Problem kulturne specifičnosti u prevodu

Cilj ovog rada je da se ukaže na problem pri prevođenju kulturno - specifičnih koncepata koji ne
postoje u kulturi na koju se prevode, i neadekvatne pokušaje generalizacije i svođenja na slične
koncepte prisutne u jeziku na koji se prevodi, i sa druge strane adekvatnije metodološke pristupe
ovom problemu. Bolje napravi dve recenice od ove jedne gubi se misao nekako
U prvom delu rada baviću se time šta zapravo znači da je neki koncept specifičan za određenu
kulturu i stoga podložan problemu prevodivosti na nematernje jezike, sa osvrtom na značaj
socijalne epistemologije koja predstavlja pojedinca koji saznaje kao uronjenog u širi koncept a
ne individuu sa nezavisnim shvatanjima. I ovde isto msm da bi bilo jasnije dve recenice da
napravis Takođe ću pružiti razloge zbog kojih verujem da je ispravno tvrditi kako socio kulturni
kontekst deluje na pojedinca na način da determiniše metafiziku, epistemologiju i čak kognitivne
procese generalno. Sto se ovog pasusa tice, mozda bih u za sve ove pojmove koje si navela
stavila po jednu recenicu objasnjenja I da ukazes kako ces to da koristis u radu, tipa soc ep koja
predstavlja pojedinca koji saynaje kao uronjenog u siri koncept tvrdi da... I u ovom radu je
znacajno jer... na tu foru nesto, samo da se konkretizuje sta ce ti u radu. I tipa ''ovi razlozi ce se
uglavnom odnositi na to da.. (pa sta ti je kostur tih razloga)''
U drugom delu se bavim suprotstavljenim implicitnim teorijama koje stoje u pozadini delatnosti
prevodioca. Preuzimam Fulerovu (Fuller) distinkciju između T1 I T2 gde je T1 implicitna
teorija prevodioca prema kojoj prevodilac prilagođavanje originalnog teksta jeziku koji
odgovara jeziku prevodioca, čak I ako se na taj način gubi autentičnost I nijanse samog
originala. NE KAPIRAM PODVUCENI DEORECENICE Sa druge strane, u T2
prevodilac prilagođava svoj jezik onom koji prevodi, kako bi zadržao specifičnosti koje
proističu iz stranog konteksta. Princip T1 je karakterističan za predstavnike logičkog
pozitivizma, I mada je napušten, Kvajn je jedan od filozofa jezika koji su zadržali jezik
prevodioca kao nesumnjivu bazu za davanje smisla jeziku sa kog prevodimo govor
maternjeg sagovornika. Zastupaću poziciju veće adekvatnosti T2, koja omogućava
prevodiocu da zauzme kritički položaj prema svojoj kulturi I ukaže na neophodnost
poznavanja konteksta jezika koji se prevodi. ova teorija ostavlja proctor za razmatranje
ograničenosti same mogućnosti adekvatnog I autentičnog prevoda, nemogućnost jezika da
adekvatno ispuni svoju funkciju van sopstvenog originalnog konteksta.
U III delu razmotriću na koji način kontekstualističku metodologiju može da doprinese
stvaranju teorije koja bi omogućila adekvatniji prenos znanja iz jednog kulturnog
konteksta u drugi. Naime, ona ukazuje na razliku između formalne i kontekstualističke
generalizacije, gde u drugom slučaju generalizacija ne bi bila moguća bez prethodne
specifikacije u okviru šireg epistemološkog konteksta, pa na taj način omogućava
verodostojnije predstavljanje kulturno specifičnih koncepata.

E sve kul samo obavezno navodi za sve literaturu msm kapiram da nisi jos uredila pa je
zato al svugde navedi koga koristis kao sto si u II delu rekla da preuzimas Fulera stavi I za
III deo I I deo