Page |1

СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРВОСТЕПЕНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ

 Квалификовати кривично дело/а

a. да ли је извршено или остало у покушају, да ли се за покушај кажњава - (кажњава се за кривично дело за
које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног
дела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај);
b. да ли је умишљај (директни или евентуални) или нехат (свесни или несвесни) - да ли се за нехат кажњава;
c. има ли саизвршилаца, помагача или подстрекача
 На основу најтеже прописане казне и врсте к.д. одредити надлежност суда и тужилаштва:
a. стварну - основни или виши
b. месну надлежност - према месту извршења к.д. или по правилима из чланова 24 до 27 ЗКП) из Закона о
уређењу судова и Закона о подручјима и седиштима - Основни суд за к.д. до 10 година и 10 година или
новчана казна, ако није надлежан Виши суд. Виши суд за к.д. преко 10 година + нека дела из члана
23.ст.1.тачка 2.
 На основу прописане казне одредити да ли је у питању оптужни предлог или оптужница, приватна тужба или да ли
је потребан предлог оштећног за кривично гоњење, као и да ли суди судија појединац или веће

 Опутжни предлог за к.д. до 8 година или новчана казна (Скраћени поступак по ЗКП-у чл. 495-520), Оптужница
преко 8 година (Редовни поступак)
 За приватну тужбу стоји у закону кад се гони по њој (чл. 64 ЗКП), као и за к.д. за која треба предлог оштећеног (чл.
53 ЗКП)
 Судија појединац суди у делима за која се гони по опт. предлогу до 8 година или новчана казна
 Веће од 1 судије и 2 судија поротника за к.д .са казном од преко 8 година до 20, за остало погледати у ЗКП-у чл.21

 Одлучити:
a. коју ћу крив. санкцију изрећи, казну или меру упозорења
b. да ли ћу изрећи меру безбедности (обавезно за предмете који су били намењени или употребљени за
извршење к.д. или је настао извршењем к.д.... (видети чл. 87 КЗ)),
c. да ли ће бити одузимања имовинске користи (чл. 91 – 93 КЗ),
d. одлучити о имовнископравном захтеву (најбоље упутити на парницу),
e. о трошковима поступка (најбоље обавезати окривљеног уколико је осуђујућа, за остале пада на терет буџета,
с тим што ћу написати да ће се о томе одлучити посебним решењем),
f. обратити пажњу на то да ли има услова за условну осуду, ублажавање казне, ослобођење од казне - нужна
одбрана или неки други од оних 7 случајева (крајња нужда, дело малог значаја, сила и претња, виност,
неурачунљивост, стварна заблуда и правна заблуда)
 На основу времена извршења к.д. и прописане највеће казне утврдити да ли је можда дошло до застарелости
крив.гоњења (чл.103 и 104 КЗ).
 Утврдити којем суду се изјављује жалба - рок од 8 дана кад је по оптужном предлогу, рок од 15 дана кад је
опутжница, а који суд да ли Виши или Апелациони одредити по ЗОУС-а и ту обавезно погледати месну надлежност
виших за нижи.

(У горњем левом углу)

Република Србија

Назив суда (нпр.Основни суд у Нишу)

Ознака и број предмета (нпр. К.бр.1389/13)

Дана ______________ године

____________(град) (ако је судска јединица навести која)

 Page |2

У ИМЕ НАРОДА

_________суд у _______, судија појединац ___________са записничарем __________ (или) у већу састављеном од
председника већа судије __________ и чланова већа _____________и___________ са записничарем_________, у кривичном
поступку против окривљеног (или оптуженог - правилније) ____________због кривичног дела_____________(назив из КЗ
нпр. насилничко понашање, тешко дело против опште сигурнисти и сл.) из чл.___КЗРС, након одржаног јавног главног
претреса, у присуству заменика (вишег или основног) јавног тужиоца ____________, окривљеног (или оптуженог) и
његовог браниоца адвоката _________, донео је већином гласова (или) једногласно (а код судије поједница иде само «донео
је») и јавно објавио дана __________ (мора исти датум као у заглављу пресуде)

ПРЕСУДУ
ОКРИВЉЕНИ _________________, ЈМБГ ____________, од оца ___________ и мајке ____________, девојачко ___________,
рођен ___________ године у __________, држављанин Р. Србије, са пребивалиштем у ________, ул. ________ бр. ___,
завршио _____________ школу, по занимању ____________, запослен у __________ (или незапослен), са месечним
примањима од око ____________ динара, разведен (или ожењен или неожењен), отац ______ детета (или без деце),
неосуђиван (или ако је осуђиван навести којом пресудом ________ од ког дана ________) , против њега се не води
кривични поступак за које друго дело, (ако је у притвору навести од када му је одређен и којим РЕШЕЊЕМ / ако је био
у притвору, па му је укинут и брани се са слободе, напоменути да је «сада на слободи»)

КРИВ ЈЕ

(или криви су)

Што је

Дана_________.године. у ________часова у ______ ул. __________бр. ____, (све остале податке у вези са даном, местом
извршења, временом извршења к.д. , начином и осталим подацима из добијеног задатка), (у зависности од тога да ли
је умишљај или нехат У НАСТАВКУ пишемо следеће:

*за директни умишљај СПОСОБАН ДА СХВАТИ ЗНАЧАЈ СВОГА ДЕЛА И ДА УПРАВЉА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА,
СВЕСТАН СВОГ ДЕЛА И ЖЕЛЕЋИ ЊЕГОВО ИЗВРШЕЊЕ И СВЕСТАН ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО......

*за евентуални умишљј СПОСОБАН ДА СХВАТИ ЗНАЧАЈ СВОГА ДЕЛА И ДА УПРАВЉА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА,
СВЕСТАН ДА МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО ПА ЈЕ НА ТО ПРИСТАО И СВЕСТАН ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО......

*за свесни нехат СПОСОБАН ДА СХВАТИ ЗНАЧАЈ СВОГА ДЕЛА И ДА УПРАВЉА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА,
СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО АЛИ ОЛАКО ДРЖЕЋИ ДА ДО ТОГА НЕЋЕ ДОЋИ или ДА
ЋЕ ТО МОЋИ СПРЕЧИТИ (изабрати једну од ове две опције која одговара датом случају) И СВЕСТАН ДА ЈЕ ЊЕГОВО
ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО.....

*за несвесни нехат СПОСОБАН ДА СХВАТИ ЗНАЧАЈ СВОГА ДЕЛА И ДА УПРАВЉА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА, АЛИ
ДА НИЈЕ БИО СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО ИАКО ЈЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА ПОД
КОЈИМА ЈЕ ОНО УЧИЊЕНО И ПРЕМА СВОЈИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВИМА БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН
ТЕ МОГУЋНОСТИ И СВЕСТАН ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО......

тако што је _________________(овде иде чињенични опис који садржи битна обележја кривичног дела, биће односно
радњу кривичног дела преписано из задатка (нпр. савлађивањем механичких препрека, одузео туђу покретну ствар –
код тешке крађе, или изазвали опасност за имовину већег обима – код изазивања опште опасности итд. / затим
описати начин извршења к.д.- нпр. шта је узео, вредност одузетих ствари и како је узео. код «саизвршилаца» се
прецизно наводи радња сваког од њих и да се из описа види да саизвршилац доприноси извршењу к.д. - нпр. код кд.
непружање помоћи два наркомана заједно покушавају да спасу живот трећем који се предозирао и изгубио свест, па
уместо да позову хитну помоћ, сами покушавају да га освесте, а након тога га износе на улицу заједнички и остављају
без помоћи, или тројица разбојника изврше дело разбојништва тако што «овере» мењачницу у вечерњим часовима,
тако што један стражари, а друга двојица пиштољима врше пљачку, или два или више лица по претходном договору
пусте у оптицај фалисфиковане доларе истовремено на различита места у граду;
 Page |3

код «подстрекавања» на који начин је окр. вршио подстрекавање и тако пресудно деловао на вољу другог
окривљеног да створи и учврсти своју одлуку да дело изврши или је само већ створену одлуку окривљеног који се
колебао, врешњем одстрекавања учврстио – нпр. код к.д. убиства;

код «помагања» у чему се састоји радња помагања окр. који је помагач нпр. првоокривљени је помогао другоокр. и
трећеокр. да изврше дело разбојништва тако што је предложио друго и треће окр. да од оштећене коју је првоокр.
упознао одузму мобилни телефон, да би затим позвао оштећену да се виде, па када се растао са њом позвао је
телефоном, друго и треће окр. су напали оштећену у тренутку када је она извадила телефон да се јави и одузели јој
моб. телефон или нпр. другоокр. је са умишљајем помогао првоокр. у извршењу к.д. недозвољене трговине, ткао што
му је ставио на располагање за превоз своје возило у чијим је шупљинама првоокр. сакрио 2000 паклица страних
цигарета без акцизних маркица које су биле намењене продаји)

- чиме је извршио кривично дело _________ (законски назив К.Д.) из чл.____КЗ (код неурачунљивих изрвршилаца се
пише у наставку да је учињено «ПРОТИВПРАВНО ДЕЛО КОЈЕ ЈЕ У ЗАКОНУ ОДРЕЂЕНО КАО КРИВИЧНО ДЕЛО»)
(овде се МОРА ВОДИТИ РАЧУНА и о томе да ли је к.д. остало у покушају, неподобном покушају, добр. одустанку али
и саизвршилатву, помагању или подстркавању, те је потребно навести чланове КЗ (од члана 30 - 35 КЗ) који се на ово
односе - нпр. кривично дело силовања у покушају из чл.178.ст.1, у вези са чланом 30 КЗ...)
Па га суд применом наведених законских одредби и одредби чл. 1,4,42,44,45,54,64,65,66 КЗ изриче (или) чл.
1,4,42,44,45,54 осуђује (у зависности од врсте крив. санкције која се изриче - ПОГЛЕДАТИ КОЈЕ ОДРЕДБЕ ИДУ.....нпр.:
*за условну осуду - одредбе члана 1 (нема кривичног дела нити казне без закона), 4 (кривичне санкције и њихова
општа сврха), 42 (сврха кажњавања), 45 (казна затвора), 54 (одмеравање казне), 64 (сврха условне осуде и суд.
опомене), 65 (условна осуда) и 66 (услови за изрицање условне осуде) Кривичног законика
*за казну затвора – одредбе члана 1,4,42,44,45 (казна затвора),54
*за новчану казну – одредбе члана 1,4,42,44,50 (новчана казна у одређеном износу), 51,54
*рад у јавном интересу –одредбе чл. 1,4,42,44, 52 (рад у јавном интересу), 54
*одузимање возачке дозволе – одредбе чл. 1,4,42,44,53 (одузимање в. дозволе),54

ОСУЂУЈЕ

(на казну затвора, новчану казну, рад у јавном интересу, одузимању возачке дозволе)

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД ___________, коју ће окривљени издржати по правноснажности пресуде. (ако је
био у притвору/на задржавању/кућном притвору у наставку се пише иза речи пресуде «У КОЈУ КАЗНУ СЕ
ОКРИВЉЕНОМ ИМА УРАЧУНАТИ ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ПРИТВОРУ/НА ЗАДРЖАВАЊУ ОД _________ГОД. КАДА
ЈЕ ЛИШЕН СЛОБОДЕ, ПА ДО __________ГОД., КАДА ЈЕ ПРИТВОР/ЗАДРЖАВАЊЕ УКИНУТО.»).

НА НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД ___________динара, коју је окривљени дужан платити у року од 3 месеца (рок
плаћања не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 3 месеца, а у оправданим случајевима може на рате, с тим да
рок исплате не може бити дужи од 1 године). Ако окривљени не плати новчану казну у овом року, суд ће новчану казну
заменити казном затвора тако што ће за сваки започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с
тим да казна затвора не може бити дужа од 6 (шест) месеци, а уколико окривљени исплати само део новчане казне остатак ће
се сразмерно заменити казном затвора (или алтернатива замени новчане казне - суд ће новчану казну заменити казном
рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити осам часова рада у
јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи до 360 часова).

НА КАЗНУ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ у трајању од 120 (стодвадесет) часова, који ће окривљени обавити у току од
два месеца. Ако окривљени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити
казном затвора тако што ће се за сваких започетих 8 часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора.
 Page |4

НА КАЗНУ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ у трајању од 1 (једне) године рачунајући од дана правноснажности
одлуке. Ако окривљени управља моторним возилом за време трајања казне одузимања возачке дозволе, суд ће ову казну
заменити казном затвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити један месец затвора. (казна се
може изрећи као споредна уз казну затвора и новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична дела за
која је прописана казна затвора до 2 године или новчана казна. Не може се изрећи заједно са мером безбедности
забране управљања моторним возилом!!!).

(или)

ИЗРИЧЕ

(условну осуду, судску опомену, мере безбедности)

УСЛОВНУ ОСУДУ тако што му за напред наведено кривично дело утврђује казну затвора у трајању од _______ (мањем од
2 године) и истовремено одређује да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од _____________
(колики му дајем рок проверавања, који не може бити крећи од 1 год. нити дужи од 5 год.) од дана правноснажности
пресуде не учини ново кривично дело. (ако је био у притвору додаје се у наставку иза речи кривично дело - «У КОЈУ
КАЗНУ СЕ ОКРИВЉЕНОМ ИМА УРАЧУНАТИ ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ПРЕИТВОРУ/ НА ИЗДРЖАВАЊУ МЕРЕ
ЗАБРАНЕ НАПУШТАЊЕ СТАНА / НА ЗАДРЖАВАЊУ ОД ________ ГОДИНЕ КАДА ЈЕ ЛИШЕН СЛОБОДЕ, ПА ДО
_________ КАДА ЈЕ ПРИТВОР/ЗАДРЖАВАЊЕ УКИНУТО»)

СУДСКУ ОПОМЕНУ.

(или)
На основу члана чл. 78, 79, 80 (иза чл. 80, додаје се члан КЗ који се односи на конкретну меру која се има применити
нпр. чл. 82 (обавезно псих. лечење на слободи) или чл. 87 (одузимање предмета)) Кривичног законика, према
окривљеном _____________, изриче се

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА и то: ____________________(пиштољ, фалсификовани новац, аутомобил, нож, бомба,

дрога или прибор за мерење, паковање или ношење дроге....) трајно (или привремено).

ОБАВЕЗНОГ ПСИХИЈАТРИЈСКОГ ЛЕЧЕЊА НА СЛОБОДИ, која ће трајати док постоји потреба за лечењем и која ће
се спровидити у Институту за ментално здравље......., с тим што лечење не може трајати дуже од две године.

ОБАВЕЗНОГ ЛЕЧЕЊА НАРКОМАНА која ће се извршити у Заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој
или другој специјализованој установи и траје ок постоји потреба за лечењем и може трајати дуже времена од изречене казне
али њено укупно трајање не може бити дуже од три године, а време проведено у установи за лечење урачунава се у казну
затвора.

ОБАВЕЗНОГ ЛЕЧЕЊА АЛКОХОЛИЧАРА у трајању не дужем од 2 (две) године, а која ће се спровести у Инстититуту за
ментално здравље у __________ (или другој здравственој установи).

ЗАБРАНЕ УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ и то за «Б» категорију возила у трајању од 5 месеци, рачунајући од
дана правноснажности пресуде. Извршење мере забране управљања моторним возилом спровшће МУП РС – ПУ у
_________.

На основу чл.91. и чл.92. КЗ, од окривљеног ______________ се

 Page |5

ОДУЗИМА имовинска корист прибављена кривичним делом - нпр. новац у износу 200.000,00 динара и уметничка слика
«Зима на селу» аутора Драгана Симића (ОВАЈ ДЕО НИЈЕ ОБАВЕЗАН И ИЗРИЧЕ СЕ САМО АКО ЈЕ ОКРИВЉЕНИ
ОСТВАРИО КОРИСТ ИЗВРШЕЊЕМ К.Д.)

На основу чл.252 и 258.ст.4 ЗКП,

УПУЋУЈЕ СЕ оштећени_________ да свој имовинскоправни захтев може остваривати у парничном поступку (ИДЕ САМО
УКОЛИКО ЈЕ ОШТЕЋЕНИ ПОДНЕО ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЕВ, МАДА ИСТИ МОЖЕ И ДА СЕ УСВОЈИ У
ЦЕЛИНИ ИЛИ ДЕЛИМИЧНО)

На основу чл.261,262 ст.2 и 264.ст.1 ЗКП,

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ окривљени да накнади трошкове кривичног поступка, с тим што ће посебно решење о висини ових
трошкова донети председник већа (или судија - ако је у питању судија појединац) кад се ти подаци прибаве. (ОВДЕ
МОЖЕ ИЛИ ДА ТРОШКОВИ ПАДНУ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА КАД БИ БИЛО ДОВЕДЕНО У ПИТАЊЕ ИЗДРЖАВАЊЕ
ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ДА СЕ У ПОТПУНОСТИ ОДЛУЧИ О ТРОШКОВИМА).

Образложење:
Оптужним предлогом (или оптужницом) ОЈТ-а (или ВЈТ-а) у _________ Кт.бр.______ од ________ године, окривљеном
___________ стављено је на терет извршење кривичног дела __________ из члана ________ Кривичног законика, при ком
оптужном предлогу (или оптужници) је ОЈТ (или ВЈТ) остало до краја главног претреса, а у својој завршној речи заменик
ОЈТ-а (или ВЈТ-а) је навео да сматра да је током доказног поступка утврђено да је окривљени извршио кривично дело које
му је стављено на терет, те предложио да га суд огласи кривим и казни по закону.

Окривљени ____________ је у својим наводима одбране изнетим у истражном поступку пред ОЈТ (или ВЈТ), као и на
главном претресу, признао извршење кривичног дела које му је стављено на терет (ако је у писменом задатку признао, а
може се десити и да оспорава наводе оптужбе, да негира извршење дела и да се позива на нужну одбрану и сл.
институте), те навео да _____________ (ако има нешто у задатку да је окривљени конкрентно рекао у својој одбрани).

Суд је спровео доказни поступак тако што је извео доказ читањем списа предмета и то
_______________________________________________________________________________

(овде набрајаш све доказе који су ти наведени у задатку, нпр. записник о увиђају саобраћајне незгоде, налаз и
мишљење судског вештака, записник о нечијем саслушању, извештај из КЕ и ПЕ за окривљеног, потврду о одузетим
предмтима, итд.), саслушао сведоке____________________,______________,_________,

те извршио увид у целокупне списе предмета. (у овом делу се се само врши набрајање изведених доказа, без
анализирања).
Саслушан у својству оштећеног ______________ је у битном навео _________________(ако постоји у поступку шта је
навео тај оштећени и да ли се придружује кривичном гоњењу и истиче имовинскоправни захтев, ако истиче, најбоље
навести да ће га остваривати у посебном поступку)
Саслушан у својству сведока ______________ је у битном навео да _________________(шта је навео тај сведок)

На основу записника о увиђају саобраћајне незгоде (или каквог другог увиђаја са лица места) од ________ године, суд
је на несумњив начин утврдио да ___________________________________________________.

На основу записника о реконструкцији догађаја од ________ године, суд је у присуству окривљеног, браниоца, ОЈТ,
вештака, оштећеног, сведока, припадника полије и сл., на несумњив начин утврдио ____________________________.
 Page |6

На основу фотодокументације (или криминалистичко-техничке докуметације ПУ ____ бр. Ку-________) од

___________ године са скицом лица места, суд је на несумњив начин утврдио
_____________________________________________________.

Наведени записник о увиђају са наведеном фотодокументацијом и скицом лица места, овај суд је у потпуности прихватио као
валидне материјалне доказе сачињене од стране овлашћених службених лица, а према правилима службе (или овлашћених
институција, ако вештачење врши нека установа нпр. факултет, Национални криминалистички центар, и сл.).

На основу налаза и мишљења вештака др ____________ од _________ године, о врсти и тежини телесних повреда које је
задобио ________________________, суд је на несумњив начин утврдио да је оштећени __________________ задобио телесне
повреде ______________(описати их ако их има у задатку или измислити ако треба у слободном стилу) које повреде се
са судско-медицинског становишта квалификују збирно и појединачно, као тешка (или лака телесна повреда).

Наведени налаз и мишљење вештака суд је у потпуности прихватио јер је исти дат од стране еминентног стручњака из ове
области, а у складу са правилима струке и савременим достигнућима науке.

Из извештаја из КЕ и ПЕ за окривљеног ____________, суд је утврдио да окривљени _______________ није осуђиван нити
прекршајно кажњаван (или јесте, па написати за шта).

У завршној речи заменик ОЈТ-а (или ВЈТ) сматра да су сви докази изведени на главном претресу како из исказа сведока,
тако и материјални докази потврђују све чињенице оптужнице (или оптужног предлога) Кт. бр. ______, те је предложио суду
да окривљеног огласи кривим и осуди на казну по закону јер је кривично дело _______КЗ учинио са умишљајем јер је био
свестан забрањености дела и хтео његово извршење (или за нехат употребити адекватну фразу).

У завршној речи оштећени ___________је изјавио да се придружује кривичном гоњењу и истиче имовинско правни захев, с
тим што ће га остваривати у посебном поступку.

Бранилац окривљеног, адвокат ______________, у својој завршној речи је навео да сматра да

___________________________________ (ако је окр. већ признао, онда бранилац у својој завршној речи набраја бројне
олакшавајуће околности и моли суд да му се изрекне што блажа кривична санкција).

Окривљени је у својој завршној речи навео да прихвата реч свога браниоца, те да му је жао што се све то догодило, као и
да се каје због свега.

Ценећи наводе јавног тужиоца и изјашњење окривљеног о оптужби, суд је закључио да _________________________
УТВРЂУЈЕ ШТА ЈЕ СПОРНО, А ШТА НЕСПОРНО.

У својој одбрани окривљени је навео .....(ДЕТАЉНА ОДБРАНА ОКРИВЉЕНОГ) ИМА ПРИМЕРА У ПЕЛЦЕРИМА
ПРЕСУДА У ЗАВИСНИСТИ О КОМ СЕ К.Д. РАДИ

Чињенице које се односе на начин, време и место ивршења кривичног дела, суд је утврдио како на..... ОВО ЈЕ ЧИЊЕНИЧНА
АНАЛИЗА, А ПОТОМ И ПРАВНА АКО ПОСТОЈИ...

Оценом изведених доказа сваког посебно и свих заједно, а у смислу одредбе чл. 419 ЗКП-а, који докази чине логичну целину
и представљају материјалну везу са реалним чињеницама и објективном стварношћу, као и на основу признања окривљеног
датог у истрази и на главном претресу, суд је на поуздан и несумњив начин утврдио чињенично стање као у изреци ове
пресуде.

Правном квалификацијом овако утврђеног чињеничног стања суд је нашао да су се у радњама окривљеног ___________
стекла сва битна законска, како објективна тако и субјективна, обележја бића кривичног дела ______________ из члана
 Page |7

_________ Кривичног законика, јер је окривљени _____________________________________(овде наводиш биће

кривичног дела, онако како пише у КЗ-у)_________________________,_____________________у конкретном случају
окривљени је ______________________________(овде наведеш шта је он то конкретно учинио и на који начин и каква је
последица из тих његових радњи наступила).
Субјективни елемент овог кривичног дела огледа се у томе што је окривљени _____________ дело починио у урачунљивом
стању, јер је у време извршења кривичног дела био способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, а
која током поступка није била доведена у питање. (ако је нешто другачије, препиши из вештачења)

Суд налази да се кривица окривљеног _________________, при извршењу описаног кривичног дела, састоји у директном
умишљају, јер је исти свестан свог дела, као и забрањености истог и хтео његово извршење. (ако је нехат онда – «био
свестан могућности наступања последице свог дела, али је олако држао да до тога неће доћи» (или) «да ће то моћи
спречити»)
Приликом одлуке о врсти и висини кривичне санкције, суд је ценио све околности из члана 54 Кривичног законика које
утичу на исту, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ___________ ценио чињеницу да је исти до сада
неосуђиван и да прекршајно није кажњаван, као и чињеницу да се окривљени коректно држао пред судом, да је у питању
породичан човек и отац _____ детета, док отежавајућих околности на страни окривљеног ______________овај суд није
нашао. (ако је осуђиван, то му је отежавајућа околност)

Суд је за напред наведено кривично дело окривљеног ____________ огласио кривим, те му је применом одредби чл. 1, 4, 42,
45, 54, 64, 65 и 66 Кривичног законика изрекао УСЛОВНУ ОСУДУ, с тим што је за извршено кривично дело из члана
__________ Кривичног законика, окривљеном _________________ утврдио казну затвора у трајању од __________, те
истовремено одредио да се овако утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од __________ од дана
правноснажности пресуде не почини ново кривично дело.

Изричући овакву санкцију окривљеном, суд је нашао да је иста адекватна тежини почињеног дела и личности окривљеног, те
да ће се упозорењем уз претњу казне довољно утицати на окривљеног да убудуће не чини оваква или слична дела и да ће се
оваквом санкцијом у циљу опште сврхе кривичних санкција постићи сврха кажњавања у смислу специјалне превенције.

(или)

Суд је за напред наведено кривично дело окривљеног ___________ огласио кривим, те га је применом одредби чл. 1, 4, 42, 45
и 54 Кривичног законика, за извршено кривично дело ________________ из члана __________ Кривичног законика,
ОСУДИО НА КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од _________________, налазећи да ће се према окривљеном _____________ само
овако изреченом казном затвора постићи сврха изрицања кривичних санкција у смислу како специјалне, тако и генералне
превенције. (образложење казне затвора може се наћи у пелцерима пресуда).

На основу чл. 63 КЗ-а суд је окривљеном ___________ у утврђену казну затвора урачунао време проведено у притвору / на
задржавању, по решењу _______________ од ____________, а које се окривљеном рачуна почев од __________ године када је
лишен слободе, па до _________ године када је притвор / задржавање укинут. (ако је био у притвору или је задржан)

Суд је на основу чл. _____________ КЗ-а окривљеном _____________ изрекао МЕРУ БЕЗБЕДНОСТИ __________________
(коју меру) у трајању од ______________, имајућу у виду предлог тужиоца или чињеницу да је за кривично дело за које је
окривљени оглашен кривим изрицање ове мере безбедности неопходно.

АКО ЈЕ ОДЛУЧЕНО О ОДУЗИМАЊУ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ И ТО ОБРАЗЛОЖИТИ У ОВОМ ДЕЛУ ОБРАЗЛОЖЕЊА.

Суд је на основу члана 261 ст. 1 и 2 тач. 1 у вези члана 264 ЗКП-а (по старом је 193 ст. 1 и 2 тач. 1 у вези чл. 196)
ОБАВЕЗАО окривљеног да на име трошкова кривичног поступка плати износ од ________________ динара, који трошкови
се односе на трошкове вештачења, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења, а
имајући у виду имовинске прилике окривљеног.
(или)
 Page |8

На основу члана 264 ст. 4 ЗКП-а (по старом је 196 ст. 4) суд је окривљеног __________________ ослободио дужности
накнаде трошкова кривичног поступка и судског паушала, те исти падају на терет буџетских средстава, имајући при том у
виду имовинске прилике окривљеног, односно чињеницу да је исти незапослен, или студент, са веома ниским
примањима, итд...

Суд је на основу члана 258 ст. 1 и 4 ЗКП-а (по старом је 206 ст. 1 и 2) оштећеног ________________ поводом изјављеног
одштеног захтева, упутио на парницу, с обзиром да оштећени своје имовинско-правне захтеве није определио ни у погледу
врсте ни у погледу висине или зашто већ... ако га је упутио на парницу.

Са свега изложеног одлучено је као у изреци ове пресуде.

ЗАПИСНИЧАР С У Д И Ј А или председник већа

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ

Против ове пресуде дозвољена је жалба (вишем или Апелационом суду),
у року од ______ (8 или 15 дана)
од дана пријема писменог отправка исте,
а преко овог суда.

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судије Снежане Јовановић као председника већа и
судија поротника Зрнић Милоша и Арсић Милице као чланова већа, са записничарем Миленом Гаврановић, у кривичном
предмету против окривљеног ТРИШИЋ СЛОБОДАНА због више кривичних дела силовања из члана 178 став 1 Кривичног
законика и више кривичних дела разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика, а по оптужници ОЈТ-а у Београду
Кт.бр.1962/06 од 15.12.2006. године након одржаног јавног и главног претреса у дане 04.06.2007. године, 06.07.2007. године и
13.07.2007. године у присуству заступника државне тужбе, окривљеног и браниоца адв. Ивковић Александра, донео је дана
16.07.2007. године и јавно објавио

П Р Е С У ДУ

Окр. ТРИШИЋ СЛОБОДАН, из Степојевца, улица Виде Петровић 24, матични број 0201979710114, рођен
02.01.1979. године у Братунцу, од оца Миодрага и мајке Миленке девојачко Живановић, држављанин Р Српске, незапослен,
повременим радом на грађевини месечно оствари примања у износу од 300 до 500 еура, у ванбрачној заједници, супруга
незапослена, отац једног малолетног детета, војску служио 2000. године у Тивту, води се при ВЕ СО Лазаревац, неосуђиван,
други кривични поступак се не води,

КРИВ ЈЕ

што је:

1. дана 25.09.2006. године у времену од 03,15 до 05,45 часова у Београду, у улици Ивице Девчића број 18, у
стану број 15, принудио оштећену Митровић Марију на обљубу и са њом изједначен чин претњом да ће непосредно напасти
 Page |9

на њен живот од које је истом том претњом одузео туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем прибави себи
противправну имовинску корист, на тај начин што се провукао кроз прозор између заштниних решетки и спољашњег зида
зграде у којој је спавала ошт. Митровић Марија, коју је у момент када се она пробудила показао нож који је држао у руци
приморајући је да га орално задовољи, што је она у страху и учинила, након чега је држећи и даље нож у руци исту приморао
да скине пиџаму са себе што је она такође у страху и учинила а он је потом над њом извршио обљубу тако што је својим
полним органом продро у њен полни орган, након чега је извршио преметачину по стану и из стана одузео њен мобилни
телефон марке “Сименс” модел А-65, сиве боје, са претплатничком картицом број 064-214-49-14 и мобилни телефон марке
“Сони ериксон” модел Т-200, плаво-сиве боје са пуњачем власништво Пантовић Невене-цимерке оштећене а из новчаника
оштећене који је пронашао одузео новац који се у истом налазио и то у износу од око 3.800,00 динара са којим новцем и
мобилним телефонима је потом напустио лице места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика и кривично дело
разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика,

2. дана 25.04.2005. године око 21,30 часова у Београду, у улици Виноградски венац у висини кућног броја
38, принудио на обљубу и са њом изједначен чин ошт. Најдановић-Ћирић Жаклину претњом да ће непосредно напасти на
њен живот и њено тело на тај начин што је оштећеној пришао с леђа руком је с леђа зграбио за врат а потом јој је испод грла
ставио оштрицу ножа тражећи јој новац речима “не вичи, дај ми паре” па када је од ње добио одговор да има само 100 динара
код себе из руку јој је зграбио мобилни телефон и кесу и бацио након чега је поново ставио нож под грло говорећи јој да се
не дере јер ће је заклати вукући је уназад улицом те када је увео у једну ливаду поред улице оборио је на земљу и свукао
панталоне и доњи веш све време савладавајући њен отпор који је она пружала гурајући га рукама и у моменту када је успела
да се подигне кренула је бежећи у правцу улице међутим он ју је сустигао, поново дохватио с леђа и ударио неколико пута
дршком ножа по глави оборио на земљу и над њом извршио обљубу тако што је својим полним органом продро у њен полни
орган за време које обљубе га је она молила да је остави на миру говорећи му да је у другом стању због чега је он након
извршене обљубе устао држећи и даље нож у својој десној руци подигавши са земље новчаницу од 100 динара која је
оштећеној из гардеробе испала,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика и кривично дело
разбојништва у покушају из члана 206 став 1 у вези чална 30 Кривичног законика,

3. дана 12.09.2004. године око 21,30 часова у Београду у насељу Церак-Виногради у улици Виноградски
венац принудио другог на обљубу и са њом изједначен чин употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот
тог лица, на тај начин што је зграбио за руку ошт. Милетић Бранкицу вукући је у страну у правцу оближње ливаде и у
моменту када је оштећена почела виком да запомаже запушио јој нос и уста другом слободном шаком увукавши је на ливаду
где ју је пустио, извадио нож из гардеробе говорећи јој да хоће да је јебе, након чега је скинуо свој доњи део тренерке
извадио свој полни орган и тражио да га оштећена орално задовољи, стављајући јој свој полни орган у уста а потом јој
наредио да скине јакну и да легне на леђа све време држећи нож у руци а другом слободном руком јој откопчао фармерке и
свукао јој заједно са доњим вешом, након чега је легао преко ње и својим полним органом продро уњен полни орган након
чега је отишао са лица места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика,
 P a g e | 10

4. дана 22.08.2004. године око 14,30 часова у Београду у улици Радничкој принуо другог на обљубу и са њом
изједначен чин употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот тог лица, на тај начин што је пришао са леђа
ошт. Зарић Вукици и ухватио је за врат говорећи јој да ћути јер ће је у противном убити због чега је она почела да вришти а
он је прислонио оштрицу ножа отпозади на њена леђа и одвукао је у оближње жбуње где је тражио да га она орално
задовољи што она није хтела да учини па је он извадио свој полни орган и на силу јој ставио у уста да би јој након тога
држећи и даље нож у руци наредио да се свуче што је она у страху урадила јер јој је рекао да ће је у противном убити, и када
се свукла гола наредио јој да легне на леђа раширио јој је ноге и својим полним органом продро у њен, након чега је устао са
ње везао јој руке лепљивом траком и ту траку је прилепио на очи и удаљио се са лица места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика,

5. дана 13.02.2004. године око 19,15 часова у Београду у пасарели између улице Пожешке и Поручника
Спасића и Машаре принудио другог на обљубу и са њом изједначен чин употребом силе и претњом да ће непосредно
напасти на живот тог лица, на тај начин што је пришао с леђа ошт. Стојменовић Зорки ухвативши је обема рукама око врата
на који начин је на силу одвукао у оближњи објекат у изградњи, говорећи јој да ће је силовати у ком објекту ју је бацио на
под и држећи нож у руци наредио јој да се свуче па пошто је она то одбила да учини он ју је свукао а потом инсистирао да га
орално задовољи претећи да ће је убити што је она у страху и урадила након чега јој је наредио да легне на леђа и својим
полним органом продро у њен након ког чина је устао и напустио лице места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика,

6. дана 06.06.2003. године у времену од 02,00 до 02,30 часова у Степојевцу у улици Жртава фашистичког
терора број 32, принудио другог на обљубу и са њом изједначен чин употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на
живот тог лица, на тај начин што је кроз незакључана улазна врата ушао у породичну кућу ошт. Мићић Јелене, којој је
пришао са леђа, ставио јој шаку преко уста држећи нож у једној руци другом руком са ње скинуо њен доњи веш терајући је
да га орално задовољи што је она у страху учинила након чега је оборио на под и својим полним органом продро у њен полни
орган након које обљубе је напустио лице места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика,

7. дана 10.05.2003. године око 00,30 часова у Великим Црљанима, у улици Радничкој код броја 36, принудио
другог на обљубу употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот тог лица, на тај начин што је пришао ошт.
Степановић Весни с леђа, прислонио нож на њен врат, више пута је ножем ударио по лицу и одвукао до оближње обрадиве
површине где јој је наредио да скине хаљину са себе што је она одбила да учини због чега ју је поново више пута ударио у
пределу главе, са ње скинуо гардеробу, и доњи веш тражећи да га орално здовољи што је она у страху и учинила а потом је
над њом извршио обљубу продревши својим полним органом у њен након које обљубе је напустио лице места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика,
 P a g e | 11

8. дана 08.07.2006. године, око 15,00 часова у Београду у шуми поред ауто пута Београд-Обреновац у
непосредној близини спортског центра “Макиш” претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећеог лица од тог
лица одузео покретну ствар у намери да присвајањем исте прибави себи противправну имовинску корист и то лице принудио
на обљубу на тај начин што је пресрео ошт. Максић Оливеру, прислонио јој нож испод браде и одвукао је у шуму са стазе
којој се кретала где ју је неколико пута ударио дршком ножа по глави и оборио на земљу и над њом извршио обљубу
продревши својим полним органом у њен након које обљубе јој је селотејпом везао руке и ноге и из њеног ранца узео црни
новчаник у ком се налазио новац и то 20 еура и 2.000,00 динара са којим новцем је напустио лице места,

-чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика и кривично дело
разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика,

па му суд применом наведених законских одредби и одредби члана 4 став 2, члана 5, 42, 45, 54, 56 и 57
Кривичног законика за свако кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика утврђује казну затвора у
трајању од по 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, за свако кривично дело разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног
законика казну затвора у трајању од по 1 (једне) године, а за кривично дело разбојништва у покушају из члана 206 став 1 у
вези члана 30 Кривичног законика казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци,

па га суд применом наведених законских одредби и члана 60, и 63 Кривичног законика

ОСУЂУЈЕ на

ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА

У ТРАЈАЊУ ОД 15 (ПЕТНАЕСТ) ГОДИНА,

у коју казну му се има урачунати време проведено у притвору који му је одређен решењем истражног судије
Окружног суда у Београду Ки.бр.1128/06 од 28.09.2006. године а који му се рачуна почев од 26.09.2006. године па надаље до
правноснажности пресуде, најдуже док не истекне време трајања изречене казне.

Оштећене Ћирић Жаклина, Стојменовић Зорица, Степановић Весна и Максић Оливера упућују се на
парницу ради остваривања свог имовинско правног захтева.

Окривљени Тришић Слободан ослобађа се плаћања трошкова кривичног поступка.

Образложење

Окружни јавни тужилац у Београду својом оптужницом Кт.бр.1962/06 од 15.12.2006.године окривљеном

Тришић Слободану ставио је на терет извршење 8 кривичних дела силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика, 2
кривична дела разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика и кривично дела разбојништва у покушају из члана 206
став 1 у вези члана 30 Кривичног законика.

Окривљени у својој одбрани пред органима унутрашњих послова изјавио је да у Степојевцу живи у очевој
кући од 1980.године на адреси улице Вите Петровића бр.24, са супругом Наташом и сином Вељком. Хонорарно ради на
грађевинама. Последњих 5 година ради у Београду на грађевинским објектима, понекад преспава у Београду и то у
објектима у којима ради. Изјавио је да је дана 24.09.2006.године око 15,00 часова сам из Степојевца дошао у Београд у
намери да мало прође градом и гледа излоге по граду а требао је да се види са дечком који се зове Бојан. За Бојана је рекао да
има око 34 године, да су се и раније неколико пута виђали и да су при томе имали сексуални однос, што је једини мотив
њиховог виђања. Договорио се са њим да се нађу код Ластине станице око 20,00 часова. До 20,00 часова шетао је градом.
 P a g e | 12

Када се у договорено време нашао са Бојаном отишли су заједно испод старог железничког моста где су имали сексуални
однос који је трајао око 1 сат. Тада му је он платио 3.000,00 динара. Окривљени је отишао до аутобуске станице и видео да
нема више аутобуса у правцу Степојевца а затим је отишао у шетњу по граду. Вратио се око поноћи поново на аутобуску
станицу, ту је боравио док није свануло када је одлучио да опет прошета по граду. Након тога је отишао до месаре
''Матијевић'', која се налази испод Балканске улице. Пошто поменута месара није радила отишао је у Балканску улицу до
продавнице мобилних телефона, чије име не зна али ни она није радила тог јутра, па је застао поред излога. Тада му је
пришао дечко кога познаје од раније од кога је већ куповао мобилне телефоне који му је тада понудио телефон марке
“сименс модел А65” који му се у том тренутку неодољиво свидео па је одлучио да свој телефон марке “нокиа” замени за
телефон марке “сименс”. Ту размену су извршили тако што му је тај дечко дао поменути телефон и додао још 500,00 динара.
Одмах је окривљени у њега убацио своју картицу бр.063-895-56-34 и са свог броја и тог замењеног телефона неколико пута
позвао своју жену на број 064-20-38-027. Дечко са ким је извршио замену телефона је старости око 27 година, висине око 180
cm, мршав, смеђе косе, на себи је имао фармерице, зеленкасте патике и белу мајицу и у руци је имао торбицу. После тога је
опет отишао на аутобуску станицу и пошто му се није ишло кући јер се посвађао са својом женом одлучио је да прошета
градом. Отишао је поново испод старог железничког моста након чега опет одлази у шетњу по Београду. Око 22,00 часова је
отишао до Ластине станице и ушао у аутобус за Степојевац. У односу на извршење кривичних дела силовања и кривичних
дела разбојништва над оштећеном Максић Оливером као и кривичног дела разбојништва извршеног над оштећеном
Стојменовић Зорком осумњичени је изјавио да ће се бранити ћутањем. Даље у току поступка пред истражним судом је
изјавио да ће се у овој фази поступка бранити ћутањем и да о себи жели да да следеће опште податке и то да су му се
родитељи 8 месеци после рођења преселили из Братунца у Степојевац где и сада живи у породичној кући. У овом месту је
завршио основну школу у којој је прво био врло добар а потом добар ђак. Двогодишње школовање у средњој Техничкој
школи у Лазаревцу је завршио са звањем варилац и о том школовању има и диплому. Пропушио је са 17 година а
2000.године је отишао на ослужење војног рока у Радовиће крај Тивта, Република Црна Гора где је ослужио пуни војни рок у
обалској артиљерији. Од пре 4 године живи у ванбрачној заједници са Урнаут Наташом из Степојевца и са њом има сина
Вељка старог 3 године. Изјавио је да не пије и да се не дрогира. Неких 4 месеца био је у радном односу у једној молерској-
фасадерској фирми у Београду, при чему је заправо у тој фирми али на црно радио преко годину дана па када је видео да
послодавац неће да заснује стални однос са њим напустио је посао. Ванбрачна супруга му није запослена и издржавају се
његовим приватним радом по градилиштима а бави се и молерајом, нема своју занатску радњу. Износећи одбрану на главном
претресу навео је да не признаје извршење ниједног кривичног дела које му је стављено на терет. Оно што је тачно то је да је
био у поседу телефона марке “сименс” а у посед истог је дошао тако што је једном приликом од њему непознатог мушкарца
исти купио за износ од 10 евра. Једноставно тај младић му је у аутобусу пришао и понудио, рекао да је телефон ''чист'', он га
је купио јер је хтео да га препрода. Иначе никада пре нити после овог догађаја није од непознатог лица купио било какав
телефон. Тај телефон је приликом претреса пронађен код њега односно он га је лично предао полицији а након што му је
полиција ушла у његов стан с тим да је прво околишао и покушао да им не одговори на питање чији је телефон али га је на
крају истима предао. Касније је схватио да су га нашли преко GPRS јер је изјавио да није глуп и зна шта он може све да
учини. Тачније, навео је да га је полиција нашла тако што је телефонирао преко тог телефона и бројева с којима је
комуницирао. Мисли да га је полиција тражила управо због тог телефона који је купио. Нема објашњење како је њему
стављено на терет кривично дело силовања. Оно што жели да предочи суду то је да је у полицији приликом давања свога
исказа био поучен од тадашњег браниоца да се брани ћутањем да је он то и учинио и то је изазвало велики револт полиције
која му је претила да ће му наместити 20 година, да ће му ставити слику у новине, помињали су му породицу, да ће му
разбуцати исту објашњавајући да су они систем и посебно је истакао да је имао сумњу у тадашњег браниоца да он ради за
полицију а не у његову корист из ког разлога је тражио да се бранилац по службеној дужности промени. Навео је да нема
објашњења за налаз и мишљење Биолошког факултета универзитета у Београду у вези ДНК анализе у коме стоји да је на
основу вагиналног бриса оштећене Најдановић Жаклине, Милетић Бранкице, Зарић Вукице, оштећене Стојменовић Зорке,
оштећене Мићић Јелене, оштећене Степановић Весне, оштећене Васић Оливере утврђено да је изолован ДНК његов и то са
вероватноћом од 99,9 одсто. Изјавио је да му током целог преткривичног и истражног поступка није вађена крв на анализу,
да једина ситуација када је било његове крви је било приликом саслушања од стране полиције када га је један од полицајаца
ударио те раскрварио у пределу главе. Навео је да му од момента лишења слободе па надаље није нико вадио брис.
Ванбрачну заједницу је засновао током 2003.године а дету му се родило 10.08.2003.године. Од момента заснивања ванбрачне
заједнице одсуствовао је дуже из породице и то су биле ситуације када је са оцем, братом, стрицем боравио у Падинској
Скели ради посла с тим да је објаснио да је некад одсуствовао 3-4 дана а некада по 1 дан. Када су боравили више од 1 или 2
дана они су боравили у Падинској Скели код Косте Николића коме су градили кућу. Од момента заснивања ванбрачне
заједнице себи није дозвољавао да се кући враћа запуштеног и неуредног изгледа. Кућу Косте Николића у Падинској Скели
 P a g e | 13

градили су 2005.године с тим да се кућа зидала од априла па до краја године. Изјавио је да не жели да износи одбрану на
околност какав је третман имао у полицији и да то фактички значи да се у том делу жели бранити ћутањем. У даљој одбрани
је навео да је због болести био хоспитализован 1998.године, односно 1990.године, да се налазио при Ургентом одељењу
односно болници ''Др Лаза Лазаревић'' с тим да не може да определи да ли је тамо боравио недељу или месец дана.
Напоменуо је да постоји отпусна листа у којој су ти подаци означени. Није могао тачно да се сети због које је дијагнозе био
смештен у болници али зна да су му лекари говорили да је у адолесцентској кризи, да је то имало везе са дрогом и да је био у
питању суицид.

Суд је у доказном поступку проверавајући наводе државне тужбе и уједно наводе одбране окривљеног извео
доказе саслушањем оштећене Стојменовић Зорке, оштећене Мићић Јелене, Степановић Весне, Максић Оливере, сведока
мр.др. Душана Кецкаревића, сведока Драгичевић Милоша, судског вештака Др Мандић Бранка, те је на сагласан предлог
странака прочитао исказе оштећене Митровић Марије, оштећене Ћирић Жаклине, оштећене Милетић Бранкице, оштећене
Зорић Вукице, прочитао извешај о крим.техничком прегледу лица места КТ.100/944/06 од 25.09.2006.године службену
белешку о крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а бр.10/529/2005 од 25.04.2005.године, са службеном белешком о
крим.техничком прегледу лица места КУ.7522/05 од 26.04.2005.године, уверење КЦС.бр.933 од 4.05.2005.године, извешај о
крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а Београд број уписника КУ-15801/04 од 13.09.2004.године, извештај о
крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а Београд КУ.14480/2004 од 22.08.2004.године, уверење КЦС бр.2051 од
25.08.2004.године, извештај о крим.техничком преводу лица места ГСУП-а Београд КУ.2577/04 од 13.02.2004.године са
уверењем КЦС бр.344 од 19.02.2004.године, извештај о крим.техничком прегледу лица места Г СУП-а Београд КУ.8493/03 од
6.06.2003.године, уверење КЦС бр.991 од 11.06.2005.године, извештај ГСУП-а Београд КУ.7075/03 од 10.05.2003.године,
уверење КЦС бр.811 од 16.05.2003.године, записник о претресању стања и других просторија ГСУП-а Београд од
26.09.2006.године, потврда о привремно одузетим предметима од окривљеног ГСУП-а Београд од 26.09.2006.године, потврду
ГСУП-а Београд од 27.09.2006.године о враћеним стварима оштећене Митровић Марије, вештачење Биолошког факултета
универзитета у Београду од 28.09.2006.године, службену белешку о крим.техничком прегледу лица места Г СУП-а Београд
Ку.870/06 од 26.09.2006.године, уверење КЦС.бр.2302 од 28.09.2006.године, налаз и мишљење вештака др Мандић Бранка од
17.10.2006.године, налаз и мишљење Биолошког факултета универзитета у Београду од 7.11.2006.године, службену белешку
о крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а Београд Ку.13704/06 од 8.07.2006.године, службену белешку о
крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а Београд Ку.13704/06 од 10.07.2006.године, налаз и мишљење Биолошког
факултета од 6.11.2006.године, службену белешку о крим.техничком прегледу лица места ГСУП-а Ку.13704/06 од
8.07.2006.године, уверење КЦС бр.1495 од 12.07.2006.године, извешај лекара специјалисте КЦС за оштећену Максић
Оливеру бр.79485 од 8.07.2006.године, медицинско вештачење др Зорана Росића од 12.12.2006.године, извештај из КЕ и ПЕ
за окривљеног од 30.05.2007.године те је извршио увид у спис предмета Другог општинског суда К.бр.1088/05 и приложену
фотодокументацију.

Оштећена Митровић Марија је у свом исказу навела да је студент треће године пејзажне архиктетуре и
хортикултуре на Шумарском факултету у Београду. Због студирања борави у Београду у једнособном стану у улици Ивице
Девчића број 18-а на Бановом брду, иначе је стан број 15 и налази се у приземљу. У стану по правилу никада није била сама
већ са својом другарицом Пантовић Невеном такође студенткињом која као и она има пребивалиште у Чачку. Стан је
једнособан и налази се у приземљу стамбене зграде која има више спратова. По својој структури стан има предсобље из којег
се право са улазних врата улази у кухињу, а гледано из кухиње лево од тог предсобља је соба а десно купатило. Пошто се
стан налази у приземљу прозори су обезбеђени металним решеткама. Ноћи између 24/25.09.2006.године остала је у свом
стану сама јер је њена другарица Невена отишла код своје сестре која живи такође у Београду и одлучила је да тамо
преспава. Ово је била једна од можда три ноћи од када студира у Београду да је сама остала у стану да преноћи. У рано јутро
25.09.2006.године, негде око 03,00 часова тргла се из сна јер је имала утисак да неко чучи поред њеног кревета у собу. Пошто
су ролетне на прозорима биле подигнуте, видела је силуету мушкарца и механички кренула да устане, али се он тада бацио
преко ње на кревет и једном руком, мисли левом запушио јој уста док је у другој руци држао нож. Стекла је утисак да је реч о
ножу из есцајга чије су ивице биле зарђале. Рекао јој је да не виче, да се смири и потом после неколико секунди је устао,
пришао призору и спустио ролетне. Тражио је да упали телевизор у соби што је она онако преплашена и урадила, он је сео на
кревет поред ње и питао како се зове, одакле је и где јој је другарица. Из овог питања је схватила да је окривљени знао да у
стану иначе не живи сама већ да има и цимерку. Ово све тим пре јер ју је потом питао и да ли је пре неко вече у овом стану са
дечком била она или њена цимерка. Пошто му је казала да има дечка, питао ју је као сексуално са њим општи и тражио је да
му на ТВ апарату пронађе неки канал на кабловској телевизији са порно филмовима. Она му је рекла да таквих канала на
кабловској телевизији нема, и он ју је након тога питао «Јел знаш да пушиш», а затим је устао откопчао шлиц, извадио свој
 P a g e | 14

полни орган и тражио да га орално задовољи. Молила га је да је пусти да изађе из стана, тим пре што се јако осећао на
никотин, просто је смрдео, руке су му биле видно прљаве од прашине, вероватно се испрљао док се провлачио између
решетки на прозору кухиње кроз који је ускочио у стан, што је касније видела јер је на том прозору мрежа против комараца и
буба била просечена по средини целом дужином, вероватно тим ножем који је имао код себе. Нападач је почео да јој прети,
био је јако агресиван и она се уплашила и била је у страху принуђена да га орално задовољи, међутим, он није успео да
ејакулира, па је потом тражио и да га вагинално задовољи па је она опет почела да га моли да је остави и изеђа из стана, али
он је био упоран и агресиван, претио је, говорио је све и свашта, тако да у оном страху и шоку у којем је била конкретних
речи не може да се сети, само зна да у једном тренутку легао преко ње, па га је она молила да барем стави презерватив, и
пошто га он није имао она му га је дала. Потом ју је силовао, ставио је свој полни орган у њен и то је трајало извесно време и
тада је и видела да су му нокти на рукама искрзани, као да их је грицкао. Руке су му биле прљаве као што је и објаснила. То
је трајало неко време, не може да определи колико тачно али свакако је то трајало неколико минута и пошто ни тада није
могао да сврши закључила је да има проблем са потенцијом. Устао је бесно са ње, скинуо је презерватив са свог полног
органа бацио га на под и потом почео пред њом да онанише стојећи поред кревета а затим јој наредио да му «попуши» и
ставио јој полни орган у уста, међутим, поново није успео да сврши, па је тражио од ње да обуче танге. Рекла му је да такве
гаћице не носи и да их нема па је он почео да претура по соби, проверавајући какав веш носи затим је бацио поглед на
компјутер питајући је јел ради нашта му је она одговорила да не ради. Након тога је почео да претура по њеним стварима и
стварима њене цимерке да би на крају отворио и фиоке од радног стола и запазила је тада да је из цимеркиног радног стола
извадио пуњач мобилног телефона «Ериксон Т 200» а тек сутрадан цимерка Невена је видела проверавајући ту фиоку да је
однео и сам апарат. У једном моменту пре тога она је тражила некакав предмет не би ли га ударила и поглед јој је пао на
слушалицу бежичног телефона и њен апарат мобилног телефона марке «Сименс А 65». Нападач је тада ту слушалицу и овај
мобилни телефон узео касније је видела да је слушалицу бежичног телефона оставио на једној комодици у предсобљу, а
мобилни је однео са собом. Претурајући по њеној соби а потом и предсобљу он је наложио да лежећи на кревету се окрене ка
зиду. Чула је када је ушао у кухињу, чула је кораке и отварање врата на фрижидеру. Мисли да је из фрижидера узимао храну
да једе али то није видела, па је махинално устала и кренула ка кухињи. Он јој је тада рекао да му приђе држећи отворена
врата на фрижидеру и претурајући по њему. Молила га је да иде измишљајући како отац треба рано да јој дође пошто има
неки састанак у Београду. Он је тада у фиоци фрижидера видео краставац, узео га у руку и тражио да је он тим краставцем
вагинално задовољи. Рекла му је да она то не може, да не може то да поднесе, да не жели, плакала је и молила га да је пусти,
да се умије, да опере руке, јер се осећала прљаво, пошто је он био сав прљав и смрдео је на никотин и на неку киселину. То
јој је дозволио инсистирајући да она себе тим краставцем вагинално задовољи, па је она немајући куд узела тај краставац и
опрала га, затим са њим и на његово инсистирање отишла назад у собу и легла на кревет. Он је сео поред ње, поново извадио
свој полни орган и почео да онанише, при чему је она само лежала, заиста није могла да испуни тај његов захтев и само је
краставац држала у руци ћутећи да би он потом у једном моменту њој рекао како ће он њу сада орално да задовољи, а она му
је рекла да то не жели да не може и потом почела да понавља како ће јој отац стићи у стан и након тога нападач је устао и
кроз улазна врата стана изашао одневши њен мобилни телефон, мобилни телефон њене цимерке и 3.800,00 динара из
новчаника које је пронашао у њеној ташни, јер је у једном моменту док је претраживао по стану и превртао њене ствари
пронашао ту њену ташну и новчаник из ког је узео новац. Нападач је у стану провео преко два сата. Био је на моменте јако
агресиван, претио јој свашта јој говорио, све време је имао тај нож код себе, некада би га видела у његовој руци, а некада је
стављао вероватно у џеп панталона. У два наврата је тражио и она је у страху морала да га орално задовољи, једном је и
вагинално покушао да се задовољи силујући је. По њеној слободној процени нападач је био висок између 1,70 и 1,75 м,
мршав, лице му није видела, јер је на глави имао навучену маску са прорезима за уста и очи. Маска је била зелене тзв.смб
боје. Имао је на себи џемпер тамне, највероватније црне боје и фармерке са каишем, а преко њих је имао још једне обичне
штофане панталоне које је везао пластичним канапом, како му не би спадале. У страху уопште није видела какву је обућу
имао. Након што је нападач изашао из њеног стана закључала је врата и позвала полицију. Полицајци су убрзо стигли и она
им је испричала шта јој се догодило, била је јако узнемирана, плакала је па су они покушали да је смире. Дошао је и њен први
комшија позвала је и дечка, а потом је прво отишла у Градски СУП у Београду а одатле су је одвели на Гинеколошку
клинику у Вишеградској где су је прегледали и из вагине извадили парче гуме од презерватива а такође су јој узели и брис
грла. Изјавила је да је ово био свакако њен најгори догађај у животу закључила је из питања нападача да ју је пратио и да је
знао шта се дешава у њеном стану мада у данима пре овог догађаја није запазила ништа необично. Навела је да је нападач
изразито смрдео на цигарете, на никотин. Смрдео је и на сирће, на прашину, нарочито његове руке. Од тог смрда је заиста
није могла ни да запази да ли се осећао на алкохол, а да ли је евентуално био под утицајем неке дроге, то не може да каже јер
са наркотицима нема никаквих искустава, нити је икада била у друштву људи који се дрогирају. Нападач се очигледно
обзиром да је био изразито мршав, провукао између решетке на прозору кухиње, ножем исекао мрежу о којој је напред
 P a g e | 15

говорила и потом ускочио у стан прошавши кроз кухињу, затим предсобља одакле је скренувши лево ушао у њену собу где је
спавала. Овај догађај јој је пореметио цео живот. Нема психички мир, не може да се концентрише, не може нормално да
размишља, стално је у страху и не сме да остане сама. Даље је у свом исказу навела да оно што је сигурно запамтила то је
боја гласа, боја очију и висина тог лица, и ово је баш запамтила у моменту када се пробудила и то лице затекла у кревету.
Сигурна је да би и дан данас могла да препозна глас тог лица. Напоменула је да је такав исказ предочила и полицији али да
није била позивана на евентуално препознавање. Након што је чула изношење одбране од стране окривљеног изјавила је да је
глас окривљеног управо глас тог лица које је извршило кривично дело и то изјављује са 100% сигурношћу. Оно што је још
запамтила у време извршења кривичног дела то је чињеница да је извршилац имао краће прсте. Телефон марке «Сименс А
65» је телефон њене мајке који је она користила у спорном периоду и тај телефон јој је извршилац дела спорном приликом
узео приликом одласка са лица места а што се тиче телефона «Ериксон Т 200» то је био телефон њене цимерке Пантовић
Невене. Спорном приликом оба телефона окривљени је узео са пуњачем. Изјавила је такође и да је окривљеног на претресу
видела при пут уживо и да га никада није виђала у крају у којем живи. Изјавила је да је препознала боју гласа и то по томе
што окривљени шушка док говори и то на специфичан начин.

Оштећена Ћирић Жаклина изјавила је да се критичне вечери кретала улицом Виноградски венац враћајући
се из посете пријатељице кући. Био је мрак и негде у висини броја 38 одједном ју је неко левом руком зграбио одпозади са
леђа за врат, направио је тзв.крагну, а затим се појавила и десна рука нападачева која је држала нож и тај нож јој је ставио
под грло. Чула га је иза себе како јој тихо говори «Не вичи, дај ми паре». Одговорила му је да има само 100,00 динара код
себе и потом јој је он том руком у којој је држао нож зграбио мобилни телефон и кесу из руке и бацио, те је она почела да
виче, а он јој је поново ставио нож под грло, говорећи јој да се не дере или ће је заклати. Због тога је она престала да виче а
он ју је почео вући уназад улицом. Када ју је увео у једну ливаду поред улице, она је без обзира на све почела да се отима
међутим, он је био јачи, те је успео да је обори на земљу и затим свуче панталоне са све гаћицама. Наставила је да му пружа
активан отпор, гурајући га рукама и на крају је успела да се подигне и кренула да бежи у правцу улице полугола. Међутим,
нападач ју је после неколико метара сустигао, поново дохватио са леђа, ударио два до три пута дршком ножа по глави и
потом пошто није успела да стигне до улице оборио ју је ту на траву и у том жбуњу је силовао. Извадио је свој полни орган
тражећи да га орално задовољи и тада јој је исти ставио у уста и истовремено ухватио је за главу померајући је напред –
назад. После минут, два легао је преко ње и ставио свој полни орган у њен, па је она почела да кука молећи га да је пусти
објашњавајући му да је у другом стању. Он је тада извадио свој полни орган из њеног, пошто је претходно, а како већ напред
описала, продро у њега и затим устао све време држећи нож у десној руци. Она је први пут дошла у прилику да нападача
осмотри тада када ју је сустигао на ливади и оборио на земљу а затим устао и извадио свој полни орган тражећи да га орално
задовољи. Стекла је утисак да је био висок око 1,75 м, мршав на глави је имао маску од тамне женске чарапе са прорезима за
очи и уста. Поред тога не себи је имао таман џемпер са рол крагном на раскопчавање до груди и фармерке. Када је нападач
устао са ње истовремено је новчаницу од 100,00 динара која је испала дограбио са земље и тада јој је рекао «Можеш да
идеш». Она је зграбила своје панталоне и потрчала у правцу Виноградске улице на коју је истрчала при чему је покушавала
истовремено и да пронађе мобилни телефон који јој је нападач истргао из руке и бацио, али јој то у оном мраку није успело.
Обукла је панталоне и након тога покушала је да заустави неки ауто. Прво је стао ауто са једним мушкарцем кога је замолила
да зове полицију али је он тада дао гас и отишао. Потом је наишао ауто који је возила једна девојка па је њу зауставила рекла
шта јој се догодило и молила да позове полицију што је она и урадила. Потом је позвала садашњег мужа а девојка је остала
ту на лицу места са њом, док он није стигао. Када је на лице места стигла и полиција и када им је објаснила шта јој се
догодило исти су успели да пронађу њен мобилни телефон и кесу, односно њен садашњи муж је успео да пронађе ту кесу у
мраку. Навела је да јој се нападач све време обраћао изразом «кучко и курво». Све време јој је претио како ће је заклати, при
чему је не само држао нож у десној руци, већ јој га је стављао и под грло и то неколико пута. На главном претресу навела је
да је видела део браде, усне и део носа нападача, и заиста би могла и по боји гласа да препозна то лице те је изјавила да је то
присутни окривљени кога је препознала и то са 100% сигурности. Изјавила је да се придружује кривичном гоњењу и истиче
имовинско правни захтев чију висину овом приликом није могла да определи.

Оштећена Милетић Бранкица је у свом исказу навела да живи у насељу Церак Виногради и да је критичне
вечери 12.09.2004.године око 21,30 сати ишла пешице код њеног друга Николе Радовановића. Кретала се улицом
Виноградски венац у правцу Јабланичке и у једном делу улице који је иначе слабо осветљен, прошао је поред ње непознати
 P a g e | 16

младић средњег раста који је стајао у мраку, тако да му није видела лице али му је запазила капу на глави што је обзиром на
годишње доба било чудно. Обзиром да око њих није било пуно људи и да је било поприлично мрачно није ни смела много да
га загледа, не знајући ко је и не желећи да га тиме можда испровоцира. Наставила је наведеном улицом крећући се тротоаром
и после минут два, зачула је иза себе како неко трчи али је његово кретање чула тек када је био на метар два иза ње, па је
махинално почела да се окреће и успела је само да види покрет руком и тог истог младића како тим покретом навлачи капу
са темена преко лица тако да је он а што је касније и видела све време био маскиран и имао само прорезе на очима и устима.
Нападач је био толико близу ње да ју је следећим покретом зграбио око руку и почео да вуче у страну у правцу неке ливаде
која се налази ту са друге стране улице а она је почела да вришти. Нападач ју је настављајући једном руком коју је држао
преко њених руку да вуче, другом руком, шаком зграбио за уста да јој запуши не само уста него и нос, тако да није могла да
дише. Плашећи се да је не угуши престала је да му пружа отпор а он је наставио да је вуче дубље у ливаду а затим је пустио и
стао испред ње. У рукама му се створио нож, чије сечиво је било дугачко 10-ак сантиметара и почео је да јој прети да ћути јер
ће да је избоде. Плачући престрашено га је питала шта од ње хоће, он је одговорио «Знаш ти хоћу да те јебем». Потом јој је
тражио цигарету и она је извадила цигарету али је он инсистирао да му она упали , а након тога је и сама припалила цигарету
покушавајући да се смири и размишљајући шта даље да ради. Он је у једном тренутку не желећи да је пусти јер га је све
време молила да је пусти почео да је испитује да ли има мобилни телефон и шта има код себе. Негирала је да има било шта
мада јој је мобилни апарат био у џепу тексас јакне али само укључен на вибрације. Након тога, све време држећи овај нож у
руци и претећи како ће је избости ако га не послуша или ако поново почне да вришти скинуо је доњи део тренерке који је
имао на себи извадио свој полни орган и тражио да га орално задовољи. Истовремено јој је делио комплименте, говорећи јој
како је лепа, као је згодна. Престрашена што је имао нож у рукама престала је да се опире и он јој је ставио свој полни орган
у уста, што је трајало извесно време, можда неколико минута али није успео да сврши. Потом јој је наредио да скине јакну а
онда јој је наредио да легне на леђа преко те јакне, затим јој је слободном руком откопчао фармерке и свукао их преко патика
заједно са гаћицама. Пошто је схватила да жели да је силује почела је да кука и да га моли да то не ради али јој је он
одговорио да се не плаши, да нема сиду. Легао је преко ње и својим полним органом продро у њен и потом је извршио
обљубу, при чему је тражио с времена на време да промени позу, а на крају мисли да је свршио на њеним леђима, али није
сигурна јер је цело врем ебила престрашена и у шоку. Све време док је ово трајало нападач је имао нож у рукама и њиме јој
претио да ће је избости. Након што ју је обљубио она је згрчена на коленима у пози у којој се затекла остала тресући се а он
је устао, запалио другу цигарету и претпоставља онако голу и престрашену посматрао. Није смела да га погледа, мада док ју
је силовао она је покушавала да га шакама одгурне и тада га је неколико пута додирнула по лицу и из тих додира закључила
да је мршав. Пошто је попушио цигарету нападач јој је рекао да се десет минута не миче и да јој на памет не пада да га
пријави полицији јер онда не треба да се изненади ако јој једног дана приђе са леђа и избоде је ножем. Чула је потом како
одлази али није смела да гледа у том правцу и тек када је била сигурна да је он заиста и отишао успела је некако да се
подигне са земље и да се обуче. Била је дезоријентисана на тој ливади обраслој жбуњем о чему говори чињеница да се она
оним путем којим је нападач довукао вратила назад на улицу. Изашавши на улицу престрашено је гледала лево ид есно
бојећи се да нападач није негде у близини а затим се осмелила и кренула у правцу у коме је ишла, затим дошла на осветљени
део улице када јој је зазвониомобилни телефон. То је био њен друг који јој је неколико пута на мобилни звао док је била
силована јер је осетила како мобилни апарат вибрира испод ње. Рекла му је где да дође, тада јој је пришао један младић и
вероватно видевши је сву избезумљену прво је питао шта се десило и да ли треба помоћ а пошто није могла да говори
пружио јој је свој мобилни да неког позове. Убрзо је стигао њен друг Никола Радовановић заједно са још једним другом,
одвезли су је код Николе кући одакле је позвала полицију или су можда одатле право отишли у полицију када се прибрала
пошто је била сва избезумљена. Када је у полицији објаснила шта се догодило отишла је на Гинеколошку клинику у
Вишеградску где је прегледана. Изјавила је да се не сећа да ли се нападач осећао на неки карактеристичан мирис или
алкохол. Изјавила је да би тешко могла да препозна нападача обзиром да је спорном приликом био мрак. Сећа се да је имао
светле очи и светле обрве. Изјавила је да је отприлике био виши од ње 10 сантиметара. Нож који је том приликом држао у
руци имао је оштрицу дугачку око 10 сантиметара. Оштрећена није запамтила боју гласа нападача алис е сећа да је полицији
рекла да јој се чини да је поо начину говора напада из околине Београда. Изјавила је да се придружује кривичном гоњењу а
имовинско правни захтев не истиче.

Оштећена Зарић Вукица је изјавила да је 22. августа 2004. године око 12 сати са својом кумом се шетала до
Аде циганлије где су попиле кафу. Пошто има алергијску астму тога дана је изашла у шетњу обзиром да је падала ситна
киша због чега је ваздух био чистији. Негде око 14,30 сати испратила је куму на аутобус, кренула је кући уобичајеним путем
којиом пешице иде до Аде циганлије. Ишла је једном пречицом у правцу Радничке улице. У једном тренутку а да претходно
 P a g e | 17

иза себе није чула ништа осетила је како је неко руком стеже око врата правећи јој такозвану крагну. Озбиром да је на себи
имала кишну кабаницу, фармерке и патике при чему јој је капуљача кабанице била на глави, у тренутку је помислила да ју је
сустигао неки познаник који се са њом шали, али пошто је стисак постајао све јачи и јачи, махинално је покушала да га се
ослободи када је иза себе чула непознати мушки глас како јој говори “кучко, ћути убићу те” коју реченицу је поновио
неколико пута, те је схватила да је нападнута и почела да вришти. Престала је да вришти када ју је он у пределу ребара
ножем убо, када је схватила да је може и убити. Мислила је да је напада како би јој одузео новац и мобилни телефон који је
имала код себе у џепу али нападач који је био јако жилав, тако да његовог стиска око врата није могла да се ослободи, ју је
почео вући преко траве у неко жбуње и увукао ју је у једно удубљење на земљи на коме је била раширена шарена ПВЦ торба
на коју ју је бацио. Тада га је и угледала и видела је испред себе њој непознатог маскираног мршавог мушкарца који је у
рукама држао бодеж зелене боје, на себи имао дукс металик сиве или плаве боје, на глави маску са прорезима за очи и уста, а
у доњем делу црну тренерку. На ногама је имао од вуне исплетене натикаче, па касније када је чразмишљала ос вему
схватила је да га због те вунене обуће није могла чути. Све време обраћајући јој се са “кучко” и претећи да ће је убити
тражио је да му “попуши”. Почела је да плаче молећи га да је пусти, нудила му је ланчић који је имала око врата, али је он
наставио да инсистира говорећи јој “да му пуши”. Тражио је да она угаси мобилни телефон. Касније је размишљала а ни
данас јој није било јасно одакле је знао да она код себе има мобилни апарата јер јој је исти све време био у џепу јакне.
Послушала је његово наређење и искључила мобилни апарат молећи га да узме ствари које је код себе имала, пре свега
нудећи му ланче и мобилни, али је он држећи бодеж у руци инсистирао да га орално задовољи да би на крају извадио свој
полни орган и ставио јој га у уста. Потом после извесног времена га је извадио, није успео да сврши, и наредио јој је да се
скине. Почела је да кука, молећи га да је пусти, али јој је он говорио “ма кучко скидај се, убићу те” и кретао ка њој. Она га је
на крају послушала и свукла се гола, па јој је он наложио да легне на леђа, раширио јој ноге и потом је својим полним
органом продро у њен. Била је у хаосу, преплашена, у шоку, он јој је тражио да се помери, подметао јој неке њене ствари под
главу, наређивао да заузме ову или ону позу, а потом поновно продирао својим полним органом у њен полни орган. Тражио
је да седне на његов полни орган, а он је легао у то удубљење и све је трајало за њу бескрајно дуго. Истовремено причао јој је
разне гадости, продирући у њу питао ју је “шта ће ти рећи муж, када чује да те дечко јебо”, затим ју је питао “јел јој мужу
дебео”, питао је да ли има ћерку, а она је слагала да има сина од 25 година. Питао ју је да ли сексуално општи са својим
сином. Схватила је да је нападач млађи човек, питала га је “дете, шта ме то питаш”, а он јој је одговорио у смислу “ ма шта
има везе и да се то зове инцест”. Дубоко јој се у сећање урезало да је врло правилно и врло мирно изговорио ту реч
настављајући да својим полним органом продире у њен. Цео овај разговор је он водио са њом док ју је силовао тражећи да
заузме ову или ону позу не пуштајући бодеж из руке. У једном тренутку оштећена не зна да ли је он можда свршио или не,
нагло је устао и наредио јој да се обуче. Послушала га је а он се затим окренуо, скинуо са стопала вунене натикаче, обуо неку
обућу везујући пертле али није могла да види да ли су у питању ципеле или патике. Закључила је да је у питању особа беле
пути. Затим јој је рекао да ће да је веже преко очију и руку и да остане мирна наредних 10 минута колико му треба да побегне
те да ништа не пријављује полицији, јер ако га ухвате он ће одлежати годину дана и потом изаћи из затвора и пронаћи је
пошто зна где живи. Након тога јој је руке и очи прелепио траком. Чула је његове кораке како одлази. Тада је покушавала да
рукама подигне ту траку коју јој је око главе обмотао како би барем нешто могла да види. Успела је да је помери за толико да
види светлост а затим је насумице кренула из тог жбуња падајући, устајући и некако је на крају том стазом изашла на улицу
која претходи и која је паралелна са Радничком улицом. На коловозу је покушавала да заустави неко возило, да би јој на
крају стао један мушкарац коме је објаснила да је силована. Тада је он почео да је умирује рекао је да се зове Дејан, да у тој
згради где она живи има пријатељицу Ирену и да ради у некој служби безбедности. Села је у ауто, дао јој је свој мобилни
телефон, одвезао до куће. Тада је исекао траку на рукама и пажљиво ону преко очију, након чега је позвала полицију која је
брзо стигла, након чега су је одвели на преглед у ГАК. После тога полицајцима је показала место где се одиграо овај за њу
најстравичнији чин у животу. Сећа се да је нападач био изразито мршав, њене висине, да је јако смрдео на устајалост, али
није осетила да се осећа на алкохол или неки опиијат. Овај напад за њу је трајао вечност и не може да определи тачно колико
је трајао, лице јој је било модро да ли од тог његовог челичног стиска или од нечег другог није могла да каже. Изјавила је да
је са стопостотном сигурношћу сигурна да лице које се налази у судници, окривљени, је лице које ју је силовало. У току
напада поред великог страха покушавала је да се потруди да што више детаља запамти како би касније могла да пријави то
лице. Уочила је том приликом да има кратке прсте и мршаве листове. Придружила се кривичном гоњењу.

Оштећена Стојменовић Зорка је изјавила да се 13.02.2004. године око 19 часова враћала кући са посла,
кретала се мостом између Бановог и Јулиног брда када ју је неко заскочио са леђа. Тада је осетила само снажан стисак руке
која ју је обухватила око врата и повукла уназад. Сећа се да је то била лева рука и да су на њој биле рукавице тамне боје.
 P a g e | 18

Почела је да вришти, потом је чула иза себе глас “ћути, убићу те” при чему је то речено шапатом. Тражио је новац који је
имала код себе. Имала је неких 500 динара, што му је дала и мобилни телефон, мислећи да ће он тада да је пусти да је у
питању разбојништво.Међутим нападач не само да је није пустио него је тада почео да је вуче у правцу оближњег
градилишта, па је она почела да се отима надајућис е да ће успети да побегне, а он је поново почео да прети говорећи да
ћути, да ће је убити и рекао јој је да ће да је силује. Иако се отимала његов стисак око врата био је јак. Направио је захват
који полицајци називају “крагна”.Вукући је уназад ушли су у тај објекат у изградњи, тачније у једну просторију у којој је био
мркли мрак. Једино што је успела да види када ју је бацио на под је било да је обучен у тамну гаредобу, а претходно је већ
видела да на рукама има рукавице. Није могла да му види лице не само због мрака већ и због маске коју је носио на лицу на
којој је имао прорезе за очи. У десној руци је држао нож, тада јој јенаредиода се свуче, што је она одбила, па је он почео да је
свлачи, прво јакну а потом панталоне и гаћице. Потом је инсистирао да му пуши, што је она у страху и под претњом да ће је
убити и урадила. Затим ју је натерао да легне на леђа и потом је својим полним органом продро у њен и силовао је. Није
могла да каже колико је то све трајало, њој се чинило као вечност, али у једном тренутку нападач је нагло устао са ње и рекао
јој да он сада иде. Кратко је претурао по њеној торбици и потом јој казао да зна где живи ида га не пријављује полицији јер
ће је у супротном пронаћи и убити. Изјавила је да је након овог догађаја њој проваљен стан и из њега однето злато у
вредности од око 1000 до 2000 еура. Када је нападач кренуо наредио јој је да остане ту још 10-так минута док он не побегне.
Престрашена и у шоку послушала га је, затим је успела некако да се обуче, отрчи до куће одакле је позвала полицију. Исте
ноћи одведена је на Гинеколошку клинику ради прегледа. Изјавила је да је све време док је нападач није увукао на то
градилиште покушавала да му се отргне у којој борби са њим је задобила повреде лица које су констатоване приликом
лекарског прегледа. Није осетила да се окривљени осећа на алкохол. Све време док ју је силовао обраћао јој се изразима
курво и курветино, претио да ће је убити а у руци је држао нож. Изјавила је да ни на који начин није допринела овом нападу,
била је обучена у тамну гардеробу, на себи је имала јакну скоро до колена, односно да није била провокативно обучена. Док
ју је силовао нападач ју је испитивао с ким живи и је ли удата. Даље у току поступка је изјавила да не би могла да препозна
извршиоца као и да не би могла да да његов опис јер је била под великим стресом и лице је на себи имало фантомку.
Изјавила је да се придружује кривичном гоњењу и истиче имовинско правни захтев чију висину тренутно не може да
определи.

Оштећена Мићић Јелена је изјавила да је 06. јуна 2003. године око 2 сата после поноћи се налазила у
породичној кући својих родитеља у Степојевцу у улици Жртава фашистичког терора број 32. Налазила се у кухињи када јој је
њој непознат мушкарац пришао са леђа и његовом десном руком запушио јој уста док је у левој руци држао нож у висини
њеног лица тако да је јасно видела врх ножа и сечиво. Тихим гласом наредио јој је да ћути, да не диже буку што је она и
учинила пошто се од страха одузела. Обзиром да је од страха била паралисана он ју је одвукао у купатило, угасио светло и
рекао јој да буде мирна и да је неће повредити, односно да хоће само да је мази. Након тога јој је подигао сукњу, скинуо
гаћице, ео на ивицу каде и спустио доњи део тренерке до чланака, тражећи да га орално задовољи. У страху и паници је то и
учинила а затим јој је наредио да легне на под купатила. Обзиром да је имао нож у руци и да је рекао да је неће повредити
ако га послуша и буде тиха она је његов захтев испунила и легла леђима на под. Напдач је легао преко ње и продро својим
полним органом у њен, при чему она у оном страху и паници уопште није знала колико је дуго трајало, само се сећа да је у
једном тренутку тражио да седне на веш машину а пошто то није могла да уради тражио је да клекне на од и да се ухвати за
ивицу машине, а потом поново својим полним органом продро у њен што је трајало неко време. Мисли да се све то завршило
тако што је нападач ејакулирао њој на леђа. Након овога тај њој непознати мушкарац се обукао, а затим машући оним ножем
запретио јој да о овоме ником не прича јер ће јој у противном страдати мајка, отац и брат. Изјавила је да лице нападача није
видела пошто је на глави имао навучену црну платнену капу са прорезима за очи и уста, на рукама је имао рукавице такође
црне б оје, био је обучен у дукс тегет боје дугих рукава а доле на себи је имао шушкаву тренерку црне боје. Навела је да се
обзиром на глас ради о млађем мушкарцу, да је по њеној слободној процени био висок негде око 1,70 см и оно што се сећа је
то да није имао никакву обућу нити чарапе на ногама, био је бос. Нож који је држао у руци имао је оштрицу која је била
дугачка око 20-ак сантиметара а чини јој се да је имао белу дршку. Овај напад се одиграо у сред њеног дворишта где је
живела са родитељима и млађим братом. Том приликом отац и брат спавали су у другој кући у дворишту пошто мајка том
приликом није била кући. Нападач је деловао врло убедљиво и сила коју је применио била је јака. Говорио јој је да ће све
бити у реду, да је неће повредити ако не буде дизала буку и ако га буде слушала. Обзиром да се одузела од страха слушала је
његова наређења као аутомат, као робот. Толико је била уплашена да и након његовог одласка буквално није могла да
говори. Стекла је утисак да нападач познаје распоред просторија у њеној кући. Изн овина је сазнала да је ухапшен окривљени
Тришић, при чему је напоменула да познаје његову ванбрачну супругу Наташу и да су оне до њене удаје биле компинице.
 P a g e | 19

Изјавила је да се са Наташом никада није дружила. Даље је у току претреса изјавила да не би могла да препозна нападача, да
му лице није видела и да остаје при опису који је раније дала а то је да је лице било високо око 1,70 см. Изјавила је да се
придружује кривичном гоњењу и да не истиче имовинско правни захтев.

Оштећена Степановић Весна је изјавила да се 10. маја 2003. године око 00,30 часова враћала кући из једног
ресторана где је била са пријатељима. Кретала се Радничком улицом у којој је иначе и она живела и у близини кућног броја
36 јој је неко пришао са леђа, ставио нож под грло, прошапутао да не виче јер ће је заклати а затим ју је другом руком ударио
отпозади у главу. Потом ју је том руком зграбио отпозади и почео повлачити уназад у једну споредну уличицу где се
налазила нека њива и где је било врло мрачно. Док ју је одвлачио стално јој је шапутао на уво неке претње, од којих се она
просто паралисала пошто ни у сну није могла да очекује да може нешто такво да јој се деси у месту у којем живи од рођења.
Када ју је довукао у ту њиву полугласно јој је запретио да ће је заклати, да ће је убити. Тражио је од ње да скине хаљину од
џинса што је она одбила. Тада ју је ударио песницом у главу и потом сам са ње скинуо хаљину а затим и доњи веш. Откопчао
је шлиц на панталонама тражећи да му пуши. Пошто је у том тренутку клечала, обзиром да је претходно добила тај ударац у
главу од кога је изгубила равнотежу и пала на колена и пошто јој је нож који је држао у руци ставио од грло није имала
избора и била је приморана да му то уради. Када је постигао ерекцију он ју је гурнуо слободном руком, она је пала на леђа а
потом је легао преко ње и гурнуо свој полни орган у њен, ниједног тренутка не пуштајући нож из руке и све време држећи га
на њеном врату. Изјавила је да је све то трајало неких 40-ак минута. После тога је устао, обукао панталоне, претио јој да се не
дере јер ће да је закоље и да га не пријављује полицији јер ће јој поклати и породицу. Навела је да није могла да препозна
нападача јер јој је пришао са леђа. Тек на тој њиви је видела да је у питању мушкарац који је на глави имао фантомку са
прорезима за очи и уста, обзиром да је био мрак једино што је могал боље да види је бљесак сечива његовог ножа кога је
осветљава месечина. Нападач је био мршав, висок око 1,65 до 1,70 см и мисли да је на себи имао одећу тамније боје.
Стигавши кући након свега, у шоку, посрамљена, а имајући потребу да неком исприча шта се десило позвала је телефоном
своју ћерку која је одрасла и у том тренутку била ког свог оца тј. њеног бившег супруга. Испричала јој је шта јој се догодило
а вероватно да је преко телефона звучала и хистерично, испрепадано, те је ћерка сачекала први аутобус и дошла код ње и
потом је о томе обавестила полицију. Њој је то било тешко да уради од срамоте али је прихватило њено објашњење да то
може да се догоди и некој девојчици и да преко тога не треба прећи. Пошто је ћерка обавестила полицију, убрзо је прво
стигла патрало ОУП Лазаревац затим инспектори из СУП Београд за крвне и сексуалне деликте који су је одвезли за Београд
где је прегледана на Гинеколошкој клиници а потом су је вратили кући. Она је тек у септембру месецу у штампи видела
фотографију тог Тришића и сазнала да је он из Степојевца, из села који је путем од њеног села удаљен неких 5 километара
највише а ваздушном линијом и преко њива знатно ближе. Посебно је истакла да је она особу са тим лицем први пут видела у
новинама, једноставно се не сећа да га је пре овог напада икада видела негде у њеној близини. Изјавила је како не би могла
да препозна извршиоца пошто је било доста мрачно као и да се придружује кривичном гоњењу и истиче имовинско правни
захтев али висину није могла да определи.

Оштећена Максић Оливера је у свом исказу навела да живи на Чукаричкој падини и да је 08.07.2006.године
око 15,00 часова кренула пречицом до Аде Циганлије на купање,да ју је на путу до Аде у близини стадиона «Милиционер»
док се кретала пречицом изненада са леђа напао непознати човек на тај начин што јој је прислонио нож испод браде и после
њеног дужег опирања успео да је одвуче у оближњу шуму. На путу до шуме непознати човек који је на себи имао фантомку
ју је више пута ударао по глави и телу, шутирао је, давио је и када је успео да је одвуче до шуме оборио је на земљу. За сво то
време она је покушавала да се одбрани, али у томе није успела. Трпела је страховите болове. Нападач јој је тражио да обуче
гаћице које је он понео са собом «танге» и она је то морала да уради. Нападач је најпре тражио да га орално задовољи али
када није био задовољан тиме, уз претњу ножем на силу ју успео да је обори на земљу и извршио обљубу над њом. За све
време нападач ју је ударао, тукао тако да је она била паралисана од болова и од страха а говорио је врло ружне речи као
нпр.»Убићу те нико те овде неће наћи». На крају ју је нападач везао селотејп траком, руке и ноге и из њеног црног ранца
извадио новчаник у коме је имала 20 ЕУРА и 2.000,00 динара као и платну картицу и удаљио се. Уз велике напоре она је
успела да из шуме допузи до стазе и ту ју је видео један случајни пролазник који је позвао кола хитне помоћи. Најпре је била
примљена у Ургентни центар а затим на Гинеколошко акушерску клинику. Већ у Ургентном центру је код ње дошла
полиција. Након овог догађаја била је две недеље на боловању, а онда је узела годишњи одмор и биле је неспособна да ради
два месеца. Платна картица «Поштанске штедионице» јој је враћена. Име Тришић Слободан јој ништа не значи. Изјавила је
 P a g e | 20

да није 100% сигурна да ли би могла да препозна извршиоца те да мисли да је то присутни окривљени и да га је препознала
као извршиоца по облику лица и по очима. Дакле није 100% сигурна да ли је овде присутни окривљени извршилац али да је
сигурна 99,9% да је то он. Придружила се кривичном гоњењу и истакла имовинско правни захтев чију ће висину накнадно
определити.

Сведок Драгићевић Милош је изјавио да је као радник Трећег одељења УКП у потпуности испратио овај
предмет који је основ за вођење овог кривичног поступка, од почетка до краја, и у склопу тога је предузимао све неопходне
радње потребне за откривање извршиоца дела и прикупљање доказа. У склопу тога је желео да појасни да имајући у виду да
се ради о већем броју кривичних истоврсних дела они су како су откривали које дело спрам доказа које су имали везано за то
дело утврђивали и ДНК. Када се накнадно као осумњичени појавио окривљени они су упоређивањем његове ДНК повезали
истог са свим тим делима за које су већ раније имали ДНК. Сада не може са сигурношћу да се изјасни да ли је ДНК
окривљеног утврђен на основу узимања крви од истог или само на основу бриса који је окривљеном урађен из уста, по
наредби надлежног органа. Изјавио је да постоји могућност да окривљеном приликом боравка у полицији односно након
привођења није вађена крв, јер полиција није стручна да утврди на основу чега ће се утврђивати ДНК, већ полиција поступа
по налогу лица стручног за то. Обзиром да се тек две године уназад утврђују биолошки трагови нема неког посебног правила
за утврђивања ДНК, а наиме да ли се од лица које је осумњичено и коме треба узети узорак за анализу тај узорак узима у
канцеларији при СУП или при Биолошком факултету, или Институту за судску медицину. У конкретном случају сигурно је
од окривљеног узет узорак на анализу у просторијама СУП.

Сведок мр. др Душан Кецкаревић је у свом исказу навео да је он лично и утврђивао ДНК профил од
окривљеног. То је чинио на тај начин што је по налогу овлашћеног судије дошао до контакта са окривљеним, те је од истог
узео брис и то два комада букалне слузнице и на основу узетих узорака који су били уредно запаковани по узимању с тим да
напомиње да се исти узимају штапићем урађен је и ДНК профил окривљеног. Након тога обзиром да им је надлежни од
стране СУП доставио предмете који су везани за извршење кривичних дела који су окривљеном стављени на терет са сваких
од тих предмета урађен је посебан ДНК профил те након тога уследило је упоређивање ДНК профила окривљеног са ДНК
профилима који су утврђени на тим предметима који су достављени од стране СУП и на основу тога сачињен је писмени
налаз и мишљење који је достављен суду. Навео је, а имајући у виду начин на који се преузима узорак и води цео поступак за
утврђивање ДНК профила који се спроводи при Биолошком факултету, да се сваки узорак обележава кодираним бројем и да
се као такав узима у целокупан процес анализе, вероватноћа да дође до техничке грешке односно до замене брисева је
минимална и практички немогућа. Изјавио је да је он великом броју лица узимао брисеве те је и окривљеном вероватно узео
брис.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 933 од 04.05.2005.године суд је утврдио да је пацијенткиња
Најдановић Жаклина свесна, нормалне остеомускуларне грађе. На горњој усни и лево мања посекотина дужине један
сантиметар. Лево између врата и рамена нагњечење на кожи левог мускулуса, трапезијуса дуго 2,5 сантиметара. Оба лакта и
колена су еритематозна. У пределу десног кука постоји шира еритематозна површина са мањим огуљотинама. Обе шаке су са
нагњечењима, а на десном длану посекотина дужине 2 сантиметара, ширине 1 милиметар. Такође на унутрашњој страни
десног зглоба шаке две плиће огреботине дужине 4 сантиметара, ширине 2 сантиметара. Косматост је женског типа, на
спољним гениталијама, хименалном прстену и зидовима вагине нема знакова свежих повреда. Постоји стари расцеп химена
на 5х.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 2051 од 25.08.2004.године суд је утврдио да је приликом
извршења општег прегледа оштећене Зарић Вукице у пределу леђа, изнад десне лопатичне кости уочен пигментни младеж
на петељци који је изнад равни околне коже, промера око 2,5мм, као и свежа огреботина бочно од наведеног младежа дужине
око 2 цм. У пределу коже крсне кости постоји свежа огреботина дужине око 4 цм. У пределу леве седалне регије постоји
свежа огреботина на кожи дужине 3 цм. На јагодици кажипрста леве руке постоји свежа посекотина промера 0,5 до 1,00 цм.
Испод ноктију обе шаке, постоји страни садржај тамно мрке боје. Урађен је гинеколошки налаз као и узети брисеви на
сперматозоиде из усне дупље, ректума, задњег свода вагине, грлића материце и чунасте јаме, као и вагинални брис.
Приликом анализе брисева нису нађени трагови сперматозоида.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 344 од 19.02.2004.године, суд је утврдио да је извршен
гинеколошки преглед Стојменовић Зорке, као и да су у току прегледа узети брисеви на сперматозоиде из усне дупље, са
интроитуса, из вагине, из задњег форникса, из цервикса, из ректума, вагинални секрет. На спољашним и унутрашњим
 P a g e | 21

гениталним органима нема знакова свежих повреда. Након урађених брисева, нађени су сперматозоиди у вагиналном
секрету, у вагини са интруитуса.

Читајући уверење КЦС број 991 од 11.06.2005.године суд је утврдио да је извршен лекарски и гинеколошки
преглед оштећене Мићић Јелене те да на телу пацијенткиње нема знакова свежих повреда услед насиља, да је извршена
инспекција спољних полних органа на којима има трагова свеже крви. Нема видљивих свежих повреда предњег и задњег
перинеума. На химену се уочавају старе расцепине на шест и седам сати, отежано видљиви јер су прикривени крвљу. Узети
су брисеви на сперматозоиде са глутеуса и леђа, са интроитуса вагине из вестибулума вагине, са сводова вагине и из ректума.
Након налаза брисева утврђено је да сперматозоиди нису нађени.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 811 од 16.05.2003.године, суд је утврдио да је извршен
лекарски и гинеколошки преглед Степановић Весне приликом кога је утврђено да испод левог ока има подлив величине до
1,5 см, да са десне стране у пределу каротиде има огуљотину величине 0,5 см, на левој подлактици налази се огуљотина
величине 2 см на леђима у пределу између скапула у средишњој пројекцији констатује се неколико ситних ерозија површних
и на стопалу са унутрашње стране у близини пете налази се огуљотина величине од 1,5 до 2,00 цм. Код гинеколошког
прегледа узети су брисеви на сперматозоиде са интроитуса вагине сводова вагине, из цервикса, брис вагине и ректума. Након
извршене анализе узетих брисева, утврђено је да сперматозоиди нису нађени.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 2302 од 28.09.2006.године, суд је утврдио да је извршен
општи гинеколошки преглед оштећене Митровић Марије, да су узети брисеви цервикса, брис из вагине, вагинални секрет,
брис интроитуса, орални брис, цервикални брис. Након урађених брисева сперматозоиди нису нађени.

Читајући уверење Клиничког центра Србије број 1495 од 12.07.2006.године, суд је утврдио да је извршен
над оштећеном Максић Оливером општи здравствени и гинеколошки преглед да су узети следећи брисеви на сперматозоиде
и то брис цервикса брис вагине, брис перинеума, брис из ректума и брис из уста, као и да је узет вагинални секрет. Након
урађене анализе бриса нису нађени сперматозоиди.

Читајући извештај лекара специјалисте број 79485 од 08.07.2006.године, суд је утврдио да је оштећена
Максић Оливера прегледана и да је констатовано да је повређана у тучи од стране непознате особе у току силовања видљиви
подливи на обе подлактице и у пределу лакта као и у пределу обе подколенице. Мање и плиће огуљотине на скочним
зглобовима. РТГ скочног зглоба је без коштаних лезија.

Читајући налаз и мишљење судског вештака др Зорана Росића специјалисте ортопедске хирургије и
трауматологије за оштећену Максић Оливеру, који налаз и мишљење је суд прихватио у потпуности обзиром да је исти дат
објективно и јасно, стручно, у складу са свим правилима струке и науке, суд је утврдио да су повреде описане у приложеној
медицинској документацији квалификују као лаке телесне повреде појединачно и укупно ради се о нагњечењу поглавине оба
лакта, обе подлактице и обе подколенице са огреботинама по кожи и пределу ове подколенице као и нагњечењу грудног
коша и трбуха. Ове повреде су настале дејством тупе механичке силе слабог интензитета на поменуте делове тела. У
конкретном случају повреда главе наступила је ударцем руком не може се определити да ли је том приликом шака била
отворена или затворена у песницу. Остале повреде по телу и екстремитетима настале су приликом рвања са нападачем у
покушају да се оштећена одупре силовању.

Читајући потврду о привремено одузетим предметима МУП РС Секретаријата у Београду од

26.09.2006.године суд је утврдио да је од лица Тришић Слободана из Степојевца привремено одузело следеће предмете један
мобилни телефон марке «Сименс А 65», идентификационог броја 35449700014814 сиве боје, картица за мобилни телефон
број 063/89-55-634.

Читајући потврду о враћеним предметима МУП РС од 27.09.2006.године суд је утврдио да је

27.09.2006.године Митровић Марији су враћени следећи предмети и то један мобилни телефон марке «Сименс А 65» сиве
боје, и мејл 3544970001481148 и једну литијумску батерију за горе наведени телефон серијског броја В30145-К1310-Х250.

Читајући налаз и мишљење Биолошког факултета Универзитета у Београду, суд је утврдио да је

 P a g e | 22

1. на основу анализе 15 аутозомних генских локуса и анелогених генских локуса за одређивање пола и утврђеног
ДНК профила биолошког трага К-1586 -4 као и неспорног ДНК профила Тришић Слободана може се закључити да ДНК
изолована из биолошког трага са опушка цигарете (узорак К-1586-4, Ку.18870, оштећена Митровић Марија потиче од
Тришић Слободана, узорак број 5). На основу учесталости ДНК профила узорка К-1586 број 4 и поклапајућег неспорног ДНК
профила Тришић Слободана на 15 генских локуса, израчунатих на основу учесталости алела анализираних генских локуса у
популацији Србије, који износи 5,677681х10 на-21, може се изразити вероватноћа случајног поклапања од 1 у 1,761х10 на 20
несродних мушких особа, односно вероватноћа од 99,9999999999999991% на ДНК материјал изолован из узорка К-1586 број
4 потиче од Тришић Слободана.

2. На основу поређења утврђеног ДНК профила биолошког трага К-752 број 6/1 (табела 2; Ку.7075/03) са
неспорним ДНК профилом Тришић Слободана може се са вероватноћом од 99,9999999999999999% закључити да ДНК
изолована из бриса задњег свода оштећене Степановић Весне потиче од Тришић Слободана (К-1586 број 5). (Учесталости
ДНК профила узорка К-752 број 6/1 и поклапајућег неспорног ДНК профила Тришић Слободана на 13 генских локуса износи
1,029762х10 на -17; вероватноћа случајног поклапања износи 1 у 9,711х10 на 16 несродних мушких особа).

3. На основу поређења утврђеног ДНК профила биолошког трага К-752 број 8/1 ( табела 2, Ку.8493/03) са
неспорним ДНК профилом Тришић Слободана, може се са вероватноћом од 99,9999999% закључити да је Тришић Слободан
(К-1586 број 5) допринео мешаном ДНК материјалу изолованом из бриса на коме је писало (лумбосакрални регион) (задњи
свод) оштећене Мићић Јелене (вероватноћа случајног поклапања износи 1 УП 11х10 на 7 несродних мушких особа.

4. На основу поређења утврђених ДНК профила биолошких трагова К-1036 број 2/1 и К-1036 број 3/1
(табела 2, КУ.15801/04) са неспорним ДНК профилом Тришић Слободана, може се са вероватноћом од 99,999999999%
закључити да ДНК изолован из вагиналних брисева оштећене Милетић Бранкице потиче од Тришић Слободана (К.1586 број
5). (Учесталости ДНК профила узорака К-1036 број 2/1 и К-1036 број 3/1 и поклапајућег неспорног ДНК профила Тришић
Слободана на 13 генских локуса износи 9,137415х10 на -19; вероватноћа случајног поклапања износи 1 у 1,094х10 на 18
несродних мушких особа).

5. На основу поређења утврђених ДНК профила биолошких трагова К-1036 број 4/1 и К-1036 број 6/1
(табела 2 КУ.2577/04) са неспорним ДНК профилом Тришић Слободана може се са вероватноћом од 99,9999999% закључити
да ДНК изолован из секрета гаћица (К-1036 број 4/1) и вагиналног бриса (К-1036 број 6/1) оштећене Стоименовић Зорке
потиче од Тришић Слободана (К-1586 број 5). (учесталости ДНК профила узорка К-1036 број 4/1 и поклапајућег неспорног
ДНК профила Тришић Слободана на 13 генетских локуса износи 9,137415х10 на -19; вероватноћа случајног поклапања
износи 1 у 1 и 1,094х10 на 18 несродних мушких особа. Учесталости ДНК профила узорка К-1036 број 6/1 и поклапајућег
неспорног ДНК профила Тришић Слободана на 15 генских локуса износи 5,677681х10 на-21 дакле вероватноћа случајног
поклапања износи 1 у 1,761х10 на 20 несродних мушких особа.

6. На основу поређења утврђених ДНК профила биолошких трагова К-1036 број 9/1 и К-1036 број 10/1
(табела 2 Ку.14480/04) са неспорним ДНК профилом Тришић Слободана може се са вероватноћом од 99,99999% закључити
да ДНК изолована из предела између ногу фармерки «Левис» и вагиналног бриса оштећене Зарић Вукице потиче од Тришић
Слободана (К-1586 број 5). (Учесталост ДНК профила узорака К-1036 под бројем 2/1 и К-1036 под бројем 3/1 и поклапајућег
неспорног ДНК профила Тришић Слободана на 13 генских локуса износи 9,137415х10-19 односно да вероватноћа случајног
поклапања износи 1,094х10 на 18 несродних мушких особа).

7. На основу поређења утврђеног ДНК профила биолошког трага К-1207 под број 3/1 (табела 2 Ку.7522/05)
са неспорним ДНК профилом Тришић Слободана, може се са вероватноћом од 99,9999% закључити да ДНК изолован из
вагиналног бриса оштећене Најдановић Жаклине потиче од Тришић Слободана (К-1586 број 5). (Учесталости ДНК профила
узорка К-1207 број 3/1 и поклапајућег неспорног ДНК профила Тришић Слободана на 13 генских локуса износи 1,468811х10
на-18; вероватноћа случајног поклапања износи 1 у 6,808х10 на 17 несродних мушких особа).

8. На основу поређења утврђеног ДНК профила биолошког трага К-1561 број 2/1 (табела 2 КУ.13704/06) са
неспорним ДНК профилом Тришић Слободана може се са вероватноћом од 99,9999997% закључити да ДНК изолован из
бриса оштећене Максић Оливере потиче од Тришић Слободана (К-1586 број 5). (Учесталости ДНК профила узорка К-1561
број 2/1 и поклапајућег неспорног ДНК профила Тришић Слободана на осам генских локуса износи 2,587х10 на-13 тако да је
вероватноћа случајног поклапања 1 у 3,86х10 на 12 несродних мушких особа).
 P a g e | 23

Читајући налаз и мишљење Биолошког факултета од 06.11.2006.године, а у вези извршења кривичног дела
силовања над оштећеном Максић Оливером суд је утврдио да на основу резултата анализе 8 аутозомно генских локуса (без
Б5С818) и амелогени генског локуса за утврђивање пола може се закључити да ДНК материјал изолован из узорка број 2/1
потиче од Тришић Слободана (узорак број 5 у налазу и мишљењу Биолошког факултета Универзитета у Београду протокол
број К-1586/06 од 07.11.2006.године). На основу релевантне учесталости утврђених алела у популацији Србије може се
израчунати учесталост истоветног генетичког профила на 8 аутозомних генских локуса узорака број 2/1 и неспорног ДНК
профила Тришић Слободана који износи 2,587х10 на-13 а на основу које се може дати вероватноћа случајног поклапања од 1
у 3,86х10 на12 несродних мушких особа, односно вероватноће идентичног порекла од 99,999999997%. Анализа Д5С818
генског локуса код узорка број 2/1 дала је три алела од којих два одговарају Тришић Слободану. Такав резултат на овом
генском локусу је највероватније последица герменативног мозаицизма код Тришић Слободана (као што је већ
коментарисано у протоколу К-1207/05 од 02.09.2005.године у предмету Кри.бр.1315/05).

Читајући налаз и мишљење вештака др Бранка Мандића од 17.10.2006.године који је суд у потпуности
прихватио као налаз дат јасан и објективан, стручан, у складу са свим правилима струке и науке, суд је утврдио да је
психијатриским прегледом код испитаника није откривено постојање трајне привремене душевне болести, душевне
заосталости, нити актуалне привремене душевне поремећености. Испитаник има уредан рани развој. Одрастао је и развијао
се у комплетној примарној породици, ситуацији која је била оптерећена честим конфликтима родитеља. Стекао је осредње
образовање и конкретно животно искуство. Током живота није испољавао посебне склоности ка антисоцијалном и
криминалном понашању, затим долазе кривична дела која му се сада стављају на терет. Ради се о особи просечних
интелектуалних способности са схизоидним поремећајем личности. На емоционалном плану овај поремећај личности
карактеришу обележја импулсивности, лабилности, егоцентричне афективности, емоционална хладноћа у социјалним и
партнерским односима, склоност ка фантазматским доживљавањима, едукција социјалних контаката. Такође је евидентирано
и обележје инфериорности односно ниског самоцењања а које обележје личности испитаник покушава да надкомпензује
тзв.»маскулирним» понашањем. Самопроцена властите личности утемељена је више на фантазматским и нереалним
основама а мање на реалним постигнућима због чега долази до несклада у комуникацијама са особама из околине. Описана
обележја личности по квалитету и интензитету испољавања не излази из подручја нормалности односно не мају квалитет
душевне болести али у значајној мери модификују психолошко и социјално функционисање испитаника. То значи да он
може испољити неодмерено и непромишљено понашање у настојањима да задовољи своје основне нагонске и афективне
потребе при чему је склон да занемари оне аспекте реалности који би га у томе спречавали. Описани схизоидни поремећај
личности је у форензичко-психијатриском смислу не представља душевну болест, па мера безбедности медицинског
карактера није индикована и не предлаже се суду. Накнадно, а по саслушању окривљеног на главном претресу, у свом
исказу, који је суд такође у потпуности прихватио обзиром да је исти дат јасно, објективно и стручно, навео је да у
потпуности остаје при свом писменом налазу и мишљењу и посебно је објаснио да је заиста окривљени био лечен у болници
“Лаза Лазаревић” током 1999. године и то према речима окривљеног из разлога што је имао проблема са девојком коју
породица није хтела да прихвати те да је том приликом конзумирао лоразепам као терапију и да се више након тога више
није обраћао лекару. Такође је додао и да су основне карактеристике лица са схиозидним премећајем личности емоционална
хладноћа, лабилност, егоцентризам, импулсивност и конкретно то би се у народу звало да је лице чудак или особењак.
Посебно је истакао да уколико се током поступка утврди да је окривљени извршилац свих дела која су му стављена на терет
постоји могућност да исти настави са вршењем истих дела што би проистицало из структуре његове личности а не из некон
душевног поремећаја.

Оценом свих изведених доказа како појединачним посматрањем тако и у њиховој међусобној повезаности, а
посматрањем истих у склопу саме одбране окривљеног, суд налази да је у спроведеном доказном поступку на несумњив и
поуздан начин утврђено чињенично стање ближе описано у изреци пресуде, те да су у радњама окривљеног садржани сви
елементни осам кривичних дела силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика, као и сви елементи два кривична дела
разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика те елементи једног кривичног дела разбојништва у покушају из члана
206 став 1 у вези члана 30 Кривичног законика.

Доносећи коначну одлуку и пре свега утврђујући објективне чињенице суд је најпре пошао од саме одбране
окривљеног коју није прихватио налазећи да је иста дата ради избегавања кривичне одговорности. Наиме, његова целокупна
одбрана је нелогична, нејасна, неуверљива, и у супротности је са свим осталим изведеним доказима. Наиме, окривљени је у
својој одбрани а у односу на извршење кривичног дела силовања и кривичног дела разбојништва извршеног према
оштећеној Марији Митровић, коју је прво дао службеним лицима ОУП-а навео да је 24.09.2006. године дошао у Београд, да
 P a g e | 24

се видео са својим дечком Бојаном, да је са њим то вече између 24.09. и 25.09. имао сексуални однос, па како је пропустио
последњи аутобус за Степојевац остао је да преноћи на „Ластиној“ станици.Затим је навео да је сутра дан у Балканској улици
срео једног младића кога је познавао од раније са којим је разменио свој дотадашњи телефон са својим телефоном „сименс
А-65” уз одговарајућу доплату. Окривљени потом у току поступка своју одбрану мења тако што накнадно наводи да је
телефон “Сименс А-65” купио од једног дечка у аутобусу, непознатог, а не како је претходно навео у улици Балканској с тим
да за измену своје одбране не даје никакво објашњење. У односу на кривично дело силовања извршеног према оштећеној
Митровић Марији изјавио је да нема објашњење зашто му се оно ставља на терет. За опушак који је пронађен на лицу места,
дакле у стану оштећене Марије Митровић а на коме су пронађени његови трагови ДНК је изјавио да за тако нешто нема
објашњење. Суд није могао да прихвати овакву одбрану окривљеног јер је у супротности са осталим изведеним доказима и
то пре свега са исказом саме оштећене ком исказу је суд поклонио пуну веру обзиром да је исти дат прецизно, јасно, детаљно
и врло уверљиво и доследно, а која је навела у свом исказу да је спорном приликом окривљени ушао код ње у стан, да ју је
уз претњу ножем присилио на обљубу, те да је након тога покушала да се одбрани од нападача тако што је хтела да га удари
мобилним телефоном “Сименс А-65” који је он узео и однео са собом приликом одласка из куће. Оштећена је на главном
претресу са сигурношћу од 100 % препознала боју гласа окривљеног објашњавајући да исти карактеристично шушка док
говори. Надаље, одбрана окривљеног је у супротности и са налазом Биолошког факултета Универзитета у Београду у којем је
наведено да је на опушку цигарете окривљеног који је оставио и који је касније пронађен у стану оштећене нађен биолошки
траг који потиче од окривљеног и то са сигурношћу од 99,9991%, а наиме ДНК материјал пронађен на опушку цигарете
потиче у овом проценту од Тришић Слободана. Суд је у потпуности прихватио овакав налаз и мишљење обзиром да је исти
дат објективно, јасно, стручно у складу са свим правилима струке и науке. Суд је ценио и наводе одбране окривљеног да му
нико од овлашћених лица није узимао крв или брис на анализу те да му стога није јасно одакле резултати анализе са
Биолошког факултета указују да су његови трагови пронађени на опушку цигарете али овакву одбрану суд није прихватио
обзиром да је иста у супротности са исказом сведока мр. др Душана Кецкаревића који је навео да је лично утврђивао ДНК
профил окривљеног, те да је од истог у дв а наврата узео брис букалне слузнице окривљеног као и са исказом сведока
Драгичевић Милоша који је врло детаљно објаснио поступак узимања узорака за анализу који се достављају Биолошком
факултету. Искази ових сведока су у потпуности прихваћени од стране суда обзиром да су исти јасни, прецизни а суд није
имао ниједног основа да сумња у исте пре свега из разлога што су искази дати од стране службених лица и исти су у
сагласности са свим осталим изведеним доказима а сведоци нису имали разлога да неосновано терете окривљеног. Са свега
изложеног суд је несумњиво утврдио да је окривљени дана 25.09.2006. године, након што се провукао кроз прозор између
заштитних решетки и спољашњег зида стана у коме је спавала оштећена Митровић Марија држећи нож у руци исту
приморао да га орално задовољи а потом над њом извршио обљубу тако што је својим полним органом продро у њен полни
орган након чега је извршио преметачину у стану и из стана одузео мобилни телефон оштећене марке “Сименс А-65” са
претплатничком картицом 064-241-49-14 и мобилни телефон марке “Сони ериксон” модел Т-200 те из новчаника оштећене
одузео и новац у износу од 3.800,00 динара након чега се удаљио из стана.

Утврђујући објективне чињенице у односу на дело учињено оштећеној Најдановић-Ћирић Жаклини суд није
прихватио одбрану окривљеног који је у потпуности негирао извршење оба дела учињена на штету оштећене наводећи да
уопште не зна ништа у вези тога као и да није у стању да се сети шта је спорног дана радио те да нема никакавог објашњења
из ког разлога је баш њему стављено на терет извршење тих дела. Суд налази да је оваква одбрана окривљеног дата у циљу
избегавања кривично правне одговорности, да је неуверљива и нелогична и у супротности је са осталим изведеним доказима
и то пре свега са исказом саме оштећене као и са налазом и мишљењем Биолошког факултета универзитета у Београду.
Наиме, оштећена у свом исказу који је суд у потпуности прихватио обзиром да је исти дат доследно, јасно, прецизно, да
оштећена презентира суду врло детаљно след целог догађаја, наводи да ју је окривљени кога је на главном претресу са 100%
сигурношћу препознала уз претњу ножем прво из руке отео мобилни телефон и неку њену кесу, које је ствари бацио, затим
је свукао голу и силовао, држећи све време нож у својој десној руци, након чега је са земље подигао новчаницу од 100 динара
која је оштећеној из гардеробе испала а потом напустио лице места. Овакав исказ оштећене потврђује се и налазом и
мишљењем Биолошког факултета и универзитета у Београду који је суд у потпуности прихватио обзиром да је исти дат
стручно, објективно, у складу са свим правилима струке и науке а у коме је наведено да се са вероватноћом од 99,9996 %
може закључити да ДНК изолован из вагиналног бриса оштећене Најдановић-Ћирић Жаклине потиче од окривљеног.
Имајући у виду и лекарско уверење КЦС број 933 од 04.05.2005. године за оштећену, фотодокументацију МУП-а
КТ.100/534/05 од 25.04.2005. године суд је утврдио да је окривљени дана 25.04.2005. године пришао с леђа оштећеној
Најдановић-Ћирић Жаклини, руком је с леђа зграбио за врат а потом јој испод грла ставио оштрицу ножа тражећи јој новац
па када је од ње добио одговор да има само 100 динара из руку јој је зграбио мобилни телеефон и кесу и бацио након чега јој
 P a g e | 25

је поново ставио нож под грло претећи јој да ће је заклати ако не престане да виче и вукући је уназад улицом довукао у једну
ливаду, оборио на земљу, свукао панталоне и доњи веш и савлађивајући њен отпор, у моменту када је иста покушала да
побегне, исту сустигао поново дохватио с леђа ударио неколико пута дршком ножа по глави, оборио је на земљу и својим
полним органом продро у њен полни орган након чега је и даље држећи нож у својој десној руци подигао новчаницу од 100
динара, а потом се удаљио с лица места.

У односу на кривично дело учињено на штету Милетић Бранкице суд такође није прихватио одбрану
окривљеног који је у својој одбрани навео да ово дело није извршио и да нема објашњење зашто му је исто стављено на терет
налазећи да је оваква одбрана дата у циљу избегавања кривичне одговорности, да је иста неуверљива и да је у супротности
са свим изведеним доказима и то како пре свега самим исказом оштећене тако и налазом и мишљењем Биолошког факултета
универзитета у Београду, лекарским уверењем Клиничког центра Србије за оштећену те фотодокументацијом МУП-а број
КТ.100/799/04 од 13.10.2006. године. Наиме, ценећи исказ оштећене Милетић Бранкице суд је овај исказ у потпуности
прихватио обзиром да иста врло прецизно, детаљно, доследно и врло уверљиво презентира суду читав спорни догађај
наводећи како је спорном приликом крећући се тротоаром зачула иза себе да неко трчи те након што се у моменту окренула
то лице ју је зграбило око руку, почело да вуче у страну у правцу ливаде потом јој је једном руком запушио уста и у једном
моменту када ју је пустио и стао испред ње у рукама му је видела нож те је почела да га моли да је пусти што он није хтео да
учини након чега је исти скинуо доњи део тренерке извадио свој полни орган, ставио га у уста оштећеној те како није успео
да сврши наредио јој да скине јакну, да легне на леђа преко те јакне, слободном руком јој је откопчао фармерке и свукао их
заједно са гаћицама након чега је својим полним органом продро у њен и након чега се исти удаљио попушивши једну
цигарету. Овакав исказ оштећене а у коме је иста и описала окривљеног наводећи да исти има светлију боју косе и очију, да
је висине 10 см виши од ње, потпуно је у сагласности и са налазом и мишљењем Биолошког факултета универзитета у
Београду који налаз и мишљење је суд прихватио обзиром да је исти дат у складу са свим правилима струке и науке, а у коме
је наведено да се са вероватноћом од 99,9999% може закључити да ДНК изолован из вагиналног бриса оштећене потиче од
окривљеног Тришић Слободана. Ако се у склопу изнетог имају у виду и остали наведени докази онда се и коначан закључак
суда у погледу утврђивања објективних чињеница ближе означених у изреци пресуде у односу на дело у коме је оштећена
Милетић Бранкица појављује као несумњив и неспоран.

У односу на извршење кривичног дела силовања дана 22.08.2004. године према оштећеној Зарић Вукици,
суд није прихватио одбрану окривљеног који је изјавио да није крив, да није извршио ово кривично дело, да не може да
објасни зашто му је исто стављено на терет нити се сећа шта је радио том приликом. Суд сматра да је одбрана и у овом делу
дата у циљу избегавања кривиче одговорности, да је неуверљива, нелогична и нејасна јер је у супротности са изведеним
доказима и то пре свега са исказом саме оштећене ком исказу је суд поклони пуну веру обзриом да је исти дат уверљиво,
јасно, сигурно и доследно, као и налазом и мишљењем Биолошког факултета универзитета у Београду те лекарским
уверењем Клиничког центра Србије број 2051 од 25.08.2004. године. Наиме, оштећена Зарић Вукица у свом исказу врло
прецизно описује спорни догађај који се одиграо дана 22.08.2004. године наводећи да док се шетала Адом циганлијом
осетила је у једном тренутку да је неко руком стеже око врата правећи јој тзв. крагну и у први мах је мислила да се неко са
њом шали али кад је стисак постајао све јачи и јачи махинално је покушала да га се ослободи у ком тренутку је чула
непознати мушки глас који јој је запретио да ће је убити те је она у том тренутку схватила да је нападнута и почела је да
вришти и то све до тренутка док није осетила убод ножа у пределу ребара. Нападач ју је одвео у неко жбуње, оборио је на
земљу на раширену ПВЦ кесу и тада га је угледала, мршавог мушкарца који је држао нож у рукама и који је имао дукс
металик сиве односно плаве боје у доњем делу тренерке. Држећи нож у руци инсистирао је да га орално задовољи, ставио
свој полни орган у уста оштећене те како није могао да сврши наложио јој да легне на леђа, раширио јој ноге а потом је
својим полним органом продро у њен. То је трајало једно извесно време након чега јој је исти рекао да се обуче и напустио је
лице места. Оштећена је на главном претресу са 100% сигурношћу препознала окривљеног. Оваав исказ оштећене потпуно је
у сагласности са налазом и мишљењем Биолошког факултета универзитета у Београду који је суд прихватио налазећи да је
исти дат стручн о и објективно у складу са свим правилима струке и науке а у коме је наведено да се са вероватноћом од
99,9999% може закључити да ДНК изолован из предела између ногу фармерки “Левис” и вагиналног бриса оштећене
припада окривљеном Тришић Слободану. Ако се у склопу изнетог имају у виду и остали изведени докази онда се и коначан
закључак суда у погледу утврђивања објективних чињеница у односу на ово дело а које су ближе означене у изреци пресуде
појављује као несумњив и неспоран.

Надаље, утврђујући објективне чињенице у односу на дело извршено на штету Стојменовић Зорке дана
13.02.2004. године суд такође није прихватио одбрану окривљеног налазећи да је иста дата у циљу избегавања кривичне
 P a g e | 26

одговорности обзиром да је окривљени негирао извршење овог кривичнго дела наводећи да о њему ништа не зна и да не
може да се сети где се спорном приликом налазио. Одбрана окривљеног и у овом делу је неуверљива и у потпуности
оповргнута свим изведеним доказима и то како исказом саме оштећене Стојменовић Зорке тако и налазом и мишљењем
Биолошког факултета универзитета у Београду те лекарским уверењм КЦС број 344 од 19.02.2004. године за оштећену.
Наиме, исказ оштећене Стојменовић Зорке суд у потпуности прихвата обзиром да је исти дат прецизно, јасно, доследно и
врло уверљиво а у истом оштећена наводи да је спорном приликом враћајући се са посла у једном моменту осетила снажан
стисак руке која ју је обухватила око врата и повукла назад услед чега је она почела да вришти а потом је иза себе чула речи
претње да ће бити убијена. Нападач јој је тражио новац и иста му је дала 500 динара и мобилни телефон али је нападач није
пустио већ је почео да је вуче у правцу оближњег градилишта и све време јој претио да ће је убити и да ће је силовати.
Довукао је до објакта у изградњи, држао је нож у десној руци, наредио јој да се свуче те како је она то одбила сам ју је
скинуо и то скинуо јој панталоне и гаћице а затим ју је натерао да легне на леђа да би потом својим полним органом продро у
њен. Након тога претурао је по њеној торбици а потом се удаљио са лица места. Овакав исказ оштећене у сагласности је са
налазом и мишљењем Биолошког факултета универзитета у Београду који је суд у потпуности прихватио обзиром да је исти
дат објективно и стручно у складу са свим правилима струке и науке а у коме је наведено да се са сигурношћу од 99,9999%
закључује да изолована ДНК из секрета са гаћица и вагиналног бриса оштећене Стојменовић Зорке потиче од окривљеног
Тришић Слободана. Ако се у склопу изнетог има у виду и лекарско уверење КЦС број 344 од 19.02.2004. године за оштећену
Стојменовић Зорку онда се и коначан закључак суда у погледу утврђених објективних чињеница ближе означених у изреци
пресуде појављује као несумњив и неспоран.

И у односу на кривично дело извршено на штету оштећене Мићић Јелене суд је пошао од одбране
окривљеног који је негирао извршење истог наводећи да о том делу не зна ништа и да не зна где се спорном приликом
налазио, коју одбрану суд није прихватио налазећи да је иста дата у циљу избегавања кривчне удговорности да је
неувчерљива а у потпуноти је оповргнута свим изведеним доказима и то пре свега исказом саме оштећене Мићић Јелене као
и лекарским уверењем КЦС број 991 од 11.06.2003. године за оштећену те налазом и мишљењем Биолошког факултета
универзитета у Београду. Наиме, суд је исказ оштећене у потпуности прихватио налазећи да је исти дат уверљиво, јасно,
прецизно, да оштећена врло детаљно препричава цео ток спорног догађаја. Наиме иста у свом сиказу наводие да је боравећи
у својој породичној кући дана 06.06.2003. године у једном моменту јој пришао непознати мушкарац са леђа, десном руком
запушио јој уста док је у левој руци држао нож у висини њеног лица наредивши јој да ћути што је она од страха и учинила,
потом ју је тај мушакрац одвукао у купатило, подигао јој сукњу, скинуо гаћице тражећи од ње да га орално задовољи што је
она у страху и учинила. Потом ју је т ерао да легне на леђа што је она из страха и учинила обзиром да је све време држао нож
у руци а потом је својим полним органом продро у њен након чега се удаљио са лица места. Нападача је описала као млађег
мушкарца високом око 170 см а што одговара висини окривљеног. Овакав исказ оштећене у сагласности је са налазом и
мишљењем Биолошког факултета универзитета у Београду у коме је наведено да се са вероватноћом од 99,9999% закључује
да је окривљени Тришић Слободан допринео мешаном материјалу изолованом из бриса који је узет са лумбосакрилног
региона и задњег свода оштећене Мићић Јелене. Ако се у склопу изнетог има у виду и лекарско уверење за оштећену онда се
и коначан закључак суда у погледу утврђених објективних чињеница ближе описаних у изреци пресуде појављује као
неспоран и несумњив.

Надаље утврђујући објективне чињенице суд није прихватио одбрану окривљеног ни у делу у коме је навео
да није извршио кривично дело силовања према оштећеној Степановић Весни дана 10.05.2003. године налазећи да је оваква
одбрана окривљеног неуверљива, неоснована, дата у циљу избегавања кривичне одговорности а у потпуности је оповргнута
и свим осталим изведеним доказима. Наиме, окривљени наводи да о спорном делу не зна ништа, да се не сећа шта је у том
периоду радио а нема објашњење из ког је разлога то кривично дело баш њему стављено на терет. Овакав одбрана
окривљеног пре свега оповргнута је самим исказом оштећене Степановић Весне ком је исказу суд поклонио пуну веру
обзиром да иста врло јасно, прецизно, детаљно и уверљиво суду презентира све чињенице везане за спорни догађај. Иста
наводи да се спорном приликом кретала Радничком улицом, да јој је неко пришао с леђа, ставио нож под грло претећи да ће
је заклати док ју је другом руком ударио отпозади у главу. Потом је том истом руком почео да је повлачи уназад у једну
споредну уличицу где јој је тражио да скине хаљину што је она одбила након чега ју је нападач ударио песницом у главу а
потом сам са ње скинуо хаљину и доњи веш. Откопчао је шлиц на панталонама тражећи да га орално задовољи што је она и
учинила јер је била приморана обзиром да је исти цело време у руци држао нож који јој је ставио под грло, у једном тренутку
она је пала на леђа након чега је нападач легао на њу и својим полним органом продро у њен. Након тога је напустио лице
места претећи јој да ће да је закоље ако га пријави полицији. Нападача је описала као мршавог мушкарца висине до 170 см
што у потпуности одговара изгледу окривљеног. Овакав исказ оштећене у сагласности је са налазом и мишљењем Биолошког
 P a g e | 27

факултета универзитета у Београду који је суд у потпуности прихватио обзиром да је исти дат стручно у складу са свим
правилима струке и науке а у коме је наведено да се може са вероватноћом од 99,9999% закључити да ДНК изолован из
бриса задњег свога оштећене потиче од Тришић Слободана. Имајући у виду све наведено као и лекарско уверење број 811 од
16.05.2003. године, те фотодокументацију МУЈП-а КТ.100/1397/03 од 10.05.2003. године закључак суда у погледу
објективних чињеница које су озанчене у изреци пресуде у односу на ово кривчно дело појављује се као неспоран и
несумњив.

У односу на кривична дела учињена наштету Максић Оливере суд је утврђујући објективне чињенице
такође најпре пошао од саме одбране окривљеног који је навео да ова дела није извршио, да о истима не зна ништа, налазећи
да је оваква одбрана неуверљива и неоснована, дата у циљу избегавања кривичне одговорности а у потпуности је оповргнута
свим изведеним доказима и то како самим исказом оштећене Максић Оливере тако и лекарским уверењем КЦС 1495 од
12.07.2006. године, налазом и мишљењем др Зорана Росића за оштећену, као и налазом и мишљењем Биолошког факултета
универзитета у Београду. Наиме, суд је у потпуности прихватио исказ оштећене Максић Оливере налазећи да је исти дат
објективно, прецизно, уверљиво и доследно а иста није имала разлога да неосновано терети окривљеног. У освом исказу
оштећена Максић Оливера врло уверљиво наводи да је дана 08.07.2006. године у моменту док се кретала пречицом на Ади
циганлији изненада јој је с леђа пришао непознати човек прислонивши нож испод браде и после дужег њеног опирања успео
да је одвуче у оближњу шуму, више пута је ударао ножем по глави и телу, шутирао је и давио, она је покушавала да се
одбрани, у томе није успела. Нападач јој је тражио да обуче гаћице које је понео са собом што је она морала да учини, потом
је тражио да га орално задовољи а затим уз претњу ножем успео да обори на земљу и својим полним органом продре у њен.
На крају ју је везао селотеип траком и то руке и ноге и из њеног црног ранца извадио ночаник у коме је имала 20 евра и 2000
динара након чега се удаљио са лица места. На главном претресу препознала је окривљеног са сигурношћу од 99,9%. Овакав
исказ оштећене у сагласности је са налазом и мишљењем судског вештака др Зорана Росића који налаз и мишљење је суд у
потпуности прихватио обзиром да је дат исти објективно и стручно у складу са свим правилима струке и науке а у коме је
констатовано да је оштећена спорном приликом задобила лаке телесне повреде у виду нагњечења поглавине оба лакта, обе
подлактице и обе потколенице са огреботинама по кожи и пределу обе потколенице као и нагњечењу грудног коша и трбуха
које повреде су настале дејством тупе механичке силе слабог интензитета као и налазом и мишљењем Биолошког факултета
универзитета у Београду који је суд такође прихватио као налаз дат објективан, стручан, у складу са свим правилиима струке
и науке а у коме је наведено да се може са вероватноћом од 99,9999% закључити да ДНК изолован из бриса оштећене потиче
од Тришић Слободана. Ако се у склопу изнетог има у виду и лекарско уверење КЦС број 1495 од 12.07.2006. године онда се
и коначан закључак суда у погледу утврђених објективних чињеница ближе описаних у изреци пресуде појављује као
несумњив и неспоран.

Код несумљиво утврђених објективних чињеница, суд налази да се виност окривљеног креће у границама
директног умишљаја у односу на учињена кривична дела силовања. Његов психички однос у односу на дела силовања у
тренутку извршења је такав да је свестан дела и свих његових елемената, односно да је свестан да је оштећене принудио на
обљубу и са њом изједначеним чином тако што је употребио силу и претњу да ће напасти на живот или тело тако што је
оштећеној Митровић Марији показао нож који је држао у руци, оштећеној Најдановић-Ћирић Жаклини пришао са леђа
зграбио за врат стављајући јој нож под грло и говорио да ће је заклати, оштећену Милетић Бранкицу зграбио рукама,
запушио јој уста и нос и извадио нож, оштећену Зарић Вукицу ухватио за врат а након тога јој прислонио нож на леђа,
оштећену Стојменовић Зорку обема рукама шчепао око врата и извадио нож, оштећеној Мићић Јелени ставио руку преко
уста држећи нож у једној руци, оштећеној Степановић Весни прислонио нож на врат и више пута је ножем ударао по лицу и
глави а оштећеној Максић Оливери прислонио нож испод браде. Воља окривљеног као елемент директног умишљаја састоји
се у хтењу окривљеног да изврши кривична дела силовања односно да он хоће да наступи последица, тачније обљуба и са
њом изједначен чин. Суд је нашао да се виност окривљеног у односу на два кривична дела разбојништва креће у границама
директног умишљаја. Наиме, његов психички однос у тренутку извршења тих дела је био такав да је свестан свих елемената
кривичних дела разбојништваа нарочито наступања последице, односно да је свестан да је претњом да ће непосредно
напасти на живот оштећене Митровић Марије, као и на живот и тело оштећене Максић Оливере након извршених обљуба из
стана оштећене Митровић Марије одузео њен мобилни телефон „Сименс А-65“, са претплатничком картицом, затим
телефон“Сони-Ериксон Т-200“ са пуњачем власништво њене цимерке Пантовић Невене и након тога из новчаника оштећене
узео 3.800,00 динара, а од оштећене Максић Оливере узео новчаник у коме се налазило 20 еура и 3.000,00 динара и то хоће.
Поред тога што је ова два дела извршио са директним умишљајем код окривљеног је постојала намера прибављања за себе
 P a g e | 28

против правне имовинске користи. Суд је даље нашао да се виност окривљеног за извршено кривично дело разбојништва у
покушају креће у границама директног умишљаја. Његов психички однос према делу у тренутку извршења је такав да је
свестан дела, јер је окривљени умишљајно започео радњу извршења односно предузео делатности које улазе у састав
извршења кривичног дела разбојништва односно у овом случају извршио принуду, тако што јој је ставио нож под грло
тражећи новац Најдановић-Ћирић Жаклини али дело није завршио, односно последица није наступила, јер није дошло до
одузимања и притежања ствари, самим тим ни до остваривања противправне имовинске користи. Његово психичко стање у
тренутку извршења дела је било такво да му је урачунљивост била потпуно очувана, што је потврђено налазом и мишљењем
вештака неуропсихијатра др. Мандић Бранка коме је суд поклонио веру, који је дат стручно, објективно и у складу са
правилима струке. Како није било околности које би довеле у питање урачунљивост окривљеног и коначан став суда у
погледу утврђивања облика виности, појављује се као несумњив и једини могућ.

Дајући правну оцену овако утврђеним елементима суд налази да су у радњама окривљеног садржани сви
елементи осам кривичних дела силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика, два кривична дела разбојништва из члана
206 став 1 Кривичног законика и једног кривичног дела разбојништва у покушају из члана 206 став 1 Кривичног законика у
вези члана 30 Кривичног законика. Основ за овакву правну оцену налази се у чињеници да је окривљени 25.09.2006. године у
јутарњим часовима у Београду у ул. Ивице Девчића бр. 15, принудио Митровић Марију на обљубу и са њом изједначеним
чином да ће непосредно напасти на живот оштећене од које је истом претњом одузео туђу покретну ствар мобилни
телефон”Сименс А-65”, са претплатничком картицом и мобилни телефон “Сони-Ериксон Т-200”са пуњачем власништво
њене цимерке Пантовић Невене а све у намери прибављања противправне имовинске користи, тако што је ушао у стан и у
моменту када се оштећена пробудила показао јој нож који је држао у руци извршио обљубу тако што његовим полним
органом продро у њен и приморао на орални секс а након тога извршио преметачину по стану и одузео наведене телефоне,
пуњач и картицу чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а и разбојништва из члана 206 став1 КЗ-а,
затим што је 25.04.2005. године око 21,30 у Београду у ул. Виноградски венац код бр. 38 принудио на обљубу и са њом
изједначен чин оштећену Најдановић-Ћирић Жаклину претњом да ће напасти на живот и тело на начин што ју је зграбио за
врат и под грло ставио нож тражећи јој новац, па када је од ње добио одговор да има само 100 динара код себе из руку јој је
зграбио мобилни телефон и кесу коју је бацио након чега ју је неколико пута ударио дршком ножа по глави, оборио на земљу
и извршио обљубу на тај начин што је својим полним органом продро у њен, да би након извршене обљубе држећи нож и
даље у руци подигао са земље новчаницу од 100 динара која је оштећеној испала из гардеробе чиме је извршио кривично
дело дела силовања из члана 178 став 1 КЗ-а и кривично дело разбојништва у покушају из члана 206 став 1 у вези члана 30
КЗ-а, затим што је 12.09.2004. године око 21,30 часова у Београду у ул. Виноградски венац принудио оштећену Милетић
Бранкицу на обљубу и са њом изједначен чин употребом силе и претње да ће непосредно напасти на живот тако што ју је
зграбио за руку, запушио уста и нос, извадио нож и након тога извршио обљубу и са њом изједначен чин, тако што је тражио
да га орално задовољин након чега је легао преко ње и својим полним органом продро у њен, након чега је отишао са лица
места чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а, затим што је 22.08.2004. године око 14,30 часова у
Београду у ул. Радничкој принудио оштећену Зарић Вукицу на обљубу и са њом изједначеним чином употребом силе и
претње да ће непосредно напасти на њен живот тако што јој је пришао са леђа, говорио јој да ћути јер ће је у противном
убити, након чега јој је прислонио нож отпозади на њена леђа затим извршио обљубу и са њом изједначен чин, тако што је
извадио свој полни орган и на силу јој ставио у уста, након чега јој је рекао да се свуче, легао на њу и својим полним органом
продро у њен, након чега је устао са ње, везао јој очи и руке лепљивом траком и отишао са лица места чиме је извршио
кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а, затим што је 13.02.2004. године ок 19,15 часова у Београду у пасарели
између ул. Пожешке, Поручника Спасића и Машаре принудио оштећену Стојменовић Зорку на обљубу и са њом
изједначеним чином употребом силе и претње да ће непосредно напасти на живот оштећене, тако што јој је пришао са леђа и
обема рукама ухватио за врат, одвукао, бацио на под и држећи нож натерао је да га орално задовољи што је она у страху и
учинила, потом је легао на њу и својим полним органом продро у њен, након чега је устао и напустио лице места чиме је
извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а, затим што је 06.06.2003. године у времену од 02,00 до 02,30
часова у Степојевцу у ул. Жртава фашистичког терора бр. 32 принудио оштећену Мићић Јелену на обљубу и са њом
изједначеним чином употребом силе и претње да ће напасти на њен живот тако што је ушао у кућу оштећене, пришао јој са
леђа ставио шаку преко уста држећи нож у једној руци, свукао веш са ње терајући је да га орално задовољи што је она у
страху учинила, након чега је оборио на под и његовим полним органом продро у њен, након чега је напустио лице места,
чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а, затим што је 10.05.2003. године, око 03,00 часова у
Великим Црљанима у ул. Радничкој код броја 36, принудио на обљубу оштећену Степановић Весну употребом силе и претње
да ће непосредно напасти на њен живот, тако што јој је пришао, прислонио нож на врат, више пута је истим ударио по глави
 P a g e | 29

и лицу, тражио да га орално задовољи што је она у страху учинила а потом извршио обљубу продревши својим полним
органом у њен након чега је напустио лице места чиме је извршио кривично дело силовања из члана 178 став 1 КЗ-а, затим
што је 08.07.2006. године око 15,00 часова у Београду у шуми поред ауто пута Београд-Обреновац код спортског центра
“Макиш” претњом да ће непосредно напасти на живот и тело оштећене Максић Оливере од ње одузео покретну ствар у
намери да присвајањем исте прибави противправну имовинску корист и њу принудио на обљубу тако што јој је прислонио
нож испод браде, одвукао у шуму, оборио на земљу и над њом извршио обљубу продревши својим полним органом у њен
након чега ју је везао селотејп траком и из њеног ранца узео 20 еура и 2.000,00 динара, чиме је извршио кривично дело
силовања из члана 178 став 1 КЗ-а и кривично дело разбојништва из члана 206 став 1 КЗ-а. Доносећи коначну одлуку о
правној оцени суд је имао у виду чињеницу да од времена извршења дела која су извршена у дане 25.04.2005. године на
штету Најдановић-Ћирић Жаклине, 12.09.2004. године на штету Милетић Бранкице, 22.08.2004. године на штету Зарић
Вукице, 13.02.2004. године на штету Стојменовић Зорке и 10.05.2003. године на штету Степановић Весне је дошло до измене
Кривичног закона обзиром да је дана 01.01.2006. године ступио на снагу нови Кривични законик, те је, имајући у виду да је
нови Кривични законик блажи по окривљеног, применио његове одредбе и у односу на означена дела.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције суд је ценио све околности конкретног случаја које су биле
од утицаја да иста буде правилно одабрана и одмерена. Од олакшавајућих околности суд је ценио чињеницу да је окривљени
млад човек, да до сада није осуђиван, да живи у ванбрачној заједници са својом невенчаном супругом, да издржава породицу
док отежавајућих околности по налажењу суда није било. Ценећи све ове околности а посебно околност да је окривљени
отац малолетног детета, а коју околност сагледавајући исту у склопу осталих олакшавајућих околности суд је ценио као
особито олакшавајућу околност, суд је окривљеном применом одредби члана 56, 57 КЗ-а претхотно утврдио појединачну
казну затвора за свако кривично дело силовања из члана 178 став 1 Кривичног законика у трајању од по 1 (једне) године и 8
(осам) месеци, за свако кривично дело разбојништва из члана 206 став 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од по 1
(једне) године а за кривично дело разбојништва у покушају из члана 206 став 1 у вези члана 30 Кривичног законика казну
затвора у трајању од 10 (десет) месеци, па је применом одредбе члана 60 КЗ-а и 63 КЗ-а окривљеног осудио на јединствену
казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година а у коју казну му се има урачунати време проведено у притвору који му је
одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр.1128/06 од 28.09.2006. године која му се рачуна почев
од 26.09.2006. године па надаље до правноснажности пресуде, најдуже док не истекне време трајања изречене казне,
налазећи да је оваква санкција адекватна тежини извршених кривичних дела те да ће се истом остварити у потпуности сврха
изрицања кривчних санкција ана окривљеног довољно утицати да убудуће не врши нова кривична дела.

Суд је применом одредби члана 206 ЗКП-а оштећене Ћирић Жаклину, Стојменовић Зорку, Степановић
Весну и Максић Оливеру упутио на парницу ради остваривања својих истакнутих имовинско правних захтева обзиром да
исте нису у потпуности определиле висину истакнутог имовинско правног захтева а његово утврђивање током овог поступка
утицало би на одуговлачење истог.

На основу члана 196 Законика о кривичном поступку, суд је окривљеног Тришић Слободана у потпуности
ослободио плаћања трошкова овог кривичног поступка јер је нашао да би плаћањем истих било доведено у питање
издржавање окривљеног који нема сталне изворе прихода.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Милена Гаврановић Снежана Јовановић

ПОУКА О ПРАВУ НА ЖАЛБУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 15 дана од дана пријема исте, Врховном
суду Србије а преко овог суда.

К.бр. 1985/08 
 
 P a g e | 30

 
 
У ИМЕ НАРОДА 
 
 
            ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Растка Поповића као председника већа и судија-
поротника Загорке Прокић и Славице Стојиљковић, као чланова већа, са записничарем Катом Кандић, у кривичном поступку
против окривљеног Ћирић Ивана и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из чл.246 ст.1 КЗ и др., а по оптужници ОЈТ у Београду  Кт.бр.1751/08 од 01.12.2008. године, након одржаног усменог,
јавног, главног претреса дана 29.09.2009. године, у присуству заменика јавног тужиоца ОЈТ у Београду Гордане Јекић-
Брадајић, окривљеног Ћирић Ивана и његовог браниоца адвоката Милоша Палигорића, окривљеног Ристивојевић Мирослава
и окривљене Шкорић Едите, донео је и дана 30.09.2009. године  јавно објавио 
 
 
П Р Е С У Д У 
 
 
            Окривљени ЋИРИЋ ИВАН, звани "Ћира" ЈМБГ 1911988710209, од оца Саше и мајке Гордане, девојачко Бановић,
рођен у Београду 19.11.1988. године, са пребивалиштем у Београду, ул. Браће Јерковића бр.25, држављанин Републике
Србије, неожењен, без деце, писмен, завршио ССС, по занимању возач, запослен као достављач пица, са месечним
примањима од 16.000,00 динара,  војску је није служио, неосуђиван,  
 
            Окривљени РИСТИВОЈЕВИЋ МИРОСЛАВ, звани "Мића", ЈМБГ 2203978710501, оца оца Милана и мајке
Данице, девојачко Дишић, рођен у Београду 22.03.1978. године, са пребивалиштем у Београду, ул. Војводе Степе бр.3,
држављанин Републике Србије, неожењен, без деце, завршио основну школу, по занимању трговац, ослобођен од служења
војног рока, води се у ВЕ СО Вождовац, осуђиван пресудом Окружног суда у Београду К.бр.444/98 од 06.04.2000. године
због кривичног дела из члана 168 став 1 КЗ РС и кривичног дела из члана 174 став 1 КЗ РС, на казну затвора у трајању од 11
месеци, пресудом Окружног суда у Београду К.бр.220/03 од 04.11.2003. године због кривичног дела из члана 180 став 3 КЗ
РС, на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, 
 
      Окривљена ШКОРИЋ ЕДИТА, звана "Еди", ЈМБГ 2810977715236, од оца Драгана и мајке Мерсе, девојачко Шањта,
рођена у Београду 28.10.1977. године, са паребивалиштем у Београду, улица Др Ивана Рибара бр. 140/2, држављанин Србије, 
завршила ССС, по занимању кожарски радник, неудата, осуђивана пресудом Четвртог општинског суда у Београду
К.бр.962/00 од 26.04.2001. године, због извршења кривичног дела из члана 165 став 1 КЗ РС у вези члана 22 СФРЈ, на казну
затвора у трајању од 6 месеци условно на 2 године, пресудом Основног суда у Котору К.бр.26/02 од 22.04.2002. године због
извршења кривичног дела из члана 144 став 1 СР ЦГ на казну затвора у трајању од 4 месеца, пресудом Општинског суда у
Смедереву К.бр.558/01 од 02.12.2002. године због извршења кривичног дела из члана 165 став 1 КЗ РС, на казну затвора у
трајању од 6 месеци, пресудом Првог општинског суда у Београду К.бр.3/03 од 28.10.2005. године због извршења кривичног
дела из члана 165 став 1 КЗ РС, на казну затвора у трајању од 9 месеци, пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1637/06 од
13.11.2006. године због извршења кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, на казну затвора у трајању од 3 месеца условно на 1
годину и пресудом Првог општинског суда у Београду К.бр.1354/06 од 16.03.2007. године због кривичног дела из члана 203
став 1 КЗ у вези члана 30 став 1 КЗ на казну затвора у трајању од 5 месеци,             
                           
 

КРИВИ СУ   
            Што су  
            и то: 
 
                        Окр.Ћирић Иван  
 
            У периоду од јула до септембра 2008. године у Београду, у свом стану у ул.Браће Јерковић бр.235, неовлашћено ради
продаје држао супстанце које су проглашене за опојну догу – хероин у смеши са активним разблаживачима кофеином и
парацетамолом и интерним разблаживачем сахарозом, упакован у пакетиће различите грамаже,  па је тако дана 02.10.2008.
године око 19,40 часова, са окр.Ристивојевић Мирославом, договорио купопродају једног грама хероина, путем мобилног
телефона 064/9798-311, а око 19,55 часова окр.Ристивојевић у друштву са окр.Шкорић Едитом у ул.Табановачка, купује од
окр.Ћирића два пакетића од по 0,35 грама хероина у смеши са активним разблаживачима кофеином и парацетамолом и
интерним разблаживачем сахарозом, за износ од 1.600,00 динара, којом приликом Ћирић бива легитимисан од стране
полицијских службеника, да би приликом претресања стана окр.Ћирића, у улици Браће Јерковић број 235, код истог било
пронађено још пет пакетића са (0,42 грама, 0,48 грама, 0,44 грама, 0,62 грама и 0,40 грама), укупно 2,36 грама хероина у
 P a g e | 31

смеши са кофеином и парацетамолом и интерним разблаживачем сахарозом, која је дрога уз потврду од истог одузета, при
чему је могао да схвати значај свог дела и да управља поступцима, свестан свог дела и његове противправности и желећи
његово извршење, 
            -чиме је извршио кривично дело  неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из
члана 246 став 1 КЗ. 
 
            Окр. Ристивојевић Мирослав и  окр. Шкорић Едита  
 
            Дана 02.10.2008. године у Београду у ул.Табановачка, неовлашћено, ради сопствене употребе, држали супстанце
проглашене за опојну дрогу – 2 пакетића од по 0,35 грама хероина у смеши са активним разблаживачима кофеином и
парацетамолом и интерним разблаживачем сахарозом, при чему су могли да схвате значај свог дела и да управљају својим
поступцима, свесни свог дела, његове противправности и желећи његово извршење на тај начин што је окр. Ристивојевић
преко броја мобилног телефона Ћирић Ивана 064/9798-311, са истим уговорио купопродају 2 пакетића од по 0,35 грама
хероина, који је преузео око 19,55 часова на уговореном месту у улици Табановачкој добивши од окр.Ћирића 2 пакетића са
наведеном количином хероина, за који му је предао 1.600,00 динара, након чега је окр.Ристивојевић наведене кесице са
хероином сакрио у чарапу окр.Шкорић Едите која је исте кесице са дрогом ту држала до доласка полиције, којом приликом
су од стране полицијског службеника легитимисани, а наведена дрога уз потврду одузета,  
 
            -чиме су извршили по једно кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 3 КЗ. 
 
            Па их суд применом напред наведених законских прописа а уз примену одредаба чланова 4,42,45,54 КЗ, а у односу на
окр.Ћирића и применом одредаба чланова 56,57 и 63 КЗ 
 
                              О С У Ђ У Ј Е 
            И то: 
            Окр.ЋИРИЋ ИВАНА на казну затвора у трајању од 1 (једне) године у коју казну му се урачунава време проведено
у притвору од 02.10.2008. до 01.12.2008. године. 
            Окр.РИСТИВОЈЕВИЋ МИРОСЛАВА и окр. ШКОРИЋ ЕДИТУ на казну затвора у трајању од по 6 (шест)
месеци. 
            На основу члана 83 КЗ према окр. Ристивојевић Мирославу и окр.Шкорић Едити  изриче се 
 
 
МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ
ОБАВЕЗНОГ ЛЕЧЕЊА НАРКОМАНА  
 
 
            Која се има спровести у Заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој
установи и има трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године. 
            Време проведено у уставнови за лечење урачунава се у казну затвора. 
            На основу члана 91 и 92 КЗ  
 
             од окр. Ћирић Ивана ОДУЗИМА СЕ  
            - имовинска корист прибављена кривичним делом - 1.600,00 динара. 
 
            На основу члана 246 став 7 КЗ ОДУЗИМА СЕ  
            од окр. Ћирић Ивана  
 2,36 грама опојне дроге хероин,
 
            од окр.Шкорић Едите 
 0,70 грама опојне дроге хероин.
 
 
            На основу члана 193 и 196 ЗКП обавезују се окривљени да на име трошкова кривичног поступка плате суду и то
окр.Ћирић Иван 20.000,00 динара на име психијатријског вештачења, 20.000,00 динара на име браниоца по службеној
дужности и 5.000,00 динара на име паушала, а окр.Ристивојевић Мирослав и Шкорић Едита да солидарно плате износ од
37.200,00 динара на име психијатријског вештачења и по 5.000,00 динара на име паушала, а све у року од 15 дана од дана
правноснажности пресуде под претњом принудне наплате. 
 
 
 P a g e | 32

 
 
                        О б р а з л о ж е њ е 
 
            Оптужницом ОЈТ у Београду Кт.бр. 1751/08 од 01.12.2008. године стављено је на терет окривљеном Ћирић Ивану
извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, док
је окривљенима Ристивојевић Мирославу и Шкорић Едити стављено на терет по једног кривичног дела неовлашћено држање
опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, уз предлог да се окривљени огласе кривим и осуде по закону, те да се окривљеном
Ристивојевић Мирославу изрекне мера безбедности обавезног лечења наркомана. 
            Окривљени Ћирић Иван је у својој одбрани датој код истражног судије дана 04.10.2008. године навео да је опојну
дрогу хероин набављао за своје потребе, јер ју је користио, али не стално, те да се никада није бавио продајом нити
диловањем опојне дроге. Даље је навео да је опојну дрогу хероин набављао од дечка који му се представио као Бранислав, а
кога је познавао “из краја”, и то тако што је Бранислава контактирао на његов број мобилног телефона 064/465-73-89, при
чему га је звао са својих бројева мобилних телефона и то 064/291-1-687 или 064/979-83-11, када би се договарали о количини,
времену и месту продаје. Од Бранислава је куповао хероин за износ од 60 еура, за који износ би му Бранислав дао око 8
кесица опојне дроге хероин. Окривљени Ћирић је даље навео да га је критичног дана на његов број телефона 064/979-83-11
позвао неки женски глас, којом приликом је та девојка рекла да треба да јој помогне јер је у “кризи”, објаснивши му да је до
његовог телефона дошла преко његовог пријатеља, због чега је окривљени Ћирић, пошто је чуо да је та девојка заиста у
наркоманској кризи, прихватио да јој помогне, тако што јој је рекао да ће јој донети дрогу, којом приликом му је она рекла да
ће га чекати негде код Ауто команде. Окривљени Ћирић је даље навео да је од куће понео два пакетића са опојном дрогом
хероин, не знајући да објасни зашто је баш понео два пакетића а не један, али је у сваком случају када је дошао
Кумодрашком улицом до Ауто команде, на тротоару приметио једну девојку која је била мршава и пропала, за коју се
једноставно видело да је наркоманка, па је тада окривљени Ћирић зауставио своје возило, после чега му је пришла наведена
девојка, када се поред ње појавио још неки “лик” који је имао капуљачу на глави, и тада је окривљени Ћирић наведеној
девојци једноставно дао два пакетића са опојном дрогом, а затим је та девојка хтела да му да новац, али окривљени Ћирић
није хтео да га узме, међутим та девојка је рекла да хоће да га части и једноставно му је убацила 1.000,00 и нешто динара
кроз прозор кола, при чему му је рекла да се пази јер има около много полицајаца. Након тога окривљени је отишао својој
кући у насеље Браће Јерковић, и када се паркирао пришли су му полицајци који су га затим претресли, при чему код њега
ништа није пронађено, међутим тада су му они рекли да ће извршити претрес његовог стана, па им је приликом претреса
показао где се та дрога налази, односно да се она налази између јастука фотеље и доњег дела фотеље у соби окривљеног
Ћирића.  
            Окривљени Ћирић је код истражног судије дана 20.10.2008. године и на главном претресу променио своју одбрану,
коју је дао код истражног судије дана 04.10.2008. године, па је навео да је опојну дрогу хероин набавио од НН Бранислава,
кога је познавао од раније, и то тако што му је у јулу месецу, једном приликом док је окривљени седео у “крају” са својим
друговима и другарицама, и док су пили пиво, пришао тај НН Бранислав, који га је после одређеног времена питао шта ради,
а затим пошто му је окривљени Ћирић одговорио да не ради нигде, Бранислав га је питао да ли хоће нешто да ради, и тада му
је рекао да иде на неки одмор, а затим му је дао опојну дрогу и рекао му “узми, то чувај код себе”, на шта му је окривљени
Ћирић рекао да за то нема  пара, после чега му је Бранислав рекао да му паре не требају и “узми ово и ја ћу твој број дати
неким особама, зваће оне тебе када буде требало” и “када продаш ја ћу теби дати 10%”. Окривљени Ћирић је даље навео да је
од тог дана прошло месец дана, када га је на његов број телефона позвала Шкорић Едита и рекла да је његов број телефона
добила од Бранислава, и да треба да се виде око дроге. После тог разговора окривљени Ћирић је први пут продао опојну
дрогу хероин Шкорић Едити, и то један пакетић хероина, а затим јој је још једном продао опојну дрогу, при чему је тада
Шкорић Едита била у друштву са Ристивојевић Мирославом, и том приликом јој је окривљени продао два пакетића, при чему
је окривљени изјавио да је критичне вечери трећи пут продавао опојну дрогу Шкорић Едити, којом приликом је она такође
била у друштву са Ристивојевић Мирославом, и тада јој је окривљени опет продао два пакетића опојне дроге хероин.
Окривљени Ћирић је даље изјавио да ником другом осим Шкорић Едите није продавао хероин, као и да су преосталих 5
пакетића хероина које је добио од Бранислава, пронађени у његовом стану приликом претреса стана полиције. Након што су
му предочене одбране окривљеног Ристивојевић Мирослава и окривљене Шкорић Едите, у вези тога коме је продавао опојну
дрогу, окривљени Ћирић је изјавио да је тачно оно што је он рекао, односно да је имао контакт са Шкорић Едитом и да је њој
продавао дрогу, а да је Ристивојевића само два пута видео у њеном друштву и да са њим није имао никакав контакт.
Окривљени Ћирић је на крају изјавио да се каје због свега, да је направио глупост. 
            У завршној речи бранилац окривљеног Ћирић Ивана адвокат Милош Палигорић је навео да заиста постоје обележја
кривичног дела које је његовом брањенику стављено на терет, али да сматра да би суд требао да га санкционише васпитном
мером појачаног надзора родитеља уз помоћ органа старатељства, с обзиром да се ради о млађем пунолетном лицу, које је у
време извршења кривичног дела, као и у време доношења пресуде имало мање од 21 годину. 
            Окривљени Ристивојевић Мирослав је у својој одбрани код истражног судије и на главном претресу навео да
окривљеног Ћирић Ивана упознао неких месец ипо дана пре критичног догађаја, преко Бранислава, који му је рекао да
Ћирић познаје хероин. Објаснио је да је пре критичног догађаја два или три пута имао контакт са Ћирићем у вези куповине
хероина и то тако што би га позвао на мобилни телефон, који му је дао Бранислав, када би се договорили о купопродаји. 
Критичног дана окривљени Ристивојевић је позвао окривљеног Ћирића на мобилни телефон у вези купопродаје хероина, и
 P a g e | 33

тада су се договорили да окривљени Ћирић дође око 20 часова у Табановачку улицу.  Окривљени Ристивојевић је том
приликом био у друштву са окривљеном Едитом, и када је Ћирић дошао колима, окривљени Ристивојевић му је пришао и дао
му 1.600,00 динара, а Ћирић њему два пакетића хероина, које је Ристивојевић купио ради сопствене употребе. Окривљени
Ристивојевић је даље навео да није имао намеру да наведену опојну дрогу да Едити, објашњавајући да ни у ранијим
ситуацијама када је куповао опојну дрогу хероин, исту није делио са Едитом, јер је она када ју је користила куповала сама,
при чему је окривљени Ристивојевић додао да је тачно да је критичном приликом наведени хероин ставио код Едите у
чарапу. Окривљени Ристивојевић је даље навео да му је Едита признала да је два или три пута, када је набављао опојну дрогу
хероин, она од њега хероин узимала кришом, изјављујући да се не сећа да јој је икада рекао да може да узме мало и за себе
ако хоће од количине коју је купио за сопствене потребе. Након што му је предочена одбрана окривљеног Ћирић Ивана,
окривљени Ристивојевић је изјавио да је тачно оно што је он навео, односно да је он набављао дрогу а не Едита, и да је он
звао Ћирића на мобилни телефон, као и да осим последњег пута када је ухапшен, Едита никад са њим није била у друштву
када је купово хероин од Ћирића. На питање браниоца првоокривљеног, окривљени Ристивојевић је изјавио да му је
Бранислав, када му је дао Ћирићев телефон, рекао “ево ти Ћирин број телефона”, те да не зна зашто је у полицији изјављивао
да је Ћирићев надимак “мали Срле”. Окривљени Ристивојевић је на крају изјавио да хероин користи уназад 2 ипо године, да
га константно користи задњих пола године, као и да га и даље користи ушмркавањем, али да намерава да се лечи и да
прекине са коришћењем дроге. 
            У завршној речи окривљени Ристивојевић Мирослав је навео да је крив, да се каје, да му се то више неће поновити, те
је замолио суд да му изрекне меру безбедности. 
            Окривљена Шкорић Едита је у својој одбрани код истражног судије и на главном претресу навела да је критичне
вечери била у друштву са окривљеним Ристивојевић Мирославом, са којим је била у вези пар месеци,  и да су се враћали из
продавнице, када јој је Мирослав рекао треба да се види са неким другаром-окривљеним Ћирићем, а затим када су били пар
корака од куће, окривљена је видела једна заустављена кола која су аблендовала. Мирослав је пришао тим колима, а затим је
окривљеном Ћирићу који је седео унутра дао новац, а Ћирић је њему кроз прозор дао 2 пакетића са опојном дрогом хероин.
Одмах затим пошто је Мирослав био узнемирен, с обзиром да је у то време била нека утакмица и да је било доста полиције,
ставио је наведени хероин  код Едите у чарапу. Након тога пришли су им полицајци у цивилу који су их затим ухапсили.
Окривљена Шкорић Едита је затим  навела да је опојну дрогу хероин пар пута узела кришом од Мирослава, као и да је иначе
хероин набављала од једне своје другарице са Новог Београда, за коју је изјавила да више није жива. 
            Окривљена Шкорић Едита је у завршној речи навела да је крива, да се каје, да јој се то више неће поновити, те је
замолила суд да јој се изрекне мера безбедности затвореног типа, јер би желела да се лечи у Специјалној затворској болници,
с обзиром да јој лечење у “Драјзеровој” не даје задовољавајуће резултате, а све из разлога што постоји велика вероватноћа да
ће поново узимати дрогу. 
            Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе оптужнице, као и одбране окривљених, на сагласан предлог
странака прочитао налаз и мишљење вештака др Бранка Мандића за окривљеног Ристивојевић Мирослава  и окривљену
Шкорић Едиту, записник о претресању лица, записник о претресању стана и других просторија, записник о прегледу
превозног средства, потврду о привремено одузетим предметима, налаз и мишљење вештака Иване Денић, налаз и мишљење
вештака др Бојане Кецман за окривљеног Ћирић Ивана, извештај социјалног радника Смиљанић Миладина, извештај
психолога Ћосић Соње и извештај педагога Драгане Богдановић, све из Центра за социјални рад Општине Вождовац, те
извршио увид у извештај из КЕ за све окривљене, па је након оцене сваког доказа појединачно и у међусобној вези, а у вези
са одбраном окривљених, утврдио чињенице релевантне за пресуђење у овој кривично правној ствари. 
            Из записника о прегледу превозног средства, суд је утврдио да су дана 02.10.2008. године у 20,15 часова радници УКП
Четврто одељење, претресли путничко возило марке “Фиат Уно” регистарског броја БГ 502-235, којим је управљао
окривљени Ћирић Иван, те да је том приликом у наведеном возилу пронађено 1.800,00 динара, као и да је наведени записник
Ћирић Иван без примедби потписао. 
            Из записника о претресању стана и других просторија од  02.10.2008. године суд је утврдио да је по наредби дежурног
истражног судије Окружног суда у Београду уз присуство два пунолетна грађанина као сведока извршен претрес стана
окривљеног Ћирић Ивана, у Београду у улици Браће Јерковић број 235, те да је том приликом у наведеном стану пронађена
једна ПВЦ кеса у којој се налазило 5 ПВЦ пакетића, у којима се налазила прашкаста материја светло-браон боје за коју се
претпостављало да је опојна дрога хероин, а која је пронађена у фотељи у спаваћој соби окривљеног Ћирић Ивана, као и два
ПВЦ паковања кеса које служе за паковање опојне дроге. Суд је на крају утврдио да је окривљени Ћирић Иван наведени
записник без примедби потписао. 
            Из потврде о привремено одузетим предметима од 03.10.2008. године, суд је утврдио да је од окривљеног Ћирић
Ивана дана 02.10.2008. године привремено одузето 2,36 грама опојне дроге хероин, 1 мобилни телефон марке “Самсунг”
модел СГХ-Е 330, ИМЕИ броја 356563/00/478285/7 са припадајућом картицом 064/979-83-11, као и 3.500,00 динара. Суд је на
крају утврдио да је окривљени Ћирић Иван наведену потврду без примедби потписао. 
            Из записника о претресању лица и потврде о привремено одузетим предметима од 02.10.2008. године суд је утврдио
да  су код окривљене Шкорић Едите пронађена и одузета два ПВЦ пакетића у којима се налазила прашкаста материја браон
боје за коју се претпостављало да је опојна дрога хероин, а која је пронађена у чарапи леве ноге Шкорић Едите. Суд је на
крају утврдио да је окривљена Шкорић Едита без примедби потписала исте. 
            Из налаза и мишљења вештака Иване Денић од 03.10.2008. године број 14040/08, суд је утврдио да је предмет
вештачења била прашкаста супстанца светло-смеђе боје, нето масе 2,36 грама (појединачних маса 0,42 грама + 0,48 грама +
 P a g e | 34

0,44 грама + 0,62 грама + 0,40 грама), упакованих у 5 пластичних кесица, а која је одузета од Ћирић Ивана. Суд је даље
утврдио да испитивани узорак представља смешу хероина (диацетилморфин), активних разблаживача кофеина (стимуланс) и
парацетамола (аналгетик) и интерног разблаживача сахарозе (шећер), као и да се хероин налази на листи опојних дрога и
психотропних супстанција. 
            Из налаза и мишљења вештака Иване Денић од 03.10.2008. године број 14041/08, суд је утврдио да је предмет
вештачења била прашкаста супстанца светло-смеђе боје, нето масе 0,70 грама (појединачних маса 0,35 грама + 0,35 грама) 
упакованих у 2 пластичне кесице, а која је одузета од Шкорић Едите. Суд је даље утврдио да испитивани узорак представља
смешу хероина (диацетилморфин), активних разблаживача кофеина (стимуланс) и парацетамола (аналгетик) и интерног
разблаживача сахарозе (шећер), као и да се хероин налази на листи опојних дрога и психотропних супстанција. 
            Из налаза и мишљења вештака Бојане Кецман од 29.10.2008. године, суд је утврдио да код Ивана Ћирића није
утврђена душевна  болест, душевна заосталост, нити привремена  душевна поремећеност, да је он особа у развоју просечних
интелектуалних способности чији су укупни ментални капацитети (емоционални, интелектуални и социјални) у складу са
очекиваним просеком за календарски узраст коме припадају. Суд је даље утврдио да у време извршења кривичног дела које
му се  ставља на терет, код окривљеног Ивана Ћирића нису пронађени посебни психопаталошки садржаји који би му
реметили психолошко функционисање, као и да су његове способности схватања значаја дела, као и могућности управљања
поступцима биле очуване, те да мера безбедности медицинског карактера није индикована. 
            Из налаза и мишљења вештака др Бранка Мандића од 27.11.2008. године, суд је утврдио да је окривљени Ристивојевић
Мирослав особа са дисоцијалним поремећајем личности, чије су интелектуалне способности на нивоу просека, те да се
окривљени Ристивојевић у време извршења кривичног дела које му се ставља на терет, налазио у фази хероинске зависности
и у стању омамљености услед злоупотребе хероина. Суд је даље утврдио да су његове способности схватања значаја дела,
као и могућности управљања поступцима, биле смањене, али не битно, те да се с обзиром на озбиљну опасност да почини
исто или слично кривично дело, предлаже суду, да му се изрекне мера безбедности обавезног лечења наркомана. 
            Из налаза и мишљења вештака др Бранка Мандића од 27.11.2008. године, суд је утврдио да је вештак др Бранко
Мандић дао налаз и мишљење да је окривљена Шкорић Едита особа са пасивно-зависном структуром личности, чије су
интелектуалне способности на нивоу просека, те да се окривљена Шкорић Едита у време извршења кривичног дела које јој се
ставља на терет, налазила у фази хероинске зависности и у стању омамљености услед злоупотребе хероина. Суд је даље
утврдио да је вештак др Бранко Мандић у свом налазу и мишљењу, навео да су способности схватања значаја дела, као и
могућности управљања поступцима окривљене Шкорић Едите, биле смањене, али не битно, као и да, с обзиром да је Шкорић
Едита у међувремену започела са адекватним психијатријским лечењем, током којег је успоставила период апстиненције,
мера безбедности обавезног лечења наркомана није индикована. 
            Читањем извештаја социјалног радника Смиљанић Миладина од 20.08.2009. године, суд је утврдио да је, имајући у
виду лична својства Ћирић Ивана, а пре свега степен социјалне зрелости и његово досадашње понашање, као и то да се
развија и формира у складној и функционалној породици, да је целисходно да се Ћирић Ивану изрекне васпитна мера. 
            Из извештаја психолога Ћосић Соње од 30.07.2009. године, суд је утврдио да је психолог Ћосић Соња мишљења, а на
основу свих добијених података и налаза, да психофизичи развој и зрелост Ћирић Ивана благо одступа, односно није
усклађена са његовим календарским узрастом, као и да је Ћирић Иван способан да схвати значај учињеног кривичног дела и
да сноси одговарајуће последице за своје понашање. Суд је даље утврдио да су дијагностиковани проблеми у емоционалној
зрелости, као и смањени когнитивним капацитетима, а који га могу довести до неприлагођеног и непродуктивног понашања,
те да постоји позитивно породично окружење и утицај родитеља, који су мотивисани да се укључе и који већ позитивно
делују на Ћирић Ивана. 
            Из извештаја педагога Драгане Богдановић од 05.08.2009. године, видљиво је да је мишљења да Ћирић Иван није
склон деликветним облицима понашања, да у породици има све потребне услове за правилно формирање и сазревање, као и
да родитељи имају адекватне васпитне потенцијале да му упруже позитивно усмерење и васпитање, као и мотивисаност да се
укључују у саветодавни рад код стручних лица какао би своју родитељску улогу што боље извршили. 
            Из извештаја из КЕ за окривљене суд је утврдио да окривљени Ћирић Иван до сада није осуђиван, као и да су
окривљени Ристивојевић Мирослав и окривљена Шкорић Едита осуђивани, а како је то наведено у изреци пресуде, код
њихових личних података. 
           Анализирајући сваки доказ посебно и све доказе заједно, у њиховој међусобној вези, а у вези са одбраном окривљених
овај суд налази да је током поступка на несумњив начин утврђено да су окривљени Ћирић Иван, Ристивојевић Мирослав и
Шкорић Едита у време, на месту и на начин како је то описано у изреци пресуде извршили и то окривљени Ћирић Иван
кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, а окривљени
Ристивојевић Мирослав и Шкорић Едита по једно  кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет
опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, због којих  кривичних дела су оглашени кривим, јер нису нађене околности које би
искључивале њихову кривицу. 
           Наиме, чињенично стање описано у изреци пресуде, а у односу на  кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, које је
оптужницом стављено на терет окривљеном Ћирић Ивану, суд је утврдио пре свега из одбране окривљеног Ћирић Ивана
дате код истражног судије дана 20.10.2008. године и на главном претресу, а у којој одбрани је окривљени Ћирић у
потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, а коју одбрану је
суд прихватио, и то у делу у којем је окривљени Ћирић признао да је код себе у стану у улици Браће Јерковић број 235,
неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу хероин (упаковану у пет пакетића појединачних нето маса 0,42 грама + 0,48
 P a g e | 35

грама + 0,44 грама + 0,62 грама + 0,40 грама) укупне нето масе 2,36 грама, коју је неовлашћено продавао више пута, и то с
обзиром да је таква одбрана окривљеног у складу са осталим доказима изведеним током кривичног поступка, и то пре свега
са записником о претресању стана и других просторија, потврдом о привремено одузетим предметима, као и са налазом и
мишљењем вештака Иване Денић од 03.10.2008. године број 14040/08.    
           Такође, из одбране окривљеног Ћирић Ивана дате код код истражног судије дана 20.10.2008. године и на главном
претресу, суд је утврдио да је окривљени Ћирић дана 02.10.2008. године неовлашћено продао два пакетића опојне дроге
хероин нето масе 0,70 грама (појединачних маса 0,35 грама + 0,35 грама)  упакованих у 2 пластичне кесице.  
           Суд је посебно ценио одбрану окривљеног Ћирић Ивана дату на записнику о саслушању осумњиченог и код
истражног судије дана 04.10.2008. године, а у којој одбрани је окривљени Ћирић негирао извршење радњи из којих
произилазе елементи кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, наводећи да је опојну дрогу хероин држао ради сопствене
употребе, али суд такву одбрану окривљеног Ћирића није прихватио из разлога што је нашао да је таква одбрана неистинита,
усмерена искључиво на умањење кривице, и у супротности са осталим изведеним доказима, као и са одбраном самог
окривљеног Ћирић Ивана коју је дао касније код истражног судије дана 20.10.2008. године и на главном претресу, а у којој је,
како је већ напред наведено признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.
Такође, у прилог оваквом становишту суда иду и одбране окривљеног Ристивојевић Мирослава и Шкорић Едите, који су у
својим одбранама истакли да је окривљени Ћирић Иван продавао опојну дрогу хероин.  
           Суд је такође ценио и наводе из одбране окривљеног Ћирић Ивана  да је опојну дрогу хероин продавао окривљеној
Шкорић Едити, као и да је критичног дана опојну дрогу продао окривљеној Шкорић Едити, а не окривљеном Ристивојевић
Мирославу,  али суд такве наводе окривљеног Ћирић Ивана, у том делу, није прихватио, оценивши их као неистините, а из
разлога што је окривљени Ћирић више пута током кривичног поступка мењао своју одбрану, и с обзиром на то да су
окривљени Ристивојевић Мирослав и Шкорић Едита у својим одбранама доследно наводили да је опојну дрогу од
окривљеног Ћирић Ивана купио окривљени Ристивојевић, из којих разлога је суд недвосмислено утврдио да је критичном
приликом окривљени Ћирић опојну дрогу хероин продао окривљеном Ристивојевић Мирославу, а не окривљеној Шкорић
Едити. Поред тога окривљена Шкорић и окривљени Ристивојевић су током поступка деловали сигурно и уверљиво, а своју
одбрану нису мењали током читавог постука. 
           Из свих напред наведених разлога, суд је прихватио правну квалификацију Јавног тужиоца, огласивши окривљеног
Ћирић Ивана кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, јер није нашао околности које би искључивале
његову кривицу. 
           Чињенично стање описано у изреци пресуде, а у односу на извршење кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, које је
оптужницом стављено на терет окривљеном Ристивојевић Мирославу и окривљеној Шкорић Едити, суд је утврдио пре свега
из одбране окривљеног Ристивојевић Мирослава и одбране окривљене Шкорић Едите, а у којој одбрани су окривљени
Ристивојевић и окривљена Шкорић у потпуности признали извршење радњи из којих произилазе елемнти кривичног дела из
члана 246 став 3 КЗ, наводећи да је критичног дана окривљени Ристивојевић за износ од 1.600,оо динара у Табановачкој
улици купио две кесице са опојном дрогом хероин од окривљеног Ћирић Ивана, после чега је окривљени Ристивојевић
наведене кесице са опојном дрогом ставио у чарапу код окривљене Шкорић Едите, после чега их је полиција зауставила и
приликом претреса пронашла наведену опојну дрогу, а које одбране је суд прихватио, јер је нашао да су у складу са осталим
доказима изведеним током кривичног поступка, и то пре свега са записником о претресању лица Шкорић Едите, потврдом о
привремено одузетим предметима и налазом и мишљењем вештака Иване Денић од 03.10.2008. године број 14041/08.    
           Из напред наведеног, суд је прихватио правну квалификацију Јавног тужиоца, огласивши окривљеног Ристивојевић
Мирослава и окривљену Шкорић Едиту кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, јер није нашао
околности које би искључивале њихову кривицу. 
           Ценећи психички однос окривљених према извршеним кривичним делима суд је закључио да су окривљени у време
извршења кривичних дела били свесни својих дела, те да су хтели њихово извршење, из чега произилази да су окривљени
кривична дела која су има стављена на терет извршили са директним  умишљајем. 
           Подводећи утврђено чињенично стање, као и психички однос учинилаца према извршеним кривичним делима под
правну норму, односно вршећи правну квалификацију, суд закључује да се у недозвољеним радњама окривљеног Ћирић
Ивана стичу сва субјективна и објективна обележја извршења кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика, као и
да се у недозвољеним радњама окривљеног Ристивојевић Мирослава и окривљене Шкорић Едите стичу сва субјективна и
објективна обележја извршења кривичног дела из члана 246 став 3 Кривичног законика, па како нису постојале околности
које би искључиле њихову кривицу, суд их је огласио кривим. 
           Утврђујући све околности из члана 54 Кривичног законика које опредељују да казна буде мања или већа, суд је
окривљеном Ћирић Ивану од олакшавајућих околности узео у обзир, његово признање извршења кривичног дела, његову
неосуђиваност, као и чињеницу да је кривично дело извршио као млађе пунолетно лице, док посебно отежавајућих
околности није нашао. У односу на окривљеног Ристивојевић Мирослава суд је од олакшавајућих околности нашао његово
признање, кајање, релативну младост окривљеног, као и чињеницу да је окривљени Ристивојевић кривично дело извршио док
су му способности схватања значаја дела, као и могућности управљања поступцима, биле смањене, док је од отежавајућих
околности на страни окривљеног Ристивојевића суд узео у обзир његову ранију осуђиваност, при чему је суд имао у виду да
окривљени Ристивојевић није осуђиван за истоврсно кривично дело. У односу на окривљену Шкорић Едиту суд је од
олакшавајућих околности нашао њено признање, кајање, релативну младост окривљене, као и чињеницу да је окривљена
Шкорић Едита кривично дело извршила док су јој способности схватања значаја дела, као и могућности управљања
 P a g e | 36

поступцима, биле смањене, док је од отежавајућих околности на страни окривљене Шкорић Едите суд узео у обзир њену
ранију осуђиваност, при чему је суд имао у виду да је окривљена Шкорић Едита осуђивана и за истоврсно кривично дело.  
           Суд је све олакшавајуће околности на страни окривљеног Ћирић Ивана, а у одсуству отежавајућих, ценио у смислу
одредби чланова 56 и 57 Кривичног законика као нарочито олакшавајуће околности које суду дају за право да казну одмери
испод границе прописане законом. 
           Приликом одлучивања о врсти и висини кривичних санкција, а у односу на окривљеног Ћирић Ивана, суд је посебно
водио рачуна о предлогу одбране да се окривљеном Ћирић Ивану изрекне васпитна мера појачан надзор родитеља уз помоћ
органа старатељства, па је у вези са тим ценио и извештаје социјалног радника Смиљанић Миладина, психолога Ћосић Соње
и педагога Драгане Богдановић, али је суд ипак, утврдио да је Ћирић Иван био свестан свог дела и да је могао да управља
својим поступцима, односно да је способан да схвати значај учињеног кривичног дела и да сноси одговарајуће последице за
своје понашање (што је утврђено из налаза и мишљења вештака Бојане Кецман од 29.10.2008. године као и извештаја
психолога Ћосић Соње), те с обзиром на врсту и тежину кривичног дела које је извршио, чињеницу да је реч о изузетно
распрострањеном кривичном делу са великим штетним последицама за купце опојних дрога, као и пораст броја управо
оваквих кривичних дела, суд је заузео становиште да се у конкретном случају циљеви генералне и специјалне превенције
могу постићи једино изрицањем ефективне казне затвора.  
           Дакле, одлучујући о врсти и висини кривичних санкција суд је закључио да се сврха изрицања кривичне санкције из
члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика у конкретном случају може постићи
изрицањем само ефективне казне затвора, па је окривљеног Ћирић Ивана осудио на казну затвора у трајању од једне године,
у коју казну му је  применом одредбе члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору од 02.10.2008. године до 01.12.2008.
године, док је окривљеног Ристивојевић Мирослава и окривљену Шкорић Едиту осудио на казну затвора у трајању од по 6
месеци. 
           Имајући у виду налаз и мишљење судског вештака неуропсихијатра  др Банка Мандића од 27.11.2008. године, суд је на
основу одредбе члана 83 КЗ окривљеном Ристивојевић Мирославу изрекао меру безбедности обавезног лечења наркомана
која се има извршити у Заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и има
трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, с обзиром да је окривљени Ристивојевић, кривично дело
извршио услед зависности од употребе опојне дроге – хероин, због које постоји озбиљна опасност да ће услед те зависности
наставити са вршењем кривичних дела, с тим што је одредио да се време проведено у установи за лечење урачунава у казну
затвора. 
           У односу на окривљену Шкорић Едиту, суд јој је такође у смислу одредбе члана 83 КЗ, изрекао меру безбедности
обавезног лечења наркомана која се има извршити у Заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или другој
специјализованој установи и има трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, иако наведену меру
вештак др Бранко Мандић није предложио у свом налазу и мишљењу, али ју је суд изрекао с обзиром да је окривљена
Шкорић Едита сама у својој завршној речи затражила од суда да јој изрекене меру безбедности затвореног типа, јер би
желела да се лечи у Специјалној затворској болници, с обзиром да јој лечење у “Драјзеровој” не даје задовољавајуће
резултате, а све из разлога што постоји велика вероватноћа да ће поново узимати дрогу (дакле наставити да врши кривична
дела), с тим што је суд одредио да се време проведено у установи за лечење урачунава у казну затвора. 
           На основу члана 91 и 92 КЗ суд је од окривљеног Ћирић Ивана одузео новац у износу од 1.600,00 динара, за који новац
је суд недвосмислено утврдио да потиче од продаје опојне дроге, те да стога представља имовинску корист прибављену
кривичним делом. 
           На основу члана 246 став 7 Кривичног законика суд је од окривљеног Ћирић Ивана одузео 2,36 грама опојне дроге
хероин, док је од окривљене Шкорић Едите одузео 0,70 грама опојне дроге хероин. 
           На основу члана 193 и 196 ЗКП суд је обавезао окривљене да на име трошкова кривичног поступка плате суду и то
окривљени Ћирић Иван износ од 20.000,00 динара на име психијатријског вештачења, износ од 20.000,00 динара на име
браниоца по службеној дужности и износ од 5.000,00 динара на име паушала, а да окривљени Ристивојевић Мирослав и
окривљена Шкорић Едита солидарно плате износ од 37.200,00 динара на име психијатријског вештачења и по 5.000,00
динара на име паушала, а имајући  у виду дужину трајања и сложеност овог кривичног поступка, као и имовно стање
окривљених. 
           Суд је имао у виду и друге изведене доказе, као и наводе странака, али с обзиром на несумњиво утврђено чињенично
стање, наведене законске прописе, као и заузето правно становиште суда, закључио да исти нису од битног утицаја на
евентуално другачије пресуђење у овој кривично-правној ствари. 
 
Записничар                                                       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Ката Кандић                                                                    Растко Поповић 
 
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ
Против ове пресуде дозвољена је жалба
Врховном суду Србије, преко овог суда
у року од 15 дана од дана пријема
 P a g e | 37

писменог отправка пресуде. 

 
 
ДН-а:
o ОЈТ,
o окр.Ћирић Иван, Браће Јерковић 25, Београд,
o окр.Ристивојевић Мирослав, Војводе Степе 3, Београд,
o окр.Шкорић Едита, Др Ивана Рибара бр.140/2, Београд,
o бранилац адв.Милош Палигорић, Београд,Цара Николаја Другог 54/3.
 
                        С у д и ј а 
 ___________________________________________________________________________________________________________
____________

 РЕПУБЛИКА СРБИЈА
 ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ
         8.К. бр.1879/10
   Дана: 27.09.2010. године
           Б е о г р а д
        Савска бр.17-а
 
 
У ИМЕ НАРОДА
                                                            ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Милана Лондровића,
председника већа, судије Вукице Исаков и судија поротника Рапајић Благославе, Сушић Зорана и Парезановић Драгице,
чланова већа, са записничарем Сањом Ђошић, у кривичном поступку против окр. НИКОЛИЋ МАРИНКА, кога брани
адвокат Саво Недић, због кривичног дела фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ, по оптужници Окружног јавног
тужиоца у Београду Кт.бр.1632/09 од 15.12.2009.године, чије заступање је прузео ВЈТ у Београду, која је прецизирана ван
главног претреса дана 26.08.2010. и 27.09.2010. године, након  главног јавног претреса одржаног и завршеног 27.09.2010.
године, у присуству Јасмине Милановић Ганић, заменика Вишег ЈТ у Београду, окривљеног и његовог браниоца, истога дана
донео је и јавно објавио следећу
П Р Е С У Д У 
            ОКР. НИКОЛИЋ МАРИНКО, од оца Влада и мајке Милене, девојачко Перовић, рођен 28.11.1962.године у Никшићу,
Република Црна Гора, са пребивалиштем у Београду, ул. Карпошева бр. 5/6, држављанин Републике Србије, дипломирани
економиста, власник ДОО “Варадеро”, са седиштем  у Београду, ул. Карпошева бр.6, незапослен, издржава се од повременог
рада, са просечном месечном зарадом од 1.000-2.000 евра, војни рок служио 1981.године у Пули, води се у ВЕ Никшић,
ожењен, отац троје малолетне деце, власник стана у Београду површине 56 метара квадратних, осуђиван: пресудом Четвртог
општинског суда у Београду К.бр.479/90 од 21.05.1991.године, због кривичног дела из чл.184 ст.2 у вези ст.1 КЗ РС, којом му
је изречена условна осуда са утврђеном казном затвора у трајању од једног месеца и временом проверавања од једне године,
пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.643/91 од 24.04.1992.године због кривичног дела из чл.176 ст.1 КЗ РС на
новчану казну у износу од 300,00 динара и пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.1083/92 од 01.11.1992.године
због кривичног дела из чл.184 ст. 4 КЗ РС на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, против њега се не води други
кривични поступак, у притвору од 31.10.2009.године  и даље, 
 
КРИВ  ЈЕ 
            Што је:
            -Око 10.09.2009. године прибавио лажан новац, у намери да га стави у оптицај као прави, при чему је могао да схвати
значај свога дела и могао да управља својим поступцима, па је тако дана 30.10.2009.године, приликом претресања стана и
других просторија окривљеног у Београду, у ул. Карпошева бр.5, од стране радника УКП Четврто одељење, у фиоци комоде  у
дневној соби стана окривљеног, пронађена једна новчаница у апоену од 100 америчких долара, а у подрумским просторијама
кутија са 10.523 новчанице у апоенима од 100 америчких долара који износ лажног новца прелази 1.500.000,00 динара,
односно у динарској противвредности  у износу од 67.402.010,40 динара, а које представљају фалсификат познатог типа, Т-
334, осредње израде, свестан свога дела чије је извршење хтео, при чему је био свестан да је његово дело забрањено,
-чиме је извршио кривично дело фалсификовања новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ,
-па  га суд на основу наведеног законског прописа применом чл. 4 ст. 2., 5 ст.2., 42., 45., 54 и чл. 63 ст. 1 Кривичног
законика
 
ОСУЂУЈЕ
 P a g e | 38

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (ПЕТ) ГОДИНА  у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од
31.10.2009.године и даље.
На основу чл. 87 Кривичног законика у вези са чл. 223 ст. 5 Кривичног законика суд окривљеном Николић Маринку
изриче
  
МЕРУ БЕЗБЕДНОСТИ ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА:
             10.524  новчанице у апоенима од 100 америчких долара, чији серијски бројеви су ближе наведени у потврди УКП
Друго одељење од 31.10.2009.године о привремено одузетим предметима.
На основу чл.196 ст. 4 ЗКП-а окривљени Николић Маринко ослобађа се, у целости, обавезе плаћања трошкова кривичног
поступка и судског паушала.  
Образложење

Оптужницом ОЈТ у Београду, Кт.бр.1632/09 од 15.12.2009.године, чије заступање је преузео ВЈТ у Београду, окривљеном
Николић Маринку стављено је на терет извршење кривичног дела фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ и
кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја из чл.348 ст.1 КЗ. Ван
главног претреса, на записнику од  26.08.2010.године, заменик ВЈТ у Београду, Јасмина Милановић Ганић прецизирала је
оптужницу у погледу чињеничног описа и то тако што се у првом реду бришу речи “неутврђеног дана и месеца”, а уместо
њих треба да стоји “око 10.септембра” и у шестом реду уместо броја “10.521” треба да стоји “10.523”,а одустала је од даљег
кривичног гоњења окр.Николић Маринка због кривичног дела из чл.348 ст.1 КЗ, па је за ово кривично дело обустављен
кривични поступак против окривљеног решењем од 26.08.2010.године, које је правноснажно, док је у осталом делу
оптужница остала неизмењена. Пре почетка главног претреса дана 27.09.2010.године, Јасмина Милановић Ганић, заменик
ВЈТ у Београду, прецизирала је оптужницу у погледу чињеничног описа тако што су у седмом реду иза речи “динара” додате
речи “односно у динарској противвредности у износу од 67.402.010,40 динара”, док је у осталом делу оптужница остала
неизмењена.

У завршној речи Јасмина Милановић Ганић, заменик ВЈТ у Београду, остала је у свему при прецизираној оптужници,
наводећи да сматра да је на основу изведених доказа утврђено да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен,
његову одбрану оценила је неоснованом, нелогичном и неубедљивом, посебно имајући у виду чињеницу да је новац држао у
подруму, и наводно није знао да је фалсификован, а додатним изведеним доказима утврђено је да је у питању фалсификовани
новац, па је, како не постоје околности које би искључивале кривицу окривљеног, предложила да га суд огласи кривим и
казни по закону.

Окр. Николић Маринко не признаје извршење кривичног дела које му је оптужницом стављено на терет.

Током преткривичног поступка окр. Николић Маринко бранио се ћутањем.

Износeћи своју одбрану у претходном поступку, окр.Николић Маринко је изјавио да је тачно да су код њега
пронађене предметне новчанице приликом претреса стана, али је нагласио да није знао да су те новчанице фалсификоване,
односно да је мислио да су праве. Имао је неке финансијске проблеме током претходне године. Почео је да прави локал у
Будви, на острву - “Хаваји”, после Нове године. Међутим десило се велико невреме и цело брдо се срушило на све што је он
тамо направио, тако да је доживео финансијски крах. Он је пре тога, на име почетка радова узео паре на камату, и то износ од
око 20.000,00 евра, с тим што није одређен рок враћања дуга, али је одређена фиксна камата од 10% месечно на тих 20.000,00
евра. Тај новац је позајмио од човека из Македоније, кога зна из Будве и из Београда, али током претходног поступка није
смео да каже његово име и презиме јер је мислио да би у том случају, ако би то рекао, он и његова породица доживели велике
непријатности. У сваком случају после тог невремена у Будви, плаћао је камату на име позајмице, позајмљујући паре од
кумова, другова, пријатеља, а када су и ти извори пресушили, почели су позиви на телефон, претње и слично, тако да је
договорио са тим човеком од кога је новац позајмио, да се са њим нађе. До састанка је дошло средином септембра месеца
2009.године. На том састанку, у једном кафићу, у Француској улици у Београду, било је полупретњи од тог човека од кога је
позајмио новац и тај човек му је предложио да му сачува неки новац док он не дође да га узме . Био је принуђен да прихвати
понуђену опцију. Тај човек је из гепека свога аута у гепек аута окривљеног пребацио новац, који је био у некој врећи, у којој
је и пронађен код њега. Након овога тај човек га је пар пута звао и питао да ли је све уреду, а када га је он-окривљени упитао
када ће доћи по свој новац, тај човек је одговорио да ће доћи за 5-6 дана, а то му је рекао на 15 дана пре овог саслушања. Није
хтео да замара главу, да размишља шта је у питању, обзиром да је био принуђен због угрожености себе и своје породице. Када
је рекао да му је у разговору тај човек упутио полупретње мислио је на то да му је говорио да мора бити свестан последица у
случају да не испуни своје обавезе и да мора да зна шта је Београдска улица.Месец дана пре саслушања у претходном
поступку, имао је један чудан телефонски позив, а у том позиву један човек му је рекао да је био испред основне школе
“Јосип Панчић” и да је кћерка окривљеног, Марина, која је стара 8 година била обучена у црвену тренерку, а да је његов син
Влада, био у плавој дуксерици, при чему су његова деца тог дана заиста била тако обучена. Ово се догодило 15-так до 20 дана
пре састанка са човеком од кога је позајмио новац. До поменутог састанка дошло је у Француској улици у кафићу “Мејкап”,
који се налази испод Душанове улице, ка Дунавској улици. Предметни новац окривљени је држао у врећи у свом стану у
 P a g e | 39

једној комоди која се налази поред његовог кревета. Обзиром да је наилазила његова слава св. Петка, да не би гости или
његова породица видели тај новац, он га је спустио у подрум. Када му је онај Македонац позајмио новац, није било никаквих
сведока, а ни окривљени ни тај човек нису потписали било какву потврду о позајмици. Када су се срели у кафићу у
Француској улици и разговарали о томе да му окривљени причува новац, нико није седео за њиховим столом и није било
сведока. Тај човек од кога је претходно позајмио новац том приликом у Француској улици, у кафићу рекао му је да му
окривљени дугује услугу јер му није вратио дуг, а није му ни пар месеци платио камату, рекао му је да зна ко је и где је и да
ипак има поверења у њега јер га дуго познаје и да то што му чува новац представља само противуслугу окривљеног, те да ће
му на име тога одбити један део дуга или ће му бар одбити плаћање камате. Тај човек му није рекао колико новца има у врећи,
а када је донео у стан и отворио врећу видео је да се унутра налази велика количина новца, али га није бројао, већ је само
узео једну новчаницу од 100 долара и њу ставио у фиоку у стану ако му затреба за славу, а сав остали новац је однео у
подрум. Госте је имао на дан славе и наредног дана, па је планирао да после тога поменуту новчаницу врати у подрум, али је
чекао да тај новац не виде његови укућани, јер је једноставно хтео да их поштеди било каквих глупости да га било шта
питају. Истакао је да је чување новца сматрао противуслугом, а не да је у питању нешто незаконито или противправно, те да у
случају да је у питању била дрога, сигурно не би прихватио да је чува. Оног Македонца није, нити је смео да пита да ли је
новац прави, али новац не би примио у случају да је посумњао да је у питању фалш новац. Новчаницу од 100 долара коју је
ставио у фиоку, погледао је и био је убеђен да је то била оригинална новчаница.

Износећи своју одбрану на главном претресу одржаном дана 23.04.2010.године, окр. Николић Маринко изјавио да се
не осећа кривим због дела које му је стављено на терет, обзиром да није знао да је у питању лажни новац, а у осталом делу
бранио се као на записнику о саслушању пред истражним судијом од 02.11.2009.године, с тим што је додао да га је
финансијски крах, о коме је говорио у претходном поступку, довео у ситуацију да позајми 20.000,00 евра уз фиксну камату од
10%, да у истрази није смео да саопшти име човека од кога је позајмио новац, али да је на главном претресу одлучио да каже
име тог човека, те саопштио да се тај човек зове Нусрет Шаћири, звани Нуки, Албанац из Македоније. Окривљени је од њега
позајмио новац и само је успео да му плати 2-3 камате, а главницу друга није успео да му врати. Рок враћања овог зајма није
био одређен. Орјентационо су се договорили да окривљени Нусрету у септембру 2009.године врати главницу, а договор је био
да му месечно плаћа камату. Због финансијских проблема у којима је био није успео да сакупи довољно новаца да врати
главницу Шаћирију, а није успео ни да му плати месечне камате. Шаћири му је приписивао камату на камату, чак је у мају
месецу 2009. године у Будви физички насрнуо на окривљеног, стао је да га туче у локалу “Тропико” у Будви, али пошто су
власници тог локала пријатељи окривљеног, они су га у томе спречили. Након овога окривљени се враћа у Београд, међутим
Шаћири је наставио да му прети, тако што га је звао телефоном, претио да ће га убити, претио да ће убити чланове његове
породице, говорио му да зна шта је Београдски асвалт и слично. Крајем августа или почетком септрембра 2009. године
Шаћири је окривљеног позвао да дође у кафић “Мејкап”, који се налази у Београду, у ул. Француској , где се окупљају
Албанци. Отишао је у тај кафић, нашао се са Шаћиријем и том приликом му је Шаћири претио, при чему је био са 2
телохранитеља, рекао је окривљеном да је његов дуг достигао износ са каматом од 30.000,00 евра, чак је извадио пиштољ и
наслонио га окривљеном на стомак, хтео је да га туче, тражио је да му одмах врати целокупан дуг. Не зна шта би се том
приликом са њим догодио, да није било његових пријатеља Бабић Марка и Касум Османија који су га спасили. Окривљени
није могао да се изјасни где станује Бабић Марко, само је рекао да станује негде у Београду, а такође није знао да наведе ни
адресу за Касум Османија, већ је само изјавио да поменуто лице држи кафић преко пута кафића “Мејкап”, у Француској
улици. Изјавио да је након овог догађаја размишљао да пријави догађај полицији, али је био толико психички узнемирен због
осећаја своје физичке угрожености и угрожености своје породице, да због тога није пријавио полицији све што се догодило.
Након извесног времена од прилике око 10.09.2009. године, опет га је Шаћири позвао телефоном и рекао му да ће му
опростити камату коју му дугује, а можда и део главнице, те да ће му олакшати враћање дуга под условом да договоре, како
му је рекао, “комбинацију” за окривљеног. Тог дана када га је звао телефоном, састао се са Шећиријем у истом кафићу
“Мејкап”, при чему је Шећири био сам и том приликом је тражио од окривљеног да му причува већу количину новца коју је
имао код себе, не говорећи на које време, док не нађе неку “комбинацију”, неког свог човека на царини, да тај новац пребаци
у Македонију, па му је том приликом предао врећу са новцем да је чува док је Шаћири не затражи назад. Окривљени је видео
да су у тој врећи новчанице - амерички долари, али није бројао колико ту има новца, а видео је да је у питању велика
количина новца, није смео да пита Шаћарија о којој количини се ради. Истакао је да је био убеђен да је био то прави новац, да
је био фрапиран када је сазнао да се ради о фалсификованом новцу, када је полиција тај новац пронашла у подруму његовог
стана. Врећу са новцем коју му је Шаћири дао, однео је у свој стан у Београду, у ул.Карпошевој бр.5/6 и држао га једно време
у стану, неких пар сати, а након размишљања, обзиром да станује у високом приземљу и са улице се све види у стану, одлучио
је да врећу са новцем однесе и оставио је подрум свог стана, који је добро обезбеђен, има двоје врата до доласка у подрум, па
је мислио да никоме неће пасти на памет да претпостави да има новца у подруму. Након овог догађаја, Шаћири га је пар пута
позвао телефоном да провери да ли је све у реду, а он је био оптерећен том великом количином новца и питао је Шаћирија у
једном разговору када ће да преузме тај новац, на шта је Шаћири одговорио да се само мало стрпи и да је питање времена
када ће он преузети тај новац. Обзиром да слави славу св. Петку, те да се истрошио око славе и понестало му новца, из
поменуте вреће која се налазила у подруму узео је једну новчаницу од 100 амерички долара, са намером да их замени за
динаре, међутим није успео да изврши ову своју намеру, односно да замени ове америчке доларе за динаре, јер је тог дана
када је новчаницу узео из вреће у подруму, увече код њега у стан дошла полиција , први пут, извршила претресање стана и
пронашла овај новац. Тих 100 долара пронађено је у фиоци комоде у дневној соби, а врећа са новцем је пронађена у подруму,
 P a g e | 40

заједно са муницијом. Нагласио је да није знао да је новац који му је Шаћири дао фалсификован односно да је био убеђен да
је у питању прави новац. Истакао је да је не постоји ни једно лице које је оштећено овим делом те је изјавио да тврди да ни
једну новчаницу из поменуте вреће није било где заменио јер зна да се долари мењају уз личну карту, те да би, да је било где
заменио новац, до сада то већ дошло до суда. Поменути Албанац обећао је да ће му опростити дуг на име камате у износу од
10.000,00 евра, али му није рекао који износ новца му предаје у тој врећи, а новчанице колико је видео на врху вреће биле
расуте. Нусрета Шаћирија познаје неких 10-так година, може рећи да је са њим у неким односима као са познаником,
коректним али не и пријатељским, било му је познато да Шаћири даје новац на зајам уз камату, али му није познато чиме се
бавио односно чиме се бави Нусрет Шаћири. Познато му је да је Шаћири из Тетова, да живи у Скопљу, не зна његову адресу,
а упознао га је преко Албанаца који живе у Београду. У Београду се са њим видео 3-4 пута, а чешће га је сретао у Будви. За
новац који је донео кући у врећи није знала његова супруга. Врећа у којој се налазио новац била тешка између 5 и 10 кг, није
могао ни да претпостави која количина новца се налази у тој врећи, а када је узимао ону новчаницу од 100 долара у подруму
је био мрак, тако да је новчаницу узео са врха вреће, па ни тада није бројао новац. Никада у животу није се дрогирао, није
склон алкохолу и опијању. Пре хапшења бавио се пословима менаџера у свету шоу бизниса, зарађивао је од 1.000-2.000,00
евра месечно, био је угледан пословни човек у тим круговима, а месец дана пре хапшења отворио је фирму и требало је да
почне да се бави реекспортом вина из Шпаније у Русију, чекао је лиценцу за тај посао. Додао је да га Нусрет Шаћири позивао
телефоном са српских мобилних картица, а да га је некада звао и из Македоније што се све може проверити кроз листинг
његовог телефона.

У завршној речи, бранилац окривљеног Николић Маринка, адв. Саво Недић је истакао да нема ни једног доказа да је
окривљени извршио кривично дело за које је оптужен, да је током овог поступка једино утврђена чињеница да је у подруму,
који припада стану окривљеног, пронађен лажан новац, а да нема ни једног доказа да је окривљени набавио лажни новац у
намери да га стави у оптицај, да нема доказа ни да је окривљени у моменту када је преузимао новац знао да је у питању
лажни новац, тако да нема доказа да су радњама окривљеног остварена субјективна обележја кривичног дела, нема доказа о
његовом умишљају, па тако ни доказа да је извршио ово кривично дело. Истакао је да је дбрана окривљеног искрена и
логична, јер је он, како је објаснио, поверовао том извесном Шаћирију, а имао је разлоге да му поверује, да се коначно може
сматрати да је окривљени поступао и у крајњој нужди, јер је њему и његовој поридици било прећено, па је и због тога морао
да чува овај новац, за који није знао да је лажни. Посебно је нагласио чињеницу да у радњама окривљеног није оштећено ни
једно ни физичко ни правно лице, што указује на чињеницу да окривљени тај новац није стављао у оптицај. Поред тога,
чињеница да је од тог новца узео новчаницу од 100 америчких долара, са намером да је замени, по мишљењу одбране такође
говори у прилог искрености одбране окривљеног да није имао свест да је у питању лажни новац, мислио је да је у питању
прави новац, јер да је знао да је у питању лажни новац не би мењао само новчаницу од 100 долара. У овом случају,
становиште је одбране, да се може једино радити о кривичном делу из чл.223 ст.4 КЗ. Опреза ради, бранилац је указао суду
на олакшавајуће околности код окривљеног: чињеницу да се у формално-правном смислу мора сматрати неосуђиваним јер је
протекло више од 20 година од његових осуда, да није лице из криминогене средине, да је омиљен и популаран у друштву,
једини хранилац породице, да нема оштећених лица, и све то одбрана сматра особито олакшавајућим околностима које
оправдавају ублажавање евентуалне казне окривљеном. Изразио је наду да реформа правосуђа не значи преки суд, те
пледирао на веће да суди само на основу чињеница.

Окривљени Николић Маринко прихватио је у свему речи свога браниоца и додао да се свако друштво базира на
милости, те да и он очекује милост од судског већа.
            У доказном поступку, саслушана је сведок Николић Стојка, прочитано: наредба истражног судије Окружног суда у
Београду Кри.пов.667/09 од 31.10.2009.године, записник о претресању стана и других просторија УКП Четврто одељење од
31.10.2009.године, потврда УКП Друго одељење од 31.10.2009.године о привремено одузетим предметима, службена белешка
Одељења за оперативну криминалистичку технику бр.КТ уписника 100/6097/2009 од 31.10.2009.године, те извршен  увид у
фотодокументацију од 31.10.2009.године, уз сагласност странака прочитани су: извештај НБС о експертизи новца бр.00983 од
31.10.2009.године,  извештај НБС о експертизи новца бр.00984 од 31.10.2009.године, налаз и мишљење и допуну налаза и
мишљења вештака Тање Ковач Ђекић и налаз и мишљење вештака финансијске струке др. Ђорђа Јовановића од
21.09.2010.године, те је прочитан допис Првог основног суда у Београду од 13.05.2010.године, извештај НБС примљен у суду
18.05.2010.године, извештај – допис НБС примљен у суду 20.05.2010.године, анекс уговора о коришћењу морског добра од
23.05.2007.године, уговор о коришћењу морског добра од 23.05.2007.године,те је прочитао допис суда од 10.06.2010.године,
допис Одељења за оперативну криминалистичку технику примљен у суду 22.06.2010.године, допис НБС Сектор за послове
трезора од 18.06.2010. године, као и  извештај из КЕ за окривљеног достављен од ПУ за град Београд и извештај из КЕ за
окривљеног достављен од полиције Црне Горе, подручна јединица Никшић од 24.03.2010. године.
Сведок Николић Стојка, која је поучена да као супруга окривљеног није дужна да сведочи, изјавила је да жели да
сведочи, саслушана на главном претресу, изјавила је да је о новцу који је пронађен у подруму њиховог стана није ништа
познато, да је јој супруг никада није причао о било каквом новцу, да зна да је њен супруг дуговао од прилике неких 20.000,00
евра, али да не зна коме, нити због чега, те да није упућена у финансијске послове и проблеме свог супруга. Зна да је њен
супруг имао локал на острву “Хаваји” у Будви, који се обрушио, те да је он позајмио новац за обнову тог локала.

На основу наредбе истражног судије Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр.667/09 од 31.10.2009. године, те на
 P a g e | 41

основу записника о претресању стана и других просторија, утврђено је да је истражни судија Окружног суда у Београду дана
31.10.2009.године издао наредбу да се изврши претрес стана и других просторија које је изнајмио Николић Маринко рођен
28.11.1962. године у Никшићу, са пребивалиштем у ул.Карпошева бр.5 у Београду, те да је на основу наведене наредбе
овлашћено службено лице ПУ за град Београд УКП IV Одељења, дана 31.10.2009.године извршило претресање целог стана и
помоћних просторија окривљеног Николић Маринка на адреси Београд, ул. Карпошева бр.5/6, којом приликом су нађени
следећи предмети: један свежањ са 2 кључа од којих оба откључавају катанац од улазних врата у подрумске просторије
породице Николић; једна новчаница од 100 долара серијски број дб 23425530ј, која је пронађена у фиоци од комоде у дневној
соби именованог, једна торба са натписом “Latrre” у којој се налази ПВЦ џак беле боје, а у њему кутија у којој се налази 21
свежањ новчаница од по 100 америчких долара, за који се претпоставља да су фалсификат, а укупно 10.521 новчаница,
односно 1.052.100,00 долара, који су пронађени у подруму окривљеног; три кутије у којима се налази по 25 комада муниције
калибра 7,65 мм.

Читањем потврде о привремено одузетим предметима МУП РС ДП ПУ за град Београд, УКП II Одељење од
31.10.2009. године утврђено је да је овлашћено службено лице УКП II Одељења од лица Маринка Николића привремено
одузело једну новчаницу апоена 100 УСД, серијског броја DB23425530J, два кључа за катанац на којима се налази натпис
„made in China“, 75 комада муниције калибра 7,65 мм и новчанице од по 100 УСД, чији су серијски бројеви таксативно
наведени у тој потврди.

Читањем службене белешке о криминалистичко – техничком прегледу лица места МУП РС ПУ за град Београд, УКП
– Одељење за оперативну криминалистичку технику бр.Кт уписника 100/6097 од 21.10.2009. године утврђено је да је дана
31.10.2009.године, на захтев радника IV Одељења УКП ПУ за град Београд извршено Кт. фотографисање пронађених ствари
у стану бр.6 у ул. Карпошева бр.5 и то: метална алкица са 2 кључића који су затечени у дневној соби наведеног стана, на
сточићу, непосредно са леве стране од улаза у собу, приказаних на фотографијама бр.10 и 11, једна папирна новчаница у
апоену од 100 долара која је затечена у првој фиоци одозго комоде која се налази са леве стране од ула за у дневну собу,
приказана на фотографији бр.12, које ствари су са лица места изузете од стране IV Одељења УКП ПУ за град Београд, те у
остави наведене зграде, у подруму који користи осумњичени Николић Маринко, једна већа ПВЦ кеса беле боје са зеленим
ручицама са натписом „L eao“ која је приказана на фотографијама бр.20 и 21, а у којој кеси је затечен бели ПВЦ џак у које се
налази једна картонска кутија са натписом „Philips coffeemaker 1.3L 1000W“, која је облепњена са спољне стране папирном
лепљивом траком беж боје, у којој кутији је затечено укупно 20 бунтова са папирним новцем у апоенима од 100 долара,
обмотаним папирним везицама од кога су 2 бунта стављена у провидне кесице, а један бунт без папирне везице у провидној
ПВЦ кеси и 3 кутије са муницијом, које су приказане на фотографијама бр.22, 23, 24 и 25 фотодокументације. Наведени
папирни новац и кутија са муницијом су са лица места изузели радници Одељења УКП ПУ за град Београд, а лице места са
затеченим стварима и предметима је фиксирано фотографисаљем у затеченом стању. Наведена већа ПВЦ кеса, ПВЦ џак,
картонска кутија, 20 папирних везица и 3 мање ПВЦ кесице су изузете са лица места и достављене УКП на даљу обраду.

            Читањем извештаја НБС о експертизи новца бр.00983-09 од 31.10.2009.године, утврђено је да је Народна банка Србије,
Сектор за послове трезора, Група за утврђивање аутентичности новца, на основу поднетог захтева МУП-а Дирекције
полиције – УКП II Одељење Београд, извршио експертизу 105 новчаница УСД 100, те да је утврђено да је предметни новац
фалсификат познатог типа, осредње израде, који је код Интерпола – Еуропола регистрован као тип 12А22940, а код Народне
банке Србије, као тип Т-334, те да се у рубрици место откривања новца под сумњом да је фалсификат, према подацима из
захтева наводи да су поменуте новчанице одузели полицијски службеници ПУ за град Београд, УКП IV Одељење дан
31.10.2009.године, од Маринка Николића, рођеног у Никшићу, са местом пребивалишта у Београду, СО Чукарица,
ул.Карпошева бр.5, при чему је вештачење новчанице извршено по наредби истражног судије Окружног суда у Београду
Кри.бр.2201/09 од 31.10.2009.године.

            Читањем извештаја НБС о експертизи новца бр.00984 од 31.10.2009.године, утврђено је да је Народна банка Србије,
Сектор за послове трезора, Група за утврђивање аутентичности новца, на основу поднетог захтева МУП-а Дирекције
полиције УКП II Одељење Београд, извршила експертизу 10.419 новчаница од УСД 100, те да је утврђено да је предметни
новац фалсификат познатог типа, осредње израде, који је регистрован код Интерпола – Еуропола као тип 12 А22940А, а код
Народне банке Србије као тип Т-334. У рубрици место откривања новца под сумњом да је фалсификат, према подацима из
захтева, наводи се да су наведене новчанице одузели полицијски службеници ПУ за град Београд УКП IV Одељење дана
31.10.2009.године од Николић Маринка, са пребивалиштем у Београду, СО Чукарица, ул. Карпошева бр.5, као и да је
вештачење новчанице извршено по наредби истражног судије Окружног суда у Београду Кри.бр.2201/09 од
31.10.2009.године.

Читањем извештаја Народне банке Србије сектор за послове трезора бр. IX-8724/210 од 20.05. 2010. године утврђено
је да у погледу броја новчаница које су биле обухваћене експертизом  ( у вези са кривичним поступком против Николић
Маринка због кривичног дела из чл. 223 ст. 3 КЗ), Народна банка Србије обавестила суд да је Министарство унутрашњих
послова Републике Србије, Дирекција полиције за град Београд, Управа криминалистичке полиције-Друго одељење,
доставило Народној банци Србије на експертизу 31.10.2009. године 105 комада новчаница од 100 УСД, за које је наведено да
 P a g e | 42

су одузете истог дана од Николић Маринка, са пребивалиштем у Београду СО Чукарица, ул. Карпошева бр. 5. За предметне
новчанице су дана 31.10. 2009. године извршена експертиза и израђен извештај о експертизи новца достављен под сумњом да
је фалсификат број СФ00983-09, те да је дана 3.11.2009. године, горе наведене организационе јединице МУП Србије
доставиле на експертизу још 10.419 комада новчаница од по 100 УСД, за које је наведено да су одузете од истог лица од кога
је одузета и претходна количина од 105 комада. По другом захтеву извршена је експертиза  4.11.2009. године и израђен је
извештај о експертизи број СС00984-09. Експертиза је извршена за укупно 10.524 новчанице од  100 УСД, које су по
наводима подносиоца захтева за екепертизу одузете од именованог.

Читањем дописа Народне банке Србије, Сектор за послове трезора бр.XI-8724/4/10 од 18.06.2010.године утврђено је
да је поводом захтева за објашњење у погледу разлике наведеног броја новчаница достављених на експертизу и броја
новчаница назначених у извештају о експертизи у вези са кривичним поступком који се води против Николић Маринка због
кривичног дела из чл.223 ст.3 КЗ, Народна банка обавестила суд да је Министарство унутрашњих послова Републике Србије,
Дирекција полиције за град Београд, управа криминалистичке полиције – Друго одељење, доставило на експертизу дана
31.10.2009. године 105 комада новчаница од 100 долара, за које је испостављен извештај о експертизи новца достављена под
сумњом да је фалсификат бр.СФ00983-09, те да је дана 03.11.2009.године, горе наведена организациона јединица МУП-а
Србије доставила на експертизу још 10.419 комада новчаница од 100 долара, али је у допису уз који су достављене ове
новчанице назначено да се на експертизу доставља 10.417 комада новчаница. Разлика од 2 новчанице у односу на број комада
наведених у захтеву МУП-а утврђена је приликом комисијског пријема новчаница у Народну банку Србије. О броју комада за
коју је извршена експертиза по горе наведеном захтеву МУП-а, испостављање извештаја о експертизи новца достављеног под
сумњом да је фалсификат бр.СФ00984-09. Сходно наведеном Народна банка Србије потврдила је да је експертиза извршена за
укупно 10.524 новчанице од 100 долара, који су по наводима подносиоци захтева за експертизу одутезе од истог, горе
наведеног лица, против ког се води кривични поступак. Уз потврду о одузетим предметима достављени су серијски бројеви
новчаница чији је попис и овера потписа на свакој страни са пописаним серијским бројевима вршен у МУП-у, а копије су
приложене уз горе наведене извештаје о експертизи.  

Читањем извештаја  Народне банке Србије сектор за послове монитарног система и политике, Одељење за политику
курса динара и домаћег девизно тржиште бр. I-6-330-2-10 који је примљен у суду дана 18.5.2010. године утврђено је да је,
према званичном средњем курсу динара према америчком долару, вредност америчког долара на дан 31.10.2009. године
износила 62,9953 РСД, те на дан 10.09.2009. године износила 64,0460 РСД.

            Читањем налаза и мишљења судског вештака др. Ђорђа Јовановића од 21.09.2010. године, чији је задатак био да се
изјасни о динарској противвредности новца одузетог од окривљеног и то у односу на 10.524 новчаница у апоенима од 100
УСД, на дан 10. 09.2009. године и на дан одузимања новца 31.10.2009.године, утврђено је да је укупна вредност одузетог
новца од окривљеног у америчким доларима 1.052.400,УСД, па је вештак дао мишљење да динарска противредност новца
одузетог од окривљеног и то у односу на 10.524 новчанице у апоенима од 100 УСД на дан 10.09.2009. године износи
67.402.010,40 динара, а на дан одузимања новца 31.10.2009. године 66.296.253,72 динара.

Читањем дописа Вишег суда у Београду К.бр.1879/10 од 20.06.2010.године, утврђено је да је овај суд од МУП-а
Републике Србије, Национално-техничког центра затражио извештај о томе да ли је вршено било какво вештачење папирних
везица и већег ПВЦ џака и картонске кутије који су наведени у службеној белешци ОКТ прегледа лица места од
31.10.2009.године.

            Читањем дописа Одељења за оперативну криминалистичку технику УКП ПУ за град Београд који је примљен у суду
дана 22.06.2010.године утврђено је да никакво вештачење предметних трагова није рађено.

            Читањем уговора о коришћењу морског добра, који је код Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе
заведен под бројем 0206-1382/2 од 23.5.2007.године, утврђено је да је Јавно предузеће за управљање морским добрим Црне
Горе са седиштем у Будви, са Николић Маринком из Београда, Чукарица, ул.Карпошева бр.5/6, закључило уговор о
коришћењу морског добра, да је предмет овог уговора уступање коришћења дела морског добра са јужне стране острва
Св.Никола у Будви, део кат.парц.3037 КО Будва, тзв.“плажа иза Шкоља“, укупне дужине од 110,00 метара, са припадајућим
аква простором, те да се кориснику истовремено уступа на одржавање и плажа са јужне стране уступљеног захвата у дужини
од 100 метара, а читањем анекса I уговора о коришћењу морског добра 0206-1382/2 од 23.05.2007.године утврђено је да
накнада за 2008.годину за коришћење морског добра за ту годину износи 1.000,00 евра.

            Читањем извештаја из казнене евиденције ПУ за град Београд, Одељење за аналитику од 22.02.2010.године за Николић
Маринка утврђено је да се у овом извештају наводи да Николић Маринко, према подацима којима располаже ПУ за град
Београд, раније није осуђиван, уз напомену да се подаци из казнене евиденције према месту рођења лица, уколико нису
рођени на територији Републике Србије, могу добити преко Министарства правде, Одсека за међународну правну помоћ.
 P a g e | 43

            Читањем извештаја из КЕ Управе полиције подручне јединице Никшић, Владе Црне Горе од 29.03.2010.године
утврђено је да је окр. Николић Маринко евидентиран у казненој евиденцији ове подручне јединице и то да је осуђиван
пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.479/90 од 21.05.1991.године због кривичног дела из чл.184 ст.2 у вези
ст.1 КЗС, те да му је изречена условна осуда са утврђеном казном затвора у трајању од 1 месеца и временом проверавања од 1
године, која осуда је брисана, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.643/91 од 24.04.1992.године због
кривичног дела из чл.176 ст.1 КЗС изречена новчана казна у износу од 300,00 динара, пресудом Четвртог општинског суда у
Београду К.бр.1083/92 од 01.11.1992.године због кривичног дела из чл.184 ст.1 КЗС изречена новчана казна у износу од
10.000,00 динара.

            Одбрана Николић Маринка није прихватљива јер је неистинита, нелогична и неубедљива, усмерена на избегавање
кривичне одговорности. Наиме, потпуно су нелогични наводи одбране окривљеног да је предметну кесу са укупно 10.524
новчанице у апоенима од 100 америчких долара држао ради чувања извесном Шаћирију, коме је наводно дуговао 20.000,00
евра, не знајући да је тај новац фалсификован. Најпре, нелогично је и неубедљиво да би тек тако, без икаквог проверавања,
толику количину новца примио на чување од лица о коме не зна ближе податке осим да је, наводно из Тетова, а живи у
Скопљу, са којим, како сам тврди, није у пријатељским односима, од лица које му чак, како сам каже, прети. Потом је
нелогично је и неубедљиво да би толику количину новца, за који тврди да је мислио да је прави, држао у подруму стамбене
зграде, који свакако није безбедно ни подесно место за чување новца и вредних ствари, а ово тим пре ако се има у виду да је,
по наводима своје одбране, осећао страх од поменутог Шаћирија коме наводно већ дугује 20.000 еура и који му је због
невраћања тог дуга већ упућивао озбиљне претње. Ближе личне податке за поменутог Шаћирија окривљени није пружио суду,
нити је суду доставио ближе податке за наводне сведоке који су присуствовали наводном сусрету у Будви када га је Шаћири
физички напао. Није могао суду да предочи ни било какву потврду о наводној позајмици, уз објашњење да никаква потврда
није ни сачињена, што је по оцени суда такође нелогично обзиром на количину наводно позајмљеног новца. Коначно, крајње
је неуверљива и нелогична кључна теза одбране окривљеног: с једне стране да он НН Шаћирију дугује 20.000 еура и камату, и
да му Шаћири тражи враћање тог новца и камате, при чему му наводно и прети, а да му, с друге стране, тај исти Шаћири
поверава на чување толику количину, наводно правог новца. Чињеница да је у стану окривљеног пронађена новчаница од 100
америчких долара која је фалсификована, и то у фиоици комоде у дневној соби стана окривљеног, несумњиво упућује на
закључак да је окривљени овај фалсификовани новац  намеравао да стави у оптицај као прави. Када се има у виду да
окривљени у својој одбрани наводи да осећа страх од поменутог Шаћирија јер га је физички напао у Будви у мају месецу
2009.године те да је само уз помоћ његових пријатеља Бабић Марка и Касум Османија успео да се спаси, а приликом сусрета
почетком септембра 2009.године у Француској улици у кафићу „Мејкап“ хтео да туче окривљеног, извадио пиштољ и
наслонио му на стомак, да је тражио да му одмах врати целокупан дуг, тада је по оцени суда,   потпуно нелогично његово
оправдање да ову ситуацију није пријавио полицији из разлога што је био  психички узнемирен због осећаја своје физичке
угрожености и угрожености своје породице. Управо би било логично да је услед тако велике психичке узнемирености и
физичке угрожености себе и своје породице окривљени пријавио овај случај полицији, а потпуно је нелогично да он након
свих наведних претњи  прихвата да чува новац за Шаћирија, при чему је такође неубедљива његова одбрана да новац не би
примио у случају да је знао да је фалсификован, а није одговорио на питање- шта би у том случају учинио, обзиром да је
осећао страх и угроженост од Шаћирија. Тврдње окривљеног о коришћењу морског добра на острву Св. Никола код Будве,
које је поткрепио достављањем  уговора и анекса уговора о коришћењу овог морског добра, те тврдње о пропасти објекта који
је тамо саградио, нису у непосредној вези са овом кривично-правном ствари, нити потврђују одбрану окривљеног у мери
која би довела у сумњу уверење суда да је предметни фалсификовани новац окривљени држао ради стављања у оптицај, па с
тога и нису од утицаја на одлуку суда у овој кривично-правној ствари. Напротив, сасвим је могуће да је окривљени прибавио
предметни лажан новац, у намери да га стави у оптицај као прави, управо да би превазишао, како сам каже, финансијски
крах у вези са инвестицијом на острву Св. Никола код Будве, али мотив извршења овог кривичног дела није битно обележје
кривичног дела које је окривљеном стављено на терет.

            Исказ сведока Николић Стојке, суд није прихватио. Сведокиња нема непосредних сазнања о предметном
фалсификованом новцу који је одузет од окривљеног. Она изјављује да није упућена у финансијске послове и проблеме свог
супруга, а потом наводи да јој је познато да је њен супруг дуговао око 20.000,00 евра и да је имао локал на острву “Хаваји” у
Будви, који се обрушио, те да је позајмио новац за обнову тог локала. Суд је овакав исказ сведокиње ценио неприхватљивим,
противречним и пристрасним, те усмереним на помагање окривљеном у избегавању кривичне одговорности, што је и
разумљиво обзиром да се ради супрузи окривљеног.

Налаз и мишљење судског вештака финансијске струке др.Ђорђа Јовановића суд је ценио веродостојним, јер је у
свему у складу са научним методима и правилима струке, а овај судски вештак је квалификован за давање оваквог налаза и
мишљења, на који ни странке нису имале примедаба, па нема разумног основа за сумњу у налаз и мишљење овог вештака.

Извештаје о експертизи Народне банке Србије бр. 00983 и бр. 00984 од 31.10.2009. године суд је ценио
веродостојним, јер су дати од стране Групе за утврђивање аутентичности новца, Сектора за послове трезора, који су свакако
стручњаци квалификовани за област у којој су вршили експертизу.
 P a g e | 44

Прецизан број одузетих фалсификованих новчаница америчких долара у апеоенима од 100 долара, и то да се ради о
конкретно 10.524 фалсификоване новчанице у апоену од 100 америчких долара, суд је утврдио на основу потврде о
привремено одузетим предметима, те на основу записника о претресању стана, на основу Извештаја о експертизи Народне
банке Србије бр. 00983 и бр. 00984 од 31.10.2009.године, на основу извештаја Народне банке Србије од 20.05. 2010. године,
као и извештаја Народне банке Србије од 18.јуна 2010.године, којима је разјашњено да је МУП РС ДП За град Београд, УКП
Полиције Друго одељење, у два наврата доставило на експертизу новчанице од 100 америчких долара, и то први пут 105
новчаница дана 31.10.2009.године, а дана 03.11.2009.године још 10.419 комада новчаница, с тим што је у допису полиције уз
који су достављене ове новчанице назначено да се на експертизу доставља 10.417 комада новчаница, а да је разлика од 2
новчанице у односу на број комада наведених у захтеву МУП-а, утврђена приликом комисијског пријема новчаница у
Народну банку Србије. Сходно наведеном утврђено је да је од окривљеног одузето и на експертизу достављено укупно 10.524
новчанице у апоену од 100 долара, чији серијски бројеви су таксативно наведени у потврди о одузетим предметима.
 Анализирајући изведене доказе, сваки појединачно и у њиховој међусобној повезаности, ценећи изведене доказе у
смислу одредбе чл.17 и чл.352 ЗКП, као и одбрану окривљеног Николић Маринка, утврђено је да је окривљени Николић
Маринко око 10.09.2009.године прибавио лажан новац, у намери да га стави у оптицај као прави, па је тако дана
30.10.2009.године, приликом претресања стана и других просторија окривљеног у Београду, ул.Карпошева бр.5, од стране
радника УКП Четврто одељење, у фиоци комоде у дневној соби стана окривљеног пронађена једна новчаница у апоену од 100
америчких долара, а у подрумским просторијама кутија са 10.523 новчанице у апоенима од 100 америчких долара, односно у
динарској противвредности од 67.402.010,040 динара, што је утврђено на основу налаза и мишљења судског вештака
финансијске струке др.Ђорђа Јовановића од 21.09.2010.године.

            Управо чињеница да су се 10.523 фалсификоване новчанице у апоенима од 100 америчких долара у налазиле у
подруму који припада стану окривљеног, скривено од свих укућана и других лица, упућује на закључак да је окривљени знао
да је предметни новац био фалсфикован. Чињеница да је једна фалсификована новчаница у апоену од 100 долара пронађена
у фиоци комоде у дневној соби, говори у прилог томе да је окривљени овај фалсификовани новац набавио у намери да га
стави у оптицај. У прилог томе говори и одбрана самог окривљеног који на главном претресу изјавио да је новчаницу од 100
долара имао намеру да употреби односно да је стави у оптицај-замени за динаре, ради куповине потрепштина за славу.
Тврдња окривљеног да није знао да су у питању фалсификоване новчанице за суд је неприхватљива како је већ образложено.
Са наведених разлога неприхавтљиве су тезе браниоца окривљеног изнете у завршној речи, као на пример да је окривљени
поступао у нужној одбрани и слично.

Урачунљивост окр. Николић Маринка ничим није доведена у питање, нити се појавила било каква сумња у том
погледу, утврђено је да је окривљени Николић Маринко приликом извршења кривичног дела био урачунљив, односно да је
могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима

            Окр. Николић Маринко приликом извршења кривичног дела поступао са директним умишљајем. Наиме, окривљени је
био у потпуности свестан свога дела и хтео његово извршење. У потпуности је био свестан да је прибавио предметне
фалсификоване новчанице у апоенима од 100 америчких долара, свест о томе суд утврђује на основу понашања и поступања
окривљеног, а наиме да је овај фалсификовани новац чувао у подруму свога стана, скривене од својих укућана и других лица,
на месту које свакако није безбедно ни подесно за чување новца и вреднијих ствари. Да је окривљени имао намеру да тај
лажни новац стави у оптицај, то је утврђено из чињенице да је једна од фалсификованих новчаница пронађена у фиоци у
комоди у дневној соби стана окривљеног, а према наводима окривљеног, намеравао је да је искористи за куповину
потрепштина за славу, из чега се намеће логичан закључак да је окривљени извршење овог кривичног дела и хтео.

По оцени овог суда окривљени је у потпуности био свестан забрањености свога дела, обзиром на своје животно
искуство, као у осталом и сваки просечан образовани грађанин, а тим пре када се има у виду да је по занимању економиста.

Дакле, окр. Николић Маринко, у време извршења кривичног дела био је урачунљив, поступао је са директним
умишљајем, а био је свестан и забрањености свога дела, па је његова кривица у смислу чл.22 ст.1 КЗ за кривично дело
фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ несумњиво и сасвим поуздано утврђена.

Према одредби члана 5 став 2 КЗ, ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута,
примениће се закон који је најблажи за учиниоца. У конкретном случају, суд је утврдио да је окривљени набавио предметни
новац око 10. септембра 2009. године, прихватајући одбрану окривљеног у том делу. Тиме је кривично дело свршено, иако је
предметни новац од стране полиције пронађен и од окривљеног уз потврду одузет дана 31.10.2009. године. Након извршења
кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, измењен је Кривични закон јер је 11.09.2009. године ступио на снагу
Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл.гласник РС“ број 72 од 03.09.2009. године), према коме је за
кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 3 у вези става 2 истог Закона прописана казна затвора у трајању од 5 до
 P a g e | 45

15 година уз кумулативно изрицање новчане казне. Међутим, суд је у овом случају, применио закон који је блажи и
повољнији за окривљеног – Кривични законик („Сл. гласник РС“ број 85 од 06.10.2005. године) јер по том, тада важећем
Кривичном законику, за ово кривично дело није било предвиђено кумулативно изрицање новчане казне, већ само казна
затвора од 5 до 15 година. Стога је примењен закон који је важио у време извршења кривичног дела, закон блажи за
окривљеног.

Правно оцењујући утврђено чињенично стање, суд налази да су радњама окривљеног Николић Маринка, описаним у
изреци ове пресуде, остварена сва битна објективна и субјективна обележја кривичног дела фалсификовање новца из чл.223
ст.3 у вези ст.2 КЗ. Наиме, за постојање овог кривичног дела није неопходно да је лажни новац стављен у оптицај, довољно је
да је такав новац набављен у намери да се стави у оптицај па је дело свршено самом набавком лажног новца, а та чињеница је
несумњиво утврђена. Обзиром да је на несумњив начин утврђено да динарска противвредност фалсификованих новчаница
америчких долара чини износ од 67.402.010,040 динара, дакле да увелико прелази износ од 1.500.000,00 динара, то се у
конкретном случају управо ради о квалификованом облику овог кривичном дела из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ.

Са наведених разлога окривљени Николић Маринко оглашен је кривим за извршење кривичног дела
фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ.

           Одлучујући о кривичној санкцији окривљеном Николић Маринку, за извршено кривично дело, цењене су све чињенице
од утицаја на избор врсте и меру санкције (чл.54 КЗ).

           Обзиром да су сходно одредбама чл.98 КЗ испуњени услови за законску рехабилитацију по осудама ближе наведеним у
изреци ове пресуде, то се окривљени Николић Маринко мора сматрати неосуђиваним, па је ову околност суд ценио као
олакшавајућу околност за окривљеног. Од олакшавајућих околности суд је ценио и чињеницу да је окривљени Николић
Маринко породичан човек, отац троје малолетне деце.

Отежавајућих околности суд није нашао.

            Уверење је овог суда да је ради остваривања кривично-правне заштите (чл.4 ст.2 и чл.42 КЗ), окривљеног Николић
Маринка нужно осудити на казну затвора. Изрицање условне осуде није могуће (чл.66 ст.2 КЗ). Ово веће сматра да нема
могућности ублажавања казне окривљеном Николић Маринку, јер нема околности из чл.56 КЗ. Стога је окривљени осуђен на
казну затвора у трајању од пет година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 31.10.2009. године и даље,
јер му је притвор продужен након изрицања пресуде.

            По оцени овог суда, оваква казна затвора неопходна је и довољна за постизање сврхе кажњавања у конкретном случају.
Суд се, одмеравајући казну окривљеном, руководио непостојањем отежавајућих околности, са једне стране, и са друге стране,
побројаним олакшавајућим околностима којима је, ценећи их у међусобној повезаности, дао одговарајући значај. Уверење је
овог суда да ће у конкретном случају, овако одмереном казном затвора бити постигнута општа сврха прописивања и
изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања, односно генералне и специјалне превенције, и да ће се у довољној мери
утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела.

            На основу одредбе чл.87 КЗ у вези чл.223 ст.5 КЗ, суд је окривљеном Николић Маринку изрекао и меру безбедности
одузимања предмета и то 10.524 новчанице у апоенима од 100 УСД, чији серијски бројеви су ближе наведени у потврди УКП
Друго одељење од 31.10.2009. године, о привремено одузетим предметима, јер је на несумњив начин утврђено да су наведене
новчанице предмет извршења кривичног дела за које је окривљени овом пресудом оглашен кривим.

            Како је окривљени Николић Маринко већ дуже времена у притвору, а осуђен је на казну затвора у трајању од пет
година, те како неће бити у могућности да заради новац и плати трошкове овог кривичног поступка, а плаћањем ових
трошкова била би доведена у питање егзистенција лица које је окривљени по закону дужан да издржава, на основу одредбе
чл.196 ст. 4 ЗКП-а у целости је ослобођен обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и судског паушала.

Суд је ценио и остале изведене доказе, али их није посебно образлагао јер је нашао да нису од утицаја на другачију
одлуку у овој кривично-правној ствари. Наиме, на основу записника о вештачењу Националног криминалистичко –
техничког центра бр.1237/09-3, вештака Тање Ковач Ђокић, утврђено је да је вештак поступао по наредби Окружног суда у
Београду Кри.2290/09 од 11.11.2009.године, којом је тражено да овај Центар изврши ДНК вештачења материјала које му је
достављен од  стране ПУ за град Београд, те да се одреди ДНК профил неспорног узорка Николић Маринка и упореди са
 P a g e | 46

ДНК профилима који су добијени из трагова који су детаљно описани у извештају о вештачењу бр.234-2-1237/09 од
08.06.2009.године. Поступајући по наведеној наредби, а на основу налаза вештак је дала мишљење да је анализом трагова
лабораторијске ознаке 277-2/09, који је детаљније описан у извештају о вештачењу 234-2-1237/09 добијен ДНК профил особе
мушког пола, који се поклапа у потпуности са ДНК профилом Николић Маринка. Анализом трагова лабораторијске ознаке
277-4/09 који је детаљније описан у извештају о вештачењу 234-2-1237/09, добијање парцијални мешани ДНК профил који
садржи елементе ДНК профила Николић Маринка на 5 од 11 добијених локуса. Елементи ДНК профила Николић Маринка
садрже се у мешаном ДНК профилу добијеног из биолошког трага лабораторијске ознаке 277-5/09 осим на локусима SSF1PO
и D16S539 на којима не достаје по једна авелна варијанта. На главном претресу одржаном дана 10.06.2010.године, вештак
Тања Ковач Ђекић из НКТЦ МУП-а РС, дала је допуну свог налаза и мишљења наводећи да је по наредби истражног судије
Окружног суда у Београду Кри.бр.9930/09 од 19.05.2009.године урадила основне налазе и мишљење од 25.12.2009.године
односно од 08.06.2009.године бр.1237/09, те да је следећи налаз и мишљење дала 25.12.2009.године по наредби истражног
судије Окружног суда у Београду, Кри.бр.2290/09 од 11.11.2009.године, када су сва ова вештачења обављена у вези са неким
поступцима везаним за дрогу. Читањем записника о вештачењу НКТЦ – вештака Тање Ковачевић Ђекић од 8.06.2009.године,
утврђено је да је вештак поступао по наредби Окружног суда у Београду Кри. бр. 9993/09  19.05. 2009. године, те да је
извршио ДНК вешачење материјала које му је достављено од стране службе за борбу против организиваног криминала МУП-
а, Републике Србије у којој наредби је тражено узимање букалног бриса осумњиченог Небојше Пантовића од оца Петра,
рођеног 26.10.1959. године у Београду, а ради израде ДНК профила, узимање биолошких трагова са достављеног материјала-
пластичне црне кесе која садржи две мање пластичне кесе са биљном материјом налик на опојну дрогу марихуану-ради
израде ДНК профила, упоређивање ДНК профила осумњиченог Пантовић Небојше ДНК профила добијеног из биолошких
трагова са достављеног материјала. Међутим ово вештачење не односи се на овај предмет.

Са наведених разлога, одлучено је као у изреци ове пресуде.

 
ЗАПИСНИЧАР                                                          ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Сања Ђошић                                                               Милан Лондровић
 
УПУТСТВО О ПРАВУ НА ЖАЛБУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба, у року од 15 дана од дана достављања,
Апелационом суду у Београду, преко овог суда.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНИ СУД У СОМБОРУ
К-2168/10
27.02.2013.ГОДИНЕ
СОМБОР
У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, у већу састављеном од судије Божидара Секулића, као председника
већа и судија Драгана Ковачевића и Благоја Новковића, као судија поротника, уз учешће записничара Драге Пађен, у
кривичном предмету против окр.АНКИЦЕ ВИДАКОВИЋ, због кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних
картица из чл.225 ст.4 у вези ст.2 КЗ, по оптужници Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-2050/10 од 21.12.2010.године, на
главном претресу одржаном у присуству заменика ОЈТ у Сомбору Љубице Обрадовић, окривљене Анкице Видаковић, њеног
браниоца Драгана Коњевића адвоката у Сомбору, пуномоћник оштећеног Мирослава Вранића адвоката у Сомбору, по
заменичкој пуномоћи, донео је дана 27.02.2013.године и истог дана објавио следећу:

ПРЕСУДУ
 P a g e | 47

ОКР.АНКИЦА ВИДАКОВИЋ,од оца Антуна и мајке Ане, рођене Анђин, рођена 11.06.1963.године у Сонти,
држављанка Р Србије, ЈМБГ 1106963815014, писмена, по занимањунаставник разредне наставе, разведена, неосуђивана, са
адресе у Сомбору, ул.Спортска Т-4 стан12,спрат2.,

КРИВА ЈЕ

Што је:

У временском периоду од 30.08.2010.гдоине до 26.11.2010.године у Сомбору у улици Венац Степе Степановића број
32, способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свесна свога дела и хтела његово извршење,
обављајући послове техничког секретара у предузећу у коме је оштећени Крстић Саша директор, платним картицама
оштећеног подизала готов новац и плаћала његове рачуне, неовлашћено употребила тђу платну картицу „виза класик“
бр.4062212100486701, издату од банке „Банка Интеза“ АД Београд на име Крстић Саше из Сомбора, тако што је наведеном
платном картицом на банкомату „Банке Интеза“ ЕН В 01041, у више наврата и то 30.08.2010.године у 10,14 часова и 10,15
часова, дана 04.10.2010.године у 18,38 и 18,40 часова, дана 17.11.2010.године у 15,08 часова, дана 20.11.2010.године у 10,52
часа и 48 секунди, дана 21.11.2010.гдоине у 12,47 часова и дана 26.11.2010.године у 15,47 часова, подигла готов новац, у
укупном износу од 220.000,00динара, у намери да себи прибави противправну имовинску корист у наведеном износу, а при
томе је била свесна да је овакво њено дело забрањено,

Чиме је извршила кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл.225 ст.4 у вез ст.2 КЗ,

Па јој суд применом чл.4 ст.2, 42, 43, 45, 54, 56, 64, 65, 66 и 67 Кривичног законика, изриче

УСЛОВНУ ОСУДУ

И утврђује казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и истовремено одређује да се овако утврђена казна затвора
неће извршити уколико окривљена у периоду од 2 (две) године ода дана правноснажности пресуде не изврши друго кривчно
дело,

Те је истовремено применом чл.4 ст.2, 42, 48, 50, 51, 54 КЗ

ОСУЂУЈЕ

На новчану казну у износу од 20.000,00 (двадесет хиљада) динара, коју је окривљена дужна да плати у року од 15
дана од дана правноснажности ове пресуде.

Ако кривљена новчану казну не плати у остављеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се
окривљеној за сваких започетих 1.000,00динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

Обавезује се окривљена да оштећеном Крстић Саши, врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног
дела, у износу од 220.000,00динара, у року од један месец од дана правноснажности ове пресуде, под претњом принудног
извршења.

Обавезује се окривљена да оштећеном Крстић Саши, надокнади трошкове кривичног поступка настале ангажовањем
пуномоћника у поступку, у висини који суд утврди у писменом отправку ове пресуде.

На основу чл.196 ст.4 ЗКП-а окривљена се ослобађа од плаћања судског паушала, док других трошкова кривичног
поступка није било.

Образложење

Основни јавни тужилац је дана 21.12.2010.године подигао оптужницу бр.Кт-2050/10 против окривљене Анкице
Видаковић, због кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл.225 ст.4 у вези ст.2 КЗ.

У речи странака Основни јавни тужилац у Сомбору је изјавио да сматра да је окривљена извршила кривично дело
које јој се оптужницом ставља на терет, те је предложио да се она огласи кривом и осуди по закону.
 P a g e | 48

Пуномоћник оштећеног Мирослав Вранић адвокат у Сомбору, у речи странака изјавио је да се у потпуности
придружује завршној речи ОЈТ у Сомбору, као и да поставља имовинскоправни захтев за досуђење у кривичном поступку, у
износу који је опредељен у оптужници.

Бранилац окривљене Анкице Видаковић, Драган Коњевић адвокат у Сомбору у речи странака исказао је да сматра да
суд када буде ценио одбрану окривљене треба да прихвати одбрану коју је она дала на главном претресу, јер је уверљивија.
Надаље, бранилац није спорио да је приликом саслушања окривљене у полицији он био присутан, односно да је дала изјаву у
смислу чл.226 ст.9 ЗКП-а, да је наведеном приликом признала извршење кривичног дела за које и осуђена, али да је такав
исказ дала због тешке болести њеног оца, који је после краћег времена и преминуо и о којем је она водила бригу и са њим
имала закључен угворо о доживотном издржавању, односно расподели имовине за живота и тим чином није желеа да
полицијски службеници који су дошли у стан у коме је живела са оцем, врше претресање и тиме болесног оца узнемиравају.
Бранилац је анвео и то да је уверење одбране оштећеном, коме је окривљене и пре ових догађаја са његових чековних
картица подизала новац, овај новац предала, јер је са њим била у коректним односима, а да није јасно зашто је оштећени
кривицу превалио на окривљену, наводећи како одговор треба тражити у чињеници да је полицијски службеник који је
против окривљене поднео пријаву, на радно место где је до тада радила окривљена, запослио своју супругу.

Окривљена Анкица Видаковић је у завршној речи исказала да се у потпуности придружује завршној речи свога
браниоца.

У својој материјалној одбрани у току кривичног поступка окр.Анкица Видаковић на главном претресу одржаном
дана 13.04.2011.године је навела да пориче извршење кривичног дела које јој се оптужницом ставља на терет, да је у
полицији признала извршење кривично дела, јер, како је навела, новац који је подигла није присвојила, а да је признање
полиција дала обзиром да јој је отац био тешко болестан и непокретан, о коме је заједно са мајком бринула, па пошто су
полицаји вршили претрес стана у коме живе, као и стана у Београду у коме живи њен син који је студент, окривљена је хтела
претходно да разговара са мајком, како не би узнемирила своје укућане и излагала стресу, али да полицијаци то нису
допустили, па се након консултације са својим браниоцем одлучила да призна кривично дело за које се терети. Навела је и то
да је убрзо након тога њен отац преминуо, те да је мајци и сину рекла за спорни догађај, као и да је због тога изгубила посао.
Надаље, исказала је да Сашу Крстића познаје и да је са њим радила 7 до 8 година, да је прво радила код њега једно 7 година у
Агеснцији која се бавила пројектовањем, а када је Крстић прешао у ЈП „Дирекцију за изградњу града“ на место директора,
онда је постављена за техничког секретара, да је између њега и ње постојало потпуно поверење, па је он њој давао своје
платне картице да са његових рачуна подиже новац како би плаћала рачуне, као и да новац шаље његовој ћерки, а да је након
тога њему предавала рачуне, да се никада није догодило да након трансакције њему не преда рачун или новац, да није имала
писмено овлашћење за наведене радње, већ да је у питању био усмени налог и поверење које је између њих постојало. Да је
приликом сваког подизања новца, он своју картицу и пин давао њој, она по томе поступала, те да је увек све било у реду.

Навела је да не зна зашто ју је Крстић пријавио , да је он био чест гост у њеној кући, а да је ова пријава била разлог
за њен отказ који је потписао управо Саша Крстић.

Окривљена није оспоравала да је суме новца, са картице, у дане, у наведеној баници, како то стоји у оптужници
подизала, али је изјавила да је све те суме предала Крстићу, али да за то нема писмену потврду, јер, како је то навела
окривљена, предаји новца није нико присуствовао, односно да су тада Крстић и окривљена били сами, да је такве врсте
услуга Крстићу она често извршавала.Описала је Крстића као расејаног човека, нарочито када попије, да му се често
дешавало да заборави документе на другим местима па су му људи исте враћали, да му је нестајало новца али на неким
другим местима.

Надаље је исказала да јој је збо свега страшно и да она то није урадила, да је на њу приликом давања првобитног
исказа у полицији на њу вршен притисак, а када је дошао њен бранилац присиле није било да потпише изјаву.

Приликом првог саслушања у полицији наводи да јој је предочаван доказ, односно снимак са банкомата, те да је она
потврдила да је то она на снимку.

Навела је да је крстић имао услугу од стране банке о промени на рачуну, да је Крстићева плата у то време била
између 50.000,00 и 60.000,00динара, да је имао 4 до 5 картица банке“Интеза“, да је у питању „Виза“ картица, као и да су све
картице међусобно биле повезане. Исказала је да Крстић никада није имао примедбу на наведене услуге које је за њега
 P a g e | 49

обављала, да картицу никада ниеј узимала неовлашћено, односно без његовог знања, да је увек добијала картицу од њега, а
када заврши трансакцију увек ју је враћала Крстићу.

Исказала је и то да је од Крстић Саше добијала и средства мимо зараде, за заостале послове у Агеницји, даје
последња средства дбоила у октобру и новемрбу, да је навевена Агенција престала са радом када је он изабран за директора
Дирекције, да су износи које је добијала поред плате износили 15.000,00динара и 20.000,00динара. Навела је да има сина који
студира, да су га бивши супруг и она издржавали заједно, а након што је она добила отказ, ову обавезу је преузео бивши
супруг, који је директор за заштиту здравља у Нишу и професор у на ВМА у Београду, да је она закључила уговор о
распоралагању имовином за живота по комје она дужна да издржава родитеље, а након тога она постаје власник стана својих
родитеља након њихове смрти.

На главном претресу одржаном дана 09.11.2012.године окривљена је поново саслушана, те је том приликом
поновила своју претходно дату материјалну одбрану дату на главном претресу, навела још и да је изјаву у полицији дала под
притиском због своје тешке породичне прилике обзиром да су јој родитељи били јако болесни, а да је, знајући то, Крстић
искористио ту прилику, надаље да се не сећа да ли је њен бранилац након давања исказа у полицији изјавио примедбу на
записник, као и да новац који је наведен у оптужници није вратила Крстићу јер га није ни присвојила.

Након што је саслушана окривљена Анкица Видаковић, спроведен је доказни поступак и то:саслушањем сведока
оштећеног Саше Крстића, извршено суочење између окривљене Анкице Видаковић и оштећеног Саше Крстића, читањем
исказа сведока оштећеног Крстић Саше са претреса од 13.04.2011.године и 09.11.2012.године, прочитан исказ сведока
Војводић Душана са претреса од 12.12.2011.године, прочитан исказ окривљене дат у својству осумњичене у ПУ Сомбор у
смислу члана 226 ст.9 ЗКП-а од 14.12.2010.године, прочитана докуметација Банке“Интеза“ у прилогу списа на страни 11 до
19 списа, прегледана 2 диска који се налазе у розе коверти на страни 20 списа, уговор о уступању и расподели имовине за
живота на страни 32 и 33 списа, решење о отказу уговора о раду Дирекције за изградњу града за окривљену, прочитан допис
банке „Интеза“ од 31.12.2012.године, прочитан извештај МУП-а Србије од 07.03.2012.године, прочитан допис Банке
„Интеза“ од 14.05.2012.године, са прилозима на страни 60 списа, прочитан допис банек „Интеза“ од 26.12.2012.године са
прилогом на стра.70 и 71 списа, извод из казнене евиденције за окривљену, извршен је увид у спис Основног судау Сомбору
П-534/12, па је након овако спроведеног доказног поступка суд утврдио следеће чињенично стање:

Окривљена Аникица Видаковић од оца Антуна и мајке Ане, рођене Анђин, рођена 11.06.1963.године у Сонти,
држављанка Р Србије, ЈМБГ 1106963815014, писмена, по занимањунаставник разредне наставе, разведена, неосуђивана, са
адресе у Сомбору, ул.Спортска Т-4 стан12,спрат2., у временском периоду од 30.08.2010.године до 26.11.2010.године у
Сомбору у улици Венац Степе Степановића број 32, способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима,
свесна свога дела и хтела његово извршење, обављајући послове техничког секретара у предузећу у коме је оштећени Крстић
Саша директор, а кога познаје обзиром да је радила код њега претходно у Агенцији која се бавила пројектовањем, а потом и
у Дирекцији за изградњу града у којој је Саша Крстић био директор, који је био чест гост у њеној кући у којој живи, платним
картицама оштећеног подизала готов новац, неовлашћено употребила платну картицу оштећеног Саше Крстића, „виза
класик“ бр.4062212100486701, издату од банке „Банка Интеза“ АД Београд на име Крстић Саше из Сомбора, тако што је
наведеном платном картицом на банкомату „Банке Интеза“ ЕН В 01041, у више наврата и то 30.08.2010.године у 10,14 часова
и 10,15 часова, дана 04.10.2010.гдоине у 18,38 и 18,40 часова, дана 17.11.2010.године у 15,08 часова, дана 20.11.2010.године у
10,52 часа и 48 секунди, дана 21.11.2010.године у 12,47 часова и дана 26.11.2010.гдоине у 15,47 часова, подигла готов новац,
у укупном износу од 220.000,00динара, у 8 наврата, у намери да себи прибави противправну имовинску корист у наведеном
износу, а при томе је била свесна да је овакво њено дело забрањено, који новац никада није предала оштећеном,
злоупотребивши тако поверење између ње и оштећеног, односно поседовање кредитне картице и познавање пина, која је
издата на име Саше Крстића, што је све извршила због своје тешке материјалне ситуације у којој се налазила, односно
кредита који је морала да врати у „Уникредит банци“ за рефинансирање обавеза по основу прекорачења дозвољеног минуса у
банци „Интеза“ , као и због веома лошег здравственог стања својих родитеља са којима живи у истом домаћинству и о њима
се стара, које стање је изискивало набавку лекова и плаћање здравствених услуга и школовања детета који је студент.

Чињенице везане за личне податке окривљене суд је утврдио на основу података које је окривљена дала о себи
приликом давања своје материјалне одбране, као и на основу података из кривичне пријаве и оптужнице, а који се у
потпуности подударају, па су узете као неспорно утврђене.
 P a g e | 50

Дугогодишње познанство између окривљене Анкице Видаковић и оштећеног Саше Крстића, односно да је
окривљена радила код оштећеног 7 до 8 година у Агенцији, а након тога у Дирекцији за изградњу града, да је окривљени
поред плате окривљеној плаћао и додатни рад, суд је утврдио на основу исказа оштећеног Саше Крстића и исказа окривљене
коју је дала у полицији, као и исказима на главним претресима након тога.

Да је окривљена Анкица Видаковић у временском периоду од 30.08.2010.године до

26.11.2010.године у Сомбору у улици Венац Степе Степановића број 32, платним картицама оштећеног подизала готов
новац, неовлашћено употребила платну картицу оштећеног Саше Крстића, „виза класик“ бр.4062212100486701, издату од
банке „Банка Интеза“ АД Београд на име Крстић Саше из Сомбора, тако што је наведеном платном картицом на банкомату
„Банке Интеза“ ЕН В 01041, у више наврата и то 30.08.2010.године у 10,14 часова и 10,15 часова, дана 04.10.2010.године у
18,38 и 18,40 часова, дана 17.11.2010.године у 15,08 часова, дана 20.11.2010.гдоине у 10,52 часа и 48 секунди, дана
21.11.2010.године у 12,47 часова и дана 26.11.2010.године у 15,47 часова, подигла готов новац, у укупном износу од
220.000,00динара, у 8 наврата, суд је утврдио на основу првобитно датог исказа који је дала на записнику о саслушању
осумњиченог дана 14.12.2010.гдоине у ПУ Сомбор, који суд у потпуности прихвата и који је дат детаљно, тачно описујући
све наводе у оптужници и са израженим кајањем због учињеног, односно због злоупотребљеног поверења оштећеног и њене
породице, који је исказ је дат у складу са Законом, у присуству браниоца, који је потписан и на њега није било примедби, а
што потврђује и саслушани сведок Душан Војводић, радник ПУ Сомбор, који је саслушање извршио, а који се подудара са
осталим изведеним доказима и то исказом оштећеног Саше Крстића, који је приликом саслушања на главном претресу
13.04.2011.године изјавио да је дана 04.12.2010.године отишао до банке да провери стање на рачуну са платном картицом
„Виза класик“, па је том приликом утврдио да је са рачуна подигнута сума од 220.000,00динара, максимална сума на
наведеном рачуну, да је окривљеној указао велико поверење, да јој је више пута давао другу платну картицу „Маестро“, да
му подигне новац, али да јој „Виза класик“ картицу никада није давао, да му ових 220.000,00динара никада није враћено, да
је окривљена на његову молбу слала новац његовој ћерки и плаћала његове рачуне, али не спорном картицом, да за наведену
картицу никада није примао извештај о променама на рачуну, већ само на платној картици на којој је пријавио зараду, а који
исказ је прихваћен у потпуности као тачан и искрено дат, јер је оштећени датом приликом тражио листинг од банке, тражио
рекламацију, пријавио случај полицији, а изјава о рекламацији банке „Интеза“ од 04.12.2010.година прилеже спису на
страни 11 до 19, која је вид службене евиденције банке, односно сачињена је по правилима струке и пословним обичајима, те
се подудара са исказом оштећеног, на основу 2 ДЦ диска са банкомата наведене банке, а након што окривљеној они
приказани она не спори да је она на тим снимцима, коју изјаву је дала на записнику о главном претресу дана
13.04.2011.године, у ком делу суд прихвата материјалну одбрану окривљене, тако да су сви ови докази у потпуној
сагласности, односно подударају се у свим елементима.

Намеру окривљене да себи прибави противправну имовинску корист у износу од 220.000,00динара, максималан
износ на предметној платној картици, те свест да је овакво њено дело забрањено, надаље чињеницу да наведени новац који је
8 наврата подизала на банкомату банке „Интеза“ никада није предала оштећеном, злоупотребивши тако поверење које је
постојало између ње и оштећеног, односно поседовање кредитне картице и познавање пина, која је издата на име Саше
Крстића, што је све извршила због своје тешке материјалне ситуације у којој се налазила, односно кредита који је морала да
врати у „Уникредит банци“ за рефинансирање обавеза по основу прекорачења дозвољеног минуса у банци „Интеза“ , као и
због веома лошег здравственог стања својих родитеља са којима живи у истом домаћинству и о њима се стара, које стање је
изискивало набавку лекова и плаћање здравствених услуга и школовања детета који је студент, суд је утврдио на основу
првобитно датог исказа окривљене у ПУ Сомбор, а који је дат у складу са одредбама чл.226 ст.9 ЗКП-а, на који није било
примедбе, а који је поткрепљен и исказом сведока оштећеног Саше Крстића који је исказао да му новац никада није враћен,
да је извршио рекламацију својој банци, све то пријавио полицији, да је све поновио и на главном претресу, а који суд у
потпуности прихвата као искрено и тачно дат, јер се подудара са осталим материјалним доказима листингу банке „Интеза“,
снимцима са банкомата банке оштећеног на којима се тачно види да је новац подизала окривљена, што и окривљена
потврђује у својој материјалној одбрани, како је у претходним ставовима наведено, време у које је новац подизан и износи.

Лоше материјалне прилике и мотиве за извршење предметног кривичног дела окривљене утврђене су на основу
изјаве коју је дала на записнику о саслушању осумњичене у ПУ Сомбор од 14.12.2010.одине где је навела да следеће: „... На
основу наведеног око располагања са личним стварима и средствима плаћања мог директора Саше Крстића, у једном момету
сам била у тешкој материјалној ситуацији, због обавеза по основу враћања кредита у Уникредит банци, а за рефинаснсирање
обавеза по основу прекорачења дозвољеног минуса у мојој матичној Банка Интези, веома лошег здравственог стања
родитеља, које изискује велике трошкове набавке лекова и плаћања здравствених услуга, а са којима живим у заједничком
 P a g e | 51

домаћинству и о којима се старам, школовање детета, студента прве године фачунарског факултета у Београду, искористила
сам поседовање кредитне картице издате на име Саше Крстић и познавање ПИН кода неопходногза активирање наведене
картице, како би извршила подизање готовине укупно 8 пута, а у напред наведеним временском интервалима и укупном
износу од 220.000,00динара, или бар толики износ мислим да је укупан био..... Врло ми је непријатно што се све овако
догодило, јако ми је тешко што сам на овакав начин злоупотребила поверење, мог директора и изражавам велико кајање, а на
овај начин што ми све то тешко пада, сам практично злоупотребила поверење моје подорице, мојих тешко болесних
родитеља и сина, који је у Београду.“, који исказ суд у потпуности прихвата као истинит, крајње искрено дат, а будући да је
окривљена у даљем току поступка, на главним претресима изменила овако дат исказ, односно порекла извршење кривичног
дела и своје материјалне прилике, приложивши у прилог томе уговор о уступању и расподели имовине за живота који је
сачињен између ње и њених родитеља, сестре и ње, по ком уговору је она преузела бригу и старање о родитељима, а за
узврат је постала власник 1/1 предметне некретнине, стана у којем живи са родитељима, то само још више потврђује њене
тешке животне и материјалне прилике, које су и биле разлог за извршење конкретног кривичног дела, а материјална одбрана
окривљене дата у том правцу сматра се само као начин одбране у циљу избегавања кривичне одговорности окривљене.

Чињеницу да је окривљена у потпуности била свесна свога дела и хтела његово извршење, суд је утврдио на основу
изјаве коју је дала на записнику о саслушању осумњичене у ПУ Сомбор од 14.12.2010.године где је навела да следеће: „... На
основу наведеног око располагања са личним стварима и средствима плаћања мог директора Саше Крстића, у једном момету
сам била у тешкој материјалној ситуацији, због обавеза по основу враћања кредита у Уникредит банци, а за рефинаснсирање
обавеза по основу прекорачења дозвољеног минуса у мојој матичној Банка Интези, веома лошег здравственог стања
родитеља, које изискује велике трошкове набавке лекова и плаћања здравствених услуга... школовање детета, студента прве
године фачунарског факултета у Београду, искористила сам поседовање кредитне картице издате на име Саше Крстић и
познавање ПИН кода неопходног за активирање наведене картице, како би извршила подизање готовине укупно 8 пута, а у
напред наведеним временском интервалима и укупном износу од 220.000,00динара...“, који суд у потупности прихвата као
истинит и искрено дат, као и на основу материјалне одбране окривљене дате у даљем току поступка на главним претресима,
у којима ову чињеницу никада није оспоравала, па овај суд наведено у потпуности сматра неспорним.

Наводе окривљене у својој материјалној одбрани да је и раније подизала новац са ове платне картице окривљеног,
односно вршила овакве услуге за свог директора, суд не прихвата, обзиром да у прилог исказу оштећеног Саше Крстића који
је исказао да спорну кредитну картицу никада није давао окривљеној, а које суд у потпуности прихвата, иде и допис банке
„Интеза“од 14.05.2012.године, односно листинг трансакција за платну картицу број 40062212100486701 за временски период
од 01.01.2010.године па до краја 2010.године, допис банке „Интеза“ од 26.12.2012.године уз који је приложен листинг
трансакција за наведену платну картицу и стање на њој, те достављени видео снимци на два ЦД-а, на којима се тачно види
окривљена као подиже количину новца са наведене платне картице оштећеног, у времена тачно наведена у овим дописима.
Стога је суд поклонио веру осталим наведеним доказима, а не материјалној одбрани окривљене, обзиром да су они дати
прецизно, на основу службене евиденције и постављеног видео надзора банке, који представљају службене податке.

Правном оценом овако утврђеног чињеничног стања, овај суд налази да се у радњама окривљене стичу сви битни
елементи кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из чл. 225 ст.4 у вези ст.2 КЗ, обзиром да је у току
кривичног поступка неспорно утврђено да је окривљена неовлашћеном употребом туђе картице, платне картице оштећеног
Саше Крстића, у потпуности свесна свога дела и његове забрањености, „виза класик“ бр.4062212100486701, издату од банке
„Банка Интеза“ АД Београд на име Крстић Саше из Сомбора, тако што је наведеном платном картицом на банкомату „Банке
Интеза“ ЕН В 01041, у у 8 наврата, и то 30.08.2010.године у 10,14 часова и 10,15 часова, дана 04.10.2010.године у 18,38 и
18,40 часова, дана 17.11.2010.године у 15,08 часова, дана 20.11.2010.гдоине у 10,52 часа и 48 секунди, дана 21.11.2010.године
у 12,47 часова и дана 26.11.2010.године у 15,47 часова, подигла готов новац, у намери да себи прибави противправну
имовинску корист у износу од 220.000,00динара, те наведени износ присвојила.

Сходно чл.54 КЗ суд је од олакшавајућих околности на страни окривљене Анкице Видаковић ценио ранији живот
окривљене, да до сада није долазила у сукоб са законом, дакле да је неосуђивана, лоше материјалне прилике и побуде из
којих је кривично дело извршила, да је без запослења, мајка једног детета, студента, па имајући у виду околности под којима
је кривично дело извршила, да је у време извршења бринула о два болесна родитеља, потом изражено искрено кајање
приликом давања свог првобитног исказа, што сумарно представљају нарочито олакшавајуће околности, а да отежавајућих
околности није нашао, овај суд је окривљеној, за учињено кривично дело, примењујући одредбе чл.56 КЗ, изрекао условну
осуду, утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци,са роком провере од 2 године и осудио окривљену на новчану казну у
 P a g e | 52

износу од 20.000,00 (двадесет хиљада) динара, коју је дужна да плати у року од 15 дана од дана правноснажности ове
пресуде, с тим да уколико окривљена новчану казну не плати у остављеном року иста ће се заменити казном затвора тако
што ће се окривљеној за сваких започетих 1.000,00динара новчане казне одредити један дан казне затвора, ублажавајући тако
кривичне санкције испод законског минимума, сматрајући да је ово права врста и мера кривичних санкција која ће, имајући
у виду личност окривљене као и последице извршеног кривичног дела, и самим упозорењем уз претњу казном и наведеном
новчаном казном, која је у конкретном случају кумулативно прописана, у потпуности испунити сврху кажњавања прописану
чл.42 КЗ.

Окривљена је обавезана да оштећеном Крстић Саши, врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног
дела, у износу од 220.000,00динара, у року од један месец од дана правноснажности ове пресуде, под претњом принудног
извршења.

Такође је обавзана да оштећеном Крстић Саши, надокнади трошкове кривичног поступка настале ангажовањем
пуномоћника у поступку, у висини који суд утврди у писменом отправку ове пресуде.

На основу чл.196 ст.4 ЗКП-а окривљена је ослобађена од плаћања судског паушала, док других трошкова кривичног
поступка није било, јер би плаћањем ових трошкова окривљена угрозила своју егзистенцију као и лица која је по закону
дужна да издржава.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против овог решења дозвољена је жалба у року од 15 дана од дана пријема писменог
отправка, Апелационом суду у Новом Саду, а путем овог суда.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

ДРАГА ПАЂЕНс.р. СУДИЈА

БОЖИДАР СЕКУЛИЋс.р.

XIV K-2224/06

У ИМЕ НАРОДА
ПРВИ ОПШТИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Срђан Стефановић као судија појединац, са записничарем Веселком
Ченић, у кривичном поступку против окривљеног Карпузи Дамира, због кривичног дела Изазивање опште опасности из чл.
278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика, у стицају са кривичним делом Неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 ст.
1 Кривичног законика и кривичног дела Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 4 Кривичног законика, а по оптужном предлогу
Првог ОЈТ-а у Београду КТ-2084/06 од 13.12.2006. године, који је прецизиран на главном претресу дана 7.04.2009. године,
након одржаног главног и јавног претреса дана 7.04.2009. године у присуству заменика Првог ОЈТ у Београду Јасмине
Миловановић, окривљеног Карпузи Дамира и браниоца адв. Гордане Андрејевић, донео је

ПРЕСУДУ

ОКРИВЉЕНИ: КАПРУЗИ ДАМИР, ЈМБГ 0804986710339, од оца Исмаила и мајке Хаире девојачко Рамић, рођен
8.04.1986. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, Ул. Велике степенице бр. 4, држ. Србије, писмен, по занимању
трговац, војску није служио, без имовине, незапослен, издржавају га родитељи, неосуђиван,

КРИВ ЈЕ

Што је:
 P a g e | 53

1. Дана 1.09.2006. године око 15,30 часова, иако је био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да
до тога неће доћи или да ће то моћи спречити, опште опасном радњом изазвао опасност за тело људи, на тај начин што је
без пристанка овлашћеног лица користио туђе моторно возило марке “Jaguar H type” рег.бр.француског регистрационог
подручја 441 NAG 75 и изгубивши контролу ударио у зид зграде у Ул. Косанчићев венац бр. 13, у тренутку када се као
сапутник налазио оштећени Петар Трифуновић који је у удесу могао бити повређен, при чему је Карпузи Дамиру,
Јовановић Стефан који је био овлашћен да користи моторно возило исто предао само ради паркирања, а не ради даље
вожње како је то Карпузи учинио;

– чиме је извршио кривично дело Изазивање опште опасности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика, у
стицају са кривичним делом Неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика.

2. Дана 10.09.2006. године око 15,30 часова, у Београду у Ул. Косанчићев венац бр. 30 пријавио да је учињено кривично
дело за које се гони по службеној дужности иако је знао да то део није учињено, на тај начин што је прилпадницима
патроле Полиције станице Стари Град Сретеновић Владану и Милић Миодрагу пријавио да је НН извршилац уз претњу
пиштоља од њега одузео аутомобил “Jaguar H type” француског регистрационог подручја 441 NAG 75.

– чиме је извршио кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 4 кривичног законика.

Па му суд применом наведених законских прописа као и прописа чланова 1, 4, 42, 54, 64,65 и 66 Кривичног законика
претходно утврђује ПОЈЕДИНАЧНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА и то:

– за кривично дело описано под тачком 1.Изазивање опште опасности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика
казну затвора у трајању од 3 (три) месеца;
и за кривично дело Неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика казну затвора у трајању
од 3 (три) месеца;

– за кривично дело описано под тачком 2. Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 4 Кривичног законика казну затвора у
трајању од 3 (три) месеца;

Па суд окривљеном Карпузи Дамиру применом чл. 60 Кривичног законика ИЗРИЧЕ

УСЛОВНУ ОСУДУ

Тако што му утврђује јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одређује да се утврђена казна
неће извршити уколико окривљени за време од 2 (две) године не почини ново кривично дело.

На основу чл. 206 ЗКП-а оштећени Јовановић Стефан се упућује на парницу ради остваривања свог имовинско правног
захтева.

На основу чл. 193 и чл. 196 ЗКП-а ОБАВЕЗУЈЕ СЕ окривљени Карпузи Дамир да овом суду плати износ од 5.000,00
динара на име судског паушала у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудне наплате.

Образложење

Оптужним предлогом Првог ОЈТ у Београду КТ-2084/06 од 13.12.2006. године, који је прецизиран на главном претресу
дана 7.04.2009. године, окривљеном Карпузи Дамиру стављено је на терет извршење кривичног дела изазивање опште
опасности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика у стицају са кривичним делом Неовлашћено коришћење туђег
 P a g e | 54

возила из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика, и кривичног дела Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 4 Кривичног законика, уз
предлог да суд након спроведеног кривичног поступка окривљеног огласи кривим и осуди по закону.

Окривљени Карпузи Дамир, износећи своју одбрану током кривичног поступка је у потпуности признао извршење свих
кривичних дела која му се оптужним предлогом стављају на терет. Навео је да је дана 10.09.2006. године био на свом радном
месту у ресторану “Langouste”, који се налази у Ул. Косанчићев венац бр. 30, а где ради на пријему гостију ресторана као и
на препаркиравању возила гостију. Око 17,00 часова испред ресторана је стало возило марке “Јагуар” тамно зелене боје. Он
је пришао возилу и отворио врата сувозача, а како о врату носи закачену легитимацију са ознаком радника ресторана, човек
који је управљао возилом га је замолио да препаркира његово возило, а потом је ушао у ресторан са још два мушкарца који
су били са њим у друштву. Окривљени је ушао у возило и сео на седиште возача када је у том моменту наишао његов друг
Трифуновић Петар. Позвао је Трифуновића да седне у возило и да направе један круг, а потом да возило паркирају.
Трифуновић је сео на место сувозача, окривљени је стартовао мотор аутомобила, а потом су се упутили у Ул. Косанчићев
венац. Када су стигли до кривине која води из Ул. Косанчићев венац ка Ул. Поп Лукиној, а како је он возио мало брже,
притиснуо је папучицу кочнице, возило није успоравало, па су излетели са улице и ударили у једну стамбену зграду у Ул.
Косанчићев венац. Обојица су изашли из возила као и станари из оближњих зграда. Задржали су се поред возила пар минута,
а онда се окривљени упутио ка ресторану у којем ради, док је Трифуновић остао поред возила. По уласку у ресторан позвао
је једног конобара и рекао му да позове полицију. Такође му је рекао да га је напало једно мушко лице са пиштољем и да му
је отео возило једног од гостију. Тај конобар је позвао поллицију и дао му телефон где се јавила једна службеница полиције
којој је потом објаснио да га је једно мушко непознато лице напало пиштољем, тј.уперио пиштољ у њега, натерало га да
изађе из возила, а потом је то лице село у возило и слупао се истим неких 200 м даље од ресторана. Након тога окривљени је
изашао на улицу испред ресторана где је након извесног времена дошла патрола полиције којој је све поновио, као и
службеници полиције преко телефона, а затим се са њима упутио до возила и места где су се слупали, а где их је чекао његов
друг Трифуновић Петар. Касније су њега и Трифуновић Петра довели у станицу полиције Стари Град. Напоменуо је да је ово
возило било страних регистрарских таблица као и то да он нема возачку дозволу, односно положен возачки испит. Истакао је
да је касније у полицији након што је Петар Трифуновић испричао шта се заиста десило и он исто испричао, односно признао
шта се заиста десило. На крају је истакао да му је жао што се све ово догодило, да се искрено каје и да се ово више неће
поновити.

Бранилац окривљеног у својој завршној речи је изјавио да не спори чињенични опис и правну квалификацију описану под
тачком 1, сматра да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет, али сматра да није доказано да је
извршио кривично дело описано под тачком 2. јер окривљени је давао свој исказ као осумњичени, јер је сматрао да може да
се брани како хоће, те предлаже суду да окривљеног ослободи од тог дела. Приликом одмеравања казне тражио је од суда да
окривљеном узме у обзир низ олакшавајућих околнсоти, да у међувремену окривљени ради са мајком и моли суд да га што
блаже казни.

Окривљени је у својој завршној речи изјавио да се у потпуности придружује завршној речи свога браниоца, те да жели да се
захвали суду на коректном вођењу поступка.

Проверавајући наводе оптужног предлога и одбране окривљеног Карпузи Дамира, суд је у доказном поступку, а на сагласан
предлог странака извео доказ читањем исказа сведока Петра Трифуновића, сведока оштећеног Јовановић Стефана, прочитао
извештај МУП ПС Стари Град, те извршио увид у извештај из КЕ и ПЕ за окривљеног МУП РС ПУ за Град Београд.

Сведок Трифуновић Петар је у свом исказу навео да је критичног дана у поподневним статима дошао до паркинга
ресторана “Langouste” где се налазио његов пријатељ Карпузи Дамир, свратио је да га пита да ли ће ићи на фудбал. Ту на
паркингу ресторана Дамир му је рекао да има кључеве од једног “Јагуара” и питао га да ли хоће да се провоза. Са паркинга
ресторана су се извезли колима, Дамир је возио, док је он седео на сувозачевом месту. Након неког краћег времена
аутомобил се закуцао о зид куће на Косанчићевом венцу. Он је одмах изашао из кола Дамир је брзо отрчао у ресторан. Звао
га је преко мобилног телефона и рекао да ће он да каже полицији да су му под претњом пиштоља одузели аутомобил и да он
није возио када се аутомобил закуцао о зид куће, па да и он то исто каже полицији. Он је остао поред аутомобила, а затим су
се ту појавили полицајци са којима је ту био и Дамир. Њега је полиција питала шта се десило и он је им је испричао шта се
заиста десило. Након тога су их одвезли у полицију и тек тамо је Дамир испричао шта се заиста десило. До тада је тврдио да
му је неко уз претњу пиштоља одузео аутомобил.
 P a g e | 55

Сведок оштећени Јовановић Стефан је у свом исказу навео да је дана 10.09.2006. године својим аутомобилом марке
“Јагуар” дошао до ресторана “Langouste” заједно са неким пријатељима. Те је своје пријатеље оставио испред улаза у
ресторан и када су они изашли из кола њему се обрато један младић који је на грудима имао беџ од ресторана и рекао му да
би он могао да му упаркира аутомобил. Он је то прихватио и изашао из кола, кључеви су остали у аутомобилу и тај младић је
ушао у аутомобил, а он је отишао у ресторан. Претпоставио је да ће он да паркира аутомобил код ресторана, с озбиром да је
било слободно место. Негде око 18,10 часова у ресторан су ушла двојица полицајаца и рекли су му да је његов аутомобил
слупан, да је извршена оружана пљачка. Он је заједно са њима отишао до једне куће, која је удаљена неких 200-300 метара и
видео да је његов аутомобил ударио у ту кућу. Аутомобил је био скоро потпуно слупан. Видео је на том месту тог младића
коме је дозволио да паркира његов аутомобил и њему је одмах рекао да лаже што се тиче начина до којег је дошло до
оштећења његовог возила, односно да лаже да му је неко узео аутомобил уз претњу оружја. Тог младића је недуго затим
одвела полиција. Касније му је полиција јавила телефоном шта се заиста десило, односно да није било никаквог оружаног
напада. Истакао је да није исправно што полиција није поднела кривичну пријаву за одузимање возила с обзиром да је то по
његовом мишљењу кривично дело које се догодило. Навео је а тај аутомобил вреди између 17 и 20.000 еура, а сада је потпуно
оштећен и процена је да би поправка коштала чак 30.000 евра јер би се уградили нов мотор, као и остали нови делови,
имајући у виду да нов модел таквог аутомобила кошта 50.000 евра. Аутомобил је у власништву његовог брата Јовановић
Славка. Истакао је да од осигурања до сада није наплатио никакву штету, а иначе веома ретко у Србији, односно у Београду,
јер претежно живи и ради у Лондону. На крају је навео да се придружује кривичном гоњењу против окривљеног и истиче
имовинско правни захтев који ће накнадно определити.

Читањем извештаја МУП ПС Стари Град од 10.09.2006. године, суд је утврдио да је у поменутом извештају измејђу осталог
наведено да је дана 10.09.2006. године у 17,45 часова патрола полиције од стране Службе сталног дежурства ПС Стари Град
упућена у Ул. Косанчићев венац бр. 30 на позив станара зграде који су пријавили да је НН лице возилом у покрету ударило у
зид зграде на наведеној адреси. Доласком на лице места патрола је уочила да је возило марке “Јагуар” рег.озн.француског
регистарског подручја ударило у зид зграде у УЛ. Косанчићев венац бр. 13. На лицу места патрола је затекла Карпузи
Дамира и Трифуновић Петра. Карпузи Дамир је навео да је запослен у ресторану “Langouste” у Ул. Косанчићев венац бр. 30
и да је око 17,30 часова испред ресторана са својим путничким аутомобилом марке “Јагуар С тип” дошао власник возила
Јовановић Стефан, који је том приликом Карпузи Дамиру предао кључеве замоливши да паркира возило. Карпузи Дамир је
сео у возило на возачево место позвавши Трифуновић Петра да му се придружи. Након чега су се исти упутили возилом у
правцу Ул. Косанчићев венац ка Ул. Краља Петра, где их је по изјави Карпузи Дамира зауставио НН извршилац старости око
20 година који је на себи имао белу мајицу, а који је по речима Карпузи Дамира уперио пиштољ НН марке и калибра у
именованог Карпузи и Трифуновића и наредио им да изађу из возила, након чега је НН извршилац почео да управља возилом
где је изгубио контролу над истим и ударио у зид куће у Ул. Косанчићев венац бр. 13. У извештају се даље наводи да је
Трифуновић Петар навео да над њим док се налазио у возилу није извршено описано кривично дело, већ именовани Карпузи
пошто је преузео возило власника Јовановић Стефана исти без одобрења почео да управља и великом брзином када је
изгубио контролу над возилом и ударио у зид зграде у Ул. Косанчићев венац бр. 13, којом приликом је причињена већа
материјална штета на возилу.

Увидом у извештај из КЕ за окривљеног Карпузи Дамира од 5.02.2009. године, суд је утврдио да окривљени раније није
осуђиван.

Увидом у извештај из ПЕ за окривљеног, суд је утврдио да је окривљени више пута прекршајно кажњаван и то за прекршаје
из области прекршаја против јавног реда и мира и саобраћајних прекршаја.

На основу доказа који су изведени на главном претресу, а које је суд савесно оценио и то како сваки појединачно, тако и све
заједно, на несумњив начин је из одбране окривљеног Карпузи Дамира, исказа сведока Трифуновић Петра, исказа сведока
оштећеног Стефановић Јована и извештаја МУП-а РС ПС Стари Град од 10.09.2006. године утврђено да је окривљени
Карпузи Дамир дана 10.09.2006. године око 15,30 часова опште опасном радњом изазвао опасност за тело људи, на тај начин
што је без пристанка овлашћеног лица користио туђе моторно возило марке “Jaguar H type” рег.бр.француског
регистрационог подручја 441 NAG 75 изгубивши контролу ударио у зид зграде у Ул. Косанчићев венац бр. 13, у тренутку
када се као сапутник налазио оштећени Петар Трифуновић који је у удесу могао бити повређен, при чему је Карпузи Дамиру,
Јовановић Стефан који је био овлашћен да користи моторно возило исто предао само ради паркирања, а не ради даље вожње
како је то Карпузи учинио. Да је дана 10.09.2006. године око 15,30 часова, у Београду у Ул. Косанчићев венац бр. 30 пријавио
да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности иако је знао да то део није учињено, на тај начин што је
 P a g e | 56

припадницима патроле Полиције станице Стари Град Сретеновић Владану и Милић Миодрагу пријавио да је НН извршилац
уз претњу пиштоља од њега одузео аутомобил “Jaguar H type” француског регистрационог подручја 441 NAG 75.

Ценећи психички однос учиниоца према извршеном делу Изазивање опште опсаности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног
законика, суд је утврдио да је окривљени у време извршења овог дела био свестан да својом радњом може учинити дело, али
је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити, односно да је био свестан да опште опасном радњом изазива
опасност за тело људи, на тај начин што је користио туђе моторно возило без пристанка овлашећног лица, изгубивши
контролу над истим ударио у зид здграде у Ул. Косанчићев венац бр.13, у тренутку када се као сапутник налазио Петар
Трифуновић који је у удесу могао бити повређен. С обзиром на напред наведено суд је мишљења да је окривљени у односу
на наведено дело поступао са свесним нехатом као обликом кривице.

Ценећи психички однос учиниоца према извршеном кривичном делу из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика, суд је утврдио да је
окривљени у време извршења овог кривичног дела био свестан свога дела и хтео његово извршење, односно да је био свестан
да користи туђе моторно возило, без пристанка овлашћеног лица. С обзиром на напред наведено суд је мишљења да је
окривљени у односу на ово кривично дело поступао са директним умишљајем као обликом кривице.

Цнећи психички однос учиниоца према извршеном кривичном делу из чл. 334 ст. 4 кривичног законика, суд је утврдио да је
окривљени у време извршења кривичног дела био свестан свога дела и хтео његово извршење, односно да је био свестан да
пријављује да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако је знао да то дело није учињено, на тај
начин што је припадницима патроле полиције Станице Стари Град пријавио да је НН извршилац уз претњу пиштоља од њега
одузео аутомобил. С обзиром на напред наведено суд је закључио да је окривљени у односу на ово кривично дело поступао
са директним умишљајем као обликом кривице.

Подводећи утврђено чињенично стање и психички однос учиниоца под правну норму, односно вршећи правну
квалификацију, суд је утврдио да се у свим радњама окривљеног које су описане у тачки 1 оптужног предлога, стичу сва како
субјективна тако и објективна обележја кривичног дела изазивање опште опасности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног
законика, у стицају са кривичним делом Неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика. Суд је
такође утврдио да се у радњама окривљеног које су описане у тачки 2 оптужног предлога стичу сва како субјективна ткао и
објективна обележја кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334 ст. 4 кривичног законика. Како није било околнсоти које
би искључиле кривицу окривљеног, суд га је огласио кривим због извршења наведених кривичних дела.

Одбрану окривљеног Карпузи Дамира суд је прихватио, оценивши његово признање као потпуно, јасно, детаљно, логично,
доследно и непротивуречно осталим изведеним доказима у овом поступку.

Суд је прихватио исказе сведока Трифуновић Петра и сведока оштећеног Јовановић Стефана, оценивши их као јасне,
логичне, потпуне, уверљиве и поткрепљене материјалним доказима.

Суд је такође у потпуности прихватио и све остале изведене доказе током кривичног поступка оценивши их као ваљане,
подобне и поуздане.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције према окривљеном Карпузи Дамиру, а полазећи од законом прописане казне
за кривично дело из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика, за кривично дело из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика и за
кривично дело из чл. 334 ст. 4 Кривичног законика, суд је узео у обзир све околности предвиђене одредбом чл. 54 Кривичног
законика, које утичу да казна буде мања или већа, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његово
коректно држање у току кривичног поступка, односно потпуно признање извршења кривичних дела која су му оптужним
предлогом стављена на терет, које је допринело разјашњењу ове кривично правне ствари, изражено кајање због учињеног
дела, да је окривљени млад човек, као и чињеницу да раније није осуђиван, док је од отежавајућих околности на страни
окривљеног ценио висок степен кривице, да је кривично дело из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика извршио злоупотребом
поверења окривљеног према оштећеним. Имајући у виду све наведене околности суд је оценио да се у конкретном случају
сврха прописивања и изрицања кривичних санкција из чл. 4 Кривичног законика и сврха кажњавања из чл. 42 Кривичног
законика може постићи изрицањем условне осуде, па је окривљеном за кривично дело описано под тачком 1 оптужног
предлога Изазивање опште опасности из чл. 278 ст. 4 у вези ст. 1 Кривичног законика изрекао казну затвора у трајању од три
 P a g e | 57

месеца; за кривично дело Неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 ст. 1 Кривичног законика изрекао казну затвора у
трајању од три месеца, док је за кривично дело описано под тачком 2 оптужног предлога Лажно пријављивање из чл. 334 ст.
4 Кривичног законика изрекао казну затвора у трајању од три месеца, па је дањом применом правила за одмеравање казне за
кривична дела у стицају, предвиђених одредбом чл. 60 Кривичног законика изрекао окривљеном условну осуду, тако што му
је утврдио јединствену казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити
уколико окривљени за време од две године не учини ново кривично дело.

На основу чл. 206 ЗКП-а, суд је оштећеног Јовановић Стефана упутио на парницу ради остваривања имовинско правног
захтева.

На основу чл. 193 и чл. 196 ЗКП-а суд је обавезао окривљеног Карпузи Дамира да овом суду накнади трошкове кривичног
поступка у износу од 5.000,00 динара на име судског паушала, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под
претњом принудне наплате.

Приликом доношења ове пресуде суд је имао у виду и друге наводе странака, али је при утврђеном чињеничном стању и
заузетом правном стасновишту ценио да исти нису од пресудног утицаја на другачије пресуђење, па их није ближе ни
образлагао.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА

Веселка Ченић Срђан Стефановић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде може се изјавити

жалба Окружном суду у Београду у

року од 8 дана од дана пријема писменог отправка исте, а преко овог суда

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији појединцу Божидару Секулићу, уз учешће записничара Весне
Калајић, у кривичном предмету против окр. СУЗАНЕ НИКОЛИЋ, због кривичног дела крађа у покушају из чл.203 ст.2 у веи
ст.1 КЗ, по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-1630/12 од 22.11.2012.године измењеног на главном
претресу дана 28.08.2013.године, након одржаног главног претреса дана 28.08.2013.године, у присуству заменика ОЈТ у
Сомбору, Владимира Шакића и окривљене Сузане Николић, донео је следећу:

ПРЕСУДУ

Окривљена: НИКОЛИЋ СУЗАНА, од оца Николе и мајке Мирјане рођ.Грчић, рођена 09.12.1972.године у
Сомбору, држављанин Р Србије, ЈМБГ 0912972815011, завршила основну школу, незапослена, удата, мајка четворо деце од
којих је двоје малолетно, осуђивана пресудом Општинског суда у Сомбору К-510/05 од 23.06.2006.године због кривичног
дела из чл.159 ст.1 Закона о енергетици, пресудом Општинског суда у Сомбору К-430/06 од 18.02.2008.године, због
кривичног дела из чл.159 ст.2 Закона о енергетици пресудом Општинског суда у Сомбору К-514/09 од 12.11.2009.године
због кривичног дела из чл.372 ст.1 КЗ и кривичног дела из чл.159 ст.1 Закона о енергетици, пресудом Оснонвог суда у
Сомбору К-1021/10 од 20.12.2010.године због кривичног дела из чл.159 ст.1 Закона о енергетици, пресудом Основног суда у
Сомбору К-1141/10 од 27.12.2010.године због кривичног дела из чл.159 ст.1 Закона о енергетици, пресудом Основног суда у
Сомбору К-946/11 од 08.11.2011.године због кривичног дела из чл.327 у вези чл.61 КЗ, са пребивалиштем у Сомбору ул.Грује
Дедића бр.26 улаз 1, стан 17,

КРИВА Ј Е

штоје:
 P a g e | 58

Неутврђеног дана у периоду од 24.11.2011. године до 13.06.2012. године у Сомбору, у улици Текстилна бр. 3,
способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима , у намери да одузимањем и присвјањем електричне
енергије себи покушала прибавити противправну имовинску корист у вредности већој од 15.000,00 динара , на штету
оштећене ЕД „Сомбор“ Сомбор, противно одредби члана 156. став 2. Закона о енергетици РС, на главни електрични вод
прикључила проводник пресека 1 х 2,5 мм2, који је спровела директно у инсталацију стамбеног објекта мимо електричног
бројила које су овлашћени радници ЕД „Сомбор“ Сомбор дана 24.11.2011. године претхдоно били демонтирали јер је
окривљена као купац електричне енергије на том мерном месту октазала потрошњу исте, и на тај начин даље користила
електричну енергију без мерења потрошње све до 13.06.2012. године када су радници ЕД „Сомбор“ Сомбор поново вршили
контролу потрошње електричне енергије на наведеној адреси, којом приликом је била свесна да је њено дело забрањено,

Чиме је извршила кривично дело крађе из члана 203. став 2. у вези са ставом 1. КЗ, у покушају,

Па јој суд применом горе наведеног члана и члана 4. став 2, 42, 43, 45, 54, 64, 65, 66. КЗ и з р и ч е :

УСЛОВНУ ОСУДУ

КОЈОМ ЈОЈ УТВРЂУЈЕ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (ТРИ) МЕСЕЦА И ИСТОВРЕМЕНО

ОДРЕЂУЈЕ ДА СЕ ОВАКО УТВРЂЕНА КАЗНА НЕЋЕ ИЗВРШАВАТИ УКОЛИКО ОКРИВЉЕНА У ПЕРИОДУ ОД
1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ И 6 (ШЕСТ) МЕСЕЦИ НЕ ИЗВРШИ ДРУГО КРИВИЧНО ДЕЛО.

На основу члана 196. став 4. ЗКП-а, окривљена се ослобађа од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и
судског паушала, и исти се одређују на терет буџетских средстава РС.

За остваривање имовинско правног захтева оштећена се сходно члану 206. став 2. ЗКП-а, упућује на парницу.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору поднео је оптужни предлог Кт-1630/12 од 22.11.2012.године против окривљене
Сузане Николић због кривичног дела крађа из чл.203 ст.2 у вези ст.1 КЗ у покушају.

Пре изношења речи странака поступајући заменик ОЈТ у Сомбору изменио је оптужни акт, тако што је у четвртом
реду део који гласи „себи или другом прибави“, изменио тако да гласи:“себи покушала прибавити“, док је у осталом делу
чињенични опис остао неизмењен.

На овако измењен чињенични опис оптужног акта окривљена је изјавила да не је примила к знању, те да не тражи
одлагање претреса ради припреме одбране.

У речи странака заменик ОЈТ Сомбор Шакић Владимир изјавио је да је доказано да је окривљена извршила дело које
јој се ставља на терет, и предложио да је суд прогласи кривом и осуди по Закону.

У завршној речи окривљена Сузана Николић порекла је извршење кривичног дела које јој се ставља на терет и још
исказала да жели да плати дуг за струју.

У својој материјалној одбрани датој пред истражним судијом окривљена Сузана Николић порекла је извршење
кривичног дела за које је оптужена. Окривљена је навела да су у улици Текстилној бр.3 у Сомбору где је раније живела,
радници ЕД скинули сат и покидали жице. Надаље навела је да се из тог стана заједно са своје четворо деце преселила код
баке у улицу Грује Дедића, обзиром да у кући у Текстилној улици више није било услова за живот, да повремено одлази у
кућу у Текстилној улици да обиђе стан у страху да се неко не усели у њега. Навела да она није прикључивала струју, да не
зна ко је то урадио, а да је раније када јој се судило за иста кривична дела суду увек признала извршење, да се сатови налазе у
комшијском дворишту, те да се критичном приликом када су радници ЕД дошли у контролу, она случајно затекла у стану, јер
је дошла да обиђе, и тада потписала записник о контроли. Када је окривљеној предочен записник о контроли који прилеже
спису, она је изјавила да је на њему њен потпис. На крају, исказала је да стан у Текстилној улици не користи, да јој старији
син живи у Новом Саду, а да су осталих троје са њом код баке.

На главном претресу дана 24.12.2012.године окривљена је првобитном исказу додала да стан у Текстилној улици
припада Општини и да у њему не живи, да је тамо становала као социјални случај, да га је напустила када је последњи пут
 P a g e | 59

осуђена за исто кривично дело, да није надлежној ПУ пријавила своје ново боравиште, да бројило није одјавила, да је тада
обавестила ЕД „Сомбор“ да се одселила са наведене адресе, односно да се лично обратила Николи Кркљушу и да га је више
пута звала и упозоравала да тамо има још лица који краду струју, а да јој је он обећао да ће да је заштити, да се бројило
водило на њено име и налази се у комшијском дворишту где још има 7 или 8 бројила. Исказала је да не зна када је тачно
искључена струја у том стану, јер је 08.11.2011.године када је последњи пут осуђена напустила тај стан, да наведени стан
обилази јер тамо има намештаја, да јој радници ЕД критичном приликом нису рекли шта потписује и шта су они утврдили у
тој контроли. Такође, навела је да у том стану од 24.11.2011. до 13.06.2012.године нико није становао, те да није било
никаквог обијања стана.

Након што је испитао окривљену, суд је спровео доказни поступак тако што је: прочитао исказ сведока Кркљуш
Николе са претреса одржаног дана 15.03.2013. године, прочитао исказ сведока Станковић Стојана са претреса одржаног дана
15.04.2013. године, прочитао записник о неовлашћеном коришћењу електричне енергије и записник о контроли мерења од
13.06.2012. године, обрачун о неовлашћеном коришћењу електричне енергије од 15.06.2012. године, прочитао извод из
казнене евиденције за окривљену, прочитао исказ представника ЕД „Сомбор“ Наташе Секулић Павков од 16.10.2012. године,
прочитао допис Центра за социјални рад Сомбор од 23.04.2013. године и допис ЕД „Сомбор“ од 26.04.2013. године, па је
након овако спроведеног доказног поступка утврдио следеће чињенично стање:

Окривљена Сузана Николић, са личним подацима како је то наведено у изреци ове пресуде, је неутврђеног дана у
периоду од 24.11.2011. године до 13.06.2012. године у Сомбору, у улици Текстилна бр. 3, способна да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, у намери да одузимањем и присвјањем електричне енергије себи покушала прибавити
противправну имовинску корист у вредности већој од 15.000,00 динара , на штету оштећене ЕД „Сомбор“ Сомбор, противно
одредби члана 156. став 2. Закона о енергетици РС, на главни електрични вод прикључила проводник пресека 1 х 2,5 мм2,
који је спровела директно у инсталацију стамбеног објекта мимо електричног бројила које су овлашћени радници ЕД
„Сомбор“ Сомбор дана 24.11.2011. године претхдоно били демонтирали јер је окривљена као купац електричне енергије на
том мерном месту октазала потрошњу исте, и на тај начин даље користила електричну енергију без мерења потрошње све до
13.06.2012. године када су радници ЕД „Сомбор“ Сомбор поново вршили контролу потрошње електричне енергије на
наведеној адреси, којом приликом је била свесна да је њено дело забрањено.

Личне податке о окривљеној суд је утврдио на основу оних које је за себе дала сама окривљена, као и на основу
података из оптужног акта.

Ранију вишеструку осуђиваност суд је утврдио на основу извода из казнене евиденције за окривљену, издатог од
стране надлежног органа.

Временски период, место и начин извршења кривичног дела, односно да се ради о периоду од 24.11.2011.године па
до 13.06.2012.године, у Текстилној улици кућног бр.3 у Сомбору, да је окривљена на главни електрични вод прикључила
проводник пресека 1 х 2,5 мм2, који је спровела директно у инсталацију стамбеног објекта мимо електричног бројила, суд је
утврдио на основу низа доказа, како на основу увида у записник о извршеној контроли мерења од 13.06.2012. године,
обрачун о неовлашћеном коришћењу електричне енергије од 15.06.2012. године, из исказа представника ЕД „Сомбор“
Наташе Секулић Павков од 16.10.2012. године, из исказа сведока Николе Кркљуша од 15.03.2013.године, из исказа радника
ЕД Стојана Станковића од 15.04.2013.године који је сачинио записник, који су у потпуности комплементарни, сагласани,
истоветни, искази су дати од стране овлашћених лица, запослених у ЕД „Сомбор“, записник и допис сачињени од стране
овлашећних лица, који су критичном приликом били на лицу места, дакле 13.06.2012.године, у ком је тачно описано затечено
стање на спорном објекту, када је и окривљена затечена у том стану и потписала записник, што је окривљена у својој
материјалној одбрани и потврдила, а према исказу представника ЕД“Сомбор“ Наташе Секулић датог на основу писмене
документације произилази да се Сузана Николић води као „отказани купац“, што значи да је брисана из евиденције купаца,
тако да је објекат у Текстилној улици искључен са дистрибутивне мреже дана 24.11.2012.године. Свим овим доказима суд је
у потпуности поклонио веру, а из разлога претходно наведених, па све ове чињенице сматра у потпуности доказаним.

Материјалну одбрану окривљене у којој пориче извршење предметног кривичног дела, суд не прихвата, обзиром да
је у потпуности нелогична, није поткрепљена никаквим доказима, а сви изведени током поступка у потпуности одударају од
тако изнете одбране, дата је само у правцу избегавања кривичне одговорности. Из дописа Центра за социјални рад у Сомбору
од 23.04.2013.године јасно произилази да је окривљена корисник социјалне помоћи у инкриминисаном периоду, али да нема
никаквих података, односно уговора или било ког другог правног основа по ком је је стан у Текстилној бр.3 у Сомбору
 P a g e | 60

додељен на коришћење окривљеној нити њеном супругу. Окривљена пак у својој материјалној одбрани исказује да је га је
добила на коришћење као социјални случај, да је у том стану живела са својом породицом све до 08.11.2011.године када је
последњи пут осуђена за исто кривчно дело, а да је након тога стан напустила, те да га редовно обилази како се неко не би у
њега уселио. Такође према наводима материјалне одбране окривљене, у стану се налазе ствари, намештај окривљене, она је
затечена приликом контроле, потписала записник, навела како нема трагова проваљивања у њен стан, како жели да плати дуг
за утрошену електричну енергију, а то све упућује на закључак да је окривљена и у критичном периоду, па надаље користила
тај стан, јер је потпуно нелогично и несхватљиво да она жели да плати дуг за утрошену струју, који није причинила, већ га је
направио сасвим неко други, како окривљена наводи, неко од комшија, а да при том не живи у том стану, дакле окривљена је
признала дуг.

Чињеницу да је окривљена имала намеру да себи покуша да прибави противправну имовинску корист већу од
15.000,00динара, суд је утврдио на основу утврђеног временског периода противправног коришћења елекетричне енергије,
дакле да се ради о периоду од 24.11.2011.године, када је бројило искључено са дистрибутивне мреже, па до 13.06.2012.године
када је извршена контрола од стране ЕД“Сомбор“, обзиром да је у том периоду електрична енергија коришћена мимо
бројила, дакле без мерења потрошње.

Свест окривљене да схвати значај свога дела, управља својим поступцима, свест о забрањености свог дела и хтела
његово извршење, код окривљене је у време извршења дела била у потпуности очувана, то не оспорава ни окривљена, јер да
је такво поступање забрањено опште је познато, а предузете радње како су описане у чињеничном стању ове пресуде могу се
извршити само са директним умишљајем, дакле смишљено, свесно, са намером.

Када се све наведено има у виду, овај суд је нашао да се у радњама окривљене стичу сви битни елементи бића
кривичног дела крађа из чл.203 ст.2 у вези ст.1 КЗ, у покушају, јер је окривљена Сузана Николић у периоду од 24.11.2011.
године до 13.06.2012. године у Сомбору, у улици Текстилна бр. 3, способна да схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима, у намери да одузимањем и присвјањем електричне енергије себи покушала прибавити противправну имовинску
корист у вредности већој од 15.000,00 динара , на штету оштећене ЕД „Сомбор“ Сомбор, противно одредби члана 156. став
2. Закона о енергетици РС, на главни електрични вод прикључила проводник пресека 1 х 2,5 мм2, који је спровела директно у
инсталацију стамбеног објекта мимо електричног бројила које су овлашћени радници ЕД „Сомбор“ Сомбор дана 24.11.2011.
године претхдоно били демонтирали јер је окривљена као купац електричне енергије на том мерном месту октазала
потрошњу исте, и на тај начин даље користила електричну енергију без мерења потрошње све до 13.06.2012. године када су
радници ЕД „Сомбор“ Сомбор поново вршили контролу потрошње електричне енергије на наведеној адреси, којом
приликом је била свесна да је њено дело забрањено.

Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције, суд је претходно од олакшавајућих околности на страни
окривљене ценио породичне и материјалне прилике окривљене, да је незапослена, удата, мајка четворо деце, од којих је двоје
малолетних, да је прималац социјалне помоћи, дакле тешких материјалних прилика, да је иказала вољу да дуг за електричну
енергију плати, да је дело остало у покушају, док је од отежавајућих околности ценио њену вишеструку ранију осуђиваност,
дакле да је окривљена до сада шест пута правноснажно осуђивана, од тога пет пута за иста кривична дела, но, имајући у виду
да се ради о ситуационом кривичном делу, овај суд је окривљеној изрекао условну осуду, утврдио казну затвора у трајању од
3 месеца, са роком проверавања од 1 године и 6 месеци, сматрајући да ће се и самим упозорењем уз претњу казном, у
довољној мери поправно утицати на окривљену да се клони вршења кривичних дела, као и на друге да се клоне вршења
кривичних дела, односно да ће се на овај начин испунити сврха изрицања кривичних санкција прописаних чл.64 и 42 КЗ.

Имајући у виду веома лоше материјалне прилике окривљене, она је ослобођења од обавезе плаћања трошкова
кривичног поступка и судског паушала, јер би њиховим плаћањем била доведена у питање како егзистенција окривљене, а
тако и лица која је по закону дужна да издржава.

Обзиром да је оштећена задржала право на одштетни захтев, на основу чл.206 ст.2 ЗКП-а упућена је на парницу.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од пријема писменог
отправка исте, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.
 P a g e | 61

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИШИ СУД
4К. 70/13
Дана 26.11.2013.
Краљево

У ИМЕ НАРОДА

ВИШИ СУД У КРАЉЕВУ у већу састављеном од председника већа судије Милана Давидовића и чланова већа
судије Мирољуба Вујовића и судија поротника Соње Зарић, Ружице Марковић и Мине Ђоковића, са записничарем Зорицом
Апостоловић, у кривичном предмету оптуженог Мариа Јемини из Краљева због кривичног дела тешко убиство у
саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 4 у вези члана 33 Кривичног законика, по оптужници Вишег јавног тужиоца у
Краљеву Кт. 62/13 од 14.8.2013. године и малолетног Радомира Васића из Краљева због кривичног дела тешко убиство у
саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 4 у вези члана 33 Кривичног законика , по предлогу Вишег јавног тужиоца у
Краљеву за изрицање кривичне санкције Ктм. 72/13 од 2.8.2013. године; након нејавног главног претреса одржаног
18.11.2013. године у присуству ВЈТ у Краљеву Милоша Бзенића, опт. Марија Јеминија и његовог браниoца адвоката
Владимира Панића из Краљева, малолетног Радомира Васића и његовог браниоца адв. Златомира Колаковића из Краљева,
његовог оца Горана Васића, представника Центра за социјални рад у Краљеву Мирјане Живковић Ђаловић и оштећеног
Милутина Јовичића донета је једногласно 26.11.2013. и јавно објављена

ПРЕСУДА

Опт. МАРИО ЈЕМИНИ (ЈМБГ 2001986780010) звани Кићо, од оца Слободана и мајке Драгане, девојачко презиме
мајке Петровић, рођен 20.1.1986. у Краљеву, живи у Краљеву, улица Миодрага Миловановића бр. 128, држављанин Србије,
ожењен, отац троје деце, писмен, није завршио Специјалну школу за глувонеме, радник, војску није служио, не води се у ВЕ,
не поседује имовину, бави се сакупљањем секундарних сировина и тако зарађује до 1.500,00 динара дневно, супруга не ради,
није осуђиван, пред Основним судом у Краљеву води се кривични поступак под ознаком К. 502/10 због кривичног дела
разбојништво и крађа,

к р и в je

што је 25. маја 2013. године у Краљеву, свестан свога дела, те да је забрањено, али хотећи његово извршење са још једним
лицем заједнички употребом силе против лица одузео туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи и другом
прибави противправну имовинску корист, тако што се претходно договорио са малолетним Радомиром Васићем да од
Драгице Марковић из Краљева одузму новац, па су оба деловима своје одеће прекрили главе и око 23,00 часа дошли до куће
оштећене Драгице Марковић која се налази у ул. Цара Лазара бр. 31, мал. Радомир Васић је физичком снагом, јаким ударцем
ногом отворио врата куће у којој се налазила Драгица Марковић, врата су Драгицу Марковић ударила у предео главе, мал.
Радомир Васић је Драгицу Марковић ударио ногом у пределу обе ноге у висини колена, од овог ударца Драгица Марковић је
пала на под, мал. Радомир Васић ју је са обе руке ухватио за косу и најмање три пута, држећи је за косу, ударио њеном
главом о под, опкорачио је Драгицу Марковић и коленима се ослонио на њен труп, па ју је више пута затвореним шакама обе
руке ударио у предео главе, при чему је од Драгице Марковић тражио да им да новац, након што је Драгица Марковић рекла
да нема новца више пута ју је ударио дрвеном држалицом метле, коју је претходно унео у кућу, у пределу ногу, руку и трупа,
Драгица Марковић је покушавала да се одбрани од удараца, мал. Радомир Васић је поново тражио да им преда новац,
Драгица Марковић им је одговорила да нема новца, да јој је се новац налази код комшинице, мал. Радомир Васић је поново
више пута снажно ударио Драгицу Марковић затвореним шакама по глави и телу, а потом је са обе руке стезао у пределу
врата, од чега се Драгица Марковић онесвестила, након чега су опт. Марио Јемини и мал. Радомир Васић извршили
 P a g e | 62

претраживање по кући и одузели сав новац који су том приликом пронашли у износу од 80,00 динара, затим су изашли из
куће Драгице Марковић и крећући се паркинг простором иза зграде општине у Краљеву рукама „оверили“ између себе
догађај тако што су ударили један другог у отворене дланове руку, а затим се заједно удаљили ка Ромском насељу, док је
оштећена Драгица Марковић од удараца које јој је у току догађаја задао мал. Радомир Васић задобила више тешких телесних
повреда опасних по живот у пределу главе и тела и то: у виду више ситних огуљотина величине до „зрна кукуруза“ на оба
капка, јастучасти оток капка левог ока са отоком изнад леве обрве и чела, три ситне огуљотине у пределу отока на челу,
огуљотине величине „зрна пшенице“ у пределу средине леве обрве са огуљотином правоугаоног облика површине 3 х 2 цм
која се наставља на спољни део доњег капка, крвни подлив у пределу доњег дела левог образа у виду два уска тракаста крака
које склапају благи туп угао ширине око 3 мм и са теменом постављеним унутра и доле, усправног крака дужине 3 цм и
попречног 1,2 цм, огуљотину у пределу левог доњевиличног угла попречно постављену правоугаоног облика промера 3,5 х 2
цм, крвни подлив у пределу доње ивице леве стране доње вилице на простору величине два женска длана и шест тракастих
крвних подлива лако косо усмерених дужине 6 – 8 цм и ширине до 4 мм, делом и у виду усне и „трамвајских шина“, крвни
подлив на спољном делу левог рамена величине мушке шаке где се у доњем делу уочава и крвни подлив изгледа
„транвајских шина“ ширине око 2 цм и дужине око 6 цм, непосредно изнад лакта на спољном делу исте надлактице у
промеру дечијег длана, на читавој надланој страни десне подлактице крвне подливе у виду „трамвајских шина“ ширине до 2
цм и дужине 3 – 4 цм, крвни подлив на надланој страни десне шаке са јастучастим отоком, крвни подлив на надланој страни
десне шаке у пределу корена палца величине 4 х 3 цм, огуљотине на спољном делу доње трећине десне подлактице овалног
облика промера 2,5 х 2 цм, огуљотине на задњој страни десног лакта повришне 3 х 2 цм, огуљотине у доњем делу
међулопатичног предела промера 6,5 х 1,5 цм, два крвна подлива у пределу десног кука величине по око 2,5 х 1 цм, крвни
подлив промера око 14 цм изнад десног седалног предела па навише до испод ребара са огуљотином дужине 4 цм која се под
правим углом надовезује на крвни подлив, огуљотине изнад левог седалног предела, крвне подливе величине мушке шаке на
предњој спољњем делу леве бутине у горњој трећини, крвни подлив у средишњем делу предње спољне стране исте бутине
величине мушке шаке са усправно постављеним крвним подливом на спољњем делу у виду „трамвајских шина“ дужине 16
цм и ширине до 2,5 цм, крвне подливе на предњем и бочном делу десног колена и већем делу предњег спољњег дела леве
подколенице у виду вишеструких паралелних и делом укрштених подлива ширине до 2 цм, преломе ребара од 4 . до 6. са леве
стране дуж средње линије кључне кости и преломе ребара од 8. до 10. са десне стране дуж предње пазушне линије са
подливима и разорењем меког ткива око прелома, крвни подлив у пределу врата и грлених хрскавица обострано у величини
до јагодице прста, крварење на можданим структурама у виду присуства крви између тврдих и меких можданица, крвни
подлив у пределу великог мозга и у пределу око малог мозга и можданог моста, као и на основици великог мозга уз
присуство крви у можданим коморама, од којих повреда је Драгица Марковић умрла,

чиме je учиниo кривично дело разбојништво у саизвршилаштву из члана 206 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика,

па га Суд применом чланова 4, 14, 22, 25, 42, 45, 54, 63 и 91 Кривичног законика и чланова 261, 262 и 424 Законика о
кривичном поступку (Службени гласник РС бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013)

ОСУЂУЈЕ

на казну затвора у трајању од 4 (четири) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 6.8.2013. до
26.11.2013. године.

Обавезује се опт. Марио Јемини да плати Суду трошкове кривичног поступка у износу о којем ће бити одлучено
посебном одлуком, те паушал у износу од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде.

II

Мал. РАДОМИРУ ВАСИЋУ (ЈМБГ 2703998780029) од оца Горана и мајке Драгане, девојачко презиме мајке
Савић, рођен 27.3.1998. године у Краљеву, живи у Краљеву у улици Миодрага Миловановића, држављанин Србије, ученик
седмог разреда основне школе, не поседује имовину, издржава га отац, не води се у ВЕ, одговарао као малолетник, пред
Вишим судом у Краљеву воде се поступци под ознакама Км. 46/13 и Ким. 45/13 због кривичног дела из члана 204 КЗ,

применом члана 91 Кривичног законика и чланова 3, 9, 10, 11, 12, 21, 67 и 79 Закона о малолетним учиниоцима кривичних
дела и кривично правној заштити малолетних лица Суд изриче васпитну меру
 P a g e | 63

УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНО – ПОПРАВНИ ДОМ

која може трајати наjмање 6 (шест) месеци, а највише 4 (четири) године, с тим што ће Суд сваких шест месеци разматрати да
ли постоје основи за обуставу извршења мере или њену замену другом васпитном мером.

У изречену васпитну меру мал. Радомиру Васићу се урачунава време проведено у притвору од 6.8.2013. до
упућивања у васпитно – поправни дом.

Трошкови настали вођењем кривичног поступка према мал. Радомиру Васићу падају на терет буџетских средстава.

Од опт. Мариа Јеминија и мал. Радомира Васића одузима се имовинска корист прибављена кривичним делом у
износу од 80,00 динара, па се обавезују да овај износ солидарно уплате у буџет Републике Србије, у року од 15 дана од
правноснажности пресуде.

Образложење

1.1. Виши јавни тужилац (ВЈТ) у Краљеву је оптужницом Кт. 62/13 од 14.8.2013. ставио на терет опт. Мариу Јеминију из
Краљева извршење кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 4 у вези члана 33 Кривичног
законика (КЗ), уз предлог да га Суд огласи кривим, осуди по закону и од њега одузме имовинску корист стечену извршењем
дела.

Према наводима оптужнице Марио Јемини је кривично дело извршио тако што је 25.5.2013. године око 23,00 сата у
Краљеву, у ул. Цара Лазара бр. 31, поступајући као урачунљиво лице, свестан да је овакво његово дело забрањено, лишио
другог живота при извршењу кривичног дела разбојништва, а што је и хтео, тако што је заједно са мал. Радомиром Васићем,
по претходном договору да од оштећене Драгице Марковић одузму новац, дошао до куће оштећене Драгице Марковић, при
чему су обојица деловима гардеробе прекрили главе, па након што је дејством физичке снаге и то јаким ударцем ногом мал.
Радомир Васић отворио врата куће у којој се налазила оштећена Драгица, којом приликом су врата оштећену ударила у
пределу главе, мал. Васић Радомир оштећену ударио ногом у пределу обе ноге у висини колена, од ког ударца је оштећена
пала на под, када је са обе руке ухватио за косу и три до четири пута држећи је рукама за косу ударао главом о под,
опкорачио оштећену и коленима се ослонио на њен труп, када је више пута затвореним шакама обе руке ударао у пределу
главе, при чему је од оштећене тражио да им да новац, па пошто је оштећена рекла да нема новца, дрвеном држалицом метле,
коју је претходно унео у кућу, више пута ударао оштећену Драгицу у пределу ногу, руку и трупа, при чему је оштећена
Драгица покушавала да се одбрани од удараца, опет од оштећене тражио да им преда новац, оштећена им је одговорила да
нема новца и да јој је се исти налази код комшинице, па је оштећену Драгицу заједно са мал. Радомиром Васићем ударао
више пута снажно затвореним шакама по глави и телу, а потом је мал. Радомир Васић са обе руке стезао оштећену у пределу
врата, од чега је оштећена остала без свести, којом приликом су оштећеној нанели више тешких телесних повреда опасних по
живот, описаних у изреци пресуде од којих је оштећена преминула, након чега су извршили претраживање по кући оштећене
и одузели сав новац који су том приликом пронашли у износу од 80,00 динара, а затим напустили лице места, када су
међусобно рукама „оверили“, и крећући се паркинг простором иза зграде Општине Краљево, ул. Цара Душана и Октобарских
жртава дошли до Јовановић Мирослава и заједно се удаљили ка Ромском насељу.

1.2. Истовремено, ВЈТ у Краљеву је предлогом за изрицање кривичне санкције Ктм. 72/13 од 2.8.2013. ставио на терет
мал. Радомиру Васићу из Краљева извршење кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из чл ана 114 став 1 тачка 4 у
вези члана 33 КЗ. Чињенични наводи предлога су, практично, истоветни као и наводи оптужнице подигнуте против опт.
Марија Јеминија, уз предлог већу за малолетнике да се према мал. Радомиру Васићу изрекне једна од васпитних мера
предвиђених Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.

1.3. На предлог ВЈТ у Краљеву веће за малолетнике Вишег суда у Краљеву је одлучило да се поступак према мал.
Радомиру Васићу, инициран предлогом ВЈТ у Краљеву за изрицање кривичне санкције Ктм. 72/13 од 2.8.2013. године, који је
у Вишем суду у Краљеву заведен под ознаком Км. 31/13, споји са поступком против опт. Мариа Јеминија, инициран
оптужницом ВЈТ у Краљеву Кт. 62/13 од 14.8.2013. године, ради спровођења јединственог поступка и доношења једне
пресуде (решење Вишег суда у Краљеву Квм. 9/13 од 19.8.2013. године).
 P a g e | 64

2.1. Малолетни Радомир Васић је одбрану први пут изнео 5.6.2013. пред овлашћеним службеним лицима (ОСЛ)
Полицијске управе (ПУ) у Краљеву у присуству браниоца адвоката Милана Мишковића из Краљева, навео је: „Не сећам се
тачно датума, али мислим да је то било пре 3 – 4 дана када сам се око 18,00 часова са својим другарима Мариом Јемини и
Леонардом Марковићем налазио у луна – парку на Кеју где смо се задржали отприлике сат до два времена. Након наведеног
времена ми смо са Кеја отишли према центру града и згради општине Краљево са намером да идемо кући. Ја сам тада Мариу
и Леонарду предложио да одемо кући код наше познанице Драгице Марковић, која живи у улици близу општине, јер ми је
било познато да је два дана раније примила пензију, да увек има новца и да идемо да јој отмемо исти. Марио и Леонард нису
прихватили мој предлог, већ су ми рекли да ће они полако ићи кући и да ће ме сачекати негде у близини, док ја одем до куће
Марковић Драгице и покушам да јој отмем новац. Када сам дошао испред куће Марковић Драгице већ је био мрак, али је тај
део испред њене куће био солидно добро осветљен од стране уличне расвете. Близу улазних врата испред куће пронашао сам
једну металну шипку дужине око 30 – 40 цм, где сам употребом исте одвалио један мањи метални катанац који се налазио на
средини улазних врата и то на лименој рези која је закачена за врата. Ради се о дрвеним вратима беле боје, која су доста стара
и похабана, где је у горњем делу врата заковано неколико дасака по ширини и дијагонали тих врата. Метални катанац који
сам развалио ставио сам у џеп панталона које сам тада носио на себи, док сам металну шипку одбацио близу улазних врата
испред куће. Ушао сам у унутрашњост куће, при чему у истој нисам затекао Драгицу Марковић. У кући су њене личне ствари
тј. гардероба били разбацани по кревету и поду. Поменути кревет се налази са десне стране гледано од улазних врата. На
брзину сам прегледао садржај неких торби које сам пронашао испод кревета тражећи у истима новац, који нисам пронашао.
У једном моменту на улазна врата је дошла Драгица Марковић, а пошто сам је претходно чуо да долази, ја сам се сакрио иза
врата у соби. Када је она ушла у собу, ја сам јој неопажано пришао са леђа и задао јој један ударац ногом у пределу обе ноге
у висини колена. Услед наведеног ударца Драгица Марковић је пала на под куће, при чему јој је глава била окренута према
поду, када сам је ја са обе руке ухватио за косу и три до четири пута сам јој главу гурнуо – ударио о под. Колико се сећам она
је тада о под ударала бочним делом главе, не сећам се са које стране. Непосредно затим са оба колена ја сам Драгици стао на
леђа, после чега сам јој песницама са обе руке задао више удараца у пределу задњег дела главе. Тада сам ја гласно повикао
речима: „Где су паре“. Рекла ми је да нема новац и ја сам тада узео једну метлу коју сам пронашао испред улазних врата,
мислим да је била са леве стране гледано из куће. Дрвеном дршком наведене метле која је била кружног облика Драгици
Марковић сам задао више удараца у пределу ногу и руку са њене предње стране тела, обзиром да се у међувремену окренула
на леђа. Она мене тада није могла препознати јер сам ја на глави имао капу од дукса. Приликом задавања удараца дршком од
метле Драгица Марковић је подигла руке у висини груди да би се на тај начин заштитила од удараца. Опет сам тада Драгицу
гласно питао где су јој паре, нашта ми је она одговорила да су јој паре код комшинице, из којих разлога сам ја престао да је
тучем и изашао сам из куће. Приликом изласка из куће метлу којом сам тукао Драгицу сам вратио на исто место где сам је и
претходно узео. Када сам изашао из дворишта Драгицине куће, ја сам скренуо лево преко паркинга Општине, прошао поред
кућице на наплату паркинг сервиса и отишао у правцу ресторана „Лепи Боро“, где сам се нашао са Мариом Јемини и
Леонардом Марковићем. Њима двојици тада нисам испричао шта сам урадио, после чега су ми њих двојица рекли да ја сам
идем пешице кући, а њих двојица таксијем, што сам ја и прихватио. Када сам прелазио преко железничке пасареле код
аутобуске станице ја сам са исте бацио катанац који сам претходно поломио на Драгициним вратима, у правцу железничке
станице и потом отишао својој кући. Напомињем да, колико се сећам, критичном приликом Драгица је на себи носила сукњу
и неку мајицу, не сећам се које боје, јер је у соби за све време овог догађаја био мрак. После свега напред наведеног ја нисам
смео да одем својој кући, већ сам отишао у једну напуштену кућу која се налази у Ромском насељу број 2, у близини моје
куће. Ту сам са себе скинуо комплетну гардеробу коју сам имао на себи када сам тукао Драгицу Марковић и тада сам обукао
неку стару одећу коју сам претходно сакрио у тој кући. Скинуту гардеробу сам бацио у контејнер у Ромском насељу број 2.
На питање браниоца у вези наведеног случаја могу да изјавим да, колико сам могао да приметим, када сам престао да тучем
Драгицу и када сам излазио из куће, видео сам да је иста почела да устаје са пода, при чему није гласно кукала и дозивала у
помоћ. Због мрака у соби ја тада нисам могао да видим да ли је она услед задобијених удараца имала видне повреде и
крварења.“

Мал. Радомир Васић је истог дана (5.6.2013.) саслушан пред судијом за малолетнике, у одбрани је навео: пуши
цигарете, не користи марихуану и друге дроге. Познавао је Драгицу Марковић одавно јер је ова долазила у ромско насеље.
Драгица је живела у кући иза зграде општине. Никада није био код ње. Није му познато од чега се Драгица издржавала. Пре
четири или пет дана чуо је да је Драгица Марковић убијена, о томе се причало по Ромском насељу, о томе му је причао Игор,
не зна његово презиме, причао му је и Живорад, ни његово презиме не зна. Из Игорове приче је сазнао да је Драгица
Марковић тучена и убијена у кући у којој је живела. Познаје Мариа Јеминија, овај слабо чује и тешко прича, дружи се са
њим, али не интензивно. Марио Јемини му није причао да је одлазио код Драгице Марковић. Пре петнаестак дана био је са
 P a g e | 65

Мариом Јеминијем у луна – парку, били су ту и Миле Вујичић, Леонард Марковић, Бојан и Горан Срећковић и Срећко
Срећковић. Познаје Мирослава Јовановића, али овај тада није био са њим. Те вечери сви они су, осим Мариа Јеминија,
отишли кући, а Марио је остао на аутобуској станици у коцкарници. Данас је доведен у Полицијску управу ради прикупљања
неких информација од стране полицијских службеника. Полицајци су га испитивали поводом неких крађа бакра, нико га
ништа није питао у вези убиства Драгице Марковић. У току тог испитивања отац му је ударио шамар. Њега је то
изнервирало, па је почео да прича о Драгици, иако га за њену смрт нико није питао. Рекао је полицајцу: „Могу ли да Вам
кажем нешто“, а затим: „Ја сам убио Драгицу“. Полицајац није могао да верује, па је затим дошло још полицајаца. Ово је
измислио да би ишао у затвор или у дом. Измислио је да је са Мариом Јеминијем и Леонардом Марковићем био пре три или
четири дана у луна – парку, да су око 21,00 сат кренули кући, да им је рекао да Драгица има пензију и предложио да уђу код
ње у кућу у којој је живела и да јој он одузме новац, рекао је да су и Марио Јемини и Леонард Марковић дошли са њим до
Драгицине куће, да је он ушао на врата која су била откључана, да је Драгица била унутра, да је скочио на њу на кревету где
је лежала, да јој је најпре задавао ударце затвореном шаком по целом телу, да јој је тражио новац, да је нашао неку металну
шипку у дворишту, па се поново вратио до ње и том шипком јој задавао ударце по телу, да јој је тражио паре, а она је
одговорила да су јој паре код комшинице, да нема пара. Не сећа се да је измислио да јој је задавао ударце и дршком од метле.
Рекао је само да је повредио Драгицу, да је она устала из кревета и да је он отишао кући када је Драгица рекла да су паре код
комшинице. У полицији није помињао где се налази кревет, није описивао каква су улазна врата на кући у којој је живела
Драгица. Тек након тога је у полицију дошао његов бранилац по службеној дужности адв. Милан Мишковић. Док је
разговарао са адвокатом два полицајца су писала изјаву. Разговор са адвокатом је обавио у посебној просторији, али када су
се вратили полицајци су већ били написали текст његове одбране. У присуству браниоца полицијци су га испитивали како је
дошло до убиства Драгице Марковић и он је тада хтео да каже да није то урадио, али полицајац је тражио да се потпише.
Зато што га је отац изнервирао није ставио примедбу на записник о својој одбрани у полицији сачињен 5.6.2013. у присуству
браниоца адв. Милана Мишковића, у коме је признао да је он то урадио. Међутим, он то заиста није урадио. По завршеном
саслушању у полицији није се жалио браниоцу, нити му је рекао да није тачно то што је признао у полицији за убиство
Драгице Марковић.

Саслушан поново пред судијом за малолетнике (31.7.2013.) мал. Радомир Васић је навео: убиство Драгице
Марковић, које се њему ставља на терет, није урадио он. Да је то урадио имао би лоше снове, а њему је савест мирна. Да је
убио ту жену он би то сигурно признао. Убиство Драгице Марковић урадио је Марио Јемини. Познаје Мариа Јеминија.
Заједно са њим је учествовао у крађама, заједно су урадили око десет крађа, зато су се и дружили. Тачно је да је те вечери
био у луна – парку, па је око 21,30 часова са Мариом и Мирославом Јовановићем кренуо кући. Када су стигли до зграде
општине Марио Јемини је рекао да Драгица Марковић прима пензију, да живи иза зграде општине, да је неколико пута
одлазио код Драгице и одузимао јој новац, предложио је њему и Мирославу да пођу и одузму јој новац. Он се није сложио са
тим, па су он и Мирослав пошли кући, а Марио се одвојио од њих и отишао поред зграде општине улицом наспрам биоскопа.
Ишли су полако, након неких десетак минута, када су стигли код кафане „Лепи Боро“, Марио Јемини их је стигао трчећи за
њима, мајица му је била крвава. Марио им је показао мобилни телефон црвене боје на поклапање у коме није било батерије.
Претпоставља да је Марио тај телефон узео од Драгице, јер до тада није имао мобилни телефон. Након 12 или 13 дана чуо је
од Игора и Живорада да је Драгица Марковић преминула. Касније тог дана шетао је куче по Ромском насељу, срео је Мариа
Јеминија и рекао му да је чуо да је Драгица Марковић преминула, нашта је Марио рекао: „Нека јој је покој душе“, а њему је
рекао да ће и њега да убије, као и њу, ако буде некоме рекао. Мариа није пријавио полицији да не би угрозио сигурност своје
породице, Марио има 29 година, а он је имао 14 година, Марио је јачи и нешто виши од њега. Следећег дана полицајци су
дошли код њега кући због неких крађа, отишао је у Полицијску управу, дошао је и његов отац који се изнервирао и ударио
му шамар. Зато је рекао да је он убио Драгицу Марковић, много се изнервирао и у инат оцу хтео је да оде у затвор или у дом.
Сад се каје, много је погрешио. Приликом изношења одбране у полицији детаљно је описао догађај, али о томе шта је Марио
Јемини урадио чуо је од Мирослава Јовановића, коме је Марио испричао шта је радио, јер су они добри другови, друже се.
Мирослав му је испричао да је Марио сломио катанац, ушао у просторију у којој је живела Драгица, она није била ту, Марио
је претурао по стварима, после неколико минута наишла је Драгица, он се сакрио иза врата, када је ушла унутра он ју је
оборио ударцем ногом, она је пала на тло, шутирао ју је, ударао њеном главом о бетон, узео је неку метлу која је била
напољу, па ју је и метлом ударао, Марио је нашао неки новац, 80,оо или 100,оо динара. Мирослав му није рекао да ли је
Драгица одмах умрла или не. Када је чуо да је Драгица убијена он је испричао својој снајки Дијани да је Марио убио ту жену,
питао је снајку: „Шта да радим?“, она је рекла: „Ништа, ти је ниси убио“.

У одбрани коју је изнео на претресу пред Судом мал. Радомир Васић је навео: није истина то што тврди тужилац, он
није био у кући Драгице Марковић, није је тукао, није јој нанео повреде. Није истина ни то што тврди Марио Јемини, да је он
 P a g e | 66

тукао Драгицу Марковић. А, ако Суд верује Мариу Јеминију, може да га осуди. Истина је следеће: њему је Марио Јемини
признао да је убио Драгицу Марковић. Он и Марио Јемини су добри другари, крали су заједно, направили су више тешких
дела, зато му се Марио поверио да је убио Драгицу Марковић, то му је испричао дан након што је убио Драгицу.

Приликом гледања на главном претресу садржине видео снимака сигурносних камера са зграде Скупштине града
Краљева од 25.5.2013. године, мал. Радомир Васић је изјавио: „На видео снимку „Повратак оверавају“ препознајем себе и
Мариа Јеминија. То јесмо ми, то је истина“.

Мал. Радомир Васић је навео у завршној речи: „Немам ништа посебно да кажем... Одлучите. Није мој посао да
одлучим, него ваш“.

Његов бранилац адв. Златомир Колаковић је навео да спори чињенично стање из предлога за изрицање кривичне
санкције, наиме, оно није доказано, јер су изведени докази, благо речено, међусобно противречни и не указују да је мал.
Радомир Васић извршио кривично дело које му је стављено на терет. Мал. Радомир Васић је мењао одбрану. Прву одбрану је
дао пред полицијом у Краљеву и тада је, наводно, признао извршење кривичног дела, али је пред судијом за малолетнике
детаљно објаснио зашто је у полицији испричао то што је унето у записник који је потписао. Реаговао je на шамар који је
добио од оца. Овакву одбрану пред судијом за малолетнике мал. Радомира Васића треба прихватити јер је сагласна са
налазом и мишљењем вештака затворске болнице у Београду, који су навели да је мал. Радомир Васић особа која импулсивно
реагује и која је склона да се пасивно препусти властитим расположењима. Дакле, одбрану у полицији је дао не
размишљајући о последицама, желећи да науди своме оцу, а не себи. Треба прихватити његову одбрану коју је дао код судије
за малолетникe, где је навео да није учинио кривично дело. На главном претресу је такву одбрану потврдио. Предложио је да
Суд мал. Радомира Васића ослободи од оптужбе. Уколико Суд ипак нађе да се у радњама мал. Радомира Васића стичу
обележја кривичног дела које му је стављено на терет, или неког другог кривичног дела, предложио је да му изрекне
васпитну меру, имајући у виду чињеницу да је у време извршења кривичног дела био млађи малолетник, да није навршио 16
година.

2.2. Опт. Марио Јемини је одбрану први пут изнео 5.6.2013. пред ОСЛ ПУ у Краљеву у присуству браниоца адвоката
Наде Раденковић из Краљева, навео је: „Ја сам се пре пар вечери са својим друговима Радомиром Васићем званим Мисирац,
Мирославом Јовановићем званим Муцула и Леом Марковићем из Краљева налазио на градском кеју, тачније у луна – парку.
Ми смо након извесног времена кренули ка својим кућама и то центром града. Када смо дошли у непосредну близину зграде
општине Радомир ме је позвао да тада пођем са њим до једне куће, која се налазила иза општине, до једне бабе за коју зна да
је имала већу пензију, а у намери да узме новац који нам је тада био потребан за коцкање. Ја сам тада кренуо са Радомиром и
ми смо дошли до куће моје тетке Драгице Марковић. Када смо дошли до куће Драгица је била у кући, а врата на кући су била
затворена. Рацо је тада својом ногом ударио у врата и отворио врата, а Драгица је покушала врата да задржи рукама. Како је
Рацо јаче ударао, врата су се отворила и иста су ударила Драгицу у пределу главе, тачније носа, где је она пала на под. Ми
смо тада ушли у унутрашњост куће, и то најпре Рацо, па ја за њим. Рацо је затим подигао Драгицу са пода и почео са њом да
прича, а након тога у једном тренутку након што је Драгица почела да псује, Рацо је узео дрвену метлу која је била испред
улазних врата и истом почео да удара Драгицу по ногама и телу. Док је ударао Рацо је више пута поновио Драгици речи: „Дај
паре, дај паре“. Драгица је тада почела поново да псује, а ја сам тада пришао до Раца и рекао му да престане. Он није хтео да
престане, ја сам поново скочио и пљунуо га у лице и позвао га да пође напоље. Ја сам након тога изашао напоље, а Рацо је
остао иза мене, где ја одлазим на улицу и после неких 15 – 20 минута се враћам у кућу и затичем Раца како претура по кући,
док је Драгица седела на кревету сва уплакана и надувена. Ја сам након тога изашао из куће, док је Рацо остао у кући, а након
неких 15 минута нас је стигао код ресторана „Лепи Бора“. Тада нам је рекао да је жену тукао са метлом, али да није нашао
паре, али је узео неку робу коју је носио у ранцу на леђима.“

Опт. Марио Јемини је у одбрани пред истражним судијом (6.8.2013.) навео: живи у Краљеву у домаћинству са
родитељима, супругом, троје малолетне деце и три сестре, супруга је корисник социјалне помоћи, он сакупља картоне и
флаше и на тај начин остварује приходе за живот. Пуши цигарете, не пије алкохол, није уживалац опојних дрога. Познаје
Радомира Васића званог Рацо, овај живи у Ромском насељу близу његове куће, са њим се не дружи, не иде код њега кући,
нити овај долази код њега због тога што је Радомир пре пет месеци хтео да га убије секиром. И пре тог догађаја није се
дружио са њим. Радомир Васић живи са оцем, бабом и дедом. Познавао је пок. Драгицу Марковић јер је она била његова
баба, његов деда по мајци и Драгица Марковић били су рођени брат и сестра. Драгица је живела сама иза општине у
Краљеву, имала је само једну собу, која је била напуштена, без струје, не зна да ли је имала воду, ту је живела нелегално.
 P a g e | 67

Драгица је у тој соби живела шест до седам месеци, пре тога је спавала испод ибарског моста у Краљеву. Драгица није имала
деце, била је у браку, али јој је пре 16 или 18 година муж преминуо. Повремено је одлазио код Драгице на кафу и да је обиђе,
и то када би га она позвала да јој помогне, да јој однесе ствари са бувљака. Драгица је скупљала ствари по контејнерима и
продавала их на пијаци. Радомир Васић је познавао Драгицу, то зна по томе што му се Драгица много пута жалила да јој је
Радомир крао ствари на пијаци, као и новац. Он Радомиру ништа није рекао о томе што му се Драгица жалила на њега, јер је
Радомир крупније грађе од њега, иако је млад велики је криминалац, те се он плашио од Радомира.

Не сећа се датума, једном приликом негде око 19,00 часова отишао је са Мирославом Јовановићем до градског
базена у луна – парк да се разоноде. У луна – парку је било Рома, између осталих и Радомир Васић, приметио је да су
Радомиру крваве оче, а зна да се он дрогира. Радомир је пришао њему и Мирославу и рекао: „Ајде нешто да ми помогнете“,
затим је рекао да ће да иде код Драгице Марковић, а да му они помогну, као дала му је Драгица неку робу да јој прода на
бувљаку. Рекао је Радомиру: „Немој да идеш тамо, знам да моја баба неће да даје никоме ствари“. Ипак је пристао да пође са
Радомиром код Драгице, али само да види да је не малтретира, јер је знао да ју је Радомир раније крао. Затим су он,
Мирослав и Радомир пошли из луна – парка, дошли до општине и ту сели на клупу. Било је између 22,00 или 22,30 часова.
Рекао је Радомиру: „Иди код Драгице донеси те ствари, нећемо да улазимо унутра“. Радомир је сам кренуо ка дворишту иза
зграде општине где је живела Драгица. Када је Радомир кренуо према соби у којој је живела Драгица он је кренуо за њим, а
Мирослав је остао на клупи испред општине, јер Мирослав није хтео да иде, није хтео да се меша, остао је ту да чека њега. Те
вечери он је имао на себи црну мајицу и црну јакну без капуљаче, а Радомир белу ролку, без капуљаче. Када је дошао до
ограде где се улази у собу у којој је живела Драгица, Радомир је већ почео да удара ногама на улазна врате те собе, развалио
је врата и узео метлу са дрвеном држалицом са прага испред улазних врата. Он је тада чуо да је Драгица вриштала. Он у
двориште није ушао кроз капију, већ је прескочио преко ограде и стао на око два метара испред улазних врата, и како су
врата била отворена видео је како Радомир замахује држалицом метле, али био је мрак те није могао да види Драгицу, у ком
је она положају била, нити је чуо Драгицин глас, те је прво мислио да Радомир бије Драгицино куче. Он се уплашио, дошао
је до прага собе и видео како Радомир дршком од метле туче Драгицу, она је била на поду, почела је да виче, говорила је: „Ја
тебе познајем. Познајем те“, рекла је да зна ко му је отац. Са прага није могао да чује шта је Радомир тражио од Драгице, јер
је куче лајало, а Драгица је вриштала. Он је тада ухватио Радомира за руку, почео је да га вуче ван, овај није хтео да изађе
ван, он му је рекао: „То је моја баба, тетка“ и: „Немој да је бијеш“, Радомир је замахнуо метлом према њему и почео да му
псује мајку, децу, рекао је да ће да га убије ако се не помери. Он је побегао одатле. Мисли да се на прагу Драгицине куће
задржао свега неких пет минута. Прошао је кроз неки пролаз, затим преко паркинга иза зграде општине, дошао до клупе на
којој га је чекао Мирослав. Рекао је Мирославу да је Радомир тукао Драгицу, и да сместа треба да иду одатле да не би
одговали за туђа дела. Када је дошао до Мирослава било је око 23,00 часа. Оба су кренули према аутобуској станици. Док су
ходали у једном тренутку је видео Радомира да истом улицом, али са друге стране, трчи према аутобуској станици, носио је
црвени ранац, који није имао пре него што је ушао у Драгицину собу, такође, видео је да се Радомир пресвукао, имао је неку
танку црвену јакну коју пре тога није имао на себи. По његовом мишљењу Радомир се у Драгициној соби задржао можда и
пола сата, претпоставља да је од Драгице узео неки новац, не зна колико. Касније те ноћи није се састајао са Радомиром,
отишао је кући, Мирослав је отишао својој кући. Не зна куда је отишао Радомир. Исте ноћи када је дошао кући испричао је
мајци и супруги шта је Радомир Васић радио баба Драгици у њеној соби, да ју је тукао метлом, рекао им је да је и он био
тамо са њим, да је покушавао да одбрани баба Драгицу.

Након догађаја није се виђао са Радомиром. Сутрадан ујутру по Ромском насељу се причало да је Радомир
претходног дана хтео да силује своју рођену бабу.

У одбрани коју је изнео на претресу пред Судом опт. Марио Јемини је навео: све што се десило између Радомира
Васића, њега и Драгице Марковић десило се тако да између њега и Радомира није било договора о томе. Он и Радомир се ни
око чега нису претходно договарали. Такође, тај догађај, кад су Радомир и он били до куће Драгице Марковић, десио се 24.
маја 2013. године после поноћи, било је 24,00 или 0,30 часова, након што је био „фајронт“ у луна – парку (а 25. маја 2013.
Радомир је обио три или четири аутомобила и узео је акумулаторе из њих, акумулаторе је ставио поред неких контејнера, па
су заједно ишли да их узму). Он није убио Драгицу Марковић, Драгица је његова баба, критичном приликом јесте био на
прагу њеног стана, био је ту и Радомир Васић, Радомир јесте ударио Драгицу три, четири пута држалицом метле по ногама, и
то је све. Видео је тренутак кад је Радомир узео метлу са прага Драгицине куће. Радомир Васић је прво развалио улазна врата
Драгицине куће, ушао је унутра, затим је изашао вани и узео метлу, па се поново вратио у собу у којој је била Драгица. Он је
стајао на прагу Драгицине собе, гледао је шта се дешавало, био је на око три метара од Драгице и Радомира, није улазио у
њену собу, није је тукао шакама и ногама по телу, није такав човек, никога не може да удари, једноставно, није насилан. Са
 P a g e | 68

тог места, од Драгициног стана, прво је отишао он до Мирослава Јовановића, јер није хтео да има последице због туђег
кривичног дела. Радомир је сустигао њега и Мирослава код кафане „Лепи Бора“, можда пет минута после његовог изласка од
Драгице Марковић. Од „Лепог Боре“ нису ишли заједно, он и Мирослав Јовановић су отишли својим путем, а Радомир је
отишао својим путем.

Није убио Драгицу, а није ни Радомир. Ни он ни Радомир ништа нису узели из Драгициног стана. Драгица и пре
овога неколико пута пријављивала полицији да јој је неко улазио у стан, да ју је нападао, али полиција није излазила и
вршила увиђај. Не зна од чега је преминула Драгица. То нису учинили они, можда је учинио неко други. Наиме, била су још
двојица људи до Драгице Марковић, живели су поред ње, одмах до ње, има ту и други улаз. Драгица Марковић је често била
код њега, чувала му је децу и често му је причала да су та друга двојица што су живели поред ње улазили у њен стан и крали
је. Не зна ко су ти људи, мисли да нису из Краљева, једанпут их је видео, један је певао по граду, а други је узимао по
кантама. Није о овоме говорио пред истражним судијом јер се све десило убрзано. Није му јасно зашто полиција није узела
снимке и те друге двојице.

Његова баба Драгица Марковић је била жива након што су он и Радомир Васић били код ње у стану. То зна по томе
што су је касније виђали по граду да је узимала ствари из контејнера. После овог догађаја видео ју је у недељу на пијаци да је
продавала ствари на бувљаку, виђао ју је два, три дана.

Навео је да не може да препозна себе на видео снимцима који су прегледани на претресу.

Када је био у полицији полицајци су сами писали записник са његовом одбраном. То што је написано у његовој
одбрани из полиције је полуистина. Није рекао у полицији да су Радомир Васић и он заједно отишли у Драгицин стан како би
од ње одузели новац који им је био потребан за коцкање, то су полицајци сами написали пре него што је дошао његов
адвокат по службеној дужности, а када је дошао адвокат, та жена му је рекла да исприча све како је било, и он је наставио да
износи одбрану у њеном присуству. Полицајци су му претили пиштољем, батинама, и он се уплашио.

Опт. Марио Јемини је навео у завршној речи: „Ја ово кривично дело нисам учинио, опет кажем да сам невин, мени је
све ово намештено“.

Његов бранилац адв. Владимир Панић из Краљева навео је да је оптужба против Мариа Јеминија заснована на
претпоставкама које нису доказане ниједним доказом изведеним у току поступка. Тако, у оптужници је наведено да је Марио
Јемини заједно са мал. Радомиром Васићем више пута снажно ударио Драгицу Марковић затвореним шакама по глави и
телу, међутим, ниједан изведени доказ, нити одбрана малолетника или Мариа Јеминија не говори у том правцу. Обзиром да
стоји несумњиви закључак да је физички насртај на Драгицу Марковић учињен само од мал. Радомира Васића, поставља се
питање да ли би се Марио Јемини уопште упустио у овај догађај да је којим случајем знао да ће мал. Радомир Васић
извршити кривично дело на тако бруталан начин. Оно што одбрана опт. Мариа Јеминија, искључиво на основу изведених
доказа, може да прихвати је да су мал. Радомир Васић и Марио Јемини критичном приликом заиста отишли до куће Драгице
Марковић. Марио Јемини, треба му поверовати у том делу, био је на прагу куће, док се догађај десио од стране мал.
Радомира Васића у оквиру куће Драгице Марковић. У овом контексту поставља се оправдано питање која је уопште била
улога Мариа Јеминија. Одбрана посебно пажњу скреће на исказа сведока Мирослава Јовановића у делу у коме је навео да се
од куће Драгице Марковић први вратио Марио Јемини и рекао сведоку Мирославу Јовановићу: „Бежи од ове будале“. Из
овога је више него очигледно да Марио Јемини није имао никаквих намера за било какав физички насртај на Драгицу
Марковић. Уколико Суд прихвати овакво размишљање одбране, онда је спорно да ли се у радњама Мариа Јеминија могу
стицати обележја кривичног дела које му је стављено на терет или пак, неког другог кривичног дела. Које је то друго
кривично дело одлучиће Суд. Предложио је да Суд Мариа Јеминија ослободи од оптужбе. Уколико Суд ипак нађе да има
доказа да је Марио Јемини учинио кривично дело, приликом одлуке о казни требало би имати у виду под којим околностима
је дело учињено и његову улогу у извршењу дела. Марио Јемини је породичан човек, отац малолетне деце и једини хранилац
породице, те је предложио да га Суд што блаже казни.

3.1. Након што је саслушао одбране опт. Мариа Јеминија и мал. Радомира Васића, Суд је у току доказног поступка
прочитао извод из КЕ за оптуженог, саслушао оштећеног Милутина Јовичића, сведоке Горана Васића, Андријану Васић,
Мирослава Јовановића, Милана Мишковића, представника Центра за социјални рад у Краљеву Мирјану Живковић Ђаловић,
 P a g e | 69

прочитао исказе сведока Данијеле Николић, Јелене Пешић и Филипа Замфировића, прочитао записник о увиђају Вишег суда
у Краљеву Кри. 96/13 од 4. и 5. јуна 2013. године, записник НКТ Центра у Београду од 4.6.2013. године о обдукцији леша пок.
Драгице Марковић, налаз и мишљење ДНК центра за генетику од 27.6.2013. године, извештај Црвеног крста у Краљеву од
2.7.2013. године, извештај Центра за социјални рад у Краљеву број 56065–6630 од 12.6.2013. и допис Центра за социјални рад
у Краљеву број 56199–7357 од 5.7.2013. године, налаз и мишљење вештака психијатријске струке и психолога о психичком
здрављу Мариа Јеминија од 10.8.2013. године, налаз и мишљење комисије вештака Специјалне затворске болнице у Београду
о психичком здрављу мал. Радомира Васића од 23.7.2013. године, извештај о количини алкохола у крви пок. Драгице
Марковић од 7.6.2013. године, извршио увид у фото документације ПУ у Краљеву број 661/13 и 664/13, обе од 5.6.2013.
године, у садржину видео снимака сигурносних камера са зграде Скупштине града Краљева од 25.5.2013. године, извео доказ
вештачењем од стране вештака специјалисте за судску медицину.

3.2. Из материјалних доказа, читањем и увудом у писмена, Суд је утврдио следеће чињенице.

Након што је од полиције у Краљеву обавештен да је 3.6.2013. године у 17,34 часова у напуштеном стамбеном
објекту у улици Цара Лазара број 31 пронађено тело пок. Драгице Марковић, старости између 50 и 60 година, које се
налазило у фази распадања, да је на лице места изашла екипа Хитне службе, а потом и лекар мртвозорац који је на лешу пок.
Драгице Марковић констатовао повреде у пределу врата, главе, ногу, али да није могао да се изјасни о узроку смрти и да је
леш пок. Драгице Марковић пребачен у просектуру ЗЦ „Студеница“ у Краљеву ради обављања обдукције и утврђивања
узрока смрти (криминалистички техничар је фотографисао леш пок. Драгице Марковић), истражни судија Вишег суда у
Краљеву је ујутро 4.6.2013. године изашао на лице места у улицу Цара Лазара број 31 и обавио увиђај, том приликом
констатовано је: место догађаја је у дворишту које се налази у улици Цара Лазара број 31. На месту догађаја не постоји
осветљење. У дворишту до улице налази се монтажни објекат у коме живи Филип Занфировић из Краљева, а у другом делу
дворишта налази се кућа у којој нико не живи. У задњем делу дворишта налази се напуштена кућа – објекат. Двориште је
обрасло ниским растињем и травом, а испред самог улаза у објекат налази се дрвеће. Врата на објекту се закључавају помоћу
катанца. Испред степеништа, на степеништу, на прозорима и у просторији куће налази се већи број различитих разбацаних
старих предмета. Испред улазних врата у просторију са десне стране (гледано са степеништа) налази се метла са дрвеном
дршком. У разбацаној гардероби и старим стварима пронађен је дрвени штап, а на бетону испред самог улаза поломљена
МТС картица. Ове ствари су изузете са лица места. У просторији у којој је затечен леш пок. Драгице Марковић са десне
стране (гледано од улазних врата) налази се кревет, а иза њега метална пећ и старе ствари које су разбацане (гардероба,
метална колица, пластичне флаше, амбалажа од хране и сл). На поду су пронађени метални ланчић, новчаник и новчаница од
20,00 динара и други новчаник са документима. У току увиђаја лекар обдуцент, вештак судске медицине др Љубиша Божић,
обавестио је истражног судију да је смрт пок. Драгице Марковић насилна и да су на њеном лешу утврђене бројне повреде у
пределу грудног коша, главе, ногу. Са лица места изузети су метла са дрвеном дршком и дрвени штап од бамбуса.
Криминалистички техничар је фотографисао и сачинио скицу лица места, као и извештај о криминалистичко техничком
прегледу лица места. Стерилним штапићем узет је узорак трагова са предмета за ДНК анализу. Истражни судија је издао
налог оперативним радницима да утврде евентуалне починиоце и прикупе податке од евентуалних очевидаца и сведока.
Издат је налог вештаку др Љубиши Божићу да обави обдукцију и да се изјасни о узроцима смрти, као и о протеку времена од
момента смрти до проналаска леша (записник о увиђају Вишег суда у Краљеву Кри. 96/13 од 4 и 5.6.2013.).

Суд је на претресу извршио увид у фото документацију ПУ у Краљеву број 661/2013 од 5.6.2013, слике приказују
место догађаја, напуштени објекат у Краљеву у ул. Цара Лазара бр. 31 у коме је затечен леш пок. Драгице Марковић (слике 1,
2 и 3), улаз у напуштени објекат, метла испред улазних врата (слика 4), изглед метле (слике 5 и 6), изглед кључа који се
налазио поред степеништа код улаза у напуштени објекат (слике 7 и 8), дрвени штап који је затечен испред објекта (слике 9,
10 и 11), други дрвени штап испред објекта (слике 12 и 13), поломљена МТС картица испред објекта (слика 14), изглед
пронађене поломљене МТС картице (слике 15, 16 и 17), улазна врата у објекат (слика 18), изглед металних држача за катанац
на улазним вратима у објекат (слике 19, 20 и 21), унутрашњост објекта, на поду затечен леш пок. Драгице Марковић (слика
22), изглед и положај леша пок. Драгице Марковић (слике 23, 24 и 25), изглед главе и лица пок. Д. Марковић (слика 26),
изглед лежаја, јоргана, прекривача и јастука (слике 27, 28 и 29), метални ланчић који се налазио на поду (слика 30), ближи
изглед новчаника затеченог на поду и новчанице у апоену од 20 динара (слике 31 и 32), други новчаник који је затечен на
поду и разна документа (слика 33), паклица цигарета „Monte Carlo“ затечена на поду поред пластичне канте (слике 34 и 35),
изглед метле која се налазила са леве стране улазних врата у објекат (слика 36), катанац са кључем, затечен на прозору са
леве стране од улазних врата (слика 37), леш Драгице Марковић фотографисан након изношења из објекта (слике 38 и 39),
 P a g e | 70

ближи изглед главе покојне са повредама (слике 40, 41 и 42), повреда на левој руци леша пок. Драгице Марковић (слика 43),
повреде на ногама покојне (слике 44 и 45).

Такође, извршен је увид у фото техничку документацији ПУ у Краљеву број 664/13 од 5.6.2013. године, изглед тела,
лица и повреда пок. Драгице Марковић (слике 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9), непосредни изглед повреда на лицу и врату леша пок.
Драгице Марковић (слике 10, 11, 12 и 13), изглед са задње стране леша пок. Драгице Марковић (слике 14 и 15), изглед
повреда на телу и глави леша пок. Драгице Марковић (слике 16 до 26), детаљи са обдукције (слике 27 до 39), изглед
гардеробе (сукње, блузе и брусхалтера) и личних предмета (ручног сата и наруквице, слике 40 до 44).

Крв пок. Драгице Марковић узета је на анализу приликом обдукције њеног леша. На претресу је прочитан налаз
Завода за заштиту радника МУП бр. 1368 од 7.6.2013. из кога је Суд утврдио да је у моменту смрти у крви Драгице Марковић
било 0,12 грам промила алкохола.

Осам браон папирних кеса на којима је писало „Трагови са лица места и брисеви“ и два папирна џака, заједно са
неспорним биолошким материјалом Мариа Јеминија и Радомира Васића достављени су Центру за генетику у Београду ради
вештачења биолошких трагова. Вештачењем је утврђено: а) НН1 особа женског пола је већински донор биолошког
материјала на поднокатном садржају десне руке леша пок. Драгице Марковић; утврђени мешани ДНК профил не садржи
ДНК профиле неспорних узорака Мариа Јаминија и Радомира Васића; б) НН1 особа женског пола се не може искључити као
један од најмање три донора биолошког материјала на дршци метле од прућа; утврђени мешани ДНК профил не садржи ДНК
профиле неспорних узорака Мариа Јеминија и Радомира Васића; в) парцијални ДНК профил је утврђен из биолошког трага
са поднокатног садржаја леве руке леша пок. Драгице Марковић и он се не поклапа са ДНК профилима неспорних узорака
Мариа Јеминија и Радомира Васића, као ни са ДНК профилом НН1 особе женског пола; г) у спорним узроцима (брисеви са:
металног држача катанца на улазним вратима објекта у облику алке, маталног држача катанца на улазним вратима објекта у
облику резе на вратима, металног држача катанца на улазним вратима објекта у облику алке, браве улазних врата објекта у
коме је затечен леш пок. Драгице Марковић, металног држача катанца на улазним вратима у објекат у облику резе на
вратима, металног ланчића, браон новчаника, црног новчаника и дршке метле) није било довољне количине биолошког
материјала да би се утврдили ДНК профили (налаз и мишљење ДНК центра за генетику у Београду од 27.6.2013. године).

3.3. Околности под којима је откривена смрт пок. Драгице Марковић Суд је утврдио из исказа сведока.

Сведок Данијела Николић је навела: од 2011. ради у ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву као инкасант за наплату паркинга у
ул. Цара Лазара, у реону биоскопа и зграде општине. Радно време је од 7,00 до 13,00 и од 13,00 до 20,00 часова. На истим
пословима са њом ради и колегиница Јелена Пешић. Драгицу Марковић је упознала 2012. године када је ова почела да живи
у руинираној старој кући, у једној од просторија те куће чија се улазна врата виде са простора где су она и Јелена Пешић
вршиле наплату паркинга. Драгицу је виђала и пре и поподне. Није се дешавало да је нема по неколико дана. Драгица је
имала два кучета. Хранила се у народној кухињи Црвеног крста, често је пролазила поред ње и Јелене и нудила их воћем. Не
сећа када је последњи пут видела Драгицу. Јелена Пешић јој је рекла да је Драгицу последњи пут видела 25.5.2013. године. У
уторак 28.5.2013. радила је у поподневној смени, видела је отворена улазна врата куће у којој је боравила Драгица и кучиће
испред врата. Од 29.5.2013. до суботе 1.6.2013. врата куће су и даље била отворена, кучићи су били испред врата, Драгицу
није видела. У понедељак 3.6.2013. године када је дошла у поподневну смену нешто после 17,00 часова видела је Филипа
који станује у кући у непосредној близини просторије у којој је живела Драгица. Било јој је сумњиво што нема Драгице, па је
рекла Филипу да су врата Драгицине куће већ дуже време отворена, да су кучићи све време испред врата, а да циганке
Драгице нема. Филип је отишао до улазних врата собе у којој је боравила Драгица, када се вратио рекао је да Драгица лежи
на поду собе мртва. Одмах је о томе обавестио полицију.

Сведок Јелена Пешић је навела: ради у ЈКП „Чистоћа“ на пословима наплате паркинга у реону биоскопа и зграде
општине Краљево. Познавала је Драгицу Марковић задњих годину дана, Драгица је користила просторију руиниране,
напуштене куће која се налази у дворишту које се граничи са паркинг простором иза зграде општине Краљево. Драгица је
корисник народне кухиње Црвеног крста, сваког дана је пролазила улицом Цара Лазара. Имала је два кучета. Прикупљала је
старе ствари. Дана 25.5.2013. је била субота, радила је у преподневној смени и видела је Драгицу да је ишла из правца зграде
главне поште према кући у којој је живела. У недељу 26.5.2013. није радила, такође ни 27.5.2013. године. У уторак 28.5.2013.
није видела Драгицу. Након тога све до 3.6.2013. Драгицу није виђала, а врата њене куће су била отворена. Дана 28.8.2013.
или 29.5.2013. рекла је колегиници Данијели Николић да су врата просторије у којој је Драгица живела широм отворена. До
 P a g e | 71

тада врата куће никада нису била отворена и то јој је било сумњиво. Дана 3.6.2013. године у 17,15 часова Данијела Николић
јој је послала СМС поруку у којој ју је обавестила да је Драгица Марковић нађена мртва у кући.

Сведок Филип Занфировић је навео: од 2009. године станује у кући у ул. Цара Лазара бр. 31 власништво предузећа
„Валве Профил“, кућа му је уступљена на коришћење како би пазио плац на коме се кућа налази и друге објекте на том плацу
и да би евентуално спречио улазак наркомана или бесправно усељење. Почетком лета 2012. године приметио је да се у једну
од просторија пратећег оронулог објекта уселила Ромкиња Драгица. Обавестио је о томе полицију и Драгица је избачена из
просторије. Испред улазних врата те просторије заковао је унакрсно дрвене летве како би спречио накнадни улазак. После
месец дана Драгица је поново ушла у просторију и боравила у њој целе зиме. Имала је два кучета. Он ради по цео дан, те ју је
ретко виђао, а и Драгица га је избегавала. У објекту и просторији у којој је Драгица живела нема електричне енергије,
просторија је полуосветљена, има прозор на страни на којој су улазна врата, горњи део врата је у стаклу. Није контактирао са
Драгицом, не зна куда је одлазила и да ли је излазила ноћу. Почетком маја 2013. године, после Ђурђевдана, Драгица му је
рекла да су два Рома покушала да уђу у зелену кућу, у којој је он живео пре земљотреса (након тога се преселио у помоћни
објекат у истом дворишту), рекла му је: „Синоћ су дошла два Рома, хтели су да те опљачкају, ја им нисам дала, па су ми
запретили да ће да ме убију“. Није рекла колико су били стари ти Роми, ни да ли их познаје. После тога Драгицу није видео.
Дана 3.6.2013. године, када се вратио с посла Данијела Николић, радница паркинг сервиса, замолила га је да оде до врата
просторије где је боравила Драгица јер се три или четири дана није појављивала у дворишту ни на улици, кучићи су били
испред врата, а врата просторије су била полуотворена. Отишао је до врата, кучићи су били испред, врата су била
полуотворена, провирио је кроз врата и видео је разбацане ствари по соби и Драгицу како непомична лежи на поду. Није
улазио унутра. Одмах се вратио и позвао полицију. Након пет минута стигли су полицајци, позвали су лекара који је
констатовао смрт Драгице Марковић.

3.4. Пок. Драгица Марковић је била евидентирана и била је штићеник организације Црвеног крста у Краљеву и Центра за
социјални рад у Краљеву.

На претресу је прочитан извештај Црвеног крста у Краљеву број 482 од 2.7.2013. из кога је Суд утврдио да је пок.
Драгица Марковић на предлог Центра за социјални рад у Краљеву од 23.11.2009. укључена у програм Народне кухиње
Црвеног крста. Редовно је преузимала кувани оброк до 24.5.2013. (број бона 346), користила је и остале видове помоћи
(средства за хигијену, одећу и обућу).

Из извештаја који је сачинио Центар за социјални рад у Краљеву (допис Центра број 56199–7357 од 5.7.2013.) Суд је
утврдио: увидом у предмет бр. 5209 може се утврдити: Драгица Марковић од оца Сретена и мајке Десанке, рођена је
3.8.1952. године у Ариљу. Ромске је националности. Године 1983. доселила се из Ариља у Краљево. Радила је у фабрици
Вагона као хигијеничарка и остварила је права из пензијског инвалидског осигурања, била је корисник најниже пензије.
Удовица је од 2005. године. Живела је у стану у ул. Југ Богданова бр. 140/2 са супругом пок. Радосавом Марковић ем и
пасторком. Њен пасторак Звонко Марковић је након смрти оца продао стан у коме су живели. Од 2.4.2003. године Драгица
Марковић се води у евиденцији Центра са социјалани рад. Драгица Марковић је због лоше материјалне ситуације била
повремено корисник једнократних новчаних помоћи, а због нерешеног стамбеног питања Центар је покушао да јој помогне.
Драгица Марковић је више пута одбила домски смештај, а није била ни заинтересована да се Центар ангажује ради
проналажења собе за коју би јој пружао помоћ у плаћању станарине. Такође, одбила је и да користи кућу корисника ЦЗСР у
Готовцу која се налазила у специјалној установи Социјалне заштите. Драгица Марковић је кућу напустила након пар дана.
Центру није било познато да Драгица Марковић има сроднике, први контакти са сродницима остварени су тек након њене
смрти. Центру су се обратили ради плаћања трошкова погребних услуга, Милутин Јовичић (Драгицин брат) и Живота
Јовичић (његов син) из Ариља, ул. Моравичка бр. 24.

3.5. Ради утврђивања околности везаних за мал. Радомира Васића које се тичу његовог узраста и других чињеница
потребних за оцену његове зрелости (члан 64 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној
заштити малолетних лица) Суд је на претресу на ове околности саслушао његовог оца Горана Васића.

Сведок Горан Васић је навео: мал. Радомир живи у заједничком домаћинству са њим и његовим родитељима, али
његово понашање измиче њиховој контроли. Радомиру је изречена васпитна мера појачан надзор од стране органа
старатељства због више извршених кривичних дела тешка крађа и других. Са релаизацијом мере није започето зато што
Радомир није сарађивао. Радомир је напустио седми разред основне школе, вршена ја категоризација и донет је закључак да
је способан да похађа редовну школу. Он је као родитељ покушавао да контролише Радомира, али Радомир је агресиван када
 P a g e | 72

се наљути. Био је присутан у полицији у Краљеву када је вршено саслушање Радомира у присуству браниоца по службеној
дужности. Том приликом ударио је Радомиру шамар пред полицајцом, и то док је Радомир давао изјаву за крађу. То је урадио
зато што је питао Радомира: „Докле ћеш да се дружиш са овим лоповима?“, а Радомир је одговорио: „Е, сад ћу да идем у
дом“. Кад је Радомир давао одбрану за Драгицу Марковић он је био у шоку, није веровао шта прича. Одбрану за Драгицу
Марковић Радомир је дао након што му је он ударио шамар. Видео је када је Радомир потписао записник са одбраном у
полицији. Међутим, кад је рекао полицајцима да је за Драгицу Марковић рекао у бесу, полицајци су се мало драли на њега.
Било му је познато да се Радомир дружио са Мариом Јеминијем, јер је Марио долазио код њих, а и Радомир је неколико пута
одлазио код Јеминија. Не зна да ли су они заједно вршили кривична дела, али он је једном приликом рекао Мариу Јеминију:
„Где га водиш, ти имаш 27, а он 15 година? Овако како радите он ће да иде у затвор“.

3.6. Из истих разлога (члан 64 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити
малолетних лица) Суд је прибавио и на претресу прочитао извештај Центра за социјални рад у Краљеву број 56065–6630 од
12.6.2013. године, на овај начин Суд је утврдио следеће чињенице.

Малолетни Радомир Васић рођен је 27.3.1998. године у Краљеву, потиче из ванбрачне заједнице Горана Васића и
Драгане Савић која је раскинута када је Радомир имао пет година. Од тада нема контакт са мајком. Одрастао је у породици са
оцем, бабом и дедом по оцу, у кући која је у власништву бабе по оцу у прихватљивим хигијенским условима. Породица се
издржава од НСП и зараде коју деда и отац остврују радећи повремене послове. Радомир Васић је завршио шест разреда
основне школе. На одрастање дечака утицао је прекид контакта са мајком, али и приче блиских особа да он мајци није важан,
да га се одрекла и оставила га. Породица Радомира Васића није могла да прихвати да негативне приче о мајци могу имати за
последицу развијање осећаја несигурности код њега и ниско самовредновање. Отац је градио ауторитарни васпитни стил у
коме доминирају забране, санкције, дистанца, где је фокус искључиво на понашању. У разговору са Радомиром Васићем
стиче се утисак да је њему веома тешко да препозна и да дефинише своја осећања. Сваки покушај фокусирања на
емоционални ниво завршава се причом везаном за понашање. Све ово указује да он у процесу одрастања није изградио
блискост и топлину у релацији ни са једном особом из окружења. На нивоу социјалног развоја опажају се бројни дефицити
везани за социјално функционисање. Уочено је да Радомир Васић није имао дефинисану слику о томе какве последице трпи
особа која некога лиши живота. У породици у васпитном процесу и процесу социјализације изостала је прича о пожељном и
непожељном, дозвољеном и недозвољеном, породица није понудила дефинисан систем вредности и самим тим као природна
последица се развила његова пријемчивост за асоцијалним понашањем. Размишљања Радомира Васића у току боравка у
притвору су усмерена на то када ће да се врати кући, а изостаје размишљање о начину на који ће се вратити, или дилема да
ли ће се у скорије време вратити, што још једном потврђује да је ниво социјалне зрелости, информисаности и упућености на
нивоу далеко испод очекиване за календарски узраст. Радомир Васић не препознаје присуство страха, стрепње или
неизвесности, што су очекивана осећања за ситуацију у којој се нашао и која објективно постоји. Када су у питању осећања
према другим особама Радомир Васић је навео да му је жао оца, јер зна да је овај забринут због актуелне ситуације. Радомир
Васић тврди да није извршио убиство и да је признање изрекао у афекту, из потребе да казни оца који му је ударио шамар у
присуству других људи (обзиром да је отац од почетка реаговао отпором на манифестације његовог деликвентног
понашања). Његово признање било је у љутњи („изнервирао сам се”). Радомир Васић није у стању да сам опише своја
осећања, али уз подршку издваја осећања као што су стид, понижење и слично које му је отац својим поступком приредио
(када му је ударио шамар у присуству других особа). Такође, Радомир Васић је навео да је жену која је убијена познавао као
особу која је посећивала кућу у њиховом комшилуку и за њену смрт је сазнао од извесног Игора. Упитан шта је осетио када
је чуо за смрт особе коју је познавао Радомир Васић је одговорио да није осетио ништа. Негирао је да је икада био у кући
убијене жене.

Процена је да мал. Радомир Васић поседује крајње оскудна социјална знања и социјална искуства, да је упадљива
емоционална незрелост, да изостаје очекивана потреба за самозаштиту, да нема стабилних и јаких емотивних веза, да је отац
значајна особа, али да из ове релације не црпи топлину, прихватање и експлицитну љубав, да изостаје добра процена
последица непромишљених поступака и да је присутна склоност импулсивном реаговању. Сада користи вербализације
научене од одраслих нетипичне за свој узраст: „Требало је да слушам оца, сада би се све променило, дружио бих се само са
оцем, није мајка она која је родила, него она која је одгајила…“ и слично. Све ово није део аутентичних емотивних
доживљаја. Чини се да Радомир Васић сада прибегава механизмима које опажа као пожељне у актуелно новим и свакако
тешким околностима. Код Радомира Васића уочен је неуобичајено висок дисбаланс социјалне и емоционалне зрелости у
 P a g e | 73

односу на физичку и интелектуалну зрелост. Његов физички развој је адекватан, за нијансу и напреднији од уобичајеног за
узраст, док су његови интелектуални капацитети у нивоу просечних. Његов актуелни психосоцијални статус је профилисан
одсуством потребне подршке у емоционалном, социјалном и едукативном развоју.

Представник Центра за социјални рад у Краљеву Мирјана Живковић Ђаловић, која је све време била присутна у току
поступка према мал. Радомиру Васићу, изјаснила се у свему као у извештају Центра. Према мал. Радомиру Васићу је
непосредно пре критичног догађаја изречена мера појачан надзор органа старатељства, ова одлука Суда је правноснажна. Од
стране Центра покушано је са реализацијом мере, али радници Центра нису наишли на адекватну сарадњу мал. Радомира
Васића, тако да су се контакти радника Центра свели на контакт са његовим оцем и на теренске обилазке породице.

3.7. На претресу је прочитан налаз и мишљење комисије вештака у саставу неуропсихијатар др Срећко Миловић и
психолог Марија Марковић од 10.8.2013. из којег је Суд утврдио: 1) Марио Јемини је особа ниског едукативног нивоа са
лаком менталном ретардацијом (горња граница); Марио Јемини не болује од трајне ни привремене душевне болести; такве
особе се карактеришу конкретним и слабије развијеним апстрактним мишљењем; памћење је селективно и емотивно обојено;
пажња је краткотрајна; овакве особе способне су за обављање шаблонских послова који не изискују веће интелектуално
ангажовање; карактерише их и некритично прихватање туђих ставова (сугестибилност), док су и интелектуалним
операцијама површне, при чему им недостаје способност свеобухватног сагледавања узрока, тока и последица догађаја; базу
личности одликује симплификована грађа са одговарајућим механизмима одбране са скромним потенцијалом за
амортизацију стресогених утицаја; у конкретном случају отежавајући узрок приликом социјалних активности је и наглувост;
2) Марио Јемини је рођен у комплетној шесточланој породици, као једино мушко, а друго дете по реду; још у детињству су
примећене сметње у говору и слуху; одрастао је у условима који нису били подстицајни за његов развој; уписао је специјалну
школу за глувонеме у Јагодини, завршио је пет разреда; са двадесет година се оженио; има троје деце; живи са супругом,
децом, родитељима и сестром у неповољним условима; бави се прикупљањем секундарних сировина; супруга је корисник
социјалне помоћи; није се лечио код психијатра; негира коришћење психоактивних супстанци; није служио војску; није
осуђиван; негира друга важнија обољења; 3) анализом деликтног периода може се рећи да је дело, ако се утврди да га је
учинио, јасно мотивисано и састоји се из низа радњи логично повезаних; исте карактеристике личности су постојале и у
време извршења дела које му је стављено на терет; нема чињеница које би указивале да је дело које му је стављено на терет
учињено због зависности од психоактивних супстанци; 4) опт. Марио Јемини је био способан да схвати значај дела и
управља својим поступцима.

Закључак је комисије вештака: (1) Марио Јемини из Краљева, стар 27 година је особа ниског едукативног нивоа са
лаком менталом ретардацијом; (2) Марио Јемини не болује од трајне ни привремене душевне болести; (3) исте
каректеристике његове личности постојале су и у време извршења дела које му је стављено на терет; (4) ако се утврди да је
дело учинио Марио Јемини је био способан да схвати значај дела и управља својим поступцима.

3.8. У току припремног поступка пред судијом за малолетнике мал. Радомир Васић је период времена од 4.7.2013. до
16.7.2013. провео у Специјалној затворској болници у Београду. Задатак комисије вештака са којима је тада био у контакту
био је судско – психијатриско вештачење мал. Радомира Васића. Након обављених прегледа и испитивања комисија вештака
је доставила Суду налаз и мишљење од 23.7.2013. који је прочитан на претресу, а из кога је Суд утврдио: 1) мал. Радомир
Васић је имао уредан рани развој; одрастао је и развијао се у некомплетној примарној породици, због ране смрти мајке, без
адекватне женске фигуре идентификације; стекао је скромно образовање, конкретно и једноставно животно искуство; током
живота није испољавао посебне склоности ка неприлагођеном понашању, а затим долази дело које му је стављено на терет;
2) резултати спроведених испитивања код мал. Радомира Васића нису указали на постојање душевне болести, душевне
заосталости, нити привремене душевне поремећености; 3) ради се о особи која се налази у фази развоја, а чије су
интелектуалне способности у границама просека; степен његове опште душевне развијености одговара очекиваном просеку
за календарски узраст коме припада; 4) на емоционалном плану код мал. Радомира Васића су регистрована обележја
лабилности, импулсивности, вулнерабилности, склоности да се пасивно препусти властитим расположењима, као и низак
праг толеранције на фрустрације; ова обележја личности, по квалитету и интензитету испољавања, не излазе из подручја
нормалности; 5) мал. Радомир Васић је током адолесценције повремено конзумирао алкохолна пића; негира злоупотребу
психоактивних супстанци; код њега нису установљени клинички симптоми који би указивали на алкохолну зависност, нити
пак токсикоманску зависност од опојних дрога; 6) анализа душевног стања мал. Радомира Васића не указује на постојање
неког психопатолошког поремећаја у време извршења дела које му је стављено на терет, а које он негира; 7) његове
способности схватања значаја дела, као и могућности управљања поступцима, биле су очуване.
 P a g e | 74

На основу оваквог мишљења комисија вештака је дала следеће закључке: (1) Радомир Васић је особа која се налази у
фази развоја, а чије су интелектуалне способности у границама просека; степен његове опште душевне развијености одговара
очекиваном просеку за календарски узраст коме припада, а имајући у виду његове укупне менталне капацитете
(интелектуалне, емоционалне, социјалне); (2) у време извршења дела које му је стављено на терет, а које он негира, код
Радомира Васића није регистровано постојање неког психопатолошког поремећаја; (3) његове способности схватања значаја
дела, као и могућности управљања поступцима, биле су очуване; (4) с обзиром да код Радомира Васића није регистрована
душевна болест, душевна заосталост, привремена душевна поремећеност, алкохолна зависност, ни токсикоманске зависности
од опојних дрога, не предлаже се изрицање мере безбедности медицинског карактера.

3.9. На претресу је саслушан оштећени Милутин Јовичић, навео је: пок. Драгица Марковић је била његова рођена сестра.
Више од двадесет година живела је у Краљеву, у ул. Југ Бодановој, била је у браку са Радосавом Марковићем, који је умро.
Стан је након његове смрти користио његов син из првог брака, који је продао стан. Драгица је остала без стана, на улици. Од
продатог стана дао јој је део новца. Драгица је након смрти супруга остварила право на породичну пензију. Радила је у
„Фабрици вагона“ као чистачица. Драгица је живела у граду у некој напуштеној кући, без услова за становање. Последњи пут
ју је видео 12.2.2013. године. Ретко су се чули. Два или три пута му се јављала телефоном и том приликом причала да је неко
узнемирава, али не зна у ком смислу је било то узнемиравање, рекла је да је о томе обавештавала полицију.

Као оштећени придружио се кривичном гоњењу против оптуженог и малолетника, навео је да тражи од Суда да их
казни најстрожим казнама. Није истакао имовинскоправни захтев.

3.10. По налогу истражног судије Вишег суда у Краљеву дана 4.6.2013. је извршена обдукција леша пок. Драгице
Марковић у просторијама службе за патологију и судску медицину ЗЦ „Студеница“ Краљево. Из записника о обдукцији од
4.6.2013. Суд је утврдио:

(А) У спољашњем налазу констатовано је: женски леш дужине 250 цм; животног доба око 61 године; костура и мишића
осредње развијених, осредње ухрањености; на лешу су присутне лешне промене, па је десна страна лица прљаво сивкасто
пребојена, кожа љигава и прекривена помичним беличастим ларвама (црвићима), а ларве су затечене и у оба ока па се
структура десног ока теже распознаје, очувани су само зидови, а лево око је смежурано, са препознатљивим деловима
тамније дужице; на телу је присутна мртвачка млитавост, и у десном доњем делу трбуха кожа је на површини две веће
мушке шаке зеленкасто пребојена; око леша се осећа јак трулежни задах; мртвачке мрље присутне у пределу леђа и делом на
десној бочној страни тела, изузев десног седалног предела, сивољубичасте боје, на притисак не бледе; боја коже загасито
сивкаста; коса у корену седа, а у осталом делу бојена у тамно црвену, дуга до 29 цм; очни капци десног ока полуотворени, а
левог склопљени; нос правилан, проходан, носни отвори сасушени; усне сасушене, црнкасто пребојене; зуби ретко присутни,
а на местима недостајућих десни заравњене; врат ваљкаст, пасивно обично покретљив; грудни кош бачваст, симетричан;
трбух лако напет трулежним гасовима; косматост бручика женског типа; већи део десне половине лица је црнкасто-загасито-
модрикасто пребојен, лако љигав под прстима, са дефектом у пределу предњег дела доње вилице, овалног облика, промера
око 3 цм из кога излазе беле помичне ларве;

у спољашњем налазу у тачкама (1), (2), (3), (4), (5), (6), (7), (8), (9) констатовано је:

(1) очни капци левог ока јастучасто отечени, са више ситно мрљастих огуљотина у величини до зрна кукуруза на оба капка,
више на унутрашњим деловима, а отечен је и предео изнад леве обрве и чела, све на простору величине око дечјег длана, уз
три мрљасте огуљотине у пределу отока на челу (горњем делу), прекривене сасушене тамно црвенкастом покорицом; у
пределу средине леве обрве налази се огуљотина у величини зрна пшенице, а на спољњи део доњег капка наставља се
огуљотина правоугаоног облика, промера 3 х 2 цм, са делом белим сасушењем у горње унутрашњем делу; (2) у доњем делу
левог образа налази се крвни подлив у виду два уско тракаста крака који склапају благо туп угао (ширине до 3 мм) и са
теменом постављеним унутра и доле, усправног крака дужине 3 цм и попречног 1,2 цм; (3) у пределу левог доњег виличног
угла налази се огуљотина у облику попречно постављеног правоугаоника, промера 3,5 х 2 цм, прекривена сасушеном тамно
браонкастом покорицом; огуљотине истих особина су затечене и у предушном пределу, величине зрна кукуруза те на доњем
и горњем делу ушне шкољке и пределу испод ушне шкољке у величини по јагодице кажипрста; (4) почев од доње ивице леве
стране доње вилице па наниже обухватајући леву бочну страну све на простору величине два женска длана, кожа је
модрикасто, делом и зеленкасто пребојена, крвљу подливена са 6 лако косо према напред усмереним модрикастим уско
 P a g e | 75

тракастим крвним подливима, дужине 6 – 8 цм, и ширине до 4 мм, делом и у виду уских „трамвајских шина“; (5) на спољњем
делу левог рамена, простору величине мушке шаке (где се у доњем делу уочава и крвни подлив изгледа „трамвајских шина“
ширине око 2 цм и дужине 6 цм), непосредно изнад лакта на спољњем делу исте надлактице у промеру дечјег длана, на
читавој надланој страни десне подлактице (где се уочавају и црвенкасти крвни подливи у виду „трамвајских шина“, ширине
до 2 цм и дужине 3 – 4 цм) и надланој страни десне шаке, делом и прстима, кожа је модрикасто пребојена, крвљу подливена,
а надлани део шаке је и јастучасто отечен; (6) на надланој страни десне шаке у пределу корена палца кожа је на простору
величине око 4 х 3 цм модрикасто пребојена, крвљу подливена; на спољњем делу доње трећине десне подлактице, налази се
мрљаста огуљотина овалног облика, промера 2,5 х 2 цм, прекривена сасушеном светлом браонкастом покорицом; (7) на
задњој страни десног лакта кожа је на површини величине око 3 х 2 цм лишена наткожице, а оголела покожица је прекривена
сасушеном тамно црвенкастом покорицом; (8) у доњем делу међулопатичног предела налази се косо према навише и на
десној положена огуљотина промера 6,5 х 1,5 цм, прекривена сасушеном црвенкасто-браонкастом покорицом; у делу десног
кука на два места у велиини по око 2,5 х 1 цм, изнад десног седалног предела на навише до испод ребара кожа је на једном
месту у виду косо положене пруге, промера око 14 цм на коју се под правим углом надовезује огуљотина дужине 4 цм, уз у
околини више мрљастих простора, налазе се огуљотине са присутном покорицом већим делом тамно црвенкастим делом и
светло браонкастом; у пределу испод ребара са леве стране кожа је на простору величине 7 х 5 цм одрикасто пребојена,
крвљу подливена; (9) на предње-спољњем делу леве бутине у горњој трећини на простору величине веће мушке шаке, у
средишњем делу предње спољње стране исте бутине, у величини мушке шаке на спољњем делу усправно постављеним
подливом у виду „трамвајских шина“ промера 16 цм и ширине до 2,5 цм, на предњем и бочно делу десног колена и већем
делу предњег спољњег дела леве потколенице у виду вишеструких паралелних и делом укрштених крвних подлива, ширине
до 2,5 цм кожа је модрикасто пребојена, крвљу подливена.

У спољашњим отворима носа и уста мало трулежног садржаја; у полном отвору се не уочава страни садржај, а
предео чмара замрљан изметом. Дуж средишње трбушне линије од нивоа пупка па до стидног предела у дужини од око 24 цм
налази се загасито-сивкасти уско тракасти ожиљак.

Сем описаних споља на лешу нема других повреда нити промена. Од одеће на лешу је била: шарена мајица са
попречним жуто-зеленим, црним-црвеним пругама, црни грудњак, крем шарена сукња. Уз леш је био ручни сат без дела
шнале. На ресицама оба уха су минђуше од белог метала са светло зеленкастим делом. На десној руци је наруквица у виду
малих икона на дрвету.

(Б) У унутрашњем налазу (а) у одељку под насловом „глава“ констатовано је: (1) ткиво поглавине влажно, са крвним
подливом који захвата леви чеони предео почев од обрвног предела па навише до границе са теменим на конвекситету
лобање, потом леви слепоочни захватајући читав слепоочни мишић; у осталом делу поглавине без крвних подлива; поткожно
ткиво у оба јагодична предела на просторима величине по дечјег длана крвљу подливено; (2) кров лобање крушкастог
облика; тврда мождана глатка, седефаста, а у њеним сливовима се налази мало течне и делом млитаво згрудване крви; између
тврде и меких можданица у чеоно-теменим регијама обострано се налази слој млитаво згрудване и делом течне крви, а меке
можданице су сливено крвљу подливене темено и слепоочно обострано, као и у пределу око малог мозга и можданог моста,
те делом на основици великог мозга; велики мозак уобичајене конфигурације; силвијеве јаме без страног садржаја; артерије
на основици мозга са делом израженим склеротичним променама, делом нервне приснице; мождани мост, продужена и
кичмена мождина препознатљиве грађе; ткиво великог и малог мозга на пресеку јасне грађе, а кора и мождана једра се
разликују од околине; мождане коморе обично шире, глатких постава, испуњене крвљу;

(б) у одељку под насловом „врат и груди“ констатовано је: (1) језик млитав, препознатљиве конфигурације; меко тквиво у
пројекцији грлених хрскавице на два места у величини по јагодице прста крвљу подливено; подјезична кост и грлене
хрскавице целе; у једњаку нема страног садржаја; његова слузокожа лако замућене грађе; у душнику и главним душницима
нема садржаја; њихова слузокожа лако трулежно замућене грађе; режњеви штитњаче величине веће шљиве, на пресеку
препознатљиве грађе; вилача замењена везивом; (2) грудне дупље без страног садржаја; плућна крила слободна; плућнице
глатке, лако трулешно замућене; ткиво плућа лако напето трулежним променама, на пресеку црвенкасто сливене пребојено,
теже препознатљиве грађе, посебно десно плућно крило; на пресеку ткиво плућа равно, наглашених, задебљаних дисајних
путева; са пресека се слива мало течне крви; из душница и душничица на притисак не излази никакав садржај; (3) у срчаној
кеси нема страног садржаја; срце млитаво, обичне величине; осрчница и насрчница лако замућене; у срчаним шупљинама се
налази мало млитаво згрудване крви; усрчница глатка, лако трулежно пребојена; срчана артеријска и венска ушћа обично
 P a g e | 76

пролазна а њихови залисци склопљиви; срчани мишић на пресеку препознатљиве грађе; аорта и веначне артерије са делом
израженим скелротичним променама, делом неравне и задебљале приснице;

(в) у одељку под насловом „трбух“ констатовано је: (1) у трбушној дупљи нема страног садржаја; зидна и дробна трбушница
глатке, без крвних подлива; слезина слободна, млитава, читаве чауре и на пресеку јој се нит од сржи теже распознаје; јетра
уобичајене величине, глатке чауре, а на пресеку светлија, жућкасто-браонкаста; у жучној кеси се налази око 15 мл жучи;
њена слузокожа сомотаста, жучним бојама пребојена; гуштерача обичне величине, а на пресеку лако замућене, трулежне
жлездасте грађе; надбубрези обичне величине, а на пресеку им се кора од сржи разликује; бубрези величине мушких песница
са лако скидљивом чауром, равних површина; на пресеку им се кора од пирамида разликује; бубрежне карлице обично
широке глатких постава; мокраћоводи пролазни; у мокраћној бошици се налази мало мокраће; материца, јајници и јајоводи
недостају а на местима њиховог припоја се налазе ожиљци; (2) у желуцу се налази мало кашастог садржаја; његова
слузокожа препознатљиве грађе; црвуљак присутан, слободан; у танком и дебелом цреву се налази уобичајен цревни садржај.

(г) у одељку под насловом „кости“ констатовано је: на ребрима са леве стране дуж средње линије кључне кости попречно су
преломљени 4 – 6 ребра, а са десне стране дуж предње пазушне линије преломљени су 8 – 10 ребра; меко ткиво око описаних
прелома је крвљу подливено, делом разорено; на осталим костима главе, врата, трупа и удова нису нађене веће промене нити
повреде.

На основу резултата обдукције леша пок. Драгице Марковић, специјалиста судске медицине др Љубиша Божић је на
главном претресу дао налаз и мишљење из кога је Суд утврдио: (1) смрт пок. Драгице Марковић је насилна и наступила је
као последица конкуришућих узрока смрти, и то присуства крви у можданим коморама, присуства крви између тврде и
меких можданица и крвног подлива на меким можданицама; (2) у лешној крви пок. Драгице Марковић је утврђена
алкохолемија од 0,12%; (3) смрт пок. Драгице Марковић је убрзана и потпомогнута стезањем у пределу врата и поремећајем
дисања услед прелома ребара са обе стране; стезање у пределу врата је извршено шаком или шакама; стезање у пределу врата
могло је да има за последицу губитак свести и немогућност да се Драгица Марковић брани, али део повреда које су затечене
у пределу подлактица и шака указују да се у једној фази сукоба бранила од напада; (4) све повреде утврђене на глави и телу
пок. Драгице Марковић нанете су заживотно вишеструким дејством, односно многоструким ударцима тупине механичког
повредног оруђа; (5) повреде утврђене код пок. Драгице Марковић у моменту наношења имале су карактер тешке телесне
повреде опасне по живот, односно тешке телесне повреде квалификоване смрћу, јер је њена смрт наступила као директна
последица нанетих повреда; (6) није могуће потпуно прецизно определити колико је тачно удараца нането пок. Драгици
Марковић, али је то сигурно од 15 до 20 удараца, посебно када се узме у обзир поље крвних подлива које је присутно на
поглавини; (7) повреде са изгледом „трамвајских шина“ могу настати као последица наношења удараца обличастим
предметом; друге повреде могу бити од ударца песницом у пределу главе, шутирањем и слично; (8) повреде у виду крвних
подлива на глави и у пределу поглавине су основни узрок смрти, то су најинтензивније повреде које су нанете Драгици
Марковић; све повреде можданих структура, сви описани видови крварења и присутво крви у можданим коморама
последица су многобројно нанетих удараца управо у пределу главе (ове повреде су нанете ударцима песницом или ногом, а
могле су настати и ударањем главе Драгице Марковић од стране нападача о подлогу); наиме, изостанак прелома на костима
крова и базе лобање указује на структуру повредног оруђа, односно да је коришћено „мекше“ повредно оруђе, односно да су
то били ударци шаком или ногом; (9) у пределу задњег дела главе и тела нису затечене повреде које би указивале да је пад
Драгице Марковић на подлогу механизам настанка ових повреда, односно, јасно се може определити да су повреде главе
нанете од стране другог лица и то док су Драгица Марковић и то лице били у положају „лицем у лице“, што подразумева све
положаје (седење оштећене на подлози, кревету, или њено лежање опет на кревету или подлози); (10) преломи ребара,
имајући у виду локалитет, односно њихову обострану лоцираност у једној позицији, настали су највероватније са два ударца,
а могуће и од притиска ногама, односно коленима и слично; (11) како се повреде код пок. Драгице Марковић налазе
углавном на предњој страни тела и делом на бочној, може се определити да је до наношења повреда дошло у положају
„лицем у лице“ између нападача и жртве, при чему је немогуће прецизно определити редослед настанка повреда; (12)
карактер повреда на можданим структурама је био такав да је Драгица Марковић изгубила свест; ради се о повредама које по
правилу прво производе губитак свести, при чему пре тога може да буде један период само помућења свести, дакле, потом
губитак свести, а онда развој ка агонији и смрти, што може да траје од неколико сати, па до једног и више дана; све је ово
условљено интензитетом повреда и општим здравственим стањем повређене особе; код особа средње животне доби ка
старијим особама овај процес иде брже у односу на млађе особе; у оваквим случајевима медицинска помоћ може евентуално
да продужи живот, а није могуће дати прецизан одговор да ли би дошло и до спашавања њеног живота; (13) на основу
карактеристика односно изгледа, повреде које су затечене на телу пок. Драгице Марковић су једнообразне по времену
 P a g e | 77

настанка; (14) на основу изгледа и присуства трулежних промена на телу пок. Драгице Марковић може се определити да је од
њене смрти до обдукције протекло најмање два дана; међутим, у случају пок. Драгице Марковић постоји велика разлика
између онога што је затечено споља, посебно на десној страни лица, мисли се на лешне промене и стања у коме су затечени
унутрашњи органи; лешне промене се врло различито развијају, много су интензивније од средњег доба ка старијем, али
зависе од амбијента, пре свега од температуре на којој леш борави након смрти; у том смислу нека горња граница за лешне
промене затечене на лешу пок. Драгице Марковић би могла бити и две недеље; (15) имајући у виду одбрану мал. Радомира
Васића коју је дао у полицији у Краљеву (у којој је навео да је наносио повреде ударцима шаком, метлом) може се рећи да то
и јесте начин на који су могле да настану повреде које су утврђене обдукцијом, јер управо и доминирају повреде на предњој
страни главе и тела; (16) на основу распореда повреда већа је вероватноћа да је онај који је наносио повреде то чинио десном
руком у односу на леворуке особе.

3.11. На претресу је саслушана сведок Андријана Васић, навела је: није познавала Драгицу Марковић. Познаје Радомира
Васића јер већ три године живи у заједници са његовим братом од рођене тетке по оцу. Не зна чиме се Радомир бави, али
кретао се у друштву које је свашта радило. Радомир је свраћао код њих кући сваки други или трећи дан и кратко се
задржавао, по пет минута. Не сећа се дана ни датума када је Радомир дошао код ње кући, било је између 12,00 и 13,00 часова,
била је сам сама са дететом. Приметила је да је Радомир уплашен, почео је да јој прича да је чуо да је нека Драгица Ромкиња
умрла, а да ју је убио Кићо, односно Марио Јемини који тешко говори и слабо чује, рекао је да он, Радомир, хоће да иде у
полицију и да пријави да је Кићо убио Драгицу. Она то није схватила озбиљно, већ као глупост, јер је Радомир волео да се
шали и да прича глупости. Радомир се кратко задржао, журио је да оде код Кића и да му каже да је Драгица умрла. Отишао
је. Сутрадан, можда и неки дан касније Радомир је притворен. Након два дана од како јој је Радомир био код ње по ромском
насељу се пронео глас да је Драгица Ромкиња умрла. О томе што јој је Радомир рекао није испричала супругу јер тада то није
схватила озбиљно.

3.12. О томе како је поступано према мал. Радомиру Васићу након његовог привођења у просторије ПУ у Краљеву након
критичног догађаја, Суд је утврдио из садржине исказа сведока Милана Мишковића, адвоката из Краљева, који је 5.6.2013. у
ПУ у Краљеву био његов бранилац по службеној дужности.

Сведок Милан Мишковић је навео: након критичног догађаја био је бранилац мал. Радомира Васића приликом
његовог саслушања у ПУ у Краљеву. Приликом позивања службеници полиције су му рекли кога треба да брани и због чега,
мисли да су му службеници полиције рекли да је у питању тешка крађа или разбојништво. Када је дошао у просторије ПУ у
Краљеву тамо су већ били малолетник и његов отац Горан. Што се њега тиче као професионалца, а бави се адвокатуром у
Краљеву, нема никаквих примедби на рад полиције том приликом. Колико му је познато, био је присутан свему од почетка,
ту је био присутан и отац мал. Радомира Горан Васић. Имали су поверљив разговор који је обавио са малолетником у
присуству његовог оца. Након тога малолетник је дао одбрану пред службеницима полиције. Он је био присутан свему томе
све време. Записник са одбраном мал. Радомира Васића датом у полицији куцан је у њиховом присуству. Сви су били ту, и
малолетник, и он, и отац, и службеници полиције. Није прочитао записник пре него што га је мал. Радомир Васић потписао,
али записник са одбраном малолетника који је њему уручен куцан је у присуству свих њих. Није имао никаквих примедби на
рад полиције. Док је био присутан од стране службеника полиције према мал. Радомиру Васићу није примењена никаква
принуда. Док је био присутан у ПУ у Краљеву приметио је да је Радомиров отац Горан Васић био љут, рекао је да би требало
да избије Радомира, било је доста речи, можда и тежих, али није видео да је Горан Васић том приликом ударио шамар мал.
Радомиру Васићу.

3.13. Сведок Мирослав Јовановић је критичне ноћи био у друштву са Мариом Јеминијем и Радомиром Васићем. У току
поступка је више пута саслушан као сведок, пред судијом за малолетнике (5.6.2013. и 1.8.2013.), пред истражним судијом
(7.8.2013.) и на главном претресу пред Судом, у битноме је дао истоветан исказ.

Сведок Мирослав Јовановић је у битноме навео: критичног дана, крајем маја 2013. године, био је са Мариом
Јеминијем и Радомиром Васићем у луна – парку на Кеју. Око 23,00 сата њих тројица су кренули кући. На неких педесетак
метара од зграде поште у Краљеву Кићо, односно Марио Јемини му је предложио да оду код бабе Драгице Марковић и да од
ње узму паре, јер прима пензију. Он је то одбио. Радомир Васић је рекао Мариу: „Ја ћу да идем са тобом“. Оба су га
убеђивали говорећи: „Ајде, ајде“, али он није прихватио, јер је знао о коме се ради, Драгица је живела у напуштеној кући иза
зграде општине, познавао ју је јер се дружила са његовом бабом Дориндом. Рекао им је да не жели да иде, јер је знао да
Драгица нема ништа. Покушао је да их одврати да не иду код Драгице. Радомир Васић и Марио Јемини су отишли улицом
 P a g e | 78

ул. Цара Лазара према кући Драгице Марковић, он је остао код зграде поште, код фонтане, тако је урадио јер му је Марио
Јемини рекао: „Чекај ме ту, наљутићу се“. Пратио их је погледом до бочног зида зграде општине према ул. Цара Лазара, нису
имали ништа у рукама од предмета, Радомир Васић је на себи имао белу ролку или нешто слично, доле шорц црне боје,
Марио Јемини је имао на себи нешто плаво, вероватно од „тексас“-а. Није било пролазника улицом Цара Лазара, било је
људи који су седели на клупама испред зграде општине. Чекао их је око 15 до 20 минута, нешто мање од пола сата, затим је
кренуо кући улицом према главној аутобуској станици. Прешао је неколико десетина метара, био је на раскрсници ул. Цара
Душана и Октобарских жртава, видео је да Марио Јемини трчи према њему, када је стигао до њега рекао је: „Бежи, бре, од
ове будале“. Није прошло ни минут – два стигао је и Радомир Васић. Није питао Мариа зашто је Радомир Васић будала, јер
са Мариом треба да прича пет минута да би се разумели, Марио слабо чује. Питао је Радомира Васића: „Шта си урадио?“,
Радомир је рекао: „Ударио сам бабу“ и: „Узели смо неке паре“, рекао је да су узели 80,00 динара, није рекао ко је од њих
двојице узео паре. Рекли су му да су обили врата куће у којој је Драгица живела, јер су била закључана, али му нису рекли да
ли су оба улазили у кућу код Драгице. Када су се вратили нормално су изгледали и понашали се. Заједно су отишли до главне
аутобуске станице, Радомир Васић и Марио Јемини су отишли према мосту, пасарели, а он према старом гробљу. Следећег
дана је видео Радомира Васића, али ништа нису причали о Драгици Марковић. Дана 4.6.2013. чуо је да су Драгицу ударила
кола. Са Мариом Јеминијем сваки дан пије кафу, али са њим није ништа причао у вези смрти Драгице Марковић.

3.14. На главном претресу је прегледана садржина видео снимака сигурносних камера са зграде Скупштине града
Краљева од 25.5.2013. године. На „ди-ви-ди“ диску на коме је прегледани видео материјал налази се шест видео снимака
именованих као: „Долазак у 23,02“, „Долазак“, „Повратак оверавају“, „Повратак у 23,39“, „Повратак“ и „Улазак“.

Снимак „Долазак у 23,02“ је „црно – бели“, на снимку горе лево пише: „25-05-2013. Sат 23:02:32“, а доле десно:
„Camera 14“. Снимак приказује, посматрано одозго и на лево, два младића, са леђа, како корачају тротоатом улице, младић
лево обучен је горе у блузон светле боје са крагном, а доле у кратке панталоне до колена тамне боје, младић десно обучен је
горе у јакну тамне боје, а доле у дуге панталоне тамне боје. Јасно се види да док ходају оба младића прекривају своје вратове
и лица крагнама своје одеће. Снимак траје три секунде.

Снимак „Долазак“ је у боји, на снимку горе лево пише: „25-05-2013. Sат 23:02:08“, а доле десно: „Camera 13“.
Снимак приказује, посматрано одозго и на лево, два младића, са леђа, како корачају једносмерном улицом Цара Лазара у
Краљеву, непосредно уз бочни зид зграде Скупштине града Краљева, у супротном смеру од смера кретања аутомобила, јасно
се види да је младић лево обучен горе у блузон светле боје са крагном, а доле у кратке панталоне до колена тамне боје,
младић десно обучен је горе у јакну тамне боје, а доле у дуге панталоне тамне боје. Снимак траје 12 секунди.

Снимак „Повратак оверавају“ је у боји, на снимку горе лево пише: „25-05-2013. Sат 23:40:08“, а доле десно: „Camera
13“. Снимак приказује, посматрано одозго и на лево, иста два младића, спреда, како корачају једносмерном улицом Цара
Лазара у Краљеву, непосредно уз бочни зид зграде Скупштине града Краљева, у истом смеру у коме се крећу аутомобили,
младић лево обучен је горе у блузон светле боје са крагном, а доле у кратке панталоне до колена тамне боје, младић десно
обучен је горе у јакну тамне боје, а доле у дуге панталоне тамне боје. Снимак траје 38 секунди. Док ходају младићи
разговарају. У делу снимка који је временски означен са 23:40:28 јасно се види да младић који корача са десне стране подиже
одоздо на горе према другом младићу своју десну руку са дланом окренутим на горе, а младић који корача са леве стране
удара га у длан дланом своје десне руке, све то у ходу, без заустављања ниједног од њих.

Снимак „Повратак у 23,39“ је „црно – бели“, на снимку горе лево пише: „25-05-2013. Sат 23:39:49“, а доле десно:
„Camera 14“. Снимак приказује, посматрано одозго и на лево, из даљине, два младића, спреда, како корачају тротоа ром
улице, младић лево обучен је горе у блузон светле боје са крагном, а доле у кратке панталоне до колена тамне боје, младић
десно обучен је горе у јакну тамне боје, а доле у дуге панталоне тамне боје. Снимак траје пет секунди.

Снимак „Повратак“ је исти као и снимак „Повратак оверавају“, почиње у 23:40:08, а завршава се у 23:40:13, дакле,
траје пет секунди.

Снимак „Улазак“ је било немогуће погледати јер траје краће од секунде.

Како је наведено у делу образложења ове пресуде у коме су изложене одбране опруженог и млалолетника, опт.
Марио Јемини је навео да не може да препозна себе на видео снимцима који су прегледани на претресу , док је мал. Радомир
Васић изјавио: „На видео снимку „Повратак оверавају“ препознајем себе и Марија Јеминија. То јесмо ми, то је истина“.
 P a g e | 79

Приликом гледања на главном претресу садржине видео снимака сигурносних камера са зграде Скупштине града
Краљева од 25.5.2013. године, сведок Мирослав Јовановић је изјавио да се ови снимци односе се на ноћ и догађај кад су
Марио Јемини и Радомир Васић отишли код Драгице Марковић. Позван да објасни снимке, за снимак „Долазак у 23,02“
навео је: „На овом видео снимку видим Мариа Јеминија и Радомира Васића како се крећу, мислим да је у питању улица Цара
Лазара, и иду у правцу куће Драгице Марковић. Оба се држе за главе, а по мом мишљењу они навлаче на лице врхове својих
ролки које су имали на себи. Лево на снимку је Радомир Васић, доле носи одећу тамне боје, а горе ролку беле боје. Десно је
Марио Јемини“, за снимак „Долазак“ навео је: „На снимку се виде Марио Јемини и Радомир Васић, лево је Радомир Васић,
десно је Марио Јемини“, за снимак „Повратак оверавају“ навео је: „На овом видео снимку видим исту улицу, на снимку се
виде у горњем десном углу Јемини и Васић, опет је лево Васић, а десно је Јемини“, за снимак „Повратак у 23,39“ навео је:
„Да, и на овом снимку препознајем њих, Мариа и Радомира“

3.15. Суд је ценио одбране опт. Мариа Јеминија и мал. Радомира Васића и остале изведене доказе појединачно и у
међусобној вези (члан 419 став 2 Законика о кривичном поступку, ЗКП).

Суд је у потпуности прихватио резултате обављених вештачења као стручне и неоспорене од било ког учесника у
поступку.

Суд је прихватио исказ оштећеног Милутина Јовичића. Суд је прихватио исказе сведока Данијеле Николић, Јелене
Пешић и Филипа Замфировића који су у потпуности сагласни међу собом. Суд је прихватио исказ сведока Милана
Мишковића из кога је утврдио да је поступање службеника полиције према мал. Радомиру Васићу након његовог привођења
у просторије ПУ у Краљеву било у потпуности у складу са одредбама зкона који регулишу ту процесну ситуацију, без
употребе преваре и принуде било које врсте да би се дошло до његове обране и евентуалног признања дела.

3.17. Након овакве оцене доказа Суд је утврдио чињенично стање.

Оптужени Марио Јемини из Краљева је у време извршења дела био је стар 27 година, ожењен је, отац троје
малолетне деце. Опт. Марио Јемини је особа ниског едукативног нивоа са лаком менталом ретардацијом. Није раније
осуђиван за кривична дела. Опт. Марио Јемини је у време извршења дела био способан да схвати значај својих дела и да
управља својим поступцима.

Малолетни Радомир Васић из Краљева је у време извршења дела био стар 15 година, живи у заједници са оцем. Мал.
Радомир Васић је особа која се налази у фази развоја, његове интелектуалне способности су у границама просека. Степен
његове опште душевне развијености одговара очекиваном просеку за календарски узраст коме припада. Раније је одговарао
за кривична дела, због чега му је изречена мера појачан надзор органа старатељства. Од стране Центра за социјални рад у
Краљеву је покушано са реализацијом мере, али без успеха. Мал. Радомир Васић је у време извршења дела био способан да
схвати значај својих дела и да управља својим поступцима.

Дана 25. маја 2013. године у Краљеву опт. Марио Јемини и мал. Радомир Васић су се договорили да од Драгице
Марковић из Краљева одузму новац, па су оба деловима своје одеће прекрили главе и око 23,00 часа дошли до куће оштећене
Драгице Марковић која се налази у ул. Цара Лазара бр. 31, мал. Радомир Васић је физичком снагом, јаким ударцем ногом
отворио врата куће у којој се налазила Драгица Марковић, врата су Драгицу Марковић ударила у предео главе, мал. Радомир
Васић је Драгицу Марковић ударио ногом у пределу обе ноге у висини колена, од овог ударца Драгица Марковић је пала на
под, мал. Радомир Васић ју је са обе руке ухватио за косу и најмање три пута, држећи је за косу, ударио њеном главом о под,
опкорачио је Драгицу Марковић и коленима се ослонио на њен труп, па ју је више пута затвореним шакама обе руке ударио у
предео главе, при чему је од Драгице Марковић тражио да им да новац, након што је Драгица Марковић рекла да нема новца
више пута ју је ударио дрвеном држалицом метле, коју је претходно унео у кућу, у пределу ногу, руку и трупа, Драгица
Марковић је покушавала да се одбрани од удараца, мал. Радомир Васић је поново тражио да им преда новац, Драгица
Марковић им је одговорила да нема новца, да јој је се новац налази код комшинице, мал. Радомир Васић је поново више пута
снажно ударио Драгицу Марковић затвореним шакама по глави и телу, а потом је са обе руке стезао у пределу врата, од чега
се Драгица Марковић онесвестила, након чега су опт. Марио Јемини и мал. Радомир Васић извршили претраживање по кући
и одузели сав новац који су том приликом пронашли у износу од 80,00 динара, затим су изашли из куће Драгице Марковић и
крећући се паркинг простором иза зграде општине у Краљеву рукама „оверили“ између себе догађај тако што су ударили
 P a g e | 80

један другог у отворене дланове руку, а затим се заједно удаљили ка Ромском насељу, док је оштећена Драгица Марковић од
удараца које јој је у току догађаја задао мал. Радомир Васић задобила више тешких телесних повреда опасних по живот у
пределу главе и тела и то: у виду више ситних огуљотина величине до „зрна кукуруза“ на оба капка, јастучасти оток капка
левог ока са отоком изнад леве обрве и чела, три ситне огуљотине у пределу отока на челу, огуљотине величине „зрна
пшенице“ у пределу средине леве обрве са огуљотином правоугаоног облика површине 3 х 2 цм која се наставља на спољни
део доњег капка, крвни подлив у пределу доњег дела левог образа у виду два уска тракаста крака које склапају благи туп угао
ширине око 3 мм и са теменом постављеним унутра и доле, усправног крака дужине 3 цм и попречног 1,2 цм, огуљотину у
пределу левог доњевиличног угла попречно постављену правоугаоног облика промера 3,5 х 2 цм, крвни подлив у пределу
доње ивице леве стране доње вилице на простору величине два женска длана и шест тракастих крвних подлива лако косо
усмерених дужине 6 – 8 цм и ширине до 4 мм, делом и у виду усне и „трамвајских шина“, крвни подлив на спољном делу
левог рамена величине мушке шаке где се у доњем делу уочава и крвни подлив изгледа „транвајских шина“ ширине око 2 цм
и дужине око 6 цм, непосредно изнад лакта на спољном делу исте надлактице у промеру дечијег длана, на читавој надланој
страни десне подлактице крвне подливе у виду „трамвајских шина“ ширине до 2 цм и дужине 3 – 4 цм, крвни подлив на
надланој страни десне шаке са јастучастим отоком, крвни подлив на надланој страни десне шаке у пределу корена палца
величине 4 х 3 цм, огуљотине на спољном делу доње трећине десне подлактице овалног облика промера 2,5 х 2 цм,
огуљотине на задњој страни десног лакта повришне 3 х 2 цм, огуљотине у доњем делу међулопатичног предела промера 6,5 х
1,5 цм, два крвна подлива у пределу десног кука величине по око 2,5 х 1 цм, крвни подлив промера око 14 цм изнад десног
седалног предела па навише до испод ребара са огуљотином дужине 4 цм која се под правим углом надовезује на крвни
подлив, огуљотине изнад левог седалног предела, крвне подливе величине мушке шаке на предњој спољњем делу леве
бутине у горњој трећини, крвни подлив у средишњем делу предње спољне стране исте бутине величине мушке шаке са
усправно постављеним крвним подливом на спољњем делу у виду „трамвајских шина“ дужине 16 цм и ширине до 2,5 цм,
крвне подливе на предњем и бочном делу десног колена и већем делу предњег спољњег дела леве подколенице у виду
вишеструких паралелних и делом укрштених подлива ширине до 2 цм, преломе ребара од 4. до 6. са леве стране дуж средње
линије кључне кости и преломе ребара од 8. до 10. са десне стране дуж предње пазушне линије са подливима и разорењем
меког ткива око прелома, крвни подлив у пределу врата и грлених хрскавица обострано у величини до јагодице прста,
крварење на можданим структурама у виду присуства крви између тврдих и меких можданица, крвни подлив у пределу
великог мозга и у пределу око малог мозга и можданог моста, као и на основици великог мозга уз присуство крви у
можданим коморама, од којих повреда је Драгица Марковић умрла.

4.1. Кривично дело разбојништво чини онај ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти
на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем прибави себи или другом противправну
имовинску корист (члан 206 став 1 КЗ). Разбојништво је сложено кривично дело које се састоји од крађе и принуде. Радња
кривичног дела разбојништво састоји се у одузимању туђе покретне ствари употребом принуде која се испољава у претњи
и/или сили. Крађа која је садржана у кривичном делу разбојништво има све елементе кривичног дела крађа (члан 203 КЗ) и
састоји се у одузимању туђе покретне ствари у намери да се њеним присвајањем прибави за себе или другог противправна
имовинска корист. Принуда, која се огледа у употреби силе и/или претње да ће се непосредно напасти на живот или тело
неког лица, је средство за остваривање крађе, те су у питању две фазе једног континуираног деловања, при чему употреба
силе и/или претње претходи одузимању ствари, а предузима се према лицу код кога се ствар налази (власник, држалац и
свако друго лице које представља препреку да се ствар одузме). Сила и/или претња се употребљавају да би се спречио или
савладао отпор лица да се ствар одузме, без обзира да ли отпор заиста постоји или се претпоставља да до њега може да дође.
Разбојништво је тешко кривично дело за које је прописана казна затвора од две до десет година.

Према одредби члана 25 КЗ кривично дело је учињено са умишљајем када је учинилац био свестан свога дела и хтео
његово извршење (директан умишљај) или када је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао
(евентуални умишљај).

Кривично дело разбојништво може се учинити само са директним умишљајем, како према радњи, тако и према
последици дела.

Кривично дело је извршено у саизвршилаштву ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из
нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу
извршењу кривичног дела (члан 33 КЗ).
 P a g e | 81

Кривично дело тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 4 КЗ чини онај ко другог лиши живота при извршењу
кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе. Код тешког убиства при извршењу разбојништва интензитет силе
употребљене ради одузимања туђе покретне ствари је тако велики да је неко лице лишено живота. Тешко убиство при
извршењу разбојништва је разбојништво квалификовано тежом, односно смртном последицом. Реч је о врло тешком
кривичном делу за које је прописана казна затвора од најмање десет година или затвор од тридесет до четрдесет година.

Кривично дело тешко убиство при извршењу разбојништва може се учинити само са умишљајем, при чему у односу
на основно дело, разбојништво код учиниоца мора да постоји директан умишљај, док у односу на последицу дела, смрт неког
лица, код учиниоца мора да постоји директан или евентуални умишљај.1

4.2. Правно квалификујући радње опт. Мариа Јеминија утврђене у изреци и образложењу ове пресуде Суд је утврдио да
се у њима стичу сва обележја кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206 став 1 у вези члана 33 КЗ.

Чинећи радњу извршења дела опт. Марио Јемини је поступао са директним умишљајем (члан 25 КЗ), наиме, када се
договорио са мал. Радомиром Васићем да од Драгице Марковић одузму новац, па су оба дошли до њене куће где је мал.
Радомир Васић јаким ударцем ногом отворио врата куће, врата су ударила Драгицу Марковић у главу, затим је мал. Радомир
Васић према Драгици Марковић употребио силу тако што ју је ударао шакама и ногама по глави, телу, рукама и ногама,
ударио њеном главом о под, ударио је дрвеном држалицом метле по ногама, рукама и телу, стезао је рукама у пределу врата,
од чега се Драгица Марковић онесвестила, након чега су оба извршили претраживање по кући и одузели сав новац који су
том приликом пронашли у износу од 80,00 динара – опт. Марио Јемини је био потпуно свестан да је на овај начин заједно са
још једним лицем употребио силу против оштећене да би спречио њен отпор и од ње одузео туђе покретне ствари, новац, али
је извршење оваквог дела и хтео у намери да присвајањем новца прибави себи и другоме противправну имовинску корист.
Такође, био је свестан да је одузимање туђих покретних ствари употребом силе против лица у намери да се њиховим
присвајањем прибави противправна имовинска корист противправно, законом забрањено и кажњиво, да је кривично дело, те
је ово основ његове кривице (члан 22 КЗ). На овај начин опт. Марио Јемини је извршио кривично дело разбојништво у
саизвршилаштву из члана 206 став 1 у вези члана 33 КЗ.

Саизвршилац овог разбојништва заједно са Мариом Јеминијем био је мал. Радомир Васић који је у току
разбојништва према Драгици Марковић употребио силу на описани начин. Као и Марио Јемини, и мал. Радомир Васић је
основно кривично дело, разбојништво у саизвршилаштву, извршио са директним умишљајем (члан 25 КЗ), јер је био потпуно
свестан да је на овај начин заједно са још једним лицем употребио силу против оштећене да би спречио њен отпор и од ње
одузео туђе покретне ствари, новац, али је извршење оваквог дела и хтео у намери да присвајањем новца прибави себи и
другоме противправну имовинску корист. Такође, био је свестан да је одузимање туђих покретних ствари употребом силе
против лица у намери да се њиховим присвајањем прибави себи противправна имовинска корист противправно, законом
забрањено и кажњиво, да је кривично дело, те је ово основ његове кривице (члан 22 КЗ). Међутим, интензитет силе коју је
мал. Радомир Васић употребио према Драгици Марковић у функцији одузимања новца од ње био је такав да јој је нанео
тешке телесне повреде опасне по живот, односно тешке телесне повреде квалификоване смрћу, јер је смрт Драгице Марковић
наступила као директна последица повреда које јој је нанео. Иако је у време извршења разбојништва имао само 15 година,
мал. Радомир Васић је, када је ударао Драгицу Марковић шакама и ногама по глави, телу, рукама и ногама, када је ударио
њеном главом о под, када ју је ударио дрвеном држалицом метле по ногама, рукама и телу, и стезао је рукама у пределу
врата, био потпуно свестан да јој на тај начин може нанети повреде можданих структура од којих код ње може наступити
смрт, али је пристао на такву последицу свога дела. На овај начин мал. Радомир Васић је извршио кривично дело тешко
убиство из члана 114 став 1 тачка 4 КЗ.

Суд, дакле, није прихватио тезу ВЈТ у Краљеву да су и опт. Марио Јемини и мал. Радомир Васић заједно, по
договору, дакле оба, извршили кривично дело тешко убиство при извршењу развојништва, већ је утврдио да је ово кривично
дело извршио мал. Радомир Васић. Суд, наиме, код опт. Мариа Јеминија није утврдио постојање свести и саглашавања са
интензитетом силе коју ће мал. Радомир Васић употребити према Драгици Марковић, дакле постојање умишљаја, ни
директног ни евентуалног, у односу на последицу употребе силе, односно смрт Драгице Марковић. Зато опт. Марио Јемини
није одговоран и за смрт пок. Драгице Марковић, већ само за разбојништво.

1
 P a g e | 82

4.3. Одлучујући о кривичним санкцијама које ће изрећи оптуженом и малолетнику за извршена кривична дела Суд је
имао у виду општу сврху кривичних санкција (члан 4 став 2 КЗ), сврху кажњавања (члан 42 КЗ), те општа правила о
одмеравању казне (члан 54 КЗ).

Марио Јемини раније није кривично осуђиван. Ожењен је, отац троје малолетне деце. Ценећи ове околности као
олакшавајуће Суд је опт. Мариа Јеминија осудио на казну затвора у трајању од 4 (четири) године уз уверење да је неопходна
да се према њему постигне да убудуће више не чини кривична дела.

У изречену казну затвора Суд је опт. Мариу Јемини урачунао време које је провео у притвору од 6.8.2013. до
26.11.2013. године (члан 63 КЗ).

Из ових разлога одлучено је као у одељку I изреке пресуде.

Мал. Радомир Васић је извршио врло тешко кривично дело. У време извршења дела био је стар свега 15 година,
дакле млађи малолетник (члан 3 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити
малолетних лица). Према њему раније је решењем Вишег суда у Краљеву Км. 4/13 од 6.3.2013. изречена васпитна мера
појачан надзор органа старатељства због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 2 у вези става 1 тачка 1 у вези члана
33 КЗ и кривичног дела угрожавање сигурности члана 138 став 2 у вези става 1 КЗ. Од стране Центра за социјални рад је
покушано са реализацијом мере, али се није наишло на адекватну сарадњу мал. Радомира Васића. У току овог поступка пред
Вишим судом у Краљеву према мал. Радомиру Васићу у току је више кривичних поступака због кривичних дела крађа. Ове
чињенице, те наводи извештаја Центра за социјални рад у Краљеву уверили су Суд да мал. Радомира Васића треба издвојити
из средине у којој је до сада живео и према њему применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитања.
Полазећи од законске одредбе да се млађим малолетницима могу изрећи само васпитне мере (члан 9 став 2 Закона о
малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица) Суд је мал. Радомиру Васићу изрекао
васпитну меру упућивање у васпитно – поправни дом (члан 21 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и
кривичноправној заштити малолетних лица). Мал. Радомир Васић ће остати у васпитно – поправном дому најмање шест
месеци, а највише четири године, с тим што ће Суд сваких шест месеци размотрити да ли постоје основи за обуставу
извршења мере или за њену замену другом васпитном мером (члан 21 став 3 Закона о малолетним учиниоцима кривичних
дела и кривичноправној заштити малолетних лица).

У изречену васпитну меру Суд мал. Радомиру Васићу урачунао време проведено у притвору од 6.8.2013. до
упућивања у васпитно – поправни дом (члан 67 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној
заштити малолетних лица).

Према мишљењу Суда ова васпитна мера је неопходна да се према мал. Радомиру Васићу надзором, пружањем
заштите и помоћи и обезбеђивањем општег и стручног оспособљавања утиче на његов развој и јачање његове личне
одговорности, на васпитавање и правилан развој његове личности, како би се обезбедило његово поновно укључивање у
заједницу (члан 10 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица).

Из ових разлога одлучено је као у одељку II изреке пресуде.

4.4. Полазећи од правила да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом (члан 91 КЗ) Суд је
обавезао Мариа Јеминија и Радомира Васића да у буџет Републике Србије солидарно уплате новац у износу од 80,00 динара
који су у току разбојништва одузели од Драгице Марковић.

4.5. Суд је обавезао опт. Мариа Јеминија да плати трошкове кривичног поступка у износу о којем ће бити одлучено
посебном одлуком (члан 262 став 2 ЗКП), те паушал у износу од 10.000,00 динара (члан 261 став 2 и 3 ЗКП).

Трошкови настали вођењем кривичног поступка према мал. Радомиру Васићу падају на терет буџетских средстава
(члан 79 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица).
 P a g e | 83

ВИШИ СУД У КРАЉЕВУ

26.11.2013. – 4К. 70/13

Записничар, Председник већа – судија,

Зорица Апостоловић Милан Давидовић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде незадовољна странка има право жалбе у року од 15 дана од пријема пресуде, Апелационом суду
у Крагујевцу као другостепеном. Жалба се предаје Вишем суду у Краљеву.

XII К.бр.1572/05

У ИМЕ НАРОДА

ПРВИ ОПШТИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Драгомир Герасимовић – председник већа, са судијама поротницима
Биљаном Поповић и Ратком Курћубићем, члановима већа, са записничарем Бојаном Ристић, у кривичном поступку против
окривљеног БАВЕЉИЋ ДЕЈАНА, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1.
Кривичног законика и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и
окривљеног ЗЛ АТКОВИЋ САШЕ, због кривичног дела насилничко понашање из члана 220. став 2. у вези са ставом 1. КЗ
РС и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 67. став 2. у вези става 1. КЗ РС, а по оптужници јавног тужиоца Првог
ОЈТ у Београду Кт.бр.590/05 од 22.08.2005. године, која је прецизирана на главном претресу дана 28.04.2009. године, након
одржаног главног и јавног претреса дана 28.04.2009. године донео је и истог дана јавно објавио следећу

ПРЕСУДУ

1. ОКРИВЉЕНИ БАВЕЉИЋ ДЕЈАН, из Београда, Падинска скела, Нова број 72/9, од оца Живка и мајке Драгице,
рођена Златковић, рођен у Београду дана 10.08.1983. године, ЈМБГ 1008983710136, неожењен, завршио основну школу, није
служио војску, осуђиван као у извештају из КЕ, више пута прекршајно кажњаван из области јавног реда и мира,

КРИВ ЈЕ

Што је:

1). Дана 10.11.2003. године, око 22,00 часа у Београду, у Падинској скели, на окретници аутобуса броја 110, у стању
урачунљивости, иако је био свестан свог дела и хтео његово извршење, у групи, грубим вређањем и вршењем насиља према
тада малолетном Јаховић Сенаду значајније угрозио спокојство грађана, којом приликом је малолетном Јаховић Сенаду
нанесена лака телесна повреда у виду нагњечења главе и нагњечења у пределу слепоочнодоњовиличног зглоба са леве
стране, на тај начин што је заједно са НН лицима пришао оштећеном и почео да та туче, па га је ударио песницом у главу од
којег ударца је оштећени пао на земљу, а затим му се обратио речима: "доћи ћу ти кући, запалићу ти кућу, заклаћу ти целу
породицу, водићу те на Дунав да те малтретирам, јебем ти мајку Муслиманску, тућићемо те где год те будемо видели!", а био
је свестан да је његово дело забрањено,

– тиме је извршио кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног
законика.

2). У периоду од новембра 2003. године до 01.09.2004. године у Београду, у Падинској скели, у стању урачунљивости,
иако је био свестан свог дела и хтео његово извршење, угрозио сигурност оштећених: тада малолетног Јаховић Сенада,
његовог оца Јаховић Хасиба и његове мајке Ђоковић Гордане, озбиљном претњом да ће напасти на живот и тело
 P a g e | 84

оштећених, на тај начин што је у означеном периоду у више наврата путем телефона позивао оштећене на кућни број и
упућивао им озбиљне претње да ће напасти на њихов живот и тело тако што ће их убити, оштећену Ђоковић Гордану
силовати и бацити у Дунав, псовао им је мајку Турску и да морају да се иселе, а дана 01.09.2004. године у тренутку када је
малолетног Јаховић Сенада чекао отац испред школе обратио речима: "овде вам нема живота, морате да се иселите, јебем
вам мајку Турску, мајку ћемо ти силовати, па ћемо је после тога бацити у Дунав", што је изазвало њихову узнемиреност и
тешке последице, јер су се преселили, оштећени Хасиб је напустио свој посао, а малолетни Сенад променио школу, а био
је свестан да је његово дело забрањено.

– тиме је извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног
законика.

– па му суд применом напред наведених законских прописа и чл.1, 4, 42, 45, 54, КЗ утврђује:

За кривично дело под тачком 1. прецизиране оптужнице казну затвора у трајању од 9 (девет) месеци.

За кривично дело под тачком 2. прецизиране оптужнице казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци,

- па му уз даљу примену члана 60. Кривичног законика изриче

КАЗНУ ЗАТВОРА

У трајању од 1 (једне) године.

На основу чл.193 и 196 ЗКП обавезује се окривљени да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од
5.800,00 динара на име трошкова спровођења из КПЗ Сремска Митровица и 4.000,00 динара на име трошкова вештачења, те
5.000,00 динара на име паушала.

ПРЕМА ОКРИВЉЕНОМ ЗЛАТКОВИЋ САШИ из Београда – Борче, улица VI Нова број 38/а, од оца Миодрага и
мајке Весне, рођена Стојановић, рођен 13.01.1984. године, ЈМБГ 1301984710023, по занимању електричар, завршио Техничку
школу, неосуђиван, према извештају из ПЕ кажњаван за прекршаје против јавног реда и мира,

На основу члана 354. тачка 1 ЗКП

ОДБИЈА СЕ ОПТУЖБА

Да је:

1. Дана 10.11.2003. године око 22,00 часа у Падинској Скели, на аутобуској окретници аутобуса број 110, заједно са
НН лицима, грубим вређањем, злостављањем и вршењем насиља према малолетном Јаховић Сенаду угрозили спокојство
грађана, а њихов ранији живот указује на склоност за оваквим понашањем, јер су више пута кажњавани за прекршаје из
области јавног реда и мира, при чему је малолетном Јаховић Сенаду нанета лака телесна повреда у виду нагњечења главе и
нагњечења у пределу слепоочнодоњовиличног зглоба са леве стране, на тај начин што су пришли оштећеном и почели да га
туку и то тако што га је окривљени Бавељић ударио песницом у главу од ког ударца је оштећени пао на земљу, након чега је
окривљени Златковић Саша заједно са НН лицима наставио да га шутира, а затим му се обратио речима: "доћићу ти кући,
запалићу ти кућу, заклаћу ти целу породицу, водићу те на Дунав да те малтретирам, а затим су га Бавељић и Златковић
наизменично псовали говорећи му: "јебем ти мајку муслиманску, тућићемо те где год те будемо видели",

– чиме би извршио кривично дело Насилничко понашање из члана 220. став 2. у вези са ставом 1. КЗ РС.

2. Дана 01.09.2004. године у Београду, у Падинској скели, угрозили сигурност малолетног Јаховић Сенада, његовог оца
 P a g e | 85

Јаховић Хасиба и његове мајке Ђаковић Гордане, озбиљном претњом да ће напасти на живот и тело, тако што су им се, у
тренутку када је малолетног Јаховића чекао отац испред школе обратили речима "овдевам нема живота, морате да се
иселите, јебемо вам мајку турску, мајку ћемо ти силовати, па ћемо је после тога бацити у Дунав", што је изазвало њихову
узнемиреност и тешке последице,

чиме би извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 67. став 2. у вези става 1. КЗ РС.

Оштећени Јаховић Хасиб, Јаховић Сенад и оштећена Ђаковић Гордана се ради остваривања имовинско правног
захтева упућују на парницу.

Образложење

Оптужницом јавног тужиоца Првог ОЈТ у Београду Кт.бр.590/05 од 22.08.2005. године, окривљенима Бавељић
Дејану и Златковић Саши стављено је на терет извршење кривичних дела насилничко понашање из члана 220.с тав 2. у вези
става 1. КЗ РС и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 67. став 2. у вези става 1. КЗ РС. На главном претресу који
је одржан дана 28.04.2009. године, јавни тужилац је изјавио да одустаје од даљег кривичног гоњења окривљеног Златковић
Саше због кривичног дела насилничко понашање из члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ РС и кривичног дела угрожавање
сигурности из члана 67. став 2. у вези става 1. КЗ РС, јер током поступка није доказано да је исти извршио кривична дела за
која се оптужује, и то како према исказу саслушаних сведока оштећених Јаховић Хасиба и Ђоковић Гордане а тако и из
исказа саслушаног сведока Милосављевић Милана и изнете одбране окривљеног Бавељић Дејана који Златковић Сашу не
терети за извршење ових кривичних дела. На истом претресу јавни тужилац Првог ОЈТ у Београду је прецизирао оптужницу
Кт.бр.590/05 од 22.08.2005. године тако што је окривљеном Бавељић Дејану стављено на терет извршење кривичног дела
насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и извршење кривичног дела угрожавање
сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, уз предлог да суд након спроведеног кривичног
поступка окривљеног огласи кривим и осуди по закону.

Окривљени Бавељић Дејан, износећи своју одбрану током кривичног поступка је негирао извршење кривичних
дела која му се оптужницом стављају на терет. Навео је да Сенада Јаховића није познавао, већ је први пут обавио разговор са
њим када му се пожалила пријатељица да јој је Сенад упућивао претње путем телефона. Мисли да је то било негде у
новембру 2003. године. Након тога он се обратио Сенаду, где му је скренуо пажњу да више не узнемирава девојку Дијану али
том приликом му није упућивао никакве претње већ му је само рекао да остави девојку на миру. Након неких пар дана
Сенадов отац је возио свој ауто у ком је био и Сенад, па када су приметили окривљеног испред Дома Здравља у Падинској
скели Сенадов отац је кренуо на њега, окривљени се склонио, одскочио а након тога је Сенадов отац изашао из аутомобила
заједно са Сенадом након чега га је Сенадов отац ухватио за дукс испод врата упитавши Сенада да ли му је он претио и када
је Сенад одговорио да јесте, извадио је металну шипку из аутомобила. Сенадов отац га је ударао, он је покушао да се брани,
он је такође ударао Сенадовог оца, када су пали на земљу Сенад га је ударио металном шипком у пределу рамена од ког
ударца је задобио повреду на глави – на аркади и по рамену. После Сенадовог ударца металном шипком некако је успео да
устане, да отрчи према играоници, ту су се појавили неки доктори, а Сенад и његов отац су сели у ауто и отишли. Када му се
Сенадов отац обратио окривљени га је упитао због чега то ради, а он је рекао да је то због упућених претњи његовом сину
Сенаду. Што се тиче догађаја који се помиње а везан је за пресретање Сенада на окретници аутобуса и малтретирање од
стране окривљеног и његових другова, окривљени је изјавио да то није истина и да га нису сачекали када се враћао из школе
нити су му упућивали било какве претње. Након одприлике неких пар дана од догађаја испред Дома Здравља, он је испричао
свом брату Златковић Саши шта се догодило, па је он са још једним другом који се зове Милан срео Сенада на окретници
аутобуса али има само та сазнања о томе јер он није присуствовао том догађају већ само то зна из приче његовог брата Саше,
који га је назвао након што је био избоден ножем у тучи са Сенадом и његовим оцем. Додао је да не зна у коју је школу тада
ишао Сенад нити га је занимало које је вероисповести ни Сенад ни његова породица, али је сазнао до свог ујака који је такође
имао проблема са њима да су турци или шиптари – муслимани. Навео је да никада није упућивао никакве погрдне речи
везано за њихову вероисповест. Догађај када је његов брат Златковић Саша избоден, нису пријавили полицији из разлога што
су мислили да ће се Сенаду и његовом оцу осветити на други начин, али када су видели да Сенадов отац упорно подноси
кривичне пријаве против њих, видевши да је начелник Андреја Лазаревић на њиховој страни, они су тек онда решили да и
они пријаве оно што се догодило за шта постоји траг у ОУП Борча. Што се тиче догађаја, како је наведено да се десио између
11. и 12. августа, а уствари се десио 10. августа, то памти јер му је био рођендан, тада га је позвао друг да дође код њега у
 P a g e | 86

Овчу, име му је Зоран али не може да се сети презимена. При повратку из Овче, на путу према Београду који се назива
Зрењанински пут, који има две саобраћајне траке за правац према Београду, у једном моменту су приметили поред њих
аутомобил у коме је седео Сенад и његов отац и будући да су ишли паралелно видео је да је Сенадов отац показивао прст
према њима. С обзиром на буку и да су се возили није могао да чује шта су говорили, а рекао је Далибору који је возио ауто
да настави да не обраћа пажњу. Када су стали на семафору окривљени је изашао из аутомобила који се налазио у левој
саобраћајној траци док је аутомобил Сенадовог оца био у десној траци. У моменту када је изашао из аутомобила раширио је
руке и питао “у чему је проблем”, на шта је Сенадов отац уперио пиштољ према њиховом аутомобилу кроз прозор, репетирао
пиштољ и почео да пуца. Окривљени је од страха легао поред аутомобила и некако је успео да уђе у свој ауто. Кренули су
даље да беже, а Сенадов отац и даље наставља да иде за њима. Скренули су у десну улицу возећи великом брзином, а
Сенадов отац је стао и почео поново да пуца. Након тога они се враћају у Падинску скелу, одлазе у полицијску станицу
Борча и пријављују читав догађај. Још једном је напоменуо да никакве претње није упућивао ни Сенаду ни његовом оцу,
нити зна њихове бројеве телефона ни кућни ни мобилни, такође приликом њихових сусрета никада није претио Сенаду него
му је само скренуо пажњу. Изјавио је да има сазнања да су Јаховић Хасиб и Јаховић Сенад имали проблематичну прошлост,
да су се у крај доселили између осталог зато што су имали проблема са законом.

Окривљени Бавељић Дејан је у завршној речи изјавио да се не каје за извршење кривичних дела која му се стављају
на терет, с обзиром да не може да се каје за нешто што није извршио и да је суд у току трајања овог поступка могао да се
увери да он није извршио ова кривична дела која му се стављају на терет, тим пре што му се ставља на терет да је нешто
урадио када је био у централном затвору у Београду, односно у притвору за кривично дело за које сада издржава казну у
Сремској Митровици.

Окривљени Златковић Саша износећи своју одбрану током кривичног поступка je навео да малолетног Јаховић
Сенада није познавао до 23.11.2003. године. Он се срео са Јаховић Сенадом и његовим оцем на аутобуској станици у
Падинској скели око 20,00 или 21,00 часова, којом приликом је он зауставио малолетног Сенада зато што је пребио његовог
брата Бавељић Дејана, на шта он није реаговао, а његов отац који је долазио иза њега се залетео и ударио га у главу, након
тога креће да га напада и не може тачно да каже али мисли да док је трајала туча између њега и Сенадовог оца, Сенад га боде
ножем и то пет пута у ногу, задњицу, тј, на више места по телу, о чему има и лекарску документацију. Након тог догађаја он
Сенада уопште није виђао само зна да га је Сенад возио и враћао из школе, а то је чуо од људи. Такође, након тог догађаја
њега је неко звао и претио говоривши му да тај догађај не пријављује полицији да не би било проблема из којих разлога он то
није ни учинио. Истакао је да није сачекивао Сенада из школе нити му је претио, нити га је тукао, напоменуо је да га није ни
звао телефоном нити упућивао било какве претње њему и његовој породици будући да не зна ни број телефона. Што се тиче
догађаја од 11. или 12.08.2004. године, изјавио је да се те вечери заједно са Далиборем Степићем, Зораном Кутлићем,
Бавељић Дејаном, био на неком рођендану и пошто су хтели нешто да једу кренули су према Београду, и на том путу
паралелно са њима приметили су да иде аутомобил који је возио Сенадов отац, а у истом је био и Сенад и неке девојке, који
је почео да их провоцира показујући им прст. Сенад је отворио прозор и нешто је викао, али он није могао да чује шта тачно
говори и на првом семафору где су се зауставили, Сенадов отац је извадио руку кроз прозор и пуцао према њиховом
аутомобилу. Један од метака је погодио ретровизор њиховог аутомобила. Након тога су се вратили у Борчу и цео случај
пријавили полицији. Напоменуо је да ни једном приликом они нису провоцирали Сенада и његовог оца у другом аутомобилу.
Истакао је да је први пут чуо за Сенада, када је Сенад његовог брата од тетке Бавељић Дејана пребио са својим оцем Хасибом
испред Дома Здравља у Падинској скели шипком металном по глави, а након тога новембра 2003. године је он лично био
избоден од стране Сенада и тучен од стране његовог оца. Напоменуо је да нема никаквог разлога зашто би Сенада и његову
породицу малтретирао и претио, а после свих ових догађаја Сенада и његовог оца је можда видео само још једном и то из
аутомобила. На крају је истакао да су у потпуности нетачни наводи оптужнице како под тачком један тако и под тачком два.
Није му уопште јасно зашто је он овде окривљен, када је између осталог против њега и вођен прекршајни поступак због
навода из тачке један оптужнице, те између осталог сведок Дијана Кнежевић код судије за прекршаје сведочила да он није
био присутан критичне вечери.

Окривљени Златковић Саша је у својој завршној речи изјавио да нема шта да дода.

Проверавајући наводе оптужнице и одбране окривљених Бавељић Дејана и Златковић Саше, суд је у доказном
поступку саслушао сведока Милосављевић Милана, саслушао сведоке оштећене Јаховић Хасиба, Јаховић Сенада и Ђоковић
 P a g e | 87

Гордану, а на сагласан предлог странака извео доказ читањем извештаја лекара КЦС од 24.11.2003. године са налазом и
мишљењем судског вештака др Небојше Михајловића, те извршио увид у извештај из КЕ и ПЕ за окривљене.

Сведок – оштећени Јаховић Сенад је у свом исказу навео, да што се тиче навода под тачком један оптужнице, да
му је дана 10.11.2003. године у Падинској скели на аутобуској окретници аутобуса број 110 Бавељић Дејан рекао “Доћићу ти
кући, запалићу ти кућу, заклаћу ти целу породицу, водићу те на Дунав да те малтретирам”. Бавељић Дејан га је псовао
говорећи му “Јебем ти мајку Муслиманску, тућићемо те где год те будемо видели”. Такође му је говорио да треба да се исели
из стана у којем живи. Сведок – оштећени је напоменуо да се те критичне вечери враћао кући аутобусом 110 на поменутој
окретници где је сишао, а затим кренуо пешке ка својој кући, препознао је Бавељић Дејана и Милосављевић Милана с тим да
је у мраку стајало још неколико људи чији лик није могао да види. Бавељић га је позвао да стане, а он је једноставно морао
туда да прође, након чега су уследиле претходно споменуте претње. Затим га је Бавељић ударио песницом у главу у
слепоочницу након чега је он пао ошамућен. Док је био на земљи добио је неколико удараца углавном ногом, али с обзриом
да је био ошамућен не зна ко му је те ударце задао. Што се тиче Златковић Саше не може децидно да се изрази да ли је био
присутан у тој маси, лично га није видо ни чуо. Даље, дана 01.09.2004. године, када је отац дошао по њега у школу, сусрео са
Бавељићем и још неким лицима који су се налазили у два аутомобила, из аутомобила су њему и оцу упутили претње тачније
рекли су “Oвде вам нема живота, морате да се иселите, јебемо вам мајку турску, мајку ћемо ти силовати па ћемо је после тога
бацити у Дунав” У последње време звали су га једном месечно телефоном и упућивали претње.

Сведок – оштећени Јаховић Хасиб је у свој изјави навео да је он отац Јаховић Сенада и за узнемиравање је први
пут сазнао новембра 2003. године, када мисли да је све и почело. Те вечери је његов син дошао кући са видним модрицама по
лицу и на његово инсистирање да му каже шта се десило на крају је рекао да је био претучен од стране неких момака које не
познаје, који су га сачекали на путу када се враћао из школе од Падинске скеле према Широкој греди, а пре туче су му
упућивали претње и псовке. Када је док је чекао сина испред Дома Здравља, у једном моменту је приметио како један младић
држи Сенада за мајцу испод врата и покушава да га вуче на шта је он реаговао а тај младић му је пришао и рекао “шта се ти
мешаш маму ти јебем Турску”. Тада је почела туча, која је трајала неко време а након тога су се разишли, он је са сином
отишао у Ургентни Центар и све поново пријавио полицији у Борчи. Након овог догађаја кренула су стална узнемиравања
телефоном тачније сваке ноћи више пута у два, три часа ноћу. Тада су им биле упућиване претње “још се не селите мамицу
вам јебем Турску, када се ја јавим исећи ћу ти сина и жену и бацити у Дунав, јебо те Љајић иако ти је рођак и он ће у Дунав
са вама”. Даље је навео да након тога свог сина из страха за његов живот, возио и враћао из школе која се налази на Звездари,
због тога често не одлази на посао јер је имао проблеме на послу. Врло често када пролазе аутом за њима иде још пар
аутомобила у којима се налазе Бавељић Дејан и Златковић Саша које познају и други момци кроз отворен прозор упућују
претње и псовке. 01. септембра када је враћао сина из школе на Зрењанинском путу, били су сачекани од стране Бавељића,
Златковића и осталих који су се налазили у два аутомобила. Када је кренула јурњава за њима, у неколико наврата је избегао
директан судар с обзиром да је бежао од њих, хтели су да пресретну ауто, да га зауставе што није смео да дозволи јер се бојао
да ће испунити упућене претње. У колима је тада био са својим сином. Напоменуо је да је једном приликом негде у марту
2004. године одвезао сина и супругу на рођендан у Падинску скелу где су били код пријатеља у кући, када се после једно сат
времена зачула галама и ударци, када је изашао на прозор видео је да му је ауто потпуно излупан и Бавељића је видео да се
удаљава од аутомобила. Аутомобил је одвезао у полицију где је направљена фотодокументација. Његов син је покушао да
иде у школу уз његову пратњу током септембра и октобра, али с обзиром да су ови притисци били константни као и претње
стално присутне, њихова пратња аутом како би кренули, он више није могао да издржи и његов син је престао да похађа
школу. Тада је излазио искључиво уз његову пратњу а и он осећа свакодневни страх за себе, за свој живот, за живот свог сина
и супруге, јер мора да прође кроз Падинску скелу увек када год иде до града или до радног места. Од када се Бавељић Дејан
налази у затвору претње су престале као и пресретање аутомобилом. Златковић је и даље на слободи, виђају га у Борчи, па се
и даље боје с обзиром да су претње биле врло озбиљне и да дуго трају. Средином августа око један час ујутру другарицу од
његовог сина је враћао кући у Борчу у насеље Себеш. Са њим је кренуо и његов син а на Зрењанинском путу га је пресрео
аутомобил у ком су била четири лица од којих један Бавељић и Златковић који су били избачени кроз прозор и викали,
пресрели су његов аутомобил, изашли из аутомобила и кренули према њима, у ком моменту је он уплашивши се за себе и
сина и ову девојку, извадио пиштољ, опалио пар метака у ваздух, након чега су се исти разбежали, ушли у ауто и отишли.
Том приликом је извршио пријаву у полицији и предао свој пиштољ. Сведок – оштећени је напоменуо да од момента када су
му претње упућиване исте је схватао врло озбиљно и био је веома уплашен. Уплашио се како за своју сигурност, а највише за
сигурност свога детета. Због тих догађаја морао је да напусти радно место у ПКБ Падинској скели, преселио се са фамилијом
из тог краја. Син је напустио школу из безбедносних разлога и прешао у другу школу.
 P a g e | 88

Сведок – оштећена Ђуковић Гордана је у свом исказу навела да је лично највише телефонских претњи добила
током 2004. године, где јој је између осталог прећено да ће бити бачена у Дунав, да ће је иселити, да ће бити нападнута и
запаљена. Кулминација је била у току 2004. године а сам почетак је новембар 2003. године када је њен син први пут
претучен. Саме гласове који су јој телефоном претили није препознавала, а истовремено јој је прећено и преко њеног мужа, а
те претње јој је преносио муж говоривши јој да јој је прећено да ће бити силована, да ће бити упаљена заједно са својим
сином и бачена у Дунав. Врло је озбиљно схватила сваку претњу, била је уплашена. Оно чега се нарочито сећа је да јој је син
помињао Бавељић Дејана када га је овај на окретници аутобуса у Падинској скели по повратку из школе напао са Златковић
Сашом и извесним Миланом. Напоменула је да што се тиче Златковић Саше да јој је познато да је он учествовао у догађају са
окретнице када је претучен њен син, али да ништа друго није чула конкретно о њему.

Сведок Милосављевић Милан је у свом исказу навео да се пре свега не сећа свих детаља јер је било јако давно. Зна
да је у питању била нека аутобуска станица или окретница на којој су Бавељић Дејан и он стајали заједно са две девојке које
се зову Дијана и Ивана, не зна им презимена. Туда је прошао оштећени коме не може да се сети имена, кога познаје само из
виђења. Дошло је до неке чарке између њега и Дејана, он је стајао са стране и гледао а њих двојица се нису потукли нити је
било ишта више од вербалних чарки. Навео је да Златковић Саша критичном приликом није био уопште присутан на том
месту. Сигуран је да су на том месту том приликом били присутни само он и Бавељић и поменуте две девојке. И да нико
више од мушкараца није био присутан на тој станици. Не може да се сети тачно ко је коме добацио, а он није имао потребу
да реагује с обзиром да је јако кратко трајало и није дошло до физичког обрачуна између њих двојице.

Увидом у налаз и мишљење судског вештака др Небојше Михаиловића од 16.07.2005. године, суд је утврдио да
је оштећени Јаховић Сенад задобио повреде и то: st post contusione capitis a.d. IV – стање после нагњечења главе које је било
пре четири дана и нагњечење у пределу слепоочно доњовиличног зглоба са леве стране. У налазу и мишљењу се даље наводи
да се наведене повреде појединачно и све скупа заједно квалификују као лака телесна повреда. Те повреде нанете су дејством
тупог предмета или тупином механичког предмета.

Увидом у извештај из КЕ за окривљеног Бавељић Дејана од 13.11.2008. године, суд је утврдио да је окривљени
раније осуђиван и то: пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1466/04 од 06.12.2004. године због извршења кривичног дела
из члана 245. став 3. ОКЗ на казну затвора – условно у трајању од седам месеци, пресудом Окружног суда у Београду
К.бр.1586/04 од 23.11.2006. године због извршења кривичног дела из члана 245. став 1. ОКЗ а у вези члана 220. став 1. КЗ РС
и члана 33. став 1. Закона о оружју и муницији на казну затвора у трајању од три године.

Увидом у извештај из ПЕ за окривљеног Бавељић Дејана, суд је утврдио да је окривљени више пута прекршајно
кажњаван због прекршаја из закона о прекршајима против јавног реда и мира.

Увидом у извештај из КЕ за окривљеног Златковић Сашу од 08.07.2005. године, суд је утврдио да окривљени
раније није осуђиван.

Увидом у извшетај из ПЕ за окривљеног Златковић Сашу, суд је утврдио да је против окривљеног покренут
прекршајни поступак због прекршаја против јавног реда и мира по члану 6. став 3. - учествовања у тучи, те да је овај
поступак прекинут.

На главном претресу који је одржан дана 28.04.2009. године, заменик Првог ОЈТ у Београду је изјавио да одустаје од
даљег кривичног гоњења окривљеног Златковић Саше због кривичног дела насилничко понашање из члана 220. став 2. у вези
става 1. КЗ РС и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 67. став 2. у вези става 1. КЗ РС, јер током поступка није
доказано да је исти извршио кривична дела за која се оптужује, што се потврђује према исказу саслушаних сведока
оштећених Јаховић Хасиба и Ђоковић Гордане, а тако из исказа саслушаног сведока Милосављевић Милана, доводећи у везу
ове исказе са одбраном окривљеног Бавељић Дејана који га такође не терети за извршење ових кривичних дела.

С обзиром на напред наведено, односно на чињеницу да је јавни тужилац одустао од даљег гоњења у односу на
окривљеног Златковић Сашу, суд је у односу на окривљеног Златковић Сашу донео одбијајућу пресуду, у складу са одредбом
члана 354. тачка 1. ЗКП.
 P a g e | 89

Ценећи овако изведене доказе и то како сваки појединачно, тако и све заједно, на несумњив начин је из одбране
окривљеног Бавељић Дејана, одбране окривљеног Златковић Саше, исказа сведока – оштећених Јаховић Хасиба, Јаховић
Сенада и Ђоковић Гордане, исказа сведока Милосављевић Милана и извештаја лекара КЦС од 24.11.2003. године са налазом
и мишљењем судског вештака др Небојше Михаиловића утврђено да је окривљени Бавељић Дејан дана 10.11.2003. године,
око 22,00 часа у Београду, у Падинској скели, на окретници аутобуса броја 110, у групи, грубим вређањем и вршењем насиља
према тада малолетном Јаховић Сенаду значајније угрозио спокојство грађана, којом приликом је малолетном Јаховић
Сенаду нанесена лака телесна повреда у виду нагњечења главе и нагњечења у пределу слепоочнодоњовиличног зглоба са
леве стране, на тај начин што је заједно са НН лицима пришао оштећеном и почео да та туче, па га је ударио песницом у
главу од којег ударца је оштећени пао на земљу, а затим му се обратио речима: "доћи ћу ти кући, запалићу ти кућу, заклаћу
ти целу породицу, водићу те на Дунав да те малтретирам, јебем ти мајку Муслиманску, тућићемо те где год те будемо
видели!", а у периоду од новембра 2003. године до 01.09.2004. године у Београду, у Падинској скели, угрозио сигурност
оштећених: тада малолетног Јаховић Сенада, његовог оца Јаховић Хасиба и његове мајке Ђоковић Гордане, озбиљном
претњом да ће напасти на живот и тело оштећених, на тај начин што је у означеном периоду у више наврата путем телефона
позивао оштећене на кућни број и упућивао им озбиљне претње да ће напасти на њихов живот и тело тако што ће их убити,
оштећену Ђоковић Гордану силовати и бацити у Дунав, псовао им је мајку Турску и да морају да се иселе, а дана 01.09.2004.
године у тренутку када је малолетног Јаховић Сенада чекао отац испред школе обратио речима: "овде вам нема живота,
морате да се иселите, јебем вам мајку Турску, мајку ћемо ти силовати, па ћемо је после тога бацити у Дунав", што је изазвало
њихову узнемиреност и тешке последице, јер су се преселили, оштећени Хасиб је напустио свој посао, а малолетни Сенад
променио школу.

Ценећи психички однос учиниоца према извршеним делима, суд је утврдио да је окривљени Бавељић Дејан у време
извршења кривичних дела био свестан својих дела и хтео њихово извршење, односно да је био свестан да радњама које су
ближе описане у изреци пресуде угрожава спокојство грађана, наноси телесне повреде, те угрожава сигурност оштећених. С
обзиром на напред наведено суд је утврдио да је окривљени Бавељић Дејан поступао са директним умишљајем као обликом
кривице.

Подводећи утврђено чињенично стање и психички однос учиниоца под правну норму, односно вршећи правну
квалификацију дела, суд је утврдио да се у радњама окривљеног Бавељић Дејана стичу сва како субјективна тако и
објективна обележја кривичних дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и
угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Како није било околности које би
искључиле кривицу окривљеног, суд га је огласио кривим за извршење наведених кривичних дела.

Анализирајући одбрану окривљеног Бавељић Дејана, суд исту није прихватио, оценивши да је његова одбрана
нетачна, неуверљива, нелогична, недоследна, противречна осталим изведеним доказима у овом поступку, те срачуната на
избегавање кривице.

Наиме, окривљени Бавељић Дејан је у потпуности негирао извршење кривичних дела која му се оптужницом
стављају на терет. Што се тиче догађаја на окретници, навео је да је тада Јаховића само опоменуо јер му се пожалила
пријатељица Дијана да је била узнемиравана од стране Сенада, али том приликом није дошло ни до какве туче. Такође је
негирао и кривично дело описано под тачком два оптужнице, навео је да су наводи потпуно нетачни, да он чак и не зна где се
налази школа у коју је ишао Јаховић, нити је икада звао ни претио телефоном било коме од чланова породице Јаховић. Што
се тиче догађаја од 10.08. претпоставља 2004. године, каже да је дошло до непријатне ситуације са Јаховић Хасибом који га је
пресрео на Зрењанинском путу и из кола пуца у његовом правцу. Овакву одбрану окривљеног Бавељић Дејана суд није могао
прихватити. Наводи одбране окривљеног су у потпуној колизији са наводима сведока оштећених Јаховић Хасиба и Јаховић
Сенада и Ђоковић Гордане, у којима су између осталог навели да су препознали Бавељићев глас преко телефона, који им је
упућивао претње, даље Јаховић Сенад је изјавио да је здобио повреде у тучи са Бавељићем, а које је суд у потпуности
прихватио. У налазу и мишљењу судског вештака др Небојше Михаиловића од 16.07.2005. године, наводи се да је Јаховић
Сенад задобио лаке телесне повреде, а с обзиром на утврђено чињенично стање, то је последица догађаја на окретници од
10.11.2003. године. Поред тога, поставља се као логично питање због чега би, односно из ког разлога би оштећени, тј.
породица Јаховић теретила Бавељић Дејана за ова дела. Даље, сама чињеница да су се оштећени одселили из краја у којем су
живели, сама по себи довољно говори о озбиљности и о последицама које су настале услед извршених кривичних дела. Из
напред неведених разлога, суд није прихватио одбрану окривљеног Бавељића.
 P a g e | 90

Суд је у потпуности прихватио исказе сведока оштећених Јаховић Хасиба, Јаховић Сенада и Ђоковић Гордане,
оценивши их као јасне, прецизне, тачне, уверљиве, доследне и логичне.

Суд је прихватио део исказа сведока Милосављевић Милана, у делу у ком је он навео да Златковић Саша није био
присутан приликом догађаја на окретници, оценивши овај део исказа сведока као као јасан, прецизан и уверљив, док није
поклонио веру делу исказа овог сведока у коме је он навео да између Бавељића и Јаховић Сенада није дошло до било каквог
физичког обрачуна већ само до вербалних чарки, јер је оценио да је исказ сведока у овом делу неуверљив, непотпун,
неубедљив, те у супротности са исказом оштећеног Јаховић Сенада, коме је суд поклонио веру.

Суд је у поптуности прихватио налалаз и мишљење судског вештака др Небојше Михаиловића од 16.07.2005. године,
оценивши да је налаз вештака прецизан, јасан, аргументован, објективан и у свему дат савесно и непристрасно и у складу са
правилима струке.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције према окривљеном Бавељић Дејану, а полазећи од законом
прописане казне за кривично дело из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и кривично дело из члана 138.
став 2. у вези става 1. Кривичног законика, суд је узео у обзир све околности предвиђене одредбом члана 54. Кривичног
законика, које утичу да казна буде мања или већа, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу
да се ради о младом човеку, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног суд узео у обзир висок степен кривице,
јачину угрожавања заштићеног добра, саме последице извршења ових кривичних дела која се огледају у селидби оштећених,
као и чињеницу да је окривљени раније осуђиван. Имајући у виду све наведене околности, суд је оценио да се у конкретном
случају сврха прописивања и изрицања кривичне санкције из члана 4. Кривичног законика и сврха кажњавања из члана 42.
Кривичног законика може постићи само изрицањем казне затвора па је окривљеног за кривично дело описано под тачком
један прецизиране оптужнице утврдио казну затвора у трајању од девет месеци, а за кривично дело описано под тачком два
прецизиране оптужнице казну затвора у трајању од шест месеци, па је даљом применом правила за одмеравање казне за
кривично дело у стицају, предвиђених одредбом члана 60. Кривичног законика изрекао окривљеном јединствену казну
затвора у трајању од 1 (једне) године.

На основу члана 193. и 196. ЗКП-а, суд је обавезао окривљеног Бавељић Дејана да на име трошкова кривичног
поступка исплати суду износ од 5.800,00 динара на име трошкова спровођења из КПЗ Сремска Митровица и 4.000,00 динара
на име вештачења, те 5.000,00 динара на име паушала.

На основу члана 206. ЗКП, суд је оштећене Јаховић Хасиба, Јаховић Сенада и Ђоковић Гордану упутио на парницу
ради остваривања свог имовинско правног захтева, јер подаци кривичног поступка не пружају довољно основа, како за
потпуно тако ни за делимично пресуђење.

Приликом доношења ове пресуде суд је имао у виду и друге наводе странака, али је при утврђеном чињеничном
стању и заузетом правном станвишту ценио да исти нису од пресудног утицаја на другачије пресуђење па их није ближе ни
образлагао.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Бојана Ристић Драгомир Герасимовић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба

Окружном суду у Београду у року од 15 дана

од дана пријема писменог отправка исте,

а преко овог суда.

 P a g e | 91

ДН-а:

1. Првом ОЈТ у Београду

2. Окривљеном Бавељић Дејану, преко Управе КПЗ Сремска Митровица
3. Окривљеном Златковић Саши, Београд, Борча, улица VI Нова број 38/а

– По правноснажности пресуде препис исте доставити:

4. Оштећеном Јаховић Хасибу, Широка Греда број 2/4, Падинска Скела
5. Оштећеном Јаховић Сенаду, Широка Греда број 2/4, Падинска Скела
6. Оштећеној Ђоковић Гордани, Широка Греда број 2/4, Падинска Скела

Судија,

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији појединцу Божидару Секулићу, уз учешће записничара Весне
Калајић, у кривичном предмету против окр.ЉУБЕ РИСТИЋА, због кривичног дела насиље у породици из чл.194 ст.2 у вези
ст.1 КЗ, по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-1150/12 од 30.08.2012.године, на главном претресу
одржаном у присуству заменика ОЈТ у Сомбору, Јелене Иветић и окривљеног Љубе Ристића, донео је дана 20.03.2013.године
и истог дана објавио следећу:

ПРЕСУДУ

ОКР.ЉУБА РИСТИЋ од оца Живка и мајке Ђуре рођене Тасић, ЈМБГ 1110949810082, рођен 11.10.1949.године у
Каравукову, ожењен,отац два детета, пензионер, неосуђиван, са пребивалиштем у Каравукову у ул.Прохора Пчињског број
156,

КРИВ ЈЕ

Што је:

Дана 16.03.2012.године у Каравукову, у породичној кући у ул.Прохора Пчињског бр.156, способан да схвати значај
свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, применомнасиља,претњом да ће
напасти на живот и тело угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје породице, спруге оштећене
Ристић Солунке, са којом живи у заједничком домаћинству, тако што је доласком у кућу упутио јој речи:“шта ти идеш по
компшилуку, ти си курва, када будеш умрла запалићу те“, пришао јој и рукама је ухватио за врат и почео гушити, у ком
тренутку је оштећена успела да се отргне, након чега је узео у руке секиру- малу, дужине 40цм, са сечивом зелене боје
дужине 12цм, која представља опасно оруђе подобно да тело тешко телесно повреди и здарвље тешко наруши, замахнуо и
ударио оштећену тупим делом секире у предео главе испод левог ока, и том приликом јој нанео лаку телесну повреду виду
крвног подлива испод левог ока, потом ју је одгурнуо, услед чега је оштећена пала на под, те ју је поново ухватио рукама за
врат и почео је гушити, у ком тренутку се оштећена ослобдила његовог стиска и побегла, а којом приликом је био свестан да
је овако његово дело забрањено,

Чиме је извршиокривично дело насиље у породици из чл.194 ст.2 у вези ст.1 КЗ,

Па му суд применом горе наведеног члана и члана 4 став 2, 42, 43, 45, 54, 64, 65 и 66 КЗ изриче:
 P a g e | 92

УСЛОВНУ ОСУДУ

КОЈОМ УТВРЂУЈЕ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 6 (ШЕСТ) МЕСЕЦИ И ИСТОВРЕМЕНО ОДРЕЂУЈЕ ДА

СЕ ОВАКО УТВРЂЕНА КАЗНА НЕЋЕ ИЗВРШИТИ УКОЛИКО ОКРИВЉЕНИ У ПЕРИОДУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ ОД
ДАНА ПРАВНОСНАЖНОСТИ ПРЕСУДЕ, НЕ ИЗВРШИ ДРУГО КРИВИЧНО ДЕЛО.

На основу чл.84 КЗ према окривљеном се изриче мера безбедности обавезног лечења алкохоличара на слободи, која
ће трајати док буде постојала потреба за лечењем, али не дуже од 2 (две) године.

На основу члана 196 ст.4 ЗКП-а, окривљени се ослобађа од обавезе плаћања трошкова поступка и судског паушала, а
исти се одређују на терет буџетских средстава РС.

За остваривање имовинскопарвног захтева оштећена се сходно члану 206 ст.2 ЗКП-а упућује на парницу.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору је поднео оптужни предлог Кт-1150/12дана 30.08.2012.године, против окр.Љубе
Ристића из Каравукова, због кривичног дела насиље у породици из чл.194 ст.2 у вези ст.1 КЗ.

У речи странака ОЈТ у Сомбору изјавио је да сматра да је доказано да је окривљени извршио дело за које се терети,
предложио је да га суд огласи кривим,осуди по Закону и да му изрекне меру безбедности обавезног лечења алкохоличара.

У речи странака окр.Љуба Ристић изјавио је да нема ништа да каже.

Окр.Љуба Ристић је у свом исказу датом пред истражним судијом дана 27.08.2012.године, као и на главном претресу
одржаном дана 20.03.2013.године, изјавио да ће се у даљем току поступка бранити ћутањем.

Након што је испитао окривљеног, суд је спровео доказни поступак тако што је: саслушао вештака неуропсихијатра
др.Живка Влашкалића, прочитао исказ сведока оштећене Ристић Солунке и сведока Додић Синише, те вештака др.Меселџија
Велибора са претреса од 06.02.2013.године, извршио увид у потврду о привремено одузетим предметима ПС Оџаци од
16.03.2012.године, извршио увид потврду о враћеним предметима од 26.03.2012.године, прочитао извештај лекара
специјалисте др.Меселџија Велибора од 16.03.2012.године, прочитао извештај Центра за социјални рад у Оџацима од
12.07.2012.године, прочитао извод из казнене евиденције за окривљеног, па је након овако спроведеног доказног поступка
утврдио следеће чињенично стање:

Окривљени Љуба Ристић, од оца Живка и мајке Ђуре рођене Тасић, ЈМБГ 1110949810082, рођен 11.10.1949.године у
Каравукову, ожењен,отац два детета, пензионер, неосуђиван, са пребивалиштем у Каравукову у ул.Прохора Пчињског број
156 је дана 16.03.2012.године у Каравукову, у породичној кући у ул.Прохора Пчињског бр.156, услед зависности од употребе
алкохола, у стању алкохолисаности лаког степена, не у мери битно, способан да схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, применом насиља, претњом да ће напасти на живот и тело угрозио
спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје породице, спруге оштећене Ристић Солунке, са којом живи у
заједничком домаћинству, тако што је доласком у кућу упутио јој речи:“шта ти идеш по компшилуку, ти си курва, када
будеш умрла запалићу те“, пришао јој и рукама је ухватио за врат и почео гушити, у ком тренутку је оштећена успела да се
отргне, након чега је узео у руке секиру- малу, дужине 40цм, са сечивом зелене боје дужине 12цм, која представља опасно
оруђе подобно да тело тешко телесно повреди и здарвље тешко наруши, замахнуо и ударио оштећену тупим делом секире у
предео главе испод левог ока, и том приликом јој нанео лаку телесну повреду виду крвног подлива испод левог ока, потом ју
је одгурнуо, услед чега је оштећена пала на под, те ју је поново ухватио рукама за врат и почео је гушити, у ком тренутку се
оштећена ослобдила његовог стиска и побегла, а којом приликом је био свестан да је овако његово дело забрањено, па је
оштећена након овог догађаја успела да се отргне и побегне у кућу својих комшија, где је био присутан и Синиша Додић,
 P a g e | 93

који је оштећену одвезао у хитну хирушку амбуланту како би јој се указала медицинска помоћ, након чега је случај и
пријавила оштећена полицији ПС Оџаци.

Личне прилике окривљеног, као и његове личне податке суд је утврдио на основу података из оптужног акта,
делимично исказа оштећене, супруге окривљеног Солунке Ристић.

Чињенице које се односе на време, начин и место повређивања суд је утврдио на основу исказа сведока оштећене,
супруге окривљеног, Солунке Ристић, како у истражном поступку тако и на главном претресу, који исказ овај суд прихвата у
потпуности, баш онако како је дат, у потпуности искрено, надаље на основу исказа сведока Синише Додића који је кум брату
окривљеног, те син комшија Солунке и Љубе код којих је Солунка када год би супруг долазио кући у алкохолисаном стању
бежала, а којим приликама је присуствовао и овај сведок, обзиром да је често долазио код својих родитеља, као што је то
учинила и критичном приликом, тако да је овај сведок у потпуности упознат не само са догађајем који је предмет суђења, већ
и са свеукупном животном амбијенту оштећене и окривљеног, дакле да је окривљени свакодневно алкохолисан, да вређа
оштећену и тражи од ње новац, а да она увек када би окривљени долазио кући у таквом стању бежала код комшија, родитеља
овог сведока, како би избегла физички сукоб, као и да овакво понашање окривљеног траје већ дуги низ година.

Сведок Синиша Додић је свој исказ дао у потпуности верно, детаљно, он је критичном приликом уочио код
оштећене наведену лаку телесну повреду, крвни подлив испод левог ока, позвао полицију и одвео је код дежурног лекара
како би јој указали помоћ, а који исказ се у потпуности подудара са извештајем дежурног лекара др.Велибора Меслџије, као
и усменим налазом и мишљењем лекара који је утврдио нанесену повреду оштећеној, крвни подлив испод левог ока и
квалификовао је као лаку телесну повреду, о чему се изјаснио и на главном претресу, а који налаз и мишљење, суд у
потпуности прихвата као стручно дат, па имајући у виду да на њега није било ни примедби, суд га је у потпуности прихватио.

Да се ради о секири, односно тупом делу секире којом се послужио окривљени и којим је оштећеној нанео наведену
лаку телесну повреду, дакле средство које је поднобно да тело тешко повреди и здравље тешко наруши, суд је утвридо на
основу исказа сведока оштећене Солунке Ристић, усмено датог мишљења вештака др.Велибора Меселџије на главном
претресу 06.02.2013.године, који је навео да је у питању лака телесна повреда, настала дејством тупе и тврде силе, те да таква
повреда може настати ударцем песницом, али и тврдим предметом који се држи у руци, да је таква повреда могла настати и
удрацем ушицама секире, односно њеним тупим делом, баш како то и сведок оштећена наводи, као и је интензитет
дејствујуће силе код наношења такве повреде у категорији мањег. Ово поткрепљује и потврда о привремено одузетим
предметима ПС Оџаци од 16.03.2012.године којом је од окривљеног Ристић Љубе одузета секира дужине 40цм са сечивом
зелене боје, дужине сечива 12цм, као и потврда о привремено враћеним предметима од 26.03.2012.године којом је описана
секира враћена власнику Цепанчић Зорану.

Животне и породичне прилике у домаћинству окривљеног и оштећене, односно да живе у старој, оронулој кући у
Каравукову, где се критични догађај и одиграо, да окривљени конзумира алкохол свакодневно, да се никада није лечио, да
физички никада до критичног догађаја није напао оштећену, већ вербално, да су те свађе присутне свакодневно већ двадесет
година уназад, суд је утврдио на основу извштаја Центра за социјални рад у Оџацима од 12.07.2012.године, коме се оштећена
никада није обраћала за помоћ, а радници овог Центра су по захтеву суда отишли у кућу оштећене и окривљеног и обавили
разговор са оштећеном, надаље наведено је поткрепљено и исказом оштећене датом у току поступка, исказа сведока Додић
Синише, а које суд у потпуности прихвата, као и усменим налазом и мишљењем вештака неуропсихијатра др. Живка
Влашкалића који је дао на главном претресу дана 20.03.2013.године, којом приликом је овај вештак утврдио да окривљени
уназад 20 година конзумира алкохол прекомерно и свакодневно, да никада није био лечен од болести зависности и који је
предложио суду изрицање мере безбедности обавезног лечења алкохоличара на слободи.

Вештак неуропсихијатар утврдио је и је окривљени у време извршења кривичног дела био у лаком степену
алкохолног пијанства, те да у тој фази пијанства нема поремећаја будности свести, нити поремећаја пажње и опажања,
односно да су способности окривљеног да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била умањена, али не у
мери битно, као и да је последица оваквог пијанства у контектсту зависности од алкохола , који налаз вештака суд у
потпуности прихвата, обзиром да је дат у складу са правилиима струке, наравно од стране стручног лица, а који налаз
потркрепљује и исказ оштећене дат у току поступка.

Након овако спроведеног доказног поступка суд је нашао да се у радњама окривљеног стичу сви битни елементи
кривичног дела насиље у породици из чл.194 ст.2 у вези ст.1 КЗ, јер је окривљени применом насиља, претњом да ће напасти
 P a g e | 94

на живот и тело, угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје породице, своје супруге Солунке
Ристић, а којом приликом је користио опасно оруђе, секиру, као средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко
наруши, те на тај начин нанео оштећеној лаку телесну повреду, наравно у потпуности свестан свога дела и способан да
управља својим поступцима, желећи његово извршење.

Приликом индивидуализације казне окривљеном, односно избора врсте и висине кривичне санције, суд је на страни
окривљеног од олакшавајућих околности ценио да се ради о човеку који је у време извршења кривичног дела био стар 63
године, а да је до сада неосуђиван, дакле да се ради о човеку, пензионеру који је беспрекорне прошлости, да је са оштећеном
у браку четрдесет година, да је отац две ћерке, док отежавајућих околности није нашао. Имајући у виду наведено, овај суд је
уверења да ће се и самим упозорењем уз претњу казном, односно условном осудом, са утврђеном казном затвора у трајању
од 6месеци, са роком провере од 1 године, у конкретном случају у потпуности у довољној мери утицати на окривљеног да у
будуће не врши кривична дела.

Овај суд је имајући у виду и чињеницу да је окривљени дугогодишњи конзумент алкохола, односно да је то прерасло
у зависност од алкохола, тако да је услед ове зависности и извршио предметно кривично дело, надаље да оштећена и даље,
односно и након овог догађаја, живи у заједничком домаћинству са окривљеним, као и сврху изрицања мера безбедности,
дакле да се отклоне стања и услови који могу довести до вршења кривичних дела, Љуби Ристићу изрекао и меру безбедности
из чл.84 КЗ, обавезно лечење алкохоличара на слободи, те одредио да она може трајати док постоји потреба за лечењем, а
најдуже 2 године, како би у комбинацији са изреченом условном осудом у потпуности била остварена сврха кажњавања
прописана Законом, а првенствено сврха специјалне превенције.

Имајући у виду лоше имовинске прилике окривљеног, односно да је једини хранитељ породице, да је и лошег
здравственог стања, да је и ово један од разлога који је довео до свађе и обрачуна између супружника, суд је окривљеног
ослободио од обавезе плаћања судског паушала, у ставу да би плаћање ових трошкова угрозило егзистенцију, како
окривљеног, тако и његове супруге.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од дана пријема писменог
отправка пресуде, Апелационом суду у Новом Саду, а путем овог суда.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНИ СУД У СОМБОРУ
К-104/12
26.04.2013.ГОДИНЕ
СОМБОР
У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији Божидару Секулићу као судији појединцу, уз учешће Весне
Калајић у својству записничара, у кривичном предмету против окр. окривљене МИШКОВИЋ СНЕЖАНЕ из Свилојева због
кривичног дела недавања издржавања из чл. 195. став 1. КЗ, поступајући по оптужном предлогу ОЈТ Сомбор КТ 937/10 од
27.04.2011.године, на главном претресу одржаном дана 26.04.2013.године, у присуству браниоца окривљене Снежане
Мишковић, Љиљане Вејновић адвоката у Сомбору и пуномоћника оштећене млл.Соње Петровић, Наталије Миљевић
адвоката у Сомбору као и законског заступника оштећене Младена Петровића, је донео и истог дана објавио следећу:

ПРЕСУДУ

Окривљенља МИШКОВИЋ СНЕЖАНА од оца Јована и мајке Марије рођене Балог, рођена 22. 06.1983. године у Апатину ,
држављанка Р Србије, писмена,завршила основну школу , по занимању домаћица, запослена, удата, мајка четворо млл.
деце, без имовине, са месечним примањима од 33 еура, неосуђивана, против ње се не води поступак за друго кривично дело,
с апребивалоштеу у Свилојеву , ул. Војвођанска број 37., са боравиштеу у Аустрији, Traklvvek 18 Ebelzberg, Linc.

КРИ ВA Ј Е

Ш т о ј е:
 P a g e | 95

Способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свесна свога дела и хтела његово извршење,
иако дужна по правоснажној и извршној пресуди Општинског суда Сомбор П 1362/06. од 17.04.2007. године, да на име свог
доприноса за издржавање малолетног детета Петровић Соње месечно плаћа износ од 3.000,00 динара почев од 31.10.2003.
године па у будуће до сваког 10-тог у месецу док за то постоје законски услови, није давала издржавање млл детету које је по
Закону дужна да издржава у износу и на начин како је то утврђено наведеном пресудом од 31.10.2003. године до 31.12.2010.
године, у укпном износу од 258.000,00динара, а при томе је била свесна да је овако њено дело забрањено,

Чиме је извршила кривично дело не давање издржавања из члана 195. став 1. КЗ,

Па јој суд применом горе наведеног члана те члана 4 став 2, 42, 43, 45, 54, 56, 64, 65, 66 КЗ-а, и з р и ч е :

УСЛОВНУ ОСУДУ

КОЈОМ ЈОЈ УТВРЂУЈЕ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (ТРИ) МЕСЕЦА КОЈА СЕ НЕЋЕ ИЗВРАШВАТИ
УКОЛИКО ОКРИВЉЕНА У ПЕРИОДУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ ОД ДАНА ПРАВОСНАЖНОСТИ ПРЕСУДЕ НЕ ИЗВРШИ
КРИВИЧНО ДЕЛО, ТЕ УКОЛИКО У РОКУ ОД ГОДИНУ ДАНА ОД ДАНА ПРАВОСНАЖНОСТИ ПРЕСУДЕ ПЛАТИ
ДОСПЕЛЕ ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ИЗДРЖАВАЊА од 258.000,00 (ДВЕСТАПЕДЕСЕДТОСАМ ХИЉАДА) ДИНАРА, И
НАСТАВИ РЕДОВНО ДА ПЛАЋА ДОСУЂЕНО ИЗДРЖАВАЊЕ.

На основу члана 196. став 4 ЗКП-а, окривљена се ослобађа од обавезе плаћања трошква кривичног поступка и
судског паушала, и исти се одређују на терет буџетских средстава Р Србије.

Образложење

ОЈТ Сомбор је дана 27.04.2011.године подигао оптужни предлог бр КТ 937/10 против Петровић Снежане из
Свилојева, због кривичног дела недавања издржавања из чл. 195. став 1. КЗ, са предлогом да се иста након спроведеног
доказног поступка прогласи кривом и осуди по закону.

Овај суд одлучујући у оквиру овог оптужног акта донео је пресуду К-387/11 од 13.06.2011.године, која је поводом
жалбе браниоца окривљене Снежане Мишковић, укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, пресудом
Апелационог суда у Новом Саду Кж-3349/11 од 28.12.2011.године, којом је, суштински, дато упутство првостепеном суду да
у том поновном поступку изврши вештачење од стране вештака економске струке, како би се тачно утврдио износ дуга
окривљене на име издржавања млл.ћерке Соње, за утужени период по горе цитираном оптужном предлогу надлежног
тужиоца.

У речи странака прочитан је оптужни предлог ОЈТ у Сомбору Кт-937/10 од 27.04.2011.године, обзиром да уредно
позвани није приступио.

У речи странака пуномоћник оштећене, Наталија Миљевић адвокат у Сомбору, изјавила је да се придружује
кривичном гоњењу ОЈТ у Сомборук, те је предложила да се окривљена осуди и казни по Закону.

Законски заступник оштећене се придружио речи странака пуномоћника.

Бранилац окривљене Снежане Мишковић, Љиљана Вејновић адвокат у Сомбору, у речи странака изјавила је да
сматра да је један период до новембра 2006.године застарио, те да суд може окривљену обавезати само за период од 2006. па
до 2010.године, предложила је и да се окривљеној изрекне условна осуда, али да се окривљеној не изрекне додатни услов,
обавеза плаћања досуђеног издржавања.

Претходно прочитан је исказ окривљене Снежане Мишковић који је дала у истражном поступку 29.12.2010.године,
обзиром да се ради о скраћеном поступку, а да је она саслушана, те није приступила на заказани главни претрес на који је
уредно позвана.
 P a g e | 96

У својој материјалној одбрани датој у истрази 29.12.2010. године окривљенa Мишковић Снежана је изјавила да већ
осам година живи у Аустрији, и да долази кући три пута годишње, за Божић, Ускср и лети у августи. Сваки пут када дође
детету даје, било паре било поклоне као што су слаткиши , одећа, обућа. Истиче да по пресуди Основног суда у Сомбору по
којој је била дужна да плаћа месечно 3.000,00 динара на име доприноса за издржавање њене млл ћерке Петровић Соње , која
је поверена на чување своме оцу Петровић Малдену , није плаћала из разлога што он пије, не ради, те јој не да да види
дете. Новац који даје детету је од 20 еура, понекад 2.000,оо динара, а често и њени родитељи обилазе дете и дају јој било
паре било поклоне. За време док се водио спор слала је пакете у вредности од 70, 80, еура више пута , а када дође кући дете
виђа испред капије , јер јој бивши муж не дозвољава да уђе у кућу.Такође наводи да је једном приликом купила златне
минђуше, али су јој узели као и златан ланчић , под изговором да је мала да ће их изгубити. Сваки пут када дође гледа да
нешто однесе детету. Запослена је као чистачица и месечно зарађује око 350 еура а када је на трудничком 300 еура.
Породила се 15.01.2010. године , радила је годину дана пре порођаја , а пре тога је муж издржавао.

Након тога спроведен је доказни посупак у коме је саслушан законски заступник малолетне оштећене Соње
Петровић, Младен Петровић, отац, након тога прочитана пресуда Општинског суда у Сомбору П-1362/06 од
17.04.2007.године, прочитан извод из казнене евиденције за оркивљену, прочитано решење Основног суда у Сомбору И-
505/10 од 28.12.2010године, прочитан писмени налаз и мишљење вештака економске струке Николе Жуљевића од
31.03.2012.године,па је утврђено следеће чињенично стање:

Окривљена Мишковић Снежана је у ванбрачној заједници са законским заступником млл оштећене Петровић
Младеном родила Петровић Соњу 06.07.1999. године. Окривљена и Петровић Младен су се венчали 2001. године. Овај брак
је разведен правноснажном пресудом Општинског суда у Сомбору бр. П 1385/02 од 28.03.2003.године, а млл Петровић
Соња из ранијег брака је поверена на чување и васпитање њеном оцу Петровић Младену. Правноснажном и извршном
пресудом Општинског суда у Сомбору бр. П 1362/06 Мишковић Снежана је обавезана да на име доприноса за издржавање
млл. ћерке , и то Петровић Соње плаћа месечно 3.000,00 динара почев од 31.10.2003. године , па све док за то постоје
законски услови , доспеле рате одједном у року од 15 дана, а будуће сваког десетог у месецу за текући месец на руке оца
Петровић Младена. Иако је правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Сомбору бр. П 1362/06 од
17.04.2007.године Мишковић Снежана обавезна да плаћа досуђено издржавање за своју млл. ћерку Петровић Соњу, а у
горе наведеним износима, способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свесна свога дела и хтела
је његово извршење, те свесна да је овакво њено дело забрањено, није давала издржавање за Петровић Соњу у временском
периоду од 31.10.2003.године до 31.12.2010.године у укупном износу од 258.000,00динара.

Горе наведено чињенично стање суд је утврдио на основу изведених доказа које је ценио сваки појединачно и све у
међусобном контексту.

Да је окривљена Снежана Мишковић до сада неосуђивана, суд је утврдио на основу извода из казнене евиденције
дате за окривљену, а који је дат од стране службених лица, односно на основу службене евиденције који овај суд прихвата
као тачан.

Чињеницу да је Мишковић Снежана из ванбрачне заједнице са Петровић Младеном родила ћерку Петровић Соњу
дана 06.07.1999. године, да су брак закључили 2001. године у Свилојеву , те да је исти разведен 28.03.2003. .године, те да је
дете из наведеног брака поверена на чување и васпитање оцу , Петровић Младену , те да је Мишковић Снежана обавезна
да на име доприноса за издржавање своје млл. ћерке плаћа износ од 3.000,00 динара за Петровић Соњу и почев од дана
31.10.2003. године па убудуће до сваког 10. тог у месецу док за то постоје законски услови суд је утврдио увидом у
правноснажну пресуду Општинског суда у Сомбору бр. 1362/06 од 17.04.2007.године, а та чињеница проистиче и из исказа
законског заступника Петровић Младена , као и из исказа окривљене.

Законски заступник млл. оштећене Петровић Младен је у свом исказу који је дао у истрази 28.01.2011. године
изјавио да је бивши супруг Мишковић Снежане јер је њихов брак разведен 2003. године, те да је она била у обавези да
плаћа 3.000, 00 динара месечно за издржавање детета , што никада није учинила. Она сада живи у Аустрији и долази скоро
сваки викенд , а Соњу обилази два до три пута годишње. Напомиње да никада детету није давала новац, већ је пар пута
купила одећу и слаткише. Такође, наводи да јој никада није бранио да она виђа дете, па га је зато и тужила и добила право
на виђање сваки други викенд. Никада јој није купила злато, а када је пар пута питао зашто не извршава своје обавезе она
 P a g e | 97

би се свађала и говорила:“ то је и твоје дете“! и одлазила. Истиче да он не пије , да вози трактор и ради код приватника и
тако се издржава а живи заједно са мајком и оцем. У име млл оштећене као њен законски заступник је поставио
имовинскоправни захтев. У свом исказу на главном претресу Петровић Младен је остао при исказу који је дао у истрази
стим што је додао да од 2011. године Мишковић Снежана плаћа издржавање, али од заосталих рата није ништа платила.
Пробао је са њом да се договори али је то било безуспешно, чак и принудним путем.

Из исказа законског заступника млл оштећене Петровић Младена , суд је утврдио да окривљена Мишковић
Снежана није плаћала правноснажном пресудом Општинског суда у Сомбору бр. П 1362/06 досуђено издржавање за своју
млл. кћерку, а то је суд утврдио и на основу исказа окривљене која је навела да у наведеном временском периоду није
плаћала издржавање на начин како је то утврђено правноснажном пресудом бр. П 1362/06.

Исказу сведока законског заступника млл. оштећене Петровић Младена, суд је поклони веру у потпуности, јер је
исти логичан , уверљив, није контрадикторан са утврђеним чињеничним стањем.

Одбрану окривљене суд је прихватио само делимично, и то у делу где је признала да није плаћала правноснажном
пресудом утврђен допринос на име издржавања своје млл. ћерке , а део где је окривљена Мишковић Снежана навела да је
детету давала новац а на начин који је навела у истрази суд није прихватио. Суд не оспорава да је окривљена дала
одређени износ новца детету као и да јој је куповала друге ствари, али да то није учинила на начин како је то утврђено
пресудом, те да оно што јој је дала мимо утврђеног износа, према уверењу овог суда, спада у њене родитељске дужности,
које она сходно својим материјалним приликама може да даје или не, и да на то није била обавезна. Суд је уверења да је
окривљена , иако није радила дуже време те да је муж издржавао била радно и здравствено способна , те је могла обављати
сезонске послове и на тај начин да обезбеди досуђену суму новца на име издржавања своје млл. кћерке. Суд је такође
уверења да ако је дошло до погоршања материјалне прилике окривљене , иста је требала да судским путем тражи умањење
своје обавезе или престанак исте.

Износ дугованог од 258.000,00динара, на име издржавања малолетне оштећене Соње Петровић, у периоду од
31.10.2003. па до 31.12.2010.године, које је окривљена Снежана Мишковић била дужна платити по пресуди Општинског
суда П-1362/06 од 17.04.2007.године, на начин како је то одређено том пресудом, суд је утврдио на основу писменог налаза
и мишљења вештака економске струке Николе Жуљевића, који је дат на стручан начин, на основу посебних метода и коме
овај суд у потпуности поклања веру, а које вештачење је и наложено за спровођење у упутству претходним решењем
другостепеног суда.

Према уверењу овог суда Мишковић Снежана је била свесна да је у обавези, по правноснажној пресуди
Општинског суда у Сомбору бр. П 1362/06 од 17.04.2007.године, да плаћа досуђено издржавање за своје млл. кћерку
Петровић Соњу, управо на начин како је том пресудом одређено, али да исто није плаћала за временски период од
31.10.2003.године до марта 2011.године, то јест да је била свесна свога дела и да је хтела његово извршење. Уверење је овог
суда да је окривљена у време извршења овог дела била способна да схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима, као и да је, што проистиче из њене одбране, била свесна да је овакво њено дело забрањено,обзиром да је
активно учествовала у парничном поступку поводом овог правног питања, као и што јој је пресуда на законит начин
уручена, те нема сумње да је у потпуности била упозната са овом својом обавезом и тако била свесна да је крши.

Кривично дело недавање издржавања из чл.195 ст.1 КЗ, чини онај ко не даје издржавање за лице које је по закону
дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим
надлежним органом, у износу и на начин како је то таквом одлуком одређено.

„Недавање“ представља трајни глагол, а кривично дело из чл.195 КЗ, горе цитирано, представља трајно кривично
дело, тако да обавеза која је утврђена пресудом, у конкретном случају Општинског суда у Сомбору П 1362/06 од
17.04.2007.године, одређено да је окривљена дужна да плаћа на име издржавања своје малолетне ћерке Соње Петровић
износ од 3.000,00динара месечно, почев од дана подношења тужбе, 31.10.2003.године па све док за то постоје законски
услови, доспеле рате одједном у року од 15 дана, а будуећ сваког десетог у меседу за текући месе, на руке оца Младена
Петровића, под претњом принудног извршења. Дакле, ова обавеза утврђена је окривљеној „док за то постоје законски
услови“, па обзиром да за ово кривично дело није битно за колики период тужилац терети окривљену за неплаћање, већ је
 P a g e | 98

битно да је окривљена још увек у обавези да га плаћа, односно да нису престали основи по којима је окривљена дужна да
плаћа, не може се говорити о застарелости кривичног гоњења за неки период, јер период за који постоји обавеза плаћања
није дељив, већ опредељен у цитираној парничној пресуди, тако да док год постоји обавеза по овом основу не може да
наступи застарелост кривичног гоњења, а посебно треба имати у виду и чињеницу да је кривични поступак поводом овог
кривичног дела управо начин да се на што ефикаснији начин обезбеди уживање права малолетних лица на издржавање, да
им се што пре обезбеде средства за живот и одрастање, на шта по самом Закону имају право, тако да се застарелост као и
предлог да се окривљеној не одреди додатни услов не могу прихватити, те их овај суд сматра потпуно неутемељеним према
самом Закону.

Што се тиче навода формалне одбране окривљене, односно навода у завршној речи браниоца окривљене да је
обавеза за плаћање новчаног износа на име издржавања малолетне Соње Петровић од стране њене мајке, окривљене, за
период од 31.10.2003. до 2006.године, застарео, прво није прецизиран, друго, о застарелости се у конкретном случају и за
ово кривично дело ни у ком случају не може говорити, обзиром да .

Наведено неспорно упућује на закључак је да је окривљена Мишковић Снежана учинила кривично дело недавање
издржавања из чл. 195. став 1. КЗ,а на начин како је то описано у диспозитиву ове пресуде , односно да се у радњама
окривљене садржани сви елементи бића кривичног дела недавања издржавања из чл. 195. став 1. КЗ у односу на Петровић
Соњу , те како суд није нашао околности које би га ослободиле од кривично правне одговорности истог огласио одговорним
за извршење ових кривичних дела.

Приликом одлучивања о врсти и висини санкције суд је узео у обзир све околности које у смислу чл. 54 КЗ утичу да
окривљеном казна буде већа или мања па је код исте као олакшавајућу узео у обзир материјалне прилике у којима
окривљена живи, да је до скора била незапослена, да је мајка троје млл деце, те да иста није осуђивана. Од отежавајућих
околности суд није нашао ниједну.

Ценећи све околности под којима је окривљени извршио ова кривична дела, друштвену опасност дела и учиниоца,
суд је уверења да се сврха кажњавања може постићи изрицањем мере упозорења уз претњу казном, па јој је суд применом
члана 64, 65, 66 КЗ изрекао условну осуду којом јој утврђује казну затвора у трајању од 3 (три) месеца која се неће
извршавати уколико окривљена у периоду од једне године од дана правноснажности пресуде не изврши друго кривично
дело, те уколико у року од годину дана од дана правноснажности пресуде плати доспеле обавезе по основу издржавања
почев од 31.10.2003. године до 31.12.2010. године у износу од 258.000,00динара,и настави редовно да плаћа досуђено
издржавање.

Суд је уверења да ће овако изречена кривична санкција деловати на окривљену да убудуће не врши оваква или
друга кривична дела, да ће иста утицати на друге да не врше кривична дела, њом се изражава друштвена осуда за кривично
дело, уз уверење да ће иста допринети јачању морала, учвршћивању обавезе поштовања закона.

На основу члана 196. став 4. ЗКП-а окривљена је ослобађена од обавезе плаћања трошкова поступка и судског
паушала и исти су одређени на терет буџетских средстава Р Србије.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Новом Саду у року од 8 дана од дана пријема писменог
отправка исте, путем овог суда.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА

ВЕСНА КАЈАЛИЋ БОЖИДАР СЕКУЛИЋ

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, у већу састављеном о судије Божидара Секулића као председника већа
и судија поротника Душана Варцаковића и Драгане Ковачевић, као чланова већа, уз учешће Весне Калајић у својству
записничара, у кривичном предмету против окр.ВЕЛИБОРА ЗОРИЋА, кога брани Марија Кардун адвокат у Сомбору, због
кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл.348 ст.3 у вези
 P a g e | 99

ст.1 и 2 КЗ, по оптужници Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-1118/11 од 25.06.2012.године, након одржаног главног
претреса у присуству заменика ОЈТ у Сомбору, Љубице Обрадовић, окривљеног Велибора Зорића и његовог браниоца
Марије Кардун адвоката у Сомбору, дана 08.04.2013.године је донео и истог дана објавио следећу:

ПРЕСУДУ

ОКР.ВЕЛИБОР ЗОРИЋ, од оца Светозара и мајке Милеве, рођене Радуловић, рођен 20.12.1971.године у Кули,
држављанин Р Србије, ЈМБГ 2012971810055, завршио средњу школу, по занимању машин бравар, неожењен, без деце,
осуђиван пресудом Окружног суда у Новом Саду К-153/99 од 08.06.2000.године, због кривичног дела из чл.48 ст.1 КЗРС, са
пребивалиштем у Црвенки ул.Алексе Шантића 5,

КРИВ ЈЕ

Што је:

Дана 25.05.2011.године у Црвенки, у стању у коме је његова способност да схвати значај свога дела и управља
својим поступцима била битно смањена услед алкохолисаности, а у које стање је окривљени сам себе довео употребом
алкохола, свестан свога дела и хтео његово извршење, противно одредби чл.5 Закона о оружју и муницији РС; неовлашћено
је држао већу количину муниције и ватреног оружја, чије држање није дозвољено грађанима и то: 146 комада муниције
калибра 7,62 мм М-67, 1 полуаутоматску пушку „Паповку“ НН марке и једну ваздушну пушку НН марке, која муниција и
оружје су му одузети потврдом од стране полицијских слубженика ПС Кула, а био је свестан да је овако његово дело
забрањено,

Чиме је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних
материја из чл.348 ст.3 у вези ст.1 и 2 КЗ,

Па му суд применом горе цитираних законских одредби и чл.4 став 2, 42, 43, 45, 54, 64, 65 и 66 КЗ изриче:

УСЛОВНУ ОСУДУ

Којом му утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) гдине, и истовремено одређује да се овако утврђена казна
затвора неће извршавати уколико окривљени у периоду од 3 (три) године од правноснажности пресуде не изврши друго
кривично дело.

На основу члана 84 КЗ према окривљеном се изриче мера безбедности обавезног лечења алкохоличара, која ће
трајати док пстоји потреба за лечењем, али не дуже од 2 (две) године.

Ако се окривљени, без оправданих разлога не подвргне лечењу на слободи, или лечење самовољно напусти, суд ће
одредити да се ова мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или специјализованој установи.

На основу члана 348 став 5 КЗ, а у вези са чл.87 КЗ, према окривљеном се изриче мера безбедности одузимања
предметног оружја и муниције.

На основу чл.196 ст.4 ЗКП-а, окривљени се ослобађа од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и судског
паушала, и исти се одређују на терет буџетских средстава Р Србије.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору подигао је оптужницу Кт-1118/11 дана 25.06.2012.године против окривљеног
Велибора Зорића, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја
из чл.348 ст.3 у вези ст.1 и 2 КЗ.

У речи странака заменик Основног јавног тужиоца у Сомбору, Љубица Обрадовић, изјавила је да сматра да је
доказано да је окривљени извршио дело које му се оптужницом ставља на терет, те је предложила да га суд прогласи кривим,
осуди по закону и да, обзиром на налаз и мишљење вештака који је дат на главном претресу, суд окривљеном изрекне меру
обавезног лечења алкохоличара.
 P a g e | 100

У речи странака бранилац окривљеног Кардум Марија адвокат у Сомбору изјавила је да сматра да је доказано да је
окривљени извршио дело које му се ставља на терет, и предложила је да се он огласи кривим, али да суд треба да има у виду
да је окривљени дело извршио у стању битно смањене урачунљивости, као и признање дела и исказано кајање окривљеног,
те да му изрекне што блажу кривичну санкцију.

Окривљени Велибор Зорић се у речи странака придружио завршној речи свога браниоца.

У својој материјалној одбрани датој у току кривичног поступка окривљени је исказао да признаје да је извршио
кривично дело које му је стављено на терет у захтеву за спрвођење истраге, да то није урадио намерно, да је попио мало и
пуцао како би очистио пушку која му је успомена са Косова, да је пуцао у вис. Навео је да је као припадник полиције
1998.године био на Косову одакле је донео наведено оружје и муницију, а да црни барту који се спомиње у захтеву није
његов, већ његовог оца који је био ловац и тај барут је остао још од тог доба и стајао у ормару.

Надаље је исказао да је је попио мало алкохолног пића и то неколико пива 3 до 4 Апатинска од 0,5л, обзиром да је
био празник, да је почео да конзумира алкохол око 18,00часова, а да је последње пиће попио око 21,20часова, да је тога дана
доручковао, ручао, а пре него што је почео да пије и вечерао, да је висок 177м, а тежак око 80кг. Навео је да никога није хтео
да узнемири, да се вратио кући око 22,00часа, да су у кући тада били отац и мајка који су спавали.

Исказао је да је свестан да је неовлашћено држање ватреног оружја забрањено као и пуцање из тог оружја, али да му
је то оружје успомена и да га је зато држао у кући.

Окривљени је навео и то да је критичне вечери испалио 2 метка у ваздух како би очистио оружје, да је у питању
стара пушка, коју није дирао неколико година.

Што се тиче конзумирања алкохола окривљени је исказао да га понекад конзумира, али да се ретко напије.

На главном претресу свом исказу додао је и то да се лечи код неуропсихијатра, јер има проблема психичке природе,
код др.Охридије Мереи у Болници у Сомбору, да се од алкохола није лечио, да није агресиван кад попије алкохол и да никога
не дира.

Након што је испитао окривљеног суд је спровео доказни поступак на следећи начин:

Саслушао вештака неуропсихијатра др.Милана Зобеницу, прочитао исказе сведока Светозара Зорића, сведока Јована
Рељића, сведока Бојана Вигњевића, сви дати у истрази 20.06.2011.године, прочитао писмени налаз и мишљење вештака
др.Милана Зобенице од 27.12.2011.године, прочитао потврду о привремено одузетим предметима од стране ПС Кула од
26.05.2011.године, прочитао записник о утврђивању присуства алкохола у организму од 26.05.2011.године, прочитао
извештај лекара Дома здравља Кула за окривљеног од 26.05.2011.године, прочитао извод из казнене евиденције за
окривљеног, извршио увид у криминалистичко-техничку документацију од 26.05.2011.године, прочитао исказ сведока
Милорада Крњајца датог у истрази 14.10.2011.године.

По окончању овако спроведеног доказног поступка, суд је утврдио следеће чињенично стање:

Окривљени Велибор Зорић, од оца Светозара и мајке Милеве, рођене Радуловић, рођен 20.12.1971.године у
Кули, држављанин Р Србије, ЈМБГ 2012971810055, завршио средњу школу, по занимању машин бравар, неожењен, без деце,
осуђиван пресудом Окружног суда у Новом Саду К-153/99 од 08.06.2000.године, због кривичног дела из чл.48 ст.1 КЗРС, са
пребивалиштем у Црвенки ул.Алексе Шантића 5 је дана 25.05.2011.године у Црвенки, у стању у коме је његова способност
да схвати значај свога дела и управља својим поступцима била битно смањена услед алкохолисаности дејствујуће количине
од 2,29 грам промила у организму, и а у које стање је окривљени сам себе довео употребом алкохола, свестан свога дела и
хтео његово извршење, противно одредби чл.5 Закона о оружју и муницији РС; неовлашћено је држао већу количину
муниције и ватреног оружја, чије држање није дозвољено грађанима и то: 146 комада муниције калибра 7,62 мм М-67, 1
полуаутоматску пушку „Паповку“ НН марке и једну ваздушну пушку НН марке, а које оружје и муницију је донео са Косова
где је био у као припадник полиције још 1998.године и које је понео за успомену, из које је те вечери испалио два хица у вис,
док су му родитељи спавали у кући, а која муниција и оружје су му одузети потврдом од стране полицијских слубженика ПС
Кула, а био је свестан да је овако његово дело забрањено.
 P a g e | 101

Личне податке окривљеног Велибора Зорића суд је утврдио на основу података које је сам о себи дао, као и на
основу података из оптужнице ОЈТ у Сомбору.

Ранију осуђиваност окривљеног, односно да је претходно осуђен пресудом Окружног суда у Новом Саду К-153/99 од
08.06.2000.године, због кривичног дела из чл.48 ст.1 КЗРС, суд је утврдио на основу извода из казнене евиденције датог за
окривљеног.

Чињеницу да је окривљени у време извршења кривичног дела био у стању у коме је његова способност да схвати
значај свога дела и управља својим поступцима била битно смањена услед алкохолисаности дејствујуће количине од 2,29
грам промила у организму, и а у које стање је окривљени сам себе довео употребом алкохола, свестан свога дела и хтео
његово извршење, као и да је био свестан да је његово дело забрањено, суд је утврдио, како на основу датог признања
окривљеног тзв.“квалификованог“, који се у својој материјалној одбрани децидно изјаснио на ове околности, тако и на
основу записника о утврђивању присуства алкохола у организму од 26.05.2011.године који прилеже на страни 11 списа,
извештаја лекара Дома здравља Кула за окривљеног од 26.05.2011.године који прилеже на страни 33 и 34 списа.

Надаље, након извршеног неуропсихијатријског вештачења окривљеног од стране вештака др. Милана Зобенице као
и датих појашњења како како у истражном поступку тако и на главном претресу, овај вештак навео је да је окривљени особа
код које је у време извршења кривичног дела постојало душевно обољење, пострауматски стресни поремећај ПТСП Ф 60, да
је био у стању привремене душевне поремећености услде стања једноставне алкохолисаности тешког степена, да особа у
таквом стању још увек има увид у свој однос према околини, али да је услед овакве алкохолисаности у конкретном случају
његова способност да схвати значај својих поступак била смањена али не у мери битно, а способност да управља својим
поступцима у мери битно. Надаље, навео је и да због дијагностикованог пострауматског стресног поремећаја окривљени у
терапијском поступку отвореног типа амбулантно, те да третман иде легалним током, код окривљеног постоји и исндром
злоупотребе алкохола, односно повременог конзумирања, па да због свега изнетог сматра да би уз наведено лечење било
потребно да се укључи и у програм лечења од зависности од алкохола у истој установи. Тако да овако дати налаз суд у
потпуности прихвата, обзиром да је дат од стране стручног лица, на основу посебних метода по правилима струке, а на овај
налаз није било ни примедби.

Неспорно је утврђено и то да се критични догађај одгирано у време, на начин и у месту, баш како је то и оптужицом
окривљеном стављено на терет, обзиром да то исказује и сам окривљени у својој материјалној одбрани, то потврђују и искази
саслушаних сведока, оца окривљеног, Светозара Зорића, сведока Јована Рељића, сведока Бојана Вигњевића, који су
интервенисали као полицијски службеници поводом пријавље догађаја од стране оца окривљеног, били на лицу места,
пронашлли наведено оружје и муницију, и привели окривљеног, такође ово оружје одузето је окривљеног уз потврду о
привремено одузетим предима Ку-180/11 од 26.05.2011 године, а која потврда прилеже на листу списа 4, а сачињена је
криминалистичко техничка документација лица места, које доказе суд у потпуности прихвата обзиром да се у свим детаљима
подударају, дакле да нема никаквих противречности.

Да држање оваквог оружја и муниције није дозвољено грађанима, као према чл.5 Закона о оружју и муницији РС,
окривљеном је у потпуности било познато, што је и навео у својој материјалној одбрани.

Након оцене свих доказа појединачно и у вези са осталима, овај суд налази да се у радњама окривљеног стичу сва
битна обележја бића кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из
чл.348 ст.3 у вези ст.1 и 2 КЗ, јер је окривљени Велибор Зорић у стању у коме је његова способност да схвати значај свога
дела и управља својим поступцима била битно смањена услед алкохолисаности дејствујуће количине од 2,29 грам промила у
организму, и а у које стање је окривљени сам себе довео употребом алкохола, свестан свога дела и хтео његово извршење,
противно одредби чл.5 Закона о оружју и муницији РС; неовлашћено је држао већу количину муниције и ватреног оружја,
чије држање није дозвољено грађанима и то: 146 комада муниције калибра 7,62 мм М-67, 1 полуаутоматску пушку „Паповку“
НН марке и једну ваздушну пушку НН марке, а био је свестан забрањености свога дела.

Код оцене околности које утичу на избор и висину казне, суд је од олакшавајућих околности ценио пре свега у
потпуности дато признање окривљеног тзв.“квалификовано“, његово искрено кајање, надаље да је лоших имовинских
прилика, да се ради о особи код које је констатован пострауматски стресни поремећај ПТСП Ф 60, након боравка на Косову у
саставу полицијских снага 1998.године, док од отежавајућих суд налази ранију осуђиваност окривљеног, али имајући у виду
протек времена од раније осуде, окривљеном је изречена условна осуда, утврђена казна затвора у трајању од 1 године, са
 P a g e | 102

роком проверавања од 3 године, која претња казном у комбинацији са са мером безбедности обавезног лечења алкохоличара,
а имајући у виду да је окривљени већ у третману лечења од пострауматски стресни поремећај ПТСП Ф 60, овај суд је у
уверењену да ће се на овакав начин у потпуности испунити сврха кажњавања прописана чл.42 КЗ, као и сврха прописивања
мера безбедности из чл.78 КЗ, односно да ће се отклонити стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац више не
врши кривичина дела, посебно имајући у виду личност окривљеног и последице конкретног кривичног дела.

Наравно, од окривљеног је одузето оружје и муниција која је код окривљеног пронађена, обзиром да на то обавезују
одредбе чл.348 ст.5 КЗ у вези чл.87 КЗ.

Имајући у виду веома лоше имовинске прилике окривљеног, као и његово тешко здравствено стање, овај суд је
окривљеног ослободио од обавезе плаћања свих трошкова кривичног поступка, како егзистенција окривљеног не би била
доведена у питање.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 15 дана од пријема писменог
отправка, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНИ СУД У СОМБОРУ
К-127/13
29.03.2013.ГОДИНЕ
СОМБОР

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији појединцу Божидару Секулићу, уз учешће записничара Весне
Калајић у кривичном предмету против окр. Окр.МИШАК АЛЕКСАНДРА, због кривичног дела ометање овлашћеног
службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из чл.23 ст.1 Закона о јавном реду и
миру, по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-1337/12 од 28.01.2013.године, након одржаног главног
претреса у присуству окривљеног Мишак Александра, а у одсуству уредно позваног заменика ОЈТ у Сомбору,
29.03.2013.године је донео и истог дана објавио следећу

ПРЕСУДУ

ОКР.МИШАК АЛЕКСАНДАР, од оца Жељка и мајке Тинде рођ. Сабо, рођен 02.11.1990.године у Врбасу,
држављанин Р Србије, ЈМБГ 0211990830003, завршио средњу машинску школу, по занимању електротехничар рачунара,
запослен, неожењен, без деце, не поседује имовину, до сада неосуђиван, са пребивалиштем у Кули ул.Марка Перичина
Камењара број 6/4,

КРИВ ЈЕ

Што је:

Дана 16.06.2012.године око 02,30 сати у Кули, у стању у коме је његова способност да схвати значај свога дела и да
управља својим поступцима била смањена, али не у мери битно, јер се у време дела налазио у стању средњег степена
алкохолног пијанства у количин иод 1,54 грам промила алкохола у крви, у које стање је себе свесно довео, свестан свога дела
и хтео његово извршење, увредио полицијске службенике Полицијске Управе Сомбор, Полицијске станице Кула оштећене
Бајчета Милоша и Ћурић Дамира, у обављању послова одржавања јавног реда и мира, тако што су оштећени у ул.Маршала
Тита бб, испред угоститељског објекта „Тврђава“ ради успостављања јавног реда и мира, на основу чл.10 ст.1 тачка 5 Закона
о полицији, ради утврђивања идентитета окривљеног тражили на увид личну карту, истима се обратио речима: „сви сте ви
 P a g e | 103

сисе, пичке једне, јебаћу вам матер“ и подигао руку према поступајућим полицијским службеницима, а био је свестан да је
овако његово дело забрањено,

Чиме је извршио кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или
одржавања јавног реда и мира из чл.23 ст.1 Закона о јавном реду и миру,

Па му суд применом горе наведеног члана и члана 4 ст.2, 42, 43, 45, 54, 56, 57, 64, 65 и 66 КЗ, изриче:

УСЛОВНУ ОСУДУ

Којом јој утврђује казну затвора у трајању од 3 (три) месеца и истовремено одређује да се овако утврђена казна неће
извршавати уколико окривљени у периоду од 1 (једне) године од правноснажности пресуде, не извршио друго кривично
дело.

На основу чл.196 ст.1 ЗКП-а, а у вези са чл.193 ст.2 т.1 и 9 ЗКП-а, обавезује се окривљени да надокнади тршкове
кривичног поступка у износу од 3.000,00динара, и да плати судски паушал у износу од 2.000,00динара, све у року од 15 дана
од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору поднео је овом суду оптужни предлог бр.Кт-1337/12 од 28.01.2013.године, против
окривљеног Мишак Александра из Куле, због кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова
безбедности или одржавања јавног реда и мира из чл.23 ст.1 Закона о јавном реду и миру.

У речи странака прочитан је предлог ОЈТ у Сомбору Кт-1337/12 од 28.01.2013.године, обзиром да уредно позвани
заменик није приступио.

У речи странака окривљени Мишак Александар је исказао да нема шта да каже.

У својој материјалној одбрани окривљени је изјавио да му бранилац у току поступка није потребан, те да жели дати
своју материјалну одбрану, када је навео да није лечен од душевних болести, алкохола и опојних дрога, да је критичног дана
15.06.2012.године почео са конзумацијом шприцера од белог вина, прављених пола пола око 22,00часа, а да је задњи попио
ту ноћ око 02,00часа 16.06.2012.године, да је укупно попио око двадесетак шприцера, да је иначе висок 1,86 метара и тежак
82кг. Надаље, навео је да су они, након што је са пријатељима изашао из дискотеке „Тврђава“, стајали испред и певали
забавну песму, да не може да наведе имена тих пријатеља, осим да зна да се један од њих преизива Полић, да им је у једном
тренутку пришла полиција у униформама и да су хтели одмах да их воде у кола па у станицу, изјавио је да су им полицајци
тада, како се сећа, рекли: „хајде мангупи“ или „хулигани сад у кола“, да је њихов став том приликом био прилично бахат, да
од њега нису тражили личну карту, као и да нису имали потребе да им кажу да прекину са певањем, јер чим је полиција
стигла они су престали са певањем, као и да се све то догодило око 02,30 часова.

Окривљени је изјавио да је полицајцима критичном приликом рекао да су „пичке“, али да им није псовао мајку нити
им је рекао да су „сисе“.

Исказао је да је након изговорених речи полицији подигао руку према полицајцима, вероватно уз те увредљиве речи
које је изговорио, те да није имао намеру да нападне полицајце, да је један од полицајаца рекао њему да уђе у кола, а да је он
то одбио, па су га полицајци савладали, везали и одвели у станицу где су му радили алкотестирање.

Навео је не би полицајце увредио да је био трезан, јер зна да је то забрањено, но да не жели да се вади на своју
алкохолисаност, обзиром да има довољно година.

На посебно питање ОЈТ у Сомбору, одговорио је да критичном приликом није видео да су полицајци блицали и
свирали испред „Тврђаве“, пошто је био окренут леђима.
 P a g e | 104

Још је навео да га је том приликом највише изнервирало бахато понашање полиције према њему и пријатељима, као
да након што су му полицајци везали лисице, полицаијац Бајчета га је ударио, као и да су га ударали и пре него што су га
везали, да је добио ударац у нос затвореном песницом па је због тога крварио неколико сати, те да је у полицији био
присутан и лекар. Исказао је да се након овога није јављао у болницу.

На главном претресу одржаном дана 29.03.2013.године окривљени је поновио своју материјалну одбрану дату пред
истражним судијом од 30.08.2012.године и додао да је у то време само видкендом конзумирао алкохол, а да алкохол више не
конзумира, да је весео када попије. На крају је навео да живи са мајком, да је запослен у „Дата Статусу“ Кула и да му је
месечна зарада 30.000,00динара.

Након што је испитао окривљеног, суд је спровео доказни поступак и то тако што је:саслушао вештака
неуропсихијатра др.Живка Влашкалића, прочитао исказ сведока оштећеног Бајчета Милоша, прочитао исказ сведока
оштећеног Ђурић Дамира, оба дата у истражном поступку 13.11.2012.године, прочитао исказ сведока Бошковић Милорада
дат у истрази 25.01.2013.године, прочитао записник о утврђивању присуства алкохола у организму за окривљеног, прочитао
извештај Хитне помоћи за окривљеног од 16.06.2012.године, прочитао извод из казнене евиденције за окривљеног.

Након овако спроведеног доказног поступка суд је утврдио следеће чињенично стање:

Окривљени Мишак Александар, од оца Жељка и мајке Тинде рођ. Сабо, рођен 02.11.1990.године у Врбасу,
држављанин Р Србије, ЈМБГ 0211990830003, завршио средњу машинску школу, по занимању електротехничар рачунара,
запослен, неожењен, без деце, не поседује имовину, до сада неосуђиван, са пребивалиштем у Кули ул.Марка Перичина
Камењара број 6/4 је дана 16.06.2012.године око 02,30 сати у Кули, у стању у коме је његова способност да схвати значај
свога дела и да управља својим поступцима била смањена, али не у мери битно, јер се у време дела налазио у стању средњег
степена алкохолног пијанства у количин иод 1,54 грам промила алкохола у крви, у које стање је себе свесно довео, свестан
свога дела и хтео његово извршење, увредио полицијске службенике Полицијске Управе Сомбор, Полицијске станице Кула
оштећене Бајчета Милоша и Ћурић Дамира, у обављању послова одржавања јавног реда и мира, тако што су оштећени у
ул.Маршала Тита бб, испред угоститељског објекта „Тврђава“ ради успостављања јавног реда и мира, на основу чл.10 ст.1
тачка 5 Закона о полицији, претходно упозоравали окривљеног и његове пријатеље да престану да певају како не би
узнемиравали грађане, пришли окривљеном ради утврђивања идентитета окривљеног тражили на увид личну карту, али
окривљени је код себе није имао, па се, након што су полицајци затражили да пође са њима у станицу како би утврдили
његов идентитет, истима се обратио речима: „сви сте ви сисе, пичке једне, јебаћу вам матер“ и подигао руку према
поступајућим полицијским службеницима, на тај начин се опирући, којом приликом су полицијски службеници савладали
отпор окривљеног, везали му лисице и одвезли га у полицијску станицу, где је окривљеног прегледао лекар, а био је свестан
да је овако његово дело забрањено.

Личне податке окривљеног суд је утврдио на основу исказа самог окривљеног и података из оптужног акта.

Ранија неосуђиваност окривљеног утврђена је на основу извода из казнене евиденције која прилеже спису, а која је
издата од належног органа и који суд у потпуности прихвата.

Стање свести, односно способност окривљеног да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, а која је
критичном приликом била смањена, али не у мери битно, обзиром да се окривљени у време дела налазио у стању средњег
степена алкохолног пијанства у количин иод 1,54 грам промила алкохола у крви, у које стање је себе свесно довео, као и да је
био свестан свога дела и хтео његово извршење, суд је утврдио на основу, како исказа самог окривљеног који је дао на
записник у истражном поступку, при којем је остао и на главном претресу, где је исказао да је критичног дана
15.06.2012.године почео са конзумацијом шприцера од белог вина, прављених пола пола око 22,00часа, а да је задњи попио
ту ноћ око 02,00часа 16.06.2012.године, да је укупно попио око двадесетак шприцера, да је иначе висок 1,86 метара и тежак
82кг, надаље, навео је да не би полицајце увредио да је био трезан, јер зна да је то забрањено, но да не жели да се вади на
своју алкохолисаност, обзиром да има довољно година, који део материјалне одбране окривљеног суд у потпуности
прихвата.

Овако дат исказ окривљеног поткрепљује и у свему се поклапа са записником о утврђивању присуства алкохола у
организму за окривљеног који прилеже спису на страни 9, налазом вештака неуропсихијатра др. Живка Влашкалића који је
дат усмено на главном претресу, где је вештак навео се окривљени у време дела налазио у стању средњег степена алкохолног
 P a g e | 105

пијанства у количин иод 1,54 грам промила алкохола у крви, која стање одговара средњем степену алкохолног пијанства,
услед које је способност окривљеног да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била умањена али не у
битном степену, у ком стању се смањује страх, смањује котнрола понашања и постаје слободнија, смелија и агресивнија, а да
је појачана и раздражљивост, као и да у конкретном случају није констатована зависност од употребе алкохола, који суд у
потпуности прихвата и цени га као стручно дат, на основу интервјуа са окривљеним, као и података који се налазе у спису.

Време, место и начин извршења овог кривичног дела суд је утврдио на основу исказа сведока оштећених Бајчета
Милоша и Ћурић Дамира, чији искази су потпуно идентични, а који су навели да су у својству службеника полиције,
приликом патролирања, дошли пред угоститељски објекат „Тврђава“ у Кули, у улици Маршала Тита бб, где су затекли
окривљеног Мишак Александра и његове пријатеље који су гласно певали навијачке песме, и то у време око 02,30 часова,
16.06.2012.године, из службеног возила претходно упозорили окривљеног и његове пријатеље да престану да певају како не
би узнемиравали грађане, а да они показали руком да је све у реду и наставли са певањем, тако да су се они вратили на лице
места, пришли овој групи младића и затражили личне карте како би утврдили њихов идентитет, којом приликом једино
окривљени није имао личну карту, па након што су полицајци затражили да окривљени пође са њима у станицу како би
утврдили његов идентитет, окривљени њима обратио речима: „сви сте ви сисе, пичке једне, јебаћу вам матер“ и подигао руку
према поступајућим полицијским службеницима, па је сведок оштећени Бајчета Милош помислио да окривљени жели да га
удари, којом приликом су полицијски службеници Бајчета Милош и Ћурић Дамир, савладали отпор окривљеног, везали му
лисице и одвезли га у полицијску станицу, где је окривљеног прегледао лекар хитне помоћи, што је обичајена процедура у
таквим ситуацијама. Које исказе оштећених суд у потпуности прихвата као дате тачно, детаљно, као и дате од стране
службених лица, а који су критичне вечери обављали своју службену дужност по правилима која им налаже служба.

Исказ сведока оштећених Бајчета Милоша и Дамира Ђурића, потврђује и исказ сведока Бошковић Милорада,
радника обезбеђења, који је критичне ноћи радио у угоститељском објекту „Тврђава“, дакле очевица, а који је исказао
идентично као и ова два сведока, с тим што није тачно чуо шта су између себе разговарали окривљени и ови сведоци, а којем
исказу је суд у потпуности поклонио веру, обзиром да се ови искази у потпуности подударају у свим битним елементима, а
овај исказ је дат од стране лица које је такође критичне вечери био на радном месту у својству обезбеђења, и који нема
никаквог разлога да другачије исказује већ онако како се догађај и одиграо, обзиром да и не познаје ни окривљени ни његове
пријатеље.

И делови материјалне одбране окривљеног Мишака, подударају се са исказима ова три сведока, и то они где је
окривљени исказао да је критичном приликом полицијским службеницима, оштећенима, упутио реч „пичке“, да је тада
подигао руку према полицајцу Бајчети, да су га потом Бајчета и Ћурић савладали, везали му лисице, да је одбио да полицији
да личну крату и опирао им се приликом савладавања, односно одбијао је да са њима иде у станицу полиције, те да су га
полицајци ипак одвезли у полицијску станицу, где је био и лекар, тако да овај део материјалне одбране окривљеног суд
прихвата као искрено и тачно дат.

Наводе окривљеног Александра Мишака да га је критичном приликом полицајац Бајчета Милош ударао, те да је
задобио повреду носа због које је касније сатима крварио, суд није могао да прихвати, обзиром да таква повреда код
окривљеног није констатована од стране лекара хитне службе који је прегледао окривљеног, а за кога и сам окривљени тврди
да је те вечери лекар био у станици полиције, као и навод да су се полицајци том приликом понашали бахато, јер то није
поткрепљено ни једним другим доказом, већ га овај суд сматра само као начином одбране, односно њеним уподобљавањем,
како би окривљени умањио своју одговорност.

Према оваквом стању ствари, овај суд је на несумњив начин утврдио да се у радњама окривљеног стичу сви битни
елементи бића кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног
реда и мира из чл.23 ст.1 Закона о јавном реду и миру, јер је окривљени Александар Мишак дана 16.06.2012.године око 02,30
сати у Кули, у стању у коме је његова способност да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима била смањена,
али не у мери битно, јер се у време дела налазио у стању средњег степена алкохолног пијанства у количин иод 1,54 грам
промила алкохола у крви, у које стање је себе свесно довео, свестан свога дела и хтео његово извршење, увредио полицијске
службенике Полицијске Управе Сомбор, Полицијске станице Кула оштећене Бајчета Милоша и Ћурић Дамира, у обављању
послова одржавања јавног реда и мира, тако што су оштећени у ул.Маршала Тита бб, испред угоститељског објекта
„Тврђава“ ради успостављања јавног реда и мира, на основу чл.10 ст.1 тачка 5 Закона о полицији, ради утврђивања
 P a g e | 106

идентитета окривљеног тражили на увид личну карту, истима се обратио речима: „сви сте ви сисе, пичке једне, јебаћу вам
матер“ и подигао руку према поступајућим полицијским службеницима, а био је свестан да је овако његово дело забрањено.

Приликом оцене свих околности које утичу на избор кривичне санкције као и њену висину, суд је од олакшавајућих
околности на страни окривљеног Александра Мишака ценио да се ради о младом човеку који је у време извршења
предметног кривичног дела имао 22 године, да је окривљени до сада неосуђиван, потом делимично дато признање, као и
изражено искрено кајање због учињеног, а које околности је овај суд ценио, обзиром на њихову бројност и квалитет, као
особито олакшавајуће, док отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао.

Имајући у виду овако утврђене и оцењене олакшавајуће околности, као и одсуство отежавајућих, овај суд је уверен
да ће се у конкретном случају, имајући у виду личност окривљеног као и последице конкретног кривичног дела, и самим
упозорењем уз претњу казном, односно условном осудом, те утврђеном казном затвора у трајању од 3 месеца, са
минималним роком проверавања од 1 године, у потпуности довољно поправно утицати на окривљеног да у будуће не врши
оваква ни друга кривична дела, као и на друге да се од вршења кривичних дела уздржавају, дакле у поптуности испунити
сврха кажњавања прописана чл.42 и чл.64 КЗ.

Суд је окривљеног обавезао, на основу чл.196 ст.1 ЗКП-а, а у вези са чл.193 ст.2 т.1 и 9 ЗКП-а, да надокнади тршкове
кривичног поступка у износу од 3.000,00динара, и да плати судски паушал у износу од 2.000,00динара, све у року од 15 дана
од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, имајући у виду, како је и сам окривљени исказао, да је он
запослен и да има месечна примања од 30.000,00динара, тако да ће по уверењу овог суда окривљени бити у могућности да
плати наведене трошкове.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од пријема писменог
отправка, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА ПОЈЕДИНАЦ

ВЕСНА КАЛАЈИЋс.р. БОЖИДАР СЕКУЛИЋс.р.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
У ОБРЕНОВЦУ
KT број 2177/10
14. јануар 2014. године
ОБРЕНОВАЦ
ВВ

ОСНОВНИ СУД У ОБРЕНОВЦУ

ОБРЕНОВАЦ

На основу члана 43 став 2 тачка 5 ЗКП и члана 499 став 1 ЗКП подносим

ОПТУЖНИ ПРЕДЛОГ

против
 P a g e | 107

1. Окривљеног НЕНАДА ВАСИЋА, са ЈМБГ 0702988710088, званог Далтон, од оца Новака и мајке Наде, девојачко
породично име мајке Мариновић, рођеног у Београду, са местом пребивалишта у Звечкој, улица 32. број 6, ГО Обреновац,
рођеног дана 7.2.1988. године, држављанин Републике Србије, по занимању конобар, неожењен, без деце, писмен, завршио
основну школу, без непокретне и вредније покретне имовине, живи у кући власништво оца, запослен у пекари „Богоје“ у
Стублинама и дневно заради око 1.500,00 динара, осуђиван пресудом Општинског суда у Обреновцу К број 301/09 од
26.11.2009. године због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 КЗ и изречена му је условна осуда
са утврђеном казном затвора у трајању од четири месеца и временом проверавања од две године,

2. Окривљеног ПРЕДРАГА ВАСИЋА, са ЈМБГ 2502989710152, званог Далтон, од оца Новака и мајке Наде,
девојачко породично име мајке Мариновић, рођеног у Београду, са местом пребивалишта у Звечкој, улица 32. број 6, ГО
Обреновац, рођеног дана 25.2.1989. године, држављанин Републике Србије, по занимању конобар, неожењен, без деце,
писмен, завршио средњу угоститељску школу, без непокретне и вредније покретне имовине, живи у кући власништво оца,
незапослен, повремено ради на грађевини и зарађује месечно око 30.000,00 динара, осуђиван пресудом Општинског суда у
Владимирцима К број 78/08 од 19.2.2009. године због кривичног дела Напад на службено лице у вршењу службене дужности
из члана 323 став 1 Кривичног законика и изречена му је условна осуда са утврђеном казном затвора у трајању од три месеца
и временом проверавања од једне године,

Јер постоји оправдана сумња, да су:

Дана 3.5.2010. године око 20,50 часова у Звечкој, улица Раје Поповића број 9 испред продавнице СТР „Б Маркет
Плус“ у урачунљивом стању вршењем насиља теже реметили јавни ред и мир, при чему је оштећеном Горану Туцовићу
нанесена лака телесна повреда, а били су свесни свога дела и хтели његово извршење, на тај начин што је након вербалне
расправе окривљени Ненад Васић пришао оштећеном, који је седео на празној гајби од пива и ударио га песницом у пределу
главе, од ког ударца је оштећени пао на земљу, а потом је пришао окривљени Предраг Васић, након чега су окривљени
ударали оштећеног рукама по телу и глави, којом приликом је оштећени Горан Туцовић задобио лаку телесну повреду у виду
крвног подлива левог теменог предела главе промера око 3 цм са огуљотином коже и мањим подливима коже са неколико
огуљотина чеоно обострано, након чега је сведок Ненад Зафировић одвојио Ненада Васића од оштећеног, а затим су Ненад
Зафировић и присутни грађани раздвојили окривљене од оштећеног Горана Туцовића а окривљени су били свесни да је
њихово дело забрањено,

-чиме би као саизвршиоци извршили кривично дело насилничко понашање из члана 344 став 2 у вези са
ставом 1 КЗ у вези са чланом 33 КЗ

ПРЕДЛАЖЕМ

Да се пред тим судом као стварно и месно надлежним закаже и одржи главни претрес, на који позвати:

1. јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Обреновцу,

2. окривљене Ненеда Васића и Предрага Васића, са напред назначених адреса,

3. сведока оштећеног Горана Туцовића из Звечке, улица Посавског партизанског одреда број 5,

4. сведока Ненада Зафировића из Звечке, улица Посавског партизанског одреда број 16.

Да суд у доказном поступку прочита два извештаја Војномедицинске академије, Центра Хитне помоћи број
протокола 8896 од 3.5.2010. године, извештај Дома здравља Обреновац број 5413/1 од 20.10.2010. године, налаз и мишљење
судског вештака – специјалисте судске медицине др Мирољуба Обрадовића од 5.11.2012. године, као и извештај из КЕ за
окривљене.

На основу исказа сведока Ненада Зафировића утврђује се да је окривљени Ненад Васић критичном приликом пришао
оштећеном који је седео на празној гајби од пива и ударио га песницом у пределу главе, од ког ударца је оштећени пао, те да
је потом пришао окривљени Предраг Васић, након чега су окривљени ударали оштећеног рукама по телу и глави.
 P a g e | 108

Надаље, из исказа наведеног сведока произлази да је у конкретном случају наступила последица наведеног
кривичног дела у виду тежег ремећења јавног реда и мира, јер је исти изјавио да је он пришао и одвојио Ненада Васића, а
затим су пришли и неки други људи и раздвојили су Васиће од Горана Туцовића.

Читањем извештаја Војномедицинске академије, Центра Хитне помоћи број протокола 8896 од 3.5.2010. године,
извештаја Дома здравља Обреновац број 5413/1 од 20.10.2010. године, налаза и мишљења судског вештака – специјалисте
судске медицине др Мирољуба Обрадовића од 5.11.2012. године утврђује се да је Горан Туцовић критичном приликом
задобио лаку телесну повреду у виду крвног подлива левог теменог предела главе промера око 3 цм са огуљотином коже и
мањим подливима коже са неколико огуљотина чеоно обострано, те да су повреде настале као последица дејства тупине
механичког оруђа.

Предлажем да суд након одржаног главног претреса и изведених доказа окривљене огласи кривим и да им изрекне
условне осуде са утврђеним казнама затвора у трајању од по пет месеци и временом проверавања од по три године.

ЗАМЕНИК ЈАВНОG ТУЖИОЦА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Друго основно јавно тужилаштво
у Београду
III KT – број 429/09
10.10. 2011. године
Београд, ул. Савска бр. 17/а
ВВ

ДРУГИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ

БЕОГРАД

На основу члана 46 став 2 тачка 3 ЗКП подижем

ОПТУЖНИЦУ

против

Окривљеног ДАРКА ИСАИЛОВИЋА, са ЈМБГ 1507973710185, од оца Христивоја и мајке Јуле, девојачко презиме
мајке Веселиновић, рођеног дана 15.07.1973. године у Обреновцу, са местом пребивалишта у Звечкој, ул. Цила Исаиловића
бр. 11, Србин, држављанин Републике Србије, по занимању металостругар, ожењен, отац двоје малолетне деце, писмен,
завршио средњу машинску школу трећи степен, војску служио 1991/92. године у Подгорици, неодликован, без чина,
запослен у ЈКП „Водовод и канализација“, просечно месечно зарађује 20-25.000 динара, без непокретне имовине, живи у
кући власништво оца, без вредније покретне имовине, осуђиван пресудом Основног суда у Никшићу К број 77/96 од
28.3.2000. године због кривичног дела из члана 190 став 5 КЗ ЦГ у вези са чланом 185 став 3 у вези са ставом 1 КЗЦГ на
казну затвора у трајању од једне године, амнестиран 31.1.2001. године, не води се поступак због другог кривичног дела,
налази се на слободи,

ШТО ЈЕ:

Дана 13.07.2009. године око 12 часова у Звечкој, у улици Браће Лазића код броја 144 у стању смањене
урачунљивости напао службена лица - полицијске службенике ПС Обреновац оштећене Миодрага Јовановића и Горана
Ћосића у вршењу послова јавне безбедности и том приликом им нанео лаке телесне повреде, при чему је био свестан свога
 P a g e | 109

дела и хтео његово извршење, на тај начин што је бициклом дошао до оштећеног Миодрага Јовановића, док је вршио увиђај
лица места саобраћајне незгоде, у којој је као бициклиста оборена његова мајка, па је почео да виче: „Шта си ово направио
мајмуне један; мајмуни, побићу вас“, након чега му је оштећени Јовановић одговорио да је он полицајац на дужности и
упозорио га да се смири, а окривљени га је вређао истим речима и питао га зашто му је убио мајку, а потом је насрнуо на
оштећеног Јовановића и руком га ухватио за врат, па када га је оштећени Јовановић одгурнуо од себе, поново му је пришао и
ударио га руком у пределу леве стране лица, услед чега је оштећени Миодраг Јовановић задобио лаке телесне повреде у виду
нагњечења предела врата, а затим им је пришао оштећени Горан Ћосић, који је са оштећеним Јовановићем вршио увиђај
саобраћајне незгоде, па су оштећени Јовановић и Ћосић покушали да ставе окривљеном средства за везивање на руке, али се
окривљени отимао и када је оштећени Ћосић покушао да га ухвати, окривљени га је руком ударио у пределу леве стране
лица, којом приликом је оштећени Горан Ћосић задобио лаку телесну повреду у виду нагњечења предела образа и врата са
леве стране,и огуљотине леве шаке, након чега су га оштећени савладали и ставили му средства за везивање на руке, а
окривљени је био свестан да је његово дело забрањено,

- чиме је извршио кривично дело Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 3 у
вези са ставом 2 и 1 КЗ

ПРЕДЛАЖЕМ

Да се пред тим судом као стварно и месно надлежним закаже и одржи главни јавни претрес на који позвати:

1. јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду,

2. окривљеног Дарка Исаиловића, са напред назначене адресе,

3. сведоке оштећене Горана Ћосића и Миодрага Јовановића, које позвати преко Полицијске станице Обреновац,

4. сведоке Бобана Костића из Обреновца, улица Попа Леонтија Марковића број 31, Ивану Лалић из Звечке, улица
Раје Поповића број 20, ГО Обреновац, Славицу Исаиловић из Звечке, улица Цица Исаиловића број 11м, ГО Обреновац и
Христивоја Исаиловића из Звечке, Улица Цица Исаиловића број 11м, ГО Обреновац.

Да суд у доказном поступку прочита извештај Дома здравља Обреновац број протокола 20740 од 13.7.2009. године,
извештај Дома здравља Обреновац број протокола 10739 од 13.7.2009. године, записник Полицијске станице Обреновац Ку
број 12428/09 од 13.9.2009. године о саслушању осумњиченог у смислу одредбе члана 226 став 9 ЗКП, извештај Дома
здравља Обреновац број 9136/1 од 9.12.2009. године, налаз и мишљење судског вештака медицинске струке др Мирољуба
Обрадовића од 28.6.2011. године, налаз и мишљење комисије судских вештака Специјалне затворске болнице од 24.8.2011.
године, као и извештај из КЕ за окривљеног.

Образложење

Чињенично стање и правна квалификација из изреке ове оптужнице утврђени су након спроведене истраге против
окривљеног Дарка Исаиловића због кривичног дела Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став
3 у вези са ставом 2 и 1 КЗ. Одлучне чињенице утврђене су на основу исказа сведока оштећених и писмених доказа у
списима предмета.

Окривљени Дарко Исаиловић је у својој одбрани пред истражним судијом навео је да критичном приликом чуо од
комшинице да му је мајку ударио ауто, па је бициклом кренуо на лице места. У близини кривине код Купинца видео је
гужву, питао их је где му је мајка, не сећа се шта су му рекли, видео је да је мајчин бицикл прегажен, али ње није било. Сећа
се да су га полицајци привели у полицијску станицу, али се не сећа због чега.

Да је окривљени предузео радње ближе наведене у изреци ове оптужнице произлази из исказа сведока оштећених
Горана Ћосића и Миодрага Јовановића, који су поткрепљени писменим доказима у списима предмета.

Сведок оштећени Горан Ћосић је у свом исказу навео да је дана 13.7.2009. године са колегом Јовановићем био у
Звечкој, те да су вршили увиђај саобраћајне незгоде где је повређен бициклиста. Био је у службеном возилу са ротацијом у
 P a g e | 110

коловозној траци која води из Обреновца, предњим делом окренут ка Шапцу, уписивао је податке, а колега Јовановић је био
око 4 метра испред њега ка Шапцу. У једном моменту је дошао окривљени бициклом и стао је између њега и колеге, био је
видно алкохолисан. Окривљени је бесно бацио бицикл на лице места, односно коловоз, поред бицикла који је возила
оштећена у саобраћајној незгоди. Након тога окривљени је почео да шета по коловозу лево-десно, да галами, причао је нешто
у смислу шта сте ово урадили, шта је ово мајмуни, ту је било неколико људи, није се ником посебно обраћао, а онда је кренуо
ка Јовановићу, викао на њега: „Шта си направио мајмуне један, мајмуни, побићу вас“. Он је након тога изашао из возила и
кренуо ка њима. Оштећени Јовановић је рекао окривљеном да се смири, питао је да ли њега разликује од других у смислу да
је очигледно да је он полицајац који је на радном месту. Окривљени га је питао: „Ма шта ти хоћеш“, а онда је једном руком
ухватио за врат оштећеног Јовановића, након чега га је оштећени одгурнуо са обе руке. Оштећени Јовановић није падао, а
окривљени је замахнуо песницом да удари Јовановића, али некако са бочне стране песнице, није то био класичан, директан и
јак ударац, али је ударио оштећеног Јовановића у пределу лица. Он се умешао, односно одмах су покушали да окривљеном
ставе лисице на руке, али док је покушавао да ухвати окривљеног, исти га је ударио на сличан начин као и оштећеног
Јовановића у леву страну лица. Нису могли одмах да савладају окривљеног, пошто се исти отимао, вукли су се са њим по
коловозу, на крају су направили полугу, ставили му лисице, ставили га у возило и сачекали патролу која га је одвезла, а
након увиђаја су отишли у Хитну службу Дома здравља Обреновац. Колега и он нису вређали окривљеног, нити су му
претили, а ни окривљени није њима претио, само је, када су га савладали викао нешто у смислу шта то раде.

Сведок оштећени Миодраг Јовановић је у свом исказу навео да се не сећа тачног датума, али је са колегом Ћосићем
био на увиђају саобраћајне незгоде у Звечкој, где је повређен бициклиста. Он је почео да прави кроки за скицу лица места, а
колега Ћосић је узимао податке од присутних лица, јер је оштећена у саобраћајној незгоди већ била одвезена возилом хитне
помоћи. Након тога дошао је окривљени бициклом, бацио је исти отприлике на месту где је претходно лежала оштећена,
одмах је кренуо ка њему и почео да виче. Обраћао се њему, говорио је где му је мајка, зашто су је ударили, да ће их све
побити. Питао га је да ли разликује људе и зар не види да је он полицајац на дужности. Упозорио је окривљеног да се смири,
а тада није знао о коме се ради. Окривљени је и даље викао, питао је окривљеног ко је он, рекао му да ради увиђај и да га
остави на миру. Окривљени га је питао што му је убио мајку, физички је ишао ка њему и на крају га ухватио руком за врат, а
он га је, да би се одбранио, са обе руке одгурнуо у пределу груди и питао га да ли је нормалан. Окривљени је наставио да
буде агресиван, питао га шта хоће. Руком га је окрзнуо по глави и скинуо му шапку, могуће је да га је и случајно закачио.
Ћосић и он су били принуђени да га савладају системом „кључ на лакат“, ставили су му лисице и сместили га у службено
возило. Због протека времена се не сећа, али мисли да је окривљени огребао или одгурнуо Ћосића. Позвали су патролу да
дође по окривљеног и наставили су са увиђајем, али је окривљени везан изашао из кола и псовао мајку Ћосићу и њему,
говорио да ће их убити, да ће видети ко је он, али тада није физички насртао.

Из налаза и мишљења судског вештака медицинске струке др Мирољуба Обрадовића од 28.6.2011. године
произилази да је оштећени Миодраг Јовановић задобио лаку телесну повреду у виду нагњечења врата, која је настала као
последица дејства тупине механичког оруђа. Оштећени Горан Ћосић је критичном приликом задобио лаку телесну повреду у
виду нагњечења предела образа и врата са леве стране, као и огуљотину леве шаке, које су настале као последица дејства
тупине механичког оруђа.

Из налаза и мишљења комисије лекара вештака Специјалне затворске болнице од 24.8.2011. године проистиче да се
окривљени критичном приликом налазио у стању алкохолисаности средњег степена, утврђене на основу објективних
параметара, као и високе емоционалне тензије са обележјима афекта љутње и страха, на чију генезу је утицала и наведена
алкохолисаност, па је његова способност схватања значаја дела које му се ставља на терет, као и могућност управљања
поступцима била битно смањена. Мера безбедности медицинског карактера није индикована.

Имајући у виду напред инето налазим да се у радњама окривљеног Дарка Исаиловића стичу сва битна обележја
кривичног дела Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 3 у вези са ставом 2 и 1 КЗ.

ЗАМЕНИК ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

Бојана Ђорђевић
 P a g e | 111

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНИ СУД У СОМБОРУ
К. 1069/12
11.10.2013.године
СОМБОР

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији Божидару Секулићу, уз као судији појединцу, уз учешће
Весне Калајић у својству записничара, у кривичном поступку против окр.ЈАКОПИЧ МИТЈЕ, због кривичног дела превара из
чл.208 ст.1 КЗ, након одржаног главног претреса у присуству заменика ОЈТ у Сомбору, Момчила Бабића и браниоца
окривљеног Јакопич Митје, Бранислава Милојичића адвоката у Апатину, дана 11.10.2013.године донео је и истог дана
објавио следећу:

ПРЕСУДУ

На основу члана 424. ЗКП-а,

Окривљени: ЈАКОПИЧ МИТЈА, од оца Франца, рођен 16.04.1972.године у Трбовљу, Р Словенија, држављанин Р
Словеније, неожењен, завршио ВСС, по занимању дипломирани психолог, осуђиван и то: пресудом Среског суда у Љубљани
К-20/08 од 24.03.2010.године, због кривичног дела из чл.217 ст.1 превара, из чл.145 ст.1 угрожавање безбедности, кривичног
дела из чл.288 ст.1 лажно пријављивање, изречена му условна осуда, са временом провере до 24.03.2015.године, пресудом
Среског суда у Литији К-77/06 од 16.02.2009.године, због кривичног дела крађа из чл.211 ст.2 у вези ст.1 КЗ РС, изречена му
условна осуда са роком провере до 22.04.2012.године, пресудом Среског суда у Крању К-6754/10 од 29.03.2012.гдоине због
кривичног дела крађа из чл.211 ст.1 КЗ РС и кривичног дела превара из чл.217 ст.1 КЗ РС, изреченаму условна осуда са
роком провере до 07.04.2015.године, са привременом адресом у Словенији у Литији ул.Бродарска бр.12, а сада са сталном
адресом пребивалишта Blubel Village 29/a MA-A PH 8000 Davao City, Philipines.

КРИВ ЈЕ

Штоје:

У временском периоду од 01.02.2011. године па до 07.03.2011. године, у Апатину, способан да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним
приказивањем чињеница у заблуду одговорна лица оштећене Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ да ће
користити и потом платити услуге боравка у њиховој установи и тиме их навео да му дозволе боравак у тој Установи, те је
дана 03.03.2011. године сачинио писмену изјаву којом се обавезује да ће до 07.03.2011. године платити дуг у износу од
93.571,00 динара за услуге боравка и тиме навео одговорног лица оштећене Установе да му продуже боравак, да би дана
07.03.2011. године кришом напустио Бању, а да није измирио настали дуг, на који начин је себи, а на штету имовине
оштећене Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“, прибавио противправну имовинску корист у износу од
107.996,00 динара,

У временском периоду од 06.03.2011. године до 07.03.2011. године у Апатину, способан да схвати значај свога дела
и да управља својим поступцима, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним приказивањем
чињеница у заблуду оштећеног Вујанић Жељка да ће му исплатити износ од 700 евра, ако га својим путничким моторним
возилом прво довезе у Београд у Амбасаду Р Словеније и врати за Апатин , а затим следећег дана у Љубљану, и на тај начин
навео оштећеног Вујанић Жељка да га својим путничким моторним возилом 06.03.2011. године вози из Апатина у Београд, и
потом врати у Апатин, а дана 07.03.2011. године вози из Апатина за Љубљану, где је затражио од њега да заустави возило,
 P a g e | 112

како би са банкомата подигао новац и платио услуге превоза, након чега се удаљио у непознатом правцу, а да није
оштећеном платио договорени новчани износ, а на који начин је себи, а на штету имовине оштећеног Вујанић Жељка,
прибавио противправну имовинску корист у износу од 700 евра, у противвредности у динарима од 72520. динара, а био је
свестан да је његово дело забрањено,

Чиме је под тачкама 1. и 2. извршио једно продужено кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ у вези чл.61 КЗ,

Па га суд применом горе наведеног члана те члана 4. став 2, 42, 43, 45, 48, 51, 54. КЗ

ОСУЂ УЈЕ

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 6 (ШЕСТ) МЕСЕЦИ

Те га истовремено осуђује и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара (четрдесетхиљададинара) коју је

окривљени дужан да плати у року од 1 (један) месец од дана правоснажности пресуде.

Ако окривљени новчану казну не плати у остављеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се
окривљеном за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, или у казну рада у јавном
интересу тако што ће се окривљеном за сваких започетих 1.000,00 динара одредити казна рада у јавном интересу у
трајању од 8 часова.

На основу члана 258. ЗКП-а, ОБАВЕЗУЈЕ СЕ окривљени да оштећеном СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОЈ БОЛНИЦИ ЗА

РЕХАБИЛИТАЦИЈУ „ЈУНАКОВИЋ“ врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела у износу од 107. 996,
динара, и оштећеном Вујанић Жељку у износу од 72.520,00 динара, у року од 3 (три) месеца од дана правоснажности ове
пресуде, под претњом принудног извршења.

На основу члана 264. ст. 4. ЗКП-а, окривљени се ослобађа од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка, и исти
се одређују на терет буџетских средстава Р Србије.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору поднео је овом суду оптужни предлог ОЈТ Сомбор КТ: 1143/11. од 17.09.2012.
године, против окривљеног Јакопич Митје, због два кривична дела превара из чл.208 ст.1 КЗ.

Решењем Основног суда у Сомбору Кв-585/12 од 05.02.2013.године окривљеном Јакопич Митји, који није саслушан
у истражном поступку, усвајањем предлога ОЈТ у Сомбору, одређено је суђење у одсуству, обзиром да је окривљени
недоступан државним органима Р Србије, а да постоје важни разлози да му се суди иако је одустан, јер се према допису
Интерпола Љубљана против окривљеног пред Јавним тужилаштвом у Љубљани води кривични поступак за истоврсна
кривична дела, али да он не живи на пријављеној адреси, већ је његова адреса пребивалишта у граду Давао на Филипинима,
тако да је овај суд закључио да се у конкретном случају не може применити институт међународне правне помоћи, у смислу
чл.52 Закоан о међународној правној помоћи у кривчиним стврима, а да се према цитираном допису против окривљеног води
више кривичних поступака за истоврсна кривична дела на територији бише Југославије, као и да је окривљени очигледно
напустио територију Р Словеније, и на послетку, цењено је и то да је за предметно кривично дело запрећена казна затвора до
три године, дакле да се ради о кратком року застаревања.

У завршној речи заменик ОЈТ Сомбор Бабић Момчило изјавио је да сматра да је доказано да је окривљени извршио
дело које му се ставља на терет, да то произилази из приложене документације у прилогу списа, коју је суд прочитао на
главном претресу, предложио је да га суд прогласи кривим и осуди на казну затвора у трајању од 6 до 8 месеци, и да га
обавеже да оштећенима врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела.

У завршној речи бранилац окривљеног по службеној дужности Бранислав Милојичић адвокат у Аптаину, изјавио је
да сматра да није доказано да је окривљени извршио дело које му се ставља на терет, те је предложио да га суд ослободи од
оптужбе.

Након уводних излагања, овај суд је провео доказни поступак, тако што је прочитао исказ представника оштећеног
Специјалистичке болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ Апатин Ћуповић Илонке од 24.08.2012. године, исказ сведока
 P a g e | 113

оштећеног Вујанић Жељка дат у истрази 24.08.2012. године, извршио увид у потврду о привремено одузетим предметима од
11.03.2011. године, прочитао одштетни захтев Болнице „Јунаковић“ Апатин од 11.03.2011. године, прочитао допис
Националног центра Београд 03/4-6 бр. 2347-235. од 20.05.2011. године, извршио увид у фототехничку документацију и
путну исправу издату од стране Јакопич Матије, записник од 03. 03. 2011. године на страни 9. списа, извод из казнене
евиденције за окривљеног са преводом са словеначког на српски језик, допис специјалне болнице за рехабилитацију
„ Јунаковић“ од 11. 03. 2011. године, извод из Народне Банке Р. Србије о вредности курса Еура на дан 7.03.2011.године.

На основу овако спроведеног доказног поступка суд је утврдио следеће чињенично стање: Окривљени Јакопич Митја
је у временском периоду од 01.02.2011. године па до 07.03.2011. године, у Апатину, способан да схвати значај свога дела и да
управља својим поступцима, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним приказивањем
чињеница у заблуду одговорна лица оштећене Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ да ће користити и
потом платити услуге боравка у њиховој установи и тиме их навео да му дозволе боравак у тој Установи, те је дана
03.03.2011. године сачинио писмену изјаву којом се обавезује да ће до 07.03.2011. године платити дуг у износу од 93.571,00
динара за услуге боравка и тиме навео одговорног лица оштећене Установе да му продуже боравак, да би дана 07.03.2011.
године кришом напустио Бању, а да није измирио настали дуг, на који начин је себи, а на штету имовине оштећене
Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“, прибавио противправну имовинску корист у износу од 107.996,00
динара, а након тога у кратком временском размаку, у временском периоду од 06.03.2011. године до 07.03.2011. године у
Апатину, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, у намери да себи прибави противправну
имовинску корист, довео лажним приказивањем чињеница у заблуду оштећеног Вујанић Жељка да ће му исплатити износ од
700 евра, ако га својим путничким моторним возилом прво довезе у Београд у Амбасаду Р Словеније и врати за Апатин , а
затим следећег дана у Љубљану, и на тај начин навео оштећеног Вујанић Жељка да га својим путничким моторним возилом
06.03.2011. године вози из Апатина у Београд, и потом врати у Апатин, а дана 07.03.2011. године вози из Апатина за
Љубљану, где је затражио од њега да заустави возило, како би са банкомата подигао новац и платио услуге превоза, након
чега се удаљио у непознатом правцу, а да није оштећеном платио договорени новчани износ, а на који начин је себи, а на
штету имовине оштећеног Вујанић Жељка, прибавио противправну имовинску корист у износу од 700 евра, у
противвредности у динарима од 72.520,00 динара, а био је свестан да је његово дело забрањено.

Личне податке окривљеног и његову ранију вишеструку истоврсну осуђиваност, суд је утврдио на основу података
из оптужног акта, података из путне исправе окривљеног које је одузета и прилеже спису, а тако и на основу извода из
казнене евиденције Репбулике Словеније, Министарства правде и јавне управе од 22.08.2012.године, који је преведен од
стране овлашћеног преводиоца Павла Вамошера, те прилеже спису на странама од 44 до 46, у које овај суд прихвата у
потпуности поклањајући им потпуну веру, обзиром да су издати од стране овлашћених лица и на основу службене
евиденције и стручних знања.

Да је окривљени Јакопич Митја одговорана лица Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ довео у
заблуду лажним приказивањем чињеница да ће користити и потом платити услуге боравка у њиховој установи и тиме их
навео да му дозволе боравак у тој Установи, те је дана 03.03.2011. године сачинио писмену изјаву којом се обавезује да ће до
07.03.2011. године платити дуг у износу од 93.571,00 динара за услуге боравка и тиме навео одговорног лица оштећене
Установе да му продуже боравак, односно одржавао их у заблуди, да би дана 07.03.2011. године кришом напустио Бању, а да
није измирио настали дуг, суд је утврдио у потпуности на неспоран начин, пре свега на основу исказа представника
оштећеног Специјалистичке болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ Апатин Ћуповић Илонке од 24.08.2012. године , која је
у свом исказу децидно исказала да је окривљени боравио у Бањи „Јунаковић“ од 19.01.2011. до 08.03.2011.године, да је за
период до 01.02.2011.године платио услуге, тиме доводећи у заблуду одговорна лица оштећене да ће и даље да плаћа, а након
тога па све до 08.03.2011.године није платио услуге које су му пружене, навела је, након што јој је предочен пасош
окривљеног на име Митја Јакопич који је и одузет уз потврду о привремено одузетим предметима, да се ради о лицу са
фотографије, надаље да је исто лице, окривљени, 03.03.2011.године сачинио писмену изјаву да се обавезује да ће пружене му
услуге платити до 07.03.2011.године, а да је у ноћ 07.03.2011.године без знања запослених напустио бању неплативши
дуговани износ. Такође представник оштећене навела је и тачан износ који је окривљени дужан да плати и то износ од
107.996,00динара, ово потврђује и записник од 03.03.2011.године који прилеже спису на страни 9, онај који је сачинио
окривљени и обавезао се да ће дуговани износ платити до понедељка 07.03.2011.године, а да из себи непознатих разлога
тренутно није у стању да измири тај дуг, као и да наведену изјаву даје добровољно под маетријалном и кривичном
одговорношћу, на којој изјави је и потпис окривљеног. Ове чињенице потврђује и допис одговорног лица Драгомира
Обрадовића Специјалне болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ Апатин од 11.03.2011.године који је упућен ПУ Апатин, а у
 P a g e | 114

коме је поред онога што је и претходни сведок исказао, наведено да је окривљени 03.03.2011.године, дакле дана када је
потписао изјаву да из себи непознатих разлога није у могућности да плати рачун на име услуга од 107.996,00динара и када је
дао писмено обећање да ће овај износ платити до 07.03.2011.године, пријавио одговорном лицу бање да му је из касе са
рецепције украден новчаник са 700евра, те да из тог разлога не може да плати рачун. Међутим, након што је полиција
интервенисала, сачињена је фототехничка документација 03.03.2011.године из које се јасно виде металне касете у којима се
чувају вредности гостију бање, види се метална каса број 17, без икаквих трагова механичког оштећења, валсништво Јакопич
Митје држављанина Р Словеније, као и близи изглед браве на којој такође нема никаквих оштећења. Из чега неспорно
произилази да је окривљени, од самог доласка у бању, претходно плативши услуге боравка од 19.01.2011. до
01.02.2011.године, како би му запослени бање поверовали да ће и у будуће плаћати, на који начин је довео одговорна лица
бање у заблуду да ће плаћати и надаље, онда продужио боравак у бањи до 07.03.2011.године, а претходно 03.03.2011.године
потписао изјаву и дао писмено обећање да ће дуг измирити, како би добио на времену, на тај начин одржавао у заблуди
одговорна лица бање, а потом 07.03.2011.године ноћу, крадом, без јављања, напустио бању „Јунаковић“ не плативши дуг по
рачуну који такође прилеже спису на страни 27. У прилог овоме говори и мејл који је окривљени послао из Р Словеније на
мејл Бање „Јунаковић“ 09.03.2011.године у коме се извињава због свог понашања и опет обећава да ће дуг измирити, такође
навео је и свој број телефона као и адресу као гаранцију да ће га платити, што у многоме говори о личности окривљеног,
његовој упорности у вршењу, степену криминалне свести.

Све наведено говори и о томе да је окривљени помоно и до детаља испланирао цео догађај, а имајући у виду и то да
је знао да му је пасош истекао још 11.02.2011.године када је још боравио у бањи, што потврђује допис Министарства
унутрашњих послова, Националног централног бироа Интерпола Београд од 20.05.2011.године који прилеже спису на страни
20, из кога је видљиво да је одузета путна исправа аутентичан документ и да није пријављен као украден или изгубљен, да је
истек важења предметне исправе 11.02.2011.године, а да је дана 11.04.2011.године окривљеном издата нова путна исправа,
наведено је и то да са окривљеним није било могуће обавити разговор, обзриом да он више не кроисти мобилни телефон
бр.051/821-945 и да се не налази на адреси пребивалишта, да је окривљени процесуиран у Словенији у лето 2010.године, због
истог кривичног дела, које је извео на исти начин на штету хотела „Идеја“ у Бања Луци. Надаље, из извода из казнене
евиденције за окривљеног издатог од надлежног органа Р Словеније, видљиво је да је окривљени вишеструки, истоврсни
повратник, односно да је, између осталог вршио, иста кривична дела, на исти начин. Још података произилази и из дописа
МУП-а РС ПС Апатин од 05.09.2011.године у коме је наведено да је према обавештењу Интерпола Љубљана од
22.08.2011.године окривљени након овог догађаја, у периоду 02.08. до 16.08.2011.године окривљени од представника „Вип
хотела „ у Скопљу где је био гост са подацима у путној исправи којима и овај суд располаже, да није платио рачун у износу
од 560евра напустивши га, да се против окривљеног води кривични поступак у Словенији јер окривљени није платио
хотелске услуге у износу од 458 евра у хотелу „Идеја“ у Бања Луци, као и да Јакопич више не живи у Словенији, већ да има
привремену адресу у Словенији, а да је његова стална адреса Blubel Village 29/a MA-A PH 8000 Davao City, Philipines.

Оволика концентрација материјалних доказа несумњиво упућује на један једини могући закључак, а то је да је код
окривљеног у конкретном случају итекако постојала преварна намера, да је он одговорана лица прво довео, а потом и
одржавао у заблуди, изражавајући спремност и вољу да испуни своју обавезу, на тај начин што је претходно дао изјаву, а
потом послао цитирани мејл, да је то уобичајен начин понашања окривљеног, да до детаља претходно планира, а потом и
реализује своје преваре, као у конкретном случају.

Износ штете за оштећену Специјалну болницу за рехабилитацију „Јунаковић“ Апатин неспорно је утврђен, имајући
у виду исказ представника оштећеног Специјалистичке болнице за рехабилитацију „Јунаковић“ Апатин Ћуповић Илонке од
24.08.2012. године и одштетни захтев Болнице „Јунаковић“ Апатин од 11.03.2011. године, а које доказе суд сматра
неспорним издатим од стране овлашћених лица.

У време док је окривљени Митја Јакопич боравио у бањи „Јунаковић“, у временском периоду од 06.03.2011. године
до 07.03.2011. године у Апатину, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним приказивањем
чињеница у заблуду оштећеног Вујанић Жељка да ће му исплатити износ од 700 евра, ако га својим путничким моторним
возилом прво довезе у Београд у Амбасаду Р Словеније и врати за Апатин , а затим следећег дана у Љубљану, и на тај начин
навео оштећеног Вујанић Жељка да га својим путничким моторним возилом 06.03.2011. године вози из Апатина у Београд, и
потом врати у Апатин, након чега се окривљени вратио у бању „Јунаковић“, како је то већ претходно утврђено, а дана
07.03.2011. године, након што је ноћу, без јављања запосленима у бањи, и без да је платио дуг по рачуну за пружене услуге,
што оштећени није знао, вози из Апатина за Љубљану, где је затражио од њега да заустави возило, како би са банкомата
 P a g e | 115

подигао новац и платио услуге превоза, након чега се удаљио у непознатом правцу, а да није оштећеном платио договорени
новчани износ, суд је утврдио пре свега на основу исказа оштећеног Вујанић Жељка, возача таксија, који је навео да
препознаје окривљеног са фотографије која се налази на пасошу који је одузет, а који му је предочен, да је то лица са
фотографије из пасоша возио један дан из Апатина у Београд, а одмах следећи дан из Апатина у Београд па у Љубљану, да му
је окривљени говорио како мора да сређује неку документацију за своју фирму у Апоатину девојци са којом се забавља као и
да регулиште боравак у Бањи „Јунаковић“, да је он знао да је то тачно па му је и поверовао, да га је потом одвезао у Љубљану
којом приликом је окривљени рекао да стане само да оде до банкомата да подигне новац како би му платио вожњу, да је он
положио главу на волан на неколико секунди, а да се окривљени изгубио са лица места без трага. Навео је и да је окривљени
у његовом возилу оставио неке ствари, торбе, да га је потом он тражио али да га није нашао, па да се након тога он вратио у
Апатин, отишао у ПС и тамо испричао догађај и предао торбе са стварима које је окривљени оставио у његовом такси возилу.
Изјавио је и то да је приликом преласка границе окривљени приказао само неки папир а не пасош, а који документ, како је
оштећени сазнао из разговора окривљеног и граничне полиције, је окривљени добио од Словеначке амбасаде како би се
могао вратити за Словенију, јер је како је окривљени навео он пасош изгубио. Навео је да је њихов договор био да му
окривљени за вожњу од 1500км плати износ од 700евра, што окривљени није учинио. Додао је и то да је пре Љубљане
окривљени замолио њега да стане и да је окривљени узео једну велику торбу са изговором да је носи код сестре на прање, да
он не зна које је то место, али да би га препознао. Овај исказ суд је у потпуности прихватио као истинито, детаљно дат, те у
њега нема никакве сумње, обзиром да се овај догађај у потпуности надовезује на претходни, подудара се са временом
извршења са претходним, а и са временом који наводи овај оштећени, оштећени је случај пријавио полицији и донео ствари
окривљеног које је овај оставио у његовом возилу, окривљени је прешао границу, тако да је и овог оштећеног окривљени без
сумње навео да му поверује да ће му платити уговорена путовања, доводећи га у заблуду, а потом одржавајући га у истој све
до краја путовања, тако да је и ово окривљени у потпуности претходно испланирао до детаља и реализовао га, а докази који
су набројани у потпуности чине једну логичку целину.

Да је окривљени Митја Јакопич прибавио себи, а на штету имовине оштећеног Вујанић Жељка, противправну
имовинску корист у износу од 700 евра, у противвредности у динарима од 72.520,00 динара суд је утврдио, како на основу
исказа оштећеног Вујанића, тако и на основу извода из Народне Банке Р. Србије о вредности курса Еура на дан
7.03.2011.године, на основу ког је израчуната вредност имовинске користи у динарској противвредности, а којим доказима
суд у потпуности поклања веру, јер је исказ оштећеног детаљан, искрено дат, а извод НБС издат од стране надлежног органа.

Свест и воља окривљеног, односно да је окривљени у оба случаја био свестан забрањености свог дела, био у
потпуности способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, такође је неспорно утврђена, јер за овакво
поступање потребан је висок степен свести и по схватању просечног човека, јер овакви поступци захтевају детаљно,
прецизно планирање, ове радње окривљени је извршио са директним умишљајем, а имајући у виду и чињеницу да је
окривљени високо образован човек, дипломирани психолог, као и да је и претходно вршио оваква дела, на исти начин, ове
чињенице су у потпуности утврђене.

Утврдивши и оценивши све чињенице од значаја у овој кривичноправној ствари, овај суд је становишта да је у
потпуности доказано да је окривљени извршио једно продужено кривично дело превара из чл. 208 ст.1 у вези чл.61 КЗ-
а, јер је са две кривичноправне радње, у кратком временском размаку, а у једном периоду и временски се поклапајући, са
јединственим умишљајем, претходно у временском периоду од 01.02.2011. године па до 07.03.2011. године, у Апатину,
способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, у намери да себи прибави противправну имовинску
корист, довео лажним приказивањем чињеница у заблуду одговорна лица оштећене Специјализоване Болнице за
рехабилитацију „Јунаковић“ да ће користити и потом платити услуге боравка у њиховој установи и тиме их навео да му
дозволе боравак у тој Установи, те је дана 03.03.2011. године сачинио писмену изјаву којом се обавезује да ће до 07.03.2011.
године платити дуг у износу од 93.571,00 динара за услуге боравка и тиме навео одговорног лица оштећене Установе да му
продуже боравак, да би дана 07.03.2011. године кришом напустио Бању, а да није измирио настали дуг, на који начин је себи,
а на штету имовине оштећене Специјализоване Болнице за рехабилитацију „Јунаковић“, прибавио противправну имовинску
корист у износу од 107.996,00 динара, а након тога у кратком временском размаку, у временском периоду од 06.03.2011.
године до 07.03.2011. године у Апатину, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, у намери да
себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним приказивањем чињеница у заблуду оштећеног Вујанић Жељка
да ће му исплатити износ од 700 евра, ако га својим путничким моторним возилом прво довезе у Београд у Амбасаду Р
Словеније и врати за Апатин , а затим следећег дана у Љубљану, и на тај начин навео оштећеног Вујанић Жељка да га својим
путничким моторним возилом 06.03.2011. године вози из Апатина у Београд, и потом врати у Апатин, а дана 07.03.2011.
 P a g e | 116

године вози из Апатина за Љубљану, где је затражио од њега да заустави возило, како би са банкомата подигао новац и
платио услуге превоза, након чега се удаљио у непознатом правцу, а да није оштећеном платио договорени новчани износ, а
на који начин је себи, а на штету имовине оштећеног Вујанић Жељка, прибавио противправну имовинску корист у износу од
700 евра, у противвредности у динарима од 72.520,00 динара, а био је свестан да је његово дело забрањено.

Одлучујући о врсти и виснии кривичне санкције за окривљеног Митју Јакопича, суд је од олакшавајућих околности
на страни окривљеног ценио његове породичне прилике да се ради о неожењеном човеку, док је од отежавајућих околности
ценио његову ранију вишеструку, истоврсну осуђиваност, да су му до сада изрицане условне осуде које нису дале резултата,
као и да је предметно кривично дело извршио у року проверавања по претходним условним осудама, што је виљиво из
извода из казнене евиденције за окривљеног, па имајући у виду личност окривљеног, дакле да се ради о дипломираном
психологу, дакле да поседује умешност и стручност у манипулисању, изражену упорност у вршењу кривичних дела,
континуитет у вршењу кривичих дела, те висок степен изражене криминалне свести код окривљеног и његову спремност и
решеност да вршењем кривичних дела себи прибавља корист и средства, да често мења места становања, да се сели из
државе у државу свуда вршећи кривична дела, као и последице кривичног дела, односно да се ради о двоје оштећених, овај
суд је становишта да се једино казном затвора, и то оном у трајању од 6 месеци, у комбинацији са новчаном казном у износу
од 40.000,00динара, може остварити сврха кажњавања.

На основу члана 258. ЗКП-а, окривљени је обавезан да оштећеном СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОЈ БОЛНИЦИ ЗА

РЕХАБИЛИТАЦИЈУ „ЈУНАКОВИЋ“ врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела у износу од 107.
996,00 динара, и оштећеном Вујанић Жељку у износу од 72.520,00 динара, у року од 3 (три) месеца од дана правоснажности
ове пресуде, под претњом принудног извршења.

На основу члана 264. ст. 4. ЗКП-а, окривљени је ослобођен од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка, те је
одређено да они падају на терет буџетских средстава Р Србије, обзиром да из података у спису произилази да окривљени
нема сталног запослења, сталних извора прихода, па би њиховим плаћањем била доведена у питање егзистенција
окривљеног.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од дана пријема писменог
отправка исте, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА ПОЈЕДИНАЦ

ВЕСНА КАЛАЈИЋс.р. БОЖИДАР СЕКУЛИЋс.р

IX K.br. 346/05

U IME NARODA

               DRUGI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Z.B. kao predsednika veća i sudija

porotnika A.G. i T.S., kao članova veća, sa zapisničarem D.S., u krivičnom predmetu protiv okrivljene Vasojević Svetlane, zbog
krivičnog dela krađe iz čl. 165 st. 1 KZ RS i krivičnog dela sitno delo krađe u produženom trajanju iz čl.173.st.1 KZ RS, po optužnici
II OJT u Beogradu KT.br.313 /2005 od 28.02.2005.godine, nakon održanog glavnog i javnog pretresa u prisustvu zamenika javnog
tužioca E.M., okrivljene Vasojević Svetlane sa braniocem advokatom M.N., dana 30.03.2005 doneo je, i istog dana javno objavio
sledeću

P R E S U D U            

         Okrivljena VASOJEVIĆ SVETLANA, od oca Dragoja i majke Marije, devojačko Erić, rođena u Beogradu, 22.09.1955.godine,
sa prebivalištem u ul. Stevana Savića br.22 u Beogradu, neprijavljeno živi u selu Ljubinič, SO Obrenovac, Ul. Muzička kolonija
br.186, državljanka SCG, po zanimanju domaćica, bez zaposlenja, lošeg imovnog stanja, ima završenu osmogodišnju školu i
daktilografski kurs, razvedena, majka jednog punoletnog deteta, ranije neosuđivana, ne vodi se drugi krivični postupak,

K R I V A   J E  

          Što je
 P a g e | 117

1. Dana 27.01.2005.godine oko 17,10 časova, u Beogradu, u ul. Admirala Geparta br.19, u crkvi ''Svetog Vaznesenja
Gospodnjeg'', na štetu Nikolić Ivane, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, oduzela jednu žensku tašnu sa
ličnim dokumentima na ime oštećene i novac u iznosu od 680 EURA i 1.500,00 dinara, na taj način što je iskoristila nepažnju
oštećene, koja je u momentu kada je ušla u crkvu tašnu spustila na klupu, istu oduzela i udaljila se,

          -Čime je izvršila krivično delo krađe iz čl.165 st.1 KZ RS

2. U periodu januar-februar mesec 2005.godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu
od 8.000,00 dinara, u više navrata, a na štetu ''Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Beogradu, ul. Kralja Petra br.5 od
dobrovoljnih priloga koje su vernici ostavljali ispod ikona, dolazeći u popodnevnim časovima i koristeći zauzetost vernika, a
zbog održavanja verske službe, oduzimala novac koji su vernici ostavljali, pa je tako u crkvi ''Sv. Vaznesenja Gospodnjeg'' u
4 navrata i to 01.02., 10.01., 17.01. i 24.01.2005.godine oduzela novac u neutvrđenom iznosu, a iz crkve popova Presvete
Bogorodice 07.01., 09.01., 15.01., 16.01., 22.01., 23.01. i 24.01.2005.godine, takođe oduzela novac koji su vernici priložili, a
potom u crkvi ''Sv.Marka'', dana 08.01., 11.01., 12.01., 18.01., 21.01., 25.01., 27.01 i 01.02.2005.godine na isti način
oduzimala novac ispod ikona, potom se udaljavala,

                  -Čime je izvršila krivično delo sitne krađe iz čl.173.st.1 KZ RS u produženom trajanju

Pa joj sud primenom napred navedenih zakonskih propisa i čl. 5,  33, 38 i 41, OKZ, prethodno utvrđuje pojedinačne kazne zatvora i
to:

-za krivično delo krađe iz čl. 165 st.1 KZ RS KAZNU ZATVORA u trajanju od 4 (četiri) meseca,

-za krivično delo sitno delo krađe iz čl.173 st.1 KZ RS u produženom trajanju , KAZNU ZATVORA u trajanju od 5 (pet)
meseci,

Pa joj Sud, uz dalju primenu čl. 48, 51, 52 I 53 OKZ, izriče

USLOVNU OSUDU 

            Tako što joj utvrđuje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određuje da se utvrđena
kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od 3 (tri) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši neko novo
krivično delo.

            Ukoliko dođe do opozivanja uslovne osude, okrivljenoj će se u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora uračunati vreme koje je
provela u pritvoru po rešenju dežurnog istražnog sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu KRI.D.br.54/05-KI.br.231/05 od
03.02.2005.godine, produžen rešenjem ovog suda K.br.346/05-KV.br.216/05 od 01.03.2005.godine, a koji joj se računa od
01.02.2005.godine kada je lišena slobode, pa do 30.03.2005.god. kada je isti ukinut rešenjem ovog suda K.br.346/05 od
30.03.2005.godine.

            Na osnovu čl.206 st.2 ZKP-a, oštećena Nikolić Ivana se za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva upućuju na parnicu.

            Na osnovu čl. 193 i 196 ZKP-a obavezuje se okrivljena da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 1.000,00
dinara, te na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog
izvršenja.

O B R A Z L O Ž E NJ E

            Optužnicom II OJT u Beogradu KT.br. 313/2005 od 28.02.2005.godine, okrivljenoj Vasojević Svetlani stavljeno je na teret
izvršenje krivičnog dela krađe iz čl.165 st.1 KZ RS i krivičnog dela sitno delo krađe iz čl.173 st.1 KZ RS u produženom trajanju i
predloženo je da sud okrivljenu oglasi krivom i kazni po zakonu.

            Okrivljena Vasojević Svetlana, u svojoj odbrani datoj u prethodnom postupku i na glavnom pretresu dana 30.03.2005.godine u
potpunosti je priznala izvršenje krivičnih dela koja joj se stavljaju na teret, osim u delu tačke 1 optužnice koji se odnose na iznos
novca koji je pronašla u tašni, tačnije negirala je da je tom prilikom u tašni pronašla EURE, već da je u istoj jedino pronašla iznos od
1.500,00 dinara. Pojasnila je da je dana 27.01.2005.godine oko 17,10 časova bila u crkvi u Ul.Admirala Geparta u kojoj je bilo još oko
7-8 ljudi, te da je jedna žena ostavila na stolici tašnu srednje veličine, žute boje, sa rajfišlusom. Iskoristila je trenutak nepažnje
 P a g e | 118

oštećene tokom trajanja mise, te je uzela tašnu i otišla. U pregradi tašne našla je iznos od oko 1.500,00 dinara koji je uzela, a tašnu je
bacila u kontejner u Ul. General Ždanovoj, u blizini stanice tramvaja br.7. Pored navedenog iznosa novca, u tašni se nalazila lična
karta, još neka dokumenta i ikonice, ali  je okrivljena negirala da je u tašni bilo EURA. U vezi sa navodima tač.2 optužnice, istakla je
da je u navedenu crkvu u Ul. Admirala Geparta dolazila oko 4 puta i da je tada uzimala  novac koji se nalazio pored ikona, a reč je o
papirnom i metalnom novcu u apoenima od 10, 20 i 50 dinara, tako da je u svim ovim slučajevima ukupno uzimala u proseku oko 120,
130 dinara. Takođe je u više navrata u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u ul. Kajmačalanskoj 55 u Beogradu tokom januara meseca
2005.godine uzimala novac koji se nalazio pored ikona, a to isto je činila i u Crkvi Svetog Marka na  Bulevaru Kralja Aleksandra. Na
pitanje tužioca da li je u ovim prilikama uzimala sav novac koji bi zatekla ispod ikone i da li bi uzela i 1.000,00 dinara da je zatekla,
okrivljena je izjavila da je uzimala sav novac koji bi zatekla ispod ikone, ali da većih novčanica od apoena koje je navela nije bilo.
Dalje je, na pitanje branioca, odgovorila da je novac koji bi uzimala, trošila na hranu. Lišena je slobode u crkvi u Ul. Admirala
Geparta 01.02.2005.godine. Pojasnila je da je ovo činila iz razloga što je ne zaposlena, nikada nije radila jer ju je izdržavao suprug, ali
je razvedena već 13 godina, a stan u Ul.Stevana Dukića br.22 je prodala da bi pomogla bratu da vrati dug, i stanovala je u selu
Ljubinić, kod vanbračnog supruga. Okrivljena se u završnoj reči pridružila završnoj reči svoga branioca koji je zamolio sud da joj
izrekne uslovnu kaznu obzirom da je sve to radila jer se nalazila u teškoj životnoj situaciji koja ju je primoravala da uđe u crkvu i
uzme 20 dinara za hleb, a priznala je i izvršenje svih dela koja joj se stavljaju na teret. Okrivljena je  pored toga dodala da joj je žao
što je do svega ovoga došlo, oseća se krivom i svesna je svoje krivične odgovornosti, dala je obećanje da ovako nešto više nikada neće
činiti, i zamolila je sud da je što blaže kazni.

            U dokaznom postupku sud je izveo dokaz saslušanjem svedoka Rakočević Milana, te je, na saglasan predlog stranaka pročitao
iskaze oštećene Nikolić Ivane sa zapisnika iz prethodnog postupka od 16.02.2005.godine i iskaz svedoka Stevanović Stevana sa
zapisnika iz prethodnog postupka od 24.02.2005.godine, a u daljem toku dokaznog postupka pročitao je izveštaj iz Kaznene evidencije
za okrivljenu, pa je nakon ocene svih izvedenih dokaza i svakog dokaza pojedinačno, a u vezi sa ostalim dokazima, ceneći
istovremeno i odbranu okrivljene sud, na osnovu rezultata celokupnog postupka utvrdio činjenično stanje bliže opisano u izreci
presude,  pa je primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje i doneo odluku kao u izreci presude.

            Iz iskaza svedoka Rakočević Milana, starešine crkve ‘’Vaznesenje Gospodnje’’,  utvrđeno je da se tokom službe u crkvi u
januaru mesecu .2005.godine oko 17,00 časova jedan od sveštenika uputio ka izlaznim vratima ubrzanim korakom jer je uočio ženu
koja je drugoj ženi oduzela tašnu, ali da nije uspeo da je uhvati. Istu ženu primetio je i radnik koji je radio na prodaji sveća, ikona i
drugih crkvenih stvari i to kako krade dobrovoljne priloge vernika ostavljene poered ikona.  Par dana kasnije okrivljena je ponovo
došla u crkvu, sa njom je bio jedan mlađi čovek, sveštenici su je prepoznali i pozvali policiju, a Radovanović je razgovarao sa njom.
Okrivljena mu je tokom razgovora priznala da je pre neki dan, tokom službe, ukrala žensku tašnu, pominjala je još 4-5 crkvi iz kojih je
na istovetan način uzimala novac, a ispostavilo se da je mlađi čovek koji je bio sa njom, njen sin. Iz istog iskaza je utvrđeno da je
novac koji su vernici ostavljali pored ikona, a koji je okrivljena uzimala, najčešće u sitnim apoenima. U ime crkve ‘’Vaznesenje
Gospodnje’’ Rakočević se pridružio krivičnom gonjenju, a nije istakao imovinsko pravni zahtev.

            Iz iskaza oštećene Nikolić Ivane utvrđeno je da je ona kritičnog dana prisustvovala službi u crkvi ‘’Vaznesenje Gospodnje’’,
sela je na stolicu i stavila tašnu pored sebe, a u trenutku kada je ušao sveštenik ustala je i odmakla se na nekih 1 do 1,5 m od stolice na
kojoj je ostavila tašnu, te je, okrenuvši se u jednom trenutku videla da tašne nema. Tašna je bila na rajfešlus, a u delu u kome je
rajfešlus pokvaren nalazilo se 1.500,00 dinara, a u drugom, manjem delu nalazilo se 680 EURA. Pored toga, u tašni su se nalazila
lična dokumenta oštećene kao i veći broj manjih ikona koje je ona prodavala. Oštećena se pridružila krivičnom gonjenju i istakla je
imovinsko pravni zahtev u iznosu od 680 EURA i 1.500,00 dinara.

            Iz iskaza svedoka Stevanović Stevana, starešine crkve ‘’Pokrova Presvete Bogorodice’’utvrđeno je da je nepoznato lice
tokom januara 2005.godine u više navrata uzimalo priloge vernika ostavljene kraj ikona u crkvi, a 26.01.2005.godine jedna žena mu se
neposredno obratila žalivši se da joj je ukradena tašna. Krivičnom gonjenju se pridružio, a imovinsko-pravni zahtev nije istakao iz
razloga što ne može opredeliti njegovu visinu.

                        Navedene iskaze svedoka sud je cenio kao jasne, logične i dovoljno određene, pa kako su iskazi svedoka usaglašeni
kako međusobno, tako i sa odbranom okrivljene koja u potpunosti priznaje izvršenje krivičnih dela koja joj se stavljaju na teret, to im
je sud u potpunosti poklonio veru i prihvatio ih u celosti.

            Uvidom u izveštaj iz Kaznene evidencije za okrivljenu utvrdjeno je da okrivljena Vasković Snežana do sada nije osudjivan.    

            Analizom izvedenih dokaza koje je sud u potpunosti prihvatio, jer nisu dovedeni u sumnju ni odbranom okrivljene Vasojević
Svetlane, niti bilo kojim drugim dokazom, ceneći pri tom odbranu okrivljene, sud je utvrdio činjenično stanje kako je to i opisano u
izreci presude pa je polazeći od tako utvrdjenog činjeničnog stanja našao da se u radnjama okrivljene Vasojević Svetlane stiču sva
bitna obeležja bića krivičnog dela kradje iz čl. 165 st. 1 tač. 1 KZ RS , kao i krivičnog dela sitno delo krađe iz čl.173.st.1 u
produženom trajanju, jer je sud na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljena na mestu i u vreme, kako je to i opisano u izreci presude,
 P a g e | 119

na štetu Nikolić Ivane, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist oduzela jednu žensku tašnu sa ličnim dokumentima
na ime oštećene i novac u iznosu od 680 EURA i 1.500,00 dinara, na taj način što je iskoristila nepažnju oštećene, koja je u momentu
kada je ušla u crkvu tašnu spustila na klupu, istu oduzela i udaljila se, kao i da je u periodu januar-februar mesec 2005.godine, u
Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 8.000,00 dinara, u više navrata, a na štetu ''Srpske
pravoslavne crkve’’ sa sedištem u Beogradu, ul. Kralja Petra br.5 od dobrovoljnih priloga koje su vernici ostavljali ispod ikona,
dolazeći u popodnevnim časovima i koristeći zauzetost vernika, a zbog održavanja verske službe, oduzimala novac koji su vernici
ostavljali ispod ikona a potom se udaljavala. Ceneći psihički odnos okrivljene u odnosu na izvršena krivična delo sud je našao da je
okrivljena bila svesna svojih radnji i da je htela njihovo izvršenje, a u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi,  tako da se
vinost okrivljene kretala u granicama direktnog umišljaja, pa kako nisu postojale okolnosti koje bi eventualno isključile njegnu
krivičnu odgovornost to ju je sud za izvršena krivična dela i oglasio krivom.

            Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju prema okrivljenoj treba izreći, sud je cenio sve okolnosti iz čl. 41 OKZ,  koje
mogu biti od uticaja, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene uzeo u obzir njeno priznanje, izražen osećaj krivice, žaljenja
i iskrenog kajanje zbog svega što se desilo, njeno korektno držanje i ponašanje pred sudom kojim je doprinela da se ova krivično
pravna stvar efikasno i u potpunosti rasvetli, kao i lične i porodične prilike okrivljene koje se ogledaju u činjenici da se radi o
razvedenoj i nezaposlenoj osobi, koja se u vreme izvršenja krivičnih dela nalazila u teškoj životnoj situaciji i teškom materijalnom
položaju, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljene sud nije našao. Na osnovu iznetog sud je primenom člana 48 OKZ, a nakon
što je utvrdio pojedinačne kazne zatvora  za krivično delo krađe iz čl.165 st.1. KZ RS, opisano u tač. 1 izreke presude  u trajanju od 4
(četiri) meseca, a za krivično delo sitno delo krađe iz čl.173.st.1 KZ RS u produženom trajanju opisano u tač.2 izreke presude u
trajanju od 5 (pet) meseci, okrivljenoj izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci našavši da će se izrečenom
jedinstvenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja iz čl. 33 OKZ. Nadalje, imajući u vidu niz napred navedenih
olakšavajućih okolnosti, a u nedostatku otežavajućih okolnosti na strani okrivljene, sud je našao da u konkretnom slučaju ima mesta
primeni čl. 52 i 53 OKZ, pa je izvršenje tako utvrđene kazne zatvora odložio za period od 3 (tri) godine, našavši da ovo proveravanje
odgovara realnoj težini učinjenog krivičnog dela, kao i to da se navedenom kaznom može uticati na okrivljenu da više ne vrši krivična
dela i da ista deluje u smislu generalne i specijalne prevencije, a sve u sklopu opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz čl. 5 st. 2
OKZ  radi suzbijanja društveno opasnih delatnosti,  kao i to da će se u konkretnom slučaju ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija
iz čl. 51 OKZ, nalazeći da je ovako odmerena krivična sankcija u svemu srazmerna kako stepenu društvene opasnosti, tako i ličnosti
okrivljene kao izvršioca, i da će uticati na okrivljenu da u buduće povede više računa o svom ponašanju u svim sferama života, kako
bi izbegla situacije zbog kojih može biti pozvana na krivičnu odgovornost.

Na osnovu čl.50 OKZ, sud je odredio da, ukoliko dođe do opozivanja uslovne osude, okrivljenoj će se u izrečenu jedinstvenu kaznu
zatvora uračunati vreme koje je provela u pritvoru po rešenju dežurnog istražnog sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu
KRI.D.br.54/05-KI.br.231/05 od 03.02.2005.godine, produžen rešenjem ovog suda K.br.346/05-KV.br.216/05 od 01.03.2005.godine,
a koji joj se računa od 01.02.2005.godine kada je lišena slobode, pa do 30.03.2005.god. kada je isti ukinut rešenjem ovog suda
K.br.346/05 od 30.03.2005.godine.

            Na osnovu čl. 206 st.2 ZKP-a, oštećena Nikolić Ivana se za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva upućuju na parnicu.

            Na osnovu čl. 193 i 196 ZKP-a sud je obavezao  okrivljenu da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od
1.000,00 dinara, kao troškova nastalih tokom ovog krivičnog postupka, te na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana
od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, imajući pri tom u vidu imovinske prilike okrivljene.

       Na osnovu svega iznetog odlučeno je kao u izreci presude. 

ZAPISNIČAR                                                               PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA

D.S.                                                                                         Z.B.

PRAVNA POUKA: Protiv ove presude dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od prijema presude, Okružnom sudu u Beogradu, a
preko ovog suda.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНИ СУД У СОМБОРУ
К-1439/11
20.05.2013.ГОДИНЕ
 P a g e | 120

СОМБОР
У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији Божидару Секулићу као судији појединцу, уз учешће Весне
Калајић у својству записничара, у кривичном предмету против окр. ЛАЗЕ ВИШЊИЋА и окр.ДРАГАНА РАЈКОВИЋА, због
кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.3 у вези чл.289 ст.3 у вези ст.1 истога члана КЗ,
у односу на окр.Лазу Вишњића по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-789/10 од 17.11.2011.године, а
у односу на окр.Драгана Рајковића по оптужном предлогу оштећене као супсидијарног тужиоца Љубице Вишњић, поднете
путем пуномоћника Здравка Станића адвоката у Србобрану, дана 29.11.2011.године, након одржаног главног и јавног
претреса у присуству заменика ОЈТ у Сомбору Бранимира Плавшића, окр. Лазе Вишњића, његовог браниоца Миодрага
Секулића адвоката у Сомбору, окр.Драгана Рајковића, оштећене као супсидијарног тужиоца Љубице Вишњић, дана
20.05.2013.године, донео је и након већања и гласања истога дана јавно објавио следећу:

ПРЕСУДУ

Окривљени: ВИШЊИЋ ЛАЗА, од оца Ђуре и мајке Милке рођене Муњас, рођен 29.06.1953.године у Огулину,
Република Хрватска, држављанин Р Србије, ЈМБГ 2906953320008, завршио средњу школу, трговац, ожењен, отац двоје деце,
од имовине поседује стани путничко возило, са пребвилиштем у Србобрану ул.Светог Саве 4,

КРИВ ЈЕ

Штоје:

Дана 25.04.2010. године у 8 сати на магистралном путу М-3, на релацији Оџаци – Лалић, способан да схвати значај
свога дела и да управља својим поступцима, као учесник у саобрачају на путевима, управљао својим путничким возилом
марке „Фиат Стило“ рег.ознаке НС 190-804, а није се придржавао саобраћајних прописа иако је био свестан да тиме може
угрозити јавни саобраћај и довести у опасност живот или тело људи, или имовину већег обима, али је олако држао да до тога
неће доћи, и крећући се наведеном релацијом од смера Лалића у смеру Оџака поступио је противно члану 35. став 2. Закона
о безбедности саобраћаја на путевима, јер, иако дужан да то учини, није возило у кретању држао што ближе десној ивици
коловоза на толикој удаљености од ње да обзиром на услове саобраћаја, не угрожава друге учеснике у саобраћају, услед чега
је код 22 км плус 300 м, десним точковима возила захватио десну банкину, гледано из смера свог кретања, а потом делујући
на управљач возила вратио се на коловоз и слетео возилом ван коловоза у леву страну, ударио предњим делом возила у
косину канала и преврнуо се, којом приликом је од силине удара и превртања возила , путник у возилу окривљеног оштећена
Вишњић Љубица из Србобрана задобила тешку телесну повреду у виду прелома унутрашње кврге горњег окрајка леве
голењачке кости без помака, прелома унутрашњег глежња доњег окрајка голењачке кости, и нагњечине меких ткива десне
стране грудног коша, а могућности наступања којих повреда је био свестан, али је олако држао да исте неће наступити, те је
био свестан да је овако његово дело забрањено,

Чиме је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са
кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези са ставом 1. истог члана КЗ,

Па га на основу члана 58. КЗ

ОСЛОБАЂА ОД КАЗНЕ

Јер последице дела тешко погађају окривљеног.

На основу члана 297. став 5. а у вези са чланом 86. КЗ према окривљеном се изриче мера безбедности забрана
управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 6 (шест) месеци, рачунајући од правоснажности пресуде.

На основу члана 196. став 1. у вези са чланом 193. став 2. тачка 1. и 9. ЗКП-а ОБАВЕЗУЈЕ СЕ окривљени да
надокнади трошкове кривичног поступка које ће суд утврдити у писменом отправку пресуде, и да плати судски паушал у
износу од 3.000,00 динара, а у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
 P a g e | 121

На основу члана 355. став 1. тачка 2. ЗКП-а,

Окривљени: РАЈКОВИЋ ДРАГАН, од оца Љубише и мајке Магдалене рођене Петровић, рођен 26.01.1961.године
у Оџацима, држављанин Р Србије, ЈМБГ 2601961810079, са пребивалиштем у Оџацима ул.Војводе Путника бр.15, неосуђван,

ОСЛОБАЂА СЕ ОД ОПТУЖБЕ

Д а ј е:

Способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима дана 25.04.2010. године, око 8 сати , на
деоници пута између Оџака и Лалића, као учесник у саобраћају, севестан да је његово дело забрањено, олако држећи да
уколико се не буде држао саобраћајних пропуста неће угрозити јавни саобраћај и тако довести у опасност живот или тело
људи или имовину већег обима, управљајући својим трактором марке „Раковица“ тип 65, рег.бр. Оџаци 4206, који је имао
прикључену двострану окретну прскалицу, крећући се коловозом својом десном страном, противно одредби члана 85. став 1.
ЗОБС-а, учествује у саобраћају са трактором и прикључком, који није могао учествовати у саобраћају и који није прописно
означен, те чија је ширина услед тога својим левим крилом није била склопљена прелазила ширину коловозне траке којом се
кретао, те на тај начин онемогућавао другог учесника у саобраћају Вишњић Лазу из Србобрана, који је управљао својим
путничким возилом марке „Фиат тип Стило“ рег.бр. НС 190-804, да се са њим мимоиђе због недовољне ширине његове
коловозне траке, и коју је због тога покушавајући да избегне спуштено крило прскалице измичући у десно сишао са коловоз
на десну банкину, након чега је окренуо волан у лево, и вратио се на коловоз благо заносећи се , па је неуправљиво прешао
на леву банкину, налетео на косину канала коју је одерао, одбио се од ње, два пута се преврнуо и зауставио се у ораници са
леве стране у смеру свог кретања, којом приликом је његов сувозач у путничком моторном возилу оштећена Вишњић
Љубица из Србобрана, Св.Саве бр. 4, задобила тешеке телесне повреде у виду прелома унутршње крвге горњег окрајка леве
голењаче, отргнуће – прелом дела главице лисњаче леве потколенице, нагњечине десне стране грудног коша и прелома
унутрашњег глежња доњег окрајка десне голењаче,

Чиме би извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са
кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези са ставом 1. КЗ,

ЈЕР НИЈЕ ДОКАЗАНО ДА ЈЕ ИЗВРШИО КРИВИЧНО ДЕЛО за које је окривљен.

Трошкови кривичног поступка се одређују на терет буџетских средстава Републике Србије.

За остваривање имовинско правног захтева оштећена као тужилац се сходно члану 206. став 3. ЗКП-а, упућује на
парницу.

Образложење

Дана 16.06.2010.године од стране Основног јавног тужиоца у Сомбору стављен је захтев за предузимање одређених
истражних радњи Кт-789/10 од 16.јула 2010.године против окр.Драгана Рајковића и Лазе Вишњића због кривичног дела
тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са кривичним делом угрожавање јавног
саобраћаја из члана 289. став 3. у вези са ставом 1. КЗ.

Овом суду поднет је оптужни предлог Основног јавног тужиоца у Сомбору Кт-789/10 од 17.11.2011.године против
окр.Лазе Вишњића, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са
кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези са ставом 1. КЗ.

Истога дана ОЈТ у Сомбору известио је оштећену Љубицу Вишњић, да је решењем одбачена кривична пријава ПС
Оџаци Ку-89/10, јер је нашао да у конкретном случају немаосноване сумње да је окривљени Драган Рајковић извршио
предметно кривично дело, па је оштећена у својству супсидијарног тужиоца наставила кривично гоњење, те поднела
оптужни предлог дана 29.11.2011.године путем пуномоћника против окр.Драгана Рајковића због кривичног дела тешко дело
против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана
289. став 3. у вези са ставом 1. КЗ.
 P a g e | 122

Пре давања речи странака, заменик ОЈТ у Сомбору на записник о главном претресу дана 20.50.2013.године
прецизирао је оптужни предлог у односу на окр.Лазу Вишњића, тако што у 8 реду чињеничног описа оптужног предлога КТ:
789/10. од 17.11.2011. године, након речи члану следе речи: „44 став 1 тачка 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима,
јер је управљао возилом брзином од 100 км/час која брзина је већа од дозвољене, а која је дозвољена брзина за ову врсту пута
износи од 80 км/час“ се бришу, и уместо њих на истом месту уносе речи: „35. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на
путевима, јер, иако дужан да то учини, није возило у кретању држао што ближе десној ивици коловоза, на толикој
удаљености од ње да обзиром на услове саобраћаја, не угрожава друге учеснике у саобраћају“, у 11 реду чињеничног описа
речи: „изгубио контролу над возилом“ се бришу. У осталом делу чињенични опис остаје непромењен, такође и у погледу
правне квалификације.

У речи странака заменик ОЈТ Сомбор Плавшић Бранимир изјавио је да сматра да је доказано да је окривљени
Вишњић Лаза извршио дело које му се ставља на терет, јер је повредио бланкетну норму како је то данас и прецизирано на
претресу, предлажио да га суд прогласи кривим и осуди по Закону, и да му изрекне меру безбедности забрана управљања
моторним возилом „Б“ категорије у одређеном трајању, а да на страни Рајковић Драгана нема пропуста и доприноса
саобраћајној незгоди.

У завршној речи оштећена као тужилац Вишњић Љубица навела је да је доказано да је окривљени Рајковић Драган
крив за дело које му у својству оштећеног ставља на терет, и предложила да га суд прогласи кривим и осуди по Закону, а да
га за имовинско правни захтев упути на парницу.

Узавршној речи бранилац окривљеног адв. Миодраг Секулић изјавио је да сматра да није доказано да је окр.
Вишњић Лаза крив за незгоду која му се ставља на терет и да је до саобраћајне незгоде дошло услед пропуста
другоокривљеног Рајковић Драгана, и предлижио да суд Вишњић Лазу ослободи од оптужбе због недостатка доказа.

У завршној речи окривљени Вишњић Лаза се придружио завршној речи свога браниоца.

У завршној речи окривљени Рајковић Драган изјавио је да није крив за саобраћајну незгоду за коју је окривљен и
предлажио да га суд ослободи од оптужбе.

У својој материјалној одбрани окр.Драган Рајковић исказао је да да је прошле године у априлу у утарњим часовима,
неопредељујући тачно дан, наводећи да зна а је била недеља, урпављао својим трактором „Раковица 65“ ре.ознаке ОЏАЦИ
4206 путем од Оџака ка Лалићу, да је на њему била придодата прскалица, јер је ишао да прска соју, али да је том приликом
лево крило прскалице није било отворено, већ само она са десне стране, да је претходно поред њега прошао, односно
мимоишао се, један Ром који је возио запрежно возило са коњем, а потом и аутобус, да су оба ова возила долазила из
супротног смера, односно од из Лалића према Оџаима, потом да је видео кривину испред себе из које је моторно возило
изашло скренуло нагло на лево кадаје пролазило поред њега, аона десно па опет лево, након чега су точкови тог возила упали
у канал са његове стране, потом се окренуло на кров, да је возило било црвене боје, да је он све видео гледавши уназад.

Навео је да када се рашири прскалица лева и десна су ширине 6 м, као и да тог дана није падала киша и да је био дан.

Надаље је навео да је критичне прилике возио по његовој процени брзином од 5 до 6 км/час, да ништа није пио тога
дана, да се кретао скоро на банкини, јер је на тој њиви постојао улаз где је могао да уђе, да је од беле средишње испрекидане
линије до трактора било сигурно 1,5 метар, а да је пут широк. Навео је да је у првом моменту спазивши наведено кретање тог
црвеног возила, прво помислио да му је пукла гума и да избегава рупу на путу, као и да је то возило ишло мало брже, као и да
је банкина била сува, можда са мало траве.

Што се тиче прскалице навео је да није имао светло ни траку на њој, као и да за то не постоји таква обавеза, да је она
шуте боје, а да је цев наранџаста. Исказао је да је након ове саобраћајне незгоде, он причао са настрадалим људима, јер је
одмах пришао да помогне и да је тај човек рекао да му је жена рекла да му је засметала прскалица, а да је он потом овом
човеку показао њиву из које је дошао и рекао да је он прскалицу подигао, потом је овај човек назвао полицију, трактор са
прскалицом ни ауто нико није померао до њиховог доласка, да је све до тада он био са тим људима, помогао им да изваде
ауто, као и да је после тога звао да интересује за здравље повређене жене, те да за све време овог догађаја нико није био
присутан.
 P a g e | 123

Окривљени Драган Рајковић на главном претресу 21.03.2013.године поновио је своју претходно дату материјалну
одбрану, с тим што је додао, а везано за фотографије које је сачинио окривљени Лаза Вишњић на којима је фотографисана
кривина из које је претходно изашао као и околиш, да ову раскрсницу са фотографије познаје, нода на једној од њих, на оној
где се налази зна за прикључак са десне стране где је и његова њива, али да му се чини да тај знак није толико близу те
кривине као у стварности, но да није сигуран.

Што се тиче његовог кретања критичном приликом изјавио је да се кретао уз саму банкину, тако да суму десни
точкови ишли по њој, а леви били удаљени од беле линије сигурно 2м, да је видео када је окривљени Вишњић ушао у
наведену кривину из које је по његовом мишљењу ушао у њу веома брзо крећући се, да је саобраћајну незгоду видео у
потпуности, да га је окривљени Вишњић обишао, потом прешао на леву, па се вратио на десну страну, закачио десну
банкину, и онда поново на леу, изгубио контролу и слетео у канал са леве стране гледано у свом правцу кретања, након тога
да је слетело на кров и теко се кретало док није налетело на неки раздор у њиви у орању и онда се возило окренуло, да је
одмах зауставио свој трактор и одјурио пешке до њих како би им помогао, окривљени је тада изашао из аута, а његова
супруга је још била у њему, да је возило које је слетело наканал на кроу ишло око 100м.

У односу на функционисање прскалице овај окривљени је навео да је то механизам који може да прска на три
начина, само лева страна, само десна страна или обе стране. Навео је да је до места незгоде, након што је изашао из своје
њиве он прешао пут од око 400 до 500м.

На предочене фотографије које је сачинио окривљени Вишњић, а односе се на кров моторног возила Вишњића, а из
којих се не види да је оштећен кров и антена, за које окривљени Рајковић тврди да се кретао стотињак метара на крову, овај
окривљени исказао је да је антена од гуме и не мора бити оштећена.

Окривљени Лазо Вишњић у својој је материјалној одбрани навео да је дана 25.04.2010.гдоине око 07,30 часова он
управљао возилом „Фијат стило“рег.ознаке НС 190-804, да није конзумирао алкохол, да је месту сувозача била његова
супруга Љубица, да су ишли из смера Лалића ка Оџацима, да мисли да је возио 70 до 80 км/час, да се удес догодио на око
70м од кривине, да је та кривина која је под 90 степени, иза које кривине је био леп, чист пут, идеалан за вожњу без кише, да
је тада видео трактор који му је долазио у сусрет на раздаљини од око 20 до 30 м кадаје пришао трактору који се кретао
видео је у висини шофершајбне као неку рампу од жељезничке пруге сиве боје, да је тада помислио ће ова рампа пресећи
шајбну на пола те повредити њега и супругу, због чега је инсинктивно реагова и цимнуо волан у десно, ухваио банкину,
покушао да се врати лево из смра гледања његовог кретања како не би упао у канал, прешао на другу страну и преврнуо се,
те да се више ничега не сећа јер је изгубио свест. Навео је да када се освестио он био сам у њиви на точковима, а да је после
пар минута човек који је саслушан пре њега пришао да до њега да види шта се десило, те прво што га је овај човек питао
било је да ли му је можда пукла гума.

Навео је да је потом позвао полицију и хитну помоћ, која је и одвезла његову супругу у болницу, да је тај човек све
време био са њима и помагао му да извуче ауто, да се он интересовао за његову супругу, да је он тог човека питао зашто је
оставио спуштену прскалицу, а да му је овај одговорио да то није истина и да је он затворио прскалицу, јер има једну њиву
преко , па да је прелазио на другу где је исто требао да прска, да је критином приликом његова супруга задобила телесне
повреде и описао их је.

На посебно питање окривљени је изјавио да не може да одреди тачанположај трактора у смислу удаљености од
испрекидане линије, али да је имао осећај да је цело то крило прскалице на његовој коловозној траци, да није кочио јер није
имао времена, да није видео друге учеснике у саобраћају, као и да није видео да ли је неко померао померао прскалицу, јер је
обратио пажњу на жену када је дошао свести. Навео је да када је рекао да је препрека била сиве боје, он мислиио на светлу
истрошену боју, каоида возачку дозволу поседује од 1974.године те да никада није имао прекршај, а а је носи наочаре са
диоптријом од +25 за читање, да приликом приближавања трактору он није приметио да са собом вуче радну машину.

На главном претресу дана 21.03.2013.године овај окривљени поновио је своју одбрану претходно дату, како ону у
полицији, тако и ону у истражном поступку, али је додао да је трактор уочио кадаје изашао из кривине при пут наудаљености
од 200 до 300м, а да јеотворено крило прксалице прелазило његовуколовозну траку и да је уочио на 20 до 30м, да брзину није
смањивао нити кочио, да је само повукао волан нагло у десно и ухватио банкину своју коловозне траке, те да је био уплашен
да не слети у кналаз са десне стране, али да је тада већ обишао трактор, потом смотао волан у лево и тек онда изгубио
контролу над возилом и слетео са леве стране коловоза у канал, јер га је леви део возила занео када је закачио десну банкину.
 P a g e | 124

Додао је и то да се трактор критичном приликом кретао средином коловоза, да су оба крила прскалице била отворена, а да је
леви део прскалице био сигурно 2 метра прешао на његову коловозну траку.

Окривљени је сачинио и фотографије на којима се види кривина изкоје изашао пре места саобаћајне незгоде и да је у
кривинии пуна линија, а место где је дошло до саобраћајне незгоде испрекидана, потом изјавио да је до места где је дошло до
незгоде прошао пут око 200 до 300м, те да му је тај пут доборо познат.

Након што је испитао окривљене суд је спровео доказни поступак тако што је испитао вештака ортопеда
др.Слободана Цветића, истпитао оштећену Љубицу Вишњић, прочитао записник о увуђају ПС Оџаци од 28.04.2010.године,
са скицом лица места догађаја, извршио увид у отврду ПС Оџаци о алко тестирању окр.Вишњић Лазе и рајовић Драгана као
учеснике у саобраћају након саобраћајне незгоде, прочитао извештај др.Јована Зорића од 31.05.2010.године, извршио увид у
КРИМ техничку докуменатацију ПС Оџаци од 02.06.2010.године у прилогу списа предмета, извршио увид у извод из казнене
евиденције за одкривљене, прочитао писмени налаз и мишљење вештака Бодоло Иштвана од 31.10.2011.године, прочитао
писмени налаз и мишљење вештака Добан Марчела од 30.05.2012.године, прочитао налаз и мишљење вештака од
16.05.2012.године, прочитао усаглашени налаз вештака саобраћајне струке од 17.04.2013.године, па је утврдио следеће
чињенично стање:

Окривљени: ВИШЊИЋ ЛАЗА, од оца Ђуре и мајке Милке рођене Муњас, рођен 29.06.1953.године у Огулину,
Република Хрватска, држављанин Р Србије, ЈМБГ 2906953320008, завршио средњу школу, трговац, ожењен, отац двоје деце,
од имовине поседује стани путничко возило, са пребвилиштем у Србобрану ул.Светог Саве 4,

Дана 25.04.2010. године у 8 сати на магистралном путу М-3, на релацији Оџаци – Лалић, способан да схвати значај
свога дела и да управља својим поступцима, као учесник у саобрачају на путевима, управљао својим путничким возилом
марке „Фиат Стило“ рег.ознаке НС 190-804, а није се придржавао саобраћајних прописа иако је био свестан да тиме може
угрозити јавни саобраћај и довести у опасност живот или тело људи, или имовину већег обима, али је олако држао да до тога
неће доћи, и крећући се наведеном релацијом од смера Лалића у смеру Оџака поступио је противно члану 35. став 2. Закона
о безбедности саобраћаја на путевима, јер, иако дужан да то учини, није возило у кретању држао што ближе десној ивици
коловоза на толикој удаљености од ње да обзиром на услове саобраћаја, не угрожава друге учеснике у саобраћају, услед чега
је код 22 км плус 300 м, десним точковима возила захватио десну банкину, гледано из смера свог кретања, а потом делујући
на управљач возила вратио се на коловоз и слетео возилом ван коловоза у леву страну, ударио предњим делом возила у
косину канала и преврнуо се, којом приликом је од силине удара и превртања возила , путник у возилу окривљеног оштећена
Вишњић Љубица из Србобрана задобила тешку телесну повреду у виду прелома унутрашње кврге горњег окрајка леве
голењачке кости без помака, прелома унутрашњег глежња доњег окрајка голењачке кости, и нагњечине меких ткива десне
стране грудног коша, а могућности наступања којих повреда је био свестан, али је олако држао да исте неће наступити, те је
био свестан да је овако његово дело забрањено,

Окривљени: РАЈКОВИЋ ДРАГАН, од оца Љубише и мајке Магдалене рођене Петровић, рођен 26.01.1961.године
у Оџацима, држављанин Р Србије, ЈМБГ 2601961810079, са пребивалиштем у Оџацима ул.Војводе Путника бр.15, неосуђван,

Способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима дана 25.04.2010. године, око 8 сати , на
деоници пута између Оџака и Лалића, као учесник у саобраћају, севестан да је његово дело забрањено, олако држећи да
уколико се не буде држао саобраћајних пропуста неће угрозити јавни саобраћај и тако довести у опасност живот или тело
људи или имовину већег обима, управљајући својим трактором марке „Раковица“ тип 65, рег.бр. Оџаци 4206, који је имао
прикључену двострану окретну прскалицу, крећући се коловозом својом десном страном, противно одредби члана 85. став 1.
ЗОБС-а, учествује у саобраћају са трактором и прикључком, који није могао учествовати у саобраћају и који није прописно
означен, те чија је ширина услед тога својим левим крилом није била склопљена прелазила ширину коловозне траке којом се
кретао, те на тај начин онемогућавао другог учесника у саобраћају Вишњић Лазу из Србобрана, који је управљао својим
путничким возилом марке „Фиат тип Стило“ рег.бр. НС 190-804, да се са њим мимоиђе због недовољне ширине његове
коловозне траке, и коју је због тога покушавајући да избегне спуштено крило прскалице измичући у десно сишао са коловоз
на десну банкину, након чега је окренуо волан у лево, и вратио се на коловоз благо заносећи се , па је неуправљиво прешао
на леву банкину, налетео на косину канала коју је одерао, одбио се од ње, два пута се преврнуо и зауставио се у ораници са
леве стране у смеру свог кретања, којом приликом је његов сувозач у путничком моторном возилу оштећена Вишњић
Љубица из Србобрана, Св.Саве бр. 4, задобила тешеке телесне повреде у виду прелома унутршње крвге горњег окрајка леве
 P a g e | 125

голењаче, отргнуће – прелом дела главице лисњаче леве потколенице, нагњечине десне стране грудног коша и прелома
унутрашњег глежња доњег окрајка десне голењаче,

У ИМЕ НАРОДА!

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији Божидару Секулићу, уз учешће Весне Калајић у својству
записничара, у кривичном предмету против окр.ЗОРАНА БОГДАНОВИЋА, због кривичног дела самовлашће из чл.330 ст.1 у
вези чл.61 КЗ, по оптужном предлогу ОЈТ у Сомбору Кт-588/10 од 07.02.2012.године, након одржаног главног претреса дана
30.08.2013.године, у одсуству свих уредно позваних странака, донео је и истог дана објавио следећу:

ПРЕСУДУ

ОКР.ЗОРАН БОГДАНОВИЋ, од оца Душана и мајке Љубице рођ.Фуртула, рођен 26.04.1959.године у Бачкој Тополи,
држављанин РС, ЈМБГ 2604959810052, завршио основну школу, радник, запослен у ЗЗ „Сивац“, ожењен, отац петоро деце,
до сада осуђиван пресудом Општинског суда у Кули К-101/09 од 27.04.2009.године, због кривичног дела из чл.159 ст.1
Закона о енергетици, изречена му је условна осуда, са пребивалиштем у Сивцу, ул.Вељка Влаховића 39,

КРИВ ЈЕ

Штоје:

1. У временском периоду од 08.12.2009.године, до 13.03.2010. године, у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39,
способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење,
самовласно прибавио право које му припада и то право на коришћење електричне енергије оштећене ЕД „Сомбор“ и
поступио противно одредби члана 64. Закона о енергетици, тако што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну
мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора спајањем проводника кућног прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који
начин је користио електричну енергију оштећене, којом приликом је био свестан да је такво његово дело забрањено,

2. У временском периоду од 12.11.2010. до 13.12.2010. године, , у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, способан да
схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, самовласно прибавио
право које му припада и то право на коришћење електричне енергије оштећене ЕД „Сомбор“ и поступио противно одредби
члана 64. Закона о енергетици, тако што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора
спајањем проводника кућног прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који начин је користио електричну
енергију оштећене, којом приликом је био свестан да је такво његово дело забрањено,

Чиме је извршио продужено кривично дело самовлашћа из члана 330. став 1. КЗ, у вези са чл. 61. ст. 1. КЗ,

Па му суд применом горе цитираних законских одредби и чл. 4. став 2, 42, 43, 45, 54, 64, 65, 66. КЗ и з р и ч е :

УСЛОВНУ ОСУДУ

КОЈОМ МУ УТВРЂУЈЕ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (ТРИ) МЕСЕЦА, И ИСТОВРЕМЕНО

ОДРЕЂУЈЕ ДА СЕ ОВАКО УТВРЂЕНА КАЗНА ЗАТВОРА НЕЋЕ ИЗВРШАВАТИ УКОЛИКО ОКРИВЉЕНИ У
ПЕРИОДУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ И 6 (ШЕСТ) МЕСЕЦИ НЕ ИЗВРШИ ДРУГО КРИВИЧНО ДЕЛО.

На основу члана 196. став 4. ЗКП-а, окривљени се ослобађа од плаћања судског паушала, док других трошкова
кривичног поступка није било.

За остваривање имовинско правног захтева оштећени се сходно члану 206. став 2. ЗКП-а, упућује на парницу.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору поднео је овом суду оптужни предлог Кт-588/10 од 07.02.2012.године против
окривљеног Зорана Богдановића, због продуженог кривичног дела самовлашће из чл.330 ст.1 КЗ у вези чл.61 ст.1 КЗ.
 P a g e | 126

Обзиром да је главни претрес 30.08.2013.године одржан у одсуству уредно позваних странака, у завршној речи
прочитан је цитирани оптужни предлог.

У својој материјалној одбрани окр.Зоран Богдановић, приликом давања исказа пред истражним судијом у
потпуности је порекао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, односно да он није прикључио електрични вод
на бандери, као ни на бројило, да приликом интервенције ЕД није ни био присутан већ да је критичном приликом била
присутна његова супруга Оливера Грујић, да су радници ЕД на бандери искључили струју због неизмиреног рачуна за
утрошак струке негде 2009.године око Светог Николе, па потом у марту били у контроли и позвали га да дође у просторије
ЕД да то регилушу, као и да је 2009.гдоине био осуђиван због тога што је сам прикључио инсталацију на бројилу.

На истом рочишту, на предлог ОЈТ у Сомбору, овом кривичном предмету прикључен је и спис истог суда Ки-
1037/10 по предлогу запредузимње одређених истражних радњи ОЈТ Сомбор Кт-588/10 од 14.04.2010.године као и постпуапк
Ки-36/11 по предлогу ОЈТ у Сомбору Кт-87/11 од 11.01.2011.године у јединствени поступак под бројем Ки-1037/10, све на
основу чл.33 ЗКП-а.

На главном претресу одржаном дана 17.09.2012.године окривљени је поновио претходно дату материјалну одбрану.

Након што је испитао окривљеног суд је спровео доказни поступак и то тако што је: прочитао исказ окривљеног
Богдановић Зорана са претреса од 17.09.2012. године, сведока Хајнал Александре и Лакић Радета са претреса од 21.12.2012.
године, представника ЕД „Сомбор“ Гајдобрански Лазара дат у истрази 21.04.2011. године, сведока Крулић Драгана дат у
истрази 29.08.2011. године, запсиник о контроли мерења и записник о неовлашћеном коришћењу електричне енергије од
13.03.2010. године, извештај ЕД „Сомбор“ по налогу за контролу мерног места искљученог потрошача од 12.11.2010. године
и 13.12.2010. године, извод из казнене евиденције за окривљеног, па је утврдио следеће чињенично стање:

Окривљени Зоран Богдановић, са подацима како је то цитирано у изреци ове пресуде, у временском периоду од
08.12.2009.године, до 13.03.2010. године, у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, способан да схвати значај свога дела и да
управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, самовласно прибавио право које му припада и то
право на коришћење електричне енергије оштећене ЕД „Сомбор“ и поступио противно одредби члана 64. Закона о
енергетици, тако што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора спајањем
проводника кућног прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који начин је користио електричну енергију
оштећене, којом приликом је био свестан да је такво његово дело забрањено, потом у временском периоду од 12.11.2010. до
13.12.2010. године, , у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, способан да схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, самовласно прибавио право које му припада и то право на
коришћење електричне енергије оштећене ЕД „Сомбор“ и поступио противно одредби члана 64. Закона о енергетици, тако
што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора спајањем проводника кућног
прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који начин је користио електричну енергију оштећене, којом
приликом је био свестан да је такво његово дело забрањено.

Личне податке окривљеног суд је утврдио на основу оних које је окривљени дао о себи приликом салушања, као и на
основу података из оптужног акта, а који се у потпуности подударају, тако да је његов идентитет утврђен без икакве сумње.

Ранију истоврсну осуђиваност окривљеног суд је утврдио на основу извода из казнене евиденције за окривљеног, а
који је издат од стране овлашћених лица, те представља службену евиденцију, што је и окривљени потврдио у својој
материјалној одбрани, тако да је и ова чињеница утврђена на неспоран начин.

Време, место и начин извршења овог кривичног дела суд је утврдио на основу исказа сведока Хајнал Александре и
Лакић Радета са претреса од 21.12.2012. године, представника ЕД „Сомбор“, исказа сведока представника ЕД Гајдобрански
Лазара датог у истрази 21.04.2011. године, исказа сведока Крулић Драгана датог у истрази 29.08.2011. године, на основу
запсиника о контроли мерења и записник о неовлашћеном коришћењу електричне енергије од 13.03.2010. године, као и на
основу извештаја ЕД „Сомбор“ по налогу за контролу мерног места искљученог потрошача од 12.11.2010. године и
13.12.2010. године, сви ови подаци документовани у наведеним записницима сачињени су у вршењу дужности и овлашћења
која су овим сведоцима поверена, тако да је неспорно утврђено да је окривљени У временском периоду од 08.12.2009.године,
до 13.03.2010. године, у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, самовласно прибавио право које му припада и то право на
коришћење електричне енергије оштећене ЕД „Сомбор“ и поступио противно одредби члана 64. Закона о енергетици, тако
 P a g e | 127

што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора спајањем проводника кућног
прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који начин је користио електричну енергију оштећене, а потом у
временском периоду од 12.11.2010. до 13.12.2010. године, , у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, на истоветан начин
поновио исте радње. Материјална одбрана окривљеног у којој оспорава да је извршио ове кривичноправне радње, као и
наводе да приликом наведених контрола он није био присутан суд не прихвата, већ је цени само као начин избегавања
кривичне одговорности, јер присуство окривљеног није обавезно, већ се ради о затеченом стању на терену које је
документовано, спроведена контрола на сручан начин по правилима струке.

Чињенице да је окривљени у време извршења кривичног дела био способан да схвати значај свога дела и да управља
својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, свестан да је његово дело забрањено, самовласно прибавио
право које му припада и то право на коришћење електричне енергије оштећене, суд је утврдио на неспоран начин, имајући у
виду да је окривљени претходно већ осуђиван за истоврсно кривично дело, односно извршио га је на истоветан начин, за то
му је изречена кривична санкција, потом и чињеницу да је окривљени моментом добијања прикључка на електроенергестски
систем стекао право на коришћење електричне енергије, па обуставом испоруке електричне енергије због неизмиреног дуга,
који дуг ни окривљени не оспорава у својој материјалној одбрани, он то право није изгубио већ је само онемогућен у
његовом остваривању. Неовлашћеним прикључењем на дисрибутивни систем он је себи омогућио вршење раније стеченог
права, чије коришћење му је било онемогућено услед искључења довода електричне енергије, па уместо да своје право
евентуално оствари преко надлежног органа у одговарајућем поступку, он је самовласним прикључењем на дистрибутивни
систем, како је то цитирано у изреци ове пресуде, кршећи основни пропис, омогућио вршење тог права, јер самовласно
прибављање постојећег или претпостављеног права не значи стицање права, већ прибављање постоји само уз претпоставку
да је учинилац већ претпостављени субјект права које не може да врши, па предузетом радњом извршења омогућава
остваривање тог стварног или претпостављеног права. Обуставом испоруке елелектричне енергије не престаје уговор о
продаји електричне енергије, па тако ни њиме стечена права, дакле окривљени је уговор потписао, упознат је са условима
испоруке, тако да право престаје једино раскидом уговора, односно искључења са дисрибутивног сисетема, у ком случају
лице поново мора да добије одобрење за прикључење како би закључио уговор о прадаји са надлежним дистрибутером. Све
ово је у складу са одредбама 147 Закона о енергетици као и Уредбе о условима испоруке електричне енергије. Имајући све
ово у виду право на коришћење електричне енергије окривљеном није престало, она га заиста има фактички, све ово
произилази делимично и на основу исказа сведока запослених у ЕД, како овлашћеног представника, а тако и радника који су
вршили контроле и сачињавали записнике који су приложени у спису. Следстевено томе, није од значаја шта окривљени
сматра, он је у потпуности поучен са овим условима приликом потписивања уговора са ЕД за укључивање на дистрибутивну
мрежу, тако да му ово право припада, без обзира како се овај окривљеин по том питању изјашњава.

Након што је утврдио све чињенице од значаја, оценио сваки доказ посебно и у односу са осталима, овај суд је нашао
да се у радњама окривљеног Зорана Богдановића стичу сви битних елементи бића кривичног дела самовлашће из чл.300 ст.1
кЗ у вези чл.61 КЗ, извршеног у продужењу, обзиром да је истоветне радње поновио у два наврата у кракој временској
повезаности, односно да је самовласно прибавио себи право које му припада, у потпуности способан да управља својим
поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, такође свестан забрањености својих поступака, у два наврата и то
периоду од 08.12.2009.године, до 13.03.2010. године, у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, те периоду од 12.11.2010. до
13.12.2010. године, , у Сивцу, у ул. Вељка Влаховића бр. 39, поступио противно одредби члана 64. Закона о енергетици, тако
што је стамбени објекат прикључио на дистрибутивну мрежу ЕД „Сомбор“ из Сомбора спајањем проводника кућног
прикључка са проводницима нисконапонске мреже, на који начин је користио електричну енергију оштећене.

Што се тиче одлуке о кривичној санкцији, суд је на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио његове
породичне и материјалне прилике, односно да је ожењен, отац петоро деце, док је као отежавајућу околност ценио чињеницу
да је раније осуђиван за исто кривично дело, па имајући у виду личност окривљеног, степен његове кривице, последице дела,
те чињеницу да се ради о ситуационом делу, овај суд је становишта да ће се и самим упозорењем уз претњу казном, односно
условном осудом, са утврђеном казном затвора у трајању од 3 месеца, те роком провере од 1 године и 6 месеци, у довољној
мери поправно утицати на окривљеног да у будуће не врши оваква ни слична кривична дела, као и на друге да се од вршења
кривичних дела уздрже, односно да ће се у потпуности испунити сврха изрицања, како она прописана одредбама чл.42, тако
и она из чл.64 КЗ.

Окривљени је ослобођен од обавезе плаћања судског паушала, обзиром да је тешких материјалних прилика, те да би
њиховим плаћањем била доведена у питање како његова, а тако и егзистенција лица која је по закону дужан да издржава.
 P a g e | 128

Обзиром да суд у току поступка није имао довољно чињеница на основу којих би утврдио тачну вредност
имовинскоправног захтева, оштећену је упутио у парницу.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од пријема писменог
отправка исте, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.

Виши суд у Београду, судија Милан Лондровић, као судија појединац, са записничарем Зорицом Верегић, у
кривичном поступку против окр. БОЈАНА СМИЉКОВИЋА, због крив. дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 2 у вези
ст. 1 КЗ, на рочишту за споразум о признању кривице одржаном 16.12.2010. године у присуству заменика ВЈТ у Београду
Александре Грбовић, окр. Бојана Смиљковића, његовог браниоца адв. Радосава Баћовића и у одсуству уредно обавештеног
оштећеног Љубише Бухе, истога дана донео је:

РЕШЕЊЕ
УСВАЈА СЕ споразум о признању кривице закључен између заменика ВЈТ-а у Београду, Александре Грбовић, и окр.
Смиљанић Бојана, са бројем Кт.549/10 од 05.11.2010. године, који је примљен у Вишем суду у Београду 05.11.2010.године.
По правоснажности овог решења биће донета пресуда која одговара садржини наведеног споразума.
Образложење
Оптужницом ВЈТ у Београду Кт.549/10 од 23.07.2010. године, окр. Бојану Смиљковићу стављено је на терет
извршење кривичног дела убиство у покушају из чл. 113 у вези чл. 30 КЗ.
На рочишту за главни претрес од 20.10.2010. године, пре почетка главног претреса, бранилац окр. Бојана
Смиљковића, адв. Радосав Баћовић предложио је заменику јавног тужиоца споразум о признању кривице, у име окривљеног,
који је спреман да призна кривицу за кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ. Александра
Грбовић, заменик јавног тужиоца изјавила је да прихвата предлог за споразум о признању кривице, и истовремено је
изменила оптужницу у погледу чињеничног описа и правне квалификације кривичног дела, на тај начин што је измењеном
оптужницом окр. Бојану Смиљковићу стављено на терет извршење кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 2 у
вези ст. 1 КЗ.
Оштећени Љубиша Буха изјавио је да нема ништа против споразума о признању кривице.
Александра Грбовић, заменик ВЈТ, и окр. Смиљковић Бојан и његов бранилац сагласно су предложили да се главни
претрес не одржи ради достављања суду споразума о признању кривице у писаном облику.
Дана 05.11.2010. године ВЈТ у Београду, доставило је Вишем суду у Београду споразум о признању кривице
Кт.549/10 закључен између заменика ВЈТ у Београду Александре Грбовић, окр. Смиљковић Бојана и браница окривљеног
адв. Александра Ђорђевића.
Према овом споразуму окр. Смиљковић Бојан признао је извршење кривичног дела угрожавање сигурности из члана
138 ст.2 у вези ст.1 КЗ и сагласио се са казном затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Окривљени и заменик ВЈТ сагласили су
се и да окривљени плати трошкове кривичног поступка, чију ће висину одредити суд, као и да се одричу права на жалбу
против одлуке суда, која ће бити донета на основу Споразума.
Суд је, имајући у виду поднети споразум о признању кривице, размотрио целокупно стање у списима и донео одлуку
као у изреци решења.
Чланом 282 а ст. 1 прописано је да, када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у
стицају за која је прописана казна затвора до 12 година, јавни тужилац може предложити окривљеном и његовом браниоцу
закључење споразума о признању кривице, односно окривљени и његов бранилац могу јавном тужиоцу предложити
закључење таквог споразума.
Чланом 282 в ст. 8 прописано је да ће суд образложеним решењем усвојити споразум о признању кривице и донети
одлуку која одговара садржини споразума, ако утврди:
1. да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе и да је
искључена могућност признања окривљеног у заблуди
2. да је споразум закључен у складу са одредбама чл. 282 б ст. 2 и 3 овог законика
3. да је окривљени потпуно свестан свих последица закљученог споразума (чл. 282 б ст. 1), а посебно да у потпуности разуме
да се споразумом одриче права на суђење и улагање жалбе против одлуке суда донесене на основу споразума
4. да постоје и други докази који поткрепљују признање кривице окривљеног
5. да споразумом о признању кривице нису повређена права оштећеног или да он није противан разлозима правичности.
На рочишту за споразум о признању кривице од 16.12.2010. године окр. Бојан Смиљковић изјавио је да је свестан
какав и који споразум о признању кривице је закључио, да је то учинио потпуно свесно и без икакве заблуде, добровољно,
без ичијег притиска и принуде, као и да је свестан свих последица у вези са споразумом. Разумео је, да се на овај начин
одриче права на суђење и права на жалбу против одлуке - пресуде суда коју ће донети на основу споразума.
На рочиште за споразум о признању кривице од 16.12.2010. године није приступио оштећени Љубиша Буха, који је
уредно позван, а изостанак није оправдао.
Окривљени Бојан Смиљковић свесно и добровољно је признао кривично дело које му је измењеном оптужницом
стављено на терет, при чему је по оцени овог суда, искључена могућност признања окривљеног у заблуди, а споразум је
 P a g e | 129

закључен у складу са одредбама чл. 282 б ст. 2 ЗКП. Имајући у виду да је окривљени потпуно свестан свих последица
закљученог споразума, односно да је признао кривично дело за које се терети, да се сагласио са јавним тужиоцерм о врсти и
висини казне, о трошковима поступка, имовинскоправном захтеву, посебно да у потпуности разуме да се споразумом одриче
права на суђење и улагање жалбе против одлуке суда донесене на основу споразума, а постоје и други докази који
поткрепљују признање кривице окривљеног, да овим споразумом нису повређена права оштећеног и да није противан
разлозима правичности, одлучено је као у изреци овог решења на основу одредби чл. 282 а, 282 б, 282 в и 282 г ЗКП.

Записничар Судија
Зорица Вергић Милан Лондровић
ПОУКА О ПРАВУ НА ЖАЛБУ:
Против овог решења дозвољена је
жалба оштећеном Љубиша Бухи, у року од 8 дана од дана достављања.
Жалба се подноси Кривичном ванпретресном већу Вишег суда у Београду.
У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Растка Поповића, као председника већа, те
судија поротника Петковић Миодрага и Лазаревић Милице, као чланова већа, са записничарем Маријом Живковић, у
кривичном предмету против окривљеног Павловић Александра и др., због кривичног дела разбојничке крађе из члана 167
став 1 КЗ РС, у вези члана 22 ОКЗ-а и др., а по оптужници ОЈТ у Београду Кт.бр.2969/05 од 05.02.2007. године и оптужног
предлога ОЈТ у Новом Саду Кт.бр.824/07 од 31.10.2007. године, након усменог, главног и јавног претреса одржаног дана
09.10.2008. године у присуству заменика јавног тужиоца ОЈТ у Београду Снежане Жикић, окривљеног Павловић Александра,
окривљеног Станковић Слободана и њихових бранилаца адвоката Саве Недића и адвоката Гордане-Божиловић Петровић,
донео је дана 10.10.2008. године јавно објавио следећу,

ПРЕСУДУ

Окривљени ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДАР, с надимком "Веса" ЈМБГ: 1204981710213 од оца Веселина и

мајке Данице, девојачко Ћосић, рођен у Београду 12.04.1981. године, са станом у Београду, улица Бесни Фок број 40/4,
завршио основну школу, средњу школу похађа ванредно, држављанин Србије, неожењен, војску служио у Сомбору и Нишу
2001/2002. године, води се у ВЕ СО Палилула, ради као конобар са месечним примањима од око 13.000,оо динара, осуђиван
пресудом Првог општинског суда у Београду К.бр.1199/04 од 13.03.2005. године на новчану казну од 15.000,оо динара због
кривичног дела из члана 168 став 4 ОКЗ, не води се други кривични поступак,

Окривљени СТАНКОВИЋ СЛОБОДАН, ЈМБГ 2510982710087 од оца Милета и мајке Снежане,

девојачко Павловић, рођен у Београду 25.10.1982. године, без пребивалишта у Србији, живи у Босни, држављанин Србије,
завршио средњу Машинску школу, ради као физички радник са месечним примањима од око 32.000,оо динара, неожењен,
војску служио у Врању, Бујановцу и Прешеву 2004 године, води се у ВЕ СО Палилула, осуђиван пресудом Првог
општинског суда у Београду Км.бр.1/99 од 18.02.1999. године на васпитну меру појачаног надзора од стране родитеља, због
кривичног дела из члана 53 став 3 КЗС и пресудом Петог општинског суда у Београду К.бр.396/05 од 28.08.2005. године, због
кривичног дела из члана 166 став 1 КЗС, води се други кривични поступак пред Првим општинским судом,

КРИВИ СУ

Што су:

1. Дана 08.11.2005.године у 00,05 часова у Беотграду, у ул. Булевар Деспота Стефана број 130-м у киоску
СТР ''Вуле'', власништво ошт. Вулић Владимира из Београда када су затечени на делу крађе у намери да украдене ствари
задрже, употребили силу против радника у киоску оштећеног Лазић Радована из Београда и одузели новац у износу од
6.060,00 динара и допуне картица за везу 063 у намери да прибаве себи противправну имовинску корист, на тај начин што су
се договорили да из трафике одузму новац и допуне картица за мобилне телефоне када су видели да оштећени Лазић Радован
седи на столици у киоску и да су врата киоска одшкринута, па је окр. Станковић Слободан ушао у трафику и из продајног
пулта извадио фиоку у којој се налазио пазар и узео картице за мобилне телефоне, па кад је оштећени Лазић Радован то
приметио и стао на врата трафике и покушавао да му отме фиоку са дневним пазаром и почео се кошкати са окр.
Станковићем, исти је позвао у помоћ окр. Павловић Александра који је напољу чувао стражу, те је исти пришао ухватио
 P a g e | 130

''крагном'' отпозади оштећеног одвукао из киоска при чему је оштећени Лазић пао на земљу, а они су га док је лежао на
земљи шутирали ногама, а потом побегли са фиоком у којој се налазио новац док су допуне картице за мобилне телефоне
испале, у правцу хале ''Пионир'', где су лишени слободе,

-чиме су извршили кривично дело разбојничке крађе из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ

2. Дана 28.10.2005.године у Београду у ул. Мије Ковачевића број 6 око 23,00 часова извршили крађу
обијањем киоска оштећеног предузећа АД ''Штама систем'' и из истог одузели допуне картица за мрежу 064 и то 25 комада од
чега 21 комад у вредности од 250,00 динара, 2 комада у вредности од 500,00 динара и 2 комада у вредности од 1.000,00
динара, допуне картица за мобилне телефоне 063 и то 56 комада од чега 8 комада у износима од по 230,00 динара, 19 комада
у износима од по 330,00 динара, 23 комада у износима од по 550,00 динара и 7 комада у износима од по 1.100,00 динара, 140
комада разних допуна за интернет, 170 комада греб картица Лутрије Србије од по 50,00 динара, 1.300 комада карти за превоз
ГСБ-а, новац у износу од 1.300,00 динара, цигарете ''Марлборо'' 50 паклица, ''Давидов'' 10 паклица, ''Лаки страјк'' 20 паклица,
''Лорд'' 20 паклица, око 150 паклица цигарета ''Пал Мал'', ''ЛМ'', ''Ронхил'' и друге и један телефон за електронско укуцавање
допуна марке ''Сименс'' тамно сиве боје и око 100 комада музичких и филмских дискова ЦД и ДВД, а све у укупној вредности
од 208.246,00 динара, у намери да њиховим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, при чему су могли
да схвате значај свога дела и да управљају својим поступцима, свестни свог дела, његове противправности и желећи његово
извршење, на тај начин што су дошли до киоска па је окр. Станковић металном полугом откинуо катанац на решетки која је
штитила врата, а потом развалио језичак браве на вратима киоска, отворио врата, ушао у исти, такође металном полугом
отворио металну касу и узео новац, допуне картица за мобилен телефоне 063 и 064, интернет, греб картице Лутрије Србије,
карте за вожњу ГСБ, а са рафова цигарете, ЦД и ДБД и телефон, док је окр. Павловић стајао испред врата док му је окр.
Станковић додавао наведене предмете које је узимао из трафике а потом су отишли у Борчу,

-чиме су извршили кривично дело крађе из члана 204 став 1 тачке 1 и 2 КЗ.

II

ОКР. СТАНКОВИЋ СЛОБОДАН

1. У ноћи између 29. и 30.10.2005.године у Борчи, у улици Братства Јединства извршио крађу проваљивањем
продавнице ТП ''Рајче'' власништво оштећене Поповић Радмиле из Београда и из исте одузео новац у износу од око 2.000,00
динара и цигарете у вредности од око 9.000 динара у намери да њиховим присвајањем прибави себи противправну
имовинску корист, при чему је могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свог дела, његове
противправности и желећи његово извршење, на тај начин што је снагом свога тела извалио врата од продавнице и ушао у
исту након чега је из исте одузео новац и цигарете након чега се удаљио са лица места

2. У ноћи између 06. и 07.11.2005.године у Београду, у улици Мије Ковачевића код броја 9 извршио крађу
обијањем киоска оштећеног АД ''Политика'' из Београда (сада ''Футура плус'') и из истог одузео одређену количину цигарета
у износу од 36.000,00 динара, допуне картица за мобилни телефон у износу од 10.820,00 динара, картице за ГСБ у износу од
3.000,00 динара, штампу и другу разну робу у износу од 5.935,00 динара, што укупно износи прибављену противправну
имовинску корист од 55.755,00 динара, а у намери да противправно прибави исту, при чему је могао да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, свестан свог дела, његове противправности и желећи његово извршење, на тај начин
што је металном шипком покидао катанац на улазним вратима од трафике, ушао у исту из кога је одузео наведену робу,
након чега се удаљио

-чиме је извршио продужено кривично дело тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана
61 КЗ.

III

ОКР. ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДАР

Што је:
 P a g e | 131

Дана 14.07.2007.године у Петроварадину, на Петроварадинској тврђави, на улазу у музичку манифестацију

''Егзит'' неовлашћено, ради сопствене употребе, држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу – марихуану у количини
од 0,31 грам која је била упакована у провидни целофан, при чему је могао да схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима, свестан свог дела, његове противправности и желећи његово извршење, а која дрога је приликом прегледа код
њега пронађена и уз потврду одузета

-чиме је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 3 КЗ.

Па им суд применом напред наведених законских прописа, а уз даљу примену одредаба чланова 4, 42, 45 и
54 КЗ утврђује појединачне казне затвора и то:

ОКР. ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДРУ:

Због кривичног дела из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ казну затвора у трајању од 1 (једне)
године и 6 (шест) месеци,

Због кривичног дела из члана 204 став 1 тачке 1 и 2 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два)
месеца,

Због кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци,

ОКР. СТАНКОВИЋ СЛОБОДАНУ

Због кривичног дела из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ казну затвора у трајању од 1 (једне)
године и 2 (два) месеца,

Због кривичног дела из члана 204 став 1 тачке 1 и 2 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године,

Због извршења сваког од кривичних дела из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 61 КЗ казну затвора у
трајању од 1 (једне) године

-па суд окр. Павловић Александра, уз даљу примену одредабе члана 60 КЗ

ОСУЂУЈЕ

На јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године

-па суд окр. Станковић Слободана уз даљу примену одредаба чланова 60 и 63 КЗ

ОСУЂУЈЕ

На јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му се урачунава време проведено у
притвору од 01.11.2007.године па надаље.

На основу члана 206 став 2 ЗКП-а обавезују се окривљени да оштећеном предузећу ''Штампа систем''
солидарно плате износ од 194.566,00 динара на име имовинско – правног захтева, а окривљени Станковић да плати још
16.197,00 динара на име имовинско – правног захтева оштећеном предузећу ''Футура плус''.

Ради остваривања имовинско – правног захтева оштећена Поповић Радмила и оштећени Вулић Владимир се
упућују на парницу.
 P a g e | 132

На основу члана 196 став 4 ЗКП-а окривљени се ослобађају плаћања трошкова кривичног поступка, те исти
падају на терет буџетских средстава суда.

Образложење

Оптужницом ОЈТ у Београду Кт.бр.2969/05 од 05.02.2007.године, окривљеном Павловић Александру и

Станковић Слободану, стављено је на терет да су као саизвршиоци извршили кривично дело разбојничке крађе из члана 167
став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, и кривично дело тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 и 2 КЗ, док је окривљеном
Станковић Слободану стављено на терет да је сам извршио још два кривична дела тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 и 2
КЗ, а оптужним предлогом ОЈТ у Новом Саду Кт.бр.824/07 од 31.10.2007. године, окривљеном Павловић Александру
стављено је на терет извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из
члана 246 став 3 КЗ, а све уз предлог да их суд огласи кривим и казни по закону. По напред наведеним оптужним актима
кривични поступци су спојени, те је одлучено да се спроведе јединствен поступак и донесе једна одлука.

Окривљени Павловић Александар је износећи своју одбрану на записнику о саслушању осумњиченог дана
08.11.2005. године, у односу на кривично дело учињено дана 08.11.2005. године, навео да је кривично дело извршио заједно
са Станковић Слободаном, објашњавајући да су се критичном приликом њих двојца налазили у улици Булевар Деспота
Стефана, код Панчевачког моста, где су чекали аутобус за Борчу, те да су приметили да се у киоску-трафици на аутобуској
станици, налази један човек који је спавао на столици, због чега су се договорили да окривљени Павловић остане испред
трафике и да пази да неко не наиђе, док ће за то време Станковић да уђе у киоск и узме новац. Павловић је даље навео да је
он стао непосредно поред трафике, док је Станковић ушао у њу, где га је у једном тренутку човек који је радио у трафици
приметио и ухватио за руку, због чега је Станковић почео да дозива у помоћ, па је Павловић ушао у трафику, гурнуо човека
који је у њој радио, услед чега је тај човек пао на под, па су затим и Станковић и Павловић почели да беже, при чему је
Станковић са собом носио и фиоку коју је узео из трафике, а у којој се налазио новац. Станковић је рекао Павловићу да узме
новац из фиоке, јер је он већ био узео део новца, па је Павловић узео остатак новца из фиоке у износу од око 1.300,оо динара.
Убрзо затим су били ухапшени од стране ппоплиције. Код истражног судије Павловић је изменио своју одбрану дату пред
полицијом, па је навео да није било претходног договора са Слободаном да опљачкају наведену трафику, већ да је он само
приметио како се Станковић "мува" око трафике, због чега је претпоставио да хоће да уђе у њу, јер је видео да су врта
отворена, па му је рекао "немој, немој, видиш да има около људи", али се Станковић на то није обазирао, већ је ушао у
трафику, нагнуо се преко продавца, који је у том тренутку спавао на столици, и покушао да извади фиоку са пазаром. У
следећем тренутку, продавац се пробудио, и ухватио Станковића за врат, због чега је Станковић почео Павловића да зове у
помоћ. Павловић је да би помогао Станковићу, дотрчао до киоска, одгурнуо продавца, који се затетурао, па су тада он и
Станковић побегли, али их је полиција убрзо зауставила и ухапсила. Навео је да није тачно да је продавца више пута ударао у
пределу главе и стомака, већ га је само одгурнуо, као и да колико он зна ни Станковић није ударао продавца. На главном
претресу 06.03.2008. године окривљени Павловић је додао да он уопште није чувао стражу, нити да је ударио човека који се
налазио у трафици, већ да га је само гурнуо када је чуо да га Станковић дозива, али да не зна ни да ли је тај човек пао на
земљу. У моменту када је ухапшен у џепу је имао новац који му је Слободан дао, док су бежали

У односу на кривично дело које је извршено дана 28.10.2005. године, окривљени Павловић је у својој
одбрани пред полицијом навео да је провалну крађу наведеног дана, између поноћи и један час ујутру, извршио заједно са
Станковић Слободаном, на Богословији у улици Мије Ковачевића. Павловић је даље објаснио да се на наведеном месту, на
Богословији, налазила једна трафика, коју су он и Станковић обили, и то тако што је он стао са предње стране трафике, да
чува стражу, док је Станковић отишао до врата и уз помоћ шипке, коју је имао код себе, прво развалио катанац, а потом и
улазна врата од трафике па је затим ушао у трафику, одакле је Павловићу додавао ствари које је нашао у трафици, а затим је
и Павловић ушао у њу и сам узео неке ДВД дискове. Том приликом су из трафике узели ДВД дискове, цигарете, греб
картице, карте за превоз, неколико допуна за мобилни телефон за бројеве 063 и 064, око 1.000,оо динара као и један мобилни
телефон марке "Сименс". Наведене ствари Слободан је следећег дана продао, а новац добијен од продаје су поделили, и то
тако што је Павловић добио 50 еура од продаје цигарета, 2.200,оо динара и неколико допуна. Павловић је на крају навео да се
искрено каје због свега што је урадио, да је свестан да то није требао, као и да је наведена кривична дела извршио јер му је
био потребан новац за куповину дроге од које је завистан. Код истражног судије и на главном претресу дана 06.03.2008.
године, Павловић је изменио своју одбрану дату пред полицијом, па је навео да је од 2003. године озбиљно користио хероин,
 P a g e | 133

све до скора, те да се због тога не сећа да је обио киоск у улици Мије Ковачевића број 6, и да о томе не може прецизно да се
изјасни. Навео је да се као “кроз маглу” сећа да је у јесен 2005. године, обио неки киоск. На главном претресу дана
03.07.2008. године, окривљени Павловић је на питање свог браниоца, навео да не постоји могућност да је извршио наведено
кривично дело дана 28.10.2005. године, јер ни једну од ствари које су тада одузете није видео.

У односу на кривично дело из члана 246 став 3 КЗ, окривљени је у својој одбрани невео да признаје
извршење наведеног кривичног дела, да је критичном приликом био на фестивалу “Егзит” у Новом Саду, где је упознао неке
Енглезе, које је частио пивом, док су они њему дали марихуану. Објаснио је да је наведену марихуану узео и стваио у
новчаник јер није желео да их увреди, те да је намеравао да је касније баци, али је то заборавио да уради, па му је наведену
марихуану полиција пронашла приликом контроле на улазу на фестивал.

У завршној речи бранилац окривљеног Павловић Александра адвокат Саво Недић је изјавио да сматра да за
окривљеног Павловића оптужница ни у једној тачки није доказана, иако је тачно да је у предкривичном поступку његов
брањеник признао извршење наведених кривичних дела, али да одбрана сматра да је своју одбрану окривљени дао под
дејством кризе услед зависности од дроге и да у том случају није могао да схвати значај онога што изјављује. У односу на
кривично дело које је Павловићу стављено на терет оптужним предлогом, бранилац окривљеног Павловића је навео да је
неспорно да је његов брањеник извршио кривично дело из оптужног предлога, али да је марихуану држао ради сопствене
употребе па је предлажио да га суд огласи кривим због извршења наведеног кривичног дела али из става 4, па да га у том
смислу ослободи од казне.

Окривљени Станковић Слободан је износећи своју одбрану на записник о саслушању осумњиченог дана
08.11.2005. године, у односу на кривично дело учињено дана 08.11.2005. године, навео да је кривично дело извршио заједно
са Павловић Александром, и то тако што су по повратку из града ка Борчи, били на аутобуској станици, где су чекали
аутобус број 95 за Борчу, где су стали поред једне трафике и видели да продавац у трафици спава, због чега су дошли на
идеју да опљачкају трафику. Улазна врата од трафике су била одшкринута, па је Станковић отворио врата и ушао у трафику,
док је Павловић остао испред трафике. По уласку у трафику Станковић је покушао да неопажено извуче фиоку у којој се
како је претпостављао налазио новац, али се продавац пробудио и ухватио за руку, почео да га удара и "баца" по трафици, па
је тада Станковић позвао Павловића, по надимку "Весо", да га "извуче", што је овај и урадио, па су обојца побегли у правцу
Карабурме, али их је полиција код "Хале пионир" убрзо ухапсила, при чему је фиока са новцем била у рукама Станковића.
На крају Станковић је изјавио да је дугогодишњи наркоман , те да је због тога и извршио наведено дело, при чему је навео да
је критичном приликом био под дејством алкохола и дроге. У односу на кривично дело које је извршено дана 28.10.2005.
године, окривљени Станковић је у својој одбрани пред полицијом навео да је дана 28.10.2005. године, око 23,00 часа, на
Богословији, код окретнице трамваја, са својим другаром Александром Павловићем, званим Веса, обио трафику, и то тако
што је уз помоћ металне полуге, коју је претходно нашао у улици Северни Булевар, развалио катанац на вратима, а затим
ушао у трафику, где је у кесу стављао ствари из трафике то "неке" ЦД дискове, ДВД дискове, цигарете, допуне за мобилни
телефон и један мобилни телефон марке "Сименс", а које је затим додавао Павловићу који га је чекао испред трафике, после
чега су побегли. Наведене дискове су следећег дана продали једном човеку на пијаци у Борчи за 2.500,оо динара, док су
допуне продавали у "крају" за упола цене. У односу на кривично дело извршено дана 29./30.10.2005. године, окривљени
Станковић је у својој одбрани датој пред полицијом, навео да је у Борчи у једној продавници која се налази поред
кладионице, у улици Братства и јединства извршио крађу и то тако што је гурнуо врата од продавнице, ушао унутра и однео
400,оо динара и четири, пет паклица цигарета, а затим отишао кући. У односу на кривично дело извршено дана
06./07.11.2005. године, окривљени Станковић је у својој одбрани датој пред полицијом, навео да је на окретници трамваја, на
Богословији, обио трафику, тако што је уз помоћ металне шипке отворио катанац, а затим ушао у трафику и из исте однео
петнаестак паклица цигарета које је искористио за своје личне потребе. На крају Станковић је изјавио да је дугогодишњи
наркоман, те да је због тога и извршио наведена дела, при чему је навео да је критичном приликом био под дејством алкохола
и дроге.

На главном претресу, окривљени Станковић је у својој одбрани навео да у потпуности признаје извршење
кривичних дела разбојничке крађе у саизвршилаштву и тешке крађе, а која дела је извршио заједно са окривљеним Павловић
Александром, док је у односу на кривична дела тешке крађе, која су му стављена на терет да их је сам извршио, изјавио је да
са тим делима нема никакве везе. У односу на дело које је извршио заједно са Павловићем 08.11.2005. године, Станковић је
објаснио да је он критичном приликом приметио човека како спава у трафици, због чега му је "синула" идеја да узме новац,
па је то рекао Павловићу, а затим је ушао у трафику, извукао две фиоке од касе са новцем, и кренуо да излази напоље, када је
 P a g e | 134

одједном осетио како му се неко "обесио" за врат, и почео да га вуче. Тада су он и човек који је радио у трафици, пали на
земљу испред трафике, када га је Павловић подигао, који је све време био око трафике и чувао стражу, па су затим обојца
побегли, при чему је Станковић у рукама држао фиоке. Даље је објаснио да је део новца остао код Павловића, али да не може
да се сети одакле. После непуних пар минута, ухапсила их је полиција.Пошто је окривљеном Станковићу предочена одбрана
Павловића, окривљени Станковић је изјавио да остаје при томе да је критичном приликом Павловић чувао стражу. Након
што је окривљеном Станковићу, предочена његова одбрана дата у полицији, окривљени Станковић је изјавио да критичном
приликом није вика и звао Павловића, односно да га Павловић није извукао из трафике, већ му је само помогао да се
пподигне, када су он и продавац пали. Након што му је предочен исказ оштећеног дат код истражног судије, окривљени
Станковић је изјавио да није тачно да су га он и Павловић, шутирали и ударали. У односу на кривично дело извршено дана
28.10.2005. године, такође са Павловићем, окривљени Станковић је навео да су њих двојца дошли до трафике, па је затим
Станковић металном шипком обио катанац на улазним вратима, а затим ушао унутра, а затим је Павловићу, који је био поред
њега, додавао ствари које су се налазиле у трафици, и то цигарете, допуне за мобилни телефон, и неке картице за које мисли
да су допуне за интернет, после чега су све те ствари ставили у кесе и напустили лице места. Навео је да се не сећа да ли су се
он и Павловић претходно договорили да обију трафику. На крају је истакао да се у то време дрогирао, и да је свакодневно
узимао хероин интравенски и "ушмркавањем", да се није лечио од зависности, као и да је критичног дана био под дејством
алкохола. У односу на два кривична дела тешке крађе која су окривљеном Станковићу стављена на терет да их је сам
извршио, окривљени Станковић је навео да их није урадио и да са њима нема никакве везе, објашњавајући да је наведена
дела признао у полицији, из разлога што је према њему била примењена принуда, јер су се полицајци иживљавали над њим,
малтретирали га, лупали му шамаре, и терали да ради чучњеве, при чему су му повредили и јагодичну кост, за коју повреду
нема медицинску документацију. Додао је да је бранилац критичном приликом био присутан, али да су полицајци хтели да га
удаље када је рекао да неће да призна та два дела, због чега их је ипак на крају признао.

У завршној речи бранилац окривљеног Станковић Слободана, адвокат Гордана Божиловић – Петровић је
навела да сматра да је чињенично стање у односу на кривична дела извршена дана 08.11.2005. године и 28.10.2005. године у
целости утврђено и то пре свега захваљујући признању њеног брањеника, док за кривична дела која су му стављена на терет
да је урадио сам сматра да нема доказа да их је окривљени Станковић извршио. Такође је навела да што се тиче правне
квалификације сматра да се у конкретном случају не може радити о кривичном делу из члана 167 став 1 КЗ РС, већ о
кривичном делу из члана 205 став 1 КЗ за које је предвиђена казна затвора од 1 – 10 година што је у сваком случају блажи
закон него што је то стари који је предвиђао казну затвора од 1 – 12 година, те је на крају замолила суд да њеног брањеника
за прва два кривична дела што блаже казни ценећи на његовој страни све олакшавајуће околности, а да га за друга два
кривична дела ослободи од оптужбе.

Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе оптужнице, као и одбрану окривљених, саслушао сведокe
Милорада Војводића и вештака др Александра Милошевића, те је на сагласан предлог странака прочитао исказе сведока
оштећених Лазић Радована датог код истражног судије као и на главном претресу, представника оштећеног АД ''Штампа
систем'' и ''Футура плус'', оштећеног Вулић Владимира, оштећеног Поповић Радмиле, уз одштетне захтеве оштећених,
извршио увид у записнике о саслушању осумњичених Павловић Александра и Станковић Слободана од 08.11.2005.године,
потврде о привремено одузетим предметима од окривљених од 08.11.2005.године и 09.11.2005.године од окривљеног
Станковића, потврду о враћеним предметима од 08.11.2005.године, потврде о привремено одузетим предметима од
14.07.2007. године, налаз Института за судску медицину Нови Сад, те је извршио увид у медицинску документацију за
оштећеног Лазића, као и у извештај из КЕ за окривљене, па је након оцене сваког доказа појединачно и у међусобној вези, а у
вези са одбраном окривљених, утврдио чињенице релевантне за пресуђење у овој кривично правној ствари.

Увидом у потврде о привремено одузетим предметима од Станковић Слободана и Павловић Александра, суд
је утврдио да су од Станковић Слободана, дана 08.11.2005. године, привремено одузете четири хиљаде сто деведесет динара,
једна тегет јакна "Champion" са белим пругама, и један вунени шал, са црно-сиво-белим апликацијама, те да је наведену
потврду Слободан Станковић, својеручно потписао, док је од Павловић Александра одузето хиљаду осамсто седамдесет
динара, а коју потврду је и окривљени Павловић својеручно потписао.
 P a g e | 135

Увидом у потврду о враћеним предметима од 08.11.2005. године, суд је утврдио да је Владимиру Вулићу,
власнику СТР "Вуле", из улице Булевар Деспота Стефана број 130м, враћеношест хиљада шездесет динара, као и да је
наведену потврду Вулић Владимир својеручно потписао.

Увидом у потврду о привремено одузетим предметима од Станковић Слободана од дана 09.11.2005. године,
суд је утврдио да су од Станковић Слободана привремено одузети следећи предмети: седам комада интернет допуна “Фаст” у
вредности од по 330 динара, три комада интернет допуна “Фаст” у вредности од по 550 динара, три комада интернет допуна
“Беотелнет” у вредности од по 500 динара, једна интернет допуна “Беотелнет” у вредности од 250 динара, четири комада
интернет допуна “Беотелнет” у вредности од по 150 динара, два комада интернет допуна “Сезампро” у вредности од по 850
динара, седам комада интернет допуна “Сезампро” у вредности од по 330 динара, два комада интернет допуна
“Телепортгруп” у вредности од по 600 динара, два комада интернет допуна “Телепортгруп” у вредности од по 300 динара,
једна интернет допуна "Телепортгруп" у вредности од 150 динара, два комада интернет допуна "Пошта" у вредности од по
460 динара, једна интернет допуна "Народна лутрија" у вредности од 490 динара, као и један мобилни телефон марке
"Сименс" ИМЕИ броја 355891001916785, те да је наведену потврду Слободан Станковић, својеручно потписао.

Увидом у медицинску документацију за Лазић Радована од 08.11.2005. године, суд је утврдио да је дана
08.11.2005. године у Клиничком Центру у 02,10 часова извршен преглед Лазић Радована, у којем је констатовано да је исти
повређен у тучи.

Сведок Милорад Војводић је у свом исказу на главном претреу одржаном дана 09.10.2008. године, навео да
не може да се сети окривљеног Станковића, као ни његовог саслушања у полицији, када му је он био бранилац по службеној
дужности, али да је апсолутно сигуран да је приликом сваког саслушања у којима је он био бранилац, увек поступано у
складу са законом и одредбама ЗКП-а, односно да је увек био присутан приликом саслушања, и да је увек уколико би било
икаквих примедби, реаговао и отклонио их. Имајући у виду да је записник о саслушању окривљеног Станковића у полицији,
потписао без примедби, то значи да никаве примедбе није имао и да је све урађено по закону. Пошто му је предочена одбрана
Станковића дата на записнику од 06.03.2008. године, сведок је одговорио да такав случај у досадашњој пракси није имао, те
да се нешто слично догодило, интервенисао би, због чега искључује могућност, да су биле било каве неправилности, као и да
је полицајац хтео да га удаљи са саслушања.

Сведок Лазић Радован је у свом исказу пред истражним судијом навео да је 08.11.2005. године радио као
продавац у киоску СТР “Вуле”, у вечерњој смени. Око 23,00 часа у киоск је ушао један младић који је дошао до пулта и
почео да вади фиоку у којој се налазио пазар. Сведок је даље навео да се у првом тренутку изненадио, а одмах затим је
покушао да му узме фиоку, коју је тај младић држао у рукама, због чега је дошло до узајамног гурања. При чему је сведок
почео да виче “у помоћ, полиција”, а и тај младић је почео да дозива помоћ. Све време је сведок био окренут леђима ка
вратима и тај младић због тога није могао да изађе, све док, у једном моменту у киоск није ушао други младић, који га је
ухватио иза леђа, око врата и буквално одвукао из киоска. Сведок је даље навео да је он том приликом пао преко степеника
за улазак у киоск, па су га та два младића, док је лежао на земљи, шутирали и ударали по целом телу. Када се прибрао видео
их је да беже ка Богословији, с фиоком у руци у којој се налазио новац у износу од 6.060,оо динара, који му је наредног дана
враћем и допуне за мрежу 063, које су им испале поред трафике, а које је сведок покупио и вратио. На крају је изјавио да не
истиче имовинско правни захетв, али да се придружује кривичном гоњењу. На главном претресу дана 03.07.2008. године
сведок Лазић Радован додао је га је младић који је био ван киоска, повукао за крагну, после чега је сведок пао на земљу, а
затим га је тај младић два пута ударио у пределу главе и очију, и шутирао ногама, док није сигуран да ли га је младић који је
први ушао у киоск ударао јер је имао фиоку у рукама. Пошто му је предочен исказ окривљених, сведок је навео да остаје при
томе да је критичном приликом ударан од стране младића који га је извукао из киоска, због чега је касније ишао у Ургентни
центар на преглед, и да је имао лакше повреде-крастицу испод ока.

Сведок Вулић Владимир је у свом исказу код истражног судије навео да је власник киоска СТР “Вуле”, који
се налази у улици Булевар Деспота Стефана број 130, као и да је дана 08.11.2005. године, у току ноћи, док је у киоску радио
радник Лазић Радован, исти опљачкан, али да он није био очевидац и да нема непосредних сазнања о том догађају. Током
пљачке из киоска је однесено 6.060,оо динара, који су му касније врћени, а оштећена је фискална каса и штампач у односу на
шта истиче имовинско-правни захтев у вредности оштећених ствари.

Представник Д.о.о. “Штампа систем”, Рајак Тања, је у свом исказу пред истражним судијом, навела да је
дана 28.10.2005. године, у улици Мије Ковачевића број 6, у току ноћи, обијен киоск, али да она о наведеном догађају нема
 P a g e | 136

непосредна сазнања. Навела је да је том приликом из киоска однета роба и новац у укупној вредности од 208.246,00 динара,
што је у складу са спецификацијом, те да им је Муп вратио робу у вредности од 13.680,оо динара и један телефонски апарат
за електронску допуну, због чега је истакла имовинско правни захтев у износу од 194.566,оо динара, и придружила се
кривичном гоњењу.

Из спецификације недостајуће робе, која је однета приликом крађе у киоску број 536, у Београду, у улици
Мије Ковачевића број 6, суд је утврдио да је на основу пописа утврђено да је из наведеног киоска, однета роба и новац у
укупној вредности од 208.246,оо динара, од чега: галентерија у вредности од 75.036,оо динара, допуне у вредности од
130.710,оо динара, депозит у износу од 1.500,оо динара, лутријски депозит у висини од 1.000,оо динаракао и један
телефонски апарат за електронску допуну, при чему је дана 23.11.2005. године, овлашћено службено лице МУП-а Београд,
вратило робу у вредности од 13.680,оо динара и један телефонски апарат за електронску допуну. Суд је даље утврдио да је
истакнут имовинско-правни захтев у износу од 194.566,оо динара.

Представник “Футуре плус” Д.о.о Земун, Војислав Вујичић, је у свом исказу пред истражним судијом,
навело да је предузеће Футура плус,правни следбеник дела предузећа АД Политика, и то од 01.09.2006. године. Даље је навео
да нема непосредних сазнања о догађају који се одиграо током ноћи 06 на 07.11.2005. године, када је обијен киоск у улици
Мије Ковачевића број 9, на тај начин што је разваљен катанац и брава на улазним вратима, али да зна да је том приликом
однета роба широке потрошње у укупној вредности од 55.755,оо динара, што је утврђено радом поисне комисије. Војислав
Вујичић је даље навео да им ништа од однетих ствари није враћено, али да су у међувремену обештећени за износ од
39.558,оо динара од стране осигуравајућег друштва, због чега су истакли имовинско-правни захтев у износу од 16.197,оо
динара и придружили се кривичном гоњењу.

Из одштетног захтева достављеног од стране представника “Футуре плус” Д.о.о Земун, суд је утврдио да је
дана 06/07.11.2005. године, извршена провална крађау продавници у улици Мије Ковачевића број 9, којом приликом је
обијен катанац и цилиндар на улазним вратима, због чега је извршен попис робе и новца у киоску, после чега је извршено
сравњење књиговодственог стања и извршеног пописа, па је утврђено да је критичном приликом укупан износ крађе био
55.755,оо динара и то дувана у вредности од 36.000,оо динара, допуна у вредности од 10.820,оо динара, картица за ГСП у
вредности од 3.000,оо динара, штампе у вредности од 4.300,оо динара и остале робе у вредности од 1.635,оо динара.

Сведок Поповић Радмила је у свом исказу пред истражним судијом навела да је власник ТР “Рајче”, која се
налази у Борчи, у улици Братства и јединства број . Даље је навела да је током ноћи 29, на 30.10.2005. године, обијена радња
чији је она власник, тако што су врата насилно отворена јер су била изваљена из браве, којом приликом су из продавнице
однете цигарете разних врста и кондиторски производи у вредности од 9.000,оо динара, док је из касе однет благајнички
депозит у износу од око 2.000,оо динара. С обзиром да сведоку ништа није враћено, истакла је имовинско-правни захтев и
придружила се кривичом гоњењу.

Увидом у потврду о привремено одузетим предметима од 14.07.2007. године, суд је утврдио да је од

Павловић Александра одузета сасушена биљна маса, материја зелене боје за коју се претпоставља да је опојна дрога
марихуана, упакована у провидни целофан, бруто тежине 0,50 грама, као и да је наведену потврду Павловић Својеручно
потписао.

Увидом у извештај о вештачењу материјала сумњивог на дрогу, од 08.10.2007. године, суд је утврдио да је
Институт за судску медицину у Новом Саду извршио вештачење сасушене биљне материје зелене боје у пакетићу од
провидне најлонске кесице, нето тежине 0,31 грам, те да је вештачењем утврђено да достављени узорак садржи сасушене
делове биљне врсте Cannabis sativa L., односно да је достављени узорак биљне материје опојна дрога "Марихуана".

Из налаза и мишљења неуропсихијатријског вештачења, судског вештака др Александра Милошевића од

20.03.2008. године, у односу на окривљеног Станковић Слободана, суд је утврдио да окривљени Станковић Слободан
актуелно не показује симптоме било ког душевног обољења, привременог душевног поремећаја и душевне заосталости, да
његово коришћење хероина одговара синдрому зависности, у дугој апстиненцији (стабилна ремисија). Суд је даље утврдио
да је способност окривљеног да схвати значај свог дела и могућност да управља својим поступциме, у време извршења
кривичних дела била смањена али не битно, као и да је његова алкохолемија била у границама лаке алкохолисаности. Даље је
суд утврдио да, иако је окривљени Станковић завистан од хероина, он је већ дужи временски период у стабилној ремисији
 P a g e | 137

(дуже од две године), због чега му није потребно изрицати меру обавезног лечења наркомана, нити меру обавезног лечења
алкохоличара.

Из налаза и мишљења неуропсихијатријског вештачења, судског вештака др Александра Милошевића од

26.03.2008. године, у односу на окривљеног Павловић Александра, суд је утврдио да окривљени Павловић Алексадар
актуелно не показује симптоме било ког душевног обољења, привременог душевног поремећаја и душевне заосталости, да
његово коришћење хероина одговара синдрому зависности, у дугој апстиненцији (стабилна ремисија). Суд је даље утврдио
да је способност окривљеног да схвати значај свог дела и могућност да управља својим поступциме, у време извршења
кривичних дела била смањена али не битно, као и да иако је окривљени Павловић завистан од хероина, он је већ дужи
временски период у стабилној ремисији (дуже од две године), због чега му није потребно изрицати меру обавезног лечења
наркомана.

Вештак др Александар Милошевић је у свом исказу на главном претресу дана 09.10.2008. године, навео да у
свему остаје при свом писменом налазу и мишљењу које је дао за оба окривљена, као и да његов налаз и мишљење не може
да промени чињеница да је у јуну месецу 2007. године код окривљеног Павловића на “Егзиту”, пронађена опојна дрога
“Марихуана”, односно да то није разлог због којег би било потребно да се окривљеном Павловићу изрекне мера безбедности
обавезног лечења наркомана. Вештак је даље изјавио да с обзиром да Павловић не болује ни од какве душевне болести,
привремене душевне поремећености нити душевне заосталости, и како је дужи временски период користио наркотике, то је
окривљени Павловић, био у стању да у полицији даје свој исказ, односно да прати ток саслушања и износи своју одбрану.
Чак и да је окривљени Павловић био под дејством наркотика, то не би утицало на другачији налаз, јер је у то време Павловић
био овисник, што је управо за њега и било нормално стање, у којем је функционисао. Вештак је на крају закључио да је
Павловић могао да схвати значај онога што је у полицији говорио и да је био свестан онога што прича.

Суд је у целини прихватио наведене налазе и мишљења вештака с обзиром да их је оценио као свеобухватне,
дате савесно, непристрасно и у свему у складу са правилима струке и вештине.

Из извештаја из КЕ за окривљене суд је утврдио да су окривљени Павловић Александар и Станковић

Слободан осуђивани, а како је то наведено у изреци пресуде.

Анализирајући сваки доказ посебно и све доказе заједно у њиховој међусобној вези, као и у вези са одбраном
окривљених суд је на несумњив начин утврдио да су окривљени Павловић Александар и Станковић Слободан дана
08.11.2005.године у 00,05 часова у Беотграду, у улици Булевар Деспота Стефана број 130-м у киоску СТР ''Вуле'',
власништво ошт. Вулић Владимира из Београда када су затечени на делу крађе у намери да украдене ствари задрже,
употребили силу против радника у киоску оштећеног Лазић Радована из Београда и одузели новац у износу од 6.060,00
динара и допуне картица за везу 063 у намери да прибаве себи противправну имовинску корист, на тај начин што су се
договорили да из трафике одузму новац и допуне картица за мобилне телефоне када су видели да оштећени Лазић Радован
седи на столици у киоску и да су врата киоска одшкринута, па је окривљни Станковић Слободан ушао у трафику и из
продајног пулта извадио фиоку у којој се налазио пазар и узео картице за мобилне телефоне, па кад је оштећени Лазић
Радован то приметио и стао на врата трафике и покушавао да му отме фиоку са дневним пазаром и почео се кошкати са
окривљеним Станковићем, исти је позвао у помоћ окривљеног Павловић Александра који је напољу чувао стражу, те је исти
пришао ухватио ''крагном'' отпозади оштећеног, одвукао из киоска при чему је оштећени Лазић пао на земљу, а они су га док
је лежао на земљи шутирали ногама, а потом побегли са фиоком у којој се налазио новац док су допуне картице за мобилне
телефоне испале, у правцу хале ''Пионир'', где су лишени слободе; дана 28.10.2005. године у Београду у ул. Мије Ковачевића
број 6 око 23,00 часова извршили крађу обијањем киоска оштећеног предузећа АД ''Штама систем'' и из истог одузели допуне
картица за мрежу 064 и то 25 комада од чега 21 комад у вредности од 250,00 динара, 2 комада у вредности од 500,00 динара и
2 комада у вредности од 1.000,00 динара, допуне картица за мобилне телефоне 063 и то 56 комада од чега 8 комада у
износима од по 230,00 динара, 19 комада у износима од по 330,00 динара, 23 комада у износима од по 550,00 динара и 7
комада у износима од по 1.100,00 динара, 140 комада разних допуна за интернет, 170 комада греб картица Лутрије Србије од
по 50,00 динара, 1.300 комада карти за превоз ГСБ-а, новац у износу од 1.300,00 динара, цигарете ''Марлборо'' 50 паклица,
''Давидов'' 10 паклица, ''Лаки страјк'' 20 паклица, ''Лорд'' 20 паклица, око 150 паклица цигарета ''Пал Мал'', ''ЛМ'', ''Ронхил'' и
друге и један телефон за електронско укуцавање допуна марке ''Сименс'' тамно сиве боје и око 100 комада музичких и
филмских дискова ЦД и ДВД, а све у укупној вредности од 208.246,00 динара, у намери да њиховим присвајањем прибаве
себи противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела и да управљају својим поступцима,
 P a g e | 138

свестни свог дела, његове противправности и желећи његово извршење, на тај начин што су дошли до киоска па је окр.
Станковић металном полугом откинуо катанац на решетки која је штитила врата, а потом развалио језичак браве на вратима
киоска, отворио врата, ушао у исти, такође металном полугом отворио металну касу и узео новац, допуне картица за мобилен
телефоне 063 и 064, интернет, греб картице Лутрије Србије, карте за вожњу ГСБ, а са рафова цигарете, ЦД и ДБД и телефон,
док је окр. Павловић стајао испред врата док му је окр. Станковић додавао наведене предмете које је узимао из трафике а
потом су отишли у Борчу; као и да је окривљени Станковић Слободан у ноћи између 29. и 30.10.2005. године у Борчи, у
улици Братства Јединства извршио крађу проваљивањем продавнице ТП ''Рајче'' власништво оштећене Поповић Радмиле из
Београда и из исте одузео новац у износу од око 2.000,00 динара и цигарете у вредности од око 9.000 динара у намери да
њиховим присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, при чему је могао да схвати значај свога дела и да
управља својим поступцима, свестан свог дела, његове противправности и желећи његово извршење, на тај начин што је
снагом свога тела извалио врата од продавнице и ушао у исту након чега је из исте одузео новац и цигарете након чега се
удаљио са лица места; и у ноћи између 06. и 07.11.2005. године у Београду, у улици Мије Ковачевића код броја 9 извршио
крађу обијањем киоска оштећеног АД ''Политика'' из Београда (сада ''Футура плус'') и из истог одузео одређену количину
цигарета у износу од 36.000,00 динара, допуне картица за мобилни телефон у износу од 10.820,00 динара, картице за ГСБ у
износу од 3.000,00 динара, штампу и другу разну робу у износу од 5.935,00 динара, што укупно износи прибављену
противправну имовинску корист од 55.755,00 динара, а у намери да противправно прибави исту, при чему је могао да схвати
значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свог дела, његове противправности и желећи његово извршење,
на тај начин што је металном шипком покидао катанац на улазним вратима од трафике, ушао у исту из кога је одузео
наведену робу, након чега се удаљио, чиме су окривљени Павловић Александар и Станковић Слободан извршили једно
кривично дело разбојничке крађе из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, и једно кривично дело крађе из члана 204
став 1 тачке 1 и 2 КЗ, док је окривљени Станковић Слободан извршио и једно продужено кривично дело тешке крађе из
члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, због чега је суд окривљене огласио кривим, неналазећи околности које би
искључивале њихову кривицу.

Наиме, чињенично стање описано у изреци пресуде, суд је пре свега утврдио из одбране окривљених
Павловић Александра и Станковић Слободана, који су приликом саслушања у полицији, у потпуности признали извршење
радњи из којих произилазе елементи кривичних дела која су им оптужницом стављена на терет, као и из одбране окривљеног
Павловића у односу на кривично дело које му је стављено на терет оптужним предлогом, а у којој је окривљени Павловић у
потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ . Такође,
приликом утврђивања чињеничног стања у овој кривично-правној ствари, суд је поред наведених одбрана окривљеног
Павловић Александра и Станковић Слободана имао у виду и исказе сведока који су саслушани током кривичнок поступка, а
чији искази заједно са одбранама окривљених, дају јединствену целину, у односу на начин, време и место извршења
кривичних дела која су окривљенима стављена на терет, а који сви искази су у складу и са материјални доказима изведеним
током кривичног поступка.

Дакле, у односу на кривична дела која су окривљенима оптужницом стављена на терет, и то у односу на
кривична дела која су окривљени Павловић и окривљени Станковић заједно извршили дана 08.11.2005. године и дана
28.10.2005. године, као и у односу на кривична дела које је сам окривљени Станковић извршио дана 29/30.10.2005. године, и
дана 6/7.11.2005. године, суд је прихватио одбрану окривљених дату пред полицијом, на записнику о саслушању
осумњиченог дана 08.11.2005. године, у којој су окривљени Павловић и Станковић на јасан и детаљан начин, а када им је
сећање било много боље очувано, него касније, описали како су наведена кривична дела извршена, а којој одбрани је суд
поклонио веру као јасној, логичној, истинитој и у складу са свим осталим изведним доказима.

Тако су окривљени Павловић и Станковић, у односу на кривична дела која су извршена дана 08.11.2005.
године и дана 28.10.2005. године (извршили их заједно), на јасан и детаљан начин описали, место, време и начин извршења
наведених кривичних дела, што је све поткрепљено и у складу са исказима сведока Лазић Радована, медицинске
документације за Лазић Радована, исказима представника Д.о.о. “Штампа систем” Рајак Тање, сведока Вулић Владимира,
сведока Милорада Војводића, потврдама о привремено одузетим предметима од Станковић Слободана и Павловић
Александра, потврдом о враћеним предметима, а који искази наведених сведока, и наведени материјални докази, заједно са
одбраном окривљеног Павловића и окривљеног Станковића, које су дате пред полицијом, представљају животну, логичну и
јединствену целину, и на јасан начин дају слику о томе како су напред наведена кривична дела извршена.
 P a g e | 139

Наиме, окривљени Павловић Александар и окривљени Станковић Слободан су у својим одбранама датим у
полицији, а у односу на кривично дело изврено дана 08.11.2005. године, навели да су кривично дело извршили заједно, и то
тако што су наведеног дана у улици Булевар Деспота Стефана, код Панчевачког моста, где су чекали аутобус за Борчу,
приметили да се у киоску-трафици на аутобуској станици, налази један човек који је спавао на столици, због чега су се
договорили да опљачкају наведену трафику, при чему је Павловић остао испред трафике да чува стражу и пази да неко не
наиђе, док је за то време Станковић ушао киоск, где га је приликом узимања фиоке у којој се налазио новац, у једном
тренутку, човек који је радио у трафици приметио и ухватио за руку, због чега је Станковић почео да дозива у помоћ, па је
Павловић ушао у трафику, гурнуо човека који је у њој радио, услед чега је тај човек пао на земљу, па су затим Станковић и
Павловић побегли, при чему су обојца код себе имали новац одузет из трафике, али их је убрзо ухапсила полиција, која им је
наведени новац уз потврду одузела, а затим је тај новац у износу од 6.060,оо динара уз потврду враћен власнику Вулић
Владимиру.

Суд је имао у виду да је окривљени Павловић код истражног судије и на глвном претресу, изменио своју
одбрану дату пред полицијом, у односу на кривично дело извршено дана 08.11.2005. године, где је навео да критичном
приликом није било претходног договора са Слободаном да опљачкају наведену трафику, да он није чувао стражу док је
Слободан био у трафици, да је чак покушао да одговори Слободана од уласка у трафику, јер је претпоставио да ће Слободан
да уђе у њу, као и да је критичном приликом само одгурнуо продавца који је радио у трафици, јер је Слободану требала
помоћ, пошто га је продавац видео и покушао да га спречи да узме фиоку у којој се налазио новац, да свакако није ударао
продавца, али суд овакву одбрану окривљеног Павловића, дату пред истражним судијом и на главном претресу, није
прихватио из разлога што је нашао да је она усмерена искључиво на умањење и избегавање сопствене кривице, и из разлога
што је иста у супротности са његовом одбраном као и одбраном Станковића, које су дате пред полицијом, док им је сећање
било много боље очувано, као и са осталим изведеним доказима, а нарочито са исказом сведока Лазић Радована, којем је суд
поклонио веру, као јасном, истинитом и логичном, а који је навео да су га окривљени критичном приликом, пошто је
покушао да спречи момка који се налазио у трафици (окривљеног Станковића), да узме фиоку са новцем, ударали и
шутирали, односно да га је заправо момак који је био испред трафике (окривљени Павловић), а који је дошао да помогне
момку који је био у трафици (окривљени Станковић), ударао. У вези са тим суд је имао у виду и медицинску документацију у
односу на Лазића, од дана 08.11.2005. године, из које је суд утврдио да је у њој констатовано да је Лазић задобио повреде у
тучи. Такође, суд је утврдио да, чак и када би се прихватили наводи окривљеног Павловића дати код истражног судије и на
главном претресу, да је само одгурнуо Лазића, а да га није тукао, то никако не би утицало на промену квалификације
наведеног кривичног дела, зато што и само предузимање радње гурања, пошто је окривљени Станковић већ узео наведену
фиоку у којој се налазио новац, представља примену силе, као битног елемента кривичног дела разбојничке крађе.

Такође у односу на наводе окривљеног Павловића да није знао да ће окривљени Станковић да уђе у трафику
и да је опљачка, суд је закључио да су и такви наводи окривљеног Павловића усмерени, искључиво на његово избегавање
кривице, јер је сам Павловић у својој одбрани пред полицијом навео да су се договорили да опљачкају наведену трафику, а и
окривљени Станковић је у својој одбрани коју је дао пред полицијом и на главном претресу, навео да је постојао претходни
договор, да се наведена трафика опљачка, односно како је навео на главном претресу, да је окривљеном Павловићу,
саопштио да му је "синула идеја" да узме новац из наведене трафике, при чему је Павловић требао да чува стражу.

Приликом доношења одлуке у односу на кривично дело тешке крађе, који су окривљени Павловић и
окривљени Станковић извршили дана 28.10.2005. године, суд је пре свега пошао, како је то већ наведено од одбране
окривљених дате пред полицијом у којој су окривљени навели да су наведено кривично дело извршили заједно, и то тако што
су наведеног дана на Богословији у улици Мије Ковачевића обили једну трафику, при чему је окривљени Павловић стао са
предње стране трафике, да чува стражу, док је Станковић отишао до врата и уз помоћ шипке, коју је имао код себе, прво
развалио катанац, а потом и улазна врата од трафике па је затим ушао у трафику, одакле је Павловићу додавао ствари које је
нашао у трафици, а затим је и Павловић ушао у њу и сам узео неке ДВД дискове, којом приликом су из трафике узели ДВД
дискове, цигарете, греб картице, карте за превоз, неколико допуна за мобилни телефон за бројеве 063 и 064, новац, као и
један мобилни телефон марке "Сименс", а које ствари су наредног дана продали, а новац добијен од продаје међусобно
поделили. Овакву одбрану окривљених дату пред полицијом, суд је прихватио из разлога што је иста у сагласности са свим
осталим изведеним доказима у односу на наведено кривично дело, са којима чини јединствену целину, и то пре свега са
исказом представника Д.о.о. “Штампа систем”, Рајак Тање, која је у свом исказу, навела да је наведена трафика, обијена дана
28.10.2005. године, као и спецификацијом недостајуће робе, која је однета приликом крађе у киоску број 536, у Београду, у
улици Мије Ковачевића број 6, и потврдом о привремено одузетим предметима од Станковић Слободана од дана 09.11.2005.
 P a g e | 140

године, а из којих је суд утврдио да је управо роба која је одузета од окривљеног Станковића, наведена у спецификацији, из
чега суд недвосмислено закључује да је управо окривљени Станковић и Павловић извршили наведено кривично дело.

Суд је ценио одбрану окривљеног Павловића, дату пред истражним судијом и на главном претресу, у односу
на кривично дело извршено дана 28.10.2005. године, у делу у којем је навео да се не сећа да је обио киоск у улици Мије
Ковачевића број 6, и да о томе не може прецизно да се изјасни, односно да не постоји могућност да је извршио наведено
кривично дело, јер ни једну од ствари које су тада одузете није видео, али такву промену одбране суд није прихватио јер је
сам окривљени Павловић, у својој одбрани пред полицијом, када му је сећање било много боље очувано, признао извршење
наведеног кривичног дела, при чему је суд такву одбрану дату пред полицијом, прихватио јер је иста у сагласности и са
одбраном окривљеног Станковића, са којом даје једну јединствену и логичну слику, како се предметни догађај одиграо, при
чему су одбране дате пред полицијом у складу са свим напред наведеним материјалним доказима, изведеним у односу на
кривично дело извршено дана 28.10.2005. године, из којих свих разлога је суд оценио да је окривљени Павловић изменио
своју одбрану пред истражним судијом и наглавном претресу, у односу на наведено кривично дело искључиво из разлога
избегавања сопствене кривице.

Такође, суд је посебно ценио тезу одбране окривљеног Павловића, да он није био свестан својих исказа
датих пред полицијом јер је дугогодишњи наркоман, због чега није био у могућности да прати ток саслушања и износи своју
одбрану, али суд такве наводе није прихватио, оценивши их да су усмерени искључиво на избегавање његове кривице, а пре
свега из разлога што се на ту околност судски вештак др Александар Милошевић на главном претресу изјаснио, наводећи да
је окривљени Павловић, био у стању да у полицији даје свој исказ, односно да прати ток саслушања и износи своју одбрану,
као и да чак и да је окривљени Павловић био под дејством наркотика, то не би утицало на другачији налаз, јер је у то време
Павловић био овисник, што је управо за њега и било нормално стање, у којем је функционисао, те је на крају закључио да је
окривљени Павловић могао да схвати значај онога што је у полицији говорио и да је био свестан онога што прича.

У одонсу на кривична дела тешке крађе која су оптужницом стављена на терет окривљеном Станковић
Слободану да их је извршио у ноћи између 29. и 30.10.2005. године у Борчи, у улици Братства Јединства и у ноћи између 06.
и 07.11.2005. године у Београду, у улици Мије Ковачевића код броја 9, суд је приликом доношења одлуке, пре свега пошао
од одбране окривљеног Станковића дате пред полицијом у којој је окривљени Станковић у поптпуности признао извршење
радњи из којих произилазе елемнти наведених кривичних дела, при чему је на детаљан начин описао да је кривично дело
извршено у ноћи између 29. и 30.10.2005. године у Борчи, у улици Братства Јединства, извршио тако што је у продавницу ТП
''Рајче'' обио, на тај начин што је гурнуо врата од продавнице и ушао у исту након чега је из исте одузео новац и цигарете, а
затим се удаљио са лица места, док је у ноћи између 06. и 07.11.2005.године у Београду, у улици Мије Ковачевића код броја 9
извршио крађу обијањем киоска, на тај начин што је металном шипком покидао катанац на улазним вратима од трафике,
ушао у исту из кога је одузео робу и новац, након чега се удаљио са лица места. Суд је овакву одбрану окривљеног
Станковића, дату пред полицијом прихватио јер је иста у складу са осталим изведеним доказима и то са исказима сведока
Поповић Радмиле, представника “Футуре плус” Д.о.о Земун, Војислава Вујичића и одштетног захтева достављеног од стране
представника “Футуре плус”, а са којим доказима одбрана окривљеног Станковића, у односу на наведена кривична дела
представља јединствену целину.

Суд је ценио одбрану окривљеног Станковића, дату на главном претресу, у којој је навео да не признаје
извршење наведених кривичних дела која су му оптужницом стављена на терет да их је сам извршио, наводећи да је наведена
кривична дела у својој одбрани пред полицијом признао из разлога што је према њему била примењена принуда, јер су се
полицајци иживљавали над њим, малтретирали га, лупали му шамаре, и терали да ради чучњеве, при чему су му повредили и
јагодичну кост, за коју повреду нема медицинску документацију, али суд такву промену одбране окривљеног Станковића,
није прихватио, оценивши је да је усмерена искључиво на избегавање његове кривице, пре свега из разлога што је на
наведену околност саслушан сведок Војводић Милорад који је у свом исказу на главном претресу навео да је апсолутно
сигуран да је приликом сваког саслушања у којима је он био бранилац, увек поступано у складу са законом и одредбама
ЗКП-а, односно да је увек био присутан приликом саслушања, и да је увек уколико би било икаквих примедби, реаговао и
отклонио их, при чему је истакао имајући у виду да је записник о саслушању окривљеног Станковића у полицији, потписао
без примедби, да то значи да никаве примедбе није имао и да је све урађено по закону.
 P a g e | 141

У односу на кривично дело које је оптужним предлогом стављено на терет окривљеном Павловић
Александру, суд је приликом доношења одлуке, пре свега пошао од одбране окривљеног Павловића, који је у потпуности
признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, а из које је суд утврдио да је
критичном приликом окривљени Павловић био на фестивалу “Егзит” у Новом Саду, где је упознао "неке Енглезе", које је
частио пивом, док су они њему дали марихуану, коју је ставио у новчаник, те да је намеравао да је касније баци, али је то
заборавио да уради, па му је наведену марихуану полиција пронашла приликом контроле на улазу на фестивал. Овакву
одбрану окривљеног Павловића суд је прихватио као истиниту, јер је дата на уверљив начин, и из разлога што је у складу са
осталим изведеним доказима, а пре свега са потврдом о привремено одузетим предметима од 14.07.2007. године, као и са
извештајем о вештачењу материјала сумњивог на дрогу, од 08.10.2007. године. Из напред наведеног суд је на несумњив
начин утврдио да је окривљени, у време на месту и на начин како је то описано у изреци пресуде, ради сопствене употребе,
држао опојну дрогу марихуану у количини од 0,31 грам која је била упакована у провидни целофан.

У вези са кривичним делом које је извршено од стране окривљеног Павловић Александра и окривљеног
Станковић Слободана дана 08.11.2005. године, суд је посебно ценио тезу одбране браниоца окривљеног Станковић
Слободана, да се у конкретном случају ради о кривичном делу разбојничке крађе из члана 205 став 1 КЗ, те да окривљеног
треба огласити кривим за наведено кривично дело, а не за кривично дело разбојничке крађе из члана 167 став 1 КЗ РС у вези
члана 22 ОКЗ, који је био на снази у време извршења кривичног дел, аали је нашао да такво мишљење браниоца окривљеног
Станковића, није у складу са законом, јер је по Кривичном законику прописано, да ако је дело учињено од стране више лица
(205 став 3 КЗ, а не како то бранилац наводи да је реч о делу из члана 205 став 1 КЗ), учинилац ће се казнити затвором од три
до петнаест година, док је чланом 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, прописана казна затвора од две до дванаест година,
из којих разлога је суд оставио правну квалификацију из оптужнице, налазећи да је стари закон у конкретном случају блажи
за учиниоца, што је у складу са чланом 5 став 2 КЗ.

Ценећи психички однос окривљених према извршеним кривичним делима, а имајући у виду налаз и
мшљење вештака психијатра др Александра Милошевића, суд закључује да су окривљени у време извршења кривичних дела
која су им стављена на терет, били свесни својих дела, те да су хтели њихово извршење, односно да су оба окривљена
кривична дела извршили са директним умишљајем као обликом висности.

Подводећи утврђено чињенично стање, као и психички однос учинилаца према извршеним кривичним делима под правну
норму, односно вршећи правну квалификацију, суд закључује да се у недозвољеним радњама окривљеног Павловић
Александра и окривљеног Станковић Слободана стичу сва субјективна и објективна обележја извршења кривичног дела
разбојничке крађе из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, као и да се у њиховим радња стичу сва субјективна и
објективна обележја извршења кривичног дела тешке крађе из члана 204 став 1 тачке 1 и 2 КЗ, па како нису постојале
околности које би искључиле њихову кривицу, суд их је огласио кривим. Такође, вршећи правну квалификацију у односу на
кривична дела која су оптужницом стављена на терет окривљеном Станковић Слободану да их је сам извшио, суд је
закључио да се у недозвољеним радњама окривљеног Станковића стичу сва субјективна и објективна обележја извршења
једног продуженог кривичног дела тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, а у вези члана 61 КЗ, с обзиром да је у
конкретном случају реч о више истоврсних кривичних дела, која су учињена у временској повезаности (дана 29./30.10.2005.
године и дана 06./07.11.2005. године), од стране истог учиниоца, и која дела због постојања истоврсности предмета дела
(роба и новац-као туђа покретна ствар), коришћења исте ситуације (кривична дела извршена у току ноћи, обијањем трафика),
и чињенице да су обухваћена јединственим умишљајем учиниоца, односно да све инкриминисане радње представљају
континуирану делатност која има вид јединствене целине, суд је утврдио да је у конкретном случају реч о једном
продуженом кривичном делу разбојништва, и са којих разлога суд није прихватио квалификацију из оптужница ОЈТ-а у
Београду, па како нису постојале околности које би искључиле кривицу окривљеног, суд га је огласио кривим, како је то
описано у изреци ресуде. На крају вршећи правну квалификацију у односу на кривично дело које је оптужним предлогом
стављено на терет окривљеном Павловић Александру, суд је закључио да се у недозвољеним радњама окривљеног
Павловића стичу сва субјективна и објективна обележја извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и
стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, па како нису постојале околности које би искључиле његову
кривицу, суд га је огласио кривим.

Ценећи радње окривљених Павловић Александра и окривљеног Станковић Слободана и удео окривљених у
извршењу кривичног дела разбојничке крађе од 08.11.2005. године, као и кривичног дела тешке крађе од 28.10.2005. године,
суд је закључио да су окривљени поступали кординисано, по претходном договору, усклађено, да су кривична дела извршили
 P a g e | 142

заједно, заједничким деловањем на бази подела улога, те да су кривично дело заједно хтели као своје, због чега је суд
закључио да су у конкретном случају поступали као саизвршиоци.

Утврђујући све околности из члана 54 Кривичног законика које опредељују да казна буде мања или већа, суд
је окривљеном Павловић Александру од олакшвајућих околности узео у обзир младост окривљеног у време извршења
кривичног дела и његово делимично признање, док је од отежавајућих околности у обзир узео ранију осуђиваност, при чему
је имао у виду да није осуђиван за истоврсно кривично дело, док је у односу на окривљеног Станковић Слободана, суд од
олакшавајућих околности узео у обзир младост окривљеног у време извршења кривичних дела, као и његово делимично
признање, док је од отежавајућих околности у обзир узео ранију осуђиваност, при чему је имао у виду да је раније осуђиван
за истоврсно кривично дело као и за кривично дело из исте групе, при чему је суд као отежавајучу околност за окривљеног
Станковића узео и бројност кривично – правних радњи једног продуженог кривичног дела (тешке крађе).

Одлучујући о врсти и висини кривичних санкција у односу на окривљене Павловић Александра и Станковић
Слободана, суд је закључио да се сврха изрицања кривичне санкције из члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања из
члана 42 Кривичног законика у конкретном случају може постићи изрицањем само ефективне казне затвора, па је
окривљеном Павловић Александру претходно утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело из члана 167 став 1
КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, за кривично дело из члана 204 став
1 тачке 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а за кривично дело из члана 246 став 3 КЗ, казну затвора у
трајању од 5 (пет) месеци, док је окривљеном Станковић Слободану утврдио појединачне казне затвора и то за кривично
дело из члана 167 став 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, за кривично
дело из члана 204 став 1 тачке 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а за извршење сваког од кривичних дела
из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, у вези члана 61 КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године, па је суд уз даљу примену
одредбе члана 60 КЗ, осудио окривљеног Павловић Александра на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, док
је окривљеног станковић Слободана, уз даљу примену одредаба члана 60 КЗ, осудио на јединствену казну затвора у трајању
од 3 (три) године, у коју казну му је у складу са одредбом члана 63 КЗ, урачунао време проведено у притвору од 01.11.2007.
године, па надаље, сматрајући да се овако одмереном санкцијом по мери и врсти у потпуности постиже сврха кажњавања и
изрицања кривичних санкција, и то како са аспекта генералне тако и специјалне превенције.

На основу члана 206 став 2 ЗКП суд је обавезао да окривљени Павловић Александар и окривљени Станковић
Слободан, оштећеном предузећу “Штампа систем”, на име имовинско-правног захтева солидарно исплате износ од
194.566,оо динара, као и да окривљени Станковић Слободан плати још 16.197,оо динара на име имовинско-правног захтева
оштећеном предузећу “Футура плус”, а који износи су неспорно утврђени током поступка.

На основу члана 206 став 2 ЗКП суд је оштећену Поповић Радмилу и оштећеног Вулић Владимира ради
остваривања имовинског-правног захтева упутио на парницу с обзиром на то да подаци кривичног поступка нису пружили
поуздан основ ни за потпуно ни за делимично одлучивање о истом, а имајући у виду да би одлучивање о овом имовинско-
правном захтеву односно утврђивању истог водило одуговлачењу кривичног поступка .

Суд је на основу члана 196 ст. 4 ЗКП, сматрајући да би плаћање трошкова кривичног поступка довело у
питање издржавање окривљених, ослободио окривљене плаћања трошкова кривичног поступка у целини, те одредио да исти
падају на терет буџетских средстава суда.

Суд је имао у виду и друге изведене доказе, као и наводе странака, али с обзиром да несумњиво утврђено
чињенично стање, наведене законске прописе, као и заузето правно становиште суда, закључио да исти нису од битног
утицаја на евентуално другачије пресуђење у овој кривично-правној ствари.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Марија Живковић Растко Поповић

Поука о правном леку:

Против ове пресуде дозвољена је жалба
у року од 15 дана од дана пријема исте,
 P a g e | 143

Врховном суду Србије, а преко овог суда.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИШИ СУД
3К. 53/13
дана 26. август 2013.
Краљево
У ИМЕ НАРОДА
ВИШИ СУД У КРАЉЕВУ у већу састављеном од председника већа судије Милана Давидовића и чланова већа
судије Весне Радомировић и судија поротника Каролине Миловановић, Мине Ђоковића и Вере Воштинић, са записничарем
Зорицом Апостоловић, у кривичном предмету оптуженог Миломира Пејковића из села Стубал, град Краљево, због кривичног
дела убиство из члана 113 Кривичног законика, по оптужници Вишег јавног тужиоца у Краљеву Кт. 44/13 од 12.6.2013.
године; након јавног главног претреса одржаног 23. августа 2013. године у присуству заменика ВЈТ у Краљеву Јелене Перић,
оптуженог и његовог браниoца адвоката Драгана Богдановића из Краљева донета је 26. августа 2013. и истог дана јавно
објављена

ПРЕСУДА

Опт. МИЛОМИР ПЕЈКОВИЋ звани Климпо, од оца Милића и мајке Драгице, девојачко презиме мајке
Дрвљаниковић, рођен 29.10.1975. у Краљеву, живи у селу Стубал бр. 226, град Краљево, Србин, држављанин Србије,
ожењен, отац малолетног детета, завршио осам разреда основне школе, пољопривредник, војску служио 1997/98. у
Приштини, води се у ВЕ у Краљеву, не поседује имовину, ради са стоком и на тај начин зарађује око 3.000 евра годишње,
супруга не ради, раније није осуђиван, не води се други кривични поступак

к р и в je

што је 10. маја 2013. године, око 18,30 сати у селу Стубал, територија града Краљева, након вербалне расправе са својим
оцем Милићем Пејковићем, са којим је живео у заједничком домаћинству, у економском делу дворишта, након што је Милић
Пејковић покушао да га удари, свестан да је такво његово поступање забрањено, те да њиме може тешко да повреди другог и
хотећи такво извршење дела другог тешко телесно повредио, тако што је узео металну вилу са дрвеном држалицом и њоме
ударио Милића Пејковића у предео темена главе и том приликом му нанео тешку телесну повреду опасну по живот у виду
ране – раздерине у левом теменом пределу на три центиметара улево од средње линије главе са нагњечењем у пределу коре и
беле масе мозга, без прелома костију лобање, а затим се, иако је према околностима под којима је дело учинио и према својој
животној доби био дужан и могао бити свестан да услед оваквог повређивања може наступити смрт Милића Пејковића,
удаљио са лица места, а Милић Пејковић је након повређивања дошао до места на путу који води од Стубла према Доњем
Грачацу наспрам куће Живорада Маркићевић, где је од задобијених повреда пао на подлогу и преминуо,

чиме je учиниo кривично дело кривично дело тешка телесна повреда из члана 121 став 3 у вези става 1 Кривичног законика,

па га Суд применом чланова 4, 14, 22, 25, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика и чланова 193, 194, 196, и 356 Законика о
кривичном поступку

ОСУЂУЈЕ

на казну затвора у трајању од 4 (четири) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 10.5.2013. до
26.8.2013. године.

Обавезује се опт. Миломир Пејковић да плати Суду трошкове кривичног поступка у износу о чијој ће висини бити
одлучено посебном одлуком, те паушал у износу од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде.
 P a g e | 144

Образложење
1.1. Виши јавни тужилац у Краљеву (ВЈТ у Краљеву) је оптужницом Кт. 44/13 од 12.6.2013. ставио на терет опт.
Миломиру Пејковићу из села Стубал, град Краљево, извршење кривичног дела убиство из члана 113 Кривичног законика
(КЗ) на начин како је наведено у изреци ове пресуде, уз предлог да га Суд огласи кривим и осуди по закону.

2.1. Опт. Миломир Пејковић је навео у одбрани: живи у селу Стубал. Одгајила га је баба по мајци jeр су му родитељи
живели и радили у Швајцарској, а кући су долазили када су годишњи одмори. Мајка живи у Швајцарској где чека да се
пензионише. Отац је стекао пензију и живео је у Стублу са његовом породицом у заједници, издржавали су се делом од очеве
пензије, јер су приходи од пољопривреде мали, што му је отац често пребацивао.

Односи између њега и оца били су лоши, посебно од када се отац вратио из Швајцарске. Отац је желео да буде
доминантан, говорио је: „Ја, па ја“. Често оно што би он урадио, његовом оцу није било по вољи. Са оцем се свађао сваки
дан, свађу је скоро увек започињао отац. Отац је волео често и да се потуче, због тога је два пута пријављивао оца у
Полицијској станици у Витановцу због насиља у породици. Плашио се од оца, јер га овај није ударао само рукама, већ би
употребљавао и први предмет који би му био у близини. Гађао би га чиме је стигао. Оцу је често све сметало, па и дете,
говорио је: „Шта ће ти ово дете кад не умеш да га васпиташ?“. Пет или шест година пре догађаја једном приликом отац га је
гађао „ждребчаником“, шипком која стоји иза задњег дела коња када се упрегне у запрегу, том приликом повредио га је у
пределу леђа. Године 2012. отац га је повредио багремовим коцем, па је због тога полиција долазила код њих. Оцу је сметало
и то што је он волео да попије. Две или три године пре догађаја његов отац је дошао до продавнице где је он пио пиће,
ухватио га за врат и оборио на тло, али је ту био један мештанин који га је одбранио. Отац је хтео да га убије, говорио је: „Ја
ћу тебе да убијем секиром, ја ћу да те закољем...“, вређао га је, псовао му је мајку, а тако се понашао и према његовој супрузи
и детету. Највише је волео да прича сам са собом. Он се лоше односио и према његовој мајци. Отац се лечио у Швајцарској
на психијатријском одељењу, али не зна детаље о томе и тачну дијагнозу болести.

Дана 10.5.2013. године отац и он отпочели су изградњу салаша. Тог јутра он је попио два пива, а после вечере попио
је доста вина, али није био пијан. Отац је током дана и вечери пио вино са радницима. Нису се свађали. Разговарали су у току
целог дана. Отац је био необично плав по кожи и доста се знојио. Био је нервозан, али није псовао. После вечере он је отишао
до салаша да стави алат у колица. Поред колица у салашу било је његово дете. Отац је био удаљен неких двадесетак метара и
почео је да виче да дете дира ексере, а њему је рекао да је пијанчура, узео је у руке летву дужине око 1,5 м, четвртасту, са
ивицама, нешто ширу од оних што се стављају на кров. Рекао је оцу: „Шта ти је, шта вичеш?“, пришао је на два корака од оца
и узео дете у наручје. Отац је летву држао са обе руке, замахивао је њом напред, назад, три пута га је гурнуо летвом у
пределу ребара, очи су му биле исколачене, отац му је рекао да пусти дете, да ће да га убије. Када је отац кренуо са летвом
према њему он се уплашио, јер није било први пут да то чини. Питао је оца: „Милићу, шта ти је, шта ти је?“, дете му је било у
рукама, почело је да плаче, његова супруга је дотрчала и узела дете, супруга им је рекла: „Шта је више, докле ћете?“. Док је
узмицао уназад дошао је до дела у вајату где су се налазиле свиње. Видео је да је погрешио што је кренуо ка делу вајата где
су се налазиле свиње, јер је то место супротно од излаза, требао је да иде ближе излазу јер би тако могао да побегне. О тац је
оставио летву поред салаша који се налазио са његове десне стране и ухватио га за обе руке изнад лактова и оборио на ограду
од свињца. Он се измуљио у леву страну према вратима штале, видео je вилу прислоњену на зид , помислио је да узме вилу и
оцу сломи руку. Узео је вилу, подигао ју је са обе руке у правцу рамена, замахнуо њоме и ударио оца. У том моменту отац и
он су стајали, били су окренути лицем један према другом, он са подигнутом вилом, а отац са летвом у рукама. Мислио је да
је ударио оца у руку, касније је сазнао да га је ударио у главу. Не зна којим делом виле је ударио оца, да ли гвозденим делом,
дршком или тзв. прошцима. Није му јасно како оца није спасла летва, јер је летву држао подигнуту са обе руке испред себе.
Не зна да ли је било контакта између виле и летве. Не сећа се када је отац бацио летву, али сећа се да га је ухватио за дршку
виле и отео му је. Чуо је да су виле бачене на бетон, чуо је звекет метала. Не зна шта је било са летвом. Он је почео да бежи
сокаком према кући Славише Стевановића. Отац није пао, већ је почео да трчи за њим, трчао је за њим до дворишта Славише
Стевановића. Није смео да се окрене, јер је знао да отац трчи за њим. Од Славишине куће вратио се својој кући пречицом,
степеницама, а Славиши је рекао да види шта је са оцем. Оца више није видео, рекли су му да је пао и преминуо. Није хтео да
убије оца. Да је хтео да га убије могао је да то учини док су му виле биле у рукама, могао је да га прободе вилама.

Бранилац адвокат Драган Богдановић из Краљева навео је да Миломир Пејковић јесте ударио Милића Пејковића
вилом са дрвеном држалицом у пределу темена главе, то је учинио јер је Милић Пејковић, у моменту када је он био са
малолетним сином у дворишту, без посебног разлога и повода почео да виче на њега, вређа га, а потом је узео и дрвену летву
и напао га. Миломир Пејковић се у моменту када је ударио оца вилом налазио у физиолошком афекту страха јаког
 P a g e | 145

интензитета, што је утврђено вештачењем. Миломир Пејковић није изазвао оца, напад је био изненадан, али није имао
намеру да убије оца, јер да је то хтео логично би било да га прободе вилом, а не да зада један ударац и да побегне. Међутим,
један ударац је био довољан да наступи смрт Милића Пејковића. Сматра да је Миломир Пејковић поступао у стању нужне
одбране. Предложио је да Суд ослободи од оптужбе. Уколико Суд нађе да се у конкретном случају ради о прекорачењу
нужне одбране, навео је да би казну требало ублажити испод посебног минимума, имајући у виду све чињенице и околности
догађаја.

3.1. Након што је саслушао одбрану оптуженог Миломира Пејковића Суд је у току доказног поступка саслушао
оштећену Драгицу Пејковић, сведоке Миломира Миленковића, Светлану Миленковић Пејковић, прочитао исказе сведока
Десанке Маркићевић и Славише Стевановића, оба од 17.5.2013. записник о увиђају Вишег суда у Краљеву Кри. 89/10 од
10.5.2013. године, извод из КЕ за Миломира Пејковића, извештаје МУП РС, Завода за за здравствену заштиту радника о
количини алкохола у крви пок. Милића Пејковића и Миломира Пејковића, лекарску потврду издату од др Виктора Кнежевића
од 8.7.2013. године, извршио увид у скице лица места у саставу записника о увиђају, у фото документацију ПУ у Краљеву бр.
565/13 од 12.5.2013. у фото документацију бр. 566/13 сачињену при обдукцији леша Милића Пејковића, извео доказе
вештачењем психичког здравља Миломира Пејковића и вештачењем од стране вештака специјалисте судске медицине.

3.2. Из материјалних доказа Суд је утврдио следеће чињенице.

Након што је од полиције у Краљеву обавештен да је 10.5.2013. дошло до физичког сукоба између оца и сина у коме
је отац задобио телесне повреде од којих је на лицу места преминуо, истражни судија Вишег суда у Краљеву је изашао на
лице места у село Стубал и обавио увиђај, том приликом констатовано је: лице места је обезбеђено од стране полицајаца ПУ
Краљево. На лицу места није затечен Миломир Пејковић јер је спроведен у ПУ у Краљеву. Прилаз економском објекту и
домаћинству Пејковића је земљани пут који се одваја са леве стране од сеоског пута који води од центра села према мосту на
реци Западна Морава. Трагови су затечени на прилазном путу испред економског објекта и у трему економског објекта
испред обора за свиње. Улаз у економски објекат је отворен. У задњем делу објекта ка излазу је обор са свињама. Са леве
стране улаза у економски објекат је складиште за кукуруз, салаш, који је у изградњи, а са десне стране је улаз у шталу. У
простору испред обора за свиње затечена је мешалица за бетон, ручна колица у којима се налазио алат и будак, а на тлу се
налазила метална вила са дрвеном дршком (шиљци су окренути на доле, на дршци виле су уочени тачкасти трагови црвене
течности налик на крв) и пластична папуча (налазила се ближе огради обора за свиње).

После раздвајања пута ка домаћинству Пејковића са пута који води од центра села Стубал (ка мосту на Западној
Морави, гледано из правца центра села) налази се одвајање за асфалтни пут који води ка кући Живана Маркићевића (у нижем
нивоу од асфалтног пута који води од центра села ка реци Западна Морава). Између ова два пута је бетонски потпорни зид у
два нивоа и висина сваког нивоа је око један метар, а између завршетка првог потпорног зида гледано са асфалтног пута
према кући Живана Маркићевића је земљани део прекривен травом и ниским растињем где су видљиви трагови налик на крв.
Трава и растиње су повијени. Изнад тога је други бетонски потпорни зид висине око један метар, а поред њега је узан
простор обрастао травом и асфалтна подлога. Тело пок. Милића Пејковића налазило се на асфалтном путу према кући
Живана Маркићевић уз први бетонски потпорни бедем (по изјави присутних увиђају тело пок. Милића Пејковића се
налазило на првом нивоу изнад првог бедема ближег асфалту поред куће Живана Маркићевића, али су га ради пружања
помоћи спустили на асфалтни пут). Тело пок. Милића Пејковића је окренуто на леђа и покривено чаршавом.

Приликом увиђаја за фиксну тачку (ФТ) узет је предњи леви угао економског објекта ближе прилазном путу. У
односу на ФТ спуштена је нормала. За одређивање положаја трагова и тела пок. Милића Пејковић за ФТ узет је почетак
раздвајања сеоског пута који води од центра села ка Западној Морави и пута који се одваја са његове десне стране, а води ка
кући Живана Маркићевића. Бели папир са тачкама црвене течности налик на крв налазио се на удаљености 8,10м од ФТ и 9м
од спуштене нормале (траг број 1). Папуча се налазила на удаљености 8,40м од ФТ и 8,30м од спуштене нормале (траг број
2). Трагови црвене течности налик на крв налазили су се на удаљености 7,6м од ФТ и 2,7м од нормале као и на удаљености
од 9м од ФТ и 4,30м од нормале (траг број 4 и 3). Траг капања црвене течности налик на крв налазио се на удаљености 5,5м
од фиксне тачке и 7,80м од спуштене нормале (траг број 5). Траг црвене течности налик на крв на земљаном делу
прекривеном травом и растињем (између два потпорна бедема) налазио се на удаљености 12,30м од ФТ (траг број 10) а на
12м од ФТ (траг број 11), и на травнатом делу уз десну ивицу сеоског пута који води према реци Западна Морава налази ла се
кошуља са траговима црвене боје налик на крв.
 P a g e | 146

Криминалистички техничар је фотографисао лице места, сачинио скицу лица места као и извештај о крим.
техничком прегледу лица места. Истражни судија је издао налог оперативном раднику да утврди учеснике у физичком
сукобу, евентуалне очевице догађаја и сведоке, као и да се од Миломира Пејковић узме крв ради анализе на присуство
алкохола у крви. Стерилним штапићем узет је узорак трагова црвене течности налик на крв за ДНК анализу. Са лица места
изузет је папир на коме су се налазили трагови црвене течности, папуча, метална вила са дрвеном држалицом, као и кошуља
са траговима црвене течности (пронађена поред сеоског пута који води ка Западној Морави). Издат је налог да се тело пок.
Милића Пејковић пребаци у просектуру ЗЦ „Студеница” у Краљеву ради обављања обдукције. Из џепа пок. Милића
Пејковић извађен је кожни новчаник браон боје у коме се налазило 120 швајцарских франака, визит карта и картица, и све је
предато Славиши Стевановићу из Стубла. Истражни судија је издао налог др Мирјани Бањанац да обави обдукцију леша пок.
Милића Пејковића и да се изјасни о узроцима смрти, као и да узме крв ради анализе на присуство алкохола у крви (записник
о увиђају Вишег суда у Краљеву Кри. 89/13 од 10.5.2013.).

Суд је на претресу извршио увид у фото документацију ПУ Краљево број 565/13 од 12.5.2013. године, слике
приказују место догађаја, изглед лица места у породичном домаћинству власништво Милића Пејковића, у селу Стубал где је
дошло до туче између сада покојног Милић Пејковића и Миломира Пејковића (слика 1, 2 и 3), метална вила са дрвеном
држалицом и папуча у затеченом положају непосредно поред обора за свиње (слике 4 и 5), ближи изглед лица места у
породичном домаћинству власништво Милића Пејковића, у селу Стубал након обележавања трагова (слика 6), међусобни
положај трагова обележених бројевима 1, 2, 3, 4 и 5 (слика 7), међусобни положај трагова обележених бројевима 1 и 2 (слика
8), папир беле боје на коме су се налазили трагови црвене течности налик на крв, траг број 1, (слика 9), папуча на којој су се
налазили трагови црвене боје налик на крв, траг број 2, (слика 10), међусобни положај трагова обележених бројевима 3 и 4
(слика 11), траг капања црвене течности налик на крв, траг број 3 (слика 12), траг капања црвене течности налик на крв, траг
број 4, (слика 13), међусобни положај трагова обележених бројевима 2, 3, 4 и 5 (слика 14), траг капања црвене течности
налик на крв, траг број 5 (слика 15), међусобни положај трагова обележених бројевима 6 и 7 (слике 16 и 17), метална вила са
дрвеном држалицом, траг број 6 (слике 18 и 19), дрвена држалица на којој су се налазили трагови црвене боје налик на крв
(слика 20), папуча, траг број 7 (слика 21), изглед лица места где је затечено тело пок. Милића Пејковића (слике 22 и 23),
изглед тела покојног Милић Пејковића (слика 24, 25 и 26), анфас пок. М. Пејковића (слика 27), стрелицом показани траг
црвене течности налик на крв (слика 28), кошуља на којој су пронађени трагови црвене боје налик на крв (слика 29),
међусобни положај трагова обележених бројем 9 (тело пок. Милића Пејковића), бројем 10 (траг црвене боје налик на крв) и
бројем 11 (кошуља са траговима црвене боје налик на крв) (слика 30), траг црвене боје налик на крв, траг број 10, (слика 31) и
кошуља са траговима црвене боје налик на крв, траг број 11 (слика 32).

Крв пок. Милића Пејковића узета је на анализу приликом обдукције његовог леша.

На претресу су прочитани налази Завода за заштиту радника МУП бр. 1207 од 16.5.2013. и бр. 1158 од 15.5.2013. из
којих је Суд утврдио да критичном приликом у крви Милића Пејковића није било алкохола, а да је у крви Миломира
Пејковића било 0,22 % или 4,8 грам промила алкохола.

3.3. Oшт. Милић Пејковић је преминуо 10.5.2013. у Стублу. По налогу истражног судије Вишег суда у Краљеву следећег
дана је извршена обдукција његовог леша у просторијама службе за патологију и судску медицину ЗЦ „Студеница“ Краљево.
Из записника о обдукцији од 11.5.2013. Суд је утврдио:

(А) У спољашњем налазу у тачки 1) констатовано је: (1) мушки леш дужине 180 цм, животног доба 66 година, костура и
мишића добро развијених, ухрањености добре; мртвачка укоченост добро изражена у свим зглобовима; мртвачке мрље добро
изражене у задњим деловима тела, и у пределу лица, сливене, бледољубичасте; кожа бледосива, (2) коса проседа, дужине до
4цм; очни капци склопљени, везнице тачкасто крвљу подливене, тамноцрвене боје; рожњаче провидне; дужице зеленоплаве;
зенице кружне, једнаке пречника 5мм; усне суве, бледољубичасте; тоталне протезе у пределу обе вилице, десни изравнате,
ружичасте; врат ваљкаст, обично покретан; грудни кош ваљкаст, правилан; трбух у равни грудног коша; косматост бручика
мушког типа, (3) у левом средишњем теменом пределу, на 3 цм улево од средње линије главе налази се уздужна рана дужине
7цм, неравни, нагњечени, крвљу подливених ивица и страна; простор и дно описане ране чине мостићи поткожног ткива тога
предела, (4) на задњој страни леве подлактице у горњој трећини једно испод друге промера 2х1 цм, на 2мм испод промера
2х1цм, на 1 цм испод косо цртасто дужине 1цм, на 1цм испод, на више места попречно дужине 1цм на површини 1х4цм на
описаним местима кожа је лишене наткожице, а оголела кожица је сува, чврста, мркоцрвенкаста, (5) у десном бочном делу
 P a g e | 147

грудног коша у средњој пазушној линији на 121 цм изнад равни стопала попречно промера 1,5х2цм, кожа је крвљу
подливена, модрољубичасте боје, (6) на предњој страни десног рамена промера 2,5х2,5 цм, у горњој трећини десне половине
трбуха на два места једно испод другог, промера 1х1цм и 2х4цм на описаним местима кожа је крвљу подливена,
зеленкастољубичасте боје, (7) у десном препонском пределу косо, цртаске дужине 5 цм, кожа је сивобеличаста, ожиљно
промењена, (8) у носу и устима мало сукрвичавог ситнопенушавог садржаја, у ушима, полном отвору и чмару нема страног
садржаја, (9) сем описаних на лешу споља нема других промена нити повреда, (10) на лешу се налазила бела мајица крвљу
јако натопљена, сомотске панталоне са браон кајишем у појасу; панталоне су са задње стране у пределу појаса крвљу
натопљене као и на предњим странама обе ногавице; тегет гаће, тегет чарапе.

(Б) у унутрашњем налазу (а) у одељку под насловом „глава” констатовано је: (1) ткиво поглавине осредње влажно
средњекрвно, у средишнем делу левог теменог предела величине мушког длана, дебљине до 3мм, крвљу прожето,
тамноцрвене боје; кров лобање крушкаст промер 156 х 144 мм, дебљине од 4 до 7 мм; тврда можданица чврсто срасла за
кости крова и основе лобање, у њеним сливовима мало течне, тамноцрвене крви; мозак увећан, спљоштених вијуга, сужених
бразди; меке можданице у средишнем делу левог теменог режња величине мушког длана дифузно крвљу подливене, тамно
црвене боје, дуж крвних судова сивобеличасто задебљале; артерије на основици мозга мање растегљива зида са
сивкастожућкастим величине до зрна пшенице задебљањима на присници; на основичној страни оба слепоочна режња у
белој маси на више места величине до чиодине главе и у кори левог теменог режња на неколико места величине до зрна
пшенице, ткиво великог мозга је нагњечено, крвљу прожето, тамноцрвене боје; ткиво можданог моста, продужене и кичмене
мождине и малог и очуваних делова великог мозга натопљено, средњекрвно, на пресеку се кора и сиво ткиво можданих
једара распознаје од средине; мождане коморе обично широке, без страног садржаја, глатких, средњекрвних постава; (2)
скинута је тврда можданица прегледане кости крова и основе лобање, прегледане кости лица и на њима нису утврђени знаци
прелома нити повреда;

(б) у одељку под насловом „врат и груди“ констатовано је: (1) језик чврст осредње изражених лимфних чворића на корену;
једњак без садржаја, слузокожа просолико, сивобеличасте задебљала, средњекрвна; у душнику и главним душницама мало
ситнопенушавог, сукрвичавог садржаја, слузокожа глатка, средњекрвна; лимфне жлезде испод рачве душника величине зрна
пасуља, шкриљасте; режњеви штитасте жлезде величине шљиве, стакластог пресека, средњекрвни; вилача замењена масним
ткивом; подјезична кост и штитаста рскавица целе, (2) грудне дупље без страног садржаја; плућна крила слободна, плућнице
глатке, провидне; ткиво плућа ваздушасто, еластично, равног пресека, са пољима тамноцрвене боје саћасто распоређених у
равни пресека са кога се слива ситнопенушави сукрвичави садржаји, који се истискује и из душница и душничица, (3) у
срчаној кеси мало бистре, жућкасте течности; осрчница и насрчница глатке, провидне; масно ткиво испод насрчнице слабо
изражено сивожуте боје; срце обично велико у његовим дупљама мало течне, тамноцрвене крви; усрчница леве коморе
сивобеличасто задебљала; артеријска и венска ушћа пролазна, сивожућкасто задебљалих али склопвљивих залисака; дебљина
зида леве коморе 14, десне 6 мм; срчани мишић чврст, прожет трачицама сивобеличастог везива, шаренкастог изгледа мање
јасне грађе; ушћа веначни артерија пролазна за сонду од 3мм, а оне су мање растегљива зида са сивкастожућкастим,
величине до зрна пшенице задебљањима на присници; аорта на изласку из леве коморе кесасто проширена, мање растегљива
зида са сивкастожућкастим величине до зрна грашка, задебљањима на присници;

(ц) у одељку под насловом „трбух“ констатовано је: (1) трбушна дупља без страног садржаја. Зидна и дробна трбушница
глатка, провидна; слезина слободна, промера 4х3х2цм, средњекрвна, на пресеку нит се распознаје, а срж лако отире; јетра
слободна, лако неравне површине, промера 25х13х6цм, сивкастожућкасте боје, при пресеку шкрипи; у жучној кеси мало
светлозелене жучи, слузокожа сомотаста, жучним бојама пребојена; гуштерача и надбубрези обично велики, средњекрвни;
бубрези обично велики, лако скидљивих чаура, неравне ситнозрнасте површине, средњекрвни, на пресеку се кора распознаје
од тамноцрвене средине; слузокожа бубрежних карлица глатка, средњекрвна, (2) у мокраћној бешици око 100ццм бистре
мокраће, слузокожа обично изражених набора, средњекрвна, (3) у танком и дебелом цреву обичан цревни садржај, слузокожа
глатка, средњекрвна; у желуцу око 100 цм кашастог садржаја, слузокожа обично изражених набора, средњекрвна

(д) у одељку под насловом „кости“ констатовано је: (1) прегледане су кости главе, врата, трупа и удова и утврђено је следеће:
потпун прелом ребара са леве стране од VII до XI ребра, на споју коштаног и рскавичавог дела. Поребрица цела и иста је
лако крвљу подливена, тамноцрвене боје.

Закључак је лекара обдуцента, специјалисте судске медицине др Мирјане Бањанац: (1) смрт пок. Милића Пејковића
је насилна и наступила је услед оштећења по живот важних можданих центара; (2) оштећење по живот важних можданих
 P a g e | 148

центара, као и друге споља и унутра описане повреде нанесене су дејством тупог, тешког и јако замахнутог механичког
оруђа; (3) у крви пок. Милића Пејковића није нађено присуство алкохола.

У току истражног поступка вештак др Мирјана Бањанац је на основу обдукционог записника бр. 16/13 дала писмени
налаз и мишљење од 11.6.2013. из кога је Суд утврдио: (1) смрт Милића Пејковић је насилна и наступила је услед оштећења
по живот важних можданих центара; контузије мозга представљају тешку, телесну повреду опасну по живот; смрт Милића
Пејковића је у директној узрочној вези са повредом коју је задобио критичном приликом; (2) имајући у виду локализацију,
врсту, опсежност и друге карактеристике повреда установљених код пок. Милића Пејковића, с једне стране, и предметног
оруђа с друге стране (дршка виле, обличасто повредно средство) произилази да је рану у пределу главе и контузије мозга у
пределу коре и беле масе задобио у истом акту повређивања – једним ударцем, док су се он и Миломир Пејковић налазили у
усправном положају, један наспрам другог; (3) уколико контузије мозга нису локализоване у пределу можданог стабла или
моторних центара за екстремитете (као у конкретном случају), повређена особа може обавити неке радње или удаљити се на
извесно одстојање од места где се догађај одиграо; (4) огуљотине на задњој страни леве подлактице, крвни подлив у десном
бочном делу грудног коша, преломи ребара са леве стране од VII до XI ребра, на споју коштаног и рскавичавог дела су
вероватно настали приликом пада на подлогу.

Суд је на главном претресу саслушао стручну реч вештака др Мирјане Белоице, специјалисте за судску медицину, из
које је утврдио: пок. Милић Пејковић је боловао од болести које су уобичајене у његовој животној доби, што је довело до
одређених промена на његовим крвним судовима, срцу и јетри, ове болести немају никаквог утицаја на његову смрт. Смрт
пок. Милића Пејковића је насилна и последица је оштећења по живот важних можданих центара. Повреду од које је
наступила смрт код М. Пејковића описала је у обдуционом записнику (у тачки 3 спољашњег налаза, наиме, у левом
средишњем теменом пределу на 3 цм улево од средње линије главе налази се уздужна рана дужине 7 цм). Повреда је нанета
механичким тупим предметом којим је јако замахнуто. Дршка од виле која је употребљена за извршење дела подобна је да
нанесе овакву повреду. Мишљења је да је Миломир Пејковић при извршењу дела замахнуо дршком виле према глави,
односно темену Милића Пејковића одозго на доле. Огуљотине су нанесене тангенцијалним дејством тупине замахнутог
механичког оруђа и својим изгледом указују да су настале приликом пада (описане у тачки 4 спољашњег налаза). У пределу
руку пок. Милића Пејковића није констатовала друге повреде које би биле одбрамбене повреде. Повреде на задњој страни
леве подлактице су настале дејством слабије силе, а да су евентуално настале као одбрамбене повреде морале би да буду
много обимније, израженије. Искључује могућност да је оптужени када је задао ударац, којим је нанео повреду од које је
наступила смрт Милића Пејковића, наишао на препреку, односно руку пок. Милића Пејковића којом се бранио, зато што је
интензитет ударца био велики, ударац је проузроковао повреде беле мождане масе, дакле, дубоко у можданој маси, те је
ударац којим је повреда нанета био јаког интензитета. Претходно није дошло до прелома костију темена главе зато што су
кости главе у том пределу врло дебеле. Ту су и шавови којима се учвршћују кости главе, кост је дебела око 7 мм, а тврда
можданица је чврсто срасла за кости главе, те је све то амортизовало ударац, али су се ударни таласи пренели и на мождано
ткиво и услед нестишљивости можданог ткива и ликвора дошло је до контузија у белој маси мозга, с друге стране на месту
ударца у теменом пределу до контузије у кори теменог режња.

3.4. На претресу је прочитан налаз и мишљење комисије вештака (неуропсихијатара др Срећко Миловића и др Негослав
Брадића и психолог Марија Марковића) ЗЦ „Студеница“ у Краљеву од 30.5.2013. из кога је Суд утврдио: Миломир Пејковић
из Стубла, град Краљево, стар 38 година 1) не болује од трајне ни привремене душевне болести, као ни од менталне
заосталости; Миломир Пејковић је особа скромног интелектуалног и едукативног нивоа која адекватно функционише у
конкретним и свакодневним животним ситуацијама; симлификована личност, са лимитираним потенцијалима за толеранцију
и амортизацију стреса и дефицит coping образаца, доприносе преплављивању несублимисаним емоционалним садржајем и
понашањем које је условљено јаким страхом; нема поузданих чињеница које би указивале да је Миломир Пејковић зависан
од алкохола, 2) Миломир Пејковић је имао уредан рани развој; рођен је у комплетној четворочланој породици као старији од
двоје деце (има млађу сестру); основну школу је завршио уз напор; није наставио са даљим школовањем; након одласка
родитеља на рад у Швајцарску о њему су бринули баба и деда по мајци, а након дедине смрти само баба; бави се
пољопривредом; три пута се женио; у трећем браку има сина старог четири године; војску је служио; није осуђиван; често
конзумира алкохол, повремено се опија; по доласку у притвор није имао потребу за алкохолом; 3) пре анализе деликтне
ситуације може се рећи да су односи између Миломира Пејковића и његовог оца били лоши; најчешће је сукоб био на
вербалном нивоу, али је било и физичких сукоба, наиме, разлог за сукобе, по исказу Миломира Пејковића било је очево
ауторитативно понашање; није било спремности и способности да се конфликти разреше на адекватан начин; 4) у деликтном
 P a g e | 149

периоду Миломир Пејковић био је у стању физиолошког афекта страха јаког интензитета и једноставног пијанства лаког
степена (алкохолемија од 0,1 грам промила утврђена је након пет сати од деликтног периода).

Закључак је комисије вештака: (1) Миломир Пејковић је особа која не болује од трајне ни привремене душевне
болести, као ни од менталне заосталости; (2) исте карактеристике су постојале и у време извршења дела које му је стављено
на терет; (3) у деликтном периоду Миломир Пејковић је био у стању физиолошког афекта страха јаког степена и
једноставног пијанства лаког степена; (4) способност Миломира Пејковића у време извршења дела да схвати значај дела и
управља својим поступцима је била смањена до битног, али не и битно.

На претресу је прочитана лекарска потврда о стању психичког здравља Милића Пејковића, издата 8.7.2013. од стране
др Виктора Кнежевића, лекара психијатра који је лечио Милића Пејковића. Упитан да појасни Суду наводе потврде вештак
др Срећко Миловић је навео: из потврде се може утврдити да је Милић Пејковић боловао од повратног депресивног
поремећаја са лакшим епизодама, у потврди је констатован овај поремећај. Болест је била више део карактера његове
личности, него што је везана за депресију. Ова болест захтевала је терапију благог карактера. У њеном одсуству Милић
Пејковић је више патио, није био расположен, био је безвољан, слабије је спавао, имао је мањак интересовања и потребе за
социјалним контактима. Повратно депресивне особе у принципу нису склоне конфликтима. По дефиницији депресија је
агресија према самоме себи. Суштина депресије је везана за емоционални живот. Међутим, код депресије нису оштећене
сазнајне функције.

3.5. Анализом изведених доказа, исказа сведока, Суд је утврдио да су односи између Миломира Пејковића и Милића
Пејковића били у великој мери поремећени у дужем периоду пре критичног догађаја.

Тако, оштећена сведок Драгица Пејковић је навела: пок. Милић Пејковић био јој је супруг, Миломир Пејковић јој је
син. Дана 10.5.2013. кад се десио критичан догађај била је у Швајцарској. Милић је остварио пензију и пре три године је
прешао да живи из Швајцарске у Стубал. Милић се лечио у Швајцарској код психијатра др Виктора Кнежевића, редовно је
ишао на прегледе. Пре три године у Швајцарској, када је загрлио малолетницу, она га је пријавила и он је тада због тога
кажњен од швајцарских власт са осам дана затвора и новчаном казном. Милић је од пензије давао Миломиру. Милић је
стално говорио: „Издржаваћу га још до марта…“, па до маја, и тако је стално продужавао. Милић је проводио слободно
време по кафанама, а када би се вратио кући волео је да прича о ономе што је чуо о људима, да јој препричава кафанске
приче. Милић је стално малтретирао сина Миломира и претио да ће да га убије секиром. Једном приликом Милић је давио
Миломира, једва је успела да га одбрани. Када би им неки гост дошао у кућу дешавало се да Милић каже Миломиру: „Ти си
блесав… ти си шунтав…“, а Миломир га је тада питао: „А што сам блесав...?“. Однос Милића према снаји и унучету био је
лош. Милић је и њу физички злостављао, често без икаквог разлога. Године 1989. умро јој је отац, није прошло ни годину
дана, а Милић ју је терао да му препише сву своју имовину коју је наследила иза смрти оца.

Ошт. Драгица Пејковић се није придружила кривичном гоњењу против Миломира Пејковића, није истакла
имовинскоправни захтев против њега.

Сведок Миломир Миленковић је навео: у добрим је односима са Миломиром Пејковићем. Једног дана у току лета
2012. био је испред продавнице у Стублу са Миломиром Пејковићем, пили су пиво, наишао је Милић Пејковић и рекао: „Шта
ћеш ту, полази кући“, затим је руком ухватио Миломира за груди, отео је од Миломира флашу са пивом и замахнуо да га
удари флашом у главу. Он је устао и ухватио Милића за руку у којој је држао флашу и флаша му је испала из руке. Милић
није дао Миломиру да се дружи са људима и да долази испред продавнице. Миломир је пио по флашу пива, али није био
алкохоличар. Милића Пејковића није виђао да пије, а чуо је да су га виђали по кафани да пије шприцер.

Сведок Светлана Миленковић Пејковић је навела: Миломир Пејковић јој је супруг, а сада пок. Милић Пејковић био
јој је свекар. Са Миломиром је у браку од августа 2006. године, имају дете старо три године и три месеца. Када је засновала
брачну заједницу са Миломиром његови родитељи, Милић и Драгица, су живели и радили у Швајцарској. Из Миломирове
приче је сазнала да је до седамнаесте године повремено и он живео у Швајцарској, а од тада у Стублу са бабом по мајци.
Када се удала за Миломира његова баба није била жива, преминула је три године пре њиховог венчања. Милић је дошао на
мираз и на том имању у Стублу су саградили кућу, али је поред имања које је поседовала Драгица докупио још и наследио од
свог оца и мајке. Свекрва Драгица живи и ради у Швајцарској и чека пензију. Од 2010. године Милић је више био у Стублу
 P a g e | 150

него у Швајцарској. У Швајцарску је одлазио повремено. Брачни односи између Миломира и ње су били добри, а она као
снаха није имала никаквих неспоразума и несугласица са Миломировим родитељима, чак напротив, они су их финансијски
помагали и лепо су живели. Здравствено стање Милића било је лоше јер није редовно одлазио код лекара. Требало је да пије
лекове, али он то није желео. Милић није био алкохоличар, али је волео да попије по чашу вину. Миломир је пио алкохол, не
свакодневно, али се и опијао. Када је био под дејством алкохола знао је да легне и да никога не дира, а уколико му неко
нешто каже, свађао се, али се није физички сукобљавао ни са њом ни са оцем. Милић је давао новац у кућу за све што је било
потребно, али је понекад умео да каже: „Не дам вам новац, ви сте сви пунолетни“. Све до 10.5.2013. није се десило, бар не у
њеном присуству, да су се Миломир и Милић физички обрачунавали, али било је вербалних сукоба. Милић је говорио:
„Бацићу бомбу, запалићу кућу…“, Миломир је на то ћутао и склањао се. Милић је критиковао Миломира што пије, дешавало
се и да Милић купи алкохол, а након тога да Миломира критикује и каже: „Немој више, доста је“, Миломир је на то говорио:
„Престаћу“, али је и даље наставаљао да пије алкохол. И она га је критиковала да престане да пије алкохол, али Миломир
није слушао. Две године пре догађаја Миломир је ударио Милића и сам себе је пријавио полицији, полиција је долазила код
њих кући.

Дана 10.05.2013. Миломир, Милић и још два радника (Радован и Живан Маркићевић) реновирали су салаш. Она је
чувала дете и обављала кућне послове. Око 11,00 часова сервирала је први оброк у кући, сви су пили вино, радници, Милић и
Миломир. Милић је попио шприцер од једног децилитра, а Миломир од два. Ручак је протекао у најбољем реду. Због
недостатка материјала посао на реновирању салаша су завршили око 17,30 часова, а затим су сви дошли на вечеру. Сви су
попили по један шприцер, након завршене вечере радници су отишли својим кућама. Она је са дететом отишла до
продавнице, која је од њихове куће удаљена 10 до 15 метара, када је дете угледало Миломира рекло је: „Хоћу код тате“.
Миломир је ставио дете на колица и одвезао га преко траве до штале. Она је ушла у кућу да остави намирнице, а затим је
пошла да узме дете јер ју је Миломир позвао. Милић је скупљао отпатке око салаша. Дете је било код Миломира у наручју.
Милић и Миломир били су удаљени један од другог око пет или шест метара. Док је прилазила да узме дете чула је да Милић
и Миломир разговарају, није чула о чему. Видела је да је Милић летвом дугачком око три метра замахнуо на Миломира,
летва је прошла детету поред главе. Узела је дете од Миломира, иако се оно противило, говорило је: „Немој да ме узимаш“.
Чула је Миломира како кроз плач каже оцу: „Шта ти је више, шта ме стално нападаш?“. Милић је био удаљен два или три
метара од Миломира, рекао је: „Пусти то дете из наручја, убићу те“. Милић је држао летву у рукама, гурао је летвом
Миломира према свињцу. Вила је била испред врата штале. Миломир је пришао да узиме вилу да би завршио посао са травом
која се налазила у колицима. Милић је ударио Миломира летвом по надлактици. Она им је рекла: „Шта вам је више, смирите
се“, али они су наставили, Милић је замахивао летвом на Миломира, а овај се измицао према свињцу. Дете је почело да
вришти и она се склонила са дететом. Милић и Миломир су остали сами. Касније је видела да Миломир трчи низ пут, а
Милића је видела крвавог у пределу главе, био је испред штале, тражио је помоћ. Милић њу није видео јер је била на вишем
терену од њега, само је говорио: „Помозите, зовите хитну“, звао је поименице људе из комшилука. Када је дете видело деду
да је крвав почело је још више да вришти и говори: „Тата ударио деду“. Миломир се вратио кући после пет минута, питао ју
је: „Шта је са њим, где је, како сам га ударио, нисам мислио да га ударим, ја сам мислио да се одбраним“, затим јој је рекао
да је Милића једном ударио гвозденом вилом у главу. Миломир је на руци имао масницу. Никакву другу повреду на њему
није видела. Рекла је Миломиру да је Милић отишао низ пут. Миломир није отишао да тражи оца, већ је сео са дететом. Она
је отишла да види шта је са Милићем. Убрзо га је видела да лежи на леђима поред пута, био је плав. Око Милића је било
пуно људи. Када је стигла хитна служба сазнала је да Милић није жив.

У вези догађаја у истрази су саслушани и сведоци Десанка Маркићевић и Славиша Стевановић; њихови искази
прочитани су на претресу.

Сведок Десанка Маркићевић је навела: живи у Стублу. Њена кућа удаљена је од куће сада пок. Милића Пејковић
стотинак метара. У добрим су комшијским односима, свакодневно су се виђали. Милић Пејковић је живео у домаћинству са
сином Миломиром Пејковићем, његовом супругом и малолетним дететом. Милић има и супругу која борави у Швајцарској и
повремено долази у Стубал. Миломир Пејковић је рођен у Стублу, након његовог рођења његови родитељи, Милић и мајка
Драгица, отишли су да раде у Швајцарску. Миломира је чувала баба, мајчина мајка. Милић Пејковић је из Гледића, а када се
оженио са Драгицом дошао је на мираз у Стубал. Милић Пејковић је био добар човек, није јој познато да је пио и правио
проблеме у селу. Исто може да каже и за Миломира Пејковића. Милић је задње две или три године живео у Стублу. Виђала
је Милића и Миломира да заједно раде на имању, али не зна шта се код њих у кући дешавало и какви су били њихови односи.
 P a g e | 151

Не сећа се датума, њен супруг Живан Маркићевић и девер Радован Маркићевић помогали су породици Пејковића на
изградњи салаша. Њен супруг је дошао кући око 18,00 часова и одмах отишао да обавља друге послове у њиховом
домаћинству. Међутим, у 18,40 часова пошла је у комшилук до једне старе жене коју је неговала, била на пола пута према
кући те жене, чула је Милићев глас да дозива у помоћ, говорио је: „Јао, јао“. Видела Милића да је ходао брже, али не трчећи,
није видела да је носио у рукама неки предмет. Путеве којим су се кретали Милић и она делио је бедем, Милић се налазио на
путу који је на вишем нивоу од пута којим се она кретала, када је она дошла на око три метара од њега видела је да је
кошуљом завио главу, на себи је имао трегер мајицу, низ образ му је мало текла крв, рекао је: „Уби ме Миломир“, затим је
питао да ли је Раки, њен девер, код куће, да га води код лекара. Рекла је да не зна. Након тога је питао ју је да ли је Славиша
Стевановић код куће (кућа Славише Стевановића налази се преко пута њене куће). Била је у шоку, рекла је: „Иди тамо“.
Милић је дошао до куће Славише Стевановић, али се одмах вратио према својој кући, рекао је: „Идем да узмем секиру да
исечем Миломира, да га убијем“, она је рекла: „Немој, каква секира, какви то“, након што је то изговорила Милић је пао на
тло на неких двадесет метара од куће Славише Стевановића, лицем окренут према земљи, истог тренутка се окренуо и пао
пола метра ван пута и ту остао да лежи на леђима и да кркља. Она је отрчала да зове људе да Милићу укажу помоћ. Њена
јетрва Зорица Маркићевић је видела шта се десило, да је Милић пао, и одмах је позвала помоћ. Она није прилазила до
Милића. Након одређеног времена стигла је Служба хитне помоћи и она је чула да Милић више није жив. Миломира уопште
није видела. Увече је разговарала о свему са супругом и он јој је рекао да су се Милић и Миломир у току дана, док су заједно
радили, лепо слагали, да је Миломир у његовом присуству попио шприцер, а Милић чашу чистог вина.

Сведок Славиша Стевановић је навео: живи у Стублу, у даљем је сродству са породицом Пејковића, у добрим су
комшијским односима, куће су им једна поред друге. Милић Пејковић је са супругом радио у Швајцарској, пре годину дана
вратио се вратио из Швајцарске и финансијски је помагао сина Миломира и његову породицу. Тек након критичног догађаја
који се десио 10.5.2013. причало се по селу да су се Милић и Миломир свађали. Миломир је свакодневно пио алкохол, некада
се опијао. Милић није пио алкохол. Милић је често грдио Миломира што пије алкохол. Дана 10.5.2013. Миломира је видео
два пута, једном када је овај дошао код њега кући да тражи нешто од алата, јер је тога дана радио на реновирању салаша, а
други пут око 14,00 часова када је косио траву у својој парцели, која се граничи са Миломировом окућницом. Милића није
видео. Није му познато шта је претходило сукобу Милића и Миломира и како је дошло до повређивања Милића. Дана
10.5.2013. око 18,00 часова. дошао је кући. У склопу куће има летњу кухињу, ту је вечерао, а затим ушао у кућу да гледа
телевизију. Чуо је да је неко ушао у летњу кухињу, изашао је да види ко је и видео Миломира, био је узнемирен. Он га је
питао: „Миломире шта је?“, Миломир је рекао: „Ударио сам Милића, иди види шта је са њим“. Он је рекао: „Ајде ти
самном“, Миломир је рекао: „Не смем“.

Није питао Миломира чиме је ударио Милића, ни како, ни зашто, све то била брзина. У дворишту Миломирове куће
затекао је његову супругу и питао је: „Где је Милић“, она му је показала руком ка штали, међутим, тамо никога није било.
Милића је видео ван пута који води према главном путу да лежи на леђима, пришао му је и покушао да са њим успостави
контакт. Милић је бректао, није давао знаке живота, касније када су га померили видео је да му је глава позади била крвава.
Одмах је окренуо службу хитне помоћи. Када је дошла хитна помоћ констатовали су смрт Милића Пејковића. Од штале до
места где је затекао тело Милића Пејковића раздаљина је 80 до 100 метара

3.6. Суд је ценио одбрану Миломира Пејковића и остале изведене доказе појединачно и у међусобној вези (чл ан 352 став
2 Законика о кривичном поступку, ЗКП).

Суд је у потпуности прихватио резултате обављених вештачења као стручне и неоспорене од било ког учесника у
поступку.

Суд је у потпуности прихватио исказе сведока Драгице Пејковић, Миломира Миленковића, Светлане Миленковић
Пејковић, Десанке Маркићевић и Славише Стевановића, наиме, Суд је уверења да је сваки од њих исказ дао искрено,
непристрасно, незаинтересован за исход ове кривичне ствари, без ангажовања на страни оптуженог или оштећеног. Искази
ових сведока су сагласни између себе и у складу са материјалним доказима.

Најзад, Суд је прихватио наводе одбране опт. Миломира Пејковића. Одбрана Миломира Пејковића је, такође,
сагласна са исказима саслушаних сведока и садржином материјалних доказа.

ВЈТ у Краљеву је ставио на терет Миломиру Пејковићу да је лишио живота Милића Пејковића. И заиста, са аспекта
последице дела Милић Пејковић је преминуо након критичног догађаја.
 P a g e | 152

Анализом доказа Суд је утврдио да је 10. маја 2013. године, око 18,30 сати у селу Стубал дошло до вербалне
расправе између Миломира Пејковића и његовог оца Милића Пејковића, у економском делу њиховог дворишта. У току ове
расправе Милић Пејковић је у рукама држао четвртасту дрвену летву дужине око 1,5 метара, корачао је према Миломиру
Пејковићу и покушавао да га удари њоме у предео груди. Због алкохолних пића које је претходно попио у току дана
Миломир Пејковић је био у стању једноставног пијанства лаког степена. Због вербалне расправе и понашања Милића
Пејковића, такође, Миломир Пејковић је био у стању физиолошког афекта страха јаког степена. Миломир Пејковић је
узмицао уназад и дошао до дела дворишта у коме се налазио свињац, видео je металну вилу са дрвеном држалицом
прислоњену на зид, узео је вилу, подигао ју је са обе руке изнад главе, замахнуо њоме и снажно ударио Милића Пејковића у
предео темена главе и том приликом му нанео тешку телесну повреду опасну по живот у виду ране – раздерине у левом
теменом пределу на три центиметара улево од средње линије главе са нагњечењем у пределу коре и беле масе мозга, без
прелома костију лобање. Наиме, интензитет ударца који је Миломир Пејковић задао Милићу Пејковићу био је велики, те,
иако није дошло до прелома костију главе, услед нестишљивости можданог ткива и ликвора, ударни таласи су се пренели на
мождано ткиво и дошло је до контузија у белој маси мозга. Милић Пејковић од ударца није пао на подлогу, већ је ухватио
рукама виле за држалицу и отео их из руку Миломира Пејковића. Миломир Пејковић је искористио тај моменат и побегао из
дворишта низ пут према кући Славише Стевановића. Милић Пејковић је бацио виле на подлогу и најпре потрчао за њим,
затим је ходом дошао до места на путу који води од Стубла према Доњем Грачацу, наспрам куће Живорада Маркићевић, где
је од задобијених повреда пао на подлогу и преминуо.

Смрт Милића Пејковића је у директној узрочној вези са тешком телесном повредом раном – раздерином у левом
теменом пределу главе са нагњечењем у пределу коре и беле масе мозга, без прелома костију лобање.

Иако је ВЈТ у Краљеву ставио на терет Миломиру Пејковићу да је лишио живота Милића Пејковића, анализирајући
критични догађај Суд у радњама Миломира Пејковића које је учинио критичном приликом није утврдио постојање свести и
хтења, или бар пристајања на такву последицу, да својим поступањем лиши живота Милића Пејковића. Тиме што се са њим
вербално расправљао, а затим га дрвеном држалицом металне виле снажно ударио у предео темена главе Миломир Пејковић,
по мишљењу Суда, није показао вољу да лиши живота Милића Пејковића. Наиме, у овом сукобу он је виле употребио као
обичну мотку, није њима убоо Милића Пејковића у виталан део тела идући за тим да га лиши живота, већ га је ударио по
глави. По мишљењу Суда, Миломир Пејковић је критичном приликом показао свест и вољу да тешко телесно повреди
Милића Пејковића, што је и учинио. Поред начина и средства извршења дела околност која је уверила Суд у то да је код
Миломира Пејковића у време извршења дела постојао такав психички однос према таквој последици дела јесте део његове
одбране у коме је навео да му је прва мисао када је видео вилу прислоњену на зид штале била да је узме и оцу сломи руку.

На овај начин Суд је утврдио да ВЈТ у Краљево у току поступка није успео да докаже да је опт. Миломир Пејковић
критичном приликом ишао за тим да лиши живота Милића Пејковића.

Суд није могао да утврди да је Миломир Пејковић, након што је ударио Миломира Пејковића држалицом виле у
теме главе, био свестан да код Милића Пејковића као последица повреде коју му је нанео може да наступи смрт. Све што је
Миломир Пејковић учинио након што је ударио Милића Пејковића држалицом виле у главу говори да није био свестан ове
чињенице, наиме, одмах након што је то учинио побегао је са лица места. Утврђено је да је он у моменту извршења дела био
у стању физиолошког афекта страха јаког степена и једноставног пијанства лаког степена. И ове чињенице су донекле
компромитовале његову свест о могућим последицама дела. Најзад, његово поступање пред Славишом Стевановићем, када
му је рекао: „Ударио сам Милића, иди види шта је са њим“, потврђује да је био потпуно свестан радње извршења дела, и
основне последице, повређивања Милића Пејковића, али не и теже последице, његове евентуалне смрти, јер је на позив С.
Стевановића: „Ајде ти самном“, одговорио: „Не смем“, дакле био је у уверењу да је Милић Пејковић жив и у снази.

Међутим, Миломир Пејковић је у време извршења дела имао 38 година. Имајући у виду околности под којима је
повредио Милића Пејковића, а то је, поновимо, био јак ударац држалицом виле у теме главе Милића Пејковића, те његову
животну доб и искуство које је стекао у животу, Миломир Пејковић је био дужан и могао бити свестан да код Милића
Пејковића услед јаког удараца држалицом виле у теме главе може наступити смртна последица.

Због ових чињеница опт. Миломир Пејковић је одговоран и за смртни исход повређивања Милића Пејковића

3.7. Након овакве оцене доказа Суд је утврдио чињенично стање:

 P a g e | 153

оптужени Миломир Пејковић живи у селу Стубал, град Краљево, у време извршења дела био је стар 38 година; живи у
заједници са супругом и малолетним дететом; у време извршења дела са њима у заједници живео је и његов отац Милић
Пејковић;

односи између Милића Пејковића и опт. Миломира Пејковића су били у великој мери поремећени у дужем периоду пре
критичног догађаја;

опт. Миломир Пејковић је 10. маја 2013. године око 18,30 сати у селу Стубал, град Краљево, након вербалне расправе са
својим оцем Милићем Пејковићем, у економском делу дворишта, након што је Милић Пејковић покушао да га удари, узео
металну вилу са дрвеном држалицом и њоме ударио Милића Пејковића у предео темена главе и том приликом му нанео
тешку телесну повреду опасну по живот у виду ране – раздерине у левом теменом пределу на три центиметара улево од
средње линије главе са нагњечењем у пределу коре и беле масе мозга, без прелома костију лобање, а затим се удаљио са лица
места, а Милић Пејковић је након повређивања дошао до места на путу који води од Стубла према Доњем Грачацу наспрам
куће Живорада Маркићевић, где је од задобијених повреда пао на подлогу и преминуо.

4.1. Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани (члан 19 став 1 КЗ). Нужна је она одбрана која је
неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад (чл ан 19 став 2
КЗ). Учинилац који је прекорачио границе нужне одбране може се блаже казнити, а ако је прекорачење учинио услед јаке
раздражености или препасти изазване нападом, може се и ослободити од казне (члан 19 став 3 КЗ).

Кривично дело је учињено са умишљајем када је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење, или кад је
учинилац био свестан да може учинити дело, па је на то пристао (члан 25 КЗ).

Кривично дело је учињено из нехата када је учинилац био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако
држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити, или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иако
је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те
могућности (члан 26 КЗ).

Када је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело прописује тежу казну, та се казна
може изрећи ако је учинилац у односу на ту тежу последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена
обележја неког другог кривичног дела (члан 27 КЗ).

Кривично дело убиство чини онај ко другог лиши живота (члан 113 КЗ).

Ово кривично дело може да се изврши само са умишљајем, наиме, да би постојало код извршиоца мора да постоји
јасан психички однос према радњи и последици кривичног дела, односно његово пихичко саглашавање са радњом убиства и
хтење смрти (директан умишљај) или пристајање на смрт лица (евентуални умишљај) у време извршења те радње.

Кривично дело тешка телесна повреда чини онај ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши
(члан 121 став 1 КЗ). Ово је тзв. обична тешка телесна повреда.

Кривично дело тешка телесна повреда из члан 121 став 3 у вези става 1 КЗ постоји ако је услед овог дела наступила
смрт повређеног лица. Ово је тзв. тешка телесна повреда квалификована смрћу.

Обележја која карактеришу ову врсту тешке телесне повреде су: (1) учинилац треба да је својом радњом остварио
неки од облика тешке телесне повреде и да је у односу на ту повреду поступао са умишљајем, (2) смрт повређеног треба да
произилази из нанете телесне повреде, те између повреде и смрти мора постојати узрочна веза, дакле, смрт треба да наступи
као последица оне делатности којом се остварује и телесна повреда, најзад (3) у односу на последицу смрти учинилац треба
да поступа нехатно, било свесно, било несвесно. Ово је околност која разграничава ово дело од кривичног дела убиство,
наиме, ако се смрт повређеног не може приписати нехату учиниоца, већ је учинилац у односу на смртну последицу поступао
са умишљајем постојаће обично (члан 113 КЗ) или тешко убиство (члан 114 КЗ), без обзира што смрт није наступила као
непосредна последица радње, већ јој је претходила телесна повреда. С друге стране, уколико наношење телесне повреде није
 P a g e | 154

било обухваћено умишљајем учиниоца, а повреда је била праћена смрћу повређеног, неће постојати ово кривично дело већ
убиство из нехата, односно нехатно лишење живота (члан 118 КЗ).

4.2. Како је наведено, Суд у радњама Миломира Пејковића којима је Милићу Пејковићу нанео тешку телесну повреду у
виду ране – раздерине у левом теменом пределу главе на три ценетиметра улево од средње линије главе са нагњечењем у
пределу коре и беле масе мозга, без прелома костију лобање, није утврдио постојање свести и хтења, или пристајања на такву
последицу, да својим поступањем лиши живота Милића Пејковића.

Зато је Суд оценио као неосновану тврдњу ВЈТ у Краљеву да је Миломир Пејковић критичном приликом извршио
кривично дело убиство из члан 113 КЗ тако што је са умишљајем лишио живота Милића Пејковића

4.3. Одбрана Миломира Пејковића навела је на претресу да сматра да је он у конкретном случају поступао у нужној
одбрани (члан 19 став 2 КЗ), или прекорачењу нужне одбране (члан 19 став 3 КЗ). Суд није прихватио овакву тезу одбране
Миломира Пејковића јер за њу није нашао подлогу у изведеним доказима.

Да би учинилац кривичног дела извршио дело у прекорачењу нужне одбране (члан 19 став 3 КЗ), он претходно мора
да се налази у нужној одбрани (члан 19 став 2 КЗ), чији је један од битних елемента да је неопходно потребна да учинилац од
свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад од стране лица. У конкретном случају, по уверењу
Суда, Миломир Пејковић није дело учинио у нужној одбрани јер није било неопходно потребно да удари Милића Пејковића
држалицом виле по глави. Довољно је било да се склони са лица места, да побегне, што он и јесте учинио, али тек након што
је тешко телесно повредио Миломира Пејковића.

Као што је већ наведено, Миломир Пејковић је у вербалној расправи, а затим и у физичком сукобу хтео да тешко
физички повреди Миломира Пејковића, што је и учинио. То јасно произилази из његове изјаве да је, када је видео вилу
прислоњену на зид штале, помислио је да је узме и оцу сломи руку.

4.4. Правно квалификујући радње опт. Миломира Пејковића утврђене у изреци и образложењу ове пресуде Суд је
утврдио да се у њима стичу сва обележја кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 3 у вези става 1 КЗ.

Чинећи радњу извршења дела Миломир Пејковић је поступао са директним умишљајем (члан 25 КЗ), наиме, када је
критичном приликом након вребалне расправе са својим оцем Милићем Пејковићем, након што је Милић Пејковић покушао
да га удари, узео металну вилу са дрвеном држалицом и ударио га у пределу темена главе и нанео му тешку телсну повреду у
виду ране – раздерине у левом теменом пределу главе на три ценетиметра улево од средње линије главе са нагњечењем у
пределу коре и беле масе мозга, без прелома костију лобање – опт. Миломир Пејковић је био потпуно свестан чињенице да
на овај начин може тешко да га повреди, али је извршење оваког дела и хтео. Такође, био је свестан да је наношење другоме
тешке телесне повреде противправно, законом забрањено и кажњиво, да је кривично дело, те је ово основ његове кривице
(члан 22 КЗ). На овај начин опт. Миломир Пејковић је извршио основно кривично дело тешка телесна повреда из члана 121
став 1 КЗ.

Међутим, услед извршења овог, основног кривичног дела код Милића Пејковића је дошло до повреде мождане масе,
те је услед тога пао на пут Стубал – Доњи Грачац. Иако је према околностима под којима га је повредио Миломир Пејковић
био дужан и могао бити свестан да услед оваквог повређивања може наступити смрт Милића Пејковића, он се удаљио са
места извршења дела, а код Милића Пејковића је због повреде коју задобио критичном приликом наступила је смрт. Дакле,
Миломир Пејковић је у односу на тежу последицу дела (члан 27 КЗ), смрт повређеног Милића Пејковића, поступао са
несвесним нехатом (члан 26 КЗ). На овај начин Миломир Пејковић је извршио кривично дело тешка телесна повреда из
члана 121 став 3 у вези става 1 КЗ.

4.5. Одлучујући о казни коју ће изрећи оптуженом Суд је имао у виду општу сврху кривичних санкција (члан 4 став 2
КЗ), сврху кажњавања (члан 42 КЗ), те општа правила о одмеравању казне (члан 54 КЗ).

Миломир Пејковић је извршио тешко кривично дело, КЗ за извршиоце кривичног дела тешка телесна повреда из
члана 121 став 3 у вези става 1 КЗ предвиђа казну затвора од 2 до 12 година.

Као олакшавајуће околности Суд је ценио чињенице да Миломир Пејковић раније није кривично осуђиван, те да је
дело учинио у стању физиолошког афекта страха јаког интензитета. Последице овог кривичног дела су веома тешке,
 P a g e | 155

породица пок. Милића Пејковића је претрпела ненадокнадив губитак, такође и заједница у целини. Ову околност Суд је
ценио као отежавајућу.

Имајући у виду све ове околности Суд је Миломира Пејковића осудио на казну затвора у трајању од 4 (четири)
године, уз уверење да је неопходна и довољна да се према њему постигне да убудуће не чини кривична дела.

У изречену казну затвора Суд је Миломиру Пејковићу урачунао време проведено у притвору од 10.5.2013. до
26.8.2013. године (члан 63 КЗ).

4.6. Суд је обавезао Миломира Пејковића да плати трошкове кривичног поступка у износу о чијој висини ће бити
одлучено посебном одлуком (члан 196 у вези члана 194 став 2 ЗКП). Ценећи сложеност овог поступка и имовинске прилике
Миломира Пејковића Суд га је обавезао да плати на име паушала износ од 10.000,00 динара (члан 193 ЗКП).

ВИШИ СУД У КРАЉЕВУ

26.8.2013. – 4К. 53/13

Записничар, Председник већа – судија,

Зорица Апостоловић Милан Давидовић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде незадовољна странка има право жалбе у року од 15 дана од пријема пресуде, Апелационом суду
у Крагујевцу као другостепеном. Жалба се предаје Вишем суду у Краљеву.

К.бр.2249/07

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Наталије Бобот, као председника већа, судије
Драгољуба Здравковића, судија поротника Јованке Марјановић, Милице Лалевић и Стојановић Милодара, као чланова већа,
са записничарем Јулијаном Таталовић, у кривичном предмету против окривљеног Ђорђевић Лазара, због кривичног дела
убиства на мах из чл. 115 КЗ-а, а по оптужници ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1910/07 од 07.12.2007. године, прецизиране
поднеском од 31.10.2008. године, након одржаног јавног и главног претреса у дане 24.09.2008. и 13.11.2008. године, у
присуству заступника државне тужбе, окривљеног и браниоца адв. Нинослава Мајачића, донео је дана 13.11.2008. године и
јавно објавио

ПРЕСУДУ

Окривљени ЂОРЂЕВИЋ ЛАЗАР од оца Светозара и мајке Зорке, рођене Аврамовић, рођен 03.10.1939. године у
Младеновцу, са станом у селу Рајковац, ул. Немањина бр. 56, СО Младеновац, држављанин Србије, пензионер, ожењен,
писмен, завршио средњу економску школу, војску служио у Лесковцу 1962. године, остварује месечне приходе у износу од
18.000,00 динара, неосуђиван, налазио се у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр.867/07
који му се рачуна од 14.10.2007. године, па све до 11.12.2007. године када му је притвор укинут решењем Кв.бр.3188/07,
брани се са слободе,

КРИВ ЈЕ

Што је:

Дана 13.10.2007. године, у селу Рајковац, СО Младеновац, у ул. Немањина бр. 56, у својој породичној кући,
поступајући са умишљајем био свестан свог дела и његове забрањености па хтео његово извршење, те је доведен без своје
кривице у стање јаке раздражености, нападом на његову супругу и њега који је непосредно претходио догађају и
 P a g e | 156

вишегодишњим свакодневним злостављањем од стране оштећеног, услед чега је код окривљеног дошло до битно смањене
урачунљивости и наглог пораста већ присутне емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта гнева високог
интензитета, лишио живота на мах свога сина пок. Ђорђевић Дејана, на тај начин што је после краћег вербалног и физичког
конфликта и сукоба из свог пиштоља марке “Pietro berreta”, калибар 7,65мм, фабрички бр. Л-73176, у пок. Ђорђевић Дејана
испалио више пројектила и тако му нанео прострелину трупа са повредама плућа, срчане кесе и срца, једњака, ребара и десне
лопатице, а што је било праћено изливом крви и продором ваздуха у грудну дупљу, и две прострелине леве руке и устрелину
леве ноге, те једну нагњечину меких ткива левог бочног прсног предела, а све наведене повреде од пројектила су у моменту
наношења представљале смртоносну повреду, услед чега је ошт. Ђорђевић Дејан преминуо на лицу места

-чиме је извршио кривично дело убиства на мах из чл. 115 Кривичног законика.

За које кривично дело му суд применом наведеног законског прописа и одредби члана 4, 42, 45, 54, 56, 57 КЗ и 356
ЗКП-а осуђује на

казну затвора у трајању од 3 (три) месеца.

На основу одредбе чл. 63 КЗ у наведену казну затвора окр. Ђорђевић Лазару урачунава се време које је провео у
притвору током овог крив.поступка по решењу овог суда Ки.бр.867/07 и то од 14.10.2007. године па до 11.12.2007. године.

На основу одредбе чл. 87 КЗ према окр. ЂОРЂЕВИЋ ЛАЗАРУ изриче се

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА

И то пиштоља марке “Пијетро Берета” калибар 7,65мм, фабрички број Л-73176.

На основу одредбе чл. 196 ст. 4 ЗКП-а окривљени се ослобађа дужности надоканде трошкова у целини овог
кривичног поступка.

Образложење

Окружни јавни тужилац у Београду је својом оптужницом Кт.бр.1910/07 од 07.12.2007. године окривљеном
Ђорђевић Лазару ставио на терет извршење кривичног дела убиства на мах из чл. 115 КЗ-а.

Окривљени је у својој одбрани пред припадницима полиције у присуству браниоца изјавио да је дана 13.10.2007.
године око 23 часова док се налазио у спаваћој соби своје породичне куће зачуо свађу у трпезарији између своје супруге и
сина па се разбудио и када је изашао у ходник видео је своју супругу Милену како лежи на поду ходника и сина Дејана како
стоји поред ње и тада га је упитао “Шта се десило” а Дејан је одговорио да се ништа није десило и да се мајка “фолира”. Тада
јој је подигао главу а потом отишао у кухињу да донесе воду па ју је након тога истом полио по лицу и када се мало
повратила од шока сели су у кухињу на угаони део и када је хтео да позове хитну помоћ Дејан се томе успротивио сматрајући
да није потребно. Након тога му је показао новине “Курир” од претходног дана у коме се налазио чланак о тростуком
убиству и самоубиству породице у Младеновцу и тада му је запретио да ће се то исто десити Милени и њему, затим је дошао
до радног дела у кухињи, отворио фиоку, он мисли у намери да узме нож, он је тада дотрчао до њега, затворио фиоку, и
упитао га шта то ради хоће ли већ једном да иде кући у свој стан у Младеновац. Онда га је Дејан рукама ухватио за врат и
прслук са задње стране, почео да га гура и онда је пао код улазних врата куће, а супруга Милена дошла између њих,
покушавши да спречи сукоб између њега и Дејана. Навео је да је пре него је био гурнут његов син извадио из ципеларника
металну кашику за обуђу којом је хтео да удари њега и Милену и тада је он извадио пиштољ који је све време држао за
појасом по изласку из спаваће собе, марка Берета калибра 7,65мм.фабричког броја Л-73176 за који поседује оружни лист
испалио више пројектила у правцу свог сина. Затим је пиштољ одложио на сто у трпезарију, онда изашао до улазних врата
куће и почео да дозива комшију у помоћ јер је његов син давао знаке живота и онда је из своје собе на првом спрату
телефонским путем обавестио полицију о поменутом догађају. Такође, је навео да је дуже времена наведени пиштољ држао у
спаваћој соби испод јастука а по изласку из собе исти је ставио за појас панталона. Дејан је њега и супругу дуги низ година
физички малтретирао. Навикао је да живи лагодно и да троши паре на гардеробу, кола, изласке и други провод. То су му они
омогућавали а и супругина сестра из иностранства је слала паре. Када је новаца понестајало он их је вређао, понижавао,
 P a g e | 157

претио, говорио да су као родитељи дужни да му то обезбеде, понашао се хировито, лупао је по кући и правио инциденте.
Слично се десило и 03.10.2007. године када је такође дошло до физичког напада Дејана на њих двоје због чега је полиција из
Младеновца интервенисала а он и супруга су имали тада повреде по глави и телу. Додао је да се пре него што је испалио
више хитаца у свог сина био страшно уплашио за живот своје супруге и њега.

Даље је окривљени у својој одбрани пред истражним судијом појаснио детаље који су се одиграли критичном
приликом и навео да је те вечери спавао у својој соби у приземљу наспрам врата од кухиње. Навео је да је легао обучен да
спава, јер је његов покојни син цео дан већ био код њих у кући, ту је ручао и расправљао се са мајком. Такође је остао и на
вечери. Изјавио је да је док је спавао у соби чуо неки тресак и тада ја изашао из собе. То је било негде око 23 сата. Када је
изашао из собе ушао је у ходник и то у улазни а наспрам врата од собе су се налазила врата од кухиње. У том ходнику између
ових двоја врата угледао је своју супругу како лежи на леђима. Није давала никакве знаке живота. Његов син је стајао у
ходнику ниже према улазним вратима. Питао је шта се десило и зашто мајка лежи на поду а син му је одговорио да се фолира
и да јој није ништа. Нагнуо се изнад ње, почео је да је дрмуса, већ је био сам избезумљен и отишао је у кухињу, узео воду
полио је и измасирао јој врат. Тада је она почела да јауче да је боли врат. Он ју је полако подигао и одвео у кухињу где је она
села. Објаснио је да његова супруга има повређено колено и да чека годину дана операцију колена. Навео је да је сео поред
ње у кухињу, не зна да ли јој је додао шећер и воду. Након тога син је ушао за њима у кухињу и почео да виче на њега, да
пусти мајку да се она фолира и да јој није ништа. Како су на столу стајале новине које је његов син донео са собом, он је
отворио лист “Курир” и показао му наслов где је претходног дана убијена четворочлана породица у Младеновцу и тада је
њему и његовој супрузи рекао “Овако ћете и ви да прођете”. Пришао је кухињском пулту и почео да отвара фиоку где се
налази есцајг и када је схватио да он можда хоће да узме нож, пришао је за њим и залупо фиоку од кухиње. Тада га је син
напао и ухватио га са леђа и почео да га гура из кухиње у ходнику, а када га је изгурао у ходник угурао га је према излазним
вратима. Пред излазна врата је окривљени пао. Придигао се а син је стајао наспрам њега према степеништу, лицем је био
окренут према њему. Био је у шоку, није знао шта се дешава са супругом, узнемирен оваквим понашањем сина, поготову што
је његов син претходно узео металну кашику за ципеле, која је ту стајала у ходнику и кренуо са њом да га удари преко лица
али није у томе успео јер се измакао. Због свега овога њему је пао мрак на очи, извадио је пиштољ који му је био за појасом и
испалио 4-5 метака у његовом правцу. Син је пао на лицу места. Након овога најпре окривљени је изашао из куће да зове
комшију али га није чуо. Затим се попео на спрат и преко телефона позвао полицију којој је испричао шта се десило. Навео је
да је пиштољ носио са собом односно да га је држао испод јастука из разлога што се плашио за свој живот и живот своје
супруге због претњи сина који им је претио јер је имао своје захтеве који они нису могли да испуне. Помињао им је чак и
оног убицу из Јабуковца. Пиштољ поседује од 1972. године и за њега има оружани лист. Навео је да му је син био
конфликтна личност, говорио је њему и мајци како је у хороскопу “Риба” као што је био Аркан, Легија, Бин Ладен и Јоца
Амстердам и да је он такав какав је и другачији не може да буде. Сину је преписао стан у Младеновцу међутим он је у село
долазио сваки дан и захтевао да му купују цигаре марке “Марлборо”, чоколаде и томе слично. Тражио је да сваки дан буде
кувано јело. Кад год је долазио у кућу говорио је да је ово кућа сумрака. Такође је говорио како други родитељи су деци
куповали џипове, отварали локале а да њему отац никад ништа није купио није нити отворио било какав локал. Навео је да је
1992. године отворио приватну фирму на синовљево име, али је фирма врло брзо престала са радом. Међутим, његов син ни
са тим није био задовољан и то га није интересовало. Желео је да објасни да је његов син нарочито ове године постао веома
насилан према њему и мајци. Пре критичног догађаја им је претио а они су односно њих двоје могли колико су успевали да
му изађу у сусрет са његовим жељама а 03.10.2007. године син је напао мајку, он је покушао да је одбрани, одгурнуо га је
тада син на кревет где га је давио и телефоном изгребао. Често је викао на њега и супругу, лупао предмете из куће, лупао на
тераси, гађао камењем са пута кућу и томе слично. Он када се изнервира не зна шта ради, њему је двоје наочара полупао.
Такође је разбио даљински, тако са стола, телефоне. Константно им је претио да ће да их побије јер нису никакви родитељи и
да му ништа нису дали за 34 године. Окривљени је навео да је поклањао плацеве људима да би удовољио своме сину.
Продавао их је за мале паре.

Даље у својој одбрани на главном претресу је изјавио да се први пут налази у суду и да никада није кривично нити
прекршајно одговарао, да потиче из скромне породице као и његова супруга са којом је заједно радио и поштено зарађивао за
живот. Покојни син им је био једино дете и цео свој живот су му посветили у намери да му створе оно што себи у
претходном животу нису могли. Као поштени радници добили су стан од 40м2 у Младеновцу у којем су живели. Управо из
најбоље намере да свом сину једног дана обезбеде простор за живот, он је започео да зида кућу да би њему остао стан у
Младеновцу а да би имао и где да дође са својом будућом породицом. Додао је да његова супруга има две сестре од која
једна са супругом живи у иностранству без деце, да су обе сестре свесрдно помагале његовом сину и нама. Покојни син је
завршио средњу саобраћајну школу а потом је завршио за инструктора у Земуну али није у том периоду нигде радио. У
 P a g e | 158

војсци је био у периоду између 1990-1991. године и након тога пошто су у међувремену издали тај стан из финансијских
разлога у повратку је тражио да избаце станаре да би се он уселио у стан у Младеновцу што су родитељи и учинили. Покојни
син је био младић који је желео да се истакне у свом друштву, тражио скупоцену гардеробу, новац за проводе и буквално су
морали да услише сваку његову жељу јер није било начина да се томе супротставе. Такође су морали да му купе ауто и сећа
се једног догађаја где је буквално спакован аутом дошао код њих у двориште и тражио да му створе 600 евра да би одмах
отишао на море што су они и учинили. Није желео да ради јер му ниједан газда није одговарао и по свом мишљењу није
трпео никакав ауторитет изнад себе па је тако променио три ауто школе где је покушао да ради али се ни уједној није
снашао. Често је мењао и девојке, дању је спавао ноћу се проводио и буквално је сваки пут тражио новац за провод од
родитеља. Имао је обичај да код њих дође око 3,4 сата после подне када је морало да буде скувано јело јер је долазио код
њих да једе и да му мајка пере веш. Навео је да се његов покојни син са једном од тих девојака забављао око пет година, зна
да су долазили у честе сукобе, као и у осталом и са претходним његовим девојкама. Покојни син му је лично причао да је ту
девојку физички малтретирао а две године уназад су му се појавили неки страхови због тога се обратио др. Шиканићу у
болници др. Драгиша Мишовић где је добио терапију у којој је морао да пије лек “ривотрил”, одлазио на контроле. Даље у
својој одбрани је навео да је после неког времена сматрао да је његов син превазишао те проблеме а тако је мислио и доктор
који му је преписао терапију, али и даље је употребљавао таблете “ривотрил” само смањену дозу. Пиштољ је држао иза
књига у библиотеци до једног тренутку када је приметио пре одприлике две године уназад да пиштоља нема. Одмах му је
било јасно да је покојни син узео тај пиштољ. Пиштољ је био у Младеновцу и тада га је узео и вратио у село. Од тада је он
тај пиштољ увек крио на друго место плашећи се да га он не нађе и да не направи неку глупост са тим пиштољем. Тај
пиштољ је држао на разним местима док је покојни син био у кући а када би он дошао држао га је испод јастука где је лежао
на кревету јер се плашио. Понашање покојног сина је бивало све горе и оно није трајало дан два већ све ово време и буквално
се понављало из дана у дан, са њим није било нормалног разговора. Желео је да дода да је његова пензија око 16.000,00
динара а супругина око 12.000,00 динара. Да би све његове жеље испунили, они су се у међувремену задужили кредитима,
он није плаћао ни струју ни комуналије за тај стан већ су све то они радили, стално је тражио да позајмљују новац од
родбине, чак и на операцију није отишао због новца јер га није имао, супруга је морала да измисли код своје сестре како
новац позајмљује за операцију како би дала сину. Цела ова ситуација је кулминирала када је покојни син решио да се бави
гајењем паса због чега је и купио два пса које је ставио у двориште за које је он морао да направи боксове, да их физички
храни, морао је буквално да им четкицом пере зубе јер покојни син то није хтео да ради а такође су он и супруга
финансијски сносили све трошкове око исхране. У том периоду је ослабио 15 килограма, покојног сина се плашио и гледао га
је да се негде склони док је он ту.

Дана 13.10.2007. године покојни син је дошао код њих, прошетао псе, ту је ручао, затим је са мајком седео у соби и
гледао телевизор а он се буквално склонио од њега да не дође у непосредни контакт. Како је навео када је он дошао и када је
легао у своју собу пиштољ је ставио испод јастука и заспао је, пробудио га је тресак, када је он устао у ком тренутку се на
вратима његове собе појавио његов покојни син и рекао “Дођи да видиш где ти лежи жена”. У односу на одбрану коју је дао
пред истражним судијом на главном претресу је појаснио да је покојни син кренуо ка њему са том кашиком за обување у
руци, да се он буквално измакао да га син не би ударио, кашика је и даље остала у његовој руци након тог његовог другог
замаха њему је пао мрак на очи и само је кроз магновење чуо пуцањ. У тренутку када је чуо пуцањ био је у клечећем или
лежећем положају, заиста прецизно није могао да се изјасни али се сећа да је томе претходило, изјавио је да заправо није
сигуран, мисли да је вероватно био у клечећем положају јер је из тог положаја видео. Навео је да није могао да се сети у
тренутку када је репетирао пиштољ да ли се налазио у клечећем положају или је евентуално променио положај, навео је да га
покојни син није успео да удари јер се он измакао али не целим телом већ је буквално само главу измакао да га покојни син
не би ударио. Навео је да је пре овог целог догађаја пар дана супруга испричала да је њихов покојни син од своје последње
плате коју је примио у Аранђеловцу купио црни џемпер, фармерке и патике и да их је однео у свој стан у Младеновац а после
донео код мајке односно његове супруге и питао за њено мишљење, и она је наравно морала да похвали ту гардеробу јер би у
противном он то исцепао, али га је питала што црна гардероба, на шта је он одговорио “То ћу да обучем кад ти умреш, а
друго ћу да купим кад Лазар умре”.

Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе државне тужбе и уједно наводе одбране извео доказе
непосредним саслушањем сведока Милене Ђорђевић, те на сагласан предлог странака прочитао исказе судских вештака др.
Ђорђа Алимпијевића, Милана Куњадића и др. Бранка Мандића са записника о главном претресу од 20.03.2008. године,
записник о саслушању осумњиченог од 14.10.2007. године, потврду о привремено одузетим предметима од 14.10.2007.
године, извештај о крим.технчком прегледу лица места од 14.10.2007. године, са фотодокументацијом, скицом лица места,
записник о увиђају од 14.10.2007. године, записник о балистичком вештачењу бр.14742/07 од 24.10.2007. године, обдукциони
 P a g e | 159

записник института за судску медицину од 15.10.2007. године, извештај о резултатима токсиколошке анализе, судско-
балистичко вештачење комисије вештака од 13.11.2007. године, потврду о смрти за пок.Ђорђевић Дејана, налаз и мишљење
судског вештака др. Бранка Мандића, мед.документацију за окривљеног и сведока Ђорђевић Милену, извештај из КЕ за
окривљеног, отпусну листу са епикризом за Ђорђевић Милену, извештај из КЕ и ПЕ за покојног Ђорђевић Дејана, извештај
П.С. Младеновац од 27.03.2007. године са захтевом за покретање прекршајног поступка, извештај КБЦ “др. Драгиша
Мишовић” болница за психијатрију од 10.04.2008. године, отпусну листу са епикризом од 12.05.2008. године за Ђорђевић
Милену.

Сведок Ђорђевић Милена је у свом исказу навела да са својим супругом Лазаром живи у селу Рајковац код
Младеновца. Њихов покојни син Дејан живео је у стану у Младеновцу који су му они купили и који је био преведен на њега.
После пубертета су приметили да син почиње да се понаша агресивно. Како су године одмицале он је постајао све
агресивнији, физички насртао на њих и више пута је и полиција интервенисала. Навела је да се доста тешко креће, већ годину
дана чека на операцију колена а њен син јој је до сада поломио пет штапова из беса. Њихов син је био изузетно размажен,
они су му као родитељи удовољавали, позајмљивали новац, продавали плацеве да би му давали паре, чак је и њена сестра
која живи у иностранству давала њима новац који су они морали њему да дају. Као што је већ рекла полиција је више пута
интервенисала због агресивног понашања њиховог сина, сећа се једном приликом је гађао пикслом једну слику која је била у
дневној соби и та пиксла је погодила њу и њеног мужа у главу. На дан када се десио трагичан догађај њихов син је дошао код
њих око 10 часова изјутра, била је субота. Са њом је попио кафу онда је отишао да шета пса а касније је отишао код рођаке
код које је остао до 17 часова. Када се вратио кући ручали су и њих двоје су остали у дневној соби да гледају “Велики брат” а
њен супруг је отишао у другу собу. Навела је да је приметила да се њен супруг у последње време због сталних сукоба које је
имао син са њима а углавном су ти сукоби били везани за новац почео да се плаши, тресао се кад год би он долазио код нас.
Негде око 23 часа када се завршила телевизијска емисија син је почео да се расправља са њом рекао јој је да је дроља, да није
никаква мајка, да није ништа урадила за њега у животу као што други родитељи раде за другу децу. Знајући за његову
агресивност и изразиту импулсивност она је кренула из собе јер је желела да избегне даљу свађу и конфликт, стала је на праг
са намером да оде у другу собу, када је одједном он скочио ка њој, гурнуо је и она је пала у ходник на леђа. У ходнику су
биле плочице а преко плочица стаза. Као у неком магновењу видела је да он одлази у собу где је био њен супруг и тада је чуо
да му се обраћа речима “Устај Лазо, жена ти лежи у предсобљу”. Њен супруг је одмах дошао код ње, почео да је полива са
водом и одвео је до дневне собе где су претходно седели. Свом мужу је рекла да јој направи шећер и воду јер јој је било зло
што је он урадио. Попила је шећер и воду а њен супруг је кренуо ка судопери да врати чашу, тада је Дејан скинуо своју јакну
и видела је како је оца ухватио за врат и почео да га вуче према оној соби где је Лазар спавао. Покушала је да раздвоји њих
двојицу, вукла је Дејана и говорила “Пусти га Дејане зашто га малтретираш”, али се он није обазирао на то већ је наставио да
вуче оца. Затим је видела да Дејан одлази до излазних врата где је био ормар са ципелама и нешто је одатле узео, видела је да
држи нешто у руци. Предпоставила је да то била метална кашика за ципеле јер се она налазила на врху ормарића. Са тим
предметом он је кренуо према оцу. Били су у ходнику сви троје када је Лазар пуцао у Дејана. Она је тада била на прагу
кухиње, а Дејан је био у ходнику наспрам собе у којој је Лазар спавао и био је удаљен од ње метар до два а Лазар је био
поред ње и одатле је пуцао на Дејана. Навела је да не зна колико метака је Лазар испалио у сина јер је ово за њу био велики
шок. Само је видела бачен пиштољ на сточић у дневној соби. Њој је познато да је њен супруг имао пиштољ и дозволу за
пиштољ али не зна где га је држао. Заборавила је да каже да су њихови највећи проблеми са сином почели од када је он
купио и довео два вучјака да га они чувају. Те кучиће је платио једно 400 евра а једно 350 евра и куповао је храну за њих, а
када није имао пара они су морали да купују храну за кучиће и да воде рачуна о њима. Њен муж је чак морао да пере зубе
псима. Навела је да је њој изузетно тешко без њеног супруга зато што је он водио рачуна о њој. Изјавила је да су грађани
Месне заједнице Рајковац са потписима тачније њих 318 написали петицију која говори о личности Ђорђевић Лазара њеног
супруга и проблемима које је он имао са својим сином. Даље је у свом исказу навела да је тога дана када се одиграо трагичан
догађај њен покојни син испред себе на столу имао новине са великим чланком о погибији четворочлане породице из
Младеновца којом приликом је гласно изговорио “Овако ћете и ви завршити”. Навела је да су се она и њен супруг много
плашили, да су буквално живели у том периоду као два заморчета и сваки пут када би се њихов син појавио на капији они су
живели са размишљањем да ли ће дочекати сутра. Навела је да се не придружује кривичном гоњењу нити истиче имовинско-
правни захтев.

Читајући потврду о привремену одузетим предметима Ку-19404/07 од 14.10.2007. године, Полицијске управе за град
Београд, суд је утврдио да је полиција привремено одузела од Ђорђевић Лазара један пиштољ “Берета” калибра 7,65мм,
фабричког броја 73176 са припадајућим оквиром, без муниције.
 P a g e | 160

Читајући извештај о крим.техничком прегледу лица места од 14.10.2007. године, суд је утврдио да је Оделеље за
оперативну криминалистичку технику приликом криминалистичко-техничког прегледа куће која се налази на адреси
Немањиној бр. 56 село Рајковац, Младеновац затекло трагове и предмете који су фотографисани у затеченом стању и
положају као и тело покојног Ђорђевић Дејана и то: тело пок.Ђорђевић Дејана затечено у ходнику приземног дела куће, у
лежећем положају, окренуто на леђа, главом према степеништу које води на спрат ногама у правцу улазних врата куће, чаура
ватреног оружја са ознаком “ППУ 85 7,65” затечена на првом степенику степеништа које води на спрат, оштећење у виду
рупе пречника 8мм.затечено на предњој дасци првог степеник степеништа које води на спрат настале највероватније
дејством пројектила ватреног оружја, пројектил ватреног оружја, затечен на поду ходника призменог дела куће, пројектил
ватреног оружја затечен на поду ходника приземног дела куће, чаура ватреног оружја са ознаком “ППУ 83 7,65”, затечена на
поду ходника приземног дела куће, још три чауре са истом ознаком затечене на поду ходника приземног дела куће ,
оштећење на зиду ходника приземног дела куће у виду рупе димензија 3цм.х2цм.,настало највероватније дејством пројектила
ватреног оружја, пројетил ватреног оружја затечен на поду ходника приземног дела куће, мрље црвене боје налик на крв
затечене на прагу врата дневног боравка, кап течности црвене боје налик на крв, затечене на поду собе дневног боравка у
приземном делу куће, пиштољ марке “Пијетро берета” калибра 7,65мм фабричког броја Л-73176, затечен на дрвеном сточићу
у соби дневног боравка у приземном делу куће, са навлаком у задњем положају и без муниције у устима цеви и муницијском
оквиру. У циљу утврђивања евентуалног ДНК профила са горе описаног пиштоља су стерилним штапићем узета два бриса.
На лицу места је са обе руке покојног Ђорђевић Дејана узет тест на присуство барутних честица. У просторијама ПС
Младеновац је са обе руке Ђорђевић Лазара такође узет тест на присуство барутних честица.

Суд је извршио увид у фотодокументацију КТ-100-1194-2007 од 14.10.2007. године и утврдио да је под

фотографијом бр.1 приказан изглед куће која се налази у Младеновцу у селу Рајковац у ул. Немањина бр. 56, да се под
фотографијом бр.2 налази слика изгледа улаза у исту кућу, да се под фотографијом бр.3 налази ходник приземног дела исте
куће, под фотографијом бр.4 налази се ходник фотографисан са степеништа које воде на спрат у правцу улазних врата, под
фотографијом бр. 5 изглед собе дневног боравка у приземном делу куће фотографисане према ходнику, под фотографијом
бр.6 изглед тела пок. Ђорђевић Дејана и међусобни однос истог са траговима 2, 3, 4 5, под фотографијом бр. 7 изглед тела
пок.Ђорђевић Дејана, под фотографијом бр. 8 изглед горњег дела тела покојника, под фотографијом бр.9 чаура, под
фотографијом бр.10 оштећење на степенику, под фотографијом бр. 11 пројектили, под фотографијом бр. 12 међусобни однос
трагова бр. 6, 7, 8, 9 и 10, под фотографијом бр.13 чаура, под фотографијом бр. 14 чаура, под фотографијом бр. 15 оштећење
на зиду, под фотографијом бр.16 чаура, под бр.19 мрља црвене боје, под бр. 20 чаура, под бр.21 кап црвене боје, под бр. 22
пиштољ марке “Пијетро берета” калибра 7,65мм фабричког броја Л-73176, под фотографијом бр. 23 уста цеви истог
пиштоља, под фотографијом бр.24 изглед муницијског оквира из истог пиштоља, под фотографијом бр.25 изглед врата собе
дневног боравка у приземном делу куће под фотографијом бр. 26 изглед оштећења у виду изваљене горње шарке, под
фотографијом бр. 27 изглед кључа затеченог на поду.

Суд је прочитао записник о увиђају Кри.бр.2429/07 од 14.10.2007. године и утврдио да је истражни судија стигао на
лице места у ул. Немањиној бр. 56, да је лице места било обезбеђено од стране полиције, те се одмах приступило увиђају.
Лице места је приземље породичне куће у Немањиној 56, Рајковац, код Младеновца власника Лазара Ђорђевића. Улазна
врата у кућу су била широм отворена са којих се улази у предсобље. На поду предсобља у дубини поред десних врата која
воде у једну велику собу се налази беживотно тело које је идентификовано као тело покојног Ђорђевић Дејана из
Младеновца ул. Боже Дамјановића бр.48 ЈМБГ 1603973710125, а које је полиција установила да је син власника куће Лазара
Ђорђевића. Тело затечено у лежећем положају на леђима са главом уз почетак дрвених степеница које воде на спрат, левом
ногом испруженом и десном ногом савијеном у колену, тако да стопало лежи поред колена испружене ноге и са рукама
опруженим уз тело на поду. Тело покојног Дејана обучено је и то у сиви џемпер испод којег је црна мајца а у доњим
деловима тела-тренерка сиве боје и и беле патике. Уочен је траг крви испод главе од сливања крви из предела носа и црвена
мрља на левој ногавици у пределу колена. Из улазних врата затечена је једна чаура и један део пројектила, на ормарићу за
ципеле са десне стране од улазних врата једна чаура а на самом десном ћошку од улазних врата, нешто изнад ормарића за
ципеле-оштећење од пројектила на зиду. На поду предсобља наспрам завршне ивице отворених врата али на десној страни,
нешто испред ормарића за ципеле, затечена је једна чаура те два пројектила уз десни зид иза испружене ноге покојног. На
првом прагу дрвеног степеништа које води на спрат се налази оштећење од пројектила а на горњој површини првог
степеника једна чаура. Иза отворених врата на левом зиду су врата која воде у дневну собу. На прагу тих врата, затечени су
трагови крви на којима се оцртава траг обуће. Та врата стоје отворена са изваљеном горњом шарком, а из тих врата је испао
кључ и лежи на поду у близини браве тих врата. На поду нешто лево од улаза у дневној соби затечена је чаура. На столу у
дневној соби налази се пиштољ “Берета” Л-73176 без муниције у задњем положају. У висини пролаза између дневне собе и
 P a g e | 161

кухиње, један траг згрушане крви. Других трагова на лицу места до краја увиђаја није било. Полицајци су обавестили
истражног судију да је извршилац Лазар Ђорђевић, који се већ пријавио полицији, да је догађају била присутна мајка Милена
Ђорђевић. Пре истражног судије на лице места је излазио лекар Дома здравља Младеновац који је констатовао смрт.

Читајући записник о балистичком вештачењу бр.14742/07 од 24.10.2007. године, суд је утврдио да је предметни
пиштољ марке “Берета” модел 70 калибра 7,65мм, фабричког броја Л-73176 је функционално исправан. Из пиштоља је
пуцано. Три достављена спорна пројектила су калибра 7,65мм и потичу од метака испаљених из предметног пиштоља. Пет
достављених спорних чаура потичу од пиштољских метака калибра 7,65мм испаљених из предметног пиштоља. На
достављеним специјалним самолепљивим фолијама помоћу којих су скинути трагови са левог длана Лазара Ђорђевића, као и
на све четири фолије помоћу којих су скинути трагови са шака Дејана Ђорђевића доказано је присуство честица нитрата.

Читајући извештај о резултатима токсиколошко-хемијске анализе дате од стране ВМА- Центра за контролу тровања
од 31.10.2007. године, суд је утврдио да је у узорцима крви и урина окривљеног Ђорђевић Лазара није доказано присуство
канабиноида, кокаина, метаанфетамина, опијата мофринске структуре и бензодијазепина. Токсиколошко-хемијском
анализом узорка урина применом течне хроматографије са масиноспектрометријским детектором и поређењем са спектрима
стандарда није доказано присуство опијата морфинске структуре. Токсиколошко-хемијском анализом у достављеном узорку
крви и урина применом метода гасне хроматографије са пламенојонизационим детектором није доказано присуство
метилалкохола а резултати за етил алкохол су следећи и то у крви је било 0,02 % етанола и 0,4341 милимола по литру
етанола а у урину 0,25% етанола односно 5,4265 милимола по литру етанола.

Читајући обдукциони записник Института за судску медицину С.бр.1197/07 од 15.10.2007. године суд је утврдио да
су обдуценти били др. Алимпијевић и др. Александрић који су након обдукције донели закључак којим су рекли да је смрт
насилна да је наступила услед искрварења и устрелина плућа и срца и раскиданих крвних судова дуж канала прострелина
трупа и леве руке и устрелине леве ноге, нанесених пројектилима испаљеним из ручног ватреног оружја. Рана на споју доње-
спољашње четвртине левог дојкиног и левог бочног прсног предела описана под тач.3 обдукционог налаза, улазни је отвор
прострелине која се каналом наставља кроз поткожно меко ткиво и 6. ребро са леве стране у грудну дупљу, кроз плућа,
срчану кесу и срце, једњак, 7. ребро са десне стране и десну лопатицу до излазне ране у десном лопатичном пределу, описане
под тач. 5 обдукционог налаза. Правац канала прострелине је напред-уназад, слева удесно и одоздо лако навише. Рана на
наддланеној страни леве подколенице у горњој половини, лактично, описано под тач. 7 обдукционог налаза, улазни отвор
прострелине која се каналом наставља кроз поткожно меко ткиво и лактицу до излазне ране на истој страни исте подлактице,
у жбичној половини. Правац канала прострелине је одоздо навише и од лактичне ка жбичној страни подлактице. Рана на
спољашњој и делом задњој страни левог лакта, описана под тач. 8 обдукционог налаза, улазни је отвор прострелине која се
каналом наставља кроз поткожно меко ткиво и рамењачу до излазне ране на унутрашњој страни средишњег дела леве
надлактице. Правац канала прострелине је одоздо навише и слева удесно. Рана на спољашњој страни левог колена описана
под тач. 6 обдукционог налаза, улазни је отвор устрелине која се каналом наставља кроз чашичну кост, доњи окрајак леве
бутњаче и мека ткива спољашње стране леве надколенице све до предела левог кука где је на дну канала ране у поткожном
масном ткиву нађен пројектил од жућкастог метала. Правац канала ране је стрмо одоздо навише и од напред лако уназад.
Повреда у левом бочном прсном пределу, у горњој трећини, на споју са лопатичним пределом описана под тач. 4
обдукционог налаза је нагњечина коже, настала тангенцијалним дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја.

Читајући извештај Института за судску медицину С.1197/07 од 17.10.2007. године, суд је утврдио да је методом
Хедспејс-гасне хроматографије узорка у крви није детектовано присуство етил алкохола код Ђорђевић Дејана. Методом
гасне хроматографије са масивном спектрометријом није детектовано присуство морфина, амфетамина и кокаина, као ни
лекова из групе бензодијазепина, фенотијазина и трицикличних антидепресива.

Читајући налаз и мишљење психијатра др. Бранка Мандића од 05.11.2007. године суд је утврдио да је Ђорђевић
Лазар душевно здрава особа са просечним интелектуалним способностима. У време извршења кривичног дела које му се
ставља на терет налазио се у стању повишене емоциналне напетости са психолошким садржајем афекта гнева високог
интензитета. Његова способност схватања значаја дела, као и могућности управљања поступцима биле су битно смањене.
Испитанику психијатријско лечење није потребно.

Судски вештак др. Ђорђе Алимпијевић је на главном претресу дана 12.03.2008. године навео да у свему остаје при
писменом налазу и мишљењу који је дала комисија вештака. У свом исказу је појаснио да прострелина трупа која је
констатована поред осталих повреда, а за коју је утврђено да има улазну рану у левој половини предње стране грудног коша
 P a g e | 162

а излазну рану у десној половини леђа имала је правац канала од напред уназад с лева удесно и одоздо лако на више с тим
што је висинска разлика улазно излазног отвора у односу на подлогу била око 5цм.Имајући ово у виду дозвољава се
могућност да је уздужна оса оружја из које је извршено опаљење била постављена односно усмерена лако навише што је
било могуће у неком од положаја између например клечећег и усправног како је то данас оптужени и показао у судници.

Судски вештак Милан Куњадић је на главном претресу од 12.03.2008. године навео да у свему остаје при писменом
налазу и мишљењу и нема ништа дода нити измени као и да у целости прихвата објашњење др. Ђорђа Алимпијевића.

Судски вештак др. Бранко Мандић је на главном претресу 12.03.2008. године навео да у целости остаје при
писменом налазу и мишљењу који је дао и ништа нема да измени нити дода. Навео је да је у свом налазу написао да је
анализирао ситуацију која је претходила самом догађају односно честе конфликте и неспоразуме са сином који испитаник
није успео да разреши на рационалан начин што је свакако довело до кулминације негативног набоја према сину а што је
кулминирало критичном приликом. У свом налазу и мишљењу је као релевантну чињеницу узео податак да је овакав сукоб
трајао више година. Навео је да је код окривљеног датом приликом у медицинском смислу код њега била присутна
медицинска компонента јаке раздражености.

Читајући потврду о смрти издату од стране Дома здравља Младеновац од 13.10.2007. године, суд је утврдио да је
Ђорђевић Дејан преминуо 13.10.2007. године у Немањиној улици бр. 56 у селу Рајковац СО Младеновац.

Читајући извештај лекара специјалисте др. Пантић Зорана, неуропсихијатра од 20.04.2007. године, суд је утврдио да
је Ђорђевић Милени успостављена дијагноза Ф 43.2.

Читајући извештај лекара специјалисте физијатра примаријуса др. Марије Терек са Института за реуматологију у
Београду, суд је утврдио да је Ђорђевић Милени због болова у пределу левог колена установљена контрола у овој установи
по потреби.

Читајући ортопедски налаз за Ђорђевић Милену дат у Институту за ортопедско-хируршке болести “Бањица” од
21.11.2006. године суд је утврдио да она болује од хроничног дегенеративног оболења које не угрожава живот и не захтева
хитно операцијско лечење. Уписана је на листу чека за уградњу ендопротезе левог колена.

Читајући извештај лекара специјалисте реуматолога др. Наташе Радосављевић за Института за рехабилитацију из
Младеновца, суд је утврдио да Ђорђевић Милена има хипотрофију надколене мускулатуре, коштане деформације и
перијартукуларни оток колена, да су покрети лимитирани и болни, да је учињена пункција колена, да је лечена од стране
физијатра, реуматолога и да је стављена на листу чекања за операцију колена као и да има јаке болове у истом.

Читајући извештај лекара специјалисте др. Зорана Радосављевића уролога за окривљеног Ђорђевић Лазара, суд је
утврдио да се окривљени жали на тегобе у смислу никтурије до два пута, да је имао танак млаз, ујутру имао мокрење у више
наврата, да није мокрио крв, нити је било спонтане елиминације камичака из уротракта, те да је потребно учинити комплетну
рутинску лабораторију, уринокултуру са антибиограмом урина, ехо уротракта, налаз ПСА те РТГ нативан уротракта.

Читајући извештај о испитивању др.спец.Љиљане Хајдуковић са Института за примену нуклеарне енергије од

26.04.2005. године суд је утврдио да окривљени Ђорђеви Лазар да је у узорку који је узет од њега пронађена концентрација
специфичног антигена простате “ПСА”.

Суд је прочитао извештај лекара специјалисте од 12.08.2005. године дат у Поликлиници КЦЦ-Београд те је утврдио
да окривљени болује од дисхусхерније, да му је очувана плантарна и дорзална флексија оба стопала, да постоји релативна
индикација за оперативно лечење те да је прво потребно да се уради ЕМНГ доњих екстремитета од чијег ће налаза зависити
дефинитивна одлука о даљем третману.

Читајући извештај лекара специјалисте примаријуса др.С.Ђорђевића, суд је утврдио да је окривљени Ђорђевић Лазар
осетио болове у крстима, да је ишао на терапију у бању “Селтерс”, да је бол сишао према куку и иде дуж леве ноге и да осећа
болове при кашљању
 P a g e | 163

Читајући извештаје лекара специјалисте физијатра Ристић-Ђоковић Стане од 09.10.2002. године, суд је утврдио да је
окривљени Ђорђевић Лазар до тада био на амбулантном третману који је довео до интензивирања тегоба те да се
препоручује стационирана рехабилитација у Институту за рехабилитацију Београд-”Селтерс”.

Читајући извештај са Института за рехабилитацију, Сокобањска бр. 17 од 14.08.2003. године, суди је утврдио да је
Ђорђевић Лазар добио упутну дијагнозу лумбоисцхиалгиа, због болова у крстима и дуж леве ноге који се јако појачава после
десетак метара, са јаким трњењем до палца већ годину дана.

Читајући отпусну листу са епикризом са Института Бањица који је потписао др.С.Томић, суд је утврдио да је
Ђорђевић Милена примљена због болова и ограничења покрета левог колена, да је планирана имплантација тоталне протезе
колена. У току преоперационе припреме констатована је изражена анемија. Одлаже се предвиђено операционо лечење.
Неопходан је преглед хетамолога, гастроенторолога и гинеколога, лечење и мишљење о могућности извођења планираног
оперативног захвата у општој анестезији. Пацијенткиња је лечена у установи од 12.02.2008. године до 14.02.2008. године.

Суд је извршио увид у КЕ за Ђорђевић Дејана од 24.03.2008. године и утврдио да није осуђиван али да је више пута
прекршајно одговарао због прекршаја из Закона о прекршајима против ЈРМ.

Читајући извештај Полицијске станице Младеновац од 27.03.2008. године, суд је утврдио да је дана 10.10.2007.
године у 19 часова, дежурној службни ПС Младеновац, Ђорђевић Лазар из Рајковца, ул. Немањина бр. 56, пријавио свог сина
Дејана да га узнемирава и да је после краће расправе дошло до међусобне туче. На лицу места упућена је патрола која је
након обављеног разговора и утврђеног чињеничног стања против Ђорђевић Лазара и Ђорђевић Дејана општинском органу
за прекршаје поднела захтев за покретање прекршајног поступка.

Читајући захтев за покретање прекршајног поступка од 03.10.2007. године суд је утврдио да је од стране
Министарства унутрашњих послова поднешен захтев Општинском органу за прекршаје СО Младеновац против Ђорђевић
Лазара и Ђорђевић Дејана.

Читајући извештај др. Наташе Шиканић од 10.04.2008. године лекара КБЦ “др.Драгиша Мишовић”, болнице за
психијатрију суд је утврдио да се Дејан Ђорђевић није лечио хоспитално у овој установи већ само амбулантно. Из протокола
амбулантних болесника се види да се Дејан Ђорђевић први пут јавио њиховој амбуланти 25.11.2004. године због паничног
поремећаја (Ф-41.0). Даљим увидом у протокол пацијент је долазио амбулантно од јануара, закључно са мајем 2005. године,
односно једном месечно сем у априлу, са непромењеном дијагнозом Ф-41.0. Лечен је медикаментозном терапијом,
супортативним психотерапијским процедурама. Даљим увидом у протокол пацијент се више није јављао на лечење у ову
установу, тако да нема увида у његово даље стање и лечење.

Читајући отпусну листу са епикризом издату од стране Ортопедске болнице “Бањица” од 12.05.2008. године, суд је
утврдио да је Ђорђевић Милена у овој установи лечена од 15.04.2008. године до 12.05.2008. године, да је примљена ради
оперативног лечења узнапредовале артрозе левог колена, праћене јаким боловима и ограничењем покрета. По пријему
пацијенткиње је урађена операција, затим започет физикални третман, оспособљена за ход уз помоћ штапа уз дозвољен
ослонац на оперисану ногу. Опште стање пацијенткиње је сада стабилно те се отпушта из болнице с тим да има обавезу да се
јавља а контролни преглед за три месеца од дана операције.

Оценом свих изведених доказа како појединачним посматрањем тако и у њиховој међусобној повезаности, а
посматрањем истих у склопу саме одбране окривљеног, суд налази да је у спроведеном доказном поступку на несумњив и
поуздан начин утврђено чињенично стање ближе описано у изреци пресуде, те да су у радњама окривљеног садржани сви
елементни кривичног дела убиства на мах из чл. 115 КЗ-а Кривичног законика.

Утврђујући објективне чињенице, суд је ценио одбрану окривљеног и исту прихватио у целости јер је логична,
уверљива, јасна и у складу са осталим изведени доказима. Наиме окривљени је признао извршење кривичног дела, односно
признао је да је критичном приликом у породичној кући у селу Рајковац, СО Младеновац усмртио свога сина Ђорђевић
Дејана. У својој одбрани је навео да су он и његова супруга годинама, тачније од пубертета трпили тортуру, злостављање и
понижавање од њиховог сина. Годинама уназад су били у страху од њега, како их је често малтретирао и полиција је често
долазила и интервенисала. Наиме окривљени је навео да је критичне ноћи у страху за свој и супругин живот, доведен без
своје кривице у стање јаке раздражености нападом на његову супругу и њега који је непосредно претходио догађају и
 P a g e | 164

вишегодишњим свакодневним злостављањем од стране оштећеног, услед чега је код окривљеног дошло до наглог пораста
већ присутне емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта гнева високог интензитета, лишио живота свога
сина, тако што је после вербалног и физичког конфликта и сукоба из свог пиштоља у пок.сина испалио више метака услед
чега је он преминуо на лицу места.

Суд је прихватио овакву одбрану јер поред чињенице да је уверљива, јасна и објективна она је и у складу са осталим
изведеним доказима и то пре свега са изјавом Ђорђевић Милене која је навела да као и сам окривљени да како су године
одмицале њихов покојни син је постајао све агресивнији, физички насртао на њих и више пута је и полиција интервенисала.
Навела је да су се она и њен супруг много плашили, да су буквално живели у том периоду као два заморчета и сваки пут када
би се њихов син појавио на капији они су живели са размишљањем да ли ће дочекати сутра. Критичном приликом је у току
свађе, а након што ју је пок. син напао видела да он одлази до излазних врата где је био ормар са ципелама и нешто је одатле
узео, видела је да држи нешто у руци. Предпоставила је да то била метална кашика за ципеле јер се она налазила на врху
ормарића. Са тим предметом он је кренуо према оцу. Били су у ходнику сви троје када је Лазар пуцао у Дејана. Она је тада
била на прагу кухиње, а Дејан је био у ходнику наспрам собе у којој је Лазар спавао и био је удаљен од ње метар до два а
Лазар је био поред ње и одатле је са неколико метака пуцао на Дејана, који исказ је суд у потпуности прихватио као
објективан, јасан, уверљив и у складу са осталим изведеним доказима као што су искази судских вештака др. Ђорђа
Алимпијевића, Милана Куњадића и др. Бранка Мандића и њихови налази, које је суд прихватио као објективно дате и у
складу са правилима струке, затим записник о саслушању осумњиченог од 14.10.2007. године, потврда о привремено
одузетим предметима од 14.10.2007. године, извештај о крим.технчком прегледу лица места од 14.10.2007. године, са
фотодокументацијом, скицом лица места, записник о увиђају од 14.10.2007. године, записник о балистичком вештачењу
бр.14742/07 од 24.10.2007. године, обдукциони записник института за судску медицину од 15.10.2007. године, извештај о
резултатима токсиколошке анализе, судско-балистичко вештачење комисије вештака од 13.11.2007. године, потврда о смрти
за пок.Ђорђевић Дејана, мед.документацију за окривљеног и сведока Ђорђевић Милену, извештај из КЕ за окривљеног,
отпусну листу са епикризом за Ђорђевић Милену, извештај из КЕ и ПЕ за покојног Ђорђевић Дејана, извештај П.С.
Младеновац од 27.03.2007. године са захтевом за покретање прекршајног поступка, извештај КБЦ “др. Драгиша Мишовић”
болница за психијатрију од 10.04.2008. године, отпусну листу са епикризом од 12.05.2008. године за Ђорђевић Милену, те
суд налази да су чињенице означене у изреци пресуде неспорно и несумњиво утврђене.

Код несумљиво утврђених објективних чињеница, суд налази да се виност окривљеног креће у границама директног
умишљаја у односу на учињено кривично дело. Његов психички однос према делу у тренутку извршења је такав да је свестан
дела и хоће његово извршење,постоји свест о свим обележјима дела које чини,при чему је од посебног значаја свест о
наступању последице услед предузете радње извршења.Вољни елемент код окривљеног се састојао у хтењу извршења
кривичног дела.Међутим у конкретном случају ово кривично дело је окривљени учинио са умишљајем кога карактерише
доношење одлуке без предходног размишљања услед афективног стања које је настало због јаке раздражености у које је без
своје кривице окривљени доведен нападом,злостављањем и тешким вређањем од стране убијеног. Његово психичко стање у
тренутку извршења дела је било такво да је био битно смањено урачунљив, што је потврђено од стране вештака
неуропсихијатра др. Бранка Мандића, коме је суд поклонио веру, који је дат стручно, објективно и у складу са правилима
струке,који је навео да су целокупни догађаји који су претходили извршењу кривичног дела имали везе са утврђеном
повишеном емоционалном напетости јер окривљени је имао честе конфликте са сином које није успео да разреши на
рационалан начин што је свакако довело до кулминације негативног набоја који је кулминирало критичном приликом. Како
није било околности које би довеле у питање урачунљивост окривљеног и коначан став суда у погледу утврђивања облика
виности, појављује се као несумњив и једини могућ.

Дајући правну оцену овако утврђеним елементима суд налази да се у радњама окривљеног налазе сви елементи
кривичног дела убиства на мах из члана 115 КЗ-а. Основ за овакву правну оцену налази се у чињеници да је окривљени дана
13.10.2007. године, у селу Рајковац, СО Младеновац, у ул. Немањина бр. 56, у својој породичној кући, доведен без своје
кривице у стање јаке раздражености нападом на његову супругу и њега који је непосредно претходио догађају и
вишегодишњим свакодневним злостављањем од стране оштећеног, услед чега је код окривљеног дошло до наглог пораста
већ присутне емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта гнева високог интензитета, лишио живота на мах
свога сина пок. Ђорђевић Дејана, на тај начин што је после краћег вербалног и физичког конфликта и сукоба из свог
пиштоља марке “Pietro berreta”, калибар 7,65мм, фабрички бр. Л-73176, у пок. Ђорђевић Дејана испалио више пројектила и
тако му нанео прострелину трупа са повредама плућа, срчане кесе и срца, једњака, ребара и десне лопатице, а што је било
праћено изливом крви и продором ваздуха у грудну дупљу, и две прострелине леве руке и устрелину леве ноге, те једну
 P a g e | 165

нагњечину меких ткива левог бочног прсног предела, а све наведене повреде од пројектила су у моменту наношења
представљале смртоносну повреду, услед чега је ошт. Ђорђевић Дејан преминуо на лицу места

Имајући у виду све напред наведено суд је утврдио да је у конкретном случају код окривљеног Ђорђевић Лазара
утврђено постојање кривице, јер је окривљени у време када је кривично дело извршио био битно смањено урачунљив,
поступао са умишљајем те је био свестан обележја дела па је хтео његово извршење.

Ово из разлога што битно смањена урачунљивост није основ која искључује кривицу. Битно смањено урачунљиво
лице је урачунљиво и код њега може постојати кривица за дело које је учинило у стању битно смањене урачунљивости. Ово
тим пре што у конкретном случају код окривљеног Ђорђевић Лазара психијатријским прегледом није установљено постојање
душевне болести, душевне заосталости нити актуелне привремене душевне поремећености.

Како није било околности које би искључиле његову кривичну одговорност суд је окривљеног Ђорђевић Лазара огласио
кривим због извршења наведеног кривичног дела.

Суд је ценио наводе браниоца из завршне речи, да у конкретном случају треба применити одредбу члана о извршењу
кривичног дела у нужној одбрани, имајући у виду неспорно утврђену раздраженост код окривљеног, али исте није
прихватио. Наиме, тачно је да се убиство услед јаке раздражености извршено у прекорачењу граница нужне одбране
изазване нападом погинулог подудара са убиством на мах, али имајући у виду да је у конкретном случају убиство покојног
резултирало из импулсивног реаговања окривљеног на напад који је био и очекиван, што је потврђено и одбраном
окривљеног, а када се има у виду тренутак када је окривљени Ђорђевић Лазар са собом понео пиштољ из собе у којој је
спавао, дакле да напада још није било али га је очекивао, као и број метака које је испалио окривљени Ђорђевић Лазар суд је
несумњиво утврдио да у конкретном случају никако се не може применити овај инстититут о нужној одбрани посебно када
се има у виду и чињеница да је окривљени Ђорђевић Лазар пиштољ са собом понео и пре него што се непосредно сусрео са
покојним, као и пре него што је покојни узео наведену кашику за обућу.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције суд је ценио све околности конкретног случаја које су биле од
утицаја да иста буде правилно одабрана и одмерена. Од олакшавајућих околности суд је ценио чињеницу да је окривљени
признао извршење кривичног дела, да је био коректног држања пред судом, да се искрено каје и жали због свега што је
учинио, док отежавајуће околности на страни окривљеног није нашао. Ценећи све ове околности а посебно околност да је
окривљени био отац пок. оштећеном, да је целу ову ситуацију јако тешко поднео, да се налази у позним годинама, да је
здравствено оболео а која околност сагледавајући исту у склопу осталих олакшавајућих околности цени као особито
олакшавајућу околност, то је суд окривљеног применом одредби члана 56 и 57 КЗ-а осудио на казну затвора у трајању од 3
(три) месеца, у коју казну му се сходно одредби члана 63 Кривичног законика има урачунати време проведено у притвору,
током овог крив.поступка по решењу овог суда Ки.бр.867/07 и то од 14.10.2007. године па до 11.12.2007. године , налазећи да
је оваква санкција адекватна тежини кривичног дела, те да ће се и оваквом санкцијом остварити сврха изрицања истих а на
окривљеног довољно утицати да убудуће не врши нова кривична дела.

Суд је на основу одредбе члана 87 Кривичног законика према окривљеном изрекао меру безбедности одузимања
предмета те је од окривљеног одузео пиштоља марке “Пијетро Берета” калибар 7,65мм, фабрички број Л-73176 нашавши да
исти представља предмет извршења кривичног дела из члана 115 Кривичног законика.

Одлуку о трошковима кривичног поступка суд је донео сходно одредби члана 196 став 4 ЗКП-а налазећи да би
плаћањем трошкова, било доведено у питање издржавање окривљеног имајући у виду његове материјалне прилике.

Записничар, Председник већа -судија

Јулијана Таталовић Наталија Бобот

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

 P a g e | 166

Против ове пресуде може се изјавити

жалба Врховном суду Србије

у року од 15 дана од дана пријема

писменог отправка пресуде, а преко овог суда.

Дна:

1.ОЈТ-у

2.окривљеном

3.адв. Нинославу Мајачићу

Судија

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Растка Поповића као председника већа,
судије Биљане Тамбурковски-Баковић, те судија поротника Вукашиновић Милице, Дамњановић Гордане и Арсић Милице,
као чланова већа, са записничарем Катом Кандић, у кривичном поступку против окривљеног Зарић Предрага и др., због
кривичног дела из члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС а у вези члана 9 став 3 КЗ СРЈ, а по оптужници ОЈТ у Београду Кт.бр.822/97
од 26.02.1998. године, прецизираној и измењеној дана 30.03.2009. године, након одржаног усменог, јавног, главног претреса
дана 15.05.2009. године у присуству заменика Јавног тужиоца ОЈТ у Београду Вере Станић, окривљеног Зарић Предрага и
окривљеног Гајић Игора, те њихових бранилаца адвоката Слободана Војновића и Драгослава Огњановића, донео је и истог
дана јавно објавио следећу

ПРЕСУДУ

ОКРИВЉЕНИ ЗАРИЋ ПРЕДРАГ, звани "Ђапе", ЈМБГ 0512974710014, рођен 05.12.1974. године у
Београду, од оца Србислава и мајке Јадранке, са пребивалиштем у Београду, ул. Александра Бјелића бр.12, држављанин
Србије, по занимању трговац, незапослен – инвалид, прима инвалиднину, отац једног малолетног детета, војску није служио,
кажњаван као малолетник решењем Првог општинског суда у Београду Км-393/90 од 27.09.1990. године, због кривичног дела
из члана 166 став 1 КЗ РС, изречен му је појачан надзор органа старатељства, осуђиван пресудом Четвртог општинског суда
у Београду К.бр.424/97 од 08.01.1998. године, због кривичног дела из члана 184 став 1 КЗ РС, изречена му је казна затвора у
трајању од 5 месеци, условно на 2 године, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.159/97 од 09.11.1998. године
због кривичног дела из члана 166 став 1 КЗ РС, изречена му је казна затвора у трајању од 1 године, условно на 3 године,
пресудом Трећег општинског суда у Београду К.бр.129/97-99 од 17.09.1999. године, због кривичног дела из члана 166 став 1
тачка 1 КЗ РС, изречена му је казна затвора у трајању од 4 месеца, условно на 2 године,

ОКРИВЉЕНИ ГАЈИЋ ИГОР, звани "Гаја", ЈМБГ 2606975710141, рођен 26.06.1975. године у Београду,
од оца Ненада и мајке Марије, са пребивалиштем у Земуну, ул. Николе Тесле бр.12, држављанин Србије, отац једног
малолетног детета, војску није служио, води се у ВЕ СО Земун, кажњаван као малолетник решењем Првог општинског суда у
Београду Км-84/92 од 03.03.1992. године, због кривичног дела из члана 166 став 1 КЗ РС, изречен му је појачан надзор од
стране родитеља или стараоца, осуђиван пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.11/95 од 03.05.1995. године,
због кривичног дела из члана 33 став 1 Закона о оружју и муницији, изречена му је казна затвора у трајању од 6 месеци,
 P a g e | 167

условно на 2 године, уз меру безбедности одузимања предмета, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.1197/96
од 14.01.1998. године због кривичног дела из члана 166 став 1 тачка 1 КЗ РС, изречена му је казна затвора у трајању од 1
године, условно на 4 године, пресудом Иностраног суда у Сарајеву К.бр. 1408/05 од 02.02.2006. године, због кривичног дела
из члана 233 став 1 КЗ РС, на казну затвора у трајању од 6 месеци,

КРИВИ СУ

Што су:

Дана 23.08.1997. године око 02,35 часова на Сплаву “Секс” на левој обали реке Саве на Новом Београду, код
Ушћа, са умишљајем лишили живота Лазаревић Драгана и при томе са умишљајем довели у опасност животе других лица
који су се налазили у близини, на тај начин што је након краће препирке окр.Гајића и оштећеног Лазаревића, оштећени
Лазаревић извадио пиштољ који је репетирао и потом га уперио у врат и лице окр.Гајића, након чега је окр.Гајић из пиштоља
марке “Бернадели” фаб.броја 107267 калибра 7,65 мм, који је претходно извадио, испалио више пројектила, док је окр.Зарић
који се налазио у друштву са окр.Гајићем из пиштоља марке “Стар” фаб.броја 231909 калибра 9 мм, такође испалио више
пројектила према Лазаревић Драгану, при чему су обојица окривљених прекорачили границе нужне одбране, па је од
наведених пројектила оштећени Лазаревић задобио тешке телесне повреде које су довеле до искрвављења из раскиданих
грудних, трбушних и крвних судова дуж канала устрелина трупа и удова услед којих је наступила смрт, при чему је
окр.Зарић, свестан да пројектили које је испалио према Лазаревић Драгану могу погодити и остале присутне на сплаву, па је
на то пристао, па је један од пројектила погодио Николић Дејана у међулопатичном пределу са излазном раном у левој
половини предње стране врата услед чега је код њега наступила смрт због разорења вратног дела кичмене мождине,
искрвављења из раскиданих великих крвних судова, којом приликом је окривљени Гајић Игор задобио тешке телесне
повреде опасне по живот у виду прострелне ране у пределу леве рамењаче и прелом исте са повредом жбичног живца и
упуцане ране у средњој пазушној линији у висини деветог ребра лево са повредом попречно дебелог црева и његовог
опорњака са перфорациом на левом колену са великим изливом крви кроз трбушну дупљу, којом приликом су од пројеткила
који су окривљени испалили задобили повреде и то оштећени Радуловић Игор тешку телесну повреду у виду прострелне
ране леве подлактице са преломом обе подлакатне кости, контузије и запушења надлакатних и подлакатних артерија леве
руке, повреду радиалног и унарног живца са консеквентним дефинитивним последицама функције шаке ручног зглоба и
зглоба лакта, оштећени Настовић Борисав прострелну рану кроз леву потколеницу – лака телесна повреда, оштећена
Аћимовић Ивана – лаку телесну повреду у виду прострелне ране у пределу леве бутине са спољашње стране, оштећени
Бајалица Стева – тешку телесну повреду у виду прострелне ране десног стопала са заостајањем металног страног тела,
прелом четврте метатарзалне кости, оштећени Ристић Александар – тешку телесну повреду у виду прострелне ране у пределу
десне потколенице са заостајањем страног металног тела у потколеници и оштећења нерва из супкапиталног дела фибуле,

-чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело убиство у прекорачењу границе нужне одбране из
члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС, а у вези члана 9 став 3 КЗ СРЈ

- па их суд применом напред наведених законских прописа и прописа чланова 3, 5, 33, 38, 41, 42, 43 и 50 КЗ
СРЈ

ОСУЂУЈЕ

и то

Окр.ЗАРИЋ ПРЕДРАГА на КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 4 (четири) године и 7 (седам) месеци у коју
казну му се урачунава време проведено у притвору од 27.08.1997. године до 04.04.2002. године.

Окр. ГАЈИЋ ИГОРА на КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 4 (четири) године и 7 (седам) месеци у коју
казну му се урачунава време проведено у притвору од 29.08.1997. године до 04.04.2002. године.

На основу члана 69 КЗ СРЈ, ИЗРИЧЕ СЕ

 P a g e | 168

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

- одузимање предмета и то пиштоља марке “Бернадели” фаб.броја 107267, калибра 7,65 мм и пиштоља марке
“Стар” фаб.броја 231909 калибра 9 мм.

Окривљени се ослобађају плаћања кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.

Образложење

Оптужницом Јавног тужиоца ОЈТ у Београду Кт.бр.822/97 од 26.02.1998. године, прецизираној и измењеној
ван главног претреса дана 30.03.2009. године, стављено је на терет окривљенима Зарић Предрагу и Гајић Игору извршење
кривичног дела убиства из члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС, у прекорачењу граница нужне одбране, све уз предлог да се
окривљени огласе кривим и казне по закону.

Окривљени Зарић Предраг је у својој одбрани код истражног судије навео да окривљеног Игора Гајића
познаје петнаестак година, да су добри другови, да се кућно посећују, да Дејана Мастиловића познаје само површно као
друга Игора Гајића, као и да је покојног Драгана Лазаревића званог "Босанац" знао само из виђења, да са њим није никада
прозборио ни једну реч, нити се са њим упознао, нити је са њим имао било какав сукоб. Окривљени Зарић је додао да ни
једно лице које је критичном приликом повређено на сплаву "Секс" такође не познаје. Даље је навео да је нетачно да је дана
23.08.1997. године на сплаву "Секс" са умишљајем лишио живота Драгана Лазаревића и Дејана Николића и да је са
умишљајем довео у опасност животе више лица која су се налазила у близини. Не зна и није видео да ли је те критичне
вечери окривљени Игор Гајић имао код себе било који пиштољ, и није видео да је Игор Гајић испалио више пројектила
према покојном Драгану Лазаревићу. Истакао је да код себе том приликом није имао никакав пиштољ, те да није тачно да је
његовог пројектил погодио Драгана Лазаревића и Дејана Николића који се критичном приликом налазио иза Лазаревића,
нити да је погодио Александра Ристића, Стеву Бајалицу, Игора Радуловића, Ивану Аћимовић и Борисава Настовић, као ни
Игора Гајића. Окривљени Зарић је навео да је два дана пре критичног догађаја био са Игором Гајићем, његовим другом Сочо
Лореном и Драганом Јанковићем, на углу улица Николе Тесле и Капетана Рајића-Петровића у Земуну, где је у једном
моменту док су они разговарали на коловозу стао путнички аутомобил БМВ, у којем су била двојица младића, од којих је
један био Драган Лазаревић звани "Босанац", а други неки непознати младић. Одмах након заустављања тај непознати
младић је изашао из возила и испалио неколико метака у правцу окривљеног Зарића и његових другова. Окривљени Зарић је
објаснио да он уствари није видео Драгана Лазаревића, као једног од момака који су били у наведеном возилу, додајући да је
њему то рекао Сочо, и да он уствари не зна да ли је Лазаревић пуцао или не. Критичне вечери се окривљени Зарић договорио
са окривљеним Гајићем да заједно изађу у град, тако да су се састали у једном кафићу код хотела "Југославија",где је
окривљени Зарић дошао сам, а окривљени Гајић је дошао са Дејаном Мастиловићем, извесном Ољом и Сузаном. У том
кафићу Зарић није видео да је Гајић код себе имао било какво оружје, па ни пиштољ "Бернадели" и "Стар". Негде око 00,30
часова дана 23.08.1997. године из наведеног кафића код хотела "Југославија" су њих петоро кренули на сплав "Секс" код
Ушћа. Окривљени Зарић је додао да никада није није био на наведеном сплаву и да је Гајић хтео да га одведе на тај сплав да
би му га показао, и ради провода. Пре уласка на сплав обезбеђење сплава је извршило претрес и то је прво претресло
окривљеног Зарића, тако што су га целог "испипали", а затим су прешли апаратом за метал, после чега су га пустили да уђе
јер код себе није имао никакво оружје. Окривљени Зарић је навео да он није видео да ли је претрес извршен и над Игором
Гајићем, Дејаном Мастиловићем, Ољом и Сузаном. Пошто су ушли на сплав њих петоро су кренули у лево, терасом сплава,
где су сели за један празан сто, на удаљености од 4-5 метара од прилаза сплаву. Окривљени Зарић је истакао да њему ни
једног момента нико није давао никакво оружје, па ни Игор Зарић. Убрзо пошто су дошли Оља и Сузана су отишле са сплава
око 02,00 часова, док су њих двојица остали за истим столом за којим су и до тада седели. Негде око 02,35 часова Игор Гајић
је одједном устао од стола и рекао "Ево га Босанац" и истог момента кренуо терасом сплава ка прилазу сплава, у ком
моменту је окривљени Зарић устао од стола и кренуо за Гајићем. Пошто је окривљени Зарић направио један или два корака,
чуо је препирку између "Босанца" и Игора Гајића, додајући да су Гајић и "Босанац" од њега били удаљени 1,5 - 2 метра и то
испред њега, тако да је окривљени Зарић био окренут ка њима двојици предњом страном лица и тела. Окривљени Зарић је
 P a g e | 169

објаснио да је размак између "Босанца" и Игора Гајића био свега 20 цм, при чему је "Босанац" био окренут леђима у
унутрашњи део сплава, док је Игор Гајић био на тераси са леђима окренутим ка реци Сави. Даље је објаснио да није чуо шта
су "Босанац" и Гајић један другоме говорили, да није видео моменат када је "Босанац" извадио пиштољ, већ да је само једног
момента видео како "Босанац" у својој десној руци држи пиштољ, да њиме маше и то тако што је повремено махао изнад
своје главе, а повремено је руку спуштао тако да је цев пиштоља била окренута ка лицу Игора Гајића, додајући да је сигуран
да ни једног момента Гајић није имао ништа у рукама. Три или четири секунде касније Зарић је чуо четири-пет пуцња, али
није видео ко је пуцао и одакле је пуцао. Учинило му се да су прва три пуцња од истог оружја, а да су следећа један или два
пуцња били из неког другог. После тога чуо је још шест или седам пуцњева, за шта је изјавио да такође не зна одакле су
дошли. Истакао је да није видео да је у било ком тренутку из поштоља који је држао у десној руци пуцао "Босанац".
Окривљени Зарић је даље навео да је све то трајало 10 секунди и да се он после прва два или три пуцња окренуо за 180
степени, а затим бацио на под терасе сплава, после чега је побегао, када је угледао једног младића који је лежао на својим
леђима. Пошто је побегао са сплава "Секс", узео је једно такси возило и превезао се до куће. Наредног јутра покушавао је да
контактира са Игором Гајићем, али му се нико није јављао, и тек је око 12 часова чуо да је Гајић рањен и да се налази у
Ургентном центру, где је окривљени Зарић одмах отишао и сазнао да је Гајић задобио тешке телесне повреде и да је
оперисан. Дана 24.08.1997. године Зарић је у новинама прочитао да су на сплаву убијена двојица младића, да је један од њих
био Драган Лазаревић звани "Босанац", а у односу на другог младића није успео да му запамти име. Окривљени Зарић је
даље навео да је дана 27.08.1997. године ухапшен, да га полицајци приликом давања изјаве нису ударали, али да су вршили
притисак на њега тако што су скакали по столици, ударали рукама и тражили од њега да призна да је пуцао, због чега је
окривљени Зарић из страха рекао да је пуцао, и да је пиштољ бацио у жбуње, због чега су га полицајци водили на лице места,
где је окривљени Зарић показивао правац у коме је трчао, а затим им показао жбун и који је наводно бацио пиштољ из кога је
пуцао. На питање заменика ОЈТ из ког разлога је бежао са сплава, при чему је оставио свог друга Игора Гајића у расправи са
"Босанцем", окривљени Зарић је изјавио да га није оставио, и да су они имали пиштоље. На питање истражног судије ко то
"они" окривљени је изјавио да је мислио на "Босанца" и да не зна зашто је рекао "они". На питање заменика ОЈТ због чега је
кренуо за Игором Гајићем, када је Гајић устао и рекао "Ено га Босанац", окривљени Зарић је изјавио да није кренуо, већ је
махинално направио један корак.

На главном претресу окривљени Зарић је додао да критичном приликом није могао да види ко је на кога
пуцао и да сигурно он није пуцао, нити је уопште имао пиштољ, да није видео да је Гајић код себе имао пиштољ, али да је
видео код Лазаревић Драгана пиштољ у десној руци јер га је држао на Гајићевој слепоочници. Додао је да га интересовало
шта се са Гајић Игором десило пошто је чуо пуцње, али је ипак отишао са сплава јер је био уплашен. Објаснио је да када је
рекао да је махинално кренуо за Гајићем, пошто је Гајић рекао "Ево Босанца", то значило да је видео Гајића како је уплашен,
због чега је за њим пошао како би видео шта ће се десити. Окривљени Зарић је на крају додао да није тачно да је приликом
одласка са полицајцем на лице места, показао место где се налази пиштољ.

Бранилац окривљеног Зарића адвокат Слободан Војновић је у завршној речи изјавио да сматра да његов
брањеник није извршио наведено кривично дело у прекорачењу нужне одбране, већ да је у питању класична нужна одбрана,
али да ако суд нађе другачије, замолио је суд да на страни његовог брањеника цени низ олакшавајућих околности и да га што
блаже казни имајући у виду да је његов брањеник у међувремену постао отац малолетног детета и да од 1997. године није
извршио ни једно кривично дело.

Окривљени Гајић Игор је у својој одбрани навео да није тачно да је са умишљајем лишио живота Лазаревић
Драгана и да је притом са умишљајем довео у опасност животе осталих гостију који су том приликом били на сплаву "Секс".
Навео је да окривљеног Зарића познаје уназад 15 година и да је он његов друг, да је Мастиловића упознао годину дана пре
критичног догађаја, а да је покојног Лазаревић Драгана званог "Босанац" знао само из виђења и да га је први пут видео
неколико месеци пре критичног догађаја, додајући да је познавао и покојног Николић Дејана, али да остале оштећене не
познаје. Окривљени Гајић је даље навео да је негде два месеца пре критичног догађаја имао физички сукоб са Лазаревић
Драганом на сплаву "Пјер Карден", где је отишао непозван са својим другом Сочи Лореном, којом приликом им је "Босанац"
рекао "Зашто су дошли када нису позвани", при чему је био у пијаном стању и тражио да напусте сплав, због чега је дошло
до физичког обрачуна, у којем је Лазаревић извукао "дебљи крај". Управо због тог сукоба на два до три дана пре критичног
догађаја Лазаревић Драган је упуцао Сочо Лорена у Земуну на углу улица Николе Тесле и Капетана Радића, којом приликом
је окривљеном Гајићу запретио рекавши му да ће и њега упуцати када скине гипс, односно да ће га убити и завити у црно.
Критичне вечери је заједно са окривљеним Зарићем, другом Мастиловићем, својом девојком Ољом и Мастиловићевом
девојком Сузаном, окривљени Гајић је отишао на сплав "Секс", где је окривљени Зарић после извршеног претреса ушао на
 P a g e | 170

сплав, а затим и остали, при чему је окривљени Гајић навео да су и њега претресли, али да не зна да ли су претресали Ољу и
Сузану. Окривљени Гајић је даље навео да је тачно да је том приликом код себе у својим гаћама имао пиштољ марке
"Бернадели", додајући да му тај део тела нису претресли, као и да његово друштво није знало да он има пиштољ. Пошто су
ушли на сплав, сели су за сто који се налазио са леве стране од улаза, неких 5,6 до 10 метара удаљености од улаза, одакле су
после 45 минута отишле Оља и Сузана са сплава. Након неких 45 минута до 1 часа, окривљени Гајић је у једном моменту
видео да је на сплаву "Босанац" и тада је због страха да не дође до инцидента кренуо да напусти сплав, при чему је желео да
прође поред "Босанца" непримећен, али га је "Босанац" угледао и рекао му "Гајо, где си кренуо" и тада је окривљени Гајић
видео како "Босанац" репетира један мали пиштољ, после чега је "Босанац" цев од тог пиштоља прислонио Гајићу испод
браде, више са леве стране, и тада му рекао "Педерчино" а затим му је и опсовао мајку, те је рекао "Да ли се сећаш шта сам
ти рекао када будеш скинуо гипс, убићу те", а затим га је свом снагом одгурнуо пиштољем. Окривљени Гајић је навео да је
био веома уплашен, да је веровао да Лазаревић хоће да пуца у њега, а затим се у једном моменту некако сагао и осетио да је
погођен у леву страну, објашњавајући да је претходно чуо један пуцањ. Када је чуо тај претходни пуцањ видео је како пада
Радуловић Игор, а затим када је чуо други пуцањ закључио је да је он сам погођен. Окривљени Гајић је даље објаснио да је
извадио пиштољ који му је био за појасом и репетирао га у моменту када га је Лазаревић снажно одгурнуо пиштољем, а да је
затим у моменту када је "Босанац" био савијен почео да пуца. Навео је да не може да одреди колико је пута извршио
опаљење и да не зна колико је метака било у пиштољу, додајући да у тој ситуацији, док је био у страху, није видео да баш
Лазаревић пуца, али је био убеђен да он то чини, и из тог разлога је пуцао у Лазаревића. Окривљени Гајић је даље изјавио да
не може тачно да одреди колико је било пуцњева али да их је чуо са свих страна. Када су пуцњеви престали успео је да
напусти сплав, а затим је наишао на таксисту који га је одвезао у Ургентни центар. Од момента када је видео "Босанца" на
сплаву па до момента када је кренуо да изађе са сплава, није видео ни Мастиловића ни Зарића и не зна шта је било са њима.
Окривљени Гајић је истакао да је он пуцао само из разлога што је био уплашен јер је мислио да ће Лазаревић да га убије, због
чега је пуцао да би се одбранио. Додао је да је са "Босанцем" желео да изглади неспоразум који је имао, али да се са њим није
могло разговарати и да га је "Босанац" пар пута звао телефоном и упућивао претње. Окривљени Гајић је даље невео да је
пиштољ ставио у гаће по изласку из аутомобила, а пре уласка на сплав, да Зарић то није видео, да му је пиштољ после
читавог догађаја остао на лицу места, јер му је испао када је рањен, и да је тачно да је пуцао тек пошто је рањен. На питање
заменика јавног тужиоца окривљени Гајић је одговорио да је пиштољ ставио за појас када је ушао у дискотеку и да то нико
није видео јер је била гужва.

У завршној речи бранилац окривљеног Гајића адвокат Драгослав Огњановић је навео да је у потпуности
сагласан са правном квалификацијом јавног тужиоца, те је предложио да суд његовог брањеника што блаже казни с обзиром
да је у то време био млад човек, а да је сада отац малолетног детета и да од наведеног догађаја више није вршио кривична
дела.

Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе оптужнице, као и одбрану окривљених, прочитао исказе
сведока оштећене Николић Наде, оштећеног Лазаревић Миодрага, Мастиловић Дејана, Аћимовић Иване, Адамовић Дејана,
Кнежевић Едне, Гојковић Тамаре, Милићевић Саше, Сочо Лорена, Бајалица Стеве, Ћеранић Мирослава, Гавриловић Невене,
Рађеновић Вање, Кричковић Татјане, Ристић Александра, Шљивар Марија, Радуловић Игора, Наставић Борисава, налаз и
мишњења вештака др Душана Дуњића и Милана Куњадића у писменој форми, као и усмене речи на главном претресу, налаз
и мишљења вештака Стојановић Предрага и Градимира Костадиновића у писменој форми, као и усмене речи на главном
претресу, налаз и мишљење вештака др Ратка Ковачевића са усменим речима на главном претресу, извештај о
крим.техничком прегледу лица места, медицинску документацију за окривљеног Гајића, вештачење од 23.08.1997. године,
29.08.1997. године, обдукциони записник од 25.08.1997. године, оба записника, потврда др Миодрага Панића од 08.10.1997.
године, записник о вештачењу од 19.11.1997. године, налаз и мишљење комисије вештака медицинске струке, налаз и
мишљење вештака од 14.12.1997.године, 15.01.1998. године, 06.02.1998. године, 03.02.1998. године, извршио увид у
фотодокументацију, и у извештај из КЕ за окривљене, па је након оцене сваког доказа појединачно и у међусобној вези, а у
вези са одбраном окривљених, утврдио чињенице релевантне за пресуђење у овој кривично правној ствари.

Сведок Настовић Борисав је у свом исказу навео да је друг покојног Дејана Николића, да је познавао
окривљеног Игора Гајића као и Милићевић Александра и Дејана Адамовића, да није познавао покојног Драгана Лазаревића,
као ни окривљене Игора Гајића и Предрага Зарића. Даље је навео да је критичне вечери са наведеним другарима дошао до
сплава "Секс", да је у једном моменту почела пуцњава у којој је он задобио прострелну рану кроз надколеницу,
објашњавајући да је чуо један рафал са 5 или 6 метака, а да је затим чуо још један рафал са 9 или 10 испаљених метака.
Навео је да није видео ко је пуцао, нити ко је држао пиштоље, објашњавајући да пошто је упуцан заједно са Александром
 P a g e | 171

Милићевићем отишао до ВЦ-а сплава, те да је по повратку из ВЦ-а видео како неко НН лице лежи на тераси сплава, те када
је изашао са наведеног сплава Адамовић Дејан му је рекао шта је са Николићем, после чега је сведок Наставић превежен у
Ургентни центар. На главном претресу сведок је додао да је у тренутку када је погођен стајао са десне стране покојног
Николића, али да није видео ко је пуцао као да је у том моменту око њега било 20-30 људи.

Сведок Мастиловић Дејан је у свом исказу навео да је друг окривљеног Игора Гајића са
којим се упознао пре годину ипо дана пре критичног догађаја, да је познавао и окривљеног Зарић Предрага којег је видео
само пар пута у друштву са Гајићем, да је познавао и покојног Лазаревића 3-4 године и да је више пута седео са њим у
друштву, као и да је покојног Дејана Николића познавао само из виђења, те да га је пре критичног догађаја видео само два
пута. Сведок је даље навео да је од Гајића чуо да је дошло до физичког сукоба између Сочо Лорена и Гајић Игора, с једне
стране и покојног Лазаревића и још једног НН лица са друге стране, као и да се тај сукоб десио за време Лазаревићевог
рођендана, којом приликом је Лазаревић извукао "дебљи крај". Сведок је даље навео да је 2-3 дана пре критичног догађаја
био у друштву са Зарићем, Сочо Лореном, Драганом Јанковићем и Игором Гајићем, који је том приликом био на штакама јер
је претходно поломио руку и ногу када је пао са мотора, те да су том приликом сви заједно били у Земуну, где је у једном
моменту својим "БМВ" возилом дошао покојни Лазаревић. Кад је дошао Лазаревић сведок Мастиловић је отишао, док су
Гајић, Зарић, Сочо Лорен и Јанковић остали. Касније је сведок Мастиловић од Гајића чуо да су му покојни Лазаревић и тај
НН младић који је са Лазаревићем био у друштву тада претили. Сведок је даље навео да је тај НН младић изашао из
наведеног возила и затим упуцао у бутину Сочо Лорена, после чега је рекао Гајићу да је он следећи чим скине гипс, на шта
му је Гајић рекао да га одмах упуца, а после свега тога "БМВ" се удаљио. Сведок је даље навео да се дана 22.08.1997. године
састао са извесном Сузаном око 22,00 часа, да је затим са Гајићем и извесном Ољом отишао у кафић "Кактус" где је већ био
Зарић. Око 00,30 часова сви заједно су отишли до сплава "Секс". Сведок је навео да није видео да је том приликом било ко
имао оружје, и да су приликом уласка у сплав сви претрешени. Око 01,30 часова Оља и Сузана су отишле са сплава и сат
времена по њиховом одласку, сведок Мастиловић је видео покојног Лазаревића, после чега је погледао Гајића, који га је
такође видео, и тада је сведок видео да је Гајић изгледао уплашено, као и да је Гајић одмах затим устао и кренуо у правцу
мостића-прилаза на сплаву. У моменту када је Гајић устао за њим је кренуо и Зарић, а одмах затим у наредном тренутку
сведок је видео да Драган Лазаревић и Игор Гајић стоје окренути један према другом својим предњим странама лица и тела
на удаљености од око пола метра. Сведок је тада видео да Лазаревић има пиштољ и да са њим маше око Гајићеве главе, као и
да је за то време Зарић од те двојице био удаљен на око 1 метар. Сведок је даље навео да је у једном моменту зачуо пуцањ,
после чега је видео како Гајић пада, при чему је додао да ни код кога није видео пиштољ осим код Лазаревића. Пошто је
зачуо пуцањ сведок је почео да трчи и док је трчао чуо је још 4-5 метака, који су били другачијег звука од првог метка, а
убрзо је чуо још петнестак метака, још једном додајући да није видео ко пуца, ни из ког пиштоља. После пуцњаве која је
трајала од око 1 минут, сведок је побегао у ВЦ, где је видео једног рањеног младића, после чега је побегао и са сплава.
Сведок је на крају навео да је касније чуо да су те вечери погинули Лазаревић и Дејан Николић, додајући да не зна ко их је
погодио, као и да не зна ко је погодио Гајића.

На главном претресу сведок Мастиловић је додао да је у моменту када је зачуо први пуцањ видео да
окривљени Зарић Предраг у рукама није имао ништа и да није пуцао. Још једном је навео да је видео пиштољ у рукама
покојног Лазаревића, као и да је пиштољ држао прислоњен с леве стране на лице окривљеног Гајића, и да је тим пиштољем
махао. Сведок је даље навео да код окривљеног Гајића, у моменту када је чуо пуцањ, није видео пиштољ. Пошто је сведоку
предочена одбрана окривљеног Гајић Игора, сведок је изјавио да није видео да је имао пиштољ и да га је Гајић извукао из
појаса, нити да је са пиштољем пуцао.

Сведок Ћеранић Мирослав је у свом исказу навео да је власник сплава "Секс", да је сплав "Секс" имао
обезбеђење које је вршило претрес и мушкараца и жена, те да је критичном приликом око 02,30 часова, док је био на
суседном сплаву чуо 12 метака а затим после паузе од 3-4 секунде још неких 3-4 метка, после чега је позвао милицију и
хитну помоћ, додајући да не познаје никога ко је учествовао у овом догађају, ни окривљене, ни оштећене, ни покојне.

Сведок Александар Ристић је у свом исказу навео да је био конобар на сплаву "Секс" и да је критичне
вечери око 02,35 часа погођен у десну ногу, после чега је превежен у Ургентни центар. Сведок је навео да не познаје ни
окривљеног Зарића, ни окривљеног Гајића, као ни покојног Лазаревића и Дејана Николић.

На главном претресу пошто је сведоку предочена скица лица места из списа предмета сведок је показао да
се у време када је упуцан налазио наспрам улаза у сплав, негде у нивоу испрекидане дупле линије на скици лица места.
 P a g e | 172

Сведок Бајалица Стево је у свом исказу навео да не познаје окривљеног Гајића ни окривљеног Зарића, као
ни покојне Лазаревића и Николића. Даље је навео да је дана 23.08.1997. године око 02,15 часова дошао на сплав "Секс" са
својим друштвом, додајући да су их приликом уласка на сплав радници обезбеђења претресли. Изјавио је да је у једном
моменту чуо неколико пуцњева после чега је осетио да је погођен у десно стопало, а затим је са својим кумом Владимиром
напустио сплав и отишао у Ургентни центар, додајући да није видео ни ко је пуцао, нити како је дошло до лишења било чијег
живота или повређивања.

Сведок Аћимовић Ивана је у свом исказу навела да никада није нити видела нити упознала ни окривљене ни
покојне. Даље је навела да је дана 23.08.1997. године са своје три другарице дошла око 00,30 часова на сплав "Секс", када су
приликом уласка на поменути сплав претрешена од стране једне женске особе која им је прегледала торбице али их није
"пипала" и прелазила неким апаратом за откривање металних предмета. Након сат до сат ипо времена пошто су дошле на
сплав зачула се пуцњава, при чему сведок није видела да ли је неко држао оружје, нити је због гласне музике могла да чује да
ли је било икаквог "препирања". Прво је чула два до три пуцња, а затим још нова два до три пуцња, и тада је погођена у леву
надколеницу, а затим је после мале паузе чула још петнаестак метака. Након тога изашла је са сплава и са својим
другарицама отишла до Ургентног центра. На главном претресу сведок је додала да је прво чула два или три пуцња, после
чега је уследила пауза, а да је затим чула још пет или шест пуцњева, али можда и више.

Сведок Рађеновић Вања је у свом исказу навела да не познаје ни окривљеног Гајића, ни окривљеног Зарића,
као ни покојног Николића, али да је познавала покојног Лазаревића, кога је упознала месец дана пре критичног догађаја у
Будви, када је са Лазаревићем био Игор Радуловић, са којим се видела и у Београду, када је са њим у друштву био и
Лазаревић, а којом приликом су се договорили да заједно изађу. Критичне вечери је сведокиња са своје две другарице Едном
и Невеном, као и са Лазаревићем и Радуловићем отишла у град, где су се тада договорили да иду на сплав "Секс". Док су се
возили колима нико није ни показивао, нити причао о оружју. Приликом уласка на сплав сведокињу и њене другарице је
једна женска особа претресла, али не детектором за метал, при чему је сведокиња изјавила да није видела да ли је претрес
извршен и над Лазаревићем и над Радуловићем. Даље је навела да су она и њене другарице по уласку у сплав направиле
"круг", док Лазаревић и Радуловић то нису учинили јер су рекли да им је велика гужва. Када су ушле у унутрашњост сплава,
сведокиња је изјавила да су се чули хици и то прво једни, затим је дошло до нове пуцњаве. Навела је да није видела ни ко
пуца ни у кога, додајући да су обе рафалне пуцњаве трајале око минут. Сведокиња је даље навела да су после пуцњаве
кренуле да излазе са сплава и да је тада видела "Босанца" како лежи, после чега им је на простору испред сплава пришао
радник обезбеђења и рекао да су "Босанац" и "Зуба" мртви, додајући да се са "Зубом", Невена поздравила по уласку на сплав.
На главном претресу сведокиња је додала да је у једном моменту чула пуцњаву и мисли да је пуцњава била у три интервала,
те да је размак између тих интервала био око 30 секунди.

Сведок Адамовић Дејан је у свом исказу навео да не познаје окривљеног Зарића, да окривљеног Игора
Гајића познаје из виђења, али да се са њим није дружио, да није познавао покојног Лазаревића, али јесте покојног Николића
званог "Зуба" који му је био најбољи друг. Навео је да је критичне вечери са покојним Николићем, извесним Сашом и
Борисавом Наставићем отишао на сплав "Секс". Око 01,50 часова сведок је са својим друштво дошао на наведени сплав, где
су их на улазу претресли радници обезбеђења, али не са детектором за метал, после чега су их пустили да уђу. У једном
моменту када је сведок Адамовић пришао извесној девојци, при чему у том моменту није знао где су му остали другови,
зачула се пуцњава. Сведок је навео да су се прво чула два пуцња из пиштоља, те да је после 2-3 секунде испаљено још 10-15
метака, такође из пиштоља, додајући да није видео ко је пуцао, као и да је после тога чуо још 3 или 4 пуцња. Када је пуцњава
престала сведок је изашао са сплава са Борисавом, који му је том приликом рекао да је погођен у ногу, и са Сашом, а потом
се сведок вратио на сплав да види шта је са "Зубом". По повратку на сплав видео је леш Драгана Лазаревића, да му је џемпер
"изрешетан" на три или четири места као и да се поред његове десне руке налазио пиштољ калибра 7,65 мм. Пошто је сведок
наставио да се креће трасом, дошао је до леша Дејана Николића званог "Зуба" чији је положај тела био као на скици лица
места означен под бројем 7. На главном претресу сведок Адамовић је додао да је Дејан Николић случајно настрадао, јер није
био ни у каквом сукобу и да је Дејан био омиљени дечко.

Сведок Кнежевић Една је у свом исказу навела да не познаје окривљеног Гајића ни окривљеног Зарића, да је
покојног Лазаревића упознала два дана пре критичног догађаја и то тако што су је са њим упознале Вања Рађеновић и Невена
Гавриловић, које су је упознале и са Радуловић Игором. Критичне вечери сведок је изашла у град са Невеном, Вањом,
Лазаревићем и Радуловићем, када су око 02,15 часова, дана 23.08.1997. године дошли сви заједно на сплав "Секс", на који су
ушли преко реда, при чему је сведок навела да не зна да ли су радници обезбеђења претресли Радуловића и "Босанца".
 P a g e | 173

Сведок је даље навела да њој ни Радуловић ни Лазаревић нису показивали било какво оружје, нити је она код њих икада
видела неко оружје. У једном моменту на сплаву "Секс" Невена се поздравила са извесним "Зубом, а који је сада покојни.
После тога, сведок је изјавила да су у једном тренутку људи са сплава почели да вриште и да лежу на под, у вези са чим је
сведок додала да у том моменту није чула никакве пуцње због гласне музике, али да је затим када су људи почели да устају
чула 3 до 4 пуцња, при чему није видела ко пуца и одакле. Када су пуцњи престали сведок је успела да изађе са сплава, затим
је отишла до Вањиног стана, где јој је Невена рекла да су "Босанац" и "Зуба" мртви.

Сведок Гавриловић Невена је у свом исказу навела да не познаје ни окривљеног Гајића ни окривљеног
Зарића, али да је познавала покојног Лазаревића, кога је упознала преко Радуловић Игора, додајући да јој ни Лазаревић ни
Радуловић никада нису помињали нити показивали било какво оружје. Критичне вечери су сведок, њене другарице Вања и
Една изашли у град заједно са Радуловићем и Лазаревићем, те да су тада дошли на сплав "Секс", где су ушли преко реда јер
је "Босанац" познавао неког редара, из ког разлога нико није претресао ни "Босанца" ни Радуловића. Сведок је даље навела
да се по уласку на сплав поздравила са Дејаном Николићем - "Зубом", те да је у једном моменту чула пуцњеве, и то неколико
њих, после чега је уследио прекид, па је поново чула још неколико пуцњева. Не зна ко је пуцао, нити из ког оружја. Пошто су
пуцњеви престали сведок је кренула са сплава, када је видела како "Зуба" лежи, као што је приказано на скици лица места
под бројем 7, додајући да поред њега није видела никакво оружје. Такође при изласку са сплава сведок је викнула у једном
моменту "Невена, Босанац", и тада је видела како на тераси сплава лежи "Босанац" и то онако како је приказано на скици
лица места под бројем 3.

Сведок Гојковић Тамара је у свом исказу навела да не познаје ни окривљеног Гајића, ни окривљеног Зарића,
као ни Дејана Николића, али да је покојног Лазаревића упознала 6 месеци пре критичног догађаја, те да га је видела критичне
вечери између 02,00 и 03,00 часа на сплаву "Секс". Сведок је даље навела да јој је у једном моменту на сплаву, док је седела
са другарицом пришао покојни Лазаревић, са којим је само кратко попричала, при чему код њега није приметила никакав
пиштољ, после чега је свако отишао на своју страну. После извесног времена сведокиња се поново срела са Лазаревићем,
који је стајао окренут леђима ка уласку на сплав, додајући да се у једном моменту појавио један дечко који је имао кратку
смеђу косу и који је стао наспрам "Босанца" и то на удаљености од око пола метра. У том моменту тај дечко није имао
никакво оружје у рукама, а такође ни "Босанац", при чему је сведок додала да се они нису руковали, већ су само један
другоме рекли "здраво". Одмах затим, Лазаревић је извадио пиштољ десном руком из појаса својих фармерки и то с предњег
дела, мало више са леве стране, а затим је истовремено, када је десном руком извадио пиштољ, левом руком га репетирао.
Сведок је објаснила да се радило о малом "дамском" пиштољу који је био никлован сребрни са дршком браон боје. Након
репетирања пиштоља покојни "Босанац" је ставио цев пиштоља, који је држао у левој руци на леву бочну страну врата тог
НН момка. Сведок је даље навела да је то њој деловало као игра, додајући да је "Босанац" тог младића врхом цеви пиштоља
одгурнуо по левој бочној страни врата и то свом снагом. После тога почела је пуцњава, у вези са чим је сведок изјавила да
није видела ко, ни из чега пуца, додајући да код тог НН младића није видела пиштољ. Сведок је даље објаснила да је прво
чула 5 или 6 пуцњева, после чега је уследила пауза, па је чула још 4 или 5 пуцњева, изјављујући да не зна да ли су пуцњи
били из истог оружја. После тога, када је кренула да излази са сплава, наишла је на непознатог човека који је лежао на својим
леђима, као што је приказано на скици лица места под бројем 7, а затим је настављајући да се креће ка излазу са сплава
видела покојног "Босанца" који је лежао управо онако како је приказано на скици лица места. На главном претресу сведок је
навела да "Босанац" није репетирао пиштољ већ да је извадио из појаса и одмах прислонио на главу, тј. врат тог дечка, а
затим га одгурнуо. Додала је да у том моменту није видела да је тај младић имао пиштољ у својим рукама. Сведок је даље
изјавила да не може да препозна ни окривљеног Зарића ни окривљеног Гајића, као ни тог дечка који је пришао "Босанцу".

Сведок Кричковић Татјана је у свом исказу навела да не познаје окривљеног Гајића, окривљеног Зарића, као
ни покојног Драгана Николића, али да је познавала покојног Лазаревића и то само површно. Критичне вечери је била на
сплаву "Секс" заједно са својим другарицама Тамаром и Сандром, у вези са чим је сведок навела да јој је у једном моменту
било мука, због чега је са Тамаром отишла до једних степеница на сплаву, да седну, те да је у том моменту дошао "Босанац",
који је затим једно време стајао са њима. После кратког времена "Босанац" је отишао од њих, али су се убрзо поново среле са
њим, при чему је сведок навела да тада није видела да "Босанац" држи било какав пиштољ, нити је видела било ког дечка да
води диалог са њим. Када је поново кренула ка подијуму за игру, чула је 6-7 пуцњева, који су били један за другим, додајући
да јој се чинило да су били из истог оружја. После тога сведок се сакрила код звучника, при чему је додала да није видела ко
је пуцао, и да више није чула никакве пуцње, јер је била гласна музика. Видела је Тамару како помаже једном НН дечку који
је био погођен у руку, а затим је када је изашла на терасу сплава видела како један човек лежи, баш онако како је приказано
 P a g e | 174

на скици лица места под бројем 7. Тада је поново срела Тамару, која јој је рекла "убили су Драгана", и тада је сведок видела
покојног "Босанца" који је лежао на леђима и то на начин како је приказано на скици лица места под бројем 3.

Сведок Милићевић Саша је у свом исказу навео да окривљеног Зарића и окривљеног Гајића не познаје, да
није познавао покојног Лазаревића, а да је покојног Николића упознао критичне вечери и то тако што га је друг Борисав
Настовић упознао са њим. Навео је да је Дејана Адамовић упознао такође преко Борисава Настовића, додајући да су сви
заједно те критичне вечери отишли на сплав "Секс", где су дошли око 00,40 часова, као и да није видео да ико из његовог
друштва има било какво оружје, објашњавајући да су их пре уласка на сплав радници обезбеђења претресли, а затим пошто
код њих нису пронашли оружје, пустили их да уђу. Сведок је даље навео да је у једном моменту на сплаву чуо пуцњаву и то
око 10 пуцњева, који су по мишљењу сведока били из различитог оружја, у вези са чим је сведок изјавио да није видео ко је
пуцао, већ да је само чуо глас Борисава Наставића како говори да је погођен. На главном претресу сведок је додао да његово
друштво у којем је био покојни Дејан Николић нема никакве везе са сукобом који се десио на сплаву.

Сведок Сочо Лорен је у свом исказу навео да су окривљени Зарић и окривљени Гајић његови другови, а да је
покојног "Босанца" знао само из виђења. У вези са критичним догађајем сведок је изјавио да те критичне вечери није био
присутан на сплаву "Секс" и да ништа не зна о читавом догађају. Даље је навео да су на око 2 месеца пре критичног догађаја,
он и окривљени Гајић имали сукоб са "Босанцем", јер су дошли у један кафић, где су хтели да попију пиће, али им је
"Босанац" то забрањивао и говорио да је приватна журка, због чега је дошло до свађе, па су се сведок и Гајић потукли са
"Босанцем". После тог догађаја, 21.08.1997. године "Босанац" је пуцао на сведока у Земуну, којом приликом је испалио 5
метака са удаљености од 5 метара, и затим је погодио сведока у ногу, при чему су ту били присутни Гајић, Зарић и
Мастиловић. Том приликом је "Босанац" рекао Гајићу да ће и њега тако напасти, али када скине гипс

Из налаза и мишљења вештака Стојана Костића суд је утврдио да је на основу прегледа достављених чаура и
пројектила, на лицу места извршења кривичног дела дејствовано из два оружја, једног калибра 7,65 мм и једног калибра 9 мм
ПАРА. Суд је даље утврдио да су све спорне чауре калибра 7,65 мм као и пројектили калибра 7,65 мм, подобни за
вештачење, испаљени из пиштоља марке "Бернандели", калибра 7,65 мм, ФБРО 107267, као и да су све спорне чауре калибра
9 мм ПАРА испаљено из пиштоља марке "Стар" калибра 9 мм ПАРА, ФБРО 231907.

Из налаза и мишљења вештака Светлане Башић-Петровић суд је утврдио да су на основу извршеног

прегледа парафинских рукавица констатовани трагови нитрата и на левој и на десној руци код Гајић Игора, Лазаревић
Драгана и Николић Дејана, док их на рукама Радуловић Игора, није било.

Из обдукционог записника за покојног Лазаревић Драгана суд је утврдио да је смрт насилна, да је наступила
услед искрвављења из раскиданих грудних и трбушних органа и крвних судова дуж канала устрелина трупа и удова
нанесених пројектилима испаљених из ручног ватреног оружја. Рана у десном грудњачином пределу је улазни отвор
прострелине која се каналом наставља кроз тело грудњаче, улази у леву грудну дупљу и наставља кроз лево плућно крило,
срце, девети међуребарни простор са леве стране и завршава се излазном раном на задњој страни леве половине грудног
коша, при чему је правац канала ране сдесна улево од напред уназад и одозго надоле. Рана у левом лопатичном пределу је
улазни отвор прострелине која се каналом наставља кроз трећи међуребарни простор са леве стране, улази у грудну дупљу,
пролази кроз лево плућно крило, други међуребарни простор са леве стране и завршава се излазном раном у левом
наддојкином пределу, при чему је правац канала ране од назад, унапред, слева удесно и лако навише. Рана у левом појасном
пределу је улазни отвор устрелине – застрелине која се каналом наставља кроз седмо ребро са леве стране, улази у трбушну
дупљу, захвата задњу страну левог бубрега, ткиво левог режња јетре, седми међуребарни простор са десне стране све до
десног низ дојкиног предела где је и пронађен пројектил од жутог метала, при чему је правац канала ране од назад, унапред,
слева удесно и одоздо навише. Рана на левој бочној страни грудног коша је улазни отвор прострелине која се наставља кроз
поткожно меко ткиво бочне и предње стране грудног коша све до ране у левом грудњачином пределу, при чему је правац
канала ране од назад, унапред, слева удесно и одоздо навише. Рана у задње унутрашњем квадранту десног задњичног
предела је улазни отвор прострелине која се каналом наставља кроз поткожно меко ткиво све до спољашњег квадранта
десног задњичног предела при чему је правац канала ране сдесна улево и одозго надоле. Рана надланеној страни десне
надлактице је улазни отвор устрелине која се каналом пружа кроз мишићно ткиво овог предела до десне рамењаче коју
прелама и где је нађен деформисани пројектил од жутог метала при чему је правац канала ране одоздо лако навише. Рана
надланеној страни леве подлактице је улазни отвор прострелине која се каналом наставља кроз површне мишиће овог
предела до ране у линији палца леве подлактице, при чему је правац канала ове ране скоро водораван.
 P a g e | 175

Из обдукционог записника за покојног Николић Дејана, суд је утврдио да је смрт насилна, да је наступила
услед разорења вратног дела кичмене мождине и из искрвављења раскиданих великих крвних судова врата нанесених
пројектилом испаљеним из ватреног оружја. Суд је даље утврдио да је рана у међулопатичном пределу улазни отвор
прострелине која се каналом продужава кроз поткожно меко ткиво, четврти и пети вратни пршљен захватајући кичмену
мождину, наставља кроз ждрело, улаз у гркљан, леву унутрашњу вратну вену, пролази кроз леви велики обртач главе и
мишиће предње стране врата и завршава се излазном раном у левој половини предње стране врата при чему је правац канала
ране од назад, унапред, сдесна улево и лако навише.

Из налаза и мишљења вештака др Ратка Ковачевића, суд је утврдио да код окривљеног Предрага Зарића није
утврђено постојање душевне болести, душевне заосталости, нити привременог душевног поремећаја, да је Зарић особа
просечних интелектуалних способности, са развијеном токсикоманском зависношћу према употреби дрога, али да мера
безбедности медицинског карактера није индикована. Суд је такође утврдио да код окривљеног Зарића нису постојали
посебни психопатолошки садржаји који би умањивали његове способности схватања значаја дела и могућности управљања
поступцима.

Из налаза и мишљења вештака др Ратка Ковачевића од 29.12.1997. године, његове усмене речи са главног
претреса, као и допунског налаза и мишљења вештака др Ратка Ковачевића и др Бранка Мандића од 16.03.1999. године, суд
је утврдио да код окривљеног Игора Гајића није утврђено постојање душевне болести, душевне заосталости, нити
привременог душевног поремећаја, да је Гајић особа просечних интелектуалних способности, са развијеном токсикоманском
зависношћу према употреби дрога, али да мера безбедности медицинског карактера није индикована. Суд је такође утврдио
да се у време почињења дела које му се ставља на терет окриљени Гајић налазио у стању повишене афективне напетости и
интензивног страха, због чега су његове способности схватања значаја дела, као и могућности управљања поступцима, биле
битно смањене.

Увидом у скице лица места као и фотодокументацију, суд је утврдио да су на фотографијама приказани
трагови који су обележени на скици лица места. Суд је даље утврдио да је траг број 1 – траг црвене боје налик на крв затечен
на ивици (десној) мостића за прелаз на сплав гледано ка сплаву (фотографија број 7 и 9); да је траг број 2 – траг црвене боје
налик на крв затечен на левој ивици мостића за прелаз на сплав гледано ка сплаву (фотографија број 8 и 9); да је под бројем 3
приказан леш Лазаревић Драгана (фотографија број 10, 2, 6 и 14); да је траг број 4 – пиштољ са ознакама на корици "ВБ"
регистарског броја 107267 без метака, код кога је обарач пиштоља затечен у задњем положају (фотографија број 11 и 14); да
је траг број 5 – пројектил затечен на тераси сплава на поду (фотографија број 12 и 14); да је траг број 6 – чаура ознаке 7,65
ППУ – 78 затечена на поду терасе (фотографија број 13 и 14); да је под бројем 7 приказан леш Николић Дејана (фотографија
број 2, 3, 6, 15, 16); да је траг број 8 – пројектил затечен на поду сплава (фотографија број 6 и 18); да је траг број 9 – пиштољ
без ознака са 6 метака у оквиру, калибра 6,35 мм, затечен на поду терасе сплава (фотографија број 6, 18 и 23); да је траг број
10 – чаура ознаке 7,65 мм затечена на поду терасе сплава (фотографија број 6 и 19); да је траг број 11 – траг црвене боје налик
на крв затечен на кутији цигарета пронађене на тераси сплава (фотографија број 20 и 23); да је траг број 12 чаура ознаке ППУ
7,65 мм затечена на поду терасе сплава (фотографија број 6, 21 и 23); да је траг број 13 – чаура ознаке ППУ 95 затечена на
поду терасе сплава (фотографија број 6, 22 и 23); да је траг број 14 – пројектил затечен на поду терасе сплава (фотографија
број 24); да је траг број 15 – чаура ознаке ППУ 1996 затечено на поду терасе сплава (фотографија број 25); да је траг број 16
– траг црвене боје налик на крв затечен на поду терасе сплава (фотографија број 25); да је траг број 17 – чаура са ознаком
ППУ 95 затечена на поду терасе сплава (фотографија број 26 и 27); да је траг број 19 – чаура са ознаком 7,65 ППУ 78
затечена на поду унутрашњег дела сплава уз зид ка тераси (фотографија број 28 и 30); да је траг број 20 – траг црвене боје
налик на крв затечен на пулту зида између унутрашњости сплава и терасе са унутрашње стране (фотографија број 29 и 30) и
да је траг број 21 – траг црвене боје налик на крв затечена на зиду сплава са спољне стране наспрам трага број 20
(фотографија број 23 и 31).

Из балистичког и судско медицинског налаза и мишљења комисије вештака Драгана Крстића, Михајловић
Предрага и Божић Љубише, суд је утврдио да је критичном приликом, дана 23.08.1997. године на сплаву "Секс", а према
материјалним траговима затеченим на лицу места и на основу материјалних трагова извађених из тела оштећених, пуцано из
оружја калибра 7,65 мм Браунинг и калибра 9 мм Лугер (други назив је и 9 мм ПАРА). Стереомикроскопским прегледом 7
чаура пиштољских метака калибра 7,65 мм Браунинг и 4 чауре пиштољских метака калибра 9 мм Лугер, које су пронађене на
сплаву "Секс", утврђено је да свих 7 спорних чаура калибра 7,65 мм Браунинг потичу од метака испаљених из једног истог
оружја поменутог калибра, а све 4 спорне чауре калибра 9 мм Лугер потичу од метака испаљених из такође једног истог
 P a g e | 176

оружја поменутог калибра. Суд је даље утврдио да свих 7 спорних чаура калибра 7,65 мм Браунинг потичу од метака
испаљених из пиштоља "Бернардели" модел 60, фабричког броја 107267, као и да 4 спорне чауре калибра 9 мм Лугер потичу
од метака испаљених из пиштоља "Стар" фабричког броја 231907. Суд је даље утврдио да је визуелним и
стереомикроскопским прегледом и мерењем 3 спорна пројектила (пројектил из тела покојног Драгана Лазаревића и 2
пројектила са терасе сплава, означена бројевима 14 и 25) утврђено да су наведени пројектили пиштољских метака калибра
7,65 мм Браунинг, као и да су сва 3 спорна пројектила калибра 7,65 мм Браунинг испаљена из пиштоља "Бернардели"
фабричког броја 107267. Визуелним и стереомикроскопским прегледом пројектила из десне надлактице покојног Драгана
Лазаревића утврђено је да је исти пројектил пиштољског метка калибра 9 мм Лугер, те је визуелним и стереомикроскопским
прегледом и мерењем пројектила пронађених на тераси сплава, означених бројевима 5 и 8 и пројектила из ноге Бајалица
Стеве, утврђено је да су исти пројектили пиштољских метака калибра 9 мм Лугер, као и да је визуелним и
стереомикроскопским прегледом и мерењем два дела пројектила (један Игора Гајића а други из мајице Игора Гајића)
утврђено је да су делови пројектила калибра 9 мм Лугер, а из чега је све закључено да је 5 наведених спорних пројектила
калибра 9 мм Лугер испаљено из пиштоља "Стар" фабричког броја 231907. Суд је даље утврдио да је смрт Драгана
Лазаревића непосредно наступила услед унутрашњег искрвављења као последице расцепа срца, левог плућног крила, јетре и
левог бубрега, подпомогнуто спољашњим крварењем из споља описаних рана, као и да је покојни Драган Лазаревић
критичном приликом задобио 2 устрелне ране и 5 прострелина. 1. Једна устрелна повреда је са улазним отвором у левом
слабинском пределу која се каналом, чији је смер одпозади пут унапред, слева удесно и одоздо на горе продужава кроз
дванаесто ребро, леви бубрег, јетру и седми међуребарни простор са десне стране где је у поткожном меком ткиву нађен
пројектил калибра 7,65 мм. 2. Друга устрелна повреда је са улазним отвором на надланој страни десне надлактице која се
каналом дужине око 9 цм, чији је смер сдесна улево и одоздо на горе, продужава кроз мишићно ткиво, десну рамењачу, где је
у околном меком ткиву нађен попречно деформисан пројектил калибра 9 мм. 1. Прострелна повреда са улазним отвором на
предњој десној страни грудног коша пружа се каналом смера сдесна улево, спреда пут назад и одозго на доле, и на свом путу
пројектил чини дефект на грудној кости, пролази кроз срце, лево плућно крило, девети међуребарни простор са леве стране и
завршава излазним отвором на левој леђној страни грудног коша. 2. Прострелна повреда са улазним отвором на левој страни
лопатичног предела леђа се пружа каналом чији је смер одпозади пут напред, слева удесно и лако навише, продужава кроз
трећи међуребарни простор лево, лево плућно крило, други међуребарни простор са леве стране, завршавајући се излазном
раном на левој предњој страни грудног коша. 3. Прострелна повреда са улазним отвором на левој бочној страни грудног
коша, продужава се каналом смера одпозади пут напред, слева удесно и одоздо на доле и продужава кроз поткожно ткиво
завршавајући се излазним отвором на предњој левој страни грудног коша, близу грудне кости. 4. Прострелна повреда са
улазним отвором у десном седалном пределу пружа се каналом око 8 цм чији је смер слева удесно и одозго наниже,
продужавајући се поткожно и завршава се излазним отвором у спољном квадранту десног седалног предела. 5. Прострелна
повреда са улазним отвором на надланој страни леве подлактице продужава се каналом чији је смер слева удесно и навише,
кроз мишићно ткиво и завршава се излазним отвором на истој страни леве подлактице. Суд је даље утврдио да су устрелна
повреда под бројем 1, прострелна повреда под бројем 1 и прострелна повреда под бројем 2, непосредно доведе до смртног
исхода сада покојног Драгана Лазаревића, те да су у моменту наношења ове повреде имале карактер тешке телесне повреде
опасне по живот, како појединачно тако и збирно, док је устрелна повреда под бројем 2 у моменту наношења имала карактер
тешке телесне повреде, као и да су остале повреде и то прострелна повреда под бројем 3, 4 и 5 имале карактер лаке телесне
повреде. Суд је даље утврдио да је прострелна повреда под бројем 1, а с обзиром на локализацију наведене повреде, њених
карактеристика и правца пружања њеног стрелног канала, наведена повреда настала у позицији када је оштећени Лазаревић
својом предњом десном страном тела био окренут устима цеви оружја из које је испаљен пројектил, као и да је наведена
прострелина највероватније настала деловањем пројектила пиштољског метка калибра 9 мм Лугер, те да је мала вероватноћа
да је нанета пројектилом пиштољског метка калибра 7,65 Браунинг. Деловањем пројектила пиштољског метка калибра 9 мм
Лугер настала је и повреда у пределу десне надлактице покојног Лазаревића, где је поткожно затечен пројектил поменутог
калибра, који је највероватније проузроковао наведену повреду проласком и наношењем повреде у пределу левог лакта
оштећеног Радуловић Игора. Суд је даље утврдио да су преостале две повреде које су довеле до смртног исхода, правца
пружања одпозади према напред, слева удесно и навише, и да су настале у моменту када је оштећени Лазаревић био окренут
задњом-левом страном тела према устима цеви оружја из којих су пројектили испаљени. У склопу устрелне повреде описане
под бројем 1 нађен је пројектил пиштољског метка калибра 7,65 мм Браунинг, а по карактеристикама и правцу пружања
канала највероватније је и да је прострелина описана под бројем 2, настала дејством пројектила пиштољског метка калибра
7,65 мм Браунинг. Суд је даље, а у односу на покојног Николић Дејана, утврдио да је Николић критичном приликом задобио
једну прострелну повреду са улазним отвором у међулопатичном пределу, више са леве стране, која се каналом чији је смер
одпозади пут напред, сдесна улево лако одоздо навише продужава кроз четврти и пети вратни пршљен, кичмену мождину,
 P a g e | 177

ждрело, гркљан, леву унутрању вратну вену, мишићно ткиво и завршава излазном раном на предњој страни врата, из којих
разлога је смрт непосредно наступила као последица разорења вратног дела кичмене мождине, а потпомогнуто крвављењем
из раскиданих крвних судова. Суд је на основу наведеног утврдио да је повреда код покојног Николића настала
највероватније дејством пројектила пиштољског метка калибра 9 мм Лугер, те да је у моменту задобијања наведених повреда
оштећени Николић био окренут задњом страном тела према устима цеви оружја из којих је овај пројектил испаљен. Суд је
даље утврдио да је оштећени Настовић Борисав задобио једну прострелну повреду предње стране леве бутине, која у
моменту наношења представљала лаку телесну повреду, и која се каналом дужине 34 мм продужава кроз поткожно меко
ткиво, чији се смер на основу изгледа ожиљка не може утврдити са сигурношћу, али је прегледом панталона оштећеног
Настовића на основу облика и величине оштећења насталих деловањем пројектила, закључено да су иста оштећења настала
деловањем пројектила калибра 9 мм у смеру од позади ка напред и лако одозго према доле, као и да је у моменту задобијања
наведене повреде оштећени Настовић био задњом-спољном страном леве ноге окренут према устима цеви оружја. Оштећени
Ристић Александар је задобио једну устрелну повреду са улазним отвором са предњом спољној страни десне потколенице у
њеном горњем делу која је у моменту наношења имала карактер тешке телесне повреде, која се каналом чији је смер лако
спреда пут назад, сдесна улево и наниже, пружала кроз меко ткиво ка лишњачи на који чини прелом у горњем делу, при чему
је суд такође утврдио да је наведена повреда настала највероватније од пројектила пиштољског метка калибра 7,65 мм
Браунинг, као и да је у моменту задобијања ове повреде оштећени Ристић предњом спољном страном десне ноге био окренут
према устима цеви оружја. Оштећени Бајалица Стево је задобио једну устрелну повреду у пределу десног стопала са улазним
отвором у висини палца са унутрашње стране, при чему се канал пружао од слева удесно кроз поткожно ткиво, четврту кост
доножја и завршавао се у околном меком ткиву у висини пете кости доножја где је и пронађен пројектил пиштољског метка
калибра 9 мм Лугер, из чега је суд утврдио да је повреда у моменту наношења имала карактер тешке телесне повреде, као и
да је оштећеном Бајалици била окренута унутрашња страна стопала према устима цеви оружја. Оштећена Ивана Аћимовић је
задобила једну прострелну повреду спољне стране леве бутине у доњем делу која у моменту наношења представљала лаку
телесну повреду, и код које се смер канала на основу изгледа ожиљка не може утврдити. Оштећени Радуловић Игор је
задобио прострелну повреду у пределу леве подлактице са отвореним преломом лакатне кости и оштећењем нерава
подлактице, при чему је у моменту наношења наведена повреда имала карактер тешке телесне повреде и која је насилна
највероватније дејством пројектила пиштољског метка калибра 9 мм Лугер. Окривљени Игор Гајић је задобио једну
прострелну повреду леве надлактице са преломом леве надлактичне кости и оштећењем жбичног живца, и једну устрелну
повреду леве бочне стране грудног коша са улазним отвором у предње пазушној линији, у нивоу деветог ребра, која се
каналом чији је смер слева удесно, лако одозго на доле и лако спреда пут назад продужава уз попречни део дебелог црева,
опорњак, савијено дебело црево, да је у пределу између трбушне аорте, горње цревне артерије и тела пршљенова нађен део
металног пројектила. Суд је такође утврдио да је у моменту наношења, прострелна рана кроз леву руку имала карактер тешке
телесне повреде, док је устрелна повреда грудног коша и трбуха имала карактер тешке телесне повреде опасне по живот, као
и да су наведене повреде највероватније настале дејством једног пројектила, при чему је у моменту наношења повреде Гајић
својом левом бочном страном тела био окренут устима цеви пиштоља из којег је испаљен пројектил.

Суд је у потпуности прихватио напред наведене налазе и мишљења вештака налазећи да су исти дати
свеобухватно, објективно и у свему у складу са правилима струке којима вештаци припадају.

Увидом у извештај из КЕ за окривљене, суд је утврдио да су окривљени Зарић Предраг и окривљени Гајић
Игор, осуђивани како је то наведено код њихових личних података.

Анализирајући сваки доказ посебно и све доказе заједно, у њиховој међусобној вези, као и у вези са
одбраном окривљених, суд је на несумњив начин утврдио да су окривљени Зарић Предраг и Гајић Игор, у време, на месту и
на начин како је то описано у изреци пресуде извршили кривично дело које им је оптужницом стављено на терет и због којег
су оглашени кривим, с обзиром да није било околности које би искључивале њихову кривичну одговорност. Чињенично
стање описано у изреци пресуде суд је на несумњив начин утврдио пре свега из одбране окривљеног Игора Гајића, који је у
својој одбрани признао да је критичном приликом, дана 23.08.1997. године, на сплаву "Секс" пуцао и лишио живота покојног
Лазаревића, а пошто је претходно Лазаревић извадио и репетирао пиштољ, а затим га уперио у врат и лице окривљеног
Гајића, након чега је окривљени Гајић из пиштоља марке "Бернардели" фабричког броја 107267, калибра 7,65 мм, испалио у
покојног Лазаревића, а коју одбрану је суд прихватио као истиниту, логичну и у складу са осталим доказима изведеним
током кривичног поступка, а пре свега са исказом сведока Радуловић Игора датом код истражног судије када му је сећање
било најбоље очувано, а где је детаљно описао шта се све догађало у критичном моменту између окривљеног Гајића и
покојног Лазаревића, исказом сведока Гојковић Тамаре датог код истражног судије, а када јој је сећање било најбоље
 P a g e | 178

очувано, у којем исказу је Гојковић Тамара навела да је покојни Лазаревић десном руком из појаса својих фармерки извадио
пиштољ, а затим га одмах левом руком репетирао, као и налазом и мишљењем комисије вештака Драгана Крстића, Предрага
Михајловић и Божић Љубише.

Суд је посебно ценио одбрану окривљеног Предрага Зарића да он критичном приликом код себе није имао
пиштољ као ни да из њега није пуцао, али суд такву одбрану није прихватио из разлога што је сведок Радуловић Игор у свом
исказу код истражног судије када му је сећање било много боље очувано него касније, навео да је видео како у њега пуца
окривљени Зарић, а који исказ је суд прихватио из разлога што наведени сведок није имао разлога да неосновано терети
окривљеног Зарића. Суд је посебно ценио промену исказа наведеног сведока на главном претресу, у којем је навео да није
видео ко је пуцао у њега и да то није био окривљени Зарић, али суд такву измену исказа сведока Радуловића није прихватио
јер је оценио да је његов исказ дат код истражног судије истинит из разлога што је сећање сведока Радуловића било много
боље очувано у том моменту, него након две године када је давао свој исказ на главном претресу, посебно што су пуцњи из
пиштоља "Стар" калибра 9 мм "Лугер" испаљени са места где је утврђено да је стајао окр.Зарић.

С обзиром да је суд из исказа Радуловић Игора датог код истражног судије, закључио да је у њега
критичном приликом пуцао окривљени Зарић, а с обзиром да је из налаза и мишљења комисије вештака Драгана Крстића,
Михајловић Предрага и Божић Љубише суд недвосмислено утврдио да је повреда код Радуловић Игора настала дејством
пројектила пиштољског метка калибра 9 мм Лугер који је испаљен из пиштоља "Стар", калибра 9 мм Лугер, фабричког броја
231907, то је суд недвосмислено утврдио да је критичне вечери на сплаву "Секс", окривљени Зарић Предраг код себе имао
наведени пиштољ "Стар", из чега јасно произилази, а с обзиром на наведени налаз и мишљење комисије вештака Драгана
Крстића, Михајловић Предрага и Божић Љубише, да је окривљени Зарић Предраг критичном приликом из наведеног
пиштоља "Стар" испалио један метак који је усмртио покојног Драгана Лазаревића (који је описан под бројем 1 прострелних
повреда код Драгана Лазаревића), један метак који је покојном Драгану Лазаревићу нанео тешку телесну повреду (која је
описана под бројем 2 устрелних повреда), један метак који је усмртио покојног Николић Дејана, један метак који је нанео
лаку телесну повреду оштећеном Настовић Борисаву, један метак који је нанео тешку телесну повреду оштећеном Бајалица
Стеву, један метак који је нанео тешку телесну повреду оштећеном Радуловић Игору, као и један метак који је нанео тешку
телесну повреду окривљеном Гајић Игору.

Из наведених разлога суд је недвосмислено закључио да су окр. Зарић Предраг и окр.Гајић Игор лишили
живота Лазаревић Драгана и то тако што је окр.Зарић више пута пуцао из пиштоља марке "Стар" фабричког броја 231907,
калибра 9 мм према покојном Лазаревићу при чему су пројектили које је упутио према покојном Лазаревићу погодили и то
Николић Дејана код кога је затим наступила смрт, затим окривљеног Гајић Игора, који је задобио тешке телесне повреде
опасне по живот, Радуловић Игора који је задобио тешку телесну повреду, Настовић Борисава, Бајалица Стеву, Аћимовић
Ивану и Ристић Александра, а из којих свих разлога суд није прихватио одбрану окривљеног Зарића да критичном приликом
код себе није имао оружје, и да није пуцао у наведене оштећене, с обзиром да ју је оценио као неистиниту, у супротности са
изведеним доказима и усмерено искључиво на избегавање кривичне одговорности.

Суд је несумњиво утврдио да је у тренутку када је окривљени Гајић Предраг испалио метак из свог
пиштоља, који је погодио и усмртио оштећеног Лазаревић Дејана, постојао истовремени противправни напад оштећеног
Лазаревића, јер је из одбране самог окривљеног Гајића, одбране окривљеног Зарића, исказа сведока Гојковић Тамаре и исказа
сведока Радуловић Игора, суд утврдио да је покојни Лазаревић пре него што је окривљени Гајић у њега пуцао из појаса
својих фармерки извадио пиштољ, репетирао га и уперио га у врат и лице окривљеног Гајића, због чега је услед овог
противправног напада оштећеног Лазаревића на окривљеног Гајића, код окривљеног Гајића постојало стање повишене
афективне напетости и интензивног страха, а које стање је представљало кумулацију афекта страха која се по мишљењу суда
акумулирало код окривљеног Гајића јер је и раније имао конфликте са покојним Лазаревићем (што је утврђено из исказа
Сочо Лорена, Мастиловић Дејана, као и одбрана окривљеног Гајића и Зарића), услед којег стања повишене афективне
напетости и интензивног страха, је окривљени Гајић био у стању битно смањене урачунљивости.

Из напред наведеног, по оцени овог суда окривљени Гајић је реаговао тако што је прешао преко оне мере
нужне одбране која је била неопходно потребна да се одбије постојећи противправни напад од стране покојног Лазаревића и
то из разлога што је по мишљењу овог суда покојни Лазаревић у конкретном случају да је хтео, а с обзиром да је имао
довољно времана јер је први извукао и репетирао пиштољ, могао да упуца окривљеног Гајића, при чему је по мишљењу овог
суда окривљени Гајић могао са наведеног сплава да изађе непримећено, у ком случају не би ни дошло до сукоба са покојним
 P a g e | 179

Лазаревићем, што је све заједно довело овај суд до закључка да је у конкретном случају окривљени Гајић у неопходном
одбијању напада учинио више него што је заиста било потребно, због чега је у конкретном случају окривљени Гајић
прекорачио границе нужне одбране.

Такође, суд је утврдио а из свих напред наведених разлога да је и окривљени Зарић Предраг у конкретном
случају прешао преко оне мере нужне обране која је потребна да од другог односно од његовог друга, окривљеног Гајића,
одбије истовремени противправни напад који је постојао од покојног Лазаревића, из ког разлога је суд нашао да је у
конкретном случају окривљени Зарић у неопходном одбијању напада усмереног према окривљеном Гајићу, учинио више
него што је заиста било потребно, због чега је прекорачио границу нужне одбране.

Из свих изведених доказа, ценећи психички однос окривљеног Гајића према извршеном кривичном делу,
суд је несумњиво утврдио да је окривљени Гајић поступао са директним умишљајем као обликом виности, односно да је био
свестан да пуца из непосредне близине у оштећеног - покојног Лазаревића и да је хтео да га лиши живота, при чему је суд
закључио да чињеница да се окривљени Гајић у моменту извршења кривичног дела налазио у стању битно смањене
урачунљивости, не искључује његову кривичну одговорност у конкретном случају, обзиром да стање битно смањене
урачунљивости представља факултативни основ за блаже кажњавање окривљених.

Из свих изведених доказа, а ценећи психички однос окривљеног Зарића према извршеном кривичном делу,
суд је несумњиво утврдио да је окривљени Зарић поступао са директним умишљајем као обликом виности у моменту када је
пуцао у покојног Лазаревића, односно да је био свестан да пуца из близине у оштећеног - покојног Лазаревића и да је хтео да
га лиши живота, док је у односу на смрт Николић Дејана, и повређивање свих других оштећених који су приликом пуцања
задобили повреде, окривљени Зарић је поступао са евентуалним умишљајем као обликом виности јер је био свестан да
пројектили које је испалио према покојном Лазаревић Драгану могу погодити и остале присутне на сплаву, па је на то и
пристао.

Подводећи утврђено чињенично стање, као и психички однос окривљених према извршеном кривичном
делу под правну норму односно вршећи правну квалификацију, суд је утврдио да су се у радњама окривљеног Предрага
Зарића и окривљеног Гајић Игора стекла сва битна обележја кривичног дела убиства из члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС, а у
вези члана 9 став 3 КЗ СРЈ, извршена на начин, место и време како је то описано у изреци ове пресуде, из којих разлога је суд
прихватио правну квалификацију јавног тужиоца. Како није било околности које би искључивале њихову кривичну
одговорност, суд је окривљене огласио кривим због извршења наведеног кривичног дела.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције суд је у конкретном случају ценио све околности прописане
одредбом члана 41 ОКЗ-а, па је као олакшавајуће околности на страни окриљеног Зарић Предрага у обзир узео његову
младост у време извршења кривичног дела и породичне прилике тј. да је отац једног малолетног детета, као и чињеницу да је
кривично дело које му је стављено на терет извршено пре 12 година и то у прекорачењу нужне одбране, док отежавајућих
околности суд није нашао јер је у време извршења кривичног дела био неосуђиван, већ је у то време био само кажњен као
малолетник и то због другог кривичног дела. На страни окривљеног Игора Гајића суд је од олакшавајућих околности у обзир
узео његову младост у време извршења кривичног дела и породичне прилике тј. да је отац једног малолетног детета,
признање извршења кривичног дела, као и чињеницу да је кривично дело које му је стављено на терет извршено пре 12
година у прекорачењу нужне одбране, да је критичном приликом и сам претрпео тешке телесне повреде, као и да је био
битно смањено урачунљив, док је од отежавајућих околности узео његову ранију осуђиваност при чему је суд имао у виду да
није осуђиван за истоврсна кривична дела, као и да је последњи пут осуђен 1996. године.

Ценећи степен друштвене опасности извршеног кривичног дела, наступиле последице и степен кривичне
одговорности окривљених, суд је у конкретном случају сматрао да има места примени одредаба чланова 42 и 43 КЗ СРЈ, и
искористио законску могућност да окривљенима казну ублажи испод границе прописане законом, сматрајући да се и
ублаженом казном по мери у потпуности постиже сврха кажњавања, па је окривљене Зарић Предрага и Гајић Игора осудио
на казну затвора у трајању од по 4 године и 7 месеци, у коју казну им је сходно одредби члана 50 КЗ СРЈ урачунао време
проведено у притвору и то окривљеном Зарић Предрагу од 27.08.1997. године до 04.04.2002. године, а окривљеном Гајић
Игору од 29.08.1997. године до 04.04.2002. године, сматрајући да се у односу на окривљене Зарића и Гајића овако одмереном
санкцијом по мери и врсти у потпуности постиже сврха кажњавања и изрицање кривичних санкција у смислу одредбе
чланова 5 и 33 КЗ СРЈ, те да ће на окривљене Зарића и Гајића довољно утицати да убудуће не врше кривична дела, чиме ће се
у потпуности остварити како генерална тако и специјална превенција.
 P a g e | 180

На основу члана 69 КЗ СРЈ суд је изрекао меру безбедности одузимања предмета и то пиштоља марке
"Бернардели" фабричког броја 107267, калибра 7,65 мм и пиштоља марке "Стар" фабричког броја 231909, обзиром на то да се
ради о предметима који су употребљени за извршење предметног кривичног дела.

Имајући у виду личне и породичне прилике окривљених, суд их је на основу одредбе члана 196 став 4 ЗКП-а
ослободио плаћања трошкова овог кривичног поступка и одлучио да исти падају на терет буџетских средстава суда.

Суд је имао у виду и све друге изведене доказе, као и наводе странака, али с обзиром на несумњиво
утврђено чињенично стање, наведене законске прописе, као и заузето правно становиште суда, закључио да исти нису од
битног утицаја на евентуално другачије пресуђење у овој кривично правној ствари.

Записничар Председник већа – судија

Ката Кандић Растко Поповић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба

Врховном суду Србије, преко овог суда

у року од 15 дана од пријема писменог

отправка пресуде.

ДН-а:

2. ОЈТ,
3. окр.Зарић Предраг, Александра Бјелића бр.12, Београд,
4. окр.Гајић Игор, Земун, Николе Тесле 12,
5. бранилац адв.Драгослав Огњановић,
6. бранилац адв.Здравко Ђукановић.
Судија

XII К.бр.1107/2008

У ИМЕ НАРОДА

ПРВИ ОПШТИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Драгомир Герасимовић, судија појединац, са записничарем Бојаном
Ристић, у кривичном поступку против окривљеног ПРЕДРАГА АНРИЋА, због кривичног дела учествовање у тучи из
члана 123. Кривичног законика, а по оптужном предлогу Првог ОЈТ у Београду Кт.бр.384/08 од 09.07.2008. године, након
одржаног главног и јавног претреса дана 02.04.2009. године у присуству окривљеног Андрић Предрага и његовог браниоца,
адвоката Поповић Бранислава, a у одсуству уредно позваног заменика јавног тужиоца Првог ОЈТ у Београду, у смислу
одредбе члана 445. став 1. ЗКП донео је

ПРЕСУДУ

ОКРИВЉЕНИ ПРЕДРАГ АНДРИЋ из Београда, ЈМБГ 2301986710180, улица Цара Уроша број 69, рођен
23.01.1986. године у Београду, од оца Радомира, и мајке Катарине рођене Рогић, држављанин Републике Србије, кувар,
неожењен, без деце, завршио Туристичко угоститељску школу, војску служио 2006. године у Свилајнцу и на војној
 P a g e | 181

академији, без непокретне имовине, запослен у хотелу “Унион” са месечним примањима 19.000,00 динара, води се други
кривични поступак пред Први општинским судом у Београду, осуђиван као у извештају из КЕ,

КРИВ ЈЕ

Што је:

У ноћи 17.11.2007. године у Београду, око 01,40 часова, у улици Краља Петра испред броја 67, учествовао у тучи
заједно са малолетним Предрагом Тодоровићем, малолетним Марком Којићем и малолетним Немањом Спасојевићем, према
којима је поступак издвојен, на тај начин што је након краћег вербалног конфликта са оштећеним Марком Михајловићем и
Стеваном Пантићем због грудве снега која је погодила возило марке "Фиат стило" беле боје, регистарског броја БГ 754-440, у
којем су се налазили оштећени, пошто су оштећени изашли из возила, започео тучу, тако што је заједно са малолетним
Тодоровићем, Којићем и Спасојевићем, оштећене Михајловића и Пантића наизменично рукама и ногама обувеним у ципеле
ударао и шутирао свуда по глави и телу од којих удараца су код оштећених наступиле телесне повреде и то код оштећеног
Марка Михајловића тешка телесна повреда у виду прелома костију носа са померањем коштаних уломака, а код оштећеног
Стевана Пантића лака телесна повреда у виду прелома носних костију и нагњечења меких ткива носа

- чиме је извршио кривично дело учествовање у тучи члан 123. Кривичног законика.

1. па му суд применом напред наведених законских прописа и чл.1, 4, 42, 45, 54, 64, 65 и 66 изриче

УСЛОВНУ ОСУДУ

тако што му утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одређује да се утврђена казна неће
извршити уколико окривљени за време од 3 (три ) године не учини ново кривично дело.

На основу чл.193 и 196 ЗКП обавезује се окривљени да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од
16.000,00 динара на име вештачења и 3.000,00 динара на име паушала.

Оштећени Пантић Стеван и Михајловић марко се ради остваривања имовинско правног захтева упућују на парницу.

Образложење

Оптужним предлогом Првог ОЈТ у Београду Кт.бр.384/08 од 09.07.2008. године, окривљеном Предрагу Андрићу
стављено је на терет извршење кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. Кривичног законика, уз предлог да суд
након спроведеног кривичног поступка окривљеног огласи кривим и осуди по закону.

Окривљени Предраг Андрић, износећи своју одбрану током кривичног поступка је у потпуности признао извршење
кривичног дела које му је оптужним предлогом Првог ОЈТ у Београду стављено на терет. Навео је да је дана 17.11.2007.
године око 00,30 часова телефоном позван од стране његовог пријатеља Макарић Бојана да са њим оде до Вршца на неку
прославу. Њему је рекао да се налази у хотелу “Топлице” у улици Краља Петра са својим друштвом и да ће га сачекати
испред. Након тога окривљени је изашао из хотела са друговима Тодоровић Предрагом, Којић Марком, Спасојевић Немањом
и познаником кога зна као “Лимени”. Док је испред хотела чекао Макарић Бојана, неко је од његовог друштва бацио грудву
снега на возило марке “Фиат стило” беле боје. Ауто се зауставио и из њега су изашла три момка који су почели да вичу на
њих и да их псују речима: “јебем вам матер, шта гледате, ко је бацио грудву”. Најпре је дошло до вербалног препуцавања, да
би потом три младића из те групе кренула ка друштву у којем се налазио окривљени и тада је дошло до опште туче. Даље је
истакао да је разменио пар удараца са једним момком који је први пришао њему, да би у том моменту приметио да са стране
стоји Макарић Бојан који је стајао поред свог возила марке “Фиат пунто” и све то гледао. Затим је Бојан ушао у своје возило
на место возача, а окривљени је потрчао за њим и ушао у његово возило где је видео да на место сувозача седи један њему
 P a g e | 182

непознат младић. Након неколико метара у возило је ушао и “Лимени”, а негде у улици Тадеуша Кошћушког у возило је
такође ушао и Тодоровић Предраг. Затим су возилом кренули да се спуштају ка Дорћолу где је у улици Цара Душана из
возила изашао “Лимени”, а остали су кренули за Вршац, у возилу су остали Тодоровић Предраг, Макарић Бојан и Макарићев
друг за кога мисли да се зове “Лазар” и он. У току вожње Тодоровић Предраг је извадио мобилни телефон марке “Нокија Н
93” црне боје и рекао да га је узео у току туче од једног од ових момака са којима су се тукли. Напоменуо је да је поред њих у
тучи учествовало још пар момака, које он не познаје, а који су остали код хотела. Напоменуо је да се само бранио од тих
момака који су их напали и да није имао никакав мотив да учествује у тучи. Даље је навео да је овој тучи он задобио неке
ударце и да је истовремено и задао неколико удараца. Све ударце је задао руком и то песницом, с тим да објашњава да
ударци нису могли да буду толико јаки с обзиром да је претходно имао операцију руке. Ниједан ударац није био ногом јер је
било јако клизаво. Није гледао шта раде и на који начин се туку остали његови другари, гледао је само како да се извуче.
Момак кога је он ударио, односно који је њега ударао није пао на земљу.

Бранилац окривљеног је у завршној речи изјавио да не спори чињенично стање с обзиром на признање његовог
брањеника, али указује на чињеницу да није постојала претходна намера његовог брањеника да учествује у тучи, већ да је у
питању био сплет догађаја. До физичког обрачуна није морало да дође јер се из списа предмета види да није дошло до
ошетећња кола, те да возач није морао да се врати у рикверц и започне најпре вербални а затим и физички обрачун. Без
обзира на извештај из КЕ треба имати и протек времена од претходне осуде, па предлаже суду да окривљеном изрекне блажу
санкцију, с тим да има у виду да окривљени јесте запослен, али са релативно малим примањима, па с тим у вези предлаже
доношење условне осуде.

Окривљени је у завршној речи у потпуности подржао завршну реч свог браниоца.

Проверавајући наводе оптужног предлога и одбране окривљеног Предрага Андрића, суд је у доказном поступку, а на
сагласан предлог странака прочитао исказ сведока Тодоровић Предрага, сведока Којић Марка, сведока Спасојевић Немање,
сведока Пантић Стевана, сведока Спасојевић Лазара, сведока Михајловић Марка, налаз и мишљење судског вештака др Дике
Кајевића од 02.06.2008. године, те извршио увид у извештај из КЕ за окривљеног Андрић Предрага од 05.012.2008. године.

Сведок Тодоровић Предраг је у свом исказу навео да је дана 17.11.2007. године испред хотела “Топлице” у улици
Краља Петра био у друштву са Спасојевић Немањом и са Предрагом Андрићем. Испред хотела су се грудвали. Претходно су
овом хотелу попили по неко пиво али нису били пијани. Док су се они грудвали случајно је једна грудва погодила један ауто,
након чега се тај ауто вратио до њих, а из тог аута су изашла четворица или петорица момака који су кренули да их вређају
да би један од њих насрнуо на неког од његовог друштва, не зна тачно на кога и тако је дошло до опште туче. Он не зна са
ким се тачно тукао, с обзиром да је била гужва, па не зна ко је њега ударао и кога је он ударао. Он је после са Предрагом
Андрићем ушао у ауто, не зна како је дошло до престанка туче, једноставно је престао да се бије. Што се тиче дечка под
надимком “Лимени”, он га је први пут упознао то вече док је седео са њим у “Топлицама”. Не зна да ли је учествовао у тучи,
али зна да је ушао у ауто код Макарића када и он и тражио да га одвезу до Душанове улице. Што се тиче мобилног телефона
који је полиција одузела од њега, напомиње да је тај телефон пронашао поред аута из којег су изашли они непознати момци
са којима су се тукли, не зна коме је припадао, он га је само узео. Стајао је код њега док га полиција није позвала, а
напомиње да никакав новчаник том приликом није видео.

Сведок Којић Марко је у свом исказу навео да је 17.11.2007. године са Предрагом Тодоровићем био у хотелу
“Топлице” у улици Краља Петра, а ту су још били Спасојевић Немања и Предраг Андрић. Негде после један сат ујутру
изашли су испред хотела и грудвали су се, познато му је да је једна грудва погодила један ауто, који се вратио у рикверц и из
њега су изашла три или четири момка и тада је настала општа туча. Не сећа се ко је започео ову тучу, односно није видео, а
за све време трајања туче стајао је са стране и није учествовао у истој. Зна да су се тукли Предраг Андрић, Предраг
Тодоровић, али није сигуран да ли је учествовао и Немања Спасојевић у овој тучи. У једном тренутку Макарић Бојан је
дошао аутом и у тај ауто су ушли Предраг Андрић, Предраг Тодоровић, док за њега није било места. На крају је навео да не
зна никога са надимком “Лимени”.

Сведок Спасојевић Немања је у свом исказу навео да је 17.11.2007. године био у хотелу “Топлице” са Предрагом
Тодоровићем и са још неким својим друштвом и зна да је у једном тренутку када је изашао испред хотела, видео полицију и
предпоставио да се нешто десило. Приметио је да му нема мобилног телефона, вратио се у хотел и док су му конобари
пронашли телефон поново је изашао испред хотела али се ту није задржавао. Тек касније од неких својих пријатеља је сазнао
 P a g e | 183

шта се десило. Још једном је напоменуо да он није учествовао ни у каквој тучи, нити је видео било какву тучу, тако да на те
околности не може да се изјасни.

Сведок-оштећени Пантић Стеван је у свом исказу навео да је 17.11.2007. године заједно са Михајловић Марком и
Предраговић Марком се налазио у ауту “Фиат” беле боје регистарских ознака БГ 754-404 којим је управљао и пошто су хтели
да оду до једног клуба тражио је место за паркирање у улици Краља Петра. У једном тренутку чуо је један ударац у ауто,
зауставио се, а затим спустио стакло и питао групу младића “шта се десило?”. Они су почели између себе да пребацују
кривицу један на другог, а затим је један од њих опсовао у мом правцу, мисли да је рекао “шта је било, јебем ти мајку”, а
затим је пришао и ногом је шутнуо у задње десно стакло возила услед чега је оно пукло. Из тог разлога он је хтео да изађе из
аута, отворио је врата али га је тада неко од ових момака ухватио за капуљачу од јакне а затим почели да га ударају, услед
чега је он пао на земљу, наставили су да га шутирају по целом телу. Након тога је изашао његов друг из аута, па су они
почели њега да бију да би се поново вратили на њега. Не зна тачно ко му је све задавао ударце али зна да их је било доста.
Када је дошла полиција коју је позвао његов брат Михајловић Марко, тада је приметио да му је нестала торбица из аута у
којој су се налазила документа, картице и телефон марке “Нокија Н 93” вредности око 300 еура. Торбица са документима и
картицом му је одмах враћена, а мобилни телефон му је враћен од полиције након пар дана. На крају је навео да је овом
приликом задобио повреде о чему постоји лекарски извештај и за те повреде и претрпљени страх истиче имовинско правни
захтев који ће накнадно определити и придружује се кривичном гоњењу.

Сведок Васојевић Лазар је у свом исказу навео да не може тачно да се изјасни на околности везано за 17.11.2007.
године, из разлога што је са Бојаном Макарићем колима стигао на лице места када је туча већ била готова, тако да не зна ко
се са ким тукао нити како је дошло до туче. Једино му је познато да је Макарић требао да повезе за Вршац неке своје другове,
које он није познавао. У улици Краља Петра три младића су ушла у ауто, али он их је тада први пут видео, али зна да се један
од њих звао Пеђа.

Сведок-оштећени Михајловић Марко је у свом исказу навео да се 17.11.2007. године налазио у колима, којима је
управљао његов брат Стеван Пантић и пролазили су улицом Краља Петра, он је седео на месту сувозача и одједном је нешто
ударило у ауто. Они су зауставили ауто а на тротоару је стајала једна група младића. Одмах су почели нешто да вичу, а један
од њих се залетео и ногом је разбио задњи прозор на ауту. Тада су они кренули да излазе из аута, међутим када је он изашао
његов брат Стеван Пантић је већ лежао на тротоару и тукла су га петорица младића тако што су га шутирали и пошто је он и
још један њихов друг који је био са њима Марко Предраговић викали да га оставе на миру, узео је мобилни и позвао
полицију. Тада су ка њему кренули њих неколицина, он је почео да бежи али двојица су га сустигла и почели су да га ударају
рукама и ногама, услед чега је он пао, они су наставили да га ударају, да би одједном престали и побегли са лица места.
Напоменуо је да се и Марко Предраговић тукао са неким младићима. Истакао је да је задобио ударце по целом телу али не
може да буде сигуран у то да ли би могао да препозна ту двојицу који су њега ударали. Навео је да не зна ко је на кога први
кренуо. На крају је истакао да тражи накнаду штете чију ће висину накнадно определити и придружује се кривичном
гоњењу.

Читањем налаза и мишљења судског вештака др Дике Кајевића од 02.06.2008. године, суд је утврдио да је
оштећени Пантић Стеван задобио повреде прелома носних костију бездислокације коштаних уломака, што по тежини спада у
лаке телесне повреде. Повреда је настала директним дејством тупине замахнутог механичког оруђа, силом средњег до јаког
интезитета, а могла је настати и најмање једним ударцем песнице или ударцем главе – лицем и носом о тврду подлогу при
паду. Такође је утврђено да је оштећени Пантић Стеван задобио повреду нагњечења меких ткива носа са огуљотином што по
тежини спада у лаке телесне повреде. Повреда је настала директним дејством тупине замахнутог механичког оруђа, силом
средњег до јаког интезитета, а могла је настати и најмање једним ударцем песнице или ударцем главе – лицем и носом о
тврду подлогу при паду. Збирно свака од ових повреда појединачно и збирно представља лаку телесну повреду.

Читањем налаза и мишљења судског вештака др Дике Кајевића од 02.06.2008. године, суд је утврдио да је
оштећени Михајловић Марко задобио повреду прелома костију носа са померањем коштаних уломака, што је повреда која по
тежини спада у тешке телесне повреде. Повреда је настала директним дејством тупине замахнутог механичког оруђа, силом
дејства јаког интезитета, а могла је настати и најмање једним ударцем шаке стиснуте у песницу у пределу лица, као и
ударцем главном – лицем и носом о тврду подлогу – коловоз при паду.

Читањем извештаја из КЕ за окривљеног од 05.12.2007. године суд је утврдио да је окривљени Предраг Андрић
раније осуђиван.
 P a g e | 184

Ценећи овако изведене доказе и то како сваки појединачно, тако и све заједно, на несумњив начин је из одбране
окривљеног Предрага Андрића, исказа сведока Тодоровић Предрага, Којић Марка, Спасојевић Немање, Пантић Стевана,
Васојевић Лазара, Михајловић Марка и налаз и мишљење судског вештака др Дике Кајевића од 02.06.2008. године, утврђено
да је окривљени Предраг Андрић у ноћи 17.11.2007. године у Београду, око 01,40 часова, у улици Краља Петра испред броја
67, учествовао у тучи заједно са малолетним Предрагом Тодоровићем, малолетним Марком Којићем и малолетним Немањом
Спасојевићем, на тај начин што је након краћег вербалног конфликта са оштећеним Марком Михајловићем и Стеваном
Пантићем због грудве снега која је погодила возило марке "Фиат стило" беле боје, регистарског броја БГ 754-440, у којем су
се налазили оштећени, пошто су оштећени изашли из возила, започео тучу, тако што је заједно са малолетним Тодоровићем,
Којићем и Спасојевићем, оштећене Михајловића и Пантића наизменично рукама и ногама обувеним у ципеле ударао и
шутирао свуда по глави и телу од којих удараца су код оштећених наступиле телесне повреде и то код оштећеног Марка
Михајловића тешка телесна повреда у виду прелома костију носа са померањем коштаних уломака, а код оштећеног Стевана
Пантића лака телесна повреда у виду прелома носних костију и нагњечења меких ткива носа.

Ценећи психички однос учиниоца према извршеном кривичном делу, суд је утврдио да је окривљени Предраг
Андрић у време извршења дела био свестан свог дела и хтео његово извршење, односно да је поступао са директним
умишљајем као обликом кривице.

Подводећи овако утврђено чињенично стање и психички однос учиниоца под правну норму, односно вршећи правну
квалификацију, суд је утврдио да се у радњама окривљеног Предрага Андрића стичу сва како субјективна тако и објективна
обележја кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. Кривичног законика. Како није било околности које би
искључиле кривицу окривљеног, суд га је огласио кривим за извршење наведеног дела.

Анализирајући одбрану окривљеног Предрага Андрића, суд је исту у потпуности прихватио, оценивши његово
признање као потпуно, потпуно, детаљно, логично и непротивречно осталим изведеним доказима.

Суд је у потпуности прихватио исказе сведока Тодоровић Предрага, Којић Марка, Спасојевић Немање, Васојевић
Лазара, оценивши их као јасне, логичне, уверљиве и поткрепљене осталим доказима.

Суд је прихватио исказе сведока оштећених Пантић Стевана и Михајловић Марка у делу који се односи на опис
почетка, тока и краја туче, док није прихватио њихове исказе у делу у коме су навели да је неко од супротне групе младића
пришао возилу марке “Фиат стило”, разбио задњи десни прозор на колима у којем су се оштећени налазили. Суд није
прихватио исказе оштећених у овом делу, јер се исти не поклапају с исказима других сведока које је суд у потпуности
прихватио, а такође у списима предмета, нити током целокупног кривичног поступка није се појавио ни један доказ који би
поткрепио наводе оштећених да је на колима разбијен прозор.

Суд је у потпуности прихватио и налаз и мишљење судског вештака др Дике Кајевића од 02.06.2008. године
оценивши га као прецизан, јасан, аргументован, објективан и у свему дат савесно и непристрано у складу са правилима
струке.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције према окривљеном Предрагу Андрићу, а полазећи од законом
прописане казне за кривично дело из члана 123. Кривичног законика, суд је узео у обзир све околности предвиђене чланом
54. Кривичног законика које утичу да казна буде мања или већа, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног
ценио коректно држање током кривичног поступка, односно потпуно признање извршења кривичног дела које му је
оптужним предлогом стављено на терет, а што је допринело разјашњењу ове кривично правне ствари, чињеницу да је
окривљени запослен, као и чињеницу да се ради о младом човеку, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног
нашао висок степен кривице, као и чињеницу да је окривљени раније осуђиван. Имајући у виду све наведене околности, суд
је оценио да се у конкретном случају сврха прописивања изрицања кривичних санкција из члана 4. Кривичног законика и
сврха кажњавања из члана 42. Кривичног законика може постићи изрицањем условне осуде, па је окривљеном утврдио казну
затвора у трајању од 6 (месеци) и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за
време од 3 (три) године не учини ново кривично дело.
 P a g e | 185

На основу члана 206. став 2. ЗКП суд је оштећене Пантић Стевана и Михајловић Марка упутио да своје имовинско
правне захтеве остваре у парничном поступку, јер подаци кривичног поступка не пружају поуздан основ ни за потпуно ни за
делимично пресуђење.

На основу члана 193. и члана 196. ЗКП, суд је обавезао окривљеног да суду накнади трошкове кривичног поступка у
износу од 16.000,00 динара на име вештачења и 3.000,00 динара на име паушала.

Приликом доношења ове пресуде, суд је имао у виду и друге наводе странака, али је при утврђеном чињеничном
стању и заузетом правном становишту, ценио да исти нису од пресудног утицаја на другачије пресуђење, па их није ближе ни
образлагао.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА

Бојана Ристић Драгомир Герасимовић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба

Окружном суду у Београду у року од 8 дана

од дана пријема писменог отправка исте,

а преко овог суда.

Дн:

– Првом ОЈТ у Београду

– Окривљеном Предрагу Андрићу из Београда, улица Цара Уроша број 69

3. по правноснажности пресуде исту доставити:

1. Оштећеном Пантић Стевану, Београд, улица Ане Ахматове број 1

2. Оштећеном Михајловић Марку, Београд, улица Радничка број 47 – код Ристовић Милана

Судија,

Основни суд у Сомбору, кривично одељење, по судији појединцу Божидару Секулићу, уз учешће записничара Весне
Калајић у кривичном предмету против окр.ФРАЊЕ БОРТНИКА, због кривичног дела угрожавање опасним оруђем при тучи
и сваши из чл.124 ст.1 КЗ, по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца Кт-2316/11 од 20.04.2012.године, након одржаног
главног претреса у присуству окривљеног Фрање Бортника, а у одсуству уредно позваног заменика ОЈТ у Сомбору, дана
17.04.2013.године је донео и истог дана објавио следећу:

РЕШЕЊЕ
 P a g e | 186

ОКР.ФРАЊИ БОРТНИКУ од оца Стевана и мајке Марусије рођене Лавров, рошен 05.05.1969.године у Врбаџу,
држављанин Р Србије, ЈМБГ 0505969810047, завршио средњу саобраћајну школу, по занимању возач, запослен у пекари
„Жито Бачка“ у Кули, ожењен, отац два малолетна детета, неосуђиван, са пребивалиштем у Кули, ул.Вука Караџића бр.84,

Што је:

Дана 13.11.2011.године у 13,30 сати у Кули, у ул.Вука Караџића бр.84, способан са схвати значај свога дела и да
управља својим поступцима , свестан свеога дела и хтео његово извршење, у току свађе са Бортник Мишом из Куле, машио
се за дрвену палицу дужине 60цм, која је подобно срество да се тело њом тешко повреди или здравље тешко наруши, а био је
свестан да је овакво његово дело забрањено,

Чиме је извршио кривично дело угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи из чл.124 ст.1 КЗ,

Па му суд применом чл.77 став 1 КЗ изриче:

СУДСКУ ОПОМЕНУ

На основу члана 196 став 1, у вези са чланом 193 став 2 тачка 2 и 9 ЗКП-а, ОБАВЕЗУЈЕ СЕ Бортник Фрања да
надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 3.000,00динара и да плати судски паушал у износу од 3.000,00динара, у
року од 15 дана од дана правноснажности решења, под претњом принудног извршења.

За остваривање имовинскоправног захтева оштећени се сходно члану 206 став 2 ЗКП-а упућује на парницу.

Образложење

Основни јавни тужилац у Сомбору поднео је оптужни предлог Кт-2316/11 дана 20.04.2012.године против окр.Фрање
Бортника, због кривичног дела угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи из чл.124 ст.1 КЗ.

У речи странака прочитан је оптужни предлог ОЈТ у Сомбору Кт-2316/12 од 20.04.2012.године, обзиром да уредно
позвани није приступио на заказани главни претрес.

Окривљени Фрања Бортник је у речи странака исказао да је до критичног догађаја дошло због неплаћања струје, и да
је конфликт свакоднеавн због тога, као и да не разуме због чега је његов брат поднео кривичну пријаву, те да га без обзира на
све, ипак поштује као брата.

У својој материјалној одбрани окр.Фрања Бортник суштински је признао извршење предметног кривичног дела, коју
одбрану је поновио и током суђења, иако је исказао да није извршио кривично дело, међутим исказао је да је критичном
приликом дошло до вербалног конфликта са његовим братом Мишом Бортником, да је окривљени стајао испред врата свог
улаза у кућу са палицом у руци коју му је додао његов син, а да је Миша био на балкону свога стана, те да су један другом
упућивали увредљиве речи, али да је све остало на вербалном нивоу, дакле није дошло до ескалације сукоба.

Након што је испитао окривљеног Фрању Бортника, суд је спровео доказни поступак тако што је саслушао Слађану
Бортник која је иначе супруга окривеног, односно која се послужила благодети несведочења, саслушао вештака психијатра
др.Живка Влашкалића, прочитао исказ оштећеног Мише Бортника, прочитао исказ сведока Наде Бортник, супруге
оштећеног, са главног претреса од 01.02.2013.године, прочитао извод из казнене евиденције датог за окривљеног, прочитао
потврду о привремено одузетим предметима од Фрање Бортника сачињене од стране ПС Кула од 13.11.2011.године.

На основу свега наведеног, овај суд је утврдио следеће чињенично стање:

Окр.Фрања Бортник од оца Стевана и мајке Марусије рођене Лавров, рошен 05.05.1969.године у Врбаџу,
држављанин Р Србије, ЈМБГ 0505969810047, завршио средњу саобраћајну школу, по занимању возач, запослен у пекари
„Жито Бачка“ у Кули, ожењен, отац два малолетна детета, неосуђиван, са пребивалиштем у Кули, ул.Вука Караџића бр.84,
услед лоших међуљудских односа са својим рођеним братом Мишом Бортником и његовом породицом, а који живе у истој
кући са одвојеним улазима, након свађе између супруге окривљеног Слађане Бортник и брата окривљеног Мише Бортника,
која је настала због преграђивања дворишта жицом од стране окривљеног, дана 13.11.2011.године у 13,30 сати у Кули, у
ул.Вка Караџића бр.84, способан са схвати значај свога дела и да управља својим поступцима , свестан свеога дела и хтео
 P a g e | 187

његово извршење, у току свађе са Бортник Мишом из Куле, машио се за дрвену палицу дужине 60цм, коју му је додао син,
уплашивши се свађе оца и стрица, односно за њен исход, која је подобно срество да се тело њом тешко повреди или здравље
тешко наруши, а био је свестан да је овакво његово дело забрањено, па потом док је свађа још увек била у току син
окривљеног позвао полицију, која је дошла на лице места и одузела од окривљеног уз потврду о привремено одузетим
предметима Ку-387/11 од 13.11.2011.године ову дрвену палицу дужине 60цм.

Материјалну одбрану окривљеног Фрање Бортника овај суд прихвата у свим битим елементима, односно као
искрено и детаљно дату, а која се у битном подудара и са наводима из оптужног акта, као и са исказима саслушаних сведока,
пре свега сведока оштећеног Мише Бортника, а који се у елементима који су битни за постојање овог кривичног дела у
потпуности подудрају, разликују је једино у томе како је тачно до свађе дошло, о речима које су између себе изговорили
један другом, ружних речи, чак је оштећени исказао да се не сећа тачно које су речи један другом упућивали, али да се сећа
да су биле увредљиве, али што се тиче њиховог постојања као и свађе датом приликом међу њима, као и средства поднобног
да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, дрвене палице дужине 60 цм, у рукама окривљеног, а коју му је у руке
ставио његов син Срђан Бортник, који се према наводима окривљеног уплашио за исход и могуће последице настале свађе и
који је и позвао полицију и случај пријавио, што у многоме говори о уплашености овог дечака који је старости 13 година, не
споре ни окривљени ни сви остали саслушани сведоци, Бортник Нада, Бортник Миша, надаље чињеница да је све остало
само на томе, дакле да се сукоб није наставио, односно да окривљени није замахивао овом палицом према оштећеном нити је
са њом пошао према њему, суд је утврдио како на основу материјалне одбране окривљеног, тако и на основу исказа
оштећеног, његовог рођеног брата Мише Бортника, супруге оштећеног Наде, као и потврде о привремено одузетим
предметима од стране ПС Кула, Ку-387/11 од 13.11.2011.године, који су сачинили радници полиције који су дошли
критичном приликом на лице места. Дакле, ове битне чињенице су утврђене потпуно неспорно. Детаљи око тога како је до
свађе дошло, те које су речи изговарали окривљени оштећеном и обрнуто, у конкретном случају нису од великог значаја, већ
је битно да је до свађе дошло, што потврђују, како окривљени тако и оштећени Миша Бортник и његова супруга Нада у
својим исказима, да је окривљени током свађе са оштећеним имао у руци дрвену палицу дужине 60 цм која је, опште је то
познато опасно средство да тело тешко повреди и здравље тешко наруши. Тако да се искази саслушаних сведока у делу који
се односе на напред наведене чињенице, као и одбрана окривљеног у том делу у потпуности прихватају, они се подударају и
чине један логичан склоп, те овај суд нема никакву сумњу у постојање ових чињеница и сматра их у потпуности неспорним.

Надаље, чињеницу да се критчном приликом окривљени Фрања налазио испред улазних врата свога дела куће, а
оштећени Мишо на балкону свога дела куће, у потпуности је утврђено на неспоран начин, обзиром да су, како навод у
материјалној одбрани, тако и искази сведока Мише Бортника и његове супруге Наде, у потпуности истоветни, па их овај суд
у потпуности прихвата.

Наводи окривљеног, о томе да је оштећени Миша Бортник критичном приликом био под дејством алкохола,
те усмени налаз вештака о томе да је услед те алкохолисаности лако ушао у вербални сукоб са окривљеним, те тиме
допринео настанку свађе, не могу да се прихвате, обзиром да ни једним другим доказом није потврђено да је оштећени био у
алкохолисаном стању, јер се сведок Слађана Бортник, супруга окривљеног, користила благодети несведочења, а како наводи
и сам окривљени на претресу 17.04.2013.године да да критичном приликом није био алкохолисан, да су конфликти, свађе,
уобичајена између њега и његовог брата, као и да му није јасно зашто је поднета кривична пријава, надаље, усмени налаз
вештака др.Живка Влашкалића, а који се заснива само на могућности, односно претпоставци да је оштећени био у
алкохолисаном стању, те допринео порасту афективног набоја код окривљеног критичном приликом, односно да је оштећени
само лакше вербално поступао, такође овај суд не прихвата. Дакле, према речима самог окривљеног, а и према речима
оштећеног, међусобни односи између њега и брата су већ дуже времена поремећени, свађе су учестале, тачније речено,
свакодневне, а општепознато је да приликом свађе између двоје људи, поготово најближих сродника, рођене браће, долази
по повећања афективног стања, тако да околност алкохолисаности оштећеног нити је доказана нити у конкретном случају
има значаја, тако да се у том делу налаз вештака, као ни материјална одбрана окривљеног дата у том правцу не прихватају.

Што се тиче свести о забрањености свог дела, надаље могућности управљања својим поступцима као
решеност да поступи управо као што је то наведено у оптужном акту, како је на послетку и поступио критичном приликом, а
како је и сам окривљени навео, била је у потпуности очувана, о чему је било речи и у претходном ставу овог решења, а навод
материјалне одбране коју је окривљени дао у истражном поступку, где је исказао да није починио кривично дело, а при том
потврдио све наводе из оптужног акта, дакле незнање да његове радње представљају кривично дело, не ескулпира
окривљеног кривице.
 P a g e | 188

Чињеницу да окривљени Фрања до сада није осуђиван, суд је утврдио на основу извода из казнене евиденције дате за
окривљеног.

Имајући у виду све напред наведено, овај суд је утврдио да се у радњама окривљеног Фрање Бортника стичу сва
битна обележја кривичног дела угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи из чл.214 ст.1 КЗ, јер је окривљени Дана
13.11.2011.године у 13,30 сати у Кули, у ул.Вука Караџића бр.84, способан са схвати значај свога дела и да управља својим
поступцима , свестан свеога дела и хтео његово извршење, у току свађе са Бортник Мишом из Куле, машио се за дрвену
палицу дужине 60цм, која је подобно срество да се тело њом тешко повреди или здравље тешко наруши, а био је свестан да је
овакво његово дело забрањено.

Од олакшавајућих околности суд је на страни окр.Фрање Бортника утврио и ценио породичне прилике окривљеног,
да је породичан човек, отац двоје малолетне деце, да је до сада неосуђиван, а имајући у виду да се критични догађај збио
између рођене браће који живе у истој кући са посебним улазима, окривљеног и оштећеног, које околности суд је ценио као
посебно олакшавајуће, док отежавајућих није нашао, па имајући у виду наведено, као и одредбе чл. 64, 77 као и ч.124 ст.1 КЗ,
овај суд је у становишту да ће у конкретном случају, имајући у виду личност окривљеног као и последице кривичног дела,
које су незнатне, и само упозорење на окривљеног довољно поправно утицати да се уздржи у будуће од оваквог понашања,
односно од вршења кривичних дела, дакле да ће се у потпуности остварити сврха прописана чл.4 ст.2 ЗКП-а, али пре свега да
ће понајпре постићи сврху специјалне превенције.

Имајући у виду да је окривљени запослен и остварује приходе у пекари „Жито Бачка“ у Кули, овај суд је обавезао
окривљеног на основу члана 196 став 1, у вези са чланом 193 став 2 тачка 2 и 9 ЗКП-а, да надокнади трошкове кривичног
поступка у износу од 3.000,00динара и да плати судски паушал у износу од 3.000,00динара, у року од 15 дана од дана
правноснажности решења, под претњом принудног извршења.

Обзиром да оштећени није определио свој одштетни захтев у току кривичног постпука, за остваривање евенуталног
имовинскоправног захтева оштећени се сходно члану 206 став 2 ЗКП-а упућује на парницу.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба у року од 8 дана од пријема писменог
отправка, Апелационом суду у Новом Саду, а подноси се путем овог суда.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА ПОЈЕДИНАЦ

ВЕСНА КАЛАЈИЋс.р. БОЖИДАР СЕКУЛИЋс.р.

У ИМЕ НАРОДА

ПРВИ ОПШТИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Драгомир Герасимовић, судија појединац, са записничарем Бојаном
Ристић, у кривичном поступку против окривљене РОЉИЋ ЉИЉАНЕ, због кривичног дела утаја из члана 207. став 5.
Кривичног законика, а по оптужном предлогу јавног тужиоца Првог ОЈТ у Београду Кт.бр.2255/08 од 03.04.2009. године,
након одржаног главног и јавног претреса дана 12.06.2009. године у присуству заступника јавног тужиоца Првог ОЈТ у
Београду и окривљене Рољић Љиљане, донео је и истог дана јавно објавио следећу

ПРЕСУДУ

ОКРИВЉЕНА РОЉИЋ ЉИЉАНА, од оца Ђура и мајке Михољке, девојачко Рајковић, рођена у Јакову, са
пребивалиштем у Јакову, улица Лоле Рибара број 30, рођена 19.03.1961. године, држављанин Републике Србије, по занимању
службеник, писмена, са завршеном средњом стручном спремом, запослена у РТС-у као самостални референт, са месечним
примањима око 25.000,00 динара, без непокретности на своје име, удата, мајка једног детета, неосуђивана као према
извештају из КЕ, не води се други кривични поступак,

КРИВА ЈЕ

Што је:
 P a g e | 189

Дана 02.07.2008. године око 13,17 часова у Београду у улици Таковска 10, у просторијама зграде "РТС-а", у стању
урачунљивости, противправно присвојила мобилни телефон марке "Нокиа" модел 6500Ц серијског броја 352027020867960,
вредности 30.000,00 динара, власништво оштећене Ане Јанковић, који је нашла, у намери да другом прибави имовинску
корист, на тај начин што је ушла у тоалет и одузела мобилни телефон који се налазио остављен на полици поред умиваоника,
а потом исти дала на коришћење својој кћерки, а била је свесна да је њено дело забрањено,

- чиме је извршио кривично дело утаја из члана 207. став 5. Кривичног законика.

1. па јој суд применом напред наведених законских прописа и чл. 1, 4, 42, 48, 50, 51. и 54. Кривичног законика изриче

НОВЧАНУ КАЗНУ

У износу оод 40.000,00 (четрдесет хиљада) динара коју је дужна платити у року од 60 дана од дана
правноснажности пресуде, с тим што уколико се новчана казна не буде могла ни принудно наплатити суд ће је извршити
тако што се за сваких 1.000,00 динара новчане казне одређује 1 (један) дан затвора, који не може бити дужи од 6 месеци, а
уколико окривљени исплати део новчане казне остатак ће се сразмерно претворити у затвор.

На основу чл.193 и 196 ЗКП обавезује се окривљени да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од
1.000,00 динара на име паушала.

Образложење

Оптужним предлогом јавног тужиоца Првог ОЈТ у Београду Кт.бр.2255/08 од 03.04.2009. године, окривљеној
Љиљани Рољић стављено је на терет извршење кривичног дела утаја из члана 207. став 5. Кривичног законика, уз предлог да
суд након спроведеног кривичног поступка окривљену огласи кривом и осуди по закону.

Окривљена Љиљана Рољић износећи своју одбрану током кривичног поступка је у потпуности признала извршење
кривичног дела које јој је оптужним предлогом стављено на терет. Навела је да је током 2008. године била потрешена и
растрзана због приватних проблема, јер јој је сестра била тешко болесна, па је за њу тражила лекаре, међутим, она је на крају
преминула, то ју је све веома потресло, тако да је често радила неке ствари чисто механички и живела са одлутаним мислима.
Почетком јула, пре одласка на одмор у тоалету зграде РТС-а у којој ради затекла је телефон марке “Нокија”. Ни сама не зна
зашто га је узела, али је то учинила и однела га са собом. Не сећа се да ли је телефон био укључен или угашен, нити да ли је
био исправан па је због тога однела телефон кући код ћерке заједно са својом рођаком Сањом са којом се претходно нашла
по изласку из зграде РТС-а, да погледа да ли уопште ради. Када је дошла кући, ћерки је дала телефон, у току истог дана је
отишла на Златибор да се мало одмори, а када се вратила ћерка јој је рекла да су је звали из полиције. Такође је напоменула
да не зна која је вредност овог телефона нити да познаје Јанковић Ану. Ни у једном моменту јој није пало на памет да однесе
телефон у неку полицијску станицу или да евентуално случај пријави на портирници РТС-а.

Окривљена Рољић Љиљана је у завршној речи изјавила да се каје због извршеног кривичног дела, најрађе би волела
да може да стане поред оштећене, да јој се извини, а највећу штету је самој себи направила.

Проверавајући наводе оптужног предлога и одбране окривљене Рољић Љиљане, суд је у доказном поступку, а на
сагласан предлог странака извео доказ читањем исказа сведока оштећене Јанковић Ане, исказа сведока Денић Сање, потврде
о привремено одузетим предметима МУП РС – ПС Палилула од 30.07.2008. године, потврде о враћеним предметима МУП
РС – ПС Палилула од 31.07.2008. године, предлога оштећене од 09.03.2009. године, те извршио увид у извештај из КЕ за
окривљену од 10.11.2008. године.

Сведок-оштећена Јанковић Ана је навела да је дана 02.07.2008. године била на свом радном месту у згради РТС-а.
У једном моменту отишла је до тоалета, када је изашла из њега након једног минута схватила је да јој је телефон остао у
тоалету, одмах се вратила назад али телефона више није било на месту где га је оставила. Након овога је отишла у полицију и
пријавила цео случа, одакле су је касније позвали и рекли да су пронашли лопова, након чега је сазнала да је то секретарица
 P a g e | 190

директора обезбеђења. Изјавила је да јој је телефон враћен, а његова вредност у време извршења дела је била 30.000,00
динара је је био нов. На крају је изјавила да се придружује кривичном гоњењу, али не истиче имовинско правни захтев.

Сведок Денић Сања је у свом исказу навела да не зна много о предметном догађају како је њена тетка Љиљана
дошла док наведеног телефона, осим што јој је рекла да га је случајно нашла. Колико се сећа питала ју је да ли је телефон
исправан, јер је био угашен. Сведок није знала како се пали телефон, па јој је рекла да ће вероватно њена ћерка знати то да
погледа јер се вероватно боље разуме у те нове технологије.

Читањем потврде о привремено одузетим предметима ПС Палилула од 30.07.2008. године, суд је утврдио да је од
окривљене Рољић Љиљане одузет један мобилни телефон марке “Нокија” модел 6500Ц, црно – сиве боје, серијског броја
352027020867960.

Читањем потврде о враћеним предметима ПС Палилула од 31.07.2008. године, суд је утврдио да је Ани Јанковић
враћен један мобилни телефон марке “Нокија” модел 6500Ц, црно – сиве боје, серијског броја 352027020867960.

Читањем предлога оштећене од 09.03.2009. године, суд је утврдио је овим путем оштећена Јанковић Ана предложила
да Прво ОЈТ у Београду предузме кривично гоњење против Рољић Љиљане због кривичног дела утаје из члана 207.
Кривичног законика.

Увидом у извештај из КЕ за окривљену Рољић Љиљану од 10.11.2008. године, суд је утврдио да иста раније није
осуђивана.

На основу доказа који су изведени на главном претресу, а које је суд савесно ценио и то како сваки појединачно тако
и све заједно, на несумњив начин је из одбране окривљене Љиљане Рољић, исказа сведока оштећене Јанковић Ане, сведока
Денић Сање, потврде о привремено одузетим предметима МУП РС – ПС Палилула од 30.07.2008. године, потврде о
враћеним предметима МУП РС – ПС Палилула од 31.07.2008. године, утврђено је да је окривљена Љиљана Рољић дана
02.07.2008. године око 13,17 часова у Београду у улици Таковска 10, у просторијама зграде "РТС-а", противправно
присвојила мобилни телефон марке "Нокиа" модел 6500Ц серијског броја 352027020867960, вредности 30.000,00 динара,
власништво оштећене Ане Јанковић, који је нашла, у намери да другом прибави имовинску корист, на тај начин што је ушла
у тоалет и одузела мобилни телефон који се налазио остављен на полици поред умиваоника, а потом исти дала на коришћење
својој кћерки.

Ценећи психички однос учиниоца према извршеном делу, суд је утврдио да је окривљена Љиљана Рољић у време
извршења кривичног дела била свесна свог дела и хтела његово извршење, односно да је била свесна да противправно
присваја наведени мобилни телефон у намери да другом прибави имовинску корист. С обзиром на напред наведено, суд је
мишљења да је окривљена поступала са директним умишљајем као обликом кривице.

Подводећи утврђено чињенично стање и психички однос учиниоца под правну норму, односно вршећи правну
квалификацију, суд је утврдио да се у радњама окривљене Рољић Љиљане стичу сва како субјективна тако и објективна
обележја кривичног дела утаја из члана 207. став 5. Кривичног законика. Како није било околности које би искључиле
кривицу окривљене, суд ју је огласио кривом за извршење наведеног кривичног дела.

Анализирајући одбрану окривљене Рољић Љиљане, суд је исту прихватио оценивши њено признање као јасно,
прецизно и тачно, логично, доследно, те поткрепљено осталим изведеним доказима у овом поступку.

Суд је у потпуности прихватио исказе сведока оштећене Ане Јанковић и сведока Сање Денић, оценивши их као
јасне, прецизне, доследне, уверљиве и логичне.

Суд је такође прихватио и остале материјалне доказе изведене током овог поступка, нашавши да су исти јасни,
уверљиви, подобни и поуздани.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције према окривљеној Рољић Љиљани, а полазећи од законом
прописане казне за кривично дело из члана 207. став 5. Кривичног законика, суд је узео у обзир све околности предвиђене
чланом 54. Кривичног законика, које утичу да казна буде мања или већа, па је од олакшавајућих околности на страни
окривљене ценио њено коректно држање током кривичног поступка, односно њено потпуно признање кривичног дела које
 P a g e | 191

јој је оптужним предлогом стављено на терет, као и чињеницу да раније није осуђивана, док је од отежавајућих околности
нашао висок степен њене кривице. Имајући у виду напред наведено, суд је заузео становиште да се у конкретном случају
сврха прописивања и изрицања кривичних санкција из члана 4. Кривичног законика, као и сврха кажњавања из члана 42.
Кривичног законика могу постићи изрицањем новчане казне па је суд окривљеној на основу чланова 48, 50 и 207. став 5.
Кривичног законика изрекао новчану казну у износу од 40.000,00 динара, а које је суд између осталог определио због висине
њених примања као референт у РТС-у, а коју је окривљена дужна да плати у року од шездесет дана од дана правноснажности
пресуде.

Уколико се новчана казна не буде могла ни принудно наплатити суд ће је извршити тако што се за сваких хиљаду
динара новчане казне одређује један дан затвора, који не може трајати дуже од шест месеци, а уколико окривљена исплати
део новчане казне остатакк ће се сразмерно претворити у затвор.

Суд је применио одредбе члана 48. и 50. Кривичног законика и утврдио новчану казну у одређеном износу имајући у
виду тежину кривичног дела и примања окривљене, а није применио одредбе члана 49. Кривичног законика, с обзиром да је
проценио да није могуће утврдити висину дневног износа, односно да би то водило одуговлачењу, нецелисходности, те
неекономичности поступка.

На основу члана 193. и 196. ЗКП, суд је обавезао окривљену да на име трошкова кривичног поступка исплати суду
износ од 1.000,00 динара на име паушала.

Приликом доношења ове пресуде, суд је имао у виду и друге наводе странака, али је при утврђеном чињеничном
стању и заузетом правном становишту, нашао да исти нису од пресудног утицаја на другачије пресуђење, па их није ближе
ни образлагао.

ЗАПИСНИЧАР СУДИЈА

Бојана Ристић Драгомир Герасимовић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде може се изјавити жалба

Окружном суду у Београду, у року од 8 дана

од дана пријема писменог отправка исте,

а преко овог суда.

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Растка Поповића, као председника већа, и
судија-поротника Надежде Добреско и Димић Милке, као чланова већа, са записничарем Катом Кандић, у кривичном
поступку против окривљеног Јаковлески Ристе, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет
опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и др, а по оптужници ОЈТ у Београду Кт.бр.1809/08 од 24.10.2008.
године, након главног и јавног претреса одржаног дана 02.07.2009. године, у присуству заменика Јавног тужиоца ОЈТ у
Београду Душанке Дадић, окривљеног Јаковлески Ристе и браниоца адвоката Српка Савића, донео је и дана 09.07.2009.
године јавно објавио следећу,
 P a g e | 192

ПРЕСУДУ

Окривљени ЈАКОВЛЕСКИ РИСТА, ЈМБГ 2602947710289, од оца Светомира и мајке Маре, девојачко
Срафимовска, рођен у Маврову, СО Гостивар – Република Македонија дана 26.02.1947. године, са пребивалиштем у
Београду, улица Маријане Грегоран бр.55/14, држављанин Србије, разведен, отац двоје деце, писмен, завршио ССС,
пензионер, са пензијом од 30.000,00 динара, војску служио 1969/71. године у Битољу, осуђиван пресудом Првог општинског
суда у Београду К.бр.902/70 од 25.02.1971. године, због кривичног дела из члана 254-а и 259/1 КЗ, на казну затвора у трајању
од 9 месеци условно на 2 године, против њега се не води други кривични поступак,

КРИВ ЈЕ

Што је:

Дана 07.10.2008. године у Београду неовлашћено држао ватрено оружје и муницију и неовлашћено ради
продаје држао супстанце проглашене за опојну дрогу решењем о утврђивању опојних дрога и психотропних супстанци, при
чему је могао да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима, свестан својих дела, њихове противправности и
желећи њихово извршење, на тај начин што је испред зграде у којој станује, у улици Маријане Грегоран бр.55 у појасној
торбици неовлашћено држао ради продаје, један ПВЦ пакетић у којој се налазило 10,25 грама смеше опојне дроге хероина са
кофеином, парацетамолом и декстрозом, а у своме стану на истој адреси неовлашћено држао ради продаје још 450 грама
смеше опојне дроге хероина са кофеином, парацетамолом и декстрозом која се налазила у стакленој тегли, 43 ПВЦ пакетића
са укупно 421,82 грама смеше опојне дроге хероина са кофеином, парацетамолом и декстрозом, 48 бочица од по 10
милилитара метадона (који садржи метадон хидрохлорид), један пакетић у којој се налазило 0,23 грама смеше опојне дроге
хероина са кофеином, парацетамолом и декстрозом, једна целофанска кесица у којој се налазило 1,65 грама опојне дроге
марихуане, једна пластична кесица у којој се налазило 74,01 грам смеше стимулативне дроге амфитаминског типа
(амфетаминсулфата и лактозе), као и ватрено оружје пиштољ марке ЦЗ М70, калибра 7,65 мм са 5 метака истог калибра које
је такође неовлашћено држао, без дозволе надлежног државног органа, у своме стану.

-чиме је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 1 КЗ и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став
1 КЗ.

Па му суд применом напред наведених законских прописа као и прописа чланова: 4, 42, 45 и 54 КЗ
претходно утврђује појединачне казне затвора и то:

-због кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године

-због кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца

па га суд уз даљу примену одредаба чланова 60 и 63 КЗ

ОСУЂУЈЕ

НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године и 2 (два) месеца у коју казну му
се урачунава време проведено у притвору од 07.10.2008. године до 09.07.2009. године.

На основу члана 87 КЗ према окр.Јаковлески Ристи

ИЗРИЧЕ СЕ

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ – ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

-пиштоља ЦЗ М70, калибра 7,65 мм и

-5 метака истог калибра

На основу члана 246 став 7 КЗ од окр.Јаковлески Ристе

 P a g e | 193

ОДУЗИМА СЕ

-48 бочица од по 10 милилитара метадона,

-1,65 грама опојне дроге марихуане,

-74,01 грам опојне дроге амфетимин сулфата, и

-882,3 грама опојне дроге хероина.

На основу члана 193 и 196 ЗКП обавезује се окривљени да на име трошкова кривичног поступка плати
износ од 2.880,00 динара на име трошкова привођења и 10.000,00 динара на име паушала суду, а све у року од 15 дана од
дана правноснажности пресуде под претњом принудне наплате.

Образложење

Оптужницом Јавног тужиоца ОЈТ у Београду Кт.бр.1809/08 од 24.10.2008. године, стављено је на терет
окривљеном Јаковлески Ристи, извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и извршење кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних
материја из члана 348 став 1 Кривичног законика, уз предлог да суд окривљеног огласи кривим и казни по закону.

Окривљени Јаковлески Риста је у својој одбрани навео да је тачно да је код себе и у свом стану држао опојну
дрогу и то 48 бочица од по 10 милилитара метадона, 1,65 грама марихуане, 74,01 грам амфетамин сулфата и 882,3 грама
хероина, као и да је тачно да је у свом стану држао пиштољ ЦЗ М70, калибра 7,65 мм и 5 метака истог калибра. Што се тиче
пиштоља окривљени је навео да му је поменути пиштољ дао извесни Пеђа још 2003. године заједно са муницијом, да му га
причува, додајући да му је Пеђа тада рекао да неће да га носи са собом, из ког разлога га је окривљени узео и ставио у орман
где га је полиција и пронашла. Окривљени је изјавио да зна да је држање оружја и муниције без дозволе забрањено. У односу
на наведену опојну дрогу окривљени је навео да је био принуђен од стране извесног момка, чије име не сме да открије, да је
држи у свом стану. Годину дана пре критичног догађаја, тај човек је приморао окривљеног да дрогу држи у свом стану и
рекао му да ће му у противном, уколико одбије да то уради побити целу фамилију, због чега је окривљени пристао да
наведену опојну дрогу држи у свом стану, као и да је носи на одговарајућа места, и то где му тај човек каже, из којих разлога
је окривљени први пут однео хероин једном момку који се налазио на Студентском тргу, а други пут је требао да хероин
однесе другом момку, али код Трга Републике, што није стигао да уради јер га је том приликом полиција зауставила и
ухапсила. Окривљени је даље објаснио да је тог “опасног” момка морао да “прими” у стан, тако да је тај момак у његовом
стану становао два или три месеца, тако што би само преспавао у стану, при чему је имао и кључ од стана. Наведени момак је
у стан донео сву дрогу, при чему је једну извесну количину ставио у фрижидер,а такође је донео и миксер и вагице које се
виде у фотодокументацији. Окривљени је даље изјавио да је новац у износу од 36.000,00 динара који је пронађен од стране
полиције његов, односно од његове пензије, објашњавајући да је код истражног судије рекао да му је пензија око 17.000,00
динара, а не 30.000,00 динара колико заправо јесте, само из разлога што је код истражног судије био збуњен. Окривљени је
даље навео да му је полиција како би обавила претресање стана, развалила улазна врата из разлога што није знао где му се
налази кључ од стана. Даље је изјавио да наведени човек није одмах почео да доноси, меша и пакује дрогу, већ је то почео да
ради после неких месец дана, при чему је стално уносио и износио дрогу у стан, у који су иначе долазиле и неке девојке.
Наведени стан је двособан, окривљени је спавао у спаваћој соби, док је тај човек спавао у дневној соби, а једини разлог што
окривљени није све пријавио полицији, био је тај што се окривљени, како је навео, плашио тог човека. Окривљени је даље
навео да је тог човека упознао док је радио у Немачкој, где је био таксиста и конобар, додајући да тај човек није радио ништа,
као и да има негде око 50 година. На питање заменика ОЈТ, окривљени је одговорио да је дрогу предавао извесним и
непознатим особама, при чему је контакт остварен тако што би га те особе назвале на мобилни телефон, после чега би се
“нашли”, а затим обавили примопредају, с тим што окривљени никакав новац није добијао од тих људи, већ је само предавао
дрогу, додајући да је такав договор био са тим човеком. Окривљени је даље изјавио да му тај човек није плаћао кирију, већ су
само делили трошкове комуналија. На питање браноица окривљени је одговорио да се противио да та особа држи у његовом
стану дрогу због чега му је рекао да то није уреду и да то не ваља, али тада је та особа почела да му прети и да га уцењује.
 P a g e | 194

У завршној речи бранилац окривљеног адвокат Српко Савић је изјавио да његов брањеник наведену дрогу
није држао у свом стану својом вољом и свешћу, већ без воље, осим за 10 грама опојне дроге хероин које је требао за Сашу
да пренесе. Из наведених разлога бранилац окривљеног је предложио суду да уколико нађе да је према његовом брањенику
примењена неотклоњива сила, окривљеног ослободи од оптужбе, односно уколико нађе да је сила била отклоњива,
окривљеном ублажи казну испод минимума.

Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе оптужнице, као и одбрану окривљеног, саслушао сведока
Топић Тамару, те је на сагласан предлог странака прочитао исказе сведока Миленковић Саше и Родић Ивана, налазе и
мишљења вештака Зорана Ђорђевића од 08.10.2008. године, налаз и мишљење вештака балистичара Стојана Костића од
08.10.2008. године записник о претресању стана и других просторија и записник о претресању лица од 07.10.2008. године,
као и потврду о привремено одузетим предметима од 08.10.2008. године, извршио увид у фотодокументацију, као и у
извештај из КЕ за окривљеног, па је након оцене сваког доказа појединачно и у међусобној вези, а у вези са одбраном
окривљеног, утврдио чињенице релевантне за пресуђење у овој кривично правној ствари.

Сведок Миленковић Саша је у свом исказу навео да је критичног дана био у “акцији” са колегом Родићем,
којом приликом су лишили слободе окривљеног Јаковлеског, на паркингу иза зграде у којој живи, из које је претходно
изашао у друштву са још једном девојком. Том приликом су код Јаковлеског пронашли пакетић са опојном дрогом хероин, а
затим су извршили претрес његовог стана и то тако што су на основу наредбе за претрес насилно отворили врата, а из разлога
што окривљени није хтео да им преда кључеве од стана, у којем су касније пронашли све оно што је наведено у записнику о
претресању стана и потврди о привремено одузетим предметима. Сведок је даље навео да се не сећа шта је окривљени радио
приликом претресања стана, додајући да су ствари које су пронађене у стану пронашли углавном у фрижидеру у једној тегли,
да су ту били и пакетићи са хероином, док је кутија била у једном делу иза, према тераси, а оригинална паковања метадона су
се налазила у кутији у ходнику, док је пиштољ био у спаваћој соби. Сведок је затим изјавио да не може да се сети свих
детаља јер је прошло доста времена, али да је све констатовано у записнику, додајући да не може да се сети да ли је у стану
приметио неку гардеробу, одећу или обућу која би указивала на присуство још неког лица осим окривљеног, наводећи да је
окривљени за време претресања стана ћутао, да је све време био присутан и да се понашао нормално. Сведок је на крају
изјавио да се сећа да је приликом претреса пронађен и амфетамин – “спид”. На питање заменика ОЈТ сведок је изјавио да је
окривљени из зграде изашао са наведеном девојком, која је била упадљиво млађа од окривљеног. Сведок је даље навео да су
одмах пошто су окривљеног лишили слободе отишли до стана који је био закључан, па како им окривљени није дао кључеве,
развалили су врата, с обзиром да су раније имали наредбу за претрес, при чему су истражни судија и тужилац контактирани.

На накнадно питање председника већа, окривљени је изјавио да се девојка која је изашла са њим из зграде
зове Тамара, да је она повремено долазила у његов стан и да је она била девојка тог лица које је живело у његовом стану.
Окривљени је изјавио да је то лице остало у стану пошто су он и Тамара изашли из стана.

На питање браниоца сведок је одговорио да није приметио да ли прозори стана гледају на место где је
окривљени ухапшен, изјављујући да је окривљени ухапшен чим је изашао из зграде, буквално у “мртвом углу”. Окривљени је
имао примедбу, те је изјавио да је ухапшен на паркингу, а не испред улаза, у “мртвом углу”.

Сведок Родић Иван је у свом исказу навео да није био присутан када је окривљени лишен слободе, већ да је
само преко радио-станице чуо да се окривљени приближава колима марке “Мицубиши Колт” црне боје, те да се паркирао на
паркингу иза зграде, којом приликом је био у друштву са једном млађом женском особом, после чега је лишен слободе.
Сведок је даље навео да је у моменту када је он прилазио, окривљени већ био лишен слободе, те да је то било поред
споредног улаза у зграду, додајући да је тада код окривљеног пронађена извесна количина дроге. Морали су да развале врата
од стана, јер су се плашили да можда има још неког у стану, и да тај неко не уништи предмете извршења кривичног дела.
Сведок је даље изјавио да је он остао са окривљеним испред зграде, а да је друга екипа отишла горе испред стана, те да када
је он дошао са окривљеним та друга екипа је покушавала да развали врата. Када су ушли у стан, старији колега је диктирао
шта је све пронађено, а сведок Родић је то записивао, при чему није обраћао пажњу где се шта налази. Сведок је изјавио да је
њему све изгледало нормално и да ништа није указивало да још неко станује у том стану осим окривљеног. Након што му је
предочен исказ сведока Миленковић Саше, сведок Родић је изјавио да заиста не зна где је окривљени лишен слободе,
односно да ли је излазио из кола или из зграде, јер када је дошао окривљени је већ био лишен слободе и налазио се код тог
 P a g e | 195

споредног улаза у зграду. На питање заменика ОЈТ, сведок је одговорио да не зна какав је стан по структури, али да се сећа
да има дневну собу и кухињу, при чему је изјавио да остало није видео јер није учествовао у претресу.

Сведок Тамара Топић је у свом исказу навела да је у време критичног догађаја била девојка Саше
Маринковића, са којим се после читавог догађаја чула два или три пута и више се није виђала. Изјавила је да су она и Саша
Маринковић живели у стану код окривљеног Јаковлески Ристе и то можда неких недељу дана пре хапшења, с тим што је
Саша становао код Ристе од јуна 2008. године. Тог критичног дана, на дан хапшења Риста и Тамара су кренули из стана,
којом приликом је са њима изашао извесни Самарџић, Ристин друг, који није живео са њим у стану, већ је само свакодневно
долазио у наведени стан, с тим што је он изашао на један излаз из зграде, а Риста и Тамара на други излаз, док је у стану
остао њен дечко Маринковић Саша. Сведок је објаснила да је Ристин стан двособан, да су она и Саша спавали у соби право, а
Риста у соби лево од улазних врата. Навела је да није знала шта се све налази у стану, да је пиштољ и дрогу видела тек када је
полиција извршила претрес стана, при чему је додала да су наведену дрогу пронашли у фрижидеру или у замрзивачу,
изјављујући да зна да је та дрога припадала Саши, а што је сазнала пар дана пре хапшења. Сведок је даље навела да је пар
дана пре хапшења приметила да се Саша много презнојава,да је нервозан и да се чудно понаша при чему га је питала у чему
је проблем, и тада јој је Саша испричао да Ристу познаје из Немачке или Аустрије, да је код њега дошао јер је старији човек,
а затим јој је рекао да се бави продајом дроге и то хероина, при чему јој није рекао да се дрога налази у стану. Критичног
дана Саша са њима није ухапшен јер је успео да побегне из стана пре него што је дошла полиција. Сведок је даље навела да
јој се Саша јавио телефоном пар дана касније, када јој је рекао да више није у Београду и да ником не прича за њега, при
чему није хтео да јој каже где се налази, а такође је увек звао са скривеног броја мобилног телефона. Сведок је даље изјавила
да је Саша био доста груб, те да мисли да га се чика Риста плашио, а што јој је и Саша рекао, додајући да га се она није
плашила јер према њој није био груб, али да је била присутна у пар ситуација када је према другим људима који су долазили
у стан испољавао грубост. На питање ОЈТ, сведок је одговорила да је она код Ристе почела да долази у стан од јула месеца,
када је само повремено свраћала, а да живи у њему односно само да спава, задњих 7 дана пре хапшења, додајући да је Саша
становао код окривљеног од јуна месеца. Сведок је даље навела да није улазила у кухињу од стана, нити се хранила из
фрижидера, јер јој је било непријатно од чика Ристе, с обзиром да се Саша није пристојно понашао према њему, из којих
разлога се хранила по ресторанима. На питање браниоца сведок је одговорила да прозор собе у којој су Саша и она живели
гледа на паркинг где су она и чика Риста ухапшени, наводећи да је у стану било и Сашине гардеробе и то у соби где су она и
Саша спавали.

Из записника о претресању лица од 07.10.2008. године, суд је утврдио да је претресање извршено над
Јаковлески Ристом од стране овлашћеног службеног лица Миленковић Саше, без наредбе јер је постојала сумња да
Јаковлески Риста намерава одбацити, сакрити или уништити предмете које треба од њега одузети као доказ о кривичном
поступку, те да је приликом претресања нађена и привремено одузета једна ПВЦ кеса у којој се налазио прах светло браон
боје за који се претпостављало да је опојна дрога хероин, а која кеса је пронађена у личној торбици Јаковлески Ристе. Суд је
такође утврдио да на наведени записник није било приговора, као и да га је Јаковлески Риста потписао.

Из записника о претресању стана и других просторија од 07.10.2008. године и фотодокументације, суд је

утврдио да је претресање предузело службено лице Миленковић Саша, да је претресање стана наредио дежурни истражни
судија Окружног суда, да су претресању присуствовала два пунолетна грађанина као сведоци, као и да је претресање
извршено у стану Јаковлески Ристе у улици Маријане Грегоран број 55, којом приликом су пронађени следећи предмети и то:
1. једна бела кеса у којој се налазило 43 ПВЦ пакетића у којима се налазио прах светло браон боје за који се претпостављало
да је опојна дрога хероин, а која је пронађена у кутији на поду у кухињи (фотографија број 7), 2. једна ПВЦ кеса у којој се
налазила једна ПВЦ кеса са прахом беле боје за који се претпостављало да је опојна дрога амфетаминског типа а која је
пронађена у фрижидеру у кухињи (фотографија 6 и 7), 3. једна стаклена тегла “нес кафе” у којој се налазио прах светло браон
боје за који се претпостављало да је опојна дрога хероин, а која је пронађена у фрижидеру кухиње фотографија 6 и 7), 4.
једна ПВЦ кеса у којој се налазила биљна материја зелене боје за коју се претпостављало да је опојна дрога марихуана, а која
је пронађена у кутији у кухињи (фотографија 8), 5. 48 оригиналних кутијица у којима се налазила флашица са безбојном
течношћу за коју се претпостављало да је опојна дрога метадон, а што је пронађено у орману у ходнику (фотографија 3 и 4),
6. једна плава ПВЦ кеса у којој се налазио прах светло браон боје за који се претпостављало да је опојна дрога хероин а која
је пронађена у кутији у кухињи, 7. једна бела ПВЦ кеса у којој се налазио прах беле боје за који се претпостављало да је
опојна дрога амфетаминског типа а која је пронађена у кутији у кухињи (фотографија 6 и 7), 8. један пиштољ марке ЦЗ модел
 P a g e | 196

70, калибра 7,65 мм са уништеним серијским бројем, са припадајућим оквиром и 5 комада муниције одговарајућег калибра,
који је пронађен у спаваћој соби у орману (фотографија 10), 9. један пиштољ НН марке и НН калибра пронађен у кутији у
кухињи (фотографија 5 и 8), 10. један миксер беле боје марке “Сименс” који служи за мешање опојне дроге хероин, са
видљивим траговима опојне дроге хероин, а који је пронађен у кухињи (фотографија 11 и 12), 11. једна електронска вагица за
прецизно мерење која мери до 3 килограма, беле боје, марке “Тефал” која служи за размеравање опојних дрога, а која је
пронађена у кухињи (фотографија 14), 12. једна бела ПВЦ кеса у којој су се налазили: чекић, тучак, кашика и нож са црном
дршком, са видљивим траговима опојне дроге хероин, који су служили са уситњавање већих комада опојне дроге хероин, 13.
36.000,00 динара који су пронађени у орману у дневној соби, 14. једна картица за мобилни телефон “Телеком Србија” за број
064/11-02-449 пронађена у музичком уређају у дневној соби, 15. један ПВЦ пакетић у коме се налазио прах светло браон боје
за који се претпостављало да је опојна дрога хероин, а који је пронађен у ПВЦ кутији у кухињи, и 16. једна дигитална вагица
за прецизно мерење марке “Танита” која мери до 120 грама, а која је пронађена у ПВЦ кутији у кухињи (фотографија 13).
Суд је такође утврдио да на наведени записник није било примедби, и да га је окривљени Јаковлески Риста потписао.

Из потврде о привремено одузетим предметима од 08.10.2008. године, суд је утврдио да је дана 07.10.2008.
године од окривљеног Јаковлески Ристе одузето: 1. 882,30 грама опојне дроге хероин, 2. 74,01 грам опојне дроге амфетамин,
3. 480 милилитара опојне дроге метадон, 4. 1,65 грама опојне дроге марихуане, 5. један пиштољ калибра 7,65 милиметара,
НН фабричког броја, марке “Црвена застава” модел 70, 6. један револвер НН марке, фабричког броја и калибра, 7. један
чекић на којем се налази опојна дрога хероин, 8. један миксер марке “Сименс” у коме се налазе трагови опојне дроге хероин,
9. један дрвени тучак на коме се налазе трагови опојне дроге хероин, 10. један нож са пластичном дршком на коме се налази
опојна дрога хероин, 11. једна електронска вагица за прецизно мерење марке “Танита” модел 1479в, која мери до 120 грама,
12. једна електронска вагица за прецизно мерење марке “Тефал” која мери до 3 килограма, 13. 36.000,00 динара. Суд је
утврдио да је наведену потврду окривљени Јаковлески Риста без примедби потписао.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14238/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната прашкаста супстанца светло браон боје, упакована у стаклену теглу нето масе 450
грама, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене супстанце
утврђено да је у испитиваном узорку детектовано присуство опојне дроге хероина у облику базе, кофеина (стимуланс),
парацетамола (аналгетик и антипиретик) и декстрозе (шећер).

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14239/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната прашкаста супстанца светло браон боје, упакована у 43 пластичне кесице нето масе
421,82 грама, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене
супстанце утврђено да је у испитиваном узорку детектовано присуство опојне дроге хероина у облику базе, кофеина
(стимуланс), парацетамола (аналгетик и антипиретик) и декстрозе (шећер).

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14237/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната прашкаста супстанца светло браон боје, упакована у пластичну кесицу црвене боје
нето масе 10,25 грама, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене
супстанце утврђено да је у испитиваном узорку детектовано присуство опојне дроге хероина у облику базе, кофеина
(стимуланс), парацетамола (аналгетик и антипиретик) и декстрозе (шећер).

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14249/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да су предмети вештачења били један дрвени тучак, један чекић и један нож, убачени у пластичну кесу, на којима се уочавају
трагови прашкасте супстанце светло браон боје, а који су одузети од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да
је у испитиваним узорцима (дрвеном тучку, чекићу и ножу) дектетовано присуство опојне дроге хероина.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14240/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната прашкаста супстанца светло браон боје, упакована у пластичну кесицу нето масе
0,23 грама, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене супстанце
утврђено да је у испитиваном узорку детектовано присуство опојне дроге хероина у облику базе, кофеина (стимуланс),
парацетамола (аналгетик и антипиретик) и декстрозе (шећер).

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14242/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења био миксер марке “Сименс” са поклопцем на коме се уочавају трагови прашкасте супстанце светло
 P a g e | 197

браон боје (у кућишту миксера и у унутрашњости поклопца), а који су одузети од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље
утврдио да је у испитиваном узорку детектовано присуство опојне дроге хероина.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14246/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната супстанца зелене боје, биљног порекла, упакована у целофанску кесицу нето масе
1,65 грама, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене супстанце
утврђено да испитивани узорак биљног порекла представља материју под називом “марихуана” коју чине осушени делови
биљке конопље “Канабис” (индијска конопља, која садржи психоактивну компоненту ТХЦ (тетрахидроканабинол), као и да
се наведене материје налазе на листи опојних дрога и психотропних супстанци.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14245/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења било 48 бочица са непознатом безбојном течности у количини од 10 мл, у оригиналном паковању –
кутијици са натписом “Метадон” 10 мг/мл, а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је
испитивањем достављене супстанце утврђено да је у испитиваној течности у стакленој бочици детектовано присуство
метадон хидрофлорида, лека из групе наркотичких аналгетика, као и да се метадон хидрофлорид налази на листи опојних
дрога и психотропних супстанци.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића број 234-2-14244/08 од 08.10.2008. године, суд је утврдио
да је предмет вештачења била непозната прашкаста супстанца жуте боје, упакована у пластичну кесицу нето масе 74,01 грам,
а која је одузета од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је даље утврдио да је испитивањем достављене супстанце утврђено да
је у испитиваном узорку детектовано присуство стимулативне дроге амфетаминског типа у облику сулфатне соли
(амфетамин сулфата) и лактозе (млечни шећер), као и да се амфетаин и његове соли налазе на листи опојних дрога и
психотропних супстанци.

Из налаза и мишљења вештака балистичара Стојана Костића од 08.10.2008. године број 14248/08, суд је
утврдио да је од стране радника Полицијске управе за град Београд УКП Четврто одељење, Криминалистичко-техничиком
центру МУП Републике Србије достављен на преглед један пиштољ који је одузет од окривљеног Јаковлески Ристе. Суд је
даље утврдио да је вештак извршио потребна испитивања и утврдио да је на преглед достављен пиштољ марке ЦЗ М-70,
калибра 7,65 мм, уништеног фабричког броја, никловано-хромиране површине, са компезатором трзаја, као и да су из
предметног пиштоља извршена пробна опаљења којом приликом је дошло до испаљивања пројектила. Суд је на крају
утврдио да је на основу извршеног прегледа вештак закључио да пиштољ одузет од окривљеног Јаковлески Ристе представља
ватрено оружје у смислу члана 2 став 2 тачка 1 ЗООМ-а Републике Србије.

Суд је у целини прихватио наведене налазе и мишљења вештака, с обзиром да их је оценио као
свеобухватне, дате савесно, непристрасно и у свему у складу са правилима струке и вештине.

Из извештаја из КЕ суд је утврдио да је окривљени Јаковлески Риста осуђиван као у извештају из КЕ, а како
је то наведено у изреци пресуде код његових личних података.

Анализирајући сваки доказ посебно и све доказе заједно, у њиховој међусобној вези, као и у вези са
одбраном окривљеног, суд је на несумњив начин утврдио да је окривљени Јаковлески Риста у време, на месту и на начин
како је то описано у изреци пресуде извршио кривична дела која су му оптужницом стављена на терет и због којих је
оглашен кривим, с обзиром да није било околности које би искључивале његову кривицу.

Чињенично стање описано у изреци пресуде суд је на несумњив начин утврдио пре свега из записника о
претресању стана и других просторија, записника о претресању лица, потврде о привремено одузетим предметима,
фотодокументацијом, налазима и мишљењима вештака Зорана Ђорђевића, налазом и мишљењем вештака балистичара
Стојана Костића, исказима сведока Родић Ивана, Миленковић Саше, Тамаре Топић, као и делом из одбране окривљеног
Јаковлески Ристе.

Наиме, приликом доношења одлуке у овој кривично правној ствари суд је пошао пре свега од оних
чињеница које су неспорно утврђене током кривичног поступка, па је тако утврдио да је окривљени Јаковлески Риста дана
07.10.2008. године испред зграде у којој станује, у улици Маријане Грегоран број 55 у појасној торбици неовлашћено држао
 P a g e | 198

ради продаје, један ПВЦ пакетић у којој се налазило 10,25 грама смеше опојне дроге хероина са кофеином, парацетамолом и
декстрозом, док је у свом стану на истој адреси неовлашћено држао ради продаје још 450 грама смеше опојне дроге хероина
са кофеином, парацетамолом и декстрозом која се налазила у стакленој тегли, 43 ПВЦ пакетића са укупно 421,82 грама
смеше опојне дроге хероина са кофеином, парацетамолом и декстрозом, 48 бочица од по 10 милилитара метадона (који
садржи метадон хидрохлорид), један пакетић у којој се налазило 0,23 грама смеше опојне дроге хероина са кофеином,
парацетамолом и декстрозом, једну целофанску кесицу у којој се налазило 1,65 грама опојне дроге марихуане, једну
пластичну кесицу у којој се налазило 74,01 грам смеше стимулативне дроге амфитаминског типа (амфетаминсулфата и
лактозе), као и ватрено оружје пиштољ марке ЦЗ М70, калибра 7,65 мм са 5 метака истог калибра које је такође неовлашћено
држао, без дозволе надлежног државног органа, у своме стану, а што је све утврђено из саме одбране окривљеног, записника
о претресању лица, записника о претресању стана и других просторија, потврде о привремено одузетим предметима,
фотодокументацијом, исказима сведока Родић Ивана, Миленковић Саше, Топић Тамаре, налазима и мишљењима вештака
Зорана Ђорђевића и налазом и мишљењем вештака Стојана Костића.

Дакле, у конкретном случају, а у вези са извршењем кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, суд је прихватио
одбрану окривљеног Јаковлески Ристе у делу у којем је окривљени признао да је код њега и у његовом стану дана 07.10.2008.
године пронађена наведена количина опојне дроге, која је служила за продају, са свим осталим предметима који су приликом
претреса стана пронађени, а из разлога што је нашао да је таква одбрана окривљеног истинита и у складу са осталим
изведеним доказима и то пре свега са записником о претресању лица, записником о претресању стана и других простпорија
као и са потврдом о привремнео одузетим предметима, а са којим доказима одбрана окривљеног у том делу даје јединствену
слику о томе коју је опојну дрогу окривљени Јаковлески Риста критичног дана код себе и у свом стану неовлашћено држао
ради продаје, на који начин је она била упакована, и који су све предмети пронађени у наведеном стану, који су иначе
служили за припремање опојне дроге за даљу продају (електронске вагице, тучак, нож, миксер, сви са траговима опојне дроге
на себи).

Такође, приликом доношења одлуке у односу на извршење кривичног дела из члана 246 став1 КЗ, суд је
имао у виду да је сам окривљени у својој одбрани навео да је знао да је држање опојне дроге забрањено, као и наводе
окривљеног да је опојну дрогу хероин пре критичног дана већ једанпут однео једном момку који се налазио на Студентском
тргу, а да је други пут требао да хероин однесе другом момку, али код Трга Републике, што није стигао, јер је тог дана
ухапшен.

Суд је посебно ценио одбрану окривљеног да је наведену опојну дрогу у његов стан донео извесни момак,
којег је окривљени упознао док је радио у Немачкој, и да је затим наведену опојну дрогу неовлашћено држао код себе и у
свом стану, и носио је уживаоцима, само из разлога што је био у страху од тог момка, јер му је он претио да ће му, уколико то
не буде радио, побити целу фамилију, односно да је наведено кривично дело извршио само јер је на то био принуђен услед
страха, али суд такву одбрану окривљеног није прихватио оценивши да је иста усмерена на избегавање и умањење кривице, а
из разлога што је суд нашао да у конкретном случају према окривљеном није била примењена никаква апсолутна сила која би
као таква искључила код окривљеног могућност да се одупре захтевима тог извесног момка, при чему никаква физичка снага
према окривљеном од стране тог момка није примењена тако да би се окривљени на тај начин приморао да изврши наведено
кривично дело, већ је како окривљени наводи, њему тај момак наводно претио да ће му побити целу породицу. Чињеница да
је тај момак (наводно извесни Саша Маринковић) дугогодишњи пријатељ окривљеног, да га је окривљени сам и без икакве
принуде примио у свој стан за који тај момак није плаћао никакву кирију, више него сигурно да према окривљеном није
примењена никаква сила па наравно ни неотклонљива, како је то бранилац пледирао у својој завршној речи. Чак напротив,
чињеница да је дужи временски период став окривљеног служио као складиште за веће количине разних врста дрога у коме
се вршило припремање, размеравање и паковање дроге, па и сама продаја дроге, у чему је учествовао и сам окривљени
преносећи је до разних уживаоца, то све наводи на закључак да је окривљени извршио кривично дело из члана 246 став 1 КЗ,
те да је наведено дело хтео као своје, због чега је и оглашен кривим.

Овом приликом суд је ценио исказ сведока Топић Тамаре која је изјавила да мисли да се окривљени плашио
тог извесног Саше Маринковића, јер је исти био груб према окривљеном, али суд такве наводе сведока није прихватио јер
чињеница да је неко груб према другоме није довољна да би се неко некога плашио, поготово што се тог Саше Маринковића
није плашила ни сведокиња Тамара Топић која га је познавала само пар месеци, за разлику од окривљеног који је његов
дугогодишњи пријатељ.
 P a g e | 199

Из свих наведених разлога, као и количине и врсте опојне дроге која је код окривљеног и у његовом стану
пронађена и то 48 бочица од по 10 милилитара метадона, 1,65 грама опојне дроге марихуане, 74,01 грам опојне дроге
амфетимин сулфата, и 882,3 грама опојне дроге хероина, начина на који је дрога била упакована (пвц пакетићи, стаклена
тегла) и скривена у стану окривљеног, предмета који су служили за размеравање и паковање опојне дроге ради даље продаје,
суд је недвосмислено утврдио да је окривљени Јаковлески Риста наведену опојну дрогу неовлашћено држао ради даље
продаје, из којих разлога је суд прихватио правну квалификацију Јавног тужиоца, огласивши окривљеног кривим због
извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ-а, јер није нашао околности које би искључивале његову кривицу.

Чињенично стање описано у изреци пресуде, а у односу на кривично дело недозвољено држање оружја и
експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, суд је утврдио пре свега из налаза и мишљења вештака Стојана Костића,
потврде о привремено одузетим предметима, записника о претресању стана и других просторија, као и из одбране
окривљеног који је у потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи извршења наведеног лривичног
дела, а у којој одбрани је окривљени Јаковлески Риста навео да је ватрено оружје пиштољ марке ЦЗ М70, калибра 7,65 мм са
5 метака истог калибра неовлашћено држао, без дозволе надлежног државног органа, у своме стану, а из којих свих разлога је
суд прихватио правну квалификацију Јавног тужиоца, огласивши окривљеног кривим због извршења кривичног дела из
члана 348 став 1 КЗ, јер није нашао околности које би искључивале његову кривицу.

Из свих напред наведених разлога, а ценећи психички однос окривљеног према извршеним кривичним
делима суд је закључио да је окривљени у време извршења кривичних дела био свестан својих дела, те да је хтео њихово
извршење, из чега произилази да је окривљени кривична дела која су му стављена на терет извршио са директним
умишљајем.

Подводећи утврђено чињенично стање, као и психички однос окривљеног према извршеним кривичним
делима под правну норму, односно вршећи правну квалификацију, суд закључује да се у недозвољеним радњама окривљеног
Јаковлески Ристе стичу сва субјективна и објективна обележја извршења кривичног дела из члана 246 став 1
Кривичног законика и кривичног дела из члана 348 став 1 Кривичног законика, па како нису постојале околности које би
искључиле његову кривицу, суд га је огласио кривим.

Утврђујући све околности из члана 54 Кривичног законика које опредељују да казна буде мања или већа, суд
је окривљеном Јаковлески Ристи од олакшавајућих околности узео у обзир, делимично признање извршења кривичних дела и
породичне прилике - да је отац двоје деце, док је од отежавајућих околности узео у обзир количину опојне дроге коју је
држао у своме стану, као и ранију осуђиваност, при чему је суд имао у виду да је окривљени једини пут осуђиван пре више
од 35 година и да се не ради о истоврсном кривичном делу.

Одлучујући о врсти и висини кривичних санкција суд је закључио да се сврха изрицања кривичне санкције
из члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика у конкретном случају може постићи
изрицањем ефективне казне затвора, па је окривљеном Јаковлески Ристи претходно утврдио појединачне казне затвора и то
за кривично дело из члана 246 став 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од 3 (три) године, а за кривично дело из
члана 348 став 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца, па га је уз даљу примену одредбе члана
60 Кривичног законика осудио на јединствену казну затвора у тајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју казну му је
урачунао, на основу члана 63 Кривичног законика, време проведено у притвору од 07.10.2008. године до 09.07.2009. године

На основу члана 246 став 7 Кривичног законика суд је од окривљеног Јаковлески Ристе одузео 48 бочица од
по 10 милилитара метадона, 1,65 грама опојне дроге марихуане, 74,01 грам опојне дроге амфетимин сулфата, и 882,3 грама
опојне дроге хероина.

На основу члана 87 Кривичног законика суд је од окривљеног Јаковлески Ристе одузео пиштољ ЦЗ М70,
калибра 7,65 мм и 5 метака истог калибра, као предмете извршења кривичног дела.

На основу члана 193 и 196 ЗКП суд је обавезао окривљеног да на име трошкова кривичног поступка плати
износ од 2.880,00 динара на име трошкова привођења и 10.000,00 динара на име паушала суду, а имајући у виду дужину
трајања и сложености овог кривичног поступка, као и имовно стање окривљеног.
 P a g e | 200

Суд је имао у виду и друге изведене доказе, као и наводе странака, али с обзиром да несумњиво утврђено
чињенично стање, наведене законске прописе, као и заузето правно становиште суда, закључио да исти нису од битног
утицаја на евентуално другачије пресуђење у овој кривично-правној ствари.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Ката Кандић Растко Поповић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ

Против ове пресуде дозвољена је жалба

Врховном суду Србије, преко овог суда

у року од 15 дана од дана пријема

писменог отправка пресуде.

К.бр.1210/09

У ИМЕ НАРОДА

ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Растка Поповића, као председника већа,
судије Страјина Добриле, и судија-поротника Јекић Милоша, Стаменковић Миодрага и Ђолевић Оливере, као чланова већа,
са записничарем Катом Кандић, у кривичном поступку против окривљеног Вулевић Радомана и др. због више кривичних дела
из члана 206 став 3, у вези става 1 КЗ, а у вези члана 33 КЗ и др., а по оптужници ОЈТ-а у Београду Кт.бр.2673/05 од
02.03.2006. године, оптужници Кт.бр.2673/05 од 30.01.2007. године и оптужном предлогу ОЈТ у Београду Кт.бр.725/07 од
30.05.2007. године., након одржаног усменог, главног и јавног претреса дана 08.10.2009. године, у присуству заменика ОЈТ у
Београду Војислава Шошкића, окривљеног Вулевић Радомана, окривљеног Секулић Далибора, окривљеног Лекић Радосава и
окривљеног Вулевић Радосава и њихових бранилаца адвоката Мирослава Перковића, адв. Васка Петричевића, адв. Милана
Вујина и адв. Славка Бабић и адв. Николе Думнића, донео је и дана 12.10.2009. године јавно објавио следећу,

ПРЕСУДУ

1.Окривљени ВУЛЕВИЋ РАДОМАН, звани ВУЛЕ, ЈМБГ 131098270028 од оца Драгоја и мајке
Полексије, девојачко Вукић, рођен у селу Трешњево СО Андријевица 13.10.1980. године, са пребивалиштем у Новом
Београду, улица Пролетерске солидарности број 51/11, држављанин Србије, неожењен, без деце, без сталног запослења, са
средњом стручном спремом, војску је служио у Белој Цркви 2000. године, води се у ВЕ СО Андријевица, неосуђиван, не води
се други кривични поступак,

2. Окривљени СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР, ЈМБГ 1509980280148 од оца Петра и мајке Стојанке, девојачко
Бубања, рођен у Бјелом Пољу 15.09.1980. године, са пребивалиштем у Земуну, улица Херцеговачка број 40, непријављено
живи у улици Војвођанска број 412 у Земуну, држављанин Србије, ожењен, отац једног малолетног детета, по занимању
зидар, војску је служио у Београду 2000/2001. године, води се у ВЕ СО Земун, неосуђиван, не води се други кривични
поступак

3. Окривљени ЛЕКИЋ РАДОСАВ, ЈМБГ 080497927110, звани РАКО од оца Вукашина и мајке Стане,
девојачко Делетић, рођен у Беранама 08.04.1979. године, са пребивалиштем у Беранима, улица Обалско насеље бб, борави у
Новом Пазару код Станковић Милоша, држављанин Црне Горе, ожењен, отац једног детета, по занимању комерцијалиста на
терену, војску је служио у Горњем Милановцу, 1998/1999 године, води се у ВЕ СО Беране, осуђиван пресудом Основног суда
Беране К.бр.424/03 од 31.12.2003. године због кривичног дела из члана 207 став 3 у вези става 1 КЗ РЦГ, на казну затвора у
трајању од 8 месеци и пресудом Основног суда Беране К.бр.197/04 од 27.12.2005. године због кривичног дела из члана 197
став 1 КЗ РЦГ, на новчану казну у износу од 15.000,оо динара, не води се други кривични поступак,

4. Окривљени ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ, звани РАДЕ, ЈМБГ 1103977272006 од оца Раденка и мајке
Душанке, девојачко Љубић, рођен у Београду 11.03.1977. године, са пребивалиштем у селу Трешњево Општина Андријевица,
 P a g e | 201

држављанин Црне Горе, неожењен, без деце, по занимању машински техничар, војску је служио у Вршцу 1997. године, води
се у ВЕ СО Андријевица, по сопственој изјави осуђиван пресудом Шведског суда на казну затвора од једне године, због
кријумчарења оружја, коју је издржао, не води се други кривични поступак,

КРИВИ СУ

што су:
и то :
окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН, окр. ЛЕКИЋ РАДОСАВ и окр. ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ:

1. Дана 17.11.2004.године, око 18,00 часова у Београду, у улици Мији Ковачевића бр.16 на штету Николић
Ненада, власника мењачнице “Док”, претњом да ће непосредно напасти на живот запослених Миловановић Мариа, и
Симоновић Слободанке и одузели новац у износу од 400.000,00 динара и 6.200 еура, у намери да њиховим присвајањем
прибаве себи противправану имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим
поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово извршење и то тако што је окр. Лекић Радосав,
својим возилом довезао остале окривљене до мењачнице, па је остао у возилу, пазећи да неко не наиђе, а окр.Вулевић
Радоман је ушао у мењачницу и остао пред врата пазећи да неко не наиђе, а окр. Вулевић Радосав, ушао у простор
мењачнице, крилом врата ударио сведока Миловановић Мариа, уперио пиштољ у њега, наредио му да чучне и повикао: “ово
је пљачка”, па му је држао пиштољ уперен у главу,а од Симоновић Слободанке да у торбу коју јој је добацио стави сав новац
који има у каси, што је она и послушала, па је након тога торбу узео, а окривљени су се удаљили са лица места, и одзети
новац поделили,

окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН, окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР, окр. ЛЕКИЋ РАДОСАВ и окр. ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ

2. Дана 03.02.2005.године око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на шетету
“ПТТ”Србије, пошта 11184, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело запослених, одузели новац у износу од
229.520,05 динара, у намери да присвајањем истог прибаве противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате
значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово
извршење,на тај начин што су се путничким возилом довезли до угла улица Херцеговачке и Првомајске, где је окр.Секулић
Далибор остао, како би јавио за случај да наиђе неко полицијско возило, а окр. Вулевић Радоман, окр. Лекић Радосав и окр.
Вулевић Радосав, су се одвезли до поште, те је један од њих остао испред, пазећи да неко не наиђе, а друга двојица су са
пиштољима у рукама ушли у простор поште, те је један од њих пришао раднику обезбеђења Ковачић Милану, уперио му
пиштољ у главу и наложио му да преда оружје, што је овај и учинио, предавши му пиштољ марке ЦЗ М-57 калибра 7,62 мм,
фабрички број С69150, а други је наложио осталим присутнима да легну на под, преко пута запосленима бацио торбу и
наредио Николић Данки да у њу стави сав новац из приручних каса, окривљени су све време пиштоље држали уперене у
присутне, па када су запослени новац ставили у торбу, окривљени су узели ову торбу у отишли до возила, напустивши лице
места, након чега су јавили окр. Секулић Далибору да он може да напусти место са кога је осматрао ситуацију, а следећег
дана му је окр. Вулевић Радоман, дао између 2.000,00 до 3.000,00 динара као удео за учешће у кривичном делу,

окр.ВУЛЕВИЋ РАДОМАН, окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР, окр. ЛЕКИЋ РАДОСАВ, и окр. ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ

3. Дана 08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске
банке “ А.Д, на штету исте, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело запослених одузели новац, у укупном износу
од 3.294.605,35 динара, у намери да његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, при чему су могли
да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово
извршење, на тај начин што су се путничким возилом марке “Ауди” довезли до испред банке, па је у возилу остао окривљени
Лекић Радосав, пазећи да неко не наиђе, а остали окривљени су изашли из возила и кренули ка улазу у банку, где је испред
улазних врата остао окр.Секулић Далибор, да би пазио да неко не наиђе, а окр. Вулевић Радоман и окр. Вулевић Радосав, су
ушли у простор банке па је окр.Вулевић Радосав, пришао раднику обезбеђења Јовановић Зорану, у њега уперио пиштољ,
наредио му да окренут лицем легне на под, одузео му његов службени пиштољ марке ЦЗ М-57, калибра 7,62 мм, фаб.бр.Ц
84060, а окр.Вулевић Радоман, је скочио на пулт, уперио пиштољ у запослене, па је Кинђерски Гордани пружио торбу и
наредио; “трпај паре”, што је она и послушала, а затим је то исто наредио и Апостоловић Наташи, те су оне из касе у торбу
убациле укупно 4.400 УСА долара, 19.905 еура, 1.500 швајцарских франака, 920 канадских долара, 300 аустралијских долара
и 1.337.815,37 динара, након чега су се окривљени удаљили, а потом поделили присвојени новац,

окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН и окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР

4. Дана 04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке”,
претњом да ће непосредно напасти на живот запослених Исидоровић Владана, Марјановић Гордане, Мијаиловић Љиљане и
 P a g e | 202

Грковић Драгана, одузели новац у укупном износу од 1.548.170,50 динара, у намери да њиховим присвајањем прибаве себи
противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни
свога дела, његове противправности и желећи његово извршење на тај начин што су заједно са НН лицем, са надимком “Бат”
дошли до банке, па је окр. Секулић Далибор, остао на улазу у банку, пазећи да неко не наиђе, а НН “Бат” и окр. Вулевић
Радоман су ушли у банку извадили пиштоље, говорећи; “ово је оружана пљачка”, наредили присутнима да легну на под, па је
окр. Вулевић Радоман, пришао раднику обезбеђења Исидоровић Владану, уперио му пиштољ у главу и одузео му пиштољ
марке “Застава” М-57, калибра 7,62 мм, фаб.бр.ЦН 157131, а НН Бат” је Марјановић Гордани додао торбу и наредио да из
благајне у њу стави сав новац, при томе држећи пиштољ уперен у запослене, а окр. Вулевић Радоман је Мијаиловић Љиљани
наредио да донесе металну касу у којој се налазила страна валута, што је она и учинила, па је извадио тај новац, ставио у
торбу, а након тога су узели торбу и напустили простор банке, где им се прикључио окр. Секулић, па су се удаљили, а након
тога одузети новац поделили,

окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН, окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР, окр. ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ

5. Дана 09.05.2005.године, око 11.30 часова, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, претњом да ће
непосредно напасти на живот и тело запослених у експозитури “Националне штедионице” одузели новац, у укупном износу
од 840.153,25 динара, у намери да његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, при чему су могли да
схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово
извршење, на тај начин што су возилом дошли до паркинга, па је окр. Вулевић Радоман, остао у возилу, пазивши да неко не
наиђе, а окр.Секулић Далибор, и окр. Вулевић Радосав су ушли у експозитуру повикали ; “ово је пљачка, лези доле”,
извадили пиштоље, па је окр. Вулевић Радосав пришао раднику обезбеђења Ђеровић Звездану, уперио у њега пиштољ,
оборио га на под, прислонио пиштољ на главу тражећи му да преда своје оружје, које он није имао, али је окр. Вулевић, у
њега све време држао уперен пиштољ, те је запосленим службеницама Танасијевић Олгици и Ђукић Марији, додао торбу
говорећи : “пуни, пуни, брзо, брзо”, наредио да у торбу убаце сав новац који имају у касама, а окр. Секулић Далибор је стајао
уз пулт, и држао пиштољ уперен у службенице, па када су оне ставиле новац у торбу, напустили су простор банке, отишли до
возила у којим их је чекао Вулевић Радоман, напустивши лице места, а након тога поделили противправно одузети новац,

окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН и окр.ВУЛЕВИЋ РАДОСАВ

6. Дана 17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД претњом да
ће непосредно напасти на живот запослених Мустафић Хасиба, Мандић Драгице, Вучуровић Николе и Комазец Владимира,
одузели новац у износу од 1.818.830,00 динара, у намери да његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску
корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове
противправности и желећи његово извршење, на тај начин што су ушли у простор банке па је окр. Вулевић Радосав остао
поред улазних врата пазећи да неко не наиђе, а окр. Вулевић Радоман је дошао до врата, која деле шалтер салу од простора за
запослене и повукао: “ово је пљачка”, након тога је извадио пиштољ из појаса, повукао “лези доле” ушао иза пулта, дошао до
Мандић Драгице, рекао : “трпај, трпај, вади, вади”, наређујући да у торбу стави новац, што је она и учинила, па је узео торбу
и након тога су напустили простор банке,

окр. ВУЛЕВИЋ РАДОМАН и окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР

7. Дана 11.10.2005.године, око 12,40 часова у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре
“Универзал банке” АД, број 15-24, а на штету исте, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело запослених Мустафић
Хасиба и Ђуровић Ђорђа, одузели новац у намери да њиховим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист,
при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и
желећи његово извршење, и то тако што је најпре окр. Вулевић Радоман, ушао у простор банке, пришао сведоку Ђуровић
Ђорђу – раднику обезбеђења, обратио му се речима : “да те нешто питам”, а након тога извадио пиштољ уперио га у правцу
сведока, наредио да легне на под и одузео му службени пиштољ марке “Токаров” калибра 7,62 мм, фаб.бр.Ц0187, након чега у
банку улази окривљени Секулић, па је уперио пиштољ у Ђуровић Ђорђа, а окр. Вулевић је прошао иза шалтера држећи
пиштољ у руци, наредио запосленима да легну на под, пришао сведоку Мустафић Хасибу, у њега уперио пиштољ и наредио
му да откључа сеф, како га овај није послушао, репетирао је пиштољ, након чега долази до испаљења пројектила у под, након
чега Мустафић отвара касу, а окривљени Вулевић из ње и из благајне у торбу је убацио 1.200.000,00 динара, те су обојица
окривљених напустили лице места, одвезла се у Нови Београд, у улици Париске комуне, и испред зграде број 51, седећи у
аутомобилу, поделили новац, а окривљени Вулевић Радоман, је задржао пиштољ одузет од Ђуровић Ђорђа,
- чиме је окривљени Вулевић Радоман у радњама описаним под тачкама 1, 2, 3, 4, 5, 6 и 7, извршио
једно продужено кривично дело разбојништво из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 61 КЗ, окр. Секулић
Далибор у радњама под тачкама 2, 3, 4, 5 и 7, извршио једно продужено кривично дело разбојништво из члана 206 став
2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 61 КЗ, окр. Лекић Радосав у радњама под тачкама 1, 2 и 3 извршио једно продужено
кривично дело разбојништво из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 61 КЗ и окр. Вулевић Радосав у
 P a g e | 203

радњама под тачкама 1, 2, 3, 5 и 6, извршио једно продужено кривично дело разбојништво из члана 206 став 2, у вези
става 1 КЗ, а у вези члана 61 КЗ.

Окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОР

што је:
Дана 18.03.2007. године око 16,00 часова у Београду, у ул.Бачванска број 14, у просторијама Окружног
затвора, неовлашћено држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу – марихуану у количини од 0,96 грама, при чему је
могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свог дела, његове противправности и желећи
његово извршење на тај начин што је наведену количину опојне дроге држао у једном пакетићу који му се налазио за појасом
од панталона,
-чиме је извршио кривично дело недозвољена производња, држање и стављање у промет опојних
дрога из члана 246 став 3 КЗ.
Па суд окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОРУ применом напред наведених законских прописа а уз даљу примену
одредаба чланова 4, 42, 45 и 54 КЗ претходно утврђује појединачне казне затвора и то:
-због кривичног дела из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ, а у вези члана 61 КЗ казну затвора у трајању од 6
(шест) година и 2 (два) месеца,
-због кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) месеца.

Па суд окривљене применом напред наведених законских прописа, а уз даљу примену одредаба чланова 4,
42, 45, 54 и 63 КЗ, а према окр. Секулићу и члана 60 КЗ, исте

ОСУЂУЈЕ
и то:
ОКР. ВУЛЕВИЋ РАДОМАНА на казну затвора у трајању од 9 (девет) година у коју му се урачунава
време проведено у притвору од 19.10.2005. године, па надаље,

ОКР. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОРА на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 4 (четири)
месеца, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19.10.2005. године, па надаље.

ОКР. ЛЕКИЋ РАДОСАВА на казну затвора у трајању од 5 (пет) година у коју му се урачунава време
проведено у притвору од 19.10.2005. године, па надаље.

ОКР. ВУЛЕВИЋ РАДОСАВА на казну затвора у трајању од 9 (девет) година у коју му се урачунава време
у притвору од 02.02.2006. године, па надаље.

На основу члана 87 КЗ према окр. СЕКУЛИЋ ДАЛИБОРУ изриче се:

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА

пиштоља марке “ЦЗ” М-57, калибра 7,62 мм, са брушеним фабричким бројем.

На основу члана 246 став 7 КЗ од окр. Секулић Далибора

ОДУЗИМА СЕ
0,96 грама опојне дроге – марихуане
На основу члана 206 став 2 ЗКП обавезују се окривљени Вулевић Радоман, окр.Секулић Далибор, окр. Лекић
Радосав и окр. Вулевић Радосав, да оштећеном “ПТТ” Србије, на име имовинско-правног захтева солидарно плате 29.520,05
динара, као и “Војвођанској банци” АД 120.979,41 динар, а окр. Вулевић Радоман, окр. Секулић Далибор и окр. Вулевић
Радосав, солидарно да исплате оштећеној “Универзал банци” износ од 3.018.830,00 динара, а оштећеном Николић Ненаду,
окр. Вулевић Радоман, окр. Лекић Радосав, окр. Вулевић Радосав, солидарно износ од 400.000,00 динара, и 6.200 еура, по
курсу “Народне банке Србије”, на дан исплате, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом
принудне наплате.
На основу члана 196 став 4 ЗКП окривљени се ослобађају трошкова плаћања кривичног поступка, те исти
падају на терет буџетских средстава суда.

Образложење

Оптужницом ОЈТ у Београду Кт.бр.2673/05 од 02.03.2006. године и оптужницом Кт.бр.2673/05 од 30.01.2007.

године ( без кривичног дела од 21.02.2005. године извршеног на штету Николић Ненада обзиром да је у односу на то
 P a g e | 204

кривично дело окр.Вулевић Радоман правноснажно ослобођен, а да је у односу на окр.Вуловић Радосава одбачена
оптужница), стављено је на терет окривљенима Вулевић Радоману, Секулић Далибору, Лекић Радосаву извршење више
кривичних дела разбојништва из члана 206 став 3, у вези става 1 КЗ, а у вези члана 33 КЗ, а оптужним предлогом ОЈТ у
Београду Кт.бр. 725/07 од 30.05.2007. године окривљеном Секулић Далибору стављено на терет извршење кривичног дела
недозвољена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ уз предлог заменика ОЈТ-а који
је дат у завршној речи, да суд окривљене огласи кривим и казни по закону. Заменик ОЈТ у Београду је у својој завршној речи
а у односу на правну квалификацију, изјавио да је у међувремену промењен Кривични законик па је замолио суд да у складу
са својим законским овлашћењима из члана 5 КЗ, измени оптужни акт, односно примени закон који је блажи по окривљене, тј.
окривљене огласи кривим због извршења кривичних дела из члана 206 став 2 КЗ уколико сматра да се ради о продуженом
кривичном делу.,
Решењем овог суда спојени су кривични поступци по напред наведеним оптужницама, те је одлучено да се
спроведе јединствен поступак и донесе једна одлука, а такође су решењем овог суда од 08.10.2009. године спојени кривични
поступци у предметима овог суда К.бр.1210/09 и 327/08, те је одлучено да се спроведе јединствен поступак и доесе једна
одлука у предмету К.бр.1210/09.
Окривљени Вулевић Радоман је у својој одбрани на главном претресу дана 08.10.2009. године изјавио да
признаје извршење свих дела која су му оптужницом стављена на терет изузимајући кривично дело за које је правноснажно
ослобођен, при чему је додао да није извршио ни кривично дело дана 09.05.2005. године на штету Националне штедионице,
али је изјавио да се се једнако осећам кривим као и да га је извршио, јер су окривљени Вулевић Радосав и Секулић, а након
што су извршили наведено кривично дело, са одузетим новцем дошли код њега у стан и дали му један део новца, који је
окривљени Вулевић Радоман узео, при чему је навео да не би могао тачно да каже колико је било новца, али да се и за то дело
осећа одговорним. Што се тиче осталих кривичних дела окривљени Вулевић Радоман је изјавио да му је жао што своју
одбрану није изнео пре четири године, да не може да нађе речи кајања за оно што је урадио, те да му је несхватљиво да је узео
пиштољ и да је пљачкао банке и “траумирао” људе који су били тамо, одузимао њихов тешко стечен новац и да себи то не
може да опрости. Додао је да му је криво што се тим људима, који су долазили у суд и сведочили онако уплашени и
испрепадани, није извинио и замолио их да му опросте за оно што је урадио, већ је све време ћутао. Окривљени Вулевић
Радоман је даље навео да се у врме извршења кривичних дела забављао са једном девојком, која се разболела, и којој од плате
није могао да обезбеди преглед, па је вршио кривична дела. Што се тиче учешћа осталих окривљених у извршењу кривичних
дела које је признао, окривљени Вулевић Радоман је изјавио да све извршено углавном онако како су и окривљени Секулић и
Лекић рекли, додајући на крају да не зна зашто га је Секулић теретио да је извршио кривично дело дана 09.05.2005. године на
штету Националне штедионице, јер зна да су то дело извршили само Секулић и Вулевић Радосав.
У завршној речи бранилац окривљеног Вулевић Радомана је изјавио да нема примедбу на утврђено
чињенично стање и изведене доказе, осим у односу на кривично дело које је извшрено дана 09.5.2005. године, у односу на
које је бранилац окривљеног изјавио да Вулевић Радоман није учествовао у његовом извршењу. Бранилац окривљеног
Вулевић Радомана је замолио суд да на страни његовог брањеника цени низ олакшавајућих околности, пре свега његово
искрено кајање, држање пред судом, признање извршења кривичног дела и да га што блаже казни.
Окривљени Секулић Далибор је у својој одбрани, датој на записнику о саслушању осумњиченог дана
19.10.2005. године, у потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичних дела разбојништва која
су извршена дана 11.10.2005. године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД,
број 15-24, дана 03.02.2005. године, у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на шетету “ПТТ”Србије, пошта 11184,
дана 08.03.2005. године у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке “ А.Д, и дана
09.05.2005.године, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, у експозитури “Националне штедионице”. Тако је
окривљени Секулић у односу на кривично дело извршено дана 11.10.2005. године, око 12,40 часова у Земуну, у улици 22.
Октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, у својој одбрани невео да је наведено кривично
дело извршио заједно са окривљеним Вулевић Радоманом. Наведено дело је извршио на тај начин, што је у банку ушао 30
минута пре извршења кривичног дела и том приликом заменио 20 еура, да би, по претходном договору, видео колико се
радника налази у банци. После неких 30 минута, поново је дошао са Вулевић Радоманом, када су ушли у ходник зграде, где
су видели радника обезбеђења, који је кренуо ка њима, па је из тог разлога Вулевић Радоман одглумео да разговара
телефоном. Сачекали су да радник обезбеђења уђе у банку, па су затим и они ушли. Вулевић Радоман је ушао први, и када је
отворио врата позвао је радника обезбеђења да га „нешто пита“, тада је извадио пиштољ који му је био за појасом, уперио у
правцу радника обезбеђења и рекао „руке у вис, пљачка“, а затим је радника обезбеђења разоружао и узео му пиштољ који се
налазио у фотроли.Окривљени Секулић је објаснио да је и он ушао за Вулевић Радоманом и стао код врата, а такође је и он
сам извадио пиштољ. Вулевић Радоман је затим прошао иза шалтера, дошао до касе која се налази супротно од улаза у банку
и наредио раднику који се тамо налазио да извади новац из касе. Радник који је био за касом је прво рекао да новца нема, па
је Вулевић Радоман репетирао пиштољ, који је тада случајно опалио, јер су се претходно договорили да не пуцају нити да
било кога угрожавају. Вулевић је одмах затим рекао раднику „извини, било је случајно“. Пошто су узели новац изашли су из
банке и одвезли се Вулевићевим возилом марке „Пасат“ караван, до паркинга испред његове зграде, где су поделили
600.000,оо динара које су одузели. Пиштољ одузет од радника обезбеђења је остао код Вулевића. Приликом извршења овог
 P a g e | 205

дела, имали су качкете које је Вулевић Радоман претходно купио. Окривљени Секулић је на крају објаснио да је критичном
приликом на себи носио „црвени дукс“, када је ушао у банку да размени 20 еура, а да је приликом саме пљачке на себи носио
плаву јакну.

У односу на кривично дело извршено дана 03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена
Стојановића бр.40, на шетету “ПТТ”Србије, у својој одбрани датој на записнику о саслушању осумњиченог дана 19.10.2005.
године, окривљени Секулић Далибор је навео да је његово учешће у наведеном кривичном делу било да стоји на углу
Херцеговачке и Првомајске улице, на око километар удаљености од Поште, како би Вулевић Радоману, Вулевић Раду, за
кога зна да је рођак Вулевић Радомана, који је родом из Берана, али за кога није сигуран да му је право име Раде, и Лекић
Раку, за кога није сигуран да му је право име Рака, који је такође из Берана, и за кога зна да је ожењен и да има једног сина,
јавио ако примети да се у њиховом правцу креће полицијско возило. Окривљени Секулић је даље навео да су Вулевић
Радоман, Вулевић Раде и Лекић Рака, затим отишли да изврше разбојништво возилом, за које се не сећа које је тачно у
питању, и пошто су извршили кривично дело, Секулића је позвао Раде и рекао да је „слободан“. Следећег дана се видео са
осталом тројцом, који су му рекли да је била велика гужва и да су морали да чекају, а затим су му дали око 2.000,оо-3.000,оо
динара.

У односу на кривично дело извршено дана 08.03.2005. године, око 12,45 часова у Земуну, у улици
Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке “ А.Д у својој одбрани окривљени Секулић Далибор је навео да је
наведено дело извршио на тај начин што је заједно са Вулевић Радоманом, Вулевић Радом и Лекић Раком, дошао у близину
банке возилом марке „Ауди 80 јаје“, беле боје, у којем је Лекић остао код неких гаража, а њих тројца су отишли до банке.
Пошто су осмотрили простор око банке, окривљени Секулић је изјавио да је он остао на улазу банке, а да су Вулевић
Радоман и Вулевић Раде, ушли у банку са плетеним зимским капама на глави. Један од њих је, пришао раднику обезбеђења,
узео му пиштољ, а затим се један од њих, не сећа се ко, попео на шалтер, са којег је пружио радницима торбу и наредио им да
у њу стављају паре. Приликом извршења дела Вулевић Радоман и Вулевић Раде су са собом носили пиштоље. Пошто су
радници ставили новац у торбу, трчећим кораком су се упутили према возилу у којем их је чекао Лекић. Приликом трчања
Вулевић Раду је испао оквир из пиштоља, због чега је он застао, па му је том приликом из торбе испао део новца, који нису
покупили. Од наведене пљачке окривљени Секулић је добио 20 %, од укупно одузетог ноца, односно око 2000 еура.

У односу на кривично дело извршено дана 09.05.2005. године, око 11.30 часова, на Новом Београду у улици
Трећи булевар бр.34, у експозитури „Националне штедионице“ у својој одбрани окривљени Секулић Далибор је навео да је
наведено дело извршио на тај начин што је наведног дана заједно са Вулевић Радоманом, и са Вулевић Радом дошао у
непосредну близину банке, где је Вулевић Радоман остао да их чека у возилу марке „Пасат“, а он је са Вулевић Радом отишао
до улаза у банку. Вулевић Раде је на глави носио качкет, а у руци је држао пиштољ и ушао је први у банку, а окривљени
Секулић је ушао за њим, без качкета, а такође је у руци држао пиштољ. Одмах по уласку Раде је пришао раднику обезбеђења,
уперио пиштољ у њега и рекао „руке у вис, ово је пљчка, лези доле“, а затим је пришао шалтерима, бацио торбу и рекао
радницима „пуните новцем“. Пошто су раднице ставиле новац у торбу, обојца су кренули ка излазу, али излазна врата су
била затворена и нису успели гурањем да их отворе. Тада је Вулевић Раде пар пута ударио раменом у стакло, услед чега је
оно пукло и поломило се, па су тако успели да изађу напоље и дођу до паркираног возила , где их је чекао Радоман. Одмах
затим су отишли до насеља Ледине, где су поделили новац, па је окривљени Секулић добио око 2700 еура, од којих је већи
део био у динарима.

Упитан да ли му је познато шта се десило са пиштољима који су однети приликом извршења наведених
разбојништва, окривљени Секулић је изјавио да је њему из приче са Вулевић Радоманом и Вулевић Радем познато да су они
са Лекић Раком извршили још нека разбојништва у Београду и то још једно разбојништво у „Универзал банци“ у улици 22.
Октобра број 7 у Земуну, и то неколико месеци пре него што је окривљени Секулић заједно са Вулевић Радоманом опљачкао
исту ту банку, као и разбојништво у мењачници у „Ењубу“, а такође је изјавио да му је познато да су Вулевић Радоман и
Вулевић Раде били ухапшени у Шведској јер су код њих пронађена два пиштоља, која потичу из кривичних дела
разбојништва која су извршили у Београду. Такође је објаснио да је са пиштоља које су он и Радоман користили приликом
разбојништва у „Универзал банци“, турпијом, избрисао бројеве. На крају је, окривљени Секулић, напоменуо да је наведена
кривична дела извршио због тешке материјалне ситуације, с обзиром да издржава малолето дете и супругу која је такође
незапослена, као и да се искрено каје, и да никога није хтео да повреди приликом извршења кривичних дела, нити је у
пиштољу који је носио икада имао муницију.
 P a g e | 206

У односу на кривично дело извршено дана 04.04.2005. године, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету
“Војвођанске банке” у својој одбрани датој на записнику о саслушању осумњиченог дана 19.10.2005. године, окривљени
Секулић Далибор је навео да се наведеног дана са Вулевић Радоманом и још једним момком, кога је познавао по надимку
„Бат“, састао испред зграде у којој станује Вулевић Радоман, у улици Пролетерске солидарности број 51, којом приликом је
момак кога познаје по надимку „Бат“, предожио да оду и „сниме“ једну банку и да је „одраде“ уколико је то могуће. Отишли
су до банке, аутомобилом марке „Пасат“, па када су стигли, аутомобил су оставили код оближњег „Ц маркета“, а затим су
пришли улазу банке, па су Вулевић Радоман и „Бат“, који су били наоружани, ушли у банку, а окривљени Секулић је по
претходном договору, остао испред врата од банке. По уласку у банку Вулевић Радоман и „Бат“ су разоружали радника
обезбеђења. Убрзо затим су истрчали из банке, са торбом у којој се налазила већа количина новца, па су се удаљили са лица
места. Истог дана су се поново састали, којом приликом је окривљени Секулић од „Бата“ узео око 4000 еура, иако није знао
колико су укупно новца одузели. Окривљени Секулић је на крају навео да је приликом извршења кривичног дела користио
број мобилног телефона 064/38-38-238, а да је Вулевић Радоман, користио број 064/41-11-897“, док „Батов“ телефон није
знао, а исте бројеве телефона су користили и приликом извршења разбојништва дана 11.10.2005. године.

Окривљени Секулић је у својој одбрани датој пред истражним судијом дана 20.10.2005. године, у односу на
горе наведена кривична дела, навео да у свему остаје при свом исказу ккоји је дао у својству осумњиченог у просторијама
СУП-а Београд, дана 19.10.2005. године, стим што је дадао да окривљеног Вулевић Радомана познаје 4 године уназад, а да је
Лекић Радосава и Вулевић Радосава видео само пар пута. Даље је додао, да пиштољ који је користио приликом извршења
разбојништва дана 11.10.2005. године, потиче од ранијег разбојништва извршеног у “Војвођанској банци” дана 08.03.2005.
године. У односу на дело од 11.10.2005. године, додао је да је и он држао пиштољ и да га је уперио у правцу радника
обезбеђења. У односу на кривично дело од 08.03.2005. године, окривљени Секулић је навео да је наведено кривично дело
извршио заједно са Вулевић Радоманом, Вулевић Радосавом и Лечић Радосавом. Окривљени Секулић је објаснио да му је
Вулевић Радоман рекао да ће 08.03.2005. године да иду да опљачкају „Војвођанску банку“ у Земуну, када му је и рекао да ће
се наћи у улици испред банке, где је када је дошао поред Вулевић Радомана, затекао и Вулевић Радослава и Лечић Радослава.
Још једном је објаснио да му је Вулевић Радоман, дао пиштољ који је одузео од радника обезбеђења, приликом разбојништва
које је извршено 08.03.2005. године, сат времена пре него што су извршили разбојништво у универзал банци. У односу на
кривично дело извршено дана 09.05.2005. године, окривљени Секулић је додао, да мисли да му је окривљени Вулевић
Радоман предложио да изврше разбојништво, који јекритичном приликом остао у возилу, где је чекао да окривљени Секулић
и Вулевић Радослав изврше разбојништво. У односу на кривично дело извршено дана 03.02.2005. године окривљени Секулић
је додао да га је наведеног дана позвао Вулевић Радоман, који му је рекао да се састану у Првомајској улици у Земуну, где су
са њим у друштву били и Вулевић Радослав и Лечић Радослав.

У односу на наведено кривично дело од дана 04.04.2005. године, окривљени Секулић, је у својој одбрани
датој пред истражним судијом дана 05.12.2005. године, изјавио да није тачно да је извршио кривично дело разбојништва дана
04.04.2005. године, да није сигуран да ли је тада уопште био у Београду, а да окривљеног Лекић Радосава и Вулевић
Радомана познаје јер су њих двојца били присутни на ручку који је правио поводом своје свадбе дана 05.03.2005. године.
Такође је истакао да лице са надимком „Бат“ не познаје, већ га је можда само једном видео у друштву Вулевић Радоманом.

На главном претресу окривљени Секулић Далибор је у својој одбрани поновио своје исказе које је дао пред
полицијом дана 19.10.2005. године, и код истражног судије дана 20.10.2005. године, па је навео да признаје извршење радњи
из којих произилазе елементи кривичних дела која су му стављена на терет и то свих осим кривичног дела које је извршено
04.04.2005. године у Београду на штету „Војвођанске банке“, за које је навео да се он заиста не сећа да је извршио наведено
кривично дело. Након што му је предочена његова изјава дата у полицији дана 19.10.2005. године, у којој је признао и
извршење кривичног дела од 04.04.2005. године, окривљени Секулић је изјавио да се не сећа такве изјаве, а да што се тиче
потписа на записнику о саслушању осумњиченог, који му је предочен, може да изјави да то јесте његов потпис. Окривљени
Секулић је на питање браниоца окривљеног Лекић Радосава, одговорио да Лекић Радосав није са њим учествовао у
извршењу кривичних дела, и да је то било неко друго лице, извесни Лека или Лековић, док је на питање браниоца
окривљеног Вулевић Радосава, одговорио да је Вулевић Радосав учествовао у извршењима једног или два кривична дела која
су извршили у Земуну и на Новом Београду.

На главном претресу дана 08.10.2009. године окривљени Секулић Далибор је у свој одбрани навео да остаје
при својим досадашњим одбранама са главних претреса, стим што мења део своје одбране, а након што му је предочена
одбрана првоокривљеног Вулевић Радомана, после чега је окривљени Секулић изјавио да су кривично дело извршено дана
 P a g e | 207

09.05.2005. године на штету Националне штедионице, извршили он и Вулевић Радосав, и да су након извршеног кривичног
дела дошли код Радомана у стан, али да му нису дали ниакакав новац који су том приликом одузели, већ су само свратили, а
затим наставили даље својим путем, и да су одузети новац поделили он и Радосав, те да заиста не зна то што је Радоман
изјавио да је узео део новца, објашњавајући да му је део новца дао Вулевић Радосав Након што му је предочена раније дата
одбрана окривљени Секулић је изјавио да је његов пропуст што раније није тако рекао, и да не зна због чега није.
Oкривљени Секулић Далибор је у својој одбрани, а у односу на извршење кривичног дела из члана 246 став
3 КЗ, навео да је критичног дана у просторијама Окружног затвора у Београду, дошао командир и питао да ли им треба топла
вода, а затим је дозволио окривљеном Секулићу да оде по топлу воду, којом приликом је са њим кренуо и Зоран Рашковић,
звани “Сердар”. Том приликом, док је био у купатилу, где је сипао воду, окривљени Секулић је видео нешто што је било
запаковано у селотејп траку. Пришао је том пакетићу и узео га, наводећи да је видео да се у њему налазе два мобилна
телефона, а да није знао да се у њему налази и “џоинт”. Објаснио је да се заправо радило о неком смотуљку у коме се
налазила трава, за окривљеног Секулића непозната материја, додајући да је то видео тек касније, када га је претресао
командир. Окривљени Секулић је навео да тај пакетић није ставио у џеп, јер је био мало већи и да га је командир пронашао за
његовим појасом.
У завршној речи бранилац окривљеног Секулић Далибора је изјавио да нема примедби на утврђено
чињенично стање и изведне доказе, при чему је замолио суд да се њговом брањенику ублажи казна

Окривљени Лекић Радосав је у својој одбрани, датој на записнику о саслушању осумњиченог дана
20.10.2005. године, у потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичних дела која су извршена
дана 08.03.2005. године и дана 17.11.2004. године. Тако је окривљени Лекић Радосав, у односу на кривично дело
разбојништва, извршеног дана 08.03.2005. године, у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке “
А.Д, навео да је у извршењу наведеног кривичног дела, учествовао као возач. Наведеног дана, позвали су га Вулевић
Радоман и Вулевић Радосав, и предложили му да „ураде неки посао“, при чему је Лекић требао да вози. Касније тог дана
састали су се на Лединама, па су затим у Земуну дошли по Секулића. Радоман му је затим показивао пут, куда треба да вози,
па када су стигли до неких гаража, ту је паркирао „Ауди 80“, којим су дошли, и остао у колима да сачека стале окривљене,
који су изашли из аитомобила. Око три минута касније, Вулевић Радоман, Радосав и Секулић, су се вратили у кола, носећи са
собом торбу, па су се сви удаљили са лица места. Исте вечери састао се са Вулевићима, којом приликом му је Радоман дао
око 3-4 хиљаде еура, у динарима, уз коментар „изволи ово је твоје“.

У односу на кривично дело разбојништва извршеног дана 17.11.2004. године у Београду у улици Мије
Ковачевића 16, на штету мењачнице „Док“, окривљени Лекић је у својој одбрани навео да је у извршењу овог кривичног
дела, такође учествовао као возач. Критичног дана позвао га је Вулевић Радоман, са којим се договорио да се састану на
Лединама, где су му када је дошао, Вулевић Радоман и Вулевић Радосав рекли да вози према граду. Када су дошли до
Богословије, рекли су му да паркира ауто и да их сачека. Из кола су тада изашли и Радоман и Вулевић Радосав, па су се после
пар минута вратили, носећи са собом цегер. Убрзо су се разишли, али су се истог дана, увече састали, када је Лекић добио
негде око хиљаду еура у динарској противвредности, при чему су му рекли „ово ти је за вожњу“. На крају је навео да је новац
узимао јер му је био потребан за лечење петогодишњег сина, као и да се каје за то што је урадио. Окривљени Лекић је такође
навео, да је о поменутим пљачкама сазнао из новина.

Окривљени Лекић Радосав је у својој одбрани, датој пред истражним судијом дана 20.10.2005. године,
искористио своје право да се брани ћутањем

У својој одбрани датој пред истражним судијом дана 05.12.2005. године, окривљени Лекић Радосав, је
негирао да је извршио кривичо дело разбојништва дана 17.11.2004. године у Београду у улици Мије Ковачевића 16, на штету
мењачнице „Док“. Навео је да тог датума није био у Београду. На питање истражног судије да ли је окривљени већ давао
одбрану поводом наведеног кривичног дела у просторијама СУП-а и да ли је том приликом имао браниоца, окривљени Лекић
Радосав је навео да је давао изјаву, али да је бранилац дошао тек пошто је изјаву дао и да није имао поверљив разговор,те да
је био болестан, да је имао температуру и запаљење плућа и да су му инспектори претили. Такође окривљени је изјавио да
није извршио ни кривична дела разбојништва са Вулевић Радоманом, Вулевић Радосавом и Секулић Далибором, а која су
извршена дана 08.03.2005. године, на штету „Војвођанске банке“ у Земуну, као ни дело које је извршено дана 03.02.2005.
године, а које је извршено на штету „Поште“ у Земуну, истичући да он тада није био у Београду.

На главном претресу окривљени Лекић Радосав је у својој одбрани навео да није извршио ни једно кривично
дело које му је стављено на терет, објашњавајући да је почетком фебруара 2005. године отишао у Белгију, где се задржао до
краја фебруара. Затим је био у Црној Гори, а у Београду је био само пар дана, па је тако и упознао окривљеног Секулића, јер
 P a g e | 208

је био код њега 05.03.2005. године на свадбеном ручку. Навео је да Радосава познаје из виђења на улици у Беранима, јер је
Беране мали град. Одмах затим је отишао поново за Белгију где се задржао негде до 20 априла, па је по повратку у Србију
ухапшен у Мађарској јер је имао лажни пасош. У Мађарској је био у затвору 4-5 дана. Тек што је на главном претресу по
први пут изнео овакву одбрану, објаснио је тиме да је мислио да ће бити осуђен за фалсификовање пасоша, али пошто му је
бранилац рекао да је за то већ осуђен, онда је решио да исприча како се све заправо десило. Што се тиче његове одбране у
полицији, окривљени Лекић је навео да је тада имао температуру од 40 степени и да му је полицајац Небојша Поповић рекао
да му неће дати лечење, уколико не потврди Секулићеву изјаву, као и да му је претио, због чега је заправо његова изјава у
полицији изнуђена. Навео је да је записник потписао, али да је бранилац по службеној дужности тек касније стигао и да он
изјаву није ни прочитао.

У завршној речи бранилац окривљеног Лекић Радосава је изјавио да има примедбу на утврђено чињенично
стање у односу на кривично дело од 08.03.2005. године, обзиром да је према достављеној документацији његов брањеник у то
време био лишен слободе од стране Мађарске пограничне службе, због фалсификоване путне исправе. Такође бранилац
окривљеног Лекић Радосава је замолио суд да на његовој страни цени низ олакшавајућих околности, да му се у затвору
погоршало здравствено стање.
Окривљени Вулевић Радосав је у својој одбрани датој на главном претресу дана 08.10.2009. године изјавио
да би желео да покуша да исправи једну од својих највећих грешака које је починио у животу и то осим тога што је извршио
кривична дела која су му стављена на терет, то и грешку коју је начинио тиме што се бранио ћутањем. Окривљени Вулевић
Радосав је у својој одбрани навео да признаје извршење свих кривичних дела која су му стваљена на терет, при чему је додао
да кривично дело дана 09.05.2005. године није извршио Вулевић Радоман, већ да су кривично дело извршио он и Секулић
Далибор, док је Радоман био у своме стану. Након што су извршили наведено кривично дело дошли су код Радомана у стан и
дали му око 1000 еура, иако није учествовао у извршењу кривичног дела, док су остали део новца окривљени Радосав
Вулевић и Секулић Далибор поделили. Окривљени Вулевић Радосав је даље навео да између свих окривљених није постојао
однос хијерархије и да нико није био вођа, те да је сав новац дељен на равне части. Након што му је предочена одбрана
окривљеног Лекића четвороокривљени Вулевић Радосав је изјавио да је Лекић је учествовао у свим делима које су му
стављена на терет.
На питање заменика ОЈТ, у вези извршења кривичног дела од 09.05.2005. године окривљени Вулевић
Радосав је одговорио да су се он и Секулић договорили да Радоману дају део новца, при чему је објаснио да му је он дао део
новца, а да је Секулић то знао јер је био присутан и да је видео када му је Радосав дао део новца, који су узели када су
извршили разбојништво. Даље је навео да Радоман није знао шта ће он и Секулић да ураде, те да су дошли код Радомана у
стан јер нису имали где да се склоне, с тим што је Радоман знао одакле тај новац јер су му Радосав и Секулић рекли шта су
урадили.
Окривљени Секулић је за овим изјавио да је приметио и видео када је Радосав дао новац Вулевић Радоману.
У завршној речи бранилац окривљеног Вулевић Радосава је изјавио да неоспорава чињенично стање и
изведене доказе те је замолио суд да цени олакшавајуће околности на страни његовог брањеника.
Суд је у доказном поступку, проверавајући наводе оптужнице, као и одбрану окривљених, на сагласан
предлог странака прочитао исказе Трифуновић Јовице, ошт. Николић Ненада, Поповић Небојшуе, Бранковић Бранка,
Албијанић Ане, Ђуровић Ђорђа, Јовановић Зорана, Тошић Ненада, Апостоловић Наташе, Ђукић Марије, Вученовић
Душанке, Љубојевић Божане, Кариших Тахира, Марјановић Гордане, Исидоровић Владана, Симоновић Слободанке,
Вучуровић Николе, Мандић Драгице, Мустафић Хасиба, Комазец Владимира, Кинђерски Гордане, Танасијевић Олгице,
Николић Данке, Ковачић Милана, Дивнић Бранислава, Грковић Драгана, Миловановић Мариа, Мијаиловић Љиљане,
Трифуновић Јовице, Ђеровић Звездана, Данић Владице, представника оштећених ПТТ Србија, Војвођанске банке, ЕЕФГ
Еуро банке, Универзал банке, прочитао потврде о привремено одузетим предметима од окр.Секулић Далибора и Вулевић
Радомана, извршио увид у извештај о комуникацијама са картица 064/3838-238 и 064/4111-897, потврду о привремено
одузетим предметима, записнике о препознавању лица, извештај о прегледу оружја, записнике о саслушању осумњичених
Секулић Далибора и Лекић Радосава, дати у МУП-у, захтев за закључење уговора о претплати на услуге јавне ГСМ
дигиталне мобилне телефонске мреже, комуникација са картица мобилне телефоније, криминалистичко-техничке прегледе
лица места, записник о увиђају, дописе од 29.01.2008. године, податке о екстрадиционом притвору, извршио увид у
фотодокументацију, записнике о препознавању од 17.01.2007. године за окр.Вулевић Радосава од стране сведока
Миловановић Марија, Симоновић Слободанке и Ковачић Милана, налаз и мишљење вештака Зорана Ђорђевића од
23.03.2007. године, те извршио увид у извештај из КЕ за све окривљене, па је након оцене сваког доказа појединачно и у
међусобној вези, а у вези са одбраном окривљених, утврдио чињенице релевантне за пресуђење у овој кривично правној
ствари.

Сведоци Миловановић Марио и Симоновић Слободанка су у својим исказима датим пред истражним
судијом и на главном претресу , у односу на кривично дело разбојништва, извршено дана 17.11.2004. године, око 18,00
 P a g e | 209

часова у Београду, у улици Мије Ковачевића број 16, у мењачници „Док“, навели да су критичног дана били у мењачници
„Док“, где је сведок Симоновић Слободанка, седела за благајном иза стакла, док је Миловановић Марио стајао поред врата. У
једном моменту, негде око 18,00 часова, у мењачницу су „улетела“ два младића и то прво један младић са пиштољем, а одмах
за њим и други. Први младић који је ушао у мењачницу је буквално, вратима блокирао Мариа и оборио га на под, па га је
једном својом руком држао на поду, а другом руком у којој је имао пиштољ је држао Симоновић Слободанку. Говорио је да
је пљачка и тражио је паре, па је затим бацио једну торбу у коју је Симоновић Слободанка ставила новац из сефа. Други
младић је стајао поред врата, и у једном моменту је некоме рекао „мењачница не ради“ Пошто су узели новац, истрчали су из
мењачнице. Сведоци су изјавили да могу да са сигурношћу препознају само нападача који је са пиштољем ушао у
мењачницу. На главном претресу сведок Симоновић Слободанка је поновила да је нападача, који дана 17.11.2004. годин,
учествовао у разбојништву и који је у руци имао пиштољ, препознала са апсулутном сигурношћу, приликом препознавања у
просторијама Окружног затвора у Београду. Такође сведок Симоновић Слободанка је на главном претресу показала на
окривљеног Вулевић Радосава, као на лице које је учествовало у поменутом разбојништву и који је у тој прилици држало
пиштољ у руци. Навела је да је приликом разбојништва окривљени Вулевић Радосав имао на глави капу, а да приликом
препознавања на глави није имао ништа. Такође је навела да је другог нападача на препознавању и у затвору и у МУП-у,
препознала али не са апсолутном сигурношћу. Сведоко Миловановић Марио је на главном претресу, навео да не може са
сигурношћу да препозна лице које је учествовало у разбојништву дана 17.11.2004. године.

Сведок-оштећени Николић Ненад, је навео да зна да су у мењачници „Док“ у улици Мије Ковачевића, чији
је он власник, биле две пљачке. Истакао је одштетни захтев на износ од 400.000,00 динара и 6.200 еура, колико му је одузето
приликом разбојништва од 17.11.2004. године.

Сведок Николић Данка је у својим исказима датим пред истражним судијом и на главном претресу, у односу
на кривично дело разбојништва, извршеног дана 03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена
Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184, навела да је критичном приликом радила на шалтеру, са странкама
када је у једном моменту чула галаму и чула да један мушки глас наређује људима да легну, па када је подигла главу
угледала је једног младића који је у руци држао пиштољ. Тај младић са пиштољем је стао преко пута ње и кроз отвор на
пулту, дао јој једну торбу и рекао да у њу стави новац. Пошто је узео новац који је био у динарима, тржио је девизе, али му је
сведок рекао да Пошта не ради са девизама., а затим је тај младић развалио врата која деле шалтер салу од просторија иза
шалтера и одатле извукао поштара. Одмах затим су се удаљили са лица места. Сведок је даље навела да не може да препозна
ни једно лице које је том приликом учествовало у разбојништву, јер је за њу то био шок.

Сведок Ковачић Милан је у својим исказима датим пред истражним судијом и на главном претресу , у
односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана 03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена
Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184, навео да је критичном приликом у Пошти радио као радник
обезбеђења, када су у једном моменту око 12,45 часова, у Пошту ушла два младића, па је први од тих младића одмах извадио
пиштољ и повикао „ово је пљачка“, док је други младић такође држао пиштољ, који је уперио сведоку право у главу, а затим
је од сведока одузео његов пиштољ и ставио га себи за појас. Младић који је први ушао бацио је радницама на шалтеру неку
торбу и рекао им да у њу убаце паре, а потом је ушао у просторију која је била иза шалтер сале, тако што је развалио врата, а
затим је из те просторије извукао поштара и њему наредио да легне на под. После тога су та два младића побегла из Поште,
носећи са собом паре које су одузели.Сведок је даље навео да је та два младића пре него што су ушли, уочио на станици
преко пута Поште, а такође је навео да му је критичном приликом одузет пиштољ марке „ЦЗ М 57“, калибра 7,62 мм
фабричког броја Ф 69150 регистарског броја 45086. На главном претресу сведок је навео да може да препозна окривљеног
Лекић Радосава и да мисли да је други младић био Вулевић Радосав.

Сведок Љубојевић Божана је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184,
навела да је критичног дана била у наведеној пошти, те да је у једном моменту чула галаму и повик „ово је оружана пљачка“.
У Пошту су ушла два младића и то је један стајао код улазних врата за шалтер салу, док је други био у шалтер сали близу
кабина. а обојца младића су критичном приликом у рукама држали пиштоље. Младић који је био ближи улазним вратима је
разоружао радника обзбеђења. Странке које су се нлазиле у Пошти су полегале на под, а затим је младић који је био ближи
шалтерима пришао шалтерима и дао торбу у коју су раднице ставиле новац, а затим је тражио и девизе, али како су му
раднице рекле да не раде са девизама, младићи су затим зграбили торбу са новцем и истрчали из поште. Сведок је навела да
не би могла да препозна младиће који су извршили разбојништво
 P a g e | 210

Сведок Кујовић Жана је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана 03.02.2005.
године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184, навела да је
критичног дана радила у поподневној смени са колегиницом Амовић Горданом, и да је у једном моменту, док је разговарала
са странком, чула тресак вратима, и следеће што је видела било је то да јој је неко уперио пиштољ у главу и рекао „дајте
паре“ Због великог страха и шока који је доживела, сведок је навела да ничега не може да се сети, нити да препозна лице које
је извршило разбојништво.

Сведок Амовић Гордана је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184,
навела да је критичног дана радила са колегиницом за шалтером, када је у једном моменту чула ударац у врата која деле
шалтер салу од места где су се њих две налазиле. Тада је подигла поглед и и угледала мушкарца који је на глави имао плаву
капу и црну јакну, а који је у руци држао пиштољ. Тај младић је стао поред колегинице Жане и уперио јој пиштољ у главу и
озговорио да је у питању оружана пљачка, после чега је извадио једну торбу и рекао да у њу ставе паре. Сведок је даље
навела да је приметила да на улазним вратима са унутрашње стране стоји још један мушкарац, али код њега није приметила
да је имао пиштољ. Пошто су ставиле новац у торбу, та два младића су побегла из Поште. Сведок је на крају навела да не би
могла да препозна те младиће.

Сведок Тахир Каришик је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184,
навео да је критичном приликом био у Пошти, и да је седео у једној просторији ван шалтера, те да због тога није видео упад
у Пошту, али је чуо неку галаму, па када је погледа, видео је да је код улазних врата стајао један младић са пиштољем у руци,
који му је рекао да изађе из просторије у којој се налази, али је у истом моменту други младић развали врата од те прсторије,
уперио му пиштољ у главу и наредио му да легне. Сведок је тако остао да лежи све док нападачи нису напустили Пошту.
Такође, сведок је навео да је један од нападача имао црногорски или новопазарски нагласак, али да не би могао да их
препозна.

Сведок Дивнић Бранислав је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
03.02.2005. године, око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића бр.40, на штету “ПТТ”Србије, пошта 11184,
навео да је критичном приликом био у Пошти, као грађанин и да је чекао у реду за шалтер, када је у једном моменту чуо
галаму и повике „ово је пљачка и лезите на под“. Када се окренуо, на удаљености од пола метра, видео је пиштољ који је био
уперен ка њему, па је одмах затим легао на под. Затим је чуо разваљивање врата, па је видео како је поштар који се налазио у
једној просторији изведен напоље, а затим су оба нападача напустили лице места. Сведок је навео да је 80% сигуран, да је
лице које му је уперило пиштољ окривљени Вулевић Радосав.

Представник оштћене ''ПТТ Србије'' Кармен Жарковић, је на главном претресу навела да се дана 03.02.3005.
године десила пљачка и да је том приликом однето 229.520,05 динара, с тим што су од осигуравајућег друштва надокнадили
штету у износу од 200.000,оо динара, због чега је истакла одштетни захтев у преосталом износу од 29.520,о5 динара.

Сведок Јовановић Зоран је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке“, навео да је
критичном приликом у наведеној банци радио као радник обезбеђења, када су се у једном моменту, изненада и на силу
отворила врата од банке, када је један младић шутнуо у врата, па је одмах по уласку извадио пиштољ из јакне, уперио у
сведока и повикао „ово је пљачка“. За њим је одмах ушао и други младић, али у односу на њега не може са сигурношћу да
каже да ли је имао пиштољ у руци. Младић који је први ушао је од сведока узео службени пиштољ, а затим му је наредио да
легне на под,. Од тог момента, пошто је био окренут лицем ка поду, сведок ништа није видео, зна само да је један од младића
скочио на пулт, када је чуо да је тај исти младић репетирао пиштољ и викнуо „где су паре, дајте паре“ Сведок је даље навео
да су му критичном приликом, нападачи одузели пиштољ марке „ЦЗ М 57“, калибра 7,62 мм. На крају је навео да не би могао
да препозна нападаче.

Сведок Кинђерски Гордана је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке“, навела да је
критичном приликом у наведеној банци радила, када су у једном моменту у банку упала два младића, али она сам моменат
 P a g e | 211

упада није видела, већ је видела да је један од та два младића притиснуо радника обезбеђења уза зид, а други младић је
повикао „ово је пљачка, лезите доле“. Тада је сведокиња чучнула, па када је подигла главу, видела је једног младића који је
држао пиштољ уперен у њу, а који јој се обратио, држећи и даље пиштољ, са речима „дижи се, трпај паре“, па је одмах затим
на пулт бацио цегер. Сведокиња је даље навела, да је тада почела да ставља паре у тај цегер, а тај младић је и колегиници
Наташи наредио да исто стави новац.Када су им дале торбу са парама, младићи су отишли из банке. Сведокиња је изјавила да
су неке странке виделе да су тим младићима док су бежали испало део новца, које су странке покупиле и вратиле у банку. На
крају је навела да не би могла да препозна нападаче.

Сведок Апостоловић Наташа је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке“, навела да је
критичном приликом у наведеној банци радила, када су у једном моменту чула повике „ово је пљачка, сви на под“, па је из
тог разлога одмах чучнула. Следеће чега се сећа, јесте да јој се обратио један мушки глас и рекао „дижи се, шта чекаш, трпај
и ти паре“. Сведокиња је тада устала, видела испред себе једну торбу и руку у којој се налазио пиштољ који је био уперен у
њу, а затим је скупљала паре и стављала у торбу. Тада је чула још један мушки глас који је такође викао. Од страха и шока
који је преживела не би могла да препозна те младиће.

Сведок Тошић Ненад је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке“, навео да је
критичном приликом у наведеној банци радио на шалтеру, када је у једном моменту чуо да неко виче „ово је пљачка“ и да
сви дигну руке. Сведок је тада устао и подигао руке, када је видео два младића и то једног, код пулта, који је држао пиштољ
у руци, уперен у сведока, а други младић је стајао десно од првог младића. Тада му је младић са пиштољем рекао да ставља
новац у торбу коју му је тада дао и то новац који је био већ избројан и стајао је са стране на полицама, спреман да се носи у
трезор. Одмах затим су младићи побегли из банке. На крају сведок је навео да не би могао да препозна нападаче, због страха
који је преживео.

Представник “Војвођанске банке” је у свом исказу навела да је дана 08.03.2005. године, у Земуну, у улици
Вртларској број 13 приликом извршења разбојништва, из “Војвођанске банке” одузето 4.440 УСА долара, 19.905 еура, 1.500
швајцарских франака, 920 канадских долара, 300 аустралијских долара и 1.337.815,37 динара, прерачунато у динарском
укупном износу 3.294.605,35 динара, а да је други пут банка опљачкана 04.04.2005.године када је одузето укупно
1.514.928,97 динара и 405,00 евра, у укупном износу од 1.548.170,50 динара, те да је од осигуравајућег друштва од прве
пљачке њима исплаћено одштета од 3.173.625,94 динара, а од друге пљачке исти су у целости наплатили насталу штету, те да
је преостали износ штете који им није исплаћен у износу од 120.979,41 динар, у ком износу су истакли имовинско – правни
захтев.

Сведок Исидоровић Владан је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке“, навео да је критичном
приликом у наведеној банци радио као радник обезбеђења, да је у једном моменту био испред улазних врата банке, када су
пришла три младића, од којих су двојца ушла у банку, за којима је одмах ушао и сведок, а трећи је остао испред улазних
врата. У том моменту у банци није било клијената, већ само три радника, а са једним од њих су та два младића који су ушли
у банку започели разговговор око трнсфера новца у иностранство и обрнуто. У једном моменту, сведоку је то постало
сумњиво, јер су та два младића „отезали" разговор, а трећи је стајао на улазним вратима, па је из тог разлога откопчао сако и
показао им да има пиштољ. У следећем моменту, два младића који су били у банци су извадили пиштоље и повикали „ово је
пљачка“. Један од њих двојце је сведоку уперио пиштољ у главу, а другом руком му је одузео службеним му наредио да
легне на под. Сведок је даље навео да је чуо како је други младић тражио од радника да му дају паре. Када су узели паре,
кренули су напоље и пре него што су изашли, захвалили су се и рекли до виђења. Сведок је изјавио да је препознао једног
младића, приликом препознавања у СУП-у, али да није 100% сигуран да је то лице извршилац, а на главном претресу је
указао на окривљеног Вулевић Радомана, као на лице које је препознао у СУП-у, али не са апсолутном сигурношћу. Сведок
је даље навео да су му критичном приликом, нападачи одузели пиштољ марке „ЦЗ М 57“, калибра 7,62 мм.

Сведок Маријановић Гордана је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке “, навела да је
критичном приликом у наведеној банци са још двоје колега и радником обезбеђења, да су у једном моменту у банку ушла два
младића, од којих је један имао качкет на глави. Та два младића су пришли колегиници Љиљани Мијаиловић, и питали је на
 P a g e | 212

који начин могу да изврше трансфер девиза из Србије и Црне Горе у иностранство. Колегиница им је рекла да то не могу да
ураде, па како су они инсистирали на томе, сведок је пришла колегиници и исто им рекла, а оба младића су у наредном
моменту извадили пиштоље и наредили свима да легну на под, говорећи при том „ово је оружана пљачка“. Сведок је даље
навела, да јој је један од младића дао карирану торбу, да у њу стави новац, притом су све време држали уперене пиштоље у
њу и њену колегиницу.Сведок је затим, заједно са благајником, сав новац из благајне ставила у ту торбу и затим је предала
вишем, младићу, док је за то време нижи са белим качкетом на глви, тражио од колегинице да му да металну фиоку, из које је
сам извадио девизе. Када су узели новац, захвалили су се на сарадњи, а затим су изашли из банке. Кроз стакло од банке
сведок је видела да су се упутили према неким белим колима. Сведок је даље изјавила да је 3-4 пута била на препознавању и
да ниједном није могла са 100% сигурношћу да препозна учиниоце. На главном претресу је навела да је момак који је био
нижи и имао на глави качкет, окривљени Вулевић Радоман, али је то учинила са 75-80 % сигурности.

Сведок Мијаиловић Љиљана је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке“, навела да су јој
критичном приликом у наведеној банци пришла два младића и распитивали се о трансферу девиза путем ''Вестерн-униона'',
да им је она рекла да то не могу да ураде, па су у једном моменту ти младићи извадили пиштоље и повикали „ово је оружана
пљачка“, а затим су сведоку и њеној колегиници рекли да легну, што су оне и учиниле. Младић који је имао качкет на глави
је прислонио пиштољ, раднику обезбеђења, а у истом моменту, га је другом руком разоружао, а затим му наредио да легне,
односно клекне, што је радик обезбеђења и урадио. Тада је други младић који није носио качкет рекао колегиници Гордани
да стави новац у торбу коју јој је дао, а затим је тај младић тражио девизе, али му је колегиница Гордана рекла да се оне
налазе код „код мене“, па је тада младић са качкетом пришао сведоку и рекао јој да му да металну касету у којој су се
налазиле девизе. Када су узели новац, младићи су се захвалили на сарадњи, и после тога су изашли из банке. Сведок је даље
навела да није могла, на препознавањима, никога да препозна са 100% сигурности, а на главном претресу је навела да не
може да укаже ни на једног од окривљених.

Сведок Драган Грковић је у свом исказу у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке“, навео да је критичном
приликом у наведеној банци радио на месту благајника, и да је бројао новац, а да му је у једном моменту, негде око 12,00
часова, скренуло пажњу то што су се два момка расправљали са његовом колегиницом Љиљаном око трансфера новца у
иностранство. Следеће што се догодило, било је то да је у једном моменту сведок испред себе иза пулта угледао једног
младића, који је кроз стакло на пулту, држао уперен пиштољ у сведока, с који је сведок изјавио да је био бели, хромира и да
се сјајио. Тада је приметио још једног младића, који је на глави имао бели качкет, и такође држао пиштољ у руци, а који је
наредио да сви легну на под. Преко, стакла, младић који је држао пиштољ уперен у сведока, пребацио је једну торбу и
наредио да се ставе паре у њу. Чуо је д аје и други младић рекао његовој колегиници да му да паре. Пре него што су изашли,
младићи, су се врло љубазно захвалили свима на сарадњи. Сведок је даље навео да је тада видео још једног младића, који је
стајао испред врата банке, и да су сва тројца отрчали стазом према Ц Маркету. Сведок је истакао да је приликом
препознавања ових лица са фотографија, са сигурношћу препознао лице које је у њега уперило пиштољ, а да је приликом
препознавања које је вршио иза стакла у СУП-у, са сигурношћу препознао лице које је критичном приликом на глави носило
бели качкет. На главном претресу сведок је са 70-80% сигурности указало на Вулевић Радомана, као на лице које је
критичном приликом држало уперен пиштољ у сведока.

Сведок Ђеровић Звездан је у свом исказу, датим пред истражним судијом, у односу на кривично дело
разбојништва, извршеног дана 09.05.2005.године, око 11.30 часова, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, у
експозитури “Националне штедионице”, навео да је критичном приликом радио као радник обезбеђења, и да су у једном
моменту ушла два младића, када је један од тих младића рекао „ово је пљачка, лези доле“, са изразито црногорским
акцентом, а затим му је пришао, и са питољем у руци га оборио на под, и тада му је прислонио пиштољ, и тржио оружје, на
шта му је сведок одговорио да нема оружје, али је тај младић наставио да га држи на нишану. За то време други младић, који
је такође имао пиштољ, је пришао шалтерима испред две благајнице, и дао им неку торбу, рекавши им да „трпају“ паре. Тај
младић је претходно ударио једну странку-младића и оборио га на под. Благајнице су ставиле паре у торбу, а затим су
нападачи јурнули ка излазним вратима, међутим пошто нису могли да изађу, јер се врата аутоматски закључавају по уласку у
шалтер салу, они су буквално телима ударали у стаклена врата, па је у једном моменту стакло пукло, и тада су „излетели“ из
банке.
 P a g e | 213

Сведок Танасијевић Олгица је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
09.05.2005.године, око 11.30 часова, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, у експозитури “Националне
штедионице”, навела да је критичном приликом радила са странкама на шалтеру, када су у једном моменту, у банку учли два
младића, која су затим повикала „ово је пљачка, сви на под“, и тада је видела да је један од та два младића, који је био
крупнији, вукао и оборио радника обезбеђења на под. Сведок је даље навела да су та два младића имали пиштоље, као и да је
тај виши младић, дошао до пулта, пружио торбу, махајући пиштољем, и рекао сведоку и њеној колегиници „пуну, пуни, брзо,
брзо“. Тада су сведок и њена колегиница ставиле новац у торбу коју им је дао виши младић, а за то време, нижи младић је
стајао са стране и држао пиштољ у руци. Када су им дали платнену кесу са новцем, младићи су кренули да изађу напоље, али
нису могли да отворе врата, па је виши младић почео да удара дршком пиштоља у стакло, те су убрзо, ударањем пуштољем и
својим телима, успели да поломе стакло, после чега су истрчали напоље. Сведок је даље навела да нижег младића не би
могла да препозна, док у односу на вишег, који је држао уперен пиштољ у њу, није сигурна да би могла да га препозна са
апсолутном сигурношћу. На главном претресу сведок је навела да не би могла да препозна ни једног од младића који су
извршили разбојништво.

Сведок Ђукић Марија је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
09.05.2005.године, око 11.30 часова, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, у експозитури “Националне
штедионице”, навела да је критичном приликом радила на шалтеру, када је у једном моменту, чула неартикулисан урлик,
тада је подигла главу и видела како се један младић, који је у руци држао пиштољ, бори са радником обезбеђења. Истог
момента, видела је још једног младића, који је стајао код улазних врата. Следеће чега се сећа, јесте да је младић који је
оборио радника обезбеђења, дошао до пулта, држећи пиштољ у руци, “добацио” сведоку и њеној колегиници једну торбу и
повикао “пуни, пуни”. Пошто су у торбу ставиле новац, младићи су се упутили ка излазним вратима, али нису могли да
отворе врата, па су ударали у врата својим телима,док стакло није пукло, после чега су изашли напоље. Сведок је даље
навела да је младић који је пришао њој и колегиници био виши, док је други био нижи. На главном претресу сведок је навела
да су оба младића имала пиштоље у рукама, да се не сећа да ли је неког од њих препознала у МУП-у, и да их због шока не
може препознати.

Представник оштећене ''ЕФГ Еуробанке'' која је правни следбеник “Националне штедионице” је у свом
исказу, навела да је приликом разбојништва које је извршено дана 09.05.2005.године, на Новом Београду у улици Трећи
булевар бр.34, у експозитури “Националне штедионице”, однет новац у укупном износу од 840.153,25 динара, али да је од
осигурања наплаћен целокупан износ због чега нису истакли имовинско – правни захтев

Сведок Вучуровић Никола је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД, навео да је критичном дана у
једном моменту у банку ушао младић, који је на глави имао качкет, светле боје, а затим је пришао до врата која деле шалтер
салу од дела банке иза пулта, и повикао “ово је пљачка” , а затим је поново повикао, извадио пиштољ и рекао свима у банци
“лези доле”, а тада је сведок приметио још једног младића, који је стајао на излазним вратима банке са унутрашње стране.
Тада је младић са пиштољем, пришао до благајнице Мандић Драгице, јер се код ње налазила каса са новцем, пружио јој
торбу и рекао да у њу стави новац. Када му је новац предат, младићи су изашли из банке. На главном претресу сведок је
навео да су оба младића критичном приликом имали пиштоље. Такође је показао на Вулевић Радосава, као на младића који је
ушао са качкетом.

Сведок Мустафић Хасиб је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД, навео да не може да се сети детаља
везаних за наведено разбојништво и да због тога неће да импровизује догађај који се десио, при том је навео да се не сећа да
ли је био на препознавању у СУП-у.

Сведок Мандић Драгица је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке” АД, навела да су у једном моменту у
банку ушла два младића, од који јој је први који је ушао, пришао са једном торбом и наредио јој да стави паре у њу, док је
други малдић стајао код врата, такође са пиштољем, држећи их на оку. Убрзо затим су са новцем напустили банку. Навела је
да је у полицији била на препознавању, али да тада преко фотографија није никог препознала, али је затим навела, пошто је
 P a g e | 214

боље погледала окривљене, да мисли да један од младића управо Вулевић Радоман, али да не зна да ли је 100% сигурна или
нешто мање, јер се труди да тај догађај заборави.

Сведок Комазец Владимир је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД, навео да су наведеног дана у банку
у једном моменту ушла два младића, с тим што је један одмах дошао до пулта, тачније до врата која деле шалтер салу од дела
банке где седе радници, док је други младић остао код улазних врата са унутрашње стране. Младић који му је пришао, био је
висок, крупније грађе, мало издуженог лица и на глави је имао качкет, док је други младић био нижи, на глави је имао
шеширић и био је тамно обучен. Виши младић је рекао “господо, ово је оружана пљачка”, а затим је из појаса извукао
пиштољ и репетирао га, и поновио оштријим гласом да је оружана пљачка, и да сви легну на под. Сведок је даље навео да су
га сви послушали, а затим је тај виши младић прошао кроз врата иза пулта и директно се упутио према благајници,јер је тамо
био сеф, због чега је сведок имао устисак да тај младић тачно зна шта ради и где се шта налази у банци.Затим је тај младић
говорио благајници “трпај, трпај, вади, вади”, а такође је чуо да је нижи младић, који је стајао поред врата рекао “пуцај,
пуцај”. После свега тога оба младића су изашла из банке и побегла. Сведок је навео да мисли да би могао да препозна вишег
младића, али да приликом препознавања у СУП-у, није препознао ни једног од та два учиниоца, али је на крају навео да је
виши младић имао нагласак сличан црногорском или босанском. На главном претресу сведок је додао, да мисли да је
Вулевић Радосав, лице које је критичном приликом имало качкет на глави и пиштољ у руци, односно лице које је било
вишље.

Представник оштећене ''Универзал банке'' је у свом исказу навео да је приликом пљачке дана
11.10.2005.године одзузет новац у износу од око 1.200.000,00 динара, а да је дана 17.05.2005. године из банке одузето
1.818,830,00 динара, па су истакли одштетни захтев у укупном износу од 3.018.830,00 динара.

Сведок Мустафић Хасиб је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
11.10.2005.године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, навео
да је критичном приликом радио у наведеној банци, када је у једном моменту чуо повике руке у вис, пљачка, или нешто томе
слично, а затим је угледао једног младића који је разоружавао радника обезбеђења, па је у истом моменту у банку ушао још
један младић. Младић који је први ушао, био је висок, крупан и ћелав, док је други младић био ситнији и мршавији. Пошто је
разоружао радника обезбеђења, виши младић је дошао иза пулта, са пиштољем у руци, а други младић је стајао поред
радника обезбеђења, такође са пиштољем у руци, и тада је вишем младићу добацио неку торбу. Висши младић је дошао
испред сведока и рекао „дај паре“, па је репетирао пиштољ, док је сведок откључавао касу у којој се налазио новац, и у том
моменту је виши младић испалио пројектил који је забио у под поред сведокове ноге. Пошто му је сведок рекао да сам узме
паре, то је виши младић и урадио. Сведок је навео да је тај младић пре него што му је пришао, рекао да сви легну на под, а
такође је и од колегинице која је радила на благајни одузео сав новац. Пошто је узео новац, младићи су изшли из банке.
Сведок је на крају навео да је био у СУП-у на препознавању. На главном претресу сведок је навео да је сигуран да је младић
који није пуцао-ситнији младић – окривљени Секулић Далибор, а да је младић који је пуцао окривљени Лекић, с тим што је у
односу на окривљеног Лекића изјавио да није сигуран да је то тај виши младић. Пошо му је предочен записник о
препознавању лица од 20.10.2005. године, када је са несумњивом сигурношћу препознао окривљеног Вулевић Радомана као
извршиоца оба кривична дела разбојништва и оног од дана 17.05.2005. године и оног од дана 11.10.2005. године, сведок је
изјавио да остаје при тој тврдњи осим у делу који се односи на разбојништво од 17.05.2005. године, јер ту није могао да
препозна извршиоце, а такође остаје при томе да је окривљени Вулевић Радоман извршио дело од 11.10.2005. године, с
обзиром да му је сећање тада било много боље очувано, а што се тиче окривљног Секулића, њега је такође, са асполутном
сигурношћу препознао само за дело од 11.10.2005. године. Сведок је такође навео да је препознавање извршено анфас и из
профила, па је због тога могао да види особени знак-квржицу, због чега је успео да препозна окривљеног Вулевић Радомана,
јер је тај његов особени знак запамтио.

Сведок Ђуровић Ђорђе је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
11.10.2005.године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, навео
да је критичном приликом радио у наведеној банци као радник обезбеђења, и да је у једном моменту, док је седео испред
банке у портирници приметио два младића како прилазе банци. Сведок је даље навео да је тада изашао из портирнице и ушао
у просторију банке, али да се врло брзо, на вратима банке опет појавио, прво високи младић са качкетом на глави, који му је
 P a g e | 215

рекао „дођи нешто да те питам“, и пошто му је сведок пришао, тај младић је из појаса извукао пиштољ и уперио у сведока,
наредио му је да дигне руке, што је сведок и учинио, па му је тај младић одузео службени пиштољ. Одмах у том моменту,
ушао је и други младић, које је такође имао качкет на глави, али је био ситнији нижи од првог младића, и наредио сведоку да
легне на под, што је сведок и учинио, а затим је стао иза сведок са упереним пиштољем и није се померао. Виши младић, који
је први ушао, отишао је иза пулта да узме новац, са собом је имао торбу, коју му је додао нижи младић, који је сведока држао
на нишану. Сведок је даље навео да је чуо да је виши младић викао „где су еури“, а затим је чуо да је тај младић репетирао
пиштољ, после чега је чуо пуцањ. Пошто су нашли еура, оба младића су побегли из банке. Критичном приликом сведоку је
одузет пиштољ марке „ТТ Токарев“, калибра 7,62 мм. Сведок је на крају навео да је лично вршио препознавање ових младића
у просторијама СУП-а иза стакла и да је са апсолутном сигурношћу препознао оба младића који су ушли у банку. На главном
претресу, сведок је поновио да је био у полицији на препознавању и да је препознао обојицу извршиоца наведеног кривичног
дела, и то тако што је стајао иза огледала, а са друге стране огледала је било четири или више лица у линији, и то у две групе,
па је у једној групи препознао једног, а у другој групи другог извршиоца. На питање предсеника већа, да ли може да их
покаже у судници, сведок је показао на окривљеног Секулића и окривљеног Вулевић Радомана. Сведок је затим, још једном
напоменуо да је апсолутно сигуран да се ради о окривљенима које је навео на главном претресу као извршиоце предметног
кривичног дела.

Сведок Вучуровић Никола је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
11.10.2005.године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, навео
да је критичном приликом био на радном месту у банци, када је у једном моменту, један младић са качкетом на глави
отворио улазна врата, погледао унутра, па поново затворио. Након тога је тај исти младић поново отворио врата и раднику
обезбеђења који је стајао у непосредној близини врата рекао „дођи, нешто да те питам“, и истог момента када му је радник
обезбеђења пришао, тај младић је иза појаса, са леђа, извадио пиштољ, репетирао га и уперио га у радника обезбеђења. Тада
му је тај младић рекао да дигне руке, што је радник обезбеђења и учинио, па му је другом руком извадио пиштољ из фотроле,
па му је затим наредио да легне на под, што је овај и урадио. Одмах затим је у просторије банке ушао још један младић, који
је у рукама, такође држао пиштољ, и који је стао изнад радника обезбеђења, који је лежао на поду и коме је уперио пиштољ у
главу, а први младић је прошао иза пулта и ушао у просторију где су седели радници. Тај младић је свима наредио да легну
на под, што су сви и учинили, а затим је пришао каси банке, где је седео шеф експозитуре Хасиб Мустафић и наредио му да
отвори касу да би узео новац. Тај младић је затим покупио сав новац у динарима и ставио у торбу, коју му је добацио други
младић, а затим је тражио девизе, па му је Хасиб рекао да девиза нема, након чега је сведок чуо пуцањ. После тога је тај исти
младић пришао благајничком месту, и из благајне која се налази за пултом, покупио све паре које је нашао.Пошто су узели
паре, младићи су изашли из банке. Сведок је на крају навео да би првог младића апсолутно могао да препозна, док другог
младића не би могао са сигурношћу да препозна. На главном претресу сведок је навео, да је окривљени Вулевић Радоман,
лице које је прво ушло у банку, а да је окривљени Секулић лице које је друго ушло у банку, и да Вулевић Радомана може
апсолутно да препозна, док Секулића препознаје, али са мањом сигурношћу.

Сведок Албијанић Ана је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
11.10.2005.године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, навела
да је критичном приликом била на радном месту у банци, да је у једном моменту у банку ушао један младић, који је одмах
извадио пиштољ,уперио га према раднику обезбеђења и наредио му да легне. За њим је ушао још један младић, који је такође
у руци држао пиштољ, и надаље, све време пазио на радника обезбеђења. Младић који је први ушао, наредио је свима да
легну на под, а затим је прошао поред пулта, ушао у део банке где седе радници, и упутио се ка сефу, а са собом је носио
торбу коју му је дао младић који је пазио на радника обезбеђења. Када је дошао до сефа, затражио је кључеве од шефа
експозитура Мустафић Хасиба, који му их је дао, па је тај младић сав новац ставио у торбу, а затим се обратио Хасибу и
тражио му још новца. Сведок је даље навела да је у том моменту чула пуцањ, а затим је младић дошао до дела где је сведок
седео, и покупио сав новац, па су се затим младићи удаљили и отишли из банке. Сведок је напоменула да је младић који је
„опалиио“ из пиштоља, приликом изласка из банке, изјавио да он то није хтео и да се то десило случајно. На главном
претресу, сведок је навела да је видела само ноге од једног нападача, али да је запазила да је један био ситније грађе од
другог. Такође је додала да је она чула од Хасиба да је младић који је пуцао прокоментарисао нашто као да то није хтео, али
је навела да она то није чула.

Сведок Драгица Мандић је у свом исказу, у односу на кривично дело разбојништва, извршеног дана
11.10.2005.године, у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, навела
да је критичном приликом била на радном месту у банци, да је у једном моменту устала са свог радног места да попије кафу,
 P a g e | 216

и тада је најпре на улазним вратима угледала једног младића који је на глави имао качкет и који је позвао радника
обезбеђења, а затим је улетео у банку,а за њим још је још један младић ушао. Та два младића су разоружали радника
обезбеђења, и повикали „пљачка, сви на под“. Затим је само један од та два младића отишао право иза пулта до Хасиба и
тражио новац, када је у једном моменту, чула пуцањ. После тога је тај младић пришао колегиници Ани, и из благајне узео
новац, а затим су оба младића буквално „излетели“ из банке. Сведок је затим навела, да и без обзира на страх који је
преживела, може да препозна та два младића, од којих је младић који је први ушао у банку био крупнији, виши и ћелав, док
је други био ситнији и мршавији, и да је тај младић истог дана, пре разбојништва, заменио код сведока 20 еура. На главном
претресу, сведок је додала да је младић који је заменио 20 еура, и који је био ситнији, односно младић који је други ушао у
банку, заправо окривљени Секулић, а да мисли да је други младић, који је био крупнији и који је први ушао у банку,
окривљени Вулевић Радосав.

Сведок Поповић Небојша, запослен у УКП Друго одељење, је на главном претресу, у свом исказу навео да
се добро сећа саслушања од 20.10.2005. године, када је он био дежуран. Навео је да је окривљени Лекић, био испоручен из
Берана, јер су из разговора са саокривљеним имали основане сумње да је Лекић извршио неколико разбојништава на
територији Београда.. Сведок је даље изјавио да им је Лекић, приликом саслушања испричао већи део тога шта је урадио.Не
може да се сети да ли је имао браниоца по службеној дужности или изабраног браниоца, али зна да је бранилац био
преисутан пре саслушања, да је обавио поверљив разговор са осумњиченим Лекићем, који је претходно био упозорен и
опоменут о својим правима и дужностима у изношењу одбране и све је то констатовано у самом записнику. Након обављеног
саслушања није било никаквих примедби, на сам поступак саслушања од стране Лекића, нити од стране његовог браниоца, а
да је било примедби, то би се констатовало на записнику, као што се увек чини. Што се тиче здравственог стања Лекића,
сведок је навео да мисли да је Лекић имао кијавицу, али не и температуру, и није се уопште жалио да му је лоше. Сведок је
нагласио да никакве претње нису упућене Лекићу, нити му се исказ изнуђивао. Поново је навео да је 100% сигуран, да је
Лекић имао браниоца, да је бранилац приликом саслушања све време био присутан, и да је све што је унето у записник, оно
што је осумњичени Лекић изјавио и све сам испричао. Сведок је на питање окривљеног Лекића, навео да је бранилац дошао у
законском року, да Лекић није тражио никакву лекарску помоћ, јер би му у супротном удовољили. На питање окр. Лекића да
ли је био везан за касу и да ли му је била показивана локва крви, сведок је одговорио да су то глупости.

Суд је ценио исказе саслушаних сведока, исте је прихватио јер их је оценио као уверљиве, јасне, логичне и
дате у свему у складу са сазнањима које су сведоци имали о поменутом догађају. Минималне разлике у њиховим исказима
суд није посебно ценио јер се радило о детаљима, а те разлике потичу из страха и препасти које су сведоци имали у том
тренутку због чега су поједине ситуације другачије доживљавали, а те мале разлике нису биле од утицаја на утврђено
чињенично стање и другачије пресуђење у овој кривично – правној ствари.

Сведок Данић Владица, је у свом исказу у односу на извршење кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, које
је стављено на терет окривљеном Секулић Далибору, навео да је имао информацију да се у соби, где се налазе окривљени
Секулић Далибор и Рашковић Зоран, звани “Сердар”, протурају не само мобилни телефони, већ и “марихуана”, односно
“трава”, али да није знао на који начин се то ради. Сведок је даље навео да је критичног дана радио у поподневној смени и да
су око пола пет поподне из собе окривљеног Секулића тражили да узму топлу воду, ван времена у коме се она узима, што је
сведоку било сумњиво, па је решио да провери канте за смеће с обзиром да притвореници имају обавезу да из купатила
однесу канте за смеће. Одмах затим сведок је проверио канте за смеће које су се налазила у купатилу, и тада је приметио да
се у купатилу налазе три канте за смеће и да се испод средње канте налази залепљен пакет. Када је погледао шта се налази у
пакету, обавестио је шефа смене и тада су заједно утврдили да се испод те канте налазе залепљена два мобилна телефона и
једна кесица са марихуаном. Одмах затим су направили заседу и сачекали да виде ко ће да оде по воду и “подигне” тај пакет.
Тада се појавио окривљени Секулић, који је отишао да сипа топлу воду у канту и након што је то завршио сведок и колеге су
га претресли, којом приликом су код окривљеног за појасом пронашли наведени пакет. Сведок је даље навео да су његове
колеге, које су биле на улазу у купатило гледале кроз одшкринута врата како окривљени Секулић, управо подиже средњу
канту испод које се налазио наведени пакет са телефонима и дрогом, а затим га ставља за посјас. Сведок је на крају навео да
је окривљени Секулић могао да види да се у том пакету налази један пвц пакетић са марихуаном, поред два мобилна
телефона, јер се то лепо видело.

Увидом у потврду о привремено одузетим предметима у односу на окривљеног Секулић Далбора, суд је
утврдио да су од окривљеног Секулића, дана 19.10.2005. године, одузети један мобилни телефон, марке „Нокиа“ ИМЕИ броја
 P a g e | 217

355374006224620, са претплатничком картицом броја 064/38-38-238; једна претплатничка картица за мобилни телефон броја
064/38-38-138; и једна прептплатничка картица за мобилни телефон броја 064/40-12-448.

Увидом у потврду о привремено одузетим предметима у односу на окривљеног Вулевић Радомана, суд је
утврдио да су од окривљеног Вулевић Радомана, дана 19.10.2005. године одузети један мобилни телефон, марке „Нокиа“
ИМЕИ броја 350780200176876; једна картица за мобилни телефон позивног броја 064/42-24-395; један мобилни телефон,
марке „Моторола“ ИМЕИ броја 357693003229417; једна картица за мобилни телефон позивног броја 064/43-20-320; једна
саобраћајна дозвола за возило рег.бр.БА:332-38, сер.бр.ЦГ 00883025; и једно моторно возило марке „Volkswagen“
рег.бр.БА:332-38.

Увидом у извештај о комуникацијама са картица 064/38-38-238 и 064/41-11-897, суд је утврдио да су дана

11.10.2005. године, када је извршено разбојништво у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама експозитуре
“Универзал банке” АД, обављено 20 разговора између броја мобилног телефона 064/38-38-238 који је припадао окривљеном
Секулић Далибору и броја мобилног телефона 064/41-11-897, који је припадао окривљеном Вулевић Радоману (како је то
окривљени Секулић навео на саслушању у Полицији дана 19.10.2005. године), и то је окривљени Вулевић Радоман позивао
12 пута окривљеног Секулић Далибора, а окривљени Секулић Далибор је 8 пута позвао окривљеног Вулевић Радомана.

Увидом у записник о препознавању лица од 20.10.2005. године, сачињен у просторијама СУП-а у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 11.10.2005. године, у Београду, улици 22.Октобра број 7, у просторијама
„Универзал банке“,суд је утврдио да је сведок Мустафић Хасиб, са несумњивом сигурношћу указао на Секулић Далибора,
који се налазио на позицији број 3, као на лице које је извршило наведено кривично дело разбојништва. Суд је даље
утврдиода су записник потписала сва присутна лица, без примедби и то сведок, државни тужилац, адвокат осумњиченог и
овлашћено службено лице.

Увидом у записник о препознавању лица од 20.10.2005. године, сачињен у просторијама СУП-а у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 11.10.2005. године и 17.05.2005.године, у Београду, улици 22.Октобра број 7, у
просторијама „Универзал банке“,суд је утврдио да је сведок Мустафић Хасиб, са несумњивом сигурношћу указао на Вулевић
Радомана, који се налазио на позицији број 1, као на лице које је извршило наведена кривична дела разбојништва. Суд је
даље утврдиода су записник потписала сва присутна лица, без примедби и то сведок, државни тужилац, адвокат
осумњиченог и овлашћено службено лице.

Увидом у записник о препознавању лица од 20.10.2005. године, сачињен у просторијама СУП-а у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 11.10.2005. године, у Београду, улици 22.Октобра број 7, у просторијама
„Универзал банке“,суд је утврдио да је сведок Ђуровић Ђорђе, са несумњивом сигурношћу указао на Вулевић Радомана, који
се налазио на позицији број 2, као на лице које је извршило наведено кривично дело разбојништва. Суд је даље утврдиода су
записник потписала сва присутна лица, без примедби и то сведок, државни тужилац, адвокат осумњиченог и овлашћено
службено лице.

Увидом у записник о препознавању лица од 20.10.2005. године, сачињен у просторијама СУП-а у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 11.10.2005. године, у Београду, улици 22.Октобра број 7, у просторијама
„Универзал банке“,суд је утврдио да је сведок Ђуровић Ђорђе, са несумњивом сигурношћу указао на Секулић Далибора, који
се налазио на позицији број 4, као на лице које је извршило наведено кривично дело разбојништва. Суд је даље утврдиода су
записник потписала сва присутна лица, без примедби и то сведок, државни тужилац, адвокат осумњиченог и овлашћено
службено лице.

Увидом у записник о препознавању лица од 20.10.2005. године, сачињен у просторијама СУП-а у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 04.04.2005.године, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске
банке“, суд је утврдио да је сведок Исидоровић Владан указао на Вулевић Радомана, који се налазио на позицији број 2, као
на лице које је извршило наведено кривично дело разбојништва. Суд је даље утврдиода су записник потписала сва присутна
лица, без примедби и то сведок, државни тужилац, адвокат осумњиченог и овлашћено службено лице.

Увидом у записник о препознавању лица од 17.01.2007. године, сачињен у просторијама Окружног затвора у
Београду у вези извршеног кривичног дела разбојништва, суд је утврдио да је сведок Миловановић Марио препознао
 P a g e | 218

Вулевић Радосава, који се налазио на позицији број 2, као лице које је извршило кривично дело разбојништва. Суд је даље
утврдио да су записник потписала сва присутна лица, и то сведок, заменик ОЈТ-а, истражни судија, и бранилац окривљеног.

Увидом у записник о препознавању лица од 17.01.2007. године, сачињен у просторијама Окружног затвора у
Београду у вези извршеног кривичног дела разбојништва, суд је утврдио да је сведок Симоновић Слободанка препознла
Вулевић Радосава, који се налазио на позицији број 4, као лице које је извршило кривично дело разбојништва. Суд је даље
утврдио да су записник потписала сва присутна лица, и то сведок, заменик ОЈТ-а, истражни судија, и бранилац окривљеног.

Увидом у записник о препознавању лица од 17.01.2007. године, сачињен у просторијама Окружног затвора у
Београду у вези извршеног кривичног дела разбојништва, суд је утврдио да је сведок Ковачић Милан препознао Вулевић
Радосава, који се налазио на позицији број 3, као лице које је извршило кривично дело разбојништва. Суд је даље утврдио да
су записник потписала сва присутна лица, и то сведок, заменик ОЈТ-а, истражни судија, и бранилац окривљеног. Суд је из
наведених записника у којима су сведоци препознали окривљеног Вулевић Радосава, као извршиоца кривичног дела
разбојништва, суд је утврдио да је бранилац окривљеног ставио примедбу да су сва лица која су се поред окривљеног
налазила у врсти за препознавање, била нижег раста и са дужом косом.

Увидом у потврду о привремено одузетим предметима од 19.10.2005. године, суд је утврдио да је од

Секулић Далибора одузет један пиштољ марке „ЦЗ М 57“, калибра 7,62 мм, са брушеним фабричким бројем који није
видљив.

Увидом у извештај о прегледу оружја од 20.10.2005. године, суд је утврдио да је од стране радника Другог
одељења УКП-а, одељењу крим.технике достављен на преглед један пиштољ марке „ЦЗ М 57“, калибра 7,62 мм, оштећеног
фабричког броја, који је одузет од Секулић Далибора, као и да наведени пиштољ представља ватрено оружије у смислу
члана 2 став 2 тачка 1 ЗООМ-а РС

Из одлуке Управе пограничне полиције и Кишкунхалашу, суд је утврдио да је окривљени Лекић био у
пограничном притвору, у периоду од 22.04.2005. године до 26.04.2005. године, а из разлога фалсификовања пасоша.

Из дописа “Универзал банке” А.Д. од 03.06.2005. године, суд је утврдио да је у односу на кривично дело
извршено дана 17.05.2005. године у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД, наведена банка
истакла одштетни захтев у износу од 1.818.830,оо динара.

Из изјашњења “Војвођанске банке” од 10.05.2007. године, суд је утврдио да је банка наплатила штету у
износу од 3.173.625,94 динара од осигуравајућег друштва “Глобос”А.Д., док је остала ненамирена за износ од 120.979,41
динар, у односу на који је Војвођанска банка истакла имовинско-правни захтев.

Из дописа од 29.01.2008. године, подацима о екстрадиционом привору од 18.01.2007. године, и дописа од

истог датума, а све од Министарства правде, суд је утврдио да се окривљени Вулевић Радосав, према обавештењу
ИНТЕРПОЛА Стокхолм, налазио у екстрадиционом притвору у Краљевини Шведској у периоду од 02.02.2006. године до
08.12.2006. године, када је екстрадиран.

Из налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића од 23.03.2007. године, суд је утврдио да је предмет
вештачења била непозната супстанца зелене боје, биљног порекла, упакована у папир нето масе 0,96 грама, која је одузета од
окривљеног Секулић Далибора. Суд је даље утврдио да је прегледом достављене материје утврђено, на основу изгледа
делова листа, мириса, присуства длачица са цистолитимакоји потичу од епидермалног ткива листа као и жлезде које луче
смолу, да се ради о биљци канабис, тј. о материји познатој под називом “марихуана”, коју чине осусшени делови биљке
канабис (индијска конопља), која садржи психоактивну компоненту ТХЦ (тетрахидроканабинол). Суд је на крају утврдио да
се наведене материје налазе на листи опојних дрога и психотропних супстанци.

Суд је у целини прихватио наведени налаз и мишљење с обзиром да га је оценио као свеобухватан, дат
савесно, непристрасно и у свему у складу са правилима струке и вештине којој вештак припада.

Из извештаја из КЕ за окривљене суд је утврдио да су окривљени Лекић Радосав и Вулевић Радосав

осуђивани, а како је то наведено у изреци пресуде, а да окр. Вулевић Радоман и окр. Секулић Далибор до сада нису
осуђивани.
 P a g e | 219

Анализирајући сваки доказ посебно и све доказе заједно, у њиховој међусобној вези, а у вези са одбраном
окривљеног овај суд налази да је током поступка на несумњив начин утврђено да су окривљени Вулевић Радоман, Секулић
Далибор, Лекић Радосав и Вулевић Радосав дана 03.02.2005.године око 12,50 часова у Земуну, у улици Младена Стојановића
бр.40, на шетету “ПТТ”Србије, пошта 11184, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело запослених, одузели новац у
износу од 229.520,05 динара, у намери да присвајањем истог прибаве противправну имовинску корист, при чему су могли да
схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово
извршење, на тај начин што су се путничким возилом довезли до угла улица Херцеговачке и Првомајске, где је окр.Секулић
Далибор остао, како би јавио за случај да наиђе неко полицијско возило, а окр. Вулевић Радоман, окр. Лекић Радосав и окр.
Вулевић Радосав, су се одвезли до поште, те је један од њих остао испред, пазећи да неко не наиђе, а друга двојица су са
пиштољима у рукама ушли у простор поште, те је један од њих пришао раднику обезбеђења Ковачић Милану, уперио му
пиштољ у главу и наложио му да преда оружје, што је овај и учинио, предавши му пиштољ марке ЦЗ М-57 калибра 7,62 мм,
фабрички број С69150, а други је наложио осталим присутнима да легну на под, преко пута запосленима бацио торбу и
наредио Николић Данки да у њу стави сав новац из приручних каса, окривљени су све време пиштоље држали уперене у
присутне, па када су запослени новац ставили у торбу, окривљени су узели ову торбу у отишли до возила, напустивши лице
места, након чега су јавили окр. Секулић Далибору да он може да напусти место са кога је осматрао ситуацију, а следећег
дана му је окр. Вулевић Радоман, дао између 2.000,00 до 3.000,00 динара као удео за учешће у кривичном делу ; дана
08.03.2005.године, око 12,45 часова у Земуну, у улици Вртларској број 13 у експозитури “Војвођанске банке “ А.Д, на штету
исте, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело запослених одузели новац, у укупном износу од 3.294.605,35
динара, у намери да његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај
свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово извршење, на тај
начин што су се путничким возилом марке “Ауди” довезли до испред банке, па је у возилу остао окривљени Лекић Радосав,
пазећи да неко не наиђе, а остали окривљени су изашли из возила и кренули ка улазу у банку, где је испред улазних врата
остао окр.Секулић Далибор, да би пазио да неко не наиђе, а окр. Вулевић Радоман и окр. Вулевић Радосав, су ушли у простор
банке па је окр.Вулевић Радосав, пришао раднику обезбеђења Јовановић Зорану, у њега уперио пиштољ, наредио му да
окренут лицем легне на под, одузео му његов службени пиштољ марке ЦЗ М-57, калибра 7,62 мм, фаб.бр.Ц 84060, а
окр.Вулевић Радоман, је скочио на пулт, уперио пиштољ у запослене, па је Кинђерски Гордани пружио торбу и наредио;
“трпај паре”, што је она и послушала, а затим је то исто наредио и Апостоловић Наташи, те су оне из касе у торбу убациле
укупно 4.400 УСА долара, 19.905 еура, 1.500 швајцарских франака, 920 канадских долара, 300 аустралијских долара и
1.337.815,37 динара, након чега су се окривљени удаљили, а потом поделили присвојени новац; окривљени Вулевић
Радоман, Вулевић Радосав и Лекић Радосав дана 17.11.2004.године, око 18,00 часова у Београду, у улици Мији Ковачевића
бр.16 на штету Николић Ненада, власника мењачнице “Док”, претњом да ће непосредно напасти на живот запослених
Миловановић Мариа, и Симоновић Слободанке и одузели новац у износу од 400.000,00 динара и 6.200 еура, при чему су
могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи
његово извршење и то тако што је окр. Лекић Радосав, својим возилом довезао остале окривљене до мењачнице, па је остао у
возилу, пазећи да неко не наиђе, а окр.Вулевић Радоман је ушао у мењачницу и остао поред врата пазећи да неко не наиђе, а
окр. Вулевић Радосав, ушао у простор мењачнице, крилом врата ударио сведока Миловановић Мариа, уперио пиштољ у
њега, наредио му да чучне и повикао: “ово је пљачка”, па му је држао пиштољ уперен у главу, а од Симоновић Слободанке
да у торбу коју јој је добацио стави сав новац који има у каси, што је она и послушала, па је након тога торбу узео, а
окривљени су се удаљили са лица места, и одзети новац поделили; окривљени Вулевић Радоман и Секулић Далибор дана
04.04.2005.године, око 12,00 часова, у Београду, у улици Заплањској 86 на штету “Војвођанске банке”, претњом да ће
непосредно напасти на живот запослених Исидоровић Владана, Марјановић Гордане, Мијаиловић Љиљане и Грковић
Драгана, одзели новац у укупном износу од 1.548.170,50 динара, у намери да њиховим присвајањем прибаве себи
противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни
свога дела, његове противправности и желећи његово извршење на тај начин што су заједно са НН лицем, са надимком “Бат”
дошли до банке, па је окр. Секулић Далибор, остао на улазу у банку, пазећи да неко не наиђе, а НН “Бат” и окр. Вулевић
Радоман су ушли у банку извадили пиштоље, говорећи; “ово је оружана пљачка”, наредили присутнима да легну на под, па је
окр. Вулевић Радоман, пришао раднику обезбеђења Исидоровић Владану, уперио му пиштољ у главу и одузео му пиштољ
марке “Застава” М-57, калибра 7,62 мм, фаб.бр.ЦН 157131, а НН Бат” је Марјановић Гордани додао торбу и наредио да из
благајне у њу стави сав новац, при томе држећи пиштољ уперен у запослене, а окр. Вулевић Радоман је Мијаиловић Љиљани
наредио да донесе металну касу у којој се налазила страна валута, што је она и учинила, па је извадио тај новац, ставио у
 P a g e | 220

торбу, а након тога су узели торбу и напустили простор банке, где им се прикључио окр. Секулић, па су се удаљили, а након
тога одузети новац поделили; дана 11.10.2005.године, око 12,40 часова у Земуну, у улици 22. октобра бр.7, у просторијама
експозитуре “Универзал банке” АД, број 15-24, а на штету исте, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело
запослених Мустафић Хасиба и Ђуровић Ђорђа, одузели новац у намери да њиховим присвајањем прибаве себи
противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни
свога дела, његове противправности и желећи његово извршење, и то тако што је најпре окр. Вулевић Радоман, ушао у
простор банке, пришао сведоку Ђуровић Ђорђу – раднику обезбеђења, обратио му се речима : “да те нешто питам”, а након
тога извадио пиштољ уперио га у правцу сведока, наредио да легне на под и одузео му службени пиштољ марке “Токаров”
калибра 7,62 мм, фаб.бр.Ц0187, након чега у банку улази окривљени Секулић, па је уперио пиштољ у Ђуровић Ђорђа, а окр.
Вулевић је прошао иза шалтера држећи пиштољ у руци, наредио запосленима да легну на под, пришао сведоку Мустафић
Хасибу, у њега уперио пиштољ и наредио му да откључа сеф, како га овај није послушао, репетирао је пиштољ, након чега
долази до испаљења пројектила у под, након чега Мустафић отвара касу, а окривљени Вулевић из ње и из благајне у торбу је
убацио 1.200.000,00 динара, те су обојица окривљених напустили лице места, одвезла се у Нови Београд, у улици Париске
комуне, и испред зграде број 51, седећи у аутомобилу, поделили новац, а окривљени Вулевић Радоман, је задржао пиштољ
одузет од Ђуровић Ђорђа; окривљени Вулевић Радоман, Секулић Далибор и Вулевић Радосав дана 09.05.2005.године, око
11.30 часова, на Новом Београду у улици Трећи булевар бр.34, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело
запослених у експозитури “Националне штедионице” одузели новац, у укупном износу од 840.153,25 динара, у намери да
његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да
управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове противправности и желећи његово извршење, на тај начин што су
возилом дошли до паркинга, па је окр. Вулевић Радоман, остао у возилу, пазивши да неко не наиђе, а окр.Секулић Далибор, и
окр. Вулевић Радосав су ушли у експозитуру повикали ; “ово је пљачка, лези доле”, извадили пиштоље, па је окр. Вулевић
Радосав пришао раднику обезбеђења Ђеровић Звездану, уперио у њега пиштољ, оборио га на под, прислонио пиштољ на
главу тражећи му да преда своје оружје, које он није имао, али је окр. Вулевић, у њега све време држао уперен пиштољ, те је
запосленим службеницама Танасијевић Олгици и Ђукић Марији, додао торбу говорећи : “пуни, пуни, брзо, брзо”, наредио да
у торбу убаце сав новац који имају у касама, а окр. Секулић Далибор је стајао уз пулт, и држао пиштољ уперен у службенице,
па када су оне ставиле новац у торбу, напустили су простор банке, отишли до возила у којим их је чекао Вулевић Радоман,
напустивши лице места, а након тога поделили противправно одузети новац, и окривљени Вулевић Радоман и Вулевић
Радосав дана 17.05.2005.године, у Београду у улици 22. октобра бр.7, на штету “Универзал банке “ АД претњом да ће
непосредно напасти на живот запослених Мустафић Хасиба, Мандић Драгице, Вучуровић Николе и Комазец Владимира,
одузели новац у износу од 1.818.830,00 динара, у намери да његовим присвајањем прибаве себи противправну имовинску
корист, при чему су могли да схвате значај свога дела, да управљају својим поступцима, свесни свога дела, његове
противправности и желећи његово извршење, на тај начин што су ушли у простор банке па је окр. Вулевић Радосав остао
поред улазних врата пазећи да неко не наиђе, а окр. Вулевић Радоман је дошао до врата, која деле шалтер салу од простора за
запослене и повикао: “ово је пљачка” , након тога је изведио пиштољ из појаса, повикао “лези доле” ушао иза пулта, дошао
до Мандић Драгице, рекао : “трпај, трпај, вади, вади”, наређујући да у торбу стави новац, што је она и учинила, па је узео
торбу и након тога су напустили простор банке, чиме су свако у својим описаним радњама извршили по једно продужено
кривично дело разбојништво из члана 206 став 3, у вези става 1 КЗ, а у вези члана 61 КЗ, због чега је окривљене огласио
кривим, неналазећи околности које би искључивале њихову кривицу.

Пре упуштања у оцене одбрана окривљених Вулевић Радомана, Секулић Далибора, Лекић Радосава и
Вулевић Радосава, заједно са свим осталим доказима изведеним током кривичног поступка, суд је најпре имао у виду, наводе
окривљеног Секулић Далибора, који су се односили на окривљеног Лекић Радосава, а за којег је окривљени Секулић у својој
одбрани датој у полицији, навео да је у питању лице које је он познавао као Лекић Рака, док је пред истражним судијом, на
записнику о саслушању окривљеног дана 20.10.2005. године, унето Лечић Радослав и Вулевић Радослав, па је на главном
претресу окривљени Секулић навео да не познаје никаквог Лекић Радосава, већ извесног Леку, Лековића. Очигледну грешку
у куцању записника су окривљени Лекић Радосав и његов бранилац покушали да искористе, као чињенице које би отклониле
кривицу са окривљеног Лекић Радосава као лица које је извршило кривична дела која су му оптужницом стављена на терет.
Суд је нашао да су такви наводи одбране окривљеног Секулића, а затим и наводи одбране окривљеног Лекића, као и теза
одбране браниоца окривљеног Лекића, искључиво усмерени на отклањање кривице са окривљеног Лекић Радосава, па такве
одбране суд није прихватио, тим пре што је на записнику о саслушању осумњиченог окривљени Секулић, навео да је
поједина кривична дела која су му стваљена на терет извршио заједно са Лекић Раком, а што је надимак окривљеног Лекић
Радосава (што се види из личних података окривљеног) имајући при том у виду да је на истом записнику о саслушању
 P a g e | 221

окривљеног Секулић Далибора, код истражног судије, дана 20.10.2005. године, где је унесено Лечић Радослав, унето и право
име и презиме окривљеног Лекић Радосав, а унесено и да је окривљени Секулић познавао окривљеног Лекић Радосава, а
такође, сам окривљени Лекић је приликом саслушања у полицији дана 20.10.2005. године, у потпуности признао извршење
радњи из којих произилазе елементи кривичних дела разбојништва која су извршена дана 08.03.2005. године и дана
17.11.2004. године. Такође, суд је имао у виду и наводе окривљеног Лекића да је био код окривљеног Секулића на свадбеном
ручку, дана 05.03.2005. године, из чега произилази да су се окривљени Секулић и Лекић међусобно познавали, што
представља још једну чињеницу, на основу које произилази да су наводи окривљеног Секулића, да окривљени Лекић није
лице које је учествовало у извршењу кривичних дела разбојништва, неистинити, и да су усмерени на отклањање кривице са
окривљеног Лекића, из којих свих разлога напред наведене наводе суд није прихватио.

Како је суд са несумњивом сигурношћу утврдио да се из свих претходно наведених разлога, ради о лицу
Лекић Радосаву, које има својство окривљеног у овом кривично-правном предмету, то се суд даље упустио у оцене одбрана
окривљеног Вулевић Радомана, Секулић Далибора, Лекић Радосава и вулевић Радосава, у склопу свих осталих изведених
доказа током овог кривичног поступка.

Наиме, чињенично стање описано у изреци пресуде, а у односу на извршење кривичних дела разбојништва,
суд је пре свега утврдио из одбране окривљеног Секулић Далибора, који је приликом саслушања у полицији дана 19.10.2005.
године, у потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичних дела која су му оптужницом
стављена на терет, као и из одбрана окривљених Вулевић Радомана и Вулевић Радосава, који су на главном претресу
одржаном дана 08.10.2009. године признали извршење радњи из којих произилазе елементи кривичних дела која су им
оптужницама стављена на терет, осим у делу који се односи на извршење кривичног дела од стране првоокривљеног дана
09.05.2009. године, те из дела одбране окривљеног Лекић Радосава, који је на записнику о саслушању осумњиченог дана
20.10.2005. године у потпуности признао извршење радњи из којих произилазе елементи кривичних дела разбојништва која
су извршена дана 08.03.2005. године и дана 17.11.2004. године. Такође, приликом утврђивања чињеничног стања у овој
кривично-правној ствари, суд је поред наведених одбрана окривљених, имао у виду и исказе сведока који су саслушани
током кривичнок поступка, а чији искази заједно са одбранама окривљених, дају јединствену целину, у односу на начин,
време и место извршења кривичних дела која су окривљенима стављена на терет, а који сви искази су у складу и са
материјалним доказима изведеним током кривичног поступка.

Дакле, суд је прихватио је прихватио одбране окривљених Вулевић Радомана, Вулевић Радосава (осим у
делу у којем су навели да окривљени Вулевић Радоман није учествовао у извршењу кривичног дела разбојништва дана
09.05.2005. годие) и одбрану Секулић Далибора дату пред полицијом, на записнику о саслушању осумњиченог дана
19.10.2005. године, у којем делу је окривљени Секулић на јасан и детаљан начин, а када му је сећање било много боље
очувано, него касније, описао како су кривична дела која су му стављена на терет извршена, ко је све у њиховим извршењима
учествовао и на који начин, из којих разлога је суд наведеним одбранама поклонио веру као јасним, логичним, истинитим и у
складу са свим осталим изведним доказима. Тако је окривљени Секулић Далибор у односу на кривична дела која су
извршена дана 03.02.2005.године и 08.03.2005. године (извршио заједно са Вулевић Радоманом, Вулевић Радосавом и Лекић
Радосавом), 04.04.2005.године (извршио заједно са Вулевић Радоманом), 09.05.2005.године (извршио заједно са Вулчевић
Радоманом и Вулевић Радосавом), и дана 11.10.2005. године (извршио заједно са Вулевић Радоманом), на јасан и детаљан
начин описао улоге сваког од окривљених у извршењу наведених кривичних дела, место, време и начин извршења
кривичних дела, што је све поткрепљено и у складу са исказима сведока Ковачић Милана, Николић Данке, Љубојевић
Божане, Амовић Гордане, Кујовић Жане, Тахир Каришика и Дивнић Бранислава, Јовановић Зорана, Кинђерски Гордане,
Апостоловић Наташе, Тошић Ненада, Исидоровић Владана, Маријановић Гордане, Мијаиловић Љиљане, Грковић Драгана
Ђеровић Звездана, Вучуровић Николе, Мустафић Хасиба, Мандић Драгице, Комазец Владимира, Ђуровић Ђорђа и
Албијанић Ане, као и записницима о препознавању лица, а којима је суд поклонио веру као јасним, лигичним и међусобно
усклађеним, који су сви на сагласан начин описали како су се предметни догађаји одиграли, па је суд закључио да искази
наведених сведока, заједно са одбраном окривљених Вулевић Радомана, Секулића и Вулевић радосава, представљају
животну, логичну и јединствену целину, и на јасан начин дају слику о томе како су напред наведена кривична дела извршена.

Такође, суд је приликом доношења одлуке у односу на напред наведена кривична дела, поред свега
наведеног, имао при том у виду и исказе појединих сведока који су успели са апсолутном сигурношћу да препознају поједине
окривљене који су учествовали у извршењима кривичних дела разбојништва, у односу на које је окривљени Секулић,
приликом саслушања у полицији, у потпуности признао њихово извршење. Тако је сведок Ковачић Милан, на главном
 P a g e | 222

претресу у односу на кривично дело извршено дана 03.02.2005. године, навео да је један од младића који је учествовао у
извршењу наведеног кривичног дела, окривљени Лекић Радосав. Сведоци Мустафић Хасиб и Ђуровић Ђоређе су на главном
претресу са апсолутном сигурношћу препознали да су окривљени Секулић Далибор и Вулевић Радоман учествовали у
извршењу кривичног дела од 11.10.2005. године, док су сведоци Вучуровић Никола и Драгица Мандић успели на главном
петресу да са апсолутном сигурношћу препознају окривљеног Секулић Далибора, као лице које је учествовало у извршењу
кривичног дела од 11.10.2005. године. Суд је приликом утврђивања чињеничног стања имао у виду да су приликом
препознавања лица у вези извршеног кривичног дела разбојништва дана 11.10.2005. године, сведоци Мустафић Хасиб и
Ђуровић Ђорђе, са несумњивом сигурношћу указали на Секулић Далибора и Вулевић Радомана, као на лица која су
извршили наведено кривично дело разбојништва, да је сведок Исидоровић Владан приликом препознавања лица у вези
извршеног кривичног дела разбојништва дана 04.04.2005. године, указао на Вулевић Радомана, као на лице које је извршило
наведено кривично дело разбојништва. Суд је такође имао у виду да су наведене записнике о препознавању потписала сва
присутна лица, без примедби и то сведоци, државни тужилац, адвокати осумњичених и овлашћена службена лица, па их је из
тих разлога прихватио као ваљане доказе. Приликом утврђивања чињеничног стања у односу на кривично дело извшрено
дана 08.03.2005. године, поред признања окривљеног Секулић Далибора, датог на саслушању у полицији суд је имао у виду и
признање окривљеног Лекић Радосава, такође датог у полицији, а којем је суд поклонио веру, као јасном, истинитом, у
сагласности са осталим изведеним доказима, а које је окривљени Лекић дао, док му је сећања било најсвежије очувано.

Суд је такође имао у виду да је окривљени Секулић Далибор, променио своју одбрану коју је дао пред
полицијом у односу на једно кривично дело разбојништва, па је тако пред истражним судијом и на главном претресу,
негирао извршење кривичног разбојништва које је извршено 04.04.2005. године у Београду на штету „Војвођанске банке“, за
које је на главном претресу навео да се он заиста не сећа да је извршио наведено кривично дело, али суд такву одбрану
окривљеног Секулића није прихватио јер је на саслушању осумњиченог датог у полицији дана 19.10.2005 године, пред
браниоцем, окривљени Секулић у потпуности признао извршење наведеног кривичног дела, када му је сећање било много
боље очувано, него касније, а у односу на који записник је сам окривљени изјавио на главном претресу да је на њему његов
потпис, и на који није било примедби, а такође и собзиром да је његово признање у односу на наведено кривично дело у
сагласности и са свим осталим изведеним доказима током кривичног попступка, као и са одбраном окривљеног Вулевић
Радомана, а његово касније негирање код истражног судије и на главном претресу је учињено на неуверљив и несигуран
начин, из којих свих разлога је суд закључиуо да је таква промена одбране окривљеног Секулића у односу на кривилно дело
извршено дана 04.04.2005. године усмерена само на отклањање кривице окривљеног Секулића.

Даље, у односу на кривично дело разбојништва извршено дана 17.11.2004. године, у Београду, у улици Мији
Ковачевића бр.16 на штету мењачнице “Док”од стране Вулевић Радомана, Вулевић Радосава и Лекић Радосава, суд је пре
свега пошао од признања окривљеног Вулевић Радомана, окривљеног Вулевћ Радосава датих на главном претресу дана
08.10.2009. године, као и признања окривљеног Лекић Радосава датог на саслушању у полицији дана 20.10.2005. године, у
којем је окривљени Лекић, са браниоцем, док му је сећање било боље очувано, него касније, на јасан, уверљи и логичан
начин описао како је кривично дело извршено, које су биле улоге окривљених и колико је он новца добио, а којој одбрани је
суд поверовао јер је у сагласности са осталим изведеним доказима, и то пре свега са исказима сведока Миловановић Мариа и
Симоновић Слободанке који су на детаљан начин описали у својим исказима на који начин се одиграо критични догађај, а
којим исказима је суд поклонио веру, јер је закључио да су дати на истинит, уверљив, категоричан и међусобно усклађен
начин, при чему је суд посебно имао у виду да је сведок Симоновић Слободанка на главном претресу са несумњивом
сигурношћу указала на окривљеног Вулевић Радосава, као на лице које је учествовало у извршењу наведеног кривичног
дела, а што је у сагласности са наводима одбране Лекић Радосава, датих у полицији, где је он сам навео да је окривљени
Вулевић Радосав, учествовао у извршењу наведеног кривичног дела, што ни сам окривљени Вулевић Радосав није спорио у
својој одбрани, као ни окривљени Вулевић Радоман.

Суд је имао у виду и да је окривљени Лекић Радосав, променио своју одбрану коју је дао на записнику о
саслушању осумњиченог, пред полицијом, у односу на кривично дело извршено дана 08.03.2005. године и 17.11.2004.
године, када је у потпуности признао извршење наведеног кривичног дела, па је пред истражним судијом и на главном
прептресу негирао њихово извршење, као што је негирао и извршење кривичног дела које је извршено 03.02.2005. године али
је суд нашао да је таква промена одбране окривљеног Лекића, усмерена искључиво на избегавање кривице, а с обзиром да је
дата на неуверљив и несигуран начин, да је његово признање у полицији дато док му је сећање било боље очувано, него
касније, при том је записник у полицији без примедби потписан од стране окривљеног Лекића и његовог браниоца , при чему
је суд такође имао у виду да су окривљени Вулевић Радоман и Вулевић Радосав у потпуности признали извршење наведених
 P a g e | 223

кривичних дела управо онако како је описано у изреци пресуде, при чему је окривљени Вулевић Радосав посебно истакао да
је Лекић учествовао у извршењима свих дела која су му стваљена на терет, немајући разлога да неосновано терети
окривљеног Лекић Радосава.

Суд је такође имао у виду наводе окривљеног Лекића да му бранилац није био присутан приликом
изношења одбране у полицији, као и да је његов исказ био изнуђен и да је био јако болестан, са температуром од 40 степени,
али је нашао да су и такви наводи окривљеног Лекића искључиво усмерени на избегавање његове кривице, тим пре што је
сведок полицајац Поповић Небојша, на главном претресу, у свом исказу навео да се добро сећа саслушања од 20.10.2005.
године, када је он био дежуран, и да је саслушање спроведено на законит начин, да им је Лекић, приликом саслушања
испричао већи део тога шта је урадио, да је сигуран да је бранилац окривљеног Лекића био присутан пре саслушања и за
време саслушања, да је обавио поверљив разговор са окривљеним, који је претходно био упозорен и опоменут о својим
правима и дужностима у изношењу одбране и да је све то констатовано у самом записнику, да након обављеног саслушања
није било никаквих примедби на сам поступак саслушања од стране Лекића, нити од стране његовог браниоца, а да је било
примедби, то би се констатовало на записнику, као што се увек чини, те да се окривљени Лекић није жалио да му је лоше,
нити да су икакве претње упућене на рачун Лекића, нити му се исказ изнуђивао, а којем исказу је суд у потпуности
поверовао јер је дат на уверљив начин, а при том сведок Поповић Небојша није имао никаквог разлога да неосновано терети
окривљеног Лекић Радосава.

Суд је посебно ценио да је окривљени Лекић Радосав, у полицији изјавио да он није знао да ће се критичним
приликама извршити разбојништва, већ да је он само био возач, па да је о извршеним разбојништвима сазнао из новина, тек
наредног дана, али је суд нашао да су такви наводи окривљеног Лекића усмерени на избегавање кривице, јер није логично да
окривљени Лекић када је сазнао да су окривљени Вулевић Радоман и Вулевић Радосав извршили кривично дело дана
17.11.2004. године, после чега је окривљени Лекић добио хиљаду еура, за своје услуге “возача”, поново одлучи да учествује у
извршењу кривичног дела разбојништва које је извршено дана 08.03.2005. године, јер је и извршење тог дела окривљени
Лекић у потпуности признао приликом првог саслушања у полицији, а сами наводи окривљеног Лекића, на главном
претресу, да он није знао да је требало да се изврше разбојништва, нису уверили суд у другачију одлуку, јер је по наводима
самог окривљеног Лекића, он о првом извршеном разбојништву сазнао из новина, тако да је нелогично да ништа није
посумњао, када се нашао поново у истој ситуацији, тако да је то још један разлог који је суд уверио да је окривљени Лекић,
само покушао да на неубедљив начин отклони кривицу са себе, поготово што је после сваког разбојништва учествовао у
подели плена и с обзиром да је окривљени Вулевић Радосав у својој одбрани навео да је окривљени Лекић извршио сва дела
која су му стављена на терет (а дела од 17.11.2004. године 03.02.2005. године и 08.03.2005. године је окривљени Лекић
управо извршио са окривљеним Вулевић Радосавом, поред окривљених Вулевић Радомана и Секулић Далибора), при чему су
плен делили на равне части.

Такође суд је ценио и наводе одбране окривљеног Лекића, који су дати на главном претресу, да окривљени
није могао да изврши кривична дела која су му стављена на терет из разлога што у периодима њиховог извршења, није био у
земљи, при том истичући да је био задржан у пограничном притвору, али је суд нашао да је таква одбрана окривљеног
Лекића искључиво усмерена на избегавање његове кривице, јер је дата на неуверљив и несигуран начин, при том је у
супротности са свим напред наведеним доказима, одбранама Вулевић Радомана и Вулевић Радосава, као и са самом његовом
одбраном датом у полицији где је окривљени признао извршење кривичних дела која су извршена 17.11.2004. године и
08.03.2005. године, а када му је сећање било боље очувано, него касније, али и самом одлуком Управе пограничне полиције у
Кишкунхалашу, из које је суд утврдио да је окривљени Лекић био у пограничном притвору, али само у периоду од
22.04.2005. године до 26.04.2005. године, а у којем периоду није извршено ни једно кривично дело које је окривљенима
стављено на терет, па ни окривљеном Лекићу, што све указује да је окривљени Лекић, таквим наводима само покушао да
отклони сопствену кривицу, а наводе одбране да је у то време био у иностранству није могао да докаже суду јер му је путна
исправа – пасош одузет од стране мађарских власти.

Дакле, у односу на окривљеног Лекић Радосава, суд је из свега напред наведеног, са несумњивом
сигурношћу утврдио да је учествовао у извршењима кривичних дела разбојништва дана 17.11.2004. године (признао у
полицији), 03.02.2005. године (окривљени Секулић у својој одбрани навео да је Лекић учествовао у извршењу тог
разбојништва) и 08.03.2005. године (признао у полицији).
 P a g e | 224

Такође, неспорно је утврђено из одбране окривљеног Вулевић Радомана, Вулевић Радосава, одбране
окривљеног Секулића и окривљеног Лекића дате у полицији, те из других изведених доказа, напред анализираних (исказа
сведока и записници о препознавању) да су окривљени Вулевић Радоман и Вулевић Радосав извршили кривична дела
разбојништва дана 17.11.2004.године (заједно са Лекићем), 03.02.2005.године (заједно са Лекићем и Секулићем)
08.03.2005.године (заједно са Лекићем и Секулићем), 17.05.2005. године ( само окривљени Вулевић Радоман и Вулевић
Радосав признали у својим одбранама) а окр. Вулевић Радоман још два разбојништва 04.04.2005.године (заједно са
Секулићем), 11.10.2005.године (заједно са Секулићем), а како је то описано у изреци пресуде.

У односу на извршење кривичног дела од 09.05.2005.године, суд је посебно ценио наводе окривљеног
Вулевић Радосава и Секулић Далибора датих на главном претресу дана 08.10.2009. године, да окривљени Вулевић Радоман
није учествовао у његовом извршењу, што је и сам Вулевић Радоман навео у својој одбрани, али суд такве наводе
окривљених није прихватио јер је окривљени Секулић у својој одбрани на записнику о саслушању осумњиченог, и код
истражног судије, када му је сећање било боље очувано, на детаљан начин описао како је и на који начин окривљени
Вулевић Радоман учествовао у извршењу наведеног криичног дела. У вези са тим суд је такође имао у виду да је окривљени
Секулић на главном претресу дана 08.10.2009. године прво навео да окривљени Вулевић Радоман из наведеног разбојништва
није добио никакав новац, да би потом, а после изношења одбране окривљеног Вулевић Радосава, који је навео да је Радоман
из наведеног разбојништва добио 1000 еура, променио свој исказ наводећи да је Радоман ипак добио 1000 еура, што све
заједно, уз наводе да не може да објасни зашто то није раније рекао, на суд није деловало убедљиво, због чега суд такве
наводе није ни прихватио, оценивши их као неуверљиве, неистините и усмерене на умањење кривице окривљеног Вулевић
Радомана, те је утврдио да је кривично дело извршено дана 09.05.2005. године од стране Вулевић Радомана, Секулић
Далибора и Вулевић Радосава извршено управо онако као је то описано у изреци пресуде.

Из свега напред наведеног суд је на несумњив начин, анализирајући одбране окривљног Вулевић Радомана,
Вулевић Радосава, окривљеног Секулића датих у полицији, као и одбрану окривљеног Лекића у односу на кривично дело
извршено дана 08.03.2005. године, заједно са свим напред наведеним саслушаним сведоцима, и изведеним материјалним
доказима, утврдио да су кривична дела која су извршена дана 17.11.2004. године 03.02.2005.године, 08.03.2005.године,
04.04.2005. године, 09.05.2005.године, 17.05.2005. године и дана 11.10.2005. године, извршена управо онако како је то
наведено у изреци пресуде, јер није нашао околности које би искључиле њихову кривицу.

Приликом доношења одлуке у односу на кривично дело из члана 246 став 3 КЗ, које је оптужним предлогом
стављено на терет окривљеном Секулић Далибору, суд је пре свега пошао од чињеница које су неспорне између одбране
окривљеног Секулића и осталих изведених доказа, па је тако утврдио да је критичног дана у просторијама Окружног затвора
у Београду, приликом претреса код окривљеног Секулића за појасом, пронађена опојна дрога марихуана у количини од 0,96
грама, а што је утврђено из одбране окривљеног Секулић Далибора, налаза и мишљења вештака Зорана Ђорђевића и исказа
сведока Данић Владице, којем је суд у потпуности поклонио веру као истинитом, логичном и који није имао разлога да
неосновано терети окривљеног Секулић Далибора.

Суд је посебно ценио наводе окривљеног Секулића да он није знао шта се налази у пакету који је код њега,
за појасом пронађен, односно да није знао да се у том пакету налази опојна дрога марихуана, и да га је узео из саме
знатижеље, али суд такве наводе окривљеног није прихватио јер их је оценио као неистините, нелогиче, и усмерене
искључиво на умањење кривице, и то пре свега што је сведок Данић Владица, у свом иаказу навео да је критичном приликом
из собе окривљеног Секулића тражено да се узме топла вода у време када се то не ради, па када су сведок и његове колеге
видели управо окривљеног Секулића како одлази по пакет и диже средњу канту за смеће у купатилу, где се тај пакет и
налазио и исти ставља за свој појас, при чему је сведок истакао да се јасно могло видети да се у том пакету налази пвц
пакетић са марихуаном. С обзиром на управо такве радње окривљеног Секулића, односно чињеницу да је окривљени знао где
се налази наведени пакет, суд је утврдио да је окривљени знао шта ради и да није из чисте знатижеље узео предметни пакет,
те је из свих напред наведених разлога несумњиво утврдио да је окривљени знао да се у наведеном пакету налази и пвц
пакетић са опојном дрогом марихуаном, због чега га је и огласио кривим за предметно кривично дело, јер нису постојале
околности које би искључиле његову кривицу.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, а ценећи психички однос окривљених према извршеним
кривичним делима, суд закључује да су окривљени у време извршења кривичних дела били свесни својих дела, те да су хтели
њихово извршење, односно да су окривљени били свесни да ће употребом претње да ће непосредно напасти на живот или
 P a g e | 225

тело оштећених, а на начин на који је то описано у изреци пресуде, одузети туђе покретне ствари, и то у намери да њиховим
присвајањем прибаве себи противправну имовинску корист, из чега суд закључује да су окривљени сва кривична дела
извршили са директним умишљајем, као и да је окривљени Секулић Далибор био свестан да неовлашћено држи супстанцу
која је проглашена за опојну дрогу – марихуану, због чега је суд закључио да је кривично дело из члана 246 став 3 КЗ,
окривљени Секулић такође извршио са директним умишљајем.

Подводећи утврђено чињенично стање, као и психички однос учинилаца према извршеним кривичним
делима под правну норму, односно вршећи правну квалификацију, суд закључује да се у недозвољеним радњама окривљеног
Вулевић Радомана описаним под тачкама 1, 2, 3, 4, 5, 6 и 7, стичу сва субјективна и објективна обележја извршења једног
продуженог кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, да се у недозвољеним
радњама окривљеног Секулић Далибора описаним под тачкама 2, 3, 4, 5, и 7, стичу сва субјективна и објективна обележја
извршења једног продуженог кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, да се у
недозвољеним радњама окривљеног Лекић Радосава описаним под тачкама 1, 2, и 3 стичу сва субјективна и објективна
обележја извршења једног продуженог кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61
КЗ, да се у недозвољеним радњама окривљеног Вулевић Радосава описаним под тачкама 1, 2, 3, 5 и 6, стичу сва субјективна
и објективна обележја извршења једног продуженог кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у
вези члана 61 КЗ, а с обзиром да је у конкретном случају реч о више истоврсних кривичних дела, која су учињена у
временској повезаности (период од 17.11.2004. године до 11.10.2005. године), од стране истих учинилаца, и која дела због
постојања истоврсности предмета дела (новац-као туђа покретна ствар), коришћења исте ситуације (кривична дела извршена
у току дана за време радног времена), и чињенице да су обухваћена јединственим умишљајем учинилаца, односно да све
инкриминисане радње представљају континуирану делатност која има вид јединствене целине, суд је утврдио да је у
конкретном случају реч о конструкцији продуженог криичног дела разбојништва. Суд је такође, а у односу на кривично дело
које је оптужним предлогом стављено на терет окривљеном Секулић Далибору, закључио да су се у радњама окривљеног
Секулића стекла сва субјективна и објективна обележја извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и
стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, па како није било околности које би искључиле кривицу
окривљених за сва напред наведена кривична дела то их је суд огласио кривим

Утврђујући све околности из члана 54 Кривичног законика које опредељују да казна буде мања или већа, суд
је окривљеном Вулевић Радоману од олакшвајућих околности узео у обзир релативну младост окривљеног у време извршења
кривичног дела, његову досадашњу неосуђиваност и признање извршења кривичних дела која су му стављена на терет, у
односу на окривљеног Секулић Далибора, суд је од олакшавајућих околности узео у обзир релативну младост окривљеног у
време извршење кривичног дела, породичне прилике-ожењен, отац једног малолетног детета, признање извршења кривичних
дела које је у многоме допринело разјашњењу ове кривично – правне ствари и његову неосуђиваност, у односу на
окривљеног Лекић Радосава суд је од олакшавајућих околности узео у обзир релативну младост окривљеног у време
извршење кривичног дела, породичне прилике-ожењен, отац једног детета, док је од отежавајућих околности у обзир узео
ранију осуђиваност, при чему је имао у виду да није осуђиван за истоврсна кривична дела, у односу на окривљеног Вулевић
Радосава, суд је од олакшавајућих околности узео у обзир релативну младост окривљеног у време извршење кривичног дела,
и његово признање, док је од отежавајућих околности у обзир узео ранију осуђиваност, при чему је имао у виду да није
осуђиван за истоврсно кривично дело, а као отежавајућу околност за све окривљене суд је узео велику друштвену опасност
ових кривичних дела, пораст броја управо оваквих кривичних дела и бројност кривично – правних радњи једног продуженог
кривичног дела.

Одлучујући о врсти и висини кривичних санкција суд је закључио да се сврха изрицања кривичне санкције
из члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика у конкретном случају може потићи
изрицањем ефективне казне затвора, па је окривљеног Вулевић Радомана осудио на казну затвора у трајању од 9(девет)
година, а у коју казну му се на основу члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору почев од 19.10.2005. године, па
надаље, окривљеног Секулић Далибора због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ, а
у вези члана 61 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 2 (два) месеца, а због извршења кривичног дела из
члана 246 став 3 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, па га је уз даљу примену одредбе члана 60 осудио на
јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 4 (четири) месеца, у коју казну му је на основу члана 63 КЗ
урачунао време проведено у притвору почев од 19.10.2005. године, окривљеног Лекић Радосава осудио на казну затвора у
трајању од 5 (пет) година, а у коју казну му је на основу члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору почев од
 P a g e | 226

19.10.2005. године, и окривљеног Вулевић Радосава осудио на казну затвора у трајању од 9 (девет) година, а у коју казну му
је на основу члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору почев од 02.02.2006. године, па надаље.

На основу члана 87 Кривичног законика суд је према окривљеном Секулић Далибору изрекао меру
безбедности одузимања предмета, па је тако од окривљеног Секулић Далибора, одузет пиштољ марке “ЦЗ” М 57, калибра
7,62 мм, са брушеним фабричким бројем, као предмет извршења кривичног дела.

На основу члана 246 став 7 КЗ суд је од окривљеног Секулић Далибора одузео 0,96 грама опојне дроге-
марихуане.

На основу члана 206 став 2 ЗКП суд је обавезао да окривљени Вулевић Радоман, окривљени Секулић
Далибор, окривљени Лекић Радосав и окривљени Вулевић Радосав, оштећеном “ПТТ” Србија, на име имовинско-правног
захтева солидарно плате 29.520,05 динара, као и “Војвођанској банци” АД, 120.979,41 динар, а да окривљени Вулевић
Радоман, окривљени Секулић Далибор и окривљени Вулевић Радосав, солидарно исплате оштећеној “Универзал банци”
износ од 3.018.830,00 динара, а оштећеном Николић Ненаду, окривљени Вулевић Радоман, окривљени Лекић Радосав и
окривљени Вулевић Радосав, солидарно исплате износ од 400.000,00 динара, и 6.200 еура, по курсу “Народне банке Србије”,
на дан исплате, а који износи су неспорно утврђени током поступка, као штета коју су том приликом претрпели, а окривљени
их нису оспорили.

На основу члана 196 став 4 ЗКП суд је окривљене Вулевић Радомана, Секулић Далибора, Лекић Радосава и
Вулевић Радосава ослободио плаћања трошкова кривичног поступка, одредивши да исти падају на терет буџетских средстава
суда, ценећи да би плаћањем наведених трошкова била доведена у питање егзистенција окривљених, који немају стални
извор прихода, а имајући у виду дужину изречене казне и време које су до сада провели у притвору.

Приликом доношења овакве одлуке, суд је имао у виду и друге изведене доказе, као и наводе странака, али с
обзиром да несумњиво утврђено чињенично стање, наведене законске прописе, као и заузето правно становиште суда,
закључио да исти нису од битног утицаја на евентуално другачије пресуђење у овој кривично-правној ствари.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Ката Кандић Растко Поповић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ

Против ове пресуде дозвољена је жалба

Врховном суду Србије, преко овог суда

у року од 15 дана од дана пријема

писменог отправка пресуде.

ДН-а:

1. ОЈТ
2. окр. Вулевић Радоман преко Управе Окружног затвора у Београду,
3. окр. Секулић Далибор преко Управе Окружног затвора у Београду,
4. окр. Лекић Радосав преко Управе Окружног затвора у Београду,
 P a g e | 227

5. окр. Вулевић Радосав преко Управе Окружног затвора у Београду,

6. бранилац адв.Перковић Мирослав, Нови Сад, Соње Маринковић број 21
7. Бранилац адв.Васко Петричевић, Дубровачка 2-а, Београд,
8. Бранилац адв.Славка Бабић, Симе Шолаје бр.7, Београд,
9. бранилац адв. Николи Думнићу, Београд, Вукасовићева 70,

С у д и ј а,

У ИМЕ НАРОДА

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Милана Лондровића, председника већа, и судија
поротника Живке Тасић и Веселке Тица, чланова већа, са записничарем Славицом Стојиљковић, у кривичном поступку
против окривљеног ЈОВАНОВИЋ ДУШАНА, кога брани адвокат Борис Кошћал, због кривичног дела злоупотреба
службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и става 2 КЗ, по оптужници Вишег јавног тужиоца у Београду
Кт.бр.12/10 од 16.02.2010. године, која је прецизирана на главном претресу од 17.05.2010. године, након главног јавног
претреса започетог 26.04.2010. године, завршеног 17.05.2010. године у присуству Емилије Милосављевић, заменика јавног
тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, истога дана донео је и јавно објавио

ПРЕСУДУ

Окривљени ЈОВАНОВИЋ ДУШАН, од оца од оца Војислава и мајке Милене, девојачки Гладовић, рођен 24.07.1975.
године у Београду, са пребивалиштем у Београду, Булевар ослобођења бр. 74/24, држављанин Републике Србије, неожењен,
без деце, са завршеном гимназијом, незапослен, без непокретне имовине, војску није служио, не води се у ВЕ, неосуђиван, не
води се други кривични поступак, у притвору од 05.01.2010.године и даље,

KРИВ ЈЕ

Што је:

У периоду од 04.07. до 23.12.2009.године у Београду, при чему су му способност да схвати значај свог jа дела и
могућност да управља својим поступцима биле смањене, али не битно, свестан свога дела чије је извршење хтео, при чему је
био свестан да је његово дело забрањено, као одговорно лице – шеф експозитуре Привредне банке Београд АД Београд, у
“ТЦ Енјуб” у Новом Београду, Јурија Гагарина 227, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе свог
службеног овлашћења прибавио себи имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара, тако што је у више наврата, путем
налога за исплату које је сам сачињавао и потписивао лажним потписима клијената банке, разрочио њихове орочене штедне
улоге и са њихових рачуна неовлашћено подигао и присвојио депоновани новац, или пак девизна средства која су му
клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања није регистровао као уплаћена већ их задржао и
присвојио, па је тако:

- са рачуна Ристић Гемаљевић Јелене дана 04.07.2009.године подигао 10.350,00 ЕУР у динарској противвредности од
966.522,98 динара,

- са рачуна Драганов Милоша дана 21.07.2009.године подигао 12.002,62 ЕУР у динарској противвредности од 1.117.622,80
динара,

- са рачуна Кепчија Николе дана 29.07.2009.године подигао 3.050,00 ЕУР у динарској противвредности од 285.524,08 динара,

- са рачуна Вучековић Предрага дана 05.08.2009.године подигао 25.863,93 ЕУР у динарској противвредности од 2.4115.830,23
динара,

- са рачуна Радовановић Лепосаве дана 19.08.2009.године подигао 10.003,54 ЕУР у динарској противвредности од 934.147,00
динара,

- са рачуна Милић Владимира дана 29.08.2009.године подигао 3.190,00 ЕУР у динарској противвредности од 297.582,66
динара,
 P a g e | 228

и тиме прибавио себи имовинску корист у укупном износу од 25.264.500,67 динара или 267.171,04 евра, за који износ
је за Привредну банку Београд АД наступила имовинска штета,

-чиме је учинио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и 2
Кривичног законика у вези са чл. 61 ст. 1 и ст. 5 Кривичног законика,

па га суд на основу наведеног законског прописа применом чл. 4 ст. 2., 42., 45., 54 и чл. 63 ст. 1 Кривичног законика

ОСУЂУЈЕ

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од
05.01.2010.године и даље.

На основу чл. 196 ст. 4 ЗКП-а окривљени Јовановић Душан ослобађа се, у целости, дужности плаћања трошкова
кривичног поступка и судског паушала.

На основу чл. 206 ст. 2 ЗКП окривљени Јовановић Душан обавезује се да, по основу имовинско-правног захтева,
оштећеној Привредној банци Београд, АД Београд исплати износ од 25.264.500,67 динара у року од 15 дана од дана
правноснажности ове пресуде

Образложење

Виши јавни тужилац у Београду оптужницом Кт.бр.12/10 од 16.02.2010. године ставио је на терет окривљеном
Душану Јовановићу извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и става 2
КЗ. Емилија Милосављевић, заменик ВЈТ, на главном претресу одржаном 17.05.2010.године, извршила је прецизирање
оптужнице тако што је иза речи “свог службеног положаја” у четвтом реду диспозитива додала речи “и прекорачењем
граница свог службеног овлашћења”. У осталом делу оптужница је остала неизмењена.

Окривљени и његов бранилац изјавили су да примају на знање прецизирање оптужнице и да им није потребно
посебно време за припрему одбране по овако прецизираној оптужници, а окривљени је додао да остаје при изнетој одбрани и
признању извршења кривичног дела.

Емилија Милосављевић, заменик ВЈТ, у завршној речи, остала је у целости при прецизираној оптужници,
предложила је да суд окривљеног огласи кривим и да га осуди по закону.

Окривљени Душан Јовановић признао је извршење кривичног дела за које је оптужен, као и своју кривицу. У своју
одбрану, приликом саслушања у својству осумњиченог, у полицији, на записнику од 05.01.2010. године, у присуству
браниоца (који записник се у смислу одредбе члана 226 став 9 ЗКП може користити као доказ у кривичном поступку)
изјавио је: да је дошао у присуству адвоката да пријави кривично дело које је извршио из разлога што психички није могао
да издржи притисак савести, те да доставља и досијеа клијената банке и да их, уз потврду о одузетим предметима, предаје.
Запослен је у Привредној банци Београд од децембра месеца 2002. или 2003. године, а као шеф експозитуре “ТЦ Енкуб” у
ул. Јурија Гагарина бр.227 до пред крај 2009. године. У задњих 5-6 месеци у више наврата са рачуна двадест и једног
клијента подигао је средства у износу од преко 250.000 евра. Све је почело тако што је у недостатку сопственог новца почео
са рачуна клијената банке да подиже депозите и то тако што је фалсификовао потписе клијената на исплатним налозима.
Када би клијенти којима је подигао новац тражили да са рачуна подигну своја средства онда је са рачуна другог клијента
пребацивао његова средства. То је било могуће зато што је подизању новца морала да претходи најава 24 часа пре исплате, а
и из разлога што је у експозитури он обављао послове и ликвидатора и благајника. Први рачун са кога је подигао средства у
износу од 3.050 еура и 70 динара, дана 29.07.2009. године, припадао је Кепчија Николи из Београда, и то тако што је средства
привремено разрочио те их је подигао. Налог за исплату је попунио и фалсификовао потпис власника. Налог се налази у
дневнику благајне у експозитури. Са рачуна Милојевић Марине подигао је дана 11.11.2009. године износ од 12.630 еура и
349 динара, такође на основу налога који је фалсификовао. Дана 19.11.2009. године подигао је износ од 2.025 еура и 308
динара са рачуна Филиповић Милана, дана 17.12.2009. године са рачуна Влаховић Гордане подигао је 5.505 еура и 53 динара,
на исти начин. Дана 09.12 2009. године са рачуна Попојић Слађана подигао је износ од 11.905 еура и 453 динара, дана
16.12.2009. године са другог рачуна истог клијента подигао је износ од 8.075 еура и 90 динара, а дана 23.12.2009.године са
трећег рачуна истог клијента подигао је износ од 23.430 еура и 236 динара, те је напоменуо да је за сваки досије самостално
 P a g e | 229

фалсификовао потпис клијента о подизању новца без учешћа било ког другог службеника банке. На исти начин је дана
23.12.2009. године са рачуна клијента Павловић Тање подигао износ од 3.615 еура и 414 динара, а дана 09.12.2009. године са
рачуна клијента Рисантија Савића подигао је износ од 7.005 еура и 179 динара, док је дана 21.10.2009. године са рачуна
клијента Тмушић Реље подигао износ од 10.235 еура и 130 динара. Дана 21.07.2009.године са рачуна клијента Драганов
Милоша на исти начин подигао је износ од 12.000 еура и 244 динара, а дана 30.09.2009. године са рачуна клијента Мирковић
Јелене подигао је износ од 7.040 еура и 214 динара. Дана 29.08.2009. године са рачуна клијента Владимира Милића на напред
описан начин је подигао износ од 3.190 еура, дана 25.11.2009. године са рачуна клијента Галац Зоре подигао је износ од
11.125 еура и 357 динара, дана 10.09.2009.године са рачуна клијента Јандрић Мирослава подигао је износ од 3.000 еура и 199
динара, а дана 07.10.2009. године са рачуна клијента Николић Зорке подигао је износ од 6.005 еура и 388 динара. Дана
23.12.2009. године са рачуна Спасић Милице подигао је износ од 6.000 еура и 236 динара. Са рачуна клијента Анкице
Ђорђевић, чији досије нема код себе из разлога што се налази у експозитури, подигао је непознати износ средстава. Како се
сећа, она је на рачуну имала око 50.000 еура, а новац је подигао тако што је прво разрочио штедни улог и пребацио на рачун
по виђењу, а онда у више наврата подизао. Једини податак са којим располаже је тај да клијент Анкица Ђорђевић на штедном
рачуну дана 09.09.2010. године мора да има износ од 53.750 еура минус 10% на камату. По његовом сећању са наведеног
рачуна подигао је износ од око 48.000 еура, а остатак се налази на њеном рачуну по виђењу. Дана 07.11.2009. године са
рачуна Миљковић Душана подигао је 4.515 еура и 381 динара. Током недеље штедње била је велика гужва па се дешавало да
клијенти оставе своје депозите и личне карте, да касније дођу по уговор, основне податке о депозиту, преглед битних
елемената депозита и план исплате депозита. Клијенти од њега нису добијали никакав доказ да су му остављали депозит. Три
пута је злоупотребио ове депозите, тако што преузета средстава није уплаћивао и орочавао него их узимао за себе. Тако је од
Миљковић Душана узео свих 6.000 еура које му је оставио ради орочења, на описани начин. Обзиром да на уговору пише да
је закључен 06.11.2009.године, зна да је управо тог дана и узео тих 6.000 еура. На исти начин као код клијента Миљковић
Душана је дана 03.11.2009.године од депозита клијента Банвалиев Александра узео свих 15.000 еура, на исти начин је дана
04.11.2009. године од депозита клијента Гемаљевић Јелене узео свих 10.350 еура. Дана 06.11.2009.године од депозита
клијента Вучековић Предрага узео је свих 7.650 еура, на исти начин. Ово је случај где је Вучековићу истекла штедња, па је
он ту штедњу, са додатним средствима, дао њему ради новог орочења, а он их је узео. У вези рачуна последња четири
клијента су и бројеви партија фиктивни односно никада нису отворени рачуни који су у уговорима наведени. Вучековић
Предраг је имао и орочена средства. Са његовог рачуна непознатог дана је подигао 14.200 и нешто еура. Са рачуна клијента
Јефтенић Павла крајем септембра месеца подигао је око 3.000 еура, не зна тачно, обзиром да је његов досије предао ревизији
банке, на њихов захтев. Потписе на налозима фалсификовао је сам, али на уговорима, обзиром да је потребан двојни потпис,
фалсификовао је и потпис колегинице - приправнице Обућина Иване. Нико осим њега није знао нити му помагао у свему што
је урадио. Новац је потрошио на клађења, а све у нади да ће успети да добије и измири дугове које је направио.

Када је саслушан пред истражним судијом на записнику од 07.01.2010. године изјавио је да остаје при својој изјави
датој у полицији у присуству браниоца дана 05.01.2010.године, те је додао да је он шеф експозитуре и да је да је на све радње
које је предузео био овлашћен као шеф експозитуре, да је наручивао новац као да је власник девизног рачуна тражио
исплату, а када му се новац пошаље он га је преузимао, фалсификовао потпис власника девизног рачуна као да је власник
преузео новац као и да се то компјутерски спроводи. Новац му је требао ради клађења и како му захвали новац он је изнова
узимао новац са рачуна клијентима. Није више могао да поднесе пресију и грижу савест па је због тога са документацијом и
браниоцем отишао у полицију, где је све испричао и описао.

Приликом саслушања на главном претресу додао је да ја новац узимао тако како је описано у оптужници, и на начин
описан у оптужници. Са њим нико други није био у делу, све је радио сам. Под притиском савести се пријавио полицији и
испричао шта је све урадио. Јако му је тешко због тога и жао му је што је изневерио поверење и Вере Медић и осталих колега
са којима је радио, као и поверење својих пријатеља, сестре и мајке. Обављао је послове шефа експозитуре Привредне банке
Београд, у ТЦ „Енјуб“ на Новом Београду, ул. Јурија Гагарина 227. Све ово што је радио било је у делокругу његових
овлашћења. Наиме не постоји овлашћење за тако нешто, али све што је радио, у техничком смислу, је у оквиру овлашћења
шефа пословнице. Ивана Обућина није имала никакву улогу у извршењу кривичног дела. Она је била само запослена у
банци, била је приправник, а обављала је разне послове, од шалтерских па до свих осталих послова у банци. Он је њу
злоупотребио, јер она није уопште била свесна шта потписује, само јој је давао документа да потпише, односно само јој је
једном дао да потпише на једном документу, а не више пута, што је она и учинила. Новац је трошио за коцку. У почетку,
када је почео да узима тај новац, то је третирао као позајмицу, рачунајући да ће успети да врати новац. Међутим накупило се
много новца, па није успео да га врати. Његова месечна плата као шефа експозитуре била је 54.000,00-56.000,00 динара, што
је износило око 650 евра у то време. Никакав други извор прихода није имао, осим зараде на радном месту. Рачунао је да ће
 P a g e | 230

приликом клађења добити новац и да ће на тај начин вратити овај новац који узимао од банке, али никада није добио новац
на клађењу. Најучесталије је све то радио неких месец и по дана пре него што је одлучио да се пријави. Никада у животу се
није дрогирао, нити је алкохоличар. Све ово радио је трезан, а да је био свестан, то не би урадио. Оволики новац нико
нормалан не би узео. Водио је евиденцију о новцу који је скинуо са рачуна клијената банке, па када је постао свестан шта
ради одлучио је да се преда односно да се пријави, и када је скупио све предмете клијената, односно када је скупио већину
предмета одлучио је да се преда, а касније, у присуству полиције, неколико предмета је узето из експозитуре банке, који су
били у његовом ранцу. Жели да понови да се каје што је ово урадио. Његова намера је да врати банци новац али тренутно не
види начин на који би то могао да уради. Не може да каже да је био потпуно несвестан када је предузео прву радњу
извршења овог кривичног дела, био је свестан да то што чини није дозвољено, али је рачунао да ће новац вратити, како је већ
објаснио. По његовом схватању нико нормалан то не би урадио. Тачно је да је присвојио износ новца који је наведен у
оптужници. Сав новац који је подигао са рачуна клијената из банке потрошио је на коцку. Подизао је онолико новца колико
му је било потребно да плати дуг на име коцке. Није сабирао износе новца који је присвојио, тако да не зна тачно колико
новца је на тај начин присвојио. У полицији је рекао да је износ преко 250.000 евра. Приликом попуњавања налога за исплату
новца клијенту довољан је један потпис службеника банке који обавља трансакцију, а приликом закључења уговора, плана
исплате, прегледа елемената уговора, потребна су два потписа службеника. На тим налозима за исплату и уговорима
потписивао се као овлашћено лице. Ивани Обућини рекао је само “Потпиши, потпиши, ја то преузимам на себе” ништа јој
даље не објашњавајући. Тражио је од ње да потпише уместо клијента коме је наводно исплаћен новац. Кладио се нон-стоп.
Није спавао ноћу и осећао се психофизички растројен. Кладио се тако путем СМС порука које је слао са свог мобилног
телефона кладионицама, неки пут је и телефоном позивао кладионице, одигравао би на тај начин неколико тикета.
Кладионицама је уплаћивао тикете на вересију, тако би створио одређени дневни дуг и тачно је знао колико дугује којој
кладионици недељно, на седам дана. Тачно је знао колико новца дугује за клађење и са рачуна клијената је узимао толико
колико је дуговао. Кладио се и дан и ноћ, а могло је да се деси и да тикет буде на 400.000,00 динара. Дневно је по 20 до 30
СМС порука или позива упућиво кладионицама ради уплате тикета за клађење. У завршној речи изјавио је да остаје при
признању извршења кривичног дела, каје се и жао му је због свега што се догодило.

У доказном поступку саслушани су: сведок Медић Вера, представник оштећеног, судски вештак Мијаковић Јован, уз
сагласност странка прочитани су записник о саслушању сведока Обућина Иване и налаз и мишљење судског вештака др.
Бранка Мандића, прочитан је Правилник о систематизацији послова Привредне банке Београд (лист 82-140 истражног списа)
извршен увид у документацију која се налази у тамнозеленој фасцикли и то у све документе појединачно, увид у
документацију која се налази у фасцикли светлозелене боје у којој се налазе документа клијената, увид у документацију под
називом ”Прикупљена документација у Привредној банци београд АД Београд, Јовановић Душан, Београд” коју је доставио
вештак финансијске струке Мијаковић Јован, и прочитан извештај из КЕ и ПЕ за окривљеног примљен у суду
06.04.2010.године.

Вера Медић, представник оштећеног као сведок, дана 26.01.2010. године, пред истражним судијом, изјавила је: да је
запослена на радном месту директора одељења правне службе Привредне Банке Београд. Окривљени Јовановић Душан био је
запослен у банци, у експозитури ТЦ Енјуб, као координатор експозитуре, а по правинику уколико нема шефа експозитуре,
као што је то овде био случај, онда је координатор експозитуре истовремено и шеф експозитуре, чијим радо и руководи. Дана
05.01.2010. године колеге су им саопштиле да је клијент дошао у експозитуру да се интересује за своја средства па су
колегинице утврдиле да је његова партија ликвидирана, што значи да су орочена средства подигнута. Објаснила је да сваки
запослени има своју шифру при чему је шифра окривљеног Јовановића била “273” и преко тих шифара се знало ко је
запослени који је обрађивао трансакције односно преко те шифре се идентификује запослени обрађивач трансакције и преко
те шифре су и дошли до окривљеног Јовановића, који је позван да објасни шта се то догодило са сретствима клијента, при
чему је окривљени Јовановић можда пет дана пре тог догађаја распоређен на место шефа експозитуре у Земуну и истог
момента је отворио рачун по виђењу за тог клијента и то за износ недостајућих сретстава са рачуна клијента у експозитури у
ТЦ Енјуб. Тада је интерна ревизија упућена да изврши контролу, те су прегледани сви предмети које је обрађивао окривљени
Јовановић и ревизија је закључила да недостају досијеи за неке клијенте као и неслагања за одређене партије. Вршена су
разрочења орочених средстава и подизања средстава са рачуна клијената. Претходно су клијенти добијали уговор од банке
који није био правилно евидентиран и стога банка о тим уговорима није имала сазнања.Када би клијенти дошли у банку да се
интересују за своја орочена средства, окривљени им је давао фиктивне уговоре које није правилно евидентирао. Анализом
појединих досијеа клијената утврђено је да је дошло до одступања у потписивању односно да се очигледно не ради о потпису
клијента. Утврђено да је окривљеном у једном случају помогла колегиница, запослена у експозитури ТЦ Енјуб, Ивана
Обућина, на тај начин што је потписала клијента Попојић Слађана његовим именом и презименом. Ивана Обућина је
 P a g e | 231

потписала исплатни налог који иначе потписује клијент и којим се од трезора захтева да се одређена количина сре дстава
достави експозитури за клијента. Ивана Обућина је то потврдила. Она је још увек запослена у Привредној банци Београд, са
седиштем у ул. Булевар Краља Александра бр. 70, али је у току поступак утврђивања њене одговорности због повреде радне
обавезе. Клијенти чије је штедне улоге разрочавао окривљени, нису оштећени тим чином, већ је оштећена Привредна банка
Београд. Објаснила је да Привредна банка Београд гарантује свим клијентима сигурност њиховог депозита и сваки клијент ће
према свом уговору моћи да располаже са средствима из уговора, као да никаквог разрочења и подизања није било. Самим
тим, овде је оштећена Привредна банка Београд и то за износ средстава које је окривљени подигао разрочивши штедне улоге
клијената, а ради се о износу од 267.171.04 еура укупно, при чему није урачуната камата. Имајући у виду да је банка
оштећена, те имајући у виду репутациони моменат, изјавила је да сматра да нема потребе да клијенти буду саслушани из
разлога што они нису оштећени радњама окривљеног. Према окривљеном је покренут поступак за отказ уговора о раду,
удаљен је са рада из банке почев од дана 06.01.2010.године и до коначности решења неће бити враћен на рад. Није сигурна да
ли је окривљени имао овлашћење да приступи благајни, али претпоставља да је за то био овлашћен чим је имао шифру. На
главном претрсу додала је: да нико од клијената са чијих рачуна је подизан новац није оштећен, јер је банка на себе преузела
да њих обештети, односно да они не буду оштећени па је за тај износ банка исказала губитак у пословању. У питању је износ
од 267.171,04 евра. Окривљени је добио отказ, престао му је радни однос у банци али не зна тачно са којим датумом,
углавном он више не ради у овој банци. Приликом контроле у експозитури у којој је окривљени радио, установила је да
недостају досијеа свих клијената са чијих рачуна је окривљени подизао новац. Полиција је у току ноћи обавестила о именима
клијената чија досијеа недостају. Није јој познато када се окривљени пријавио полицији, и не зна да ли се он пријавио пре
него што су они открили 5.1.2010. године шта је он учинио. Колеге који су радиле са окривљеним су јој касније, када се све
ово сазнало и десило, рекли да је он био узнемирен, да је врло често излазио из пословног простора, да се служио мобилним
телефоном, а спомињали су и да је долазио неуредан на посао, да тако није поштовао кодекс одевања запослених. У име
оштећене банке изјавила је да се придружује кривичном гоњењу окривљеног и поставила је имовинско-правни захтев у
износу од 267.171,04 евра.

Сведок Ивана Обућина, саслушана пред истражним судијом, изјавила је да је запослена у Привредној банци Београд
као приправник у оквиру програма “прва шанса”. Добила је премештај у експозитуру банке у ТЦ Енјуб и то негде у јулу
месецу 2009.године, с тим што је решење гласило за место сарадника са предузетницима и предузећима, али је све време
радила на благајни. Није сигурна ко је тако одлучио. О свему што је окривљени Јовановић Душан урадио сазнала је тек
05.01.2010.године. Када је дошла ревизија, са свим платним налозима, на једном од налога за исплату је видела свој потпис.
Тада се сетила да јој је у једном моменту окривљени рекао да потпише налог за исплату уместо клијента и том приликом јој
је рекао да је клијент подигао новац, али је отишао и заборавио да потпише налог за исплату. Рекла му је да је то кршење
процедуре и питала га зашто не позове клијента да потпише налог, а окривљени Јовановић је рекао “потпиши, потпиши, ја
сносим сву одговорност”. Окривљени јој је био надређени па је она као приправник морала да га слуша. Окривљеног не
познаје приватно већ само као свог претпостављеног.

Увидом у документацију која се налази у списима предмета, и то: у тамнозеленој фасцикли-у све документе
појединачно, у документацију која се налази у фасцикли светлозелене боје у којој се налазе документа клијената, у
документацију под називом ”Прикупљена документација у Привредној банци београд АД Београд, Јовановић Душан,
Београд” коју је доставио вештак финансијске струке Мијаковић Јован, те на основу налаза и мишљења судског вештака
Мијаковић Јована утврђено је да је окривљени Јовановић Душан, запослен у Експозитури ТЦ Енјуб, у Београду у периоду
од 04.07.2009.године до 23.12.2009.године, са орочених девизних штедних улога улагача-клијената, односно израдом
фиктивних уговора о орочавању девизног штедног улога и неевидентирањем примљених штедних улога на рачун клијената,
разрочио и ликвидирао штедне улоге, подигао из девизне благајне банке, те примио у готовом новцу од улагача, укупно
267.171,04 ЕУР-а или у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате укупно 25.264.500,67 динара, па је
тако:

- са рачуна Ристић Гемаљевић Јелене дана 04.07.2009.године подигао 10.350,00 ЕУР у динарској противвредности од
966.522,98 динара,

- са рачуна Драганов Милоша дана 21.07.2009.године подигао 12.002,62 ЕУР у динарској противвредности од 1.117.622,80
динара,

- са рачуна Кепчија Николе дана 29.07.2009.године подигао 3.050,00 ЕУР у динарској противвредности од 285.524,08 динара,
 P a g e | 232

- са рачуна Вучековић Предрага дана 05.08.2009.године подигао 25.863,93 ЕУР у динарској противвредности од 2.4115.830,23
динара,

- са рачуна Радовановић Лепосаве дана 19.08.2009.године подигао 10.003,54 ЕУР у динарској противвредности од 934.147,00
динара,

- са рачуна Милић Владимира дана 29.08.2009.године подигао 3.190,00 ЕУР у динарској противвредности од 297.582,66
динара,

- са рачуна Јандрић Мирослава дана 10.09.2009.године подигао 3.002,13 ЕУР у динарској противвредности од 280.278,70
динара,

Београд АД наступила имовинска штета.

У допуни налаза и мишљења, на главном претресу, вештак Мијаковић Јован објаснио је: да се износ од 253.521,04
евра односи на уложена девизна средства клијената на штедне улоге, а износ од 13.650,00 евра односи се на износе који су
клијенти уплатили, а средства нису евидентирана у партији промета, тако да је укупни збир новчаних средстава који је
подигао Јовановић Душан 267.171,04 евра или 25.264.500,67 динара у противвредности по средњем курсу НБС на дан
подизања евра.

На основу налаза и мишљења судског вештака др. Бранка Мандића, специјалисте психијатра, за окривљеног,
утврђено је: да окривљени Душан Јовановић не болује ни од какве душевне болести, привремене душевне поремећености,
заосталости у душевном развоју нити од друге теже душевне поремећености. Ради се о особи са пасивно зависном
структуром личности, чије су интелектуалне способности у границама солидног просека. На емоционалном плану код
окривљеног су регистрована обележја лабилности и склоности да се пасивно препусти властитим расположењима. Током
младости започео је са коцкањем, које је временом добило клиничка обележја поремећаја навика и импулса односно
обележја патолошког коцкања. Основни психопатолошки супстрат овог поремећаја чине чести понављани поступци без јасне
рационалне мотивације, ослабљена могућност контроле поступака, често понављање епизода коцкања, што доминира у
животу особе са таквим поремећајем и компромитује њене социјалне радне и материјалне вредности и обавезе. Окривљени
се, у време извршења кривичног дела које му је стављено на терет, налазио у фази израженог поремећаја навика импулса,
односно патолошког коцкања, па да су његове способности схватања значаја дела, као и могућности управљања поступцима
биле смањене, али не битно. Обзиром да код окривљеног није установљено постојање душевне болести, нити привремене
душевне поремећености, вештак сматра да мера безбедности медицинског карактера није индикована, па је, стога, није ни
предложио.

Читањем извештаја из КЕ и ПЕ за окривљеног Јовановић Душана, који је у суду примљен дана 06.04.2010.године,
утврђено је да окривљени није осуђиван нити прекршајно кажњаван.

Налазе и мишљења вештака др. Бранка Мандића, специјалисте психијатра, и Мијаковић Јована, вештака за
економско-финансијску област, суд цени веродостојним јер су дати од стручњака квалификованих за области у којима су
вештачили, на њихове налазе и мишљења није било примедаба, а нема ни једног разлога за сумњу у налазе и мишљења ових
вештака.

Исказе сведока Вере Медић и Иване Обућина, о релевантним чињеницама, суд цени веродостојним. Ови сведоци до
својих сазнања о релевантним чињеницама дошли су обављајући свака од њих свој посао у оштећеној банци, немају разлога
да неосновано терете окривљеног, и нема разумног основа за сумњу у исказе ових сведока. Чињенице утврђене на основу
исказа ових сведока нису спорне, јер их признаје и сам окривљени.

Признање окривљеног Душана Јовановић, да је у време, на месту и на начин описан у изреци ове пресуде учинио
кривично дело за које је оглашен кривим, као и признање своје кривице потпуно је, истинито, логично, уверљиво,
поткрепљено другим изведеним доказима (члан 94 ЗКП-а).

Урачунљивост окривљеног Душана Јовановића tempore criminis била је смањена, али не битно, утврђено је на основу
налаза и мишљења судског вештака др. Бранка Мандића. Међутим, чак ни битно смањена урачунљивост не искључује
умишљај било ког окривљеног као његов психички однос према извршеном кривичном делу.
 P a g e | 233

Утврђено је да је окривљени Душан Јовановић tempore criminis поступао са директним умишљајем, свестан у
потпуности недозвољености својих поступака, свестан да, на начин описан у изреци ове пресуде, као одговорно лице-шеф
експозитуре Привредне банке Београд АД Београд, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе свог
службеног овлашћења прибавља себи имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара, тако што је у више наврата, путем
налога за исплату које је сам сачињавао и потписивао лажним потписима клијената банке, разрочио њихове орочене штедне
улоге и са њихових рачуна неовлашћено подигао и присвојио депоновани новац, или пак девизна средства која су му
клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања није регистровао као уплаћена већ их задржао и
присвојио, и то је хтео, хтео је дело. При свему томе треба имати у виду да је окривљени обзиром на своје животно искуство,
обзиром на своје образовање, био свестан да је његово дело забрањено. Наиме, као и сваки просечно образовани грађанин,
окривљени је био свестан да није дозвољено на описани начин, као шеф експозитуре оштећене банке, прибављати себи
корист. Дакле, окривљеном Душану Јовановићу урачунљивост је била смањена, али не битно, поступао је са директним
умишљајем, и био је свестан да је његово дело забрањено, па је његова кривица (члан 22 став 1 Кривичног законика) за
продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика у
вези са чл. 61 ст. 1 и ст. 5 Кривичног законика сасвим поуздано утврђена.

Анализирајући изведене доказе, сваки појединачно и у њиховој међусобној вези, ценећи изведене доказе у смислу
члана 352 став 2 ЗКП-а, као и одбрану окривљеног Душана Јовановића, утврђено је следеће чињенично стање: окривљени
Душан Јовановић је у периоду од 04.07. до 23.12.2009.године у Београду, при чему су му способност да схвати значај свога
дела и могућност да управља својим поступцима биле смањене, али не битно, свестан свога дела чије је извршење хтео, при
чему је био свестан да је његово дело забрањено, као одговорно лице – шеф експозитуре Привредне банке Београд АД
Београд, у “ТЦ Енјуб” у Новом Београду, Јурија Гагарина 227, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем
границе свог службеног овлашћења прибавио себи имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара, тако што је у више
наврата, путем налога за исплату које је сам сачињавао и потписивао лажним потписима клијената банке, разрочио њихове
орочене штедне улоге и са њихових рачуна неовлашћено подигао и присвојио депоновани новац, или пак девизна средства
која су му клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања није регистровао као уплаћена већ их
задржао и присвојио, па је тако са рачуна клијената банке, који су наведени у изреци пресуде, подизао новац по датумима и у
износима, такође наведеним у изреци ове пресуде, и тиме прибавио себи имовинску корист у укупном износу од
25.264.500,67 динара или 267.171,04 евра, за који износ је за Привредну банку Београд АД наступила имовинска штета.

Правно оцењујући утврђено чињенично стање, суд налази да су радњама окривљеног Душана Јовановића, описаним
у изреци ове пресуде, остварена сва битна објективна и субјективна обележја продуженог кривичног дела злоупотреба
службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика у вези са чл. 61 ст. 1 и ст. 5 Кривичног
законика („Сл. гласник РС“ бр.72 од 03.09.2009.године). Наиме, окривљени је у време, на начин и месту ближе описаним у
изреци ове пресуде искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе свог службеног овлашћења, као као
одговорно лице-шеф експозитуре Привредне банке Београд АД Београд, у “ТЦ Енјуб” у Новом Београду, Јурија Гагарина
227, прибавио себи имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара. Одговорно лице, у смислу одрдбе чл. 112 тачка 5 КЗ је
власник предузећа или другог субјекта привредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је, с
обзиром на његову функцију, уложена сретства или на основу овлашћења, поверен одређени круг послова у управљању
имовином, производњи или другој делатности или у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање
појединих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац
означено одговорно лице, а у законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно
као кривична дела службеног лица. Искоришћавање службеног положаја постоји кад службено лице у окривру свог
службеног овлашћења предузима службену радњу која спада у његову службену дужност, али то чини да би на тај
начин прибавио себи или другом какву корист, односно да би другом нанео какву штету. Прекорачење граница
службеног овлашћења подразумева да службено лице предузима службену радњу која није у оквирима његовог
службеног овлашћења, предузима службену радњу ван граница свог службеног овлашћења али то чини да би на тај
начин прибавио себи или другом какву корист, односно да би другом нанео какву штету. У конкретном случају
окривљени је искористио свој службени положај, као шеф експозитуре оштећене банке, и прекорачењем границе свог
службеног овлашћења предузео је описане радње ради прибављања себи користи-имовинске користи, коју корист је и
прибавио у укупном износу од 25.264.500,67 динара или 267.171,04 евра. Као шеф експозитуре оштећене банке окривљени
је имао приступ рачунима клијената банке у тој експозитури, и у том смислу део инкриминисаних радњи је у оквиру граница
 P a g e | 234

његовог службеног овлашћења. Међутим, део инкриминисаних радњи нису у оквиру граница службеног овлашћења
окривљеног као шефа експозитуре оштећене банке. Те радње окривљеног, које нису у оквиру граница његовог службеног
овлашћења, су: потписивање налога за исплату лажним потписима клијената банке, разрочавање њихови орочених штедних
улога, и са њихових рачуна неовлашћено подизање и присвајање депонованог новац, или девизних средства која су му
клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања, које није регистровао као уплаћена већ их
задржао и присвојио. И радње које је предузео у оквиру граница свог службеног овлашћења, као и радње које предузео
прекорачењем граница службеног овлашћења, окривљени је предузео да би на тај начин прибавио себи корист-
имовинску корист, коју је и прибавио у описаном износу. Када окривљени, као одговорно лице, у својству шефа
експозитуре оштећене банке, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свога службеног
овлашћење, у више наврата, путем налога за исплату које је сам сачињавао и потписивао лажним потписима клијената банке,
разрочи њихове орочене штедне улоге и са њихових рачуна неовлашћено подигне и присвоји депоновани новац, или кад
девизна средства која су му клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања није регистровао као
уплаћена већ их задржао и присвојио, и тиме прибави себи имовинску корист у укупном износу од 25.264.500,67 динара или
267.171,04 евра, за који износ је за Привредну банку Београд АД наступила имовинска штета, тиме чини продужено
кривично дело злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика, у вези чл. 61 ст. 1
и ст. 5 Кривичног законика. Наиме, у конкретној кривично-правној ствари испуњени су услови из члана 61 ст. 1 Кривичног
законика, за конструкцију продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и 2
Кривичног законика, јер је окривљени учинио више истоврсних кривичних дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359
ст. 1 КЗ, и више истоврсних кривичних дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и ст. 2 КЗ, а све
то у временској повезаности, у кратком временском периоду, у периоду од око пет и по месеци, од 04.07. до 23.12.2009.
године. Ове радње окривљеног представљају целину због: истоветности оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћења
исте ситуације-односно истог трајног односа-радног односа у оштећеној банци, јединства места, односно простора - све
радње обављене су у истом месту, у експозитури Привредне банке Београд АД Београд, у “ТЦ Енјуб” у Новом Београду,
Јурија Гагарина 227, а очигледно постоји и јединствен умишљај окривљеног у виду свести да на описани начин, у више
наврата, путем налога за исплату које је сам сачињавао и потписивао лажним потписима клијената банке, разрочава њихове
орочене штедне улоге и са њихових рачуна неовлашћено подже и присваја депоновани новац, или пак девизна средства која
су му клијенти банке по уговорима о ороченој штедњи предали ради депоновања није регистровао као уплаћена већ их
задржао и присвојио, ради прибављања себи имовинске користи веће од 1.500.000,00 динара, и хтења да се све то изврши.
Према одредби чл. 61 ст. 5 КЗ ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени
новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима
уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца. Образложено је већ да је, у конкретном случају, постојао
јединствени умишљај окривљеног у виду свести да на описани начин прибави себи имовинску корист већу од 1.500.000,00
динара, и хтења да се све то изврши.

Дакле, по оцени овога већа, правилна правна квалификација кривичног дела које је учинио окривљени је продужено
кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика у вези са чл. 61
ст. 1 и ст. 5 Кривичног законика („Сл. гласник РС“ бр.72 од 03.09.2009.године).

Са наведених разлога окривљени Душан Јовановић оглашен је су кривим за извршење продуженог кривичног дела
злоупотреба службеног положаја из члана 359 ст. 3 у вези са ст. 1 и 2 Кривичног законика у вези са чл. 61 ст. 1 и ст. 5
Кривичног законика, јер, по оцени овог већа, управо то је правилна правна квалификација његових радњи, а суд није везан
правном оценом кривичног дела коју је дао од јавни тужилац у оптужници (чл. 351 ст. 2 ЗКП-а).

Чињенични опис кривичног дела у изреци пресуде нешто је другачији у односу на чињенични опис кривичног дела у
диспозитиву оптужнице, јер је на основу налаза и мишљења судског вештака др. Бранка Мандића утврђено да је
урачунљивост окривљеног у време извршења кривичног дела била смањена, али не битно, па је тако и описана у изреци
пресуде. Осим тога, на основу налаза и мишљења вештака финансијске струке Мијаковић Јована утврђени су датуми када је
окривљени подизао новац са рачуна клијената банке, као и противвредност евра у динарим, по курсу на дан подизања, те је
то тако и описано у изреци пресуде, чиме свакако није нарушен објективни идентитет оптужбе и пресуде.

Одлучујући о кривичној санкцији окривљеном за учињено кривично дело цењене су све чињенице од утицаја на
избор врсте и меру санкције (члан 54 Кривичног законика).
 P a g e | 235

Као отежавајуће околности окривљеном цењене су: висина новчаних средстава које је прибавио извршењем
кривичног дела, јер вишеструко прелази износ нужан за постојање овог облика кривичног дела, и упорност која се огледа у
бројности радњи које је извршио.

Као олакшавајуће околности окривљеном цењене су: потпуно признање извршења кривичног дела и своје кривице,
чињеница да му је у време извршења кривичног дела урачунљивост била смањена, али не битно, јер је патолошки коцкар,
што је утврђено на основу налаза и мишљења судског вештака др. Бранка Мандића, то што до сада није осуђиван, а ни
прекршајно није кажњаван, што је утврђено читањем извештаја казнене и прекршајне евиденције, искрено изражено кајање,
чињеница да се сам је пријавио полицији, његово држање након извршеног кривичног дела, које се огледа у томе што је
допринео да се кривични поступак против њега заврши у заиста кратком року.

Имајући у виду све наведено уверење овог суда је да ради остваривања кривично-правне заштите (члан 4 став 2 и
члан 42 КЗ) окривљеног нужно осудити на казну затвора. Ово веће сматра да нема могућности ублажавања казне
окривљеном, јер нема околности из члана 56 КЗ. Стога је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од три године.
Уверење овог суда је да је оваква казна праведна и сразмерна, адекватна како кривици окривљеног, тако и степену
угрожености заштићеног добра, те да ће оваквом казном бити остварена општа сврха прописивања и изрицања кривичних
санкција и сврха кажњавања односно генерална и специјална превенција, и да ће довољно утицати на окривљеног да убудуће
не чини кривична дела.

На основу чл. 63 ст. 1 КЗ одлучено је да ће се окривљеном у изречену казну затвора урачунати време проведено у
притвору од 05.01.2010.године и даље, јер му је након изрицања првостепене пресуде притвор продужен, а окривљени је
затражио да буде упућен на издржавање казне затвора пре правноснажности пресуде.

На основу одредбе чл. 196 ст.4 ЗКП-а окривљени је ослобођен, у целости, дужности плаћања трошкова кривичног
поступка и судског паушала јер је незапослен, налази се у притвору, осуђен је на казну затвора, па није ни у фактичкој
могућности да заради новац за плаћање трошкова кривичног поступка и судског паушала.

На основу чл. 206 ст. 2 ЗКП окривљени Јовановић Душан обавезан је да, по основу имовинско-правног захтева,
оштећеној Привредној банци Београд, АД Београд исплати износ од 25.264.500,67 динара у року од 15 дана од дана
правноснажности ове пресуде, јер је поуздано утврђено да је у том износу прибавио себи имовинску корист, за који износ је
за Привредну банку Београд АД наступила имовинска штета.

Суд је ценио и остале изведене доказе али их није посебно образлагао јер је нашао да нису од утицаја на другачију
одлуку у овој кривично-правној ствари.

Са наведених разлога одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар Председник већа-судија

Славица Стојиљковић, с.р. Милан Лондровић, с.р.

ПОУКА О ПРАВУ НА ЖАЛБУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба

у року од 15 дана од дана достављања

преписа. Жалба се подноси Апелационом суду

у Београду, преко овог суда.

К 61/05
 P a g e | 236

Окружни суд у Смедереву, као првостепени кривични, у већу састављеном од судије Слађане Бојковић, као
председника већа, сталног судије Дејана Драговића и судија поротника Живадина Ивановића, Живомира Трифуновића и
Живојина Мирковића, као чланова већа, са записничарем Тамаром Ивановић, у кривичном предмету окривљеног Саше
Радисављевића из Ракинца, због кривичног дела убиства из члана 47 ст. 1 КЗ РС, одлучујући о предлогу Окружног јавног
тужилаштва у Смедереву КТ бр. 22/05 од 13.06.2005. године, за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског
лечења и чувања у здравственој установи, по одржаном главном претресу, донео је и истог дана, 01.09.2005. године, јавно
објавио

РЕШЕЊЕ

Према окривљеном Саши Радисављевићу из Ракинца, ул. Благоја Говедаревића бр.13, који је рођен
25.07.1964.године у Смедеревској Паланци, Србин, држављанин СЦГ, са завршеном средњом школом, пензионер, ожењен,
отац троје малолетне деце, војску служио 1984.године у Ваљеву, последња пензија била је 6 000,00 динара, неосуђиван,
против кога се не води поступак за друго кривично дело, ЈМБГ 2507964761536

Зато што је дана 09.02.2005. године, око 08,00 часова, у породичној кући у Ракинцу, у стању неурачунљивости услед
душевне болести схизоафективне психозе, лишио живота свог оца Живојина Радисављевића, тако што је најпре у
економском делу дворишта покушао да изврши самоубиство задавши себи више удараца секиром у пределу главе а затим се,
пошто је у томе био осујећен наиласком супруге, Верице Радисављевић вратио до куће, разбио стакло на улазним вратима,
насилно их отворио, употребом физичке снаге одгурао сада покојног Живојина до његове собе, оборио га на кревет и
оштрицом секире задао му најмање четири ударца у пределу главе, којом приликом је сада покојни Живојин Радисављевић
задобио повреде у виду попречно положене ране у средишњем чеоном пределу, са почетком на 2 цм изнад корена носа,
промера 11,5×3,5 цм, чији леви крај чине четири појединачна краја спојена у средишњем делу ране, док се на десном крају
налазе две појединачне ране, са дефектом на чеоној кости и чеоном режњевима можданог ткива у дубини до 4 цм, па је услед
разорења по живот важних можданих центара наступила смрт,

- чиме је извршио кривично дело убиство из члана 47 ст.1 КЗ РС

Применом одредби чланова 63 ОКЗ и 506 ст. 3 ЗКП

ИЗРИЧЕ СЕ

МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОБАВЕЗНОГ ПСИХИЈАТРИЈСКОГ ЛЕЧЕЊА

И ЧУВАЊА У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Изречену меру суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи.

Преам окривљеном се сходно члану 69 ОКЗ изриче МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА - секире,
која ће по правноснажности одлуке бити уништена.

Трошкови кривичног потупка падају на терет буџетских средстава.

Образложење

Окружно јавно тужилаштво у Смедереву ставило је предлог КТ бр. 22/2005 од 13.06.2005. године да се према
окривљеном Саши Радисављевићу из Ракинца изрекне мера безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи,
због тога што је у стању неурачунљивости извршио кривично дело убиство из члана 47 ст. 1 КЗ РС

У складу са тим примењене су посебне одредбе од члана 505. до члана 507. ЗКП па и она која се односи на позивање
окривљеног, наиме присуство окривљеног није обавезно а учесници у поступку сагласили су се да се претрес одржи у
његовом одсуству.

По одржаном главном претресу утврђено је следеће:

 P a g e | 237

Смрт Живојина Радисављевића је насилна и наступила је услед разорења по живот важних можданих центара, у
склопу повреда главе, нанетих вишеструким дејством оштрице механичког повредног оруђа са ширим сечивом, што је
констатовано у закључном мишљењу вештака др Љубише Божића, сецијалисте за судску медицину које је дато у склопу
обдукционог записника који је сачињен 09.02.2005. године.

Према наводима из цитираног записника сада покојни Живојин Радисављевић задобио је повреде у виду попречно
положене ране у средишњем чеоном пределу, са почетком на 2 цм изнад корена носа, промера 11,5×3,5цм, чији леви крај
чине четири појединачна краја спојена у средишњем делу ране, док се на десном крају налазе две појединачне ране, са
дефектом на чеоној кости и чеоним режњевима можданог ткива у дубини до 4цм. За наношење оваквих повреда по закњучку
вештака била су потребна најмање четири ударца, а секира која је пронађена и одузета приликом увиђаја представља управо
подобно средство.

Приликом увиђаја, о чему је сачињен записник Кри 10/05 од 09.02.2005. године, у ходнику и на степеништу
породичне куће Радисављевића констатовано је присуство комада стакла улазних врата и капљица крви. Сада покојни
Живојин затечен је на кревету, поред његове главе на јастуку била је велика локва крви а на зиду капљице крви. На улазу у
двориште, од улазих степеница према капији, на удаљености од 2,80м пронађена је секира са траговима крви. Прегледом
дворишта трагови крви пронађени су у економском делу и према улазним вратима куће. Све ово евидентирано је и у
криминалистичко-техничкој документацији Ку бр. 51/05 од 10.02.2005. године.

У поступку су у својству сведока саслушани Верица Радисављевић, супруга окривљеног и Давор и Саша Змијанац,
чији искази у склопу презентираних материјалних доказа представљају логичну целину.

Према наводима сведока Верице Радисављевић окривљени је у више наврата покушао да изврши самоубиство, због
чега је и хоспитализован, о чему постоји лекарска документација Неуропсихијатријске болнице у Ковину, истоврсне
установе „Др Лаза Лазаревић“ у Београду, Опште болнице „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци и Психијатријске
болнице у Минхену у интервалу од 1997. до марта месеца 2004. године.

Управо је промена у понашању окривљеног представљала разлог да његова супруга, сведок Верица, критичног јутра
крене за њим. Наиме, она је између осталог навела да је свекар, сада покојни Живојин, обавестио да је Саша изашао из куће,
понео секиру и „да ће нешто себи да уради“. Позвао је да пође за њим и покуша да га спречи у томе. Када је пришла сењаку
који је од куће удаљен неких 20-так метара видела га је како иде према њиви, журио је, посртао. Кад му се примакла на пар
метара позвала га је, окренуо се па је видела да му је глава крвава и да у руци држи секиру. Уплашила се и питала га шта то
ради. Лице му је било укочено, видела је да је изгубљен, „да то није исти Саша“, па је пречицом дошла до куће док је он
полако ишао за њом. Рекла је свекру да закључа улазна врата, што је он и урадио, међутим механизам није био исправан па је
било могуће да се отворе снажнијим гурањем. Након тога позвала је комшију Давора и рекла му да дође. Док је телефоном
звала девера чула је ломљаву стакла на улазним вратима. Побегла је у своју собу која је била поред свекрове, али је чула плач
деце са спрата. Када је кренула код њих чула је свекра како запомаже и зове је да му помогне. Пришла је вратима која су
била отворена и видела да свекар лежи на кревету, преко њега је лежао окривљени, коме је у десној руци била секира. Сада
покојни Живојин држао га је за зглобове обе руке. Пошто је закључила да не може да помогне отишла је по децу и са њима
напустила кућу. Није могла да види шта се тада дешавало јер су врата собе у којој су били окривљени и његов отац сада била
затворена. Комшији је испричала због чега су напустили кућу, с΄ тим што тада још није знала да је Саша убио оца.

Сведоци Давор и Саша Змијанац, који су у кућу дошли због телефонског позива сведока Верице, у коме је она
исказала страховање да њен супруг хоће да изврши самоубиство, сагласни су у свом казивању. Улазна врата куће затекли су
широм отворена, стакло је било разбијено, капи крви водиле су према шљивару и оборима. У први мах нико се није одазивао
на позиве (сведок Верица је са децом већ била напустила кућу). Тек накнадно чули су да из једне од соба неко каже „дођи
овамо“. У просторији су затекли окривљеног Сашу и његовог сада покојног оца. Били су на кревету, Живојин је на глави
имао велику повреду, окривљени Саша лежао је поред њега, сав у крви (био је обливен крвљу, глава му је била повређена,
руке су му биле крваве) и изгледало је као да га је загрлио. Изнад њихових глава била је секира. Крви је било и на зиду поред
кревета. Саша је говорио како је убио оца, па онда како га није убио, а касније причао нешто неразговетно. Одмах су
обавестили полицију и службу хитне помоћи, који су убрзо дошли. У међувремену је сведок Саша Змијанац узео секиру и
избацио је у двориште.
 P a g e | 238

Нико од сведока нема разлога да неосновано терети окривљеног, њихови искази су детаљни, целовити и како је већ
наведено у потпуној сагласности са изведеним материјалним доказима, па су и прихваћени као веродостојни.

У поступку је обављено и вештачење које је поверено тиму вештака Казнено поправног дома - Болница у Београду.

Подаци добијени психодијагностичким поступком указали су да се персонално функционисање окривљеног одвија

на психотичном нивоу организације и има одлике схизоафективног поремећаја. У току испитивања он је понављао сентенцу
да никада није желео да другим људима нанесе бол и штету, већ је у налету туге и безнађа само тражио начин да се склони
и/или да уништи самога себе и тако прекине своје страдање. Избегавао је теме које су везане за појаву душевне болести и
лечење. Отпор према прихватању позиције везане за хроничну болест изражавао је порицањем њених симптома и немарним
односом према прописаној медикаментозној терапији.

Окривљени је особа скромних интелектуалних способности које се крећу на нивоу физиолошке тупости, која болује
од душевне болести схизоафективне психозе, чије су основне карактеристике истовремена појава схизофрених симптома са
доминантним симптомима поремећеног расположења у виду депресивних епизода. Кључно обележје депресивних епизода
јесте поремећај емоција, што је праћено испадима и других психичких функција, пре свега пажње, мишљења, воље и нагона.
Поремећај емоција манифестује се немотивисаном тугом и успореном психомоториком. Присутна је и емоционална
лабилност са значајним квантумом емоционалне напетости. Мишљење је успорено, повремено дисоцирано, а у садржају су
присутне сумануте идеје депресивног карактера као и идеје прогањања. Вољно-нагонски динамизми су у целости ослабљени.
Као резултат ослабљеног нагона за живљењем и депресивних суманутих идеја, долази до појаве суицидалних размишљања и
покушаја што је и било узрок ранијих психијатријских хоспитализација и лечења.

Конастатовно је да су памћење старих и нових догађаја и упамћивање очувани, сем што нуди амнезију за сам
критични догађај.

Његово социјално функционисање прати комплетна регресија, како на психичком плану, тако и на плану понашања.
Дистанцира се од околине и све више затвара у себе. Доживљава себе као мање способног, сувишног и некомпетентног. У
међувремену предузета психијатријска лечења нису дала одговарајуће резултате. Психотична напетост повремено
преплављује његову личност и, праћена депресијом, наводи га на неадекватне, углавном ирационалне и агресивне покушаје.
Агресивност углавном усмерава према себи, а повремено и према другима.

Анализом деликтне ситуације вешатаци су дошли до закључка да је окривљени, критичном приликом, доспео у
стање повишене афективне напетости, које је праћено појавом суицидалних идеја. Ово стање је настало из унутрашњих
разлога, тј. последица је погоршања основне душевне болести. Под утицајем афективне напетости и суицидалних идеја
покушао је самоубиство, наносећи себи повреде секиром по глави. Неуспео покушај довео је до усмеравања агресије према
оцу.

Окривљени је одмах, пошто је лишен слободе, због повреда главе одведен у Општу болницу „Стефан Високи“ у
Смедеревској Паланци, о чему постоји лекарска документација. Осим тога и приликом пријема у КПД - Болница Београд,
након прегледа констатоване су повреде у виду раздерно-нагњечних рана главе, које су према мишљењу вештака др Божића
могле настати ударцима тупим делом секире. Тврдња сведока Верице да је окривљеног затекла у економском дворишту
крваве главе, промењеног понашања, са секирим у руци, уз чињеницу да је констатовано постојање трага крви који се прати
на релацији економско двориште - улазна врата куће, потврђују закључак вештака КПД Болница да је због неуспелог
покушаја самоубиства дошло до усмеравања агресије према споља, конкретно према оцу, мада је - што је такође мишљење
вештака неуропсихијатра, ову агресију могао да усмери према било коме ко се тада налазио у његовој околини. Секиру,
којом је покушао да себи нанесе смртоносне повреде употребио је да најпре насилно уђе у кућу, а потом је њоме сада
покојном Животи задао најмање четири ударца у пределу чела, што је за последицу имало разорење по живот важних
можданих центара и услед тога смрт. У овим радњама стекла су се сва законска обележја кривичног дела убиства из члана 47
ст. 1 КЗ РС.

Према коначним закључцима тима вештака КПД Болница у Београду окривљени је кривично дело извршио под
импулсима и садржајима душевне болести, схизоафективне психозе и у стању повишене афективне напетости.
 P a g e | 239

Способности окривљеног да схвати значај дела, као и његове могућности да управља поступцима, биле су
искључене.

Почињењем кривичног дела убиства, тим пре што је према већ наведеном закључку ову агресију могао да усмери
према било коме ко се тада налазио у његовој околини, окривљени је испољио понашање опасно по околину.

Ради санирања симптома менталне болести и отклањања евентуално опасног понашања у будућности, потребно је
предузети његово психијатријско лечење, због чега је предложено изрицање мере безбедности обавезног психијатријског
лечења и чувања у здравственој установи.

Окривљени Саша Радисављевић је кривично дело учинио у стању неурачунљивоти, услед душевне болести -
схизоафективне психозе, утврђено је постојање опасности по околину због природе болести, те да је ради отклањања ове
опасности потребно лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, па је уз примену одредби чланова 63 ОКЗ и 506
став 3 ЗКП израчена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи.

Суд ће меру обуставити када утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи,
у складу са одредбом члана 63 став 2 ОКЗ.

Прама окривљеном је израчена и мера безбедности одузимања предмета, секире која је употребљена за извршење
дела, применом одредби члана 69 ОКЗ.

Како окривљени није оглашен кривим, одлучено је да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских
средстава.

Имовинско-правни захтев није истакнут па је одлука у том делу изостала.

ОКРУЖНИ СУД У СМЕДЕРЕВУ, дана 01.09.2005. године

Записничар Председник већа - судија

Тамара Ивановић Слађана Бојковић

Правна поука: Против овог решења

дозвољена је жалба у року од 8 дана

од пријема, Врховном суду Србије у

Београду, а преко овог суда

Куо.бр. 1/06

ОПШТИНСКИ СУД У СМЕДЕРЕВУ, у већу састављеном од ВД председника суда Милорада Клашње, као
председника већа, и судија Снежане Тодоровић и Драгослава Милановића као чланова већа, са судијском приправником
Сандром Кевељ, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног Андрејић Живомира из Осипаонице, због кривичног
дела недозвољена трговина из чл.147. ст.1. КЗРС, одлучујући о молби осуђеног за пуштање на условни отпуст, а по
прибављању мишљења ОЈТ-а Смедерево Ктр. Бр. 41/06 од 24.01.2006.год., на седници већа одржаној дана 27.01.2006.године
донео је следеће

РЕШЕЊЕ
 P a g e | 240

УСВАЈА СЕ молба осуђеног Андрејић Живомира из Осипаонице за условни отпуст, па се именовани условно
отпушта са издржавања казне затвора ДАНОМ ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОВОГ РЕШЕЊА под условом да до истека
времена за које изречена казна не учини ново кривично дело.

Услови отпуст траје до 15.02.2006.године.

Образложење

Правноснажном пресудом овог суда К.бр.630/04 од 25.02.2005.год., а која је потврђена пресудом Окружног суда у
Смедереву Кж.бр.221/05 од 14.06.2005.год., оглашен је кривим Андрејић Живомир из Осипаонице због кривичног дела
недозвољена трговина из чл.147. ст.1. КЗРС и осуђен на казну затвора у трајању од 3 месеца.

Именовани је на издржавање изречене казне ступио у Окружни затвор у Смедереву дана 15.11.2005.год. и иста му
истиче 15.02.2006.год.

Осуђени је поднео овом суду молбу за пуштање на условни отпуст у којој је навео да му је породица у тешкој
материјалној ситуацији, да од свог физичког рада издржава болесну супругу и малолетног сина те да је његовим боравком на
издржавању изречене казне затвора угрожена њихова егзистенција обзиром да исти немају огрев за зиму, храну и новац за
лечење те је с тога и предложио да му се остатак казне услови.

У извештају Окружног затвора у Смедереву бр. 701-43/06-01 од 09.01.2006.год. стоји да осуђени има негативан став
према извршеном кривичном делу, да има коректан став према другим осуђеним лицима и службеним лицима која раде у
затвору и да се каје због почињеног дела. Такође се наводи да изречена казна даје позитивне резултате, оправдава своју сврху
те да доводи до нужне и потребне промене система ставова и вредности понашања тако да се не очекује рецидив.

ОЈТ Смедерево у свом мишљењу Ктр.бр.41/06 од 24.01.2006.год. истиче да молбу осуђеног за пуштање на условни
отпуст не треба усвојити обзиром да, имајући у виду дужину казне коју именовани издржава, у тако кратком временском
периоду није могла бити остварена сврха кажњавања те би с тога у потпуности изостали ефекти специјалне и генералне
превенције.

Кривично ванрасправно веће овог суда је размотрило списе предмета, молбу осуђеног, извештај Окружног затвора
Смедерево као и мишљење ОЈТ-а Смедерево па је по оцени свега нашло да је молба именованог основана.

Имајући у виду да је осуђени издржао више од половине изречене казне, да је његово понашање за време
издржавања изречене казне у свему примерено, да је исту прихватио као правилно одмерену као и извештај управе Окружног
затвора Смедерево о понашању осуђеног и другим околностима које показују да ли је постигнута сврха кажњавања веће је
мишљења да наведене околности пружају основа за уверење да ће се именовани на слободи добро владати и да неће више
вршити кривична дела односно веће је мишљења да је у конкретном случају издржани део изречене казне остварио сврху
кажњавања предвиђену чл.42. Кривичног законика те и одлучило као у изреци решења а на основу чл.522. ЗКП-а.

ОПШТИНСКИ СУД У СМЕДЕРЕВУ, дана 27.01.2006.године.

Записничар, Председник већа-

Сандра Кевељ, с.р ВД председника суда

Милорад Клашња

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења може се
изјавити жалба Окружном суду
у Смедереву у року од 3 дана од
дана пријема истог.
Жалба се предаје овом суду.
P a g e | 241
P a g e | 242
P a g e | 243
 P a g e | 244

САДРЖАЈ

СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРВОСТЕПЕНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ............................................ 1

СИЛОВАЊЕ................................................................................................................................................ 8
ПРОИЗВОДЊА ДРОГЕ........................................................................................................................... 30
ФАЛСИФИКОВАЊЕ НОВЦА .............................................................................................................. 37
ФАЛСИФИКОВАЊЕ ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ ...................................................................................... 46
ИЗАЗИВАЊЕ ОПАСНОСТИ И ЛАЖНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ (СТИЦАЈ)................................... 52
КРАЂА (УСЛОВНА И УПУЋЕЊЕ НА ПАРНИЦУ)......................................................................... 57
РАЗБОЈНИШТВО (МАЛОЛЕТНИК И ПУНОЛЕТНО ЛИЦЕ) ..................................................... 61
НАСИЛНИЧКО ПОНАШАЊЕ (ДЕЛИМИЧНО УСВОЈЕН) ......................................................... 83
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ ...................................................................................................................... 91
НЕДАВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА ............................................................................................................... 94
НЕДОЗВОЉЕНО ОРУЖЈЕ .................................................................................................................. 98
ОМЕТАЊЕ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА ..................................................................................................... 102
ОПТУЖНИ ПРЕДЛОГ ......................................................................................................................... 106
ОПТУЖНИЦА ....................................................................................................................................... 108
ПРЕВАРА ................................................................................................................................................ 110
ПРОДУЖЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО (ЈЕДИНСТВЕНА КАЗНА)................................................... 116
ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА (ОСЛОБАЂАЈУЋА) ............................................... 119
САМОВЛАШЋЕ .................................................................................................................................... 124
СПОРАЗУМНО ПРИЗНАЊЕ КРИВИЦЕ ........................................................................................ 128
ТЕШКА И РАЗБОЈНИЧКА КРАЂА ................................................................................................. 129
ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА .......................................................................................................... 143
УБИСТВО НА МАХ (КАИНА И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ) ........................................................... 155
УБИСТВО – ПРЕКОРАЧЕЊЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ ...................................................................... 166
УЧЕСТВОВАЊЕ У ТУЧИ ................................................................................................................... 180
УГРОЖАВАЊЕ ОПАСНИМ ОРУЂЕМ ............................................................................................ 185
УТАЈА ....................................................................................................................................................... 188
ВИШЕ ДЕЛА – ЈЕДИНСТВЕНА ОСУДА ......................................................................................... 191
 P a g e | 245

РАЗБОЈНИШТВО ВИШЕ ОКРИВЉЕНИХ ..................................................................................... 200

ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА ................................................................................ 226
МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОБАВЕЗНОГ ЛЕЧЕЊА ........................................................................... 235
РЕШЕЊЕ УСЛОВНИ ОТПУСТ ........................................................................................................ 239
КРИВИЦА РАЗНИ ОБЛИЦИ .............................................................................................................. 241