ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:
КРИМИНАЛИСТИКА

Тема:
УВИЂАЈ КОД КРИВИЧКОГ ДЕЛА
ТЕШКЕ КРАЂЕ

ПРОФЕСОР: УЧЕНИК:
ДОЦ. ДР. БОЖИДАР ОТАШЕВИЋ Јелена Биочанин
I0138-15
безбедност, група 7

maj, 2019.
 SADRŽAJ
1. УВОД.......................................................................................Error! Bookmark not defined.
2. КРИВИЧНО ДЕЛО ТЕШКА КРАЂА ....................Error! Bookmark not defined.
2.1. Oблици тешке крађе ................................................................................................ 5
2.2.Провални облик као најчешћи облик тешке крађе .................................. 7
3. УВИЂАЈ ..................................................................................Error! Bookmark not defined.
3.1.Предуслови за вршење увиђаја: ......................................................................... 9
3.2.Извештај
о криминалистичко-техничком прегледу лица места
(Записник о увиђају) ................................................................................... 12
4. ЗАКЉУЧАК ...............................................Error! Bookmark not defined.
5. ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................... 15
 1. УВОД
Криминалитет, као негативна друштвена појава, стар је колико и само друштво.
Настао је паралелно са настанком држава и права уопште, и на известан начин прати
развој људског друштва од најстаријих времена. Наиме, савремени криминалитет
представља једну од најсложенијих претњи за економску и социјалну стабилност и
сигурност сваке државе, па и читаве међународне заједнице, имајући у виду његове
многоструке и многобројне облике испољавања, трансационалност и огромну
финансијску добит.

Развојем савременог друштва, савремених технологија, све брже размене

информација и добара које су у служби савременог човека, истовремено долази до
повећања класичног, коруптивног и организованог криминала који прети да угрози
функционисање, не само одређених привредних и друштвених субјеката једне државе,
већ и великих друштвених заједница.

Разлози који доводе до појаве криминалитета су разноврсни и могу обухватати

ратове, економске кризе, несташице робе на тржишту, разлике између богатих и
сиромашних, недостатак посла, као и различито антисоцијално понашање, које је
противно друштву, тј. законској норми као што су алкохолизам, проституција,
наркоманија, скитничење, коцка итд.

Један од облика криминалитета, а који је предмет овог рада, јесте имовински

криминалитет. Имовински криминалитет спада у прави, класични или општи
криминалитет, који је познат од најстаријих времена и присутан је у свим облицима
државних организација данас. Ту заправо спадају различити облици противправне
делатности који су уперени против имовине, којима извршилац настоји да себи или
другоме прибави имовинску корист. Према томе, имовински деликти су кривична дела
којима се угрожавају права и интереси физичких и правних лица.

Један од најраспрострањенијих облика кривичних дела против имовине је

кривично дело крађе. Крађа се састоји у одузимању туђе покретне ствари у намери да се
њеним присвајањем себи или другоме прибави противправна имовинска корист. Крађа,
поред овог основног облика, има свој тежи (квалификовани) облик. Тај квалификовани
облик крађе чини тешка крађа. За постојање тешке крађе потребно је да су у погледу
радње извршења, објекта и намере, остварена обележја крађе, а да постоје околности које
обичну крађу чине тешком.

Тешку крађу карактеришу различити начини и радње извршења, па у том погледу

постоје и различити облици тешке крађе. Један од најчешћих је онај који се врши
проваљивањем. Учиниоци овог кривичног дела су различити, а најчешће је врше
професионални криминалци. Приликом вршења овог кривичног дела, на месту догађаја
могу се наћи различити предмети и трагови, чијом обрадом се учинилац овог кривичног
дела може пронаћи и адекватно казнити.

Потпуно, прецизно и свеобухватно расветљење кривичног дела тешке крађе је

јако сложен процес, које је могуће решити једино уз поштовање радњи и активности
предвиђених основним протоколима криминалистичко-форензичке обраде лица места.

Овим радом изучава се кривично дело тешка крађа са

криминалистичкофорензичког аспекта. У првом делу рада одређени су појмови
имовинских деликата, крађе и тешке крађе и дефинисани су облици тешке крађе, са
нарочитим освртом на провалне крађе, као најчешће облике тешких крађа. Други део
рада односи се на откривање и доказивање овог кривичног дела, те су приказани начини
којим се ово кривично дело открива и доказује и извршена је анализа извршених тешких
крађа на подручју општине Кикинда (према учесталости и карактеристикама учинилаца).

2. КРИВИЧНО ДЕЛО ТЕШКА КРАЂА

Кривично дело тешка крађа представља посебно кривично дело (чл. 204 КЗ) које
постоји уколико је основно дело крађе (чл. 203 КЗ) извршено под околностима које
учињеном делу дају тежи карактер. Према томе, тешка крађа је посебан, квалификовани
облик крађе. За њено постојање је потребно да су у погледу радње, објекта и намере
остварена обележја крађе. „Оно што, међутим, чини обичну крађу тешком, то су
околности под којима се дело врши. Те околности могу да се односе на начин извршења
дела, посебну опасност учиниоца, коришћење посебне ситуације за извршење дела и
вредност украдене ствари1“ .

Tешка крађа постоји када је одузимање туђе покретне ствари, у намери да се

њеним присвајањем за себе или другог прибави противправна имовинска корист,
учињено на посебан, специфичан или опасан начин или под посебним околностима, или
од стране више лица, као и када су предмет крађе ствари велике или посебне вредности,
као и савлађивањем одређених препрека.

2.1. Oблици тешке крађе

1) крађа извршена обијањем или проваљивањем затворених зграда,
станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или
савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;
2) крађа извршена од стране групе;

3) крађа извршена од стране лица које је при себи имало какво оружје
или опасно оруђе ради напада или одбране;
4) крађа извршена за време пожара, поплаве, земљотреса или другог
удеса;

5) крађа извршена искоришћавањем беспомоћности или другог

тешког стања неког лица;
6) крађа ствари чија вредност прелази четирсто педесет хиљада динара
или ствари које представљају културно или природно добро, односно
добро које ужива претходну заштиту и природно добро или украдена ствар
представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну
или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно
делове тих уређаја.

Поред наведених, предвиђен је и квалификовани облик тешке крађе, који постоји

уколико је неки од шест набројаних облика извршила организована криминална група,
или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

1
Фејеш, И. & Лајић, О., 2014, pp. 97-98
 „Код првог облика тешке крађе радња извршења је постављена алтернативно“.
Радња извршења код првог облика тешке крађе може се састојати у“ 2 :

1) обијању,

2) проваљивању,

3) савлађивању механичких или електронских препрека и 4) другом

савлађивању већих препрека.

Одузимање ствари врши се обијањем или проваљивањем затворених зграда,

станова, соба, каса, ормана или других затворених простора.

Други облик тешке крађе постоји онда када је крађа извршена од стране групе.
Под појмом групе се, у смислу Кривичног законика (подразумева најмање три лица
повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела, која не мора да има
дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.

Код крађе учињене на нарочито опасан или нарочито дрзак начин ради се у
ствари о два облика тешке крађе, јер су у питању две различите околности, али се обе
везују за начин извршења. Када кажемо да је крађа извршена на нарочито опасан начин,
то значи да мора бити извршена на такав начин, односно таквим средствима да је могло
доћи до опасности по живот, тело или имовину пасивног субјекта или било ког другог
лица. Пошто се овде ради о апстрактној опасности, то значи да није потребно да опасност
по наведеним добрима у конкретном случају заиста и наступи. „Крађа на нарочито дрзак
начин постоји онда када је извршена на такав начин да прелази уобичајну дрскост која
по правилу постоји и код обичне крађе3“. Четврти облик тешке крађе постоји у случају
када је учињена од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе
ради напада или одбране. „Према томе, потребно је да је извршилац за време вршења
крађе имао какво оружје или опасно оруђе, као и да је код њега постојала намера да то
оружје или опасно оруђе употреби4“.

2
чл. 204, став 1, тачка 1 КЗ
3
Стојановић, З. & Делић, Н., 2014, p. 147
4
Стојановић, З. & Делић, Н., 2014, p. 148
 Тешка крађа постоји и онда када је извршена за време пожара, поплава,
земљотреса или другог удеса. Ради се о коришћењу, односно злоупотребљавању
ванредних ситуација, односно удеса, било да су они изазвани од стране људи, или се ради
о елементарним непогодама, односно природним катастрофама (нпр. земљотрес) ради
вршења крађе.

Тешка крађа постоји и када се врши искоришћавањем беспомоћности или другог

тешког стања неког лица ради вршења крађе. Ту разликујемо две ситуације. Код прве,
особа се налази у стању беспомоћности (физичке или психичке) услед чега је учиниоцу
у већој или мањој мери олакшано одузимање ствари. Узроци стања беспомоћности могу
бити различити (душевна или телесна болест, инвалидност, алкохолизам и сл.). У другој
ситуацији, извршилац искоришћава неко друго тешко стање неког лица ради крађе. Ту је
реч о неповољном или ванредном стању у коме се нашло неко лице, а то стање
представља последицу деловања неких околности.

Тешка крађа постоји и у случајевима када вредност украдене ствари прелази износ
од четирстопедесет хиљада динара. За утврђивање вредности ствари узима се њена
тржишна вредност. Још један облик тешке крађе је и онај када је крађа извршена у односу
на културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро.

За тешку крађу предвиђен је затвор од једне до осам година, док је за теже облике
тешке крађе предвиђена казна затвора од две до десет година. За постојање кривичног
дела неопходан је умишљај, који мора обухватити и свест о квалификаторној околности.

2.2. Провални облик као најчешћи облик тешке крађе

Најчешћи облици тешких крађа су они који се врше обијањем или проваљивањем
затворених простора, а у криминалистици су познати и под називом провалне крађе.
Објект напада код овог кривичног дела су затворене просторије, односно било који
затворени простор. „Најчешће се проваљују или обијају: станови, куће, викендице,
возила, бензинске пупме, поште, банке и било које друге финансијске институције 5“
Код овог облика тешке крађе, квалификаторна околност састоји се од два
елемента постављена кумулативно:

1) одузимање туђе покретне ствари врши се из затвореног простора,

2) то се чини обијањем или проваљивањем тих простора.

Дакле, да би постојао овај облик тешке крађе, потребно је да је крађа извршена из

затвореног простора и да је одузимање туђе покретне ствари извршено обијањем или
проваљивањем тог простора.

3. УВИЂАЈ

Увиђај је радња доказивања којом се непосредним опажањем прикупљају важне

чињенице везане за место извршења кривичног дела. У члану 123. Законика о кривичном
поступку ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
увиђај се дефинише као истражна радња која се предузима када је за утврђивање или
разјашњење какве важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање.

"Увиђај је доказно средство које се састоји у непосредном и у законској форми

предузетом чулном опажању чињеница које су важне за остваривање кривичнопроцесног
задатка, од стране органа поступка6." Увиђај је једно од најважнијих доказних средстава.
Неопходно је да састав увиђајне екипе буде усклађен са процесним одредбама
позитивног законодавства и њу би требало да чине: орган поступка (јавни тужилац,
полиција и суд), криминалистички техничар, стручна лица- познаваоци одређених
струка, као и вештаци (лекар судске медицине, балистичар, биохемичар и сл.).

Увиђај има дуалистички карактер - кривичнопроцесни и криминалистички. У

складу са тим, и циљ вршења увиђаја може се изразити на два начина: на бази

5
(Бошковић, М. & Скакавац, З., 2015, p. 70).
6
Бејатовић, 2014, p. 289
кривичнопроцесне форме и на основу криминалистичке садржине. Процесни циљ се
односи на утврђивање и разјашњење неких важних чињеница у поступку, док се
криминалистички циљ огледа у настојању да се у одређеном времену и на одређеном
простору прикупи највећа могућа количина криминалистичких релеватних информација.

Увиђај је радња која се примењује на основу одредби ЗКП-а, уз примену

криминалистичко-техничких метода и средстава који су усмерени на проналажење,
обезбеђење од уништења и фиксирање криминалистичких и правно релевантних
материјалних информација за потребе кривичног поступка.

Увиђај се предузима у складу са начелом оперативности и брзине. У супротном,

одуговлачењем може доћи до промене ситуације на лицу места услед атмосферских
прилика, лица која се нађу на лицу места која могу несвесно да униште трагове
кривичног дела и оставе своје. Учиниоцима се не сме оставити прилика да униште
постојеће и створе лажне трагове, прибаве лажне сведоке, побегну далеко. Треба одмах
изаћи на лице места да би се затекли сведоци или очевици. На лицу места се промене
повећавају услед протека времена, те се хитним изласком на место догађаја спречава
настајање промена.

3.1. Предуслови за вршење увиђаја:

• постојање сталног дежурства ради формирања, опремања и
упућивања одговарајуће екипе на место кривичног догађаја, ради вршења
увиђаја;
• организовање система веза дојаве;

• обезбеђење потпуне техничке и друге потпоре;

• држање у приправности службеног пса-трагача;

• поседовање адреса и бројева телефона вештака, који у случају

потребе могу да учествују у увиђају.

У истрази, увиђај је у примарној надлежности тужиоца који спроводи истрагу. У

секундарној фази, након обавештења тужиоца, увиђај је у надлежности овлашћеног
службеног лица. Након подизања оптужнице увиђај обавља судија за претходно
саслушање, а на главном претресу врши га судија односно веће.
 Увиђају могу присуствовати тужилац, оштећени, окривљени и бранилац, а
обавеза је органа који врши увиђај да их обавести о времену и месту обављења увиђаја,
осим у ситуацијама када то није могуће због постојања опасности од одлагања. На увиђај
може бити позван и вештак, под условом да је његово присуство значајно за давање
налаза и мишљења.

Екипу за вршење увиђаја могу сачињавати стручњаци из разних специјалности

(лекари, балистичари, стручњаци ватрогасне и противпожарне екипе, инжењери) и
наравно форензичари.

Стручно и правилно вршење увиђаја зависи од опреме за вршење увиђаја и од

чланова екипе, њихове стручности и обучености. Опрема која се користи мора бити
савремена и одговарајућа, тј. у складу са стандардима. Заштитна одела, маске и рукавице
ће помоћи да се избегне контаминација материјалних доказа, а омогућиће и заштиту
самим форензичарима.

Опрема потребна за рад форензичара обично се налази у кутијама, комплетима,

несесерима. Најчешће се користи тзв. универзални несесер. Неки случајеви захтевају и
специјализовану опрему. Опрема за примарну обраду лица места садржи фотографијске
уређаје, хемијске реагенсе, тестове, мерне уређаје, несесере, UV и IC уређаје, покретне
лабораторије. Опрема за секундарну обраду места кривичног догађаја подразумева
форензичке лабораторије и аутоматске идентификационе системе.

По правилу, увиђај се обавља на лицу места, где се разгледа место, односно

прикупљају разни докази. Мада се може вршити и ван лица места. Начин на који се
прикупљају подаци и чињенице на увиђају представља предмет проучавања форензике.

У кривичном поступку, увиђај је најпоузданији начин утвђивања чињеница, јер

орган који га спроводи утврђује чињенице властитим опажањем.

Основна криминалистичка питања на која би требало да одговори увиђај код

кривичних дела тешке крађе јесу:

1) Да ли је крађа стварно извршена?

2) Када и где је извршена крађа?

 3) На који начин је извршена крађа и која средства су употребљена?

4) Шта је украдено и која је вредност украдених ствари?

5) Да ли је крађу извршило једно или више лица?

6) Како је учинилац пришао објекту и како се удаљио?

7) Да ли је неко видео или чуо учиниоца?

8) Ко је учинилац?

Полицијски службеник који је учествовао у обезбеђењу лица места, треба да

информише јавног тужиоца о свим прикупљеним чињеницама и околностима у вези са
извршеним делом, о затеченом стању и евентуалним променама на лицу места. Након
тога, током увиђаја, треба настојати да се добију одговори на што више златних питања
криминалистике, те да се разјасне све битне чињенице. Одговори на постављена
криминалистичко-тактичка питања добијају се кроз оријентациону, статичку и
динамичку фазу увиђаја, у којима учествују сви чланови увиђајне екипе- свако у домену
својих овлашћења и стручних знања.

Оријентациона фаза увиђаја започиње тако што руководилац, заједно са осталим

члановима увиђајне екипе, обилази место догађаја и извршава општи преглед лица места.
У оријентационој фази треба уочити опште карактеристике места догађаја и његове шире
околине, видљиве последице извршења кривичног дела, односно видљиве трагове, као и
вероватни пут доласка и одласка учиниоца са места извршења дела. Оријентациону фазу
чини и преглед места догађаја тзв. форензичким светлима, која дају нову димензију
криминалистичком поступању на месту догађаја, односно прегледу лица места, и
каснијем увиђају.

Пре предузимања било какве радње на самој обради места догађаја, овај поступак
треба увек користити, како би се одмах уочили трагови и изостала њихова промена,
поготово код оних трагова који нису видљиви голим оком.

У статичкој фази увиђаја не уносе се никакве промене на лицу места, оно се само
посматра у непромењеном стању. У овој фази описује се чињенични налаз, анализира се,
врши се мерење, фотографисање и фиксирање свих релевантих трагова и предмета. Ова
фаза увиђаја популарно се назива "руке у џеповима". У статичкој фази се означавају
поједини предмети и трагови бројчаним и другим ознакама, мере поједини предмети и
предузимају друге потребне радње.

У динамичкој фази долази до померања предмета и трагова, тј. до њихове обраде.

Ова фаза подразумева детаљан преглед места извршења кривичног дела укључујући
померање предмета и ствари ради проналажења микротрагова, али и видљивих трагова,
предмета или делова предмета који су у статичкој фази били скривени или
неприступачни.

У динамичкој фази, дакле, уносе се промене на лицу места:

• Померају се предмети и трагови;

• Врши се њихов даљи преглед и анализа;

• Изазивају се латентни трагови;

• Скидају се поједини трагови са подлоге; Пронађени предмети и

трагови се пакују; Врше се различите анализе.

У овој фази, криминалистички техничар и вештаци узимају трагове и предмете и

потребне узорке, пакују их и транспортују ради даљег вештачења. Врло је важно да се
током увиђаја правилно фиксирају пронађени предмети и трагови те да сви буду
фиксирани идентично у свим процесним документима (записник о увиђају, ситуациони
план лица места, скица, видео-техника).

Након завршетка увиђаја добија се целокупна техничка документација која је

резултат рада криминалистичке технике. Документацију чине:
• Извештај о криминалистичко-техничком прегледу лица места;

• Фото-документација;

• Ситуациони план лица места.

3.2. Извештај о криминалистичко-техничком прегледу лица места

(Записник о увиђају)
 Јесте сновни процесни документ везан за увиђај. Сви послови који су предузети
на увиђају налазе се у њему и он је најчешће основ за покретање истраге. У нашој
криминалистичкој пракси о свим пословима које криминалистичка техника врши на лицу
места сачињава се извештај о криминалистичко техничком прегледу лица места. Тај
извештај нема процесни, већ криминалистичко-опративни значај. У њему се налазе сви
трагови који су нађени налицу места и пише га криминалистички техничар. Ради лакшег
и бржег писања извештаја, штампају се формулари у којима се само попуњавају рубрике.
У Прилогу 1 дат је пример попуњеног Извештаја о криминалистичко-техничком
прегледу лица места, при учињеном кривичном делу тешка крађа.

Фото-документација има изузетно важан значај, јер визуелно предочава оно

што се писањем уноси у записник. Свака фото-документација има одређену форму и
састоји се из два дела- омота на којем се налазе фотографије са легендом поређане од
општег изгледа лица места до појединих трагова.

Ситуациони план се користи као допуна записника о увиђају. То је процесни

документ без којег запиник о увиђају није комплетан. Он мора бити јасан, прегледан и
сваком другом разумљив. Најчешће се ради у размери 1:100. Сваки ситуациони план
садржи легенду и на њој су означене стране света. Он се најчешће прилаже уз
фотодокументацију, и са њом чини физичку целину.

4. ЗАКЉУЧАК
Како у свету, тако и код нас доминирају кривична дела против имовине. Од свих
имовинских деликата најбројније је кривично дело тешка крађа. У питању је кривично
дело које се извршава на нарочито опасан и нарочито дрзак начин. Према томе, да би
обична крађа прерасла у тешку крађу мора бити извршена на нарочито дрзак и на
нарочито опасан начин, мора да постоји квалификаторна околност - начин извршења
крађе. Дрскост у извршењу тешке крађе је изражена у посебној одлучности, упорности и
безобзирности учиниоца у њеном извршењу.

Да би спречили извршење кривичног дела тешка крађа, органи унутрашњих

послова предузимају разне превентивне мере. Међутим, када дође до њеног извршења,
тада користе најпогодније методе и средтсва за откривање и разјашњење како кривичног
делa, тако и његових починилаца.
 Када се открије постојање овог кривичног дела, потребно је предузети мере које
имају за циљ откривање учиниоца као и прукупити довољно доказа за успешно
покретање кривичног поступка. У случају пријављеног кривичног дела тешка крађа,
полиција излази на лице места и поступа у складу са унапред дефинисаним правилима за
криминалистичко поступање, а које обухвата: прве мере поступања, обезбеђење лица
места и обраду места догађаја. Приликом учињеног кривичног дела тешка крађа врши се
и увиђај којим се, уз помоћ форензичара и других стручних лица одговарајућих струка,
прикупљају материјални трагови и предмети, а уз помоћ различитих средстава и метода.
Најчешћи трагови који се могу наћи на лицу места извршења тешке крађе јесу трагови
папиларних линија, биолошки трагови, трагови оруђа/алата којим је тешка крађа
учињена, трагови одеће и обуће, и трагови возила. Адекватном обрадом ових трагова и
предмета (уз помоћ форензичких метода и средстава), њиховим правилним паковањем и
транспортовањем, могу се добити врло важне информације које ће представљати доказ у
кривичном поступку.

При откривању и фиксирању трагова на лицу места криминалистички техничари

користе разне методe. Ти трагови представљају сjаjну основу за расветљење кривичног
дела тешке крађе.

Форензичари, својим поступањем, заједно са полицијом, могу допринети да се

кривично дело тешка крађа докаже, тј. да се пронађе и казни учинилац овог кривичног
дела. Јер управо је крајњи циљ предузимања свих радњи од стране органа унутрашњих
послова да се осумњичени за извршење кривичних дела правно процесуирају и адекватно
казне.
 5. ЛИТЕРАТУРА
1. Министарство унутрашњих послова Републике Српске.
2.
3. Алексић, Ж. & Шкуљић, М. (2004). Криминалистика. Београд:
Ауторска издавачка задруга.
4. Атанацковић, Д. (1981). Кривично право, посебни део, треће
измењено и допуњено издање. Београд.
5. Бејатовић, С. (2014). Кривично процесно право. Службени гласник.
6. Бјелош, М. & Ђорђевић, С. (2013). Безбедносни профил Кикинде-
Извештај о стању безбедности у Кикинди. Кикинда: Фондација за
отворено друштво, Србија.
7. Бошковић, М. & Бановић. Б. (2001). Криминалистичка методика.
Београд: ВШУП.
8. Бошковић, М. & Скакавац, З. (2015). Криминалистика- методика и
оператива, друго допуњено издање. Нови Сад: Факултет за правне и
пословне студије др Лазар Вркатић.
9. Бошковић, М. (1990). Материјални докази у криминалистичкој
обради. Београд:
10. Нова просвета.
11. Чимбуровић, Г. (2014). Проваљивање као облик извршења
кривичног дела тешке крађе. Правне теме- Часопис Департмана за правне
науке у Новом Пазару. Год. 2, бр. 3, стр. 209-218. Нови Пазар:
Универзитет у Новом Пазару.
12. Шарчевић, З. (2012). Тешка крађа као најчешће извршење
кривичних дела у Републици Српској. Безбједност, полиција, грађани.
Год. 8, бр. 1-2, стр.17-28. Бања Лука:
13. Министарство унутрашњих послова Републике Српске.