Krivicno delo uvreda

Karakteristike
Krivicno delo uvreda spada u krivicna dela protiv casti i ugleda.
Grupni zastitni objekt ovih krivicnih dela jesu cast i ugled
Rec je o jednom od osnovnih prava coveka, prava na covekovo dostojanstvo i
postovanja njegove licnosti.
Krivicnopravna zastita je nuzna.
Zakonom o izmenama i dopunama KZ iz 2012. izvrsena je dekriminalizacija
klevete, dok je uvreda zadrzana. Kao razlog tome je navedeno tvrdjenje da se
kd ogranicava sloboda medija.
Nase krivicno zakonodavstvo je jedno od retkih koja kao grupni zastitni
objekat navode ugled koji je izveden iz pojma casti- postovanje licnosti od
strane drugih
Pasivni subjekt moze biti svaki covek, kao i pravna lica
 Zakonski opis
 Pod uvredom se podrazumeva izjava omalovazavanja koja je saznta od
nekog prema nasoj teoriji i sudskoj praksi
 Radnja izvrsenja se sastoji u omalovazavanju nekog lica
 Omalovazavanje zanci negiranje ili potcenjivanje vrednosti koje cine cast ili
ugled jednog lica
 To se moze uciniti na tri nacna:
 verbalna uvreda- izjava omalovazavanja se vrsi recima, bilo usmeno ili
pismeno
 realna uvreda –vrsi se odredjenim radnjama ( pljuvanjem, cupanjem za
kosu, prosipanjem prljave vode na ostecenog)
 simbolicna uvreda- vrsi se simbolima, odnosno gestovima, odnosno
preduzimanjem odredjenih radnji, ali se za razliku od realne uvrede radnje
ne preduzimaju na samom pasivnom subjektu.
 Radnje koje predstavljaju obicnu nepristojnost ne mogu biti dovoljne za
postojanje uvrede, osim ako se ne radi o ekstremnim slucajevima
nepristojnosti
 Za postojanje uvrede je neophodno da je izjava omalovazavanja saznata od
nekog- to moze biti lice na koga se ta izjava odnosi, ali moze biti I neko
drugo lice, pri tom dovoljno je da je izjavu omalovazavanja saznalo samo lice
na koje se odnosi, cak I kada nijedno drugo lice nije bilo prisutno.
 Objetivni kriterijum – irelevantno je kako je shvaceno od strane lica kome je
izjava upucena, a merodavna je procena sa aspekta postojecih obicajnoh,
moralnih I drugih normi u odredjenoj sredini.
 Neistinitost onoga sto sto predstavlja sadrzaj uvredljive izjave nije neophodna
za postojanje kd uvreda. Moze postojati i kada neko omalovazava iznosenjem
istinitih cinjenica. Uvredljiv karakter izjave, po pravilu, ne zavisi od njene
iztinitosti ili neistinitosti.
 Verbalna uvreda csto sadrzi psovke, pogrdne i vulgarne izraze koji nisu ni
podobni da se postavi pitanje istinitosti.
 U nasoj sudskoj praksi, prihvacen je da je uvreda uvek supsidijarnog
karaktera u odnosu na druga krivicna dela protiv casti i ugleda, pa I u odmosu
na neka druga dela cija radnja moze da se ispolji u vredjanju.
 Uvreda moze da postoji samo ako u konkretnom slucaju nisu ostvarena
zakonska obelezja nekog drugog kd.
 Osnovni oblik kazne zaprecen je novcanom kaznom pri cemu se propisujeu
posebni minimum i posebni maksimum kako novcane kazne u odredjenom
iznosu, tako i novcane kazne u dnevnim iznosima.
 Propisana je novcana kazna od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novcana
kazna od cetrdeset do dvesta hiljada dinara
 Tezi oblik postoji ako je ona ucinjena putem stampe ili drugih sredstava
javnog informisanja ili na javnom skupu( okupljanje lica ciji broj I identitet
nisu unapred poznati.
 Za tezi oblik je propisana novcana kazna od osamdeset do dvesta cetrdeset
dnevnih iznosa ili novcana kazna od 150.000 do 450.000 dinara. Za ovaj
oblik se moze izreci i mera bezbednosti javnog objavlivanja presude.
 U slucaju da je pasivni subjekt uzvratio uvredu, sud moze koristiti institut
oslobodjenja od kazne kako u odnosu na uzvrsioca, tako I u odnosu na onoga
ko je uvredu uzvratio. , ili u odnosu na obe strane- neophodno je da postoje
tuzbe sa obe strane.
 Okrivljeni moze do zavrsetka glavnog pretresa podici tuzbu protiv tuzioca koi
mu je uvredu uzvratio.
 Osnov iskljucenja postojanja kd ukoliko su kumulativno ispunjeni objektivni
i subjektivni uslov. Objektivni uslov je da je uvredljiva izjava data u okviru
jedne od sledecih delatnosti- ozbiljne kritike u naucnom, knjizevnom ili
umetnickom delu, u vrsenju sluzbene duznosti, novinarsko poziva ili
politicke delatnosti i u odbrani nekog prava ili zastiti opravdanih interesa.
Subjektivni uslov jes da kod onog cija izjava obektivno predtavla
omalovazavanje nekog lica, nije postojala namera omalovazavanja.
 Na subjektivnom planu mora postojati umisljaj.
 Iako je za uvredu propisana samo novcana kazna, prema odredbama opsteg
dela se mogu izreci I neke druge kazne, odnosno krivicne sankcije ukoliko su
ispunjeni uslovi za to- kazna rada u javnom interesu, oduzimanje vozacke
dozvole, sudska opomena.
 Gonjenje za kd uvrede preduzima se po privatnoj tuzbi .
 Primer postupka po privatnoj tuzbi
 PRIVATNA TUŽBA
 Protiv okr. Korac Suzane iz Kraljeva, Pazarska 2, 
 Sto je dana 18.10.2008., u l4,15h, pozvala Marka Simica ispred njene kućc u ul. Pazarska br.2 u Kraljevu, i
kazala mu povisenim tonom da privatnom tužzocu Korać Mirku, obavezno prenese sledece:
 "Obavezno prenesi Korac Mirku šta će se desiti, ako se nsšto desi ocu moje dece. Obescu ga za
x ali posto on nema x, pa ih necu naci, obesicu ga za jezik. Ja mu nisam Rados Vasic i njegove
tetke, ja cu ga unistiti."Zatim je ljutito zalupila vrata od ulaza u dvoriste i otisla.
 Okrivljena je na gore opisani ncčcn uvredila privatnog tuzioca cime je pocinila krivicno delo
uvrede iz cl. 170., stav 2, a ujedno je ugrozila sigurnost privatnog tuzioca ozbiljnom pretnjom
da ce ga unistiti čime je pocinila krivicno delo ugrozavanja sigurnosti iz čl. 138 stav 1. KZ RS,
pa stoga predlzemo
 1. da se pred tim sudom kao stvarno i mesno nadleznim zakaze i odrzi glavni pretres.
 2. da se na glavni pretres pozovu: okrivljena i privatni tužilac i svedok Simic Marko iz
Kraljeva, ul. Ruzveltova 3.
 3. da se pribavi Zapisnik MUP Kraljevo od 18.10.2008.
 4. da se okrivljena Korac Suzana po oceni svih dokaza, izvedenih na pretresu, oglasi krivom
za krivicna dela uvrede cl.93 stav 2 i ugrozavanja sigurnosti cl.67 stav 1., i osudi po zakonu.
  
 Punomocnik: tuzilje
 MašsćcPredrag
KRIVA JE
Dana 18.10.2008. godine u 14,15 časova, pozvala Simić Marka i u svojoj garaži u ul.
Pazarska br.2. u Kraljevu, kazala mu povišenim tonom da privatnom tužiocu Korać Mirku
obavezno prenese sledeće.."šta će se desiti ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću ga za
muda ali pošto on nema muda pa ih neću naći obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić
i njegove tetke, ja ću ga uništiti.", zatim je ljutito zalupila vrata od svoje garaže i otišla,
– čime je izvršila krivično delo uvrede iz čl. 170– st.1. KZ RS.
pa je sud primenom napred zavedenog zakonskog propisa i čl. KZ-a.
 
O S U Đ U J E
Na novčanu kaznu u iznosu od 10.000 (deset) hiljada dinara koju je dužna da plati u roku
od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Ukoliko se novčana kazna ne bude mogla naplatiti ni prinudnim putem ista će biti
zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000 (hiljadu) dinara
novčane kazne računati u jedan dan zatvora.
Na osnovu čl.206. ZKP-a, privatni tužilac se upućuje na parnicu radi ostvarivanja
imovinsko pravnog zahteva.
Na osnovu čl.193. i 196. ZKP-a okrivljena se obavezuje da sudu na ime paušala plati iznos
od 3.000 (trihiljade) dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod
pretnjom prinudnog izvršenja.
Na osnovu čl.354. ZKP-a,
 
 Okr. Korać Suzana u svojoj odbrani datoj u prethodnom postupku na zapisniku
od 20.11.2008. godine, te na zapisniku o glavnom pretresu dana 2.10.2008.
godine, i 25.11.2008. godine izjavila je da nisu tačni navodi dati u privatnoj
tužbi, te da nije u vreme i na mestu kako je to navedeno u dispozitivu privatne
tužbe pozvala Simić Marka i rekla mu da prenese Korać Mirku navode date u
privatnoj tužbi. Navodi da privatnog tužioca poznaje da je to polubrat njenog
supruga, kao i da trenutno nemaju komunikaciju. Inače odnosi izmedju
privatnog tužioca i njene porodice su poremećeni zbog nerešenih imovinsko
pravnih odnosa vezanih za delove kuce i dvorišta. Dalje navodi da Simić Marka
poznaje, te da isti živi u soliteru preko puta njihove kuće kao i Radoša Vasića za
koga zna da koristi garažu i podrumske prostorije njihove kuće koje je dobio u
zakup ili kupio od privatnog tužioca, te da u tim prostorijama drži servis za
ugradnju alarmnih uredjaja. Takodje poznato joj je da njen suprug i privatni
tužilac imaju živu tetku i to Korać Stanu. Napominje da je u periodu kada se
dogadjaj odigrao njen suprug izdavao njihovu garažu Vasiću ali da nezna da li je
Simić Goran bio zaposlen kod Vasića, niti da li isti dolazi svakog dana na posao
kod Vasića. Dalje navodi da ne zna da li se toga dana nalazila u svojoj garaži, ali
zna da su stizala neka drva.
 U dokaznom postupku sud je izveo dokaz saslušanjem svedoka Ereš Franje i
Ereš Miloša, privatnog tužioca Korać Mirka, te je na saglasan predlog
stranaka pročitao iskaz svedoka Simić Marka dat na glavnom pretresu dana
2.10.08. godine, pročitao izveštaj o intervenciji OUP-a Kraljevo od
15.11.2008. godine, te izveštaj iz KE za okr. SUP-a Kraljevo od 10.2.2008.
godine.
 Iz iskaza svedoka Ereš Franje, utvrdjeno je da je isti zaposlen u servisu za
ugradnju alarmnih uredjaja u ul. Pazarska br.2, u garaži koju je u zakup držao
njegov gazda a čiji je vlasnik u to vreme bila Korać Suzana. Dalje navodi da
je 18.10.2008. godine u popodnevnim časovima Korać Suzana ušla u servis i
tražila Marka koji je zaposlen u servisu i rekla mu prenesi ovo Mirku:" Ako se
nešto desi ocu moje dece, obesiću ga za muda a pošto nema muda obesiću ga
za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić, Danica i njegove tetke da ga tetošim."
Napominje da se okrivljena ponašala drsko, te da je izašla iz servisa i zalupila
vratima. U servisu su se u tom trenutku nalazili Simić Marko njegov brat
Miloš i on. Precizira da se ceo ovaj dogadjaj desio u garaži u kojoj su radili.
Zna da su u više navrata stizala drva ali ne može da precizira da li su baš taj
dan
Iz iskaza svedoka Ereš Miloša utvrdjeno je da je isti zaposlen u servisu u ul. Pazarska
2, te da okrivljenu poznaje 2,5 godine unazad koja zapravo živi iznad servisa. Navodi
da je 18.10.08. godine u popodnevnim časovima pozvala Simić Marka te da su ušli u
sevis i tom prilikom mu je rekla da prenese Korać Mirku :"ako se nešto desi ocu moje
dece obesiću ga za muda, a pošto su mu muda mala obesiću ga za jezik. Ja nisam
njegova tetka Danica.", te je nakon toga napustila servis. U servisu su se tom prilikom
nalazili Simić Marko njegov brat Franjo i on. Napominje da je okrivljena delovala
agresivno i govorila je povišenim tonom. Napominje da je sve ovo mogao da vidi i
čuje budući da je garaža mala. Ne može sa sigurnošću da odgovori da li su baš toga
dana stigla drva ali zna da su se drva nalazila oko garaže u dvorištu oko mesec dana.
Iz iskaza privatnog tužioca Korać Mirka utvrdjeno je da je isti, ne seća se tačnog
datuma, u servisu koji se nalazi u njihovoj kući sreo Simić Marka koji radi u tom
servisu, te da mu je isti rekao da mu je okrivljena koja je inače udata za njegovog
polubrata rekla:"Marko, pošto si ti njegov poltron obavezno mu prenesi da ću ga
obesiti za jaja a pošto on to nema onda ću ga obesiti za jezik.". Navodi da se zbog
toga potresao dobio visok pritisak, tresle su mu se ruke i dobio je glavobolju, te je tog
dana bio u Gradskoj bolnici. Napominje da inače ima visok pritisak, anginu pektoris,
astmu kao i čir na želucu. Takodje navodi da su nesuglasice sa okrivljenom nastale još
pre 2 godine, ali da mu ista nije nikada lično pretila pre ovog dogadjaja. Precizira da
na adresi Pazarska 2. postoje dve garaže jedna je vlasništvo okrivljene a druga
njegova, i da su oboje u isto vreme davali Vasiću garaže u zakup u kojima je u vreme
navedenog dogadjaja postojao servis a koji još uvek postoji.
 Čitanjem iskaza svedoka Simić Marka datog u prethodnom
postupku na zapisniku od 12.11.08. godine, te na glavnom
pretresu dana 2.10.08. godine, utvrdjeno je da je isti zaposlen u
alarm servisu u ul. Pazarska br.2, koji je u vreme kritičnog
dogadjaja okrivljena izdavala Vasiću. Navodi da se dana
18.10.2008. godine, izmedju 14. i 14,30 časova nalazio u servisu
sa Milošem i Franjom Erešom koji rade sa njim kada je u servis
ušla okrivljena i obratila mu se rečima :"obavezno prenesi Korać
Mirku šta će se desiti ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću
ga za muda, ali pošto su mu muda mala pa ih ne mogu naći
obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić i njegove sestre ja
ću ga uništiti.". Napominje da je okrivljena bila ljuta i besna, te
da je izašla i zalupila vrata od servisa. Takodje napominje da su
Franjo i Miloš Ereš mogli da čuju šta je okrivljena rekla i da su
bili u servisu pored njega te da se okrivljena obratila njemu jer se
druži sa privatnim tužiocem.
 Uvidom u izveštaj iz KE za okrivljenog SUP-a Kraljevo od
10.2.2009. godine, utvrdjeno je da ista do sada nije osudjivana.
 Sud je odbio predlog branioca okrivljene da se u dopunu
dokaznog postupka u svojstvu svedoka saslušaju dva momka
prijatelji ćerke okrivljene a na okolnost šta je toga dana radila
okrivljena, kao neosnovan, budući da je iz ostalih izvedenih
dokaza na nesumnjiv način utvrdjeno činjenično stanje u ovoj
krivično-pravnoj stvari.
 Pravnom analizom napred utvrdjenog činjeničnog stanja, sud je
našao da su se u radnjama okr. Korać Suzane stekla sva bitna
subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela uvrede iz
čl.93. st.1. KZ RS, a naime, da je okrivljena u vreme, na mestu i
na način kako je to opisano u izreci presude pozvala Simić Marka
i u svojoj garaži u ul. Pazarska br.2, u Kraljevu i kazala mu
povišenim tonom da privatnom tužiocu Korać Mirku obavezno
prenese reči navede u izreci presude. Zatim je ljutito zalupila
vrata od ulaza od svoje garaže i otišla.
 U pogledu pravne ocene radnje okr. Korać Suzane sud nije prihvatio privatnu
krivičnu tužbu kojom se okrivljenoj stavlja na teret izvršenje krivičnog dela
uvrede iz čl.170. st.2. KZ RS. Naime, po nalaženju suda sa krivično pravnog
aspekta radnja okrivljene opisana u st.I izreke presude predstavlja izvršenje
krivičnog dela uvrede iz čl.170. st.1. KZ RS, budući da krivicno delo nije
učinjeno putem štampe, radija, televizije drugih sredstava javnih informisanja i
komuniciranja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
 Sud je iz napred navedenog utvrdio da je okrivljena krivično delo izvršila sa
umišljajem, te da je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, a kako nije
bilo okolnosti koje bi isključivale njenu krivičnu odgovornost odlučeno je kao
u izreci presude.
 Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju bi trebalo primeniti prema
okrivljenoj za učinjeno krivično delo, sud je imao u vidu sve okolnosti iz
čl.54. KZ-a i to kako olakšavajuće tako i otežavajuće.
 Od olakšvajućih okolnosti na strani okrivljene sud je cenio činjenicu da se radi
o porodičnoj ženi, majci dvoje maloletne dece koja do sada nije osudjivana.
Otežavajućih okolnosti na strani okrivljene nije bilo.
 Ceneći sve okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno stepen
krivične odgovornosti okrivljene, te stepen društvene opasnosti
izvršenog krivičnog dela, te imajući u vidu gore nabrojane olakšavajuće
okolnosti na strani okrivljene , sud nalazi da sve te okolnosti zajedno
predstavljaju osobito olakšavajuće okolnosti , pa je uz primenu odredaba
o ublažavanju kazne iz čl.56. i 57. KZ- a, okrivljenu osudio na novčanu
kaznu u iznosu od 10.000 (deset hiljada) dinara, nalazeći da je izrečena
kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela, te stepenu krivične
odgovornosti okrivljene i da će njome uticati na okrivljenu i na druge
potencijalne učinioce krivičnih dela da ih u buduće ne vrše, te da će se
upravo ovom visinom kazne ostvariti svrha kažnjavanja iz čl.33. OKZ- a,
odnosno da će pored specijalne biti zadovoljeni i ciljevi generalne
prevencije. Ukoliko se novčana kazna ne bude mogla naplatiti ni
prinudnim putem ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za
svakih započetih 1.000 dinara novčane kazne uračunati u jedan dan
zatvora.
 Na osnovu čl.206. ZKP-a, privatni tužilac Korać Mirko upućuje se na parnicu
radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, budući da podaci krivičnog
postupka ne pružaju pouzdan osnov za presudjenje.
 Na osnovu čl.193. i 196. ZKP.a, okrivljena se obavezuje da sudu na ime
paušala plati iznos od 3.000 dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti
presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, imajući u vidu imovno stanje
okrivljene, te dužinu trajanja i složenost krivičnog postupka.
 Imajući u vidu da je punomoćnik privatnog tužioca, neposredno na glavnom
pretresu odustao od daljeg krivičnog gonjenja protiv okrivljene, zbog
krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl.138. st.1. KZ RS, opisanog u st.II
izreke presude, to je sud na osnovu čl.354. st.1. ZKP-a doneo odbijajuću
presudu za napred navedenog krivično delo.

Sa svega napred iznetog odlučeno je kao u izreci presude.
 Primer drugi
 Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 1414/10 od
01.11.2010. godine, okrivljena V.D. oglašena je krivom
za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog
zakonika (KZ) i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od
20.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 15
dana po pravnosnažnosti presude, s tim da će sud u
slučaju neplaćanja kazne u ostavljenom roku, izrečenu
novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za
svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne
odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom
okrivljena je obavezana na plaćanje troškova krivičnog
postupka, s tim da će o visini istih sud odlučiti posebnim
rešenjem.
Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu
zakonitosti, Ktz. br. 202/11 od 09.05.2011. godine,
protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog
suda u Kragujevcu, zbog povrede krivičnog zakona iz
člana 369. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni
kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da je Apelacioni sud
u Kragujevcu učinio povredu krivičnog zakona u korist
okrivljene donošenjem oslobađajuće presude prema
njoj, na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP, u odnosu na
krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ.
 
.  U zahtevu se ističe da je drugostepeni sud povredio krivični zakon u
korist okrivljene kada je našao da delo za koje je optužena i oglašena
krivom prvostepenom presudom nije krivično delo, stajući na
stanovište da se ne radi o povredi časti privatnog tužioca, već o kletvi i
da nije bilo omalovažavanja, nepoštovanja, ni poniženja niti
potcenjivanja koje čine sadržaj krivičnog dela uvrede. Nasuprot tome,
prema stanovištu iznetom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, više puta
izgovorene reči, upućene privatnom tužiocu od strane okrivljene:
„Šuki, da Bog da ti unuče umrlo“ iako po suštini kletva, po sadržini se
ne razlikuje od psovke koja nesporno predstavlja uvredu i takođe,
predstavlja poniženje i potcenjivanje privatnog tužioca koji trpi kletvu
kao verbalni napad na jednu od najdragocenijih vrednosti porodičnog
čoveka – život njegovog unučeta. To je i čin omalovažavanja i vid
poniženja privatnog tužioca koji u toj situaciji trpi psihološku,
emotivnu i moralnu štetu izgovaranjem ovih kletvi od strane okrivljene
i trpljenjem kletve, koja po intenzitetu prevazilazi prosečne uvrede i
ukazuje na visok stepen moralne i psihološke brutalnosti izvršioca dela
prema privatnom tužiocu
 
  Shodno tome, pravilno je stanovište drugostepenog suda da radnja okrivljene
koja je predmet optužbe nema obeležje krivičnog dela uvrede. Inkriminisane
reči koje je okrivljena uputila privatnom tužiocu predstavljaju izjavu (kletvu)
kojom izražava želju da se njemu bliskom licu dogodi zlo, dejstvom „božje
sile“, i koja izjava nema vrednosni značaj sa stanovišta pojma časti i ugleda
drugog lica. Po pravilnoj oceni drugostepenog suda, predmetna izjava
objektivno nije mogla prouzrokovati kod privatnog tužioca osećanje
omalovaženosti njegove ličnosti i takva izjava kod drugog lica kome je
upućena eventualno može izazvati samo osećaj uznemirenosti, ljutnje ili besa,
a kod sujevernih lica i straha od nastupanja zla koje je predmet izjave koja
čini kletvu.
  
             Nalazeći, iz iznetih razloga, da drugostepeni sud donoseći
oslobađajuću presudu u smislu člana 355. tačka 1. ZKP (pošto je našao da
delo okrivljene koje je predmet optužbe po zakonu nije krivično delo), nije
učinio povredu krivičnog zakona na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu
zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o
uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, 116/08), a primenom člana 424.
ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
  
 Primer treci
 Presudom Osnovnog suda u Lebanu, okrivljena AA je oglasena krivom zbog
kd uvreda I osudjena na novcanu kaznu od 30.000 dinara, koju je u obavezi
da plati u roku od tri meseca pod pretnjom zamene kaznom zatvora tako sto
ce se za svakih zapocetih neplacenih 1000 dinara novcane kazne zameniti
jednim danom zatvora.
 Svekrva je nazivala snajku pogrdnim imenima kao sto su kravo, stoko, svinjo
I iznosila neistine o njenom zivotu koje su doprinele pogosanju njenog
zdravlja