Krivicno pravo - seminarski

rad
Krivično pravo
Univerzitet UNION
17 pag.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВО

Тема: КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Београд,

Август, 2021.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 Садржај:

Садржај:.....................................................................................................................................2
1. Увод........................................................................................................................................3
2. Кривична дела против имовине...........................................................................................4
2.1 Крађа.................................................................................................................................4
2.2 Тешка крађа.....................................................................................................................5
2.3 Разбојничка крађа............................................................................................................6
2.4 Разбојништво...................................................................................................................7
2.5 Превара.............................................................................................................................8
2.6 Утаја...............................................................................................................................10
2.7 Изнуда............................................................................................................................11
2.8 Прикривање...................................................................................................................13
2.9 Ситна крађа, утаја и превара........................................................................................14
2.10 Уништење и оштећење туђе ствари..........................................................................14
2.11. Неовлашћено коришћење туђег возила...................................................................15
3. Закључак..............................................................................................................................16
Литература:..............................................................................................................................17

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 1. Увод

Кривична дела против имовине представљају двадесет прву од тридесет шест

глава Кривичног законика Републике Србије и налазе се у посебном делу законика.
Кривична дела против имовине спадају у класична кривчна дела јер су настала са
настанком приватне својине. Заштитни објект јесте имовина, а модалитети напада на
имовину се разликују код појединих кривичних дела. Имовина се иначе штити пре
свега другим гранама права, као што је грађанско право, тако да је и овде
кривичноправна заштита супсидијарна, њој се прибегава само у оним случајевима
напада на имовину када се нормама других грана права имовини не може обезбедити
адекватна заштита. Проневера јесте имовинско кривично дело, али је сврстана у главу
кривичних дела против службене дужности јер је законодавац проценио да је то
примарни заштитни објект код те инкриминације.

Карактеристика већине кривичних дела против имовине јесте да се она врше у

намери прибављања противправне имовинске користи. Код мањег броја кривичних
дела та намера не постоји, а код неких постоји тзв. крађа употребе, односно нема
намере присвајања код учиниоца, већ само намера да се ствар употреби. Једана од
најчешћих подела кривичних дела против имовине јесте према објекту радње на
кривична дела код којих је тај објект туђа покретна ствар и кривична дела чији објект
радње су имовинска права и интереси. С обзиром да је приватна имовина лично добро
којим титулар у начелу слободно располаже, код неких кривичних дела где то не
захтева општи интерес, прописано је да кривично гоњење зависи од оштећеног.

Криминалитет насиља обухвата широки спектар криминалног понашања, а ту

свакако спадају и кривична дела уперена против имовине, где се као саставни елемент
бића кривичног дела или начин извршења јавља насиље. У та дела спадају: разбојничка
крађа (члан 205 КЗ), уцена (члан 2015 КЗ), изнуда (члан 214КЗ), разбојништво (члан
206 КЗ), али и квалификовани облик дела неовлашћено коришћење туђег возила(члан
213 КЗ). Поред тога што се ова кривична дела врше често, значајна су и због тога што
представљају велику друштвену опасност, јер се врше употребом насиља. Насиље се
често врши непотребно или прекомерно за постизање циља. Насиље и имовински
деликти су били одувек присутни, али и међусобно повезани.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 2. Кривична дела против имовине

2.1 Крађа

Кривично дело крађе има 3 облика:

 Обичну крађу
 Тешку крађу
 Ситно дело крађе

Сматра се да је одузимање двострано онда када је дошло до прекида туђег притезања и

заснивања притезања над покретном ствари од стране извршиоца. Није потребно да се
ствар одузме од власника, па ни од држаоца, довољно је да постоји само фактичка власт
над предметом. Осим овог схватања што представља теорију апрехензије, постоје и
друга схватања, односно теорије у вези са појмом одузимања.

Објекат крађе је покретна ствар. То значи да морају бити испуњена 3 услова:

 Да се ради о ствари
 Да је ствар покретна
 Да је ствар туђа

Објект радње могу бити и оне ствари чији је промет, па и само држање забрањено. То
могу бити опојне дроге, орузије, експлозив и друго у том случају ће, по правилу
постојати стицај кривичног дела крађе са одговарајућим кривичним делом. Када су у
питању опојне дроге, за разграничење у односу на тешку крађу меродавна је њигова
вредност на илегалном тржисту.

Неопходно је да постоји намера да се присвајањем туђе ствари себи или другом

прибави противправна имовинска корист. На субјективном плану мора постојати
умишљај и намера. Уколико недостаје намера, радиће се о кривичном делу одузимања
туђе ствари.

Покушај крађе је могућ, а по изричитом ставу законодавца он је и кажњив. Он се

састоји у покушају успостављања свог притезања. Дело је завршено када је учинио
успостављену такву фактичку власт на ствари које му омогућавају слободно
коришћење и располагање. Када су у питању крађе из самопослуге, робних кућа и
других продавница, обилажење регистра у случају да се роба изнесе из продавница, а
не плати, када је учинио примерак од стране особља продавница, задржан и

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
припремљен у одношењу те робе која је остала у притежању власника, кривично дело
није довршено већ је остало у покушају. Санкција прописана за ово кривично дело је
новчана казна или затвор до три године. Ако се ради о томе да се туђа покретна ствар
одузима само ради привременог коришћења које не умањује вредност ствари, неће се
радити о крађи.

2.2 Тешка крађа

Кривично дело крађе прераста у тешку крађу, уколико је карађа извршена под неком од
квалификаторних околности. Те околности се односе на:
o Начин извршења крађе
o Време извршења крађе
o Врсту и вредност украдених ствари

Тешка крађа има више основних и један тежи облик испољавања. Казна прописана за
све облике основног вида испољавања тог дела је затвор од једне до осам година, а за
теже облике испољавања казна је затвор од две до десет година.

Основни облик:

o Обијање - подразумева насилно продирање у затворене простора, односно

употребу физичке силе.
o Проваљивање - сматра се улажење или отварање затвореног простора без
физичког оштећења уређаја за затврање, односно делова затвореног простора.
o Савлађивање механичких или електронских препрека
o Савлађивање већих препрека

Тежи облик испољавања кривичног дела тешке крађе постоји у случајевима:

o Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и пет стотина хиљада
динара,
o Ако је крај извршен од стране организоване криминалне групе,
o Када је крађа извршена на нарочито опасан начин или нарочито дрзакначин,

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 o Када је крађа извршена од стране лица које је при себи имало какво оружије или
опасно оруђе ради напада или одбране,
o Када је крађа извршена за време пожара, поплава, земљотреса,
o Када се крађа врши искоришћавањем беспомочности или другог тешког стања
неког лица ради вршења крађе,
o Када је крађа извршена у односу на културно добро, добро које ужива претходну
заштиту.

У случају да је учинилац у блиском односу са оштећеним, кривично гоњење се

предузима по приватној тужби.

2.3 Разбојничка крађа

Кривично дело разбојничке крађе представља сложено кривично дело које се састоји из
крађе и принуде. Разбојничка крађа постоји када је учинилац дела затечен на делу
крађе, па у намери да задржи украдену ствар употреби силу против неког лица или
претњу да ће непосредно напасти на живот и тело. Објект заштите код разбојничке
крађе такође је имовина, а објект напада је туђа покретна ствар. Због тога је и ово дело
систематизовано у групи кривичних дела против имовине. За постојање кривичног дела
разбојничке крађе, неопходни су и следећи услови:

o да је учинилац затечен на делу,

o да је употребио силу или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело
o да је силу или претњу употребио у намери да украдену ствар задржи.

У погледу места извршења дела извршилац је затечен онда када се још налази на месту
извршења, или док односи украдену ствар. Радња извршења овог кривичног дела
састоји се у употреби силе или претње да ће се непосредно напасти на живот или тело у
намери да се украдена ствар задржи. Сила и претња се употребљавају у намери да се
украдена ствар задржи, што значи да разбојничка крађа постоји у оном случају када
извршилац није успео да задржи украдену ствар. Под силом се подразумева употреба
физичке, механичке или друге снаге, као и примена хипнозе и омамљујућих средстава,
са циљем да се неко лице принуди на предузимање неке активне радње (чињење),
уздржавање од такве радње (нечињење) или пак, да трпи неко стање које њему и
његовим интересима не одговара. Сила је, дакле, средство физичког или психичког
онеспособљавања за пружање евентуалног отпора неког лица. То онеспособљавање се
увек врши мимо воље лица према коме се она примењује.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
Претња је други и најчешће лакши облик манифестовања и остваривања принуде.
Претња представља стављање у изглед одређеног зла лицу којем се прети, а да притоме
остваривање тог зла на било који начин зависи од воље лица које прети. Зло мора тек да
се догоди, тј. реч је о неком будућем злу. Довољно је да лице које прети представи лицу
коме прети да остваривање зла зависи од његовог утицаја. Уколико то није случај, тј.
ако се ради о опомени код које лице које ставља у изглед другом лицу неко зло чије
остваривање не зависи од њега, неће постојати претња. Само застрашивање неког лица
стављањем у изглед неког зла које се може догодити, а да притоме лице које врши
застрашивање то зло ни имплицитно не доводи у везу са собом, само по себи није
инкриминисано. Претња као вид принуде мора бити остварива, односно мора да
изгледа као да је остварива.

Разбојничка крађа познаје три облика крађе:

o Први тежи облик предвиђен је квалификовани облик овог кривичног дела који
постоји онда када је вредност украдене ствари прелазила износ од 1 500 000
динара. Казна затвора од 2 до 12 година.
o Други тежи облик - када је крађа учињена од стране групе и у другом случају да
је тешка телесна повреда нанета при извршењеу, као и да постоји умишљај.
o Најтежи облик уведен је Законом о изменама и допунама КЗ. Он постоји у
случају да је дело учињено од стране организоване криминалне групе.

2.4 Разбојништво

Разбојништво је једно од основних, најтежих и најзначајнијих кривичних дела против

имовине, и то од најстаријих времена, па до данас. Исто тако, разбојништво заузима
истакнуто место у структури имовинских кривичних дела у свим савременим
кривичним законодавствима. Такође је и сложено кривично дело састављено из
кривичних дела принуде и кривичног дела крађе, тј. то је крађа која се врши употребом
принуде.

„Принуда се јавља у два облика - употребом силе или претње да ће се непосредно

напасти на живот или тело. Радњом извршења овог кривичног дела сматра се
одузимање туђе покретне ствари употребом силе или претње. Сила мора бити усмерена

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
против неког лица, пре свега, власника ствари, али може и према другом лицу. Претња
је квалификована тј. прети се непосредно нападом на живот или тело. Уколико се прети
да ће се касније напасти на живот или тело, или се прети неким другим злом, неће
постојати радња извршења кривичног дела разбојништва. За постојање кривичног дела
разбојништва неопходан је умишљај који обухвата свест да се употребом принуде
одузима туђа покретна ствар.“1

Најтежи облик разбојништва подразумева да је дело учињено од стране организоване

криминалне групе. Најтежи облик разбојништва подразумева да је дело учињено од
стране организоване криминалне групе. Кривично дело разбојништва је у неким
случајевима тешко разграничити од кривичног дела изнуде и тешке крађе извршене на
нарочито дрзак начин. Проблем разграничења у односу на овај облик тешке крађе
постоји у случајевима када се ствар (најчешће ташна) истргне из руке, или са рамена
пасивног субјекта јер ту долази до примене физичке снаге односно силе. Аргумент да у
том случају не постоји разбојништво, већ овај облик тешке крађе зато што се ту сила
примењује у односу на ствар, а не у односу на лице није сасвим убедљив. Сила се
употребљава да би се ствар одузела од пасивног субјекта. Ипак, то није разбојништво,
већ тешка крађа зато што се користи изненађење пасивног субјекта и зато што се сила
не примењује да би се савладао актуелни или очекивани отпор. Услов је да је
извршилац ствар истргао од пасивног субјекта, да је то трајало веома кратко време тако
да пасивни субјект није ни могао да пружи отпор, као и да се извршилац брзо удаљио
са места извршења. Мање-више те критеријуме користи и наша судска пракса када се
опредељује за тешку крађу извршену на нарочито дрзак начин, а не за разбојништво
(вид. горе код тешке крађе). Ако би макар и за кратко време дошло до отпора пасивног
субјекта, односно до отимања ствари и примене силе јачег интензитета која би, на
пример, довела до кидања каиша ташне која се носи преко рамена, гурања пасивног
субјекта и сл. случај би требало квалификовати као разбојништво. Предвиђена казна
затвора је од две до десет година.

2.5 Превара

Кривично дело преваре из члана 208. КЗС сматра се деликтом против имовине уопште,
због чега је и уврстано у групи кривичних дела против имовине. Као и друга кривична

1
http://www.prafak.ni.ac.rs/files/master-radovi/16.-ZMR-Predrag-Dimitrijevic.pdf

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
дела из ове групе, извршилац преваре може бити свако лице, а у погледу виности
неопходан је умишљај.

Објекат радње код преваре је имовина неког лица, без обзира на то да ли је реч о
покретној или непокретној имовини. Код основног и тежих облика испољавања
умишљај извршиоца мора бити појачан и намером да се себи или другоме прибави
противправна имовинска корист, али се код лакшег облика испољавања превара врши
само са намером да се пасивни субјект оштети. Радња извршења основног облика
састоји се у навођењу неког лица да нешто учини или не учини на штету своје или туђе
имовине. Навођење се врши на два начина:

o Довођењем у заблуду лица лажним приказивањем или прикривањем чињенице

o Одржавањем у заблуди

Довођење у заблуду јесте стварање погрешне представе о неким чињеницама.

Одржавање у заблуди постостоји онда када пасиван субјект већ има погрешну
представу о некој чињеници, а извршилац га својим изјавама, или на други начин
одржава у заблуди

Лакши облик преваре је превара у намери да се други оштете. Код овог облика преваре
изостаје користољубива намера, али је и он негативно мотивисан, будући да се
преварне радње предузимају искључиво у намери да се другом нанесе штета.

Тежи облик преваре постоји у случају када се изврши како основног тако и лакшег
облика испољавања преваре прибављена противправна имовинска корист или је
проузрокована штета у износу од преко четири стотине педесет хиљада динара.

Најтежи облик превладава у случају када се изврши како основни облик испољавања
преваре прибављена противправна имовинска корист или је направљена штета у износу
од преко милион и пет стотина хиљада динара.

,,Санкција прописана за основни облик испољавања овог кривичног дела је затвор од

шест месеци до пет година и новчана казна, за лакши облик затвора до шест месеци и
нова казна, за тежи облик затвора од једне до осам година и новчана казна, а за најтежи
облик затвора од две до десет година и новчана казна. Закључује се да су код дела из
члана 208 КЗ казна затвора и новчана казна увек прописане кумулативно.

У смислу члана 222 КЗС, гоњење за превару предузима по приватној тужби у случају
да је учињено према брачном другом, лицу са којим учинилац живи у трајној

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу
или усвојенику или неким другим лицима са којима учинилац живи у заједничком
домаћинству. У осталим случајевима за превару се гони по службеној дужности. Ако
износ штете учињен преваром не прелази износ од пет хиљада динара, и ако је учинио
ишао за тим да проузрокује малу штету, постојаће кривично дело ситне преваре из
члана 210 КЗС. Као и за ситну крађу или утају.“2

2.6 Утаја

Код кривичог дела утаје неспорно се штити искључиво својина, док код крађе има
мишљења да се поред својине, заштита пружа и притезању. Радња извршења се састоји
у присвајању туђе покретне ствари која је поверена извршиоцу. Ствар је поверена
неком лицу онда када се налази у његовом притезању по неком правном основу који не
води стицању својине. Присвајање постоји онда када извршилац почне да се понаша
као власник према повереној ствари. За присвајање је неопходно да постоји воља да се
ствар присвоји која се манифестовала кроз неку радњу.

„Објект кривичног дела је туђа покретна ствар у вези са чим важи углавном исто што и
за објект кривичног дела крађе, с тим што се извесне разлике, због различите радње
извршења, могу јавити у погледу врсте покретне ствари. Тако, на пример, спорно је да
ли генеричка ствар, тј. ствар одређена по роду и врсти, може бити предмет утаје, што је
иначе код крађе неспорно. Наиме, по правилу, утаја неће постојати уколико уместо
такве поверене ствари лице коме је ствар поверена врати другу ствар која је исте
количине и квалитета. Само изузетно, ако је на тај начин то лице дошло до
противправне имовинске користи, а од власника или држаоца је посебно захтевано да
се врати иста ствар (под условом да се то може доказати), могло би се радити о утаји.
Прописана казна за основни облик јесте затвор до две године и новчана казна
кумулативно.,, 3

Тежи облик утаје постоји и с обзиром на вредност утајених ствари, тј. када та вредност
прелази износ од четиристопедесет хиљада динара. Казна је затвор од шест месеци до
пет година и новчана казна.

2
др Милан Милошевић, др Момчило Секулић, ,, Кривично право'', Факултет за пословне студије и право
Универзитета „Унион - Никола Тесла“ у Београду, 2019.
3
Зоран Стојановић, Наташа Делић, „Кривично право - посевни део“, Београд, 2019.

10

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
Лакши облик утаје постоји у следећа два случаја: утаја ствари која је нађена и утаја
ствари до које се случајно дошло. За лакши облик утаје прописана је новчана казна или
затвор до једне године.
За најтежи облик утаје предвиђена је казна затвор од једне до осам година и новчана
казна.

За све облике утаје неопходан је умишљај, као и намера да се себи или другом прибави
противправна имовинска корист.

2.7 Изнуда

Ово кривично дело има пет облика: основни, три тежа и најтежи облик. Радња
извршења основног облика састоји се у принуђавању пасивног субјекта да нешто учини
или не учини на штету своје или туђе имовине. Принуда се састоји у употреби силе или
претње за чије је постојање довољно да су испуњени услови за појам претње у
кривичноправном смислу. Озбиљност претње се процењује са субјективног
становишта, односно пресудно је да ли је пасивни субјект претњу схватио као озбиљну.
У погледу радње извршења кривично дело изнуде има сличности са кривичним делом
разбојништва, а у погледу последице са кривичним делом преваре.

Покушај кривичног дела постоји онда када је примењена принуда (сила или претња) у
циљу да се пасивни субјект принуди да нешто учини или не учини на штету своје или
туђе имовине, а уз постојање намере прибављања имовинске користи. Покушај постоји
када извршилац телефоном прети пасивном субјекту да ће га убити или нешто слично
ако не уради оно што му је речено. У погледу субјективних обележја кривичног дела
потребан је умишљај, као и намера прибављања за себе или другог противправне
имовинске користи. Прописана је казна затвора од једне до осам година.

Тежи облик кривичног дела постоји онда када је извршењем дела прибављена
противправна имовинска корист у износу који прелази четиристо педесетхиљада
динара. Казна је затвор од две до десет година.

Још тежи облик постоји уколико та корист прелази износ од милион и петсто хиљада
динара. Казна затвора од три до дванаест година. Затим постоји још један тежи облик
који постоји у два случаја. Први је бављењем изнудом. Није довољно да је изнуда само

11

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
једном извршена, чак ни онда када се несумњиво може утврдити намера да се дело
понавља. За овај облик прописана је казна затвор од пет до петнаест година.

Најтежи облик постоји у случају ако је дело учињено од стране организоване

криминалне групе, а прописана је казна затвора од најмање пет година.

Уцена представља посебан облик изнуде. Објекат заштите је двојако одређен и као
покретна и непокретна имовина и слобода одлучивања у погледу располагања
имовином. Извршилац може бити било које лице. Радња извршења овог кривичног дела
састоји се у присиљавању другог на неку делатност која је штетна за његову или туђу
имовину. Принуда се састоји у употреби претње да ће се против пасивног субјекта или
њему блиског лица открити нешто што би могло да шкоди њиховој части као и угледу.
Претња по својој природи и квалитету мора бити таква да је подобна да код другог
изазове или учврсти одлуку за предузимање радњи које су штетне за пасивног субјекта
или за имовину треће особе. Претња може бити учињена на разне начине: писмено,
усмено, путем телефона и слично. Последица кривичног дела огледа се у чињењу или
нечињењу пасивног субјекта на штету своје или туђе имовине. Штета мора да наступи
јер није довољно само да је имовина тим чињењем или нечињењем угрожена. Радња
извршења основног облика овог дела састоји се у принуђавању пасивног субјекта да
нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. За овај облик дела
прописана је казна затвора у распону од шест месеци до пет година.

Дело има четири тежа облика. У ставу 2 члана 215 Кривичног законика, прописан је
први тежи облик кривичног дела уцене, који постоји ако је извршењем основног облика
кривичног дела уцене из става 1 прибављена имовинска корист у износу који прелази
четиристопедесет хиљада динара. Запрећена казна за овај облик дела је казна затвора у
распону од једне до осам година.

Други тежи облик дела прописан у ставу 3 члана 215 Кривичног законика, за који је
прописана казна затвора од две до десет година, постоји ако је делом из става 1
прибављена имовинска корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Трећи тежи облик кривичног дела уцене, прописан је ставом 4 члана 215 Кривичног
законика, а постоји у два случаја. Најтежи облик кривичног дела уцене, за који је
прописана казна затвора од пет до петнаест година, прописан у ставу 5, постоји када је
кривично дело уцене учињено у саставу организоване криминалне групе.

12

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
 2.8 Прикривање

Овим кривичним дело се не штити само имовина, већ и нека кривича дела против
правосуђа. Кривично дело има три облика, основни, лакши и тежи.
Радња извршења основног облика састоји се у прикривању, протурању, куповини,
примању у залогу или прибављању на други начин ствари која је прибављена
кривичним делом или онога што је за ту ствар добијено продајом или заменом.
Извршилац овог кривичног дела не може бити лице које је ствар прибавило кривичним
делом. Извршилац прикривања не може бити ни саизвршилац претходног дела.
Међутим, веома је спорно питање да ли извршилац прикривања могу бити помагач и
подстрекач у претходном делу. У вези са тим постоје три схватања. Према једном они
то могу (постојао би стицај између саучесништва у претходном делу и прикривања),
према другом схватању они не могу бити извршиоци прикривања (стицај је привидан),
док треће схватање настоји да издиференцира случајеве у којима могу бити извршиоци
прикривања и случајеве у којима је прикривање конзумирано саучесништвом у
претходном делу.

У погледу објекта радње, тј. ствари прибављене кривичним делом, спорна су два
питања. Прво је да ли то могу бити само покретне, или и непокретне ствари. Иако је у
пракси углавном реч о покретним стварима, одредба овог члана не искључује
непокретне ствари. Друго спорно питање јесте да ли ствар може бити прибављена било
којим кривичним делом, или само оним које за циљ има прибављање имовинске
користи, односно још рестриктивније, само претходним кривичним делима из ове
главе. У вези са објектом радње, поставља се и питање да ли то могу бити ствари које
су добијене у замену за оне које су прибављене кривичним делом, оне које су
прерађене и сл. У страној теорији и судској пракси, у земљама у којима то питање није
изричито законом регулисано, на њега се негативно одговара. Док наш законодавац
кривично дело експлицитно решава ситуацију када се ствар прода или замени. За
постојање кривичног дела потребан је умишљај и знање извршиоца да је ствар
прибављена кривичним делом, или знање о ономе што је за ту ствар добијено продајом
или заменом. Није нужно да извршилац зна којим је кривичним делом ствар
прибављена.

Лакши облик постоји онда када учинилац није знао да је ствар прибављена кривичним
делом, али је то могао и био дужан да зна. Ради се о несвесном нехату. Прописана казна
за лакши облик је новчана казна или затвор до једне године.

13

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
У оквиру тежег облика предвиђено је више квалификаторних околности: ако се
учинилац бави вршењем кривичног дела прикривања, ако је дело извршено од стране
групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног или великог
значаја, односно добро које ужива претходну заштиту, као и у случају када вредност
ствари које се прикривају прелази износ од милион и петсто хиљада динара. Тежи
облик запрећен је затвором од шест месеци до пет година.

2.9 Ситна крађа, утаја и превара

За постојање ситног дела крађе, утаје или преваре, осим битних обележја основног
облика тих кривичних дела, потребно је да кумулативно буду остварена два услова:

o Први услов се тиче вредности украдене или утајене ствари, односно висине
штете учињене преваром. Та вредност не сме прелазити износ од пет хиљада
динара.
o Други услов субјективног карактера, а то је да је учинилац ишао за тим да
прибави малу имовинску корист, односно проузрокује малу штету.

Субјективни услов да је учинилац ишао за тим да прибави малу имвинску корист мора
постојати у време извршења кривичног дела што је, само по себи спорно. Спорно је
шта то значи у случају промене закона, односно промене новчаног износа који се тиче
вредности утајане, односно украдене ствари или висине штете код преваре. Да ли се,
на пример, после ступаља на снагу КЗ, могао променити нови закон као блажи ако је
учинилац прибавио имовинску корист већу од 8 000, али не већу од 15 000динара, а
дело је учињено за време важења ранијег КЗС? На ово питање судска пракса даје
негативан одговор, полазећи од тога да учинилац није ишао за тим да прибави малу
имовинску корист ако је она прелазила износ прописан у време извршења кривичног
дела.

2.10 Уништење и оштећење туђе ствари

14

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
Прописивањем овог кривичног дела штити се имовина тако што се стварима пружа
заштита од њиховог физичког оштећења или уништења. Ово кривично дело има
основни и два тежа облика.

Радња извршења основног облика има три облика:

o оштећење туђе ствари

o уништење туђе ствари
o чињење неупотребљивом туђе ствари.

Оштећење постоји када су својства ствари делимично промењена у негативном тј. тако
да се трајно мења њен изглед, умањује употребна вредност и др. Радња се може
остварити и нечињењем. Пошто је у питању неправо дело нечињења, извршилац може
бити само лице које има положај гаранта. Уколико је ствар некоме поверена на чување
а он не предузме мере (у зависности од врсте ствари), па услед тога дође до оштећења
или уништења те ствари, уколико је остварен и субјективни елемент, постојаће ово
дело. Тако, ако услед непредузимања мера за адекватно чување лекова који су поверени
извршиоцу дође до тога да они постану неупотребљиви, постоји ово кривично дело.
Објект кривичног дела Може бити не само покретна, него и непокретна ствар. Када је
непокретна ствар, радња извршења се може предузети и у односу на део те ствари.
Субјективна страна кривичног дела подразумева умишљај. ово кривично дело не може
постојати уколико се ствар уништи, оштети, или учини неупотребљивом из нехата.
Пронисана казна за основни облик је новчана казна или затвор до шест месеци.

Тежи облик постоји онда када штета проузрокована оштећењем туђе ствари прелази
износ од четиристо педесет хиљада динара (новчана казна или затвор до две године), а
најтежи облик када штета прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Најтежи облик постоји и онда када је дело извршено у односу на посебну врсту ствари,
а то је културно добро и заштићеној околини непокретног културног добра, као и према
добру које ужива претходну заштиту. 3а најтежи облик предвиђена је казна затвора од
шест месеци до пет година. Ако је ствар која је објект овог кривичног дела у приватној
својини, гоњењесе за сва три облика предузима по приватној тужби.

2.11. Неовлашћено коришћење туђег возила

15

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
Неовлашћено коришћење туђег возила је специфично имовинско кривично дело код
кога се учинилац дела при предузимању радње извршења није руководио
користољубљем или намером прибављања противправне имовинске користи. Кривично
дело има два облика: основни и тежи. Иако у основном облику нема елементе принуде,
неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 ст. 2 се врши применом силе или
претње. Дакле тежи облик овог дела који садржи елемент принуде постоји ако је:

o основно дело учињено проваљивањем или обијањем моторног возила или

o основно дело учињено употребом силе или претње.

Принуда се може јавити у два облика и то као: примена силе или претње о чему је у
ранијем излагању било више речи. По начину и средству предузимања радње
извршења, месту и времену предузимања принуде као и циљу за чије остварење је
принуда управљена, ово дело је блиско кривичном делу разбојништва. За ово је дело
прописана казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна.

Објект радње јесте туђе моторно возило. Извршилац овог дела може бити свако лице.
Ако је ово дело извршено према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној
брачној заједници, сроднику по крви у првој линији, брат или сестра, усвојиоцу или
усвојеику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничко домаћинству,
гоњење се предузима по приватној тужби. На субјективном плану се захтева постојање
умишљаја, који треба да обухвати свест о томе да се туђе моторно возило користи без
пристанка овлашћеног лица.

3. Закључак

Ово дела спадају у класична кривична дела. Заштитни објект јесте имовина.
Имовина се дефинише као скуп имовинских права и обавеза физичког и правног лица.
Имовина има веома важну улогу у друштву, заштићена је Уставом Републике Србије.
Ако дође до повреде или угрожавања имовине укључује се и кривичноправна заштита
која је овде супсидијарног карактера.

Карактеристика већине кривичних дела против имовине јесте да се она врше у

намери прибављања противправне имовинске користи, као и да жртва може бити било

16

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)
које лице. Код неких дела немара не постоји, а код неких ипак постоји тзв. крађа
употребе. За нека кривична дела против имовине гоњење се предузима по приватној
тужби. Велик је број ових кривичних дела вероватно због лошег материјалног стања.
Такође се насиље испољава кроз ова кривична дела на веома бруталан начин. Држава
би морала да предузме све неопходне мере да се број ових кривичних дела смањи.
Државни органи морају адекватније да реагују, пронађу учиниоце и изведу их пред
лице правде у најбржем могућем року. Како би се повећала свест других могућих
потенцијалних извршиоца.

Литература:

1. Стојановић Зоран, Делић Наташа, „Кривично право - посевни део“, Правни факултет
Универзитета у Београду, 2019.
2. http://www.prafak.ni.ac.rs/files/master-radovi/16.-ZMR-Predrag-Dimitrijevic.pdf
3.https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC/71947/72713/F1188924123/
SRB71947.pdf

17

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: tamara-vuckovic (crnadama1111@gmail.com)