Избирачица

ЛИЦА
Малчика
Савета
Бранко
Штанцика
Тошица
Милица
Соколовић
Јеца

1
 (Соба код Соколовића)

ПРВА ПОЈАВА
СОКОЛОВИЋ, ЈЕЦА И САВЕТА
СОКОЛОВИЋ: Ја ти кажем, жено, да је та проклета рођенданска прослава велики трошак!
ЈЕЦА: Била она трошак или не, то је сад свеједно. Што мора бити, мора!
СОКОЛОВИЋ: Али зашто мора бити?
ЈЕЦА: Зато што мора! Зар ћемо ми да будемо гори од других?
СОКОЛОВИЋ: Од других! Увек морамо са другима да се равнамо!Када ћемо већ једном по
својој вољи живети?!
ЈЕЦА: Хоћеш, ваљда, да се отуђиш од целог света?
СОКОЛОВИЋ: А шта ја имам од тог света који ће доћи на Малчикино рођенданско
славље? То да ме још исте вечери исмејава!
ЈЕЦА: Исмејава?
СОКОЛОВИЋ: Него шта! Ако потрошиш на такву прославу мање него што би могао, онда
кажу: „Циција, срам га било! Шта му је требало да се тако брука!“ Ако учиниш више него
што би могао, онда кажу: „Будала, размеће се. Потроши за један дан толико да после
мора месец дана да гладује. Ето каква је корист од рођенданског славља!
ЈЕЦА: Ти си заборавио да имаш кћер за удају. Оно јесте да је још млада, али шта ћу кад
није хтела да учи! Завршила је тај курс за шминкера, а ту је још и оно теткино обећање о
свадбеном поклону! А и та твоја сестра! Као да кућу на мору и оне силне евре није могла и
без свадбе да јој да, па да се дете мало проведе, да путује. Него хоће жена да се покаже!
Сад моје дете мора да срља у брак!
СОКОЛОВИЋ: Немој тако! Знаш да она нема своје деце и колико воли нашу Малчику. Она
хоће за живот да је обезбеди. Треба да јој будемо захвални . Видиш да намичемо. Зато и
не знам шта ће ми тај трошак око забаве.
ЈЕЦА: Добро, добро! Нећу да се препирем. А теби, ако није по вољи да правимо славље, а
ти кажи Малчики.
СОКОЛОВИЋ: Да, ти би да се ја са Малчиком свађам! Ал' то неће бити! Малчика је моје
дете!
ЈЕЦА: Ваљда је нешто и моје!

2
СОКОЛОВИЋ: Утолико што си је родила, али зато она мене више воли!
САВЕТА (за себе): Како је Малчика срећна!
ДРУГА ПОЈАВА
МАЛЧИКА и пређашњи
(Малчика улази протежући се, у баде мантилу.)
СОКОЛОВИЋ: Слатко моје дете, јеси ли добро спавала?
ЈЕЦА: Мила, да ниси ружно сањала?
СОКОЛОВИЋ: Да ниси гладна?
ЈЕЦА: Хоћеш ли мало кафице или чаја са шункицом?
МАЛЧИКА: Јесам, нисам, хоћу, нећу, не знам, маните ме се оканите ме се!
СОКОЛОВИЋ: Опрости, дете, ја сам само хтео...
ЈЕЦА: Твоја мама је мислила...
МАЛЧИКА: Шта сте хтели и шта сте ви мислили, мени је свеједно! Као да ја немам друга
посла него да се са вама бавим! Савета јели готов доручак?!
САВЕТА: Јесте, одмах ћу донети.
МАЛЧИКА (седне): Зар ви нисте доручковали?
СОКОЛОВИЋ: Никако без тебе!
ЈЕЦА: Ни за живу главу!
МАЛЧИКА: Јесам ли вам сто пута рекла да не чекате на мене?!
СОКОЛОВИЋ: Али ти си баш јуче рекла...
ЈЕЦА: Да не доручкујемо без тебе.
МАЛЧИКА: Јуче је јуче, а данас је данас!
(ЗАВЕСА)

3
 ТРЕЋА ПОЈАВА
Малчика и Савета. (Малчика пред огледалом проба хаљину.)
САВЕТА: Драга Малчика, мени се чини да би ти могла блаже поступати са својим
родитељима јер...
МАЛЧИКА: Доста, доста! Знам већ шта хоћеш да кажеш. Твоји родитељи тебе тако воле,
све ти чине шта год зажелиш, и тако даље, и тако даље.
САВЕТА: Па зар немам право?
МАЛЧИКА: Право? Може бити, али шта је мени стало до тога, ја чиним по својој вољи.
Манимо се тога и пређимо на то да ти кажем ко ће све данас доћи. Или можда већ знаш?
САВЕТА: Не знам.
МАЛЧИКА: Прво ће доћи она несносна Милица.
САВЕТА: Зашто? Она је пријатна девојка.
МАЛЧИКА: О, мани је, молим те, сушта сентименталност, па је још и заљубљена у
Штанцику.
САВЕТА: То не би био рђав пар.
МАЛЧИКА: Може бити, само што то неће бити пар.
САВЕТА: Из узрока што је Штанцика заљубљен у тебе, је л?
МАЛЧИКА: Кажу, тако кажу, али ја нисам званично извештена. Уосталом, и он ће доћи па
ћеш моћи мотрити је ли заљубљен у мене.
САВЕТА: То ћу оставити Милици. Ко ће још доћи?
МАЛЧИКА: Доћи ће и Тошица, хахаха.
САВЕТА: Ти се смејеш?
МАЛЧИКА: Зар он теби није смешан? Тако је кратковид да не види ни корака испред
носа.
САВЕТА: Ти си сувише сурова према њему, а он сиромах све трпи.
МАЛЧИКА: Мора кад је у мене заљубљен.
САВЕТА: Дакле, у реду заљубљених број други.
МАЛЧИКА: Ипак по реду није други.
САВЕТА: Тако? … Колико још има пред њим?

4
МАЛЧИКА: Не зна се још. Али идемо даље, доћи ће и Бранко.
САВЕТА: И он?
МАЛЧИКА: Како ти то нагло питаш.
САВЕТА: Ја? Не би знала зашто. Он је за мене као и сваки други, изузимајући што је
пријатан, а то ми годи као што то годи и сваком другом.
МАЛЧИКА: Имаш право, Бранко је врло пријатан, те ће сваког шармирати.
САВЕТА: Ти се радо занимаш с њим?
МАЛЧИКА: Нећу да тајим, рекла бих штавише да ми се допада.
САВЕТА: А да се ти њему допадаш, у то не сумњам!
МАЛЧИКА: Мислиш? Нећу да поричем, уосталом, видећемо.
САВЕТА(за себе): Да, видећемо.
МАЛЧИКА: Него, ја бих рекла да гости већ долазе.
САВЕТА: Долазе, идем да јавим стрини.
(ЗАВЕСА)
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
САВЕТА (с врата): Ево ме, драга Малчика!
МАЛЧИКА: Зачудо, Бранко као да зна неке чини и мађије, јер тек што те је споменуо, а ти
си се већ овде створила.
БРАНКО: Та би претпоставка по мене врло ласкава била, само кад би била и истинита.
САВЕТА: А пошто није истинита, није ни ласкава.
БРАНКО(за себе): Како ме одбија!
САВЕТА(за себе): Зашто ме изазива?
МАЛЧИКА: Дакле, Савета, изволи певати.
СВИ:Да, да, певај.
САВЕТА: Шта да певам? Ја не знам друго до само српских песама.
БРАНКО: То нам је најмилије, на пример Станковићеву композицију “Што се боре мисли
моје”.
СВИ: Да, да, “Што се боре”.

5
Савета почне да пева, придружи јој се Бранко.
МАЛЧИКА: Врло лепо. Зачудо, како се твој глас слаже са Бранковим гласом.
САВЕТА (за себе): Она је љубоморна. (наглас) Не увиђам, драга Малчика.
ШТАНЦИКА: Напротив, Малчика има право. Није ли тако, Тошице?
ТОШИЦА: Ви то можете најбоље пресудити јер имате музикалне уши.
СВИ: Хахаха
МАЛЧИКА: Шта сада да почнемо?
ШТАНЦИКА: Да се играмо залога.
СВИ: Да, да.
МАЛЧИКА: Дакле, залога, брзо хватајте места. Ја се љутим на тебе. (Баци мараму на
Бранка)
БРАНКО: Зашто?
МАЛЧИКА: Зато што си сео поред Савете.
БРАНКО: Тако ми се допада. (Баци мараму на Савету) Ја се љутим на тебе!
САВЕТА: Зашто?
БРАНКО: Зато што не мариш за мене.
МАЛЧИКА: То се зове искрен бити!
САВЕТА: Молим, то је само у игри.
ШТАНЦИКА: Ниси казала “тако ми се допада”. Ти дајеш залогу.
САВЕТА (спусти залогу): Ја се љутим на тебе! (Баци мараму на Милицу)
МИЛИЦА: Зашто?
САВЕТА: Зато што још ниси речи проговорила.
МИЛИЦА: Тако ми се допада. (Баци мараму на Штанцику) Ја се љутим на тебе.
ШТАНЦИКА: Зашто?
МИЛИЦА: Што си несталан.
ШТАНЦИКА: Тако ми се допада. (Баци мараму на Малчику) Ја се љутим на тебе.
МАЛЧИКА: Зашто?

6
ШТАНЦИКА: Зарад твојих погледа!
МАЛЧИКА (погледа на Бранка) : Тако ми се допада. (Баци мараму на Тошицу) Ја се љутим
на тебе!
ТОШИЦА: То ми је врло жао!
СВИ: Залогу, залогу!
ТОШИЦА: Али, молим?
МАЛЧИКА: Ниси питао зашто, мораш дати залогу.
ТОШИЦА: Ево залоге (спушта залогу на сто), али ја се сада љутим на Малчику! (Баци
мараму, али промаши Малчику и баци је на Милицу)
МИЛИЦА: На мене?
ТОШИЦА: Опрости, хтео сам бацити на Малчику.
МАЛЧИКА: Ниси сретан, Тошице, али како му драго, доста је игре. Да судимо сада. Шта
ћемо са овом залогом?
СВИ: Нека прави тестаменат!
МАЛЧИКА: Савета, залога је твоја. Окрени се. Коме остављаш ово? (Покаже пољубац)
САВЕТА: Мојој Малчики.
МАЛЧИКА: Мени дакле, пољубац. А коме ово? (Покаже велики нос)
САВЕТА: Штанцики.
МАЛЧИКА: Није од најлепших. А коме ово. (Покаже две склопљене руке)
САВЕТА: Милици.
МАЛЧИКА: Милици пријатељство. А коме ово? (Покаже шамар)
САВЕТА: Тошици.
МАЛЧИКА: Доста нежан дар. А коме ово? (Покаже срце)
САВЕТА: Бранку.
МАЛЧИКА: Лепо, Савета, Бранку твоје срце!
САВЕТА: Нека ме извини Бранко јер ја не видим!
БРАНКО(за себе): Стално ме одбија!
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА улазе : Изволите, храна је на столу. (ЗАВЕСА)

7
 ПЕТА ПОЈАВА
(Соколовић у фотељи чита новине, Јеца седи за столом и маже нокте, Савета брише
прашину, а Малчика на фотељи гледа у мобилни телефон)
Пређашњи
МАЛЧИКА: Јао, људи, да видите какву сам поруку добила на Инстаграму! Ко би се томе
надао!
ЈЕЦА: Какву?
МАЛЧИКА: Чујте само (чита):
„Драга моја, Малчика, да ти кажем усмено,
ти си за ме прилика, зато ево писмено.
то сам одмах видео, поштено је мишљено:
само сам се стидео Будите ми женица,
то вас моли Тошица“.
МАЛЧИКА (смеје се): Ха, ха , ха!
СОКОЛОВИЋ: Па, то је просидба! Ни мање, ни више!
ЈЕЦА: Од Тошице?
МАЛЧИКА: И то у стиховима, а испод је налепио и прободено срце!Ал' гле, има и
Postscriptum: „Још се ово додаје, Она гласи: Избирач
Пословица српска је, Наиђе на отирач!“
Гледај ти само Тошицу! Какав безобразлук! Тошица мој просилац, са његовим носом!
Ха,ха,ха!
(ЗАВЕСА)
ШЕСТА ПОЈАВА
(Соколовић за столом, испред њега лаптоп, он нешто чита и повремено куца;
Малчика чупа обрве, гледајући се у мало огледалце, Савета чита, а Јеца улази у собу.)
Пређашњи

8
ЈЕЦА:Не могу да верујем! Јутрос Тошица проси Малчику, ал' да чујете само какву сам ја
поруку примила:
„Поштована госпођо, ја сам чест гост у вашој кући и знам колико ви волите Малчику и
како јој само дивне крофне правите, зато што је волите. Мало ми је непријатно, али
мислим да ћете ме, као мајка, зато што је волите, подржати. Мани се Ваш Малчика много
свиђа. И ја је волим скоро исто као и Ви. Па, ако бисте могли да јој неку лепу реч о мени
кажете. Сигуран сам да Ви знате, баш као што и ја знам да би она поред мене најсрећнија
била, зато што је ја волим. Опростите ми што Вам се овако обраћам, али ме је мало стид
да ја то кажем Малчики. Ви сте јој мајка, Ваш савет ће она прихватити.
Штанцика Лазић
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Два просиоца!
САВЕТА: Заиста, Малчика, то се зове срећа!
МАЛЧИКА: Срећа? Зашто срећа? Право да ти кажем, то ме није ни најмање изенадило!
Штавише, не би ме чудило да дође и трећи!
САВЕТА: Трећи?
СОКОЛОВИЋ (кроз осмех, у неверици): Ако ти сад кажем да сам добио мејл од Бранка,
вероватно ми не би веровала.
САВЕТА (за себе): Од Бранка?
СОКОЛОВИЋ: Дођи, Малчика. Можда је боље да сама прочиташ шта пише. Појавио се и
трећи младожења!
(Малчика прилази столу и чита са лаптопа):
„Поштовани господине Соколовићу! Љубазност и доброта којом ме је ваша мила
породица увек предусретала, охрабрила је у мени мисао да бих могао цео свој живот у
њеном пријатном кругу провести. Како сам ја озбиљан младић и нисам као други, који у
данашње време само на забаву мисле, усуђујем се понудити вам се за зета. Знам да је
старомодно и превазиђено то што се управо Вама обраћам, у нади да ћете као прави
родитељ, који жели срећу своме детету, пронаћи начина да Малчики предочите моју
брачну понуду са подршком. Верујем да ћете умети да цените моју часну намеру и будите
сигурни да Малчика поред мене имати сигурност и мир. С поштовањем ,
Бранко Мицић
МАЛЧИКА: Но, Савета, јесам ли погодила?
САВЕТА (збуњено, помало тужно): Да, као да си знала.
МАЛЧИКА: Ти си се збунила?

9
САВЕТА: Збунила? Зар сам ја збуњена?...Ти се вараш. Нисам ни најмање збуњена.
МАЛЧИКА: Како год. Доста ми је да имам три момка. Сад могу да бирам.
САВЕТА: Али ја сам мислила да ти волиш само једног и тиме би избор био завршен!
МАЛЧИКА: А, ако моје срце не куца ни за једним?
САВЕТА: Онда не треба ни да бираш!
МАЛЧИКА: Ти се шалиш! Ја ћу да бирам – да промислим, ионако ми неће утећи ниједан.
СОКОЛОВИЋ:Драго моје дете, кад би ме послушала, ја бих саветовао да изабереш
Штанцику – он је богат!
МАЛЧИКА: Не спада у интелигенцију.
САВЕТА: А ти узми Бранка. Он је новинар.
МАЛЧИКА: Он је сиромашан. А, онда је и озбиљан.
ЈЕЦА: Тошица је зато увек расположен. Определи се за њега.
МАЛЧИКА: Сувише је луцкаст!
СОКОЛОВИЋ: Али ови људи ћекају одговор.
МАЛЧИКА: Нека чекају!Шта ме брига! Ако чекају, чекају за мном! Разумете ли? За мном!
(Оде)
(ЗАВЕСА)
СЕДМА ПОЈАВА
(Савета седи снуждена и гледа у телефон; улази Милица)
САВЕТА , МИЛИЦА и ТОШИЦА
МИЛИЦА: Здраво, Савета! Јеси ли ми се надала? Шта је теби? Што си тако снуждена?
САВЕТА: Зар изгледам снуждена?
МИЛИЦА: Наравно. Да није нзбог Малчике?
САВЕТА: Није. Него нешто ме боли глава.
МИЛИЦА: Боли те глава? Баш као и мене јуче. Уосталом, зашто да кријем од тебе. Ти си
ми најбоља другарица. Мушкарци су толико залупани да и не примете када се неко
интересује за њих.
САВЕТА: Не разумем те.

10
(На вратима се појављује Тошица, али се сакрије и слуша кришом разговор.)
МИЛИЦА: Што си данас несносна! Штанцика, о њему ти говорим. Ја га искрено волим, а
он се слабо обазире на мене. Јуче је целе вечери разговарао са Малчиком. То ме је баш
погодило.
САВЕТА: Драга Милице, пошто си већ искрена према мени, признаћу ти да се и мени неко
допада, али он то не сме дознати.
МИЛИЦА: Да није Штанцика?
САВЕТА: Не бој се, није он, него...
МИЛИЦА: Него?
САВЕТА: Него Бранко.
МИЛИЦА: Па то је сјајно! Ти волиш Бранка, ја Штанцику!
САВЕТА: Није сјајно Данас су се и један и други изјаснили да желе Малчику.
ТОШИЦА (хвата се за главу): Наопако!
МИЛИЦА: Како смо ми несрећне!
САВЕТА: Не знам кога ће Малчика изабрати, али ја јој сигурно нећу на путу стајати.
МИЛИЦА: А ја се још надала да вас зовем на журку. Већ сам позвала Штанцику и Бранка и
остало друштво. Како ће се само сутра Малчика шепурити поред њих двојице.
(ЗАВЕСА)
ОСМА ПОЈАВА
(Тошица шета по соби и јадикује.)
ТОШИЦА, ШТАНЦИКА и БРАНКО
ТОШИЦА: Е, Малчика, Малчика! У гроб ћеш ме отерати! Где се ја забленем, цео свет мора
да се заблене! Што би ја хтео, цео свет би хтео.
(Бранко и Штанцика стижу и сударају се на вратима)
БРАНКО: Као да смо се договорили. Стижемо у исто време. О, ту је и Тошица!
ТОШИЦА:Да, заиста смешно! Него имао бих нешто занимљиво да вам испричам! Кад сам
долазио, имао сам прилике да кришом чујем један женски разговор. И тицао се баш вас
двојице.
БРАНКО и ШТАНЦИКА: Нас?

11
ТОШИЦА: Да, баш вас! Разговарале су Савета и Милица. Јадиковале су се како су несрећне
љубави, јер њихови вољени не маре за њих.
БРАНКО: Па, онда?
ТОШИЦА: Па онда је рекла Савета, ... не, Милица, не... Савета је рекла. Сад не знам која је
рекла.
БРАНКО: Шта је рекла Савета?
ТОШИЦА: Савета је рекла: Ја волим Бранка!
БРАНКО (за себе): Она ме воли!
ТОШИЦА: Затим је рекла Савета, ... не Милица: Ја волим Штанцику.
ШТАНЦИКА (за себе): Милица ме, дакле, заиста воли!
БРАНКО: Тошице, то су девојачке смицалице. Оне су те спазиле, па су се правиле да те не
виде.
ШТАНЦИКА: Па су се мало нашалиле.
ТОШИЦА: Мислите?!
(ЗАВЕСА)

12