Др Жељко Бјељац, 1963.

, виши научни сарадник

Географски Институт ,,Јован Цвијић“ САНУ, Београд
z.bjeljac@gi.sanu.ac.rs
Др Александра Терзић, 1980., научни сарадник
Географски Институт ,,Јован Цвијић“ САНУ, Београд
a.terzic@gi.sanu.ac.rs

МИГРАЦИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ВОЈВОДИНЕ 1945-1948.

УЗРОЦИ И ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ*

Апстракт: На простору данашње АП Војводине, од краја 17. века до данас су се дешавале

бројне планске, економске и стихијне масовне миграције. У овом раду ће се обрађивати
период колонизације становништва после Другог светског рата (1945-1948. године) са
циљем, да се утврди повезаност са колонизацијом која је била између два светска рата
(1919-1929. године) и колико овај период насељавања утиче на миграције у другој
половини и крајем 20. века.

Кључне речи: миграције, колонизација, 1945.-1948., АП Војводина

Увод

О миграцијама ка територији данашње Војводине, постоји значајан број

научних радова и монографија1... Према тим радовима могу се издвојити три групе
истраживања: историјски, историјско-географски и историјско-демографски.
Прва група обухвата истраживање миграција на одређеном географском
простору и временском периоду са друштвеним карактеристикама, уз проучавање
друштвено политичких односа и правне регулативе. Историјско географски аспект
обухвата карактеристике простора, покретљивост становништва, стања и кретања

*
Рад је део истраживања у оквиру пројеката ,,Географија Србије’’ (47007ИИИ) и ,,Срби и Србија у
Југословенском контексту“ (47027ИИИ) финансираних од Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
1
Жељко Бјељац, ,,Демографско стање у Војводини пред Други светски рат и након завршетка рата“, Зборник
радова са научног скупа ,,Истина о догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945.година“, (Нови Сад:
Скупштина АП Војводине, 2004), 5-34; Željko Bjeljac i Vesna Lukić, ,,Migrations on the Territory of Vojvodina
Between 1919 and 1948“, East European Quarterly, 42(1)/2008, 69-93; Љубивоје Церовић, ,,Народи на тлу
Војводине од античког доба до другог светског рата“, Зборник радова са научног скупа „Истина о догађајима у
АП Војводини у периоду 1941-1945.година“, (Нови Сад: Скупштина АП Војводине, 2004), 20-21; Тоша
Искруљев, О Војводини и њеној колонизацији, (Нови Сад: Застава, 1925); Миливоје Ерић, Аграрна реформа и
колонизација у Југославији 1918 – 1948, (Сарајево: Веселин Маслеша, 1958); Никола Гаћеша: Аграрна реформа
и колонизација у Бачкој, 1918 – 1941, (Нови Сад: Матица Српска,1968); Аграрна реформа и колонизација у
Банату, 1919 – 1941, (Нови Сад: Матица Српска, 1972); Аграрна реформа и колонизација у Срему, 1919 – 1941
(Нови Сад: Матица Српска, 1975); Владимир Ђурић, ,,Географски распоред новоколонизованог становништва у
Војводини“, Гласник Етнографског Института САНУ, 2-3/1953-1954, 737-746; Milka Bubalo Živković i
drugi, ,,Migrations on the territory of Vojvodina Province (Serbia) in the first half of the 20th century“, Pensee journal,
76 (1)/2014, 309-324; Ante Laušić, “Osnovne značajke kolonizacijskih procesa na Jugoslavenskom prostoru 1918-
1948“, Migracijske teme 5 (1)/1988, 27-42; Милисав Лутовац, ,,Миграције и колонизације у Југославији у
прошлости и садашњости“, Гласник Етнографског Института САНУ, 7/1958, 1-11.
становништва. Код демографског проучавања миграција главни фактори
истраживања су фертилитет, морталитет, структура становништва и миграције.
Најкомплекснија истраживања новијих миграција на територији Војводине,
која обухватају историјска истраживања уз компарацију са друштвено политичким
и, друштвено –економским односима у посматраном периоду и анализу правне
регулативе као услове за досељавање дао је др Никола Гаћеша. Академик др
Милисав Луковац и др Владимир Ђурић су миграције на територији Војводине
проучавали са просторног аспекта уз преглед друштвено политичких односа у том
периоду. Академик др Бранислав Букуров је дао детаљан приказ и демографску и
просторну анализу миграција становништва на територију САП Војводине, после
другог светског рата.2, Каснија, истраживања колонизације 1945-1948. године у
Војводину, имају, пре свега примарни регионално географски аспект проучавања
новијих миграциј(обухвата и просторни и историјско географски аспект, али и неке
карактеристичне демографске одлике који су карактеристични за истраживања др
Тамаре Лукић и др Милке Бубало Живковић). У новије време, најзначајније
истраживање новијих миграција на територији Војводине, дао је др Бранислав
Ђурђев, који је користио резултате пописа савезних колониста у Војводину 1945-
1948., године3. Том приликом је осим историјско географског и регионално
географског аспекта, издвојио демографске рејоне.и поједине демографске
елементе детаљније обрадио (статистички подаци, природно кретање досељених и
сл), на основу којих је по досадашњим истраживањима изнео и најпрецизнију
процену броја колониста.
Разлика у наведеним истраживањима је, пре свега око приступа (историјски,
демографски, географски), али и то што су вршена у различитим временским
периодима (највише од 50-тих 20 до прве деценије 21. века), као и приступа
архивама и доступној литератури и истраживањима, али и парцијално, без
значајнијих синтезних анализа и упоређивања различитих извора (нпр. о броју
колониста, пореклу, демографским анализама и сл).
Овај рад је наставак истраживања новијих миграција (колонизација), првог
аутора 4, започет 2001. године, кроз демографску анализу територије Војводине 5
(северног дела Дунавске бановине) између два светска рата, рађене за потребе
пројекта Анкетног одбора АП Војводине „Истина у Војводини од 1941. до 1948.
године“ Каснија истраживања аутора су кроз историјско географски приступ имала
већи акценат на миграционе токове не само српског већ и појединих националних
мањина, али и миграције на које су утицали поједини друштвено политички
односи.6

2
Бранислав Букуров, Порекло становништва Војводине (Нови Сад: Матица Српска, 1957) проучио је
насељавање на територији Војводине после Другог светског рата. Ту су проучене демографске карактеристике и
структуре миграната и прорачунати и приказани миграциони биланси свих република ФНР Југославије. Врло
корисни су подаци о распореду насељеника по војвођанским срезовима и градовима, њихов процентуални удео
у укупном становништву као и преглед становништва Војводине по републикама рођења и њихов етнички
састав.
3
Бранислав С. Ђурђев, Послератна колонизација у Војводини: Методи и резултати демографске анализе,
колонизације у Војводини 1945-1948. године, (Нови Сад: Матица Српска 1995).
4
Жељко Бјељац, н.д., 2004;
5
Обухваћен је географско административни простор садашње територије АП Војводине.
6
Аleksandra Terzić и Željko Bjeljac, ,,The extermination of Jewish population and heritage in Bačka region of AP
Vojvodina (Serbia)“ Trames Journal 18 (1)/2014 39-55; Željko Bjeljac и Vesna Lukić, н.д., 2008; Жељко Бјељац,
 За разлику од досадашњих истраживања, у овом раду је дата синтеза
досадашњих истраживања, као и њихова анализа. На основу, нових, историјских
извора и литературе, уз сопствена истраживања, у раду је дат комплекснији приказ
демографских процеса . Односно, циљ рада је да се осим проучавања просторног
размештаја колониста 1945 до 1948, укаже и на одређене демографске узроке и
последицe

Преглед миграционих токова у Војводини до 1945.године

Издвајају се планске и стихијне (повремене)7 миграције ка простору

данашње АП Војводине. Могу се издвојити четири рата која су одиграла велику
улогу у процесу стварања овог мултиетничког простора, односно, покретању
масовних миграција ка територијама Бачке, Баната и Срема: Велики бечки рат
(1683-1699), Аустријско-турски рат (1716-1718), Први светски рат (1914-1918) и
Други светски рат (1941-1945). Такође се издвајају и два емиграциона процеса,
исељавање Срба из Поморишја у јужну Украјину и исељавање Немачког
становништва са територије АП Војводине у периоду 1944-1945. године.
Карловачки (1699) и Пожаревачки (1718) мир су на простору тадашње јужне
Угарске означили крај турске и почетак хабзбуршке власти на територији
Војводине. Хабзбуршка монархија иницира државну колонизацију политичке
природе, чији су основни циљ били економски разлози. Колонизација је на овом
простору била карактеристична за крај 18. века и трајала је до средине 19. века.
Овај период карактеришу две велике сеобе српског народа са подручја Косова и
Метохије и Централне Србије (1689-90 и 1740.) који насељавају јужну Угарску. У
првој половини 18. века догађа се и прва масовнија eмиграција са територије
данашње Војводине ка царској Русији8.
Прва досељавања Немаца на ове просторе, почињу организовано од стране
хабзбуршких власти од 1718. године. Значајнија колонизација Немаца у Бачку
почиње око 1750. године, насељавањем Немаца у Апатину, а Срби су истовремено
из Апатина пресељени у Стапар. У периоду од 1763. до 1786. године Немцима су
насељена бројна насеља у Бачкој: Гаково, Пригревица, Сент Иван, Колут,
Филипово, Крњаја, Гајдобра, Торжа, Црвенка, Врбас, Секић, Буљкес, Паланка,
Сивац, Брестовац, Милетић, Парабућ, Чонопља, Станишић. Уз Немце се у ове
крајеве населио и мали број Француза из Алзаса и Лорене. Насељавање Немаца у
Банату од 1756. и трајала је до 1772. године, а вршено је по принципу формирања
чистих етничких и верских група. Да би се створило место за нове насељенике,
пресељена су многа српска и румунска насеља У Карловцима се 1739. године, када

Марија Дробњаковић и Милан Радовановић, ,,Миграције становништва Војводине уочи и почетком другог
светског рата“, Срби и рат у Југославији 1941. године, ур. Драган Алексић (Београд: Институт за новију
историју Србије, Музеј жртава геноцида, Москва: Институт за Славистику РАН, 2014), 103-118; Željko Bjeljac i
Aleksandra Terzić, ,,Suffering of Population in Bačka and Baranja in 1941 and 1942“, Историја и Географија:
Сусрети и прожимања, ур. Софија Божић (Београд: Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ, Институт за
новију историју Србије, Москва: Институт за славистику РАН), 319-341.
7
Планске миграције су оне којима руководи државна власт. Најпре је то чинила Хабзбуршка монархија,
насељавањем Немаца средином 18. века по Бачкој, Банату, Славонији и Словенији; затим Угарска (Аустро -
Угарска после 1867. године). ,,Повремене (стихијне) миграције поглавито су везане за историјска збивања. По
својој природи су природне и организоване“ (Лутовац, н.д., 4).
8
Половином 18. века, из Војводине у царску Русију се одселило око 50000 Срба (Искруљев, н.д.,13)
се један део Немаца населио. Немци су се убрзо населили у Митровицу, Руму, Нову
Пазову и Нови Сланкамен (1783).9
Колонизација Мађара, после протеривања Турака, у највећој мери, била је
усмерена, у првој половини 18. века ка подручјима Подунавља и Потисја, како би
Срби били потиснути у средишњи део ове области. Масовнија колонизација је
почела 1731. године, пре свега у Бачку и северни Банат и трајала је током 19. века.
Уз Мађаре су насељавани и Словаци. Нajвeћe досељавање Румуна на простор
данашње Војводине догодио се у периоду од 17. до 19. века, а прве јеврејске
породице су забележене око 1720. године.10
Колонизација становништва на простор Срема, Баната и Бачке у периоду
1919-1929. године, спровођена је паралелно са аграрном реформом, чије је тежиште
било на подели велепоседничког земљишта становништву без земље или
становништву са малим поседима земље. Објекте колонизације чинили су велики
поседи у приватном власништву, општински и црквени поседи и државна добра
која су аграрном реформом одузета и додељена добровољцима из Првог светског
рата (са простора Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске), колонистима са
општим условима, аутоколонистима, оптантима и избеглицама 11. Ови досељеници
су се морали прилагођавати другој клими, води, начину живота и рада, а било је и
бројних опструкција од стране локалних власти, аграрног уреда и велепоседника 12.
У периоду ове колонизације, формирана су нова насеља у Срему, Бачкој и Банату 13.
Циљеви колонизације су били социјално-политичке, економске и националне
природе (стварање већине словенског становништва у колонизованим
подручјима)14.
Ако се упореде пописи становништва из 1921. и 1931. године могу се видети
и промене у структури и броју становништва, Бачке, Баната и Срема 15 у периоду
између два светска рата, а посебно по завршетку колонизације. Према попису
становништва из 1921. године (према матерњем језику), на посматраном простору
је живео 1544471 становник. Од тога Срба и/или Хрвата је било 44,38%; Мађара
23,83%; Немаца 20,82%; осталих словенских народa 5,71% и осталих 5,26%.
9
Искруљев, н. д., 10.
10
Детаљаније видети у Церовић, н.д; Душан Поповић, Срби у Војводини, (Нови Сад Матица Српска, књ. 1 и 2,
1957 и 1959). Terzić и Bjeljac, исто, 41; Жељко Бјељац, ,,Демографско кретање Румунске Популациje у
Војводини, Зборник Матице Српске за друштвене науке, 121/2006, 375-382.
11
Laušić, исто, 32.
12
,,Иако по својој духовној природи склони примању новина, они нису могли држати корак у ритму рада са
домороцима, који су уз то имали сва средства на располагању. Неки су напустили земљу, други су продавали
или давали у надницу, а трећи пришли раду (то су били поглавито они који су на регионалној основи
сачињавали једну колонију“. (Лутовац, н. д., 7). Новооснована насеља су углавном добијала имена по
географским топонимима краја из којег су долазили или из битака у Првом светском рату у којима су
учествовали колонисти, нпр.: Велебит, Црни Врх, Ветерник, или по познатим личностима: Томиславци,
Карађорђево, Александрово, Степановићево, Мишићево, Шантићево, Војвода Бојовић, Путниково и др.
13
Према Н. Гаћеши: Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Бачкој, 194-195, у Бачкој је било 64 нова
насеља, у Банату 48 (Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Банату, 295-298), Срему 24. (Гаћеша,
Аграрна реформа и колонизација у Срему, 1975, 227)
14
Постојала је тенденција за концентрацијом већег броја колониста, нарочито у мjестима гдје су жељели да се
остваре национални циљеви колонизације (Ерић, н. д., 399.)
15
С обзиром на недостатак адекватних показатеља којима би се могли упоређивати наведени пописи, поређење
је извршено на основу: матерњег језика и вероисповести. Општа државна статистика Краљевине Југославије-
Попис становништва, домаћинстава и станова Краљевине Југославије 1921. године Сарајево 1932., год и
Општа државна статистика Краљевине Југославије и Попис становништва, домаћинстава и станова Краљевине
Југославије 1931. године, Сарајево 1939. год.
Посматрано према вероисповести 19286 становника се изјашњавало као
Израелићани (Jевреји)16. На територији Бачке, Баната и Срема 1931. године, од
1538449, живело је 47,64% становника који су говорили југословенске језике;
мађарски језик 24, 21%, немачки језик 21,23%, остале словенске језике 7,37% и
остали 5,65%17.

Колонизација становништва у Војводину у периоду 1945. до 1948. године

Узроци и бројност колониста

Током другог светског рата и окупације Бачке, Баната и Срема од стране

Мађарске војске, Немачке војске и јединица тзв. Независне државе Хрватске,
почиње масовно исељавање (протеривање и бежање) Срба18 и Јевреја. Према
различитим изворима помиње се број између 30000 и 56000 протераних Срба.
Истовремено се врши и планско насељавање Мађарског становништва из
Румуније.19 Крајем Другог светског рата, у периоду од 1944. до 1945. године,
процењује се да је Војводину напустило око 240.000 Немаца из Војводине 20, као и
16
По националној структури изјашњавали су се махом као Немци или Мађари. (Попис становништва,
домаћинстава и станова Краљевине Југославије 1921. године, Сарајево, 1932)
17
Бјељац и др., исто, 112.
18
То је посебно било изражено у насељима где су се колонисти насељавали по регионалној основи и чинили
једну колонију (насеље). Ова насеља су постепено напредовала (економски и брже су се прилагодили условима
живота у равнници него колонисти који су се у мањим групама или појединачно насељавали) све до 1941.
године када су Мађари отерали колонисте у логоре, а на њихова места населили своје људе из Ердеља (Лутовац,
исто, 19).
19
Звонимир Голубовић, Шарварска голгота. Протеривање и логорисање Срба Бачке и Барање 1941-1945.
године, (Нови Сад: Историјски музеј Војводине, 1995). По Браниславу Букурову ,,Колонизација Бачке за време
Другог светског рата“, Гласник Српског географског друштва 51 (1)/1971, досељава се 2856 породица са 13256
чланова, а према Голубовићу, н. д., насељено је око 15200 Чанго-Секеља из Буковине, 408 породица, односно
1631 лице из Босне, око 2500 лица из Србије и 26 витешких колонија са 481 породицом и 2325 чланова, укупно
око 20000 лица. (детаљније видети у Bjeljac и Lukić, исто, 80-81; Бјељац и др., исто, 112-114).
Срем је доживео највећа страдања становника Војводине, у периоду 1941.-1945. године, у односу на
број становника (Драгољуб Живковић, „Страдање Војвођана 1941-1948. године“, Зборник радова са научног
скупа ,,Истина о догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945. године“ (Нови Сад: Скупштина АП
Војводине, 2004, 54-55); Од 83881 цивилне жртве страдало је 9852 становника (11,3%). Према непотпуним
подацима од 4. јула 1941. године, из тзв НДХ, усташке власти су у Србију протерале око 200000 Срба. За
подручје Срема се наводи да је од 11. до 19. јуна 1941. године у Србију протерано 11000 лица, а 27. јуна из
Срема и Славоније око 6000 лица, током јула 1941. године 11000-12000, а током августа 6000. У октобру је
протерано још 4000 Срба, а из источног Срема је до 10. октобра у Србију протерано 3000. До 19. новембра
Земун је морало да напусти 800 људи, а из села Добра воља и Љуково око 1200 добровољаца колониста. У 1942.
и 1943. години, на основу споразма о размени становништва између НДХ и Мађарске, који је потписан априла
1942. године, 395 мађарских породица са 1552 члана се из Босне пресељава у Бачку. Такође, током рата у Срему
се насељава и један број Хрвата из Херцеговине, који остају да живе у Срему по завршетку другог светског рата
(Живковић, исто, 60) детаљније видети и у Душан Вулетић, ,,Жртве рата 1941-45. године са подручја Срема“,
Зборник радова са научног скупа ,,Истина о догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945. година“ (Нови
Сад: Скупштина АП Војводине, 2004, 209-240); Bjeljac и Lukić, исто, 80; као и Бјељац, исто, 115-116. Мilan
Мicić, ,,Banat 1941-1948“, Зборник радова са научног скупа ,,Истина о догађајима у АП Војводини у периоду
1941-1945. година“, 74-75. Банат, је фиктивно био под српском управом, али уствари са немачком војном
управом Од 1941- до 1944. год., није било значајнијих одсељавања јер Немачке војне власти у Србији нису
хтеле да повећавају број избеглица са ,,сопствене територије“, а и да се не ремети економија. Tоком 1944.
године се евакуише 10-15% укупне Немачке популације у Банату.
20
Детаљније видети у Bjeljac, Željko i Vesna Lukić,н.д.2008. Према Богољубу Кочовићу, Žrtve drugog svetskog
rata, u Jugoslaviji (London: Naše delo, 1985, 80), процена евакуисаних и избеглих Немаца је 210000. Из
Југославије je вишe од пола немачког становништва, по одлуци немачких војних власти, у колонама, пре
успостављања владавине нове, партизанске власти, отишло за Немачку, Аустрију или у неке друге земље. Због
скоро сви досељени Мађари из Буковине. Завршетком Другог светског рата, настаје
нова епоха у привредном и друштвеном развоју Југославије. Услед демографских
губитака цивилног становништва током рата и исељавања Немачког и Мађарског
становништва дошло је и до демографског и просторног пражњења Војводине.
Нова власт, одмах по ослобођењу (23.08.1945. године), доноси Закон о аграрној
реформи и колонизацији. Пo својој основи, начину провођења, циљевима и
коначним резултатима нова аграрна реформа се у великој мери разликује од
колонизације 1919-1930. године.21
Целокупни расположиви земљишни фонд обухваћен аграрном реформом на
територији Демократске Федеративне Југославије, чинио је преко 1,600.000 ha.
Према дотадашњем власништву припадао је: становништву немачке народности
(39,5%), приватним велепоседницима (14,8%), црквама, самостанима и
манастирима (10,7%), осталим капиталистичким поседницима (банкарима,
земљишним рентерима и слично (20,1%). Остало земљиште за намену колонизације
стечено је и по друим основама (пресудом народних судова, нестанком власника,
даривањем, итд). Највећи део тог земљишног фонда, из којег су најпре издвојене
површине за међурепубличке колонисте, налазио се у Војводини (41,47%, од
укупне површине земље која је била намењена колонизацији).
Поседи и земљишта раздељени су породицама из ратом опустошених
крајева, а приликом насељавања водило се рачуна да се колонисти групишу по
регионалној и етничкој припадности. По завршетку рата и преживели колонисти из
периода 1919-1930. године су се вратили у своја насеља. Приликом колонизације,
одређено је да свака република има своју квоту и простор насељавања. Према
различитим ауторима постоји и различит број насељених (табела 1). Скоро све
републике су своје квоте испуниле током 1946. и 1947. године. Колонизовано је 114
насеља22 (51 насеље у Бачкој, 52 у Банату и 13 насеља у Срему). Као и између два
светска рата када су колонисти своја насеља називали по географским топонимима,
по војним командантима и краљевској породици, на исти начин су и колонисти
досељени после Другог светског рата мењали имена насељима која су населили23.
страха од одмазде Народноослободилачке Војске Југославије (НОВЈ) и Црвене Армије, јер су у рату били на
страни Немачке приближно 70000 фолксдојчера из Бачке и неких 10,5 хиљада из Баната из Србије (детаљније
видети у Д. Живковић, н.д.; Zoran Janjetovic, ,,The Role of the Danube Swabians in the History of the Serbs: A
Heterodox View“, Токови историје,3/2014, 197-212; Micić, исто, 80; Душко Димитријевић, ,,Захтеви некадашње
немачке мањине за реституцију имовине у Србији“, Mеђународни проблеми 63 (1)/2011, 126–159, 133).
21
За разлику од старе аграрне реформе по којој се земља није давала бесплатно, већ су сељаци морали платити
директно или индиректно близу 4 милијарди динара, Закон о новој аграрној реформи осигурао је власнику
потпуно бесплатно уживање додељене му земље. Овом реформом не само што су ограничени велики приватни
поседи вођени на капиталистички начин и по систему закупа, него је спроведена потпуна експропријација
земљишта као и експрорпријација поседа банака, предузећа, деоничарских друштава, црквене имовине и
већине самостана; одузет је и вишак земље од богатих сељака. Првенство у додели земље имали су беземљаши
и земљорадници са мало земље, борци НОР И ПОЈ, припадници Југословенске армије, инвалиди, породице и
сирочад погинулих бораца и жртве фашистичког терора, а становити део земље намењен је пољопривредним
добрима и сељачким радним задругама (Laušić, исто, 29).
22
У Војводини је за потребе колонизације било конфисковано 62281 кућа (без прецизног податка колико је
стамбених зграда) (Никола Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Југославији, 1945-1948. (Нови Сад:
Матица Српска, 1984, 296).
23
Тако је нпр. Чиб постао Челарево (по народном хероју Здравку Челару родом из Босанског Петровца);
Крњаја добија име Кљајићево (по Филипу Кљајићу, родом из Петриње); Букин (Младеново, по Младену
Стојановићу народном хероју из Приједора); Томиславци (Орешковић, по Марку Орешковићу из Госпића);
Краљевићево (Качарево, по босанском хероју Светозару Качару); Парабућ (Ратково, по Ратку Павловићу из
околине Прокупља); Филипово (Бачки Грачац, досељеници из Личког Грачца); Стефансфелд (Крајишник);
 Табела 1 Квоте насељавања колониста по републикама на територију САП Војводине
Број породица Број колониста
НР Босна и Херцеговина
према М.Лутовцу24 13534 85757
према Н.Гаћеши25 12208 76239
према Б.Ђурђеву26 14560 91419
према Б.Букурову27 - 100290
НР Хрватска
према М.Лутовцу 9279 52863
према Н.Гаћеши 7533 40191
према Б.Ђурђеву 9979 56632
према Б.Букурову - 100309
НР Србија28 (без САП)
према М.Лутовцу 6472 37441
према Н.Гаћеши 5000 1500029
према Б.Ђурђеву 7007 41019
САП Војводина30
према М.Лутовцу 4862 20480
према Н.Гаћеши 2740 10594
према Б.Ђурђеву 2507 10639
Аутономна Косовско -Метохијска област
према М.Лутовцу 47 316
према Н.Гаћеши 246 -
према Б.Ђурђеву 282 1685
НР Црна Гора
према М.Лутовцу 5394 37424
према Н.Гаћеши 4399 23199
према Б.Ђурђеву 6105 34393

Хајфелд (Нови Козарци); Пашићево (Змајево), Секић (Ловћенац), Сарча (Сутјеска) и др.
24
Лутовац, исто, 8.
25
Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Југославији, 1945-1948, 353. ,,1945. године из Добруџе
(Бугарска) населило 45 породица (које су се 1911. године иселиле Добруџу). Насељавају се у Петровграду
(девет породица), а 31 породица у Бачкој и пет у Срему. У 1945. години, 124 српске породице из Ловре
(Мађарска) се насељава у Бачкој. Крајем 1945. и почетком 1946. године из Румуније у Банат насељава се 345
српских породица). 23 Македонске породице, које су живеле у Корчи (Албанија), насељава се у Банату (у Јабуку
и Краљевићево). Крајем 1945. године, у Елемир (Банат) се досељава 17 српских породица из Француске“.
Према Б.Ђурђеву, исто, 78, ,,из иностранства је колонизовано 164 породице са 773 члана (Румунија 89
породица; Албанија 40; Италија 7; СССР 8; Бугарска 3; ЧССР 2; Турска 2; Аргентина, Аустрија, САД и Грчка
по једна породица)“.
26
Ђурђев, исто, 76-77.
27
Букуров, Порекло становништва Војводине, 48.
28
Букуров, Порекло становништва Војводине, 20; помиње се да је у оквиру целе територије НР Србије, у
међусреским миграцијама учествовало о 6200 породица или 30000 до 40000 људи. У то време још увек
статистика није разликовала да ли су то била лица са територије САП Војводине, централне Србије или
Аутономне Косовско-метохијске области. Букуров овај податак узима условно и каже ,,ова испитивања, која су
у току, даће неке детаљније податке“.
29
Урачунати колонисти и са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија.
30
Становништво Војводине које се пресељавало унутар насеља или ишло према другим насељима у покрајини.
 према Б.Букурову 29.415
НР Македонија
према М.Лутовцу 1678 10352
према Н.Гаћеши 1280 7014
према Б.Ђурђеву 1830 11027
према Б.Букурову 14519
НР Словенија
према М.Лутовцу 363 1670
према Н.Гаћеши 73 291
према Б.Ђурђеву 517 2319
према Б.Букурову 5129
Укупно
према М.Лутовцу 4163331 246606
према Н.Гаћеши 33479 166218
Према Б.Ђурђеву 42676 248238
Према Б.Букурову 249681

Према Браниславу Букурову, број лица, рођених ван територије Србије, у

другим народним републикама, износи 249681, што је 15% од укупног
становништва САП Војводине.32 Апсолутну тачност података није могуће
успоставити због непрестаног кретања колониста, непоуздане евиденције, али и
због одустајања од колонизације и враћања већ колонизованих породица. Отуд и
неслагања у изношењу коначних резултата колонизације Војводине, које су
сопственим истраживањима установили наведени аутори. Такође, поједини
истраживачи у укупну цифру укључују и насељене територије које су данас по
административној подели део града Београда.

Географско порекло колониста

Према истраживањима Ђурђева33, пун обим колонизације је био 220652 лица

(ако се посматра садашња територија АП Војводине), а на основу Пописа
становништва којим су обухваћени колонисти, као и према попису колониста из
1948. године. На основу резултата пописа из 1948. године НР Босна и Херцеговина
је дала колонисте из свих 65 тадашњих срезова. У односу на квоту, коначно се
населило 13200 породица, са 83091 чланом. Географско-историјски регион
Босанска Крајина (Западна Босна) је сам обхватао скоро једну петину досељених
савезних колониста (52719 колониста, односно 23,89%). По броју колониста издваја
се срез Дрвар 7390 (14,02% свих колониста из Босанске Крајине) 34. Срезови Дрвар,
Босански Петровац (7347) и Босанска Крупа (7357) (22096 колониста), чине 10,01%
од укупног броја колониста у Војводини. Досељени из Херцеговине (21484) су
чинили 9,74% од укупног броја колониста у Војводини. По броју колониста се
издвајају и срезови Столац (3208), Босанско Грахово (3198) и Билећа (3052) (укупно
31
Укључујући и данашње територије општина Земун, Сурчин, Нови Београд и Палилула.
32
Букуров, Порекло становништва Војводине, 46.
33
Истраживања су обухватала попис савезних колониста 1948. године. Савезни колонисти је појам за колонисте
који су се Војводину насељавали са територија других Народних Република и Аутономне Косовско Метохијске
области У ДФ Југославији.
34
Срез који је дао највећи апсолутни број од свих југословенских срезова који су били обухваћени
колонизацијом. Према попису из 1948. године, у овом срезу је остало само 17978 становника (41,1% ) (Савезни
завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова Југославије, књига 1, 1948).
9458 или 44,02% свих колониста из Херцеговине) 35. У осталим деловима БиХ,
значајнији број колониста је био из срезова: Бихаћ, Бугојно, Кључ, Сански Мост,
Гламоч, Гацко и Власеница.
Са територије НР Хрватске од 22 среза, у односу на квоту, у Војводину се
населило 9274 породице са 52929 члана. По пореклу колониста и броју, издвајају се
региони Лика (32090 колониста) и Далмација (11864). Лички срезови Грачац (4802),
Слуњ (5816), Титова Кореница (5531), Доњи Лапац (4539), са 20688 колониста чине
9,38% свих савезних колониста. Из Далмације се у Војводину доселило 11864 лица.
По броју колониста се издвајају срезови Бенковац (3243) и Книн (27782). Од
осталих срезова у НР Хрватској по значајнијем броју колониста се издвајају: Сињ,
Бриње, Госпић, Огулин, Војнић и Двор.
Са територије НР Србије (са Аутономном Косовско Метохијском области),
доселило се 6582 породице са 38276 чланова36. Колонисти су пореклом из 95
срезова, а издваја се регион Јужно Поморавље са 18734 лица (8,49% свих савезних
колониста). У оквиру овог региона издваја се Јабаланички срез, са 3632 досељена
лица. Из Старовлашког краја је у Војводину се доселило 8698 лица, а издвајају се
Пчињски (2483) и Врањски срез (2108). Са територије Аутономне Косовско
Метохијске области се у Војводину доселило 1519 лица, а највише из Грачаничког
среза (308). Од осталих срезова у НР Србији, по значајнијем броју колониста
издвајају се: Милешевски, Лужнички, Рачански, Власотиначки и Нишки.
Са територије НР Црне Горе, колонисти потичу из свих 13 срезова, а у
Војводину се доселило 5496 породица са 31011 чланова. По броју колониста
издвајају се Никшићки (6510), Дурмиторски (4586) и Цетињски (4282) срез.
Колонисти из ова три среза чине 6,977% од укупног броја савезних миграната у
Војводину. Од осталих срезова из којих су колонисти у знатнијем броју, издвјају се:
Берански, Бјелопољски, Даниловградски, Титоградски и Пљеваљски.
Са територије НР Словеније, колонисти су кренули из 27 (од 28) срезова.
Крајњи број насељених колониста је 349 породица са 1592 члана. Највећи број је из
срезова Кршко и Лендава. Из НР Македоније колонизовано становништво води
порекло из 25 (од 27) срезова, а коначни биланс насељених у односу на квоту је
1646 домаћинстава са 9975 чланова. Највећи број се доселио из Кривопаланачког, а
у знатнијем броју су и колонисти из Кумановског среза.
Из наведених 20 срезова, потекло је нешто више од једне трећине свих
савезних колониста у Војводину (34,39%). Највећи број домаћинстава покренут је
из динарских области (95,4%)37. Нешто више од половине досељених је из НР
Босне и Херцеговине и НР Хрватске (56,21%)38. Према Б.Букурову39 ,,Хрватска је
дала Војводини 2,6% свог становништва, Словенија 0,4%, БиХ 3,8%, Македонија
1,2% и Црна Гора 5,4%. Као и код насељавања између два светска рата и у овом
периоду је било колониста који се нису снашли у новој средини те је њих 21293

35
Колонисти из Босанске крајине и Херцеговине са 74203 члана су чинили 89,3% укупних колониста из БиХ.
36
У овај број није урачунато 9764 унутрашњих миграната (миграната са територије САП Војводине).
37
Резултати у табли су изведени на основу података пописа становништва, домаћинстава и станова
Југославије 1948., књига 1 Број становника Југославије, по срезовима . Обухваћено је 20 срезова из којих је
потекао највећи број савезних колониста.
38
Ђурић, н.д , даје преглед броја домаћинстава која су добила право на колонизацију. Овај број се не поклапа
увек са бројем колонизованих породица, јер су неке одустале
39
Букуров, Порекло становништва Војводине, 48.
одустало и вратило се у своја родна места 40. Исто тако, један део колониста се из
војвођанских места у која су се колонизовали, убрзо по доласку преселио у Београд
и Нови Сад (то је углавном био командни кадар Југословенске Народне Армије и
кадар Комунистичке Партије Југославије који су добијали боље услове за
напредовање). Било је и колониста који су искористили прилику да се дошколују у
местима у којима су се населили, а онда су отишли у градске центре на студирање.
Део заинтересованих за миграцију није ни кренуо у колонизацију јер нису
испуњавали услове који су дати од Министарства за колонизацију ДФ Југославије, а
потраживања су била већа од добијених квота.

Табела 2. Срезови у Југославији са највећим учешћем колониста на територију Војводине према

попису становништва из 1948. године
Срез Република Број колониста
Дрвар Босна и Херцеговина 7390
Босанска Крупа Босна и Херцеговина 7357
Босански Петровац Босна и Херцеговина 7347
Никшић Црна Гора 6510
Слуњ Хрватска 5816
Титова Кореница Хрватска 5531
Бихаћ Босна и Херцеговина 5014
Грачац Хрватска 4802
Дурмиторски Црна Гора 4586
Доњи Лапац Хрватска 4539
Бугојно Босна и Херцеговина 4426
Кључ Босна и Херцеговина 4410
Цетиње Црна Гора 4282
Сански Мост Босна и Херцеговина 4085
Огулин Хрватска 3801
Крива Паланка Македонија 3648
Јабланички Србија 3632
Столац Босна и Херцеговина 3280
Бенковац Хрватска 3243
Босанско Грахово Босна и Херцеговина 3198
Укупно 75893

Географски распоред колониста у Војводини

Колонисти из југословенских република, имали су неколико регија

насељавања у Бачкој, Банату и Срему. Поједини делови су били груписани по
пореклу колониста. Савезних миграната је у Срему било 11162, а преовлађивали су

40
Око девет процената од укупног броја колониста се вратило (Ђурђев, исто, 66). Према Branku Petranoviću,
Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. (Beograd: Institut društvenih nauka, 1964, 232) до краја
марта 1946. године од колонизације је одустало 342 породице из Босне и Херцеговине, 151 из Хрватске, 21 из
Црне Горе, 3 из Србије и 6 из Словеније. Док су се неки колонисти враћали у стари завичај да би лакше дошли
до разних облика помоћи, јер за обраду добивеног поседа нису поседовали радну снагу (нпр. удовице), други су
опет пресељавали део породице или ужу породицу са намером да задрже оба поседа. Поред многих потешкоћа
аклиматизације у новој средини, за деколонизацију су једним делом криве и власти у завичајном крају, јер су у
Војводину слале људе који су имовински добро стајали, испољавајући касније миграциона расположења, услед
осећања неправде при деоби станова и локацији смештаја. На узроке незадовољства и отежавање провођења
колонизације имала је утицај и прурањена присила над колонистима да улази у задруге, на самом почетку
насељавања, када још увек нису били спремни прихватити колективну обраду земље.
из БиХ и Хрватске. Највише су биле заступљене унутрашње миграције (углавном
из насеља са Фрушке Горе). Из централне Србије и Аутономне косовско Метохијске
области населило се 16605 колониста и, а у 29 насеља. Са територије Аутономне
Косовско Метохијске се највише населило у Савино село (201 колониста) и
Крушчић (136). Највећи број досељеног становништва из централне Србије био је
из: Пчињске и Врањске области.
Табела 3. Насеља у Срему са највећим бројем савезних колониста укупно и према
преовлађујућој републици из које су се доселили, према попису становништва Југославије из
1948. године41
Насеље Укупно Укупно Бр. колониста према пореклу
становника колониста
Рума 14001 2609 1313 БИХ
Инђија 7758 2302 872 Хрватска
Бешка 3648 523 352 Хрватска
Нови Бановци 1341 285 109 Централна Србија
Нови Сланкамен 4785 224 182 Хрватска
Обреж 1327 191 165 Централна Србија
Крчедин 2810 185 140 Црна Гора

Број савезних колониста који се доселио у Бачку, био је 125679 лица. Из БиХ
се у Бачку доселило 32230 колониста у 60 насеља. Према географском пореклу
највише их је досељено из срезова Босанске крајине (Дрвар, Босански Петровац,
Бугојно, Купрес) и из појединих Херцеговачких срезова. Из Црне Горе се у Бачку
населило 29907 лица у 32 насеља, а највише из Никшићког, Пљеваљског и
Титоградског среза. Са територије Хрватске се у Бачку населило 46110 савезних
колониста у 56 насеља и то углавном пореклом из: Лике (срезови Доњи Лапац,
Госпић, Лички Грачац). Из Словеније се у Бачку доселило 24, а из Македоније 713
лица. Од насеља у којима преовлађују аутоколонисти (колонисти са локала и
Војводине) издвајају се Нови Футог, Жабаљ и Чуруг.
Табела 4. Насеља у Бачкој са највећим бројем колониста према попису из 1948. године
Насеља Укупно Укупно Бр. колониста према пореклу
становника колониста
Централна Србија
Каравуково 5008 5017 4942
Ратково 4835 4263 3554
Српски Милетић 4089 3962 3817
Оџаци 6607 2599 2067
Дероње 3147 892 860
Босна и Херцеговина
Младеново 4379 3593 3584
Гајдобра 5174 4849 4520
Бачка Паланка 12830 3609 2991
Бачки Јарак 2438 2242 2190
Челарево 3454 2133 2133
Бач 5156 1948 1864
Обровац 3211 1899 1882
Бочар 2848 1393 1374

41
Извор табела 3,4, 5 и 6 архив Војводине, фонд 184, Нови Сад ( из Ђурђев, н.д., 70-78), преуредили аутори.
 Бачко Ново Село 1751 1325 1252
Футог 5368 1319 1085
Црна Гора
Врбас 14837 5727 5519
Сивац 11029 5513 4636
Ловћенац 5055 5067 4807
Црвенка 5879 4383 2239
Бачко Добро 3759 3878 3149
Поље
Савино Село 5084 2593 1902
Фекетић 5811 1757 1577
Кула 10704 1965 1760
Равно село 4046 2109 1219
Крушчић 2791 1847 1625
Хрватска
Станишић 7741 5487 5433
Кљајићево 5847 5382 5332
Апатин 13795 5225 5114
Бачки Брестовац 5991 5033 4820
Пригревица 5219 4605 4605
Бачки Грачац 4383 4328 4225
Чонопља 5733 3060 3054
Риђица 4195 2883 2883
Колут 2927 2817 2883
Бајмок 11789 2690 2074
Сонта 7181 830 802

У Банат се населило77482 лица. Из Босне и Херцеговине се доселило 46445

лица у 56 насеља. Највише колониста из БиХ досељених у Банат је у општинама:
Кикинда; Зрењанин Сечањ и Житиште. По географском пореклу преовлађују
колонисти из срезова Босанске Крајине (Дрвар, Босанска Крупа, Бихаћ) и
Херцеговине. Са територије централне Србије и Аутономне Косовско метохијске
области доселило се у Банат 18325 колониста, у 28 насеља. Најавећи број
досељених из централне Србије је у општинама Панчево и Алибунар.

Табела 5. Насеља у Банату са највећим бројем колониста према попису из 1948. године

Насеља Укупно Укупно Бр. колониста према пореклу

становника колониста
Босна и Херцеговина
Бан. Велико Село 4388 4317 4347
Крајишник 3926 4136 4136
Наково 3438 3435 3435
Нови Козарци 3422 3173 3162
Бан. Деспотовац 3098 2991 2991
Лазарево 2499 2474 2428
Кикинда 28665 2363 2288
Српска Црња 8220 2203 2190
Равни Тополовац 2454 2190 2184
Честерег 2296 1986 1936
Сечањ 2546 1986 1838
Житиште 3163 1777 1698
 Лукићево 1608 1491 1480
Клек 1581 1383 1377
Међа 2555 1561 1213
Сутјеска 2667 1401 978
Централна Србија
Банатски 5834 3283 2996
Карловац
Бан.Брестовац 4068 2617 2599
Бела Црква 9428 1911 1511
Старчево 3880 1136 746
Македонија
Јабука 4392 3440 3135
Качарево 5044 3761 2229
Глогоњ 3678 1846 1688
Пландиште 3040 1919 635

Из Аутономне Косовско-метохијске области, највише колониста је насељено

у насељу Плочице (2364 становника у 1948. године, укупно 1096 колониста (396 из
централне Србије). Према просторима из којих су се доселили, преовлађују:
Западна Србија (Бајина Башта, Копаоник, Пријепоље, Рашка област); Источна
Србија (Неготинска крајина, Тимочка крајина). Са простора Косовско-метохијске
области, колонисти су дошли највише из северног дела. У Банат се населило и 9093
колониста из Македоније у 26 насеља су највише досељени у општине: Панчево и
Пландиште. Географско порекло колониста је било највише из Криве Паланке,
Велеса, Охрида. Из Словеније је у Банат досељено 1538 колониста у осам насеља.
Највише је досељено у Гудурицу (448 лица), Вршац (433) и Велику Греду (277), а
највише су долазили из среза Доња Лендава, и простора Бела Крајине. Досељено са
простора Хрватске у Банат је 2027 лица, а у 36 насеља. Највише их је досељено у
насеља Сутјеска 423 лица, Ковин 230 и Качарево 221. Порекло им је из Далмације и
Лике. Унутрашњи колонисти су највише карактеристични за Зрењанин и Кикинда.
Учешће колонизованог становништва у односу на укупан број становника
свих војвођанских насеља према попису становништва из 1948. године, издваја се
према скали (у процентима)
0-25%:104 насеља
26-50%: 14 насеља
51-75%: 17 насеља
76-100%: 18 насеља
Преко 100%42: 6 насеља (Ловћенац, Крајишник, Каравуково,
Досељено становништво је чинило преко 90% у насељима: Лазарево 98,99;
Бачки Грачац 98,07; Српски Милетић 96,89; Нови Козарци 92,72; Банатски
Деспотовац 96,55; Колут 96,24; Кљајићево 92,04; Гајдобра 93,72; Лукићево 92,72;
Бачки Јарак 91,96; У овим, као и у насељима где је било више досељеног
становништва доселило се нешто више од једне трећине колониста (35,58%).
Савезни колонисти су се населили у 44 Војвођанске општине. У четири
војвођанске општине није било досељених савезних колониста: Беочин, Бачки
42
Шест насеља је имало више досељеног становништва него што је по попису из 1948. године, било
становника, услед неслагања података са пописа становништва и списка коначног броја колониста: Ловћенац,
Крајишник, Каравуково, Бачко Добро Поље, Наково, Банатско Велико Село. Архив Војводине, Фонд 184, Нови
Сад, објављено у Ђурђев, исто, 70-78.
Петровац, Ковачица и Нови Кнежевац. Међутим насеља у овим општинама, су, као
и сва остала војвођанска, била захваћена унутрашњим миграцијама. (Табела 6)

Табела 6 Општине у Војводини43 са највећим бројем колониста, према попису становништва

Југославије, 1948. (%)
Општина Број БиХ Хрватска Црна Централна Македонија Словенија
колониста Гора Србија44
Оџаци 26111 5,3 35,4 0,5 58,8 0 0
Сомбор 21621 1,1 96,6 0,2 0,2 1 5
Врбас 17420 17,1 1 74,4 2,5 1 0
Б.Паланка 16280 97,9 0,2 0,2 2,9 1,2 0
Панчево 15275 70,9 3,8 1,7 41,3 46,4 11
Кикинда 15240 97,9 1,2 0,09 0,5 0,2 0
Кула 13708 9,6 11,9 74,8 3,1 0,5 0
Апатин 10660 0,9 98,9 0,08 0,03 0,01 2
Зрењанин 10000 99,1 0,3 0 0,4 0,01 10
Сечањ 9202 86,3 7,8 1,1 2,9 0 0
Житиште 8310 87,9 1,5 0,5 3,1 2,2 0
М. Иђош 6824 2,1 1,8 93,6 2,6 0 0
Ковин 5112 3,7 7,7 3,1 84,6 0,8 0
Бач 3770 94,6 2,6 0,6 0,9 0,3 17
Рума 3716 42,2 45,3 1,5 10,5 0,4 0
Укупно45 168007 40,8 27,8 18,1 16,8 4,8 45

Учешће колонизованог становништва у односу на укупан број становника

свих војвођанских општина према попису становништва из 1948. године, издваја се
према скали (у процентима):
0-25%: 38
26-50%: 5
51-75%: 1
Само у општини Оџаци, преовлађује досељено становништво, са уделом од
две трећине укупног броја становника (66,34%). Општина Врбас има скоро
половину досељеног становништва у укупном броју становника (46,86%). У
општинама Мали Иђош, Бачка Паланка, Апатин (34,23%) и Кула (34,69%), број
савезних колониста у укупном броју становника чини нешто више од једне
трећине46.
Демографске Последице

43
Према садашњој територијалној подели. Ако се посматра административна подела која је била у 1948. години
(срезови), највећи број досељеног становништва, у односу на укупан број је био у срезовима: Бачкопаланачки
(37,8%); Кулски (37,4%); Сомборски (37,1%); Сечањски (36,2%), Оџачки (26.4%) и Кикиндски (25,6%)
(Букуров,. Порекло становништва Војводине 46)
44
У обзир је узета Централна Србија са аутономном Косовско-метохијском области.
45
Подаци приказани у табели 11, пиказују 15 општина, у Војводини са највећим бројем колониста (досељено је
75,80% од укупног броја колониста у Војводину, 82,52% свих досељених из БиХ, 88,10% свих колониста из
Хрватске, 98,26% свих колониста из Црне Горе, 73,65% свих колониста са простора централне Србије и
Аутономне Косовско Метохијске области, 80,50% из Македоније и Словеније 2,83% (Ђурђев, исто, 70-78.,
комбиновано са Пописом становништва домаћинстава и станова 1948.године).
46
Скала и објашњење изведени на основу података Ђурђев, исто,70-78.
 Досељавање становништва 1946. до 1948. године, утицало је на промене у
мрежи насеља (формирање нових насеља), демографске промене (број становника,
природно кретање, унутрашње миграције, структура становништва (национална,
социо-економска, полно.- старосна, образовна и др), промене у броју домаћинстава
(пораст броја)47 као и економске, етнографске и политичке промене. Ова
колонизација је значајно утицала пре свега на повећање броја становника. Да није
било колонизације, услед постојећих историјских ратних и послератних последица
(укључујући ратне губитке становништва и исеавања немачког и мађарског
становништва), попис становништва 1948. године би вероватно забележио значајно
опадање броја становника (било би оквирно 1424451 становника).48 Међутим,
попис бележи 1663212 становника у Воводини.
Последица колонизације је и висок степен наталитета у Срему и јужном
Банату. За јужну и северну Бачку и северни Банат карактеристичан је у то време био
средњи степен наталитета. Односно, више стопе, су утицале да се и природни
прираштај повећавао49, а тиме и број становника Војводине. Индекс старења
становништва 1948. године је био 27,8 (ниска стопа, што указује на већи удео млађе
популације)50, а просечна старост жена у фертилном периоду је била 22 године, а
просечан животни век становништва 30,8 година. 51 Фертилна група женског
становништва чини 45,7% укупне женске популације Војводине.
Полна структура становништва у Војводини, према попису 1948. године је
обухватала 47,8% мушког, у односу на 52,2% женског становништва, што указује на
мањак мушког становништва као последица Другог светског рата. Посматрано по
војвођанским географским регионима, у Бачкој је 49,4% било мушког а 50,7%
женског становништва. У Банату је однос био сличан, односно 49,0% мушког и
51,0% женског становништва. У Срему је однос већи у корист женског
становништва (54,5% женског) у односу на мушко становништво (45,5%) 52. У
попису из 1948. године, се (за разлику од претходних, (1921. и 1931. године) даје се
прецизнија слика о националној структури становништва а појављују се и нове
националности53. Ради лакшег упоређивања, са пописом из 1931. године, издвојене
су исте групе. Тако су према попису становништва 1948. године, јужнословенски
народи чинили 61,06%54; Мађари 26,36%; Немци 1,80%55; остали словенски народи
47
Тако, према пописима, 1948. години на територији Војводине је било 454337, а 1953. године 484677
становника. Ljiljana Đorđević, ,,Promene u prosečnoj veličini domaćinstava u Srbiji u drugoj polovini 20. veka“,
Stanovništvo 46 (1)/2008, 42. Односно, према односу броја породица и броја колониста, број чланова
домаћинстава, колонизованог становништва је био 5,8.
48
Ђурђев, исто, 65.
49
Đorđević, исто, 43. Од 1948 до 1953., просечан годишњи раст становништва је био 7%.
50
Букуров, Порекло становништва Војводине, 52. Старосна група до 14 година чинила је 28,1%; од 15 до
19 година, 12,6%; 20 до 29 година 20,3%; 30 до 59 година 33,4% и преко 60 година 5,6%.
51
Đorđević, исто, 46.
52
Бјељац, исто, 25.
53
Савезни завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова 1953. године, књига 9, Београд:
1954.
54
Од тога становништво српске националности је 50,00% а у претходним пописима је посматрано према
вероисповести чинило 45% односно 47% (Бјељац, исто, 22)
55
Број немачког становништва је у опадању и услед тога што 1948. године није пописивано немачко
становништво које се тада налазило у заробљеничким концентрационим логорима по Војводини и што се део
становника немачке националности, а који су потицали из мешовитих бракова из страха нису изјашњавали као
Немци.
6,32%, Румуни 3,56% и остали 0,90%. Српско становништво, услед колонизације,
чини половину становништва Војводине56.
Детаљнију слику о демографским променама у Војводини, после
колонизације, даје попис становништва ФНР Југославије, 1953. године, према којем
је било 1712619 становника. И даље је присутно повећање наталитета (висок степен
јужна Бачка и Срем)57. Јужнословенски народи су чинили 61,64% становништва
(Срби 49,94%), Мађари 25,94%; Немци 2,10%, остали словенски народи 5,93%,
Румуни 3,54% и остали 0,85%.58 Ако се упореде ова два пописа, види се повећање
броја становника 1953. године, у односу на попис 1948. године, у Бачкопаланачком,
Кикиндском, Оџачком, Панчевачком, Сомборском и Тамишком срезу, односно у
срезовима где је сконцентрисан и највећи број савезних колониста. Са друге стране,
упоређујући број становника према пописима из 1948. и 1953. године у срезовима
Титова Кореница, Слуњ и Огулин (НР Хрватска), Дрвар (БиХ) долази до
депопулацијског процеса, а у појединим срезовима број становника је тек у благом
порасту59.
Колонизација становништва после другог светског рата, донекле представља
и наставак колонизације која је била између два светска рата. Анализа наведених
миграција (колонизација), обухвата новоформирана насеља колониста у ова два
посматрана периода. У Срему се и у једном и у другом периоду као колонистичка
места издвајају насеља Хртковци и у малом броју Вогањ (највише колониста из
Хрватске). У Бачкој од новоформираних насеља која су створена колонизацијом
између два светска рата, колонизација је обухватила и после другог светског рата
Бачки Брестовац, Бајмок, Обровац, Футог и у мањем броју Степановићево, Сириг,
Бајша, Ветерник и Шајкаш са колонистима из Бих и Хрватске. У Банату од
новоформираних насеља која су створена колонизацијом између два светска рата,
колонизација је обухватила и после другог светског рата: Српску Црњу, Плочице,
Руско Село (из БиХ), Остојићево (из БиХ), Велику Греду (из Словеније и
Македоније) и у мањем броју Велико Средиште, Војвода Степа, Стари Лец,
Банатско Ново Село и Делиблато. Колонисти су били и из Централне Србије и
Аутономне Косовско Метохијске области, као и у мањем броју из Црне Горе. Као и
у Срему и Бачкој остала насеља су била укључена у унутрашње миграције. У
великој мери ово упоређивање потврђује истраживање М.Лутовца 60, да су се
колонисти између два светска рата (највише они који су формирали насеља по
регионалном пореклу доласка), после 35 година боравка, потпуно прилагодили
новој средини. Међутим, у односу на колонисте између два светска рата
колонизација после другог светског рата је имала погодности за брже
прилагођавање, јер је груписањем по регионалној основи пренет један део средине
56
У односу на претходне пописе. Упоредни подаци структуре становништва по језику и националној структури,
а дати у процентима, изведени према пописима становништва Југославије 1921., 1931. и 1948. године.
57
Милена Спасовска, Даница Шантић и Олица Радовановић, ,,Историјске етапе у транзицији природног
обнављања становништва Србије“, Гласник Српског Географског Друштва, 62 (2)/2012, 32. У 1947. години,
24,4, а у 1950. 25,5 промила, тј., природни прираштај је 1947. године био 9,2, а 1950.године 12,2 промила.
58
68,0% колониста су чинили Срби, Хрвати 11,0%, Црногорци 10,4%, Македонци 3,2%, Словенци 2,0%,
несловенске етничке групе 2,9%, Највећи број Срба је дошло из БиХ и Хрватске. (Букуров, Порекло
становништва Војводине, 52)
59
Босански Петровац, Билећа (БиХ); Доњи Лапац, Госпић, Грачац (Хрватска) и Дурмиторски срез (Црна Гора)
(Попис становништва, домаћинстава и станова Југославије, 1948).
60
Лутовац, исто, 8.
старог завичаја. Такође ови колонисти имали су и друге повољности: куће,
покућство и други инвентар, боље саобраћајне везе између старог и новог завичаја.
Осим земље коју су добили, колонистима је додељена и кућа, осигурана прехрана
до прве жетве, дат им је минимум стоке за прехрану и друго. Они колонисти који су
остали, у почетку су се тешко навикавали на равницу, климу, начин живота и
привређивање, као и куће и станове у које су смештани. 61 Карактеристично за
период колонизације је да насељено становништво доноси у Војводину свој језик
(дијалект), лексичко благо, обичаје, право, предања, моралне норме и друго.
Последица наведених колонизација (пре свега оне после другог светског
рата) је и правац економских миграција које су обухватале период 60-тих и 70-тих
година 20. века. Правци ове миграције су били из Босне и Херцеговине, Хрватске и
Црне Горе, крајњи циљ су била насеља где су се већ, после другог светског рата
населили њихови рођаци, бивше комшије и други. Долазак је у почетку био
привремен, да би се и ти мигранти насели у иста насеља, а касније се један део
пресељавао у општинске центре, Нови Сад и Београд 62 Такође, током ратних
дешавања на територији бивше СФР Југославије, један део избеглица из Босне и
Херцеговине и Хрватске је свој привремен, а касније и сталан смештај нашао у
насељима у којима су се њихови рођаци доселили у периоду 1945-1948. године63

Закључак

Услед демографских губитака цивилног становништва током рата и

исељавања немачког и мађарског становништва дошло је и до демографског и
просторног пражњења Војводине, 1945. године када се доноси и закон се о
аграрној реформи и колонизацији. Иако постоје различите процене броја колониста
у периоду колонизације, који се могу уочити у приказаним подацима, може се са
сигурношћу тврдити да су све републике до 1947. испуниле своје колонизационе
квоте, те да је укупно у Војводини колонизовано 114 насеља. Према досадашњим

61
С обзиром на број колониста и простора из којих су се населили (територије на којима се током другог
светског рата одвијале најжешће борбе (офанзиве) Немачких, Италијанских, Усташких; Бугарских и других
војних јединица на јединице Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије), у народу је
ова колонизација имала назив ,,осма офанзива“ (која је обухватала долазак на простор који су насељавали
поражени непријатељи). У култури бивше СФРЈ, израз „седам офанзива“ често је коришћен као синоним за све
напоре које су партизани морали поднети како би на крају извојевали победу у рати. У складу са тим, осма
офанзива је представљала напоре и недаће које је колонизирано становништво на простору целе Југославије, а
посебно у Војводини, имало током послератне обнове, прилагођавања на нове услове и изградњу
социјалистичког друштвеног уређења. Познати српски књижевник Бранко Ћопић (1915-1984) у свом
књижевном опусу је имао теме које су обрађивале живот становника Босанске крајине (живописно,
реалистичко сликање сеоског живота, познавање живота и менталитета људи са села, ведрине и живости духа.
Једна од његових књига ,,Осма офанзива“ (Београд: Просвета, 1964), управо на такав начин осликава живот
колониста из Босанске крајине, насељених у немачким селима у Банату, као и њихов однос према
староседелачком становништву. Радио телевизија Београд је осамдесетих година 20. века снимила и
телевизијску серију ,,Осма офанзива (локација снимања је било село Крајишник). Мада је у време колонизације
имао свега шест година, он и данас јасно види слике сточних вагона у којима су колонисти стизали у Банат
(Мирослав Марић (75), родом из околине Котор Вароши) (www.novosti.rs/vesti/reportaze/Sta je Vojvodini donela
osma ofanziva i kako danas zive kolonisti (20.01.2014; репортажа и ауторизовани текст интервјуа аутори текста
новинари М.Иветић и Ђ.Вукмировић).
62
Детаљније видети у Слободан Ћурчић ,,Једна мало позната масовна миграција у Војводини“, Зборник
Матице Српске за друштвене науке, 121/2006, 69-76.
63
Детаљније видети у Vladimir Nikitović i Vesna Lukić, ,,Could refugees have a significant impact on the future
demographic change of Serbia“, International migration, 48 (1)/2010, 106-128.
истраживањима, процењује се да је пун обим колонизације био око 220652 лица на
основу Пописа колониста из 1948. године. Досељавање становништва 1946. до
1948. године, утицало је на крупне демографске промене на подручју Војводине,
како промене у броју становника и националној структури, тако и на бројне
друштвене, економске, етнографске, политичке промене. Ако се упореде подаци
пописа становништва из 1931. и 1948. године уочава се знатан пораст удела
јужнословенског становништва (са 47,6% на 61,1%), благи пораст удела мађарског
становништва (са 24,2% на 26,4%) и значајно опадање удела немачког
становништва (са 21,2% на 1,8%, услед емиграције). Дакле, може се рећи да српско
становништво, услед колонизације, након Другог светског рата чини половину
становништва Војводине. Такође се уочавају одређене правилности у насељавању
приликом колонизације одређених области и насеља у Војводини. Притом,
приликом колонизације Срема, примећује се преовлађивање савезних миграната из
БиХ и Хрватске, док се у Бачкој такође примећује знатно учешће колониста из БиХ,
Хрватске и Црне Горе, уз знатно ниже стопе досељеника из Централне Србије. Када
је у питању Банат, знатна је доминација досељеника из БиХ и Централне Србије, уз
ниже стопе досељеника из осталих република. Притом, уочава се доминација
одређених етничких група приликом насељавања одређених области и насеља, при
чему се досељеници из блиских крајева теже да се концентришу у једном насељу.
Ова колонизација је такође имала погодности за брже прилагођавање, јер је
груписање по регионалној основи настављено, те да су и каснији миграциони
процеси пратили исти ток, са циљем концентрисања етнички истоветног
становништва у појединим насељима у Војводини. Оваква слика очита је и у
данашњем демографском распореду становништва на подручју Војводине, а који је
последица миграција на овом простору. Једини изузетак представља урбани
простор Новог Сада који је константно изложен снажним савременим миграционим
процесима.
 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

КЊИГЕ
Букуров, Бранислав. Порекло становништва Војводине. Нови Сад: Матица Српска,
1958
Гаћеша, Никола. Аграрна реформа и колонизација у Бачкој, 1918 – 1941. Нови Сад:
Матица Српска, 1968.
Гаћеша, Никола. Аграрна реформа и колонизација у Банату, 1919 – 1941. Нови Сад:
Матица Српска, 1972.
Гаћеша, Никола. Аграрна реформа и колонизација у Срему, 1919 – 1941. Нови Сад:
Матица Српска, 1975.
Гаћеша, Никола. Аграрна реформа и колонизација у Југославији, 1945-1948. Нови
Сад: Матица Српска, 1984.
Голубовић, Звонимир. Шарварска голгота. Протеривање и логорисање Срба Бачке
и Барање 1941-1945. године. Нови Сад: Историјски музеј Војводине, 1995
Ђурђев, Бранислав С. Послератна колонизација у Војводини: Методи и резултати
демографске анализе, колонизације у Војводини 1945-1948. године. Нови Сад:
Матица Српска,1995
Ерић, Миливоје. Аграрна реформа и колонизација у Југославији 1918 – 1948.
Сарајево: Веселин Маслеша, 1958.
Искруљев, Тоша. О Војводини и њеној колонизацији. Нови Сад: д.д. Застава, 1925.
Поповић, Душан Ј. Срби у Војводини. Нови Сад: Матица Српска, књ 1 и 2, 1957 и
1959.
Petranović, Brankо. Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. Beograd:
Institut društvenih nauka, 1964.
Ћопић, Бранко. Осма офанзива. Београд: Просвета, 1964.

ЧЛАНАК ОБЈАВЉЕН У ПЕРИОДИЦИ

Бјељац, Жељко. „Демографско кретање Румунске Популациje у Војводини“.
Зборник Матице Српске за друштвене науке, 121/2006, 375-382.
Bjeljac, Željko i Vesna Lukić. ,,Migrations on the Territory of Vojvodina Between 1919
and 1948“. East European Quarterly, 42(1)/2008, 69-93.
Bubalo Živković, Milka, i drugi. ,,Migrations on the territory of Vojvodina Province
(Serbia) in the first half of the 20th century“. Pensee journal, 76 (1)/2014, 309-324.
Букуров, Бранислав. ,,Колонизација Бачке за време Другог светског рата“. Гласник
Српског географског друштва, 51(1)/1971. 55-63
Димитријевић, Душко. ,,Захтеви некадашње немачке мањине за реституцију
имовине у Србији“. Mеђународни проблеми, 63(1)/2011, 126–159.
Ђурић, Владимир. ,,Географски распоред новоколонизованог становништва у
Војводини“. Гласник Етнографског Института САН, 2-3/1953-1954, 737-746.
Đorđević, Ljiljana. ,,Promene u prosečnoj veličini domaćinstava u Srbiji u drugoj
polovini 20. veka“. Stanovništvo 46(1)/2008, 41-69
Janjetovic, Zoran. ,,The Role of the Danube Swabians in the History of the Serbs: A
Heterodox View“. Токови историје, 3/2014, 197-212.
Laušić, Ante. „Osnovne značajke kolonizacijskih procesa na Jugoslavenskom prostoru
1918-1948“. Migracijske teme 5(1)/1988, 27-42.
Nikitović, Vladimir i Vesna Lukić. ,,Could refugees have a significant impact on the
future demographic change of Serbia“. International migration, 48(1)/2010, 106-128.
Лутовац, Милисав. ,,Миграције и колонизације у Југославији у прошлости и
садашњости“. Гласник Етнографског Института САН, 7/1958, 1-11.
Спасовска, Милена, Даница Шантић и Олица Радовановић. ,,Историјске етапе у
транзицији природног обнављања становништва Србије“. Гласник Српског
Географског Друштва, 62(2)/2012. 23-60.
Terzić, Аleksandra i Željko Bjeljac. ,,The extermination of Jewish population and
heritage in Bačka region of AP Vojvodina (Serbia)“. Trames – A Journal of the
Humanities and Social Sciences, 18(1)/2014, 39-55.
Ћурчић, Слободан. ,,Једна мало позната масовна миграција у Војводини“. Зборник
Матице Српске за друштвене науке, 121/2006, 69-76.
ТЕКСТ ОБЈАВЉЕН У ДНЕВНИМ НОВИНАМА
Ivetić, М., Vukmirović, Đ. Sta je Vojvodini donela osma ofanziva i kako danas zive
kolonisti, http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:474215-Sta-je-
Vojvodini-donela-osma-ofanziva-i-kako-danas-zive-kolonisti, 20.01.2014; датум
приступа 20.04.2015.
ЧЛАНАК ОБЈАВЉЕН У ЗБОРНИКУ РАДОВА
Бјељац, Жељко. ,,Демографско стање у Војводини пред Други светски рат и након
завршетка рата“, Зборник радова са научног скупа „Истина о догађајима у АП
Војводини у периоду 1941-1945.година“, приредио Драгољуб Живковић, 5-34. Нови
Сад: Скупштина АП Војводине, 2004.
Бјељац, Жељко, Марија Дробњаковић и Милан Радовановић ,,Миграције
становништва Војводине уочи и почетком другог светског рата“, Срби и рат у
Југославији 1941.године, ур. Драган Алексић, 103-118. Београд: Институт за новију
историју Србије, Музеј жртава геноцида, Москва: Институт за Славистику РАН,
2014.
Bjeljac, Željko i Aleksandra Terzić. ,,Suffering of Population in Bačka and Baranja in
1941 and 1942“. Историја и Географија: Сусрети и прожимања, ур. Сoфија Божић,
319-341. Београд: Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ, Институт за новију
историју Србије, Москва: Институт за славистику РАН, 2014.
Вулетић, Душан. „Жртве рата 1941-45. године са подручја Срема“. Зборник радова
са научног скупа „Истина о догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945.
година“, приредио Драгољуб Живковић, 209-240. Нови Сад: Скупштина АП
Војводине, 2004.
Živković, Dragoljub. ,,Stradanje Vojvođana 1941.-1948. godine“. Зборник радова са
научног скупа „Истина о догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945.година“,
приредио Драгољуб Живковић, 54-55, Нови Сад: Скупштина АП Војводине, 2004.
Мicić, Мilan. ,,Banat 1941-1948“. Зборник радова са научног скупа ,,Истина о
догађајима у АП Војводини у периоду 1941-1945. година“, ур. Драгољуб Живковић,
74-75, Нови Сад: Скупштина АП Војводине, 2004.
Церовић, Љубивоје. ,,Народи на тлу Војводине од античког доба до другог светског
рата“. Зборник радова са научног скупа „Истина о догађајима у АП Војводини у
периоду 1941-1945.година“, приредио Драгољуб Живковић, 20 -21. Нови Сад:
Скупштина АП Војводине, 2004.
ЗБИРКЕ ДОКУМЕНАТА
Општа државна статистика Краљевине Југославије. Попис становништва,
домаћинстава и станова Краљевине Југославије 1921. године, Сарајево, 1932.
Општа државна статистика Краљевине Југославије. Попис становништва,
домаћинстава и станова Краљевине Југославије 1931. године, Сарајево, 1939.
Савезни завод за статистику. Попис становништва, домаћинстава и станова
Југославије, књига 1, 1948.

SUMMARY

Željko Bjeljac, AleksandraTerzić

MIGRATIONS IN VOJVODINA REGION 1945 – 1948.

CAUSES AND CONCENQUENCES

Abstract. In the territory of the nowadays AP Vojvodina, since the end of the 17 th century until today,
numerous planned, economical or uncontrolled migrations happened. The article researches the period of
demographic collonization after the Second World War (1945 – 1948). It has an aim to establish the
connections between two colonization periods, the mentioned one and the previous one, launched in
interwar period (1919 – 1929). Furthermore, we consider the elements that influence on the settlement
process and migrations in the second half and the end of the 20th century.
Key words: migrations, collonization, 1945 -1948, AP Vojvodina

The article is consisted of several chapters, disscussing the process of migration flows in northern
parts of the newly established state of Yugoslavia after the Second World War. It gives historical outlook to
the happenings in Vojvodina region considering migration flows of diferent ethnicities in Vojvodina, as well
as two great colonization flows in Vojvodina, before and after the Second World War. The study covers the
causes of migration flows, geographical origin of settlers, distribution of settlements where colonization
took its greatest effect as well as the concenquences of the colonization process. Due to the demographic
losses of the civilian population during the War, as well as high emigration of German and Hungarian
population from Vojvodina, the demographic and spatial discharge of Vojvodina is evident. In 1945, the
Agrarian Reform Law was created that included the colonization act. Although there are various estimates
of the settlers numbers, which are presented in this article, the general claim with an overall certainty is that
all the republics of former Yugoslavia managed to achieve the colonization quota until 1947. The total
number of colonized settlements in Vojvodina was 114. According to the previous research, it is estimated
that the full extent of colonization was about 220652 persons, based on the colonists list from 1948.
Arrival of the population from different Yugoslav states, from 1946 – 1948, resulted with a large
demographic changes in Vojvodina region, considering intense changes in population numbers, ethnic
composition, different social, economic, ethnographic and political changes.
According to data presented, slavic, mostly Serbian population, due to the colonization process,
after Second World War consisted the half of total Vojvodina population. Certain regularities in settling
process in Vojvodina during the colonization period was noted. In colonization of Srem county, the
predominance of federal migrants from BiH and Croatia is evident, while in Bačka significant participation
of settlers from BiH, Croatia and Montenegro is noted, with significantly lower rates of immigrants from
Central Serbia. When it comes to the Banat county, a significant dominance of immigrants from Bosnia and
Central Serbia is evident, with lower rates of immigrants from other republics. There was the dominance of
certain ethnic groups in some areas and specific settlements, as settlers from close regions tend to be
concentrated in one village. This colonization also had some benefits for rapid adaptation of settlers,
because the grouping was set on a regional basis, and that later migrations followed the same pattern.