Goldman

Teza identiteta.
Askomb-Dejvisonovo glediste da je dogadjaj: Gavrlio pomera prst, povlaci okidac, puca, ubija
Ferdinanda; predstavlja jedan postupak sa 4 opisa koja su medjusobom identicna

Goldman: Ako su identicna, onda svako svojstvo treba da bude identicno. postupak “ubija
Ferdinanda” ne uzrokuje postupak “pomera prst” dok postupak “povlaci okidac” uzrokuje “ubija
Ferdinanda”

Jon svira klavir, uspavljuje Smita, budi Browna. Jon je uzrokovao uspavljivanje Smita i budjenje
Browna. Jon sviranje je uzrokovalo uspavljivanje Smita, ali Brownovo budjenje nije uzrokovalo
uspavljivanje Smita. Kao sto je Jonovo sviranje uzrokovalo Brownovo budjenje, ali Brownovo
budjenje nije urzokovalo uspavljivanje Smita. Jonovo sviranje ima nesto sto ova dva nemaju,
tamo da to ne mogu biti identicni opisi.

Ako su A i A’ ista akcija, onda su oni isti dogadjaj. Ako su isti dogadjaji, onda moraju biti
uzrokovani, ako su uzrokovani, od istog seta uzroka. Ukoliko vidimo da nisu uzrokovani na isti
nacin, onda nisu ni isti dogadjaji.

Jon se posvadjao sa zenom. Zvoni mu telefon. On se javlja i kaze halo. Ali on se javlja i kaze
halo vrlo glasno. To sto je povisio ton je urokovano njegovim emotivnim stanjem, jer se
posvadjao sa zenom, ali to nije uzrok njegog izgovaranja “halo” jer bi to svakako rekao.

Dordz zavrce sijalicu, Dzon pritiska prekidac, i pali svetlo. Da Dordz nije pritisnuo prekidac,
Dzon ne bi upalio svetlo, ali bi pritisnuo prekidac. Dakle Dzonovo pritiskanje prekidaca je
razlicito od paljenja svetla, jer nemaju isti set uzroka.

Postoje postupci koje cinimo da bismo uradili nesto drugo. Pritiskam prekidac da bih upalio
svetlo. Mozemo objasniti kako sam upalio svetlo referirajuci na postupak pritisnuo sam prekidac.
Ova relacija je asimetricna. Nisam pritisnuo prekidac tako sto sam upalio svetlo, vec obrnuto. To
nas navodi da postupak nije identican. Da jeste, moglo bi da se zameni.

Goldman smatra da postoje bazicne akcije (u dantovskom smislu). Pomeranje ruke je bazicna
akcija, a paljenje svetla nije. Ako je pomeranje ruke identicno sa paljenjem svetla, onda je
paljenje svetla bazicna akcija.

Zastupnici teze identiteta mogu da odgovore tako sto ce reci da konteksti nisu isti. Ne mozemo
salva veritate zameniti opise. Ali oni jesu identicni. Broj 9 je veci od broja 7, ali broj planeta je
veci od broja 7 je identican iskaz. Ali su razliciti neprozirni konteksti. Ali smatra Goldman da
postoji opasnost od gomilanja neprozirnih konteksta, i postavlja se pitanje da li su svi neprozirni.
To bi trebalo dokazati. Ali postavlja se pitanje da li mozemo dokazati. Odgovor je, smatra
Goldman ne. Za slucaj zornjace i vecernjace, identicnost je dokazana, zato mozemo reci da se
radi o neprozirnom kontekstu, ali ako to pokusamo sa paljenjem svetla, necemo uspet. Da bismo
rekli da je to neproziran kontekst prvo moramo da pokazemo das u identicni.

Drugi izlaz je da pricamo o postupcima pod odredjenim deskripcijama. Onda bi postupak bio
uzrok samo pod odredjenom deskripcijom, pa bi izgledalo da je uzrocnost zavisna od jezika. Bilo
bi mnogo jednostavnije da pricamo direktno o postupcima, ali onda po Goldmanovom misljenju
moramo odbaciti tezu o identitetu. Umesto da smatramo da je paljenje svetla identicno sa
pritiskanjem prekidaca, bolje je da smatramo da to nisu identicni dogadjaji.

Neko moze postaviti sledeci prigovor: Ako individualizujemo postuke, onda cemo imati do da je
u slicanju igranja saha(pomeranja ruke, figure, plasenja muve..) odigrano mnogo postupaka, a to
ce nas obavezati na cudnu ontologiju, koja je neprihvatljiva. Ipak, ovo nije dobar prigovor. Ako
bismo razdvojili postupke, ne bismo dobili nijedan novi postupak koji teza identicnosti ne bi
odobrila, stoga ne moze mo primenitiOkamov brijac. Indentisti ce reci da je opet to mnogo
postupaka. Ali u mnogo u poredjenju sa cim? Sa uobicajenim jednim? Ako preispitao
svakodnevne intuicije, ne bismo rekli da nam je u slucaju saha jedan postupak u igri.

Druga kritika je da n emozemo odrediti u kom su odnosu dogadjaji pomerio ruku, uplasio muvu,
pomerio figuru… Dejvison smatra da tesko mozemo reci da opisi. Pisem svoje ime, Pisem svoje
ime na papiru, pisem svoje ime na papiru da bih napisao cek. Pisem cek. Placam kockarski
dug… nisu u relaciji identiteta.. U kom bi ondabili? GOLDMAN CE DATI RELACIJU U 2.
POGLAVLJU

TIP/TOKEN
Razlika je sledeca. Drzanje predavanja je tip. Pomeranje ruke je tip. To znaci da je to uopsten
slucaj.Token bi bio pojedinacan slucaj u prostoru i vremenu. Token ne predstavlja osobinu. To je
“otelotvoren osobina” Act-Token je pojedinacnost opsteg slucaja od strane agenta u odredjenom
vremenu. Da bi dva act-tokena bila identicna moraju ukljucivati istog agenta, istu osobinu i isto
vreme. Ako je razlicita osboba,vreme ili osobina, radi se o razlicitom act-tokenu. U slucaju saha
radi se o razlicitim act-tokenima. Dzon je agent, vreme je t, ali osobina je razlicita. Svaki act-
token je token razlicitog tipa(osobine). Dzon je pomerio ruku je token tipa pomeranja ruke, ali
nije tipa plasenja muve. Dzonovo pomeranje rukke predstavlja pojedinacan slucaj raznih tipova.
Ali oni predstavljaju tokene pojedinacnih tipova.

Gavrilo je ubio Ferdinanda. Token koji professor pominje na predavanju. To su isti tokeni.

Dejvison ce Gavrilo je ubio Ferdinanda da analizira na sledeci nacin: Postupak Gavrila koji je
uzrokovao Ferdinandovu smrt” i tvrditi da je ovaj postupak Gavrilovo pomeranje prsta. To bi
imalo za kontra intuitivnu posledicu da je Gavrilovo ubistvo Ferdinada uzrokovalo pucanje
pistolja. Goldman alalizira onu recenicu na sledeci nacin: Gavrilo “otelotvoruje” tip ubijanja
Ferdinanda.
Goldmanovo rezonovanje o act-tokenima zavisi od njegovog razumevanja osobine. Osobina A i
osobina A’ su identicne ukoliko ih mozemo izraziti sinonimima. Becar je neozenjen covek.
Sinonimnost je dovoljan i nuzan uslov identicnosti osobina.

Na osobine (svojstva) mozemo referirati na razne nacine. “biti plavo” identifikuje se sa

svojstvom biti plav. Ali “svojstvo boja neba” nije sinonimno sa “biti plavo”. Mi mozemo
referirati na svojstvo na taj nacin. ali to ne izrazava svojstvo na isti nacin kao kad kazemo “biti
plavo”

Drugi problem je sto trcati i trcati 10km/h nisu ista svojstva. Ispasce da Dzon trci u t i Dzon trci
u t 10km/h nisu isti act-tokeni. Izgleda kontraintuitivno “ali moze se ziveti sa tim” Dali smo
odobrenje da Dzonovo “halo” i “halo (vrlo glasno) razlikujemo. Tako cemo odobriti razlikovanje
oko trcanja. Isto vazi i za Dzon pruza ruku. Dzon pruza ruku kroz prozor. Reci cemo da su
razliciti dogadjaji, ali vrlo blisko povezani.

Najtezi prigovor je sledeci. Razliciti postupci bi bili kada bismo rekli. Don je pogodio najnizeg
coveka u sobi i Dzon je pogodio najbogatijeg coveka u sobi. Pretpostavimo da je najnizi covek u
sobi ujedno i najbogatiji. Da li je ovo ista osobina ili razlicita? Ako primenimo test sinonimnosti
necemo prihvatiti das u iste osobine. Ovo nije prihvatljivo. Kako sam razumeo, Goldman kaze da
ovo ne predstavlja veliku teskocu za njegovu teoriju. prosto je zanemaruje. (Reci ce kasnije da
ova dva slucaja nisu povezana generisanjem, zato sto je relacija simetricna. Da bi bili povezano
generisanjem, mora da ne bude simetricna relacija.)Dve act-opisane recenice ne moraju biti
logicki ekvivalentne da bi predstavljale isti act-token. Gavrilo je ubio Ferdinanda. Pripadnik
organizacije Mlada Bosna je ubio Ferdinanda. Neko ce pomisliti da bi logicka ekvivalentnost
bila dovoljan uslov. Ipak, smatra Goldaman da ni to nije tako.

P: Dzon se vencao Meri

Q: Meri se vencala Dzonom

Ovo su logicni ekvivalentne recenice, imaju i istu iistinosnu vrednost. Da se Dzon vencao Meri
je logicki uslov da se Meri vencala Dzonom i obrnuto. Goldman analizira na sledeci nacin. Act-
token Dzon kao agent u t vencava Meri kao tip. Isto vazi i obrnuto.

Act-Tokens and Other Property-Exemplifications

Goldman smatra, koliko sam razumeo, da act-token nije nesto kroz sta prolazis, sto ti se desava,
vec moras ti da uradis. Ako se nakasljem da dam znak, to je act-token, ali ako imam naslednu
bolest, to nije act-token. Imamo teskoce prilikom definisanja act-tokena i act-svojstva. Ako
pokusamo pomocu intencionalnosti, nece ici. Paljenje svetla jeste svojstvo. Ali nije svako
paljenje svetla act-tipe, ako uzmemo kriterijum intencionalnosti, jer nije svako paljenje
intencionalno. Ima problema sa definisanjem, al i ce definisati u narednim poglavljima?!
Lista bazicnih tipova akcija: podizanje ruke, pomeranje prsta, podizanje ramena, okretanje glave,
otvaranje ociju…negacija je isto bazicna akcija. ne podizanje ruke, ne okretanje glave… “A je
bazicna akcija za osobu S u trenutku t”Pomeranje ruke moze biti bazicna tip akcija za nekog u
trenutku t, ali ne i u trenutku t1, ako mu ruka postane paralizovana.

NISU SVI TOKENI BAZICNIH TIPOVA AKCIJA BAZICNI AKT-TOKENI. Tokeni

bazicnih tipova akcija su bazicni act-tokeni samo ako su intencionalni. Akt-tokeni su generalno
ili bazicni act-tokeni, ili na neki nacin vezani za njih. U primeru sa sahom, Dzon je pomerio ruku
je bazicni act-token, dok su ostali njegov product. Dzon podize ruku moze postati act-token
Dzon signalizira.

The Structure of Action

Level-Generation

Level-generation je veza izmedju parova act-tokena. Dzon je pomerio ruku-pomerio kraljicu;

pomerio kraljicu-dao mat; dao mat-izazvao srcan udar… Ova relacija je asimetricn,a irefleksivna
i tranzitivna. Nijedan par nije subsekventan (odradjen kasnije, sledstvujuc), Dzon nije pomerio
ruku, pa pomerio kralajicu. i nije pomerio kraljicu pa matirao protivnika. On moje pomerio
kraljicu pomerajuci ruku. A’ je odradjen pomocu A (A -> A’) (A’ by A). Iako je srcani udar dosao
par sekundi posle, nije primereno reci da je prvo dao mat, pa onda srcani udar. ISto i za svetlo.
Ako pritisnem prekidac, i svetlo se upali 2 sekinde posle, reci cemo ipak da sam svetlo upalio
pritiskanjem prekidaca. Nesledvujuce nije dovoljan razlog da dva postupka budu u relaciji
generation. Ako udaram nogom dok sviram gitaru, necemo reci das u oni u relaciji generation,
iako su uisto vreme (Goldman ih naziva cotemporalnim)

4 kategorije generationa. 1) causal generation 2)convencional generation 3)siple generation

4)augmentation generation.

Causal generation. Act-token A agenta S je kauzalno generisalo act-token A’ agenta s, samo ako
a) A uzrokovalo E i b) A’ se sastoji u S-ovom uzrokovanju E. (E- neki efekt pomocu kog se
uzrokuje A’)

Bitno je razlikovati “kauzalno generisati” i kauzalitet. Dva postupka ne mogu biti istovremeno
povezana na isti nacin. S-ov postupak pritiskanja prekidaca je uzrokovalo dogadjaj da se svetlo
ukljuci. Kako se S-ovo paljenje svetla sastoji od S-ovog uzrokovanja da se svetlo upali, mozemo
reci da je S pritiskanjem prekidaca kauzalno generisao da S upali svetlo.

Dzon uzima pililu za spavanje u 1, i zaspi posle 15 minuta. Uzimanjem pilule, Dzon je
uzrokovao da zaspi. Razmotrimo 3 postupka. 1) Dzonov postupak uzimanja pilule 2)Dzonovo
padanje u san (nije postupak) i 3) Dzonov postupak uzrokovanja da zaspi. 1) je uzrokovalo 2), ali
nije ga kauzalno generisalo. 3) je kauzalno generisano 1), ali nije uzrokovano njime.

Dantova ddefinicija bazicnih postupaka, smatra Goldman da nije dobra. Definicija: A je bazicna
akcija samo 1) ako je akcija, 2) S je izveo akciju A, tako sto nije ucinio A’ da uzrokuje A.
Goldman daje primer Gavrilo ubija Ferdinanda. Gavrlio nije nista drugo uradio pre da bi
uzrokovao da ubije Ferdinanda, ali jeste kauzalno generisan postupak (Gavrilo je pucao iz
pistolja) Prema Dantovoj definiciji, ovo je bazicna akcija. Ali mi ne zelimo da kazemo za ovu
akciju da je bazicna akcija. Takodje, Dantova definicija iskljucuje nesto sto zelimo da kazem da
je bazicna akcija. Zamislimo da je S slucajno zakljucao vrata kuce i da ne moze da se vrati. To je
uzrokovalo da se on penje preko prozora. Dok se penje kroz prozor, on pomera noge na odredjen
nacin. Ali to nije bazicna akcija po Dantovoj definiciji, jer je uzrokovana njegovim slucajnim
zakljucavanjem kuce.

Dantova definicija bazicnih postupaka bi bila bolja da je termin uzrokovan zamenio kauzalno
generisan. Posto videli smo da mozemo naci bazicne postupke koji su uzrokovani nekim drugim
od istog agenta, ali ne mozemo naci postupak koji je kauzalno generisan, a da je bazicni.

Za postupak A je nuzno da ne bude kauzalno generisan da bi se smatrao bazicnim, ali nije

odvoljan uslov. Videcemo da u primeru signaliziranja da nije bazican postupak. Iako nije
kauzalno generisano, reci cemo da je konvencionalno generisano.

Conventional generation.

Posmatrano samo u svetlu konvencija, pravila, drustva, dogovora. Podigao ruku-signalizirao.

Pomerio kraljicu-matirao.

Bitna stvar je da postoje odredjene okolnosti pod kojima se desava generacija po konvenciji. S se
vozio kolima i prilazi raskrsnici. To su odredjene prilike. Ako je sedeo u garazi, i ispruzio ruku,
ne bi signalizirao.

Akt-token A, agenta S uzrokuje po konvenciji act-token A’ agenta S samo ako se A izvodi pod
odredjenim okolnostima C (moze i bez njih, granicni slucaj) zajedno sa pravilom R, reci cemo da
je A je uradjeno u C, racuna se kao A’, garantuje izvodjenje A’.

Simple generation

Neka glupost. Dzordz je skocio 2 metra. Dzordz je nadvisio Dzona (Dzon je skocio 1.5m).

Augmetation generation.

Primeri: Ispruzio ruku-Ispruzio ruku kroz prozor. Rekao halo-Rekao halo veoma glasno. Trci-
Trci 20km/h. To je postupak koji je odradjen na odredjen nacin, pod odredjenim okolnostima.
NEcemo reci da je jedan postupak uradjen pomocu drugog. Necemo reci da Dzon trci 20km/h
tako sto trci. Ali ne mozemo reci da su postupci identicni. Vidi gore(imaju razlicit set uzroka).
Sta je level generation?
Ne mozemo objasniti teleoloskim terminima. S je pomerio kraljicu da bi matirao protivnika. S je
pritisnuo prekidac da bi upalio svetlo. Ali S nije hteo da uzrokuje srcani napad protivnika, iako
ga je kauzalno generisao.

Ne mozemo redukovati generisane akte na generatore. Signaliziranje ne moze da se redukuje na

pruzanje ruke, jer pruzanje ruke ne sadrzi ona pravila

Da li mozemo da ih redukujemo u smislu prevodivosti? Kao sto su pokusaj da se emp. iskazi

prevedu na sens date? Goldman smatra da ne mozemo. Iskazi o A i iskaz o A’ nisu logicki
ekvivalentni. Postoji logicki jaz, koji se ne moze premostiti

Act-token A level generates act-token A’ ako i samo ako

1) A i A’ su razliciti akt-tokeni istog agenta koji nisu na istom nivou.

2) Nisu subsekventni, odnosno ne idu jedan posle drugog, a nisu ni cotemporalni

3) postoji set uslova C takvih da:

1) Konjunkcija A i C obezbedjuje A’, ali pojedinacno ni A ni C ne obezbedjuju A’

2) Da agent nije uradio A, ne bi uradio ni A’

3) Da nije bilo C, iako S je uradio A, ne bi bilo A’

Iskljucuje se slucaj overdetermination (prekomerne determinacije) 2 prekidaca isto svetlo,

pritiskam oba, ali ako kazem da nisam pritisnuo prvi, svetlo se ne bi upalilo. To nije istina.

Zelje, intencionalne radnje…

Mozemo zeleti bilo sta… Uglavnom, intencionalne radnje su zeljene radnje. Mozemo zeleti
nesto zbog samog toga, a mozemo zeleti to da bismo ostvarili nesto drugo (pljacka banke, isplata
otkupa). Postoji razlika izmedju delanja za pozitivnu stvar i delanja da bi se izbegla negativna
stvar.

Akt-token A je intencionalan samo ako postoji act(type) A’ takav da agent S da uradi (exemplify)
A’, ili S veruje, u nekom stepenu, da ce radeci A proizvesti A’, ili veruje ( u nekom stepenu) Ili d
ace njegovo cinjenje A biti na istom nivou kao A’

ovo nije dovoljno. Zamislimo da je S dosao u goste na veceru. Hoce da uvredi domacina. Jede
supu, i ako napravi grimase, domacin ce se uvrediti. I on to veruje. Proba supu, ali zbog jakog
ukusa napravi grimase. Ali to nije hteo, vec je bilo refleksno.
Hocemo da izbegnemo slucajnost. Pa je intencionalna radnja sledece
Act token A je intencionalan aKKo: 1) postoji act(type) A’ takav da S zeli da egzemplifikuje A’.
2) ili S veruje da ce njegovo cinjenje A dovesti do A’ ili veruje d ace njegovo cinjenje A biti na
istom nivuo ako A’. 3) ova zelja i ovo verovanje navode S-a da uradi A.