondenzatoru (C) prema slici 8-8. Na
primer za R=100 kΩ i C=1 µF, pri ulaznom
naponu 220 V i 50 Hz, amplituda napona na
kondenzatoru (UC,M) je oko 10 V. Oblik
napona je kosinusoida sa negativnim
znakom. Radi jasnije analize uveden je
invertor napona kondenzatora koji daje
pozitivni kosinusi oblik napona na izlazu.
sl. 8-10. Komparacijom ovog napona sa referentnim
188
naponima iste visine ali suprotnog znaka (UR i -UR) dobijaju se trenuci koji
odgovaraju uglovima upravljanja za pozitivnu i negativnu poluperiodu.
Odgovarajući dijagrami napona ovog kola prikazani su na sl. 8-10.
Razdelnik napona koji čine R i C, na izlazu daje kosinusni napon amplitude oko
UC,M=10 V. Ovaj napon se invertuje i ovu vrednost označimo sa UC.
Referentni napon se dobija iz potenciometra i on je u opsegu od ±12 V. Operacioni
pojačavač (IC1) invertuje ovaj napon i na izlazu se dobija –UR. U operacionim
pojačavačima IC2 i IC3 se vrši komparacija kosinusnog napona (UC) i referentnih
napona (UR i –UR). Njihovi izlazni naponi označeni su sa U1 i U2. Od ovih napona
važan je samo trenutak pozitivnog prelaska (prelazak L → H).
Za IC2, ovaj trenutak nastupa izjednačenjem:
U C ,M cos α = U R
a za IC3
U C ,M cos α = −U R
Ovi trenuci se izdvajaju diferenciranjem i uzimanjem samo pozitivnog impulsa.
Tako se dobijaju naponi označeni sa U3 i U4 koji pretstavljaju upravljačke impulse za
odgovarajuće tiristore. Ovi impulsi se dalje odvode na drajversko kolo, pojačavaju,
transformišu i prosleđuju gejtovima odgovarajućih tiristora. Tiristori se uključuju pri
uglovima α i na izlazu ispravljača se dobija srednja vrednost napona
 U  UR k ⋅U R
U d ,SR = U d ,0 cos α = U 0 cos arccos R  = U d ,0
 = U d ,0 = k ⋅U R
 U C ,M  U C ,M k ⋅ U C ,M
Na ovaj način dobijena srednja vrednost napona je proporcionalna referentnom

naponu. Tiristorski ispravljač se ovde ponaša kao pojačavač velike snage sa
pojačanjem k za upravljački napon (UR).
U opštem slučaju, odnos izlazne i ulazne veličine nekog sistema (u kompleksnom
domenu) pretstavlja njegovu prenosnu funkciju (W(s)). Ona je važan faktor u analizi
dinamičkih karakteristika pretvarača ili celog sistema (na primer elektromotornog
pogona).
Ovako dobijena prenosna funkcija je samo približna i važi za stacionarno stanje ili
vrlo niske frekvencije.
Za brže promene, mora se uzeti u obzir i kašnjenje. Zavisno od trenutka kada je
upravljačka elektronika dala nalog da se izlazni napon promeni, potrebno je još neko
vreme dok se to i ne ostvari. Kašnjenje unosi mrtvo vreme između dva uzastopna
impulsa koje za trofazni mostni ispravljač iznosi šestinu periode (T/6) što za 50 Hz
iznosi 3,33 ms. Najveće kašnjenje jednako je ovom vremenu. Najverovatnija je ipak
njegova srednja vrednost (1,67 ms), tako da se za prenosnu funkciju može pisati da je
približno:
189
U d ,SR
W( s ) = ≈ k ⋅ e −0 ,5⋅T ⋅s
UR
Veličina pojačanja dobija se iz
relacije:
U 0 = k ⋅ U C ,M
tako da je k:
U d ,0
k=
U C ,M
Za monofazni tiristorski
ispravljač maksimalna srednja
sl. 8-11. vrednost izlaznog napona (U0) je:
2 2U
U0 =
π
Kod mrežnog napona 220 V, ovo iznosi 198 V.
Za R-C razdelnik napona na sl. 8-9, amplituda kosinusnog napona je:
U 2 1 U 2
U C ,M = =
2 ωC
2  1  1 + (ωCR )2
R + 
 ωC 
Za navedene brojne vrednosti R i C,amplituda je 9,9 V. Na sl. 8-11, prikazana je
zavisnost ugla upravljanja, od upravljačkog napona α=f(UR).
U ovom konkretnom primeru, koeficijent pojačanja je k=198/9,9=20. Sa ovim
parametrima, srednja vrednost izlaznog napona je USR=20⋅UR. Pun opseg upravljanja
od αMIN=0 do αMAX=1800, dobija se za opseg ulaznih napona od UR,MAX=9,9 V do
UR,MIN=–9,9V. Ukoliko je referentni napon izvan ovog opsega, upravljački impulsi
izostaju. Pri αMIN=0, ovo izaziva
diskontinuitet u upravljanju i može
se izbeći superponiranjem
ograničavajućih impulsa naponu UC
na krajevima intervala regulacije,
tako da se samo pojavljuje mrtva
zona izvan linearne oblasti.
Prenosna karakteristika
upravljačkog kola i ispravljača
prikazana je na sl. 8-12.
Jasno je da se ova kola za
upravljanje mogu primeniti i kod
sl. 8-12. poluupravljivih ispravljača (diodno-
190
tiristorskih mostova). Tada izlazi drajvera za tiristore T3 i T4 ostaju nevezani.

Kod poluupravljivih ispravljača, srednja vrednost ispravljenog napona je:
1 + cos α U d ,0  UR 

U d ,SR = U d ,0 = 1 +
2 2  U C ,M 

Odnosno:
U d ,0 U d ,0
U d ,SR = + UR
2 2 ⋅ U C ,M
Objašnjeni princip regulacije je pojednostavljen.
Kod stvarnog kola za upravljanje obično se ida na
galvansko odvajanje između energetskog kola i
upravljačke elektronike, pomoću takozvanih
sinhronizacoinih transformatora.. Kao međurešenje
umesto transformatora koristi se i diferencijalni
pojačavač sa visokoomskim ulazima. Kosinusni
signal se dobija integratorom pomoću operacionih
pojačavača.
Kod trofaznog ispravljača, potrebna su tri ovakva
kola, a sinhronizacija se vrši prema prema linijskom
naponu. Kosinusni napon se ne mora veštački
formirati, jer on već postoji. Tako na primer
međufaznom naponu Uab cosinusni je napon faze c.
Generisanje upravljačkih impulsa komparacijom
referentnog napona i kosinusne funkcije, dao je
linearnu zavisnost izlaznog i upravljačkog napona
sl. 8-13. (prenosnu funkciju sistema). Linearna prenosna
funkcija olakšava stabilizaciju pri radu sa
zatvorenom povratnom spregom (po srtuji, naponu, brzini i td.).
Ako se umesto kosinusne funkcije komparacija vrši sa pravom, dobija se
nelinearna prenosna funkcija (promenljivo pojačanje). Posmatrajmo upravljanje na
način prikazano na sl. 8-13.
Ulazni fazni napon se komparira sa nulom i dobija se napona UCOMP.
Integracijom i uobličavanjem ovog napona, može se dobiti napon oblika dvostruke
rampe (UINT). Ovaj napon je sada zamena za kosinusni napon iz prethodnog primera.
Komparacijom ovog napona sa pozitivnim i negativnim referentnim naponima,
dobijaju se naponi U1 i U2 koji pretstavljaju upravljačke impulse za odgovarajuće
tiristore. Oni se mogu bez skraćivanja preko odgovarajućeg, drajvera preneti na
gejtove tiristora i na izlazu ispravljača se dobija napon prikazan na poslednjem
dijagramu slike 8-13.
Kolo koje vrši upravljanje po ovom modelu prikazano je na sl.8-14.
Sinhronizacioni napon se uzima sa napojnog transformatora TR1. Izobličenja koja
191
sl. 8-14.
unosi punjenje elektrolitnih kondenzatora ispravljača ne unose smetnje jer ona
postoje u vrhovima napona.
Sinusni napon se pretvara u pravougaoni u komparatoru IC1A. Kolo IC2 vrši
integraciju i formira oblik prikazan na dijagramu 3. Naponskom i strujnom
komparacijom u kolima IC1C i IC1D dobijaju se upravljački impulsi prikazani na
dijagramima 4 i 5.
Celo kolo je izvedeno sa jednim četvorostrukim operacionim pojačavačem tipa
TL084 i odgovarajućim diskretnim komponentama (otpornicima diodama i
kondenzatorima).
Opseg regulacije od αMIN=0 do αMAX=1800, postignut je promenom upravljačkog
(referentnog) napona u opsegu od 0 do 10 V.
Zavisnost ugla upravljanja (α) od referentnog napona prikazana je na sl. 8-15. Ova
zavisnost je linearna.
Relacija između ugla upravljanja i upravljačkog napona je:
π (U R − U R ,MIN )
α= |
U R ,MAX − U R ,MIN
Za elemente sa slike sl. 8-14, vrednosti su UR,MIN=0,7V, UR,MAX=9,5V, pa je:
π
α= (U R − 0,7 ) = 0,357 ⋅ U R − 0,25 (0 V<UR<11 V)
9 ,5 − 0 ,7
192
sl. 8-15.
Dalje se može uspostaviti veza između izlaznog napona ispravljača i upravljačkog
napona. Srednja vrednost izlaznog napona tiristorskog mostnog ispravljača je:
U d ,SR = U d ,0 cos α = U d ,0 cos
U R ,MAX − U R ,MIN
Prenosna funkcija u obliku količnika izlaznog i ulaznog napona se ovde ne može
eksplicitno izraziti.
Jasno je da se ova kola za upravljanje mogu primeniti i kod poluupravljivih
ispravljača (diodno-tiristorskih mostova).
Kod njih je:
1 + cos
1 + cos α U R ,MAX − U R ,MIN
U d ,SR = U d ,0 = U d ,0
2 2
8.4.2. INTEGRISANO KOLO TCA 780
Do sada je opisano nekoliko načina upravljanja, primenom operacionih

pojačavača. Ovo je važna oblast elektronike, pa je dosta integrisanih kola namenski
razvijeno za ove primene.
Osim proste regulacije ugla paljenja, ova kola često imaju i druge funkcije kao što
su, meki start, mogućnosti za uvođenje raznih povratnih sprega (po brzini, struji
naponu i td.).
U daljem tekstu je opisano integrisano kolo tipa TCA 780, proizvodnje Siemens
(DIP 16 pakovanje). Isti raspored nođžica (pinova) ima i kolo TCA 785.
Ovo kolo je namenjeno za faznu kontrolu triristora, trijaka i tranzistora. Kolo je
predviđeno za monofaznu regulaciju, ali sa tri kola može se primeniti i u trofaznim
pretvaračima. Najvažnije karakteristike kola su:
193
Napon napajanja (VS) 8 do 18 V

Max. izlazna struja (pin 14 i 15) 55 mA
Max. sinhronizaciona struja (I5) 200 µA
Radna frekvencija 10 do 500 Hz
Referentni napon (VREF) 3,1 V (±10 %)
sl. 8-16.
Principska blok šema kola prikazana je na sl. 8-16, a na sl. 8-17 karakteristični
dijagrami. Kolo radi na sledeći način:
Sinhronizacioni napon se preko visokoomskog otpornika dovodi na pin 5. Detektor
nule određuje prolazak napona kroz nulu i prenosi ga u sinhronizacioni registar, koji
upravlja generatorom rampe, kondenzator C10 koji se puni konstantom strujom
(određenom sa R9). Struja punjenja kondenzatora C10 je:
1,25 ⋅ VREF
I10 =
R9
Sa ovom strujom napon rampe je:
1,25 ⋅ VREF
V10 = t
R9 ⋅ C10
i njegova maksimalna vrednost je VS-2.
Na pin 11 se dovodi kontrolni napon (U11). Kada napon rampe pređe kontrolni
napon, određen je ugao upravljanja ϕ:
194
V11 ⋅ R9 ⋅ C10
ϕ = ω ⋅ tϕ = ω
1,25 ⋅ VREF
Zavisno od visine kontrolnog
napona, ugao upravljanja se može
menjati u opsegu od 00 do 1800.
Na pinovima 14 i 15, dobijaju se
pozitivni impulsi A1 i A2, trajanja oko
30 µs u svakoj poluperiodi.
Dodavanjem kondenzatora C12,
trajanje ovih impulsa može se
produžiti (0,5 ms/nF). Ako se pin 12
veže na masu, trajanje se produžava
do kraja poluperiode. Na pinovima 4
i 2 su naponi inverzni A1 i A2.
Na sl. 8-18, prikazana je jedna
tipična primena ovog kola kod
regulacije napona sa trijakom.
Za upravljanje tiristorima u
regulisanom ispravljaču, napone A1 i
A2 (sa pinova 14 i 15) treba razdvojiti
i preko impulsnih transformatora
sl. 8-17. preneti odgovarajućim tiristorima
ispravljačkog mosta.
Na sl. 8-19, prikazana je primena
obog kola kod trofaznih mostnih
ispravljača. Najčešći slučaj je da je
transformator ispravljača sprege D/y.
Da bi se imala pravilna
sinhronizovanost, potrebno je da
sinhronizacioni transformatori budu
spregnuti na isti način. Sva tri kola
se napajaju iz zajedničkog
stabilisanog ispravljača (15 V).
Svako kolo dobija svoj
sl. 8-18. sinhronizacioni napon, dok je
upravljački napon je zajednički. Na izlazima se dobijaju tri grupe (od po dva impulsa)
fazno pomerene za trećinu periode.
Zbog razlike u vrednostima pojedinih komponenata (tolerancija) mogu se pojaviti i
razlike u uglovima upravljanja po fazama. Ove razlike se kompenziraju dodatnim
trimer-potenciometrima u kolu pina 9.
Kod upravljanja mostim ispravljačima, potrebno je da se upravljački impulsi
istovremeno dovedu na dva tiristora (po jedan iz anodne i katodne grupe). Ovde se
može primeniti “ILI“ logika kao na sl. 8-19.
195
Ovde je pretpostavljen direktan redosled faza (L1, L2, L3). Tako na primer, impuls
sa pina 15 (faze L1), pored tiristora anodne grupe svoje faze (Th1), treba da uključi i
tiristor (Th5) katodne grupe faze koja kasni za 1200 (L2).
U slučaju promene redosleda (zamena mesta dve faze), druga faza (L2) bi
prednjačila u odnosu na prvu i trebalo bi uključiti Th6 umseto Th5. Zbog toga, kod
priključivanja ispravljača sa ovakvim upravljanjem treba voditi računa o redosledu
faza.
Druga mogućnost je da se upravljačkim impulsima produži trajanje na više od
šestine periode. Sada se upravljački impulsi preklapaju. Svaki impuls se preko svog
drajvera prenosi tiristorima i ispravljač pravilno radi nezavisno od redosleda faza.
Da bi se ovako dug impuls preneo preko impulsnih transformatora koristi se
tehnika amplitudne modulacije nosećeg signala frekvencije desetak kHz (češalj).
sl. 8-19.
196
8.4.3. INTEGRISANO KOLO SL440
sl. 8-19.
U daljem tekstu će biti prikazano integrisano kolo SL440 proizvodnje PLESSEY.
Kolo je namenjeno za faznu kontrolu tiristora i trijaka uređaja u domaćinstvu i
ndustriji i td. Osnovna blok šema kola prikazana je na sl. 8-20.
Najvažnije karakteristike kola su:
Trajanje okidnih impulsa oko 50 µs
Maksimalna izlazna struja 120 mA (tipično)
Opteretivost pin 3 (maksimalno) 30 mA
Statičko pojačanje servo pojačanja 75 (tipično)
Prag strujnog limita ± 0,7 V
Mrežni napon se preko otpornika

R2 i diode D2, dovodi na pin 2. Za
220 V otpornost ovog otpornika je
6,8 kΩ i snaga 5 W. Ovaj napon
služi za sinhronizaciju i za
napajanje kola. Izlaz internog
stabilizatora je izveden na pin 3 i
njegov napon je oko 11,3 V.
Princip rada kola je sledeći.
Kondenzator C14 se prazni, u toku
poluperiode, konstantnom strujom
proporcionalnoj naponu na pin 13.
sl. 8-21. Kada njegov napon dostigne
197
interno podešen nivo, na izlazu (pin 1) dobija se impuls trajanja oko 50 µs. Detektor
prolaska kroz nulu resetuje kolo i naglo puni kondenzator C14 na početnu vrednost
napona. Ciklus se dalje ponavlja na isti način.
Ako se kontrolni pin 4 veže na masu, okidni impulsi su blokirani. Ova mogućnost
se može koristiti za ograničenje struje.
Kolo ima samo jedan izlazni pin, tako da je pogodno za upravljanje
poluupravljivim ispravljačima i regulaciju naizmeničnog napona trijakom.
Na sl. 8-21, prikazana je tipična primena ovog kola kod upravljanja trijakom.
Na tržištu se nalazi dosta intergrisanih kola za upravljanje tiristorima i trijacima. U

katalogu AEG-TELEFUNKEN za ove namene preporučuje se i sledeća kola:
- TEA 1007, U 111 B, U 112 B, za upravljanje trijakom
- UAA 145/146 pogodna za upravljanje tiristorskim mostnim pretvaračima sa
opsegom upravljanja od 00 do 1800.
- U 106 BS fazno upravljanje tiristorima i trijacima, uključenje pri prolasku kroz
nulu i td.
- U 217 B, za uključenje trijaka pri prolasku kroz nulu (statički prekidači)
Kod pretvarača velikih snaga pri faznoj regulaciji dolazi do deformacije oblika
ulaznih napona. Prisustvo harmonika u napojnoj mreži može negativno da se odrazi
na kvalitet upravljanja.
Jedan od načina prevazilaženja ovog problema je digitalno generisanje kosinusnog
oblika napona. Moguće rešenje je da se koristi tehnika PLL (Phase-Locked-Lope).
U eprom sa 2n memorijskih lokacija, mogu se upisati vrednosti za kosinusnu
funkciju. Sasvim zadovoljavajuća funkcija se može dobiti memorijom sa n=8
(2n=256).
Frekvencija naponski kontrolisanog oscilatora (VCO), se deli sa 2n i sinhronizuje
sa mrežnom. Ona se zatim dovodi u kružni brojač modula 2n na čijem se izlazu
dobijaju brojevi koji pretstavljaju adrese, kojima se iz eproma isčitavaju vrednosti
kosinusne funkcije. Ona se dalje pomoću D/A konvertora može pretvoriti u analognu
i dalje opisanom metodom vršiti fazno upravljanje.
Umesto analogne, dalja obrada signala se može vršiti i digitalno.
198
8.4.4. ZAŠTITA DIODA I TIRISTORA
Pri radu uređaja sa diodama i tiristorima, mogu nastupiti stanja koja mogu da
dovedu do oštećenja ovih elemenata.
Kod dioda i tiristora oštećenja mogu da nastanu zbog prevelikih struja i previsokih
napona. Samim tim to su i dve osnovne vrste zaštite ovih elemenata.
Kod tiristora smetnje ili oštećenja mogu da nastanu i pri brzim promenama napona
(du/dt) ili naglom porastu struje (di/dt).
Prekostrujna zaštita
Struja u pločici poluprovodnika stvara gubitak snage, koje se manifestuje kroz
njegovo zagrevanje. Prekoračenje maksimalno dozvoljene struje znači i prekoračenje
maksimalno dozvoljene temperature poluprovodnika, što može dovesti do njegovog
trajnog oštećenja.
Masa poluprovodnika je mala, tako da je i toplotni kapacitet takođe jako mali. To
znači da je i brzina zagrevanja velika i da pri preopterećenju treba što brže prekinuti
struju.
Prekoračenje dozvoljene struje može nastati zbog preopterećenja ili kratkog spoja
na strani opterećenja ili u nekom delu uređaja. Tiristorski regulisani pretvarači skoro
uvek imaju mogućnost ograničenja struje putem povratne sprege i na taj način
aktivne zaštite od preopterećenja. Osim toga u sistemu zaštite od preopterećenja
obično se nalaze još i prkostrujni i termički releji. Ovo važi i za diodne ispravljače.
Zaštita od kratkih spojeva izvodi se topivim osiguračima. Mali toplotni kapacitet
dioda i tiristora zahteva međutim brže prekidanje struje od onoga koje imaju
standardni osigurači. Na primer, diode i tiristori mogu da izdrže bez oštećenja struju
oko 5 puta veću od nazivne u trajanju od oko 10 ms. Zbog toga je za zaštitu dioda i
tiristora razvijena posebna vrsta, takozvani brzi (ili ultrabrzi) osigurači.
Kod klasičnih osigurača, luk se prkida na jednom mestu i pad napona na njemu je
mali. Ulazni napon je veći od napona luka i struja se gasi tek pri prolasku kroz nulu.
Ovakvi osigurači se nazivaju pasivnim.
Kod ultrabrzih osigurača, srebrna topiva traka ima suženja na više mesta po dužini.
Pri pregorevanju osigurača, na ovim mestima pojavljuje se više lukova vezanih na
red, tako da je pad napona na osiguraču veliki. Ako je ovaj pad veći od ulaznog
napona, osigurač deluje aktivno na smanjenje struje i luk se gasi brže, ne čekajući
kraj poluperiode.
Da osigurač ne bi pregoreo pri nominalnoj struji opterećenja, njegova nazivna
struja treba da bude bar desetak procenata veća od nominalne.
Osigurači se mogu smestiti na strani napajanja uređaja ili u grane na red sa
tiristorima. U prvom slučaju broj osigurača je manji ali je efikasnost zaštite bolja ako
svaki tiristor ima svoj osigurač.
Za izbor osigurača koristi se veličina I2t. Ona je proporcionalna energiji koja se u
njemu razvije od nastanka kratkog spoja do prekida struje, tako da pretstavlja meru
veličine toplotnog impulsa. Zbog toga se u kataloškim podacima za diode i tiristore
daje i ova vrednost.
199
Za pouzdanu zaštitu, a zbog rasipanja karakteristika, potrebno je da osigurač kojim

se štite ovi elementi ima 3 do 5 puta manju vrednost I2t, od vrednosti koja odgovara
štićenom elementu (diodi ili tiristoru).
Da bi se sprečila zamena standardnim, ultrabrzi osigurači se i fizički razlikuju. Na
primer, neki tipovi nožastih osigurača se izvode sa kontaktima koji se u podnožje
učvršćuju zavrtnjima. Na taj način ultrabrzi osigurač se može umetnuti u podnožje
standardnog, ali ne i obrnuto.
Veliki proizvođači dioda i tiristora, u svojoj ponudi obično imaju i prateći pribor u
koji spadaju i ultrabrzi osigurači.
Prenaponska zaštita
Pri izboru diode ili tiristora gleda se da njihovi maksimalno dozvoljeni naponi
budu od 2 do 2,5 puta veći od amplitude napona napajanja. Razlog ovako velikoj
rezervi je prisustvo prenapona. Prenaponi najčešće nastaju zbog atmosferskih
pražnjenja, manipulacijama prekidačima napojnoj mreži i slično.
Za zaštitu od prenapona koriste se R-C članovi na priključcima napajanja, varistori,
diodni mostovi u praznom hodu i slično.
Zaštita tiristora od di/dt
Velika brzina porasta struje izaziva lokalno zagrevanje provodne zone kristala i
može dovesti do trajnog oštećenja tiristora. Zaštita se postiže dodavanjem vrlo male
induktivnosti u kolo. Veličina ove induktivnosi (L) je:
dt
L >U
di
Tipične vrednosti su nekoliko mikrohenrija, tako da ova induktivnost može biti
posebno oblikovana veza sa tiristorom ili prstenasto jezgo (jedno ili više) od ferita ili
tankog lima visokopermeabilnog magnetnog materijala.
Zaštita tiristora od du/dt
Prevelika brzina porasta direktnog napona može da izazove neželjeno uključenje
tiristora. Ovo dalje može da prouzrokuje druge neželjene posledice od nepravilnog
rada pretvarača do kratkog spoja pojedinih delova pretvarača.
Uzroci pojave velike brzine porasta direktnog napona mogu biti; uključenje
pretvarača na mrežu, komutacije pojedinih elemenata u pretvaraču, prenaponi iz
mreže i td.
Zaštita se dodavanjem R-C članova paralelno tiristoru. Vrednosti ovih elemenata
su slične onima kod rednog vezivanja tiristora. Kondenzatori su kapaciteta u opsegu
od oko 0,1 µF do 1 µF a otpornici se kreću od 5 Ω do 50 Ω.
200
LITERATURA
1. T. Brodić: Energetska elektronika; Svjetlost, Sarajevo 1986.

2. B. Pantić: Elektromotorni pogoni sa primenom energetske elektronike: FTN
Institut za energetiku i elektroniku, Novi Sad 1980. (skripta)
3. R. Radetić: Tranzistorski pretvarači snage; Nauka, Beograd 2002.
4. B. Radojković: Jednofazne lokomotive sa silicijumskim usmeračama;
Građevinska knjiga, Beograd 1969.
5. Z. Benčić, Z. Plenković: Energetska elektronika, I dio poluprovodnički ventili,
Školska knjiga, Zagreb, 1978.
6. P. Šuhel, S. Ferkolj: Energijska elektronika - teorija in sistemi; Univerzitetska
tiskarna v Ljubljani 1980.
7. B. Đurić: Tiristori, Tehnička knjiga, Beograd, 1980.
8. D. Martinović, Z. Pendić, J. Menart: Energetska elektronika (za III razred
elektrotehničke škole), ZUNS, Beograd 2001.
9. D. Rajaković, Ž. Janda: Sistemi za besprekidno napajanje električnom
energijom, Agencija Spiridonović, Beograd, 1999.
10. Končar, Tehnički priručnik, peto izdanje, Zagreb, 1991.
11. V. Katić: Energetska elektronika - zbirka rešenih zadataka, FTN, Novi Sad
1998.
12. P. Petrović: Energetski pretvarači i kola za njihovo upravljanje -zbirka rešenih
zadataka, Nauka, Beograd 1997.
13. B. D. Bedford: Principles of inverter circuits; John Wiley and sons, inc. 1964.
14. B. K. Bose: Power electronics and ac drives; Prentice-Hall, 1986.
15. F. Csaki: Power electronics; Budapest 1975.
16. S. B. Dewan: Power semiconductor drives; John Wiley and sons, inc. 1984.
17. S. B. Dewan: Power semiconductor circuits; John Wiley and sons, inc. 1975.
18. F. Mazda: Thyristor Control; John Wily and Sons 1973.
19. B. Pelly: Thyristor Phase - Controlled Converters and Cycloconverters; John
Wiley and Sons. Inc 1971.
20. J. M. D. Murphy: Thyristor control of A.C. Motors; Pergamon Press, 1978.
21. R. H. Balijan, M. A. Sivers: Tiristornie generatori i invertori; Lenjingrad 1982.
22. F. Csaki (sa grupom autora): Silovaja elektronika, (zbirka zadataka) Moskva
Energoizdat 1982.
23. H. Buhler: Electronique de reglage et de commande; 1979. Editions Georgi.
24. H. Buhler: Electronique de puissance; 1981. Editions Georgi.
25. G. Moltgen: Line comutated thyristor converters; Pitman publishing, 1972.
26. Analog ICs, data book 1981/82, Siemens AG
27. Integrated circuit, data book 1979/80, AEG-Telefunken
201

Tiristorski Pretvaraci PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tiristorski Pretvaraci PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RADOJLE RADETIĆ

Zahtev za regulacijom brzine elektromotora nametao je potrebu za stalnim

U našoj zemlji, ova oblast se izučava u okviru predmeta energetske elektronike na

Ova knjiga je nastala kao pokušaj da se ne preskoči čitava tehnološka generacija

Bor, jula 2004. godine Autor

1. Poluprovodničke komponente _________________________________________________ 7

negativan temperaturni koeficijent je nepovoljan pri paralelnom vezivanju dioda, i

1.1.2. DINAMIČKE KARAKTERISTIKE DIODE

Međusobna zavisnost struje i napona diode, zavisi od vrste opterećenja. Vremenski

1.2. TIRISTORI (SCR - SLICON CONTROLLED RECTIFIER)

1.2.1. STATIČKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA

Na sl. 1-6. prikazana je

1.2.2. DINAMIČKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA

1.2.3. REDNO I PARALELNO VEZIVANJE DIODA I TIRISTORA

Redno vezivanje dioda i tiristora

1.3. GTO TIRISTOR

U provodnom stanju GTO ima pad napona 2,5 ...

Naponsko strujna karakteristika mu

2. OSNOVNA KOLA SA DIODAMA I TIRISTORIMA

2.1. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA NAIZMENIČNIM NAPONOM

2.2. OTPORNOST NAPAJANA PREKO DIODE

2.3. OTPORNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA

Kada je α=0, ispravlja se cela poluperioda i efektivna vrednost napona je kao i u

2.4. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE

2.5. INDUKTIVNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE

Ovo je idealan slučaj i u praksi se kontinualnost struje sa ovakvim ispravljačem ne

2.6. ELEKTROMOTORNA SILA U KOLU

2.7. PARALELNA VEZA KONDENZATORA I OTPORNIKA

paralelnim kapacitetom. Zbog toga se ovakvi

Ovde je posmatran idealizovan slučaj gde

sl. 2-11a Dodavanjem redne prigušnice u kolo, u

2.8. ZAMAJNA DIODA I PROCES NAGOMILAVANJA ENERGIJE

U ovom intervalu i napon i struja su pozitivni tako da se iz izvora napajanja prima

Od trenutka t2 do t3 imamo ponovo struju kao u intervalu t0-t1, ali i eksponencijalno

2.9. MAGNEĆENJE TRANSFORMATORA ZA ISPRAVLJAČ SA

struje praznog hoda i struje sekundara svedene na primar. Radi jednostavnosti,

Primarni napon je sinusan i srednje polu-periodne vrednosti napona za pozitivnu i

Izraz pokazuje da je srednja vrednost struje magnećenja jednaka struji opterećenja

Na primer za transformator iz našeg primera (sl. 2-21), otpornost primara je 4 Ω, a

3. FAZNO UPRAVLJANI PRETVARAČI

Prema načinu ispravljanja,

Podela prema upravljivosti

Prema broju faza

Prema smeru prenošenja energije

Tok analize ispravljača

3.1. POLUTALASNO ISPRAVLJANJE

Uobičajeno je da priča o ispravljanju napona počne najjednostavnijim,

3.1.2. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)

Ovaj napon ima širi značaj i dobio je posebnu oznaku Ud,0.

3.1.3. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)

Posmatrajmo sada ponovo diodni polutalasni ispravljač koji se napaja iz ulaznog

manji od napona kakav bi bio da je komutacija trenutna.

Sređivanjem ovog integrala dobija se:

Posle integracije dobija se:

3.1.4. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)

Za razliku od diode, tiristor je polu

Rešenje integrala daje:

U oblasti ugla upravljanja od 0<α<900, srednja vrednost izlaznog napona je

3.1.5. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)

Sređivanjem ovog integrala dobija se:

prave međusobno paralelne. Karakteristika koja

3.1.7. ISPRAVLJAČ SA ZAMAJNOM DIODOM

Pri α=α1, srednja vrednost napona je: