Professional Documents
Culture Documents
Fizika 6 Zbirka Kreativni PDF
Fizika 6 Zbirka Kreativni PDF
лак задатак
тежак задатак
Збирка садржи задатке који треба да илуструју градиво из уџбеника. Решавање задатака у
физици је врло важно. Решавањем се проверава да ли су идеје и појмови обрађени у лекцијама
уџбеника јасни, да ли се разумеју и да ли на основу тог разумевања могу да се примене.
Задаци у збирци подељени су у три групе. Задаци означени једном тачком су елементарни
и треба очекивати да може да их уради већина ученика. Скоро сви задаци те тежине јесу задаци
са вишеструким избором решења. Углавном се односе на препознавање основних појмова
обрађених у уџбенику.
Најтежи задаци, они ознашени трима тачкама, захтевају разумевање и примену сложенијих
појмова из уџбеника, као и аналитичко размишљање. Већина оваквих задатака је отвореног типа.
Треба очекивати да такве задатке могу да раде надарени ученици.
Решења задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
ЗБИРКА 1. УВОД
4
УВОД
у центиметрима 3
у метрима 50
5
ЗБИРКА
6
УВОД
7
ЗБИРКА 2. КРЕТАЊЕ
Одговор:
8
КРЕТАЊЕ
Одговор:
1) ___ споро, па све брже 2) ___ брзо и равномерно
3) ___ споро и равномерно 4) ___ брзо, па све спорије
протекло 0 1 2 3 4 5
време [h]
пређени 0 10 16 20 23 25
пут [km]
2.9. Мачка јури миша дуж праве а) Они се крећу различитим правцима и смеровима.
стазе. Који је од наведених исказа
б) Крећу се дуж истог правца и у истом смеру.
тачан?
в) Крећу се дуж истог правца и у супротним смеровима.
г) Крећу се различитим правцима, али у истом смеру.
9
ЗБИРКА
север
2.12. Кошава је југоисточни ветар.
Нацртај правац и смер дувања
кошаве.
запад исток
југ
10
КРЕТАЊЕ
s[m]
а) 400 m б) 700 m в) 1 100 m г) 1 500 m
11
ЗБИРКА
12
КРЕТАЊЕ
13
ЗБИРКА
14
КРЕТАЊЕ
15
ЗБИРКА
Одговор:
Одговор:
16
КРЕТАЊЕ
17
ЗБИРКА
Одговор:
Одговор:
18
КРЕТАЊЕ
локомотива да не
19
ЗБИРКА 3. СИЛА
3.2. Шта значи узајамно деловање? а) да прво тело делује на друго исто као што и друго
делује на прво
б) да свако тело делује силом на околину, као и на себе
в) да тело делује на друга тела, али да она мање делују
на њега
г) да увек делује по једно тело, али да се деловање мења
3.5. Када бацимо лопту увис, шта се а) лопта повећава брзину кретања
у њеном кретању навише мења под
б) лопта мења правац кретања
утицајем гравитације?
в) лопта смањује брзину кретања
20
СИЛА
3.7. Шта значи кад се каже да је а) да ће тело повратити првобитни облик након
деформација еластична? престанка деловања силе
б) да ће тело добити другачији облик након престанка
деловања силе
в) да тело задржава свој облик током деловања силе
21
ЗБИРКА
3.15. За брзе спортске аутомобиле а) да имају облик који смањује деловање отпора ваздуха
често се каже да имају
б) да на њих при кретању не делује отпор ваздуха
аеродинамичан облик.
Шта то значи? в) да је облик аутомобила направљен по узору на неки
авион
г) да користи ваздух за смањење трења с подлогом
22
СИЛА
3.20. Између гума на точковима а) кад гуме имају дубоке шаре и кад пада киша
аутомобила у покрету и површине
б) кад гуме имају плитке шаре и кад пада киша
пута увек постоји трење. Када је
трење најмање? в) кад гуме имају дубоке шаре и кад сија сунце
г) кад гуме имају плитке шаре и кад сија сунце
3.21. Када тенисер сервира, лоптица а) због трења између лоптице и рекета
полети брзином од приближно 50 m/s.
б) због гравитационе силе која делује на лоптицу
Док лоптица стигне до другог тенисера,
њена брзина се смањи на приближно в) због тога што је лоптица еластична
35 m/s. Због чега се то дешава? г) због отпора ваздуха који делује на лоптицу
23
ЗБИРКА
24
СИЛА
25
ЗБИРКА
Одговор:
26
СИЛА
Одговор:
27
ЗБИРКА 4. МЕРЕЊЕ
28
МЕРЕЊЕ
Одговор:
Одговор:
Одговор:
Одговор:
29
ЗБИРКА
30
МЕРЕЊЕ
4.18. Шта је основни разлог због ког а) кухињска вага има превише грубу скалу
је тешко тачно измерити масу зрна
б) зрно не можемо да спустимо на тас увек на исти начин
грашка уз помоћ кухињске ваге?
в) јединица мере није одговарајућа
г) зрно грашка може да се котрља по тасу
4.19. Имамо пет резултата а) узећемо вредност која се бар два пута поновила
различитих мерења. Како можемо
б) сабраћемо све вредности и збир поделити са пет
да израчунамо средњу вредност?
в) поређаћемо добијене бројеве по величини и узети
онај у средини
г) сабраћемо највећу и најмању вредност и поделити
збир са два
4.23. Шта је основни разлог због ког а) метарска трака има превише грубу скалу
је тешко тачно измерити ширину
б) траку не можемо да развучемо преко реке
брзе планинске реке уз помоћ
метарске траке? в) јединица мере је превише неодређена
г) границе реке превише се брзо мењају
31
ЗБИРКА
4.25. Због чега грешку мерења а) због тога што не знамо праву вредност физичке
најчешће процењујемо уместо величине
да је рачунамо?
б) због тога што је израчунавање грешке веома сложено
в) због тога што немамо инструмент за мерење грешке
г) због тога што је грешка увек много мања од измерене
вредности
32
МЕРЕЊЕ
33
ЗБИРКА 5. МАСА И ГУСТИНА
5.5. Која је разлика између масе и а) маса је својство тела, а тежина је последица гравитације
тежине?
б) разлика је само у јединицама мере у којима их меримо
в) тежина постоји само на површини Земље, а маса свугде
г) тежина зависи од запремине, а маса не
34
МАСА И ГУСТИНА
35
ЗБИРКА
Одговор:
Одговор:
36
МАСА И ГУСТИНА
Одговор:
Одговор:
37
ЗБИРКА
а) алуминијумска кугла
б) куглица од платине
в) лопта од калаја
г) челична лоптица
38
МАСА И ГУСТИНА
5.33. Фигура запремине 220 cm3 има материјал алуминијум гвожђе сребро олово
масу од 2,5 килограма. Та фигура
густина [kg/m3] 2 700 7 800 10 500 11 300
начињена је од једног од материјала
чије су густине дате у табели. Који је Одговор:
то материјал?
39
ЗБИРКА
Одговор:
40
МАСА И ГУСТИНА
5.40. Чаша запремине 200 cm3 течност вода бензин алкохол рицинус
и масе 200 g напуњена је непознатом
густина 1,00 g/cm3 0,71 g/cm3 0,80 g/cm3 0,90 g/cm3
течношћу. Маса пуне чаше
с течношћу је 360 g. На основу Одговор:
података из табеле о густини
различитих течности, одреди
која је течност сипана у чашу.
41
ЗБИРКА 6. ПРИТИСАК
6.3. Притисак чврстог тела на а) пређени пут тела на подлози коју притиска
подлогу дат је изразом:
б) површину тела које делује на подлогу
F.
p=– в) запремину тела које делује на подлогу
S
г) површину на којој се тело и подлога додирују
У овом изразу ознака F представља
силу којом тело делује на подлогу.
Шта представаља ознака S?
42
ПРИТИСАК
Одговор:
Одговор:
43
ЗБИРКА 6.2. ПРИНЦИП СПОЈЕНИХ СУДОВА
6.13. Која је основна разлика између а) гасови одржавају своју запремину, а течности не
течности и гасова?
б) течности одржавају своју запремину, а гасови не
в) гасови задржавају свој облик, а течности не
г) течности задржавају свој облик, а гасови не
а) водена пара
б) оловка
в) сок од поморанџе
г) коцкица леда
44
ПРИТИСАК
45
ЗБИРКА
6.22. Када језерска вода врши а) кад је брана висока 100 метара, а језеро
највећи притисак на брану? дугачко 5 километара
46
ПРИТИСАК
47
ФИЗИКА 6 – ПРАКТИКУМ
50
МЕРЕЊЕ ДИМЕНЗИЈА МАЛИХ ТЕЛА ЛЕЊИРОМ
С МИЛИМЕТАРСКОМ ПОДЕЛОМ
ширина [cm]
d1 d2 d3 d4 d5
пречник
[mm]
51
ПРАКТИКУМ МЕРЕЊЕ ЗАПРЕМИНЕ ЧВРСТИХ
ТЕЛА НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА
ПОМОЋУ МЕНЗУРЕ
52
ОДРЕЂИВАЊЕ СРЕДЊЕ БРЗИНЕ ПРОМЕНЉИВОГ
КРЕТАЊА ТЕЛА И СТАЛНЕ БРЗИНЕ
РАВНОМЕРНОГ КРЕТАЊА
53
ПРАКТИКУМ
54
ЗАДАТАК 3. УТВРЂИВАЊЕ РАВНОМЕРНОСТИ
КРЕТАЊА
55
ПРАКТИКУМ МЕРЕЊЕ ЕЛАСТИЧНЕ СИЛЕ ПРИ
ИСТЕЗАЊУ И САБИЈАЊУ ОПРУГЕ
1 2 3 4 5
F [N]
1 2 3 4 5
x [cm]
F [N]
56
КАЛИБРИСАЊЕ ЕЛАСТИЧНЕ ОПРУГЕ И МЕРЕЊЕ
ТЕЖИНЕ ТЕЛА ДИНАМОМЕТРОМ
маса [g]
истезање [cm]
57
ПРАКТИКУМ МЕРЕЊЕ СИЛЕ ТРЕЊА ПРИ
КЛИЗАЊУ ТЕЛА ПО РАВНОЈ
ПОДЛОЗИ
Тело 1
1 2 3 4
маса [kg]
58
Израчунај средњу масу за корпицу с теговима и песком.
msr = ................ kg
Израчунај силу трења. Она је једнака тежини корпице
с теговима и песком Ftr = msr • g:
Ftr = .............. N
Тело 2
1 2 3 4
маса [kg]
msr = ................ kg
Ftr = .............. N
1 2 3 4
маса [kg]
msr = ................ kg
Ftr = .............. N
Питања:
а) Да ли сила трења зависи од масе тела? На основу чега то
закључујеш?
б) Како је сапун утицао на силу трења? Покушај то да
објасниш.
59
ПРАКТИКУМ ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТИХ
ТЕЛА ПРАВИЛНОГ
И НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА
60
Корак 4: Сада, пошто знаш и запремину и масу коцке,
можеш лако да израчунаш густину. Формулу за густину
можеш да пронађеш у уџбенику, у поглављу Маса и
густина. Ако је запремина дата у cm3, а маса у грамима,
онда ће израчуната густина бити у грамима по центиметру
кубном (g/cm3).
1 2 3
дужина странице [cm]
1 2 3
маса коцке [g]
msr = ...................... g
Густина коцке је ρ = .............. g/cm3.
ЗАДАТАК 2. КВАДАР
61
ПРАКТИКУМ
1 2 3 4
дужина квадра [cm]
1 2 3 4
висина квадра [cm]
1 2 3 4
ширина квадра
[cm]
1 2 3
маса квадра [g]
msr = ...................... g
Густина квадра је ρ = .............. g/cm3.
62
ЗАДАТАК 3. ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТИХ ТЕЛА
НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА
63
ПРАКТИКУМ ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ
ТЕЧНОСТИ МЕРЕЊЕМ ЊЕНЕ
МАСЕ И ЗАПРЕМИНЕ
64
ОДРЕЂИВАЊЕ ЗАВИСНОСТИ
ХИДРОСТАТИЧКОГ ПРИТИСКА
ОД ДУБИНЕ ВОДЕ
Одговор:
Одговор:
65
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА РЕШЕЊА
1. УВОД
1.1. дужина стабљике
1.2. да могу да се мере
1.3. Загађеност ваздуха није физичка величина, већ опис који се односи на све могуће врсте
загађења које се посебно мере.
1.4. да не зависи од тога ко врши мерење
1.5. мерење физичких величина
1.6. У обзир долазе само грам и килограм као јединице за масу. Грам је погоднији зато што је
маса једног ораха неколико грама.
1.7. дужина аутомобила
1.8. ѕапремина течности у кашичици
1.9. 80 минута, а то је 1 сат и 20 минута
1.10. 1,5 метар
1.11. 60 минута у сату пута 60 секунди у минуту једнако је 3 600 секунди у сату.
1.12.
3 cm 50 m 0,2 km
1.13. проценат
1.14. секунда: време; метар: дужина; степен целзијуса: температура; килограм: маса
1.15. висина: метар; температура: келвин (или степен целзијуса); површина: квадратни метар
1.16. метар: m; секунда: s; кубни метар: m3; килограм: kg
1.17. ампер
1.18. 8 јединица површине
1.19. 10 јединица површине
1.20. 2 000
1.21 10 m
1.22. 0,25 m, сви остали одговори дају или премали или превелик пречник.
1.23. ширина
1.24. У највећем броју случајева решење би требало да буде хоризонтална линија поред ознаке
„дужина табле“ дужине 2-3 јединице, али ви најбоље знате колика је дужина табле у вашој
учионици.
66
РЕШЕЊА
2. КРЕТАЊЕ
2.1. механичко кретање
2.2. лифт у солитеру
2.3. затворене криве линије
2.4. недељу (или седам) дана
2.5. на делу од C до D или на трећој деоници (трећем делу)
2.6. 1) б)
2) а)
3) в)
4) г)
2.7. Дијаграм кретања може да се добије тако што се на бројевну праву нанесе пређени пут.
Положаји, односно пређени пут бициклисте после сваког сата могу да се обележе тачкама.
Са овог дијаграма лако се може видети да бициклиста прелази све мање и мање путеве за
исто време.
2.8. Крећу се дуж истог правца, али у супротним смеровима.
2.9. Крећу се дуж истог правца и у истом смеру.
2.10. само брзина кретања
2.11. Између два места повезана једним путем постоји само један правац и два могућа смера.
Исправна реченица би онда гласила „Купио сам аутобуску карту до Ниша у оба смера.“
2.12. север
запад исток
југ
2.13. време
2.14. 1:47.12 значи 1 минут 47 секунди и 12 стотинки, односно 107,12 секунди
2.15. 1 500 метара
2.16. Пређени пут је 3 + 2 + 1 + 2, тј. 8 километара. Растојање се најбоље види кад се нацрта
дијаграм кретања и износи 4 километра.
2.17. плави 5 блокова, црвени 7 блокова
2.18. Растојање је 0, а пређени пут 8 km.
2.19. 4 сата
2.20. 60 km/h
2.21. m/s и km/h, свеједно којим редом
2.22. 40 km/h
2.23. метар у секунди
2.24. приближно 28 m
2.25. Пут од 24 m подељен брзином од 60 m/s износи 0,4 s.
67
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
2.26. Брзином од 100 km/h аутомобил прелази 100 000 m за 3 600 s. 100 метара ће прећи за 1 000
пута мање времена, тј. за 3,6 s.
2.27. приближно 9,2 m/s (9,17 m/s)
2.28. а), б), г), в)
2.29. 0,5 милиметара на дан. Тешко је проценити брзину раста ноктију. Ипак, ако размислите,
лако можете да се уверите да нокти за седам дана порасту неколико милиметара,
отприлике 3-4 милиметра. То онда значи да је за један дан нокат израстао за око
0,5 милиметара. Пола милиметра за минут или час сувише је велика брзина, то би значило
да бисмо нокте морали да сечемо више пута дневно или сваки дан. Пола милиметра
недељно је сувише споро, то би онда значило да нокте треба да сечемо тек једном месечно.
2.30. 1 225 km/h. Треба претворити брзину звука у километре на сат. 340 m/s треба помножити
са 3 600 зато што звук, ако пређе 340 метара у секунди, онда пређе 340 • 3 600 метара за
један сат. Да би се израчунало колико је то километара за сат, треба све поделити са 1 000.
Дакле 340 m/s је 340 • 3 600 / 1 000 km/h = 340 • 3,6 km/h = 1 224 km/h. То значи да авион
мора да се креће брзином од 1 225 km/h, да би био бар мало бржи од звука.
2.31. Тражимо средњу брзину, тј. v = s / t. Подаци које имамо су s1 = 10 km, v1 = 20 km/h, s2 = 10 km,
v2 = 30 km/h. Укупан пређени пут је s = s1 + s2 = 20 km. Укупно протекло време је
t = t1 + t2 = s1 / v1 + s2 / v2 = 1/2 h + 1/3 h = 5/6 h. Одатле добијамо да је средња брзина v = 24 km/h.
2.32. Укупан пређени пут је (15 min • 60 km/h) + (45 min • 80 km/h) = 75 km. Протекло време
је 15 + 45 минута, односно 1 сат. То значи да је средња брзина 75 km/h.
2.33. Укупан пређени пут је (30 min • 60 km/h) + (20 min • 60 km/h) = 50 km. Протекло време
је 30 + 10 + 20 минута, односно 1 сат. То значи да је средња брзина 50 km/h.
2.34. 0,01 mm/s. Ако стабљика порасте 86,4 центиметра за 24 сата, онда за један сат израсте
86,4/24 cm/h = 3,6 cm/h. То је даље једнако 36 милиметара за сат. Да би се израчунало колико
је то у секунди, треба овај резултат поделити са 3 600. Тако се за брзину добија 0,01 mm/s.
2.35. Средња брзина ова два атлетичара је практично иста и износи 10 метара у секунди. При
овој брзини, за две стотинке атлетичар може да пређе два стота дела онога што пређе за
једну секунду, дакле 0,02 • 10, односно 0,2 метра.
2.36. Црвени. (Средња брзина црвеног је 100 km/h, а плавог 96 km/h.)
Задатак није могуће решити тако што би се израчунала времена потребна једном и другом
аутомобилу да стигну у Ниш. Али могуће је та времена упоредити на други начин. Плави
аутомобил до пола пута иде мањом брзином. На дуж на чијим су крајевима ознаке за
Београд и Ниш можемо да ставимо плаву тачку на средини, која симболизује да је на том
месту плави аутомобил убрзао.
Црвени аутомобил пола времена вози мањом брзином, а другу половину већом. То нам
омогућава да лако нађемо средњу брзину црвеног аутомобила због тога што је промена
брзине тачно на пола укупног времена управо средња вредност ове две брзине:
vцрs = (v1 + v2)/2 = 100 km/h. За плави аутомобил можемо да изразимо време за које је возио
мањом и оно за које је возио већом брзином. Пола пута плави ауто пређе за време t1,
68
РЕШЕЊА
а другу половину за време t2, односно s/2 = v1 • t1, s/2 = v2 • t2. Одатле је t1 = s/(2 • v1) односно
t2 = s/(2 • v2). Са друге стране, оба аутомобила прелазе исти пут, па пут може да се одреди на
основу података за црвени аутомобил. Пут је једнак производу средње брзине и времена:
s = vцрs•t. Када се ово замени у изразе за t1 и t2 добија се: t1 = vцрs • t/(2 • v1) = 5/8 t, односно
t2 = vцрs • t/(2 • v2) = 5/12 t. Види се да је t1, а то је време кретања плавог аутомобила мањом
брзином, веће од t/2, док је t2, време током ког се плави аутомобил кретао већом брзином,
мање од t/2. То значи да је плави аутомобил касније повећао брзину, а то даље значи да је
сигурно стигао после црвеног у Ниш.
2.37. На крају вожње Б. Тада је растојање између два положаја аутомобила највеће, што значи да
је за исто време прешао највећи пут, што даље значи да се за то време најбрже кретао.
2.38. Запис 16:40.00 на семафору за мерење времена значи 16 минута, 40 секунди и 0 стотинки.
Кад то време претворимо у секунде, добијамо 1 000 секунди. Стога је средња брзина
атлетичарке 5 000 m/1 000 s = 5 m/s.
2.39. 25 s
2.40. Аутомобил је прешао 100 километара за 60 минута, односно 1 час. То значи да је његова
средња брзина 100 km/h.
2.41. а) Прво на графику, на хоризонталној оси, треба проценити где је тачка која одговара
висини од 45 метара. Затим треба повући дуж која спаја експерименталне тачке за 40 и 50
метара. Потом треба повући вертикалну линију до пресека са дужи. Онда од пресека треба
повући хоризонталну линију до вертикалне осе. Ако се све наведено уради прецизно,
резултат треба да буде око 3,0 s.
б) Ово је делимично трик-питање. На основу графика тешко је одговорити на њега, али ако
је висина 0 метара, то значи да је поморанџа већ на земљи, па је време падања 0 секунди.
2.42. На хоризонталну осу треба нанети време, а на вертикалну осу пређени пут.
2.43. Треба нацртати бројевну праву на коју треба нанети пређени пут. Затим треба поставити
тачке које одговарају путевима пређеним за 1, 2 ... сата.
69
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
2.44. Идеја је да се прво посматра график који описује како се брзина мења с временом. У првом
случају брзина се не мења с временом, у осталим случајевима брзина расте с временом.
То што је на графицима линија која пролази кроз координатни почетак права значи да је
брзина пропорционална протеклом времену. Сада обратите пажњу на графике који описују
зависност пређеног пута од времена. У првом случају пут је пропорционалан брзини.
У другом пређени пут се не мења током времена, а тело има неку брзину, дакле креће се,
што је немогуће. Трећи случај показује да се пређени пут смањује током времена док
брзина расте, што је опет немогуће. Четврти график приказује кретање у којем су и брзина
и пређени пут пропорционални времену. Ако се подсетите тога да је за праволинијско
кретање константном брзином v = s/t, односно s = v • t. То значи да је само при константној
брзини пут пропорционалан протеклом времену. То значи да је четврти случај немогућ.
Преостаје само први пар, који управо показује да је пређени пут пропорционалан
протеклом времену, при константној брзини.
2.45. а) Треба поделити дужине путања са временом које је планетама потребно да га обиђу. Тако
се добија да је брзина Меркура највећа.
б) Брзина Меркура је приближно 48 km/s.
2.46. У било којој тачки у којој је обележено време тачке које леже на правој C су изнад тачака
са остале две праве. То значи да тело C за исто време прелази највећи пут, што значи да
се тело C креће најбрже. Пошто је зависност брзине од времена права линија, треба само
узети један пређени пут и поделити га одговарајућим временом. На пример, тело C пређе
6 метара за 5 секунди, што значи да се креће брзином од 1,2 m/s.
2.47. Пређени пут у табели дат је у километрима. На вертикалној оси налази се број 20, који
постоји и у табели, тако да је очигледно да на вертикалној оси треба дописати само km,
као и остале бројне вредности из првог реда табеле. Онда преостаје да се вредности
из другог реда табеле допишу испод хоризонталне осе, као и назив осе „протекло време“.
2.48. За овај задатак не постоји тачно решење. Резултати добијени мерењем у стопама требало би
да се мање разликују него они мерени корацима, али то много зависи од ученика који
учествују у мерењу.
2.49. Путник се креће у односу на железничку станицу и шине.
2.50. 48 km/h
2.51. 3 m/s
2.52. 7,5 сати. Када брод иде низводно, носи га река, тако да је брзина брода у односу на обалу
једнака збиру брзина брода у односу на реку и брзине реке. Ако брод низводно стигне до
града B за 5 сати, то значи да је растојање између ова два града s = v • t. Згодно је прво
претворити брзину у километре на час. 12 m/s = 12 • 3,6 km/h = 43,2 km/h. Онда је
растојање између градова s=43,2 km/h • 5 h = 216 km. Када брод иде узводно, онда га река
носи назад, па је онда брзина у односу на обалу једнака разлици брзина брода и реке,
односно 8 m/s = 28,8 km/h. Брод овом брзином треба да пређе исти пут, па је време
потребно за то једнако t = s/v односно, t = 216 km/28,8 km/h = 7,5 сати. Задатак може да се
уради и много једноставније. И низводно и узводно брод иде константном брзином и
прелази исти пут. Брзине узводно и низводно морају бити у истом односу као и времена
потребна за пут узводно и низводно, дакле t = (12 m/s)/(8 m/s) • 5 h = 7,5 h.
70
РЕШЕЊА
3. СИЛЕ
3.1. сила
3.2. да једно тело делује на друго исто као што и друго делује на прво
3.3. увећање слике под лупом
3.4. смер деловања
3.5. лопта смањује брзину кретања
3.6. мења правац кретања
3.7. да ће тело повратити првобитни облик након престанка деловања силе
3.8. разбијање јајета при паду
3.9. Када предмет деформишемо, а он остаје у једном комаду, очигледно је да можемо да
му мењамо и запремину, и облик, и ширину. Једино што при томе остаје исто јесте маса.
3.10. C
3.11. B
3.12. Честице ваздуха услед дувања ударају у једро и тако делују на њега, оно се затеже и коначно
покреће брод.
3.13. Експлозивно пуњење налази се у делу ракете који се назива чаура. Тај део остаје у топу
после испаљивања, а експлозив који је био у њему потискује остатак ракете кроз цев.
Чим ракета излети из цеви, на њу више не делује сила настала паљењем експлозива
у чаури. Дакле, сила делује само док траје испаљивање.
3.14. Гравитациона сила делује увек, тако да је први одговор: тачно. Еластична сила делује
док девојчица мења обик трамбулине а то се дешава док је она у контакту са трамбулином,
што значи да је одговор: тачно. Последњи исказ није тачан јер отпор ваздуха делује и док
се девојчица креће кроз ваздух, а ногама додирује трамбулину.
3.15. Тела која при кретању кроз ваздух имају мали отпор ваздуха захваљујући свом облику
називају се аеродинамична тела. Одговор је онда: да имају облик који смањује деловање
отпора ваздуха.
3.16. силе гравитације
3.17. стварају трење с точковима
3.18. надоле, у правцу средишта Земље
3.19. због мањег отпора средине у води
3.20. кад гуме имају плитке шаре и кад пада киша
3.21. због отпора ваздуха који делује на лоптицу
3.22. трење са подлогом
3.23. Гравитација. Вода увек тече од места с вишом надморском висином ка местима с нижом
надморском висином.
3.24. гравитациона сила
3.25. гравитациона сила
3.26. На слици (а) решења су +, + или –, –. На слици (б) решења су +, – или –, +.
3.27. у положајима 1 и 3
3.28. Рукавице повећавају трење између голманових руку и лопте. Што је трење веће,
то је голману лакше да ухвати лопту, односно лопта ће теже да му исклизне из руку.
71
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
72
РЕШЕЊА
4. МЕРЕЊЕ
4.1. мензуру
4.2. теразије
4.3. помично мерило, лењир и мерну траку
4.4. дужина – мерна трака; време – хронометар; сила – динамометар
4.5. хронометар или штоперица
4.6. 6 cm
4.7. Резултат је између 25 и 26 (неких јединица), али је много ближи 26 (јединица). Које су тачно
јединице у питању у овом примеру није толико важно, важно је да се правилно прочита
бројна вредност.
4.8. Правоугаоник се протеже од трећег до тридесетог подељка. Ако се броје подељци, онда
је резултат 30 – 3 = 27 (јединица). Али ако се руководимо бројним вредностима на скали,
онда је један подељак 0,1 (јединица), тако да је резултат 2,7 (јединица).
4.9. 2 / 5 = 0,4 (јединица)
4.10. 25 (јединица)
4.11. 22°C
4.12. 50 m
4.13. 100 cm3
4.14. 2, 4, 3, 1
4.15. прва колона: пчела и таблета аспирина; друга колона: јабука и књига; трећа колона: жирафа
4.16. Тешко је ово проценити, али могу да се анализирају понуђени одговори. Врабац за једну
секунду неколико пута махне крилима. То значи да је најближа понуђена вредност трајања
једног замаха 0,2 секунде. Прва два одговора би значила да врабац махне крилима
неколико стотина или неколико десетина пута, а то би било много. Са друге стране,
последњи одговор значи да врабац махне једном у две секунде, што је премало.
4.17. Присетите се колико је тешко ухватити муву. Мува може да прелети целу собу од зида до
зида за време краће од једне секунде. То је приближно 5 m/s. Остале брзине су много мање
и да су реалне, хватање муве не би био никакав посебно тежак задатак.
4.18. Кухињска вага има превише грубу скалу.
4.19. Саберемо све вредности и збир поделимо са пет.
4.20. 51 грам
4.21. Средња вредност је укупна маса свих делова (150 грама) подељена укупним бројем делова
(5), тј. 30 грама.
4.23. границе реке превише се брзо мењају
4.24. стварна грешка мерења
4.25. Због тога што не знамо праву вредност физичке величине.
4.26. Узимамо вредност најмањег подељка на скали.
4.27. Као апсолутну вредност разлике између средње вредности мерења и појединачног мерења
које се највише разликује од средње вредности.
4.28. 0,2˚С
4.29. Средња вредност ових резултата је 13 g. Највеће одступање од ове средње вредности има
четврто мерење: 17 – 13 g = 4 g. Дакле, највећа процењена грешка ових мерења је 4 g.
73
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
5. МАСА И ГУСТИНА
5.1. маса
5.2. масу
5.3. Маса је иста као да је мерена на Месецу.
5.4. оном које има највећу масу
5.5. Маса је својство тела, а тежина је последица гравитације.
5.6. Због инерције. Торба покушава да настави да се креће истом брзином као и воз пре кочења.
Када воз закочи, нарочито ако је то нагло, торба може да слети с полице.
5.7. Ако чекић дршком ударимо о подлогу или ако га другим чекићем ударимо по дршци, нагло
ће се покренути. Пошто глава има већу масу (и инерцију) од дршке, она не успева да
испрати то нагло покретање. Због тога што је тромија, глава се заправо креће ка ширем делу
дршке и тако се чекић учвршћује.
5.8. Када возило кочи, убрзава или скреће, течност у цистерни покушава по инерцији да настави
да се креће на исти начин као и током вожње. При кочењу течност запљусне предњу страну
цистерне, а при убрзавању њену задњу страну. Слично се дешава и када возило уђе у кривину
– онда течност сама крене ка спољној страни кривине. Ту течност не престаје да се креће јер
се после тога враћа у супротном смеру и тако љуља целу цистерну. Због тога полупразну
цистерну возачи возе спорије и опрезније.
5.9. а, б, вишак, г, в, д
5.10. теразије
5.11. Маса кокошке јесте маса кокошке с кавезом (5 kg) мање маса кавеза (2 kg), тј. 3 kg.
5.12. 3 • 10-1 kg
5.13. 1 dm3
5.14. 1 000
5.15. 5 ml
5.16. запремина запремина запремина
тело у m3 уl у cm3
замрзивач 0,25 250 250 000
5.17. 43 ml. Пошто површина течности у мензури никада није равна, према договору се при
мерењу узима вредност најниже тачке површи која дели воду и ваздух.
5.18. 120 ml
5.19. То што је размак између цртица исти не значи да је и вредност подељка иста. У широј
посуди стане више течности између два подељка него у ужој. То значи да подељак на ужој
мензури означава мању запремину, па је самим тим њена тачност већа, тако да ћемо
направити мању грешку ако меримо ужом мензуром.
5.20. kg/m3
74
РЕШЕЊА
5.21. Густина је 2 250 килограма подељено са 2,5 кубна метра, што износи 900 килограма по
кубном метру.
5.22. смањиће се три пута
5.23. 28 тона, тј. 28 000 килограма
5.24. алуминијумска кугла
5.25. Највећу масу имаће коцка од гвожђа, зато што гвожђе има највећу густину, а запремине
коцака су исте. Маса је производ густине и запремине.
5.26. 19,3 грама
5.27. Решење: 7/10 од 70 килограма је 49 килограма. Ако се узме да је густина воде 1 000 kg/m3,
онда је запремина воде V = m / ρ, односно V = 49 kg / 1 000 kg/m3 = 0,049 m3. Пошто је
1 m3 = 1 000 литара, онда у одраслом човеку масе 70 килограма има 49 литара воде.
5.28. 240 грама
5.29. Маса воде у флаши иста је и пре и после замрзавања. Из израза за густину маса је једнака
m = ρводе • Vводе. Са друге стране, маса леда је m = ρледа • Vледа. Ако се изједначе масе,
добија се ρводе • Vводе = ρледа • Vледа . Односно ρледа = ρводе • Vводе /Vледа. Однос запремина
воде и леда је 2,00 / 2,18 = 0,92. То значи да је густина леда 0,92 густине воде, односно
1 000 • 0,917 kg/m3 = 917 kg/m3.
5.30. 7,8 g/cm3
5.31. Маса је производ густине и запремине, m = V • ρ, дакле, маса је 0,936 килограма.
5.32. Запремина је V = m / ρ. Ако масу злата изразимо у килограмима, то је 0,00965 килограма.
Густина злата је 19 300 kg/m3, тако да је запремина 0,0000005 m3, односно 0,5 кубних
центиметара.
5.33. олово
5.34. Са графика се види да се за свако мерење добија да је густина кликера једнака 3 g/cm3.
У табели не постоји ова вредност, али најближа њој је 2,8 g/cm3. Тако да се може рећи
да су кликери највероватније направљени од мермера.
5.35. Дупло мања страница значи осам пута (2 • 2 • 2 = 23 = 8) мању запремину, па самим тим
и осам пута мању масу коцке.
5.36. Пола литра ваздуха је пола кубног дециметра, а то је 0,0005 m3. Маса ваздуха добија се као
производ густине ваздуха и запремине плућа. Маса ваздуха је 0,000645 kg, односно 0,645 g.
5.37. Израчунавањем густине ова три тела добија се да је густина X 0,5 g/cm3, густина Y је
1 g/cm3, док је густина Z 2 g/cm3. Дакле, исправно је једино да је Y гушћи него X.
5.38. 4 kg. Маса напуњеног канистера једнака је збиру масе течности и масе амбалаже. Маса
течности може да се израчуна као производ густине течности и запремине канистера. Тако
је у случају када је у канистеру вода укупна маса једнака m1 = ρводе • V + mk. Када је у
канистеру бензин, укупна маса једнака је m2 = ρбензин • V + mk. Ако се одузму ове две
једначине, односно ако се од леве стране прве одузме лева страна друге, и аналогно за
десне стране, добија се: m1 – m2 = (ρводе – ρбензин) • V. На основу тога може да се израчуна
запремина канистера: V = (m1 – m2) / (ρводе – ρбензин) = (24 kg – 19 kg) / (1 000 kg/m3 – 750 kg/m3)
= 5 / 250 m3 = 0,02 m3. Сада се ова запремина замени у, на пример, прву једначину:
mk = m1 – ρводе • V = 24 kg – 1 000 kg/m3 • 0,02 m3 = 24 kg – 20 kg = 4 kg.
75
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
5.39. 1,04 m2. Претпоставимо да се злато истањи до плочице квадратног облика, која је свуда
исте дебљине. То је квадар чија је запремина једнака производу површине базе и висине
(дебљине): V = S • d. Из дефиниције густине добијамо да је маса плочице једнака производу
густине и запремине: m = ρзлата • S • d. Одавде се добија површина: S = m / (ρзлата • d).
Остаје да се дати подаци претворе у одговарајуће јединице. Постоје два начина,
најједноставнији је да се дебљина претвори у центиметре, а други је да се све претвори
у килограме, метре и метре кубне. Микрон је један десетохиљадити део центиметра,
односно 1 микрон је 0,0001 cm. Онда је 0,1 микрон = 0,00001 cm. Када се замени у израз
за површину, добија се: S = (2 g) / (19,3 g / cm3 • 0,00001 cm) = 10 363 cm2, што је
приближно 1,04 m2.
5.40. Маса течности је 160 g. Запремина је 200 cm3. Густина је 160 / 200 = 0,8 g/cm3. Дакле,
тражена течност је алкохол.
5.41. Ваздух је смеша гасова. Знамо да у ваздуху има кисеоника који удишемо. Ако је густина
ваздуха мања од густине чистог кисеоника, онда то значи да у ваздуху има доста гаса који
је мање густине од кисеоника. Једини гас у табели који има мању густину од кисеоника
јесте азот. Дакле, због тога што у ваздуху има доста азота, укупна густина ваздуха је мања
од густине кисеоника. Отприлике само 1/5 ваздуха чини кисеоник, а скоро 3/4 азот. Пошто
азота има много више, онда је средња густина ваздуха много ближа густини азота него
густини кисеоника.
76
РЕШЕЊА
6. ПРИТИСАК
6.1. Тело В има најмању додирну површину са подлогом, а пошто је маса иста, онда је и тежина
свих тела иста, тако да притисак зависи од додирне површине. Што је она мања, притисак
је већи.
6.2. њутну по квадратном метру
6.3. површину на којој се тело и подлога додирују
6.4. 400 паскала
6.5. Сила је једнака производу притиска и површине, F = p • S = 10 Pa • 0,002 m2= 0,02 N.
6.6. Тежина аутомобила је производ гравитационог убрзања g и масе аутомобила.
То износи 12 000 њутна. Додирна површина S је количник силе и притиска:
S = 12 000 N / 300 000 Pa = 0,04 m2.
6.7. Да би се лако израчунао притисак изражен у паскалима потребно је површину клипа
претворити у квадратне метре. S = 7 cm2 = 0,0007 m2, F = 175 N, p = F / S = 250 000 Pa.
6.8. Површине којима цигла додирује подлогу су P1 = 5 cm • 10 cm = 50 cm2, P2 = 100 cm2 и
P3 = 200 cm2. Притисак којим цигла делује на подлогу у ова три случаја је p1 = m • g / P1 =
10 m/s2 • 5 kg / 0,005 m2 = 10 000 Pa, p2 = m • g / P2 = 5 000 Pa и p3= m • g / P3 = 2 500 Pa.
6.9. Трактор се претежно креће по растреситој подлози, земљи или нечему сличном. Због своје
велике масе, он би у земљу могао дубоко да пропадне ако би имао обичне уске точкове.
Да трактор не би потонуо у земљу стављају се широки точкови. Значи, тачан одговор је:
да би се смањио притисак трактора на подлогу.
6.10. Маса одраслог афричког слона је око 4 000 килограма. Површина његовог стопала је око
250 cm2 (пречник око 15-16 центиметара), тј. 0,0250 m2. При ходу, слон се истовремено
ослања на две ноге, што значи да је укупна површина којом притиска подлогу 0,05 m2.
Притисак слона на подлогу је онда 10 m/s2 • 4 000 kg/0,05 m2, тј. 800 000 паскала.
Балерина има масу од, рецимо, 60 килограма и ослања се на површину од приближно 4 cm2.
Притисак којим она притиска подлогу је онда 10 m/s2 • 60 kg/0,0004 m2, тј. 1 500 000 паскала.
Према томе, притисак којим балерина делује на подлогу је скоро два пута већи.
6.11.
6.12. Ако је црево напуњено водом, моћи ће да упореде нивое воде на једном и другом крају цеви
и провере да ли је зид водораван или не.
6.13. Течности одржавају своју запремину, а гасови не.
6.14. Коцкица леда је чврсто тело смештено у колону у којој су течности.
6.15. безваздушни простор
6.16. подједнако у свим правцима
6.17. густину течности у суду
77
ФИЗИКА 6 – ЗБИРКА
6.18. 1 atm је 101,325 kPa, односно 101 325 Pa. Са друге стране, атмосфера је 1 013,25 милибара,
пошто је један милибар сто паскала. Одавде се лако види да је притисак од једне атмосфере
већи од осталих понуђених притисака, тако да нису сви притисци једнаки.
6.19. приближно нула паскала
6.20. Доња страна коцке је на већој дубини него горња, па је притисак на њу већи.
6.21. од дубине и густине течности
6.22. кад је брана висока 100 метара и језеро дугачко 5 километара
6.23. Знајући да је густина воде ρ = 1 000 kg/m3 и гравитационо убрзање g = 10 m/s2, притисак
добијамо као резултат израза p = ρ • g • h. Тражена вредност притиска је 100 000 паскала.
6.24. Треба наћи дубину воде на којој је хидростатички притисак једнак највећем притиску који
подморница може да издржи. Знајући вредности за густину воде и гравитационо убрзање,
pmax
максималну дубину добијамо из израза hmax = ——— ρ • g 1,60 MPa = 1 600 000 Pa. Дубина до
•
78
CIP + ИМПРЕСУМ
ЗБИРКА
питања и задатака из
физике са практикумом
за шести разред основне школе
прво издање