Светосавска приредба

Принц Растко Немањић (по мотивима „Књиге за Марка“ Светлане Велмар

Јанковић)

Водитељ 1: И овога 27. јануара 2015. године окупили смо се да обележимо нашу
школуску славу, Светога Саву. Прича о Светом Сави је најдужа прича о којој
причају српски ђаци, а та прича не стари нити се умара, а све што приповедамо
њена су поглавља.
Водитељ 2: Свака школа српска Савина је задужбина, од Хиландара све до наших
дана. За сваком катедром Свети Сава Седи и гледа нас својим плавим очима
вере, наде, љубави.
Водитељ 2: Тај Савин поглед и Савина мисија уткани су у племенито дело наших
наставника. Позивамо Момчила Гашића, директора школе, да се обрати
присутнима.

Говор директора.

Водитељ 1: Велико Савино дело почиње детињством. Он бејаше најмлађе чедо

Стефана Немање, жупана рашког и супруге му Ане.
Водитељ 2. Али, као и у бајци у коме најмлађи принц побеђује страшне немани, тако
млади Растко, надвлада врлином старију браћу и победи страх у себи.

Ученик 1: У времена она стара,

У мрачноме средњем веку,
Државица Светосавска
Беше права светлост свету!
Ученик 2: Та неслога и завада,
Код Срба је баш у јеку,
како данас, так и онда
у дванаестоме веку.
Ученик 3: Кад је владар Срба био
Немања, мудра глава,
Који земљу сву измири
И одбрани од Варвара.
Ученик 4: Немања би данас био
Владар свима врло чудан,
Јер за раскош и богатство,
Он баш није био жудан.
Ученик 5: Живео је тихо, скромно
Са женицом својом Аном,
А злато је и сувишак,
Делио са сиротаном.
Ученик 6:Градио је цркве свете,
Од камена и врлина,
Беше у њег једна жеља,
Да добије трећег сина.
Ученик 7: Молио се с* драгом Аном,
Бог да чује и да прости,
Да им даде дете златно ,
за утеху у старости....
ученик 1: Благи Господ све баш чује,
Знаде сваког срца тајну,
Он услиши добре људе
и посла им звезду сјајну:
Ученик 2: Родио се мали Растко!
Анђео што свима треба,
Вољаху га нежно, силно,
Баш ко да је дар са неба.
Ученик 3: А Растко је био дете,
Мило, кротко и најдраже,
Очи крупне , небоплавне,
Сви га воле, свуд га траже.
Ученик 4: Волео је да се игра,
Радост да са другим дели,
Кажу да се стално смешк*о,
Никад да се гласно цери.
Ученик 5: Да послуша старијега,
Он је увек био вредан,
Учио је, постио је,
У молитви био предан.
Ученик 7: жалостив он је био,
Сиромашка кад угледа,
Да му хитро припомогне,
Вредан поклон да му преда.
Ученик 8: Учио је од свог оца,
Душом својом да узраста,
Баш к*о да је нежна грана,
Великог и снажног храста.

Водитељ 1 : Дечак се бојао вукова.Урликали су ,ноћу, из шума око града -тврђаве

у којој је живео. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло
близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два
брата, Вуканом и Стефаном.
Водитељ 2: Једне зимске ноћи када је снег био висок, ваздух леден а месечина
блештава- а такве су ноћи у свакој причи о вуковима, зар не?- урликање је
постало страшно.
(Укључујемо завијање вукова, https://www.youtube.com/watch?v=wpARGeacrqg
неколико ученика ће имати маске вука и ,такође, завијати из једног удаљеног кутка
сцене.Два стражара обучена у тунике и са шлемовима од картона, за појасом имају
дрвену сабљу, у рукама картонски штит са грбом Немањића, ужурбано корачају и
погледају на све стране, нешто шапућу. Завијање престаје, настаје мир.)
Вук шета по сцени. Приђе Сави и арлаукне: „Крв и месо овог принца не гину ми. Ја
сам велики зли вук и једам мале принчеве“.
(потом се сакрива и нестаје))
Растко : ( Скида покривач са лица и тихо говори, чуди се браћи, јер дечаци мирно
спавају.) Боже , како могу тако мирно да спавају док вуци бесне??? Можда се само
праве да спавају? (Одједном сав премре)Шта се то чује? Нешто се шуња уз степенице.
Да ли је то неки човек. Не , то не може бити човек: тако нечујно може да хода само
звер.То се неки вук, непримећен, увукао у кулу и сад се већ попео, ту је. Испред врата.
Сваког часа ће провалити.
(Растко баца покривач, усправља се у постељи и почиње да вришти. Браћа се буде.
ВУКАН: (Сањив и љут што је пробуђен) Какви вукови , шта се дереш кмезавче један?
СТЕФАН: Јао, што нас пробуди , плашљивко, како сам лепо сањао !!!Тражићу од оца
да више не спаваш са нама.

(У собу улазе Стефан Немања и Ана).

АНА : Сине, у близини нема ни једног јединог вука, они су далеко, тамо изван града, у
шумама. Не смеју ни да се приближе , боје се људи и ватре.

РАСТКО: Али чуо сам га како се шуња уз степенице до наше куле, стајао је пред
вратима и дахтао. Јесте , јасно сам чуо.
А АНА : : Сине мој, немој се бојати, ноћас ће те чувати Миљан, наш најбољи витез,
биће целу ноћ поред твог кревета. Цео град је обезбеђен, капије су затворене, мостови
подигнути, на свакој кули налазе се по два стражара.
СТРАЖАР : Све за младог принца господару!
(Витез остаје, дечаци лежу у кревет, родитељи их покривају и одлазе..)
Вук (поново на сцени): Ја сам велики зли вук и једем мале принчеве. Али, ово дете је
тако добро. Баш ми је жао што сам га уплашио.
Водитељ1: : Зима је најзад прошла. Стигло је пролеће, али страх у дечаку се није
смањио.Напротив, као да је растао.
Једног топлог априлског дана пожелео је да се опет игра са браћом и њиховим
друговима на озеленелој пољани поред градског трга. Можда су већ заборавили
његову бруку? Можда ће хтети да га приме?
Водитељ 2: Али нису заборавили. Чим им је притрчао почели су да му довикују
„Бежи ти мали! И „Склони се плачљивко!“.Растко је побегао у књижницу.

Iva / recitacija o Sv. Savi

Rastko tri premila sina Velikog zupana
tri izdanka mocne loze Nemanjica.

Na sjajnom dvoru Nemanje Stefana Ubojno oruzije i hatovi gojni

naporedo rasla tri junacka ptica, i bezbroj zabava iz viteskih dana
behu pratioci vazda nerazdvojni
dva starija sina Velikog zupana.
A najmladji Rastko, bozanstveno
dete,
mladu dusu svoju necim boljim
snazi:
knjige i molitve, bogomolje svete
i drustvo poboznih kaludjera trazi.
zara,
jedna sjajna mis'o rodila se bila:
da verom u Boga koji cuda stvara,
najpre se podize otadzbina mila.
I ta ga je mis'o ko zvezda vodilja,
odvela sa dvora gde san posta java,
i jednoga dana dovela do cilja:
da od Rastka bude slavni sveti Sava.

U njegovom srcu punomo svetog Svetolik R. Milosavljevic

( У једном углу учионице имамо импровизовану библиотеку ( полицу са књигама), ту

Растко разгледа књиге док приповедач приповеда).

РАСТКО: Баш су дивне ове књиге. Ова је баш лепо украшена..Како је лепо ово мало
јагње, обојено бојом злата. Боже, као да ме гледа.Баш сам срећан што сам ову књигу
пронашао. Дивно си, јагњешце.
(Љуби слику , затвара и оставља књигу, одлази до кревета, моли се и заспева, браћа
већ спавају. На сцену излази приповедач.)

Водитељ 1: :Те вечери је, после молитве, лако и безбрижно утонуо у сан. После
много месеци, први пут му није пало на памет да ослушкује чују ли се вуци,
оданде из шуме.
Водитељ 2: Одједном ,у сну ,угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља
према њему. Гле, па то није лопта него оно мало златно јагње. Баш је смешно и
слатко! Хоп, хоп, хоп и зауставило се пред Растком. Погледало га је и
проговорило:
( На сцену је већ ушло јагње и налази се поред Растка, клекнуло је и прича му.)
ЈАГЊЕ: Слушај ме, сутра ће бити диван дан.Изађи да се играш лоптом и играј се сам..
Лопта ће се откотрљати у шуму а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш
у шуми, испред тебе ће изаћи велики, страшан вук. Искезиће зубе и страшно зарежати.
Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш.САВЛАДАЈ СВОЈ
СТРАХ ,примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није
вук, него обичан пас. Ако будеш МИРАН и ОДЛУЧАН- а знам да ћеш бити- вук ће те
послушати. Али ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема
спаса.
(Јагње примиче главу до Расткове, помази га и одлази. )
Растко устаје весео и расположен. Узима лопту крпењачу .)
СТРАЖАР: Принц негде оде. Не удаљуј се , принче! (викну)Не смеш, опасно је! Не
прилази шуми , има звери!
РАСТКО: Одмах се враћам .(Одлази за лоптом.)
( Шума је неколико импровизованих стабала од стиропора. Између стабала је наш
страшни вук Сиви. Растко се сагиње, узима лопту, усправља се и пред собом угледа
вука.
Вук режи и кези зубе: „Принче, таман си стигао на вечеру. Само, ти ћеш бити моја
вечера“
Растко стоји као укопан неколико тренутака. Одједном,коракне унапред једном,
па други, па трећи пут: „Не режи, Сиви. Питом си ти и добар. Хајде да се играмо.“

Вук режи и узмиче : „Али, ја сам гладан!“

Растко га гледа право у очи: „Нахрани се, Сиви, доброте, па те чекају најбољи
комади са трпезе мог оца.“
.( Вук је полако престајао да режи и кези зубе и онда се сасвим умири.)

(Гледали су се, после неколико тренутака вук обори главу и послушно седе. Растко му
приђе, подиже, својом малом руком вукову губицу .)
РАСТКО: Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар.
Вук: И ти си добра, анђеоска душа. Хвала ти што у мени не видиш звер, већ
пријатеља.
(Растко се креће ка стражарима, носи крпењачу у руци, вук хода поред њега. Стражари
су згранути. Узимају оружје у руке.)
РАСТКО: Не, не, он је мој! Неће вам ништа!
(Вук се склупчао око њега)

(Мало поиздаље то посматрају Вукан и Стефан ,са дружином,и не могу да верују

својим очима.)
ВУКАН: Стефане, да ли је оно Растко?
СТЕФАН:Јесте.
ВУКАН: Па он води вука!!!!
СТЕФАН: Растко –плачљивко, немогуће!!!!
ВУКАН: Дружино (обраћа се свој деци), хајде да видимо шта је ово.
(Сви заједно прилазе Растку и стражарима, вук режи на њих и кези зубе.)
ВУКАН: Ра..Ра...Растко јелл тто прави вввук??? (замуцкује од страха).
РАСТКО: Јесте, прави је, погледај само како је леп и снажан. ( Растко милује и смирује
вука).
СТРАЖАР: Кнежевићу, Ви сте најхрабрији дечак кога сам видео (клања му се),
укротили сте тако страшну звер.

( Другари се гуркају и домунђавају. Вук режи на њих , Растко га умирује.

РАСТКО: ( обраћа се вуку) Не љути се Сиви, то су моја браћа и њихови другови. Знам
да ме они ипак воле.
. (Прилазе код Стефана Немање и Ане који седе у импровизованом кутку дворца,то је
уједно и соба у којој спавају деца)
Aна: Поносно и узбуђено) Сине мој,победио си свој страх( узима Растка у крило). То је
велика победа и ја ти честитам.(Нежно пољуби Растка у образ) Знала сам да си
храбар. Најхрабрији.
(Вукан и дружина покуњени стоје по страни)
РАСТКО: Могу ли да задржим вука?
Ана:Да, можеш и мораш, јер ће он одсад стално бити уз тебе. Бољи ти чувар и није
потребан.
(Вук се примиче Стефану Немањи и ставља главу на његова колена.)
Водитељ 1: Од тога дана дечак и вук се нису више растајали и од тада се Растко
више ничега није плашио.
Водитељ 2. У народу се вековима преносило предање да је , док је Сава био жив,
у његовој близини био и велики сиви вук, као будни чувар.

Музичка тачка
Водитељ 1: Свети Сава је отишао из Србије у свету Гору. Тамо се научио свему ономе
што је касније пројавио

Водитељ 2: У Сави су се складно сусрели Исток и Запад, у пуној хармонији. Био је

наклоњен размишљању као источњак, а енергичан икао западњак. Зато су његова
дела многа и добра.
MOLITVA A kada završiš molitvu ovu
Tatjana Pupovac I tiho se uvučeš u svoj krevetac,
zaspaćeš spokojno u blagoslovu
Kad uveče legneš u postelju meku koji će ti podariti sa zida svetac.
I san trepavice počne da ti plete...
Na grudi svoje dlanove sklopi,
Bogu se pomoli, nežno kao dete.

Al' oseca granje, pa se tiho svija,

Andjeo mira
Noc duboka vlada, i sve zivo spava,
Na starome tornju ponoc otkucava
Oseca ga lahor, pa slatko carlija.
I andjeo mira, kroz duboku tamu,
Spusti se pred oltar u pustome
hramu.

I u tome casu, sa grancicom krina, Pa prekrsti ruke na blazene grudi,

Andjeo se spusti sa rajskih visina. Rujnu zoru ceka, da nebom zarudi.

Sve pospalo cuti, niko se ne budi;

Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.

Vojislav J. Ilic
И твој анђео шири своја крила,
Знаш ли да те штити Мати Пречиста,
Знаш ли... Пресвета Богородица мила.

Док мирно спаваш у дому своме,

И анђео бдије поред твоје главе,
Знаш ли ко се радује миру твоме,
И ко милује твоје косе плаве.
Док мирно спаваш срца чиста,
Док те анђео буди раном зором,
И осењују његова крила,
Знаш ли да те Покровом златним,
Штити Богородица премила.
Миладин М.Петровић

Водитељ 1: Анђео мира и чувар Савин у Милешеви, заклонио нас је својим рајским
крилом. Бели Анђео и бело, као рајска, боја свих боја.
Водитељ 2: Боје су Светога Саве плаво и златно. Боје наших средњевековних
фресака. Плаво као боја мира, мисаоности, духовности. Оно духовно, византијско
плаво, Златно, као боја небеског краљевства.

Katarina Petrak

Žiča c – Vasko Popa

Crvena gospodjo Žičo

iz mog srca izlaziš
Koračaš sedmovrata

U pratnji svog ženika sunca

Po zrelim talasima žita

I stojiš na samom vrhu

Izabranog trougla u plamenu

Koračaš u pravcu svoje visine

I visoke ljubavi
u jednom mogućem pravcu

Koračaj
ljubim ti korake

Crvena gospođo Žičo

Dusica Stankovic

Kalenic – Vasko Popa

Otkuda moje oči

Na licu tvome
Anđele brate

Boje sviću
Na ivici zaborava
 Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim

Boje zru
Na lakoj grani vremena

Otuda tvoj inat lepi

U uglu usana mojih
Anđele brate

Boje gore
Mladošću u mojoj krvi

БЕЛИ АНЂЕО (Срна) То немим речима вукове кротиш

Тоде Николетић Кад бес из нас ко ватра шикне,
И око патника доброту плотиш,
То Твоје крило Анђеле Бели Да из ње љубав исконска никне.
И рука упрта у Христово васкрснуће,...
То нас убоге од Тебе дели То ти ореолом понад главе
Наше сагрешење и посрнуће. Сунце у круни смрзлима скидаш,
И чудотворном руком Светога Саве
То глад празнином срца худа Све наше ране невере видаш.
Не види оком слепим Бога,
А ти му казујеш руком: Туда, И трајеш у њедрима Милешеве
Пут је спасење и Ближњег свога. С Христом на крсту разапетом,
То нас у наручју Марије Дјеве
То нас изнад Травеја у гнездо јатиш Призиваш својим крепким летом.
У Хитону бељим од судњег дана,
И благим погледом са зида пратиш, То нас умилном песмом монаха,
Кад нам је вера пољуљана. Молитвом, постом и благим звоном,
Уздижеш, Анђеле, из Светог праха
И спајаш са бескрајном васионом.

Водитељ 1: Многа су и бројна дела Савина у времену данашњем. Наслеђе Светога

Саве чува се и негује, траје кроз векове.
Водитељ 2: Стога, ускликнимо с љубављу Светитељу Сави. И славимо с поносом
школску славу, славу учења и образовања.
Фолклор.