Naučite pjesan

Miodrag Pavlović

Kroz kakva društva treba još proći,

kroz kakve ljudske vidike,
kroz zlohodnike, pauke-vojnike,
kroz šume pošasnika,
kroz uši doušnika,
treba još ići uz rame dvoličnika,
s napasnikom oblačiti samure,
s carinikom zavlačiti ruke u mošnje,
gledati pandure kako biju po kičmi!
Svuda se digli borci protiv otkrovenja
i jašu velike konje, vrebaju krv,
zasedaju pravednike i svakog ko se javi
između čoveka i Boga, na brvnu.
Kuda će oni što se klone zveri?

Branite se! Naučite pesmu!

Uđite kroz gusle u mramorno oko,
pevajte, orite se, pojte
i stojte mirno kad se začuje pitanje
ko će među vama da zatvori vrata
slavoslovite dok se hramu ne probije teme,
stakleni prozor nek se obrati moru
dok ne proklija sinje srce,
žamorite, žuborite, romorite,
neka vas nađe svetlo kao srp svoje snoplje,
kao što mučenička krv nađe svoje koplje,
uskliknite, utrojte, uzhvalite,
dok se i lobanji ne otvori gornji vid
i pesma ne pokulja na sljeme,
popevajte, koledajte
usred ovog rata koji sećanje briše
naučite pjesan, to je izbavljenje!
 Миодраг Павловић (Нови Сад, 28. новембар 1928 — Тутлинген, 17. август 2014) био је
српски књижевник, песник и есејиста, академик САНУ

Био је један од академика који су потписали Апел против рата, овај апел је објављен 18.
новембра 1991. Био је и један од извршилаца последње воље Исидоре Секулић.
Умро је у Тутлингену 17. августа 2014. године, где је живео са супругом Марленом, са којом је
имао ћерке Кристину и Јасмину. [2]

Pavlovićeva poezija zalazi u nacionalnu istoriju i nacionalni mit, u slovenski svet prošlosti, grčki
svet i biblijska vremena. Zato njegova poezija obiluje temama paganske, slovenske i vizantijske
tradicije, ali i temama iz nacionalne istorije i narodnog predanja. Put u propšost nije apsolutno
bekstvo od sadašnjice; nije to ni mitomanstvo ili glorifikacija prošlosti - odnos prema prošlosti je
zdrav, racionalan i stvaralački: o njoj se govori odmereno i smireno, sa izvesnim ironičnim
odnosom koji depatetizuje i tu prošlost i odabrane teme. Polazi od prošlosti, ali se brzo vraća u
sadašnjbst i, naoružan mudrošću; istorijskog iskustva, izgrađuje sopstvenu viziju života. Istorijsko
i mitsko iskustvo je osnova za tumačenje savremenoga sveta i mesta čoveka u njemu.

Најзначајнија дела[уреди]
Међу најзначајнија његова дела спадају збирке поезије „87 песама” (1952), „Стуб сећања”
(1953), „Хододарје” (1971), „Улазак у Кремону” (1989), „Космологија профаната” (1990), „С
Христом нетремице” (2001), романи „Други долазак” (2000), „Афродитина увала” итд. Написао
је више књига есеја. Саставио је неколико антологија поезије, међу њима се посебно истиче
„Антологија српског песништва од XIII до XX века” (1964, а потом велики број издања). Ова
антологија је поново вратила на поетску сцену неке заборављене писце као што је на
пример Милица Стојадиновић Српкиња.
Kora Vaska Pope (1953)
87 песама, Ново поколење, Београд, 1952.

asocijativnost, metaforičke slike, eliptičan jezik, gnomičan izraz,

hermetična sintaksa, paradoks u sadržini i značenju. Izrazita misaonost,
eruditnost i filozofska refleksija od beznađa do nade.
80 pesama raspoređenih u tri celine:
I Slobodni stihovi
II U prozi
III Rime.

 Стуб сећања, Ново поколење, Београд, 1953.

 Октаве, Нолит, Београд, 1957.
 Млеко искони, Просвета, Београд, 1963.
 87 песама (избор поезије), Нолит, Београд, 1963.
 Велика Скитија, Свјетлост, Сарајево, 1969.
 Нова Скитија, изд. часописа "Књижевност", Београд, 1970.
 Хододарје, Нолит, Београд, 1971.
 Светли и тамни празници, Матица српска, Нови Сад, 1971.
 Велика Скитија и друге песме (изабране и нове песме), СКЗ, Београд, 1972.
 Заветине, Рад, Београд, 1976.
 Карике, Светлост, Крагујевац, 1977.
 Певања на Виру, Слово љубве, Београд, 1977.
 Бекства по Србији, Слово љубве, Београд, 1979.
 87 песама, Дечје новине, Горњи Милановац, 1979 (треће издање).
 Изабране песме, Рад, Београд, 1979.
 Видовница, Народна књига, Београд, 1979.
 Поезија И и Поезија ИИ, у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића, "Вук Караџић", Београд,
1981.
 Дивно чудо, Нолит, Београд, 1982.
 Златна завада, Градина, Ниш, 1982.
 Следство, СКЗ, Београд, 1985.
 Поезија, Просвета, Београд, 1986.
 Светогорски дани и ноћи, Јединство, Приштина, 1987.
 Одбрана нашег града, Смедеревска песничка јесен, Наш глас, Смедерево, 1989.
 Улазак у Кремону, Нолит, Београд, 1989.
 Књига старословна, СКЗ, Београд, 1989; 1991 (друго издање).
 Безазленства, Милић Ракић, Ваљево, 1989.
 Он, Братство-јединство, Нови Сад, 1989.
 Дивно чудо, НИРО "Књижевне новине" , Београд, 1989 (друго издање).
 Цосмологиа профаната, Графос, Београд, 1990.
 Есеј о човеку, КОВ, Вршац, 1992.
 Песме о детињству и ратовима, СКЗ, Београд, 1992.
 Књига хоризонта, Просвета, Београд, 1993.
 Небо у пећини, Крајински књижевни круг, Неготин, 1993.
 Међустепеник, КОВ, Вршац, 1994.
 Улазак у Кремону, ГНБ "Жарко Зрењанин" и Зенит", Зрењанин, 1995 (друго издање).
 Бекства по Србији и Следства, "Ваљевска штампарија", Ваљево, 1995.
 Небо у пећини, Дисово пролеће, Чачак, 1996 (друго издање).
 Изабране и нове песме, Просвета, Београд, 1996.
 Ново име клетве, СКЦ, Београд, 1996.
 Посвећење песме (избор из поезије), Просвета, Ниш, 1996.
 Изабране песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
 Велика Скитија и друге песме (изабране и нове песме), СКЗ, Београд, 1996 (друго издање).
 Србија до краја века (изабране песме), Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека
Србије и СКЗ, Београд, 1996.
Проза[уреди]
 Мост без обала, Матица српска, Нови Сад, 1956., 1982.
 Битни људи, Просвета, Београд, 1995.
Есеји[уреди]
 Рокови поезије, СКЗ, Београд, 1958.
 Осам песника, Просвета, Београд, 1964.
 Дневник пене, Слово љубве, Београд, 1972.
 Поезија и култура, Нолит, Београд, 1974.
 Поетика модерног, Графос, Београд, 1978. (награда "Ђорђе Јовановић")
 Ништитељи и свадбари, БИГЗ, Београд, 1979.
 Нове сликарске године Миће Поповића, "Меркур", Апатин, 1979.
 Есеји о српским песницима и Поетика модерног, у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића,
"Вук Караџић", Београд, 1981. (поговор Николе Милошевића).
 Природни облик и лик, Нолит, Београд, 1984.
 Сликарство Младена Србиновића, САНУ, Београд, 1985.
 Обредно и говорно дело, Просвета, Београд, 1986.
 Поетика жртвеног обреда, Нолит, Београд, 1987. (Нолитова награда)
 Говор о ничем, Градина, Ниш, 1987.
 Храм и преображење, Сфаирос, Београд, 1989.
 Читање замишљеног, Братство-јединство, Нови Сад, 1990.
 Есеји о српским песницима, СКЗ, Београд, 1992.
 Огледи о народној и старој српској поезији, СКЗ, Београд, 1993.
 Поетика жртвеног обреда, СКЦ, Београд, 1996 (друго издање).
Драме[уреди]
 Игре безимених, Просвета, Београд, 1963.
 Кораци у подземљу, Матица српска, Нови Сад, 1991.

Путописи