Još Jednom o Nestalim - Ubijenim Osobama

JOŠ JEDNOM O NESTALIM - UBIJENIM OSOBAMA
MOŽDA JE PORODICAMA NESTALIH TEŽE OD PORODICA UBIJENIH!!!

- priredio:Kenan Sarae
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...

1
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka - sve fotografije su objavljene na
facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
2
SLOVO O EDIBU MUMINOVIDU
Ufestvovao je na više od deset O(mladinskih)R(adnih)A(kcija) : u Srbiji, Bosni i Hercegovini...
... i uvijek bio udarnik. Gradio je bratstvo i jedinstvo. Bio je primjeran omladinac.
Postao je legenda ORB „Šerif Lojo“ Fofa. Iznad svega bio je fovjek i pravi komšija.
Ubijen je upravo zato ili...?
Nikada ga nedu zaboraviti.
Napisao u komentaru Halid Hadžimusid
MUMINOVIĆ (HIMZO) EDIB

http://www.nestali.ino.ba/?w=search&karton=242070&langTag=bs-
BA&lname=muminovic&ffname=&fname=edib
3
Povodom obilježavanja Međunarodnog dana nestalih osoba glasnogovornica Instituta za
nestale osobe Bosne i Hercegovine Emza Fazlid podsjetila je da je, osim Prijedora i
Srebrenice, najvedi broj žrtava za kojim se traga na podrufju Foče, Višegrada, Vlasenice,
Zvornika i Rogatice.
Iako je u Bosni i Hercegovini prijavljen nestanak 34.964 osobe, pretpostavlja se da su zapravo
nestale 32.000. Još uvijek se traga za više od 7.000.
Među 7.000 aktivnih slučajeva, odnosno osoba za kojima se još traga, jedan dio njih nikada
nede biti pronađen.
Tijela mnogih završila su u rijekama i jezerima, teško de biti i do njih dodi...
Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine

http://www.ino.ba/default.aspx?langTag=bs-BA&template_id=210&pageIndex=1
Pretražite verifikovane slufajeve nestalih osoba

http://www.nestali.ino.ba
Dobrodošli
Dobrodošli na naš pretraživaf verifikovanih slufajeva nestalih osoba. Ukoliko želite da
zapofnete pretragu kliknite ovdje.
http://www.nestali.ino.ba/?w=search&langTag=bs-BA
4
NESTALI/UBIJENI : TUŽNA FOČANSKO-TRAVNIČKA PRIČA
Esad (Hasana) Dervid

http://www.nestali.ino.ba/?w=search&karton=&langTag=bs-
BA&lname=Dervid&ffname=Hasan&fname=Esad
5
6
NESTALI/UBIJENI : TUŢNA FOĈANSKO-TRAVNIĈKA PRIĈA
Tuţne priĉe o nestalim ne prestaju. Evo jedne foĉansko-travniĉke. Esad
(Hasana) Dervić iz Travnika (selo Bjelo Buĉe) prema izjavi zatvorskih vlasti
iz KP Doma Foĉa nalazio se u zloglasnom KP Domu Foĉa na dan 30.08.1992.
Prema izjavi svjedoka Muniba Sejmenovića odveden je iz KP Doma Foĉa na
branje šljiva 15.09.1992. i od tada mu se gubi svaki trag.
Porodica ga traţi od 1992. i do dana današnjega nisu dobili odgovor GDJE
JE?
IZJAVA u povodu nestanka Dervić Esada
Ja, Sejmenović Munib, rodjen 01.02.1951. god. u Selu Bjelo Buĉe SO Travnik,
izjavljujem pod moralnom odgovornošću da je DERVIĆ ESAD rodjen 26.08.
1954. god. Selo Bjelo Buĉe SO Travnik bio sa mnom u Logoru Foĉa
od 20.04.1992. god. do 15.09.1992. kada je odveden iz Logora na berbu
šljiva, i više se nije vratio u Logor i gubi mu se svaki trag.
Travnik, 28.12.1994. g.
izjavu dao i svojeruĉno potpisao Sejmenović Munib.
Izvod iz potvrde ICRC broj:BAZ-243837 od 17.01.1995.
POTVRDA/CERTIFICATE
Kojom se potvrĊuje da se DERVIĆ (HASAN) ESAD, rodjen 26.08.1954. u
Bijelom Buĉju, Travnik, nalazio dana 30.08.1992. prema izjavi zatvorskih
vlasti u mjestu zatoĉenja FOĈA.
(ICRC, Zagreb,17.01.1995.)
Esad (Hasana) Dervid

BA&lname=Dervid&ffname=Hasan&fname=Esad
7
8
9
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
fotografije:privatna arhiva familije Dervić/Kenan Saraĉ
design:Kenan Saraĉ
oprema teksta:focanskidani
10
TUŽNE PRIČE IZ MILJEVINE : Priča o Nedžibu Aljukidu
Priča o Nedžibu Aljukidu

Koliko još samo ima neisprifanih tužnih prifa iz Fofe i okoline. Evo jedne iz MIljevine. U cijelosti
prenosimo onako kako smo je dobili.
Prolazili su dani,mijeseci, a evo i godine nadajuci se da cu naci svoga brata.
Suze su lile, a i one mi nisu pomogle. Tražila sam ga nekada preoko radio amatera, preko crvenog
krsta, kontaktirala Amora Mašovida,familije, prijatelje…
Nažalost niko mi nije znao pravu istinu redi. Postoje mnoge prife, ali nijedna nije bila ista, sve su
razlifite.
Pratim i dalje medije i fitam da nas ima još koji tražimo svoga najmilijega. Neko traži oca, brata i
pitam se dokle demo mi tražiti i pitati GDJE SU?
Da li de to vrijeme dodi – da dobijemo pravi odgovor. Teško je živjeti u nadi koja k'o vjefnost traje, a
ništa više ne tražim, osim njegove kosti da se samo smiri duša njegova i naša da ga mogu povremeno
posjedivati i proufiti mu DOVU.
Kad su bili hrabri tada ti koji su ih ubili, pa neka sada budu hrabri da kažu mjesto GDJE SU?
Pa bih vas molila, ako vi ikada išta saznate da mi javite. Živili smo u Miljevini. Odvedeni su iz stana
moj babo Šaban, brat Nedžib Aljukid i zet Šaban Mazid u miliciju (Miljevina). Tu su prenofili i krvave su
ih odvukli u zloglasni KP Dom Fofa. Baba i zeta Šabana Mazida smo pronašli poslije 14. godina. Ali za
brata jos uvijek nikada ništa nisam saznala.
11
priredio:Kenan Saraf/focanskidani
fotografije:porodifni album familije Aljukid/Kenan Saraf
design:Kenan Saraf
12
Aljukid (Šaban) Nedžib
BA&lname=Aljukid&ffname=Šaban&fname=Nedžib
DJOZO (IBRO) SMAIL

BA&lname=djozo&ffname=ibro&fname=smail
13
Žrtve Fočanskog GENOCIDA : TRAŽI SE Smail Đozo
Smail Đozo, sin Ibre, rođen 15. marta 1957., Poljice, NESTAO u martu 1992. u Miljevini.
Radio u rudniku Miljevina,
Komšija zvani Krle došao po njega i odveo ga u policijsku stanicu Miljevina, koju su držali
fetnici poput Pere Eleza.
/- Komšija Krle je tadašnji rezervista policije Krsto Skakavac zvani Krle -/
Od tada mu se gubi svaki trag…
25 godina od GENOCIDA u Foĉi mnoge familije još nisu pronašle tijela svojih
najmilijih.
priredio:Kenan Saraf
fotografija: flickr ekranportal13
14
Foča, 25 godina nakon genocida : JOŠ JEDNOM O NESTALIM –
UBIJENIM FOČACIMA
Porodice već 25 godina tragaju za nestalima – ubijenima Foĉacima.

Ne znamo kako oni koju su ih ubili mogu ţivjeti sa tim već 25 godina i kako
mogu mirno spavati. Kako mogu spavati i oni koji znaju i šute o zloĉinu.
15
Porodice svoje borbe nastavljaju i neće posustati dok ne naĊu svoje najmilije.
Zadnji ĉin te borbe je pronaći svoje nestale – ubijene i dostojanstveno ih
sahraniti, te procesuirati one koji su ih ubili.
Ţalosno je što je dosta roditelja nestalih umrlo, kao i ostalih ĉlanova porodica.
Neće imati ko od najbliţih ĉlanova porodice da ih ukopa.
Do danas nikakve taĉne i pouzdane informacije nema o njihovoj sudbini. Krivci
se znaju, sve se zna, ali se dobro skrivaju i ĉuvaju u ladicama. VoĊeni su
procesi, meĊutim, nikada se nije maknulo sa mrtve taĉke.
Neki su i privatnim kanalima pokušavali na razne naĉine da doĊu do
informacija, meĊutim to su sve priĉe koje nisu ishodile konaĉnim rezultatom,
niti se to uskoro oĉekuje.
16
17
Avdagid (Husein) Muamer
BA&lname=avdagid&ffname=&fname=muamer
18
Avdagid (Husein) Ismet
BA&lname=avdagid&ffname=husein&fname=ismet
19
GENOCID U FOČI 1992. : Stradanje familije Avdagid u centru grada
SJEDANJA : 25 GODINA – da se ne zaboravi
O ovome se ne piše i ne priĉa.U zgradi tzv. “lepa Brena” u srednjim ulazu ,na
5. spratu, ţivjeli su i tamo su i ubijeni Muamer – Miro Avdagić , roĊen 1960.,
Ismet – Ismo Avdagić,roĊen 01.12.1964. i Mineta Avdagić , njihova majka ,
roĊena Dţivaru (Trebinje). Neka im Allah,dţ.š. podari lijepi Dţennet. To je bila
porodica rahmetli Huseina Avdagića, koji je preselio 01.12.1983.
20
Ismet – Ismo Avdagid,rahmetli bio granifar u JNA,Vojvodina. Od tada nikad nije slavio
rođendan.
Miro i Ismo su bili fina faršijska raja i nikome zla nisu nanijeli, niti kome naudili. Vjerovali su
da im komšije nede ništa ufiniti , kao i mnogi drugi. Ubijeni su u stanu, jedan Srbin je isprifao
da su ubijeni zbog stana. Ni za grob im se ne zna. on je rekao da su ukopani negdje u Tekiji.
21
MKCK i druge organizacije nisu znale za postojanje privatnih
zatoĉeniĉkih objekata u zgradi Lepa Brena.
fotografije:fb PutnikNamjernik/flickr ekranportal13

Iako je u BiH pronađeno 750 masovnih grobnica - dio nestalih nikada nede biti pronađen
Najvedi broj žrtava za kojima se još uvijek traga je na podrufju Fofe, Višegrada, Vlasenice,
Zvornika i Rogatice.
U 12 objekata na podrufju Bosne i Hercegovine nalaze se 2.000 neidentificiranih posmrtnih
ostataka, a još uvijek se traga za više od 7.000 osoba nestalih '90-ih godina u BiH.
Pretpostavlja se da je oko 32.000 ukupno nestalih na podrufju BiH. Od tog broja, do danas
pronađeno je 25.500 posmrtnih ostataka. Naime, 23.500 identificirane su i predate
porodicama kako bi ih dostojanstveno ukopali. Još uvijek 2.000 nisu identificirane i njihovi
22
posmrtni ostaci nalaze se u 12 objekata na podrufju cijele BiH. Još uvijek se traga za 7.175
nestalih osoba.
Institutu za nestale osobe BiH i svim komisijama koje su se, prije Instituta, bavile traženjem
nestalih osoba, ukupno su prijavljene 34.964 osobe.
Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj je u protekle dvije decenije pronađeno 750 masovnih
grobnica iz kojih su ekshumirane hiljade posmrtnih ostataka.
Proces traženja i identificiranja nestalih osoba de trajati sve dok postoje oni koji fekaju da se
pronađu posmrtni ostaci njihovih najmilijih.
design:Kenan Saraf
fotografija:internet/screenshot
25 godina od GENOCIDA u Foči : SVIM FOČACIMA KOJI SU UBIJENI I

KOJI NESTADOŠE TOKOM AGRESIJE NA BiH 1992. – 1995.
2014.: Tijela 1004 osobe sa teritorije foĉanske općine pronaĊena su u preko

pet stotina masovnih grobnica ili pojedinaĉnih grobnica.(izvor:Institut za
nestale osobe u BiH, 2014.)
2005.: Na podruĉju općine Foĉa do sada je ekshumirano izmeĊu 750 i 800
osoba, od ukupno 1.600 nestalih. Identificirano je oko 30 posto ţrtava.
(izvor:Dnevni avaz,17.06.2005)
2017.: Mi ni danas ne znamo gdje su vaše kosti…
Oprostite nam na našoj ljudskoj slabosti i nemoći da vas pronaĊemo, pa da
vas dostojanstveno sahranimo.
23
24
25
26
27
28
29
30
fotografije: flickr ekranportal13
_____
31
32
BRUTALNOSTI U FOČI 1992. GODINE : STRADANJE FAMILIJE ALTOKA
SA LIVADA
konc logor za bošnjake i bošnjakinje, magacin TO Livade (bivša kasarna JNA)

u Foĉi
Livade 1992. godine. Naselje na istoĉnoj strani Foĉe, na desnoj obali

Ćehotine.
Kuća naspram Palestine u Ĉohodar Mahali, kuća Avdije (tada je imao 40.
godina) i Rukije (38. godina u taj vakat) Altoka na Livadama. Ubijeni. Oboje.
Avdija je pronaĊen u jami Piljak. Rukija još nije.
Njihovo dvoje ţenske djece (tada su imale 12. i 13. godina) prolaze kroz
golgotu jednog od foĉanskih kazamata za bošnjake – magacin TO Livade
(bivša kasarna JNA).
Iz Foĉe su uspjele izaći 13.8.1992. Otišle su za Novi Pazar.
I kuća im je spaljena…
O tim zloĉinima u Foĉi svjedoĉila je i Sanela Altoka

– Stradali su mi roditelji, amidţe, strine, kompletna porodica. Preţivjelo je
samo nas petero djece. Majku još nisam pronašla. Tog 13. avgusta sestra i ja
smo se dogovorile da, ako tad iz Foĉe ne izaĊemo, skoĉimo u Drinu. To nam
je bio jedini izlaz. Dijete sa 12,5 godina tako je razmišljalo nakon što je
prethodno bilo u logoru i kućnim pritvorima i prošlo sve što ne bi ĉovjek poţelio
nikom da preţivi. Ovdje se dešavao horor. Ţene, djeca, ubistva, silovanja. Krici
su se ĉuli 500 metara okolo – kazuje Sanela Altoka, koja je imala samo 12,5
godina kada je u Foĉi izgubila kompletnu porodicu, a i sama bila ţrtva zloĉina.
33
34
Avdija Altoka, r.a.
35
Omer i Miralem Altoka su takoĊe ubijeni.
I Ismeta Altoka je ubijena.
Omerov sin Alija Altoka (1972. godište) je ubijen. Posmrtni ostaci još nisu
pronaĊeni.
Koliko još tuţnih i neispriĉanih priĉa Foĉa krije?
36
konc logori za bošnjake i bošnjakinje u Foĉi
37
VIDEO:
Priĉa Sanele Altoka Osmić o genocidu u Foĉi 1992.
(isjeĉak iz emisije ”Sasvim iskreno”sa MTV Igman)
38
39
40
fotografije:internet/screenshot
design:Kenan Saraf
Fočanske tužne priče, neispričane : Stradanje familije

Kaloper iz Slatine kod Foče
Midhat (Dţemal) Kaloper, roĊen 20.04.1970. godine. u Slatini, Foĉa. Ubijen u

odbrani jedne i jedine nam domovine Bosne i Hercegovine, 22.05.1992.
godine u Kokinom selu, općina Goraţde. Posmrtni ostatci još uvijek, ni nako
27. godina nisu pronaĊeni.
41
Munira (Salko) Kaloper. roĊ. Šahman, datum roĊenja 06.04.1945. godine.
Ubijena 22.05.1992. godine u Kokinom selu, općina Goraţde. Ekshumirana
1997. godine.
42
Fotografije familije Kaloper.
43
Svima vam je poznata tuţna priĉa Midhete Kaloper iz Slatine kod Foĉe.
Prisjetićemo se nekoliko detalja.
Midheta Kaloper Oruli iz Slatine kod Foĉe je 26. aprila 1992. godine pobjegla
44
je sa familijom i drugim mještanima Slatine kraj Foĉe u Goraţde, taĉnije u
Kokino Selo kraj Goraţda.
O majci sam saznala da je zapaljena u kući nedaleko od mjesta gdje je
ranjena… I SADA VIDIM KAKO NEDALEKO OD NJENOG TIJELA LEŢI
TRUDNICA U DEVETOM MJESECU. BILA JE MRTVA, ALI SE BEBA U NJOJ
JOŠ VRTJELA. TO MI SE TAKO USJEKLO DA SE I DANAS, KADA VIDIM
TRUDNICU, TOGA SJETIM… MIDHETA KALOPER ORULI – JE KRAJEM
MAJA 1992. GODINE IZGUBILA OSAM ĈLANOVA PORODICE, A ONDA JE
ZAROBLJENA. PREŢIVJELA JE ZATOĈENIŠTVO, ZLOSTAVLJANJA,
ZBJEGOVE… DANAS RADI SA DRUGIM LJUDIMA KOJI SU PREŢIVJELI
ISTO ILI SLIĈNO, ŢELEĆI IM POMOĆI.
Nedaleko od stepenica vidjela sam majku i drugog brata, neku djecu i tri
trudnice, te moju sestru… Kada se malo stišala pucnjava, otrĉala sam tamo i
legla pokraj njih. Isto je pokušao i moj brat Midhat, ali je pogoĊen pao pokraj
ceste. Tek kasnije sam saznala da je mrtav. Onda je jedan metak pogodio
majku kroz noge, a ona nije ni glasa pustila. Sjećam se da su meci letjeli na
sve strane. Mene je ruksak sa garderobom, koji mi je bio na glavi, spasio od
smrti. Bio je sav izrešetan.
Cijelu priĉu proĉitajte na:https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-

1992-tuzna-prica-midhete-kaloper-oruli-iz-slatine-kod-foce/
Pogledajte i video:https://youtu.be/xlGg1-7CNeA
priredio:Kenan Saraĉ
fotografije:iz porodiĉnog albuma Midhete Kaloper Oruli
design:Kenan Saraĉ
45
FOČANSKA JE TUGA PREGOLEMA : STRADANJE PORODICE KONJO 1992.
U FOČI
STRADANJE UGLEDNE FOČANSKE PORODICE KONJO 1992.

U zloglasni KP Dom u Foĉi zajedno su odvedeni braća Konjo, Halim i Halid i
njihov zet Enes Uzunović.
I tamo im se gubi svaki trag…
Foĉanska je tuga pregolema…
46
47
48
49
50
Potresna prifa predsjednice Udruženja žrtava Fofa 92. – 95. Halide Konjo Uzunovid
Halida Konjo Uzunovid : ” Nas su Meleci iznijeli iz Fofe ”
Halida Konjo Uzunovid, predsjednica Udruženja žrtava rata Fofa 92. – 95. je iznijela Statistifke
podatke o stradanjima u Fofi 92. -95.
Više od 3000 ubijenih Bošnjaka govore statistifki podaci o stradalim Fofa 92.-95.
EMISIJA “SASVIM ISKRENO” – UDRUŽENJE ŽRTAVA RATA FOČA 92.-95. – 23.06.2018. – MTV IGMAN
design:Kenan Saraf
SLIKE NAŠEG MALOG MISTA – DONJE POLJE : SVE SE MIJENJA
51
SLIKE NAŠEG MALOG MISTA – DONJE POLJE : SVE SE MIJENJA
U kratkom ljudskom vijeku doživimo mnoge promjene. Ljudi, grad, obifaji…

Sve se mijenja. Ljudska lica i nalifja. Maske padaju, a neki ih ponovo navlafe.
Sokaci, ulice, dobivaju neku drugu boju, neku drugu dimenziju.
Neko davno refe : “Sve se mjenja sem kamenja!”…
Mešfini mi se, ni obluci drinski više nisu što su bili…
52
53
54
POMRAČENJE UMA U FOČI
Srbi su sami sebi pucali u sljepooĉnicu, sami su sebi prosuli mozak. I tako
3000 puta.
Pucajući u nenaoruţane nevine ljude, ubijajući svoje komšije muslimane,
ubivši njih 3000…što djece, što omladinaca, što odraslih, što starih…tzv eres
je
presudila sama sebi. I sama sebi prerezala grkljan.
Stalna priĉa ko je prvi poĉeo je zahrĊala tehnologija…Ako baš, eto baš, hoćete
istinu – vi ste poĉeli, i zamisli i ĉuuuj još za neke rat nije završen, pojedinci
ĉekaju poziv pataloške nemani za neki novi rat.
Foĉo, presudila si ti sama sebi.Ne, ne pozivaj se i ne prozivaj ni presude
Haškog tribunala, ni suda BiH za ratne zloĉine, ni suda tvoje historije, dok su
na tvojoj ikonografiji ĉetnici… Šta nas snaĊe, a Sutjeska je (šatro) paradigma
otporu fašizmu i fašistiĉkim hordama.
Tu si se tek dokazala, Foĉo!!! I ko si i šta si i gdje si…Ništa više ne treba reći,
jer ta djela govore sa hiljadu rijeĉi. Takoreći sa 3000 rijeĉi.
Srbi su sami sebi pucali u sljepooĉnicu, sami su sebi prosuli mozak. I tako
3000 puta.
I tako su sami sebi dohakali…
55
design:Kenan Saraf
fotografije:internet/screenshot/focanskidani
TRAŽIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOČA 1992. – 1995.)

Prošlo je 27 godina, a za nas nisu prošle.
Za nas je i sada „92. godina i sada su nam prijetnja oni Srbi koji ne daju da
obiljeţimo mjesta na kojima su nas ubijali. Mi još uvijek traţimo kosti naših
najdraţih. Oni ne ţele da govore o tome. Ali, mi smo tu da priĉamo…
Grad Foĉa još uvijek nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.godine. Ko je
i od koga je oslobodio Foĉu? U ĉije ime je ubijeno 3.000 civila? Ko je i u ĉije
ime silovao djevojĉice od 11 i 12 godina? Ko je i u ĉije ime silovao preko 600
djevojĉica,djevojaka,ţena,nena? Gdje su ubijeni-nestali Foĉaci za kojima se
još uvijek traga? Gdje je 627 nestalih? Gdje smo to danas? Kakva je
budućnost koja se temelji na laţima i zloĉinima iz prošlosti?
56
FOČA – MJESTO SJEDANJA
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
Foĉa zauzima posebno mjesto sjećanja na ţrtve ratnih zloĉina.

Foĉa je sinonim za sistematska silovanja bošnjakinja – muslimanki.
Dvije i po decenije su prošle. Kratak je to vremenski period. Ali i cijela vjeĉnost
za one koji još uvijek nisu pronašli posmrtne ostatke svojih najmilijih.
57
Na podruĉju Foĉe izvršeni su straviĉni zloĉini masovnog ubijanja civilnog
stanovništva, klanja i spaljivanja. Zatim masovna silovanja ţena i djevojĉica.
Neke od djevojĉica su imale tek jedanaest godina.
Silovane su i starice. OdvoĊenje stanovništva u koncentracione logore.
Torture, premlaĉivanja, zlostavljanja…
Deportacije, progoni, pljaĉkanje, uništavanje imovine, rušenje i paljenje kuća i

drugih privatnih objekata, uništavanje vjerskih objekata…
Posljedica toga su brojne masovne grobnice, potpuno spaljene i do temelja
porušene kuće, uništeni vjerski objekti i iseljeno stanovništvo.
Prema evidenciji Instituta za nestale osobe BiH na podruĉju Foĉe prijavljeno je
1566 nestalih odoba.
Do sada je ekshumirano i identificirano 960 nestalih osoba. Od toga je
metodom prepoznavanja identificirano 590 ţrtava, dok je na temelju DNK
analize identificirano 370 nestalih osoba.
Prema dostupnim podacima trenutno se traga za 627 osoba sa podruĉja Foĉe.
Spaljivanja ţrtava, masovna ubijanja, pa zatim bacanje ţrtava u masovne
grobnice, te nakon toga njihovo premještanje, i to po nekoliko puta, a u nekim
sluĉajevima i potpuno uništavanje posmrtnih ostataka – govori nam o tome o
namjeri da se potpuno uništi ili iskorijeni jedan narod.
Šta reĉi do naţalost bolne i teške istine : da se sve nestale osobe neće nikada
pronaći, jer to je praktiĉnio i nemoguće.
58
PRESUDE
SuĊeno je brojnim foĉanskim ratnim zloĉincima pred MeĊunarodnim kriviĉnim
sudom za Jugoslaviju (MKSJ), kao i pred domaćim sudovima u BiH.
Presude MKSJ koje terete ratne zloĉince iz Foĉe su : Dragoljub Kunarac,
Milorad Krnojelac, Radomir Kovaĉ, Zoran Vuković i Dragan Zelenović.
Janko Janjić i Dragan Gagović su ubijeni prilikom hapšenja, tako da nisu
doĉekali suĊenje pred MKSJ.
Pred domaćim sudovima su donešene presude za slijedeće foĉanske ratne
zloĉince : Gojko Janković, Jasko Gazdić, Krsto Dostić, Mitar Rašević, Savo
Todović, NeĊo Samardţić, Novica Tripković, Radovan Stanković, Veselin
Ĉanĉar, Ţarko Vuković, Dragan Janjić, Milan Todović, Milomir Davidović…
59
VIDEO:
TRAŢIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOĈA 1992. – 1995.)

Prošlo je 27 godina, a za nas nisu prošle.
Za nas je i sada „92. godina i sada su nam prijetnja oni Srbi koji ne daju da
obiljeţimo mjesta na kojima su nas ubijali. Mi još uvijek traţimo kosti naših
najdraţih. Oni ne ţele da govore o tome. Ali, mi smo tu da priĉamo…
Grad Foĉa još uvijek nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.godine. Ko je
i od koga je oslobodio Foĉu? U ĉije ime je ubijeno 3.000 civila? Ko je i u ĉije
ime silovao djevojĉice od 11 i 12 godina? Ko je i u ĉije ime silovao preko 600
djevojĉica,djevojaka,ţena,nena? Gdje su ubijeni-nestali Foĉaci za kojima se
još uvijek traga? Gdje je 627 nestalih? Gdje smo to danas? Kakva je
budućnost koja se temelji na laţima i zloĉinima iz prošlosti?
Foĉa – most stradanja

govori Nisveta Skejovic, poetesa
vrijeme tefe
EH, DRINO MOJA!
SVE ŠTO SAM ŽELJELA, SVE ŠTO MI JE TREBALO, U TALASU TVOME BOLNO JE NESTALO…
obilježavanje dana sjedanja na sve žrtve agresije 92-95
na Mostu Stradanja kod zloglasnog KPD-oma Fofa

Igman 1992. – Fofanska je tuga pregolema
Protjerani Bošnjaci sa teritorije Opdine Fofa 1992. (snimljeno na Igmanu 1992.)
– isjefak iz video zapisa ISTINE I LAŽI O SILOSU – 1. dio –
ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ

https://www.academia.edu/39789602/%C5%BDRTVE_GENOCIDA_U_FO%C
4%8CI_1992._-_1995._-_priredio_Kenan_Sara%C4%8D
ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ
fotografije:focanskidani/flickr ekranportal13
design:Kenan Saraf
60
DOKTOROVE PRIČE : Ponovo potraga za knjigom Čedomira
Minderovida “Za Titom”
Ponovo potraga za knjigom Ĉedomir Minderović: “ Za Titom”

U toj knjizi Minderović opisuje svoj dolazak u Foĉu, 1942. kao pratilac
Vrhovnog Štaba. Opisuje susret sa braniocima kuće na Kunovu, a zatim
ulazak u Foĉu.
Isti opis kao Adilov.
Interesantan je detalj kako jedna ţena Hadţimešić dolazi da se ţali kako su joj
ĉetnici ubili muţa, a zatim djeca od nekog Luĉića iz Prevraĉa su došla i
pokupila joj svu hranu iz kuće.
Ja sam poznavao jednog od tih Luĉića. Drago Luĉić.
61
Zijad Ajanović
design: Kenan Saraĉ
fotografije:focanskidani
DOKTOROVE PRIĈE : Ponovo potraga za knjigom

Ĉedomira Minderovića “Za Titom”
62
Ponovo potraga za knjigom Ĉedomir Minderović: “ Za Titom”
U toj knjizi Minderović opisuje svoj dolazak u Foĉu, 1942. kao pratilac
Vrhovnog Štaba. Opisuje susret sa braniocima kuće na Kunovu, a zatim
ulazak u Foĉu.
Isti opis kao Adilov.
Interesantan je detalj kako jedna ţena Hadţimešić dolazi da se ţali kako su joj
ĉetnici ubili muţa, a zatim djeca od nekog Luĉića iz Prevraĉa su došla i
pokupila joj svu hranu iz kuće.
Ja sam poznavao jednog od tih Luĉića. Drago Luĉić.
63
Zijad Ajanović
design: Kenan Saraĉ
fotografije:focanskidani
64
FOČANSKE PRIČE : Prifa iz sela Potpede (Godijeno) 1992.
Negdje poĉetkom juna „92. boravili smo u Godijenu (selo Potpeće) u kući
Bego Divjana: moja sestra Ifeta, nena Halima i ja.
Komšije sve starci: Ramiz Divjan (ĉovjek šlagiran), njegova supruga Divjan
65
Devla, Šerfa Veiz, Edhem Veiz…
Taj dan oko 13 sati bili smo za stolom ispred kuće kada je iz pravca Falovića
trĉala Šerifa Veiz i rukama pokazivala da bjeţimo jer ĉetnici idu prema nama.
Naravno Ramiz Divjan nije mogao bjeţati, pa tako je i ostao sjediti za stolom,
a mi drugi smo poĉeli uzimati veĉ pripremljene ruksakove da pobjegnemo u
obliţnju šumu gdje smo imali “bajtu” napravljenu od najlona i prekrivenu
granama i lišćem.
U trenutku kada mi je nana izbacivala te stvari kroz prozor iznad kuće
pogledao sam na put koji se vidio izmeĊu kolibe i kuće kako tri ĉetnika trĉe
prema nama. Na jednom od njih bombe su mlatile na grudima.
Nisam ĉekao niti sekunde već sam odmah krenuo bjeţati, a usput i glasno
rekao svima “bjeţite” za mnom i tako sam iza kuće skoćio sa jedne stjene
visine otprilike 5-6 metara.
Tu sam pivrjedio desnu potkoljenicu, ali nastavio sam trĉati niz puteljak prema
potoku, a jedan od ĉetnika pucao je zamnom i galamio da stanem.
Kada sam pobjegao za jednu veliku stijenu bio sam siguran i mogao bezbriţno
nastaviti bjeţati uz potok, meĊutim ĉuo sam kako moja uhvaćena sestra plaće
i bez mnogo razmišlhanja izašao sam iza stijene pidignutih ruku u zrak i
krenuo da se predam.
Na toj stjeni odakle sam skoĉio pri bjeţanju (kao da sada gledam) stajao je
ĉetnik u maskirnoj uniformi , crnoj beretki i “rejban” naoĉalama sa automatom
u ruci i govorio: – Hajde gore poţuri, poţuri!
Ispod druge stijene sam vidio sakrivenu Devlu Divjan koju je u tom trenutku
(natjeran) zvao njezin zarobljeni sin rhm. Fadil Divjan.
Kada je ĉula glas bez razmišlhanja je krenula sa mnom gore iznad prema kući.
Taj ĉetnik (imao je i bradu 10-dana staru) me pitao zašto sam bjeţao?
Kaţem bilo me strah.
– A što će ti ta kapa na glavi? (djedova francuzica nakrivo kao beretka) i
naredio mi da je bacim što sam i uradio.
Pred kućom nana je smirivala sestru koja je plakala obavijena oko nogu
naninih.
Tamo za stolom sjedili su još dvojica ĉetnika (jedan u uniformi prijeratne
milicije, a drugi u JNA uniformi naravno bez petokrake ali i bez drugih
obiljeţja). Tu je još bio Fadil Divjan, zarobljen. Imao je lisicu na desnoj ruci.
Fadil nam je govorio kako su to njegove kolege prijeratne (bio je u rezernom
sastavu milicije) i da se nista ne bojimo. Bio je tako hrabar da niti jednu
sekundu nije pokazivao strah, ĉak naprotiv, smijao se.
Onda je pitao majku gdje mu je ostavila sluţbeni pištolj, a ona je pokazala
ispod kuće na jednu malu hrpicu kamenja.
Taj sa rejbankama (Fadil ga je zvao Dragane) je otišao sa Fadilom i naredio
mu da izvadi taj pištolj sa uperenom puškom u njega, a majka Devla pita :”A
što drţiš uperenu pušku ako ste kolege i što će mom Fadilu lisica na ruci ?”
Taj Dragan se okrenuo i kaţe:”Joj ţeno, jesi dosadna!” Uzeo je od Fadila
pištolj i skinuo mu lisicu, a Fadil nastavio tješiti majku kako se Dragan samo
šalio sa njim.
66
Poslije su ovaj u milicijskom odjelu i ovaj sa rejbankama otišli zajedno sa
Fadilom u potok da pronaĊu sakriveno oruţje. (7-8 livaĉkih pušaka,3
karabina,3 kalašnjikova…Brzo su se vratili sa već nabrojanim puškama.
Fadil i dalje praveći se da nije ništa strašno, rekao je mojoj nani da napravi
kafu svima što je ona i uradila.
Taj u maskirnom i rejbankama meni je objašnjavao da ne bjeţim više nikada
kada vidim ljude u uniformama kao njihove i da su oni vojnici “republike srpske
BiH”.
Potom je pitao moju nanu gdje su joj krave i gdje je dedo, a ona kaţe kako su
krave puštene poslije paljenja kuće, a za djeda da ništa ne zna.
Kaţe Dragan:”Znamo mi gdje je i da vodi zelene beretke, ali kada ga ufatimo
zgulit‟ ćemo njegovu koţu i od nje napraviti feredţu!”
Abdulah Dado Hajdarević
……..nastavit će se….
Kaţe mi ĉetnik Dragan :- „ajde pomozi nam te puške ponijeti dole do škole.
Poĉeo sam stavljati na ramena puške (imao sam 11 godina), a vidim nana mi
ţmiga oĉima.
Sjećam se prije rata kada bi nešto baksuz'o na mevludima isto bi nana tako
ţmigala, a poslije bi dobio degenek kući.
Sreća pa taj u JNA uniformi veli: – Nemoj Dragane da mali ide dole, znaš da
ima pijanih.
Majka Devla pita sina Fadila i tog Dragana kada će ga pustiti kući,a Fadil opet
neustrašivo (da majku ne sikira) kroz smjeh govori : – Majko to je samo
privremeno dok se malo situacija ne smiri, je l‟ tako Dragane?
Kaţe Dragan: – Ma ide on kući za 7 dana.
– A ko će mu garantovati sigurnost?, pita majka Devla.
– Ja ću mu ,veli Dragan, dati propusnicu!
– A hoĉe li naići na razumne ljude sa tom propusnicom?
– Joj ţeno ti baš dosadna, eto ja ću ga liĉno sa autom dovući .
Nisu dali Fadilu ni da se poljubi sa majkom i da se oprosti.
– „ajde da idemo dole kod škole ĉekaju, a vidjet cete se za 7 dana.
Krenuli su, a Fadil se samo jednom okrenuo i opet kroz osmjeh sigurno na silu
rekao: – Majko ne brini brzo ću ja!
Nikada se nije vratio, a njegove kosti su pronašli zatrpane kamenjem pored
rijeke Bistrice prije Miljevine u masovnoj grobnici.
……..nastavit će se….
67
Pogled
sa brda Retinja na sela Potpeće, Falovići fotografije:Abdulah Dado Hajdarević
Abdulah Dado Hajdarević : – Ovo je pogled sa brda Retinja na sela Potpeće,

Falovići, Godijeno i ostali zaseoci. Gledao sam iz blizine kako pale dţamiju na
Godijenu.
Jedan junski dan „92. privukao sam se do kuće Mahmuta Pilava i gledam sa
dvogledom (našao, zeleni vojni u staroj vikendici rhm. amidţe Ejuba
Smajkana) kako dolazi plava lada kod dţamije na Godijenu.
Tako sam blizu da mogu raspoznati likove i jedan od ĉetvorice je moj prijeratni
nastavnik likovnog, pokojni Miroje Lonĉar.
Nisam odmah znao šta će uraditi dok nisam vidio kako iz dţamije na Godijenu
polahko izlazi dim, a poslije i plamenovi sve dok munara (inaĉe drvena) nije
pala u rijeku Ćehotinu.
Miroje i ova trojica su jedno vrijeme stajali oko 40-metara od dţamije na
mostu, a potom su sjeli u tu plavu ladu i odvezli se nazad prema Foĉi.
…….nastavit će se….
_____
Krajem jula „92 moja majka ĉula je da smo mi u kući Bega Divjana i došla sa
još 4 – 5 vojnika da nas izbavi i prebaci u susjedno selo Luke.
U Lukama, Papratnu, Vikoĉu i ostalim zaseocima bilo je struje, ljudi su
68
normalno kosili travu, obraĊivali vrtove, kupali se na Ćehotini sve dok nisu
jedan dan došli… Njih 9 ĉetnika…
Mi smo tada pobjegli u obliţnju šumu gdje su pored nas civila bili i pripadnici
“Ćehotinskog voda” 35 – 40 dobro naoruţanih momaka.
Bio im je plan da opkole ĉetnike i pohvataju ih ţive, meĊutim Dţemil Ĉengić je
preko svog snajpera na karabinu (tako je tvrdio) vidio kako ĉetnik cilja njegovu
kuću sa RPG-om i bez naredbe ispucao metak.
Poslije je priĉao da ga je ranio, mada to zarobljeni Role i MM nisu potvrdili.
Role je bio lokalna pijanica i nekoliko ĉetnika je liĉno poznavao iz Foĉe pa tako
im je obećao pokazati kuda se mogu izvući – gaz preko Ćehotine.
M M, lijepa ţena, bila je sa njima i naravno bojala se za sebe, a kaţe Role je
priĉao i nije se “gasio” sve do Godijena.
Tako pijan na Godijenu im je rekao: – Drugovi ja i M sada idemo nazad, a vi
idite u Foĉu. I nekim ĉudom su ih pustili.
Vojnici i stariji ljudi su shvatili da će ĉetnici ubrzo ponovo doći, al‟ sa mnogo
više vojske, tako da su odluĉili 2 avgusta (AliĊun) okupiti prvu turu naroda oko
500 – 550 ljudi i povesti kroz srpske teritorije do Goraţda.
Bio sam sa nanom i sestrom u prvoj turi, a majka je ostala da pokupi hranu
(koju smo pred rat sakrivali) i sve ostalo i dotjera sa konjem.
Ispod brda Retinja smo ĉekali mrak da krenemo pravac Godijeno – Slatina –
Preljuća – Sadba (u Goraţdu).
Tada su došli neki pojedinci od naših vojnika i traţili da se plati taj prelazak???
Nana je dala ogromni zlatni prsten od rhm. djeda i pitala: – Je li dovoljno za
mene i ovo dvoje djece?
– Jeste, kaţu oni!
Onda je naišao jedan borac i prepoznao nanu (bio je dobar drug sa dajdţama,
prije rata,) i poĉeo je ljubiti. Drago mu bilo sto je ţiva.
Nana ga pita: – Je li borac, kako to da moramo i našim plaćati kao da su
ĉetnici?
Kada je to ĉuo repetirao je svoj PM „84 i glasno naredio da se svima vrati sve
ili će ih strjeljati, – što su odmah i uradili.
– Kako vas nije stid, galamio je, a tebe Halima, govorio je nani, ako ne budeš
mogla hodati ja ću nositi na leĊima…
Svako vrijeme ima svog heroja, ovdje je bio zasigurno ovaj borac…
……….nastavit ce se…..
69
dţamija u
Godijenu fotografije:Abdulah Dado Hajdarević
_____
Abdulah Dado Hajdarević : -Biće nastavak, jer tek 2. avgusta su došli naši
vojnici iz Goraţda i preveli nas na slobodnu teritoriju sa još (u prvoj turi) nekih
500-550 ljudi iz susjednih sela Luke, Papratno, Vikoĉ. Ĉujemo se (preemotivno
mi je pisati o ovome) opet.
…….nastavit će se….
Abdulah Dado Hajdarevid

fotografije:Abdulah Dado Hajdarevid
design:Kenan Saraf
70
Foĉanske priĉe : Autobuska stanica 1992.
Autobuska stanica 1992.
71
Nikada onu sliku sa autobuske stanice neću zaboraviti…
kada su nas trpali kao stoku u zadnji konvoj iz Foĉe
/neko ga je od politiĉara ili ti nekih velikana dobro platio,
jer nas nisu smjeli dirati niti ubijati i silovati usput/…
…uguraše mene,moje snahe i djecu,a ostade nam Majka,
onako jadna sva izbezumljena,isprestravljena šta će biti sa nama,
ostade napolju…nema mjesta u autobusu više ni ptica da stane…
ja zapomagah , bješe tu Boro Škobo,moj prvi komšija…
…povikah: – Boro pomagaj ostade mi Majka….
Bogami pomoţe, pomoţe Boro tad, ne mogu zaboraviti,
nekako je ugura na silu, nema mjesta da dukatima plaćaš,
iako smo imali i karte i propusnice /morali smo potpisati
u MUP-u Foĉa potvrde da *dobrovoljno*napuštamo svog grad
i svoju imovinu…
Kako su to *Braća* još prije sto ljeta dobro iscenirala…
…i uspjeli su što je najţalosnije od svega…
Preko puta autobuske stanice bila je od Zlatara Nedţada kuća,
kaţu da je njegova supruga Goca bila savršen sauĉesnik u zloĉinima
i da je u njhovoj kući vršeno masovno i sistematsko silovanje naših ţena…
mi nismo smjele ni glave podići od zuluma, straha,torture, zavijene u crno,
zavijene kao stare nene, da nas ne prepoznaju…
…i ne odvedu na put bez povratka…
Strašno, prestrašno…
72
…i da im je Hiĉkok pravio scenario ne bi umio iscenirati sve što su Foĉanski
zlikovci radili…
Haram im bilo…
Halida Dida
design Kenan Saraf
FOČANSKE PRIČE : JEDNA KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA
KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA

Ovih dana navršilo se 27 godina od poĉetka genocida nad Bošnjacima Foĉe.
Bio je 2. juli 1992. kad sam napustio Foĉu.
Sa jednom kesom. Za sve što mi je bilo potrebno.
U tu plastiĉnu vrećicu, kako smo je tada zvali “najlonku” stala je sva moja
imovina. I pokretna i nepokretna.
Nekoliko potkošulja, nešto donjeg veša, par ĉarapa, pribor za liĉnu higijenu,
liĉna karta, pasoš, svjedoĉanstvo i par fotografija.
Ĉitav dotadašnji ţivot stao je u jednu plastiĉnu kesicu.
Posljednji put gledam po sobama, razgledam kuću, avliju.
Ne zakljuĉavam vrata. Nema potrebe.
73
Bacam pogled na bašću. Ima povrća. Rodilo je. Pobraće ga neko.
Pored Hotela prolazim tiho i nešto me steţe u grudima.
Polahko idem iza Delikatesa.
Srećem Prleta Lakovića. Kaţe – Odlaziš?
– Odlazim!, odgovaram i pokazujem mu kesicu.
Na autobuskoj stanici već se iskupilo podosta “putnika” – prognanika.
design Kenan Saraĉ
Navršilo se i 27 godina od izdavanja sramnih i poniţavajuĉih tzv.

PROTJERNICA, u stvarnosti PROPUSNICA – ODOBRENJA za Bošnjake-
Muslimane Foĉe, da k'o biva mogu napustiti Foĉu i otići iz nje zauvijek,
ostavivši svu svoju imovinu nakaradnoj i nakaznoj genocidnoj tvorevini.
Naime, Bošnjacima je bilo dozvoljeno da odu samo nakon što bi od foĉanske
policije dobili potvrde i potpisali dokument kojim svoju imovinu prepisuju
srpskoj republici Bosni i Hercegovini.
74
Lokacije masovnih grobnica još kriju – zloĉinci nisu izvedeni pred lice
pravde
Više od ĉetvrt stoljeća prošlo je od straviĉnih zloĉina koji su nad muslimanskim
stanovništvom i zarobljenicima u konc logoru zvanom Foĉa napravile
dojuĉerašnje komšije.
75
“Bošnjaci, preţivjele ţrtve zloĉina, više nikada neće šutiti! Jasno i glasno ćemo
punim imenom i prezimenom prozivati zloĉinitelje. Pa neka košta koliko košta i
taĉka!”
U periodu 1992. – 1995. FOĈAKA JE STRADALO (PREMA NEKIM
IZVORIMA): 2700 je ubijenih civila. MEĐUTIM , ni ti podaci NISU
RELEVANTNI – SMATRA SE DA JE MNOGO VIŠE UBIJENIH!!! Na samim
sastavcima gdje je sada bazen i malo više uz Drinu gdje se gradi hotel/motel
je doveţeno šlepera i šlepera nastradalih i tu zakopano…
Foĉa je i sinonim za ratna silovanja. Prema nekim podacima oko hiljadu ţena
(djevojĉica,djevojaka,udatih ţena,majki,nena) je silovano, mada ni ti podaci
nisu relevantni – jer se smatra da je bilo mnogo više silovanih…
Kroz logore je prošlo oko 2000 zatvorenika, od kojih je većina i ubijena…Na

ţalost, za nekima se još uvijek traga. BARATA SE CIFROM OD 800, A
VJEROVATNO I VIŠE NESTALIH/ JOŠ NEPRONAĐENIH/ ŢRTAVA
GENOCIDA…
(izvor:focanskidani –
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/24/stradanje-focaka-1992-1995/)
76
77
78
priredio:Kenan Sarač
design Kenan Sarač
79
Tako je pisalo “Oslobođenje” o Foči, aprila 1992.
„Da li je to drugi Vukovar?“, Oslobođenje, 19. april 1992.
80
Mrkid, Vlado , „Fofanski nokturno“, Oslobođenje, 19. april 1992.
81
Tucakovid, Šemso , „Izbjeglo 10.000 ljudi“, Oslobođenje, 13. april 1992.
82
Fofa – stravifna slika : još se ne zna broj poginulih i ubijenih (april 1992.)
83
Tucakovid, Šemso , „Pakao se nastavlja“, Oslobođenje, 18. april 1992.
84
Tucakovid, Šemso , „ Fofanska drama se nastavlja“, Oslobođenje, 20. april 1992.
85
Tucakovid, Šemso ), „Muslimani taoci okupatora“, Oslobođenje, 19. april 1992.
86
Tucakovid, Šemso , „Odvođenje u zatofeništvo“, Oslobođenje, 20. april 1992.
87
88
OsloboĊenje, 17.4.1992.,[broj 15743.]
89
90
Oslobođenje, 17.4.1992.,*broj 15743.+
91
92
Oslobođenje, 17.4.1992.,*broj 15743.+
Oslobođenje,27.4.1992.,*broj 15752.+
93
94
Oslobođenje,27.4.1992.,*broj 15752.+
design Kenan Saraĉ
95
Podsjedanje na rušenje Aladža džamije (2)
96
Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optuţnicu protiv Gorana Mojovića (1969.)
koji se tereti da je 2. augusta 1992. godine, kao pripadnik Vojske Republike
Srpske (VRS) izazivanjem eksplozije u potpunosti uništio kulturno-historijski i
religijski spomenik Aladţa dţamija u Foĉi.
97
Prema optuţnici, Mojović je 2. augusta 1992. godine, u veĉernim satima, kao
svojstvu naĉelnika Inţinjerijske jedinice Taktiĉke grupe Foĉa Vojske Republike
Srpske (VRS), došao u vojne prostorije Taktiĉke grupe Foĉa u Veleĉevu te
prenio prisutnim pripadnicima naredbu da se sruši Aladţa dţamija.
Kako je navedno, dvojica prisutnih srpskih vojnika odbili da izvrše tu naredbu,

dok je Rajko Milošević pristao, te je nakon toga zajedno sa Mojovićem otišao
do Vojnog magacina “Livade” u općini Foĉa gdje su preuzeli potrebni materijal
za aktiviranje eksplozije.
“Zatim su mine i ostali materijal istovarili te su ih Goran Mojović i Rajko

Milošević postavili na odgovarajuća mjesta oko i unutar dţamije, a zatim ih
aktivirali te eksplozijom u potpunosti srušili „Aladţa‟ dţamiju”, navodi se u
saopćenju Suda BiH.
98
99
100
design Kenan Saraf
101
Švedski Expressen, nedjelja, 09.08.1992. godine, piše:
Rijeka smrti (Drina)
Svaki dan oko 30 leševa Drina donese.Ne ubijaju se samo ljudi u
konclogorima, već sve što je Muslimansko…
Trojica braće Bećković priĉaju da su se tu nekada kupali…
tekst i foto (novinski ĉlanak): Fikret Bećković – Ĉizmo
vidi i : Rijeka Drina najveća masovna grobnica na

Balkanu https://focanskidani.wordpress.com/2018/03/31/rijeka-drina-najveca-
masovna-grobnica-na-balkanu/
priredio :Kenan Saraĉ
design:Kenan Saraĉ
102
103
104
105

106

Još Jednom o Nestalim - Ubijenim Osobama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Još Jednom o Nestalim - Ubijenim Osobama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JOŠ JEDNOM O NESTALIM - UBIJENIM OSOBAMA

MOŽDA JE PORODICAMA NESTALIH TEŽE OD PORODICA UBIJENIH!!!

JOŠ JEDNOM O NESTALIM - UBIJENIM OSOBAMA

MUMINOVIĆ (HIMZO) EDIB

Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine

Pretražite verifikovane slufajeve nestalih osoba

Esad (Hasana) Dervid

Esad (Hasana) Dervid

Priča o Nedžibu Aljukidu

DJOZO (IBRO) SMAIL

Porodice već 25 godina tragaju za nestalima – ubijenima Foĉacima.

fotografije:fb PutnikNamjernik/flickr ekranportal13

25 godina od GENOCIDA u Foči : SVIM FOČACIMA KOJI SU UBIJENI I

2014.: Tijela 1004 osobe sa teritorije foĉanske općine pronaĊena su u preko

konc logor za bošnjake i bošnjakinje, magacin TO Livade (bivša kasarna JNA)

Livade 1992. godine. Naselje na istoĉnoj strani Foĉe, na desnoj obali

O tim zloĉinima u Foĉi svjedoĉila je i Sanela Altoka

Koliko još tuţnih i neispriĉanih priĉa Foĉa krije?

Fočanske tužne priče, neispričane : Stradanje familije

Midhat (Dţemal) Kaloper, roĊen 20.04.1970. godine. u Slatini, Foĉa. Ubijen u

Cijelu priĉu proĉitajte na:https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-

STRADANJE UGLEDNE FOČANSKE PORODICE KONJO 1992.

SLIKE NAŠEG MALOG MISTA – DONJE POLJE : SVE SE MIJENJA

U kratkom ljudskom vijeku doživimo mnoge promjene. Ljudi, grad, obifaji…

TRAŽIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOČA 1992. – 1995.)

Foĉa zauzima posebno mjesto sjećanja na ţrtve ratnih zloĉina.

Deportacije, progoni, pljaĉkanje, uništavanje imovine, rušenje i paljenje kuća i

TRAŢIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOĈA 1992. – 1995.)

Foĉa – most stradanja

na Mostu Stradanja kod zloglasnog KPD-oma Fofa

ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ

ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ

Ponovo potraga za knjigom Ĉedomir Minderović: “ Za Titom”

DOKTOROVE PRIĈE : Ponovo potraga za knjigom

Abdulah Dado Hajdarević

Abdulah Dado Hajdarević : – Ovo je pogled sa brda Retinja na sela Potpeće,

Abdulah Dado Hajdarevid

Autobuska stanica 1992.

FOČANSKE PRIČE : JEDNA KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA

KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA

Navršilo se i 27 godina od izdavanja sramnih i poniţavajuĉih tzv.

Kroz logore je prošlo oko 2000 zatvorenika, od kojih je većina i ubijena…Na

Kako je navedno, dvojica prisutnih srpskih vojnika odbili da izvrše tu naredbu,

“Zatim su mine i ostali materijal istovarili te su ih Goran Mojović i Rajko

vidi i : Rijeka Drina najveća masovna grobnica na

JOŠ JEDNOM O NESTALIM - UBIJENIM OSOBAMA

You might also like