Висока школа - Академија СПЦ за уметности и консервацију

Академска: 2018/19.г.

Предмет: Општа историја хришћанске Цркве

са националном

ВИСОКА ШКОЛА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ
Београд, Краља Петра 2
Tel:++381 11 2187-235,
електронска пошта: akademijaspc@ptt.yu

Студијски програм Обе студијске групе (сликарски и консерваторски смер)

Предмет Општа историја хришћанске Цркве са националном
Облици извођења - корелација наставе: Историја Српске Цркве, Историја уметности,
наставе Канонско право, Догматика
- организациони облици наставе: предавања, семинарска вежба,
консултације
- други облици наставе: Галерија фресака- анализа изложеног српског
средњовековног материјала
- студијски истраживачки рад: писани семинарски рад и одбрана
- евалуација знања: испит (усмени)
- обавезе студената: похађање предавања, семинарска вежба, редовне
консултације
- метода извођења наставе: предавање са пројекцијама; интерактивни
часови, усмене одбране семинарских радова
Ниво студирања Основни
Година студија
Број часова у току Један
седмице двочас
Број часова у току 60
академске године (15 х 2 + 15 х 2)
ESPB –
Компетенције које Стицање теоријског знања о историји и теологији хришћансства,
студенти стичу њиховом појмовно-категоријалном апарату и методологији, овладавање
умећима анализе истраживања, као и умећима компетентног
самосталног рада у области историје и теологије истраживања.
Услови похађања Активно учешће у настави; семинарска вежба; усмени део испита.
наставе
Провера знања и Присуство и активност током наставе чине 30% успеха, доласци на
спретности, наставу и вежбе носе 10% оцене за писану форму и 10% оцене за
полагање презентацију, резултати постигнути на усменом испиту представљају
завршног испита 50% укупне оцене.

Језик на коме се
одвија подучавање
Матерњи

Начин праћења Разговор са студентима током рада у академској години

кавалитета и
успешности
предмета

Литература:
Обавезна:
Протојереј Александар Шмеман, Историјски пут православља, Цетиње, 1994.
Симић П. (1994): Црквена уметност, САС-СПЦ, Београд.
Др Ђоко Слијепчевић – Историја Српске Православне Цркве, БИЗК, 2002. Том бр. I,
II и III.

Допунска:
Ј. Поповић, Општа црквена историја са црквено- статистичким додатком; том I, Сремски
Карловци, Српска манастирска штам- парија. Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978).
Р. Поповић, Појмовник црквене историје, Београд 2011.
Р. Поповић, Извори за црквену историју, Београд 2006.
Р. Поповић, Васељенски сабори – одабрана документа 1-2, Београд, 2011-2012.
П. Симић, Црквена уметност, САС-СПЦ, Београд 1994.
Р. Темпл, Иконе и тајновити извори хришћанства, Каленић 2009.
З Јовановић, Кроз двери ка светлости, Београд 2009.
Ј. Кордис, У ритму – етос линије у византијском иконопису, Каленић 2009.
С. Склирис, Естетска и онтолошка светлост у сликарству (Текст прдставља прво
поглавље књиге Ликовни простор у византиској иконографији, у преводу Зорана
Јелисавчића, а у издању Хришћанске мисли, доступно на сајту: http://otacmilic.com/o-
stamatis-skliris-estetska-i-ontoloska-svetlost-u-slikarstvu-2/)
Г. Флоровски, Путеви руског богословља, превод М. Р. Мијатов, Нови Сад 2008.
Т. Вер, Православна Црква, превод Љ. Благојевић, Београд 2001.
Ј. Мајендорф, Православна Црква јуче и данас, превод Р. Поповић, Београд 1998.
Т. Бремер, Крст и Кремљ, превод М. Станисавац, Београд 2012.

Испитна питања из хришћанске Цркве(први семестар):

1. Појам о црквеној историји.
2. Извори и помоћне дисциплине црквене историје.
3. Научни карактер црквене историје (гране црквене историје).
4. Историја и књижевност опште црквене историје до XVI века.
5. Литература извора црквене историје и нарочито најважнијих збирки
црквено-историјских извора.
6. Преглед црквене историје до 312. год.
7. Религиозне прилике у време оснивања хришћанске цркве.
8. Културне прилике, нарочито философско образовање света у време
оснивања и првог ширења хришћанства.
9. Оснивање хришћанске цркве.
10. Рођење Господа Исуса Христа.
11. Мисија Господа Исуса Христа на земљи.
12. Сведочанства и записи о мисији Господа Исуса Христа на земљи.
13. Сабирање 12 апостола.
14. Помагање мисионарског рада апостолског од стране апостолских
сарадника и ученика.
15. Најистакнутији апостолски ученици.
16. Резултат апостолског и послеапостолског мисионарског рада.
17. Ширење хришћанства на Истоку и Западу.
18. Непријатељства према хришћанству и гоњење хришћанства.
19. Непријатељства од стране Јудеја и незнабожаца уопште.
20. Гоњења од стране незнабожачког народа и власти у Римском Царству.
21. Устројство Цркве (релазак црквене власти са апостола на епископе,
презвитере и ђаконе).
22. Јудаистичка јерес.
23. Гностичка јерес.
24. Расколи (Иполитов раскол, Новацијанство, Мелетијев раскол, Ираклијев
раскол).
25. Богословски спорови I периода.
26. Апостолска књижевност.
27. Апостолски оци.
28. Култ (Општи јавни култ или литургија, литургијска места, свете тајне,
празници, постови).
29. Политичко стање света: а) Римска Империја, б) Варварске државе.
30. Обраћање Константина Великог и христијанизирање римског Царства.
31. Утврђивање и ширење хришћанства у Римској Империји за време
наследника Константинових.
32. Историјски однос између Цркве и државе.
33. Настанак монаштва.
34. Символ вере.
35. Први васељенски сабор — Никејски сабор (мај — јун 325).
36. Други васељенски сабор — Цариградски сабор (мај — јул 381).
37. Трећи васељенски сабор — Ефески сабор (јун — јул 431).
38. Четврти васељенски сабор — Халкидонски сабор (8. октобар — 1.
новембар 451).
39. Пети васељенски сабор — Други цариградски сабор (мај — јун 553).
40. Шести васељенски сабор — Трећи цариградски сабор (новембар 680. —
септембар 681).
41. Седми васељенски сабор — Други никејски сабор (септембар — октобар
787).
42. Ширење цркве: обраћање Словена у хришћанство.
43. Христијанизација Срба.
44. Општи развој јерархије и монаштва у источној цркви.
45. Историја Византије.
46. Појава мухамеданства (662.) до расцепа између источне и западне цркве
(1054.).
47. Мисионарска делатност Цариградске патријаршије међу Словенима
(Света Браћа Кирило и Методије и њихово наслеђе).
48. Цариградска патријаршија и Римска Црква у 11. веку (Велики раскол).
49. Цариградска патријаршија у доба туркократије.
50. Српски владари и њихов допринос хришћанској цркви.
51. Историја црквене архитектуре и уметност.
52. Поштовање иконе кроз векове.
53. Историски ток фрескописа у манастирима СПЦ.
55. Историја иконописања у Србији.
56. Српска уметност у време владавине лозе Немањића
57. Задужбине краља Милутина и њихова уметност.
58. Историја уметности од XIV до XVIII века.
59. Историја уметности и есхатон.
60. Историјско сведочење црквене уметности у XX веку(отац Стаматис
Склирис и протомајстор Владан Карановић-Вероника Ђукановић).

Испитна питања из националне историје(други семестар):

1) ИСТОРИЈА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ:

Досељавање Словена на Балкан. Срби и Хрвати. Односи према
староседеоцима и суседима. Карантанија. Људевит Посавски. Хрватска у
време народних владара. Потпадање под власт Угарске 1102. године.
Покрштавање Срба. Успон Зете под Михаилом и Бодином. Ћирило и
Методије. Климент и Наум. Богумилски покрет на Балкану. Самуилова
држава у Македонији. Долазак на власт Стефана Немање. Свети Сава.
Самосталност српске цркве. Хиландар. Стефан Првовенчани. Наследници:
Радослав, Владислав и Урош Први. Драгутин и Милутин. Милутинова
ширења према Византији. Симонида. Стефан Дечански. Ратови са Бугарима.
Душан - млади краљ. Душаново преузимање власти. Проглашење за цара.
Душанов Законик. Смрт. Цар Урош. Распад државе. Појава обласних
господара. Краљ Вукашин. Маричка битка. Кнез Лазар. Турски продори.
Косовска битка. Лазаревићи и Бранковићи. Краљ Твртко. Турска освајања
Србије, Босне, Херцеговине и пад Зете.

2) ИСТОРИЈА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ. НОВИ ВЕК.

Србија под Турцима. Српска црква. Народни покрети. Хајдуци и ускоци.
Сеоба Срба Карловачки и Пожаревачки мир. Први српски устанак.
Карађорђе. Правитељствујушчи Совјет. Битке код Мишара, Иванкова, на
Чегру. Стеван Синђелић. Крај устанка. Други српски устанак. Хаџи-
Проданова буна. Смрт Карађорђа. Хатишерифи 1830. и 1833. године. Милош
Обреновић. Начертаније. Рат против Турске у српским земљама 1876-1878.
Одлуке Сан-стефанског и Берлинског конгреса. Србија и Црна Гора
независне државе. Петар Петровић Његош. Окупација Босне и Херцеговине.
Борба против Аустрије и Мађарске. Илинденски устанак. Промене на
српском престолу. Карађорђевићи. Царински рат. Балкански ратови и
ослобођење од Турака. Сарајевски атентат. Почетак Првог светског рата.
Србија у рату 1914. године. Слом Србије и Црне Горе 1915. Повлачење преко
Албаније. Солунски фронт. Топлички устанак. Пробој солунског фронта.
Завршне операције за ослобођење. Крај рата.

3) ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 1918. ГОДИНЕ

Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Видовдански устав.
Оснивање Комунистичке Партије Југославије. Раднички покрет. Закон о
заштити државе. Забрана рада КПЈ. Диктатура Краља Александра и проглас
Краљевине Југославије. Бановине. Краљев апсолутизам до 1934. године.
Намесништво. Влада Милана Стојадиновића. Споразум Цветковић-Мачек и
стварање Бановине Хрватске. Оснивање политичких опозиционих партија.
Оријентација спољне политике на Немачку и Италију. Приступање
Југославије Тројном пакту. Догађаји од 27. марта. Напад Немачке на
Југославију 6. Априла 1941. године. Подела Југославије. Терор окупатора и
оснивање логора. Независна држава Хрватска. КПЈ и припреме за устанак.
Почетак устанка у југословенским земљама. Борба за ослобођење и
револуција 1941-1945. године. Оснивање АВНОЈ-а. Заседање у Јајцу.
Партизани и четници. Усташе. Борбе за коначно ослобођење Југославије.
Крај рата. Победа социјалистичке револуције. Спровођење избора за
Уставотворну скупштину. Проглашење Републике. Сукоб са Информбироом.
Самоуправљање. Уставне промене 1963. године. Промене у Уставу 1974.
године. Закон о удруженом раду. Приватизација. Разбијање Југославије од
1990. године.
шеф Катедре за историју:
доц. др Дарко Стојановић