Norma- pravilo ponašanja

Pravna norma- ukoliko je pravilo ponašanja u skladu sa pravima

Opšti pravni akt- više pravnih normi

Ustav- najviši pravni akt svake države kojim se uređuju osnovna pitanja državnog uređenja,
sistema vlasti, svojine, radnih odnosa, sloboda, prava i dužnosti.

USTAV ( Narodna Skupština)

ZAKONI ( Narodna Skupština)

Podzakonski akti ( Vlada)

Zakonima se pravno uređuju određene oblasti, a podzakonskim aktima se bliže određuju

pojedina pitanja i odnosi predviđeni zakonom. USTAVNOST- da zakoni moraju biti u skladu sa
Ustavom.

USTAV RS
Najviši pravni akt koji donosi Narodna Skupština i može da se promeni samo ako promenu
izglasa 1/3 poslanika te se u narednh 60 dana na referendumu odlučuje DA/NE za promenu.

Republika Srbija predstavlja državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Zasnovana je
na: VLADAVINI PRAVA I SOCIJALNOJ PRAVDI

NAČELIMA GRAĐANSKE DEMOKRATIJE

LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA

SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA

VLAST se deli na : ZAKONODAVNU ( Narodna Skupština)

IZVRŠNU ( Vlada)

SUDSKU ( Sudovi)

1
SISTEM VLASTI čine :

Narodna Skupština

Vlada

Predsednik

Sudovi

Javno Tužilaštvo

LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Pred zakonom su svi ljudi jednaki i zabranjen je svaki vid diskriminacije vedine nad manjinom.

Ljudska prava zagarantovana zakonom su:

 Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno

 Fizički i psihički integritet je nepovrediv
 Ljudski život je neprikosnoven
 Svako ima pravo na slobodu i bezbednost
 Svako ima pravo na slobodu kretanja, javnog okupljanja, na medije
 Svako ko je poslovno sposoban (> 18 godina) ima pravo da bira i bude biran
 Pravo na slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, nacionalnu pripadnost
 Pravo na rad i štrajk
 Pravo na sklapanje i raskidanje braka
 Pravo na slobodu odlučivanja rađanja

Manjinska prava su:

 Ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita
 Pravo da ne budu diskriminisani
 Zabranjeno je nasilje
 Pravo na kulturna i prosvetna udruženja

2
 UREĐENJE VLASTI
NARODNA SKUPŠTINA

Najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Sačinjena je od 250

poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Sastaje se 2 puta
godišnje, a vanredno na zahtev 1/3 poslanika ili na zahtev Vlade. U slučaju vanrednog ili
ratnog stanja se okupla bez poziva.

Uloge NS:
 Donosi Ustav i menja ga
 Odlučuje o promeni granica RS
 Raspisuje Republički referendum
 Odlučuje o ratu i miru tj. Proglašava ratno i vanredno stanje
 Donosi zakone i druge opšte akte
 Usvaja budžet
 Daje amnestiju za krivična dela
 Bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku rada Vlade i ministara
 Bira i razrešava s dužnosti sudje Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog kasacionog
suda, guvernera Narodne banke, i druge funkcionere u skladu sa zakonom

VLADA

Je nosilac izvršne vlasti. Njene uloge su:

 Utvrđuje i vodi politiku države

 Izvršava zakone
 Predlaže zakone Skupštini
 Nadzire i upravlja radom organa državne uprave

VLADA= PREMIJER+ POTPREDSEDNICI+ MINISTRI

Vladu bira Skupština, a izabrana je kada je izglasana vedinom poslanika. Mandat joj traje koliko i
Skupštini koja ju je izabrala ( 5 godina). Vlada može da predloži Predsedniku RS da raspusti
Narodnu Skupštinu pred istek njenog mandata i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

SUDOVI

Su nosioci sudske vlasti. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
u skladu sa zakonima, pravnim aktima, međunarodnim pravom i međunarodnim ugovorima. U
njima rade poslanici ( određuju da li je zakon prekršen ili ne) i sudije ( izriču mere sankcije i
visinu sankcije ili oslobađaju odgovornosti).

3
1. OPŠTI SUDOVI : Osnovni, Viši, Apelecioni, Vrhovni kasacioni
2. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI : Prekršajni, Viši prekršajni, Privredni, Apelacioni
privredni, Upravni sud

Ustavni sud odlučuje da li su zakoni, pravni aktovi i usvojeni međunarodni ugovori u skladu sa
Ustavom. Takođe se bavi slučajevima kada su nekome uskradena prava.
Visoki savet sudstva obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova.

JAVNO TUŽILAŠTVO

Goni počinioce krivičnih i drugih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

PREDSEDNIK RS

 Predstavlja RS u zemlji i u inostranstvu

 Ukazom proglašava zakone
 Predlaže Skupštini predsednika Vlade, nosioce funkcija
 Postavlja i opoziva ambasadore
 Daje pomilovanja i odlikovanja
 Komanduje Vojskom, postavlja i razrešava dužnosti oficire

Bira se tajnim glasanjem. Ako nema >50% glasova, postoji 2.krug u koji ulaze 2 kandidata sa
najviše glasova te se između njih bira. Mandat mu traje 5 godina, maksimum 2 puta zaredom se
može birati. Skupština ga može razrešiti dužnosti ukoliko prekrši Ustav, počini krivično delo ili
mu istekne mandat.

TERITORIJALNO UREĐENJE RS

TERITORIJALNE JEDINICE TERITORIJALNA AUTONOMIJA

 Grad Beograd AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNA SAMOUPRAVA
 Gradovi
 Opštine

Skupština je najviši organ AP i lokalne samouprave. U Skupštini AP sede poslanici, a u Skupštini

lokalne samouprave sede odbornici. Biraju se tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno
lokalnim izborima.

4
 Statut je najviši pravni akt AP i lokalne samouprave. Mora biti u skladu sa Ustavom i donosi ga
Skupština u saglasnošdu sa Narodnom Skupštinom.

AP su autonomne teritorijalne jedinice osnovane Ustavom u kojim agrađani ostvaruju pravo

na pokrajinsku autonomiju. Kod nas postoje AP Vojvodina i AP KiM.

One uređuju pitanja od pokrajinskog značaja i to:

 PROSTORNO PLANIRANJE I RAZVOJH

 POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU, ŠUMARSTVO, LOV, RIBOLOV, TURIZAM,
UGOSTITELJSTVO, INDUSTRIJU, SAOBRADAJ, SPORT, KULTURU...
 UTVRĐUJU SIMBOLE POKRAJINE I NJIHOVO KORIŠDENJE
 IMAJU IZVORNE PRIHODE I OBEZBEĐUJU SREDSTVA JEDINICAMA LOKALNE
SAMOUPRAVE ZA NJIHOVE POSLOVE

LOKALNE SAMOUPRAVE su:

OPŠTINE > 10.000 stanovnika

GRADOVI > 100.000 stanovnika
GRAD BEOGRAD više opština

Ona znači pravo i sposobnost lokalnih vlasti da uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih
poslova pod svojom odgovornošdu i u interesu lokalnog stanovništva.

Republika Skupština Ustav Predsednik Vlada (premijer) Ministarstva

Srbija (poslanici) Narodne
Skupštine
Autonomna Skupština Statut Predsednik Izvršno Sekretarijati
Pokrajina ( poslanici) Skupštine AP Vede (predsednik
Veda)
Lokalna Skupština Statut Predsednik Opštinsko Vede Opštinska/
Samouprava (odbornici) Skupštine (predsednik Gradska Uprava
(gradonačelnik) Veda)

Organizacija vlasti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou

5
 RADNI ODNOS
Radni odnos je pravni odnos koji se zasniva između poslodavca i zaposlenog u cilju obavljanja
određenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja drugih prava.

POSLODAVAC je fizičko lice koje zapošljava sa ili bez posredovanja Nacionalne službe za
zapošljavanje, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. On ima obavezu da zaposlenog
upozna sa organizacijom rada, uslovima rada, da mu obezbedi odgovarajude uslove, da ga
isplati za to.

ZAPOSLENI je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Za obavljeni rad ima pravo
na zaradu, bezbednost i zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu, materijalnu obezbeđenost u
slučaju privremene nesposobnosti za rad.

NEZAPOSLENI je lice > 15 godina do 65. Godine tj.do penzije koje je spremno i sposobno za
rad, ali nije započelo radni odnos, a vodi se na evidenciji nezaposlenih i traži posao. On ima
obavezu da traži posao, da se javlja redovno Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da ne odbija
ponuđeno mesto.

UGOVOR O RADU

Njime se zasniva radni odnos. Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu za
Pravilnikom o radu ili nekim drugim pravnim aktom, zaključuju ugovor o radu i njime se
utvrđuju PRAVA, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE za obe strane.

Ugovor se zaključuje na ODREĐENO I NEODREĐENO ( ukoliko nije naveden datum, smatra se

da je ugovor na neodređeno vreme).

Ugovor o radu sadrži:

 NAZIV I SEDIŠTE POSLODAVCA

 IME I PREBIVALIŠTE ZAPOSLENOG
 PODATKE O STRUČNOJ SPREMNOSTI ZAPOSLENOG
 VRSTU I OPIS POSLA KOJI SE OBAVLJA
 MESTO RADA
 DAN POČETKA RADA
 VREME TRAJANJA UGOVORA
 RADNO VREME
 ZARADU
Uslovi za osnivanje radnog odnosa:
 Najmanje 15 godina
 Lica <18 godina mogu da zasnuju radni odnos uz saglasnost roditelja ili staratelja
 Da oni koji obavljaju poslove koji zahtevaju posebnu fizičku i psihičku spremnost
moraju biti zdravstveno sposoobni

6
  Da ispunjavaju uslove koje je predvideo poslodavac uz isprave i dokaze za to

Poslodavac ne sme od zaposlenog da traži podatke o porodičnom/bračnom statusu ili

planiranju porodice.

VRSTE RADNOG ODNOSA

 PROBNI RAD ( najduže 6 meseci, otkazni rok je 5 dana ukoliko zaposleni ne pokaže
odgovarajudu radnu sposobnost)
 RAD NA ODREĐENO ( najduže 12 meseci, vreme unapred određeno za obavljanje
npr.sezonskih poslova, projekta, zbog potrebe za više radnika)
 RAD SA POVEDANIM RIZIKOM ( rad u posebnim uslovima koji imaju štetno dejstvo
koje se ne može ukloniti primenom opštih ili posebnih mera za zaštitu npr.rad na
visini, pod vodom, na visokoj/niskoj temperaturi, pod dejstvom zračenja, vibracija,
buke...)
 RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ( zbog dopune radnog vremena, u isto vreme
zaposleni može da dopuni radno vreme kod drugog poslodavca)
 RAD ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA ( kod kude)
 RAD SA KUDNIM POMODNIM OSOBLJEM ( isplata može biti u vidu hrane i smeštaja)
RAD VAN RADNOG MESTA

 PRIVREMENI/POVREMENI POSLOVI ( najviše 120 dana/1godini, nezaposleni,

studenti, zaposleni sa nepunim radnim vremenom, kosrisnici starosne penzije)
 UGOVOR O DELU ( sa licem koje obavlja posao koji nije iz delatnosti
poslodavca, a potreban je za izvršenje neke umne ili fizičke delatnosti)
 UGOVOR O ZASTUPANJU/POSREDOVANJU ( pravnici, advokati)
 UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU/USAVRŠAVANJU ( pripravnički
staž i specijalizacija)
 DOPUNSKI RAD ( zaposleni kod jednog poslodavca može da zaključi ovaj
ugovor kod drugog poslodavca ali samo ako je 1/3 radnog vremena. Na 12
meseci se zaključuje i može se ostvariti kod samo 1 poslodavca)

PRIPRAVNIK

Je lice sa visokom, višom ili SSS koje prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za
samostalan rad u struci za zanimanje koje je steklo školskom spremom.
Može da se osnuje na ODREĐENO VREME ILI NEODREĐENO (tj.kada se položi stručni ispit)
Ovaj staž maksimalno može da traje 1 godinu, kod medicinskih radnika je 6 meseci i završava se
polaganjem stručnog ispita. Tokom tog perioda ima mentora koji ima min.5 godina iskustva.
Pripravnik ima pravo na 80% zarade kao i na druga primanja
( kod nas se najčešde odrađuje volonterski :-((()

7
 RADNO VREME

Je ono vreme koje zaposleni je dužan da provede na poslu radi obavljanja posla zbog kojeg je
zasnovan radni odnos.
 PUNO RADNO VREME ( 36-40 sati nedeljno)
 NEPUNO RADNO VREME ( ako zbog malog obima posla može da se smanji)
 SKRADENO RADNO VREME ( se uvodi na poslovima koji su naročito teški, naporni i
štetni za radnika. Maks. Smanjenje je 10h/nedeljno, postoji i beneficirani radni staž)
 PREKOVREMENO RADNO VREME ( kada je vedi obim posla, najviše 4h/dnevno tj
240h/godišnje. Poseban oblik ovog rada je dežurstvo)
 NODNI RAD ( od 22h do 06h maksimalno 1 nedelju, a između 2 smene mora biti 12 sati
neprekidnog odmora)
PRERASPODELA RADNOG VREMENA – u jednom periodu se može skratiti radno vreme, a u
drugom da se produži tako da bude ispunjen odgovarajudi broj radnih sati. Ukupno radno
vreme u periodu od 6 meseci ne sme biti dužeod punog radnog vremena tj.više od
60h/nedeljno. Preraspodela se vrši kada priroda posla to zahteva, radi boljeg iskorišdavanja
sredstava, ako je potrebno uraditi nešto u određenom roku.

ODMORI

 ODMOR U TOKU DANA : Puno radno vreme- 30 min

Nepuno radno vreme-15 min
Prekovremeno radno vreme- 45 min
 ODMOR IZMEĐU 2 RADNA DANA: 12 sati
 ODMOR U TOKU NEDELJE: 24 h ( poslodavac može da odluči da taj dan ne bude
nedelja)
 ODMOR U TOKU GODINE: 20 dana ( 15 dana u toku tekude godine, a 5 dana do 30.juna
sledede godine)

GODIŠNJI ODMOR

Pravo na godišnji odmor ima lice koje prvi put stupa u radni odnos ili ima prekid radnog
odnosa duži od 30 dana, i to posle 6 meseci neprekidnog rada. U godišnji odmor se ne računaju
bolovanja, džavni i verski praznici, pladena odsustva. Najkasnije 15 dana pre odmora poslodavac
odlučuje o odobrenju odmora ( ako to ne uradi i time uskrati odmor zaposlenom, tada zaposleni
ima pravo na naknadu štete u visini 3 plate). Za vreme odmora, zaposleni ima pravo na naknadu
u visini plate koju bi ostvario u tom periodu.

ODSUSTVA
PLADENO:
 7 dana : sklapanje braka, porođaj supruge, teže oboljenje člana porodice
 5 dana: smrt užeg člana porodice

8
  2 dana: dobrovoljno davanje krvi
NEPLADENO:
 Vojni rok
 Rad u inostranstvu na koji ga je poslao poslodavac
 Izbori
 Privremeni rad kod drugog poslodavca
 Zatvorska kazna do 6 meseci

DRŽAVNI I VERSKI PRAZNICI

DRŽAVNI ( ukoliko padaju u nedelju, slavi se u ponedeljak):

 Nova godina 1. i 2.januar

 Sretenje 15.februar
 Praznik rada 1. i 2. maj
 Dan pobede 9.maja, Sv.Sava 27.januara i Vidovdan 28.juna se praznuju RADNO

VERSKI:
 Božid 7.januar
 Uskrs – Veliki Petak do 2.dana Uskrsa
 Pravoslavci- 1.dan krsne slave
 Katolici- 25.decembar i Uskrs
 Jevreji-1.dan Jom Kipura
 Muslimani- 1.dan Bajrama i Kurbam Bajrama

ZARADA

Utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu.

 Zarada za obavljanje navedenog posla ( + prekovremeni rad, nodne smene, za vreme
praznika)
 Doprinosi ( bonusi za obavljen posao)
 Druga primanja na osnivu radnog odnosa

Pravo na naknadu zarade zaposleni ima za vreme PRAZNIKA, PLADENOG ODSUSTVA,

BOLOVANJA, VOJNE VEŽBE. Poslodavac plada i OTPREMNINU PRILIKOM ODLASKA U PENZIJU,
POGREBNE TROŠKOVE ZAPOSLENOG, NAKNADU ZA POVREDU NA RADU ILI PROFESIONALNO
OBOLJENJE.

9
 PREKID RADNOG ODNOSA

Kada je:
 ISTEKAO ROK ZA KOJI JE OSNOVAN
 KAD ZAPOSLENI NAVRŠI 65 GODINA TJ.NAJMANJE 15 GODINA OSIGURANJA
 SPORAZUMOM IZMEĐU POSLODAVCA I ZAPOSLENOG
 OTKAZOM OD POSLODAVCA/ZAPOSLENOG
 NA ZAHTEV RODITELJA/STARATELJA, ukoliko je zaposleni < 18 godina
 SMRDU ZAPOSLENOG

Otkaz od strane zaposlenog- može da otkaže ugovor o radu ako dostavi otkaz najmanje 15
dana pre dana koji navodi kao prestanak radnog odnosa.
Otkaz od strane poslodavca- može da da otkaz ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na
radnu sposobnost, ponašanje, zbog krivičnog dela, zloupotrebe bolovanja ili prestane da obavlja
taj posao. 3 meseca od otkrivanja ovih saznanja, poslodavac ima pravo da da otkaz zaposlenom
o čemu ga obaveštava. Po davanju otkaza mora da isplati sve zaostale zarade, naknade i druga
primanja.

Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZA VREME: TRUDNODE, PORODILJSKOG, ZA VREME NEGE

DETETA, RADA NA ODREĐENO, OBAVLJANJA FUNKCIJE PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH/SINDIKATA
Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZBOG: TRUDNODE, BOLOVANJA, VOJNOG ROKA, POVREDE,
PRIPADNOSTI RASI, STRANCI...
KOLEKTIVNI UGOVOR

Ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti za zaposlenog i poslodavca. Može biti:
 OPŠTI ( na nivou RS, važi za sve zaposlene i poslodavce, utvrđuje prava i obaveze za obe
strane, donosi se u skladu sa Zakonom o radu)
 POSEBAN ( specifičan položaj zaposlenih u nekim delatnostima npr.zdravstvu)
 KOD POSLODAVCA ( detaljnija pitanja koja se tiču obaveza i prava zaposlenih)

Na 3 godine se zaključuje, a arbitražom se rešavaju sva sporna pitanja.

10
 ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Zdravstvena delatnost- delatnost kojom se obezbeđuje zdravstven azaštita građana kroz

aktivnosti zdravstvene službe ( nju čine zdravstveni radnici i saradnici kao i zdravstvene
ustanove i privatna praksa).
Načela zdravstvene zaštite:
 PRISTUPAČNOST ( da bude fizički, geografski i ekonomski dostupna)
 PRAVIČNOST ( bez diskriminacije)
 SVEOBUHVATNOST ( svim građanima)
 KONTINUIRANOST ( funkcionalna povezanost primarnog, sekundarnog i tercijarnog
nivoa ZZ)
 STALNO UNAPREĐENJE KVALITETA ( u skladu sa savremenim dostignudima)
 EFIKASNOST ( najbolji rezultati uz raspoloživa sredstva)

PRAVA PACIJENATA

 NA DOSTUPNOST ( uvek, u svakom trenutku, bez diskriminacije)

 NA INFORMACIJE
 NA OBAVEŠTENJE ( da lekar objasni pacijentu dijagnozu i prognozu bolesti, opiše
medicinske mere koje se mogu preduzeti, verovatnodu rizika, posledica, lekove i
njihova dejstva, sa ciljem da pacijent donese odluku. Lekar može i da kaže ove
informacije članu porodice ukoliko smatra da bi njihovo kazivanje škodilo zdravlju
pacijenta)
 NA SLOBODAN IZBOR ( lekara, procedure)
 NA PRIVATNOST I POVERLJIVOST INFORMACIJA ( koje se odnose na njegovo zdravlje i
medicinske procedure)
 NA SAMOODLUČIVANJE I PRISTANAK ( pacijent UVEK mora da da pristanak, osim u
slučajevima kada je bez svesti i u teškom stanju. Pacijent može da odredi osobu koja
de umesto njega odlučivati, a može i da samostalno odbije)
 NA UVID U MEDICINSKU DOKUMENTACIJU
 NA TAJNOST PODATAKA ( podaci se smatraju službenom tajnom koja se može otkriti
samo uz pristanak pacijenta ili odlukom suda. Sudu, organima starateljstva, organima
zdravstvenog osiguranja mogu se dostaviti podaci ali kao službena tajna)
 NAD KOJIM SE VRŠI MEDICINSKI OGLED (pacijent mora da da pismeni pristanak na
ogled tek nakon što je prethodno detaljno obavešten o smislu, cilju, postupcima,
rezultatima, mogudim posledicama, rizicima. U slučaju štete ima pravo na naknadu
štete. Pre procedure mora biti zdravstveno osiguran. Odluku o proceduri donosi ETIČKI
ODBOR zdr.ustanove)
 NA PRIGOVOR ( ukoliko pacijent nije zadovoljan zdr.uslugom ili mu ona nije pružena,
može da podnese prijavu zaštitniku pacijentovih prava koji de o svojoj odluci
obavestiti rukovodioca zdr.jedinice, direktora i podnosioca prigovora)

11
  NA NAKNADU ŠTETE ( u slučaju greške koja može da napravi štetu ili pogoršanje u
zdr.stanju)
 OBAVEŠTENJE JAVNOSTI ( o faktorima rizika, o zdravim navikama, stilovima,
epidemijama)

ZDRAVSTVENA SLUŽBA

ZDRAVSTVENE USTANOVE ZDRAVSTVENI RADNICI

PRIVATNA PRAKSA ZDRAVSTVENI SARADNICI

Vrste zdravstvenih ustanova:

 Dom zdravlja
 Apoteka
 Zavod
 Zavod za javno zdravlje
 Bolnica
 Klinika
 KBC
 Klinički centar
 Institut

PRIVATNA PRAKSA

-obavlja određene poslove zdravstvene delatnosti. Može je osnovati NEZAPOSLENI

ZDR.RADNIK SA POLOŽENIM STRUČNIM ISPITOM ILI KORISNIK STAROSNE PENZIJE SA
DOZVOLOM KOMORE. On mora da bude MEDICINSKI EDUKOVAN, DA IMA DOZVOLU ZA
SAMOSTALAN RAD, DA JE UPISAN U NADLEŽNU KOMORU, NEMA KRIVIČNIH SANKCIJA.

Privatna praksa može da bude : ORDINACIJA, AMBULANTA, LABORATORIJA, APOTEKA,

POLIKLINIKA I ZUBOTEHNIČKA AMBULANTA.
Za praksu su neophodni zdravstveno osoblje, prostorije, oprema za procedure, lekovi i druga
sredstva.
Privatna praksa može da prestane sa radom u slučaju ODJAVE, SMRTI OSNIVAČA,
ZAPOSLENJA OSNIVAČA, NE ZAPOČNE SA RADOM U ROKU OD 12 MESECI OD OSNIVANJA,
OSNIVAČ BUDE KAŽNJAVAN.

ŠTRAJK

Raspored rada zavisi od vrste delatnosti i vrste zdravstvene ustanove. Početak i završetak
radnog vremena, raspored određuje ministarstvo za zdr.ustanove a u privatnoj praksi- osnivač.

12
 U toku štrajka se mora ostvariti minimum rada: REDOVNE VAKCINACIJE, HIGIJENSKO-
EPIDEMIOLOŠKE MERE U EPIDEMIJAMA, ZBRINJAVANJE HITNIH I AKUTNIH SLUČAJEVA,
SNABDEVANJE LEKOVIMA, BRIGA O HOSPITALIZOVANIM PACIJENTIMA.
NEMA ŠTRAJKA U HITNOJ POMODI!

Radno vreme u zdr.ustanovana može biti organizovano u 3 smene, a u privatnoj u 2.

Prekovremeni rad:
 DEŽURSTVO ( nodu, nedeljom, praznikom, kada lekar mora biti prisutan u ustanovi,
max.10h/nedeljno)
 PRIPRAVNOST ( lekar tada nije prisutan u ustanovi, ali mora biti dostupan i dodi po
pozivu)

PRIMARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

 DOM ZDRAVLJA
 APOTEKA
 ZAVOD

1. Zaštita, unapređenje zdravlja, prevencija i rano otkrivanje bolesti, lečenje i

rehabilitacija bolesnih i povređenih
2. Prevencija kod onih sa povedanim rizikom
3. Zdravstveno vaspitanje i savetovanje
4. Sprečavanje, rano otkrivanje i kontrola maligniteta
5. Sprečavanje, rano otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba
6. Nega i rehabilitacija lica ometenih u razvoju i smeštenih u ustanove socijalnog staranja
7. Hitna medicinska pomod
8. Farmaceutska delatnost
9. Zaštita mentalnog zdravlja
10. Palijativno zbrinjavanje
DOM ZDRAVLJA

Može biti organizovan na nivou jedne ili više opština, na nivou grada

U njemu se odvija:

 PREVENTIVNA ZZ
 OPŠTA MEDICINA
 HITNA POMOD
 ZZ DECE
 ZZ ŽENA
 PATRONAŽNA SLUŽBA
 LABORATORIJA

13
 + može da sadrži i:

 STOMATOLOŠKA ZZ
 MEDICINA RADA
 FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA
 SANITETSKI PREVOZ
 FARMACEUTSKA DELATNOST
 PORODILIŠTE

Radi dostunosti ZZ svima, u okviru DZ mogu se organizovati i ZDRAVSTVENE STANICE ( OPŠTA

MEDICINA, ZZ DECE I HITNA POMOD) i ZDRAVSTVENE AMBULANTE ( OPŠTA MEDICINA).

Primarnu zdravstvenu zaštitu građani ostvaruju preko IZABRANOG LEKARA.

IZABRANI LEKAR JE DR MEDICINE ILI SPECIJALISTA OPŠTE MEDICINE/MEDICINE

RADA/PEDIJATRIJE/GINEKOLOGIJE/STOMATOLOGIJE.

Izabrani lekar radi:

 Očuvanje i unapređenje zdravlja pojedinca i porodice

 Otriva faktore rizika za bolesti
 Hitnu med.pomod
 Upuduje na 2. i 3.stepen ZZ
 Propisuje lekove
 Kudno lečenje i palijativno zbrinjavanje
 Dijagnostiku i lečenje
 Daje ocenu o zdr.stanju i upuduje na procenu radne sposobnosti
 Daje bolovanje do 30 dana ili upuduje lekarskoj komisiji za produženje

Pacijent bira svog lekara na 1 godinu, a može i ranije da ga promeni ( ako lekar više ne radi, ako
je odutan > 6 meseci, došlo je do nesporazuma sa njim) i taj podatak je u zdr.kartonu, a kada ga
menja mora da potpiše izjavu o promeni i tada karton odlazi novom izabranom.

APOTEKA

Ustanova u kojoj se obavlja FARMACEUTSKA DELATNOST na 1.ivou ZZ koja se bavi stavljanjem

lekova u promet, proizvodnjom galenskih i magistralnih lekova u svojoj laboratoriji ( može
snabdevati i dečijom hranom, kozmetičkim preparatima, dijetetskim preparatima)

14
 ZAVOD

Ustanova u kojoj se odvija zdr.delatnost za pojedine grupacije stanovništva ili pojedine oblasti
ZZ.

 ZAVOD ZA ZZ STUDENATA ( preventivno-kurativna delatnost i opšta medicina,

ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)
 ZAVOD ZA ZZ RADNIKA (preventivno-kurativna delatnost i opšta medicina,
ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)
 ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOD ( pomod i prevoz do odgovarajude
zdr.ustanove)
 ZAVOD ZA PLUDNE BOLESTI I TBC ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblasti)
 ZAVOD ZA DERMATOVENEROLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblasti)
 ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblasti)
 ZAVOD ZA GERONTOLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblasti)

SEKUNDARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

Ustanove u kojima se vrši specijalističko-konsultativna i bolnička delatnost ( dijagnostika,

terapija, rehabilitacija, nega i smeštaj u bolnicama i farmaceutska delatnost u bolničkoj apoteci)

 OPŠTA BOLNICA- pruža ZZ licima svih uzrasta obolelih od različitih vrsta bolesti. Mora da
ima: HITAN PRIJEM I ZBRINJAVANJE
ODELJENJE INTERNE MEDICINE, PEDIJATRIJE, GINEKOLOGIJE, OPŠTE HIRURGIJE
ODELJENJE DIJAGNOSTIKE ( laboratorija, Rtg, CT, NMR)
ANESTEZIOLOGIJU SA REANIMACIJOM
AMBULANTU SA REHABILITACIJOM
BOLNIČKU APOTEKU

+ može da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ

SNABDEVANJE KRVLJU
LABORATORIJU ZA PATOLOŠKU ANATOMIJU

15
  SPECIJALNA BOLNICA- pruža ZZ licima određenih doba, odnosno obolelima od različitih
bolesti. Sadrži:
SPECIJALISTIČKO-KONSULTATIVNU DELATNOST I STACIONAR IZ ODR. OBLASTI
LABORATORIJU I DRUGU DIJAGNOSTIKU
BOLNIČKU APOTEKU

+ može da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ

SNABDEVANJE KRVLJU
LABORATORIJU ZA PATOLOŠKU ANATOMIJU

TERCIJARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

 KLINIKA- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna

zdr.delatnost iz ODREĐENE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost
 KBC- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz
JEDNE/VIŠE oblasti medicine
 KLINIČKI CENTAR- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna
zdr.delatnost iz VIŠE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost
 INSTITUT- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna
zdr.delatnost iz JEDNE/VIŠE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost

ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE

 DIREKTOR
 UPRAVNI ODBOR
 NADZORNI ODBOR
DIREKTOR

Mandat mu traje 4 godine, najviše 2 puta zaredom može biti izabran.

Organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdr.ustanovu, odgovoran je za

zakonitost rada. Upravnom odboru podnosi 3-mesečni tj.6-mesečni izveštaj o radu ustanove.

Direktor je osoba koja IMA ZAVRŠEN MEDICINSKI FAKULTET, 5 GODINA ISKUSTVA RADA, a
postaje direktor tako što se javi na Javni konkurs koji raspisuje Upravni odbor i biva predložen
od njih a izabran od strane osnivača.

UPRAVNI ODBOR

16
Mandat im traje 4 godine. On donosi statut i opšte akte zdr.ustanove, odlučuje o poslovanju
ustanove, o programu rada i razvoja, finansijama, sredstvima, usvaja godišnje izveštaje,
objavljuje Javne konkurse i predlaže direktora.

NADZORNI ODBOR

4 godine traje mandat. Nadzire rad i poslovanje zdr.ustanove.

UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR

5 članova 3 člana= 1 + 2
DZ, APOTEKA, ZAVOD 2 (predstavnici zdravstva) +
3( predstavnici osnivača)

BOLNICA, KLINIKA, KBC, KC 7 članova= 3 + 4 5 članova= 2 + 3

STRUČNI ORGANI ZDR.USTANOVE

 STRUČNI SAVET ( savetodavno telo direktora i Upravnog odbora)

 STRUČNI KOLEGIJUM ( razmatra i usvaja stručne i doktrinarne stavove)
 ETIČKI ODBOR ( prati pružanje i sprovođenje ZZ na načelima profesionalne etike)
 KOMISIJA ZA UNAPREĐENJE KVALITETA ( stara se o unapređenju kvaliteta u ustanovi)

LICENCA

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vrši nadležna komora. Licenca je dokaz

osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalan rad. Ako lekar nema licencu tada radi pod
nadzorom lekara koji je ima. Traje 7 godina.

 Lekar dobija licencu tako što podnosi zahtev komori i dobija je ukoliko IMA STRUČNU
SPREMU, POLOŽEN STRUČNI ISPIT, UPISAN JE U IMENIK KOMORE, NIJE KRIVIČNO
OSUĐIVAN
 Obnavlja licencu tako što podnosi dokaz o kontinuiranoj edukaciji i zahtev komori 60
dana pre isteka roka
 Komora mu može oduzeti licencu ukoliko JE NE OBNOVI NA VREME, AKO NAČINI
STRUČNU GREŠKU, BUDE OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO, IMA ZABRANU SAMOSTALNOG
RADA, ZLOUPOTREBI SREDSTVA ZDR.OSIGURANJA

17
 KVALITET ZZ, PROVERA KVALITETA I AKREDITACIJA

Kvalitet- sve mere i aktivnosti kojima se povedavaju povoljni ishodi a smanjuju rizici za
nastanak neželjenih posledica po zdravlje stanovništva. On se procenjuje na osnovu
obezbeđenosti stanovništva zdravstvenim radnicima, kapaciteta zdr.ustanova i opreme,
rezultata i ishoda po zdravlje stanovništva.

Provera kvaliteta stručnog rada:

 UNUTRAŠNJA KONTROLA ( vrši je Komisija za unapređenje kvaliteta. Zdr.radnici za

kvalitet odgovaraju rukovodiocu organizacione jedinice službe za kvalitet, a on
direktoru/osnivaču)
 SPOLJNA KONTROLA (REDOVNA: Ministarstvo, na osnovu godišnjeg plana provere
VANREDNA: Ministarstvo, na zahtev građanina, drž.organa...)

AKREDITACIJA- ocenjivanje rada zdr.ustanove na osnovu unapred utvrđenih standarda.

AGENCIJA ZA AKREDITACIJU ZDR.USTANOVA utvrđuje standarde, procenjuje na osnovu njih
kvalitet pružene ZZ i izdaje javne isprave o akreditaciji.
Sertifikat se daje za pojedinu oblast medicine ili za celu delatnost zdr.ustanove na max.7
godina.

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA

Inspektor je samostalan u svom radu, nepristrasan i čuva sve prikupljene podatke kao službenu
tajnu. Inspektor je lice koje ima završenu medicinu/stomatologiju/farmaciju/prava, položen
stručni ispit i stručni ispit u organima državne uprave, kao i 3 godine iskustva. On nesmetano
pregleda prostorije, opremu, akte u zdr.ustanovi i može privremeno da oduzme predmete i
dokumentaciju kako bi utvrdio činjenice o radu te ustanove. Ukoliko utvrdi da je počinjeno
krivično delo, privredni predtup, javlja se nadležnom organu kako bi se pokrenuo prekršajni
postupak.

OBDUKCIJA

Doktor medicine koga odredi nadležni organ opštine, utvrđuje vreme i uzrok smrti u
zdravstvenoj ustanovi ili van nje na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Zdravstvena
ustanova je tada u obavezi da obavesti punoletnog člana porodice o vremenu i uzroku smrti i
obezbedi pristup umrlom licu, koje nakon toga može biti sahranjeno u roku od 24-48h, ukoliko
je uzrok utvrđen.

18
 Doktor medicine NE SME izdati potvrdu o smrti ukoliko:

 NE MOŽE DA UTVRDI IDENTITET UMRLOG LICA

 NE MOŽE DA UTVRDI UZROK SMRTI
 UTVRDI ZNAKOVE POVREĐIVANJA I POSUMLJA NA NASILNU SMRT

Tada obaveštava organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova koja obaveštava Sud,
koji odlučuje o izvođenju obdukcije.

ALTERNATIVNA MEDICINA

Tradicionalne metode dijagnostike i terapije koje blagotvorno utiču na zdravlje a nisu u sklopu
zdravstvenih usluga.

Dg i Th: AJURVEDA, AKUPUNKTURA, MAKROBIOTIKA, HOMEOTERAPIJA, FITOTERAPIJA,

KINEZIOLOGIJA

Rehabilitacija: AROMATERAPIJA, TAI ČI ČUAN, REIKI, JOGA

Osoba koja se bavi alternativnom medicinom mora imati završenu odgovarajudu školu za to,
položen stručni ispit, mora biti upisan u komoru i registrovan u udruženje tradicionalne
medicine i imati dozvolu za samostalan rad.

Za obavljanje prakse su neophodne odgovarajude prostorije, oprema, lekovi i medicinska

sredstva u okviru zdravstvene ustanove ili privatne prakse. Može postojati u formi ambulante,
poliklinike, klinike.

KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Nezavisna, profesionalna organizacija koja objedinjuje doktore medicine, stomatologe,

farmaceute, biohemičare, medicinske sestre i tehničare u cilju unapređenja uslova rada, zaštite
njihovih interesa, sprovođenja ZZ. Za sve njih koji obavljaju zdravstvenu delatnost u
zdr.ustanovama i privatnoj praksi obavezno je članstvo u jednoj od komora:

 LEKARSKA KOMORA SRBJE

 STOMATOLOŠKA KOMORA
 FARMACEUTSKA KOMORA
 KOMORA BIOHEMIČARA
 KOMORA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA SRBIJE

Funkcije komore:

 Vrši upis članova ( u imenik članstva, licenci i disciplinskih mera)

19
  Izdaje, obnavlja i oduzima licence
 Posreduje u sporovima između članova i komore, članova i korisnika zdr.usluga
 Organizuje sudove časti za povrede profesionalne dužnosti

Organi komore:

 SKUPŠTINA ( donosi statut, etički kodeks, bira i razrešava predsednika Skupštine,

direktora komore, članove Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Sudova časti, Etičkog
odbora)
 UPRAVNI ODBOR ( sprovodi odluke Skupštine, utvrđuje predlog statuta i godišnjeg
programa komore, primedbe i predloge članova)
 NADZORNI ODBOR ( kontrola poslovanja i unutrašnji nadzor nad radom komore)
 DIREKTOR ( rukovodi, predstavlja i zastupa komoru, izdaje, obnavlja i oduzima licencu)
 ETIČKI ODBOR ( bavi se etičkim pitanjima)
 KOMISIJA ZA POSREDOVANJE
 SUDOVI ČASTI 1. I 2. STEPENA ( izriču javnu opomenu, novčanu kaznu, privremenu
zabranu bavljenja zdr.delatnošdu u slučaju povrede profesionalne dužnosti)

20
 ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zakon o zdravstvenom osiguranju uređuje prava i obaveze zdr.osiguranja zaposlenih i drugih
građana koji su obuhvadeni osiguranjem. Zdravstveno siguranje može da bude OBAVEZNO I
DOBROVOLJNO.

OBAVEZNO
- kojim se zaposlenima i drugima obezbeđuje pravo na ZZ i na novčane naknade za slučajeve
utvrđene zakonom.

Sredstva se obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Oni koji nisu
osigurani mogu biti uključeni zahvaljujudi članovima porodice koji jesu (
OSIGURANICI/OSIGURANA LICA)

Sprovodi se u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u filijalama ( organizacione

jedinice).

Ono obuhvata :

 OSIGURANJE U SLUČAJU BOLESTI I POVREDE VAN POSLA

 OSIGURANJE U SLUČAJU PROFESIONALNE BOLESTI I POVREDE NA POSLU

DOBROVOLJNO

-Kada osiguranici žele da sebi i svojoj porodici obezbede vedi obim ili druga prava a da ona nisu
određena obaveznim osiguranjem, ili nemaju obavezno osiguranje.

NAČELA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

 OBAVEZNOST ( sveobuhvatno za osiguranike i njihove porodice, a ostvaruje se

uplatom doprinosa od poslodavca i zaposlenih)
 SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ( između generacija, polova, bolesnih i zdravih, bogatih
i siromašnih)
 JAVNOST ( sve informacije o pravima i radu Rep.zavoda moraju biti dostupne javnosti)
 ZAŠTITA PRAVA OSIGURANIH I JAVNOG INTERESA (da osigurani ostvaruju sva prava iz
zdr.osiguranja)
 STALNO UNAPREĐENJE ZDR.OSIGURANJA
 EKONOMIČNOST I EFIKASNOST ( uz što manje raspoloživih sredstava što bolji rezultati)

21
 OSIGURANICI

Osiguranim licima se smatraju osiguranici i članovi njihovih porodicakojima se obezbeđuju

prava iz obaveznog zdr.osiguranja, a ko su oni utvrđuje filijala na čijem području imaju
prebivalište. Fizička lica koja su obuhvadena osiguranjem su:

 ZAPOSLENI
 ZAPOSLENI VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
 ZAPOSLENI U KUDNOM OSOBLJU
 PRIVREMENI POSLOVI
 PRIVREMENI POSLOVI OMLADINSKE ZADRUGE ZA <26G
 CIVILNA LICA U VOJSCI
 IZABRANA, IMENOVANA LICA
 NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRŽAVLJANA U SRBIJI
 NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRŽAVLJANA U INOSTRANSTVU
 NAŠI GRAĐANI KOD NAŠIH DRŽAVLJANA U INOSTRANSTVU
 NAŠI GRAĐANI UPUDENI NA RAD U INOSTRANSTVO
 NEZAPOSLENI
 NEZAPOSLENI SA POVREDOM NA RADU/PROF.BOLEŠDU
 SPORTISTI
 SVEŠTENICI
 POLJOPRIVREDNICI >18G
 KORISNICI STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE
 STRANI DRŽAVLJANI KOD DOMADIH ORGANIZACIJA/NA
USAVRŠAVANJU/ŠKOLOVANJU
 DECA DO 15 G, STUDENTI DO 26 G
 TRUDNICE, PORODILJE
 >65 G
 INVALIDI
 LICA SA HRONIČNIM BOLESTIMA npr.HIV +, hemofilija, MS, CF...
 MATERIJALNO NEOBEZBEĐENI
 SOCIJALNO UGROŽENI
 ROMI

+ u slučaju povrede/profesionalne bolesti:

 ĐACI NA OBAVEZNOJ PRAKSI, NA VOLONTIRANJU

 LICA NA OBUCI, AKCIJAMA SPAŠAVANJA, NA SLUŽENJU ZATVORSKE KAZNE

22
 PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

 MERE PREVENCIJE I RANOG OTKRIVANJA BOLESTI

 PREGLEDI I LEČENJA ŽENA U VEZI SA PLANIRANJEM PORODICE, U TOKU TRUDNODE,
POROĐAJA I MATERINSTVA DO 12 MESECI
 PREGLEDI I LEČENJA U SLUČAJU BOLESTI I POVREDA
 MEDICINSKA REHABILITACIJA
 PREGLEDI I LEČENJA BOLSETI ZUBA
 LEKOVI
 POMAGALA I PROTEZE

Ova prava se ostvaruju u matičnoj filijali kod izabranog lekara. Ako je neophodan specijalistički
pregled, izabrani lekar daje uput za specijalistu u najbližoj filijali koji važi 30 dana i posle
pregleda se mora javiti svom izabranom lekaru u 3 dana. Stacionarno lečenje se sprovodi u
najbližoj stacionarnoj ustanovi sa uputom koji važi 30 dana i opet se sa izveštajem treba javiti
izabranom lekaru u naredna 3 dana.

Ako lice ode kod privatnika, tada sam snosi troškove ali može tražiti od matične filijale
refundiranje troškova.

2. PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA

Naknadu do 30 dana bolovanja snosi POSLODAVAC, preko 30 dana REPUBLIČKI ZAVOD ZA

OSIGURANJE ( matična filijala)
 BOLOVANJE USLED BOLESTI ILI POVREDE VAN RADA
 BOLOVANJE USLED PROFESIONALNE BOLESTI ILI POVREDE NA RADU
 BOLOVANJE USLED KOMPLIKACIJE U VEZI SA TRUDNODOM
 BOLOVANJE USLED OBAVEZNE IZOLACIJE (kliconoša, zarazne bolesti)
 BOLOVANJE USLED DOBROVOLJNOG DAVANJA TKIVA, ORGANA ( ne krvi)
 BOLOVANJE USLE DPRADENJA BOLESNOG LICA

Lekarska komisija daj ebolovanje do 6 meseci, sve preko toga određuje Invalidska komisija koja
ocenjuje radnu sposobnost i donosi odluku za produženje bolovanja/skradenje radnog
vremena na 3 meseca/radna nesposobnost.

Naknada troškova se ne dobija ako:

23
  SE NAMERNO UZROKUJE NESPOSOBNOST ZA RAD
 NAMERNO SE SPREČAVA OZDRAVLJENJE
 POVREDA JE NASTALA ZBOG ALKOHOLISANOSTI ILI UPOTREBE NARKOTIKA
 NEODAZIVANJA KOMISIJI
 BAVLJENJA DRUGIM POSLOM
 NEPODVRGAVANJA LEČENJU
 SLUŽENJA ZATVORSKE KAZNE

3. PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA PREVOZA

U slučaju putovanja van matične filijale min 50km, mora da se podnese dokaz o potrebi
putovanja od lekara i prevozna karta. Ako se lice razbolelo ili povredilo na putu tada nema
pravo na naknadu troškova.

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Obavezno i dobrovoljno osiguranje koje se dobija upladivanjem doprinosa od strane

osiguranika i poslodavca. Njime se obezbeđuju prava za slučaj STAROSTI, INVALIDNOSTI, SMRTI
I TELESNOG OŠTEDENJA.

OBAVEZNO

Stiče se početkom a završava danom prestanka zaposlenja, sa min.15 godina.

 ZAPOSLENI
 U RADNOM ODNOSU
 U VOJSCI
 IZABRANA, POSTAVLJENA LICA
 VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
 NAŠI GRAĐANI ZAPOSELNI U INOSTRANSTVU
 NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANACA U SRBIJI
 STRANCI ZAPOSLENI U SRBIJI
 PRIVREMENI, POVREMENI POSLOVI
 SA PREKIDOM RADNOG ODNOSA KOJI PRIMAJU NAKNADU

24
  LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU SVOJU DELATNOST ( osnivači, na ugovor o delu,
sveštenici, privrednici)
 POLJOPRIVREDNICI ( bave se poljoprivredom, a nisu zaposleni samostalni, na školovanju
niti korisnici penzija)

PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

1. ZA SLUČAJ STAROSTI- pravo na starosnu penziju

20 godina staža i 63 godina za muškarce/58 godina za žene
15 godina staža i 65 godina za muškarce/60 godina za žene
40 godina staža za muškarce/ 35 godina staža za žene i min 53 godine života

2. ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI- pravo na invalidsku penziju

Potpuni gubitak radne sposobnosti usled zdr.stanja, povrede na radu/van rada, profesionalne
bolesti, koja se ne može otkloniti lečenjem ili rehabilitacijom.
Ako je povreda nastala:
 Na radu/profesionalna bolest
 Van rada, a pre navršenih uslova za starosnu penziju sa min 5 godina radnog staža
 <30 godina života, pod posebnim uslovima predviđenim zakonom

3. ZA SLUČAJ SMRTI- pravo na porodičnu penziju i pogrebne troškove

Ukoliko je osiguranik:
 Imao min 5 godina staža ( osim ukoliko je bila povreda na radu, tad godine nisu bitne!)
 Ispunio uslove za invalidsku penziju
 Bio korisnik penzije
4. ZA SLUČAJ TELESNOG OŠTEDENJA USLED POVREDE NA RADU/PROFESIONALNE BOLESTI
Kad nastane gubitak, oštedenje ili znatna onesposobljenost bez obzira da li prouzrokuje
invalidnost. Kada je telesno oštedenje > 30% tada se ispunjava pravo na naknadu.
 POVREDA NA RADU- povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj, uzročnoj
povezanosti sa obavljanjem posla prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim,
fizičkim ili hemijskih dejstvom, naglom promenom položaja tela ili iznenadnim
opteredenjem. To je i povreda nastala na promenjenom radnom mestu na koje upuduje
poslodavac, na putu do posla/s posla, na službenom putu
 PROFESIONALNA BOLEST- određene bolesti nastale dužim uticajem procesa i uslova rada
na radnom mestu.

25
 PENZIJSKI STAŽ

Vreme koje se računa u staž osiguranja tj vreme koje je osiguranik proveo na radu na kom je
bio obavezno osiguran i za koji je pladao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i
vreme koje je proveo na privremenim, povremenim poslovima, radu na ugovor, u Omladinskoj
zadruzi.

STAŽ SA UVEDANIM TRAJANJEM imaju oni koji rade na teškim poslovima i na onima gde se
nakon nekoliko godina smanjuje radna sposobnost i ne mogu ih više obavljati ( najmanje 10
godina staža)

26